OSVRTI I PRIKAZI

JUGOSLOVENSKA ISTORIJSKA VREMENA *

Todor Kulji
(Jovo Baki Jugoslavija: razaranje i njegovi tumai Slubeni glasnik, Beograd 2012. str. 736)

Dosadanja istraivaka aktivnost pisca o kom veeras govorimo mogla bi se cum grano salis nazvati Sva jugoslovenska istorijska vremena Jova Bakia. Tu spada i ova knjiga kao celovito sociolokoistorijsko i socioloko-saznajno istraivanje nerazdvojive veze jugoslovenske prolosti i njenih tumaenja. Nestajanje Jugoslavije pisac podrobno prati kao mreu procesa razliitog trajanja sazdanu od (1) spoja unutra njih napetosti i dezintegrativnih spoljnih inilaca, ali i (2) uticajnih hegemonih akademskih i politikih diskursa. Paljivo i akribino je analizirana teko uhvatljiva veza realnih zbivanja i njihovih tumaenja. Nu ni saeti osvrt na realna zbivanja prati opsena teorij sko-metodoloka kritika najuticajnijih tumaenja kraja Jugoslavije. Koriena je uticajna domaa i inostrana, raznovrsna i obimna nauna, pu blicistika i politika graa. Baki se u svojim radovima bavio Jugoslavijom i jugoslovenstvom iz razliitih vremenskih perspektiva i gledao na nju sa razliitih saznajnih osmatranica. Poeo je od istraivanja medijskih stereotipa o ratu u Jugoslaviji 1990ih. Nakon toga pratio je dugo vreme, tj. jugoslovenstvo kao proces, u knjizi Jugoslovenstvo izmeu dva svetska rata (2004), premda ova studija obuhvata i period nastanka jugoslovenske ideje pre naznaenih graninih taaka. U knjizi o kojoj je ovde re, a koja je sinteza njegovih dosadanjih istraivanja, moe se razaznati praenje srednjeg vremena (napetosti unutar dve Jugoslavije) i analiza najkraeg vremena (nestajanje Jugoslavije 19911995 go dine). U Bakievim

247

* Autorizovana re u raspravi o knjizi J. Bakia na Kolarevom narodnom univerzitetu koja je odrana 6. juna 2012.

T odor K ulji

JUGOSLOVENSKA ISTORIJSKA VREMENA

straivanjima prisutno je i etvrto vrei me koje obuhvata diferencirani pregled raznovrsnih tumaenja nestajanja Jugoslavije u poslednjih dvadesetak godina. Metaforini potencijal odnosa prema nestaloj Jugoslaviji e se u budunosti svakako menjati. I ova knjiga nosi peat seanja jednog doba na Jugoslaviju. Ve samim tim, kao i druga seanja, posredno iskazuje poeljne vrednosti i potragu za smislom svoga doba. Ali knjiga ima dobre anse da bude beleena i po naporu da se svladaju selektivne politike strategije zaborava jednog doba zato to se izdvaja iz mnotva navijakih pristupa. Diferenciran socioloko-saznajni pristup u ijem je sreditu promiljena idejnopolitika mrea pojmova i nijansirana kritika, dali su niz zanimljivih rezultata i uspeno redukovali sloenost i nepreglednost misli o nestanku Jugoslavije. Re je o do sada najcelovitijem objanjenju nestanka Jugoslavije nastalom na uspeloj sintezi modernih teorijskih i metodskih naunih pristupa. Ova studija moe podstai dalja istraivanja iz oblasti kojoj pripada. Njen predmet je razaranje druge Jugoslavije, vrlo osobenog reima koji se u Jaspersovom smislu moe nazvati osovinskim vremenom. Doba autoritarne modernizacije od 19451990. godine jeste osovinsko otuda to se u njemu gomilalo dosta izuzetnog. Re je o multietnikoj dravi, lienoj vodee nacije sa visokom drutvenom pokretljivou koja je osiguravala skoro pola veka mira u prostoru koji je u dravotvornom pogledu bio eksplozivan. U titoizmu je autoritarna harizma razuma zamenila dinastiku harizmu krvi i teoloku ha-

rizmu vlasti po bojoj milosti. Iako Baki u potpunosti ne deli ovu naelnu ocenu socijalizma, nije se ni priklonio novim izmiljenim verzijama demonizovanja jugoslovenskog socijalizma kao okvirima tumaenja razaranja Jugoslavije. O tome svedoi njegova dosledna dekonstrukcija raznih nacionalistikih rtvenih diskursa kao aktivnih eksplozivnih inilaca raspada drave. Pre saetog prikaza sadraja knjige treba upozoriti na to ta ova knjiga nije. Nije to lako itljivi publicistiki prikaz hronolokog sleda zbivanja, nego teorijski osmiljena studija koja trai struno predznanje. Nije na delu panorama gledita niti kurtoazno uvaavanje raznih analitiara, nego dosledna i otra kritika ideolokih i saznajnih granica raznovrsnih ideologija i stereotipa. Pristup pisca nije ekskluzivan nego inkluzivan, pa je uprkos snano intoniranoj kritici, socioloko-saznajni okvir otvoren ka ukljuivanju sadraja i iz drugih teorijskih pristupa. Na delu je prilino hladna analiza jo uvek vruih istorijskih procesa. Levoliberalno opredeljenje pisca, premda viestruko posredovano, nije skriveno ve je prilino otvoreno. Izlaganje ove knjige ne sledi vidljive dogaaje, nego markira tee vidljive procese i otvorene i skrivene obrasce njihovog zamagljavanja i iskrivljavanja. Pisac ne robuje retro spektivnom fatalistikom klieu o neizbenom slomu Jugoslavije ve samim tim to se u naslovu knjige jasno opredelio za pojam razaranje koji uk ljuuje prepoznavanje delatnih aktera u nestanku drave. Jugoslavija u ovoj knjizi nije ocenjena kao neprirodna tvorevina, niti je njeno razaranje ocenjeno kao prirodni proces istorijskog prekompo-

248

OSVRTI I PRIKAZI

novanja zapadnobalkanskog prostora. Ova pieva nefatalistika premisa direktno ide uz nos raznim nacionalistikim tumaima sloma koja slede logiku retrospektivnog fatalizma. Toboe, morali smo se pobiti. Nismo, jasan je Baki. italac nee u knjizi sresti jednostrani determinizam nunog rasula, nego vieslojnu sliku raznih tumaenja razaranja u kojoj su razlueni spoljni i unutranji inioci, ali i njihovo proimanje, neutralisanje i podudaranje. I to je vrlo bitno, pisac razmatra delatni uinak pomenutih tumaenja. Najposle, knjiga ne pripada onom segmentu domae literature, u kom se vie pie nego to se ita. Ovde je srazmera obrnuta. Otuda i hrestomatski karakter studije. Zato e svakome ko ne trai knjigu koja mu godi, nego se trudi da uje vie strana i vie tumaenja, ova knjiga biti zanimljiva. U osnovi dobro organizovanog i struktuisanog izlaganja stoji vieslojni teorijski okvir objanjenja nestanka Jugoslavije ija je osnova interakcionistika teorija i teorija nacionalnog takmienja. Iz obimnog sadraja ovde treba izdvojiti neke zanimljive teme. Razmotreni su inioci dugog trajanja (suprotstavljene nacionalne ideologije Srba i Hrvata i razliite vizije jugoslovenstva), unutranji inioci srednjeg i kratkog trajanja i spoljni inioci kao dovoljni uslov nestanka Jugoslavije. Zatim su analizirani glavni politiki procesi, napetosti i sukobi u socijalistikoj Jugoslaviji, uloga J. B.Tita, S. Miloevia i F. Tumana i odluujua uloga velikih sila u razbijanju Jugoslavije. Nakon toga je analizirana borba za sim boliku hegemoniju oko tumaenja ra

spada Jugoslavije. Dovoljno je pomenuti samo glavne struje i autore. Najpre su razmotrena dva najuticajnija dela koja su tumaenjima nestanka Jugoslavije pruila glavne okvire: teorija o sukobu civilizacija (S. Hantington) i balkanistiki diskurs (R. Keplen). Prouena je struja koja je dekonstruisala balkanizam (M. Todorova, M. Baki-Hejden, V Goldsvorti), a analizirana su i rea, ali ne manje vana tumaenja koja su odstupala od hegemonih jer su tvrdila da Jugoslavija nije bila nuno osuena na propast (E. Vahtel, D. Jovi, O. Milosa vljevi, S. Vudvord, D. Olkok). Nijansirano su razmotrene alternativne leviarske teorije o razbijanju Jugoslavije koje su bile znatno kritinije prema hegemonom diskursu od liberalnih i konzervativnih tumaenja (pisci okupljeni oko asopisa Znet (N. omski, E. Herman, D. endler, M. Kosidovski, D. Donston). Skrenuta je panja na raznovrsne obrasce etnizacije delata i rtvi i retorike pristrasnosti tumaenja koje su istekle ili iz oseajnog vezivanja za predmet istraivanja (D. Fajn,T .Bringe, R. Dan) ili iz smiljenih propagandnih iskljuivosti (T. Gatman, M. Alison, M. Sels, E. Hejstings i drugi). Kao saznajno vredniji izdvojeni su radovi S. Bega, P. aupa i K. Bugarela. Istaknuti istorijski procesi i analiza nji hovih tumaenja nisu zasenili ni progutali kljune aktere politike li nosti. U krugu ovih inilaca uloga Tita u integraciji Jugoslavije i eksplozivni vakuum nakon smrti njega kao arbitra u dezintegraciji Jugoslavije mogli su biti diferenciranije prikazani. Moda je upravo zato to nije istaknut znaaj vakuuma lienog ivog Tita, za raspad Jugosla-

249

T odor K ulji

JUGOSLOVENSKA ISTORIJSKA VREMENA

250

vije daleko vanija u ovoj knjizi ispala ortodoksna 1974, a ne 1980. godina. Pi tanje je koja je godina bila aktivnija prekretnica? Godine 1980. nestao je arbitar koji je u vladanju koristio samo mali deo moi kojom je realno raspolagao. Titova nadnacionalna harizma i sloena arbitraa nisu nestale 1974. nego 1980. Tek je vakuum nakon njegove smrti postao eksplozivan. Premda Baki izriito kae da Broz nije bio nacionalista, nego internacionalista, i istie njegov strah od velikosrpske hegemonije, kao da ne uzima dovoljno u obzir dubinske hrvatske i slovenake strukture koje, kao ni srpske, nikako nisu mogle da prihvate Broza kao jugokomunistu. Tito je, dodue u razliitoj meri, bio razapet izmeu srpskih, hrvatskih i slovenakih nacionalista, za ivota, nakon smrti i danas. Gde se to danas vidi? U drutvenonaunoj periodici novih drava, gde je intenzitet antititoizma skoro simetrian. Baki je, meutim, vie panje posvetio stranoj literaturi, drei da je ova objektivnija i da se iz visine stvari bolje vide. Razlikujui izriita predvianja raspada od dozvoljavanja mogunosti rasula, on je zakljuio da su u prognozi stranci bili realniji od domaih pisaca. Pa ipak, neki vani detalji vide se samo odozdo. Istoriografija novih dra va naprasno se nacionalizovala i jo uvek je preteno nacionalistika, pa je otuda upravo i kritika procena grae iz tekuih naunih asopisa bila ne manje vana. Retko zajedniko mesto inae otro sukobljenih nacionalistikih tumaenja nestanka Jugoslavije jeste upravo antititoizam. Iako ovoj negativnoj saglasnosti nije pridao dovoljan znaaj, Baki je pokazao na

koji nain je tumaenje sloma Jugoslavije politiki i ideoloki jo uvek upotrebljivo. Dananja suoavanja sa mrtvom Jugoslavijom jesu deo ideologija koje pravdaju nejednakost ivih. Kao to je sadanjica pritisnuta balastom prolosti, tako je i pro lost uvek pod pritiskom potreba sadanjice. Pomenuta uzajamna veza u ovoj knjizi nije potcenjena. Jugoslavija danas, sa negativnim usimbolisanim smislom (kao jugotamnica i kao komunistika tiranija), nadilazi pojedinano seanje, tvori poeljni samoopis i pravda razne grupne i dravne interese, od Pritine do Ljubljane. Uspeno se snalazei u redukovanju sloenosti mnotva tumaenja o nestanku Jugoslavije, pisac je rasvetlio projektivnu sliku rata u Jugoslaviji koja je manje pokazivala realnost zbivanja, a vie je bila korisno politiko orue stvoreno uz obilnu i proizvoljnu upotrebu prolosti. Da Baki nije jugoslovenstvo shvatio ozbiljnije od onih koji ga leerno politiki odbacuju, sigurno ne bi uspeno ostvario pomenuti zadatak. Kao najiru istorijsku celinu jugoslovenstva pisac je uoio poslednjih sto pedeset godina. Unutar ove celine markirao je razliita vremena koja se prepoznaju po razliitim hegemonim epohalnim svestima o poeljnoj viziji drutva, a koje su nametali vodei svetski ideoloki i politiki centri, ali i razliite generacijske zajednice seanja. Haos sloenih, duih i kraih istorijskih procesa i vremena Baki je uspeno redukovao sociolokoistorijskim i socioloko-saznajnim, a ne dogaajnim pristupom. Njega su kao sociologa vie zanimali (1) stereotipi i predrasude, (2) vre ideologije i (3) saznajna vrednost naunih teorija. Re

OSVRTI I PRIKAZI

je o sloenom i zamrenom zadatku koji je pored nesvakodnevne obavetenosti traio strpljenje, odmerenost, razuenu kritinost, ali i samorefleksiju. Poslednjih petnaestak godina, koliko se Baki bavio jugoslovenstvom, nisu bile povoljne za nauni posao ove vrste. Zadatak je bio jo tei ako se ima na umu da nije re o pogledu sa strane, nego iz centra balkanskog osinjaka (graanski rat, bombardovanje, stranaki sukobi). Vrele procese je trebalo hladiti i ocenjivati iz visine, iz ptije perspektive. Valjalo je snai se u spoju brze i spore istorije, u dogaaju uoiti proces, a kod linosti strukturu. Bakiu je to u osnovi uspelo. Pisac ove knjige nije nije neopredeljen, niti je hroniar, nego je angaovani kritiar i analitiar. Pristup mu je prilino uravnoteen. On kritikuje razne verzije demonizacije Srba, amerikanofiliju i evroskepticizam, ali je ne manje kritian i prema srbocentrinom diskursu samoviktimizacije. Lake je kritikovati pisca nego sistematski graditi promiljeni balans ove vrste. Kod tumaenja razbijanja Jugoslavije nema slobodnolebdee inteligencije. Svi smo manje ili vie opredeljeni. Baki je uspeno svladavao pritisak vlastitog opredelje nja tako to se iroko otvarao prema drugim pristupima. U celini uzev, knjiga je alternativnija u nacionalnom nego u klasnom pogledu. Pa ipak, to to je piscu kod procene integracije nestale Jugoslavije vanija ideja federacije bez vodeeg naroda, nego njena klasna komponenta, nije liilo studiju svake empatije prema socijalnoj komponenti ove drave.

Bez empatije nema ni inkluzivnosti. U ovoj knjizi apriorizam jeste svladavan, jer je pisac strpljivo nastojao da iz svakog tumaenja izdestilie zrno racionalnog. Ovaj napor jeste pomalo razliven i preopiran. Utisak je da je, dodue, uz pojaani rizik od redukcionizma, pisac mogao preglednije svladati haos teorija i objanjenja i time otrije markirati vlastito stanovite. U knjizi se samo donekle raspoznaje generacijska formativna taka pisca (kraj 1980-ih kada je nacionalizam normalizovan). Premda nema nacionalne pristrasnosti, antikomunizam kao stereotip nije dovoljno diferencirano svladan. Otuda kod Bakia nema ni jugonostalgije, premda izriito uoava prednosti nestale velike balkanske tvorevine nad sadanjim banana-dravama. Na kraju treba dodati da, onako kako govori, tako Baki i pie, sasvim otvoreno. Ne samo to ne koristi iskrzane demokratske titnike da bi zatitio vlastite bokove od napada, nego katkad i sam otvara oponentima prostor za razna domiljanja. Nije nedoreen upravo zato to ni kao naunik ni kao kolumnista nije diplomatski vet. Njegov teorijski napor se teko moe politiki instrumentalizovati. Premda je tumaenje sloma Jugoslavije danas ideoloki vrlo upotrebljivo, ovo tivo ne moe posluiti ni patriotima ni izdajnicima. Naprotiv, knjiga na produktivan nain zbunjuje sve ostraene. Iz nje Baki brehtovski poruuje: U meni imate jednoga na koga ne moete raunati.

251