You are on page 1of 38

SEDMO POGLAVLJE:

Rasa i birokratija

VE NOVE tehnike politi~ke organizacije i vladavine nad stranim narodima otkrivene su u prvim decenijama imperijalizma: rasa, kao princip dr`avne politike, i birokratija, kao princip strane dominacije. Bez rase kao zamene za naciju grabe` oko Afrike i ulaga~ka groznica su mogli ostati sasvim nesvrhoviti ples smrti i trgovine (D`ozef Konrad) kao u svim poterama za zlatom. Bez birokratije kao zamene za vladu, britansko posedovanje Indije je moglo da se potpuno prepusti bezobzirnosti kr{ioca zakona u Indiji (Berk) i ne bi se menjala politi~ka klima celokupne ere. Obe tehnike otkrivene su zapravo na Crnom kontinentu. Rasa je postala nu`no obja{njenje za ljudska bi}a koja nijedan Evropljanin ili civilizovan ~ovek nije mogao da razume i ~ija je ljudskost toliko upla{ila i ponizila doseljenike da oni vi{e nisu `eleli da pripadaju istoj ljudskoj vrsti. Rasa je bila burski odgovor na sveobuhvatnu monstruoznost Afrike ceo kontinent naseljen i prenaseljen divljacima i obja{njenje ludila koje ih je obuzelo i prosvetlilo kao munja na vedrom nebu: Istrebite sve zveri.1 Taj odgovor je rezultirao najgroznijim masakrima u skorijoj istoriji, Berovim istrebljenjem hotentotskih plemena, divljim ubijanjem koje je po~inio Karl Peters u nema~koj Ju`noj Africi, desetkovanjem miroljubivog stanovni{tva Konga koje je sa 20 do 40 miliona smanjeno na 8 miliona ljudi; i, kona~no, mo`da najgore od svega, rezultiralo je trijufalnim uvo|enjem tih sredstava pokoravanja u svakodnevnu, uglednu spoljnu politiku. Koja bi glava civilizovane dr`ave ikada ranije izrekla strogu opomenu Vilhelma II nema~kom ekspedicionom kontingentu koji se borio da ugu{i bokserski ustanak 1900: Ba{ kao {to su Huni pre hiljadu godina, pod Atilinim vo|stvom, stekli ugled po kome jo{ uvek `ive u istoriji, tako mo`e nema~ko ime postati poznato u Kini da se nijedan Kinez nikada vi{e ne usudi da popreko pogleda Nemca.2 Dok je rasa, bilo kao doma}a ideologija u Evropi, bilo kao nu`no obja{njenje poraznih iskustava, uvek privla~ila najgore elemente u zapadnoj civilizaciji, birokratiju je otkrio i prvi joj se priklonio, najbolji i ponekad ~ak
1 Joseph Conrad, Heart of Darkness u Youth and Other Tales, 1902, je delo koje najbolje osvetljava stvarno rasno iskustvo u Africi. 2 Citirano iz Carlton J. Hayes, A Generation of Materialism, New York, 1941, p. 338. Naravno da je jo gori slu~aj Leopolda II Belgijskog, odgovornog za najcrnje stranice istorije Afrike. Postojao je samo jedan ~ovek koji se mo`e optu`iti za zlo~ine koji su smanjili doma}e stanovnitvo (Konga) od izme|u 20 i 40 miliona 1890. godine na 8 500 000 1911 Leopold II. Vidi Selwyn James, South of the Congo, New York, 1943, p. 305.

RASA I BIROKRATIJA

191

najjasnovidiji sloj evropske inteligencije. Administrator koji je vladao putem izve{taja3 netrpeljivije i tajnovitije nego ijedan orijentalni despot, izrastao je iz tradicije vojne discipline usred grubih i bezakonitih ljudi; dugo je on `iveo po ~asnom, `udnom de~a~kom idealu modernog viteza u sjajnom oklopu koji je poslan da za{titi bespomo}an i primitivan narod. I on je ispunjavao taj zadatak, bolje ili gore, sve dok se kretao u svetu u kojem je vladalo staro trojstvo rat, trgovina i gusarenje (Gete), a ne u komplikovanoj igri dalekose`nih investicionih politika, igri koja je zahtevala dominaciju jednog naroda, ne kao ranije radi sopstvenog bogatstva, ve} zbog bogatstava neke druge zemlje. Birokratija je bila organizator velike igre ekspanzije u kojoj se svaka oblast smatrala stepenicom za budu}e me{anje i svaki narod instrumentom budu}ih osvajanja. Iako se na kraju pokazalo da su rasizam i birokratija me|usobno povezani na mnogo na~ina, oba su otkrivena i razvijana nezavisno. Niko ko je na ovaj ili onaj na~in bio uklju~en u njihovo savr{enstvo nije shvatio sve mogu}nosti akumulacije vlasti i destrukcije koje je sama ta kombinacija davala. Lord Kromer, koji se u Egiptu pretvorio od obi~nog britanskog charg daffaires u imperijalnog birokratu, nije ni sanjao o kombinovanju uprave sa masakrom (masakri kolonijalne vlasti kako je to Karthil bez uvijanja rekao ~etrdeset godina kasnije), kao {to rani fanatici u Ju`noj Africi nisu razmi{ljali o organizovanju masakra radi uspostavljanja definisane, rasne dr`avne zajednice (kao nacisti u logorima smrti). I: Fantomski svet Crnog kontinenta
DO KRAJA pro{log veka razvila su se dva izuzetno uspe{na vida kolonijalnih poduhvata pomorskih evropskih naroda: osnivanje novih naselja, na novo prona|enim i retko naseljenim teritorijama gde su usvojene zakonske i politi~ke institucije mati~ne zemlje; osnivanje luka i trgovinskih stanica u poznatim iako egzoti~nim zemljama, u sred stranih naroda, stanica ~ija je jedina funkcija bila da olak{aju nikad sasvim mirnu razmenu svetskog blaga. Kolonizacija se zbila u Americi i Australiji, na dva kontinenta bez sopstvene kulture i istorije koji su pali u ruke Evropljanima. Trgovinske stanice su bile karakteristi~ne za Aziju, u kojoj Evropljani vekovima nisu pokazivali ambiciju da trajno vladaju ili nameru da pokoravaju, desetkuju doma}e stanovni{tvo i stalno se nasele.4 Oba vida preko3 Vidi opis Indian system of government by reports, A. Carthill, The Lost Dominion, 1924, p. 70. 4 Va`no je imati na umu da su kolonizaciju Amerike i Australije pratili srazmerno kratki periodi okrutne likvidacije zbog slabe brojnosti uro|enika, dok je za razumevanje geneze modernog ju`noafri~kog drutva od velike va`nosti to {to zemlja izvan granice Rta nije bila

192

IMPERIJALIZAM

morskih poduhvata odvijala su se sporo, nepokolebljivo, skoro ~etiri veka, tokom kojih su naseljenici postepeno postigli nezavisnost, a u posedovanju trgovinskih stanica smenjivale su se nacije u zavisnosti od svoje relativne slabosti ili snage u Evropi. Jedini kontinent koji Evropa nije dotakla tokom svoje kolonijalne istorije bio je tamni kontinent Afrike. Njene severne obale, naseljene arapskim narodima i plemenima, bile su dobro poznate i pripadale su sferi evropskog uticaja, na ovaj ili onaj na~in, od anti~kih dana. Prenaseljene da bi privukle doseljenike, i isuvi{e siroma{ne da bi bile eksploatisane, ove oblasti su pretrpele sve vrste vladavina i anarhi~nog nemara ali, dosta ~udno, nikad posle pada egipatskog carstva i razaranja Kartagine nisu postigle pravu nezavisnost i pouzdanu politi~ku organizaciju. Istina, evropske zemlje su poku{avale s vremena na vreme da dopru izvan Mediterana, da uspostave svoju vlast nad arapskim zemljama i nametnu hri{}anstvo muslimanskim narodima, ali nikada nisu poku{ale da severnoafri~ke teritorije tretiraju kao prekomorske posede. Naprotiv, ~esto su poku{avale da ih inkorporiraju u ~vrstu mati~nu zemlju. Ova vekovna tradicija, koju su u skorije vreme jo{ uvek po{tovale Italija i Francuska, razbijena je osamdesetih godina, kada je Engleska oti{la u Egipat da {titi Suecki kanal bez namere da ga osvoji ili inkorporira. Poenta nije u tome {to je Egiptu bila naneta nepravda, ve} u tome {to Engleska (nacija koja ne le`i na obalama Mediterana) slu~ajno nije bila zainteresovana za Egipat kao takav, ve} joj je on bio potreban samo zbog blaga koje se nalazilo u Indiji. Dok je imperijalizam pretvorio Egipat od zemlje za kojom se nekad ~eznulo radi nje same u vojnu bazu za Indiju i u oslonac za dalju ekspanziju, u Ju`noj Africi se dogodilo upravo suprotno. Od sedamnaestog veka zna~aj Rta Dobre Nade zavisio je od Indije, centra kolonijalnog bogatstva; svakoj naciji koja je tamo uspostavila trgovinske baze bile su potrebne pomorske stanice na Rtu, koji je bio napu{ten kada je trgovina u Indiji ukinuta. Krajem osamnaestog veka britanska Isto~noindijska kompanija porazila je Portugaliju, Holandiju i Francusku i zadobila trgovinski monopol u Indiji; sasvim prirodno sledilo je zaposedanje Ju`ne Afrike. Da je imperijalizam jednostavno nastavio stare trendove kolonijalne trgovine (koja se tako ~esto me{a sa imperijalizmom), Engleska bi ukinula svoje pozicije u Ju`noj Africi otvaranjem Sueckog kanala 1869.5 Iako danas Ju`na Afrika pripada Komonveltu, ona se uvek razlikovala od drugih dominiona. Nedostajao je glavni preduslov za kona~no naseljavanje, plodnost i slaba nasenezauzeta zemlja kakva je le`ala pred australijskim naseljenicima. To je bila ve} naseljena oblast, naseljena velikim Bantu stanovnitvom. Vidi C. W. de Kiewiet, A History of South Africa, Social and Economic (Oxford, 1941), p. 59. 5 ^ak 1884. Britanska vlada je bila jo uvek voljna da umanji svoju vlast i uticaj u Ju`noj Americi. (De Kiewiet, op. cit., p. 113).

RASA I BIROKRATIJA

193

ljenost, a sm trud po~etkom devetnaestog veka da se u nju naseli 5.000 nezaposlenih Engleza pokazao se kao bezuspe{an. Ne samo da su tokom celog devetnaestog veka reke emigranata stalno izbegavale Ju`nu Afriku, ve} je to bio jedini dominion iz kojeg se neprestana reka emigranata brzo vra}ala u Englesku.6 Ju`nu Afriku, koja je postala rasadnik kulture imperijalizma (Dems), nikada nisu tra`ili najradikalniji engleski branitelji Saksonstva, i ona nije figurirala u vizijama najromanti~nijih engleskih sanjara o azijskoj imperiji. To samo pokazuje da je stvarni uticaj preimperijalisti~kih kolonijalnih poduhvata i prekomorskih naseobina bio neznatan na razvoj samog imperijalizma. Da je kolonija na Rtu ostala unutar okvira preimperijalisti~ke politike, bila bi napu{tena u trenutku kada je zapravo dobila op{ti zna~aj. Iako bi sama otkri}a zlatnih rudnika i polja dijamanata sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka imala male posledice (da to slu~ajno nije odigralo ulogu katalizatora za imperijalisti~ke snage), treba zabele`iti da je zahtev imperijalista za trajnim re{avanjem problema suvi{nog novca po~etno bio motivisan trkom za najsuvi{nijom sirovinom na zemlji. Zlato jedva da je imalo ikakvo mesto u ljudskoj proizvodnji i bezna~ajno je u pore|enju sa gvo`|em, ugljem, naftom i gumom; umesto toga, ono je najstariji simbol ~istog bogatstva. Po svojoj beskorisnosti u industrijskoj proizvodnji ono ima ironi~ne sli~nosti sa suvi{no{}u novca kojim je finansirano kopanje zlata i sa suvi{no{}u ljudi koji su ga kopali. Na pretenziju imperijalista da su na{li stalni spas za dekadentno dru{tvo i zastarelu politi~ku organizaciju, ono je dodalo sopstvenu pretenziju na ve~nu stabilnost i nezavisnost od svih funkcionalnih determinanti. Bilo je zna~ajno {to je dru{tvo, spremno da raskine sa svim tradicionalnim apsolutnim vrednostima, po~elo da tra`i apsolutnu vrednost u svetu ekonomije gde ona zaista nije i ne mo`e da postoji, po{to je tu sve po definiciji funkcionalno. Ova
6 Slede}a tabela britanskog useljavanja i iseljavanja iz Ju`ne Afrike izme|u 1924. i 1928. pokazuje da su Englezi bili skloniji od drugih doseljenika da napuste zmelju i, sa jednim izuzetkom, svake godine se pokazivalo da ve}i broj Britanaca naputa zemlju nego to ih se useljava: Godina Britanska Ukupna Britanska Ukupna imigracija imigracija emigracija emigracija

1924 1925 1926 1927 1928

3 724 2 400 4 094 3 681 3 285 17 184

5 265 5 426 6 575 6 595 7 050 30 911

5 275 4 019 3 512 3 717 3 409 19 932

5 857 4 483 3 799 3 988 4 127 22 254

Ove brojke su citirane iz Leonard Barnes, Caliban in Afrika. An Impression of Colour Madness, 1931, p. 59, note.

194

IMPERIJALIZAM

iluzija o apsolutnoj vrednosti u~inila je da proizvodnja zlata od najstarijih vremena bude posao avanturista, kockara, kriminalaca, elemenata van granica normalnog, zdravog dru{tva. Novost u ju`noafri~koj poteri za zlatom je bilo to {to ovde lovci na sre}u nisu bili strogo izvan civilizovanog dru{tva ve}, naprotiv, vrlo jasno, nuzproizvod ovog dru{tva, neizbe`ni ostatak kapitalisti~kog sistema; oni su ~ak bili predstavnici ekonomije koja je nemilosrdno proizvodila suvi{nost ljudi i kapitala. Suvi{ni ljudi, boemi ~etvrtog kontinenta,7 koji su se sjurili na Rt, jo{ uvek su imali mnogo zajedni~kog sa starim avanturistima. Oni su tako|e osetili ono Odvezi me negde isto~no od Sueca gde je najbolje nalik na najgore, / Gde nema deset zapovesti, gde mo`e u ~oveku da se probudi `e|. Nisu se oni razlikovali zbog svoje moralnosti ili nemoralnosti, ve} pre zbog toga {to odluka da se pridru`e ovoj gomili svih nacija i boja8 nije vi{e zavisila od njih; oni nisu iskora~ili iz dru{tva, ve} ih je ono ispljunulo, oni nisu preduzeli ni{ta izvan dozvoljenih granica civilizacije, ve} su jednostavno bili `rtve bez upotrebe ili funkcije. Njihov jedini izbor bio je negativan, odluka da se ne pridru`e radni~kim pokretima, u kojima su najbolji od suvi{nih ljudi ili onih koji su bili upla{eni suvi{no{}u uspostavili neku vrstu kontradru{tva kroz koje ljudi mogu na}i povratak u humani svet drugarstva i svrhovitosti. Oni nisu bili sopstveno delo, oni su bili `ivi simboli onog {to im se dogodilo, `ive apstrakcije i simboli apsurdnosti ljudskih institucija. Nisu bili individualisti kao stari avanturisti, bili su senke doga|aja s kojima nisu imali nikakve veze. Kao g. Kurc u Konradovom Srcu tame, oni su bili {uplji do sr`i, bezobzirni bez sr~anosti, pohlepni bez smelosti i okrutni bez hrabosti. Nisu ni u {ta verovali i mogli su (sebe) navesti da veruju u bilo {ta bilo {ta. Izba~eni iz sveta ustaljenih dru{tvenih vrednosti, bili su prepu{teni sami sebi, a jo{ uvek nisu imali za {ta da se uhvate osim, tu i tamo, za mrvu talenta koja bi ih ~inila opasnim, kao Kurca, ako bi im ikada bilo dozvoljeno da se vrate u domovinu. Jer jedini talenat koji je mo`da mogao da pupi u njihovim praznim du{ama bio je dar fascinacije koji ~ini izvanrednog vo|u ekstremisti~ke partije. Talentovaniji su bili pokretna otelovljenja ogor~enosti kao Karl Peters (mogu}i model za Kurca), koji je otvoreno priznao da je bio sit da ga ra~unaju me|u parije i da je `eleo da pripada rasi gospodara.9 Ali, talentovani ili ne, svi su bili spremni na sve, od ube|ivanja i izbacivanja do dragovoljnog ubistva, za njih su bli`nji bili ovako ili onako samo mu{ica u letu. Oni su doneli ili su brzo nau~ili kd pona{anja koji je odgovarao tipu ubica koji se stvarao i za koga je jedini neoprostiv greh to da izgubi samokontrolu.
7 J. A. Froude, Leaves from a South African Journal (1874) u Short Studies on Great Subjects, 1867-1882, Vol. IV. 8 Ibid. 9 Citirano iz Paul Ritter, Kolonien im deutschen Schrifttum, 1936, predgovor.

RASA I BIROKRATIJA

195

Bilo je, sigurno, autenti~ne gospode me|u njima, kao gospodin D`ons iz Konradove Pobede, koji je iz dosade bio spreman da po svaku cenu u|e u svet hazarda i avanture, ili kao g. Hejst, koji je bio opijen prezirom prema svemu ljudskom dok nije potonuo kao otkinut list... nikada se ne uhvativ{i ni za {ta. Njih je neodoljivo privla~io svet u kome je sve {ala, koji ih mo`e nau~iti Velikoj [ali, to jest ve{tini o~aja. Savr{eni d`entlmen i savr{eni nitkov upoznavali su se u velikoj divljoj d`ungli bez zakona, i na{li su kako se dobro sla`u, sa svojim ogromnim razli~itostima, sa identi~nim du{ama razli~ito preru{enim. Mi smo videli pona{anje visokog dru{tva tokom Drajfusove afere i gledali smo kako Dizraeli otkriva dru{tvenu vezu izme|u poroka i zlo~ina; ovde, isto tako, imamo u su{tini pri~u o visokom dru{tvu koje se zaljubljuje u sopstveno podzemlje i o kriminalcu koji se ose}a unapre|en kada sa civilizovanom hladno}om, uz izbegavanje nepotrebnog napora i zbog lepog vaspitanja, njemu biva dozvoljeno da stvara pokvarenu, rafiniranu atmosferu oko svojih zlo~in. Ta rafiniranost, sam kontrast izme|u brutalnosti zlo~ina i manira u kojem su izvedeni, postaje most dubokog razumevanja izme|u kriminalca i savr{enog d`entlmena. Ali ono ~emu su bile potebne decenije da se kona~no ostvari u Evropi, zbog produ`enog dejstva eti~kih vrednosti dru{tva, eksplodiralo je uz spremnost uskog kruga u fantomskom svetu kolonijalne avanture. Izvan svih dru{tvenih stega i hipokrizije, naspram uro|eni~kog `ivota kao pozadine, d`entlmen i kriminalac su osetili ne samo bliskost ljudi koji dele istu boju ko`e, ve} i surovi uticaj sveta beskrajnih mogu}nosti da po~ine zlo~in u duhu igre, da kombinuju stravu i smeh, to jest da potpuno ostvare svoju fantomsku egzistenciju. Uro|eni~ki `ivot je avetinjskim doga|ajima davao prividnu garanciju da ne}e biti nikakvih posledica jer im je ionako izgledao kao puka igra senki. Igra senki kroz koju vladaju}a klasa mo`e da pro|e bezose}ajno i bezobzirno, slede}i svoje nerazumljive ciljeve i potrebe. Svet uro|enika je bio savr{ena scena za ljude koji su pobegli od realnosti civilizacije. Pod nemilosrdnim suncem, okru`eni neprijateljskom prirodom, oni su bili suo~eni sa ljudskim bi}ima koja su, `ive}i bez nekog cilja u budu}nosti i dostignu}a u pro{losti, bila nerazumljiva, kao stanovnici ludnice. Praistorijski ~ovek nas je proklinjao, molio nam se, `eleo nam dobrodo{licu ko to zna? Bila nam je uskra}ena mogu}nost da razumemo na{e okru`enje, klizili smo pored njih kao fantomi, ~ude}i se, potajno prenera`eni kao {to bi normalan ~ovek bio pred izlivom odu{evljenja u ludnici. Nismo mogli da razumemo jer smo bili predaleko i nismo mogli da se setimo, jer smo doputovali u no} prvih doba, onih doba koja su oti{la jedva ostavljaju}i znak i nikakva se}anja. Zemlja je izgledala nezemaljska... a ljudi... Ne, oni nisu bili ne-ljudi. I, znate, to je bilo najgore ta

196

IMPERIJALIZAM

sumnja da oni nisu ne-ljudi. Ona bi se lagano prikrala. Urlali su i skakali, vrteli se i pravili stra{ne grimase; ali vas je pla{ila upravo misao o njihovoj ljudskosti koja je kao va{a misao o dalekom srodstvu sa tom divljom i stra{nom bukom. (Srce tame). Sa istorijske ta~ke, me|utim, ~udno je da je postojanje praistorijskih ljudi imalo tako malo uticaja na zapadnog ~oveka pre grabe`a oko Afrike. To je, me|utim, pitanje istoriografije {to nema zabele`enih doga|aja kad su istrebljivana divlja plemena koja su evropski naseljenici nadma{ili brojem dok su brodski tovari crnaca izvo`eni kao robovi u evropski regulisan svet Sjedinjenih Dr`ava, ili dok su samo pojedinci tonuli u unutra{njost Crnog kontinenta, gde su divljaci bili dovoljno brojni da uspostave sopstveni svet, svet lakoumnosti, kome su evropski avanturisti dodali lakoumnost lova na slonova~u. Mnogi od tih avanturista su poludeli u tihoj divljini prenaseljenog kontinenta gde je prisustvo ljudskih bi}a samo nagla{avalo krajnju usamljenost i gde je izgledalo da nedirnuta, sveobuhvatna neprijateljska priroda, koju se niko nikada nije pomu~io da pretvori u ljudski pejza`, veli~anstveno strpljiva ~eka da pro|e fantasti~na invazija ~oveka. Ali njihovo ludilo je ostalo stvar li~nog iskustva i nije imalo nikakvih posledica. Sa ljudima koji su do{li tokom grabe`a oko Afrike to se izmenilo. Nije vi{e bilo usamljenih pojedinaca; cela Evropa je doprinela (njihovom) stvaranju. Oni su se koncentrisali na ju`nom delu kontinenata, gde su sreli Bure, holandsku raskolni~ku grupu koju je Evropa skoro zaboravila, ali koja je sada poslu`ila kao prirodan uvod u izazov nove sredine. Reagovanje suvi{nih ljudi bilo je naj~e{}e odre|eno reagovanjem jedine evropske grupe koja je ikada, iako u potpunoj izolaciji, morala da `ivi u svetu crnih divljaka. Buri su potomci holandskih naseljenika koji su sredinom sedamnaestog veka stacionirani na Rtu da brodove na putu za Indiju snabdevaju sve`im povr}em i mesom. Mala grupa francuskih hugenota bili su jedini ljudi koji su do{li za njima tokom narednih vekova, tako da je jedino uz pomo} visoke stope ra|anja mala raskolni~ka grupa prerasla u mali narod. Potpuno izolovani od tokova evropske istorije, oni su stupili na put kakvim je malo naroda i{lo pre njih, a gotovo nijedan sa uspehom.10 Dva glavna materijalna ~inioca u razvoju burskog naroda bila su izuzetno lo{e tlo, koje se moglo koristiti samo za ekstenzivno sto~arstvo, i veoma brojno crno stanovni{tvo, koje je bilo organizovano u plemena i `ivelo kao lovci-nomadi.11 Lo{e tlo je onemogu}ilo gu{}e naseljavanje i
10 Lord Selburn 1907: Beli ljudi Ju`ne Afrike su se dali na takav put kakvim je pre njih ilo samo nekoliko nacija, a teko da je ijedna ila sa uspehom. Vidi Kiewiet, op. cit., pogl. 6. 11 Posebno vidi Kiewiet, op. cit., pogl. III.

RASA I BIROKRATIJA

197

spre~ilo holandske seljake-doseljenike da zadr`e seosku organizaciju iz svoje domovine. Velike porodice, izolovane jedne od drugih {irokim divljim povr{inama, bile su primorane na neku vrstu klanske organizacije, i jedino je sveprisutna pretnja od stalnog neprijatelja, crnih plemena koja su brojno znatno nadma{ivala bele naseljenike, spre~avala te klanove da vode aktivan rat jednih protiv drugih. Re{enje dvostrukog problema, neplodnosti tla i obilja uro|enika, bilo je ropstvo.12 Ropstvo je, me|utim, veoma neprikladna re~ da bi se opisalo ono {to se zaista dogodilo. Pre svega, iako je ropstvo odoma}ilo izvestan deo divljeg stanovni{tva, nikada ga nije u potpunosti obuhvatilo, tako da Buri nikako nisu mogli da zaborave svoj prvi u`asan strah pred ljudskim vrstama koje im ponos i smisao za ljudsko dostojanstvo nisu dozvoljavali da prihvate kao sebi ravne. Strah od ne~ega sli~nog sebi {to ipak ni u kom slu~aju nije kao ti, ostao je u osnovi ropstva i postao osnova rasnog dru{tva. ^ove~anstvo se se}a istorije naroda, ali o praistorijskim plemenima poznaje samo legende. Re~ rasa ima precizno zna~enje samo tada i tamo gde su narodi suo~eni sa plemenima o kojima nemaju nikakav istorijski zapis i koja ni sama ne znaju nikakvu sopstvenu istoriju. Da li oni predstavljaju praistorijskog ~oveka, slu~ajno pre`ivele primerke prvih oblika ljudskog `ivota na zemlji, da li su postistorijski, pre`iveli u nekoj nepoznatoj propasti koja je okon~ala civilizaciju, mi to ne znamo. U svakom slu~aju, pojavili su se vi{e nalik na pre`ivele iz jedne velike katastrofe za kojom su mo`da sledile manje propasti, sve dok katastrofi~ka monotonija nije izgledala kao prirodna situacija ljudskog `ivota. U svakom slu~aju, rase u ovom smislu na|ene su samo u oblastima gde je priroda bila naro~ito neprijateljska. Od drugih bi}a uop{te ih nije delila boja ko`e, ve} ~injenica da su se pona{ali kao deo prirode, da su se prema prirodi odnosili kao prema svom neospornom gospodaru, da nisu stvorili ljudski svet, ljudsku realnost i da je tako priroda ostala, u svem svom veli~anstvu, jedina sveobuhvatna realnost i u pore|enju sa njom oni su bili nestvarni i avetinjski. Oni su, tako, bili prirodna ljudska bi}a, kojima je nedostajao specifi~no ljudski karakter, specifi~no ljudska realnost pa, kad su ih masakrirali, Evropljani nekako nisu imali svest o tome da su po~inili ubistvo. [tavi{e, besmisleni masakr uro|eni~kih plemena na Crnom kontinentu prili~no je bio u tradicijama samih plemena. Istrebljenje neprijateljskih plemena bilo je pravilo u svim afri~kim uro|eni~kim ratovima i ono nije
12 Robovi i Hotentoti su zajedno izazvali zna~ajne promene u na~inu mi{ljenja i obi~ajima kolonista, jer klima i geografija nisu jedine uticale na formiranje izrazitih osobina burske rase. Robovi i sua, Hotentoti i izolacija, jeftin rad i zemlja kombinovano su stvorili institucije i navike ju`noafri~kog drutva. Sinovi i k}eri koji su se rodili krepkim Holan|anima i hugenotima nau~ili su da gledaju na rad u polju i na svaki te`ak fizi~ki trud kao na funkcije sluganske rase (Kiewiet, op. cit, p. 21).

198

IMPERIJALIZAM

bilo ukinuto kada je jedan crni vo|a ujedinio razli~ita plemena i predvodio ih. Kralj ^aka, koji je po~etkom devetnaestog veka ujedinio Zulu plemena u izuzetno disciplinovanu iako ratni~ku organizaciju, nije uspostavio ni narod niti naciju Zulua. On je jedino uspeo da uni{ti vi{e od milion pripadnika slabijih plemena.13 Po{to disciplina i vojni~ka organizacija same po sebi ne mogu da uspostave dr`avu, to uni{tenje je ostalo nezabele`ena epizoda u nestvarnom, nerazumljivom procesu koji ~ovek ne mo`e da prihvati, pa ga zato ljudska istorija ne pamti. U slu~aju Bura, ropstvo je bilo oblik prilago|avanja evropskog naroda crnoj rasi14 i samo je spolja li~ilo na one istorijske slu~ajeve u kojima je ropstvo bilo rezultat osvajanja ili trgovine robljem. Nikakva dr`ava, nikakva zajedni~ka organizacija nije dr`ala Bure na okupu, nikakva teritorija nije bila kona~no kolonizovana, crni robovi nisu slu`ili nijednoj beloj civilizaciji. Buri su izgubili i svoj selja~ki odnos prema zemlji i svoje civilizovano ose}anje za ljudsko drugarstvo. Svaki je ~ovek izbegavao tiraniju dima svoga suseda,15 to je bilo pravilo zemlje; svaka burska porodica je u potpunoj izolaciji ponavljala op{ti obrazac burskog iskustva me|u crnim divljacima i vladala je njima u apsolutnom bezakonju, bez provere ljubaznih suseda spremnih da vas pozdrave ili da se obru{e na vas, delikatno igraju}i izme|u uloge kasapina i policajca, u pobo`nom strahu od skandala i ve{ala i azila za umobolne (Konrad). Kako su vladali nad plemenima i `iveli parazitski od njihovog rada, kona~no su imali polo`aj veoma sli~an polo`aju uro|eni~kih plemenskih vo|a ~iju su vlast ukinuli. Uro|enici su, me|utim, na njih gledali kao na vi{i oblik plemenskog vo|stva, kao na neku vrstu prirodnog bo`anstva kome se moraju pokoravati; tako su Burima bo`ansku ulogu isto toliko nametnuli crni robovi koliko su je i ovi sami slobodno prihvatili. Naravno da je tim belim bogovima crnih robova svaki zakon zna~io samo uskra}ivanje slobode, vlada samo ukidanje divlje samovolje klana.16 Buri su u uro|enicima otkrili jedinu sirovinu koju je Afrika pru`ala u izobilju i nisu ih koristili za stvaranje bogatstva, ve} za puke esencijalne potrebe ljudske egzistencije. Crni robovi u Ju`noj Africi brzo su postali jedini deo stanovni{tva koji je stvarno radio. Njihovo rintanje karakterisale su sve poznate nazadnosti ropskog rada, kao nedostatak inicijative, lenjost, nemar prema oru|u i op{ta neefikasnost. Njihov rad je zato jedva uspevao da gospodare odr`i u `ivo13 Vidi James, op. cit., p. 28. 14 Istinita istorija kolonizacije Ju`ne Afrike ne opisuje razvoj naseljenika Evropljana, ve}

totalno novog i jedinstvenog drutva razli~itih rasa i boja i kulturnih dokumenata, oblikovanog sukobljavanjem rasnog nasle|a i suprotstavljanjem nejednakih drutvenih grupa (Kiewiet, op. cit., p. 19). 15 Kiewiet, op. cit., p. 19. 16 /Bursko/ drutvo je bilo pobunjeni~ko, ali nije bilo revolucionarno (ibid., p. 58).

RASA I BIROKRATIJA

199

tu i nikada nije postigao relativno obilje koje hrani civilizaciju. Ta apsolutna zavisnost od rada drugih i potpuni prezir prema radu i proizvodnji u bilo kom obliku transformisali su Holan|anina u Bura i dali njegovom konceptu rase posebno ekonomsko zna~enje.17 Buri su bili prva evropska grupa koja se potpuno otu|ila od ponosa koji je zapadni ~ovek ose}ao {to `ivi u svetu koji je sam stvorio i izradio.18 Tretirali su uro|enike kao sirovinu i `iveli su od njih kao {to bi neko mo`da `iveo od plodova divljeg drve}a. Lenji i neproduktivni, oni su pristajali da vegetiraju u su{tini na istom nivou na kojem su crna plemena vegetirala hiljadama godina. Veliki u`as koji je obuzeo Evrpljane pri prvom suo~avanju sa uro|eni~kim `ivotom bio je podstaknut upravo tom crtom nehumanosti me|u ljudskim bi}ima koja su o~igledno bila deo prirode koliko i divlje `ivotinje. Buri su `iveli od svojih robova upravo na isti na~in na koji su uro|enici `iveli od neobra|ene i neizmenjene prirode. Kada su Buri, u strahu od bede, odlu~ili da upotrebe te divljake kao da su samo neki drugi oblik animalnog `ivota, krenuli su putem koji je mogao da se zavr{i samo sopstvenom degeneracijom, degeneracijom bele rase koja `ivi pored i zajedno sa crnim rasama, od kojih }e se na kraju razlikovati samo po boji ko`e. Siroma{ni belci u Ju`noj Africi, koji su 1923. ~inili 10 procenata ukupnog belog stanovni{tva19 i ~iji se `ivotni nivo ne razlikuje mnogo od nivoa Bantu plemena, danas su opominju}i primer ove mogu}nosti. Njihovo siroma{tvo je skoro isklju~ivo posledica prezira prema radu i prilago|avanja na na~in `ivota crnih plemena. Kao i crnci, oni su napu{tali zemlju kada najprimitivnija kultivacija ne bi vi{e donosila ni ono malo neophodnih plodova ili kada bi istrebili `ivotinje iz te oblasti.20 Zajedno sa svojim nekada{njim
17 Ulagan je mali napor da se podigne `ivotni standard i da se pove}aju mogu}nosti klase robova i slugu. Na taj na~in, ograni~eno bogatstvo Kolonije postalo je privilegija njenog belog stanovnitva... Tako je Ju`na Afrika rano shvatila da samosvesne grupe mogu da izbegnu najgore posledice `ivota u siromanoj i nenaprednoj zemlji pretvaraju}i razlike u rasi i boji u sredstva drutvene i ekonomske diskriminacije (ibid., p. 22). 18 Na primer, na Antilima bi tako veliki broj robova, kakav je postojao na Rtu, bio znak bogatstva i izvor prosperiteta; dok je na Rtu ropstvo bilo znak nepreduzimljive ekonomije... ~iji je rad bio uzaludno i neefikasno kori}en (ibid.). To je uglavnom dovelo Barnesa (op. cit., p. 107) i mnoge druge posmatra~e do zaklju~ka: Ju`na Afrika je zato strana zemlja, ne samo u smislu) da je njeno stanovite definitivno nebritansko, ve} u mnogo radikalnijem smislu da je sam njen raison dtre, kao atentat na organizovano drutvo, u suprotnosti sa principima na kojima su zasnovane hri}anske dr`ave. 19 To se odnosilo ~ak na 160. 000 ljudi (Kiewiet, op. cit., p. 181). James ( op. cit., p. 43) procenjuje broj siromanih belaca 1943. na 500. 000, to bi bilo oko 20 procenata bele populacije. 20 Siromana bela burska populacija, `ive}i na istom nivou opstanka kao Bantu, prvenstveno je rezultat burske nesposobnosti ili tvrdoglavog odbijanja da u~e poljoprivrednu nauku. Kao Bantu, Buri vole da lutaju od jedne oblasti do druge, obra|uju}i zemlju dok ona ne postane jalova, ubijaju}i divlja~ dok ne nestane. (ibid.)

200

IMPERIJALIZAM

robovima do{li su u centre zlata i dijamanata, napu{taju}i svoje farme kad god su crni radnici odlazili. Ali nasuprot uro|enicima, koji su odmah zapo{ljavani kao jeftina nekvalifikovana radna snaga, oni su zahtevali i dobijali su milostinju kao pravo bele ko`e, izgubiv{i sasvim svest da normalni ljudi ne zara|uju za `ivot bojom svoje ko`e.21 Danas je njihova rasna svest nasilna ne samo zato {to nemaju {ta da izgube da bi sa~uvali ~lanstvo u beloj zajednici, ve} zato {to izgleda da rasni koncept defini{e njihovo sopstveno stanje mnogo adekvatnije nego stanje njihovih biv{ih robova, koji su na dobrom putu da postanu radnici, normalan deo ljudske civilizacije. Rasizam kao sredstvo vlasti koristio se u dru{tvima belih i crnih pre nego {to je imperijalizam po~eo da ga eksploati{e kao glavnu politi~ku ideju. Njegova osnova i njegovo opravdanje jo{ uvek su sami bili iskustvo, u`asno iskustvo ne~eg otu|enog, izvan ma{te ili izvan mogu}nosti razumevanja; zaista, mnogi su bili u isku{enju da jednostavno izjave da oni nisu ljudska bi}a. Po{to su, me|utim, uprkos svim ideolo{kim opravdanjima, crni ljudi tvrdoglavo ~uvali svoje ljudske crte, beli ljudi su mogli samo da ponovo razmotre sopstvenu ljudskost i da odlu~e da su oni sami vi{e od ljudskog i o~igledno izabrani od Boga da budu bogovi crnim ljudima. Ovaj zaklju~ak je bio logi~an i neizbe`an ako je neko `eleo da radikalno porekne sve zajedni~ke veze sa divljacima; u praksi je to zna~ilo da hri{}anstvo prvi put ne mo`e da dejstvuje kao odlu~uju}a uzda u opasnoj perverziji ljudske samosvesti nagove{taj njegove su{tinske neefikasnosti u drugim, doskora rasnim dru{tvima.22 Buri su jednostavno poricali hri{}ansku doktrinu zajedni~kog porekla ljudi i proglasili one delove Starog zaveta koji jo{ nisu prelazili granice stare izraeli}anske nacionalne religije praznoverjem, {to se ~ak ne mo`e nazvati ni jeres.23 Kao i Jevreji, Buri su strogo verovali u sebe kao izabrani narod,24 s tom su{tinskom razlikom {to
21 Rasa je za njih bila titula superiornosti nad uro|enicima i obavljanje manuelnog rada kosilo se sa dostojanstvom koje im je bilo dodeljeno putem rase... Takva averzija je kod onih koji su bili najvie demoralisani degenerisala u zahtev za milostinju kao pravo (Kiewiet, op. cit., str. 216). 22 Holandska reformisti~ka crkva bila je u prvim redovima burske bitke protiv uticaja hri}anskih misionara na Rtu. Godine 1944, me|utim, oni su otili jedan korak dalje i usvojili bez ijednog glasa sektaenja predlog kojim se suprotstavljalo braku Bura sa gra|anima kojima je engleski maternji jezik. (Prema rtskom Times-u, izdanje od 18. jula 1944. Citirano iz New Africa, Council of African Affairs, Monthly Bulletin, October, 1944.) 23 Kiewiet (op. cit., p. 181) pominje doktrinu rasne nadmo}i koja je izvu~ena iz Biblije i koja je dobila novi polet kroz popularna tuma~enja koje je devetnaesti vek nadovezao na Darvinove teorije. 24 Bog Starog zaveta je za njih bio isto toliko nacionalna figura kao za Jevreje... Se}am se scene vredne spomena u Kejp Taun klubu, gde se jedan drski Britanac, ve~eraju}i slu~ajno sa tri ili ~etiri Holan|ana, usudio da primeti da je Hrist bio neevropljanin i da bi mu, pravo govore}i, bilo zabranjeno useljavanje u Ju`noafri~ku Uniju. Holan|ani su se tako naelektrisali na tu primedbu da umalo nisu popadali sa stolica. (Barnes, op. cit.,33).

RASA I BIROKRATIJA

201

oni nisu bili izabrani radi bo`anskog spasenja ~ove~anstva, ve} radi lenje vladavine nad drugom vrstom koja je bila osu|ena na podjednako lenjo kulu~enje.25 To je bila bo`ja volja na Zemlji kako je to objavila Holandska reformisti~ka crkva i to jo{ uvek proklamuje, u o{troj i neprijateljskoj suprotnosti sa misionarima svih drugih hri{}anskih veroispovesti.26 Burski rasizam, za razliku od drugih, ima ukus autenti~nosti i, takore}i, nevinosti. Potpuno odsustvo knji`evnog ili bilo kakvog drugog intelektualnog dostignu}a je najbolji svedok ove tvrdnje.27 On je bio i ostao o~ajni~ka reakcija na o~ajnu `ivotnu situaciju, koja je bila neartikulisana i bez posledica sve dok je niko nije dirao. Ne{to je po~elo da se de{ava tek dolaskom Britanaca, slabo zainteresovanih za svoju najnoviju koloniju koja se 1849. jo{ uvek nazivala vojnom bazom (za razliku od kolonija ili planta`a). Ali samo njihovo prisustvo to jest njihovo druga~ije pona{anje prema uro|enicima, koje nisu smatrali razli~itom `ivotinjskom vrstom, njihovi kasniji napori (posle 1834) da ukinu ropstvo i iznad svega njihovi napori da postave ~vrste granice nad zemlji{nim posedom izazvali su `estoke reakcije kod nezadovoljnog burskog dru{tva. Karakteristi~no je za Bure da su ove reakcije ponavljali po istom obrascu tokom celog devetnaestog veka: burski farmeri su izbegli britanski zakon odlaze}i na volovskim kolima u divljinu unutra{njosti, bez `aljenja napu{taju}i svoje domove i farme. Radije nego da prihvate ograni~enja nad svojim posedima, oni su ih potpuno napustili.28 To ne zna~i da se Buri nisu ose}ali odoma}eno gde god su se zadesili; oni su se ose}ali i jo{ uvek se ose}aju kao kod svoje ku}e vi{e nego ijedan kasniji naseljenik, ali u Africi uop{te, a ne na
25 Jer je za burske farmere separacija i degradacija uro|enika od boga nalo`ena, pa je zlo~in i bogohuljenje sporiti se s tim (Norman Bentwich, South Africa. Dominion of Racial Problems u Political Quaterly, 1939, Vol. X, No. 3). 26 Danas je misionar za Bura u sutini izdajnik, beli ~ovek koji zastupa crne protiv belih (S. Gertrude Millin, Rhodes, London, 1933, p. 38). 27 Zato to su imali malo umetnosti, jo manje arhitekture i nikakvu knji`evnost, zavisili su od svojih farmi, svojih biblija i svoje krvi koje }e ih podbosti protiv uro|enika i stranaca (Kiewiet, op. cit., 121). 28 Istinski Vortrekker je mrzeo granicu. Kada je britanska vlada insistirala na u~vr}ivanju granica za Koloniju i za farme unutar nje, neto mu je oduzeto... Svakako je bilo najbolje da se krene preko granice tamo gde je bilo vode i slobodne zemlje i gde nije bilo nikakve britanske vlade koja ne dozvoljava skita~ke zakone, tamo gde beli ~ovek ne mo`e biti izveden na sud da odgovara zbog `albi svojih slugu (Ibid., pp. 54-55). Velika seoba, pokret jedinstven u istoriji kolonizacije, (p. 58) bio je poraz politike intenzivnijeg naseljavanja. Praksa koja je za naseljavanje deset porodica zahtevala povrinu celog jednog kanadskog okruga, proirila se po celoj Ju`noj Africi. Tako je segregacija bele i crne rase u odvojene naseljeni~ke oblasti zauvek postala nemogu}a... Odvode}i Bure izvan domaaja britanskog zakona, Velika seoba im je onemogu}ila da uspostave pravilne odnose sa doma}im stanovnitvom (p. 56). U kasnijim godinama Velika seoba }e postati vie od protesta; posta}e pobuna protiv britanske vlasti i kamen-temeljac anglo-burskog rasizma dvadesetog veka (James, op. cit., p. 28).

202

IMPERIJALIZAM

nekoj posebno ograni~enoj teritoriji. Njihove fantasti~ne volovske zaprege, koje su zgranule britansku upravu, jasno su pokazale da su se oni pretvorili u pleme i da su izgubili evropsko ose}anje za teritoriju, za sopstvenu patriu. Pona{ali su se upravo kao crna plemena koja su isto tako vekovima lutala Crnim kontinentom ose}aju}i se kao kod ku}e gde god bi se horda zadesila i ose}aju}i kao smrt svaki napor ka kona~nom naseljavanju. Neukorenjenost je karakteristika svih rasnih organizacija. Ono na {ta su evropski pokreti svesno ciljali, preobra`aj naroda u hordu, mo`e se posmatrati kao laboratorijsko ispitivanje u burskim ranim i tu`nim naporima. Dok je neukorenjenost kao svesni cilj bila utemeljena prvenstveno na mr`nji prema svetu u kojem nije bilo mesta za suvi{ne ljude, tako da njegovo ru{enje mo`e postati vrhunski politi~ki cilj, neukorenjenost Bura je bila rezultat ranog oslobo|enja od rada i potpunog nedostatka humano izgra|enog sveta. Postoji upadljiva sli~nost izme|u pokreta i burskog tuma~enja izabranosti. Ali dok su pangermanska, panslovenska izabranost i izabranost poljskog mesijanskog pokreta bile manje ili vi{e svesni instrumenti za vladanje, bursko iskrivljavanje hri{}anstva bilo je ~vrsto ukorenjeno u u`asnoj realnosti u kojoj su bedne bele ljude podjednako nesre}ni crni ljudi obo`avali kao bo`anstva. @ive}i u sredini koju nisu imali snage da preobraze u civilizovan svet, oni nisu mogli da na|u vrednosti vi{e od samih sebe. Poenta je, me|utim, u tome da bez obzira na to da li se rasizam javlja kao prirodni rezultat katastrofe ili kao svesni instrument njenog izazivanja, on je uvek tesno povezan sa prezirom prema radu, mr`njom prema teritorijalnim ograni~enjima, op{tom neukorenjeno{}u i optimisti~kom verom u sopstvenu bo`ansku izabranost. Rana britanska uprava u Ju`noj Africi, sa svojim misionarima, vojnicima i istra`iva~ima, nije shvatila da bursko pona{anje ima nekih osnova u realnosti. Ona nije shvatila da apsolutna evropska nadmo}, za koju je, kona~no, bili isto toliko zainteresovana kao i Buri, te{ko mo`e da se odr`i osim kroz rasizam jer su stalni evropski naseljenici bili tako beznade`no malobrojni29; bili su {okirani kada su Evropljani naseljeni u Africi morali da se pona{aju kao sami divljaci, po{to je to bio obi~aj zemlje30 i njihovim jednostavnim utilitarnim umovima izgledalo je suludo da `rtvuju proizvodnju i profit fantomskom svetu belih bogova koji vladaju nad crnim senkama. Tek sa naseljavanjem Engleza i drugih Evropljana tokom potere za zlatom postepeno su se navikli na stanovni{tvo koje se ne mo`e namamiti nazad u evropsku civilizaciju ~ak ni motivima profita, koje je
29 Godine 1939. ukupno stanovnitvo Ju`noafri~ke Unije popelo se na 9 500 000, od kojih su 7 000 000 bili domoroci a 2 500 000 Evropljani. Od ovih je bilo 1 250 000 Bura, oko jedna tre}ina Britanaca i 100 000 Jevreja. Vidi Norman Bentwich, op. cit. 30 J. A. Froude, op. cit, p. 375.

RASA I BIROKRATIJA

203

izgubilo kontakt ~ak i sa ni`im pobudama evropskog ~oveka kad se otcepilo od svojih vi{ih motiva jer i jedni i drugi gube smisao i privla~nost u dru{tvu u kom niko ni{ta ne `eli da postigne i u kom je svako postao bog. II: Zlato i rasa
DIJAMANTSKA POLJA u Kimberliju i zlatni rudnici Vitvotersrenda le`ali su u tom fantomskom svetu rase, i zemlja koja je do sada gledala kako je bezobzirno zaobilaze mnogobrojni brodski tovari emigranata na Novi Zeland i Australiju, sada je videla kako ljudi bezglavo jure na njena mola i kako preko nje hitaju do rudnika. Ve}inom su to bili Englezi, ali je me|u njima bilo ne malo ljudi iz Rige i Kijeva, Hamburga i Frankfurta, Roterdama i San Franciska.31 Svi su oni pripadali klasi li~nosti koje vi{e vole avanture i {pekulaciju nego smireni rad i koji nisu dobro funkcionisali u ujarmljenosti obi~nog `ivota... (Bilo je tu) kopa~a iz Amerike i Australije, nema~kih {pekulanata, trgovaca, vlasnika saluna, profesionalnih kockara, advokata..., biv{ih oficira vojske i mornarice, mla|ih sinova iz dobrih porodica... divan {aroliki skup u kojem je novac od ogromne produktivnosti rudnika tekao kao voda. Njima su se pridru`ile i hiljade domorodaca koji su prvo do{li da kradu dijamante i da izvuku svoju zaradu pu{kama i barutom,32 ali su brzo po~eli da rade za nadnicu i postali o~ito neiscrpna jeftina radna snaga kada je u najzaostalijim kolonijalnim oblastima iznenada buknula aktivnost.33 Obilje uro|enika, jeftine radne snage, bila je prva i mo`da najva`nija razlika izme|u ove potrage za zlatom i drugih tog tipa. Uskoro je postalo o~igledno da gomila sa sve ~etiri strane sveta ne}e morati ~ak ni da kopa; u svakom slu~aju, stalna atraktivnost Ju`ne Afrike, stalni izvor koji je avanturiste dovodio u isku{enje da se tamo trajno nasele, nije bilo zlato, ve} ta ljudska sirovina koja je obe}avala trajno oslobo|enje od rada.34 Evropljani su slu`ili isklju~ivo kao nadzornici i nisu ~ak radili ni kao kvalifikovani radnici i in`enjeri za {ta su stalno morali da se uvoze ljudi iz Evrope. Za krajnji ishod je sporedna ~injenica da ova potera za zlatom nije jednostavno bila prepu{tena sebi ve} je bila finansirana, organizovana i povezana sa svakodnevnom evropskom ekonomijom kroz akumulirani vi{ak bogatstva i uz pomo} finansijera Jevreja. Od samog po~etka otprilike sto31 Kiewiet, op. cit., p. 119. 32 Froude, op. cit., p. 400. 33 Kiewiet, op. cit., p. 119. 34 Ono to je obilje kie i trave bilo za novozelandsku ov~etinu, to su jeftine pae bile za astralijsku vunu, plodna prerijska prostranstva za kanadsko `ito, jeftin domoroda~ki rad je bio za ju`noafri~ko rudarstvo i industriju (Kiewiet, op. cit., p. 96).

204

IMPERIJALIZAM

tinu jevrejskih trgovaca koji su se skupili kao orlovi oko plena35 delovali su zapravo kao posrednici preko kojih se evropski kapital ulagao u rudnike zlata i industriju dijamanata. Jedini deo ju`noafri~kog stanovni{tva koji nije imao i nije `eleo da ima udela u iznenadnoj eksploziji aktivnosti u zemlji bili su Buri. Oni su mrzeli sve te uitlanders-e koji nisu marili za dr`avljanstvo ali kojima je bila potrebna britanska za{tita, pa su je i pribavili, oja~avaju}i na taj na~in o~igledno uticaj britanske vlasti na Rtu. Buri su reagovali kao i uvek, prodavali su svoje dijamantima krcate posede u Kimberliju i farme sa rudnicima zlata blizu Johanesburga i na volovskim kolima odlazili opet u divljinu unutra{njosti. Nisu razumeli da se ovaj novi talas razlikuje od britanskih misionara, vladinih ~inovnika ili obi~nih naseljenika i tek kad je bilo isuvi{e kasno i kad su ve} izgubili svoj udeo u bogatstvu lova na zlato, shvatili su da novi idol Zlato nije uop{te nepomirljiv sa njihovim idolom Krvi, da je nova gomila isto tako nevoljna da radi i isto tako nesposobna da uspostavi civilizaciju kao i oni sami, i da }e ih otuda po{tedeti dosadnog insistiranja britanskih ~inovnika na zakonu i iritiraju}eg koncepta ljudske jednakosti koji su propovedali hri{}anski misionari. Buri su se pla{ili i zazirali od onoga {to se zapravo nikada nije dogodilo, naime od industrijalizacije zemlje. Oni su bili u pravu u toj meri {to bi normalna proizvodnja i civilizacija automatski zaista razorile na~in `ivota rasnog dru{tva. Normalno tr`i{te rada i robe ukinulo bi privilegije rase. Ali zlato i dijamanti, koji su uskoro izdr`avali pola ju`noafri~kog stanovni{tva, nisu bili roba u istom smislu i nisu se proizvodili na isti na~in kao vuna u Australiji, meso na Novom Zelandu ili p{enica u Kanadi. Iracionalno, nefunkcionalno mesto zlata u ekonomiji u~inilo ga je nezavisnim od racionalnih proizvodnih metoda, koji naravno nikad ne bi mogli da toleri{u fantasti~ne disparitete me|u crnim i belim nadnicama. Zlato, predmet za {pekulaciju, ~ija je vrednost u su{tini zavisila od politi~kih ~inilaca, postalo je `ivotni sok Ju`ne Afrike,36 ali nije moglo i nije postalo osnov novog ekonomskog poretka. Buri su se isto tako pla{ili samog prisustva uitlanders-a jer su ih pogre{no zamenili sa britanskim naseljenicima. Uitlanders-i su, me|utim, krenuli isklju~ivo sa namerom da se brzo obogate i ostali su samo oni koji u tome nisu sasvim uspeli ili koji, kao Jevreji, nisu imali zemlju u koju bi se vratili. Niti je ta grupa mnogo marila da uspostavi zajednicu po modelu evropskih zemalja kao {to su britanski naseljenici uradili u Australiji, Kanadi i Novom Zelandu. Barnato je veselo otkrio da je Transvaalska vlada
35 J. A. Froude, ibid. 36 Zlatni rudnici su `ila kucavica Unije... polovina stanovnitva se direktno ili indirektno

hrani od zlatnih rudnika i ... polovina vladinih finansija crpe se direktno ili indirektno iz kopanja zlata (Kiewiet, op. cit., p. 155).

RASA I BIROKRATIJA

205

kao nijedna druga vlada na svetu. To zapravo uop{te nije vlada, ve} neograni~ena kompanija od nekih dvesta hiljada deoni~ara.37 Sli~no tome, ne{to {to je manje-vi{e bilo niz nesporazuma kona~no je dovelo do britansko-burskog rata za koji su Buri pogre{no verovali da je kulminacija dugoro~nog zahteva britanske vlade za ujedinjenje Ju`ne Afrike, dok je on uglavnom bio uslovljen investicionim interesima.38 Kada su izgubili rat, Buri nisu izgubili vi{e nego {to su po slobodnoj volji napustili, to jest, svoj udeo u bogatstvu; ali su oni definitivno zadobili pristanak svih drugih evropskih elemenata, uklju~uju}i i britansku vladu, na bezakonje rasnog dru{tva.39 Danas se svi delovi stanovni{tva, britanskog ili burskog, organizovani radnici ili kapitalisti, sla`u u rasnom pitanju;40 i dok je uspon nacisti~ke Nema~ke i svesni poku{aj nacista da preobraze nema~ki narod u rasu zna~ajno oja~ao politi~ku poziciju Bura, nema~ki poraz je nije oslabio. Buri su mrzeli finansijere i pla{ili su ih se vi{e nego drugih stranaca. Oni su nekako razumeli da je finansijer klju~na figura u kombinaciji suvi{nog bogatstva i suvi{nih ljudi, da je njegova funkcija da preobrati u su{tini prolazan lov na zlato u stalni posao.41 Rat sa Britancima je, me|utim, uskoro pokazao jedan jo{ presudniji aspekt. Bilo je prili~no o~igledno da su ga pripremili strani investitori, koji su tra`ili vladinu za{titu svog ogromnog profita u udaljenim zemljama kao ne{to normalno, kao da vojske anga`ovane u ratu protiv stranih naroda nisu ni{ta drugo do doma}e policijske snage ume{ane u sukob doma}ih kriminalaca. Za Bure je predstavljalo malu razliku to {to oni koji su uveli ovu vrstu nasilja u mra~ne afere
37 Vidi Paul H. Emden, Jews of Britain, A Series of Biographies, London, 1944, chapter From Cairo to the Cape. 38 Kiewiet (op. cit., p. 138-139) pominje, me|utim, jo jedan niz okolnosti: Svaki pokuaj britanske vlade da obezbedi olakice ili reforme od transvalske vlade ~inio je od nje neizbe`no agenta rudarskih magnata... Velika Britanija je davala podrku kapitalu i rudarskim investicijama bez obzira da li su to u Dauning stritu jasno shvatali. 39 ^esto kolebljivo i nepouzdano dr`anje britanskih dr`avnika u generaciji pre Burskog rata mo`e se pripisati neodlu~nosti britanske vlade izme|u obaveza prema domorocima i obavezama prema beloj zajednici... Sada je, me|utim, Burski rat iznudio odluku o domoroda~koj politici. U uslovima mira britanska vlada je obe}ala da ne}e ~initi nijedan pokuaj da promeni politi~ki status domorodaca pre nego to da autonomiju bivoj republici. U toj epohalnoj odluci britanska vlada je odstupila od svog humanitarnog polo`aja i omogu}ila burskim vo|ama da izvojuju odlu~nu pobedu u mirovnim pregovorima to je ozna~ilo njihov vojni poraz. Velika Britanija je prestala da se trudi da zadr`i kontrolu nad vitalnim odnosima izme|u belih i crnih. Dauning strit se predao sve do dr`avne granice (Kiewiet, op. cit.,143144). 40 Postoji... potpuno pogreno shvatanje da se Buri i narodi engleskog porekla u Ju`noj Africi jo uvek ne sla`u kako da tretiraju domoroce. Naprotiv, to je jedna od ono malo stvari u kojima se oni sla`u (James, op. cit., p. 47) 41 Uglavnom zahvaljuju}i metodama Alfreda Bajta, koji je 1875. doao da kupi dijamante za jednu hamburku firmu. Do tada su samo pekulanti bili deoni~ari u rudni~kim avanturama... Bajtov metod je zainteresovao i cenjene investitore (Emden, op. cit.).

206

IMPERIJALIZAM

proizvodnje zlata i dijamanata sad nisu bili finansijeri, nego ljudi koji su se nekako podigli iz same gomile i, kao Sesil Roudz, manje verovali u profit a vi{e u ekspanziju radi ekspanzije.42 Finansijeri, koji su uglavnom bili Jevreji i samo zastupnici, a ne vlasnici vi{ka kapitala, nisu imali ni potreban politi~ki uticaj niti dovoljno ekonomske mo}i da uvedu politi~ke ciljeve i da primene nasilje u {pekulaciji i kockanju. Nema sumnje da su finansijeri, koji nisu presudan ali jesu bitan faktor u imperijalizmu, bili zna~ajni predstavnici imperijalizma u po~etnom periodu.43 Oni su iskoristili preveliku proizvodnju kapitala i potpun preokret ekonomskih i moralnih vrednosti koji ju je pratio. Umesto puke trgovine robom i pukog profita od proizvodnje, trgovina samim kapitalom nesrazmerno je porasla. Samim tim oni su dobili va`nu poziciju; uz to su profiti od investicija u stranim zemljama uskoro po~eli da rastu mnogo br`e od trgova~kih profita, tako da su krupni i sitni trgovci izgubili premo} nad finansijerima.44 Glavna ekonomska karakteristika finansijera jeste da on ne zara|uje profit od proizvodnje i eksploatacije, razmene robe ili normalnog bankarskog poslovanja, ve} isklju~ivo kroz provizije. U na{em kontekstu to je va`no jer daje onaj ukus nerealnosti, fantomske egzistencije i su{tinske uzaludnosti ~ak i u normalnoj ekonomiji, {to je tipi~no za mnoge ju`noafri~ke doga|aje. Finansijeri nikoga nisu zaista eksploatisali i oni su imali najmanje kontrole nad tokom svojih poslovnih avantura, bilo da su se te avanture pretvorile u obi~ne prevare ili u zdrave poduhvate koji su se naknadno u~vrstili. Isto tako, zna~ajno je {to se upravo element gomile u jevrejskom narodu pretvorio u finansijere. Otkri}e zlatnih rudnika u Ju`noj Africi podudarilo se sa prvim modernim pogromima u Rusiji, tako da je jedan mali broj jevrejskih emigranata oti{ao u Ju`nu Afriku. Me|utim, oni bi tamo jedva igrali ikakvu ulogu u me|unarodnoj gomili o~ajnika ili lovaca na bogatstvo da nekoliko Jevreja finansijera nije imalo vode}e pozicije i smesta pokazalo interesovanje za prido{lice koji su o~ito mogli da ih zastupaju me|u stanovni{tvom.
42 Veoma karakteristi~no s tog stanovita je bilo Barnatovo dr`anje kada je dolo do stapanja njegovih poslova sa Roudzovom grupom. Za Barnata je stapanje bilo puka finansijska transakcija u kojoj je on `eleo da pravi novac... On je zato `eleo da kompanija nema nikakve veze sa politikom. Roudz, me|utim, nije bio samo biznismen... Ovo pokazuje koliko je Barnato greio kada je rekao da sam prihvatio poduku Sesila Roudza, ne bi bilo Sesila Roudza (ibid.). 43 Uporedi poglavlje V, beleka 34. 44 Porast profita od stranih investicija i relativni porast stranih trgovinskih profita karakteriu ekonomsku stranu imperijalizma. U 1899. procenjeno je da je celokupna strana i kolonijalna trgovina donela Velikoj Britaniji dobit od samo 18 miliona funti, dok su se u istoj godini profiti od stranih investicija popeli do 90 ili 100 miliona funti. Vidi J. A. Hobson, Imperialism, London, 1938, p. 53 ff. O~igledno da investicije zahtevaju mnogo svesniju dugoro~nu politiku eksploatacije nego to je puka trgovina.

RASA I BIROKRATIJA

207

Finansijeri Jevreji su do{li iz prakti~no svih zemalja na kontinentu u kojima su, u kategorijama klase, bili suvi{ni kao i drugi ju`noafri~ki doseljenici. Oni su bili dosta druga~iji od nekoliko etabliranih porodica jevrejskih uglednika ~iji je uticaj stalno rastao posle 1820, i u ~ije redove zato vi{e nisu mogli da se asimiluju. Pripadali su toj novoj kasti jevrejskih finansijera kakve od sedamdesetih i osamdesetih nadalje, nalazimo u svim evropskim glavnim gradovima, u koje su do{li uglavnom napustiv{i zemlje iz kojih su poticali da bi oku{ali sre}u u me|unarodnom berzanskom kockanju. Oni su to radili svuda, na veliko o~ajanje starijih jevrejskih porodica koje su bile isuvi{e slabe da zaustave beskrupuloznost prido{lica i stoga su bile prezadovoljne makar kad su ovi kasnije odlu~ili da prenesu polje svojih aktivnosti preko mora. Drugim re~ima, finansijeri Jevreji su postali isto toliko suvi{ni u legitimnom jevrejskom bankarstvu kao {to je bogatstvo koje su oni predstavljali postalo suvi{no u legitimnom industrijskom preduze}u, a lovci na bogatstvo u svetu legitimnog rada. U samoj ju`noj Africi, gde je trgovac bio u poziciji da izgubi status u okviru ekonomije zemlje u odnosu na finansijera, prido{lice Barnatos, Beits, Semi Marks su mnogo lak{e nego u Evropi potisnuli starije doseljenike Jevreje sa ~elnih pozicija.45 U Ju`noj Africi, iako te{ko igde drugde, oni su bili tre}i ~inilac u po~etnom savezu izme|u kapitala i gomile; u velikoj meri oni su pokrenuli taj savez, rukovali protokom i investiranjem kapitala u rudnike zlata i dijamantska polja i uskoro su postali istaknutiji od svih ostalih. ^injenica da su to ljudi jevrejskog porekla dodala je nedefinisan simboli~an ukus njihovoj ulozi finansijera ukus su{tinskog besku}ni{tva i neukorenjenosti i ta ~injenica je poslu`ila da se uvede element misterije, kao i da se cela stvar simbolizuje. Ovome se moraju dodati njihove stvarne me|unarodne veze, koje su prirodno podsticale op{te popularne iluzije u vezi sa politi~kom mo}i Jevreja po celom svetu. Sasvim je razumljivo da su sve fantasti~ne ideje o tajnoj me|unarodnoj mo}i Jevreja ideje koje su izvorno bile rezultat blizine jevrejskog bankarskog kapitala dr`avnoj sferi biznisa postale ovde otrovnije nego na evropskom kontinentu. Ovde su, prvi put, Jevreji dovedeni u sred rasnog dru{tva i skoro automatski su ih Buri izdvojili od sveg ostalog belog naroda, gajili prema njima posebnu mr`nju, ne samo kao prema predstavnicima celog preduze}a, ve} kao prema razli~itoj rasi, kao prema otelovljenju |avolskog principa uvedenog u normalni svet crnih i belih. Ta je mr`nja bila utoliko o{trija {to je de45 Rani jevrejski doseljenici u Ju`noj Africi u osamnaestom i u prvoj polovini devetnaestog veka bili su avanturisti; za njima su posle sredine veka doli trgovci na veliko i na malo, me|u kojima su se najistaknutiji okrenuli takvim delatnostima kao to su ribarenje, lov na foke i na kitove (bra}e De Pas) i uzgajanje nojeva (porodica Mozental). Kasnije su oni bili skoro naterani u Kimberli, u industriju dijamanata gde, me|utim, nikada nisu postigli takvu nadmo} kao Barnato ili Bajt.

208

IMPERIJALIZAM

limi~no bila izazvana sumnjom da }e Jevreje, sa njihovim starijim i autenti~nijim zahtevom za izabrano{}u, biti te`e nego ikog drugog uveriti u opravdanost burskih zahteva za izabrano{}u. Dok je hri{}anstvo jednostavno poricalo princip izabranosti kao takav, judaizam je izgledao kao direktan izazov i suparnik. Davno pre nego {to su nacisti svesno podstakli antisemitski pokret u Ju`noj Africi, rasni problem se u obliku antisemitizma ubacio u sukob uitlander-a i Bura,46 {to je utoliko zna~ajnije jer va`nost Jevreja u ju`noafri~koj ekonomiji zlata i dijamanata nije pre`ivela prelaz vekova. ^im je industrija zlata i dijamanata dostigla stepen imperijalisti~kog razvoja i ~im su deoni~ari na daljinu zatra`ili politi~ku za{titu svojih vlada, Jevreji vi{e nisu mogli da odr`e svoju va`nu ekonomsku poziciju. Oni nisu imali svoju vladu u domovini kojoj bi se obratili; njihova pozicija u ju`noafri~kom dru{tvu bila je tako nesigurna da je za njih bilo u pitanju mnogo vi{e od samog opadanja uticaja. Mogli su da o~uvaju ekonomsku sigurnost i stalnu naseljenost u Ju`noj Africi, {to je njima bilo potrebnije nego ijednoj drugoj grupi uitlanders-a, samo ako postignu neki status u dru{tvu {to je u ovom slu~aju zna~ilo prijem u ekskluzivne britanske klubove. Bili su primorani da trguju svojim uticajem, protivno polo`aju jednog d`entlmena, kao {to je Sesil Roudz vrlo otvoreno rekao kada je kupio sebi ulaz u Barnatov trust dijamanata po{to je sjedinio svoju kompaniju De Beers sa kompanijom Alfreda Beitsa.47 Ali ti Jevreji su imali da ponude vi{e od same ekonomske mo}i; zahvaljuju}i njima, Sesila Roudza, istu takvu prido{licu i avanturistu kao i oni {to su, kona~no je prihvatio uva`eni engleski bankarski biznis sa kojim su ipak jevrejski finansijeri imali bolje veze nego iko drugi.48 Nijedna od engleskih banaka ne bi pozajmila nijedan {iling na osnovu sigurnosti deonica zlata. Neograni~eno poverenje ovih trgovaca dijamantima iz Kimberlija delovalo je kao magnet na pripadnike iste vere kod ku}e.49 Potera za zlatom postala je potpuno razvijeno imperijalisti~ko preduze}e tek po{to je Sesil Roudz li{io Jevreje poseda, uzeo investicionu politiku iz engleskih u sopstvene ruke i postao centralna figura na Rtu. Sedamdeset pet procenata dividendi koje su se ispla}ivale deoni~arima i{le su u inos46 Ernst Schultze, Die Judenfrage in Sued-Afrika u Der Weltkampf, Oktober, 1938, Vol. XV, No. 178. 47 Barnato je prodao svoj deo Roudzu da bi bio uveden u Kimberli klub. To nije ~isto nov~ana transakcija. Pri~a se da je Roudz rekao Barnatu: Nudim Vam da od Vas napravim d`entlmena. Barnato je `iveo `ivot d`entlmena osam godina, a zatim je po~inio samoubistvo. Vidi Millin, op. cit., pp. 14,85. 48 Put od jednog Jevrejina (u ovom slu~aju Alfred Bajt iz Hamburga) do drugog je lak. Roudz je otiao u Englesku da se vidi sa lordom Rotildom i Rotild se sporazumeo s njim. (ibid.). 49 Emden, op. cit.

RASA I BIROKRATIJA

209

transtvo, a ogroman deo u Veliku Britaniju. Roudz je uspeo da zainteresuje britansku vladu za svoje poslove, ubedio ju je da su ekspanzija i izvoz instrumenata nasilja neophodni da bi se za{titile investicije, te da je takva politika sveta du`nost svake nacionalne vlade. S druge strane, uveo je na samom Rtu onu tipi~nu imperijalisti~ku ekonomsku politiku prenebregavanja svih industrijskih preduze}a koja nisu u vlasni{tvu deoni~ara na daljinu, tako da su na kraju ne samo kompanije rudnika zlata ve} i sama vlada obeshrabrivale eksploataciju obilnih naslaga te{kih ruda i proizvodnju robe {iroke potro{nje.50 Ovom politikom, Roudz je uveo najmo}niji faktor za eventualno smirivanje Bura; zanemarivanje svih autenti~nih industrijskih preduze}a bilo je naj~vr{}a garancija za izbegavanje normalnog kapitalisti~kog razvoja, pa tako i prepreka za normalan kraj rasnog dru{tva. Burima je trebalo nekoliko decenija da shvate da nemaju razloga da se pla{e imperijalizma, po{to on ne}e ni razviti zemlju kao {to su bile razvijene Australija i Kanada, niti }e pedantno crpeti profite od zemlje, budu}i sasvim zadovoljan visokim obrtom investicija na jednom odre|enom polju. Imperijalizam je bio voljan da napusti takozvane zakone kapitalisti~ke proizvodnje i njihove egalitarne tendencije sve dok su profiti od odre|enih investicija bili sigurni. To je kona~no vodilo ka ukidanju zakona ~istog profita, i Ju`na Afrika je postala prvi primer onoga {to se mo`e dogoditi kad god gomila postane dominantni ~inilac u savezu gomile i kapitala. U jednom pogledu, najva`nijem, Buri su ostali neprikosnoveni gospodari zemlje: kad god bi racionalan rad i proizvodna politika do{li u sukob sa rasnim stavovima, pobe|ivali su ovi drugi. Motivi profita bili su s vremena na vreme `rtvovani zahtevima rasnog dru{tva, ~esto po stra{nu cenu. Rentabilnost je preko no}i uni{tena kada je vlada otpustila 17.000 zaposlenih Bantu crnaca i platila belim nadni~arima iznos koji je narastao za 200 posto51; tro{kovi lokalne vlasti postali su nesnosni kada su doma}i municipalni slu`benici zamenjeni belima; Color Bar Bill je kona~no isklju~io sve crne radnike iz mehani~kih poslova i naterao industriju na stra{an porast proizvodnih tro{kova. Rasni svet Bura nije imao vi{e koga
50 Ju`na Afrika je koncentrisala skoro svu svoju industrijsku energiju iz vremena mira na proizvodnju zlata. Prose~ni investitor je ulagao novac u zlato jer je ono nudilo najbr`i i najve}i obrt. Ali, Ju`na Afrika je isto tako imala strahovite naslage gvo`|a, ruda~e, bakra, azbesta, mangana, kalaja, olova, platine, hroma, liskuna i grafita. To je, zajedno sa rudnicima uglja i akom fabrika koje su proizvodile robu iroke potronje, bilo poznato kao sekundarna industrija. A razvoj tih sekundarnih industrija obeshrabile su kompanije rudnika zlata i, u velikom stepenu, vlada (James, op. cit., p. 333). 113 Himmler, op. cit., u: Nazi Conspiracy, IV, 616 ff. 51 James, op. cit., pp. 111-112. Vlada je ra~unala da je to dobar primer za privatne poslodavce... i javno mnjenje je uskoro iznudilo promene u politici zapoljavanja mnogih slu`benika.

210

IMPERIJALIZAM

da se boji, najmanje belih radnika ~iji su se sindikati `alili da Color Bar Bill nije i{ao dovoljno daleko.52 Na prvi pogled iznena|uje da je `estoki antisemitizam nad`iveo nestanak finansijera Jevreja kao i uspe{nu indoktrinaciju rasizmom svih delova evropskog stanovni{tva. Jevreji svakako nisu bili izuzetak od tog pravila; prihvatili su rasizam kao i svi drugi, i njihovom pona{anju prema crnim ljudima nije se imalo {ta prigovoriti.53 Ipak su, a da toga nisu bili svesni i pod pritiskom posebnih okolnosti, raskinuli sa jednom od najmo}nijih tradicija ove zemlje. Prvi znak nenormalnog pona{anja do{ao je odmah po{to su finansijeri Jevreji izgubili svoj polo`aj i industriji zlata i dijamanata. Oni nisu napustili zemlju, ve} su trajno54 zauzele jedinstven polo`aj za belu grupu: nisu pripadali ni `ivotnom soku Afrike niti siroma{nom belom otpadu. Umesto toga, oni su skoro odmah zapo~eli da izgra|uju one delatnosti i profesije koje su po ju`noafri~kom mi{ljenju drugorazredne jer nisu povezane sa zlatom.55 Jevreji su postali fabrikanti name{taja i ode}e, vlasnici trgovina i ljudi iz profesija, lekari, advokati i novinari. Drugim re~ima, bez obzira na to koliko su mislili da su se dobro prilagodili uslovima gomile u zemlji i njenom rasnom dr`anju, Jevreji su razbili njen najva`niji sklop uvode}i u ju`noafri~ku ekonomiju ~inilac normalnosti i proizvodnje, a rezultat je bio da je g. Malan, kada je Parlamentu odneo nacrt zakona da se iz Unije proteraju svi Jevreji, imao entuzijasti~nu podr{ku svih siroma{nih belaca u celom burskom stanovni{tvu.56 Ova promena u ekonomskoj funkciji, preobra`aj ju`noafri~ke jevrejske zajednice od najmutnijih karaktera u mutnom svetu zlata i rase u jedini
52 James, op. cit., p. 108. 53 Ovde ponovo mo`e da se primeti drasti~na razlika izme|u ranijih naseljenika i finansi-

jera do kraja devetnaestog veka. Saul Salomon, na primer, negrofilni ~lan kejpskog parlamenta, bio je potomak porodice koja se u Ju`nu Afriku naselila u ranom devetnaestom veku (Emden, op. cit.) . 54 Izme|u 1924. i 1930, u Ju`nu Afriku je imigriralo 12 319 Jevreja, dok je samo 461 napustio zemlju. Te su cifre veoma upadljive ako se zna da se ukupna imigracija za isti period posle odbitka emigranata popela na 14 241 osobu. (Vidi Schultze, op. cit.) Ako uporedimo ove cifre sa imigracionom tabelom iz beleke br. 6, sledi da su Jevreji ~inili oko tre}inu ukupne imigracije u Ju`nu Afriku dvadesetih godina, i da su se, za razliku od svih ostalih kategorija uitlanders-a, naselili tamo za stalno; njihov udeo u godinjoj emigraciji je manji od 2 posto. 55 Zadrte burske nacionalisti~ke vo|e osu|ivale su ~injenicu to ima 102 000 Jevreja u Uniji; najve}i broj su beli okovratnici, industrijski slu`benici, vlasnici radnji ili pripadnici neke druge profesije. Jevreji su u~inili mnogo da izgrade sekundarne industrije Ju`ne Afrike to jest, industrije koje nisu kopanje zlata i dijamanata usredsre|uju}i se posebno na izradu ode}e i nametaja (James, op. cit., p. 46). 56 Ibid., 67-68.

RASA I BIROKRATIJA

211

proizvodni deo stanovni{tva, stigao je kao ~udna, zastarela potvrda prvobitnih burskih strahova. Oni nisu toliko mrzeli Jevreje kao posrednike suvi{nog bogatstva ili kao predstavnike sveta zlata, oni su ih se pla{ili i prezirali ih kao samu sliku uitlanders-a koji bi poku{ali da zemlju promene u normalan proizvodni deo zapadne civilizacije, ~iji bi motivi profita najzad smrtno ugrozili fantomski svet rase. I kada su Jevreji bili kona~no odvojeni od zlatnog `ivotnog soka uitlanders-a, a nisu mogli da napuste zemlju kao {to bi svi drugi stranci u~inili u sli~nim okolnostima, nego su umesto toga razvili drugorazrednu industriju, ispostavilo se da su Buri bili u pravu. Jevreji su potpuno sami, ne kao slika bilo ~ega ili bilo koga, postali stvarna pretnja rasnom dru{tvu. Kako danas stoje stvari, Jevreji protiv sebe imaju zajedni~ko neprijateljstvo svih onih koji veruju u rasu ili zlato a to je prakti~no celo evropsko stanovni{tvo u Ju`noj Africi. Oni ipak ne mogu i ne}e da stvore zajedni~ko na~elo sa jedinom drugom grupom koja polako i postepeno izlazi kao pobednik iz rasnog dru{tva: sa crnim radnicima, koji pod uticajem regularnog rada i urbanog `ivota postaju sve svesniji svoje ljudskosti. Iako, za razliku od belih, zaista imaju istinsko rasno poreklo, oni od rase nisu napravili feti{; ukidanje rasnog dru{tva za njih zna~i obe}anje njihovog oslobo|enja. Za razliku od nacista, kojima su rasizam i antisemitizam bili glavno politi~ko oru`je za razaranje civilizacije i uspostavljanje nove dr`avne strukture, rasizam i antisemitizam su normalna stvar i prirodna posledica status quo-a u Ju`noj Africi. Za ra|anje rasizma i nacionalizma nije bio potreban nacizam i oni su na nacizam uticali samo na posredan na~in. Do{lo je, me|utim, do stvarnih i trenuta~nih povratnih efekata na ju`noafri~ko rasno dru{tvo po pitanju dr`anja evropskih naroda. Jeftina indijska i kineska radna snaga suludo se uvozila u Ju`nu Afriku, ali kad god bi se njen unutra{nji priliv privremeno zaustavio,57 odmah bi se osetila promena u dr`anju prema obojenom narodu u Aziji gde su, prvi put, ljudi tretirani na skoro isti na~in kao oni afri~ki divljaci koji su Evropljane pla{ili bukvalno do izbezumljenja. Razlika je bila jedino u tome {to tu nije moglo biti izgovora i ljudski shvatljivog razloga da se Indijci i Kinezi tretiraju kao da nisu ljudska bi}a. U izvesnom smislu, tek ovde je po~eo stvarni zlo~in, jer je ovde svako trebalo da zna {ta radi. Istina da je rasna ideja bila pone{to modifikovana u Aziji; vi{e i ni`e vrste, kako bi beli ~ovek rekao kad je uprtio svoj teret, jo{ uvek pokazuju lestvicu i mogu}ni postepen razvoj, i ta ideja na neki na~in izmi~e konceptu dve potpuno razli~ite vrste `ivih bi}a. S druge strane, po{to je rasni princip istisnuo stariju ideju
57 U devetnaestom veku vie od 100 000 indijskih kulija bilo je uvezeno u Natalne planta`e e}era. Za njima su sledili kineski radnici u rudnicima, koji su brojali oko 55 000 1907. Godine 1910. britanska vlada je naredila repatrijaciju svih kineskih rudara, a 1913. je zabranila svaku dalju imigraciju iz Indije ili ijednog drugog dela Azije. Godine 1931. u Uniji je 142 000 Azijata i bili su tretirani kao afri~ki domoroci. (Vidi tako|e Schultze, op. cit.)

212

IMPERIJALIZAM

tu|ih i ~udnih naroda u Aziji, ovo oru`je se mnogo svesnije primenjivalo za potrebe vlasti i eksploatacije nego u Africi. Trenutno je manje zna~ajno (iako je za totalitarne vladavine bilo od ve}e va`nosti) jedno drugo iskustvo u afri~kom rasnom dru{tvu, naime to da motivi profita nisu sveti i da se mogu nadvladati, da dru{tva mogu da funkcioni{u po principima druk~ijim od ekonomskih i da takve okolnosti mogu da favorizuju one koji bi u uslovima racionalizovane proizvodnje pripadali deprivilegovanima. Ju`noafri~ko rasno dru{tvo dalo je gomili veliku lekciju o onome o ~emu je ona uvek imala konfuzan nagove{taj: da grupa kojoj su privilegije uskra}ene mo`e ~istim nasiljem stvoriti klasu ni`u od sebe, da joj u tu svrhu nije ~ak potrebna ni revolucija, ve} da se mo`e povezati sa grupama vladaju}ih klasa, i da strani ili zaostali narodi nude najbolje mogu}nosti za takvu taktiku. Potpun uticaj afri~kog iskustva prvo su shvatili vo|e gomile, kao Karl Peters, koji su odlu~ili da i oni moraju da pripadaju rasi gospodara. Afri~ki kolonijalni posedi postali su najplodnije tlo za ono {to je kasnije postalo nacisti~ka elita. Ovde su oni svojim o~ima videli kako narodi mogu biti preobra}eni u rase i kako, prosto preuzimanjem inicijative u tom procesu, ~ovek mo`e sopstveni narod da gurne na poziciju gospodara. Ovde su se izle~ili od iluzije da je istorijski proces neizostavno progresivan, jer ako je pravac starije kolonizacije bio da se probiju do ne~ega, Holan|ani su se probili na drugu stranu od svega58 i ako je ekonomska istorija nekada u~ila da se ~ovek razvio postepenim koracima od `ivljenja od lova do pastirskog gajenja `ivotinja i kona~no do naseobina i do poljoprivrednog `ivota, burska pri~a jasno je pokazala da ~ovek mo`e isto tako do}i iz zemlje koja je postala vode}a u ekonomskoj i intenzivnoj kultivaciji... /a/ da postepeno postane pastir i lovac.59 Te vo|e su veoma dobro razumele da su, upravo zato {to su Buri potonuli nazad do nivoa divlja~kih plemena, oni ostali njihovi neprikosnoveni gospodari. Bili su savr{eno voljni da plate cenu, da opadnu do nivoa rasne organizacije, ako bi time mogli da kupe gospodarstvo nad drugim rasama. I znali su iz svojih iskustava sa ljudima skupljenim sa sve ~etiri strane sveta u Ju`nu Afriku da }e sva gomila zapadnog civilizovanog sveta biti uz njih.60
58 Barnes, op. cit., p. 13. 59 Kiewiet, op. cit., p. 13. 60 Kada su se ekonomisti izjasnili da su vie nadnice jedan oblik pobune i da je zati}eni

rad neekonomi~an, dat je odgovor da je dobro to se ~ini `rtva ako nesre}ni elementi u belom stanovnitvu kona~no na|u sigurno tlo u modernom `ivotu. Ali nije samo u Ju`noj Africi glas konvencionalnog ekonomiste prolazio nezapa`eno do kraja Velikog rata... U generaciji koja je videla kako Engleska naputa slobodnu trgovinu, kako Amerika naputa zlato kao meru, Tre}i rajh prihvata autarhiju,... nije mnogo neumesno insistiranje Ju`ne Afrike da svoj ekonomski `ivot mora da organizuje tako da obezbedi dominantnu poziciju bele rase (Kiewiet, op. cit. p. 224 i 245).

RASA I BIROKRATIJA

213

III: Karakter imperijaliste


OD DVA glavna sredstva imperijalisti~ke vladavine, rasa je otkrivena u Ju`noj Africi, a birokratija u Al`iru, Egiptu i Indiji; prva je bila prosto svesna reakcija na plemena ~ije ljudskosti se evropski ~ovek stideo i pla{io, dok je druga bila posledica one administracije kojom su Evropljani poku{avali da vladaju stranim narodima koje su u pore|enju sa sobom smatrali beznade`no inferiornim, a kojima je istovremeno bila potrebna njihova posebna za{tita. Rasa je, drugim re~ima, bila bekstvo u neodgovornost gde ni{ta ljudsko vi{e ne mo`e da postoji, a birokratija je bila rezultat odgovornosti koju nijedan ~ovek ne mo`e da snosi za svoje bli`nje i nijedan narod za neki drugi narod. Preterano ose}anje odgovornosti kod britanskih administratora Indije koji su do{li posle Berkovih kr{ioca zakona imalo je materijalnu osnovu u ~injenici da je Britanska imperija zapravo ste~ena u trenutku rasejanosti. Tako su oni koji su bili suo~eni sa svr{enom ~injenicom i zauzeti time da sa~uvaju ono {to je slu~ajno postalo njihovo, morali da na|u tuma~enje koje mo`e da pretvori slu~ajnost u neku vrstu voljnog ~ina. Takve istorijske promene ~injenica pronosile su se kroz legende od davnih vremena, a legende koje je prosanjala britanska inteligencija odigrale su odlu~uju}u ulogu u formiranju karaktera birokrate i tajnog agenta britanskih slu`bi.

Legende su uvek igrale mo}nu ulogu u stvaranju istorije. ^ovek, kome nije dat dar da ne radi, koji je uvek nevoljni naslednik del drugih ljudi, uvek optere}en odgovorno{}u koja se pokazala kao posledica beskrajnog lanca doga|aja pre nego svesnih ~inova, tra`i obja{njenje i tuma~enje pro{losti za koju misli da krije tajanstveni klju~ njegove budu}e sudbine. Legende su bile duhovni temelj svakog drevnog grada, carstva, naroda, obe}avale su bezbedan put kroz neograni~ene prostore budu}nosti. Nikada ne pripovedaju}i ~injenice pouzdano, a ipak uvek izra`avaju}i njihovo pravo zna~enje, one su nudile istinu izvan realnosti, pam}enje izvan se}anja. Legendarna obja{njenja istorije uvek su slu`ila kao zastarele ispravke ~injenica i realnih doga|aja, potrebne upravo zato {to bi sama istorija smatrala ~oveka odgovornim za dela koja nije po~inio i za posledice koje uop{te nije predvideo. Istina drevnih legendi {to im daje fascinantnu aktuelnost ~ak i vekovima po{to su se gradovi i carstva i narodi kojima su oni slu`ili rasuli u prah nije bila ni{ta do oblik u kome su pro{li doga|aji izmi{ljeni da bi odgovarali condicio humana uop{te i politi~kim aspiracijama posebno. Samo u iskreno izmi{ljenoj pri~i o odre|enim doga|ajima ~ovek je pristao da prihvati svoju odgovornost za njih i da pro{le doga|aje smatra svojom pro{lo{}u. Legende su ga napravile gospodarom onoga {to nije uradio i sposobnim da se nosi sa onim {to nije mogao da zaustavi. U

214

IMPERIJALIZAM

tom smislu legende nisu samo jedno od prvih se}anja ~ove~anstva ve} zapravo pravi po~etak ljudske istorije. Cvetanje istorijskih i politi~kih legendi je prili~no grubo okon~ano ro|enjem hri{}anstva. Hri{}ansko tuma~enje istorije, od Adamovih dana do Stra{nog suda, ponudilo je najmo}nije i sveobuhvatno legendarno obja{njenje ljudske sudbine kao jedini mogu}i put iskupljenja i spasenja. Tek po{to je duhovno ujedinjenje hri{}anskih naroda otvorilo put pluralnosti nacija, kada je put ka spasenju postao nesiguran element li~ne vere pre nego univerzalna teorija primenjiva na sva zbivanja, pojavile su se nove vrste istorijskih obja{njenja. Devetnaesti vek nam je ponudio ~udnovat spektakl skoro istovremenog ro|enja najrazli~itijih i kontradiktornih ideologija od kojih je svaka tvrdila da zna skrivenu istinu o ina~e nerazumljivim ~injenicama. Legende, me|utim, nisu ideologije; one ne ciljaju na univerzalno obja{njenje, ve} se uvek bave konkretnim ~injenicama. Izgleda da je dosta zna~ajno {to uspon nacionalnih zajednica nije nigde pratila legenda o osnivanju i {to je prvi jedinstven napor u modernim vremenima u~injen ta~no kada je opadanje nacionalnih zajednica postalo o~igledno i kada je izgledalo da je imperijalizam zauzeo mesto staromodnog nacionalizma. Autor imperijalisti~ke legende je Radjard Kipling, njena je tema Britanska imperija, njen rezultat karakter imperijaliste (imperijalizam je bio jedina {kola karaktera u modernoj politici). I dok je legenda o britanskoj imperiji malo imala veze sa realnostima britanskog imperijalizma, ona je najbolje sinove Engleske naterala ili namamila da joj slu`e. Jer legende privla~e ono najbolje u na{e vreme, kao {to ideologije privla~e prosek, dok {u{kanja o stra{nim tajnim zakulisnim mo}ima privla~e upravo najgore. Bez sumnje, nijedna politi~ka struktura ne}e probuditi vi{e legendarnih pri~a nego Britanska imperija, nego lutanje britanskog naroda od savesnog osnivanja kolonija do vlasti i dominacije nad stranim narodima po celom svetu. Osniva~ka legenda, kako je Kipling pri~a, polazi od elementarne realnosti naroda Britanskih ostrva.61 Kako su okru`eni morem, bila im je potrebna i oni su zadobili pomo} triju elemenata, Vode, Vatre i Sunca, i to pronalaskom broda. Brod je omogu}io sklapanje opasnog saveza sa elementima i u~inio je Engleza gospodarom sveta. Osvoji}ete svet, ka`e Kipling, a da niko ne opazi kako ste to uradili, dr`a}ete svet a da niko ne sazna kako ste to uradili i nosi}ete svet na ple}ima a da niko ne vidi kako ste to uradili. Ali ni vi ni va{i sinovi ne}ete dobiti ni{ta od tog posli}a, osim ^etiri dara jedan za More, jedan za Vetar, jedan za Sunce a jedan za brod koji vas nosi... Jer, osvojiv{i svet, dr`e}i svet, nose}i svet na ple}ima na kopnu ili na moru ili u vazduhu va{i sinovi }e uvek imati ^etiri dara.
61 Rudyard Kipling, The First Sailor u: Humorous Tales, 1891.

RASA I BIROKRATIJA

215

Duga~kih lica i sporog govora i te{ki prokleto te{ki u rukama }e im oni biti, uvek pomalo vetrobran od svakog neprijatelja tako }e sinovi mo}i da budu stra`a svima onima koji prolaze morima po svojim pravovaljanim zgodama. Pri~ica Prvi mornar je toliko bliska drevnim osniva~kim legendama po tome {to Britance predstavlja kao jedini politi~ki zreo narod, narod koji se brine o zakonu i o dobrobiti sveta u sred varvarskih plemena koja niti brinu niti znaju {ta dr`i svet na okupu. Na `alost, toj je predstavi nedostajala unutra{nja istina drevnih legendi; svet je i pazio i znao i video kako su oni to radili i nikakva pri~a nalik na ovu nije mogla da uveri svet da oni nisu dobili ni{ta od tog posli}a. Ipak u samoj Engleskoj je bilo izvesne stvarnosti koja je odgovarala Kiplingovoj legendi i ~inila je uop{te mogu}nom, a to je bilo postojanje takvih vrlina kao {to su vite{tvo, plemenitost, hrabrost, iako se one uop{te nisu koristile u politi~koj realnosti kojom su vladali Sesil Roudz i lord Kerzon. ^injenica da je breme belog ~oveka zapravo ili licemerje ili rasizam, nije spre~ila nekolicinu najboljih Engleza da to breme ozbiljno preuzmu i da od sebe naprave tragi~ne i kihotske lude imperijalizma. Koliko je u Engleskoj stvarna tradicija hipokrizije, isto toliko je stvarna i jedna druga, manje o~igledna tradicija, koju padam u isku{enje da nazovem tradicijom istrebljiva~a zmajeva koji su odu{evljeno odlazili u udaljene i neobi~ne zemlje, ka ~udnim i naivnim narodima da istrebljuju brojne ale koje su ove vekovima napastvovali. Ima vi{e o zrnca istine u drugoj Kiplingovoj pri~i Grob njegovog pretka62, u kojoj porodica ^in slu`i Indiji iz generacije u generaciju, kao {to delfini idu jedan za drugim preko otvorenog mora. Ubili su jelena koji je krao siroma{kovu letinu, nau~ili ovoga tajnama boljih poljoprivrednih metoda, oslobodili ga od nekih naj{tetnijih predrasuda i u velikom stilu ubijali lavove i tigrove. Njihova jedina nagrada je grob predaka i porodi~na legenda u koju je verovalo celo indijsko pleme, prema kojoj duboko po{tovani predak... ima svog tigra osedlanog tigra koga ja{e kad god oseti taj nagon. Na `alost, to jahanje po zemlji je siguran znak rata ili po{asti ili ili ne~eg drugog, a upravo u ovom slu~aju je znak vakcinacije. Tako je Najmla|i ^in, ne mnogo va`an u hijararhiji vojnih slu`bi, ali od velike va`nosti {to se indijskog plemena ti~e, morao da ubije zver svoga pretka da bi ljudi mogli da se vakcini{u bez straha od rata ili po{asti ili bilo ~ega. Kako proti~e moderan `ivot, porodica ^in je zaista sre}nija od mnogih ljudi. Njihova je {ansa {to su bili ro|eni u vreme jednog slu`bovanja koje ih ne`no i prirodno vodi da ostvare najbolje snove mladosti. Kada su drugi de~aci morali da zaborave plemenite snove, ovi su bili upravo dovoljno stari da aktiviraju plemenite snove. A kad posle trideset godina
62 U The Days Work, 1898.

216

IMPERIJALIZAM

slu`be budu penzionisani, njihov }e parobrod pro}i kraj trupa{kog broda koji isplovljava i njihovog sina nosi na istok, porodi~noj du`nosti, tako da mo} egzistencije g. ^ina, kao istrebljiva~a zmajeva koga odre|uje vlada i pla}a vojska, mo`e biti predata slede}oj generaciji. Bez sumnje, britanska vlada pla}a za njihovu slu`bu ali uop{te nije jasno kome oni kona~no slu`e. Veoma je mogu}e da oni zaista slu`e tom posebnom indijskom plemenu, generacija za generacijom, i sve zajedno je ute{no da je makar smo pleme u to uvereno. ^injenica da vi{e slu`be jedva i{ta znaju o ~udnoj du`nosti i avanturama malog poru~nika ^ina, da su jedva svesne da je on uspe{na reinkarnacija svoga dede, daje njegovom snolikom dvostrukom postojanju spokojnu osnovu u realnosti. On je jednostavno odoma}en u dva sveta, odvojen vodenim i na ogovaranja otpornim zidovima. Ro|en u srcu neugledne, tigrovite zemlje, a obrazovan u sopstvenom narodu u miroljubivoj, uravnote`enoj i lo{e informisanoj Engleskoj, on je spreman da stalno `ivi sa dva naroda i ukorenjen je u tradiciju i dobro poznaje jezik, praznoverje i predrasude i jednog i drugog. On se u trenutku mo`e pretvoriti od poslu{nog, podre|enog vojnika Njenog kraljevskog veli~anstva u uzbudljivu i plemenitu figuru u svetu uro|enika, mnogovoljenog za{titnika slabih, junaka iz starih pri~a koji ubija a`daju. Poenta je u tome da ti ~udni kihotski za{titnici slabih, koji su svoju ulogu igrali iza scena zvani~ne britanske vlasti, nisu bili toliko proizvod naivne ma{te primitivnog naroda koliko snova koji su nastavili najbolje evropske i hri{}anske tradicije, ~ak i kad su se ve} izvrgli u besplodne de~a~ke ideale. Ni vojnik Njenog veli~anstva niti britanski vi{i ~inovnik nije mogao da nau~i uro|enike ne~emu od veli~ine zapadnog sveta. Tom zadatku odgovarali su samo oni koji nikada nisu bili u stanju da prerastu svoje de~a~ke ideale, pa su se zato upisali u kolonijalnu slu`bu. Imperijalizam za njih nije bio ni{ta drugo do slu~ajna mogu}nost da se spasu od dru{tva u kome ~ovek mora da zaboravi svoju mladost ako `eli da odraste. Englesko dru{tvo je i smo bilo presre}no da ih vidi kako odlaze u udaljene zemlje, ka zgodama gde su se tolerisali i ~ak produ`avali njihovi de~a~ki ideali iz osnovne {kole; kolonijalne slu`be su ih odvele iz Engleske i sa~uvale, tako da ka`emo, da ne preobrate ideale svoga detinjstva u zrele mu{ke ideje. Strane i ~udne zemlje privla~ile su najbolje pripadnike engleske mlade`i od kraja devetnaestog veka, li{iv{i englesko dru{tvo njegovih najpo{tenijih i najopasnijih elemenata i garantovale su, kao dodatak ovom bla`enstvu, izvesno o~uvanje i mo`da okamenjivanje de~a~ke plemenitosti, {to je sa~uvalo i infantilizovalo zapadne moralne norme. Lord Kromer, vicekraljev sekretar i ministar finansija u preimperijalisti~koj vladi Indije, jo{ uvek je spadao u kategoriju britanskih junaka koji ubijaju a`dahu. Vo|en isklju~ivo ose}anjem `rtvovanja za zaostalo

RASA I BIROKRATIJA

217

stanovni{tvo i ose}anjem du`nosti63 prema slavi Velike Britanije koja je rodila klasu slu`benika koji su imali i `elju i sposobnost da rukovode,64 on je 1894. odbio polo`aj vicekralja, a deset godina kasnije i mesto dr`avnog sekretara stranih poslova. Umesto tih po~asti, koje bi zadovoljile manjeg ~oveka, postao je manje poznat a svemo}an britanski generalni konzul u Egiptu od 1883. do 1907. Tamo je postao prvi imperijalisti~ki administrator, mo`da bez premca me|u onima koji su svojim slu`bama proslavili britansku rasu;65 mo`da poslednji koji je umro u nepomu}enom ponosu: Nek im bude dovoljna nagrada Britanije / plemenitija cena pla}ena nije / naroda oslobo|enog blagosiljanje / svest o izvr{enoj du`nosti.66 Kromer je oti{ao u Egipat jer je shvatio da Englez koji se daleko protegao da zadr`i svoju voljenu Indiju [mora da] ~vrsto stane na obale Nila.67 Egipat je za njega do kraja bio sredstvo, ekspanzija potrebna radi osiguranja Indije. Skoro u istom trenutku dogodilo se da je jedan drugi Englez kro~io na afri~ki kontinent, iako sa njegovog suprotnog kraja i iz suprotnih razloga: Sesil Roudz je oti{ao u Ju`nu Afriku i spasao rtsku koloniju po{to je ona izgubila svu va`nost za Englezovu voljenu Indiju. Roudzove ideje o ekspanziji bile su mnogo naprednije od ideja njegovog uva`enijeg kolege na severu; ekspanzija za njega nije morala da se opravdava takvim senzibilnim motivima kao {to je odr`avanje onoga {to ve} posedujemo. Ekspanzija je sve, a Indija, Ju`na Afrika i Egipat bili su podjednako va`ni ili neva`ni kao stepenice u ekspanziji ograni~enoj samo veli~inom zemaljske kugle. Svakako da je postojala provalija izme|u vulgarnog megalomana i obrazovanog ~oveka od `rtve i du`nosti; ipak, oni su do{li do pribli`no identi~nih rezultata i bili su podjednako odgovorni za Veliku igru tajnosti, koja nije bila manje sumanuta i manje {tetna po politiku od fantomskog sveta rase. Izuzetna sli~nost izme|u Roudzovog upravljanja u Ju`noj Africi i Kromerove vladavine u Egiptu sastoji se u tome {to ni jedan ni drugi te zemlje nisu gledali kao po sebi po`eljne ciljeve, ve} samo kao sredstva za neke zami{ljene vi{e ciljeve. Tako su oni bili sli~ni po indiferentnosti i uzdr`anosti, po odsustvu iskrenog interesovanja za svoje podre|ene, a to dr`anje se razlikovalo podjednako od okrutnosti i samovolje doma}ih despota u Aziji kao i od eksploatatorske bezobzirnosti osvaja~a ili od luda~kog i anarhi~nog ugnjetavanja jedne rase od strane druge. ^im je Kromer po~eo da vlada Egiptom radi Indije, izgubio je ulogu za{titnika zaostalih naro63 Lawrence J. Zetland, Lord Cromer, 1932, p. 16. 64 Lord Cromer, The Government of Subject Races u Edinburgh Review, January, 1908. 65 Lord Kerzon na otkrivanju memorijalne plo~e za Kromera. Vidi Zetland, op. cit.,p. 362. 66 Citirano iz Kromerove poeme. Vidi Zetland, op. cit. pp. 17-18. 67 Iz pisma Lorda Kromera iz 1882. Ibid., p. 87.

218

IMPERIJALIZAM

da i nije vi{e mogao iskreno da veruje da je li~na korist podre|enih rasa principijelna osnova cele imperijalne gra|evine.68 Uzdr`anost je postala nov na~in pona{anja svih funkcionera imperijalnih slu`bi; to je bio opasniji oblik vladavine nego despotizam i samovolja, jer on ~ak nije tolerisao ni poslednju kariku izme|u despota i podre|enih, koja se stvarala podmi}ivanjem i poklonima. Zbog tog po{tenja britanske administracije despotska vlast je postala nehumanija i neprihvatljivija za svoje podre|ene nego nekada azijatski vladari i bezobzirni osvaja~i.69 Po{tenje i suzdr`anost su bili simboli apsolutne podele interesa do ta~ke u kojoj nije bilo dozvoljeno ni da se oni sukobe. U pore|enju s tim, eksploatacija, tla~enje ili korupcija izgledaju kao ~uvari ljudskog dostojanstva, jer eksploatator i eksploatisani, tla~itelj i tla~eni, podmi}iva~ i podmi}eni makar jo{ uvek `ive u istom svetu, jo{ uvek dele iste ciljeve, bore se za posedovanje istih stvari; a to je taj tertium comparationis koji je rezervisanost uni{tila. Najgora od svega je bila ~injenica da je rezervisani administrator bio jedva svestan da je prona{ao nov oblik vladavine, zapravo je verovao da je njegovo pona{anje uslovljeno `estokim kontaktom sa ljudima koji `ive na ni`em nivou. Tako, umesto da veruje u svoju li~nu nadmo}, sa izvesnim stepenom su{tinski bezopasne ta{tine, on je osetio da pripada naciji koja je dostigla srazmerno visok nivo civilizacije70 i da zato dr`i svoj polo`aj po pravu ro|enja, bez obzira na li~ni doprinos. Karijera lorda Kromera je fascinantna jer otelovljuje samu prelaznu ta~ku starijih, kolonijalnih slu`bi u imperijalne. Njegove prve reakcije na du`nosti u Egiptu su bile izrazita nelagodnost i zabrinutost zbog dr`avnih poslova koji nisu bili aneksija nego hibridni oblik upravljanja koji se ne mo`e nazvati nijednim imenom i koji tamo nije imao presedana.71 Posle dve godine slu`be, 1885. on je jo{ uvek gajio duboke sumnje u sistem u kome je bio nominalni britanski generalni konzul i stvarni vladalac Egipta, i pisao je da veoma delikatan mehanizam [~iji] delikatan rad veoma mnogo zavisi od suda i sposobnosti nekolicine li~nosti... mo`e da se prosu|uje [samo] ako smo u stanju da imamo u vidu mogu}nost evakuacije... Ako ta mogu}nost postane tako daleka da nije ni od kakvog prakti~nog zna~aja... bilo bi bolje za nas... da ugovorimo... sa drugim silama preuzimanje uprave nad zemljom, garanciju njihovog duga, itd.72 Bez sumnje je Kromer bio u pravu jer bi ili evakuacija ili okupacija normalizovale stvari. Ali taj hibridni oblik upravljanja bez presedana postao je karakteristika celog
68 Lord Cromer, op. cit. 69 Podmi}ivanje je mo`da bilo najhumanija institucija iz zamrene bodljikave `ice

ruskog poretka. Moissaye J. Olgin, The Soul of the Russian Revoution, New York, 1917. 70 Zetland, op. cit., p. 89. 71 Iz pisma lorda Kromera napisanog 1884. Ibid., p. 117. 72 Iz pisma Lordu Grenvilu, ~lanu Liberalne partije, 1885. Ibid., p. 219.

RASA I BIROKRATIJA

219

imperijalisti~kog poduhvata; rezultat je bio da su nekoliko decenija kasnije svi izgubili ranu zdravu Kromerovu procenu o mogu}im i nemogu}im oblicima upravljanja, ba{ kao {to je izgubljen i rani sud lorda Selburna da je rasno dru{tvo na~in `ivota bez presedana. Ni~im se ne bi mogao bolje okarakterisati po~etni stadijum imperijalizma nego kombinovanjem ove dve ocene situacije u Africi: na~in `ivota bez presedana na jugu, vladavina bez presedana na severu. Tokom slede}ih godina Kromer se pomirio sa hibridnim oblikom upravljanja; u svojim pismima po~eo je da ga opravdava i da izla`e potrebu za upravom koja nema imena i presedana. Na kraju `ivota je stavio na papir (u eseju Vladavina podre|enim rasama) glavne crte onoga {to se mo`e potpuno nazvati filozofijom birokrate. Kromer je po~eo shvatanjem da li~ni uticaj bez pravnog ili pisanog politi~kog ugovora mo`e biti dovoljan za sasvim efikasan nadzor nad javnim poslovima73 u stranim zemljama. Ova vrsta neformalnog uticaja imala je prednost nad ~vrsto odre|enom politikom jer se mogla trenuta~no menjati, a u slu~aju te{ko}a nije neizostavno me{ala doma}u vladu. To je zahtevalo visoko obu~eno, veoma pouzdano osoblje ~ija lojalnost i patriotizam nisu bili povezani sa li~nom ambicijom ili ta{tinom i od kojih bi se ~ak tra`ilo da se odreknu ljudske `elje da im se ime povezuje sa li~nim doprinosom. Najve}u strast bi trebalo da gaje prema tajnosti ({to se manje pri~a o britanskim ~inovnicima, to bolje),74 prema ulozi iza scene, njihov najve}i prezir bi bio usmeren prema publicitetu i ljudima koji ga vole. Sve ove kvalitete je sam Kromer posedovao u veoma visokom stepenu; nikada nije bio gnevniji nego kada ga izvedu sa svog skrovitog mesta, kada je realnost koja je ranije bila poznata samo nekolicini iza scene [postala] patent za ceo svet.75 Bio bi zaista ponosan da ostane manje-vi{e skriven [i] da vu~e konce.76 U zamenu, i da bi sebi uop{te omogu}io da radi, birokrata mora da se ose}a za{ti}enim od kontrole to jest, od pohvala kao i od ukora od svih javnih institucija, bilo Parlamenta, bilo Engleskog odeljenja, bilo {tampe. Svaki porast demokratije ili ~ak jednostavno funkcionisanje postoje}ih demokratskih institucija mo`e samo biti opasno jer je nemogu}e vladati narodom putem naroda, narodom Indije putem naroda Engleske.77 Birokratija je uvek vladavina stru~njaka, iskusne manjine koja treba da se odupre kako god zna neprestanom pritisku neiskusne ve}ine. Svaki je narod su{tinski neiskusna ve}ina i zato
73 Iz pisma lordu Rouzberiju 1886. Ibid., p. 134. 74 Ibid., str. 352. 75 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 204-205. 76 Iz pisma lordu Rouzberiju 1893. Ibid., p. 192. 77 Iz Kromerovog govora u Parlamentu posle 1904. Ibid., p. 311.

220

IMPERIJALIZAM

mu ne treba poveriti tako visoko specijalizovane poslove kao {to su politika i javni poslovi. Ne pretpostavlja se, {tavi{e, da birokrate imaju ikakve op{te ideje o politi~kim stvarima; njih patriotizam nikada ne treba da odvede tako daleko da poveruju u dobrotu koja je sadr`ana u politi~kim principima njihove sopstvene zemlje; to bi rezultiralo samo jeftinom imitativnom primenom tih principa na vladu zaostalog stanovni{tva, {to je, prema Kromeru, bila principijelna gre{ka francuskog sistema.78 Niko ne bi do{ao na pomisao da tvrdi kako je Sesil Roudz patio od nedostatka ta{tine. Prema D`ejmsonu, on je o~ekivao da ga pamte bar ~etiri hiljade godina. Ipak, uprkos svom neograni~enom apetitu za veli~anje sebe samog, on se dosetio iste ideje vladanja putem tajnosti kao i preskromni lord Kromer. Izuzetno rad pisanju testamenata, Roudz je u svima njima insistirao (tokom dve decenije svog javnog `ivota) da njegov novac treba da se upotrebi za osnivanje tajnog dru{tva... za sprovo|enje njegove zamisli, koje je trebalo da bude organizovano kao Lojolino dru{tvo, da se izdr`ava od bogatstva sakupljenog od onih koji imaju aspiraciju i `elju da ne{to urade, tako da bi kona~no postojalo izme|u dve ili tri hiljade ljudi u cvetu mladosti raspr{enih po celom svetu, kojima bi u najosetljivijem periodu `ivota u svest bio utisnut njegov san o Osniva~u, od kojih bi svaki, {tavi{e, bio naro~ito matemati~ki izabran prema Osniva~evoj svrsi.79 Mnogo dalekovidiji od Kromera, Roudz je dru{tvo odmah otvorio svim ~lanovima nordijske rase80, tako da cilj nije toliko bio rast i slava Velike Britanije njena okupacija celog afri~kog kontinenta, Svete zemlje, doline Eufrata, ostrva Kipra i Kandije, cele Ju`ne Amerike, pacifi~kih ostrva... celog Malajskog arhipelaga, morskih granica Kine i Japana [i] kona~no vra}anje Sjedinjenih Dr`ava81 koliko ekspanzija nordijske rase koja bi, organizovana u tajno dru{tvo, uspostavila birokratsku vladavinu nad svim narodima na zemlji. Roudzovu monstruoznu uro|enu ta{tinu je savladalo i navelo ga da otkrije ~ari tajnosti ono isto {to je savladalo i Kromerovo uro|eno ose}anje du`nosti: otkri}e ekspanzije koja ne bi bila vo|ena specifi~nim apetitom
78 Tokom pregovora i razmiljanja o obliku uprave za aneksiju Sudana, Kromer je insistrirao na tome da o~uva celu stvar izvan sfere francuskog uticaja; ne zato to je `eleo da osigura monopol u Africi za Englesku, ve} vie zbog toga to mu je krajnja `elja bila poverenje u primenu njihovog sistema uprave na podre|ene rase (iz pisma Solzberiju 1899, Ibid., str. 248). 79 Roudz je sa~ino est testamenata (prvi je napisan ve} 1877) i u svima se pominje tajno drutvo. Za opirne citate vidi Basil William, Cecil Rhodes, London, 1921. i Millin, op. cit., pp. 128 i 331 (citirano sa dozvolom W. T. Steada). 80 Dobro se zna da je Roudzovo tajno drutvo zavrilo kao vrlo uva`ena Rhodes Scholarship Association koja je ~ak i danas, osim Englezima, otvorena i pripadnicima nordijskih rasa, kao to su Nemci, Skandinavci i Amerikanci. 81 Basil Williams, op. cit., p. 51.

RASA I BIROKRATIJA

221

prema nekoj posebnoj zemlji ve} se shvatala kao poseban proces u kojem bi svaka zemlja slu`ila kao stepenica za dalju ekspanziju. Sa stanovi{ta takvog koncepta, `elju za slavom vi{e ne mo`e da zadovolji trijumf nad nekim odre|enim narodom, niti ose}aj du`nosti mo`e da se ispuni kroz svest o odre|enim slu`bama ili o ispunjenju odre|enih zadataka. Bez obzira na kvalitete ili li~ne gre{ke, ~im neko u|e u vrtlog beskrajnog procesa ekspanzije, on }e, takore}i, prestati da bude ono {to je bio i slu{a}e zakone kretanja, identifikova}e se sa anonimnim silama kojima treba da slu`i kako bi ceo proces odr`avao; misli}e o sebi kao o pukoj funkciji i na kraju }e takvu funkcionalnost, takvo otelovljenje dinami~kog trenda, smatrati svojim najve}im mogu}im dostignu}em. Tako on zaista ne mo`e, kako je Roudz bio dovoljno sulud da ka`e, da u~ini ni{ta lo{e, sve {to bi u~inio postalo bi ispravno. Njegova du`nost je bila da radi ono {to `eli. On je sebe smatrao bogom ni{ta manje.82 Ali kada je lord Kromer birokrate nazvao instrumentima od neuporedive vrednosti za sprovo|enje politike imperijalizma83, on je, zdrave pameti, istakao istu pojavu: ljude koji sebe dobrovoljno degradiraju u puke instrumente ili u puke funkcije. O~igledno je da oni tajni i anonimni agenti ekspanzionisti~kih snaga nisu ose}ali nikakvu obavezu prema zakonima koje su stvorili ljudi. Jedini zakon koji su oni po{tovali bio je zakon ekspanzije i jedini dokaz njihove zakonitosti bio je uspeh. Morali su da budu spremni da savr{eno dobrovoljno padnu u potpuni zaborav, ~im se neuspeh doka`e, ako iz nekog razloga vi{e nisu bili instrumenti od neprocenjive vrednosti. Sve dok su bili uspe{ni, ose}anje da otelovljuju snage ve}e od sebe ~inilo je da relativno lako daju ostavku i ~ak da preziru aplauz i glorifikaciju. Oni su bili ~udovi{ta hira kad su uspe{ni i ~udovi{ta skromnosti pri neuspehu. Na birokratiji kao obliku vladavine i njene inherentne zamene zakona privremenim i promenljivim dekretima, zasniva se ono praznoverje o mogu}noj i magi~noj identifikaciji ~oveka sa silama istorije. Ideal takve dr`avne zajednice uvek }e biti ~ovek iza scene koji povla~i konce istorije. Kromer je kona~no izbegavao svaki pisani dokument, ili, bilo {ta opipljivo84 u odnosu s Egiptom ~ak i progla{enje aneksije da bi bio slobodan da po{tuje samo zakon ekspanzije, bez obaveze prema ugovoru koji je potpisala ljudska ruka. Ba{ tako birokrata izbegava svaki op{ti zakon, dr`e}i sve situacije separatno putem dekreta, jer unutra{nja stabilnost zakona preti da uspostavi stalnu zajednicu u kojoj mo`da niko ne bi bio bog jer bi svi morali da po{tuju zakon.

82 Millin, op. cit., p. 92. 83 Cromer, op. cit. 84 Iz pisma lorda Kormera lordu Rouzberiju 1886. Zetland, op. cit., p. 134.

222

IMPERIJALIZAM

Dve klju~ne figure u tom sistemu, ~ija je sama su{tina proces bez cilja, jesu na jednoj strani birokrata a na drugoj tajni agent. Oba tipa, dokle god su slu`ila samo britanski imperijalizam, uop{te nisu sasvim poricala da poti~u od ubica zmajeva i za{titnika slabih, i zato uop{te nisu dovela birokratske re`ime do ekstrema koji su ovima svojstveni. Skoro dve decenije posle Kromerove smrti, britanski birokrata je znao da administrativni masakri mogu da sa~uvaju Indiju unutar britanske imperije, ali je znao tako|e kolika bi utopija bilo poku{ati da se dobije podr{ka omrznutog Engleskog odeljenja za ina~e dosta realisti~an plan.85 Lord Kerzon, vicekralj Indije, nije pokazao ni{ta od Kromerove otmenosti i bio je sasvim tipi~an predstavnik dru{tva koje je bilo sve spremnije da prihvati rasne standarde gomile, ali u obliku pomodnog snobizma.86 Ali snobizam je neuskladiv sa fanatizmom i stoga nikada zaista efikasan. To se isto odnosi i na ~lanove Britanske tajne slu`be. I oni su slavnog porekla ono {to su istrebljiva~i zmajeva bili u odnosu na birokrate, to je avanturista za tajnog agenta i oni s razlogom mogu da pola`u pravo na osniva~ku legendu, legendu Velike igre kako ju je Radjard Kipling ispri~ao u Kimu. Naravno, svaki avanturista zna {ta Kipling misli kad slavi Kima {to je voleo igru radi igre. Svaka li~nost sposobna da se jo{ uvek ~udi ovom velikom i divnom svetu zna da je to {to misionari i sekretari dobrotvornih dru{tava ne mogu da vide njenu lepotu slab argument protiv igre. Izgleda da jo{ manje ima prava da govori onaj ko misli da je greh poljubiti usta bele devojke, a vrlina poljubiti stopalo crnca.87 Po{to treba `iveti sm `ivot i voleti ga njega samog radi, avantura i ljubav prema igri nje same radi postaju najintenzivniji simbol ljudskog `ivota. To podvla~enje strasne humanosti ~ini Kima jedinim romanom imperijalisti~ke ere u kojem vi{e i ni`e vrste vezuje iskreno bratstvo, gde Kim, sahib i sahibov sin, mo`e s pravom da govori o nama kad govori o ljudskom lancu, o
85 U indijski sistem vladavine putem izvetaja... sumnjalo se (u Engleskoj). Nije bilo porote u Indiji, a sve sudije su bile pla}eni slu`benici Krune, mnogi od njih su se po volji mogli odstraniti ... Neki zagovornici zakona bili su dosta zabrinuti zbog takozvanog uspeha indijskog eksperimenta. Ako, govorili su, despotizam i birokratija tako dobro funkcioniu u Indiji, ne}e li to mo`da u neko doba biti iskori}eno kao argument za uvo|enje istog sistema ovde? Vlada Indije je, u svakom slu~aju, sasvim dobro znala da bi trebalo da opravda svoje postojanje i svoju politiku pred javnim mnjenjem u Engleskoj, a znala je sasvim dobro i da to javno mnjenje ne}e tolerisati ugnjetavanje (A. Carhill, op. cit., pp. 70 i 41-42). 86 Harold Nicolson u svom Curzon: The Last Phase 1919-1925, Boston-New York, 1934, pri~a slede}u pri~u: Iza flandrijske linije fronta bila je velika pivovara u ~ijim bi se ba~vama obi~ni vojnici kupali vra}aju}i se iz rovova. Poveli su Kerzona da vidi taj danteovski prizor. On je sa interesovanjem gledao stotinu golih prilika kako se zabavljaju u pari. Zaboga!, rekao je, nisam imao pojma da ni`e klase imaju tako belu ko`u. Kerzon je poricao autenti~nost pri~e ali mu se ipak dopadala.(pp. 47-48). 87 Carthill, op. cit., p. 88.

RASA I BIROKRATIJA

223

svima na jednom povocu. Ima vi{e ponosa u tome mi koje je strano u ustima onih koji veruju u imperijalizam nego u potpunoj anonimnosti ljudi koji su ponosni {to nemaju ime ve} samo broj i slovo, vi{e od obi~nog ponosa {to [neko] ima cenu na ~elu. Ljudi postaju drugovi po zajedni~kom iskustvu da su oni kad `ive u opasnosti, strahu, stalnom iznena|enju, u krajnjem nedostatku navika, stalnoj spremnosti da promene identitet simboli samog `ivota, na primer simboli doga|anja {irom Indije, koji neposredno dele `ivot sa svim onim {to kao ~am~i} juri po celom Indu, i zato vi{e nije sam, pojedinac u vrtlogu, tako re}i uhva}en u klopku ograni~enjima sopstvene li~nosti i nacionalnosti. Igraju}i Veliku igru, ~ovek mo`e da se oseti kao da `ivi jedino vredan `ivot jer je ogoljen od svega {to bi se jo{ moglo smatrati nekom po{tapalicom. Izgleda da je ostao sam `ivot, u fantasti~no intenziviranoj ~istoti, kad ~ovek sebe odse~e od obi~nih dru{tvenih veza, porodice, regularnih zanimanja, kona~nih ciljeva i od rezervisanog mesta u zajednici kojoj po ro|enju pripada. Velika igra je zavr{ena kad svi umru. Ne pre toga. Kad neko umre, kad se `ivot zavr{i, ne pre, ne kada postigne ono {to je mo`da `eleo. To {to igra nema krajnju svrhu, ~ini je tako opasno sli~nom samom `ivotu. Nesvrhovitost je upravo {arm Kimove egzistencije. Nije on zbog Engleske prihvatio ~udne du`nosti, niti radi Indije, niti iz bilo kog drugog vrednog ili bezvrednog razloga. Mo`da bi njemu odgovarale imperijalisti~ke ideje kao ekspanzija radi ekspanzije ili vlast radi vlasti, ali ne bi mu bilo posebno stalo i u svakom slu~aju ne bi konstruisao neku takvu formulu. Stao je na ~udan put onih koji se ne pitaju za{to / ve} koji delaju i umiru, ne postaviv{i ~ak ni prvo pitanje. Jedino isku{enje je bila su{tinska beskrajnost igre i tajnost kao takva. A tajnost, opet, izgleda kao simbol osnovne misterioznosti `ivota. Na neki na~in nije bila gre{ka ro|enih avanturista, koji su po samoj svojoj prirodi bili izvan dru{tva i izvan dr`avnih zajednica, to {to su u imperijalizmu na{li politi~ku igru koja je po definiciji bila beskajna; oni nisu nu`no morali da znaju da beskrajna igra u politici mo`e da se zavr{i samo katastrofom i da se politi~ko }utanje nikada ne zavr{ava ni~im plemenitijim nego {to je vulgarni dvostruki {pijun. Sa tim igra~ima Velike igre {ala je bila u tome {to su njihovi poslodavci znali {ta ovi `ele i {to su njihovu strast prema anonimnosti koristili za obi~no {pijuniranje. Ali to je bio privremeni trijumf investitora gladnih profita i oni su bili glupo izigrani kada su nekoliko decenija kasnije sreli igra~e igre totalitarizma, igre igrane bez skrivenih motiva kao {to je profit ali igre koja se zato igra sa tako ubistvenom efikasno{}u da je pro`derala ~ak i one koji su je finansirali. Me|utim, pre nego {to se ovo dogodilo, imperijalisti su uni{tili najboljeg ~oveka koji je ikada od avanturiste (sa jakom primesom istrebljiva~a zmajeva) postao tajni agent, Lorensa od Arabije. Nikada eksperiment tajne

224

IMPERIJALIZAM

politike nije ~istije vr{io po{teniji ~ovek. Lorens je bez straha eksperimentisao na sebi, a onda se vratio i poverovao da pripada izgubljenoj generaciji. On je mislio da je razlog u tome {to su opet iza{li starci i oduzeli nam na{u pobedu da bi ponovo stvorili [svet] sli~an pre|a{njem svetu u kom su `iveli.88 Zapravo su starci ~ak i tu bili sasvim neefikasni i predali su njihovu pobedu, zajedno sa svojom vla{}u, drugim ljudima iste izgubljene generacije, koji nisu bili ni stariji niti toliko razli~iti od Lorensa. Jedina je razlika bila u tome {to se Lorens jo{ uvek ~vrsto dr`ao moralnosti koja je, me|utim, ve} izgubila sve objektivne osnove i sastojala se samo od neke vrste privatnog i neizbe`no kihotskog vite{kog dr`anja. Lorens je bio zaveden da postane tajni agent u Arabiji zbog svoje jake `elje da napusti svet glupog respekta koji je postalo jednostavno besmisleno nastavljati, zbog ga|enja prema svetu, ali i prema sebi. U arapskoj civilizaciji ga je najvi{e privla~ilo jevan|elje ogoljenosti ... [koje] o~igledno tako|e sadr`i neku vrstu moralne ogoljenosti, koje je sebe sasvim o~istilo od doma}ih bogova.89 Kada se vratio u englesku civilizaciju, najvi{e je poku{avao da izbegne da `ivi sopstveni `ivot, tako da se na kraju na prvi pogled neshvatljivo prijavio kao obi~an vojnik u Britansku vojsku, jedinu instituciju u kojoj mu{ka ~ast mo`e da se poistoveti sa gubitkom individualnosti. Kada je, izbijanjem Prvog svetskog rata, T. E. Lorens poslat Arapima na Bliski Istok sa zadatkom da ih digne na ustanak protiv njihovih turskih gospodara i da ih natera da se bore na britanskoj strani, on je dospeo u sredi{te Velike igre. Svoju svrhu je mogao da ispuni samo ako se me|u arapskim plemenima probudi nacionalni pokret, arapski pokret koji je kona~no trebalo da slu`i britanskom imperijalizmu. Trebalo je da se Lorens pona{a kao da je arapski nacionalni pokret njegov prevashodni interes i to je tako dobro radio da je i sam poverovao. Ali kako ni tu nije pripadao, kona~no on nije mogao da misli njihovu misao i da poprimi njihov karakter.90 Pretvaraju}i se da je Arapin, on je jedino mogao da izgubi svoje englesko bi}e,91 i bio je fasciniran potpunom tajno{}u samopovla~enja radije nego {to bi pristao da se zavarava onim {to je bilo o~ito opravdanje, dobrotvorna vladavina nad zaostalim narodima, kojim je lord Kromer mogao da se slu`i. Za generaciju stariji i tu`niji od Kromera, njega je o~arala uloga koja je tra`ila generalnu popravku cele njegove li~nosti dok se nije uklopio u Veliku igru, sve dok nije postao otelovljenje snage arapskog nacionalnog
88 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, predgovor prvom izdanju (1926), koji je po savetu D`ord`a Bernarda oa bio izostavljen iz kasnijeg izdanja. Vidi T. E. Lawrence, Letters, izdao David Garnett, New York, 1939, p. 262 ff. 89 Iz pisma pisanog 1918. Letters, p. 244. 90 T. E. Lawrence, Seven Pillars of Wisdom, Garden City, 1938, chapter I. 91 Ibid.

RASA I BIROKRATIJA

225

pokreta, sve dok nije izgubio svu prirodnu ta{tinu u tajanstvenom savezu sa snagama neminovno ve}im od njega, bez obzira na njegovu veli~inu, sve dok nije postigao smrtni prezir, ne prema drugim ljudima ve} prema svemu {to oni rade na svoju inicijativu a ne u savezu sa silama istorije. Kada je pred kraj rata Lorens morao da napusti pretenzije da bude tajni agent i da nekako povrati svoje englesko bi}e,92 gledao je na Zapad i njegove konvencije drugim o~ima: za mene su oni sve to uni{tili.93 Iz Velike igre neprocenjive veli~ine koju nije glorifikovao ili ograni~avao bilo kakav publicitet i koja ga je sa svega dvadesetak godina, uzdigla iznad kraljeva i premijera jer je on sve njih postavljao ili se njima igrao94, Lorens je do{ao ku}i sa opsesivnom `eljom za anonimno{}u i dubokim uverenjem da ga ni{ta {to bi jo{ uvek mo`da mogao da uradi sa svojim `ivotom ne bi nikako zadovoljilo. Do{ao je do tog zaklju~ka jer je savr{eno razumeo da nije on bio velik, ve} da je to bila uloga koju je adekvatno preuzeo, da je njegova veli~ina bila rezultat Igre a ne njegov li~ni proizvod. Sada on nije vi{e `eleo da bude velik i, po{to je odlu~io da ne namerava da opet bude uva`en, on je time bio zaista izle~en ... od svake `elje da ikada i{ta u~ini za sebe.95 Bio je fantom snage a postao je fantom me|u `ivima onda kad mu je snaga, funkcija oduzeta. On je mahnito `eleo da odigra jo{ jednu ulogu, a to je upravo bila ona igra oko koje ga je D`ord` Bernard [o ispitivao s tolikom dobronamerno{}u ali s nerazumevanjem, kao da govori iz nekog drugog veka, ne shvataju}i za{to neko ko je toliko postigao ne bi sve otvoreno rekao.96 Samo neka druga uloga, druga funkcija bila bi dovoljno jaka da spre~i i njega samog i svet da ga identifikuju sa delima u Arabiji, da zamene njegovo staro bi}e sa novom li~no{}u. Nije `eleo da postane Lorens od Arabije, po{to, u su{tini, nije `eleo da spase svoje novo bi}e posle gubitka starog. Njegova je veli~ina u tome {to je bio dovoljno strastan da odbije jeftine kompromise i lake puteve u realnost i ugled, {to nije nikada izgubio svest o tome da je on samo funkcija i da igra
92 Kako je to bio nejasan i te`ak proces, ilustruje slede}a anegdota: Lorens je primio poziv na ve~eru kod Klard`ijevih i na prijem posle toga kod supruge Harija Lindzija. Izbegao je ve~eru, ali je na prijem doao u arapskoj ode}i. To se dogodilo 1919. Letters, p. 272, note 1. 93 Lawrence, op. cit., ch. I. 94 Lorens je napisao 1929: Svako ko se uspeo tako brzo kao ja... i ko je video tako mnogo od unutranjosti vrha sveta, mogao bi sasvim lako da izgubi svoje aspiracije i da postane umoran od obi~nih motiva akcije koji su ga gurali dok nije doao do vrha. Ja nisam bio kralj ili premijer, ali sam ih ja postavljao ili se igrao njima, i posle toga ja u tom pravcu vie nisam imao ta da ~inim (Letters, p. 653). 95 Ibid., pp. 244, 447, 450. Posebno uporedi pismo iz 1918. (p. 244) sa dva pisma D`ord`u Bernardu ou iz 1923 (p. 447) i 1928 (p. 616). 96 D`ord` Bernard o, pitaju}i Lorensa 1928, Koju vi igru stvarno igrate, nagovestio je da smatra da njegova uloga u vojsci ili to to je tra`io posao no}nog ~uvara (za koje mo`e dobiti dobre preporuke) nije bilo autenti~no.

226

IMPERIJALIZAM

ulogu, te da zato ne sme da ima nikakvu beneficiju od onoga {to je uradio u Arabiji. Po~asti koje je zaslu`io odbio je. Poslovi koji su mu ponu|eni na osnovu njegove reputacije morali su biti odbijeni, on ne bi dozvolio da eksploati{e svoj uspeh, niti bi sebi dozvolio da profitira pi{u}i ijedan pla}eni ~lanak pod imenom Lorens.97 Pri~a o T. E. Lorensu u svoj njenoj podsticajnoj gor~ini i veli~ini nije jednostavna pri~a o pla}enom ~inovniku ili najmljenom {pijunu, ve} upravo pri~a o istinskom agentu ili funkcioneru, ili o nekome ko je zaista verovao da je u{ao ili bio uveden u tok istorijskih neminovnosti i postao funkcioner ili agent tajnih sila koje vladaju svetom. Probio sam ulaz niz ve~ni tok i zato je i{lo br`e nego kod onih koji su gurnuti popreko ili uzvodno. Kona~no, ja nisam verovao u arapski pokret: ali sam mislio da je on neophodan u svoje vreme i na svom mestu.98 Ba{ kao {to je Kromer vladao Egiptom radi Indije, ili Roudz Ju`nom Afrikom radi kasnije ekspanzije, Lorens je radio za neke kasnije nepredvidljive svrhe. U odsustvu mirne, ~iste savesti o nekom ograni~enom dostignu}u, jedino zadovoljstvo koje je on iz ovoga mogao da dobije dolazi od smisla samog funkcionisanja, od toga {to te je zahvatio i {to te vodi jedan veliki pokret. Kad se vratio u London, o~ajan, poku{a}e da na|e neku zamenu za tu vrstu samozadovoljavanja i mo}i }e da je dobije samo iz `estoke brzine na motociklu.99 Iako Lorensa jo{ uvek nije zgrabio fanatizam ideologije pokreta, mo`da zato {to je bio suvi{e obrazovan za praznoverja svoga vremena, on je ve} iskusio tu fascinaciju, zasnovanu na o~aju sveukupne ljudske odgovornosti, koju pritiskaju ve~ni tok i njegovo ve~no kretanje. On je tu uronio i od njega ni{ta nije ostalo osim neke neobja{njive pristojnosti i ponosa da gura pravim putem. Jo{ uvek sam zbunjen koliko li~nost vredi: mislim mnogo, ako gura pravim putem.100 To je onda kraj istinskog ponosa zapadnog ~oveka koji vi{e ne ra~una na kraj u sebi, koji vi{e ne ~ini ni{ta od sebe, niti i{ta tako ~isto svoje li~no101 kao {to je nametanje zakona svetu, ve} ima {ansu samo ako gura pravim putem, u savezu sa tajnim silama istorije i nu`nosti ~ija je on samo funkcija. Kada je evropska gomila otkrila da bela ko`a u Africi mo`e biti lepa vrlina,102 kada je engleski osvaja~ u Indiji postao administrator koji vi{e ne veruje u univerzalnu va`nost zakona, ve} je uveren u sopstvenu sposobnost da upravlja i vlada, kada su se istrebljiva~i zmajeva pretvorili
97 Garnett, op. cit., p. 264. 98 Letters, 1930, p. 693. 99 Ibid., 1924, p. 456. 100 Ibid., p. 693. 101 Lawrence, op. cit., chapter I. 102 Millin, op. cit., p. 115.

RASA I BIROKRATIJA

227

ili u bele ljude vi{e rase ili u birokrate i {pijune, igraju}i Veliku igru beskrajne zadnje namere u beskrajnom poretku, kada je britanska tajna slu`ba (naro~ito posle Prvog svetskog rata) po~ela da privla~i najbolje engleske sinove, koji su vi{e voleli da slu`e tajanstvenim silama {irom sveta nego zajedni~kom dobru svoje zemlje izgledalo je da je spremna scena za sve mogu}e u`ase. Svi su pred o~ima imali mnogo elemenata koji bi na okupu mogli da stvore totalitarnu vladavinu na temelju rasizma. Indijski birokrati su predlo`ili administrativne masakre, dok su se afri~ki ~inovnici izjasnili da ne}e dopustiti da bilo kakvi eti~ki razlozi, kao {to su prava ~oveka, stanu na put beloj vladavini.103 Iako je britanska imperijalna uprava potonula do izvesnog nivoa vulgarnosti, bila je sre}na ~injenica to {to je izme|u dva rata okrutnost igrala manju ulogu nego ikada ranije i {to je uvek bio ~uvan minimum ljudskih prava. To je ta umerenost usred ~istog ludila koja je poplo~ala put onome {to je ^er~il nazvao ukidanje Imperije Njenog veli~anstva i koja je kona~no mogla da dovede do preobra`aja engleske nacije u Komonvelt engleskih naroda.

103 Kao to je kazao ser Tomas Vat, gra|anin Ju`ne Afrike britanskog porekla. Vidi Barnes, op. cit., p. 230.