PRAISTORIJA

NASELJA OTVORENOG TIPA
Obale reka, plodne ravnice u blizini reka, visoke obale reka
Lepenski vir, Vinca kod Beograda, Starcevo, Banjica (Beograd), Gomolava,
NASELJA UTVRENOG TIPA Bronzano doba
-prva naselja – tipa gradine (utvrdjenje sa drv. palisadama i kulama)
- gradska (protourbani centri) i seoska naselja – 2 vrste
-utvrdjena gradinska naselja : OPIDIUM TEICHISMA TEICHOS
Feudvar kod Mosorina ,Titelski breg, Zidovar kod Vrsca, Bosut
Stanista tipa zemunica i koliba
JEDNOSTAVNI OBLICI STANOVANJA
a) sibara
b) dubirog
c) krivulja
d) koliba
Stanista kulture Lepenskog vira (6500-5400 BC) -MEZOLIT ili SREDNJE KAMENO DOBA
(Lepenski vir, Padina, Vlasac, Hajdcka Vodenica i dr.)
Priblizna slika prvih objekata za stanovanje u naseljima ribarsko-lovackih zajednica
Stanista starijeg horizonta u osnovi su bliska krugu ili trapezu, sa satorastom krovnom konstrukcijom
Za formiranje osnove koriscen je ravnostrani trougao - tip kolibe sa slemenjacom.
Kolibe su podizane nad elipsoidnom ukopanom osnovom. Objekti su bili pokriveni kupastim krovom
od pruca, slame i blata
Kamen i drvo,Ispuna od pletera,Ispuna od naboja,Ispuna od catme,Kuce na sipovima.
Mladje kameno doba smenjuje METALNO -BAKARNO DOBA na Balkanu od 5500 do 2600 g.BC
najpoznatije nalaziste Vucedol, danas u Hrvatskoj
Velike migracija -posebno izrazene dolaskom Indoevropskih plemena na prostor Balkana.
rimljani – naselja na raskrscima puteva, kod rudnika, kod vel. logora na Limesu, dunavu
-ager – siri prostor koji obuhvata grad
Sirmium, Viminacium(Kostolac), Singidunum, Naissus, Remesiana(Bela Palanka), Ulpiana,
Justiniana Prima (Lebane)
-prva tri – status kolonije
gradovi (municipium, colonia) ostala naselja (canabea, civitaes) naselja ruralnog tipa (vicus, pagus,
viculus)
Castrum NOVAE(Cezava, Serbia)
TALIATA(Donji Milanovac, Serbia)
SMORNA (Boljetin, Serbia)
Diana kod Karata.a
Timacum Minus Ravna kod Knjazevca
KLASICNI RIM ARHITEKTONSKI PROGRAM
1. Kultni objekti - hramovi
2. Stambene gradjevine(seoske, gradske, rezidencijalne)

Inzinjerske konstrukcije(putevi.stubovi. Новог Пазара) Прероманска архитектура од почетка 9. varvara(3) РАНИ СРЕДЊИ ВЕК ПРЕРОМАНСКА АРХИТЕКТУРА ХУМ И ЗАХУМЉЕ–Далматинско приморје(Мљет. Велико богатство просторних решења. mostovi. amfiteatre. Memorijalni objekti -slavoluci. Томе у Кутима(Бока Которска) Црква св. Основни типови црквених грађевина 1. akvadukti-vodovodi. oltarske apside. Пељешац Црква св. hereone -novi tip seoskog naselja – villa rusticael. са пиластрима који носе попречне луке Црква св. dvovodni drveni krov.ke zgrade. . Ђорђа у старој Рибници(Подгорица) . Javni objekti (bazilike sudske i trgova. везане за поједина подручја. memorije. jedan vlasnik. kanalizacija) 5. Подгорице) и око Скадарског језера РАШКА–око старог Раса(код дан. Vojna arhitektura 6. cetvrtasto kube sa cetvorovodnim krovom. grobnice.. Михаила у Стону. horeumi. века (поједине цркве су из 12.) 4. века) Стилски и просторни концепт сакралних грађевина је јединствен на целом подручју и има опште карактеристике западне прероманске архитектуре. spolja cetvrtaste ili polukruzne. до краја 11. hipodrome. poluoblicasti ili krstasti svodovi. pozorista. veleposednik (1) -zajednice slobodnih seljaka(2) -zajednice starosedeoca. unutra polukruzne. код старе Рибнице(дан.3.. Постоје извесне специфичности. Грађевине подужног плана -Једнобродне цркве правоугаоне основе са кулом на западној страни (дрвена конструкција) -Тробродне базилике правоугаоне основе са кулом на западној страни (дрвена конструкција) -Једнобродне цркве правоугаоне основе са сводном конструкцијом (без или са кубетом) Једнобродне цркве правоугаоне основе са сводном конструкцијом -pravougaoni naos. terme. Пељешац и Стон) ТРАВУНИЈА–област око Требиња ДУКЉА ИЛИ ЗЕТА–Doclea. Грађевине су малих димензија и примитивне технике грађења у ломљеном и притесаном камену. наос подељен на 3 травеја.

9. веку) Мултиконхалне и триконхалне основе са кубетом мултиконхалне -Црква у Ошљу код Стона триконхалне-Црква код Затона на Лиму 1. портали. 1. -Улази.Црква св. Крста у Нину -поч 9. Луцису полукружни. са засведеним полукружним луком . год) се почетак Романске архитектуре. -Код малих цркава пиластри су плитки и имају декоративну улогу. Од цркве св. Уоквирени су тесаним каменим довратницима и надвратницима. узани. Техника зидања је примитивна. Петра у Бијелом Пољу– кнез Мирослав 12. узани и засведени полукружним луком. -Кровни покривач су биле камене плоче. века -Црква у Ђунису Ротонде са кубетом -црква св. -Конструкција сводова и куполаје доста архаична и неусавршена. су архитравни или лучно засведени. кубе је на пандантифима. век(обновљена у 12. сводовису полуобличасти и крстасти(без ребара). Петра и Павлакод старог Раса. Комбиновање плана -једнобродне цркве и триконхос -Црква Пречисте Крајинске на Скадарском језеру Техника зидања и материјали -Ломљени и притесани камен. -Отвори прозора мали. Грађевине централног плана    Основе слободног крста са кубетом Ротонде са кубетом Триконхалне или тетраконхалне основе са кубетом Основе слободног крста са кубетом -Црква св. -Кубета израстају непосредно из крова. Прелаз из квадратне у кружну основу врши се помоћу тромпи. што је утицај Византије. Луке у Котору (1195. Зидови су велике дебљине. -На кубетимасу плитке издужене нише са лучним завршетком. -Отвори прозорасу мали.в. ОБРАДА ФАСАДА -Главни елементи на фасадама су пиластри и полукружни аркадни фриз испод кровног венца.

). крстионицама и проѕорским отворима -главни мотив – преплет – трочлан. СПОЉАШЊА ОБРАДА ЈЕ БИЛА ПОД УТИЦАЈЕМ РОМАНСКОГ СТИЛА СА ЗАПАДА. и већа висина . животиња. бочни додати простори. -Понекад се преплет комбинује са мотивима птица. довратницима Унутрашња обрада -Зидови су у унутрашњости били малтерисани и покривени фрескама. у виду камене пластике. НАЈВИШИ НИВО ЈЕ ОСТВАРЕН КОД БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У СТУДЕНИЦИИ ОНА ЈЕ СЛУЖИЛА КАО УЗОР. Обухвата простор Рашке државе . кубично постоље –које чине зидови који се уздижу изнад лукова који носе кубе уз главни брод. -Крстионицесу имале посебну декоративну обраду. -Постојале су ниске каменеолтарске преградеи циборијуми(балдахини) у олтару. циборијумима(балдахини у олтару). ПРОСТОРНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЦРКАВА језгро цркве је коцкасто. певнице испред наоса.брод. Главни мотив је преплет који је скоро увек трочлан. Декоративна камена пластика -на олтарским преградама.припрата – нартекс. -Користи сегеометријски преплет(кругови или кругови и квадрати) и вегетабилан преплет (када се трака комбинује са стилизованим цветом). векапредстављају специфичан спој источних -византијских и западних европских утицаја. која може бити глатка или кришкаста тамбур је кружан или полигоналан временом. до 14. Црквене грађевине које се граде од друге половине 12. уоквирени тесаним кам. повећава им се висина. разлика од прероманских цркви – централна купола (једнобродне правоугаоне основе) ОПШТА АРХИТЕКТОНСКА КОНЦЕПЦИЈА СЕ ФОРМИРАЛА ПОД УТИЦАЈЕМ ВИЗАНТИЈЕ. капелице. -Декоративна камена пластикаје била веома богата. в. Српски владари од Стефана Немање до Цара Душана граде цркве и манастире којима су били ктитори и у којима је требало да буду сахрањени.архитравни или лучни.в.приближно од Краљева до Пећи и Призрена на Косову и на простору дуж реке Мораче у Зети. геометријски(целе површ. живописом.-Прозори затворени каменим транзенама са декоративним окулусима -Портали. на западној страни пандантифи – прелаз из квадратне у кружну основу кубе има тамбур. вегетабилан(оквирне траке) РАШКА СТИЛСКА ГРУПА ½ 12. века до прве половине 14. на С и Ј додати су мали простори – вестибули. купола и коцкасто се смањују. изнад кога је калота (купола). грифона или хришћанским симболима(шестокрака звезда или крст). сужени у односу на гл. се објединјују под један кров-личи на тробродну базилику.

мермер -зидови. НЕМАЊА 1165-68. степенасто усечени у масу зида са бише лезена. заливеног течним кречним малтером -полукружни и преломљени луци и сводови.Арханђели код Призрена. КРАЉ МИЛУТИН. лукови-архиволте са надвишеним центрима -прозори. бифоре. конструк. лим 3-4мм -зидови малтерисани. споља и унутра облога од бигра и испуна од трпанца. фреске .западна фасада и олтарска апсида. 1252. романички. 1327-35 црква из ман. АХИЛИЈЕ. преломљени и тролисни луци. двена конструкција. полукружни. полигоналне и тордиране) и архиволтама .вегетабилна профилација. Св.Никола код Куршумлије. . интарзија и мозаик СВ.на западном прочељу и бочним вестибулама.византијски тип. НИКОЛА КОД КУРШУМЛИЈЕ. 5 бродан наос.). колонетама(полукружне. украсом . централни план. 1208-1215.мермера. ОКО 1270. АРИЉЕ. 1343-52 ТЕХНИКЕ ГРАЂЕЊА -по правилу камен . венци у виду полукружних аркадица – слепи аркадни фриз -портали. подужни базиликални план.византијска техника. камен или мермер. НИКОЛА КОД КУРШУМЛИЈЕ. КРАЉИЦА ЈЕЛЕНА. кубе-равни завршни венац БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА У СТУДЕНИЦИ. НЕМАЊА. 3 бродан нартекс. НЕМАЊА 1171. акантус са повијеним лишћем -подови –полихромија. 1312-18. завршни венци у виду полукружних аркадица – слепи аркадни фриз . СВ. ктитор Стефан Дечански. ретко ребрасти -куполу носе полукружни луци и пандантифи -двоводни кровови. понекад сокл и завршни венци од штуко малтера са орнамент. 1183-1191. МАНАСТИР МОРАЧА. развијени уписани крст са 5 купола. изузетак Св. НЕМАЊА 1165-68. утицај романике из приморја. градителј Фра Вита из Котора . -изузетак – византијска обрада – сваки други ред опеке увучен и малтерисан МАНАСТИР БАЊСКА. скулптурална обрада и фризови у романичком стилу -украсне конзолице кровног венца (геометријске. 1234-35. ПРЕ 1295. СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ. ктитор Цар Душан. -пиластри на фасади (одражавају унутрашњу конструкцију) . ГРАДАЦ. СВ. слободна скулптура) -капители стубова – стилизовани.негде се бочни простори обједињују и личе на попречни трансепт (Бањска) изузеци : црква у Дечанима. -полиран камен. хориз. забати извучени изнад крова . ХРИСТ ПАНТОКРАТОР.контрафоре МИЛЕШЕВА. -комбинација романског стила и готике . кубе ново ЖИЧА. редови тесаника. опека . КРАЉ ВЛАДИСЛАВ. ОКО 1255. пиластери(одг. ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ КОД СТАРОГ РАСА.монофоре. СОПОЋАНИ. трифоре. СТЕФАН УРОШ I.

базиликална форма. Софија у Охриду.САЖЕТИ УПИСАНИ КРСТ . пре 1018. део СВ. ЦАР ДУШАН. триконхални и тетраконхални план– св. 3. базиликални план са куполом и без ње– св. -у средишњи брод убачен развијени крст са сводном конструкцијом -на западној страни двоспратни егзонартекс са кулом звоником у средини -градили протомајстори Никола и Астрапа -олтарска апсида споља има полигоналан облик ТИП I . ОСНОВНИ ТИПОВИ ПРОСТОРНОГ РЕШЕЊА ЦРКАВА ГРАЂЕНИХ У ПЕРИОДУ НАКОН ОСВАЈАЊА МАКЕДОНИЈЕ (краљ Стефан Урош I. Типови грађевина : 1. 1343-52 ДАВИДОВИЦА . црква у селу Горњи Матејевци код Ниша. СТЕФАН ДЕЧАНСКИ. и св. епископија Струмичка. БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ У ПРИЗРЕНУ -првобитно византијска 3 бродна базилика.в.ДМИТАР. 1327-35 -полихромија. 1281. план уписаног крста –развијен и сажет (1 и 5 купола)– Водача. 886-916. Наум 893-910.. трипартитна подела западног прочеља пиластрима. 1037-1056. НЕМАЊИН УНУК. АРХАНЂЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА. 11-12. обновио Милутин 1307.ДЕЧАНИ. краљ Милутин и цар Душан) САЖЕТИ УПИСАНИ КРСТ Једнокуполне цркве правоугаоне основе са пиластрима уз јужни и северни зид Једнокуполне цркве правоугаоне основе са куполом на конзолама Једнокуполне цркве са угаоним пиластрима РАЗВИЈЕНИ УПИСАНИ КРСТ са једном куполом са пет купола ОСНОВНИ ТИПОВИ ПРОСТОРНОГ РЕШЕЊА ЦРКАВА САЖЕТИ УПИСАНИ КРСТ РАЗВИЈЕНИ УПИСАНИ КРСТ **ЦРКВА СВ. до краја 13. издигнут ср.са нартексом и дрвеном констр. Пантелејмон. века изграђен је велики број црквених грађевина са карактеристикама византијског стила. 2. век. КОД БРОДАРЕВА. на Охридском језеру. из 9. ВИЗАНТИЈСКА СТИЛСКА ГРУПА На простору данашње Македоније и Србије у периоду од 9.

1341 (Касније. ЈЕДНА ЦЕНТРАЛНА КУПОЛА -Богородичина црква у селу Мушутишту код Призрена. Ђорђа у Старом Нагоричину код Куманова -Црква манастира Матејче у Скопској Црној Гори. ктитор краљ Милутин ТИП II-РАЗВИЈЕНИ УПИСАНИ КРСТ 1. ређе се користи крстасти свод -конструкција пандантифа који носе тамбур и калоту кубета -кубе унутра кружно. Касније. св. 1337. Деспот Оливер.крст. дограђена спољна припрата. Св. или само опека -сводови и луци су полуобличасти и полукружни. краљ Милутин.започео цар Душан. Никола.крст ) заједничка припрата ГРАДИВО. ТЕХНИКЕ ГРАЂЕЊА И КОНСТРУКЦИЈА -камен(тесани и притесан) и опека. -Црква манастира Бање код Прибоја.Димитрије-сажет уп. Николе на Тресци код Скопља 3. ктитори краљ Вукашин и његов син Марко. код Приштине. -црква манастира Матке код Скопља 2.црква Јоакима и Ане у манастиру Студеница (Краљева црква). један изнад другог СЛОЖЕНЕ ОСНОВЕ-Пећка Патријаршија -Средиште српске архиепископије у другој половини 13. а споља 8стран и 12стран .1. додата припрата) -Црква Марковог манастира у Сушици код Скопља.развијени уп. властелинка Даница. 1315. завршена после 1317. Арханђели у Леснову код Злетова.Богородица. 1315-1321. Св. велики казнац Драгутин -Црква у Љуботену. ктитори Стефан Дечански и Цар Душан. дупли уписани крст. после 1355. 1370. Једнокуполне цркве правоугаоне основе са куполом на конзолама -Црква манастира св.Апостоли-рашка. 1349. ЈЕДНОКУПОЛНЕ ЦРКВЕ ПРАВОУГАОНЕ ОСНОВЕ СА ПИЛАСТРИМА УЗ ЈУЖНИ И СЕВЕРНИ ЗИД -црква Св. 1329. у 14.Ктитор краљ Мулутин. Једнокуполне цркве са угаоним пиластрима . -Црква манастира св. завршили цар Урош и Царица Јелена. веку. мајстор Маниша 2. века -од 1220-1330 -3 цркве (Св. Ђорђа у Рачанима код Призрена. СА ПЕТ КУПОЛА -Црква манастира св. -Црква манастира Грачанице на Косову пољу. код Скопља.

Ларве) -апсиде исте висине као наос – оригинално (само за моравску школу) -општи тип : комбиновани уписани крст са триконхосом у сажетом и развијеном облику (1-5 купола) -узор: Раваничка црква.ПЕТОКУПОЛНЕ ЦРКВЕ . -рибља кост. Утицај Грчке –Арта. центри лукова надвишени. -завршни венци су зупчасти. -припрата – гради се у исто врене кад и наос. 2. од више редова опеке -керамопластични елементи . камени довратници. архитрав. облицима цариградске школе. уз додавање светогорских апсида (као код Вел. бифоре.камене плоче или мозаик -олтарске преграде – камене преграде . испуњен опеком -испуна оквира прозора – камене транзене са окулусима од стакла . касније и 23 реда опеке -опека се поставља и пљоштимице. КТИТОР МОНАХ ДОРОТЕЈ (1389). МАНАСТИР КАЛЕНИЋ (ИЗМЕЂУ КРАГУЈЕВЦА И ТРСТЕНИКА). изнад отвора велико поље – тимпанон/лунета.в. 1375-77.лончићи . трифоре са колонетама од камена у средини .подови. стила –монофоре. стубови. протомајстор Раде Боровић ДРЕНЧАКОД БРУСА. визант. -једна од најоригиналнијих група српског среднјевековног градитељства -утицаји цариграга.-ћелијаст слог –један ред опеке хориѕ и верт око камена. формирају се шах поља. меандри.КОД ТРСТЕНИКА. негде декоративна пластика(утиц. имају један или више оквира архиволти од опеке. ВЛАСТЕЛИН ВУКАШИН –ВРЕМЕ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА. рашке-Дечана) -прозори – карактер. полузатворен простор са кулом I -САЖЕТИ ТИП УПИСАНОГ КРСТА СА ТРИКОНХОСОМ САЖЕТИ ТИП СЕ КОРИСТИ ЗА ПРИДВОРНЕ ЦРКВЕ –ЛАЗАРИЦА У КРУШЕВЦУ (ОКО 1377). КТИТОР ЦАР ЛАЗАР. за време краља Милутина (од раније) -нови план је спој византијског уписаног крста. грчке и италије(готика. II -РАЗВИЈЕНИ ТИП УПИСАНОГ КРСТА СА ТРИКОНХОСОМ 1. парапети МОРАВСКА СТИЛСКА ГРУПА -развила се 14-15. НОВА ПАВЛИЦА КОД РАШКЕ. са арх.кубета – полигонални тамбури са таласастим кровним зупчастим венцем -портали – једноставни. -сажети тип произашао из развијеног типа сужавањем попречних кракова – Лазарица 1377.црква манастира Хиландар. КТИТОРИ БРАЋА ЛАЗАР И СТЕВАН МУСИЋ (ПРЕ 1389). ктитор протодовијар Богдан МАНАСТИР РУДЕНИЦАКОД ТРСТЕНИКА.ЈЕДНОКУПОЛНЕ ЦРКВЕ ЦРКВА МАНАСТИРА ЉУБОСТИЊА. ренесанса у приморју) -измирење византијске и српске цркве – нови план – идеална схема светогорске цркве(католикон) .

другачије од романичких . -СВОДОВИ И ЛУЦИ СУ ПОЛУКРУЖНИ. бордура – тордирано уже. па 3 реда опеке. апсиде (конхе) су у висини споњашњег венца -унутрашњи ступци – квадратни и кружни(прислоњене полуколонете-готика) КОМПОЗИЦИЈА И СПОЉАШЊА ОБРАДА ЗИДОВА: -спољашња страна зидова од пешћара -редови тесаника. слепе нише – рашчлањена фасада -подеони – кордон венци –деле фасаде на 3 зоне.оригиналност у броју елем. чест фриз од керамопластике. код Крушевца. колонете.КТИТОР КНЕЗ ЛАЗАР (1375-77). МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИКА ГРАЂЕЊА -РАСПОНИ СВОДОВА И КУБЕТА СУ ДОСТА МАЛИ. архиволте..2 реда опеке и лончићи раздвојени опеком) -розете . као плоче или плоче са торусом.ЦРКВА МАНАСТИРА РАВАНИЦЕ. розете. 1381 ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ –РАВАНИЦА РЕСАВА –МАНАСИЈА ЗИДОВИ ОД КАМЕНИХ ТЕСАНИКА КАЛЕНИЋ ЉУБОСТИЊА ВЕЛУЋЕНОВА ПАВЛИЦА . ЦРКВА МАНАСТИРА МАНАСИЈЕ (РЕСАВЕ). прозори почињу од њих -код сажетих решења – доминирају вертикале. -ИЗМЕЂУ КОЦКАСТОГ ПОСТОЉА И ТАМБУРА УБАЦУЈЕ СЕ ЈЕДАН УМЕТАК –НАДВИШЕНО КОЦКАСТО ПОСТОЉЕ. КОНСТРУКЦИЈА. мотив преплета у довратницима -прозори – плиткорељефна камена пластика око прозора. Деспот Стефан Лазаревић. преломљени луци код прозора и цпољне архиволте. нови елементи на фасади: колонете.КОД ДЕСПОТОВЦА. -ЈЕДИНО СЛЕПА КУБЕТА(КАЛОТЕ) КОД НАРТЕКСА ИМАЈУ ВЕЋИ ПРЕЧНИК. 3 реда опеке. класично профилисани-торус. сводови и кубета на већој висини. 1408-18. на фасади -портали – комб.завршни венац – камени и зупчасти од опеке. трохилус.губи се равнотежа структуре. плоча -цркве: ЛАЗАРИЦА НАУПАРА. архитравна и лучна конструкција -у лунети фреска или камена пластика . нише. спојнице се фугују-широке беле траке -губи се логичка веза између унутрашње и спољашње архитектуре -богатство спољашње арх – поластри.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful