You are on page 1of 3

NOVAC I NOVCANI SISTEM Novac je opste sredstvo razmjene dobara u postupku ponude I trazenja.

Danas se funkc ja novca pored razmjene! razv "a I u stvaranje pr #oda I ras#oda. $azvojem funkc je ponude I trazenja danas se %ovor o akt vnom I pas vnom trz stu. Akt vno trz ste podrazumjeva ucesce tr " v se ucesn ka na raz" c t m stranama ponude I trazenja I podrazumjeva us"ov konkurenc je na trz stu. &as vno trz ste je kupoprodajn odnos zmedju dva " ca bez konkurenc je. I u jednom I u dru%om s"ucaju spunjen su uvjet za razmjenu I funkc ju novca! pod uvjetom da c jena bude post %nuta. ' stor jsk %"edano novac se pojav"juje sa pojavom v ska pro zvoda koj znesen na trz ste popr maju karakter robe. (ada je proces trampe pro zvoda za pro zvod postao preuzak da pr m sav v sak pro zvoda b "o je oc kavno da do"az vr jeme odredjeno% ekv va"enta razmjene)novac. *a novac se moze rec da je spec f can ob" k robe! s obz rom na to on ma svoju vr jednost I upotrebnu vr jednost. +"o%u novca kao ekv va"enta razmjene preuz ma"e su raz" c te robe, p"atno! meta"! drvo I dr pro zvod . (ada se u opstoj razmjen robe! jedana roba pretvara u vr jednost razmjene koju svako ze" pr m t za svoju robu! tada kazemo da ta roba popr ma karakter st ke novca. -unkc ju novca brzo preuz maju p"emen t meta" ! zbo% svo # karakter st ka a" I I zbo% to%a sto su m na"az sta r jetka a troskov pro zvodnje ve" k . VA.+TE I DEVI*E VA.+TA kao pojam ma korjene u "at nkoj r jec /va"uta0 sto u odredjenom s"ucaju moze b t , 1. $ok do koje% treba zm r t odredjene obaveze! 2. Stran novac! 3. Va"utn s stem zem"je. + medjunarodnoj naucnoj term no"o% j ! va"uta se kor st kao zraz za %otov novac! koj se kors t kao zakonsko sredstvo p"acanja. Najv s n vno koj moze doz vjet va"uta jeste da preuzme u"o%u svjetsko% novca! koj I do danas ma z"ato. Tako cemo va"ute podje" t na, 1.konvert b "ne! 2.nekonvert b "ne! 3.transferab "ne! 4.k r " ske! 5.crnoberzanske. 1!konvert b "ne va"ute su va"ute koje su u potpunost zamjenj ve za z"ato. Danas mamo v se konvert b "n # va"uta! sto zav s od ponude I trazenja u robno)novcanom prometu I na berz . 2.nekonvert b "na va"uta se ne moze mjenjat za z"ato n t je kao takvu ze"e mat dru%e zem"je. Njena u"o%a se u%"avnom zadrzava u %ran cama u zem"j porjek"a. 3.transferab "na va"uta se moze kor st t za p"acanje u v se zema"ja. Danas takvu s tuac ju mamo sa eurom! do"arom td. Vezuje se ob cno za jedna b"ok drzava! I kada zadju z to% b"oka dje" m cno %ube tu sposobnost. 4.k r " ske va"ute se vezuju za k r " sk sporazum pojed n # zema"ja. ( r " skom va"utom se uspostav"jaju duzn c.) povjer "a. odnos . va"uta je k r" sk do"ar. 5.crnoberzanska va"uta je va"utna vr jednost koja se ne uspostav"ja na "e%a"nom trz stu. To su najcesnje va"ute koje ne"e%a"n m kana" ma kupuju zem"je u razvoju. DEVI*A je potraz vanje u stranoj va"ut . + pros"ost dev ze su se veza"e samo za #art je od vr jednost ! a danas je pojam dev za pr #vacen kao opste potraz vanje u stranoj va"ut bez obz ra na rocnost I bez obz ra u kojem ob" ku je zrazeno. Vazno je stac da se va"ute u svom znosu kroz vr jeme ne povecavaju! dok se dev ze u vr jeme potraz vanja do vremena nap"ate mo%u povecat kroz formu kamate! prov z je I s". I devze mozemo srest kao konvert b "ne I nekonvert b "ne. Takodje mo%u b t kratkorocne I du%orocne ako je

rocnost factor u potraz vanju. Ako se k r " n% obracunava u dev zama tada se k r " ska raz" ka I da"je smatra dev zom) k r " ska dev za. Dev zn kurs se def n ra kao c jena domace% novca zrazena u stranom novcu)d rektno not ranje! " kao c jena strano% novca u domacem novcu) nd rektno not ranje. V s na de zno% kursa ce zav s t od vr jednost domace% novca! vr jed. strano% novca I od nj #ov # medjusobn # odnosa na dev znom trz stu. Danas! pr vrsenju obracuna jedne va"ute u dru%u mo%u se pojav t kursne raz" ke. Ovaj se odnos uspostav"ja u%"avnom zmedju domace I stran # va"uta. -INANSIS(I I*V6ESTA6 - nans sk zvjestaj predstav"ja pre%"ed f nans. Informac ja koju su rasporedjene u v se forma" z ran # tabe"a o rezu"tat ma pos"ovanja zrazen # kroz pokazate"je o sredstv ma! obavezama! kap ta"u! rezervama! pr #od ma! ras#od ma td. (or sn c nformac ja -.I. su pr je sve%a u"a%ac ! zapos"en c ! zajmodavc ! kupc ! v"ade I nj #ove a%enc je td. (od -.I javno% sektora od%ovornost7 zvjestavanja pr pada ned"ezn m m n str ma nad"ezn # v"ada. C "jev -.I. , )da obezbjed nformac je o f nans. po"ozaju! performans I promjenama u f nans skom po"ozaju pravno% " ca! )da pokazu rezu"tate vodstva menadzmenta " od%ovornost za poverene m resurse. 8od snj -.I. mora sadrzavat pre%"ed razvoja pos"ovanja pravno% " ca! uk"jucujuc objasnjenje o, 1.b "o kojem vaznom do%adjaju koj je nastao do kraja f nans ske %od ne! 2.akt vnost na po"ju straz vanja I razvoja! 3.u s"ucaju kada pravno " ce nabav d on ce, a.raz"oz ma za nabavku d on ca! b.broju nom na"noj vr jednost takv # d on ca! c.p"acen znos za pr bav"janje t # d on ca! d. broju I vr jednost sv # d on ca. -.I. treba pre%"edat nezav sn rev zor! koj daje svoje p smeno m s"jenje. $ev zorsko m s"jenje je javn document obavezno se objav"juje u jednom od dnevn # " stova u 9 '. -.I. treba amt s"edece karakter st ke, a.razum"j vost! b.re"evantnost! c.pouzdanost! d.znacajnost. e.komp"etnost! d.upored vost. V$STE -.I.. Osnovna podje"a -.I. je na obavezne I neobavezne. Obavezn su prop san za sva pravna " ca! dok se neobavezn prop suju od kor sn ka nformac ja I n su obavezn za sva " ca. &od obavezn m -.I. se podrazumjeva zvjestaj koj sac njavaju sva pravna " ca kao po"u%od snj I %od snj . &ored obavezno% -.I. za pravna " ca! postoje obavezn -.I. budzeta I budzetsk # kor sn ka. Obavezn -.I. su javn document I podatc z nj # ne sm ju b t tajna. &ored ov # zvejstaja o pos"ovanju mamo jos , a.se%mentn ! b. nterva"n ! c.konso" dovan -.I. SE8MENTN -.I. potvrdjuju nformac je o odredjen m dje"ov ma pravno% " ca! tj o odedjenom se%mentu. N su za objav"j vanje! mo%u b t pos"ovna tajna. INTE$VA.NI -.I. se sac njavaju u odredjenom vremenu I predstav"jaju pre%"ed stanja u odredjenom vremenskom per od. Mo%u b t dnevn ! sedm cn %od snj I s". (ONSO.IDOVANI -.I. predstav"ja zvjestaj z v se d je"ova pravno% " ca. $e%u" san je zakonom o racunovostvu. ST$+(T+$A O9AVE*NO8 -.I. 9I.ANS STAN6A predstav"ja sumaran pre%"ed sredstava! obaveza I kap ta"a skazan na odredjen dan po vrst I vr jednost . Sac njavaju %a dv je osnovne strane, akt va I pas va. Akt va odrzava sredstva preduzeca " dru% # " ca s koj m preduzece pos"uje. Ta sredstva mo%u b t , sta"na I tekuca. Da b se sastav o b "an stanja! posebno nje%ova akt va potrebno je zvrs t pop s mov ne kako b se zna"o sta je

stvarno stanje sredstava I upored t %a s knj %ovodstven m stanjem te ustanov t eventua"ne raz" ke. + pas v b "an stanja na"aze se zvor koj nam %ovore odak"e su sredstrva f nans rana. + pas v se dak"e na"aze dva osnovna zvora, kap ta" I reserve I obaveze. (ap ta" I rezerve, 1.up san v"asn ck cap ta"! 2.d on cka prem ja! 3.rezerve! 4.akomu" rana dob t! 5.v"ast te d on ce koje drz pravno " ce. Obaveze, 1.obaveze prema dobav"jac ma! 2.obaveze prema bankama! 3.obaveze prema radn c ma! 4.obaveze prema drzav ! 5.osta"e obaveze. 9I.ANS +S&6E'A predstav"ja sumaran pre%"ed pr #oda I ras#oda na odredjen dan skazan po vrst I vr jednost . Imamo dv je strane, a.strana pr #oda! b.strana ras#oda. Ove dv je strane moraju b t I stat ck uv jek u ravnotez . &r #od I ras#od se d je"e u dv je osnovne %rupe, a.operat vn ! b.neoperat vn . u struktur neoperat vn # pr #oda na"aze se, 1.pr #od od u"a%anja! 2.pr #od od f nans ranja! 3.osta" pr #od ! 4.vandredn pr #od . + strukturu neoperat vn # ras#oda ubrajamo, 1.ras#ode po osnovu u"a%anja! 2.ras#ode od f nans ranja! 3.osta" ras#od ! 4.vandredn ras#od .

IN-.ACI6A I DE-.ACI6A IN-.ACI6A ako zraz vod porjek"o od "at nsko% zraza / nf"at on0 sto znac nad manje o zapa"jenje p"uca I sto"jec ma je to b o med c nsk zraz. Do upotrebe ovo% term na u ekonomoj do"az u Amer c za vr jeme %radjansko% rata. /pod f"ac on podrazumjevamo per od opce% rasta c jena roba I faktora pro zvodnje0. Ako je nf"ac ja rast c jena potpomo%nut sta"n m pracenjem mase novca u obrtu! moze se rec da nema nf"ac je bez obz ra na kojem n vou rasta c jena b "a ona zatecena! uko" ko prestane povecanje mase novca u opt caju a promet se norma"no odv ja. &rof. Sm dt kaze, / nf"ac ja je smanjenje vr jednost novcane jed n ce0 a /def"ac ja je povecanje vr jednost novcane jed n ce0. Medjunarodn racunovodstven standard za#tjevaju obracuj nf"ac je dejstvom samo kod sta"n # sredstava. $evo"ver zac ja sta"n # sredstava se obavezno vrs pod uvjetom da je nf"ac ja 1: ; I v se %od snje pr znana od nad"ezno% drzavno% or%ana. Inf"ac ja kao faktor rasta c jena sta"n # sredstava se pr mjenjuje samo kod sta"n # sredstava u funkc j tj u upotreb . DE-.ACI6A predstav"ja povecanje vr jednost novcane jed n ce. To znac da se manjom ko" c nom novca moze kup t sta " veca ko" c na robe. Def"ac ja je drustveno ekonomska pojava! obrnuta nf"ac j koja se od" kuje opc m padom c jena roba I us"u%a! porastom kupovne sna%e novca! porastom nezapos"enost ! porastom kamate! ukocenoscu trz sta! I bankrotom mno% # preduzeca. Def"ac ja kao I nf"ac ja moze b t zazvana razn m faktor ma monetarno%! opce% ekonomsko% " po" t cko% karaktera. Def"ac ja je cesto pos"jed ca kr ze! a moze b t I njen uzrocn k! s obz rom na to das u def"ac ja I kr za uzajamno povezane. *bo% to%a se danas def"ac ja smatra kao da"keo vece z"o od nf"ac je. Def"ac ja moze uzrokovat I ve" ke stete u pr vred ! jer se zateceno stanje sve teze zmruje. (or st od def"ac je maju samo povjer oc ! jer nj #ova ran ja potraz vanja nap"acuju danas! kada je vr jednsot novca poras"a. 9AN(E I 9AN(A$S(I SISTEM *akonom o bankama su utvrdjena prav "a osn vanja! or%an zac je! pos"ovanja pravn # " ca koja se bave pr jemom novcan # sredtava I p"asmanom t # sredstava u form zarn # kred ta. 9anka se osn va I pos"uje

kao d on cko drustvo. Da b se re% str rano drustvo mo%"o bav t bankarsk m pos"ov ma mora dob t dozvo"u od A%enc je za bankarstvo. $ jec /banka0 u svom naz vu ne moze mat n tko ko n je dob o dozvo"u od A%enc je. +ko" ko nema banka z nostranstva ze" otvor t predstavn stvo u 9 '! takodje mora dob t dozvo"u do A%enc je. Na za#tjev banke z nostranstva! A%enc ja je duzna od%ovor t u roku od <: dana po pr jemu. 9anka z nostranstva moze osnovat I f " ja"u! a" uz takav za#tjev mora dostav t ovjerenu zjavu d ace svojom mov nom od%ovarat za obaveze koje nastanu u pos"ovanju f " ja"e. +z za#tjev =A%en. *a bank.> se moraju pr "oz t I s"edec dokument , 1.u%ovor o osn vanju od osn vaca! 2.podatke o kva" f kac jama! skustvu rukovodstva! 3. znos d on cko% kap ta"a! 4.p"an pos"ovanja! 5.knj %u d on cara banke. A%enc ja je duzna podnos ocu za#tjeva od%. u roku od <: dana! a uko" ko %a odb je! podnos "ac ma pravo za"be u roku od ? dana. A%enc ja nece zadt dozvo"u banc ! ako n je up"acen osn vack cap ta" od 15 m " ona (M. svojstvo pravno% " ca banka postaje up som u sudsk re% star! u roku od 3: dana od dob janja dozvo"e. + dozvo" se mora naznac t koje su dje"atnost banke I koj m se sve pos"ov ma moze bav t . A%enc ja moze oduzet dozvo"u za rad banc , 1. Ako to zatraz banka! 2.ako je banka kaznjena zbo% prekrsaja! 3.ako se utvrd da je a%enc ja zda"a dozvo"u na osnovu nezakon t # dokumentata! 4.ako banka ne pocne sa radom u roku od 3 mjeseca od up sa u sudsk re% star! 5.ako cap ta" I rezerve padnu spod m n mum za osn vanje banke. $ jesenje o uk danju banke se mora objav t u s"uzben m nov nama I u jeddnom dnevnom " stu. + roku od 3 mjeseca od oduz manje dozvo"e banka je duzna sp"at t sve obaveze. 9anka ma svoja rukovodna t je"a, 1.skupst na d on cara! 2. Nadzorn odbor! 3.d rektora banke. A%enc ja moze menovat pr nudno% uprav te"ja I " kv dac ono% uprav te"ja. 9anka svoje pos"ove mora podvr%nut eksternoj rev z j od str rev zora. Sve bankarske pos"ove mozemo podje" t , 1.akt vn ! 2.pas vn ! 3.neutra"n ! 4.v"ast t bankarsk pos"ov . CA$INE Car ne predstav"jaju osnovnu uvoznu obavezu! koja se p"aca pr " kom uvoza nad"eznom drzavnom or%anu na car nsku vr jednost robe. Dak"e car na predstav"ja obavezu koju p"aca uvozn k pr " kom u"aska robe na odredjeno podrucje. Car na je zast tna mjera pr vrede 9 '. &ostoje car ne koje se p"acaju uko" ko se odredjena roba zvoz ! to su tkz. Izvozne car ne koje mno%e zem"je pr mjenjuju kao zast tu od zvoza odredjen # pro zvoda koj su potrebn zem"j za zadovo"jenje domace% trz sta. . ca koja mo%u b t obvezn c p"acanja car ne su, 1.f z cka " ca! 2.pravna " ca. &ored car ne uvozn k p"aca I car nsko ev dent ranje u znosu od 1;. Od pr #oda car nsko% ev dent ranja pokr vaju se troskov car nske s"uzbe te njena modern zac ja. Car nska stopa je je jed nstvena na c je"om ter tor ju 9 '. Osnov ca za obracun uvozne car ne c n vr jednost z facture dobav"jaca! uvecana za znos troskova nabavke do %ran ce=prevoz! utovar! os %uranje>. Car ne ce b t os"obodjena samo, 1.oprema stav"jena u S"obodan promet! 2.oprema vojn # I po" c sk # sna%a 9 '! 3.oprema za rekonstrukc ju I obnovu 9 '! 4." cna mov na! 5.roba uvezena rad rek"amac je! <.roba #uman tarn # or%an zac ja. (ONCESI6E (onces ja je pravo obav"janja pr vredn # dje"atnost kor stenjem pr rodno% bo%atstva. &r rodno bo%atstvo se smatra

neponov"j v m resursom na kor stenje se daje pod posebn m uvjet ma koje naz vamo konces ja. (oncesor je nad"ezno m n starstvo " or%an v"ast ! koje% odred V"ada kao nad"ezno% za konces je. (onces onar je pravno " ce ! domace " strano! kome se dodje"juje konces ja. &ravo konces onara je da uz ma kor st od predmeta konces on # u%ovora! tj od prodaje rezu"tata eksp"atac je konces je I tako ostvaruje svoje f nans sko pravo. (onces onaru f nans sko pravo moze b t determ n rano kroz s"edece parameter, 1.vr jeme kor stenja eksp"atac je! 2.povrs na eksp"oat rano% b"a%a! 3.ko" c na skor senost konces ono% prava. Vremensko kor stenje konces je podrazumjeva da je konces ja data na odredjeno vr jeme eksp"atac je bez obz ra koj m ntenz tetom konces ja b "a kor stena. Takav s"ucaj mamo npr kod $ jeka! putea I s". Ekspoatac ja povrs ne konces ono% predmeta je utvrdjena povrs nom kao npr metr ma! k "ometr ma! #ektr ma s". (onces ja se p"aca po povrs n bez obz ra na kor st od usjeva. (od konces je koja je u%ovorena po ko" c n skor steno% bo%atstva karakter st cno je ko" ko se b"a%a skor st . Iz navedeno% pro z "az da ce c jena konces je b t utvrdjena kroz vr jeme! povrs nu " ko" c nu. +%ovorene vr jednost konces je za vr jeme I povrs nu su f ksne ve" c ne! a vr jednost prema ko" c n je var jab "na. &"acanje vr jednost konces je je za koncesora pr #od budzeta! a za konces onara je to trosak odnono ras#od. (OMISI6A *A (ONCESI6E . (om s ju za konces je -9I'! usvaja &ar"ament -9I' sa mandatom od 5 %od na I mo%ucnoscu ponovno% mandata. (om s ja ma @ c"anova! jedno% predsjedn ka! jedan zamjen k I 5 c"anova. C"anov kom s je su u punom random odnosu u kom s j . *a vr jeme svo% mandata ne sm ju mat d rektan nteres vezan za konces je. Isto tako za vr jeme mandaza ne sm ju obav"jat n kakvu po" t cku n t stranacku funkc ju. (oncesor zradjuje stud j o konces j koj podnos kom s j na usvajanje! kom s ja %a razmatra I u roku 3: dana pros" jed V"ad " %a vrat koncesoru na dorado. (oncesor rasp suje javn poz v konces onar ma za usvojen project konces je. (om s ja pr kup"ja pr jave za konces ju! razmatra # I donos od"uku o pr #vacanju najbo"j # pr java. &r " kom razmatranja pr java! kom s ja usporedjuje pr jave sa svoj m uvjet ma koje je prop sa"a, 1.c jena! 2.rokov konces je I uvjet p"acanja! 3.dru% uvjet .kom s ja svoj zvjestaj podnos V"ad -9I' najkasn je do 31.:5. tekuce %od ne za pred#odnu %od nu.

1.os %ura jed nstvenu provedbu nd rektno% oporez vanja! 2.uspostav I odrzava knj %ovodstven s stem! 3.od%ovara v jecu m n stra! 4. zradjuje pr jed"o% %od snje% budzeta! 5. zvrsava %od s"j budzet! <. zradjuje %od snj p"an uprave! @.uspostva"ja nterne rev z je uprave. Itd. +prava za nd rektno oporez vanje ma v"ast t budzet. +pravn odbor ma svojstvo pravne osobe I ma < c"anova, 1.m n star f nans ja I trezora 9I'! 2.m n star f nans ja -9I'! 3.m n star f nans ja $S! 4.3 strucnjaka za nd rektno oporez vanje. +prava za nd rektno oporez vanje vod jed nstven racun I sv pr #od z osnova nd rektn # poreza se up"acuju na nje%a. +prava mora os %urat da stanje na racunu sadrz neop#odan m n mum potreban za zm renje obaveza koje se t cu nd rektno% oporez vanja. &DV &orez na dodatnu vr jednost je porez koj se pr mjenjuje na c je"oj ter tor j 9I' a p"aca se na promet dobara I us"u%a koje poresk obvezn k! u okv ru obav"janja svo # dje"atnost obav na ter tor j 9I'. *akonom o &DV u pros ren je pojam dobara na, vodu! e". Ener% ju! %as! top"otnu ener% ju td. &od pojmom prometa dobara smatramo, 1.prava raspo"a%anja nad dobr ma uz naknadu na osnovu od"uka drzavno% or%ana! 2. sporuka dobara po u%ovoru na osnovu koje% se p"aca prov z ja pr prodaj ! 3. Isporuka dobara na osnovu u%ovora o znajm"j vanju na odredjen per od! 4.pr jenos pos"ovne mov ne poresko% obvezn ka od strane ov"asteno% " ca! 5.pr jenos prava na novosa%radjenu %radjev nu! <.razmjena dobara na dobra I us"u%e. (ada dobro ako d o nje%ove pos"ovne mov ne obvezn k kor st u pr vate svr#e! te ako se &DV moze u poptunost " dje" m cno odb t na ta dobra! takva upotreba se smatra prometom dobara uz naknadu. Izuzetno od pred#odno% stave! ne smatra se prometom dobara uz naknadu, 1.besp"atno davanje pos"ovn # uzoraka kupc ma u uob cajn m ko" c nama! 2.davanje pok"ona ma"e vr jednost = do 2: (m>! u svr#u unapredjenja pos"ovne akt vnost . +ko" ko do"az do razmjene us"u%a uz razmjenu dobara kaze se da je dos"o do prometa us"u%a. Do prometa us"u%a do"az u s"ucajev ma kada se vrs , 1.pr jenos I ustupanje autorsk # prava. . cenc ! zast tn # znakovaB! 2.pruzanje us"u%a uz naknadu na osnovu od"uka drzavno% or%ana! 3.razmjena us"u%a za dru%a dobra I us"u%e. &ostoje znatne raz" ke kod &DVa us"u%a I poreza na promet. &rema zakonu o &DV u, ) poresk obvezn k je svako " ce koje samosta"no obav"ja pr vrednu dje"atnost! ) pr vreda dje"atnost je dje"atnost pro zvodjaca! tr%ovca I pruzaoca us"u%a. . ca koja pod" jezu p"acanju &DV a su, 1.obvezn c koj vrse promet dobr ma I" us"u%ama na koje se obracunava &DV! 2.pr ma"ac dobara I us"u%a! 3.svako " ce koje u faktur skaze &DV! 4.u s"ucaju uvoza! pr ma"ac dobara! odnosno car nsk duzn k! 5.pr ma"ac dobara I us"u%a povezan # s z%radnjom nepokretne mov ne. (ada se %ovor o mjestu prommeta dobara kao mjestu obracuna! p"acanja I nap"ate to je ter tor ja 9I'. (ada je r jec o us"u%ama takodje se %ovor o ter tor j 9I' pod uvjetom da obvezn k &DV a, 1. ma sta"no preb va" ste u 9I'! 2. + nedostatku takvo% mjesta! ma sta"nu adresu stanovanja u 9I'.

SISTEM INDI$E(TNO8 O&O$E*IVAN6A + 9I' Na sjedn c oba par"amenta 9I' 2::3 %od ne! je usvojen *akon o nd rektnom oporez vanju. +spostav"jen je jed nstven sustav nd rektno% oporez vanja u 9 ' koj b trebao ucvrst t makroekonomsku stab "nost 9I'A -9I'! $S I 9rcko d str kta. Ind rektn porez podrazumjeva sve uvozne I zvozne dadzb ne! akc ze! porez na dodanu vr jednost kao I sve dru%e poreze zaracunate na robu I us"u%e. *akonom o nd rektnom oporez vanju se omo%ucava razvoj I provodjenje po" t ke nd rektno% oporez vanja u 9I'! ako ef kasna nap"ata poreza na c je"o ter tor ju 9I'. Odredbama zakona o nd rektnom oporez vanju konstru s"aa se uprava ua I.O.! sjed ste joj je u 9anjoj .uc a ma podruzn ce po c je"oj 9I'. +pravom rukovod d rector. Obaveze I od%ovornost d rektora upravu su da,

8OODCI. 8oodD "" predstav"ja spec f can v d nemater ja"n # sredstava! koj pro z "az z pos"ovn # komb nac ja st canja! a mo%ao b

se naj"akse obajsn t kao v se p"acena vr jednost u odnosu na fer procjenjenu vr jednost steceno% preduzeca. Trosak st canja u nek m s"ucajev ma moze b t I vec od udje"a st cate"ja u fer vr jednost prepoznat"j v # sredstava I obaveza steceno% pravno% " ca na datum transakc je razmjene. *a st cate"je %oodD "" predstav"ja znos za koj je stecen udje" p"acen zvan nje%ove fer procjenjene vr jednost . 8oodD "" je u%"avnom rezu"tat m n ma"no% rada I post %nuto% u%"eda steceno% preduzeca! zbo% ce%a je st cate"j spreman p"at t I v se od nje%ove knj %ovodstvene vr jednost . 8oodD "" sadrz I ocek vane efekte patenta! " cenc ! recepata! produkt vnost ! ekonom cnost I s". (roz %ooodD " su t efekt zb rno skazan . Ako kupac pr #vat knj %ovodstvenu vr jednost kao ev denc onu! za nje%a je %oodD "" raz" ka zmedju p"acene I knj %ovodstvene vr jednost kup"jeno% pro zvoda. &.ATE I NA(NADA &.ATA &"ate I naknade p"ata uredjuju se u%ovorom o radu zmedju zapos"eno% I pos"odavca u sk"adu s prop s ma o radu I prav "n c ma o radu. &ojed nacn m u%ovor ma zmedju zapo"eno% I pos"odavca! znos p"ate mo%u b t u%ovoren kao obaveza pos"odavca u bruto " neto znosu. T m u%ovor ma se takodje uredjuje da" sep"ata odnos na puno radon vr jeme I norma"ne us"ove rada! da" se odnos na krace " duze radon vr jeme! I za rad u otezan m us"ov ma I s". &r " kom zak"juc vanja u%ovora o radu! podrazumjeva se I poznavanje vazec # prop sa o porezu I dopr nos ma na p"ate. bez obz ra na nac n I us"ove u%ovaranja p"ate ov prop s uredjuju ko se smatra obvezn kom p"acanja poreza I dopr nosa! u kojem znosu! po koj m stopama I na koju osnov cu. Obracun I sp"ata p"ata pos"odavcu uv jek podrazumjeva I obavezu p"acanja poreza na p"atu kao dopr nosa za soc ja"no os %uranje radn ka! nva" dsko os %uranje! zdravstveno os %uranje I os %uranje od nezapos"enost . &oreze I dopr nuse uv jek up"acuje pos"odavac. Naknada p"ata u odredjen m oko"nost ma se smatra obavezama pos"odavca.

AMO$TI*ACI6A Amort zac ja predstav"ja s stematsko rasporedj vanje amort zac sko% znosa tokom v jeka upotrebe sredstava. Amort zac sk znos je trosak sredstava " dru% znos koj zamjenjuje trosak u f nans skom zvjestaju umanjen za eventua"n ostatak vr jednot . Ostatak vr jednost je onaj znos koj ocekuje da se ostvar od prodaje sredstva po steku nje%ovo% v jeka upotrebe! a koj se treba utvrd t vec na dan nabavke sredstva. *a obracun amort zac je se uz maju osnovn e"ement kod obracuna kor stenja vremena " kapac teta. To znac da ce se amort zac ja obracunavat u jednom s"ucaju za per od u kojem se ocekuje d ace pravno " ce kor st t sredstvo! au dru%om s"ucaju prema broju pro zvoda za koje se ocekuje d ace # pravno " ce ostvar t od to% sredstva. Od obaveze skaz vanja amort zac je zuz maju se s"edeca sredstva, a.zem"j sta I sume! b.sredstva u pr prem sve do pocetka upotrebe! c.avans za nabavku sredstava! d.sredstva pravno% " ca koje je u stecaju ! e.javn putev po osnovu koj # se stecu pr #od ! f.donj stroj kod ze"jezn ck # I dr pru%a! puteva! aerodrome! u" ca td.! %. sta"na sredstva van upotrebe.amort zac ja se poc nje obracunavat od prvo% dana naredno% mjeseca od dana stav"janja sredstva u upotrebu. Nakon potpuno% otp s vanja sta"no% sredstva! n je dozvo"jeno vrs t nje%ovo ponovno vrednovanje n t amort zac ju. $acunovodstven m standard ma def n su se s"edece metode, funkc ona"na! " nearna! pro%res vna I de%res vna amort zac ja. )(od funkc ona"ono% pr nc pa obracuna amort zac je! osnova za obracun je skor sten kapac tet. ). nearn metod podrazumjeva stu stopu amort zac je u sv m %od nama kor stenja sredstva. E pro%res vna amort zac ja za#tjeva da se znos troskova amort zac je povecava z %od ne u %od nu prema sto koef c jentu rasta! )de%res vna metoda podrazumjeva opadajuc znos troskova amort zac je z %od ne u %od nu prema stom koef c jenu opadanja.