izvor: Sedmak, A., ijaki-eravi, V., Milosavljevi, A., orevi, V., Vukievi, M.: Mainski ma erijali !!

deo, izdanje Mainsko" #akul e a $niverzi e a u %eo"radu, &''' (uskoro )onovo u am)i* +. ,-,./01-$231 4AVA0!VA35,

6od )ojmom elek roluno" zavarivanja )odrazumevaju se )os u)7i zavarivanja koji kao izvor o)lo e koris e elek rini luk us)os avljen izmeu elek rode i osnovno" ma erijala, a doda ni ma erijal je sama elek roda ()os u)7i sa o)ljivom elek rodom* ili 8i7a za zavarivanje ()os u)7i sa ne o)ljivom elek rodom*. .onven7ionalni )os u)7i elek roluno" zavarivanja su , (o9lo8ena elek roda*, MA:;M!: ( o)ljiva elek rodna 8i7a u za i i iner no" ili ak ivno" "asa*, /!: (ne o)ljiva elek roda i doda ni ma erijal o9lika 8i7e, u za i i iner no" "asa*, ,66 ( o)ljiva elek rodna 8i7a )od )rakom* i zavarivanje )unjenom elek rodnom 8i7om u za i i "asa ili 9ez nje (samoza i na 8i7a*. Svaki od ovi< )os u)aka koris i o)lo u elek rino" luka za o)ljenje doda no" i osnovno" ma erijala i od"ovarajue izvore elek rine s ruje (ureaje za zavarivanje*. /o)ljenje doda no" ma erijala i nje"ov )renos u me alnu ku)ku je )raen )ojavom sila, kao o su elek roma"ne na i "ravi a7iona, sile od s rujanja i eks)lozije "asova, sila od )ri iska )lazme i sila od )ovrinsko" na)ona, koje 9i no u iu na )ro7es zavarivanja. +.=. ,-,./0!23! -$. ,lek rini luk je s a9ilno elek rino )ra8njenje (usmereno kre anje elek rona* kroz jonizovani vazdu< ili "as. >a 9i vazdu< 9io jonizovan u njemu moraju da )os oje elek roni i joni, koji svojim usmerenim kre anjem o9ez9euju )ro ok elek rine s ruje. ,lek roni i joni u vazdu<u nas aju kao )osledi7a )ro7esa koji se odvija )ri us)os avljanju elek rino" luka. 1vaj )ro7es mo8e da se o9jasni u osnovnim 7r ama na )rimeru us)os avljanja luka kra kim s)ojem, o se koris i kod , )os u)ka (dodir elek rode i osnovno" me ala, sl. +.=*. 49o" mikrosko)ski< neravnina na dodirnim )ovrinama, sl. +.=, kon ak i )ro ok s ruje se us)os avlja na veoma maloj )ovrini, "us ina s ruje je veoma velika, )a se doda ni i osnovni ma erijal o)e "o ovo renu no, a delimino i is)aravaju. >ejs vom jako" elek rino" )olja, s voreno" na)onom )razno" <oda (ukljuen izvor s ruje, ali s rujno kolo jo nije us)os avljeno*, a omi me alni< )ara "u9e elek rone koje )rivlai )ozi ivna elek roda (anoda*, dok )reos ali deo a oma ()ozi ivni jon* )rivlai ka oda, sl. +.&. !s ovremeno me<anizmom ermike joniza7ije ka oda )oinje da emi uje elek rone, koji se kreu velikom 9rzinom (='? 7m;s* )rema anodi. 6ri kre anju elek roni se sudaraju sa okolnim a omima i molekulima, s varajui ako nove elek ro i jone, ije usmereno kre anje odr8ava elek rini luk. $ meuvremenu elek roda se odmie nena )o"odno ras ojanje, )ro7es us)os avljanja luka je zavren i )os i"nu o je s a9ilno s anje u s rujnom kolu koje ine izvor s ruje, elek roda, luk i osnovni me al. 6ri om em)era ura u elek rinom luku dos i8e (kod , )os u)ka* @'''AB, odnosno oko ?&''AB (na anodi* i C@''AB (na ka odi*, o o9ez9euje e#ikasno o)ljenje osnovno" i doda no" me ala.

Slika +.=. ema us)os avljanja luka Slika +.&. ,lek rini luk - ema ski )rikaz

>a 9i se os varila joniza7ija vazdu<a )o re9no je u roi i odreenu ener"iju, koja je za razlii e ma erijale odreena zv. )o en7ijalom joniza7ije, a9. +.=. 6o en7ijal joniza7ije je najni8i za zemnoalkalne me ale, a najvii kod "asova kao o je azo ( a9. +.=*. 49o" nisko" )o en7ijala joniza7ije zemnoalkalni me ali se dodaju o9lozi elek rode da 9i s a9ilizovali elek rini luk kod , )os u)ka. /a9ela +.=. 6o en7ijal joniza7ije za neke ma erijale elemen . 3a Al Ba De B E& 1& F 3& )o en7ijal joniza7ije (V* ?,C +,= @,' @,=

G,H ==,& =C,+ =C,@ =?,' =?,+ S o9zirom na karak eris ian )ad na)ona u elek rinom luku mo"u da se uoe ri razlii e o9las i: ka odna (&*, anodna (?* i s u9 luka (C*, sl. +.C. S u9 luka nije u direk nom kon ak u ni sa anodom ni sa ka odom, ve je od nji< odvojen u8arenim o9las ima koje se zovu anodna i ka odna mrlja, sl. +.C, )ozi7ije (=* i (+*. $ a mos#eri s u9a luka se nalaze elek roni, kao i )ozi ivni i ne"a ivni joni, koji su uku)no elek rino neu ralni. $ o9las i ka odne mrlje oslo9aaju se elek roni, )o re9ni za odr8avanje s ruje u s u9u luka. >u8ina ka odne mrlje je )ri9li8no ='-+ 7m, anodne mrlje ='-C 7m, a vrednos i ka odno" ($k* i anodno" ($a* )ada na)ona su da e u a9. +.&. 3a osnovu vrednos i ka odno" i anodno" )ada na)ona za razlii e me ale, da e za razlii e jaine s ruje i "asne sredine, mo8e da se zakljui da "asna sredina ima zna no vei u i7aj od jaine s ruje, j. da za i ni "asovi kao o su Ar i B1& znaajno smanjuju ka odni i anodni )ad na)ona. /a9ela +.&. Vrednos i ka odno" i anodno" )ada na)ona ka oda anoda jaina s ruje (A* "asna sredina $k (V* $a (V* De De =''-&'' vazdu< =&-=G

@-I Bu, Al Bu, Al =&-=? ='-== De De &''-&+' vazdu< =C-=C,+ G-H Bu, Al Bu, Al =C,+-=+ H,+-== De De =+'-&+' Ar H,C-H,G &,C-C,& De De =''-&+' B1&

G,+-I =,&-C,C

$ku)ni )ad na)ona u luku, $l, de#inisan je izrazom $lJ $kK$slK$a (+.=* "de je $sl )ad na)ona u s u9u luka. $ku)ni )ad na)ona i du8ina luka su )ovezani izrazom $lJaK9Ll (+.&* "de je a koe#i7ijen anodno" i ka odno" )ada na)ona, koji ne zavisi od du8ine luka l, a 9 srednji )ad na)ona )o jedini7i du8ine luka.

Slika +.C. ema zavarivako" luka Slika +.?. S a ika karak eris ika luka ,lek rini luk se, u smislu zavisnos i na)ona luka od jaine s ruje, ne )onaa kao klasini )rovodni7i, o znai da za nje"a 1mov zakon ne va8i. 49o" o"a je )o re9no )oznava i s a i-ku karak eris iku elek rino" luka, odnosno zavisnos na)ona od jaine s ruje, koja je na sl. +.? da a za dve du8ine luka, l= i l&. 4najui da je o)lo na mo luka )ro)or7ionalna na)onu i jaini s ruje, mo8e da se zakljui da luk vee du8ine (l=* ima veu o)lo nu mo. 4avisnos na)ona od jaine s ruje )okazuje ri razlii e o9las i u )onaanju luka - ! o9las u kojoj na)on o)ada sa )oras om jaine s ruje, !! o9las u kojoj je na)on )ri9li8no kons an an, i !!! o9las "de na)on ras e sa )oras om jaine s ruje. 3elinearna zavisnos na)ona luka od jaine s ruje je )osledi7a razlii o" )onaanja )ojedini< o9las i luka )ri )oras u jaine s ruje. S a9ilnos elek rino" luka zavisi od vrs e s ruje. .od jednosmerne s ruje luk je s a9ilniji ne"o kod naizmenine s ruje, jer nema 7ikline )romene na)ona i jaine s ruje. /eorijski )osma rano, )romena na)ona i jaine naizmenine s ruje uslovljava "aenje luka )ri svakom )rolasku kroz nulu. 6rak ino se o ne deava z9o" iner7ije s rujno" kola, ali je za o luk nes a9ilan. >a 9i se )os i"la dovoljna s a9ilnos luka naizmenine s ruje koris i se vei na)on )razno" <oda, o je mo"ue samo do nivoa koji je 9ez9edan za zavarivaa (@'-G'V*. S o"a se u o9lo"u elek roda ili )raak kod ,66 )os u)ka dodaju <emijska jedinjenja na 9azi ., 3a, Ba i oksida De, koja smanjuju )o en7ijal joniza7ije i ime )ovoljno u iu na s a9ilnos luka. S dru"e s rane, <emijska jedinjenja kao o je kal7ijum-#luorid, koja se dodaju o9lozi ( i)ino za 9aznu o9lo"u* radi uklanjanja vodonika iz me ala ava, )oveavaju )o en7ijal joniza7ije, )a se zavarivanje elek rodama sa 9aznom o9lo"om )o )ravilu izvodi jednosmernom s rujom. 3a s a9ilnos elek rino" luka 9i no u ie i nje"ova em)era ura. Elaenje s rujom za i no" "asa (n)r. B1&* mo8e da u"rozi s a9ilnos luka, )ose9no z9o" doda no" oduzimanja o)lo e od luka usled diso7ija7ije roa omno" "asa kao o je B1&. S o"a se MA: )os u)ak izvodi iskljuivo jednosmernom s rujom, a sve ee se koris e 8i7e )unjene lako jonizujuim ma erijama. 1vaj )ro9lem je manje izra8en kod jednoa omni< "asova (Ar, Ee* jer kod nji< nema doda no" oduzimanja o)lo e diso7ija7ijom. 1sim s a ike karak eris ike i s a9ilnos i, 9i na oso9ina luka je kru os , )od im se )odrazumeva nje"ova s)oso9nos da )remos i )ros or izmeu anode i ka ode 9ez 9ono" skre anja. %ono skre anje je )osledi7a )omeranja anodne ili ka odne mrlje, s rujanja okolno" vazdu<a i dejs va elek roma"ne ni< sila. 1d ri navedene )ojave, naju i7ajnije je dejs vo elek roma"ne ni< sila, koje )onekad za< eva )rimenu )ose9ni< mera za s)reavanje skre anja luka (vide i M+.C.=*.

+.&. 60,31S >1>A/31: MA/,0!5A-A .014 ,-,./0!23! -$. Me<anizam )renosa doda no" me ala kroz elek rini luk je vrlo kom)likovan i jo uvek nerazjanjen u )o )unos i, ali se zna da ukljuuje sledee 9i ne )ojave: "ravi a7iju, )ovrinski na)on, ma"ne no )olje oko luka, )ri isak od s rujanja "asova, )ri isak )lazme i eks)loziju "asova. :ravi a7ija uvek deluje nadole, o znai da, osim u <orizon alnom )olo8aju, ome a )ro7es )renosa doda no" me ala. 6ovrinski na)on u )oe noj #azi e8i da s vori ka)lji7u s#erno" o9lika i s)reava njeno odvajanje od elek rode, a kada se ka)lji7a odvoji i doe u me alnu ku)ku s)reava njeno razlivanje, o )oma8e zavarivanje u )rinudnim )olo8ajima. Sila )ovrinsko" na)ona zavisi od viskozi e a ras o)ljeno" me ala. Ma"ne no )olje oko elek rino" luka ()rovodnika*, )roizvodi elek rodinamiku silu. $ sluaju )rovodnika kons an no" )reseka ova sila deluje samo u radijalnom )rav7u, a u sluaju )rovodnika )romenljivo" )reseka, kakav je ras o)ljeni vr< elek rode, osim radijalne )os oji i aksijalna kom)onen a. Smer dejs va radijalne kom)onen e elek rodinamike sile je )rema osi )rovodnika, o izaziva su8enje )reseka ka)lji7e ( zv. N)in e#ek N, sl. +.+*, dok aksijalna kom)onen a deluje u smeru )renosa doda no" me ala, a in enzi e sile je )ro)or7ionalan kvadra u jaine s ruje, sl. +.+. S o"a se )oveanjem jaine s ruje )ojaava )in e#ek i olakava )renos doda no" me ala, ali se akoe )oveava i ras)rskavanje doda no" me ala. 1d )ri iska )lazme nas aje sila koja u ie na o9lik me alne ku)ke i me ala ava kod zavarivanja jednosmernom s rujom. 3aime, kada je elek roda na ne"a ivnom )olu ova sila deluje u )rav7u )renosa doda no" me ala, s varajui udu9ljenje u me alnoj ku)ki, i o9rnu o, kada je elek roda na )ozi ivnom )olu, sila od )ri iska )lazme deluje su)ro no kre anju doda no" me ala, s varajui is)u)enje, sl. +.@.

!(A*

Slika +.+. 6in e#ek Slika +.@. >elovanje )ri iska )lazme 6ri isak od s rujanja "asova (koji )os oje ne samo kod MA:;M!: i /!: )os u)ka, ve i kod , )os u)ka - usled is)aravanja o9lo"e* akoe deluje u smeru )renosa doda no" me ala, a u ie i na o9razovanje ivi7a ava. Sila )ri iska je )ro)or7ionalna koliini "asova, odnosno de9ljini elek rode.

,ks)lozije "asova zaro9ljeni< u ka)lji7i doda no" me ala )o )ravilu )oma8u )renos doda no" me ala jer izlaze iz ka)lji7e na njenoj za"rejanijoj s rani ()rema elek rodi*, o s vara silu reak7ije u )rav7u kre anja ka)lji7e. S dru"e s rane, eks)lozije "asova mo"u da izazovu i ras)rskavanje doda no" me ala van me alne ku)ke. 1sim navedeni< sila, na ras o)ljenu ka)lji7u deluju jo neke manje 9i ne sile, kao o su aerodinamika sila usled kre anja ka)lji7e i sila )ri neu raliza7iji jona na ka odi. 6renos doda no" me ala se os varuje na razne naine, od koji< su najei )renos kru)nim ka)ima u kra kom s)oju (sl. +.Ga*, )renos kru)nim ka)ima 9ez kra ko" s)oja (sl. +.G9*, )renos si nim ka)ima u mlazu (sl. +.G7*, i im)ulsni )renos (sl. +.Gd*. a* u kra kom s)oju

9* kru)nim ka)ima

7* u mlazu

d* im)ulsni

Slika +.G. 1snovni naini )renosa doda no" me ala 6renos kru)nim ka)ima u kra kom s)oju se odvija u vie #aza: )od u i7ajem o)lo e na vr<u elek rode (ili elek rodne 8i7e* o9razuje se ka) eno" me ala, koja se izvesno vreme ne odvaja usled dejs va )ovrinsko" na)ona, sl. +.Ha. 6oveanjem veliine ka)i ras e u i7aj sila koje )ri9li8avaju ka) ras o)u, uz )rime no su8avanje )reseka usled delovanja )ovrinsko" na)ona i elek rodinamike sile. $sled delovanja )ovrinsko" na)ona ka) se )ri dodiru sa ras o)om odvaja od vr<a elek rode, a ne)osredno )re odvajanja se izdu8uje i kra ko s)aja elekrodu sa ras o)om, )rekidajui luk. 6ri ome na)on luka 9rzo )ada do nule, a jaina s ruje ras e, sl. +.Ga. 6osle )relaska ka)i u ras o), luk se )onovo us)os avlja, na)on luka 9rzo ras e, a jaina s ruje o)ada.

a* 9*

Slika +.H 6renos doda no" me ala: a* kru)nim ka)imaO 9* )renos u mlazu 6renos kru)nim ka)ima 9ez kra ko" s)oja je slian )re <odnom, s im da se ka) odvaja od doda no" me ala )re dodira sa ras o)ljenim me alom, sl. +.G9. 6romena na)ona i jaine s ruje je slina, ali manje izra8ena ne"o u sluaju )renosa u kra kom s)oju, sl. +.G9. 19a na-ina )renosa kru)nim ka)ima su karak eris ina za ankoo9lo8ene elek rode kod , )os u)ka zavarivanja i za MA:;M!: )os u)ka u za i i ak ivno" "asa. $ sluaju )renosa kru)nim ka)ima 9ez kra ko" s)oja kod MA:;M!: )os u)ka u za i i ak ivno" "asa javlja se znaajna reak ivna sila koja deluje od9ojno na ka), o se sma ra modi#ikovanim nainom )renosa ukoliko ne doe do znaajno" ras)rskavanja ka)i. 6renos si nim ka)ima je karak eris ian )o si nim i mno"o9rojnim ka)ima, koje se )od dejs vom )ri iska "asova kreu u mlazu )rema ras o)u, sl. +.G7. 6romena na)ona i je mala, a jaina s ruje je )rak ino kons an na, sl. +.G7. .ako je sila "ravi a7ije u ovom sluaju mala, )renos u mlazu je )o"odan za )rinudne )olo8aje zavarivanja, a s o9zirom na velike jaine s ruje koje koris i, ovaj nain )renosa je )o"odan za de9lje limove. .od , )os u)ka )renos u mlazu je karak eris ian za de9eloo9lo8ene elek rode, sl. +.H9, a kod MA:;M!: )os u)ka za za i u iner nim "asom. !m)ulsni )renos je kom9ina7ija )renosa kru)nim ka)ima i )renosa u mlazu, a )os i8e se namernim i velikim )oveanjem s ruje u kra kom vremenskom )eriodu, sl. +.Gd. 1vaj nain )renosa daje naj9olji kvali e zavareno" s)oja i sve vie se koris i kod MA:; M!: )os u)ka, jer je )oslednji< "odina razvijen niz novi<, )o9oljani< varijan i, kao o je n)r. )renos kod ko"a dominira )ovrinski na)on (S// - sur#a7e ension rans#er*. 1sim e iri osnovna naina )renosa doda no" me ala i ve )omenu i< modi#ika7ija, )rema klasi#ika7iji M!4 )os oji jo nekoliko varijan i naina )renosa, kao o su ro irajui )renos, koji nas aje kod MA:;M!: )os u)ka u za i i iner no" "asa )ri velikim jainama s ruje i velikim slo9odnim du8inama elek rodne 8i7e (vide i M+.+.=* i )renos kroz ras o)ljeni )raak kod ,66 )os u)ka (vide i M+.H.=*. 6ri ro irajuem )renosu doda ni me al ima veliku sklonos ka ras)rskavanju, )a je nje"ov )rak ini znaaj mali, )ose9no u novije vreme kada im)ulsni nain )renos )omou inver orski< ureaja )os aje dominan na varijan a )rimene MA:;M!: )os u)ka. +.C. V0S/, ! !4V10! ,-,./0!23, S/0$5, 4A 4AVA0!VA35, 4a elek roluno zavarivanje se koris e o9e vrs e s ruje - naizmenina i jednosmerna. !zvori naizmenine s ruje su rans#orma ori, a jednosmerne s ruje is)ravljai i )re varai. !zvori s ruje re9a da o9ez9ede neo)<odnu jainu s ruje i na)on luka u nekom radnom o)se"u, kao i lako us)os avljanje luka i nje"ovu s a9ilnos . 1sim o"a, u nekim

sluajevima se )os avljaju s)e7i#ini za< evi, kao o je im)ulsna s ruja kod M!:; MA: )os u)ka, us)os avljanje luka 9ez dodira sa elek rodom i is)ravljanje nesime rije s ruje kod /!: )os u)-ka, o je de aljnije o)isano u od"ovarajuim )o"lavljima. 1snovna karak eris ika svako" izvora s ruje je zavisnos na)ona od jaine s ruje, odnos-no nje"ova s)oljna ili s a ika karak eris ika. 1snovni )arame ri s a ike karak eris ike izvora s ruje su na)on )razno" <oda ($'*, koji nas aje kada je izvor s ruje ukljuen, ali se ne zavaruje (!J'*, s ruja kra ko" s)oja (!k*, koja nas aje kada je elek roda u dodiru sa osnovnim me alom ($J'*, i radna aka (0/*, de#inisana )resekom s a iki< karak eris ika izvora s ruje i elek rino" luka, koja odreuje radni na)on ($r* i s ruju (!r*. 3avedeni )arame ri su )rikazani na sl. +.Ia za sluaj s rmo)adajue s a ike karak eris ike, koja se )o )ravilu koris i kod runi< )os u)aka zavarivanja (,, /!:*, jer o9ez9euje malu )romenu jaine s ruje )ri sluajnoj )romeni du8ine luka. 4a )oluau oma ske )os u)ke zavarivanja (MA:;M!:* )o )ravilu se koris i 9la"o)adajua, odnosno kons an na karak eris ika izvora, sl. +.I9, koja o9ez9euje e#ek samore"ula7ije, dok se za ,66 )os u)ak koris e o9e vrs e izvora.

a* 9* ! (A*

Slika +.I. S a ika karak eris ika luka a* s rmo)adajuaO 9* 9la"o)adajua 4a o7enu mo"unos i )rimene neko" izvora s ruje za zavarivanje 9i na odlika je inermi en7ija, P, (radni 7iklus*, koja je de#inisana kao kolinik vremena u kome je izvor o) ereen (e#ek ivno vreme zavarivanja, z* i uku)no" vremena, koje osim e#ek ivno" vremena zavarivanja ukljuuje i vreme )auze, o, )o re9ne n)r. za zamenu elek rode, okom koje je izvor u )raznom <odu: PJ=''L z;( oK z* (+.C* .ada se odreuje in ermi en7ija uku)no vreme oK z nije )roizvoljno ve se uzima =' minu a. /i)ina vrednos in ermi en7ije za izvor s ruje za , )os u)ak je +'Q, o znai da je u 7iklusu od =' minu a izvor o) ereen najvie + minu a, a najmanje + minu a je u )raznom <odu. 4a ()olu*au oma ske ureaje izvori s ruje re9a da imaju in ermi en7iju =''Q. 3a osnovu vrednos i in ermi en7ije mo8e da se odredi )ri9li8no i rajna jaina s ruje koju daje izvor, )rema izrazu !=''J!nomL.P;=' (+.?* "de je !='' rajna jaina s ruje, a !nom nominalna jaina s ruje. +.C.=. /rans#orma ori

/rans#orma ori za zavarivanje se sas oje od jez"ra od 8elezni< limova (=* - sl. +.=', )rimarno" namo aja (&* vezano" za mre8u, sekundarno" namo aja (C* vezano" za s rujno kolo u kome su radni komad (+* i elek roda (@*, i re"ula or jaine s ruje. 6rimarni i sekundarni namo aji smanjuju na)on mre8e (CH' ili &&' V* na na)on )razno" <oda (najvie =''V*. 6os oje razlii i naini re"ula7ije jaine s ruje, a najee se koris e )omina ko va, )ri"uni7a i )romenljiv 9roj namo aja. /rans#orma ori se u"lavnom koris e za , )os u)ak, )a se )rave ako da daju s rmo)adajuu karak eris iku. .od rans#orma ora sa )ominom ko vom, )ozi7ija (?* na sl. +.='a, jaina s ruje se re"ulie )odu8nim )omeranjem, sl. +.='9, ili zaokre anjem ko ve, sl. +.='7, a od"ovarajue s a ike karak eris ike (u ras)onu minimalne i maksimalne jaine s ruje* su da e na sl. +.='d. 1vi rans#orma ori mo"u da o9ez9ede jaine s ruje do =&'' A, a )omeranje ko ve je runo ili au oma sko.

Slika +.='. ema rans#orma ora sa )ominom ko vom /rans#orma ori sa )ri"uni7om u sekundarnom kolu, oznaka % na sl. +.==, daju s a ike karak eris ike slino )re <odnim. 6ri"uni7a je namo aj sa 8eleznim jez"rom (+*, koji mo8e da re"ulie jainu s ruje kon inualno u o)se"u od ! do !! )omou ko ve (@* koja se kree od )olo8aja ! do !!, ili s e)enas o, nekim dru"im kons ruk ivnim reenjem. 1vi rans#orma ori o9ez9euju srednje i velike jaine s ruje i veoma su )o"odni za rad na erenu jer nisu ose ljivi na )romenu na)ona mre8e. /rans#orma ori sa )romenljivim 9rojem namo aja imaju nekoliko mo"ui< )olo8aja sklo)ke ()ozi7ija + na sl. +.=&a*, ime se menja ne samo jaina s ruje, ve i na)on )razno" <oda, sl. +.=&9. 1vi rans#orma ori daju rela ivno male jaine s ruje i visoke na)one )razno" <oda, i najee se koris e za kune (ne)ro#esionalne* a)ara e za zavarivanje. Slika +.==. /rans#orma or sa )ri"uni7om Slika +.=& /rans#orma or sa )romenljivim 9rojem namo aja

+.C.&. !s)ravljai i inver ori !s)ravljai su kom)likovanije kons ruk7ije, jer osim rans#orma ora, imaju jo i is)ravljake elemen e i u)ravljaki sis em. !s)ravljaki deo mo8e da 9ude od selenski< ili "ermanijumski< )loa, odnosno od sili7ijumski< ()olu)rovodni<* dioda. !s)ravljai mo"u da rade sa velikim jainama s ruje, )a se koris e za sve )os u)ke zavarivanja. S a ika karak eris ika mo8e da 9ude (s rmo*)adajua ili kons an na. !ako s ruja na izlazu iz is)ravljaa ima izvesnu alasavos (do +Q, o nema 9i no" u i7aja na s a9ilnos luka*, ovaj izvor jednosmerne s ruje se zna no vie koris i od )re varaa, jer je je# iniji i ne )ravi 9uku.

$ novije vreme sve vie se koris e inver orski is)ravljai, koji su zna no laki, je# iniji i )o"odniji za u)o re9u od os ali< izvora s ruje za zavarivanje. 6rva #aza rada inver orski< is)ravljaa je )re varanje naizmenine s ruje "radske mre8e u jednosmernu s ruju, koja se za im uvodi u inver orsko kolo. $ inver orskom kolu se jednosmerna s ruja )re vara u naizmeninu, ali se ujedno zna no )oveava njena ues anos (sa +' Ez na +-+' kEz*. 1va s ruja se za im svodi na )o re9ni na)on i jainu )omou rans#orma ora koji je zna no manji od klasino", jer radi )ri visokoj ues anos i, sl. +.=Ca. /rans#ormisana naizmenina s ruja se za im is)ravlja u jednosmernu s ruju uo9iajenim elek ronskim kom)onen ama, a na kraju )rolazi kroz induk or, koji je akoe zna no manji od konven7ionalno" induk ora, sl. +.=C9. .on rola svi< navedeni< )ro7esa za< eva doda nu elek roniku, o ne )oveava znaajnije masu ureaja, a omo"uava zadavanje )roizvoljno" vremensko" 7iklusa na)ona i jaine s ruje i ime )renos doda no" me ala )o 8elji. 4a<valjujui ome inver orski izvor s ruje mo8e da )roizvodi razlii e s a ike i dinamike karak eris ike, o omo"uava )rimenu jedno" ureaja na vie )os u)aka zavarivanja (n)r. ,, MA:;M!: i /!:*. >oda na )rednos inver ora je nji<ova )oveana e#ikasnos jer su "u9i7i u 9akarnim namo ajima u rans#orma oru manji u odnosu na konven7ionalne rans#orma ore, )a je s e)en korisnos i inver ora vei od svi< os ali< izvora zavarivanja.

a* rans#orma ori

9* induk ori

Slika +.=C. 6oreenje veliine konven7ionalni< i inver orski< ureaja +.C.C. 6re varai 6re varai se sas oje od me<aniki )ovezani< )o"ona (n)r. elek romo or* i "enera ora koji )roizvode jednosmernu s ruju. $ o9a sluaja sas avni delovi su ro or i s a or. 3ajea kons ruk ivna reenja su: )re vara sa nezavisnom )o9udom i di#eren7ijalnim rednim )o9udnim namo ajem, )re vara sa slo8enom di#eren7ijalnom )o9udom i )re vara sa )o)renim elek roma"ne nim )oljem. .onano, kao )ose9nu vrs u izvora re9a )omenu i a"re"a e, kod koji< je mo or sa unu ranjim sa"orevanjem )o"on. $ a9. +.C su da e u)oredne karak eris ike izvora s ruje za zavarivanje. /a9ela +.C. $)oredne karak eris ike izvora s ruje za zavarivanje

6re vara !s)ravlja /rans#orma or !nver or us)os avljanje luka vrlo lako vrlo lako lako do eko lako skre anje luka veliko veliko nezna no zna no vrs e elek roda sve sve eko sa 9aznim sve o) ereenje mre8e ravnomerno ravnomerno neravnomerno ravnomerno "u9i7i )razno" <oda

veliki srednji mali mali s e)en korisnos i ',@ ',G-',H ',H-',I ',I-',I+ odr8avanje veliko srednje malo malo 7ena visoka srednja niska niska masa velika velika velika mala

+.C.?. !z9or vrs e s ruje 6ri iz9oru vrs e s ruje )rvens veno re9a da se vodi rauna o s a9ilnos i i skre anju elek rino" luka. .od jednosmerne s ruje luk je )o )rirodi zna no s a9ilniji, jer nema )romene )olari e a s ruje, ali mo8e da se javi skre anje luka usled ma"ne ni< sila. 1snovni uzro7i ovoj )ojavi su asime rini ras)ored ma"ne ni< masa u odnosu na luk, sl. +.=?a, )rikljuak s ruje, sl. +.=?9 i asime rija masa usled )risus va ava, sl. +.=?7. >a 9i se s)reilo skre anje luka re9a ukloni i uzroke nje"ovo" nas ajanja ili neu ralisa i nje"ovo dejs vo, a ako o nije mo"ue, zavariva i naizmeninom s rujom, kod koje je ova )ojava zanemarljiva. S)reavanje )ojave skre anja luka je )rikazano na sl. +.=+a (na"injanje elek rode )rema veoj masi*, sl. +.=+9 ()ri)ajanje )re zavarivanja i )o"odan redosled zavarivanja* i sl. +.=+7 ()okre ni )rikljuak s ruje*. a* asime rija masa 9* )rikljuak s ruje 7* av Slika +.=?. $zro7i skre anja elek rino" luka

a* na"injanje elek rode 9* )ri)oji 7* )okre ni )rikljuak Slika +.=+. 3aini s)reavanja skre anja elek rino" luka +.?. 0$231 ,-,./01-$231 4AVA0!VA35, 1%-1,31M ,-,./01>1M

0uno elek roluno zavarivanje o9lo8enom elek rodom (,* je )os u)ak s)ajanja me ala o)ljenjem o9lo8ene elek rode i dela osnovno" me ala u elek rinom luku koji se us)os avlja i odr8ava izmeu radno" komada (osnovno" me ala* i elek rode, sl. +.=@. /o)ljenjem jez"ra elek rode o9ez9euje se doda ni ma erijal za )o)unu 8le9a, a o)ljenjem, sa"orevanjem i is)a-ravanjem o9lo"e o9ez9euje se za i a me alne ku)ke od okolni< "asova i vazdu<a. !s o)ljeni sas oj7i o9lo"e se meaju sa ras o)ljenim me alom, )re ne"o o is)livaju na )ovrinu jer imaju manju "us inu od me alne ku)ke, i ovrsnu u o9liku roske. /roska i i me al ava od u i7aja okoline i us)orava nje"ovo <laenje, a )osle zavarivanja se uklanja s)e7ijalnim ekiem.

Slika +.=@. ema ski )rikaz , )os u)ka zavarivanja S o9zirom na jednos avno rukovanje i rela ivno nisku 7enu ureaja i doda no" ma erijala s jedne, a do9ar kvali e s)oja s dru"e s rane, runo elek roluno zavarivanje o9lo8enom elek rodom je donedavno )rimenjivano vie od svi< os ali< )os u)aka zajedno. 3je"ovoj irokoj )rimeni do)rinose jo i injeni7a da su o"ranienja u vezi sa o9likom )redme a i vrs om ma erijala koji se zavaruje, kao i )olo8ajima zavarivanja, manja od svi< os ali< )os u)aka zavarivanja. S dru"e s rane,

z9o" nedos a aka , )os u)ka u novije vreme se umes o nje"a sve ee koris e os ali elek roluni )os u)7i. 1snovni nedos a7i , )os u)ka su mala )roduk ivnos usled es e zamene elek roda i uklanjanja roske (9rzina o)ljenja doda no" me ala je =-& k";<*, kom)likovana i du"o rajna o9uka zavarivaa, u i7aj zavarivaa na kvali e ava, 9lje ava sve los i e ni "asovi nas ali sa"orevanjem roske. +.?.=. >oda ni ma erijal i naini nje"ovo" )renosa - o9lo8ena elek roda ,lek roda za , )os u)ak zavarivanja ima me alno jez"ro, koje je o9lo8eno sem na slo9odnom kraju, sl. +.=G. 5ez"ro o9lo8ene elek roda kao deo s rujno" kola )renosi s ruju (slo9odni kraj je )ovezan dr8aem elek rode za izvor s ruje*, a is ovremeno slu8i kao doda ni ma erijal. 1snovne ulo"e o9lo"e elek rode su: - za i a zone zavarivanja od okolno" kiseonika, azo a i vodonikaO - s a9iliza7ija i joniza7ija elek rino" lukaO - us)oravanje <laenja me ala avaO - )reiavanje i le"iranje me ala avaO - omo"uavanje zavarivanja u )rinudnim )olo8ajima.

Slika +.=G. 19lo8ena elek roda (d - )renik, l= - slo9odni kraj, - - du8ina, > - )renik o9lo"e* 4a i a zone zavarivanje od okolni< e ni< "asova ()rvens veno kiseonik, vodonik i azo * se os varuje "asovi im i vrs im )roduk ima o)ljenja i sa"orevanja o9lo"e. 1va ulo"a o9lo"e se os varuje vies ruko: - ras o)ljena ka) doda no" ma erijala je za iena roskom koja je okru8uje )ri njenom )relasku u me alnu ku)kuO - me alna ku)ka je za iena roskom koja )liva na njenoj )ovriniO - "asovi okru8uju mes o zavarivanja i ne dozvoljavaju )ris u) e nim okolnim "asovima. S a9iliza7ija i joniza7ija elek rino" luka se )os i8e dodavanjem soli na rijuma, 9arijuma, kal7ijuma i kalijuma u o9lo"u, koje s varaju "asove sa velikom s)oso9nou joniza7ije, ime 9i no )oveavaju s)oso9nos vazdu<a da )rovodi s ruju. /roska, o9razovana od ovrsli< delova ras o)ljene o9lo"e )rekriva me al ava i us)orava nje"ovo <laenje, jer ima zna no manju o)lo nu )rovodnos . 6osle zavarivanja roska se uklanja s)e7ijalnim ekiem. >a 9i se o9avila dezoksida7ija me ala ava o9lozi se dodaju elemen i sa velikim a#ini-

e om )rema kiseoniku kao o su /i, Al, Si, Mn, a da se )ri om o9razovani oksidi lako uklanjaju iz me ala ava. 6reiavanje os ali< neis oa me ala ava se os varuje na slian nain kao dezoksida7ija. 0adi se )rvens veno o uklanjanju vodonika iz me ala ava, emu slu8i BaD&, za im #os#ora i sum)ora, emu slu8e Ba1 i Mn1, kao i svi< os ali< e ni< ele-mena a, n)r. azo a. -e"iranje me ala ava je )o re9no da 9i se nadoknadio sa"oreli udeo )ojedini< elemena a ili da 9i se )o9oljala svojs va me ala ava. $ om 7ilju najee se dodaju Mn, Si i 3i. $lo"a o9lo"e u omo"uavanju )rinudni< )olo8aja zavarivanja (n)r. nad"lavni* se os va-ruje )oveanjem njene viskoznos i, o se )os i8e )rvens veno dodavanjem 9azni< i 7elulozni< sas ojaka. 6rema sas avu o9lo"a je u me alurkom smislu kisela, kiselo-ru ilna, 9azna, 7elulozna, oksidna i ru ilna. 1sim navedeni< )os oje i s)e7ijalne vrs e o9lo"e. Eemijski sas av i oso9ine ovi< o9lo"a su da i u a9. +.?. 6rema odnosu uku)no" )renika (ukljuujui o9lo"u, sl. +.=H*, >, i )renika jez"ra, d, elek rode se dele na anko o9lo8ene (>;dR =,&*, srednje o9lo8ene (=,&R>;dR=,?* i de9elo o9lo8ene (>;dS=,?*. /a9ela +.?. Eemijski sas av i oso9ine razlii i< o9lo"a elini< elek roda 19lo"a Eemijski sas av 1so9ine kisela oksidi De i Mn, alumosilika i, #eroman"an smanjen viskozi e roske, le) iz"led i loe me<anike oso9ine me ala ava ru ilna ru il, alumosilika i, #erole"ure le) iz"led i do9re me<anike oso9ine ava kiselo-ru ilna kao kisela, uz doda ak ru ila kom9ina7ija oso9ina kisele i ru ilne o9lo"e 9azna kar9ona i, #luoridi, oksidi,

<ema i do9ra me<anike oso9ine ava, )ose9no 8ilavos (nizak sadr8aj E* 7elulozna 7elulozna vlakna, ru il, silika i, dezoksida ori svi )olo8aji, visok sadr8aj E, koreni zavari 7evovoda oksidna oksid De i Mn, kvar7, alumosilika i le) iz"led i loe me<anike oso9ine me ala ava 3a nain )renosa doda no" me ala kod , )os u)ka najvie u iu de9ljina i vrs a o9lo"e i jaina s ruje. 6oveanjem de9ljine o9lo"e i dodavanjem sas ojaka koji smanjuju )ovrinski na)on )os)euju se )renos si nim ka)ima. 5aa s ruja akoe omo"uava )relaz od kru)ni< ka si nim ka)ima, jer )ojaava dejs vo )in e#ek a i )ri iska "asova. +.?.&.=. 1znaavanje elek roda >a 9i se olakala iden i#ika7ija elek roda uvedeno je s andardizovano oznaavanje, i o )ose9no za )ojedine vrs e kons ruk7ioni< ma erijala, a9. +.+. 1sim navedeni< ma erijala, )os oje i elek rode za zavarivanje dru"i< me ala, koje zasad nisu s andardizovane. Sem s andardne oznake elek roda re9a ima i u vidu i oznake )roizvoaa (n)r. 6!VA =+' % za de9elo o9lo8enu 9aznu elek rodu, namenjenu zavarivanju u"ljenini< i niskole"irani< elika vrs oe do +=' M6a i si nozrni< elika na)ona eenja do CH' M6a, oznaenu )o 5$S B.EC.'== kao , +=+ % =&' &@&E*. 6re"led oznaka, sas ava, me<aniki< svojs ava, osnovni< karak eris ika i )rimene o9lo8eni< elek roda D,6 - 6!VA je da u doda ku A, a9. A=-C. /a9li7a +.+. S andardi za o9lo8ene elek rode 1znaka s andarda 3amena 5$S B.EC.'== niskou"ljenini i niskole"irani eli7i i elini liv 5$S B.EC.'=+

eli7i o )orni na )uzanje 5$S B.EC.'=G nerajui i visokole"irani eli7i 5$S B.EC.'=@ livena "vo8a (sivi liv, nodularni liv i em)er liv* 5$S B.EC.'=I navarivanje elika

+.?.&.&. /e<noloke karak eris ike elek roda 6od e<nolokim karak eris ikama elek rode se )odrazumevaju kons an a o)ljenja, 9rzina o)ljenja i koe#i7ijen iskorienja, de#inisani )o 5$S B./C.'&'. .ons an a o)ljenja elek rode, .e, je masa is o)ljeno" me ala elek rode, Me ("*, u jedini7i vremena, z (s*, i )o jedini7i jaine s ruje zavarivanja, !z (A*: zzee !M.LJ (";ALs* (+.+* .ons an a o)ljenja zavisi od vrs e i sas ava jez"ra i o9lo"e elek rode, i vrs e i )olari e a s ruje. %rzina o)ljenja elek rode, ve, je masa is o)ljeno" me ala elek rode, Me ("*, u jedini7i vremena zavarivanja, z (s*: zee MvJ (";s* (+.@* %rzina o)ljenja zavisi od vrs e i )renika elek rode i jaine s ruje zavarivanja. 3a osnovu jed. +.+ i +.@ oi"ledno je da va8i rela7ija: veJ.eL!z (+.G* .oe#i7ijen iskorienja elek rode, 0 (Q*, je kolinik mase is o)ljeno" me ala elek rode, Me, i mase s varno u roeno" me alno" jez"ra, Mj, izra8en u )ro7en ima: Q=''MM0jeLJ (-* (+.H* .oe#i7ijen iskorienja kod o9ini< elek roda dos i8e najvie I'Q, z9o" "u9i aka usled sa"orevanja i ras)rskavanja jez"ra elek rode. .od s)e7ijalni<, visoko)roduk ivni< elek roda, koe#i7ijen iskorienja mo8e da 9ude vei od =''Q usled )risus va #ero-)ra<a u o9lozi elek rode, koji )osle o)ljenja )relazi u me al ava. +.?.&. Vrs e i izvori s ruje, ureaji i o)rema za , )os u)ak $reaj za , )os u)ak se sas oji od izvora s ruje, dovodni< i odvodni< ka9lova, dr8aa elek rode, s ezaljke za masu, a u doda nu o)remu s)adaju za i na odea i maska zavarivaa i

nje"ov runi ala . 4a , )os u)ak koris e se o9e vrs e s ruje, jednosmerna i naizmenina, )ri emu iz9or )rvens veno zavisi od vrs e o9lo"e i o9ino je )re)oruen od s rane )roizvoaa elek rode. $ svakom sluaju koris i se izvor sa s rmo)adajuom s a ikom karak eris ikom, koji o9ez9euje malu )romenu jaine s ruje )ri sluajnoj )romeni du8ine luka, koja je neminovna kod runo" zavarivanja. 3a sl. +.=G je )okazano kako se menja jaina s ruje (!r= i !r&* i na)on ($r= i $r&* )ri )oveanju du8ine luka (l= na l&*. .ao o se vidi sa sl. +.=H, )romena na)ona je znaajna, dok je )romena jaine s ruje mala. .ako )romena na)ona ne u ie 9i no na os ale )arame re zavarivanja, s rmo)adajuom karak eris ikom je o9ez9eeno dovoljno kvali e no zavarivanje, jer se )arame ri )ro7esa, koji najvie zavise od jaine s ruje, odr8avaju u uskim "rani7ama.

Slika +.=H. 6romena radne ake kod s rmo)adajue karak eris ike 4a i na odea i maska zavarivaa, kao i dru"e mere za i e su 9i ne kod svi< elek roluni< )os u)aka zavarivanja, a )ose9no kod , )os u)ka. 1)asnos i )ri elek rolunom zavarivanju su udar s ruje, )rejaka sve los , za"aena a mos#era i )rskanje roske i me ala. >a 9i se s)reili udari s ruje ureaj mora da 9ude a es iran, uz s ro"u )eriodinu )roveru za i ne izola7ije i uzemljenja. 4a i na odea se sas oji od s)e7ijalno" radno" odela, ke7elje, rukavi7a, )o koleni7e i nadlak i7e, a najva8niju ulo"u ima za i na maska, 9ez koje elek rini luk ne sme da se "leda. +.?.C. /e<nolo"ija zavarivanja /e<nolo"ija zavarivanja o9u<va a )ri)remu osnovno" ma erijala, iz9or elek rode, iz9or )arame ara i e<niku zavarivanja. $ )ri)remi osnovno" ma erijala najva8nije je o9likovanje 8le9a, a )onekad je )o re9no i ienje okolni< )ovrina do me alno" sjaja. 6ri iz9oru o9lika i dimenzija 8le9a, osim o de9ljini osnovno" ma erijala, re9a da se vodi rauna o )ris u)anos i korenu, s)reavanju )ojave )roka)ljina, de#orma7ijama zavareno" s)oja i o manjem u roku doda no" ma erijala. $ i7aj o9lika 8le9a na masu ava je )rikazan na sl. +.=I, "de se vidi da ne )os oji jedins veno reenje za najmanju masu ava, ve se za razlii e de9ljine osnovno" ma erijala najmanja masa ava do9ija razlii im o9li7ima 8le9a. 0eenje sa najmanjom masom ava je )o )ravilu i reenje sa najmanjom de#orma7ijom zavareno" s)oja, jer se unosi najmanje o)lo e. 6ris u)anos korenu i s)reavanje )ojave )roka)ljina za< evaju su)ro ne mere: u )rvom sluaju razmak u korenu re9a da 9ude o vei, a u dru"om sluaju o manji. Slika +.=I. $ i7aj o9lika 8le9a na masu ava 0u9ni av ( a9. =.&, )rvi red* je )o"odan samo za limove anje od & mm i )ri)rema se savijanjem i s ezanjem ivi7a, N!N 8le9 je )o"odan za limove de9ljine od C do + mm i )ri)rema se ravnim odse7anjem ivi7a, a NVN 8le9 je )o"odan za limove de9ljine od C do &' mm i )ri)rema se zakoenjem ivi7a, najee )od u"lom @'A. 0azmak u korenu re9a da 9ude o vei da 9i se omo"uio )ris u) elek rodi, ali je o"ranien za< evom za minimalnom )o ronjom doda no"

me ala i o manjim de#orma7ijama zavareno" s)oja. 4a )redme e vei< de9ljina koris i se NTN 8le9, j. NVN 8le9 sa za u)ljenjem u korenu, ime se smanjuje o)asnos od )roka)ljina. S dru"e s rane, ovakvim o9likom 8le9a se )oveava o)asnos od ukljuaka roske u me alu ava, )a se )o )ravilu NTN 8le9 radi dvos rano, ako o se koren i8le9i, )a )onovo zavari sa dru"e s rane. /akoe, za )redme e vei< de9ljina se koris i NPN 8le9, j. dvos rani NVN 8le9, ime se smanjuju de#orma7ije, )ose9no u"aone, koje se inae javljaju kod de9lji< i du8i< limova sa NVN 8le9om. 1sim o"a, )ovrina NPN 8le9a je 9i no manja od od"ovarajue" NVN 8le9a, )a su u ede doda no" me ala znaajne. 1snovne )re)oruke za iz9or o9lika i dimenzija 8le9ova su da e u a9. =.&, zajedno sa )re)orukama o )rimeni )odlo8ne )loi7e i;ili 8le9ljenju koreno" zavara. 6renik i vrs e o9lo"e elek roda se 9iraju )rema osnovnom me alu i s)e7i#inim za<evima konkre no" )ro9lema zavarivanja. 6reni7i elek roda su s andardizovani )rema sledeem nizu: &O &,+O C,&+O ?O +O @O H i =' mm, a 9iraju se ako da se uzima najvei )renik koji veliina 8le9a dozvoljava. $ sluaju vie)rolazno" zavarivanja, za koren ava se koris e elek rode )renika &,+U? mm, a za )o)unu 8le9a se koris e elek rode vee" )renika, zavisno od de9ljine osnovno" ma erijala. 1sim osnovni< )re)oruka za iz9or )renika elek rode, re9a uze i u o9zir vrs u s ruje, )olo8aj i redosled zavarivanja. 6olo8aj zavarivanja znaajno u ie i na iz9or o9lo"e elek rode. 4a )rinudne )olo8aje se u"lavnom 9iraju elek rode sa ankom o9lo"om ili o9lo"om srednje de9ljine, a da 9i se s)reilo 7urenje eno" me ala ava koris e se ru ilne ili 7elulozne o9lo"e. 1snovne smerni7e )ri iz9oru o9lo"e elek rode su sledee: - $"ljenini i niskole"irani eli7i: vrs oa me ala ava re9a da 9ude is a ili vea ne"o kod osnovno" me ala. Ako se ra8i )ose9no do9ra 8ilavos koris i se 9azna o9lo"a, kao i u sluaju vei< de9ljina i kru os i kons ruk7ija. - .om9ina7ija u"ljenini< i niskole"irani< elika: kod sueoni< s)ojeva elek roda se 9ira )rema eliku manje vrs oe, a kod u"aoni< )rema eliku vee vrs oe. - Visokole"irani eli7i: me al ava re9a da ima vrs ou 9ar kao osnovni me al. - 19ojeni me al i le"ure: elek roda se 9ira )rema osnovnom ma erijalu jer )o )ravilu ne )os- oje razlii e elek rode za jedan ma erijal. 6ri iz9oru )arame ara re9a ima i u vidu )rvens veno vrs u, )olari e , jainu i na)on s ruje, du8inu elek rino" luka, u"ao na"i9a i )rava7 kre anja elek rode i 9rzinu zavarivanja. Vrs a s ruje se 9ira u zavisnos i od vrs e o9lo"e elek rode. 4a kisele, ru ilne i oksidne o9lo"e najee mo"u da se koris e naizmenina ili jednosmerna s ruja direk ne )olarnos i (5S>6*, dok se kod 9azni<, )o )ravilu, koris i jednosmerna s ruja indirek ne )olarnos i (5S!6*. 4avisnos o9lika ava od vrs e s ruje )rikazana je na sl. +.&', "de se vidi da je du9ina uvarivanja najvea za 5S!6, a najmanja za 5S>6, u i7aj na nadvienje je o9rnu , a na irinu ava zanemarljiv. 6o"rean iz9or vrs e i )olari e a s ruje dovodi do "reaka i)a )oroznos i,

nes a9ilno" elek rino" luka i vee" raz9riz"avanja doda no" me ala okom zavarivanja. 5S!6 3S 5S>6 Slika +.&'. 4avisnos o9lika ava od vrs e i )olari e a s ruje 5aina s ruje znaajno u ie na o9lik ava i me<anike oso9ine s)oja. 6ri )oveanju jaine s ruje nadvienje i du9ina uvarivanja se )oveavaju, dok je irina ava )rak ino ne)romenjena, sl. +.&=. Suvie velika jaina s ruja daje "ru9ozrnu s ruk uru me ala ava i )oveava sa"orevanje le"irajui< elemena a, a nedovoljna jaina s ruja malu du9inu uvarivanja i sla9u vezu ava i osnovno" me ala. $ o9a sluaju es a je )ojava roske u ovrslom me alu ava, kao )osledi7a ur9ulen7ije ras o)a i njeno" )ovlaenja u du9inu kod suvie jake s ruje, odnosno le)ljenja za s rani7e 8le9a kod suvie sla9e s ruje. S o"a je )ravilan iz9or jaine s ruje od )resudno" znaaja za do9ijanje kvali e no" s)oja. .ao osnovna smerni7a za iz9or jaine s ruje )ri zavarivanju u"ljenini< i niskole"irani< elika u <orizon alnom )olo8aju mo"u da se koris e iskus veni izrazi: !zJ(&'U&+*Lde, deR? mmO !zJ(C+U+'*Lde, deJ?U + mmO !zJ(=+K@Lde*Lde, deS+ mm (+.I* "de je de )renik elek rode (mm*, a !z jaina s ruje (A*. 6ri zavarivanju u )rinudnim )o-lo8ajima jaina s ruje se smanjuje do &'Q, dok se za visoko)roduk ivne elek rode koris i jaa s ruja.

..V ! Slika +.&=. 4avisnos o9lika ava od jaine s ruje 6oveanjem )renika elek rode )oveava se odvoenje o)lo e i smanjuje "us ina s ruje, o su8ava av i smanjuje du9inu uvarivanja, sl. +.&&.

..V de Slika +.&&. 4avisnos o9lika ava od )renika elek rode 6oveanjem 9rzine zavarivanja smanjuje se koliina ras o)ljeno" doda no" i osnovno" me ala, o u ie na dimenzije ava ako da se irina ava smanjuje, du9ina uvarivanja ras e do neke vrednos i, )a onda o)ada, a nadvienje )rvo o)ada, )a ras e, sl. +.&&. 3edovoljna 9rzina zavarivanja uslovljava "reke i)a nale)ljivanja i ukljuaka roske, a )re9rzo zavarivanje daje )reveliko nadvienje ava. ..V v

Slika +.&C. $ i7aj 9rzine zavarivanja na o9lik ava 3a)on luka, $l (V*, mo8e da se odredi )reko jaine s ruje !z (A*: $lJ&'K','?L!z (+.='* 3a)on luka ima mali u i7aj na o9lik ava, )ose9no ako se ima u vidu mali ras)on )rome-ne kod , )os u)ka, &&-C& V. 6oveanjem na)ona luka )oveava se irina ava, a )romene du9ine uvarivanja i nadvienja su nezna ne. 6oveanjem du8ine luka )oveava se irina ava, a du9ina uvarivanja i nadvienje sma-njuju, sl. +.&?. Suvie kra ak luk NuranjaN u ras o), )oveavajui ur9ulen7iju eno" me ala koji N9e8iN )rema neza"rejanim )ovrinama 8le9a, o daje lo kvali e s)oja sa "rekama i)a nale)ljivanja i ukljuaka roske. S dru"e s rane, )redu"aak luk je nes a9ilan i ras)rskava doda ni me al. S o"a je )o re9no odredi i o) imalnu du8inu luka, )rema sledeim )re)orukama: lJ(',IU=,=*Lde (sueoni s)ojevi u"ljenini< i niskole"irani< elika* (+.==a* lJ(',HU',I*Lde (u"aoni s)ojevi u"ljenini< i niskole"irani< elika* (+.==9* lJ(',HU',I*Lde (sueoni s)ojevi visokole"irani< elika* (+.==7* lJ(',GU',H*Lde (u"aoni s)ojevi visokole"irani< elika* (+.==d* /re9a ima i u vidu i u i7aj vrs e o9lo"e na iz9or du8ine luka. .od kiseli< i ru ilni< o9lo"a )re)oruuje se du8ina )ri9li8no jednaka )reniku elek rode, a kod 9azni< o9lo"a i kod elek roda od o9ojeni< me ala )re)oruuje se dvos ruko manja du8ina, u"lavnom radi 9olje za i e me alne ku)ke.

Slika +.&?. 4avisnos o9lika ava od du8ine luka 3a"i9 elek rode u ravni u)ravnoj na ravan )redme a koji se zavaruju u ie )rvens veno na du9inu uvarivanja, a u manjoj meri na irinu i nadvienje ava. 3ajvea du9ina se )os i8e )ri u"lu od I'A, odnosno kada je elek roda u)ravna na )ovrinu zavarivanja, sl. +.&+. !z9or na"i9a elek rode zavisi od osnovno" ma erijala, o9lo"e elek rode, )olo8aja zavarivanja i vrs e s)oja.

Slika +.&+. $ i7aj na"i9a elek rode na o9lik ava +.?.C.=. /e<nika zavarivanja $s)os avljanje elek rino" luka je osim dodirom i odmi7anjem (sl. +.&@a*, mo"ue i

)ovlaenjem vr<a elek rode, uz )relazak na )o re9no ras ojanje (sl. +.&@9*. >ru"i nain ima )rednos , jer se luk us)os avlja 9ez o eenja o9lo"e, a du8ina luka se re"ulie )oveanjem, a ne nje"ovim smanjenjem, o je daleko lake. a* 9* Slika +.&@. $s)os avljanje luka (a* )rimi7anje-odmi7anje (9* )ovlaenje 6rekidanje elek rino" luka je naj9olje izves i )ovlaenjem elek rode unazad (sl. +.&G9* na ovrslu rosku i udaljavanjem nakon o"a. 6ri direk nom )odizanju elek rode (sl. +.&Ga* mo8e da nas ane "reka u avu i)a )oroznos i. a* 9* Slika +.&G. 6rekidanje elek rino" luka a* ne)ravilnoO 9* )ravilno 6ose9nu )a8nju re9a )osve i i nas avku )rekinu o" ava, s o9zirom na kra er koji mo8e )ri )rekidu da nas ane na kraju zavara. >a 9i se iz9e"lo )o)unjavanje kra era Nna <ladnoN, )rimenjuju se )ose9ne e<nike, zavisno od vrs e zavara (koreni ili )o)una*, kao o je u dve )rojek7ije )rikazano na sl. +.&H. $ )rvom sluaju (koreni zavar - sl. +.&Ha*, luk se us)os avlja na =+ do &' mm od kraja zavara, na ve izvedenom korenom zavaru, )osle e"a se )relazi u koren, radi )o)une 8le9a. $ dru"om sluaju (zavar )o)une - sl. +.&H9*, luk se us)os avlja na donjem delu ()re <odni zavar* ili na s rani7i 8le9a, za im se vraa nazad na ak uelni zavar i ek onda se nas avlja sa daljom )o)unom 8le9a.

a* koreni zavar

9* zavar )o)une

Slika +.&H. 3as avljanje zavarivanja 2es o se kod izvoenja , )os u)ka koris i zv. nji<anje elek rode, j. )o)unjavanje 8le9a njenim )o)renim kre anjem (a ne samo )odu8nim*, sl. +.&I.

Slika +.&I. 6rikaz osnovni< naina nji<anja elek rode