You are on page 1of 32

Prirunik 6

Vodi za Organsku Proizvodnju

Kukuruza

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

CIP - , 633.15-114.7(035) 631.147(035) , , 1966Vodi za organsku proizvodnju kukuruza / [autor Goran Bekavac]. - Beograd : GIZ-Nemaka organizacija za internacionalnu saradnju GmbH ; Novi Sad : Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 2012 (Zemun : Dunav). - 28 str. : ilustr. ; 22 cm. (Prirunik / [GIZ-Nemaka organizacija za internacionalnu saradnju GmbH] ; 6) Kor. nasl. - Podatak o autoru preuzet iz kolofona. Tekst tampan dvostubano. Tira 750. - Bibliograja: str. 27. ISBN 978-86-87737-57-0 (GIZ) a) - - b) - COBISS.SR-ID 195033868

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

Sadraj
1. Uvod 3 2. Preduslovi za zasnivanje prizvodnje 3 2.1. Ouvanje prirodnog agroekosistema 3 2.2. Osobine zemljita 4 2.3. Karakteristike klime 4 3. Izbor i priprema lokacije 4. Sortiment
Objavljeno od strane: Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Uz podrku: Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Program for Private Sector Development in Serbia - ACCESS Autor: dr Goran Bekavac, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

5 5 5 6 6 9 10 11 11 11 16 18 20 21 23 27

5. Agrotehnike mere
5.1. Plodored 5.2. Proizvodni sistemi 5.3. Obrada zemljita i nega useva 5.4. Ishrana biljaka 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, tetoine, korovi i mere zatite


6.1. Bolesti 6.2. tetoine 6.3. Korovi

7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

1. Uvod
Rastua potreba za hranom dovela je do razvoja poljoprivrede uz prevashodno oslanjanje na primenu hemijskih sredstava i mehanizacije. Pokazalo se da prekomerna, nekontrolisana i nestruna upotreba inputa sintetikog porekla u konvencionalnoj proizvodnji, pre svega mineralnih ubriva i pesticida, negativno utie na prirodne resurse (kvalitet i plodnost zemljita, kvalitet voda i aerozagaenje) i sniava kvalitet i bezbednost hrane, to se u krajnjem reektuje na zdravlje ljudi i ivotinja. Organska poljoprivreda se definie kao sistem upravljanja poljoprivredom koji podrava i obogauje prirodni biodiverzitet, koristi procese i tehnologije bazirane na biolokim zakonitostima bez uea vetakih inputa, odnosno genetiki modikovanih organizama. Nasuprot konvencionalnoj, organska poljoprivreda se vie bazira na preventivnim nego na korektivnim merama. Umesto oslanjanja na sintetike inpute (insekticide, fungicide i herbicide), organski proizvoai primenjuju mere integralne zatite (Integrated Pest Management). Umesto ubrenja zemljita sintetikim mineralnim ubrivima, organski proizvoai obezbeuju plodnost zemljita korienjem prirodnih produkata kao to su pokrovni usevi, stajnjak ili kompost. Kukuruz je najznaajnija ratarska biljna vrsta u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina predstavlja glavni izvozni artikal nae zemlje i shodno tome obezbeuje znaajne devizne prilive. Gaji se na preko 1.2 miliona hektara, i godinje proizvede 4.5 6.5 miliona tona zrna. Proseni prinosi znaajno variraju i uslovljeni su uglavnom koliinom i rasporedom padavina tokom vegetacionog perioda. Kukuruz se prvenstveno koristi u ishrani stoke (kao zrno ili silaa), kao sirovina za industrijsku preradu ali i kao povre, dodatak jelima, za spravljanje salata, itd. Sadri malo kalorija, a sa druge strane dosta korisnih materija (belanevine, beta karoten, biljna vlakna, masti, ulja, biavonoidi, vitamin A, B1, B5, B12, C, E, K,

gvoe, eterina ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, cink, nezasiene masne kiseline, skrob, itd.). Proizvodnja organskog kukuruza u R. Srbiji je novijeg datuma i jo uvek zauzima male povrine. Ipak, dobro organizovan sistem organske poljoprivrede moe obezbediti proizvoau zadovoljavajuu ekonomsku dobit uz istovremeno ouvanje plodnosti zemljita i zatitu ivotne sredine.

2. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje


Osnovni postulati sistema organske proizvodnje su upotreba iskljuivo prirodnih inputa, odnosno sprovoenje agrotehnikih mera koje uvaju prirodne resurse i obogauju biodiverzitet. Da bi otpoeli organsku biljnu proizvodnju moramo imati na raspolaganju kvalitetno poljoprivredno zemljite nezagaeno tekim metalima i pesticidima, pogodne klimatske prilike, mogunost obezbeivanja prostorne izolacije, dostupnost dovoljnih koliina kvalitetne vode, izbalansiran razvoj biljne i stoarske proizvodnje, neophodnu mehanizaciju i trite. Zbog limitiranih imputa u sistemima organske proizvodnje, edukacija, informisanost i kreativnost farmera dolazi do punog izraaja. 2.1. Ouvanje prirodnog agroekosistema Bavljanje organskom poljoprivredom danas je kao bavljenje starim zanatom u novom okruenju, uz primenu novih materijala, znanja i alata. Proizvoai u organskoj poljoprivredi nauno fundiranim, multifunkcionalnim pristupom streme postizanju visokih prinosa uz istovremenu brigu o ogranienim prirodnim resursima, smanjenju utroka energije i implementaciji visokih standarda u zatiti i ouvanju ivotne sredine. Imajui u vidu tetnost inputa u konvencionalnoj poljoprivredi (pesticidi, mineralna ubriva, itd.), razraeni su brojni sistemi koji umanjuju ili potpuno anuliraju negativne uticaje konvencionalne poljoprivrede. U organskoj pro-

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA izvodnji se koriste obnovljivi izvori energije, odrava biodiverzitet, uva i obogauje plodnost zemljita i smanjuju svi oblici zagaenja sa ciljem dobijanja visoko kvalitetnog proizvoda, namenjenog upotrebi na farmi, odnosno plasmanu na trite. Organska poljoprivreda predstavlja visokoorganizovani sistem koji funkcionie u skladu sa propisanim standardima, koji precizno deniu sve karike proizvodnje uz kontrolu celog procesa od strane ovlaenih sertikacionih tela. Kukuruz ima visoke zahteve prema zemljitu, hranivima i vodi, tim je i negativni uticaj na resurse i agroekosistem u celini izraeniji. Ovde posebno treba imati u vidu injenicu da je konvencionalna proizvodnja kukuruza gotovo potpuno industrijalizovana i da je primena mineralnih ubriva, pesticida i energije za sprovoenje neophodnih agrotehnikih operacija izuzetno visoka. 2.2. Osobine zemljita Zemljite ima ulogu supstrata koji treba da obezbedi dobro ukorenjavanje biljaka, akumuliranje odgovarajue koliine vode i u njoj rastvorenih hraniva i nesmetano snabdevanje biljaka istim tokom vegetacionog perioda. Kukuruz je bioloki visoko produktivna vrsta, pa su i zahtevi po pitanju zemljita prilino visoki. Odgovaraju mu duboka, plodna i rastresita zemljita dobrih zikih i hemijskih svojstava. Tekstura zemljita, koja regulie kapacitet zemljita za vodu i hranjive materije, u velikoj meri determinie kvalitet zemljita za proizvodnju kukuruza. Peskovita zemljita koja su pogodna sa aspekta primene intenzivnih agrotehnikih mera, pre svega vode i hranjivih materija, mogu biti problematina u uslovima sue ili neadekvatne primene hraniva (pre svega azotnih). Sa druge strane, glinovita zemljita imaju vei kapacitet za vodu, organske materije i nutriente, ali mogu imati problem sa formiranjem pokorice, drenaom ili aeracijom. Svakako da je najoptimalniji tip zemljita onaj koji na izbalansirani nain zadovoljava to vei broj kriterijuma. Kukuruz najbolje uspeva na zemljitima blago kisele do blago alkalne reakcije (pH 6.7-7.3). Zemljita koja imaju pH vrednost ispod 5 nisu pogodna za gajenje kukuruza i potrebno je primeniti mere za ublaavanje kiselosti (kalcizaciju). Moe se gajiti i na parcelama koje su tokom letnjih meseci pod uticajem podzemnih voda (na dubini 1.5-2m), ukoliko mu je najvaniji deo korenovog sistema (na dubini 60-90cm) dobro aerisan. U naim agroekolokim uslovima, najpogodniji tipovi zemljita za gajenje kukuruza su ernozem, livadska i ritska crnica (lakeg mehanikog sastava), plodne gajnjae i plodni aluvijumi. 2.3. Karakteristike klime Zbog veoma irokog dijapazona klimatskih uslova u kojima se kukuruz moe gajiti, teko je odrediti precizne klimatske limite uspene proizvodnje. Iako se glavno proizvodno podruje protee izmeu 30o i 55o, relativno malo kukuruza se gaji iznad 47o. Glavni limitirajui faktor su niske temperature, odnosno kombinacija niskih temperatura i duine bezmraznog perioda. Gajenje kukuruza je praktino nemogue u rejonima gde je srednja letnja temperatura ispod 19oC, odnosno gde prosena nona temperatura tokom letnjih meseci pada ispod 13 oC. Najznaajnija proizvodnja odvija se u oblastima gde se izoterme najtoplijeg meseca kreu u intervalu od 21-27oC i bezmrazni period traje 120-180 dana. Kukuruz je toploljubiva biljna vrsta koja za normalan rast i razvoj zahteva relativno visoke temperature zemljita i vazduha. Po pitanju temperature, u naoj zemlji postoje dobri uslovi za proizvodnju kukuruza. Setva poinje kada se temperatura setvenog sloja na dubini od 5-7cm ustali na 10-12oC. U najveem broju godina, setva poinje prve nedelje aprila a zavrava se krajem aprila. I po pitanju padavina kukuruz je veoma eksibilna biljna vrsta. Gaji se u oblastima gde se prosene godinje koliine padavina kreu u dijapazonu od 250mm do 5000mm, ali se generalno moe rei da 200 mm

padavina tokom letnjeg perioda predstavlja donji nivo za rentabilnu proizvodnju u suvom ratarenju. Ovo je svakako samo orijentaciona vrednost jer pristupanost vode za biljke zavisi od ziko-hemijskih svojstava zemljita. Naa zemlja se karakterie kontinentalnom, semiaridnom klimom, gde koliina padavina esto ne predstavlja toliki problem koliko nepovoljna distribucija padavina tokom godine.

sti i tetoine kao i preterano suva, odnosno zemljita tekog mehanikog sastava.

4. Sortiment
Organska proizvodnja zahteva korienje sertikovanog, organski proizvedenog semena koje nije tretirano sintetikim preparatima. Korienje genetiki modikovanih hibrida je strogo zabranjeno. Gajenje hibrida dobro adaptiranih na specine uslove lokaliteta predstavlja jednu od osnovnih pretpostavki uspene proizvodnje. Za proizvoae organskog kukuruza je posebno vano da koriste hibride koji su tolerantni na to vei broj abiotikih, odnosno biotikih faktora stresa i da poseduju dobru adaptabilnost i stabilnost za gajenje u odreenom rejonu. U tom smislu, dugogodinje iskustvo proizvoaa moe biti od velike koristi, a hibridi stvoreni u okruenju (hibridi domaih oplemenjivakih kua) pogodan sortiment za organsku proizvodnju kukuruza. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada raspolae irokom paletom hibrida razliitih duina vegetacije, odlinih agronomskih svojstava, izuzetne adaptabilnosti i stabilnosti prinosa i visoke tolerantnosti prema stresnim faktorima. Za organsku proizvodnju kukuruza, preporuujemo hibride razliite duine vegetacije i razliitih proizvodnih karakteristika: NS300, NS3014, NS444, NS4023, NS4030, NS4051, NS5043, NS5051, NS640, NS6010, NS6030, NS6102 i NS7020, Tisa, NS609b i NS620k.

3. Izbor i priprema lokacije


Kukuruz najbolje uspeva na rastresitim, dobro propusnim i zemljitima sa dobrim kapacitetom za vodu. Zemljita tekog mehanikog sastava, zbijena, slabo aerisana, zaslanjena, preterano vlana kao i zemljita sa niskom pH vrednou, nisu pogodna za gajenje kukuruza. Ovakva zemljita se odreenim agrotehnikim merama (duboka obrada, podrivanje, unoenje organske materije ili stajnjaka, ali i gajenje viegodinjih leguminoza npr. lucerke) mogu privesti kulturi. Pravilna priprema parcele i rotacija useva u sistemima organske poljoprivrede su od sutinskog znaaja, pogotovo u prvoj godini organske proizvodnje, a kvalitet pripremnog (tranzicionog) perioda od konvencionalne ka organskoj poljoprivredi u velikoj meri odreuje uspenost organske proizvodnje. Kljuni faktor je kako obezbediti dovoljno hraniva (pre svega azotnih) neophodnih za narmalan razvoj biljaka. Korienje krmnih leguminoza, posebno viegodinjih znaajno popravlja ne samo bilans azota u zemljitu, nego i ziko-hemijska svojstva zemljita, aeraciju i mikrobioloku aktivnost. Samo parcele na kojima nema zabranjenih supstanci (sintetiki pesticidi i vetaka ubriva) u periodu od najmanje tri godine mogu biti sertikovane za organsku proizvodnju. U svakom sluaju, treba izbegavati parcele na kojima su prisutni agresivni viegodinji korovi, biljne bole-

5. Agrotehnike mere
Agrotehnike mere predstavljaju niz tehniko-tehnolokih operacija koje je neophodno sprovesti u cilju postizanja zadovoljavajuih prinosa. One su neodvojivi deo tehnolokog procesa, planiraju se ne samo za odreeni rejon, tip zemljita ili parcelu, nego i za svaki pojedinani hibrid. Pravilna primena agrotehnikih mera u istoj meri doprinosi uspenosti proizvodnje kao i hibrid.

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA 5.1. Plodored Plodored se smatra jednom od najznaajnijih pojedinanih procedura u organskoj proizvodnji. Podrazumeva smenu (rotaciju) biljnih vrsta na istoj parceli kojom se na ekasan i izbalansiran nain koriste proizvodni potencijali zemljita, popravljaju ziko-hemijska svojstva i poveava sadraj organske materije u zemljitu. Rotacija useva treba da obezbedi smanjenje brojnosti korova, poveanje koliine mineralizovanog azota u zemljitu, redukciju pojave bolesti i tetnih insekata eliminacijom biljki domaina i prekidanjem ivotnog ciklusa tetoina. Ne postoji univerzalna preporuka za rotaciju useva, ali se kao generalna preporuka sugeriu usevi koji ukljuuju trave, leguminoze, pokrovne useve, zelenino ubrenje i glavne useve. Za kratke rotacije (2-3 godine) uzorci zemljita za analizu treba da se uzimaju jednom po rotaciji. Za due rotacije, uzorke zemljita treba uzimati svake 2-3 godine, ali po mogunosti pre setve glavne kulture. Korienje krmnih leguminoza u plodoredu je kljuni faktor snabdevanja organskih sistema azotom. Kao primer, moe se navesti tropoljni plodored penice, crvene deteline i kukuruza. Penica i leguminoza obezbeuju kontinuirano pokrivanje zemljita, prekid ivotnog ciklusa veeg broja tetoina, redukciju pojave korova i poveanje koliine pristupanog azota. Ukoliko se leguminoza gaji dve godine, obezbeuje se vea koliina azota u zemljitu kao i dui period izmeu dve setve kukuruza, to je sa aspekta prevencije pojave bolesti i tetoina poeljno. Dobro zasnovano lucerite, koje se na jednoj parceli gaji dve ili vie godina, predstavlja izvor rezidualnog, bioloki ksiranog azota ne samo za kukuruz nego i druge neleguminozne kulture. Osim glavnih useva, gajenje pokrovnih useva je jedna od vanih mera za poboljanje proizvodnih karakteristika zemljita i kontrolu tetnih organizama u organskoj poljoprivredi. Leguminozni pokrovni usevi mogu obezbediti znaajne koliine azota, dok neki drugi utiu na smanjenje zakorovljenosti, poveanje sadraja organske materije u zemljitu, popravku strukture, dinamiku hranjivih materija, spreavanje erozije i obezbeenje konzervacije vode u zemljitu. Osim toga, uoen je pozitivan efekat pokrovnih useva na redukciju brojnosti tetnih insekata preko obezbeivanja stanita za mnoge korisne organizme koji su prirodni neprijatelji ili predatori tetnih insekata. Vei broj biljnih vrsta moe posluiti kao pokrovni usev. U zavisnosti od vremena kada treba da bude na parceli i tehniko-tenholokih mogunosti farme, kao zimski pokrovni usevi mogu se koristiti bela detelina, ljulj, ra i crvena detelina, a kao letnji heljda, proso, sirak, sudanska trava i stoni graak. Godinji pokrovni usevi se planiraju i organizuju u zavisnosti od potreba i stanja konkretne parcele sa prevashodnim ciljem obnavljanja fertilnosti, sadraja organske materije i zikih svojstava zemljita. Pri zasnivanju pokrovnih useva mora se voditi rauna o nainu setve, vremenskim uslovima, temperaturi i vlanosti zemljita, vigoru i arhitekturi pokrovnog useva, tolerantnosti istog prema ekstremnim uslovima spoljanje sredine, utroku energije i radne snage, i svakako o ekonomskoj isplativosti. 5.2. Proizvodni sistemi U zavisnosti od upotrebe, odnosno svrhe gajenja, moemo razlikovati nekoliko tipova proizvodnje kukuruza. Glavne karakteristike svih su manje vie iste, dok se razlike odnose uglavnom na tip hibrida i odreene specinosti tehnolokih procesa. Kukuruz standardnog kvaliteta zrna predstavlja jednu od glavnih komponenti stone hrane. Znaajnu primenu ima i u industrijskoj preradi za dobijanje velikog broja prehrambenih i industrijskih proizvoda. Zbog produkcije velike koliine organske materije, veliki je potroa hraniva iz zemljita. Pravilnim plodoredom u kojem kukuruz dolazi posle leguminoza, obezbeuje se azot neophodan za uspenu

Foto: Dr Goran Bekavac

i ekonomski isplativu proizvodnju. Ishrana biljaka se mora planirati i sprovoditi u skladu sa potrebama biljaka i stanjem hraniva u zemljitu. Setvi kukuruza u naem agroekolokom podruju treba pristupiti kada se temperatura setvenog sloja ustali na 10-12oC. Dubinu setve treba podesiti u zavisnosti od tipa i mehanikog sastava zemljita. Razmak izmeu redova je 70cm, mada se u praksi sree i mehanizacija podeena na 75cm. Sa odreivenjem gustine useva treba biti paljiv, pogotovo u semiaridnim rejonima. Ukoliko je nedostatak vode izraeniji, neophodno je korigovati (redukovati) broj biljaka po jedinici povrine. Tokom vegetacije preporuuje se meuredna kultivacija kojom se ne samo redukuje brojnost korova u meurednom prostoru, nego vri i aeracija povrinskog sloja zemljita na ega kukuruz veoma pozitivno reaguje. Berba se moe obavljati mehanizovano (kombajnima kao berba u zrnu ili beraima kukuruza kao berba u klipu) i runo. Kukuruz (zrno ili celi klipovi) se skladiti u ist, suv, dobro provetren prostor koji obezbeuje dobro uvanje tokom dueg vremenskog perioda. U sluaju mehanizovane berbe, kombajni i prevozna sredstva moraju biti potpuno isti kako bi se izbegla eventualna kontaminacija organskog kukuruza konvenconalnim.
eerac

Kukuruz eerac je toploljubiva biljna vrsta koja ne tolerie niske temperature - mraz u bilo kojoj fazi rasta i razvia moe ozbiljno otetiti biljke. Ukoliko su temperature zemljita niske, seme kukuruza eerca nee

klijati. Takoe, ukoliko je zemljite prevlaeno moe doi do propadanja semena pre nego to temperature zemljita postanu optimalne za klijanje. Kukuruz eerac je stranooplodna vrsta koja se oprauje vetrom, pa se za normalnu oplodnju mora sejati u bloku od najmanje 4 reda. Ukrta se sa drugim tipovima kukuruza (kukuruz standardnog kvaliteta zrna, kokiar, beli, ...) zbog ega treba izbegavati setvu eerca u neposrednoj blizini drugih useva kukuruza. Za proizvodnju eerca visokog kvaliteta, neophodno je obezbediti prostornu izolaciju od min. 200m ili vremensku izolaciju od 2-3 nedelje kako ne bi dolo do poklapanja generativnih faza (polinacija i svilanje). eercu najvie odgovaraju topla, dobro aerisana, vodopropusna zemljia sa pH 6,5-7. Teka i zemljita sklona pojavi vodoleaja treba izbegavati, dok se suva i peskovita mogu koristiti samo ukoliko je obezbeeno navodnjavanje. Zbog sitnog, smeuranog zrna sa manje skroba, kod eerca su izraeniji problemi sa klijanjem i nicanjem. Na teim tipovima zemljita, seje se na 22.5cm a na lakim na 3.5-4 cm dubine. Kontrola korova je jedan od najveih izazova u proizvodnji eerca. Pre setve, zemljite treba obraivati nekoliko puta kako bi se isprovociralo nicanje korova. Poslednja obrada zemljita treba ba bude predsetvena priprema. Nakon nicanja, usev treba kultivirati vie puta sa to uom zatitnom zonom vodei rauna da se koren biljaka ne povreuje. Osim toga, suzbijanje tek poniklih korova moe se vriti plamenom (Flame weeding). Kontrola insekata i bolesti u proizvodnji organskog eerca se bazira na prevenciji. Cilj je izgraditi izbalansiran, zdrav sistem u kojem e biljke imati optimalne uslove za razvoj, a zemljite biti u dobrom stanju u kojem se brojnost tetnih organizama kree u prihvatljivim granicama. Biljke zahtevaju kontuinuirano snabdevanje vodom pogotovo u periodu pred svilanje i tokom nalivanja zrna. Raspoloivost hranjivih materija i vode u ovom periodu

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA u znaajnoj meri determinie visinu i kvalitet prinosa. Mnogi hibridi eerca pokazuju sklonost ka formiranju zaperaka. Zaperke ne treba uklanjati jer ova mera ne poveava prinos, kvalitet ili veliinu klipa. Istovremeno, uklanjanjem zaperaka dolazi do mehanike povrede biljnog tkiva to predstavlja otvorena vrata za brojne patogene. U optimalnim uslovima gajenja, svaka biljka donese barem jedan primarni klip koji treba ubrati u tehnolokoj zrelosti (svila je suva, braon boje). Ovaj momenat nastupa 17-18 dana posle svilanja u toplim i 22-24 dana nakon svilanja u neto hladnijim uslovima. Ovo je faza mlene zrelosti kada je sadraj vode u zrnu ak 70-80%. Zrna treba da budu dobro nalivena i da isputaju mlenu tenost na pritisak noktom. Ova faza traje svega 4-5 dana, to znai da se strogo mora voditi rauna o momentu berbe kako ne bi dolo do gubljenja tehnolokog kvaliteta. eerac je najbolje brati rano ujutro a klipove odmah smestiti u hladnjae i uvati na temperaturi od 0-4oC.
Kokiar

Foto: Dipl. In Goran Muli

Kukuruz kokiar se u nekim delovima sveta gaji ve hiljadama godina. Po pitanju oblika zrna razlikujemo biserac i pririnani, dok se po pitanju boje razlikuju kokiari utog, crvenog, plavog, roze i viebojnog zrna. Gaji se zbog ukusne i nutritivno visoko vredne kokice, iji kvalitet zavisi od uslova tokom vegetacije, kvaliteta berbe i skladitenja zrna. Agrotehnike mere tokom vegetacije se u sutini ne razlikuju u odnosu na kukuruz standardnog kvaliteta zrna. Ipak, posebnu panju treba posvetiti obezbeenosti biljaka vodom, hranjivim materijama i borbi protiv korova. Stres prouzrokovan nedostatkom vlage, moe znaajno smanjiti prinos i kvalitet zrna. Berba i skladitenje zrna kokiara predstavljaju kritine operacije po pitanju tehnolokog kvaliteta zrna. Ukoliko uslovi dozvoljavaju, berbu treba organizovati

tako da zrno na klipu ima to dui period prirodnog suenja na biljci. U momentu berbe, zrna treba da budu tvrda, a komuina potpuno suva. Idealna vlaga uskladitenog zrna se kree u intervalu od 13-14%. Jednom nedeljno, teba okruniti manju koliinu zrna i proveriti kokiavost. Ukoliko ove probe pokau dobre rezultate (dobra kokiavost, izgled i ukus kokica) moe se pristupiti krunjenju kompletne koliine. Zrno se uva u hermetiki zatvorenim posudama (kontejnerima). Ukoliko je zrno uskladiteno kako treba i sa odgovarajuom vlagom, zadrava kokiavost nekoliko godina. Ukoliko se uva u klipu, temperatura skladitenja treba da bude oko 0oC, a skladite isto i zatieno od glodara. Ukoliko uskladiteno zrno izgubi kokiavost, mogue je da je previe suvo. U tom sluaju moe se dodati jedna supena kaika vode na 1l zrna i meati dok zrno ne upije vodu. Posudu dobro zatvoriti i posle 3-4 dana ponovo proveriti kokiavost. Ukoliko se ne postigne zadovoljavajua kokiavost, procedura se moe ponoviti.
Beli kukuruz

Kukuruz belog zrna predstavlja osnovnu hranu humane populacije u mnogim zemljama sveta. Iz zrna belog kukuruza se dobija vrlo ni skrob, a klica mu je duplo vea sa veim sadrajem ulja nego kod kukuruza standardnog kvaliteta zrna. Najeu upotrebu nalazi u industriji hrane (kao osnovna sirovina suve meljave), skroba i papira. Neizostavan je i u brojnim proizvodima nacionale kuhinje. Jedan od najznaajnijih faktora ove proizvodnje je hibrid. Osim tolerantnosti prema

10

prouzrokovaima trulei klipa, po duini vegetacije mora odgovarati rejonu (lokalitetu) gde e se zasnovati proizvodnja. U cilju odravanja identiteta hibrida i svoenja potencijalne kontaminacije na tehnoloki prihvatljivu meru, neophodno je obezbediti najmanje 200m prostorne izolacije od parcela na kojima se gaji kukuruz utog zrna. Klipovi treba da budu dobro obavijeni komuinom kako bi se smanjila oteenja zrna od insekata i ptica. Berbu treba obaviti kada je vlanost zrna ispod 20%, a nakon berbe, zrno dosuiti na vlagu ispod 14%. Dosuivanje vriti paljivo da ne bi dolo do pucanja perikarpa.
Visokouljani kukuruz

lizom zemljita (pri slanju uzoraka zemljita na analizu naglasiti da se planira gajenje silanog kukuruza). Pri izboru hibrida voditi rauna ne samo o prinosu nego i kvalitetu biljne mase. Birati hibride dobre adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. Mora se voditi rauna o gustini useva, i pri setvi poveati broj isejanih zrna za 15-20% u odnosu na sklop kada se kukuruz gaji za zrno. Silani kukuruz treba kositi na visini od 15cm u fazi mlenovotane zrelosti kada se u celoj biljci sadraj suve materije kree od 28-35%. Na ovaj nain se obezbeuje najvie hranjivih materija po jedinici povrine. Nisku kosidbu treba izbegavati jer se tako unose neistoe i poveava udeo grubih materija to negativno utie na kvalitet silae. 5.3. Obrada zemljita i nega useva Osnovna obrada zemljita zavisi od preduseva iza ozimih preduseva vri se ljutenje strnjita odmah nakon etve a zatim oranje u jesen. Kod kasnih preduseva vri se usitnjavanje etvenih ostataka i oranje na planiranu dubinu. Prilikom obrade treba imati u vidu zika svojstva zemljita i vremenske prilike, pre svega koliinu padavina. Vei broj autora smatra da na dobrim zemljitima oranje treba vriti na 25cm dubine, dok se na teim zemljitima preporuuje dublja, kombinovana obrada plugom do 35cm, odnosno podrivaem do 50cm. Predsetvenom pripremom treba obezbediti optimalne uslove za setvu, klijanje i nicanje, i istovremeno unitavanje tek poniklih korova. Ovom operacijom treba stvoriti zbijeniji sloj zemljita dubine 5-6cm ispod zone setve. Ovaj sloj treba da obezbedi dobro prijanjanje semena na estice zemljita, nesmetano snabdevanje semena kapilarnom vodom i dobro ukorenjavanje biljaka. Istovremeno, predsetvenom pripremom treba formirati rastresiti sloj zemljita iznad zone semena debljine 4-6cm koji treba da obezbedi to lake nicanje mlade biljke, bre poniranje padavina u dublje slojeve, ali i da predupredi formiranje pokorice.

Glavna karakteristika visokouljanog kukuruza je vei sadraj ulja u zrnu u odnosu na kukuruz standardnog kvaliteta. Kako je veina ulja u zrnu kukuruza smetena u klici, jasno je da ovakvi hibridi imaju veu klicu. Treba istai i injenicu da klica kukuruza sadri i proteine, pa visokouljani hibridi poseduju i neto vii sadraj proteina. Sadraj ulja visokouljanih hibrida varira u zavisnosti od hibrida, tipa zemljita i uslova gajenja. Dok kukuruz standardnog kvaliteta zrna sadri 4-5% ulja, visokouljani sadri 7-10%. Ulje je 2.25 puta vee energetske vrednosti od ugljenih hidrata, bioloki visokovredno, bogato vitaminom E, pa je visokouljani kukuruz poeljna komponenta u ishrani domaih ivotinja. Tehnologija proizvodnje visokouljanog kukuruza je identina proizvodnji kukuruza standardnog kvaliteta zrna. Najznaajnije su razlike u sortimentu.
Silani kukuruz

Proizvodnja ovog kukuruza je relativno jednostavna i gotovo potpuno mehanizovana. Panju treba obratiti na dobijanje zdravih, dobro razvijenih biljaka, ishranu biljaka tokom vegetacije, etvu i siliranje biljne mase. Kako se silanim kukuruzom iznosi velika koliina hraniva, ubrenje treba vriti u skladu sa hemijskom ana-

11

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA Gustina setve zavisi pre svega od duine vegetacije hibrida, ali i plodnosti zemljita, odnosno rezervi vlage u zemljitu. Ukoliko su rezerve zimske vlage male, neophodno je smanjiti gustinu setve. Hibridi krae vegetacije se seju na vee gustine (manje rastojanje izmeu biljaka u redu), a hibridi due vegetacije na manje gustine. Na svakom pakovanju semena NS hibrida kukuruza nalazi se preporuka gustine setve, u skladu sa uslovima proizvodnje. Na teim tipovima zemljita, kukuruz se seje na 5cm a na lakim na 7cm dubine. Optimalni rok za setvu kukuruza u naoj zemlji je mesec april. Ipak, imajui u vidu da se u organskoj proizvodnji seje netretirano seme, preporuuje se setva od sredine do kraja aprila. U ovom periodu vie su temperature vazduha i zemljita, klijanje i nicanje je intenzivnije, to znaajno smanjuje rizik od propadanja semena ili klijanaca. U uslovima intenzivnih padavina i preteranog vlaenja zemljita, pogotovo kod jako usitnjenog povrinskog sloja, moe doi do formiranja pokorice koja ometa, ili onemoguava normalno nicanje biljaka. U takvim sluajevima, pokoricu treba razbijati jeastim valjcima ili rotacionim kopaicama. Najee koriena mera nege nakon nicanja biljaka je meuredna kultivacija. Izvodi se nekoliko puta u toku vegetacije (najee 2-3) u zavisnosti od pojave korova i pokorice. Prvo kultiviranje se moe izvesti kada kukuruz ima 3-5 listova, a svako sledee u zavisnosti od potrebe. 5.4. Ishrana biljaka U poreenju sa drugim kulturama, kukuruz ima umerene do izraene zahteve prema veini hraniva. Kao i ostale vie biljke, za normalan rast i razvoj neophodno mu je najmanje 13 hranljivih elemenata iz zemljita, dok se ugljenikom, vodonikom i kiseonikom snabdeva iz vazduha i vode. Meu 13 najznaajnijih, N, P i K troi u najveim koliinama pa se esto nazivaju i glavni, odnosno primarni nutrienti. Sledea tri elementa, Ca, Mg i S usvaja u znaajnim koliinama pa ih nazivamo sekundarnim nutrientima. Ostale hranjive elemente (Fe, Mn, Zn, Cu, B, Mo i Cl) usvaja u malim koliinama zbog ega se nazivaju mikronutrientima. Mnogi faktori, kao to su ukupna snabdevenost hranivima, vlanost, aeracija, temperatura i ziko-hemijska svojstva zemljita, utiu na dostupnost i usvajanje hranjivih materija. Sa prinosom zrna od 10t/ha, iznese se oko 180kg N, 80-90kg P2O5 i 100-120 kg K2O, od ega se 70% azota i fosfora kao i 30% kalijuma nalaze u zrnu a ostatak u vegetativnim delovima biljke. Zbog tih razloga, snabdevanje kukuruza hranjivim materijama, posebno azotom predstavlja jedan od glavnih izazova organske poljoprivrede. Kako u organskoj proizvodnji nisu dozvoljena sintetika mineralna ubriva, ubrenje stajnjakom, osokom, kompostom, zeleninim ubrenjem i prirodnim organsko-biolokim ubrivima predstavlja osnovu ishrane biljaka. Osim uloge u ishrani biljaka, ova ubriva, pogotovo stajnjak, pozitivno deluju na popravku strukture i ziko-hemijskih svojstava zemljita, to je posebno znaajno na zemljitima nepovoljnog mehanikog sastava. Vano je istai da i ova ubriva moraju biti poreklom iz organske proizvodnje. Dozvoljeno je korienje i nekih mineralnih izvora azota (npr. NaNO3), ali u ogranienoj koliini od max. 20% od ukupnih potreba za azotom. Ostale hranjive materije (P,K,Ca, Mg, S, Cu, Mn, Zn,...) mogu se obezbediti dodavanjem krea, nusproduktima biljne i stoarske proizvodnje ili dozvoljenim mineralnim inputima. Pri koncipiranju najekasnijeg sistema ubrenja treba imati u vidu potrebe biljaka za hranivima ali i injenicu da su neka organska ubriva spora te da dostupnost hranjivih elemenata zavisi od bioloke aktivnosti zemljinih mikroorganizama. Pri bilansiranju azota u zemljitu, moraju se uzeti u obzir i koliine azota koje se dobijaju kroz PK zelenino ubrenje.

12

5.5. Navodnjavanje Kukuruz ima dug period vegetacije, obrazuje veliku vegetativnu masu, proizvodi visoke prinose zrna i u skladu s tim ima visoke zahteve za vodom. Potrebne koliine padavina za zadovoljenje potencijalne evapotranspiracije u naim uslovima se kreu od 425-480mm. Na potronju vode utiu relativna vlanost i temperatura vazduha, karakteristike zemljita i specinost hibrida koji se gaji. Najvee potrebe za vodom su tokom jula, a najnie tokom aprila, odnosno septembra. Agroekoloki uslovi nae zemlje su generalno povoljni za gajenje kukuruza, ali je glavni limitirajui faktor visoke proizvodnje nedovoljna koliina i nepovoljan raspored padavina. Iz tih razloga, kukuruz bi trebalo navodnjavati pre nego to zemljite postane toliko suvo da limitira normalno usvajanje vode od strane biljaka, odnosno pre nego to nastupi vodni decit. Kritina faza po pitanju zahteva kukuruza za vodom je jedna nedelja pre polinacije (metlanje-svilanje) i dve nedelje nakon polinacije. U naoj zemlji, ova faza se kod najveeg broja hibrida, ak i u proseno sunim godinama, podudara sa poetkom najsuvljeg i najtoplijeg perioda. Ukoliko doe do isuivanja zemljita, kukuruz smanjuje fotosintetsku aktivnost to dovodi do gubitka prinosa. Efekat navodnjavanja zavisi od vremenskih prilika, vodnog decita, karakteristika zemljita, njegove predzalivne vlanosti i genotipa, odnosno hibrida. Za utvrivanje vremena kada treba poeti navodnjavanje, najpraktinije je koristiti ureaje za direktno odreivanje sadraja vlage u zemljitu.

6. Bolesti, tetoine, korovi i mere zatite


Kukuruz je podloan napadu veeg broja prouzrokovaa bolesti. Uprkos gotovo redovnom prisustvu patogena na kukuruzu, retko se deava da prouzrokuju ekonomski znaajnije tete. U poslednjih dvadesetak godina gaje se hibridi sa visokim nivoom tolerantnosti

prema prouzrokovaima bolesti, pa su i gubici prinosa i kvaliteta relativno mali. Kukuruz oteuje i veliki broj insekata. Iako s vremena na vreme moe doi do prenamnoenja pojedinih vrsta, tete koje priinjavaju su jo uvek u okvirima koji ne zahtevaju posebne mere borbe. Korovi predstavljaju najvei problem u proizvodnji kukuruza, pa se u konvencionalnoj proizvodnji hemijska zatita gotovo redovno primenjuje. Od korovskih vrsta najznaajnije su divlji sirak, poponac, pepeljuga, palamida i ambrozija. Kao osnovna mera borbe protiv korova u organskoj poljoprivredi, istie se ekasnost suzbijanja viegodinjih korova u tranzicionom periodu, a zatim primena razliitih mera od kojih su najznaajnije pravilna obrada zemljita i plodored. Generalno govorei, mere zatite organskog kukuruza predstavljaju kombinaciju bioloko - tehnolokih mera i sredstava za zatitu bilja koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji. Podrazumevaju paljivo praenje pojave tetnih organizama i primenu odreenih postupaka kojima se brojnost istih odrava na nivou ispod ekonomskog praga tetnosti. Prednost se daje prirodnoj regulaciji brojnosti tetoina, patogena i korova, korienju tolerantnih genotipova uz razumnu upotrebu dozvoljenih sredstava, zadovoljavajui pri tome ekonomske, ekoloke i toksikoloke uslove. Agrotehnike mere su od posebnog znaaja za dobijanje zdravih, dobro razvijenih biljaka kukuruza, sposobnih da izdre napad tetnih organizama. Od agrotehnikih mera, rotacija useva se istie kao najekasnija, esto i najjeftinija mera (primer kukuruzne zlatice). 6.1. Bolesti Kontrola bolesti u organskoj proizvodnji kukuruza se bazira na pravilnom plodoredu, izbalansiranoj ishrani biljaka, blagovremenoj primeni agrotehnikih mera tokom vegetacije, upotrebi zdravog semena za setvu i izboru tolerantnih hibrida. Seme je prva karika u proizvodnji kukuruza, a kako se u organskoj proizvodnji ne

13

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA koriste sintetika zatitna sredstva, ouvanje zdravlja i proizvodne funkcije semena su od prioritetnog znaaja. Najveu opasnost za seme predstavljaju gljive. Parazitne i saprotne gljive po brojnosti, raznovrsnosti i tetama koje prouzrokuju na semenu i klijancima daleko nadmauju druge parazitne organizme. Intenzitet zaraze semena i klijanaca zavisi od vrste, brojnosti, patogenosti gljive i klimatskih uslova, pre svega vlanosti i temperature zemljita. Prema izgledu neisklijalih zrna, obolelih klijanaca i biljaka, razlikujemo plesnivost semena, trule skuteluma i pale klijanaca. Plesnivost semena se javlja nakon setve, kada seme iz bilo kojih razloga sporo klija i nie. ee se javlja na teim i nedovoljno zagrejanim zemljitima (temperature setvenog sloja ispod 10oC). Prouzrokovai plesnivosti semena mogu pripadati raznim rodovima, a u naim uslovima najei su Penicillium spp., Aspergilus spp. i Fusarium spp. O kojoj gljivi je re, sa prilino pouzdanosti se moe zakljuiti na osnovu boje micelije koja prekriva zrno. Gljive iz roda Penicillium obrazuju plesan sive do sivozelenkaste boje; Aspergillus mrke do mrkosive, a Fusarium svetloljubiaste do crvenkaste boje. Plesnivost na zrnu retko prouzrokuje samo jedna vrsta gljiva, nego su to uglavnom meane infekcije veeg broja patogena. U toplim, dobro aerisanim zemljitima plesnivost semena se retko javlja. Pravilnim agrotehnikim merama i korienjem kvalitetnog semena, opasnost od plesnivosti se moe znaajno smanjiti. Trule skuteluma moe biti razlog slabog i sporog nicanja. Simptomi bolesti se mogu utvrditi kada je klica 1-2 cm duine. Korenov sistem je redukovan, a razvoj biljke usporen. U kasnijim fazama ovakve biljke su osetljivije na prouzrokovae trulei stabla i neotporne na visoke temperature. Ovaj tip trulei se esto javlja na nedozrelom semenu kukuruza koje ima dobru klijavost, ali slabu energiju klijanja. Loa manipulacija semenskim materijalom nakon berbe, loe vremenske prilike i nekvalitetno suenje znaajno poveavaju potencijalne probleme vezane za trule skuteluma. Pale klijanaca se razvija u zemljitu, pre izbijanja klijanaca na povrinu. Manifestuje se poleganjem, topljenjem i propadanjem tek izniklih biljaka. Na korenu ovakvih biljaka se formiraju vodenaste pege koje prstenasto obuhvataju koren i stabaoce i kasnije nekrotiraju. Bolest se javlja kada temperatura zemljita pree 15oC jer su tada parazitske vrste aktivnije pa bre ostvaruju infekciju semena i klijanaca. Seme moe biti zaraeno u setvi, klijanju i nicanju, u mlenoj zrelosti na stablu ili u skladitu. Klipovi semenskog kukuruza u kojima se micelija patogena nalazi izmeu redova pri osnovi zrna predstavljaju najveu opasnost jer se zaraza teko primeuje i takvi klipovi mogu ui u proces dorade. Posledice palei klijanaca mogu biti velike, a u najteim sluajevima takvi usevi se moraju presejavati. U cilju predupreenja ovih problema, neophodno je primeniti odgovarajue agrotehnike mere koje e obezbediti optimalne uslove za klijanje, nicanje, rast i razvoj kukuruza. Panju treba posvetiti izboru zemljita, primeni odgovarajueg plodoreda, kvalitetnoj obradi zemljita, optimalnom vremenu i dubini setve. Tokom vegetacije mogu se javiti bolesti lista, ali one u naoj zemlji najee ne priinjavaju ekonomski znaajne tete. Najznaajnija je Siva pegavost lista

Siva pegavost lista / Foto: Dr Boana Purar

14

(Exserohilum turcicum). Bolest je gotovo potpuno stavljena pod kontrolu uvoenjem novih, otpornih hibrida. Manifestuje se pojavom sivih, izduenih, eliptinih pega oivienih tamnosmeim rubom. Infekcija poinje od donjih listova formiranjem pega koje se prostiru paralelno sa nervaturom. U uslovima jae zaraze dolazi do spajanja pega i suenja itavih listova. Toplo i vlano leto pogoduje razvoju bolesti. Najpouzdanija mera borbe je gajenje otpornih genotipova. Mehurasta gar (Ustilago maydis) je gotovo redovno prisutna na poljima kukuruza u naoj zemlji. Javlja se na svim nadzemnim delovima biljaka u vidu mehurastih izraslina, guka ili tumora, koji predstavljaju meavinu gljive i zaraernog tkiva kukuruza. Tumori su u poetku vrsti, glatki, srebrnastobele boje. Dozrevanjem tumora dolazi do pucanja opne i ispadanja crne prane mase. Iako se teko moe nai jasna veza izmeu agroekolokih uslova i pojave bolesti, veina autora smatra da se bolest ee javlja u sunim nego u vlanim godinama i u suvom ratarenju nego u navodnjavanju. Slabljenje turgora, slabo pokrivanje klipa komuinom, oteenja od ptica, grada ili prilikom meuredne kultivacije, doprinose pojavi bolesti. tetnost mehuraste gari zavisi od mesta stvaranja tumorastih izraslina, njihovog broja i veliine. Zaraze na klipu prouzrokuju najvee tete. Presudan faktor za pojavu bolesti je poklapanje osetljive fenofaze razvoja biljaka i povoljnih uslova za ostvarivanje infekcije. Gajenje tolerantnih hibrida predstavlja najpouzdaniji nain za prevenciju pojave bolesti.

Razni tipovi trulei korena i prizemnog dela stabla mogu prouzrokovati znaajne gubitke prinosa. Gubici nastaju kada klipovi polomljenih ili poleglih biljaka ostaju neobrani, odnosno kada zbog dodira sa zemljitem pone proces truljenja. I dok bolesti lista prouzrokuje uglavnom jedan parazit, trule korena i prizemnog dela stabla uglavnom prouzrokuje vei broj patogena. Gljive iz roda Fusarium su najei prouzrokovai trulei korena i stabla. tetnost vrsta iz roda Fusarium je viestruka. Pored direktnih teta koje se ogledaju u smanjenju kvaliteta i prinosa, indirektnih u smislu oteane berbe, ove gljive stvaraju vei broj veoma opasnih mikotoksina. Osim trulei korena i stabla, Fusarium vrste predstavljaju najznaajnie prouzrokovae plesnivosti klipa i zrna. Kao prouzrokovae plesnivosti klipa i zrna treba spomenuti Aspergilus, Penicilium, Botritis, Alternaria i druge. Tokom skladitenja najvee probleme priinjavaju gljive iz roda Fusarium i Aspergillus a manje Penicillium i Mucor. Plesnivost klipa/zrna se moe javiti krajem vegetacije, ali i tokom uvanja na uskladitenom kukuruzu. esto su u pitanju meane infekcije nekoliko gljiva. Fusarium graminearum obino naseljava vrh ili osnovu klipa. U uslovima jae zaraze moe biti zahvaen ceo klip, a ruiastobela micelija esto slepljuje komuinu za klip. Ovom gljivom zrno moe biti kontaminirano u polju bez vidljivih znakova zaraze. Infekcija klipa se deava posle svilanja kukuruza, a razvoju gljive pogoduju prohladno i vlano vreme. Plesnivost se dalje razvija u povoljnim uslovima temperature i vlanosti u ardacima ili skladitima.
Fusarium spp. na klipu / Foto: Dr Boana Purar

Mehurasta gar kukuruza / Foto: Dr Boana Purar

Fusarium moniliforme i Fusarium subglutinans se javljaju na pojedinanim zrnima ili manjim grupama zrna oteenih napadom kukuznog plamenca obrazuju-

15

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

16

17

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA i branastu, beliasto krem navlaku. Sua tokom juna i jula, sa eim padavinama u avgustu i septembru pogoduju razvoju infekcije. Prisustvo Fusarium vrsta na zrnu kukuruza predstavlja veliku opasnost kako zbog kvarenja kvaliteta tako i zbog brojih mikotoksina koje gljive iz ovog roda stvaraju. Aspergillus avus je najznaajniji patogen iz roda Aspergillus. Poetni simptomi zaraze ovom gljivom su esto slabo vidljivi. Infekcija u polju se deava preko svile ili oteenja na klipu. Za ostvarivanje infekcije neophodna je visoka relativna vlanost vazduha, a infekciji su znatno podloniji usevi izloeni stresu, pogotovo sui. Visoka vlanost i temperatura vazduha na klipu koji se uva u neuslovnim prostorijama pogoduju irenju infekcije. Gljiva stvara izuzetno opasan mikotoksin - aatoksin. Agrotehnike mere koje smanjuju izloenost biljaka stresu mogu u znaajnoj meri smanjiti verovatnou infekcije ovim patogenom. Najpouzdanija mera borbe je gajenje tolerantnih hibrida. Hibridi NS3014, NS4030, NS5051, NS640, NS6030, NS7020 i mnogi drugi, poseduju visok nivo toleantnosti na prouzrokovae bolesti kukuruza. Za detaljnije informacije, obratiti se Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. 6.2. tetoine Kukuruz je najosetljiviji na insekte u ranim fazama rasta i razvia (bubrenje, klijanje i nicanje). U ovim fazama insekti lako mogu unititi zrno i klicu ili otetiti ponik toliko da se formira slaba, nedovoljno produktivna biljka. Brzo klijanje i nicanje skrauje vreme prolaska biljke kroz najosetljiviju fazu (od klijanja do faze 6 listova) po pitanju oteenja od insekata, ali i konkurentnosti prema korovima. Kvalitetnom pripremom zemljita, setvom na preporuenu dubinu i pravilnim izborom hibrida, mogue je smanjiti ove gubitke. U svakom sluaju, treba izbegavati parcele na kojima je detektovana vea brojnost tetnih insekata, pogotovo ako ne raspolaemo dovoljno ekasnim sredstvima za svoenje brojnosti istih na tehnoloki prihvatljivu meru. Hibridi kukuruza se razlikuju u pogledu tolerantnosti (atraktivnosti) prema nekim insektima. Tako se na NS300, NS4030, NS4051, NS6010 i NS6102, gotovo redovno javlja slabiji napad kukuruznog plamenca. Viegodinje iskustvo u gajenju odreenih hibrida i paljivo praenje brojnosti insekata, moe biti od velike koristi u borbi protiv tetoina u organskom kukuruzu. Nivo gubitka prinosa zbog napada insekata koji se moe tolerisati bez znaajnijih ekonomskih posledica, zavisi od ostvarene gustine useva na poetku vegetacije. Zbog toga se mora imati u vidu i planirani gubitak sklopa. U najveem broju sluajeva, poveanjem setvene norme za 10%, moe se nadomestiti redukcija sklopa nastala napadom tetoina. Skoibube se ubrajaju u najznaajnije tetoine kukuruza. U R. Srbiji i susednim zemljama, determinisano je oko 20 vrsta skoibuba. Na ernozemima i livadskim crnicama Vojvodine najznaajnija je Agriotes ustulatus. Odrasli insekti se hrane vegetativnim i generativnim delovima biljaka, ali njihova ishrana nema ekonomski znaaj. Glavne tete priinjavaju larve (iari) koje su vrlo polifagne i hrane se svim podzemnim organima biljaka (seme, nabubrelo zrno, klica, koren), ali i mladim tek poniklim biljkama. Kritian period je od setve do obrazovanja nekoliko listova. U uslovima hladnijeg i kiovitog vremena, zbog dueg perioda klijanja i nicanja, poveava se i intenzitet teta. Kako razvoj jedne generacije traje 3-5 godina, pojava ovih tetoina se moe uspeno prognozirati. Bazira se na odreivanju broja larvi po m2 tokom septembra-oktobra na parceli gde se sledee godine planira setva kukuruza. Mere borbe podrazumevaju praenje brojnosti, adekvatnu mehaniku obradu zemljita, potovanje plodoreda, izbegavanje setve na jako zaraenim parcelama, suzbijanje korova i obezbeivanje svih uslova koji treba da omogue biljkama da prolaze kroz poetne faze razvoja u to kraem roku.

18

Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera) je u naoj zemlji registrovana poetkom 90-ih godina prolog veka. Prve tete od larvi kukuruzne zlatice u Evropi zabeleene su 1992. godine u Surinu. Razvija jednu generaciju godinje i prezimljava u stadijumu jajeta na dubini od 15cm. Temperatura zemljita od -8oC je letalna za prezimljujua jaja, to se u naim uslovima retko deava. Treba imati u vidu da se oranjem jaja unose u dublje slojeva, pa je i mortalitet usled niskih temperatura mali. Imaga se hrane polenom i svilom kukuruza, dok larve oteuju koren. Glavna i istovremeno najekasnija mera borbe protiv kukuruzne zlatice je plodored. Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je dobro poznata tetoina kukuruza, poreklom iz Evrope. U Ameriku je prenet poetkom dvadesetog veka gde danas predstavlja jednu od najznaajnijih tetoina. U zavisnosti od uslova, razvija jednu do dve generacije godinje. Prezimljava u stadijumu odrasle gusenice u stablu i oklasku kukuruza, ili u zemljitu u delovima iseene i zaorane stabljike. Odrasli insekti (leptiri) lete uglavnom nou. enke polau 15-45 jaja u grupicama, uglavnom na naliju gornjih listova. Uslovi koji odgovaraju razvoju kukuruza odgovaraju i razvoju ove tetoine pa se redovno deava da su najbolji usevi najvie i napadnuti. Napadnuta stabla gube mehaniku vrstou i lako se lome ak i pri slabijem vetru. Vrlo esto, po stablu se moe nai 10 i vie gusenica, a osim stabla, gusenice oteuju klip, drku klipa, oklasak i zrno. Oteene biljke lako podleu napadu patogenih organizama koji prouzrokuju trule stabla i klipa. Jedna od najekasnijih mera za suzbijanje plamenca je mehaniko usitnjavanje i zaoravanje etvenih ostataka na dubinu od 25-30cm. Od biolokih mera borbe najee se koristi putanje trihograme (parazitoida jaja) dva do tri puta poetkom i tokom masovnog polaganja jaja. Ova mera je dala posebno dobre rezultate kod kukuruza eerca. Osim toga, u primeni su i biopreparati na bazi bakterije Bacilus thurigiensis.

Oteenja od kukuruznog plamenca na stablu / Foto: Dr Goran Bekavac

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) se sve ee javlja kao ozbiljna tetoina kukuruza. Spada u migratorne vrste kojoj posebno odgovaraju vie temperature i koliine padavina s prolea ali i vie temperature tokom leta. Kukuruz je najatraktivniji za leptire u fazi svilanja i polinacije. enke poloe oko 500 jaja uglavnom na svilu kukuruza gde i nastaju prve tete. Pamukova sovica je izraziti polifag i oteuje preko 250 biljnih vrsta. Gusenice se hrane na generativnim organima (klipu), izgrizajui zrno ispod komuine ime otvaraju prolaz za intenzivniji napad patogena. Od mera borbe znaajni su unitavanje korova (prisustvo veeg broja cvetajuih korova povoljno utie na ishranu leptira i nosivost enki), obrada zemljita (duboko oranje sa pretplunjakom moe smanjiti brojnost pamukove sovice do 80%), vreme setve i izbor hibrida (najvee tete javljaju se kod hibrida kod kojih se vreme cvetanja podudara sa polaganjem jaja jeptira), kao i putanje trihograme (dva puta po 40.000 jedinki/ha), odnosno primena preparata na bazi bakterije Bacilus thurigiensis.

Oteenja od pamukove sovice na klipu / Foto: Mr eljko Milovac

19

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA


tetoine kukuruza u skladitima

Vei broj insekata oteuje kukuruz u skladitima, a meu njima su posebno opasni pirinani iak i itni moljac. Pirinani iak (Sitophilus oryzae) spada meu najopasnije tetoine uskladitenog kukuruza. enke surlicom bue jamicu u zrnu kukuruza u koje polau po jedno jaje. Nakon toga otvor se prekriva sekretom tako da je teko primetiti da je zrno naseljeno ikom sve do njegovog izlaska. Broj poloenih jaja zavisi od uslova sredine, vlanosti i temperature i kree se izmeu 300 i 600. Ovipozicija poinje na temperaturi od 15oC a najintezivnija je na 25oC. Nakon 1-2 nedelje iz jaja se ispili larva koja poinje da se hrani endospermom i klicom. ici prezimljuju u skladitima gde u prolee, nakon to temperatura poraste iznad 10 oC, nastavljaju sa razviem. itni moljac (Sitotroga cerealella) je leptir duine tela od 5 do 7 mm, slamnoute do mrke boje. Aktivan je u veernjim asovima i nou. enke polau oko 150 jaja uglavnom pojedinano. Optimalna temperatura za razvie gusenica je 28-30 oC, a mogu se razvijati u temperaturnom opsegu od 16 do 35oC. Ispiljene larve oteuju klicu i endosperm zrna. Pre prelaska u stadijum lutke, gusenica izgriza hodnik do semene opne pravei tzv. prozorie. Kasnije leptir izlazi kroz ovaj otvor, a zrno ostaje zagaeno ekskrementima gusenice i lutkinim egzuvijama. Kada je u pitanju zatita uskladitenog kukuruza proizvedenog u organskoj proizvodnji potrebno je istai neophodnost preventivnog delovanja i spreavanja meanja i dolaska u kontakt istog i zdravog sa starim, potencijalno zaraenim zrnom. tetni insekti u skladitima kukuruza imaju razliite temperaturne opsege za rast i razvie. Ipak, sniavanjem temperature njihova aktivnost opada pa se moe smatrati da temperature ispod 15 oC vidno usporavaju kretanje individua, a kod nekih vrsta ak obustavljaju ovipoziciju. Postoje i brojna

inertna praiva, kao npr. dijatomejska zemlja (Diatomaceous Earth DE) ijom se upotrebom suzbija vei broj skladinih tetoina. Dijatomejska zemlja je proizvod dobijen mlevenjem ostataka fosilizovanih elijskih zidova drevnih morskih algi. Mikroskopski otre ivice svake estice ovog preparata oteuju kutikulu larvi to dovodi do dehidratacije i uginjavanja tetoina. 6.3. Korovi Jedan od glavnih izazova za proizvoae organskog kukuruza je borba protiv korova. U izvesnom smislu, korovi su rezultat gajenja odreene biljne vrste, ali u irem smislu oni su posledica agrotehnikih mera koje se sprovode na nekoj parceli. Kako sintetiki preparati nisu dozvoljeni, moraju se sprovoditi alternativne mere borbe protiv korova. Sve mere borbe protiv korova u organskom kukuruzu, mogu se uslovno podeliti na preventivne i direktne. Najekasnije preventivne mere borbe protiv korova u organskom kukuruzu su pravilna rotacija useva i korienje odgovarajuih pokrovnih useva. U rotaciju useva moraju biti ukljuene biljne vrste sa razliitim ivotnim ciklusom i brzinom porasta, odnosno vrste sa razliitim potrebama prema agrotehnikim zahvatima koje treba sprovesti u cilju redukcije broja korova. Na primer, rotacija moe ukljuivati jare i ozime useve, leguminoze i kukuruz. Pokrovni usevi imaju snaan efekat na korove preko konkurencije za mineralne materije, vodu i vegetacioni prostor (ziko zasenjivanje), odnosno supresivnog delovanja preko alelopatije. Kod nekih pokrovnih useva mora se voditi rauna da ne donesu seme kako ne bi postali problem (samonikli korov) sledee godine. Isto tako, mora se imati u vidu da supresivno delovanje pokrovnih useva na korove slabi zbog bioloke dekompozicije (visoke temperature, padavine i obrada zemljita utiu na brzinu razlaganja pokrovnih useva) kao i da zemljita sa vie rezidua pokrovnih useva mogu biti hladnija u prolee. U svakom

20

sluaju, izbor pokrovnih useva treba primeriti stanju parcele i cilju proizvodnje. U poslednje vreme sve vie se usavrava tzv, solarizacija zemljita. Ovim postupkom unitava se seme korova, viegodinji korovi, nematode i zemljini patogeni. Postupak se sastoji u prekrivanju kultiviranog, vlanog zemljita providnom plastinom folijom koja se sa strana osigurava slojem zemlje. Folija se dri na parceli sredinom leta u trajanju od 6-8 nedelja. Nakon skidanja folije, zemljite se plitko pripremi i po mogunosti zaseje ozimi pokrovni usev. U borbi protiv korova, ne sme se zanemariti ni kompetitivna sposobnost hibrida, jer hibridi koji poseduju brz poetni porast, koji brzo sklapaju redove i imaju robustan habitus su bolji kompetitori. U ovu grupu spadaju NS3014, NS444Ultra, NS4023, NS5043, NS6010, Tisa i NS770. Osim toga, datum setve i gustina useva moraju biti paljivo odreeni, kako bi obezbedili optimalne uslove za rast i razvoj biljaka a time i veu kompetitivnu sposobnost. U cilju smanjenja broja korova na parceli, mora se voditi rauna o kvalitetnoj pripremi stajnjaka a pogotovo kompostiranih materijala. Nekvalitetno pripremljen kompost moe biti znaajan izvor semena korova. Osim toga, jako je vana higijena parcela, jer se mehanizacijom mogu preneti znaajne koliine semena korova sa jedne parcele na drugu. Kritian period u kom bi kukuruz trebalo tititi od korova je prvih 6 nedelja posle setve. Nakon toga, kukuruz postaje jak kompetitor. Obrada zemljita je jedna od najznaajnijih direktnih mera borbe protiv korova i vana karika u stvaranju uslova za brz poetni porast useva i jaanje konkurentske sposobnosti kukuruza prema korovima. Ranom obradom zemljita unitavaju se tek ponikli korovi ali i provocira na nicanje novi talas korova. Novi talas korova se ekasno moe eliminisati ili jo jednom plitkom obradom ili termikim tretmanom.

Dobar efekat moe se postii i plitkom obradom cele povrine, ili kultivacijom na slepo. Izvodi se nakon setve kukuruza, a cilj ove mere je da se razrahli i protrese povrinski sloj zemljita iznad semena kukuruza ime se unitavaju tanki i neni ponici korova. Za primenu ove mere jako je vana ujednaena dubina setve. Seme poloeno na istu dubinu bi trebalo da klija i nie istovremeno uz zanemariva oteenja. Prvu kultivaciju naslepo treba obaviti pre nicanja useva a drugu 7-8 dana kasnije. Ovo svakako zavisi od vremenskih prilika, vlanosti zemljita, stanja useva i pritiska korova. Najbolji rezultati postiu se pri suvom zemljitu i toplom, sunanom vremenu kada je i efekat unitavanja korova najvei. Mehanizacija kojom se moe izvesti ovaj tip kultivacije su rotacione motike, grablje, brane sa oprunim zupcima, klinaste i lanane drljae, a preporuena dubina obrade iznosi svega 1-2 cm.

Brana sa oprunim zupcima u radu / Foto: Dr Goran Malida

Meuredna kultivacija ne predstavlja primarnu mehaniku kontrolu korova, ali je izuzetno korisna mera ne samo za suzbijanje korova u meurednom prostoru, nego i za aeraciju korenovog sistema na ega kukuruz pozitivno reaguje. Najbolji efekti se ostvaruju kada su korovi jo uvek mali (nekoliko centimetara visine) a kukuruz dovoljno velik da ne doe do oteivanja biljaka zbog pomeranja zemljita (pogotovo kada je formirana

21

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA pokorica) ili eventualno zatrpavanja biljaka. Uglavnom se primenjuje vei broj meurednih kultivacija, imajui u vidu da se potpuniji efekti ostvaruju kada se svaka naredna kultivacija izvodi u suprotnom smeru u odnosu na prethodnu. Meuredna kultivacija se sprovodi dok usev ne sklopi redove, odnosno ne formira senku u meurednom prostoru, ime postaje ozbiljan konkurent korovima. Postoji veliki broj tipova meurednih kultivatora koji su opremljeni razliitim radnim organima. Njihov izbor treba bazirati na potrebama gajenih biljaka i tipu zemljita na kojem zasnivamo proizvodnju. Uprkos brojnim tehniko-tehnolokim reenjima, meuredna kultivacija + okopavanje je jo uvek aktuelna, ekasna i lako primenjiva mera borbe protiv korova u organskom kukuruzu, pogotovo na manjim parcelama. Termiko suzbijanje korova plamenom (Flame weeding) sve vie dobija na popularnosti. Obezbeuje pouzdano suzbijanje irokolisnih korova koji se nalaze u poetnim fazama porasta. Dobrim podeavanjem plamenika postie se odlian efekat na korovske vrste, uz zanemariva i prolazna oteenja gajenih biljaka. Kao energent koristi se propan, a cela oprema (propanske boce, plamenici, merni instrumenti) se uz sitne adaptacije moe montirati na meuredne kultivatore. Ipak, treba imati u vidu da termiko suzbijanje plamenom nije toliko ekasno na travne korove, poto se taka rasta esto nalazi ispod povrine zemljita. Primeuje se i rastui interes za organske no-till sisteme proizvodnje. Cilj je svakako smanjiti eroziju zemljita, gubitak organske materije i trokove energije vezane za mehaniko suzbijanje korova. Osnovni postulat ovakvih sistema proizvodnje je korienje pokrovnih useva. Ipak, kontrola korova u ovakvim sistemima moe biti problematina pogotovo ako pokrovni usev ne obezbedi ekasno smanjenje pojave korova. Mora se imati u vidu i injenica da se obradom zemljita redukuje i brojnost nekih tetoina koji bi mogli postati znaajan problem u no-till sistemima proizvodnje.

Termiko suzbijanje korova plamenom / Foto: Dr Goran Malida

Ekasnost primene plamena i meuredne kultivacije (levo kontrola) / Foto: Dr Goran Malida

Postoji i nekoliko herbicida koji se mogu koristiti u organskoj proizvodnji kukuruza. Tu pre svega ubrajamo siretnu kiselinu (samu ili u kombinaciji sa limunskom kiselinom), proizvode na bazi sapuna i kukuruzni gluten. U pitanju su neselektivni, kontaktni herbicidi, koji se mogu upotrebiti iskljuivo pre nicanja kukuruza. Ekasni su u suzbijanju poniklih korova, ali je cena ovih herbicida jo uvek relativno visoka, to bi moglo biti prepreka njihovoj iroj primeni u proizvodnji organskog kukuruza.

7. Berba
Berba i skladitenje zrna je kritina faza u proizvodnji visokokvalitetnog organskog kukuruza. Ovakvi usevi

22

se ubiraju istom mehanizacijom kao i konvencionalni kukuruz, pa se pre ubiranja organskih useva kombajni, transportne maine, silosi i smetajni kapaciteti moraju paljivo oistiti kako ne bi dolo do kontaminacije organskog kukuruza konvencionalnim. U cilju prevencije kontaminacije organskog kukuruza, kao koristan postupak pokazala se praksa da se prvo uberu rubni redovi (koji se tretiraju kao konvencionalni) a tek zatim pristupi berbi kompletnog useva. Kako cena zrna raste u mesecima posle berbe, najisplativije je organski proizveden kukuruz uskladititi a zatim plasirati na trite kada je cena najpovoljnija. Upravo ovaj deo proizvodnog procesa predstavlja jedan od najveih problema za proizvoae organskog kukuruza. Pravilnim skladitenjem treba da se ouva kvalitet zrna i smanje trokovi uvanja. Posebno se mora voditi rauna o temperaturi zrna, vlanosti zrna, relativnoj vlanosti vazduha i vremenu skladitenja. Pre skladitenja organskog kukuruza, neophodno je paljivo oistiti binove, ventilacione cevi i kanale gde se mogu zadravati insekti, neistoe i ostaci zrna od prethodnog skladitenja, oko binova treba ukloniti korove, smee i plesniva zrna i zatvoriti sve ulaze (otvore) kako bi spreili ulazak insekata. Zrno koje se unosi u binove mora biti isto, suvo, bez primesa lomljenog zrna, semena korova, mikotoksina ili drugih izvora kontaminacije. Nakon smetaja u binove, zrno treba poravnati kako bi se smanjila mogunost kolebanja temperature tokom skladitenja. Preporuena temperatura skladitenja je 10-15oC, a ona se postie pravilnom aeracijom zrna, odnosno binova. Vreme aeracije potrebno da se postigne ova temperatura zavisi od kapaciteta opreme i spoljanje temperature. Aeracijom se takoe redukuje i sadraj vlage u zrnu. Optimalna vlaga zrna za due uvanje iznosi 13.5-14%. Visoka vlaga zrna poveava verovatnou za pojavu veeg broja tetoina i plesnivosti zrna. Aeracijom se spreava i migracija vlage koja se javlja kao posledica

razlika u temperaturi unutar uskladitenog zrna. Zbog toga je neophodan sistematski monitoring stanja zrna, posebno tokom jeseni i prolea. U cilju prevencije pojave tetoina na uskladitenom zrnu, mogu se koristiti hlaenje, grejanje ili fumigacija ugljen-dioksidom. Temperatura zrna treba da bude od 10-15oC, jer veina insekata za postizanje ekonomski tetnog broja jedinki zahteva temperature iznad 20oC. Temperature oko 0oC u trajanju od 4 dana mogu biti pogubne za neke vrste insekata. Zagrevanje takoe moe biti efikasno u kontroli tetoina u skladitu. Temperatura od 55oC u trajanju od svega 30 minuta je ekasna mera borbe protiv skladinih tetoina, dok fumigacija ugljen-dioksidom u trajanju od 3-5 dana izaziva dehidrataciju i mortalitet insekata. Osim toga, preparati na bazi bakterije Bacillus thurigiensis se mogu koristiti u cilju suzbijanja gusenica nekih insekata koje se pile nakon skladitenja zrna.

8. Ekonomski pokazatelji
Evidentan je rastui trend tranje za kukuruzom proizvedenim u sistemu organske proizvodnje, pogotovo u razvijenim dravama sveta. Ovo se odnosi kako na kukuruz standardnog kvaliteta zrna i uljani koji svoju primenu nalaze pre svega u organskom uzgoju stoke, tako i na eerac, kokiar i kukuruz belog zrna, koji imaju direktnu primenu u ljudskoj ishrani, ili u industrijskoj preradi. Pri izraunavanju ekonomskih pokazatelja, treba imati u vidu poetna ulaganja tokom konverzionog perioda koja u izvesnom smislu mogu predstavljati pad prihoda. Zbog toga se mora analizirati ceo proizvodni ciklus, odnosno u kalkulaciju ukljuiti svi usevi u rotaciji i sve mere koje se preduzimaju tokom pojedinanih proizvodnih ciklusa. Rezultati veeg broja studija pokazuju da organska proizvodnja zahteva 15-25% vie rada. Sa druge strane, premije za organski proizveden kukuruz u mnogim zemljama su za 20-50% vie nego za konven-

23

cionalni. Cena organskog kukuruza pokazuje uglavnom isti trend kao cena konvencionalnog kukuruza, ali ova dva trenda ipak nisu u potpunosti podudarna. Rezultati veeg broja studija u duem vremenskom periodu (10 godina) pokazuju da organska proizvodnja moe biti do 25% protabilnija od konvencionalne. Ovo je pre svega rezultat znaajno unapreene produktivnosti organskih

sistema, kod kojih je prinos organskog kukuruza za svega nekoliko procenata nii od konvencionalnog. Osim toga, u organskoj proizvodnji mnoge operacije imaju dugoroni efekat (npr. primena stajnjaka ili komposta), to se mora imati u vidu prilikom analize ekonominosti ove proizvodnje.

9. Prilozi
Prilog broj 1. Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivaa zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br. 48/11)
Naziv Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi upotrebe

Stajsko ubrivo Osueno stajsko ubrivo i dehidrirano ivinsko ubrivo Kompostirani ivotinjski ekskrementi, ukljuujui ivinsko ubrivo i kompostirano stajsko ubrivo Teni ivotinjski ekskrementi

Proizvod koji sadri meavinu ivotinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za ivotinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Upotreba nakon kontrolisane fermentacije i/ili odgovarajueg razblaivanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kunog otpada koje je podvrgnuto kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa Samo biljni i ivotinjski otpad sa gazdinstva Samo ukoliko se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljanja uz kontrolu ovlaene organizacije Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum 0,7; bakar 70; nikl 25; olovo 45; cink 200; iva 0,4; hrom (ukupni): 70, hrom (VI): 0 Upotreba ograniena na hortikulturu (trino batovanstvo, cvearstvo, gajenje drvea, rasadnici) Poetni supstrat moe da sadri samo proizvode dozvoljene ovim pravilnikom

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Treset Ostaci nakon gajenja peurki Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija

Proizvod dobijen iz meavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

25

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA


Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekla: Krvno brano Brano od kopita Brano od rogova Kotano brano ili deelatonizovano kotano brano Riblje brano Maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0 Mesno brano Brano od perja, dlake i chiquette Vuna Krzno Dlaka Mleni proizvodi Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za ubrenje Primeri: uljano seme, brani kolai, ljuska kokosa, sladni otpad Ako su direktno dobijeni: (1) zikom preradom ukljuujui dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje Morske alge i proizvodi od morskih algi (2) ekstrakcijom sa vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorima (3) fermentacijom Strugotina i drveni otpaci Drvo koje nije hemijski tretirano nakon seenja Kompostirana kora drveta Drvo koje nije hemijski tretirano nakon seenja Drveni pepeo Od drveta koje nije hemijski tretirano nakon seenja Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P2O5 Mlevene fosfatne stene Aluminijum kalcijum fosfat Bazina ljaka Sirova kalijumova so ili kainit Klijum sulfat, sa moguim sadrajem magnezijumovih soli Ostaci itarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum karbonat (kreda, lapor, krenjak, bretonski ameliorant maerl, fostafna kreda) Magnezijum i kalcijum karbonat Magnezijum sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum hlorida Kalcijum sulfat (gips) Industrijski kre iz proizvoda industrije eera Industrijski kre iz proizvoda vakumske soli Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P2O5 Upotreba limitirana za alkalna zemljita (Ph > 7,5) Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003 Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003 Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli zikom ekstrakcijom koji takoe, po mogunosti, sadri magnezijumove soli Ostaci itarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su iskljueni Samo prirodnog porekla Samo prirodnog porekla Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krenjak Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrivanja decita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji eera iz eerne repe Nus-proizvod u proizvodnji vakumske soli iz rasola koji se moe nai u planinama

26

Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum hlorid Kameno brano i glina

Proizvodi opisani Priloga ID.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga i Uredbe 2003/2003 Iskljuivo kamena so iz rudnika

Napomena: Upotrebu sredstava na gazdinstvu kontrolie ovlaena organizacija. Prilog broj 2. Spisak dozvoljenih sredstava za zatitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br. 48/11) 1. Supstance biljnog i ivotinjskog porekla
Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadirahtin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pelinji vosak elatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. ulje mente, bora, kima) Piretrin ekstrahovan iz Chrysathemum cinerariaefolium Kvazija ekstrakovana iz Quassia amara Rotenon, ekstrahovan iz Derris spp. I Lonchacarpus spp. i Terphrosia spp.

Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant, iskljuivo za ovlaenu upotrebu u kombinaciji za drugim odgovarajui supstancama sa ove liste Fungicid Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja Insekticid Insekticid, repelent Insekticid

2. Mikroorganizmi koji se koriste u biolokoj kontroli tetoina i bolesti


Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi


Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Spinozad

Insekticid Iskljuivo ukoliko su preduzete mere radi smanjenja rizika za kljune parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti.

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili rasprivaima zamke i/ili rasprivai moraju spreiti dospevanje supstanci u okolinu i spreiti kontakt supstanci sa usevima zamke moraju da se sakupe nakon upotrebe i bezbedno uklone sa gazdinstv

27

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA


Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Diamonijum - fosfat Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)

Atrakant, samo u zamkama Atrakant, sredstvo za ometanje seksualnih nagona; samo u klopkama i rasprivaima Insekticid, samo u klopkama sa specinim atrakantima; samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata korova

5. Preparati koji se raspruju izmeu gajenih biljaka


Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Olovni fosfat (fero (III) ortofosfat)

Moluskocid (protiv pueva)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji


Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fungicid. Do 6 kg bakra po hektaru godinje. Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida, Za viegodinje zasade drave lanice mogu, uz odstupanje od prethodnog stava, propisati da se moe prekoraiti granica bakra od kg u odreenoj godini bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata pod uslovom da prosena koliina koja se koristi tokom petogodinjeg perioda, ukljuujui spomenutu godinu i etiri prethodne godine, ne prelazi 6 kg Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija; Kod agruma Etilen iskljuivo kao deo strategije za zatitu voa od tete koju prouzrokuje vona muva; izaziva cvetanje kod anansa; inhibira klijanje krompira i luka Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) Insekticid Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Spreavanje zrenja banana Kreni sumpor (kalcijum polisuld) Fungicid, insekticid, akaricid Paranska ulja Insekticid, akaricid Insekticid, fungicid; Mineralna ulja Samo za stabla voaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana) Kalijum permanganat Fungicid, baktericid, samo za stabla voaka, maslina i vinove loze. Kvarcni pesak Repelent Sumpor Fungicid, akaricid, repelent

7. Ostale supstance
Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat

Fungicid Samo za stabla voaka, ukljuujui i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena Fungicid

28

10. Literatura
A Comprehensive Guide to Corn Management, ID-139 (University of Kentucky, 2001). Bolesti, tetoine i korovi kukuruza i njihovo suzbijanje. Kolektiv autora, Institut za kukuruz Zemun Polje Beograd-Zemun, DOO kolska knjiga Novi Sad, 2002. Burrill, L.C., A.S. Cooper, M.K. Peterman, A. Fischer. 1987. Sweet corn production in white clover living mulch. Proc. Oregon Soc. Weed Sci. 36:44-51. Coleman, E. 1995. The New Organic Grower: A Masters Manual of Tools and Techniques for the Home and Market Gardener. 2nd edition. Chelsea Green Publishing Co., White River Junction, Vermont. Corn and Corn Improvement. Third Edition, G.F.Sprague and J.W.Dudley, American Society of Agronomy, Crop Science of America, Soil Science of America, Madison, Wisconsin, USA, 1988. Fernandez-Cornejo, J., C.Greene, R.Penn, and D.Newton. 1998: Organic vegetable production in the U.S.: certied growers and their practices. Amer.J.Alt.Agr.13:69-78. Flood, B., R. Foster, and B. Hutchison. 1995. Sweet corn. In: R. Foster and B. Flood (eds.), Vegetable Insect Management with Emphasis on the Midwest. Meister Publishing Co., Willoughby, Ohio. Hornick, S.B. 1988. Use of organic amendments to increase the productivity of sand and gravel spoils: eect on yield and composition of sweet corn. Amer. J. Alt. Agric. 3(4):156-162. Martens, M. and Martens, K. 2002. Organic weed control: cultural and mechanical methods Accres. 32 (8). Available at: http://www.acresusa.com/toolbox/reprints/ Organic%20weed%20control_aug02.pdf Organic Field Corn Production. Available at: http://attra. ncat.org Petersen, K.L., H.J. Mack, and D.E. Booster. 1986. Eect of tillage on sweet corn development and yield. J. Amer. Soc. Hort. Sci. 111(1): 39-42.

Pimentel,D., Hepperly, P., Hanson, J., Douds,D., and Siedl,R. 2005: Environmental, Energetic, and Economic Comparisons of Organic and Conventional Farming Systems. BioScience, Vol.55, No.7, 573-582. Reganold, J.P., R.I. Papendick, and J.F. Parr. 1990. Sustainable agriculture. Sci. Amer.: 112-120. Splittstoesser, W.E. 1990. Vegetable Growing Handbook Organic and Traditional Method. 3rd edition. AV1, Van Nostrand Reinhold Co., New York. Ulloa S., Datta, A., Malidza, G., Leskovsek, R., Kneevi, S. 2010: Timing and propane dose of broadcast aming to control weed population inuenced yield of sweet maize (Zea mays L. var. rugosa). Field Crops Research, Vol. 118 br. 3, str. 282-288. Zinati, G.M. 2002: Transition from Conventional to Organic Farming Systems: I. Challenges, Recomendations, and Guidelines for Pest Management. HortTechnology, 12(4): 606-610.

29

ACCESS- PROGRAM ZA RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA U SRBIJI


ACCESS je program koji implementira GIZ u ime Ne- njenja transakcionih trokova, primene tehnologije makog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj za poveanje produktivnosti i korienja relevantnih (BMZ). Cilj programa je unapreenje ekonomskog ra- informacija o nacionalnom, regionalnom i globalzvoja Srbije radi breg pristupa Srbije EU, a u skladu nom tritu; sa Nacionalnom strategijom za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva i Nacionalnim programom Podrka uvoenju i unapreenju proizvodnih stanza integraciju Srbije u EU. darda i mera kontrole kvaliteta s ciljem zadovoljenja zahteva EU trita u pogledu bezbednosti i kvaliteta Ovaj program se realizuje u saradnji sa Ministarstvom hrane, to je, ujedno i put ka razvoju proizvoda visoke poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Ministar- vrednosti; stvom ekonomije i regionalnog razvoja, kao i sa drugim organizacijama u Srbiji. ACCESS program podr- Asistiranje u pogledu kreiranja adekvatnih mera ava razvoj malih i srednjih preduzea u odabranim marketinga koje e omoguiti poljoporivrednim prosektorima i regionima, radi to ekasnijeg korienja izvoaima bolji pristup nacionalnom, regionalnom i proizvodnog i ljudskog potencijala, a sve u cilju pora- globalnom tritu; sta konkurentnosti i boljeg pristupa novim tritima kako u regionu jugoistone Evrope tako i u EU. Asistiranje u razvoju uloge javnog sektora u pogledu regulisanja i nadziranja, ali i pruanja razliitih usluACCESS program se sprovodi kroz zajednike aktivnosti ga; sa predstavnicima privatnog sektora, Vladom Republike Srbije, univerzitetima, civilnim drutvom, kao i sa Podrka unapreenju istraivanja i obrazovanja u uesnicima u sektoru organske proizvodnje. Najvani- sektoru organske proizvodnje, kao i privlaenje doje aktivnosti i ciljevi programa su sledei: datnih izvora nansiranja kroz integraciju srpskih istraivakih programa u istraivake programe EU. Podrka u kreiranju adekvatnog politikog ambijenta Izmedju ostalog olakava se i razmena znanja izmeu koji e omoguiti otvoreno trite, podsticati investi- srpskih i evropskih naunika sa strunih univerziteta cije u privatni sektor, ali i rodno ravnopravan pristup i instituta i promovie se organska proizvodnja kroz svim uesnicima u proizvodnji i stvaranju prihoda; lanstva u razliitim meunarodnim asocijacijama za organsku proizvodnju. Promovisanje strunih institucija i naunih istraivanja u poljoprivredi kako bi se zahvaljujui novim saznanjima proizvoaima omoguilo to bolje korienje raspoloivih resursa i trinih prilika; Osnaivanje proizvoaa i organizacija u ruralnim sredinama radi to ekasnijeg uea na tritu, sma-

30

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD


Maksima Gorkog 30 21000 Novi Sad, Srbija Tel: (021) 4898 100 (centrala) fax: (021) 6621 212 e-mail: institut@nsseme.com

GIZ/ACCESS
Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Voa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.stolz@giz.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menaderi projekta: Marija Kalenti , Emilija Stefanovi E-Mail: marija.kalentic@giz.de, emilija.stefanovic@giz.de

31

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

U saradnji sa:

32