Visoka poljoprivredno prehrambena kola strukovnih studija u Prokuplju

Seminarski rad

Mentor:
dr Ljubia S. Jovanovi

Student:
Viktorija Petrovi ZB 277/13

Prokuplje, decembar, 2013. godine

Visoka poljoprivredno prehrambena kola strukovnih studija u Prokuplju

Seminarski rad Elementi 1. grupe periodnog sistema (alkalni metali)

Mentor:
dr Ljubia S. Jovanovi

Student:
Viktorija Petrovi ZB 277/13

Prokuplje, decembar, 2013. godine

Elementi 1. grupe periodnog sistema (alkalni metali)

Sadraj:

1. Uvod..1 2. Teorijski deo 2.1. Alkalni metali.2 2.2. Rasprostranjenost..3 2.3. Litijum4 2.3.1. Nalaenje u prirodi...4 2.3.2. Dobijanje....5 2.3.3. Svojstva..5 2.4. Natrijum.6 2.5. Kalijum...7 2.6. Rubidijum7 2.7. Cezijum8 2.8. Francijum...8 2.9. Jedinjenja alkalnih metala8 3. Zakljuak..13

1. Uvod

Grupi alkalnih metala pripadaju: litijum (Li), natrijum (Na), kalijum (K), rubidijum (Rb), cezijum (Cs) i francijum (Fr). Zajednika oznaka za elektronsku konfiguraciju ovih elemenata je nS1. Vrednost oksidacionog broja u jedinjenjima jonske prirode je +1; grade jednovalentne bezbojne katjone. Njihovo otkrie je najee bilo povezano sa uvoenjem novih metoda za ispitivanje supstanci. Tako je engleski hemiar Hemfri Devi vrei elektrolizu rastopa soli izolovao 1807. godine dva nova elementa kalijum i natrijum

-1-

2.1 Alkalni metali

U elementarnom stanju atomi alkalnih metala povezani slabom metalnom vezom grade metalnu kristalnu reetku. Zbog angaovanja samo jednog elektrona veza je slaba, stoga imaju nisku temperaturu kljuanja i malu gustinu (plivaju na vodi). Male su tvrdoe tako da se mogu sei noem. Porastom atomskog broja u grupi rastu i jonski radijusi i gustina, dok temperature topljenja i kljuanja opadaju. Srebrnastobele su boje, dobri su provodnici toplote i elektriciteta. Prvi lan grupe, litijum, ima drugaija pojedina svojstva od ostatka grupe. Tako je po nekim osobinama sliniji magnezijumu nego natrijumu. Veoma male dimenzije atoma litijuma i jo manje njegovog jona uzrokuju vee jaine metalne veze u kristalnoj reetki u odnosu na ostale alkalne metale. Zbog toga je litijum znatno tvri od njih, a ima i viu temperaturu topljenja i kljuanja. Alkalni metali boje plamen karakteristinom bojom to se koristi za njihovo dokazivanje u analitikoj hemiji.

Li - crveno Na - uta K -ljubiasto Rb - crvenoljubiast Cs - Plavoljubiast

-2-

Prema hemijskom ponaanju alkalni metali ine grupu meusobno najslinijih elemenata u periodnom sistemu elemenata. Energija jonizacije opada porastom atomskog broja. Vrednosti za prvu jonizacionu energiju su veoma niske (nie od ostalih elemenata). Alkalni metali imaju najnie vrednosti za koeficijente elektronegativnosti u odnosu na sve elemente u periodnom sistemu. Iz toga proizilazi njihov pozitivan oksidacioni broj bez obzira sa kojim elementom gradili jedinjenje. Na osnovu redoks-potencijala moe se zakljuiti da su to najreaktivniji metali i najjaa redukciona sredstva. Li se upotrebljava kao redukciono i dehidrataciono sredstvo. Koristi se kao katalizator, za izradu legura i galvanskih elemenata. Na se koristi kao redukciono sredstvo, u industriji boja, lekova, plastinih masa, za proizvodnju Na-jedinjenja. Sijalice punjene parama natrijuma daju utu boju svjetlosti koja prodire kroz maglu i prainu. K se koristi kao redukciono sredstvo, u industriji sapuna, za proizvodnju vetakog ubriva, u proizvodnji kiseonika tako to kalijumsuperoksid KO2 kada vee CO2 daje O2.

2.2 Rasprostranjenost

U prirodi se alkalni metali nalaze samo u vidu jedinjenja, najee u sastavu silikata i alumosilikata. Dok su natrijumova i kalijumova jedinjenja veoma rasprostranjena, jedinjenja ostalih alkalnih metala se javljaju u malim koliinama.

-3-

Natrijumova jedinjenja su toliko rasprostranjena da je teko nai uzorak supstance bez tragova natrijuma (dokaz za to je natrijumova uta boja u plamenu). Najvie natrijuma ima u alumosilikatima, kamenoj soli, ilskoj alitri i kriolitu. Kalijuma u zemljinoj kori ima manje nego natrijuma. Najvie ga ima u obliku silikata iz kojih ga biljke ne mogu koristiti iako je veoma znaajan za njih. Silikati se ne mogu koristiti ni kao ruda za dobijanje kalijuma. Litijum se javlja u nekim silikatima i fosfatima, dok se rubidijum i cezijum nalaze uz ostale alkalne metale u alumosilikatima i prirodnim leitima kalijumovih jedinjenja.

2.3 Litijum

Litijum (grki lithos, kamen), oznaka Li, najlaki od svih poznatih metala, redni broj 3 u periodnom sistemu elemenata, atomske teine 6,94, specifine teine 0,534 (pri 20 stepeni Celzijusa), predstavlja smeu dva izotopa 7Li(92,6%) i 6Li(7,4%). Otkrio ga je Johan Arfvedson 1817. godine. Dat mu je naziv litijum jer se tada verovalo da se moe nai iskljuivo u sastavu minerala. Metal je kasnije, 1855. izolovan elektrolizom njegovog hlorida. Atomsku teinu mu je odredio Riards pretvaranjem litijumhlorida u litijum-perhlorat.

2.3.1Nalaenje u prirodi

Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 0,0018 %, ali je i pored male procentualne zastupljenosti veoma est. Za razliku od ostalih alkalnih metala, litijum se u prirodi nalazi u obliku silikata.

-4-

Minerali koji ga sadre su lepidolit, spodumen, ambligonit i petalit, od kojih neki i slue kao polazna sirovina za njegovo dobijanje. Najvea leita rude litijuma su u ileu, Kanadi, Francuskoj, Nemakoj i SAD. Pronaen je i u pepelu mnogih biljaka kao to je duvan, ali i u mleku i krvi.

2.3.2 Dobijanje

Dobija se ekstrakcijom iz minerala na razne naine, ali se svi oni zasnivaju ili na slabijoj rastvorljivosti litijum-karbonata, a u odnosu na karbonate drugih alkalnih metala ili na rastvorljivosti litijum-hlorida u alkoholu. Takoe, litijum se moe dobiti elektrolizom stopljenog litijum-hlorida.

2.3.3 Svojstva

U istom stanju i u odsustvu vazduha, ima srebrnastometalni sjaj, po emu lii na natrijum i kalijum, ali je od njih tvri. Takoe, ima i viu taku topljenja, koja iznosi 186C, a kljua na oko 1.336C. Gustina iznosi svega 0,534 i predstavlja najmanju gusti nu od svih vrstih elemenata. Prilino je isparljiv i njegova para boji plamen Bunzenove grejalice karmin crveno, to se koristi prilikom kvalitativne analize njegovih soli. Ima najveu specifinu toplotu od svih elemenata i ona iznosi 0,96 na 50C. Na vazduhu gori bljetavom belom svetlou poput magnezijuma, gradei monoksid, ali druge okside gradi tee. Sa vodonikom se jedini na crvenom usijanju gradei litijum-hidrid, a sa azotom litijum-nitrid. Direktno se jedini i sa halogenima i sumporom i moe se rei da je hemijski aktivan, ali manje od drugih alkalnih metala. Burno reaguje sa kiselinama, a u reakciji sa vodom se ne pali, ak ni ako voda kljua.

-5-

2.4 Natrijum

Natrijum (Na, lat. natrium) je element IA grupe sa atomskim brojem 11. Jedini stabilni izotop mu je 23Na. Natrijum je mekan, srebrno-beo, veoma reaktivan metal. Otkri/o ga je engleski hemiar ser Hamfri Dejvi (engl. Sir Humphry Davy) 1807. elektrolizom masne sode (NaOH). Elementarni natrijum ne postoji na Zemlji zato to na vazduhu lako oksidira, a i burno reaguje sa vodom, tako da se mora uvati u ne-oksidujuim sredinama teni ugljovodonici). Jon natrijuma je rastvorljiv u vodi, te je prisutan u okeanima i svim delovima stagnirajue vode uglavnom u obliku NaCl (kuhinjska so) Natrijum je element sutinske vanosti za ivotinje, ljude i neke vrste biljaka, a katjoni natrijuma spadaju meu najvanije unutarelijske katjone, i neophodni su za odranje elijske membrane. Katjoni Na+ deluje u suprotnosti sa katjonima kalijuma K+ da bi izgradili elektrostatiki naboj na elijskim membranama i na taj nain preneli nervne impulse. Katjoni Na+ pripadaju V grupi katjona i boje plamen u intenzivno utu boju. Natrijum je reaktivniji od litijuma, ali je manje reaktivan od kalijuma. Mali komad natrijuma e sa vodom reagovati burno: zapalie se i brzo e se kretati po povrini vode, a veliki komad e eksplodirati. Najvanija jedinjenja natrijuma su: natrijum-hlorid (NaCl), natrijum-nitrat (ilska alitra), natrijum-karbonat, natrijum-bikarbonat, ...

-6-

2.5 Kalijum

Kalijum (K, lat. kalium) je metal IA grupe. Najbitniji minerali kalijuma su silvin, silvinit, karnalit, kainit, langbeinit i razni aluminosilikati. Vana jedinjenja kalijuma su kalijum oksid, kalijum peroksid, kalijumsuperoksid, kalijum hidroksid (koji je veoma jaka baza), kao i mnoge soli. Skoro sve soli kalijuma dobro rastvorljive u vodi. Vano jedinjenje za hemiju je takoe kalijum permanganat. Katjoni kalijuma su glavnim katjonima unutar elije i neophodni su za funkcionisanje elijske membrane. Katjoni K+ pripadaju V grupi katjona.

2.6 Rubidijum

Rubidijum (Rb, lat. rubidium) je alkalni metal IA grupe. Ima 30 izotopa ije se atomske mase nalaze izmeu 75-98. Postojan je samo jedan - 85. U prirodi se javlja i njegov izotop 87. Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 90 ppm (engl. parts per million), u obliku minerala lepidolita (KLi2Al(OH, F)2Si4O10) i karmalita. Otkrili su ga Robert Bunzen i Gustav Robert Kirhof u Hajdelbergu, u Nemakoj 1861. godine. Poznati su njegovi oksidi, soli neorganskih kiselina i nekoliko organometalnih kompleksa. Nijedno od tih jedinjenja nema praktinu primenu. U istom obliku rubidijum je metal srebrnosive boje. Ima sline hemijske osobine kao i kalijum, samo je jo reaktivniji od njega. Na vazduhu se sam od sebe pali, a sa vodom reaguje eksplozivno.

-7-

2.7 Cezijum

Cezijum (Cs, lat. caesium) - alkalni metal IA grupe. Ime potie od latinske rei plaviasto. Mineral cezijuma je polucit (CsAlSi2O6). Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 3 ppm (eng. parts per million). Gori plavo-ljubiastim plamenom

2.8 Francijum

Francijum (fr, lat. francium) - alkalni metal IA grupe. Ime je dobio po Francuskoj. Francijum je najreaktivniji radioaktivan element. Otkriven je 1939. godine u Francuskoj od strane Marguerite Perey. Francijum rastvara vodu, reaguje uglavnom sa kiselinama.

2.9 Jedinjenja alkalnih metala

NaCl - natrijum-hlorid -Nalazi se u obliku prozirnih kristala. kristali su u obliku

kocke o koordinacioni broj NaCl je 6/6, to znai da je 1Na+ jon povezan sa 6Cl - jona a i obratno. U prirodi je rasprostranjen u obliku kamene soli i dobija se obinim rudarskim kopanjem. Ulazi u sastav morske vode (2,7%), odakle se dobija isparavanjem vode. NaCl u obliku kamene soli je ei nego u obliku morske soli. NaCl se upotrebljava kao zain u prehrani. Upotrebljava se proizvodnji NaCl, NaOH, Na2CO3, Na2SO4...

-8Kuhinjska so hemijski - natrijum hlorid (molekulska formula NaCl) je jedno od najrasprostranjenijih hemijskih jedinjenja u prirodi. ovek esto koristi kuhinjsku so u svojoj ishrani kao zain ili kao sredstvo koje utie na kvalitet i brzinu pripremanja hrane. Natrijum hlorid je bela kristalna supstancija, veoma dobro rastvorljiva u vodi, ipak sa malom maksimalnom koncentracijom. Natrijum hlorid spada u red najznaajnijih jedinjenja u hemijskoj industriji i izvor je slanosti morske vode. Molekul natrijum hlorida se sastoji od jednog atoma natrijuma i jednog atoma hlora. Molekulska masa kuhinjske soli je 58.4 u. Temperatura topljenja natrijum hlorida iznosi 801 C, a temperatura kljuanja 1465 C. Bioloki znaaj NaCl - Kuhinjska so je glavni izvor jona Na+ i Cl- za ljude i ivotinje. Joni Na+ imaju kljunu ulogu u mnogim fiziolokim procesima od odranja stalnog krvnog pritiska do odranja delatnosti nervnog sistema. Zato je unoenje kuhinjske soli neophodno za ivot. Dnevne potrebe za njom iznose oko 50 mg ali u dananjim uslovima unosi nekoliko puta vie. Optimalna koliina od 50 mg soli nalazi se u jednoj vekni obinog belog hleba.

Pretpostavlja se da prekomerna upotreba soli moe da izazove pojavu nekih oboljenja

Slika br. 1: NaCl natrijum hlorid

-9Natrijum-karbonat (soda) je poznat pod komercijalnim nazivom soda i posle natrijum-hlorida predstavlja najznaajniju so natrijuma. Spada u red onih materija koje su poznate iz davnina. Do 19. veka proizvodila se skupa soda sa 3-30% Na2C03 iz luga koji se dobija iz arenog pepela odreenih biljaka. Masovna proizvodnja sode poela je krajem 18. i poetkom 19. veka Le Blanovim postupkom (Le Blanc). U drugoj polovini 19. veka startuje proizvodnja Solvejevim postupkom (E. Solvav), koji je u odnosu na Le Blanov tehniki i ekonomski savreniji tako da je poslednja fabrika po Le Blanovom postupku prestala sa radom 1923. god. Soda koja se proizvodi Solvejevim postupkom naziva se esto amonijana soda. Najznaajnije trgovake vrste kalcinisanje sode (bezvodnog natrijum-karbonata) su laka soda i teka soda koje se meusobno razlikuju po raspodeli veliina estica a time i po nasipnoj zapreminskoj masi. U hemijskom pogledu se ne razlikuju meu sobom i kao tehniki proizvodi imaju visoku istou i garantovan kvalitet sa najmanje 98% Na2C03. Laka soda ima nasipnu zapreminsku masu od 0,5-0,6 kg/l, a teka soda od 1,05-1,15 kg/l. U industriji se vie koristi teka soda poto se manje prai i rasipa od lake. Teka soda se proizvodi iz lake sode, koja direktno nastaje u procesu proizvodnje, na taj nain to se vreloj

sodi iz procesa kalcinacije dodaje toliko vode da nastaje Na2C03H20,koji se potom podvrgava dehidrataciji. Pored navedenih trgovakih vrsta proizvode se i specijalne vrste: teka zrnasta soda, granulisana soda, briketirana soda. Jedan od proizvoda koji ima danas manji znaaj je i kristalna soda tj. dekahidrat Na2C03 10H2O koji kristalie iz vrelih zasienih rastvora. Soda je materija koja se proizvodi u velikim koliinama i koristi u nizu grana hemijske industrije. Upotrebljava se najee kao sredstvo za neutralizaciju i podeavanje pH vrednosti rastvora u procesu, zbog svoje alkalne reakcije, i kao topitelj. Koristi se za izradu niza hemikalija kao to su kriolit, perborat, fosfat, silikat i drugi, za sredstva za pranje i sapune, zatim u industriji celuloze, papira, tekstila, stakla, keramike, hrane, neorganskih pigmenata, aluminijuma, za omekavanje vode, itd.

-10Slika br. 2: natrijum karbonat

Osobine kalcinisane sode - Kalcinisana soda, i to naroito laka soda, vrlo je higroskopna materija i zato joj kod transportovanja i lagerovanja, ve zavisno od vremenskih

uslova i naina dranja, rastu vlanost i sadraj ugljene kiseline, to na povrini dovodi do prelaza natrijum-karbonata u natrijum-hidrogenkarbonat. Ovaj prelaz moe pod nepovoljnim uslovima da dovede do porasta mase od 17%, pa se zato preporuuje da se soda lageruje u suvim zatvorenim prostorijama. Kristalna soda ima tenju da se sprai ili topi, to zavisi od temperature i vlanosti vazduha. Zagrevanjem na temperaturu 3233C, ili iznad, topi se. Kalijum nitrat - poznat i kao alitra je so ija je molekulska formula KNO3. Rastvara se u vodi (na temperaturi 20C - 31,6 g/100 cm; na temperaturi 100C - 246 g/100 Kalijum nitrat se javlja u prirodi u malim koliinama u obliku minerala nitrokalita u krajevima sa suvom i toplom klimom izmeu ostalog u Kini i Indiji. Iz ovih drava je donoen u Evropu, zbog ega je i dobio ime indijska alitra. Sada se uglavnom dobi ja reakcijom natrijum nitrata i kalijum hlorida: Kalijum nitrat je bezbojna ili bela kristalna supstancija. Njena temperatura topljenja iznosi 334C. Pri zagrevanju do 400C razlae se na kalijum nitrit i kiseonik.

-11Kalijum nitrat je oksidans, koji se od davnina koristi za pravljenje baruta. Takoe se u pirotehnici koristi i meavina KNO3 sa eerom u razmeri 1:1 za pravljenje dima. Do poetka XX veka koristio se za dobijanje azotne kiseline. Sada se uglavnom koristi za proizvodnju kalijum nitrita, kao ubrivo (sadri 13% azota i 45% kalijum oksida), i za konzervisanje hrane (E252).

Slika br. 3: kalijum nitrat- alitra

-12-

3. Zakljuak

U alkalne metale se ubrajaju sledei elementi: Li(litijum), Na(natrijum), K(kalijum), Rb(rubidijum), Cs(cezijum), i Fr(francijum). Ovi elementi se nazivaju alkalni metali po tome sto sa vodom reaguju i daju rastvore jakih baza, poznate kao alkalije. Svi elementi koji pripadaju istoj grupi, imaju isti broj elektrona na poslednjem energetskom nivou, pa alkalni metali s obzirom da pripadaju Ia grupi PSE, imaju jedan (valentni) elektron na poslednjem energetskom nivou. Iz toga proizilazi zajednika elektronska konfiguracija elemenata Ia grupe: ns1 , gde n predstavlja energetske nivoe u kojima se nalazi elektron, odnosno periode, pa je n=2-7 . Oksidacioni broj ovih elemenata u jedinjenjima je +1, jer jednovalentni katjon nastaje otpustanjem valentnog elektrona sa poslednjeg energetskog nivoa.

-13-

4. Literatura

Organska hemija II, M. V. Pileti, B. Lj. Mili i S. M. ilas, Novi Sad, 1993. Wikipedia , http://sr.wikipedia.org/sr/elementi 1. grupe, pristupljeno 4.12.2013. godine