You are on page 1of 16

Romantizam i klasicizam temeljne strukture u drutvenoj nauci ( Guldner) Srednje klase koje su u Nemakoj tek nastajale, pratei francusku

revoluciju naile su na dva problema: prvo, nastojale su da promene drutvenu stvarnost u Nemakoj i da stvore preduslove za stvaranje novog drutvenog poretka, a drugo prihvatanje novih vrednosti. Nemaka se suoila sa nemogunou opstanka u starom feudalnom sistemu i nemogunou da prihvati alternative koje su ponudili rancuzi. !ako su nemaki intelektualci iako su oseali da je promena nu"na takvu politiku i takva politika reenja smatrali nemogunim. #nogi obrazovani Nemci su se okrenuli kulturi, dostignuima intelekta i umetnosti koja je individualno mogla bolje da se kontrolie. $mesto politike revolucije podsticali su pokret za kulturnu revitalizaciju. !aj sna"an pokret za kulturnu revitalizaciju se naziva romantizam i imao je tri glavna kulturna izraza: 1. filozofski idealizam ( Kant, Hegel, eling i it!e) ". !istorizam i nova !istoriografija #. revolucija u umetnosti, estetici i literalnoj kritici %omantizam & nemaki kulturni revitalizam' je postao jezgro kulture vodeih nemakih intelektualaca. (oto nisu mogli da prihvate reenja koja su dolazila iz rancuske nastojali su da stvore alternativnu sliku drutvenog poretka. (oto takav drutveni poredak nije mogao da bude usmeren prema budunosti oni su se okrenuli prolosti. !ra"ili su nain da budu moderni a da ne odbace religiju i vrednosti koje su sa njom povezivali. (ovezujui moderno sa prolou oni su mogli da odbace francusku alternativu a priznaju da Nemaka sadanjost mora da bude nadmaena. %omantizam nije bio samo filozofsko estetska doktrina ve i politiki pokret. Romanti$arske %ers%ektive i doktrine Svet je bio shvaen kao mozaik u kojem je svaki kamiak imao jedinstveni znaaj i vrednost u sebi. %omantiarsko bavljenje groteskom bilo je bavljenje povezanou delova, koja se smatrala neprimerenom i kobnom. %omantizam je odbacio prihvaena umetnika pravila i konvencionalne estetske doktrine i umesto njih je tra"io slobodu mate i velianje oseajnosti. )krenuli su se individui kao nosiocu znaenja. Shvatili su da je stvarnost dvoznana i da svet nije *crno+beo,. $metniki ekvivalent *laissez faire, & deviza ekonomskog liberalima koja je izra"avala interese industrijske bur"oazije a smisao joj je - neograniena sloboda konkurencije i nemeanje dr"ave u ekonomiju'. #e.u njegovim najranijim intelektualnim doktrinama bile su estetske koje su naglaavale va"nosti simbolizma, ironije i groteske. Nemaki idealizam najavljivao je rojdovo shvatanje nesvesnog i njegove pristupe. %omantizam nije bio samo estetski ve vieslojni i trajni drutveni pokret za revitalizaciju evropske kulture u svim njenim segmentima. %omantiari su bili suoeni sa promenjenom drutvenom stvarnou u kojoj su se sruile uobiajene hijerarhije vrednosti, zato su morali da idealizuju svetovnu ozbiljnost. (ostojala je samo perspektiva obinog oveka, odbacivala se materijalizacija i tra"io se put ka nematerijalizovanom modernizmu.

/zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

&ozitivizam i romantizam u rancuskoj Sociologija u rancuskoj i antropologija u Nemakoj i 2ngleskoj pojavile su se kao ekvivalenti obojenog sveevropskoh pokreta za kulturnom obnovom. rancuski pozitivizam zanemarivao je drutveno ure.enje i isticao je va"nost razuma i mo oseanja. Na prolost su i jedni i drugi gledali iz aspekta svojih modela hijerarhijskog i koherentnog drutva. rancuski pozitivisti su stvorili, za razliku od nemakih romantiara, novu religiju humaniteta ali se nisu kao romantiari vraali majci crkvi. Sen+Simon i )gist 3ont su pokuali da spoje religiju i nauku, da budu *moderni, a da ne odbace religiju, takva *religija humaniteta, je bila kompromis izme.u starog i novog poretka. )ba pravca su pokuavala da na.u nove osnove za drutvene norme i autoritet. (ozitivisti su novi autoritet pokuali da na.u u nauci a romantiari u mati, oseanjima i umetnosti. rancuski pozitivizam je u poetku bio meavina nauke i romantizma. 4aetnik pozitivizma bio je Sen+Simon. / pozitivisti i romantiari su "eleli da budu moderni ali da se ne odreknu religije. (ozitivisti su moderno poistovetili sa naukom i pokuavali su religiju da prilagode nauci, stvarajui religiju humaniteta. %omantiari su moderno poistovetili sa oslobo.enjem oseaja i oseanja su smatrali sutinom religije. $ poetku francuski pozitivizam bio je drutveni pokret osnovan na privlanosti prema novim profesijama - tehnici, medicini i nauci - a nemaki romantizam su stvarali umetnici i humanistiki naunici starije generacije. 5egemonija pozitivizma razvila se pod hegemonijom modela prirodne nauke. 'ema$ke drutvene nauke i romantizam Nemake drutvene nauke su se razvile iz dijaletkike romantizma i nauke, ali je romantiarska komponenta bila mnogo uticajnija nego u 4apadnoj 2vropi. 6olo je do pravljenja razlike izme.u *kulture, i *civilizacije, izme.u 72/S! i N8!$%29 ova razlika je opstala sve do rankfurtske kole kritike teorije, to se vidi u korenima heremeneutike. GEISTWISSENSHAFEN - duhovne nauke i NATURWISSENSCHAFEN - prirodne nauke 3ritika teorija i hermenutika su delimino ukorenjene u romantizmu. !rajni napori nemake drutvene nauke da deluje izvan veze izme.u romantizma i nauke manifestovali su se u sociologiji #aksa :ebera a sna"an izraz su nale i u delu 3arla #arksa.

/zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

Karl (arks !rajni cilj de prevlada *otu.enje, karakteristino je za romantino nastojanje da se ukloni jaz u oveku i me.u ljudima i da se oseajno u oveku ponovo ujedini sa racionalnim. 3ao i romantiari, #arks je naglasio va"nost pluralizma perspektive ali je za razliku od romantiara on te perspektive stavio u drutvene grupe, klase. #arks je stvorio pojam *kapitalistikog drutva, i insistirao je na tome da je to samo jedan od tipova, u tome se vidi njegov pokuaj da transcedentira sukob izme.u romantiarskih i klasinih perspektiva. 4a #arksa kao i za romantiare budunost do izvesne mere ostaje nepredvidiva, #arks odbacuje politiki romantizam. ridrih ;legel je jedan od autentinih predstavnika romantizma, primetio je da dr"ave izmuriu i da najmonija me.u njima nosi u sebi zrnce vlastite propasti. $ #arksovoj teoriji ima puno romantiarskih komponenti9 #arks je kritikovao romantizam kao ideologiju nemake monarhije, kao nedelotvornog poretka9 )dbacivao je feminizovani romantizam, smatrajui da mu nedostaje odlunost i vrstina. 5egel je smatrao da ljudi bez strasti ne posti"u nita veliko, a strast je bila veliana i od drugih romantiara. (aks )e*er Smatrao je da drutvene nauke ne smeju da generalizuju, univerzalizuju i eskternalizuju drutvene nauke stvorene na tradiciji 3ontovskog pozitivizma9 Njegova teorija sociologije fokusirala se na razumevanje individualnih doga.aja i istorijski lociranih bia a ne u tra"enju generalizacije o vrstama celina ili doga.aja. :eberovo razmiljanje bilo je tipino romantiarsko i po krajnjem cilju i po metodologiji9 7lavni cilj bilo je da se objasni kvalitet ovekovog bia, a ne kumulativni razvoj naune zajednice. !o shvatanje sadr"i i sistematsku primenu romantiarskih premisa. Njegova teorija o mnotvu perspektiva, mnotvu vrednosti i mnotvu idealnih tipova, svodi se na romantiarski stav da svaki ovek pravi sopstveni svet i bori se za njega a ne tra"i univerzalnu sutinu. +ociologija i francuska revolucija Nastanak i razvoj pojedinih drutvenih nauka je nu"no objanjavati povezivanjem sa odgovarajuim socio+politikim okru"enjem. Sociologija teko da e ikada uspeti da ostvari ideal vrednosne neutralnosti. Sociologija je stvorena u jasno prepoznatljivom znaju francuske revolucije. )gis 3ont se smatra rodonaelnikom sociologije jer je odredio naziv, jasno odredio predmet i postavio teorijske i metodoloke osnove. Sam 3ont smatrao je da je uslov za pojavu i formulisanje /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

sociologije ispunjen tek poto je francuskom revolucijom oslobo.ena drutvena stvarnost metafizikog omotaa. (ostalo je mogue da se o drutvenim injenicama govori kao o stvarima, poto se kao neke prirodne pojave pojavljuju i podlo"ne su racionalnom i uzronom objanjenju. Sociologija je iz 3ontove perspektive bila plod francuske revolucije ali i sredstvvo da se na revoluciju konano stavi taka i da se gra.anski poredak stabilizuje. 4ato je sociologija ro.ena kao konzervativna reakcija na tekovine francuske revolucije. 3ontov teorijski sistem bio je izgra.en u otvorenom protivljenju najznaajnijim revolucionarnim vrednostima. #e.utim od perioda u kojem je )gist 3ont formulisao osnove sociologije iz svoje konzervativne perspektive pa do perioda institucionalizacije sociologije kao nauke prolo je skoro pola veka. Sociologija dobija status univerzitetske nauke tek za vreme francuske tree republike sa 2milom 6irkemom i sa menjanjem stavova o francuskoj revoluciji. <=>.tih godina ?? veka konano je uspostavljena republika republikanaca a na kljunim administrativnim pozicijama su se nali liberalni kontisti & @eon, 7ambeta Ail eri, Ail Simon, @un @ijar' koji su mnogo blagonaklonije gledali na francusku revoluciju i poeli su da stvaraju kult francuske revolucije sa idejom da stvore moralno jedinstvo nacije i zato im je iao naruku dirkemovski projekat zasnivanja sociologije kao univerzitetske nauke. 7lavne karakteristike 6irkemove sociologije bilo je odbacivanje tradicionalne spekulativne filozofije, zalaganje za ustanovljenje pozitivne nauke o drutvu, namera za utemeljenjem racionalnog gra.anskog morala i ube.enje da socijalni konflikti mogu da se ree na nekonfliktan i solidaristiki nain. & BC str.#imica' Socioloki antiklerikizam uspostavio je 6irkem a ministarskim ukazom je D>. jula E==F. postavljen za predavaa na predmetu *(edagogija i drutvena nauka, na ilozofskom fakultetu u Gordou. 6irkemov antiklerikalizam je pru"io veliku podrku republikanskom poretku u rancuskoj. !akav antiklerikalitam bio je utemeljen i legitimian u nasle.u francuske revolucije. (rvaci tree republike uoili su da im takav oblik antiklerikalizma pogoduje jer budi nacionalna oseanja i patriotizam, a novi, republikanski moral zasniva na racionalnom znanju ijem se irenju najvie protivila upravo tradicionalna religija. %epublikanska ideja je ak i pre revolucije podrazumevala u francuskoj politikoj filozofiji uvek nu"no manje ili vie otvoren antiklerikalizam. 4ato to su im feudalna prava Hrkve, na osnovu kojih se svetenstvo uplitalo u sve oblasti javnog "ivota izlegala nespojiva sa naelima jedne narodne vladavine zasnovane na jednakosti i slobodi. (rosvetiteljski filozofi su ak i kada nisu bili republikanskih uverenje u svom racionalistikom slavljenju uma nalazili na veliku prepreku u Hrkvi ali i u religiji & veri samoj', smatrali su veru smiljenom obmanom a Hrkvu naprosto ustanovom koja slu"i za zaglupljivanje i izrabljivanje naroda. Suverenost naroda mogua je samo u laikoj republici. /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

Iakobinci su shvatali da ne mo"e u isti mah da postoje dva autoriteta, duhovna, )tad"bina i Gog, i zato su drugi "rtvovali zbog ideala prvog. Shvatili su ipak da je neophodno, ako oekuju uspeh i prihvatanje da izgrade nove kultove i odre.eni stepen divinizacije, zato su ustanovili novi kalendar, svetinje i obrede. !ako su zakljuili da jedina instanca na kojoj se svi pojedinani interesi potiru jeste narod iji je jedini mogui oblik institucionalnog objedinjava otad"bina. 6irkem je ideal naroda zamenio svojim pojmom drutva & E>>9 #imica', oslanja se na ateistiki i antiklerikalni neopozitivizam. 6irkemova sociologija bazirala se na metodolokom realizmu po kome je drutvo stvarnost, odnosno elementarna ontoloka kategorija kojom treba da zapoinje i zavrava svaka racionalno i pozitivno izuavanje sociologija & E>E, #imica'. Smatrao je %usoa *preteom sociologije,, tako se u 6irkemovoj sociolokoj teoriji prepoznaju elementi %usoove teorije, pa je %usoova *opta volja, koja je bila iznad pojedinane volje kod 6irkema prepoznata kao *kolektivna svest, koja je iznad *individualne, ,storija drutveni! teorija ( (i-unovi-) @judi su objanjavali prirodu personifikacijom - dajui joj ljudske osobine. )snovni oblik tog miljenja bio je mit. Na drugom nivou svet se objanjavao filozofskom spekulacijom i javljaju se metafiziki sistemi9 !aj period je period metafizike. !ek na treem, pozitivnom nivou svet se objanjava prouavanjem injenica, naukom. (ozitivizam prodire iz prirodnih u drutvene nauke, nameui im svoju metodologiju, kao osnovu naunosti. Sen+Simon, )gist 3ont, 5erbert Spenser, #arks, #ils i mnogi drugi nastojali su da razliitim teorijskim okvirima i pojmovnim aparatom ustanove nauku u drutvu. +en.+imon (lemikog porekla ali se me.u prvima odrekao titule. $estvovao je kao mladi oficir u amerikom ratu za nezavisnost9 po povratku u (ariz bio je svedok francuske revolucije, sa iskustvom i kritikim stavom iz svog amerikog revolucionarnog iskustva. /mao je simpatije prema revolucionarnim snagama a prezirao je *parazitske, slojeve drutva. Gio je veoma uspean biznismen & bavio se preprodajom konfiskovanih imanja ali je svo bogatstvo potroio na putovanja i obrazovanje'. /mao je bogate uenike koji su ga izvukli iz bede9 $zeo je jednog od svojih najtalentovanijih uenika, )gista 3onta, kao linog sekretara na poslovima sistematizacije rukopisa9 Njihova saradnja je prekinuta zbog spora oko autorstva pojedinih dela. Sen+Simon je smatrao organizaciju budueg drutva osnovnim pojmom polaznom takom teorije. Njegovo zalaganje za solidarnost i humanost u industrijskom drutvu vodilo ga je u socijalizam ali se sa druge strane zalagao za opstanak privatne svojine i ekonomsku nejednakost. :eliki uticaj na Sen+Simonovu teoriju imao je 3ondorse i njegov zakon drutvenog razvoja u tri nivoa, koja Sen+Simon dopunjuje drutveno ekonomskim obele"ijima i znaenjem. !eolokom stepenu ljudskog razvoja odgovara feudalni poredak. #etafizikom su prikladne drutvene krize i revolucije a /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

(ozitivnom industrijski drutveni sistem Svetski savez i mir su preduslov za dostizanje blagostanja za sve lanove drutva i da bi se postiglo *ovladavanje stvarima a ne ljudima,. 3ao sredstva za postizanje takvih ciljeva, Sen+Simon vidi napredak umetnosti, nauke i industrije9 /ndustrijska proizvodnja za Sen+Simona ima najvei znaaj u drutvenom preobra"aju. Jlanove drutva deli u dve grupe proizvo.ae i parazite. 3lasu proizvo.aa ine svi oni koji na bilo koji nain uestvuju u proizvodnji, a klasu parazita plemstvo, svetenstvo, inovnicu i metafiziari. $ eseju *(arabola,, delu *)rganizatora,, Sen+Simon to ilustruju poredei ove dve klase pelama i trutovima & #olnar: strljenovi'. $ spisima */storija oveka, Sen+Simon je izlo"io osnove svoje sociologije kao *socijalne fiziologije,9 Smatra da je drutvo neto organizovano i "ivo, da ga ljudi menjaju. )n odre.uje drutvo funkcionalno, ali ne kao bioloku celinu ve kao specifinu pojavu samu po sebi. Smatra svojinske odnose temeljima u svakoj transformaciji drutvenog sistema. 3ritikovao je feudalizam i njegove vladajue parazitske klase ali i kapitalizam, sa apsekta anarhije kapitalistike proizvodnje i eksploatacije siromanih slojeva drutva. $ glavnom delu /ndustrijski sistem i katehezis industrijalaca sistematski izla"e ustanove industrijskog sistema9 Gio je filozof industrijalizma ali je ostao privr"en humanistikim naelima i socijalnoj pravdi. (oslednje delo *novo hrianstvo, se bavi najsiromanijim slojevima posebno radnitvom a Sen+ Simon njihovo oslobo.enje proglaava krajnjim ciljem svoje teorije. )slobo.enje radnikih slojeva je video u napretku nauke i morala9 Nije odbacivao ideju o privatnom vlasnitvu da bi privukao bogate slojeve i pribli"io im ideju drutvenih reformi. $enje Sen+Simona ima dve glavne karakteristike - jedna je zalaganje za nauku, organizaciju i industrijski progres a druga je osloba.anje od bede i siromatva i stvaranje pravednog drutva. Sensimonisti su u rancuskoj razvili iroki drutveni pokret sa idejom da reformiu drutvo na pravednijim osnovama9 Gazar i 8nfonten su objavili knjigu *doktrina Sen+Simona, i obilato su koristili slike mrane drutvene stvarnosti sa idejom da probude filantropiju i saoseanje u drutvu. :erovali su da e *prosvetiti, bogate. Sen.8man Gazar "iveo je kratko i burno, bio je jedan od osnivaa sensimonistikog pokreta9 )snovao je ilegalno drutvo sa ciljem obaranja @uja ?:/// zbog ega je osu.en na smrt9 4alagao se za drutvenu svojinu nad sredstvima za proizvodnju, smatrao je da je jedina pravedna podela rada ona koju vri socijalna institucija i koja postaje uvar svih oru.a proizvodnje, poto ona stoji na elu celokupne materije proizvodnje. & ;atle, enciklopedijski renik politike filozofije' 5teo je da doka"e da se napredak oveanstva nije zaustavio promenama koje je izvela francuska revolucija. $ *)rganizatoru, daje teze o industrijskom sistemu9 3ljuno pitanje sensimonistike teorije je pitanje o pokretaima zajednikog "ivota. 4bog ideje o preure.enju gra.anskog drutva njegova teorija poprima oblik religije ili kosmologije. :eliki uticaj na Sen+Simona imalaje teorija francuskog ekonomiste 3ondorsea: /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

$ticaj prirodne nauke na sensimonistiku teoriju vidi se u ideju gravitacije nauka kojom bi sve nauke bile povezane u jednu, zato je tra"io klicu opte te"e na kojoj bi bila stvorena opta nauka o oveanstvu9 Iedan od ciljeva je da se pozitivira filozofija. 5teo je da otkrije zakon po kojem pojave te"e svom kraju9 Sensimonistiki istoricizam podrazumeva ube.enje da je ljudska misao istorina i da su razumevanje i procena razliitih pojava i samo uslovljeni istorijskom situacijom u kojoj nastaju. Iavlja se ideja o oblikovanju duhovne i svetovne vlasti i ideja da drutvo treba da bude organizovano sa ciljen da se deluje na prirodu. $ poslednjem delu & *Novo hrianstvo,' Sen+Simon daje organizaciju novog drutva: umetnici e da stvaraju nove drutvene puteve nau$nici e da na.u naina da se ti putevi pre.u rukovodioci e da vode drutvo tim putevima )vaj sistem se u osnovi ne razlikuje od osnovnih ideja hrianstva, cilj mu je da se pobolja polo"aj najni"ih slojeva i da svi lanovi drutva budu sreni. /gist Kont ( iz0 1arns, 2vod u istoriju sociologije) (ioniri siciologije su imali ideju o poboljanju drutva i interese o evoluciji drutva. (rvenstveno su se bavili odnosom sociologije prema problemu drutvenog progresa i socijalne pravde. 7lavni motiv im je bio pokuaj generalizacije koje ona mo"e da dK o drutvenim promenama i drutvenoj reformi. 3ontov spis: (rogram naunog rada potrebnog za reorganizaciju drutva )gist 3ont je ro.en EF=B.vie obrazovanje je stekao u vioj politehnikoj koli a u mladosti je bio lini sekretar Sen+Simona. 3ont je zauzimao konzervativno stanovite o francuskoj revoluciji. $ delu kurs pozitivne filozofije 3ont govori o hijerarhiji nauke, o nu"nosti i prirodi sociologije o njenoj podeli na socijalnu statiku i dinamiku i o zakonu o tri stupnja intelektualnog razvoja. 3ontov opti doprinos teoriji o drutvu 3ontova glavna uenja: 3 !ijerar!ija nauke i klasifikacija, sa sociologijom na $elu 3 %odela sociologije na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku 3 zakon o tri stu%nja o%teg drutvenog %rogresa 3 konce%t organske %rirode drutva %o kojem se drutvo razvija kao organizam Njegovo osnovno metodoloko stanovite je da ljudsko znanje mo"e da se povea samo primenom pozitivnog naunog metoda posmatranjem, eksperimentisanjem i upore.ivanjem. Socioloko istra"ivanje mora da se dr"i opteg principa & kroz posmatranje, eksperiment i upore.ivanje' a etvrti & istorijski metod ' e nastati kao posledica primene komparativnog metoda na prouavanje drutva. /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

3ontova hijerarhija nauka je napravljena po principu da svaka nauka zavisi od one ispod nje i po kompleksnosti materije koju prouava. 3ont je prihvatio organicistiku teoriju drutva, to se vidi u njegovom stavu da je pojedinac apstkrakcija ane drutveni organizam i organicistika uenja je rezimirao u svojoj * ilozofiji, tvrdei da je drutvo kolektivni organizam koji poseduje primarni organski atribut *consensus universel,9 3ao i u organizmu tako i u drutvu mo"e da se uoi sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednikom cilju kroz akciju i reakciju. Smatrao je da drutveni progres karakterie sve vea specijalizacija funkcija9 6rutveni neredi su za 3onta bolesti drutvenog organizma i treba da budu predmet drutvene patologije. %azlika izme.u drutvenog i individualnog organizma je ta to je individualni organizam nepormenljiv dok drutveni mo"e da se pobolja9 4ato je 3ont definisao sociologiju kao nauku o drutvenom poretku i progresu i blisko je povezao sa biologijom koja izuava red i progres9 Sociologiju je podelio na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku9 Socijalna dinamika je proces koji se ogleda u 3ontova tri stupnja - teoloki, metafiziki, i nauni Svaki stupanj nu"no prethodi narednom i nijedan ne mo"e da bude eliminisan. (rogres mo"e da se podeli na intelektualni, materijalni i moralni. 3ont je smatrao porodicu osnovnom drutvenom institucijom a religiju najva"nojom regulativnom snagom u drutvu. Kontova socijalna i %oliti$ka filozofija sociologija i %oliti$ka nauka Smatra da je sociologija usavrena politika nauka9 (o 3ontu politike nauke su deo sociologije9 (riroda dr"ave )snvono 3ontovo politiko naelo bilo je da je drutvo bez vlade nemogue isto toliko koliko i vlada bez drutva. Shvatao je dr"avu kao ustanovu koja treba da usmerava opte materijalne delatnosti drutva9 3ao nu"ne atribute dr"ave navodi stanovnitvo, teritoriju, suverenu vlast i organizovanu upravu. Smatra da je suverena vlast potrebna za stvaranje i opstanak trajnog politikog "ivota. Geneza drutveni! i %oliti$ki! institucija (rirodno stanje i teorije o drutvenom ugovoru je odbacivao kao metafiziku besmislicu9 3ao osnovnu eliju drutva je uzimao porodicu koja je istorijski gledano uticala na stvaranje osnevnih drutvenih i psihikih osobina, koje su na kraju dovele do formiranja dr"ava. Specijalizaciju je smatrao opasnom, kao faktorom dezintegracije drutva i zato je opravdavao postojanje dr"ave kao faktora kontrole koji e da koordinira ljudsku delatnost i da titi ljudsku zajednicu od opasnih krajnosti specijalizacije. 3ont kao i Sen+Simon pre njega primeuje znaaj industrije koja sve vie postaje izvor drutvene /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

discipline i kontrole. 05obzov pojam sile kao krajnje osnove na kojoj poiva organizacija a' filozofska analiza principa: (roiruje 5obzov pojam sile i dodaje mu intelektualno vo.stvo, moralne sankcije i drutvenu kontrolu. $ savrenoj dr"avi postoje tri nivoa drutva: porodica - zasnovana na ljubavi dr"ava - zasnovana na akciji crkva - zasnovana na intelektu preuzeto iz teorije o osnovnim funkcijama ovekovog mo"danog sistema: oseanju, akciji i intelektu

b' istorijska evolucija drutvenih i politikih institucija 3onana evolucija oveanstva je stvaranje pozitivistikog drutva. 3ontova filozofija istorije sadr"i trijadu principa drutva na osnovu trijade funkcija ovekovih mo"danih funkcija9 !ako je oseanje prolo kroz tri faze: u antiko doba je bio domai ili gra.anski, u srednjem veku kolektivan a u pozitivistiko doba e biti univerzalan. 8ktivnost je evaluirala kroz osvajanje, odbranu i industriju a intelekt kroz teoloki, metafiziki i pozitivistiki & nauni' stepen. 3ont svoju filozofiju istorije ne zasniva na evoluciji samo jednog aspekta & intelektualnog ' ve kroz sva tri elementa. 3ontova teorija evolucije intelektualnog razvoja tako.e ukljuuje materijalne i duhovne faktore, mada dominira religiozni element: E. do EL>>. teoloki podeljen na fetiizam, politeizam i monoteizam D. od EL>>.+E=>>. metafiziki - period *zapadne revolucije, L. E=>>. poeci pozitivnog perioda. Svaki od ovih perioda ima svoje potkategorije: E. u periodu fetiizma & animizma' zasnovana je porodica u prvom politeistikom drutvu zasnovana je dr"ava. #onoteistiki period se tako.e deli na period drutvenog monoteizma & rimsko doba' u kojem se razvio pojam otad"bine9 (eriod odbrambenog monoteizma je bio katoliko +feudalni prelazni period, glavni cilj ej bio sistematizacija "ivota. #ariolatrija & obo"avanje bogorodice' je bio korak ka obo"avanju oveanstva. D. 6a bi zapoeo pozitivistiki period morao je prethodno da se dogodi period *zapadne revolucije, do kojeg je dovelo osam pojava: uticaj "ena, napredak nauke, moderno poboljanje industrije, razvoj umetnosti, razvoj dr"ave, propadanje crkve i negativni doprinos metafiziara. Heo ovaj period, a posebno period dezintegracije & pojava industrije' je bio priprema za pozitivizam. /*lici dr4ave i vladavine /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

3ont je smatrao da su bitna i da postoje samo dva oblika drutva, dr"ave i vlasti: teokratije i sociokratija. (odela vlasti bi bila na moralnu, materijalnu i intelektualnu. /ntelektualnu vlast bi obavljali putem ube.ivanja i predlaganja. 3ont je osuivao novi kapitalistiki poredak, zagovarao je novi, industrijski i drutveni moral koji bi se irio kroz pozitivni obrazovni sistem. 7lavni cilj mu je bio da razvije novi drutveni moral (ozitivistika religija je trebada da velike narode podeli u mnotvo netiranskih gradova - dr"ava. 5avno mnjenje i drutvena kontrola Naglaavao je znaaj javnog mnjenja kao efektivnog inioca drutvene kontrole. Smatrao je da bez inteligentno organizovanog javnog mnjenja nema mnogo nade za obimniju reformu i preobra"aj drutvenih institucija. Smatrao je da radnike klubove glavnim mehanizmom preko kojih je javnost usvajala pravila drutvenog ponaanja. (roleterijat je pru"ao dinamiku snagu Svetenici filozofi sociolozi, kontovskog re"ima bi formulisali javno mnjenje

)ba elementa su postojala ali nisu bila dovedena u vezu, zato 3ont smatra da je potrebno vrsto ujediniti proletere i filozofe. (redvideo je rastui uticaj javnog mnjenja kao velikog drutvenog regulatora koje e da eliminie revolucije i sukobe i zameni ih miroljubivom odredbom du"nosti. &riroda drutvenog i %oliti$kog %rogresa (lanovi drutvene reforme moraju da budu u skladu sa optim tokom civilitacije i ne smeju da idu suvie ispred svog vremena. 6rutvo ne mora da se pasivno povinuje zakonima drutvene evolucije ve mora razumnom akcijom da ubrza progres. *Jovek ne mo"e da se oslobodi uticaja svoje okoline jer je njegov "ivot kratak a razum nepouzdan, ak i najsmelije sanjalice odra"avaju u svojim snovima drutveno stanje svoj doba, :eliki uticaj 3ontove teorije na tehnokratski pokret koji bi "eleo da se ekonosmki "ivot preda in"enjerima. 6leksis 7e 8okvil ( (imica) 19:;.19;< 6ela *Stari re"im i revolucija, *) demokratiji u 8merici, Nije bio za istorijski determinizam ali je primeivao pravilnosti u istoriji9 Smatrao je da najznaajnije istorijske injenice mogu da se objasne samo sluajnim okolnostima nikako teorijama koje unose red, svrhu i smisao9 Iedan od takvih doga.aja je i uspostavljanje demokratije nasuprot /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

aristokratskom re"imu9 $ delu *) demokratiji u 8merici, dokazuje da nastupa period novog, demokratskog politikog porekta kao drutvenog sistema ali i kao kolektivnog mentaliteta9 (redvi.ao je brojne i sna"ne otpore tradicionalnog naina miljenja nasuprot modernom poretku koji dolazi. Gio je veliki potovalac francuske revolucije9 D>>. godinjica francuske revolucije se poklopila sa padom berlinskog zida koji je znaio poetak kraja politikog re"ima koji, u krajnjoj liniji vodi poreklo od jakobinskog radikalizma - te"nje za politikom slobodom, uspostavljanje demokratskih re"ima u biviim komunistikim zemljama je ilo teko zbog opasnosti koje donosi sama demokratija. (adom komunizma stekli su se nu"ni ali ne i dovoljni uslovi za ostvarenje onog tipa demokratije koji je odavno uspostavljen u S86. Niti je padom :astilje sruen feudalizam niti je padom Gerlinskog zida sruen komunizam. Smatrao je da je francuska revolucija i njene posledice mogu da se sagledaju samo kroz prouavanje istorije koja je prethodila revoluciji9 3roz analizu uzroka francuske revolucije !okvil je uneo puno metodolokih invoacija u istoriografiju. /mao je poseban pristup izuavanju istorijskih doga.aja9 !im pristupom ne samo to je postavio osnove sociologije nego je zaslu"an i za temeljnu reformu istoriske nauke koju e sprovesti francuski analisti tek D>.tih godina ?? veka. $ knjizi *Stari re"im i revolucija, primetan je !okvilov pristup istoriji i njegovo tumaenje koje odgoneta duh vrmena i uspostavlja komplikovae mentalne strukture naroda9 !okvil se smatra sociolokim klasikom9 (rvenstveno jer u svojim knjigama koristi socioloke sudove - npr. pravi analizu klasa i njihovih odnosa pod starim re"imom9 $oio je da je klasna analizma najkorisnije metodoloko sredstvo za razumevanje uzroka krupnih istorijskih zbivanja9 7ovori o klasama na moderan i vrednosno+neutralan nain. Njega ne interesuje klasna struktura koliko kolektivno - psiholoki procesi koji dovode do samosvesti i svesti o postojanju klasa. /zbegavao je filozofske spekuclacije i smatrao je da ga itanje politikih klasika ometa u radu9 /pak njegovo delo nije samo istorijski i socioloki bitno, podjednako je va"no i kao delo politike filozofije. 6va njegova najznaajnija dela se gledaju kroz prostor & 6emokratija u 8merici' i vreme & stari re"im i revolucija'. Nameravao je da ispita nain funkcionisanja i uzroke stabilnosti modernog demokratskog drutva, a onda da utvrdi i koji faktori mogu na dug rok da sunovrate tradicionalni aristokratski poredak. !okvil je autentini liberal i u obe knjige vidljiva je njegova te"nja za objanjavanjem budunosti slobode. Najveim iskuenjem demokratije smatrao je tiraniju veine ali i demokratski despotizam. Gio je duboko razoaran u praktinu politiku. !okvil je ustanovio termin demokratski despotizam koji je opisivao kao drutvo bez hijerarhije, bez izrazitih klasnih razlika, ve drutvo u kojem postoji samo narod koji je me.usobno jednak, pod vlau jednog suverena koje sve radi u ime naroda koji je lien svih prava. 6a bi takav re"im bio svrgnut neophodna je revolucija. 6emokratski despotizam je novi tip despotizma, novo lice apsolutizma.

/zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

!ermin je napravljen za vladavinu Napoleona /// - uzurpatora koji je uspostavio vladavinu jau i apsolutniju nego onu koju je sruila revolucija, takva vlast se pravda izborima i glasovima nepismenih ljudi. 6leksis 7e 8okvil ( iz0 atle, enciklo%edijski re$nik) )tiao je u 8meriku kao veoma mlad sa namerom da bi u konteksu razliitom od francuske revolucije prouavao demokratiju9 (osle svog boravka u 8merici pie knjigu *) demokratiji u 8merici,. (olitiku dvosmislenost demokratije !okvil nalazi u istoriji francuske revolucije, dvosmislenost u smislu as povoljne as pogubne jednakosti. $zor demokratskog drutva francuske nije ameriko nego englesko drutvo. !okvil odbacuje ideju o meovitom rojalistikom ure.enju 2ngleske i zato odlazi u 8meriku9 /mao je ideju da izgradi jednu teoriju demokratije u koju mo"e da uklopi rancusku9 (otpunom demokratijom ovek ponovo stie slobodu divljaka. %azlikuje ameriku od francuske revolucije jer u 8merici nije bilo aristokrata. *8merikanac je demokratski 2nglez,, 8merika revolucija nije pokrenuta od disidenata jednog aristokratskog drutva. )n pokuava da prepozna nacionalne osobenosti 8merikanaca u 2nglezima. 4akljuuje da je demokratija postolje engleskog drutva ali da se nije razvila u 2ngleskoj zbog aristokratije. 3njigu *) demokratiji u 8merici, objavio je u dva toma deset godina posle svog putovanja po 8merici. )n se nadovezuje na %usoa, ali zakljuuje da ovek kao individua mo"e da se javi na dva kraja civilizacije kao divljak i kao demokratski ovek. Iednakost drutvenog statusa objanjava kao odnos slu"itelja i gospodara koji postoji i u aristokratiji kao svojstvo sistema a u demokratiji kao obostrano prihvaen ugovor o me.usobnom privremenom odnosu. *Aelja za jednakou postaje sve nezasitija, to je jednakost vea, + !okvilovo vi.enje pokretaa demokratskih sistema 4a !okvila apstrakcija demokratija je istina demokratije. /z istorije on izvlai zakljuak da oveanstvo koraa prema demokratiji i jednakosti pojedinca. 6emokratski despotizam je mogu u drutvima revolucije jer je revolucija iskvareno demokratsko naelo. $ 8merici primeuje odsustvo dokolice to tumai kao optimalnu mo mase na miljenje individua. !okvil suprotno svim savremenicima revoluciju i demokratiju smatra protivrenima, kao dve stvari koje se me.usobno iskljuuju. Smatra da strast prema jednakosti konstituie naciju. $ delu *Stari re"im i revolucija, smatra da jednom uspostavljena revolucionarna tradicija odr"ava samu sebe. (etodologija 7irkemove sociologije ( iz0 1arns) /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

Sociologija treba da bude potpuno nezavisna od filozofije9 8li filozofija ne od sociologije9 ovo je u skladu sa pozitivistikom tradicijom shvatanja nauka. )snovni metodoloki postulat je da je potrebno tretiati drutvene injenice kao stvari. !ermin *stvar, oznaava: E. entitet koji poseduje odre.ene karakteristike nezavisne od ljudskog posmatranja D. kao entitet koji mo"e da se sazna a posteriori - kao suprotnost npr. nekoj matematikoj relaciji L. kao entitet ije je postojanje nezavisno od ljudske volje C. kao entitet koji mo"e da se spozna spoljnom opservacijom )dnosno, ovo znai da sociologija ima subjektivnu materiju kojom se bavi, da se drutvene injenice mogu saznati preko iskustva. 6irkem kritikuje 3onta i Spensera za propust - da nisu tretirali drutvene injenice jer ih nisu empirijski posmatrali na svakom stepenu. 6a bi se obezbedila nauna objektivnost sociolog ne sme da pone sa koncepcijama be sa opipljivim injenicama & MMF.' Sociolog mora da prona.e objektivni skup senzornih injenica ije e varijacije da slu"e merenju varijacija u drutvu. !ri 6irkemove empirijske studije se uglavnom oslanjaju na injenice: o drutvenoj podeli rada - na zakonima o samoubistvu - na statistikama elemetarni oblici drutvenog "ivota - na religioznim dogmama, mitovima i ritualima

6irkemova pravila sociolokog tumaenja su: E. drutvenu injenicu treba uvek posmatrati kao mehaniki determinisanu. D. !reba je objanjavati terminima druge drutvene injenice, ali nikada injenicom ni"eg reda & npr. biolokim ili psiholokim uzorkom' MM=. 3ritikovao je psihologizam i individualizam, kao i njihovu meavinu utilitarizma. unkcija jedne drutvene injenice mora da se tra"i u njenoj relaciji sa nekim drutvenim ciljem. 6rutvene injenice proistiu iz udru"ivanja i moraju da budu u saglasnosti sa nainom na koji su sastavni delovi drutva grupisani9 !ako *krajnje poreklo svih znaajnih drutvenih procesa treba tra"iti u konstituciji interne drutvene sredine,. /nterna drutvena sredina se sastoji od morfolokih elemenata - brojnost grupe, stepen bliskosti u grupi, ravnomernost difuzije u datoj oblasti... )d optu"ni da je socioloki materijalista, 6irkem se brani time da nije va"an samo broj ljudi u odre.enoj oblasti & *materijalna gustina,' nego i broj ljudi koji su uspostavili efeketivne moralne odnose & *dinamika gustina,'. 6irkem je kroz pozitiviranje sociologije dao program za primenjenu sociologiju koja e da formulie pravila drutvenog usmeravanja9 6rutveno usmeravanje je mogue ako se utvrde objektivni kriterijumi drutvenog zdravlja i drutvene patologije. MMB.

/zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

6rutveno zdravlje je ono to je *normalno, a poto je normalno izjednaavao sa prosenim, svako odstupanje od ovakvog standarda spada u patoloki fenomen9 (aradoks ovakvog razmiljanja je 6irkemov zakljuak o zloinu koji je prisutan i preovla.uje u svim drutvima, on je element drutvenog zdravlja9 6rugi paradoks je to je uobiajenu pojavu u zapadnom drutvu, kao samoubistvo svrstao u patoloke fenomene9 3ritiari su smatrali da ovakvi stavovi vode konzervativzimu i drutvenom konformizmu. 7irkemove su%stantivne teorije 3arakteristike drutvenih injenica po 6irkemu su da su one eksteriorne & nije identina ideji u svesti naunika' i mora imati mo prinude na naunika - prema kojoj se onda uskla.uje nauna teorija. (renosei centar reference za naunike koji prouava drutvene injenice na pojedinca koji deluje, 6irkem zakljuuje da one opet imaju iste karakteristike. )va doktrina o eksteriornosti drutvenih injenica potvr.uje da je drutvo realnost samo po sebi i iznad i van pojedinca. (ostoje etiri tipa evidentnosti koje 6irkem navodi u odbranu svoje doktrine: kolektivna svest - dokazano postajanje razlika u ponaanju pojedinca kada je u grupi nepromenljivost drutvene statistike - tj. pribli"no ista stopa tipova drutvenih injenica filozofksa teorija neoekivanog i analogija da fenomen "ivota ne mo"e da se objasni u fiziko+hemijskom svojstvu molekula koji obrazuje eliju ve u posebnom udru"ivanju molekula - tamo ni drutvo ne mo"e da se objasni svojstvima pojedinih umova ve da ono stvara realnost samu po sebi 6ruga karakteristika drutvene injenice je prinuda, koju ona vri na pojedinca9 )na je realna i eksterna i obrazuje deo pojedineve sredine i tako namee prinudu. &odela rada 7lavni problem knjige *) drutvenoj podeli rada, odnosi se na prirodu i uzrok drutvene evolucije9 Sla"e se sa Spenserom i drugim utilitaristima koji su smatrali da je podela rada i profesionalizacija uzrok promene drutva iz primitivnih u civilizovani oblik. (e!ani$ka solidarnost je karakterisala primitivna drutva i drutva u zaetku jer su pojedinci relativno homogeni i povinovani svim diktatima javnog mnjenja i tradicije. 4akonski sistem je napravljen tako da ka"njava svako krenje kolektivne volje. #oralna i zakonska odgovornost je kolektivna, zastupljeno je krivino pravo. /rganska solidarnost je zastupljena u civilizovanom drutvu gde je razvijena podela rada i postoji visok stepen individualizma9 /ndividualizam je osnovno moralno naelo, on ne daje pojedincu pravo da ima neograniene ambicije, on je pre obaveza pojedinca da se individualizuje intenzivnom specijalizacijom kako bi tako doprineo dobrobiti drutva. $ civilizovanom drutvu zastupljeno je obligaciono pravo koje regulie odnose u drutvu9 6irkem se nije slagao sa utilitaristima9 )ni su zastupali teoriju da je civilizacija nastala iz podele rada i kao rezultat te podele9 6irkem je dokazivao kroz analize primitivnih drutava da civilizacija nije stvorila "udnju za sreom jer u primitivnim drutvima statistiki podaci pokazuju manji stepen samoubistava, neuroza i drutvene patologije9 E. D. L. C.

/zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

6irkem je objanjavao podelu rada promenama u strukturi stanovnitva prirodnim priratajem i poveanjem konkurencije. +amou*istvo )bjanjava samoubistvo kao drutvenu injenicu sa drutvenim uzrocima9 4akljuuje da samoubistvo proizilazi iz pojedinanog tipa uzronih faktora koji je konstantan a to dokazuje ujednaena stopa samoubistava u razliitim drutvima. (ovezuje broj samoubistava sa religijom & me.u slobodnim misliocima najvei, pa me.u protestantima, pa me.u katolicima i na kraju najmanja stopa me.u jevrejima' i stepen integracije vere u drutvu. %azlikuje anomino, egoistino i altruistiko samoubistvo i vezuje iz za stepen drutvene regulacije. 8geliki transcendentalizam (ostoje kolektivna mentalna stanja koja mogu da se svedu na mentalna stanja pojedinca u onoj meri u kojoj mentalna stanja pojedinca mogu da se svedu na fizioloka stanja nezavisnih elija mozga. 6irkem je razvijao transcendentalnu teoriju drutvene grupe9 Smatrao je da moralna injenica predtsavlja poseban dualitet. za seminarski Garns: /storija sociologije, MF>.

Gog je drutvo preobra"eno i shvaeno simbolino. 6rutvo je moralna linost koja se dobija sintezom pojedinaca i po osobinama se razlikuje od svih pojedinaca ponaosob9 6rutvo beskonano prevazilazi pojedinca. #oralna pravila su produkt specijalnih drutvenih faktora, svaki moralni sistem zavisi od socijalne strukture drutva u kojem egzistira. Ne postoje univerzalni moralni sistemi. *Aeleti jedan drugaiji moralni sistem od onoga koji je obuhvaen prirodom drutva, znai poricati drutvo a samim tim poricati i sebe, 8geliki kreacionizam i teorija vrednosti: 6irkem je zaokru"io svoju teoriju razradom teorije vrednosti, u kojoj je drutvena grupa prikazana kao transcedentalni kreator svig, a ne samo moralnih vrednosti. 6rutvo mora da se shvati kao um sainjen od kolektivnih ideja koje nisu samo saznajne predstave9 )ne su pro"ete oseanjem i poseduju va"ne pokretake elemente. transcedentalno - aprironi spoznajni oblici nae svesti 8eorija religije 6elo: 2lementarne forme religijskog saznanja %eligija je drutvena stvar9 6rutvo, kao i bog poseduje moralni autoritet i mo"e da inspirie na nesebnu odanost i samo"rtvovanje. 8eorije saznanja /zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0

6okazuje da su i oblici klasifikacije i osnovne kategorije saznanja proizvodi u drutvu. (rimitivna klasifikacija nije samo konceptualna ve se zasniva na emociji i socijalnoj senzibilnosti9 Nauna klasifikacija se pojavljuje kada socijalno oseanje postane manje va"no. 6irkem kategorije misli posmatra kao kolektivne predstave koje se nameu pojedincu i stvaraju kod njega oseanje da su univerzalne i neophodne. 3ategorije ne namee samo drutvo - one reflektuju svoje najoptije karakteristike9 )seaj za vreme potie i ritma "ivota grupe. 6irkemov program za reforme drutva je antiindividualistiki. 6rutvena patologija je posledica nedostatka ogranienja kroz drutvenu grupu. 6irkem se smatra liberalom.

/zvukla #ilena 0 pijemishijem1gmail.com 0