Kafka pripada generaciji nemakih ekspresionista, u doba uoi Prvog svetskog rata, ali ne pripada nijednom knjievnom programu.

Roen u jevrejskoj porodici u Pragu koja je govorila nemaki. Danju iveo kao inovnik u osiguravaju em !avodu, gde je upo!nao birokratske mehani!me, a u slobodno vreme je pisao, ali nije pomi"ljao da se tim bavi profesionalno, pisanje mu bilo obraun sa samim sobom i sredinom. Kafkino shvatanje umetnosti# nije jedini smisao ivota, nego oblik line eg!istencije, tegoban kao svi ostali vidovi ivota. $raio da se njegova knjievna !aostav"tina spali, ali je njegov prijatelj %aks &rod dela objavio. Kafka nije tumaio svoja dela, a nepostojanje pi"cevog komentara u delu je !apravo osobina njegovog stvrala"tva. 'sobine Kafkinog dela# pre svega figura paradoksa( nesigurnost, kolebljivost, !audenost su osnovna iskustva. )atim, sumnja u privid na kojem se !asnivaju dru"tvene konvencije, i elja !a nekim drugim ivotom. )a ra!liku od reali!ma, Kafkin svet, tj. organi!acija fabule, nije sastavljena ni po ideji ra!vitka linosti, gde se sa rastom iskustva ovekovo pona"anje menja, ni po obrascu sukoba, oprenosti individualnih tenji. Kafkini romani imaju neka obeleja obra!ovnog romana, ali nema njihove osnoven osobine, individualnog ra!voja. Kod Kafke nema u!ora ivota prema kojem tei ra!vitak u romanu( na pitanje kako treba iveti, Kafkina dela ne daju odgovor. Kafkini likovi su figure be! psiholo"ke ra!rade i jae individualnosti, oni se ne ra!vijaju jer je svet u kojem se kre u kao lavirint, a njihovi sukobi samo su prividni. 'no "to se !biva u Procesu nije sukob, jer sud i *o!ef K. nisu neki protivnici koji se mogu odmeriti. +lavni Kafkini likovi pona"aju se kao da su !alutali, nesigurni su, pasivni su i be!uspe"ni u svojim nastojanjima, ak su i rtve nekog !agonetnog !bivanja koje se ne moe otkriti. Kafka napu"ta naelo knjievne predodredenosti, da !astupnik morala mora da poobedi, i da e po!itivan junak preiveti kobne situacije. , Kafkinom svetu je sve mogu e i u isti mah ni"ta nije mogu e# u njemu vlada paradoks, pa protivrenost nije i!u!etak nego je pravilo. -pr. seljak pred vratima )akona, koji eka i eka iako je ula! bio namenjen samo njemu, ili, kad *o!ef K. trai jednom prilikom otvoren ra!govor da se stanje nastalo !bog .parnice/ ra!jasni, ali mu odgovaraju da se takvi ra!govori ne dopu"taju, niti !abranjuju. Kafkin svet je kao mucan san# stvari se prika!uju onakvima kakve smo navikli da ih gledamo, ali su odnosi i!meu elemenata poremeceni. Kafkin je!ik je miran, objektivistiki opisan, privren detalju, "krt, nesklon metafori, esto be!bojan. Kafkina tehnika opisivanja# pomno opisane pojedinosti potiu i! savremene svakida"njice, sveta koji smatramo da po!najemo, pa ti detalji sugeri"u prividnu identinost 0 samo da bi najednom "ok bio e"ci. Pripovetka Preobraaj uvodi u savremenu graansku sredinu, u porodicu trgovakog putnika. 1ve je u +regorovom stanu naoko kao u stvarnosti, a pre svega predmeti, npr. name"taj, stvaraju ilu!iju po!nate svakodnevice. 2li, u toj svakodnevici !biva se ne"to udovi"no# +regor 1amsa se probudio jednog jutra kao insekt. $oga ima u bajci, pripovednoj vrsti u kojoj je sve mogu e, ali Kafkine prie inae nemaju ni"ta !ajedniko sa bajkama, a naroito ne sa naelom prema kojem se nagrauje dobrota i iskrenost. , Procesu pripovedanje takoe ostaje u savremenom svetu, ali ga oblikuje na nain koji ne odgovara stvarnosti# sud svoje kancelarije i inovnike sme"ta u potkrovlje, sud je oigledno naredio da se i!vr"i smrtna ka!na, a da nije sprovedena !avr"na rasprava i i!reena ka!na. 'sobina Kafkine pro!e je da pitanja koja itaoca !animaju i u!nemiruju, niko ne postavlja3 Proces se dogaa u pansionu gospoe +ruber, u banci, na sudu i kod osoba koje navodno posreduju i!medu suda i optuenog. 2li, K. u toj .normalnoj/ sredini ne !atrai pomo policije. , poslednjem poglavlju, dok ga dvojica odvode na gubili"te i on to !na, on sam ak bei od policajca koga sretnu. 1lino se pona"aju roditelji i sestra +regora 1amse. 4ovek se najednom preobra!io u insekta, a lanovi porodice ne samo "to se ne u!buuju mnogo, nego se br!o privikavaju na to, ra!mi"ljaju i samo kako da nastave uobiajeni ivot. +regor umire, !avr"ava na dubri"tu a porodica odahne, ne mare i vi"e !a njega, a da ni ne pomi"lja da bi neko od po!nanika mogao da se pita "ta je sa +regorom, !a"to je nestao.

Kod Kafke !apanjuje upravo to# "to ni"ta nikoga na !apanjuje. -e u!nemiravaju nas dogadaji sami po sebi, nego injenica da njegovi likovi na njih reaguju kao da je sve u redu, be! u!budenja. ,as ne i!a!iva to "to se +regor jednog jutra budi preobraen u insekta, nego okolnost "to se on tome uop"te ne udi, tj. groteskno !bivanje koje je postalo samo po sebi ra!umljivo. Posebnost Kafkinog postupka je zamena, metoda obrta koja ima svoju tradiciju u knjievnoj paraboli. 5unkcioni"e tako da se sa odredenom namerom vr"i !amena subjekta i objekta 6kao 7!op u basnama kada ivotinje stoje umesto ljudi8. Kafka eli da kae# da mnogo toga u na"em svetu, "to je postalo samo po sebi ra!umljivo i vi"e nas ne dotie a !apravo je uasno, obr e ovako# ono "to je uasno 0 ne !apanjuje nas. Taka gledita, sa ijeg je stanovi"ta prika!an svet u Kafkinoj pro!i# pripovedako !nanje u Procesu je istovetno sa sve" u likova# nema pripovedaa koja .!na/ vi"e nego akteri radnje. $o ogranienje na iskustvo i perspektive likova je obeleje naturalistike tehnike 6kao %an u &udenbrokovima38, ali osim toga sa naturalistima nema ni"ta !ajedniko. -aprotiv, kod Kafke pripovedanje napu"ta svoju vekovnu praksu da preglednom fabulom stvarnost, a naroito meduljudske odnose shvati kao ne"to suvislo, strukturirano. Kafkina pro!a poka!uje sumnju u ra!umnost i sa!natljivost stvarnosti, ali sugestija koja !rai i! nje !asniva se iskljuivo na neobicnim situacijama# ona je !atvorena, be! kanala prema itaocu, tj. be! ikakvog komentara uklopljenog u tekst. -jeno konstitutivno obeleje je !agonetnost. Kafkina dela predoavaju ljudsku otuenost i ugroenost u ra!liitim njenim oblicima.