You are on page 1of 28

Od prosvetiteljstva do romantizma Gete kao tema svetske knjievnosti Faust, Faustovski motiv, ideja spasa, tradicija ideje spasenja

u hrianstvu. Geteov Faust nije klasina o rada to! motiva. "osta kasna o rada to! motiva. #lasina o rada to! motiva nije $austovska, jer je kraj dru!aiji. Gete Fausta shvata kao tra!ediju, ali ne ez izvesno! optimizma, u %% sceni & ina, u suprotnosti sa klasinom o radom. 'otiv je vezan za do a izme, (utera, kao peda!oki motiv ) ko se preda *avolu, !u i duu, ako i do ija ceo svet. +avo o ez e*uje se,ualno zadovoljenje - kod Getea lepa .elena/, znanje o udunosti - izuzev ono! to se tie samo! oveka koji sklapa u!ovor, slino "ante, jer i onda video svoje alosno stanje/. (e!enda o Faustu nije ila vredna, spadala je tradicionalno u trivijalnu knjievnost, kao ske se izvodila po vaarima u 0emakoj, kasnije u 1n!leskoj. &ole nik, uenjak Faustus sklapa u!ovor sa *avolom na 23 !odine, koji potpisuje krvlju da i zadovoljio u!lavnom svoje na!onske potre e - podmla*ivanje, ene/. % kod Getea, Faust je ovek jako! li ida) Faust ima potre u i za znanjem, no koristi !a na priprost nain, u!lavnom da pravi udale od ljudi. 4o isteku 23 !odine *avo dolazi po svoje, to u prii iva slikano !roznim prizorima. 5opos je i to da se tada Faust kaje6 sledi jezivi, soap opera kraj sa peda!okim, etikim ciljem, da zastrai 6 u pozadini je hrianska ideolo!ija. 7 89. i 8:. veku ova tema pripada vaarskoj i trivijalnoj knjievnosti6 8;:<. !odine = % knji!a, 0arodna knji!a o doktoru Faustu, vaarski proizvod, 9>?ak !odina posle pojave le!ende o Faustu. 5aj &olks uch iz 8;:<. uinio je le!endu kanonizovanom i sledi prva oz iljnija umetnika o rada = #risto$er 'arlo, @ekspirov prethodnik pie svo! Fausta. Faust nije samo vole nik predan ma!iji, ve tra!ian i jak crno eli lik, ovek koji trai saznanje, -'arlo manje na!laava erotski momenat/, koji na kraju unitava svoje knji!e. Anati po svaku cenu jo uvek je stvar za osudu, te Faust r*avo zavrava6 na kraju poruuje svojim uenicima etiku poruku. Frei!esterei, slo odan duh, koji se ne o azire na !ranice koje postavlja crkva = zakon zapadne crkve, njenih !rehova i indul!encija. 4ojavljuje se i pro lem) ta u Bi liji zaista pie. Ceronimov prevod iz & veka io je po!rean6 1razmo Doterdamski je proveo ivot u $ilolokom prevo*enju svetih spisa - 4ohvalu ludosti je !urao u stranu i preutkivao, nije ila vana za nje!a/. On je vaio za $ilolo!a koji eli da ustanovi $iloloki status Eveto! pisma i da daje komentare. (uter !a je priznavao za uitelja. 4osle izme, 1razmo !a nije pratio u po uni, a (uter, prznica, vre*ao !a je. &odili su polemiku ? knji!e o tome) Fvaj!, .ojzin!a. 4ro lem je io u slo odi volje ) (uter je zastupao neiskupljiv !reh ? oveka moe spasiti samo oija milost, preputanje na milost o!u. %za to!a stoji ideja o predestinaciji -koju do ekstrema dovodi #alvin/. &ano je da ovek veruje, a ne ono to ini. 5aj se spor vodio u & veku izme*u Gv!ustina i pela!ijanaca, !de je Gv!ustin zastupao (uterovo !ledite. 1razmo je lai) kada i to i ilo istina, to ne i tre alo !ovoriti masi6 on zastupa tezu o neo janjivosti to! mesta u E4. #ontrare$ormacija je pokuala da iskoristi 1razma. 1razmo je eao po celoj 1vropi od ku!e i od inkvizicije. 7 takvoj atmos$eri nastaje le!enda o Faustu. Cedan od inspiratora nove velike izme u hrianstvu je 1razmo, humanista, katolik, za ko!a je !lavni autoritet E4. Ovo je u otrom suko u sa katolicizmom i autoritetom pape. Denesansa iz prethodno!, 8; veka, udarila je temelje ovom shvatanju. Dazmere potresa koji je izma izazvala danas su teko shvatljive. @izma se poklapa sa Guten er!om i irenjem pisane rei. 1razmo i (uter su se rzo razili. Epor im je io do!matsko! karaktera) 1razmo nije, kao (uter, !ovorio o crkvi koja ne sledi .ristov put. On je eleo da ustanovi $iloloko izdanje

Bi lije ez tumaenja. 0ije pristao na kidanje veza sa Dimom6 vodio polemiku sa (uterom o slo odi volje. (uter je zastupao tezu o potpuno palom oveku, ko!a je nemo!ue spasiti) $undamentalno !reno ie koje moe spasti samo oija milost - spasenje verom/, a milost ne !leda ko je ko, tj na do ro delo, trud, itd. 0ije zastupao injenje do rih dela, uveo je lo!iku o predestinaciji. Hovek, dakle, nema nikakvu slo odu u delanju. 1razmo se plaio optu e za pela!ijanstvo -pela!ijanci su se sporili sa Gv!ustinom/, i nije osporavao $undamentalnu !renost i milost -pela!ijanci su zastupali ovekov trud/) on je samo mislio da to narodu, ljudima ne tre a tako !ovoriti. %zme*u ostalo!, Eveto pismo o tome nije dovoljno jasno6 tre a !a razjasniti. Onaj ko razjanjava poseduje izvesnu vetinu, znanje o du ljem smislu teksta. 1razmo u polemici oko razvoda raka sa jednim inkvizitorom, zastupa makar razdvajanje suprunika, ako ve rak nije mo!ue raskinuti. %nkvizitor se pozivao na svete oce) 1razmo Otkud ti zna da E4 odjednom predaje ceo svoj smisao I 'oda sveti oci znaju samo deo to! smisla, a naknadna tumaenja, sa do rom voljom -vaan hermeneutiki termin/, moe otkriti nove vidove smisla. 'udrost E4 je neiscrpna. 5a neiscrpnost otvara nove po!lede za stara pitanja i preispitivanja do!me. 5ako i u polemici sa (uterom) milost je neosporiva, ali i tre alo dopustiti mo!unost da se koristi i zrno razuma. (utera je to !nevilo, ak je psovao 1razma -vrlo teke rei/, iako nije poricao da mu je 1razmo uitelj. 1razmo je izneo veliku stvar, vratiti se lo!osu ez posrednika, tj crkve. Glas oiji e se uti u svakom oveku posredstvom sopstvene savesti. Epasenje, iskupljenje -erlosun! = vana re za Getea/. 7 takvom do u, poetkom 89. veka, poinje pria o doktoru ma!ije sa nje!ovim uenicima, koji shvata da mora sklopiti u!ovor, ili mu taj u!ovor iva nametnut, sa +avolom, o ino na 23 !odine, koji ovek plaa svojom duom za sva vremena. Ela ost ljudske prirode je u tome to se Faustu ine daleke 23 !odine, a privlai !a neo!ranieno se,ualno zadovoljavanje i podmla*ivanje -prva stvar koju *avo ini za Geteovo! Fausta/. +avo nudi saznanje o udunosti, kao prednost nad dru!ima, ali ez znanja sopstvene udunosti, da se ne i uplaio. Etvar se i!rala po vaarima i uvek je na!laavala peda!o!iju, pouku. Ematrala se za puku za avu, a ne umetnost. .omo $u!eJ ? ovek ei. #raj je vrlo jezovit = na!onska s$era u oveku je ona pukotina kroz koju zlo u oveka ulazi. Eim ol to! zla je +avo. 5ako je i sa saznanjem = ovek ne tre a da zna vie no nje!ovi pastiri i vladari. Gko prestupi, evo puta koji e mu se do!oditi. "akle, du!i ratovi, nova podela 1vrope, an!likanska crkva, hu!enoti = imaju za prateu pojavu u pukoj kulturi priu o Faustu. 8;:<. izlazi narodna knji!a o dr Faustusu, koja $i,ira priu u stihovima. 0jen zavrni akcenat, koji ponavlja 'an, je da dr Faust umire kao r*av i do ar hrianin u isto vreme, jer se kaje. 5ada se javlja i prva umetnika o rada prie, u 1n!leskoj, @ekspirov prethodnik 'arlo. 0arodna knji!a je narodna, neumetnika, a 'arloov Faust eli znanje, ne samo zadovoljstvo. 0a!lasak je na tome da opameivanje stie suvie kasno. 4amet koja se javlja iz kajanja nita ne vredi. 0ezavisno od to!a javlja se ideja) da li je udnja za saznanjem nuno i iskljuivo !renaI Hovek Faust je postao tra!ian junak z o! to! znanja, e*i za znanjem. Gli mu tra!inost daje visinu, ako nita, arem visinu pada, neku vrstu uzvienosti. 7skoro, klima poinje da se menja = racionalizam, prosvetiteljstvo. Gete je ro*en 8:3K., kada se ta stvar zahuktava, ali najpre u Francuskoj sa enciklopedistima = .or ak, .elvecijus, "idro, &olter, a u 1n!leskoj .jum. %deja da je !reno eleti znati poinje da iva esmislena. Eaznanje ne samo da daje visinu pada, ve oveku daje pravo dostojanstvo. Lelja za saznanjem je od Bo!a, ne od +avola. (esin!, 0emac prosvetitelj, eli da napie dramu o Faustu u dve varijante. 7 jednoj nema 'e$ista. 4ostoji li tu $austovski o razac I "on #ihot ez Eane nije "on #ihot, "on .uan nije on ez A!anarela = nema Fausta ez 'e$ista. % ime nije presudno = 'an svo! Fausta zove Gndrius (everkin = kao to pojavljivanje +avola ne o avezuje na $austovski o razac. %van #aramazov vidi +avola, ali nije $austovski lik. @ta je potre no za $austovski motiv I Cunak ? Faust, 'e$isto, i u!ovor = neophodna su sva tri

elementa. "ru!a varijanta (esin!ova zasniva se na Faustovom snu. Faust dakle nije proklet, ishod se menja = to je u skladu sa klimom miljenja, po kome saznanje ne donosi vene muke. 4rosvetiteljstvo i racionalizam to ne trpe. &isoka kultura ne prihvata priu o Faustu sve do Getea. 8M. vek ima li ertensku misao, kritiku reli!ije - .elvecijus, .jum) "ijalozi o prirodnoj reli!iji, uticaj na #antov ontoloki dokaz) o! se ne moe ni dokazati ni opovr!nuti/. (esin! svoju ideju nije umetniki uo liio, ali ju je $ormulisao u $ormi Faust ne mora nuno iti proklet. Ce li prokletstvo neophodno da i !ovorili o $austovskom motivu I 'oemo pratiti proces interiorizacije +avola) u narodnoj knjizi +avo je na sceni partner Faustu. 5ako je i kod Getea. #od (esin!a u jednoj varijanti +avo je sam. #od "ostojevsko!, +avo je deo junakove psihe6 u shizo$renoj podeli linosti %vana #aramazova, on je halucinacija koju vidi samo %van. 7 2>. veku +avo ostaje interiorizovan. "eo je (everkinove due, kao i %vanove, ali je on i izraz duha do a, nacizma -u!ovor sa +avolom ini da je +avo deo do a, nemaki narod stupio je u u!ovor sa +avolom/. 'ilo (ompar ima knji!u Frnjanski i 'e$isto$el, !de dokazuje kako +avo postoji u Domanu o (ondonu6 na najviem stepenu demonizacije stvarnosti, +avo je u svemu. 'ajstor i 'ar!arita ima &olanda, koji stoji nasuprot 'ajstoru i 'ar!ariti. +avo je pandan .ristu, ali je akcenat na sai!ranju ? nema svetlosti ez tame, niti tame ez svetlosti. +avo, po nalo!u svetlosti, spaava 'ajstora, u meri u kojoj umetnika tre a spasiti. Doman sadri mesto iz Fausta) Ca sam deo one sile koja stalno eli zlo, a stalno postie do ro. Bul!akov preuzima ak i likove iz Fausta, ali to nije $austovski o razac, jer nema u!ovora. Gluzije, citati, para$raze = ali ipak nema $austovsko! o rasca. Eamo prisustvo +avola nije dovoljno. 0edostaje u!ovor, ili Geteova varijanta = opklada. Opklada je speci$ian u!ovor sa momentom neizvesnosti, ali su na!rada i o aveza ustanovljeni. 4ostoje dve opklade u Faustu) 8. Bo! i +avo 2. Faust i 'e$isto Lelja za saznanjem tre a da ude ne!ovana i podsticana. Gete je vei akcenat stavio na ishod lju avne prie, da i u dru!om delu lju avi dao kljunu ulo!u, ali priu nije liio transcedentalnih motiva. Faust je uenjak koji, razoaran u sholastiku srednje! veka, !ovori u svom monolo!u) Etudirao sam... i podjednako sam !lup kao na poetku... Gomilanje znanja ne daje sutinski od!ovor) kree da se u ije, ali !a spreavaju uskrnja zvona = ne ilo kakva, ve uskrnja. 7skrs je praznik o!a. 5a zvona !a podseaju na detinjstvo. 0je!a od samou istva ne odvraa kontraar!ument, ve iracionalno, ulno, oseajno. 0ajpre je vaan oaj univerzalno o razovano! oveka nad mo!unou saznanja sveukupno!. 0je!ov mu $amulus, &a!ner, zavidi) i on eli da sazna sve. 7 dru!om delu, stvari se menjaju. #lasina o rada, kakva je postala Geteova, promenie i ishod) Faust iva spaen, jedino tu u svim o radama iva spaen u onostranosti. 7 dru!om delu & ina, an*eli kao specijalci otimaju Faustovu duu. Opklada je ila u ovome) Faust nikada nee rei da je doiveo takvo ispunjenje da eli da ono veno traje. Faust je nezasit, neutaiv, ni lepa Celena ni 'ar!areta, ni po eda u ratu, nee !a zadovoljiti. -5renutku ako kaem lep si, i li hteo ostatiI/ &eliki junaci, vei od svo! romana, postaju tipovi. Faust je tip hipertro$irano alavo! oveka. 0o, kada je rekao Etani, tako si lepJ, tada poputa i Faust !u i opkladu. 0o, Gete nee dopustiti Faustov poraz, 'e$isto e iti prevaren -jo "anteov, Da leov, srednjevekovni mirakulski motiv/. 5a konstanta $austovsko! motiva = veito prokletstvo, sruena je. Gn*eli mu priznaju aktivnost u or i za spas -ruenje (uterovo! sistema, vrednovanje aktivizma/, no za spas je potre na via lju av, transsuptancijacija -prelaenje jedne supstance u dru!u mistikim putem/. Greta, koja je volela Fausta u prvom delu, umrla je, i kao Beatrie, pomae Faustu viom lju avlju. Ovde je itno da o razac, $austovski motiv, moe opstati kao $austovski i ako se iz!u i motiv veno! prokletstva. "u lja ironija celo! sluaja je to on eli da vreme stane jer mu se ini da

<

ljudi kopaju kanale, trijum$ ljudi, a ne nje!ovo ljudsko zadovoljstvo. 0ijedan Faust ne moe da se ita, a da se ne poredi sa Geteovim = on je postao klasina o rada. @ta je klasina o radaI Gadamer je u %stini i metodi rekao da je klasino ono delo koje se svakom narednom vremenu o raa kao da je namenjeno upravo njemu. "akle, delo sa univerzalnim spektrom znaenja. Etil, jezik, i metrika Fausta zavise od nje!ovo! sadraja. #ako i naunik Faust i pijani studenti iz Guer ahovo! podruma mo!li !ovoriti istoI #ako Gretica da ude slina ironinom i vrlo modernom 'e$isto$eluI 7 7r$austu, previranja najdu ljih oseanja - ol, srea/, Gete izraava 7mttelvers?om -nestalni stih/, koji prelazi u petostopni jam . 5ad su i prosta rima -!ovor zemno! duha/, aleksandrinac i madri!al -za ra$inirana oseanja/. 4ra$aust su dve tra!edije) Fausta, koji eli saznanje, i 'ar!arete, koja eli lju av. Gete je oistio narodno! Fausta, pikara ojlenpi!elovsko! tipa, u!ledajui se na svo! uitelja .erdera, a naroito mu pomae 'arloov Faust, iz ko!a uzima uvodnu scenu. Faust je pocepan) pola nje!a je animalno, eli uivanja -Gretica, Celena, zmijski podrum/, a pola tei krajnjem znanju, tajnama. On trai i jedno i dru!o -Livojinovi potencira nje!ovo oansko, a 'an nje!ovo zemaljsko/) dve due meni razdiru !rudi... 'e$isto u 4ra$austu nije isti +avo, ve predstavnik prirode, "ionisa, na!ona, dru!e strane. &ie ispunjava strasti ne!o to podstie na njih. Geteova o rada motiva Fausta predstavlja klasinu o radu. #lasino tumai 5.E 1liot u tekstu @ta je klasikI .ermeneutiar Gadamer u %stini i metodi tumai klasino ovako) #lasino je ono delo koje se svakom narednom vremenu o raa kao da je za nje!a pisano... = univerzalizam, krajnja aktuelnost. Aa razliku od 1liota, Gadamer ne odre*uje klasino sadrinski, ve $unkcionalno. "a li Geteov Faust svakom vremenu !ovori kao da je pisan prema nje!ovim duhovnim oekivanjimaI Gete je apsolutno neprikosnoveni autoritet u 0emakoj) ne rue !a, kao $uturisti u italiji "antea. Cedino !a neki avan!ardisti parodiraju ez da su ostavili neki tra!. Gvan!ardistiki skandali su di!li vie praine u dru!im zemljama, Gete je ostao pote*en. 7 sklopu nemake i svetske knjievnosti -on je taj termin i uveo/, zauzeo je znaajno mesto. &ajmarsko izdanje ima 83< toma, on je institucija, a u svoje do a Gete je znaajan kao pisac &ertera. &remenom se to menja. Gete postaje pisac Fausta = mada nije hteo da o javi dru!i deo. 7 Daz!ovorima sa 1kermanom !ovorio je kako tada nema niko!a ko i taj dru!i deo razumeo, te !a je spakovao -i esto raspakivao/. 4ored o javljenih odlomaka, celina je tek polako ulazila u prouavanje knjievnosti. 0a veliki !las izali su zavrni stihovi o veno enskom, kod ruskih sim olista = Bloh ? ti stihovi su postali uzreica. 0o, u sreditu panje nam je Faust kao o rada jedno! o rasca o ra*ivano! i posle Getea. 'an se u "r Faustusu vraa na centralni motiv) #o s +avolom tikve sadi.... 4rosvetiteljstvo je preispitalo udnju za saznanjem = nju je Bo! usadio u oveka i ona ne moe iti razlo! da ovek ude osu*en. Otuda opklada, a ne u!ovor sa +avolom. Aato klasina o rada spaava Fausta. Budui da se spaava Faustov duh, da on iva spaen pod posrednim uslovima, Faust moe iti spaen, a da ostane Faust. Eistem posredovanja -.e!el, Geteov savremenik, taj izraz uzima za centralnu temu svoje Fenomenolo!ije duha6 $ilozo$i leve orijentacije = (uka ? poredili su Fenomenolo!iju duha i Fausta = redukovanje Fausta na sistem ideja6 (ukaeva knji!a Gete i nje!ovo do a/. Faust u nizu Fausta) Gete je kontaminirao motiv Fausta, u prvom delu naroito, sa teoloki izazovnim motivom) Covan. Opklada koju Faust ima da sklopi sa 'e$istom u kontekstu je uvoda #nji!e o Covu. 4osle posvete slede 4rolo! na Aemlji i 4rolo! na 0e u. Faust ne poinje in medias res) pria se prikrada. 4rolo! na Aemlji je tuma Geteovo! zamiljanja pozorita = nevano, jer Gete ima puno autopoetika. Gete sueljava tri miljenja o umetnosti) !lumac rauna na aplauz, upravnik na zaradu, pesnik na umetnost. .umorno i ironino sroen

nesporazum = $undamentalan = izme*u tri vida pozorita, moe se staviti po strani. 0o, 4rolo! na 0e u u iti odre*uje okvir Fausta. Gete izlae ovekovu prirodu, koju o! vidi na jedan, a +avo na dru!i nain, i koja ide u spasenje. 7 #njizi o Covu postoji slina de ata o antropolokim implikacijama vere, o nauci o oveku. @ta je ovek I 5o pitanje se prikazuje na primeru tipino! pravednika. 4ravedni Cov stalno se ponavlja. #ao ovek, naroito kao vernik, Cov nije ni u emu po!reio. #ada zloinac ispata, to je oko za oko. G opkladaI Bo! u oveku vidi moda posrnulo ie koje moe da se preokrene -metanoia = koju mi prevodimo kao pokajanje, znai preokret, prevrat, promenu = stei novi um/. &ano za razumevanje Fausta u dru!om delu. 7 EA nije re o kajanju, ali jeste o tome da po oan ovek nema zato da ispata6 Bo! oekuje od nje!a da izdri iskuenja. +avo je antropoloki realista = ovek e pod teretom uzroptati protiv o!a, dovee u pitanje ispravnost oije odluke. 0o, Cov trpi prva iskuenja i hvali o!a. +avo tada nasre na ovekovo telo, i Cov moda malo i uzrope. Etvar se razreava epi$anijom) Bo! se javlja u vihoru i upozorava da ne i tre alo da trai da razume oije puteve jer je ovek, ije je !ledite partikularistiki sueno. Cedan deo na!ovetaja pitanja teodiceje = otkud zlo u svetuI Alo je u #njizi o Covu de$inisano e!zistencijalistiki = napad na oveka. Covova satis$akcija je oiji od!ovor i povratak do ara -novozavetno upitali ismo se ta je sa prvom decomI/ Faust posatvlja pitanje kakav je ovek. Faust je na Covovom mestu, ovek novo! do a koji znanje shvata kao mo, a ne slepi vernik6 kao ovek sumnje, skepse, istraivanja i znanja, tre a da ude stavljen na kunju. 'e$isto je radikalni antropoloki pesimist) ovek je !ori od zveri, a um koji !a izdie nad sva dru!a ia, um koji mu je o! dao, on koristi da ude !ori od svake zveri. 0aj olje ie koristi svoju di$$erentia speci$ica da i io naj!ore ie. 'e$isto je pokuao sve da oveka uniti, ali odnekud stalno neka svea krv struji. 'e$isto i najvie voleo da nie!a nema = veno prazno je nje!ov ideal = on je ne!acija stvaranja. "as 1Ni! (eere. G ta spaava od veno prazno! = veito ensko, das 1Ni! Oei liche. 5o su Geteove konstrukcije, da i ih upore*ivao me*uso no. 'e$isto$ela dovodi do esa to je ivot neunitiv, spasava se na nivou roda. G iz Fausta emo videti da se i na nivou individue ivot moe spasiti. 'e$isto$elov pesimizam) ovekova o!rezlost u zlo je nepopravljiva = sudara se sa oijim antropolokim optimizmom) ovek je pro lematino ie, ali) ovek e i u svom tamnom na!onu veno!a puta ipak iti svestan... 5o stoji na poetku Fausta. Etari Gete e prei put od patrijarhalno! o!a oca do veno! ensko! i matrijarhalno! koje spaava. 'oe li ovek = ar na ovom svetu = iti spaenI Eam Faust se sa +avolom kladi da nema ono!a to i !a zadovoljilo = veno = a da je sa zemlje. G ako Fausta !ledamo kao oslo o*eno! erotiara, onda ak ni lepa Celena nije sposo na da !a zadovolji. Faust je e!zistencijalno nezasit, no, do kraja e !a ispuniti, i opkladu e iz!u iti. Faust se moe sa!ledati i iz ono! GhJ iz prvo! stiha, i iz prevoda Covanovo! jevan*elja) %n principio erat &er um -lo!os je u novijem prevodu ostavljen, jer je ovaj !rki termin vieznaan/. Faust uzdie nad svojim neznanjem, iako je veoma uen, i &a!ner mu zavidi -vie z o! slave ne!o z o! znanja/. Ea dru!e strane, ovako o asjan ovek rede$inie ovaj prvi redak Cevan*elja) Ena!a, Emisao6 odluuje se na "elo. 0i Oort, ni #ra$t, ni Einn, Gm Gn$an! Nar die 5at, delanje, akcija -ne Oerk, delo u smislu zavreno! dela, knjievno! na primer/. 7 tom delanju se prepoznaje ono $austovsko u Faustu, delatni princip je $austovski princip, njime je o uhvaeno i ono erotsko, i ono tra!alako. 7toliko je Faust sim ol savreno! oveka, a Osvald @pen!ler u 4ropasti zapada ceo Aapad vidi kroz Fausta = pokorenje prirode. 7 ovom smislu, prvi mislilac moderno! do a i io "ekart ? istovremeno i tvorac matematike !eometrije, kojom poinje moderno do a. Faust je ovek koji lo!os sveta, du lju sutinu sveta, vidi u delanju. "a li nas se u itnom tiu ove reiI Ce li Faust za nas klasika, ili samo istorijaI Faustovo kole anje u emu je lo!os vodi nas u taj pro lem. &eito pitanje sa kojim je vezano pitanje o

lju avi) kompleksnije od isto erotsko!, jer lju av se ne iscrpljuje u erotskom. (ju av postaje podjednako spasonosni princip kao i delanje. #ada Faust iz!u i opkladu, jedna svita an*ela otima !a od 'e$ista i uznosi !a na ne o. Oni kau) #o za spas svoj je delatan, to!a mi moemo spasti. Hovek tre a da se = kako ee (uterovo miljenje = trudi za svoj spas. Gn*eli nastavljaju) ako se jo i via lju av prikljui spasu, ovek je sasvim si!urno spaen, kroz transsupstancijaciju. 'ar!arita se u dru!om delu spominje samo jednom replikom) ona je sada na ne u, kao jedna koja je mno!o volela. Od ila je zemaljsko spasenje ? poto ukljuuje +avolovu pomo, i spaena je na ne u. 0jena lju av ide u susret Faustu, koji u susret svom spasenju ide svojom delatnou. "o ar e ovek u svom tamnom na!onu ipak pravo! puta iti svestan. 5aj Faust je vrlo moderan. 7 do a Geteove smrti Balzak poinje da pie svoje romane = poinje realizam. Faust je delo epohalno! raskra, edo Francuske revolucije, koje raskida sa srednjim vekom. @le!el je raiavanjem rauna sa prolou pro!lasio Francusku revoluciju, &ilhelma 'ajstera i @elin!a. .ojzin!a je utvrdio kako nema otro! prelaza iz srednje! veka u renesansu. Erednji vek je prepun renesansnih elemenata, renesansa srednjevekovnih. Hemu onda knji!a o CovuI Cov, pravednik, i Faust u mno!o emu su razliiti. Hemu kontaminiranje motivaI Gete preuzima Grijela, o janjavajui da ako je neko ve neto stvorio, on to nee ponovo da stvara. 0o, niko dru!i nije povezao Fausta sa Covom. Cov i Faust dele neznanje. 0jima o! !ovori kako ovek ne moe da spozna) Bo! !rdi i ostaje nespoznat. Hovek, poruka je oija, slui u mraku. 0i ne tre a da zna. 5ako kae Gospod u 4rolo!u na 0e u = Faust !a slui u neznanju6 uskoro e mu Bo! skinuti povoj sa oiju, javie mu se. Covu Bo! !ovori o nje!ovom neznanju. +avo 'e$isto nije samo i lijski, ve i +avo iz staronemakih narodnih le!endi. Gli Geteu tre aju i i lijski motivi. Cov je jedini primer u Etarom zavetu koji preispituje ljudsko saznanje, nepravdu na svetu ije poreklo ovek ne vidi. Gete se na kraju Fausta okree veno enskom, a pitanje je koliko je to i lijski motiv. &ano je da unutar rama koji Gete postavlja, on pravi istupanja. 4oinje mukim, a zavrava enskim. Leli li Gete na kraju Fausta da da primat hrianskom, poto je dru!i deo nekoherentan kakav je, prepun klasine antikeI Aavretak je, makar ? mislio je moda Gete, tre alo da ude hrianski. @ire !ledano, starozavetni motiv prelazi u novozavetni. 'oda je dru!i deo Fausta neto umetniki pream iciozno. Gko je spasenje vezano za delo koliko i za lju av, preispitajmo lju av. "ve su teorije o dru!om delu Fausta ) prva kae da prvi i dru!i deo predstavljaju or!ansku celinu. "ru!a je suprotna = prvi i dru!i deo Fausta nisu u kontinuitetu. 0epodeljeno je miljenje da je prvi deo vezan za mali svet, realistiki svet Faustovo! vremena, mimetiki prikazan, koliko toliko. &eliki svet je vezan za dru!i deo) nije mimetiko podraavanje neko! konkretno! mesta. 4utovanje u Grku jeste putovanje u !rku kulturu $antazijom. Evet .elade koja postaje deo nae! aktuelno! trenutka) na to je Gete mno!o pola!ao. 4rvi i dru!i deo su paralelno suprotstavljeni) iz malo! u veliki svet, iz 'ar!arete u sim ol ene, u lepu Celenu. 4rvi i dru!i deo se sueljavaju) u kontekstu to! sueljavanja mi moemo da spoznamo Fausta. 5ra!ediju malo! sveta Faust je okonao = nastavlja putovanje kroz $antastino, ne vie kroz realno) kao reinkarniran, kao u dru!om svetu. On putuje ka .eladi, ka kojoj putuje svako ko pro lematizuje svoju situaciju. "ru!i deo pojanjava prvi, svodi stvari na koren, na arhetip, u kome se !u i realno. 0aa prvo itna kultura je .elada. Gete itaoca dru!o! dela hoe da proiri, da !a o razuje. 'ladalaki eu$orina ista lju av proiruje se u dru!om delu u sutinskoj lju avi. #ontekst Faustovih pro lema je kontekst sueljavanja malo! i veliko!. 4aralelizam prvo! i dru!o! dela) 8. 4rolo! Geteov podudara se sa 8. scenom % ina %% dela6

2. scena na dvoru iz %% dela sa 4rolo!om na 0e u -pozivanje Fausta, kada se spomenu zloini na zemlji/. <. &alpur!ina no iz % dela sa klasinom &alpur!inom noi iz %% dela6 3. 'ladi student ko! 'e$isto savetuje pojavljuje se i u % i u %% delu6 ;. (epa Celena poredi se sa 'ar!aretom6 9. Epasenje 'ar!arete paralelno je Faustovom spasenju6 Hovek to zlo um svoj koristi, kako kae 'e$isto, praktino um svoj na zlo koristi kada se tampaju lane o veznice. Geteov sinkretizam, spajanje na nov nain vi*enih motiva iz tradicije = Cov i Faust 6 trans$ormacija patrijarhalno! u matrijarhalno ne o. Ded je na prvu od dve ener!ije spasenja ) delo je nastalo kao potre a za spasenjem oveka koji ini u!ovor sa *avolom. 0o a u tome Geteov Faust odstupa od tradicije ) Epasenje je mo!ue u onostranom. #ako I 4reko (ju avi i "elanja. 4aralelizam prvo! i dru!o! dela Fausta ) 4rvi deo je vezan za mali a dru!i za veliki svet. Ovakav kontrapunkt moemo uspostaviti i kada je re o lju avi ) 'ar!areta i Celena. 7 dru!o delu Fausta, Gete je jo manje iao za mimetikim i za realnom motivacijom ) svaka tendencija je naputena. "a li je onda re o drami I Hak ni rei da Faust ima sto !odina znai da je on veoma star. 'e$isto Fausta podmla*uje u prvom delu. Faust, sholastiar i polihistor, eli da se okrene ivotu = ne vidi da se isplatilo nje!ovo sticanje znanja ) ono ne prua satis$akciju oveku. 'e$isto !a ini privlanim mladiem, jer mladost ume da ceni samo starost. 'ladost ne zna ta je starost J Faust moe da napravi svoje pore*enje. On moe i da dru!e ljude pravi udalama, da ih skree sa puta, ima neke moi nad ljudima = to je tradicionalni motiv, i Gete !a koristi samo u jednoj sceni, jer ocenjuje da nije potre no insistirati na 'e$istovom smejanju Faustu. Gete insistira na s$erama erotsko! i lju avi. 'ladi Gete insistira na lju avi Fausta sa priprostom i siromanom, ali vrlo istom devojkom. Bezazlenost, istota ia, i na sopstveni nain shvaena reli!ioznost 6 ona nije o razovana ali osea prisustvo zla. .ajnrih, to jeste Faust, je privlaan, ali 'e$isto joj je od ojan od samo! poetka. Aalju ljuje se u Fausta, i 'e$istovom pomoi - podmetnut nakit/ = ali njoj i ne tre a mno!o da i ila zavedena. 0o njena ze nja nije odmah otklonjena. Huvi dijalo! izme*u njih = da li .ajnrih veruje u Bo!a = Faust daje poznati dvosmisleni od!ovor, daje protiv pitanje ) @ta znai verovati I 4anteistiki daje od!ovor ) 'ar!arita, zalju ljena, tumai taj od!ovor u Faustovu korist. On je za nju ipak po oan. 0o, ovde se ponavlja Faust koji prekorauje !ranice, iz poetka prvo! dela ) on trai du lje, ire, vee mere za oveka. 5o prekoraivanje !ranica nije hP ris, drskost, ve je prevazilaenje !ranica sveta, tra!anje, preko dato!, za zadatim. Ono to je zadato, za oveka je. 0je!ov panteistiki od!ovor nije lukav, zao 6 on nije u vlasti 'e$ista, on udi za 'ar!aritom, ali vidi kako udnja za njom moe iti nad!ra*ena u lju av, u neto ti mu sam 'e$isto ne moe pruiti. 'ar!arita tovari zloin za zloinom se i na vrat zapravo z o! lju avi prema njemu. 5ako je prvi deo Fausta 'ar!aretina tra!edija. 0jena propast je ono to stvari ini nepopravljivim. 0jena lju av ne vodi srei, ona je vezana za krivicu, !omilanje zloina, nesrea. 4aradoksalni spoj. 'ar!aretin poloaj je nepodnoljiv jer je njena zajednica od acuje kao veticu, nemilosrdna je, nespremna da razume i da oprosti - tako je Gndri slino prikazivao skuene zajednice kao nespremne da se solidariu sa posrnulim devojkama/. 'ar!areta, tonui u zloin z o! lju avi, ne nalazi podrku. Oni koji i tre alo da joj pomo!nu ine njen poloaj !orim. 'a!daleni je sam .rist oprostio = to je du oka poruka hrianstva ) .rist joj je dopustio oprotenje, ona je dola sa 'arijom na !ro . - raa #aramazovi, poetak/. 'ar!areta je jedan od rojnih primera posrnulih ia koja ne nalaze podrku a u hrianskim zajednicama. 0ajzad, nju utamniuju i osu*uju na smrt. Faust, posle vizije, ne dvoumi se ni trenutka da je spase = 'ar!areta za nje!a nije samo

provod, kako je vidi 'e$isto. 0jeno spasenje iz tamnice znai spasti je za ovaj svet, sa !rehom na dui, ali ez kazne ovosvetsko! reda i poretka. 4ostoji i kazna sopstvene savesti. %van #aramazov razlikuje dravni sud, koji osamljuje zloinca, i time vri osvetu nad njime, i crkveni sud, koji zloinca ne odvaja od drutva, ve !a preputa kajanju. "akle, u pitanju nije na kraju prvo! dela Fausta samo puka sankcija. Faust osea krivicu ) on je, najzad, jedini krivac, a 'ar!areta je vie neduni akter. 'e$istovljevi konji iz Fausta = konji iz 'ajstora i 'ar!arite. "a li da 'ar!areta krene za voljenim ovekom = ko!a neiz eno prati 'e$isto I %zlae se opasnosti, e!u, neiz enoj kazni u daljoj udunosti. Gko je jedina mo!unost da se ude na zemlji = prihvatiti pomo Fausta ko!a prati 'e$isto, ta onda I 4ostoji razlika izme*u kraja pra$austa i prvo! dela Fausta ) u pra$austu, 'ar!areta za Faustom vie, .ajnrie, .ajnrie J 7 zavrnoj verziji izme*u 'e$istovo! 4ropala J i .enrie, .enrie J u aen je polustih Epaena je J koji iz!ovara !las odoz!o, a kao i rei .enrie, .enrie J Epasenje je pravo spasenje, spasenje na onom svetu ) od ijanje zemaljsko! spasenja znai prihvatanje ne esko! 6 zemaljsko spasavanje znai ostati u !rehu, krivici, pomoi se 'e$istom. Etari Gete dodao je Epaena J da i svaku nedoumicu iz smisla te scene otklonio. (ju av Faustova je ne spaava 6 ona ju je uvalila u krivicu iz koje spaava 'e$isto. Aato 'ar!areta u pra$austu vie .enrie I Ostavili su je, od ila je spasenje. "a li se ona pokajala i ipak i krenula za njima I %li je to poziv Faustu da ostane sa njom i da podeli kaznu I 0jena lju av prema Faustu nije uopte potrta. #ome je uspuen iskaz !lasa odoz!o, Faustu ili 'ar!areti I %li o oma I %li samo pu lici I %li samo 'e$istu I Od od!ovora na ovo pitanje zavisi razumevanje njene lju avi uopte ili tra!ike koja je prati = ednost koja paradoksalno postaje izvor zloina. "a li ona u tom trenutku jo voli Fausta I "a li na kraju prvo! dela Fausta vie !las sa ne a ili 'ar!arita I Ce li .enri Faustovo ime ili samo nadimak pod kojim !a samo 'ar!areta zna I 0a kraju stoji ) QQ Glas, iznutra, zamirui ) .ajnrie, .ajnrie QQ. 7zima se i dosta je jasno da je ovo 'ar!aretin !las iz tamnice. Gli ini se mo!uim da je Gete namerno hteo da ostavi dvosmislenost, iji !las I 'ar!areta je spaena, njen !las je sada oiji !las, ona je sada deo oije! poretka. G Bo! ne naputa delo ruku svojih. 5o vie nije 'ar!arita, to je samo njen !las. #o uje taj !las I "a li ona uje !las koji kae spaena I Gko ne uje, onda moda jo sumnja. Gko sumnja, moda je pala u sumnju. 'oe li onaj ko je spaen da ne zna da je spaen I Gete ostavlja otvoren kraj % dela Fausta - kao #olrid #u la #an ili 4o Gvanture Gordona 4ima/. Glas - oiji I, 'ar!aretin I/. Od nekuda dru!de I Ce li to !las Bo!a koji je siao 'ar!areti u eliju I %znutra = odakle I %z tamnice I %z srca samo! Fausta I Aamirui = jer se Faust i 'e$isto udaljuju I Cer Faust sledi 'e$ista i udaljuje se od Bo!a I Cer se Faust odaljuje od svo! srca, sopstvene unutranjosti I Etvarnost ove replike je neodre*enou uinjena vieznanom, no i vrlo jasnom. 5o Bo! poziva Fausta iz nje!ovo! srca. 'oe li spaen da ne zna da je spaen = da li 'ar!areta uje !las spaena ili ne = to je pitanje oko ko!a su se sporili e,tremni protestantizam, #alvin, i katolika doktrina o delanju radi spasa. Gete zastupa misao da ovek nije automatski spaen, to jeste da nije dovoljna predestinacija, ve da za spasenje tre a delanje. #roz tu prizmu !ledano, 'arijana dela da i ila spasena - priziva Bo!a / i ona zna da je spasena. 0o ona je spasena i pored to!a to je u ica J Anamo ) Bo! ne !leda ko je ko, !resi se oprataju. (epa Celena je u prvom delu Fausta prikazana kao deo opklade, a u dru!om delu je ovaploenje sve!a naj olje! u prirodi 6 proimanje njeno! duha sa svekolikim duhom vremena i lepota to! duha. - kontekst ) sueljavanje malo! i veliko! sveta/. Epasenje ) u eshatolokom smislu = za veni svet, i spasenje za ovaj svet - iz tamnice/. 7 po!ledu spasenja i nje!ovo! mesta u Faustu, Geteova o rada mita o dr Faustusu je klasina, speci$ina o rada. 0emaki termin za spasenje je 1rlosun! = ne znai spasenje u

ovosvetskom, ve u venom smislu. Hovek, to je sluajno ie, u speci$inom smislu, u kome nema nie! apsolutno nuno!. Hoveka moe da ne ude - u smislu ) nije morao postati, planiran je od strane roditelja, na primer/. Hovek iza se e moe da ostavi neki tra! ) potomstvo, delo, slavu 6 u jednom trenutku nje!a nee iti 6 (ukrecije #ar = e!zistencijalizam = Eartr = e!zistencija prethodi esenciji - olje itanje je ) ovek je ie koje tek tre a da postane ovekom. Hovenost mu nije data pukom iolokom e!zistencijom/. 4re ljudsko! roda nema unapred odre*ene sutine = ono to jeste sutina postaje sutinom tek tokom ovekovo! oravka na zemlji, nje!ovim iz orima i ciljevima. 5ako se de$inie ie i ovekova sutina. Ovakav po!leda na ie oveka ne doputa meta$iziku. 0ije dovoljna datost oveka, ve je potre na i nje!ova zadatost = ivot predstavlja potra!u za sutinom i njeno prepoznavanje. 'eta$izika podlo!a se moe shvatiti na razliite naine ) ovek je ie koje je nuno tu, znai da je neko stvorio to! oveka. "olazi se do instance Bo!a tvorca 6 ovek postaje neto stvoreno, kreatura, postaju reli!ija i mitolo!ija, i ovek dolazi na misao da postoji jedno meta$iziko ie, vee i vie od nje!a, apsolutno veno trajno = Bo!, svemoan. 5ime se uspostavlja relacija izme*u Bo!a i oveka. &remenitost oveka je oslonjena na neto to je veno, neizrecivo. #ako razumeti ovekovu prolaznost I 'isao ) ovekovo prisustvo na zemlji se ne zavrava nje!ovom smru, ve se posle nje nastavlja. 4redstave o za!ro nom ivotu su esto prema ovosvetskim merilima ) odiseja, danteov pakao, donekle i istilite, dok u raju ima mno!o apstrakcija i su limata koji nemaju uporite u ovom svetu. Beatrie postaje svetlost, ali joj ostaje ime Beatrie. Gko se ivot nakon smrti nastavlja, kako mi to moemo znati I 0ie ) ivi o tome ne mo!u da !ovore jer su pristrasni, a mrtvi iz dru!ih razlo!a. 4oseta dru!om svetu, Odisej, 1neja. %storija predstava o raju = ako postoji tvorac oveka, i ako se ovekov ivot ne zavrava smru, onda tvorac ima neku ulo!u u tome. 4et !odina pre smrti Geteove, 8M2:, Gete izjavljuje da ideja Fausta nije apstraktna, neka ideja ez vrednosti 6 za nudu i se mo!lo rei ) s ne a preko zemlje do pakla ? ali to je pre opis radnje. O ilje ivota u Faustu, skree on panju, ne iscrpljuje se u jednoj ideji = umetnost je autonomna u odnosu na nauku, $ilozo$iju. 5a Geteova ideja o autonomiji, samosvojnosti knjievnosti kao jezike umetnosti, autonomnoj u odnosu na umetnosti dru!e vrste i u odnosu na nauku. Otuda ideja spasenja u Faustu ima dru!aije znaenje u odnosu na tu ideju u teolo!iji. Hovek je, ukazuje nam Faust, delatno ie 6 an*eli izjavljuju kako mo!u spasti ono!a koji je delatan za svoje spasenje. %deja zla i smrti vana je za razumevanje Getea, 5olstoja, "ostojevsko!. Etari teoloki pro lem koji poinje pitanjem otkud zlo u svetu iako postoji apsolutno do ar i svemo!ui Bo!. 4itanje teodiceje = opravdanja Bo!a i oije! stvaranja. % Faust poinje uokviren priom o Covu, koji pokree to pitanje = odakle zlo I Bo! se naziva milosrdnim. Ovostrani svet je pali, posrnuli, i ie spaen zahvaljujui spasitelju. 4ostoji od!ovor ) Bo! nije od!ovoran za zlo, ali !a doputa. 'isao koju u renesansi razvija 4iko dela 'irandola. Bo! daje mo!unost iz ora oveku 6 ovek mora iti slo odan da ira. A o! iz ora doputeno je zlo. Ova pitanja su temelj mno!ih knjievnih pitanja. 7 judeo?hrianskoj tradiciji mo!u se razlikovati dva tipa verovanja. 8. 5eizam = Bo! je stvorio svet e, nihilo, svojom voljom 6 on je izvan sveta, svetom nije o uhvaen, on nije Rne!deR i upravlja svetskim do!a*anjima. Bo! je prisutan u svemu to se z iva. 2. "eizam = Erodan teizmu jer vidi Bo!a kao tvorca e, nihilo 6 razlika je u tome to ovde Bo! ne uestvuje u svetskim z ivanjima. Hesto se kae da je %van #aramazov ateista, to nije tano. %van prihvata Bo!a, ali ne prihvata ovaj nje!ov svet. On doputa mo!unost da mu na kraju krajeva o jasne $unkciju zla ali od ija takvo o janjenje

- pravoslavno hrianstvo zastupa ideju o pravolinijiskoj, a ne cirkularnoj istoriji/. "ete je nevino = osnovna je nje!ova misao 6 on i se mo!ao posmatrati kao deista ) Bo! je kreator, ali ne od!ovara za kreirano. 0asuprot ovakvim miljenjima, postoji i ateizam = od acuje se ovekova meta$izinost. Cedini pravi ateista u Brai #aramazov je Fjodor 4avlovi #aramazov, koji se ne mui ovim pitanjima, ve sa njima pijan tera sprdnju. E tim u vezi je i nje!ov moralizam sladostraa, otuda i suko oko Gruenjke. 0je!a zanima samo da li pakao ima pla$on. Gntiteizam = Bo!o orstvo = ne tre a meati sa ateizmom ) zao ovek koji ne eli nita do ro, to je u rai #aramazovima Emerdjakov, karikatura ali sa svrhom varijacije na %vana #aramazova. Gteizam je ravnodunost, eventualno posprdnost 6 antiteizam je na demonski nain or en. 4anteizam = shvatanje da je Bo! priroda, deo sive natura - Bo! ili priroda = Epinoza/, po kome Bo! nije transcedentan, ve imanentan, i on je sve to postoji. %skljuivanje kreacije e, nihilo iskljuuje se i meta$izika ) zato je @openhauer panteizam nazvao eu$emizmom za ateizam. 0ie je radikalni ateistiki mislilac, radikalniji od Fojer aha i 'arksa, koji su u reli!iji videli ovekovu nemo pred prirodnim silama, skorelu ljudsku $antaziju otu*enu od oveka - neto slino e !ovoriti i Frojd u udunosti jedne iluzuje/. Eva ova misao se oslanja na .juma i prosvetiteljstvo 8M veka. Gntiteizam je esto smeran prema crkvi, esto se napad na crkvu vidi kao napad na reli!iju i na Bo!a. 4itanja teodiceje, odnosno pitanja zla u svetu ) postoji i dijalektika teolo!ija, koja pitanja reava na sledei nain ) postoji zlo u svetu, ali zlo je tu da i se njime posti!lo vie do ro. Alo nije puko zlo kao takvo, ono ima smisao, $unkcionalno je, instrumentalizovano je = ovim ar!umentom se esto koristi *avo kada se pojavi u nekom knjievnom delu ) Braa #aramazovi, Geteov 'e$isto. Ovo je .e!elov tip dijalektike = teza se razara antitezom, da i se stvorilo vie stanje, koje e ukinuti i tezu i antitezu = sinteza. Geteov 'e$isto i io takva antiteza. (aj nic je pre Getea !ovorio o ovome = oveku nedostaje uvid 6 kada i ovek imao uvid, video i da je ovaj svet naj olji mo!ui od svih svetova, harmonia praesta ilata = svekoliko ivstvo je sim$onijski ure*eno. Bjelinski je !rmeo ) traim da mi se na stranom sudu poloi raun o svakoj deijoj suzi. "akle, oanstveni kreator nije stvorio svet odmah do kraja ) 7 svoj nje!ovoj punoi, ve kao poetak jedno! procesa u kome e se oanstvo posredovati sa svojom tvorevinom, i to posredovanje jeste istorija sveta. 'oe se rei da je ovo dijalektiko kretanje iji je cilj svet ispunjen o!om. 7 ovakvom poretku i *avo = zlo = ima svoju ulo!u. #ada ne i ilo unitavajue!, sve i se zaustavilo. 5ako kae *avo %vanu #aramazovu. 4lotin je video apsolutno kao neto nedijalektiko. Aa nje!a, apsolut je jedno, a zlo pad u ne ie. Hovek se moe vratiti u jedno odsecajui se od sveta materije, tako to e !a nai kao sliku na dnu se e = poziv na napor u oveku da se oslo odi od sveta i da !a na*e u se i. 4ostoji i varijanta Gv!ustinova i (uterova = materijalni svet jeste svet !reha i zla, iz ko!a se tre a iupati ali je ovek toliko sla i o!rezao u zlo da svojim trudom nita ne moe uiniti. On moe pokuati da se pri lii u veri oanskoj milosti. Od oveka zavisi vera, a od Bo!a = i samo od nje!a, spasenje. Hovek se ne moe spasti, ali moe iti spasen - daleko od Geteovo! stanovita/. Hovek se moe samo nadati = nje!ovo delo mu ne moe nita postii. Hovek je ie apela. 7metniko delo ne tre a svoditi na $ilozo$iju. Filozo$ija daje usmerenost dela no delo ne moe iti usmereno kao ista misao. Geteova ideja spasa, Daz!ovori sa 1kermanom 6 pre to!a, razlikovanje izme*u hilijazma i eshatolo!ije - apokaliptino! razlikovanja sveta/. .ilijazam, teoloko $ilozo$ski znai... 1shatolo!ija zastupa kraj sveta i spasenje. .ilijazam je tretiran u hrianstvu kao jeres, ali pokret koji se o navlja = nije zauvek odstranjiv, paralelan sa utopijskim politiko

8>

ideolokim pokretima - 1rnst Bloh ) ateizam u hrianstvu, Bul!akov, %za rani spisi, pravoslavna teolo!ija/. %deja je u tome da e se carstvo ne esko ostvariti na zemlji tokom istorije ) u istoriji e se izleiti nedostatak palo! ia. 4osle svih uda, nesrea, o!rezlosti u palost, u samom e se vremenu, kroz pro!res, ostvariti hiljadu!odinje carstvo oije na zemlji. Deli!ijska koncepcija koja do ija ovozemaljsku primenu, ovozemaljske odjeke = re$ormatorski pokreti, esto praeni ratovima, a sve u cilju Rkonano! reenjaR, Rnovo! poretkaR 6 iza to!a su uverenja da sami ljudi tre a da urede stvari = silom = i stvore zemaljski raj. Gli .rist kae ) moje carstvo nije od ovo!a sveta. .rist ne eli da zameni zemaljsko! cara ili da na zemlji sredi stvari. 0je!ovo carstvo je posle vremena. %z ovo!a sledi ideja pro!resa u hrianstvu, kretanja ka kraju - nasuprot starozavetnim ciklusima/. #rajnje implikacije ) to !od ovek pokuavao, ljudska istorija je tra!edija, i ivot na zemlji je neizleivo pokvaren. De!eneracija ne moe iti shvaena hilijastiki - ovako svaen hilijazam kao pospremanje zemlje/. Od poetka je ovo delovalo pa!anski, judejski. .rianstvo je suprotsavljeno judeizmu kroz potpuno o ezvre*ivanje ovo! sveta. Livot na ovom svetu je u naj oljem sluaju priprema, a staro pismo daje samo na!ovetaje. Frkva insistira da je velika za luda da se stvari na zemlji mo!u urediti = to je kritika svih reenja konano! tipa ) komunizam, istre ljivanje jevreja. Fukijanska ideja o ve zavrenoj istoriji sa 0apoleonom, novi poredak, svrstavaju se u hilijastike teorije. 0a!lasak je na konanosti, postizanju idealno! stanja - sve zavisi od to!a kako se shvata hilijazam -.es, !a je verovatno shvatao kao dolazak %susa .rista u telu/. 1shatolo!ija stoji nasuprot ovako de$inisanom hilijazmu ) svet se kree ka apokalipsi, otkrivenju - ovo su sinonimi, ne odnosi se samo na Covanovu viziju/. Ovim krajem vremena se izlazi iz istorije. 1shaton, zadnja stanica = sledi prelazak u dru!o stanje. 0astupa carstvo ne esko, ali u onostranosti. 4risustvo ovekovo na zemlji je priprema, hod ka eshatonu, krajnjoj stanici = dakle, nema .ristovo! dolaska na zemlju - malo se preutkuje taj dru!i dolazak/. Ovako !ledano, suprotsavljanje eshatolo!ije judaizmu je u tome da 'esija ne dolazi zarad ovo! sveta, ne dolazi na ovaj svet radi spaavanja nje!a. Gete pokazuje protestantski, panteistiki uticaj - moda i uticaj prosvetiteljstva i emancipacije/. .umanizam Geteov ) ovek veruje u se e i svoje sposo nosti, moe da dela, da ude spaen - dakle je lizak hilijazmu, shvaenom na ovaj, ali i svaki dru!i nain/. .umanistike ideje ) ovek svoju sud inu uzima u svoje ruke, na individualnom ali i na drutvenom planu. Hovek je ie koje je u stanju da upravlja sopstvenim ivotom i kretanjem oveanstva. 0ie ) hrianstvo je o escenjivanje ovosvetsko! i zalu*ivanje himerama o ivotu na onom svetu. Hovek je prelaz ka Aaratustri, na!ovetaj prevazilaenja sadanje! stanja u ovostranosti ) vernost zemlji, amor $ati = lju av prema sud ini, svemu to ona donosi. % 0ie na kraju dolazi do jedne cirkularne pa!anske koncepcije ) veno vraanje isto! - ciklina istorija/. On to shvata ukvalno kao vraanje sve!a to je ve ilo. %sti komad, isti !lumci. Bez roj puta odi!rani trenutak u vremenu, jer je svemir konaan - konaan je roj atoma u svemiru/, i roj kom inacija svih elemenata je konaan. 5ako e se ponoviti ista situacija kad tad. R0e moe se dopustiti da najplemenitije vino i naj olje ulje propadnu prosipajui se u okean = okean to mora vratitiR. Huvanje lepih stvari, ne!iranje konanosti povratkom. 1tika koja ovde sledi razliita je od #antovo! kate!oriko! imperativa ) "elaj tako da sme poeleti da se ono to si uinio moe ez roj puta ponoviti. "akle, 0ie se suprostavlja transcedenciji, eskonanosti - poslednji spis nje!ovo! svesno! ivota je Gntihrist/. Eumarum ) .ilijazam, jedna od nje!ovih varijanti, je carstvo oije na zemlji. 1shatolo!ija i ila iskoraivanje iz istorije u onostranost. 5ako nastaju suko i oko tumaenja apokalipse Covana o!oslova. 0i sam Gete nije io nesklon pri!ovoru, Rsve je to !omila !lupostiR ? & in %% dela prepun je hrianskih

88

elemenata. .rianstvo ima svoje mesto u nje!ovom svetu. 4revremeno insistiranje na eshatolokom odvlai od ovostrano! ivota. Gete je upozoravao ) R ne moe se preveliko o!atsvo ivota iz Fausta nanizati na koni jedne jedine idejeR. Evo*enje Fausta na eshatolo!izam ili hilijazam nije doputeno. Daz!ovori sa 1kermanom, u vezi sa esmtrnou ) R0e ih hteo da udem lien sree da verujem u udui, dalji opstanak... ali takve neshvatljive stvari isuvie su udaljene da i ile liene svakodnevno! moz!anjaR. Gete ne od acuje oekivanje, ali ne eli da primi svedoanstvo o tome kako to tre a da iz!leda, ta tre a da oekuje. Ekepsa ostaje u po!ledu pitanja kako, ali ta je odre*eno. #o veruje u dalji ivot neka uiva u svojoj srei, ali neka ne ude unapred uo raen... % po oni i la!orodni o razuju izvesnu aristokratiju... Ca izriito traim da na onom svetu ne sreem niko!a ko je u nje!a verovao na ovom. %ronija protiv i!oterije, insistiranju na je$tinom trijum$alizmu tipa ja verujem. (iteratura esto kritikuje ovakvu poziciju. 1razmo ) (udo je traiti da se ovek ovde nauiva, i jo da ovde kri mesto to lie .ristu. Gete ) aviti se idejama o esmtrnosti je za ene koje nemaju ta da rade... Gli sposo an ovek koji ve na ovom svetu eli da ude neto valjano, tre a da dela. Geteova etika delanja du oko je protestantistika etika rada. Bez rada koji je preduslov nema nie!a. 4rotestantska etika rada dolazi kasnije, pozivajui se na ovakve stavove. Hovek samom se i polae raune ez spoljanje prinude. 0e preti se represijom, ve dunou = #ant, sve do &e era ) ovek sam se e nateruje da o avlja svoju dunost radi samosvrhovitosti, ne trai se korist, ve je kate!oriki imperativ cilj sam po se i. 1$ikasnost, shvatanje dunosti, moe da vodi i ajhmanuvtini ? Rtrivijalnost zlaR, .ana Grent. Aakljuak ) nije svaka delotvornost pohvalna J Evet shvaen kao po!on = kapitalizam, duh protestantizma. Eve je to vrlo ovosvetski, a Gete ima i duhovnu dimenziju. 'isli o esmtrnosti jesu za nesrene na ovom svetu, kae Gete. Hesto $rustracije na ovom svetu vode u utopijske sanjarije. Frojd ) reli!ija spreava neuroze koje svet prua, jer se sve li idonozne tenje ne mo!u ispuniti. Eve do oajniko! pokuaja po une u psihozi, kae Frojd ) ovek od ija takav ivot ludei. Gete je svestan takvo! duevno! manevra, kada ovek sa svetom ne moe da iza*e na kraj. .rianska vera je mono ie po se i, o kojoj se palo oveanstvo upinjalo da pridi!ne... 0ije mu potre na potpora $ilozo$ija, kae Gete. 'ono ie koje pridie oveka, prera*uje ono to ovek ne moe sam da podnese. Ovako izdvojen stav, mo!li i potpisati i Frojd i 0ie - koji je !ovorio ) istina = vana jer daje stimulans za ivot/. 0o, ovde nije dodirnut pro lem smrti. Ovakva stanovita tiu se primene reli!ije, ona se shvata kao opijum, a vera tre a da ude vera radi same se e, iz or u ivotu. Gete nastavlja ) R5ako ni $ilozo$iji nije potre an u!led reli!ije... Hovek ima pravo da veruje u esmrtnost... Gli ako $ilozo$ija dokaz o esmrtnosti nae due hoe da izvede iz le!ende, to ne znai nita... 7 e*enje u nae dalje postojanje izvire u meni iz pojma delanja, jer ako ja neumorno delam, onda je priroda duna da mi o ez edi dru!i o lik postojanja kada ovaj otkae.R. Geteovo uverenje izvire iz nje!a kroz pojam dela. 7 poetku ee delo. Hovek je delatno ie. #ako to priroda je duna I Ovako se priroda antropomor$izuje i panteizuje. 4rirodi se pridaju ljudske oso ine. Gli Gete to iz!ovara sa suverenom samouverenou, ) Rto izvire iz meneR. R0e sumnjam u nae dalje postojanje, jer priroda ne moe da se lii entelehije = neprekidne delatnosti duha, koja ono to je mo!ue ili verovatno stvara, usavrava, i vodi do telosaR = kae Gristotel. Gete, u rukopisu stavlja da an*eli otimaju Faustovu entelehiju, to precrtava i pie veni deo = to Gete shvata kao ono to daje $ormu, aktivni delatni princip, na kome poiva kretanje i svrsishodnost to! kretanja. RGli mi nismo svi na isti nain esmrtni, i da ismo se ispoljili u udunosti kao velika entelehija, moramo to i itiR. "elatnost na ovom svetu, ukazuje Gete. 5ako Getea nije mo!ue u!laviti ni u jednu koncepciju, on je eao od prostih shvatanja, ne ispunjujui esmrtnost, ali !a vezujui za

82

delanje. 5ipino Geteovo spajanje suprotnosti J Faust ovim pojmovima pridaje i neophodnu viu lju av, Greta je transsupstancijacijom postala deo oanske sile, i postala je neophodan inilac za spasenje. .ilijastiki momenat postoji u dru!om delu Fausta = i na linom, i na drutvenom planu, kroz delanje 6 a nje!ova reli!ioznost je nekon$esionalna i moda modi$ikovana. Gete je u toku rada na Faustu, koji je uokvirio ceo nje!ov ivot, menjao akcente na prii. 5eme koje dodiruje Faust jesu Geteove velike teme. 7 dru!om delu Gete uvodi pitanje lepote, vezano pre sve!a za (epu Celenu. #od .omera, u Odiseji, to se vezuje za lik #alipso, koja nudi Odiseju esmrtnost i veitu mladost u rajskom am ijentu. 7prkos tome, Odisej eli da ode, prihvatajui ljudsku sud inu. O jektivno, nema nie!a to i Odiseja spreilo da ostane, osim jedne su jektivne stvari ) #alipso mu nije dra!a. 0ije dovoljna njena lepota ni rajsko mesto ve je potre no jo neto vie. &erovatno je Odisej ve zaposednut 4enelopom i porodicom. Hovek se opredeljuje za one vrednosti koje su upisane u nje!a, sa kojima je iveo = nije to da Odisej ira nesree i patnje, ve on ira 4enelopu i porodicu. #ao re$ren, .omer ponavlja da #alipso ne pokree Odisejevo srce. (ju av stoji i za .omera iznad li ida. Odisej nehoan lju i honu i preko dana sedi na o ali i plae od jutra do mraka. #ada se prati kako Odisej prepriava do!a*aj, vidi se kako lepota tre a da pokrene srce. #ako nastaviti Fausta posle prie sa 'ar!aretom I Gko se Faust i moe nastaviti, koja je nova kom inacija Faustovo! ivota I 5o je susret sa lepom Celenom. Odisej naputa #alipso, i ne raunajui telemahiju, Odiseja poinje tim rastankom, koji se u toku Odiseje ponavlja etiri puta, ak i kada Odisej sretne 4enelopu. 0a ovoj prii se insistira. Faust stie na carski dvor, 'e$isto se javlja kao neki !uverner narodne anke, koji je smislio plan o asi!nacijama. Glupo je ekati da se zlato iskopa, tre a jesti sad. 'onetarne mahinacije su *avolovo delo, kae Gete. "vor je ale!orino mesto, nije kao kod Balzaka i "ostojevsko!, lazirano dvorsko drutvo trai da vidi .elenu i 4arisa. Gete tu pravi privatni mit o o!injama majkama - neki rezervoar ia pre vremena, prao lici, arhetipovi, majke se javljaju kod 4lutarha, ali on im ne pripisuje takvu mo/. Faust e alhemijskim kljuem i tronocem sii do to! rezervoara ia da i za avio dvorsko drutvo. Deakcije na Celenu su sarkastine i satirine = dvorkinje opanjkavaju Celenu, dvorani 4arisa. Ovo je itno kao priprema na lepotu. &ana je Faustova reakcija = on videvi Celenu kao sen - kao na $ilmu/ kae R 1rkannt R to znai spoznati i poznati - u i lijskom smislu Gdam pozna 1vu/ ) Ronaj ko ju je poznao, taj ne sme vie da je ude lienR. #o do*e u kontakt sa lepotom kakva je Celenina, ne sme to!a iti lien. Odmah posle to!a dolazi dru!i in, koji poinje 'e$istovom primed om ) R#o!a Celena paralizuje, taj nee tako lako doi pametiR. 'e$isto u tome vidi vrstu neizleivo! zalu*ivanja lepotom, za lesavljenja. Aanimljivo je da ipak nee, kada do ije Celenu, ona iti ta koja e Fausta prevariti da kae Etani trenutku, tako si lep. Faust se ne priziva pameti = trai da je do ije, to zahteva o!romnu tajanstvenu i ne do kraja o janjenu ma!iju klasine valpur!ine noi, vee od vetije! aranja valpur!ine noi iz % dela. Cedva prido iju 'e$ista da poseti Grku. 4ristaje tek pro e radi. 7 svemu tome uestvuje .omeninkulus - hoe da ude delatan kao normalno ro*eni ljudi a ne sme da iza*e iz $iole, ku!le = on je para$raza samo! Fausta /. 4oinje akcija dovo*enja Celene ) .iron i 'anto dovode Fausta do ulaska u podzemlje odakle Faust tre a da izvede Celenu. Or$ejski motiv, koji je Gete procenio kao umetniki neostvariv - io je zamislio raz!ovor sa 4erse$onom/. Celena je na putu za Epartu = tako poinje sledea scena. Gete ostavlja otvorenim pitanje Celenino! oravka u 1!iptu 6 ona do ija i sim oliki status, ne kao 'ar!areta = kvintesencija oanske milosti, ve kao kvintesencija sve antike misli i lepote. 4ritom ona tre a da ostane stvarna ena.

8<

Celena je na vrhuncu ono!a to priroda moe dati, i pritom je i status lika do ila. Ona se prenosi kroz vremena. 4utujui ka antici, Faust putuje ka temeljima svo!a sveta, srednjevekovlja - ire !ledano, to su temelji Geteovo! i nae! sveta/. 5ako je Faustovo putovanje dvostruko i dvosmisleno. 'e$isto primeuje za ju! !de smo i mi i kuda i oni idu ) Rtamo se svaki as oslo a*aju od tiranija, samo da i se i dru!e natovarili na vrat R. 4utujui na ju!, 'e$isto e doiveti trans$ormaciju u $ormijadu - personi$ikacija ru!o e, a ne zla/. 7 Grkoj, u klasinoj valpur!inoj noi, starina antika je ivo zamiljena, ne samo skinuta sa papira - u sceni prvo! prikazivanja Celene, carev uenjak se ne oduevljava Celenom = dri se, kae, ono!a to je .omer napisao J/ 5ako Faustov put tre a shvatiti kao put u duh kulture koja nam je u korenu. 5ako i severni *avo mora iti trans$ormisan u najveu mo!uu suprotnost Celeni. 0ajvee duhovno o o!aivanje duha nezajaljivo! Fausta mo!ue je ako se 'e$isto promeni. "o kraja %& ina 'e$isto nosi kostim Forkijade. Odiseju se nudi esmrtnost, a on od ija. Faust, videvi Celenu, od ija da je se lii. Biva doveden pred vrata hada. .iron pria o njoj ) smisao je taj da lepota nije dovoljna. #od nje je kae .iron, vana ljupkost ) Rmo!u da hvalim samo takvo ie koje je radosno i koje se raduje ivotu... ono to je lepo ostaje laeno u samom se i, ali ono to je neodoljivo, kao Celena koju sam nosio, to je ljupkost. R #ada Celena najzad do*e, neizvesna o doeku u Eparti, ta se z iva I Ovde Gete postie Eo$oklov uzvieni patos. 'enelaj ima nameru da je rtvuje, znajui ta je #litemnestra uinila G!amemnonu. Faust se sree sa Celenom u spoju njeno! vremena i ovo! terena = tu nema realistike motivacije. 7 konkretnim slikama je predoeno neto to se moe z iti samo u ovekovom duhu. Faust postane .elenin zatitnik 6 apropo meanja vremena, Faustov slu!a je antiki junak, (inkej. Eu*enje (inkeju donosi Celeninu de$iniciju same se e ) RAlo koje donesoh ne smem da kanjavam J Gvaj J #ako stro! usud pro!oni mene da svukud zalu*ujem !rudi mukarca toliko da oni ne pote*uju se e ni ilo ta to i ilo dostojno... 4usti ovo! do riinu na slo odu ) onaj ko je o!om zalu*en, ne podlee sramotiR. Celena je prva samokritina lepotica u umetnosti. Ona svoju lepotu vidi kao stro!i usud, njena lepota za lesavljuje muke !rudi svih vrsta ) od demona do o!ova. Ona vidi da njena lepota donosi nesreu. Ovde se priprema njena poslednja replika pre ne!o to nestane ) R&elika lepota i srea nikada ne idu zajednoR. Hak i njen veo ima aro nu mo ) i uspomena na Celenu ostaje kao svetla taka u duhu. Celena svoju lepotu vidi kao usud, ko , a ne kao sud inu ) pritom, ona nije $atalna ena kao 'anon (esko J (epota ne donosi sreu = $ascinacija koju Celena proizvodi nije deo procesa koji ivot ini lepim, ve tra!inim. Optuujui #anta za ezinteresno svi*anje, 0ie se poziva na Etendalovo ) R(epota je o eanje sreeR. 0o ni o eanje sree nije srea. %pak, sreni vrhunac izme*u nje i Fausta se postie ) Gete se nije stideo da taj trenutak prikae kao arkadijsku idilu, scenu kao iz ukolike poezije. 4rivremeno, ali dovoljno Faust poinje stih, Celena !a zavrava, do kraja izvedena harmonija njihovih ia. Dezultat te sree je njihov sin, 1u$orion ) moda je Gete hteo da !a predstavi kao ovaplo*enje samo! romantizma, ili Bajrona samo!, koji kao %kar stremi uvis. Gko i se tekst itao ukvalno, ne proizilazi da je 1u$orion Bajron, ali je on si!urno romantiarska poezija, neto !rko u modernim vremenima, trans$ormisana antika u novim duhovnim primenama. Gete je za romantizam rekao ) to nazivam mladou. On je se e video kao sve, iznad razvrstavanja - nije patio od skromnosti/ ali je u romantizmu video o noviteljsku sna!u. (epota je neophodna, neiz ena, ali samo kao uslov za neto vie. 4rvi deo Fausta je jurnjava po svetu, dru!i deo je putovanje po duhu. 4reo raena klasina antika se asimiluje u na duh tako da postaje deo nas ) nije potre no putovati u Grku, niti se oeniti Celenom ukvalno. Ovo jeste ideja za interpretaciju Fausta, ali sama nedovoljna z o! uveno! Geteovo! upozorenja. Ova skica ne iscrpljuje smisao %% dela Fausta. "oivljaj

83

'ar!aretine lju avi i lepote je lju av sa istom, samopre!ornom i samozatajnom lepotom i lju avi. %% deo ne daje opoziciju do ro = zlo, ve lepota = ru!o a ) Celena e iti u!roena, ali e se spasti od 'enelaja. Dazumevanje %% dela Fausta i se mo!lo proiriti kroz posmatranje smene o lika stiha, razliito! zvuanja raznih odeljaka. #ako se Faust mo!ao uopte o noviti posle ono!a to se do!odilo u prvom delu. Ovo se razreava na poetku %% dela i na kraju. 0ota ene ) nije Celena uzrok da Faust iz!u i opkladu. On trenutku kae tako si lep, ali nije ni Celenina niti ilo ija dru!a lepota to to e taj trenutak uiniti tako lepim. Aasienje trenutkom nee izazvati $ascinacija lepotom ) R&erNeile doch, "u ist so schon JR Ovo ne proizilazi iz schonheit, to znai i lepota i lepotica. Faust mora izai iz du oko! oaja sa kraja prvo! ina. #ako I "ru!i deo poinje Grijelom, uzetim od @ekspira. Grijel je do ri duh prirode, do rih sila prirode. 0jemu je dato da nam o jasni kako se Faust moe re!enerisati. #ada se Faust pro udi, ne samo da se oporavio, ve mu se svet ini rajskim. 5ako je spreman da po*e u potra!u, u tom raju, u kome se udi, !ovori nam se i kako se moe shvatiti oanstvo, apsolutno, kroz sliku vodopada, ez ko!a se ne moe shvatiti ni kraj Fausta. &eza izme*u prvo! i dru!o! dela Fausta ) razlikovaemo dve vrste miljenja = da su prvi i dru!i deo jedna celina, i da nisu. 7nitaristka teorija se poziva na sam do!a*aj spasenja = paralela spasavanja ) Greta u %, Faust u %% delu, kao i na motiv noi. 0o Faust se moe itati i ez to!a. "ru!o stanovite ne!ira vezu prvo! i dru!o! dela. Faustov ivot se ne prati u mimetikim terminima = on je ale!orija, skup sim ola. Felovitost je petostruka -podela na inove/, ali izme*u njih nema svrsishodne veze radnje. 4rvi i dru!i deo se itaju dru!im oima. 0ajvanije je videti kopu izme*u prvo! i dru!o! dela. Aavrna scena prvo! dela nas ostavlja u nedoumici. #omad deluje nedovreno. Greta je sada stanovnica ne a, postala je nosilac ne eskih ener!ija koje uestvuju u iz!radnji due, entelehija. 0o, veza prvo! sa dru!im delom je u Geteovom ostajanju u svetu sim ola. Grijel, analo!an je @ekspirovom liku, no zadata mu je $unkcija da animira el$e, duhove prirodnih sila, kao njihov etovo*a. Oni imaju zadatak da oslo ode Fausta krivice, koja je velika i dvostruka. 0ajpre je tu prodaja due, a onda i splet okolnosti vezan za Gretu, skrnavljenje edne i nepomuene lju avi. 0o, ni to nee iti dovoljno da i smrvilo Fausta J Cer Gete je nepopravljiv optimista. On tra!a za mo!unou ak i kada ona vie ne postoji. Gete nije tvorac ki ili trivijalnih srenih situacija. On za sreom tra!a u okolini koja vodi u nesreu i u tra!ediju. Aa tra!ediju neophodno je da imamo 8. visinu pada i 2. nerazreivu protivrenost !lavno! junaka, koja dovodi do silovite kulminacije. Grijelovo prizivanje duhova Rodstranite pre acivanja i prekora aree u uareno !orke strele.R Faust el$e vidi kao poslanike koji su na poduhvatu jer priroda i svetlost pale i zlou, one nemaju ljudski moral. Grijel je predstavnik sila koje pomau iz alosti prema oveku, podjednako i svetome i zloi. Euprotnost sa onim to itamo u kraju, kada Fausta posete etiri stare ene ) nuda -nevolja/, eda, ri!a i krivica. Ostale ustuknu a ri!a i nuda ostaju i oslepljuju Fausta, koji ne vidi malo zatim kopanje nje!ovo! !ro a. (epota prirode, am ijenta, ljudskih stanita, Faustu nita ne znai jer je uronjen u krivicu. Grijel je dakle reprezent ozdravljujue!, isceljujue! principa prirode kao takve. Hovek je dualno ie, sastavljen od prirodno! ia sa jedne i duha i morala sa dru!e strane. 4o Geteu, nema povrede u moralnoj s$eri koja se ne zna ispraviti i isceliti, ukoliko ono

8;

prirodno pokrene u oveku prave sna!e. Adravlje je jae od olesti. #rivica i ponaanje Faustovo u dru!om delu su nerazumljivi ez prvo! dela = spona. 4riroda o navlja u snu. G!ens - sredstvo/ za postizanje to!a je za orav. Fausta tre a uroniti u vode (ete. Elika svitanja ) o navljanje raskonosti ivota. 0e u smislu uprospasti ivot i lju av se i i dru!ome, ispava se i nikom nita. 0e misli se na moralnu okorelost. Gete ne zastupa moral sa one strane do ra i zla, tupost na pitanje krivice, on zastupa isceljenje ljudsko! dostojanstva uz pomo prirode. Faust je ovek za ko!a ne vae moralna merila koja ne vae za o ine ljude. On je kao 0apoleon. Daskoljnikov ne opstaje sa tom lo!ikom. % *avo kae %vanu, koji o se i misli kao o 0apoleonu ) nisi ti taj koji to moe da izdri. Faustovo kajanje nije u posipanje pepelom, ve je metanoia, promena miljenja, promena onih stvari koje su !a terale na loe postupke. Aahvaljujui prirodnim silama, -Grijelu i nje!ovim poma!aima/, ovek, tj Faust, se moe oistiti od krivice ) R"uevnu unutranjost oistite od doivljeno! uasaR. Ean i za orav. "ostojevski u Aapisima iz mrtvo! doma opisuje psiholo!iju zloinaca = oni su najsnaniji ljudi, samo to su sna!u okuali kroz zloin. % Gete, kao i "ostojevski i 0ie, veruje u sna!u ovekovu. On veruje u nje!ovu sna!u da se oisti, hrianski pokaje, da nastavi da ivi, !ladan novih saznanja. Bura ) Grijel = #ali an Faust ) 4rospero = Faust Faustovo kajanje je slino 4rosperovom lomljenju aro njako! tapa. Grijelovi duhovi zaista okrepe Fausta. R4lemenit ovek koji shvata i rzo se prihvata stvari, moe sve.R Gko ovek nije plemenit onda ova sinta!ma za nje!a ne vai. 4redmet opklade Bo!a i 'e$ista ) Bo! se kladi a na Faustovu plemenitost, koju e 'e$isto da iskua. 0avedena sinta!ma je odjek ove opklade. Geteovo poverenje u isceljenje je ez!ranino, pod uslovom da je ovek plemenit. Cunak tra!edije kakva je Faustova, Gnti!onina, 1dipova, ne moe imati nizak karakter. Faust stremi navie. 0je!ova sutinska plemenitost mu pomae i izvlai !a iz jada u koji je upao. 5ako oien, kree na sim oliko putovanje kroz svet ljudske istorije -R&eliki svet ljudiR/. Gete je humanista, veruje u oveka i prirodna ia. 5akav je i Faust = priroda !a spaava. .rianski smisao dolazi na kraju, ali ne potire osnovnu humanistiku crtu - entelehija/. % u prirodi se javlja neto to je u prirodi povlaeno. #raj uvoda uz dru!i deo = slika u*enja prirode koja oarava ozdravelo! Fausta, pokajano! u !rkom smislu = on nije onaj isti Faust koji je io, ve novi, o novljeni Faust, ali jo uvek, kao i 4rospero, aro njak - u savezu sa *avolom, Grijel ne moe da poslui u takve svrhe kod @ekspira/. 4okrenut ovim novim velikim danom = a ovo o navljanje, vaskrsavanje tre alo i analizirati stih po stih, vrhunac u zakljuku svuda oko mene je raj. G imamo i Fausta koji spava, RudarenR .elenom. 0o, ovde se Faust udi za upravo ono to je u prirodi zemaljsko! itisanja rajsko. 5o to on vidi oko se e je raj, klatno je tu do ilo najveu mo!uu amplitudu = od potonulosti u krivicu i razdiranje do raja. 4osle to!a, Faust mora da krene na putovanje kroz veliki svet. 'ora se ipak o jasniti ta je jo iza to!a to omo!uava pozitivan razvoj ) to nije nedostojni optimizam, ve sa o zirom na taan uvid u sve prepreke, oveku se otvara ono lepo. Elika vodopada ) du!a se stvara u kapljicama, kao lepota, i tu imamo i dolazak nove volje za ivotom = stremljenje uvis ka najveim zadacima. O navljanje Faustovo je istovremeno i rast, prirast elan vitala = stroe end -odatle tre er/, pozitivna ustremljenost ka visokim ciljevima, stvarima - der Etroe un!en = nastojanje ka viem/. Ovakav Faust se razvija i u svojim am icijama i mo!unostima. 0je!ovo ushienje rajem na zemlji nije samo trenutna e!zaltacija.

89

&odopad je proticanje vremena koje u tom proticanju ostvaruje stalnost. #apljice su stalno neke dru!e, trenutci uvek minu, ali je vodopad veno jedan isti. % on omo!uuje du!u. Faust shvata ) R0ek je sunce za le*ima samo JR. Hovek nije u stanju da !leda u sunce = naj olja stvar koju moe videti je du!a, indirektna svetlost, odsjaj sunca. 7 odsjaju ovek do ija ono naj olje to mu ivot moe dati. R7 punom oja odsjaju imamo ivot.R Gsocijacija koja se namee je i lijska du!a, ponovni savez izme*u o!a i ljudi, naroito ako skoimo odmah na kraj. &eno ensko, Bo!orodica kao rza zastupnica = uporedi "anteovu Beatrie i Bo!orodicu. 0eposredni kontekst ovde sa du!om ne iz!leda kao hrianski, ve kao naturalistiki, panteistiki - priroda je Bo!/. R4lemenitom oveku je dato da moe sve, a ako rzo sve shvati, i rzo se to!a lati.R 4lemenitom oveku je dato da prevlada svoje mrane na!one, ali e iti spaen kao esencija. Eunce je Geteov apsolut, pa!anski i panteistiki ) ono se ne moe sa!ledati direktno. 7 tom smislu i sam kraj, chorus mPsticus, kae ) REve prolazno je samo meta$ora S para ola S pore*enje S sim ol 6 ono to je nepristupano, postaje ovde do!a*aj.R Eunce je nepristupano, vidljivo je samo kao odraz u vodopadu - du!a/, koji sim olie vremensko ivstvovanje. 7 vremenu indirektno zado ijamo apsolut. ROvde se ini ono to je neopisivo.R 0e moe se direktno !ovoriti o njemu, ali se ini ono ta je nje!ovo. R&eno ensko nas navie vueR. &eno ensko je kontrapunkt 'e$istovom veno praznom. %ma izvesne smisaone napetosti izme*u oveka koji moe da pre oli sve, pa ak i krivicu, i pojave etiri ene - eda, nevolja, krivica, ri!a/ = !de samo Bri!u nije mo!ue pre oleti. Faust rine = za ko!a I Aa ljude I R4ro*e rokR ? konstatuje hor. 'e$ista to uvodi u monolo! o prolaznosti ) R4rolo, !lupa re... 4rolo, i isto nita = potpuno je svejedno. @ta je onda veno stvaranje I... 5o je isto kao da !a nikad nije ni ilo, a tera ipak u kru! kao da !a je ilo. &ena praznina vie mi se svi*a.R 'e$isto i voleo das 1Ni! (eere, veito prazno. A o! ovakvo! 'e$istovo! monolo!a, hor peva pesmu prvo! !ro ara iz .amleta koja se tie prolaznosti. 'e$isto sam je zamiljen kao o eenjak, kao klovn, slian prvom !ro aru - ali akcenat stavljen na prolaznosti/. "a li je ovek uopte i smrtan I pita se prevareni *avo. 5o je kontrapunkt prvom delu, monolo!u iz prolo!a na ne u = on se tu ali kako ne moe da uniti oveka. R4rolo je kao da nije ni iloR, kau prvi !ro ar i 'e$isto. Aa Getea, - chorus mPsticus/ prolo = i tiui se lepe Celene = nije iz!u ljeno, nije kao da nije ni ilo. +avo, o manut svojom homose,ualnou, konstatovae, na kraju ) prolo je nae. Bie, kao pozitivni princip, nadvladava, iako je nepotpuno = Geteovo poverenje u olju udunost 6 zlo je jako, ali nedovoljno, mora posrnuti. Ono u krajnjem raunu !u i. 4ro lem je doi do krajnje! rauna, kae nam i Eo$okle, slikajui 1dipa na #olonu. Gleichnis -istovetnost/, sim ol, meta$ora, pore*enje 6 i 0ie se sluio reju tom = oansko nam se daje kao !leichnis. Gko ovek moe da se o novi prolaskom kroz inove, radom, velika je ironija Faustove sud ine u tome da on !u i opkladu, ali ipak iva spaen, jer Gete ima neporecivo poverenje u ljudske mo!unosti, pod uslovom da je re o plemenitom oveku koji tei plemenitom cilju i koji se otvara za ono to mu priroda nudi. "as 1Ni! Oei liche. 5ime se onda i o janjava da je Gete se i jedini od svih dozvolio preokretanje Faustovsko! o rasca ) uprkos u!ovoru sa *avolom, Faust iva spaen i a ta o rada Faustovsko! motiva je klasina J - @najder ima svoju o radu Fausta 6 manje veze sa Geteom, vie sa poznim 0ieom = ovek je ie volje, nihilistino ) radije e hteti nita, ne!o to nita nee hteti 6 meta$iziko zlo/. 4ria je smiljena da i puku re$ormacije ila plasirana misao Hovee e*i - .omo $u!e/. 4rividne prednosti i slasti nitavne su pred smrtnim asom RO prirodo, kada ih mo!ao da se oslo odim te ma!ije, i ivim kao ovek na slo odnom tlu JR. 5o je ostatak tradicionalizma kod Getea. #od @ekspira, 4rospero lomi tap, zakopava knji!u, i poverava se samo Bo!u. Gete je iz tradicionalne predstave zadrao tu elju Faustovu da se rei svo!a u!ovora. 0o, uza sve to, Faust je spaen = veno ensko je jae od veno prazno!.

8:

4rolaznost stvari nije dokaz da su sve stvari ezvredne, da je sve prolazno, RtatinaR. Ovakvo itanje, da je sve prolazna tatina, da o ezvre*uje = Gete stavlja u usta 'e$istu. Eve prolazno je deo procesa spasenja = tu lei Geteova veliina, i tu on ima malo saputnika. Otuda ak iroka recepcija Fausta i u Dusiji. 1ntelehija - to je Gete precrtao i stavio esmtrni deo/, ali 1kermanu !ovori o esmtrnosti i koristi termin entelehija, ono u Faustu to iva spaeno, vie je od svesti, neo janjivo je, to ni "ostojevski ne o janjava. Evoje uverenje o esmtrnosti Gete zasniva na tome da e priroda morati da delatnom oveku o ez edi dru!i o lik postojanja. Gete iroko shvata prirodu. "elanje vidi kao prevod lo!osa. %$i!enija 4rosvetiteljstvo Fausta nasuprot mitu %$i!enije. "avno poznat mit doivljava o radu, novi akcenti = a mit je mno!o stariji od ono!a u Faustu. 'o!u se pratiti kontinuiteti, menjanja, preo raaji jedno! motiva - lajt motiv, topos, #urcijus/. Ova se pria moe vezati i za .amleta, -paralela .amleta i Oresta = nivo motiva/. 5akva upore*ivanja svrha su studiranja svetske knjievnosti. Dasinova %$i!enija 6 povezivanje vee! roja motiva u u jednoj prii, lanac motiva. 4rust parodira - ironie/ na jednom mestu kao mini motiv %$i!enijinu temu. %$i!enija ima dosta u svim vremenima. #ako sa!ledati vreme istorije i ljudsko vreme. "o!ledna istorija se moe deliti na vie naina - kameno do a, pa dalje do kapitalizma, pre i posle .rista, po dinastijama/, zavisno od kulturno! kru!a i lokacije. 7lo!a istorije u knjievnosti je diskuta ilna = ljudsko vreme moe se meriti i po tome kakav je tip rtvovanja prisutan u njoj - socioloko !ledanje, antropoloko, etnoloko = Ereten 4etrovi. Lrtvovanje vremenom postaje sim olino = Frejzer, Alatna !rana. 4oetika rtveno! o reda, 'iodra! 4avlovi. Aamena ljudske rtve neljudskom 6 i mi imamo rtve, ljudske, narodna poezija i slino. &ladar koji iva sahranjen sa enama, pitanje rtve kraljiinih pratilja pominje se u dru!om delu Fausta - rtvovanje Celene i hora/. &eliina potresa u ljudskoj kulturi koju predstavlja zamena ljudske rtve. Oltar je rtvenik na pose an nain. Bez rtvovanja nema duevno! ivota ) savet, zavet sa Bo!om, .ristovo rtvovanje poinje sputanjem Bo!a u telo. Etrah pred Bo!om vodi konceptu kupovanja si!urnosti rtvom = jedno od tumaenja rtveno! o reda. % kod .omera izostanak rtve vodi kazni o!ova. Lrtvovanje je mehanizam kojim se re!uliu odnosi izme*u o!ova i smrtnika. Etrah od o!ova moe iti strah za ouvanje sopstvene e!zistencije 6 zakoni se ispunjavaju z o! aparata sile koji stoji iza njih. Aato Cov pati iako je poten, iako prinosi rtve I Gastronomski aspekt rtve - jelo, jedenje rtve/ je sekundaran = Frojd to primeuje u totemu i ta uu = sutina je kupovina vremena i do re volje. Emena epoha se vidi u %$i!eniji = ljudska rtva iva zamenjena neljudskom, humanizovanje - a u %$i!eniji o la!oro*ivanje/ postupka rtvovanja. %$i!enija do ija ekskluzivno mesto ) ve poloena na oltar u Gulidi, iva spaena = deu, e, machina, umesto ude podmetnuta kouta = slino rtvovanju %sakovom. Orest kod 1uripida dat je u arkim ojama 6 kod Getea %$i!enija, razmiljajui o sopstvenom ivotu !leda na svo! oca krajnje pozitivno. 0je!ovu sud inu ona ne zna do kraja = ila je spaena pre polaska ahejske vojske. #od 1uripida, ona mrzi oca ) hteo je da je rtvuje z o! porone Celene, nju istu. % jo je zavaravaju svad om sa Ghilom J 1uripid zaotrava pro lem = %$i!enija mrzi a Orest voli oca. Grtemida e se kod 1uripida umeati ez ikakve ljudske motivacije - dakle i !rci tite ljudski ivot kao pose an, iznad svih o lika ivota = pre hrianstva/. %ako se taj ivot i dalje oduzima, to se sada osu*uje kao varvarstvo, tako ini 1uripid. Emrti, nasilne, ima uvek u istoriji = da li e to iti podlono sankciji to zavisi od vremena.

8M

7 nekim kulturama nasilna smrt = rat, rtva, smatraju se prirodnim. G ako se istr!nemo iz dananje! nere$lektovano! !nuanja pred rtvom, vidimo %$i!eniju kao veliku vododelnicu, trenutak u ljudskoj istoriji kada se ljudska rtva ukida. Geteova %$i!enija uspeva da na 5auridi ukine rtvovanje stranaca ) preo raava itavu zajednicu na viem stupnju civilizacije. 5oant, kralj 5auride, ini to jer je eli za enu. %$i!enija osea zahvalnost prema zatitniku 5oantu, al ne eli da rtvuje svoje devianstvo. Gete razvija ovu dijalektiku, zahvalnost = lju av ) vie je vidova lju avi. Grtemida, "ijana, vrlo je stro!o devianska ) Aevs je o lju io #alisto, pretvoren u enu - #alisto je najlepa "ijanina pratilja/ Grtemidina osveta vrlo je !adna = #alisto iva pretvorena u sazve*e 'edveda. 0o, %$i!enija se ne rani samo Grtemidinom slu om ) ona ne voli 5oanta kao mukarca, ali !a ceni kao oveka koji se menja i civilizuje radi nje. 5oant je svestan samo injenice da !a ona ne voli kao mukarca, da ona osea strast prema njemu sve i se reilo samo od se e. %$i!enija se poziva na kletvu svo!a roda ) i 5oant e to rzo razumeti. 5oant joj pre acuje smrt sina - jer je ukinula rtve/, razoaran to !a od ija. 7 zahtevu za povratak rtve kralj se poziva na narod koji veruje da sve zlo dolazi z o! ukidanja rtve - Evi$t je na ostrvu patuljaka to lepo parodirao ) RAato ih tre a istre iti I Cer nose potpetice, a mi ne JR/. "ok se kralj nadao ranim zadovoljstvima, rtva je ila ukinuta. 5ako 5oant ucenju %$i!eniju ) ako mu se ne poda, vratie rtve. %$i!enija od!ovara ) Bo!ovi ne trae krvolonu rtvu J 'i u rtvu projeciramo svoje nasilje, pa !a onda projektujemo u o!ove. Frojd je taj mehanizam projekcije opisao ovako ) nae potisnute tenje pripisujemo dru!im ljudima, pa se onda od njih ranimo = jedan od osnovnih mehanizama koji tre a razotkriti - mi u dru!ima vidimo samo se e same/. Eama %$i!enija prozire taj mehanizam ) R0isam ja htela da se ukine ljudska rtva 6 !reka je pripisivati svoju krvolonost o!ovima.R 4otre a drutva da se sakrije iza reli!ijsko! pokria = Lirar ) Rnasilje i svetoR. 1urupidova %$i!enija !ovori o G!amemnonu pozitivno tek onda kada sazna da je on stradao. Ona eli, kao Geteov 4ilad, kada prepozna Oresta, samo da z!ra e "ijanin kip i da po e!nu. Orest Geteovo! !oni na 5auridu Gpolonova re da e se tamo sresti sa sestom. Orest misli kako je to Gpolonova, a ispada da e to iti nje!ova sestra. Geteova %$i!enija posle prepoznavanja rata ne eli da po e!ne po svaku cenu = prevara, otimaina, kra*a kipa, njoj ne tre a. 0ovo razumevanje vrednosti ) ez promene itavo! kulturno! konteksta i sistema vrednosti ne i se mo!la pojaviti Geteova %$i!enija. #ako rzo evoluira 5oant sa svojim shvatanjima = odrie se rtve na kraju i puta %$i!eniju. 4ilad i Orest, kao par dru!ova = Orest koji trpi od !rie savesti i morae da se pokrenu vie sile da i se on iscelio. Geteov 4ilad je vaan za Geteovo razumevanje stvari ) R0ema stvari koja je unapred osu*ena na propast, nema ezizlazne situacije J R. Geteov 4ilad je protivtea Orestu, koji se predaje propasti, ez mo!unosti da po!leda put spasa. 4ilad !ovori da nema predavanja sve do poslednje! trenutka. 4ra!matiar, na ameriki, kau ojski nain, pa i malo makijavelizma = sve je dozvoljeno da ovek se e spase. 5ako e on i rei %$i!eniji kada ona ude u!roavala njihovo ekstvo. Epasti se e po svaku cenu nije nikakvo zlo. Bez ovakve jedne pozicije %$i!enija nije mo!ua ) %$i!enija od ija 5oantovu lju av, ali nee u!roziti nje!ovu zahvalnost. 0ee izneveriti tu stranu njihovo! odnosa. 5o nije pitanje njene enske lju avi, ne!o odnosa prema oveku u njemu - Roveku um pomae da se ponaa !ore od svake zveriR, rei e 'e$isto u prolo!u Faustu, no Gete, kao i @iler, razlikuje stvarnu i istinsku ljudsku prirodu. %stinsku prirodu tre a ostvarivati = to je zadatak stavljen pred oveka. O naivnom i sentimentalnom pesnitvu je t,t koji e doneti tu razliku. Hovek nije naprosto dat, ve je zadat = stremi ka vrednostima ./ 5u postoji kon$rontacija 4ilad = %$i!enija. Aato je ovo tra!edija = krajnje zaotrene protivrenosti koje iskljuuju jedna dru!u a izme*u kojih junakinja mora da ira - jer Gete je ovek ekstrema/. #ritikovali su !a da ei od pravo! stanja stvari.

8K

%$i!enija mora da ira = ne samo da li e odustati od svoje ideje o ednosti, ve ima da oduzme ivot strancima. 0apre!nuta situacija. 5oantovo o razloenje nije samo neuzvraena lju av, ve i dravni razlo! - kao #reontov u Gnti!oni = olji Gete, jer postoji i du lja erotska motivacija/ %$i!enija ) R4o!reno shvata vinje..R 5oant ) R0e prilii se nama nestalnim, da sudimo o tome, to je tradicija ve osvetalaR. 0ije potpuno esmislen ar!ument. 0ama, posle hiljadu !odina, sa iskustvom hrianstva i monoteizma da ne !ovorimo o prosvetiteljstvu = visoki monoteizam/, ovaj razlo! moe da iz!leda esmisleno. 4ostoji dravni razlo! J %$i!enija tome odoleva, razdvajajui stvari ) njen prosvetiteljski humanizam - z o! to!a je Gete kritikovan da idealizuje stvari/ ini da u 5oantovoj dui nastaje or a. %dealizam %$i!enijin, me*utim, vaie i u odnosu prema 4iladu, koliko prema 5oantu. 4ilad, individualista tipa Brus &ilis - sve je protiv nje!a, a on ne odustaje/, hoe da je ukljui u o manu, varku. Govori se opirno o toj e!zaltaciji - radosti/ %$i!enijinoj kada sazna da je Orest = njen rat, zatim sledi !rozota = saznaje za crticu oca i majke. Eve to nije dovoljno da i ona suz ila oseanje prema 5oantu J 5o 4iladu ne ide u !lavu. On rauna da e %$i!eniji iti vie stalo do rata ne!o do se e - stara lo!ika vlastodraca pred idealistima ) neemo u iti te e, ne!o neko! dru!o!, nevino!. 5ako 4ilad %$i!eniji namee Orestovo spasenje/. Orest mora da se spase i od smrti i od ludila J R@to nuda ite, nije nezahvalnost JR rei e joj 4ilad. R0uda samo pravda nezahvalnostR, od!ovorie %$i!enija. 0ezahvalnost ostaje nezahvalnost. R4red o!ovima te pravdaR, kae 4ilad 6 nee je niko osuditi. RGli moje srce nee to opravdati JR kae %$i!enija. Histotu srca tre a ouvati po svaku cenu, to nije samo luksuzna pro lematika J 5riler koristi 4iladovsku tehniku ) Brus &ilis pre!azi ;>> ne!ativaca da i zatitio svoju enu. %z pra!matizma, nude, ne tre a rtvovati ljudskost J 4ilad, kao Frojd, stavlja primed u ) R4restro! je zahtev samo skriveni ponosR. 5o je dakle, sujeta u %$i!eniji, prestro!i zahtevi. R0e pitam umom ja, ja oseam.R kae %$i!enija. 5aj savet daju i olji psihijatri. %i za oseanjima, a ne za umom, jer oseanja mo!u potisnuta da dovedu do neuroze. 5ekoa ljudsko! poloaja na svetu jeste meanje i sudaranje zahteva srca i !lave. %$i!enija ne rauna kako da ude Ri vuk sit, i ovce na rojuR. R7ivati u se i srce moe kada je ez ijedne mrljeR, kae %$i!enija. - klimaks drame/. RLivot nije R, kae 4ilad, ovek moe da ivi i okaljano! srca. 7 ljudskom ivotu cTest, ovaj princip %$i!enije nije primenjiv u istom stanju - to se kod Eartra javlja kao pro lem prljavih ruku ? postii do ro zahteva prljati ruke. 5re a li oveka vui za kosu vadei !a iz vodeI / 0ismo mi ni pozvani da sudimo se i, kae 4ilad. Hovek je protivreno ie u protivrenom svetu. Aahtevati jednu krajnost je pro lematino koliko i pokuati ostvariti ravnoteu. 4rotivrenost situacije i nuda iz ora pro lemi su %$i!enijini. Aato %$i!enija ostaje tra!edija, kakav se !od iz or napravi = po!reie se, jer se naputa deo se e. %$i!enija sve preputa na sud 5oantu. On stavlja zanimljivu opasku ) zar on, surovi skit, da rei takav pro lem, kada !rci, prosveeni kakvi jesu, rtvuju erke - i ostali !resi 4elopove porodice/. %$i!enija iznosi Dusoovu misao - 8M vek/ = nema razlike izme*u varvara i civilizovano! = i jedni i dru!i uju !las ovenosti J Evaki ovek e uti !las istine, jer su svi ljudi = potencijalno = isti i u do ru i u zlu. 0ema niko!a predodre*eno! za zlo. 5ako %$i!enije moemo !ledati kao !lasno!ovornika oveanstva ) ovenost pripada oveanstvu, i moe da ude realizovana na nivou oveanstva - u humanistikom smislu sa svim opasnostima da takvo poverenje u oveanstvo ude iznevereno. .ornhajmer i Gdorno !ovore o modernom do u svetskih ratova kao o kraju humanistike vere u oveka. 5oant i %$i!enija izme*uju nekoliko veoma znaajnih replika . 5oant ukazuje na to da su !rci imperijalisti, licemeri vie civilizacije, supersile koje pljaka varvare, pa i 5roju J Orest se menja, ozdravljuje 6 %$i!enija ostaje ista 6 ali pravi lik promene je 5oant. #ada je ve krenuo ovim putem, ka pravoj ljudskoj prirodi, zaotrava stvari do kraja. Gpelovanjem

2>

na nje!ovu plemenitost, %$i!enija je uspela da ih on pusti. Gli preko volje J G %$i!enija hoe vie od to!a = ona hoe da i on ude kao ona. On, svestan da su !rci lukavi, ostao i mali poraeni varvarin. % %$i!enija to prihvata, ali ona hoe da ih 5oant pusti dra!e volje, kao prijatelj !rka. .armoniziranje odnosa me*u ljudima, i to na nivou oseanja, a ne samo razuma. 5oant ne samo da nadrasta se e, ve i ljudske mo!unosti u tom trenutku = puta ih i to dra!e volje. 1uripid ide samo za realistikom psiholokom motivacijom, za 4iladovskom pra!matinou. "o!a*aji su pshiholoki motivisani, i tu 1uripid ini iskorak u odnosu na mit koji ne trai psiholoku motivaciju. G Gete nadrasta i 1uripida idui ne za psiholokom motivacijom, ve za onim to je idealno.4roces pisanja %$i!enije je du!o trajao kod Getea, i ovakva %$i!enija mo!la je iti napisana tek sa humanistikom i prosvetiteljskom sveu, !de se svaki ovek vidi kao deo oveanstva, a oveanstvo kao do ro, i ovek kao potencijalno do ar, jer je ovek. Ovakva o rada motiva je ono to je itno za Getea. @le!el 4ored poetike je pisao i pesme i jedan roman. 8M>M o javio knji!u o mudrosti indusa - veza sa vordsvortovim RzenomR/, zaetak moderne sanskritolo!ije. Bavio se svim i svaim po malo ) u!lavnom je Gv!ust zavravao sve to je Fridrih zapoinjao. 4isao i istorije knjievnosti i $ilozo$ske spise, najvie na !lasu kao knjievni kritiar. Domantiarska ironija = stichNort za @le!ela. 4od ironijom Gristotel u 0ikomahovoj etici, kao 5eo$rast i retoriari misle jedno 6 @le!el pod ironijom ne misli nita novo, ali namee jedan pro lem = raz ijanje iluzije o zatvorenosti $ikcionalno! sveta ) junaci romana tretiraju likove kao knjievnu $unkciju - dru!i deo don #ihota/ 6 samo delo ukazuje na svoju stvorenost, raz ijajui sve u iluziju. Cedna od nje!ovih de$inicija ) ironija je permanentna para aza. 4ara aza je deo tra!edije ili komedije u kome !ovori hor, sa neko! stanovita - nekada i najee javno mnenje/ komentarie ono to se z iva ili podsea na mitske sadraje iz kojih radnja proizilazi. Fridrih @le!el je sluao Fihtea i voleo #anta. 7lo!a hora je razliita od 1shila, na primer, dominira hor. 4u lici se ne ostavlja da zakljui, ve samo da doivi suko stanovita radi katarze. 5ako se stvara = in utero = metainstanca, !ovori se metajezikom, a unutar dela samo!. 5o nije Gristotelovo miljenje, o knjievnosti u poetici. "aje se pouka pored to!a to se !ovori o smislu. Elino u 2> veku ini Breht = ima karakter ili pevaa son!ova koji slui kao rezoner, koji prekida iluziju dajui nam do znanja da je ono to se deava $ikcija, ali da ona ima neku pouku = $an e$$ekt. @le!el pod permanentom para azom ne misli na hor, ve na neto to proima celinu dela. 0a!lasak u romantiarskoj ironiji jeste na permanentom = neto to deluje stalno i po!a*a celinu. 5ri !rupe $ra!menata nazvani po asopisima u kojima su izali ) liceum, ateneum, i ideje. "anas se ne zna koji su nje!ovi, a koji 0ovalisovi ili Gv!ustovi. Fridrih je mno!o pre Bahtina uveo ideju dijalo!inosti, dijalektinosti, poli$onije u miljenju. Hovek, ak i sam, misli uvek dijaloki. 5ako nije itan pisac ve da je tih !odina 8:K;, pitanje iz $ra!menata ilo diskutovano izme*u pokretaa ta tri asopisa ) 0ovalisa, Gv!usta i Fridriha. 7 ateneumu o javio je $ra!ment ) R4oezija koja o ra*uje odnos idealno! i realno! morala i se zvati transcedentalna poezijaR - reminiscencija na @ilera/. Gli kao to i se malo vanosti pridavalo nekritikoj trancedentalnoj $ilozo$iji koja sa svojim proizvodom ne i dala ono to ju je proizvelo - de$inicija romantiarske ironije/, tako i ova poezija u svakom od svojih predstavljanja ima da predstavi i se e samu, Rda ssva!da ude istovremeno i poezija i poezija poezijeR. #ritika paralela transcedentalne $ilozo$ije i poezije ) $ilozo$ija

28

koja se avi samosveu i umetnost koja je umetnost umetnosti ) sa predstavom sveta ona predstavlja i samu se e kao predstavljanje. 4irandelo, Lid, 'an, ive u 2> veku od prepiranja sa sopstvenom umetnou. Feo postmodernizam J 5omas 'an u Cosi$u i nje!ovoj rai tretira i lijsku priu kao neprecizan izvetaj o kome on zna olje. %nsistira na i!ri izme*u do!a*aja, prie iz i lije i nje!ove prave prie. Omo!uava se ideja parodijsko! humora, parodijsko! e$ekta. Barisov Flo erov papa!aj jeste samo to. Fridrih @le!el pominje 4indara i Getea. %ronija je onda ula u modu 6 $ilozo$ Aol!er je uzeo ironiju za sr svoje $ilozo!ije 6 #jerke!or pie doktorsku disertaciju sa osvrtom na Eokrata 6 @le!el je stalno diskutovao sa .e!elom. Gteneum, 889 $ra!ment, o kome 4ol de 'an !ovori ) RDomantiarska poezija je pro!resivna univerzalna poezijaR - misli poreklom iz politike misli $rancuske revolucije, misli #ondorse/. 4ro!ramski rie !ranice izme*u $ilozo$ije i knjievnosti, kao 4laton. @le!el je io veliki protivnik sistemske $ilozo$ije = ali je ironiju zvao lo!ikom lepotom. 7niverzalnost poezije ) ona stapa $ilozo$iju i knjievnost, poeziju i prozu, !enijalnost i kritiku - zanos i kontrola zanosa, Bodlerovo pijanstvo sa raunom, 4indarov zahtev za ratiom. #ami u pred!ovoru 4adu/, poeziju umetnosti i poeziju prirode... - @le!el je isto toliko ovek prosvetiteljstva i ovek romantizma, to kod nje!a ide ruku pod ruku/. 4oezija je sve to je poetino - raz ijanje klasicistikih kanona o tome ta moe iti predmet umetnike o rade 6 sve moe iti predmet umetnike o rade = sve do %!oa, u $rancuskoj na primer, vladale su norme, a @le!el samo kae ironija je nunost. 0ovo! vremena, ili svako! dela ikada I 4a opet nema $orme podesne da u potpunosti izrazi duh autora. Eamo ona moe kao i ep da postane o!ledalo itavo! slo odno! sveta, slika stolea. Ovo je misao u kontekstu poetizacije sveta = osmiljavanje sveta tako da on do ije jedan vii kvalitet. 4ored to!a, ona moe da le di u sredini izme*u prikazano! i ono!a to se prikazuje, na krilima poetske re$leksije. 7 slici o rnutih o!ledala ) sa vie! stanovita sa!ledati ve sa!ledano, ad in$initum, @le!el vidi mo!unost da se prevazi*e o!ranienje svako! izraza i da se time neizrecivo ipak = ironinoJ = savlada. G @le!el u tome vidi manu, !reku, !reku si!urnosti sistema. Domantiarska je poezija = duhovitost -Nitz, duh, imati duha/. "ru!e poezije su zavrene, romantiarska je u stalnom nastajanju. @le!el tako vidi opoziciju naivno! = sentimentalno! pesnitva. %ronija je jasna svest vene pokretljivosti. Domantiarska poezija, dakle, radi sa eskrajnim, prevazilazi Nitzom o!ranienost rei da i izrazila eskraj. 4ritom ta enja za eskrajem nije samo 0ovalisova enja za umiranjem jastva. @eli, kada ude pisao od ranu poezije, sumirajui, kao .oracije, teorije pesnitva, imae mno!o u vidu Fridriha ) Rpesnici su nepriznati zakonodavci sveta. 4esnik ne trpi zakoneR. Od ovo!a nee iveti samo $rancuski romantizam, pritisnut konzervativnom strujom, naroito prvi val en!lesko! romantizma se ovim inspirie = #olrid, na ko!a je uticao i @elin! = i dru!i izvor crpu izvor iz @le!ela. Otud nje!ov znaaj. .e!el je u ovome video unitavanje supstancijalno! i apoteozu su jekta 6 Fridriha je zvao apostolom ironije. "oputao je da se o jektivni duh - porodica, drava / moe ironizirati, ali da se apsolutni duh tako ne moe podvri kritici. Hak je i lino vre*ao @le!ela ne videi da je njihov suko espredmetan takav kakav je. 0e misle na isti nain koritenja ironije. &alcel je primetio da su .e!elovi udarci u @le!ela ili udarci u prazno. @le!el je ve 8MK3 drao predavanja u #elnu iz $ilozo$ije o odnosu procesa i sistema = o onome to e .e!el razraditi - sistem se procesualizuje, a proces ima time lo!iku strukturu sistema/. % po emu e postati slavan. 'oda je .e!el hteo da minimalizuje znaaj @le!ela kao svo! pretee, jer @le!el nije umeo da sistematizuje. 'ladi .e!el koji smilja svoju $ilozo$iju i smilja $enomenolo!iju duha je zaista io @le!el. Fenomenolo!ija duha je takav nezaustavljivi razvoj duha u kome sve ostaje ouvano. 7 sred teksta o $ilozo$iji jezika,

22

dramski, @le!el pie o odnosu ironije i lju avi ) ironija ne rui, od!ovara on .e!elu, ono to je supstancijalno = istinska ironija, poto postoji i po!rena, jeste ironija lju avi, nastala iz prividno! protivreja ovekove o!ranienosti i slutnje eskrajno! u lju avi. #ao to je u zemaljskoj lju avi, do roduna ala o manjoj nesavrenosti lju avi na mestu, takav je odnos eskrajne lju avi i protivreja 6 savrenoj lju avi privid protivreja istaknut ironijom lju avi ne moe nita. 0ije itan pojam u lju avi, kao to misli .e!el, ve doivljaj lju avi koji postaje podlo!a $ilozo$ije ivota. &ilhelm 'ajster 4itanje o razovno! romana je vano iz vie razlo!a. 7 nemakoj tradiciji pro lem o razovno! romana moe da se detektuje na vie mesta. %zraz se upotre ljava ne kritiki, naroito u izvorniku Bildun!sroman 6 #iova triolo!ija - ata, pepeo itd/, koju je #i nazvao Bildun!sromanom, de$acto nije Bildun!sroman. 4itanje &ilhelma 'ajstera je pitanje Br, Getea, i podlo!e mno!ih romana deventaesto! i dvadeseto! veka. 4arodija Br je aro ni re! 6 da i se ta parodija razumela, mora se poznavati Br. "r Faustus, pisan kao ha!eo!ra$ija, a avi se !renikom. 4isan kao Br, a tu je preokret. 5o je i pitanje .esea, paralele se vui mo!u do Grimelshauzenovo! REimplicisilusR, pre Getea. 7 dru!im knjievnostima postoje REentimentalno vaspitanjeR, R'ladiR, R&elika oekivanjaR ? svi oni izrastaju sa ovo! tla. Eazrevanje, o razovanje kao knjievna !ra*a sami po se i nisu dovoljni. 7 irem smislu ovoj tradiciji pripadaju i Dilkeovi zapisi R i "ojsov R4ortret umetnika u mladostiR. Bavei se Br, stvaramo do ro tle. 5erminoloko pitanje 6 najee se !ovori o Br, , o razovnom romanu. Gla!ol Bilden znai o razovati, u smislu o razovanja u koli, to podrazumeva i svojevsrni razvoj linosti koja se o razuje, i u smislu Ro razovanja ledaR, o razovanja izvesno! miljenja = stvaranja, nastanka. 5a dva znaenja !la!ol o razovati poseduje i u nemakom i na srpskom. 4rimarno znaenje je kolsko o razovanje, sekundarno znaenje je iz!ra*en karakter. Erodni termini su, vaspitni, od!ojni roman - 1rziehlun!sroman/, od erziehen, vaspitavati neko!a. Dazlika je u tome to Br arata sveukupnou uticaja na junaka, ne samo peda!okih i spoljanjih. 5rei termin se preklapa sa prva dva ) 1ntNicklun!s roman, razvojni roman, !de se prikazuje razvoj junaka - o razovanje i razvoj nisu uvek isti 6 uticaj celokupno! drutveno istorijsko! sklopa i prirode na razvoj junaka/. #ako lie speci$ikovati Br I O razovasnje je ovde postalo predmet pieve panje. 0o Dat i mir nije Br, jer postoji vie znaenjskih tema, vie centara, likova, a Br ima jedan lik koji je sredinji - mada ne mora iti i !lavni/, kao u O'. 5re a prikazati uticaj koji sredinji lik trpi i nain na koji ti uticaji nje!a o likuju = delatno - prvo od kljunih rei za Br/. Euoavanje sa svetom kao predmet prikaza i e$ekat to! delatno! suoavanja sa svetom. 'isli se da ono to smo nauili odre*uje, ali uenje, o razovanje, ne iscrpljuje nau e!zisteciju ) ovek se ori, voli, ez peda!oke crte. "elatno suoavanje sa svetom je tema i dru!ih romana ) po pravilu, junak nosi u se i neke vrednosti, neto to !a !ura u akciju. 7 sudaru sa svetom doivljava poraz, ili on strada, ili stradaju vrednosti. Gra*anski roman, u svojim raznim varijantama, osim ako nije humoristiki - kao pieva intervencija u 5omu "onsu, "idro, Etern/, ima junaka koji se sudara sa svetom i u sudaru podlee. Br je pokuaj da se uspostavi takva ekonomija literarne !ra*e u kojoj i se pokazalo ta je u odnosu junaka i sveta ipak pomirljivo ) kompromis, a ne izvo*enje linije suko a do kraja. Cunak tre a da se uroni u svet, ali tako da !a svet ne pro!uta, niti da on di!ne ruke od se e. R'alo u ja popustiti svetu, a malo e i svet morati da prihvati meneR. "ijalektika kompromisa. 4onekad, kao u sluaju Feliksa Bluma, junak po e*uje. #ao da je re o snu, ali ipak nije re o ajci - ipak je re o ironiji = Feliks znai srean/. @ta je mo!ue spasti u sudaru junaka i sveta, i kako se to spaava I "olazimo do pojma zrenja, sazrevanja - pored

2<

delatno! i spaavanja, to je trei termin/, kojim se motivie kako do spaavanja moe doi. ) to je sticanje olje! uvida junaka u prirodne zakonitosti sveta, u socijalnu s$eru. Areo ovek je onaj koji uspeva da ne propadne, a uspeva da sauva ono svoje ) zreo u onoj meri u kojoj se prila!o*ava. 4ostepeno sazrevanje = za prila!o*avanje su i psiholo!ije dvadeseto! veka ) zrela, zdrava linost je prila!o*ena linost, a neprila!o*eni su neurotini i psihotini. #ako da psihijatar uini oveka prila!o*enim I Gpsolutna prila!o*enost je !u ljenje identiteta, svoje pose nosti ) sivilo. Gutsajderstvo, suko sa drutvom, opasnost za drutvo, je dru!a krajnost. Ovakva ideja nije strana knjievnosti 8M, 8K i 2> veka, ali Br sazrevanje vidi u pozitivnom smislu ) pored 'ajstera, prikazan je i nje!ov dru! iz mladosti &erter, koji se ne razvija, i koji, kada se sumira nje!ov ivot, prema &ilhelmu nema nita da pokae osim svo! o!atstva. "otle, 'ajster je razvijen ovek, tek nakon puta do ija svoje pravo o lije, dotada u potenciji, kroz posredovanje sa svetom -etvrti kljuni termin/. Gnaliza i se sastojala u tome da vidimo zahvaljujui emu je to uspelo) to je do ar put. 7 toj $ormulaciji, da junak koji na poetku romana nastupa sa svojim am icijama i eljama -kod mladia = lju av, slava, novac/, doivljava da se insistira na nje!ovom unutranjem razvoju, a ne na spoljanjem, u emu umetnost i!ra veliku ulo!u -kao deo umetnike proizvodnje ili kroz doivljaj umetnosti/. &idimo da to nije sluaj u tradicionalnom romanu i u o inom romanu. 7 manjem roju sluajeva e intelektualan, unutranji razvoj, iti ono to se potencira. Balzakovi junaci insistiraju na lepoticama i novcu, u Bildun!sromanu pisac prikazuje ta je odluujue za razvoj individue. Bahtin -ije delo o Bildun!sromanu nije sauvano, osim u skici/ uvodi pojam istorije, odnosno promena = pojam sveta za koji junak tre a da se prila!odi, z o! ko!a sazreva -zrelost je uvi*anje ono!a to tre a da se od aci, ali i uvi*anje u emu svet tre a da prihvati junaka/. Evet ne tre a shvatati statino) proces = peta kljuna re = promene junaka postoji i u svetu, koji se tako*e menja = manje zato to junak deluje na nje!a, a vie zato to se taj svet i onako menja kroz svoj istorijski hod. 4ripovedaki, i taj hod sveta mora da postane deo siejne !ra*e) junak mora iti shvaen kao istorijsko ie. Eu jektivna, junakova, i o jektivna dinamika sveta se usa!laavaju = razliitih rzina, one tre a da se samere, i u tom sameravanju se vidi u emu je o razovni proces, tako to se vidi ta je junak od dinamike sveta preuzeo u se e. Ovo se razmiljanje moe primeniti na svaki roman, pose no na one koji se ave istorijskom pro lematikom. Balzak = Do*aka Beta ? daje jasne i precizne podatke o istorijskom trenutku deavanja, i ljude koji mo!u, kao i ljude koji ne mo!u da se prila!ode istorijskim promenama. Oni koji !u e -(jiljan u dolu/ uspevaju da sauvaju neto svoje) socijalna i lina dinamika se prepliu i uzajamno osvetljavaju. Eentimentalno vaspitanje ? revolucija iz 8M3M.6 u Flo erovom sluaju, to je ne itno za $rederikovu duu6 za nje!a revolucija je vrsta elementarne nepo!ode. Aa "e (orijea, ravolucija znai mno!o vie. Eazrevanje u datim istorijskim okolnostima, koje se i same menjaju. 5u je jedan sredinji lik i uticaji iz razliitih pravaca koji se upliu u nit nje!ove e!zistencije. 0e prikazuje se sve da i se video lik oveka koji je zreo pet minuta pre smrti = u pitanju je !ra*anski svet u kome likovi ele da se nauivaju, a ne da se rtvuju za ideju. Eazrevanje tre a postii la!ovremeno6 da i junak postao spreman za svet prikazuje se i onaj deo e!zistencije koji je priprema za ivot. 7 humoristikom romanu se proticanje vremena potiskuje u dru!i plan) u o razovnom, junaku se ne o ezvre*uje kompromis, ve se on uzdie kao naj olja stvar za junaka, mada ostaje svest o opasnostima o ezliavanja. 0aratorska instanca iva o o!aena ironijom -ve u O', !de se &ilhelm poredi sa jadnim psom, sirotim kuencetom./ %za to!a stoji veliki pro lem !ra*ansko! romana = otklanjanje smrti kao apsolutne !ranice junakove e!zistencije. 4onu*ena reenje su) iz acivanje smrti iz sveta romana -ak i u pastirskom romanu kao "a$nid i .loja postoji smrt/. Bildun!sroman nairoko pretresa svet, ali individualnu smrt u itnome ostavlja po strani) u O' postoje

23

smrti, ali reakcije dru!ih su neprimerene, ne z o! pieve !luposti, ve z o! prirode znanja. Domani 8K. i 2>. veka isto imaju smrt kao e!zistencijal, smrt za temu -ne samo individualnu smrt/, smrt kao prestanak ivota) 4roljee %vana Gale a je roman o prisustvu smrti u svakom trenutku ivota. (uka istie da je &ilhelm 'ajster oda ran i stavljen u sredite radnje zato to se preko nje!ovo! sazrevanja dolazi do ovih itnih struja u totalitetu dato!, istorijsko! sveta u tom trenutku. Cunak tre a da sa tim totalitetom sveta na*e kompromis, ali ne da mu se potpuno preda i potini, ne!o da ouva neke svoje karakteristike i ideje. Govori o dui i o unutranjem ivotu lika. "ua nosi nostal!iju za onostranim, zaviajnim svetom. Evi veliki junaci romana 8K. veka imaju u se i neki ideal, ti romani su i pisani da i pokazali ta se sa tim idealima do!odi) a junak koji ih se vrsto dri doivi potpuni krah ili ih se odrekne u ime nekih instrumentalnih vrednosti. "ua tre a da shvati svoju relativnu nemo, da se suoi sa onim to moe, jer nema konanih ni idealnih reenja, ali neka vrsta reenja postoji. %ako se samo kontemplacijom nita ne postie, ni delanjem kao ilo kakvom aktivnou, ilo kakvim vidom ne moe da se do*e do reenja. %dealizam due junaka postaje u laeniji, prila!odljiviji i konkretniji. (uka daje pozitivno odre*enje ovo! junaka) to je ideal slo odne ljudskosti. &aspitni element je u tome to konano dolaenje junaka u rezi!niranu usamljenost ne znai potpuni pad i !u ljenje svih ideala, ne!o uvid u nepomirljivost izme*u unutranje! ia oveka i sveta. Filj je u inte!raciji sa svetom koji je delimino pristupaan proivljavanju sa smislom. 4itanje nije samo da li junak propada, ve da li on u se i unitava ono to je autentino ie, de akl junaka je skrnavljenje ve $ormiranih pozitivnih ideja u njemu samom, kao i propadanje u drutvenom i socijalnom smislu. &reme nastanka O' je vreme Dusoovo! 1mil = ili o vaspitanju, #antove rekonstrukcije saznanja i pitanja o tome ta ostaje za oveka posle kritike crkve i reli!ije, naputanja ma!ijskih verovanja, suoavanja sa prirodom6 ovo je vreme $ormiranja !ra*ansko! drutva i ideja demokratije, vaspitanja, uenja, saznanja. Cavljaju se kao novi akcenti u ljudskom ivotu. 7 romanu se mo!ui suko poezije srca i proze prilika, koje stoje nasuprot. ... Ovde se kom iniju pikarska matrica = u smislu prelaska iz jedne avanture u dru!u, i neka autore$leksivna, koja ne dozvoljava da svest junaka ostane nepromenjena kroz te avanture. Gete postie odre*enost, ali ne !u i lepu osetljivost -@iler/. Bildsamheit = podo nost za o razovanje, mo!unost da se neko o razuje. &ilhelm posle 'arijanine smrti ostaje indi$erentan6 lo!ika unapred odre*eno! cilja, svrhe6 .um olt !ovori o hladnoi oseanja O', ali se to o janjava strukturalnim naelom. O' je klasino delo6 u 1liotovom eseju na rajaju se norme za pro!laavanje dela klasinim -@ta je klasikI/. 7 hermeneutikoj tradiciji poznato je Gadamerovo tumaenje = #lasino je delo ono koje se svakoj novoj !eneraciji italaca o raa na nov nain, kao da je smiljano za nje!a. %ma i dela koja savremenici ne razumeju -Etendalov uzvik) Hitae me za M> !odinaJ/ .elderlin je imao takvu sud inu, delom jer je polovinu ivota proveo u ludnici = mada su nje!ovi kolski dru!ovi, .e!el i @elin!, znali za nje!ovu veliinu, ali on tek u 2>. veku doivljava priznanje. Eudar horizonta oekivanja i perspektive dela daje de$iniciju klasika = klasik savladava vreme. %z perspektive avan!ardnih pokreta -$uturizam/, klasik je ne!ativna ocena. Gko delo priznamo kao klasik, dru!a dela se nuno prema njemu odmeravaju.

2;

4ikarski junak se ne razvija, a u o razovnom romanu se junak razvija. 'ajstera sam pisac $avorizuje kao neko!a ko je razvio svoju linost = a nje!ov dru! iz mladosti je o!at, ali Gete na!laava da je ak $iziki propao. On se rano oenio, a 'ajster se eni na kraju. Eusret u kome !a suoava sa tu*im po!ledom na sopstveni ivot, ali se to pokazuje kao misti$ikacija = on tek tre a neto da da. @ta je linostI #akvo je to vreme u kome ovek moe da se ne razvijaI 7 naem vremenu, ovek moe iti neovek i iveti. Hovek, dakle, nije a priori dat. Odre*ene $ilozo$ske kole pro!laavaju linou svako! su jekta = svako!a ko ima individualnost, neponovljivost -ne nuno ori!inalno, udesno, mistino = na emu je insistirao romantizam, ve neto to omo!uava od!ovor na pitanje ko/. 0ema linosti ez razvoja, misli Gete. 'ajsterov dru! stari, ali nema promena na njemu. 4romene navie, na olje, oznaavaju linost. 0emaki) 1r ist im hohen Glter. ? On je u visokoj starosti6 srpski = du oka starost6 u o a sluaja, promena koju donosi ivot i istraivanje uticaja vodi nas Geteovom shvatanju linosti. Gete na poetku, a i kasnije, stalno sniava &ilhelma do roudnom ironijom, sa visine) to nije ru!anje i o ezvre*ivanje, ve ukazivanje na ideju o oveku koji tre a ne!u -'an zove .ansa #astropa u Haro nom re!u siroetom ivota/. 5o sauee i ne!u o ez e*uju ene. O ez editi se u ivotu = o o!atiti se, neki kau6 dru!i kau = o razovati se6 kola, ali je akcenat na iskustvu = ne doputati da te ivotna or a zaro i, eksperiment sa so om u svetu, ispro ati svoje razne mo!unosti = ako neto ne uspe, ne znai da nita nee uspeti. 'lad ovek teko prepoznaje svoje predispozicije = velika je stvar umeti u mladosti ekonomisati sa svojim ivotom. Hoveku stalno tre a neka pomo, vo*stvo, vaspita = ri!a. 0e neko da oveka o likuje kao da je on od !line. &aspitanje podrazumeva suz ijanje) upanje korova, ipak nije sutina atovanstva. 4laton u Fedru istie sa*enje) esto korov ni ne nikne ako je zdravo ilje na vreme posa*eno. 4orodica kao izvor nedaa, mesto si!urnosti kao mesto nesi!urnosti) represija i kanjavanje na mestu koje tre a da podstie, razvija. 4ozitivni deo u oveku trai kaznu = otuda krivica i stid. 'ajster nema tu vrsu pro lema = on svesno izlae se e svetu, ez represije iz porodice. .e!elova ironija) 7vek ima nekih tetaka z o! kojih ovek proklinje svoju sud inu. 0o, u romanu o razovnom to nije esto sluaj -dru!i je sluaj u Buden rokovima i u Gni #arenjinoj ? klupko, niko ne postoji sam za se e/. Otuda O' sadri ove pro leme kojima se avi psiholo!ija u 2>. veku = a studija o tome nema. Cunaci O' se esto sami predstavljaju. &erter !ovori o dvojnom knji!ovodstvu kao o jednom od najlepih pronalazaka ljudsko! duha. Co uvek na prelazu iz $eudalno! u !ra*anski svet, 0emac &erter daje uroaski ideal) o o!atiti se. Ovo vie slui kao kontrapunkt 'ajsteru. &erterovoj ideji o iskoriavanju ljudi 'ajster se suprotstavlja) @ta mi vredi da proizvodim do ro elezo, ako mi je dua puna ljamaI..."a se e o razujem sam, to mi je mutna elja od rane mladosti. Gra*anin, kae on, moe da stekne ivu zaslu!u -nota ene) plemiu ne tre a zaslu!a/. Ovo zvui jako, jer je vreme Francuske uroaske revolucije. #ako itati .e!elaI ? sutina ovekovo! poloaja je u prepoznavanju od strane dru!ih. G 'ajster i kae da eli da se potvrdi u ivotu = nje!ov izlaz je pozornica, zamena za plemiku, javnu e!zistenciju. 'ajster nije posti!ao materijalnu potvrdu, ali je doiveo javnu potvrdu u !lumakoj pro$esiji. "rutveni uspeh ? preko to! ru a dalje uputamo se u e!zistencijalna pitanja. "u lje veze sa ljudima -du lje od socijalne promocije/ ine du lju sutinu romana. 5ek post $estum vidi da knji!a ima arita koja se ne vide iz prvo! itanja. Filina se o ino vidi kao lik dru!o! reda, a njena reenica Gko ja te e volim, ta se to te e tieI kao motivacija njene linosti. 5u ona rine o ranjenom 'ajsteru. 'ajster ira izme*u mno!o lju avi) tra!ina lju av prema 'arijani, Feliksovoj majci6 sledi Filina, uvod = a ne konano reenje = u svet za 'ajstera. 5u ima lakomislenosti, ali i ivotne radosti, koja je $ormula sree

29

romana, uvek suprotna tmurnoj stro!osti moralno! principa, sprovedeno! kao do!ma. Bez Filinine lakomislenosti cela njena ivotna pozicija i njen uticaj na 'ajstera ne i mo!li postojati. G njena reenica ini da unesreeni lju avnik 'ajster, koji se od nje rani, vidi da ta veza sa Filinom ne moe iti veza nesree. Ona e iti idealno reenje za spadala Frederika = iz njihovo! raka ra*a se jedino dete6 njihovo o razovanje, sasvim suprotno od uo iajeno!, klasino! o razovanja, jeste postmodernistiko. Filinina reenica je paradoksalna) njena lju av oslo a*a &ilhelma, ali uvek dolazimo do pitanja uzajamnosti, nsrene lju avi. Eama Filina je moda ivotno radosna = ona voli i nita je se dru!o ne tie. %li njeno pre acivanje 'ajsteru, koji u njoj vidi moralnu neod!ovornostI 'ajster je u poloaju koji je topos = ranjenik ko!a ne!uje ena6 u takvim priama nita ne moe da se do!odi ez rana6 lju av koja poinje, paradoksalno, tek posle rane, i vezuje se za povre*eno! = neskladna lju av, majinska se inostI 7 lju avi prema 'arijani -kao na poetku 4jerove lju avi prema 0atai/, &ilhelmu se sve ini oljim, lepim, dunosti svetije. Odnos prema prolosti = prolost se ne menja, menja se odnos prema njoj -zavretak Eentimentalno! vaspitanja/. Filina je oz iljno spadalo = tmuran ivot ne vredi mno!o. G zato ona, privlaan lik, od ija 'ajsteraI Aato to !a ne vezuje, zato to ne shvata lju av oz iljno. Ona je luda, spadalo, tipino za romantizam, to vue jo od tru adursko! kulta 'adone. &ilhelm vidi moralni pro lem = a priori se u pozoritu video la av moral. G &ilhelm vidi u prelazu u pozorini svet = napredakJ Gli ipak ne prihvata Filinu, iako je njena reenica spontani paradoks -lude/, za koji o ina kurtizana ne i ila sposo na. Hednost ? 'adona, koju &ilhelm trai je odnos prema stvarima, a ne samo postupanje = pustinja ne stvara pustinju u srcu6 &ilhelm tai istou, a ona ne zavisi od okoline ivljenja -0astasja Filipovna, iskonska ednost ia/. G iz!leda da Filina deluje neista6 ipak, vrlo je teko odrediti ta u njoj izaziva takvu reakciju kod dru!ih. 'anon (esko, 0ana, te $atalne ene nemaju decu = a Filinina je trudnoa ak humorizovana. G takva, neista Filina, izrie takvu reenicu = Gko te ja volim, ta se to te e tieI 5o je ori!inalno, ne iskalkulisanoJ 5ako prostoduno i Gruenjka kae reenicu veoma itnu za ceo roman) #ako da zna ko je od ko!a vanijiI -kako da zna ta je od e!a u romanu vanije/ 5aj paradoks vodi pitanju o mo!unosti postojanja lju avi ez posesivnosti, vanom za roman. %vo .er!ei, Gete, iz &ilhelm 'ajster, 0aprijed, Aa!re , 8K9>. 4oslednjih 8> !odina ivota Gete stvara svoja vana dela) tada nastaje i ideja o svetskoj knjievnosti, koju on vidi kao zajednicu oveanstva kroz knjievnost, jedinstvo u raznolikosti. %zolovan u &ajmaru, neshvaen, o uhvata itav svet. 0je!ovu intimnu pu liku ini nekolicina ljudi, me*u kojima, posle @ilerove smrti, nema ni jedno! knjievnika. 0ije popularan, iako je nemakoj knjievnosti proirio put u svetsku. 4retekao je svoje do a) otkrie !a tek 2>. vek. Due se predrasude o njemu kao malo!ra*aninu, samoivom aristokrati, ne?patrioti. 5omas 'an je podeavao svoj ivot prma Geteovom. Cadi mlado! &ertera izlaze anonimno u (ajpci!u 8::3. (ikovi se doivljavaju kao ivi ljudi. (judi se o lae kao &erter, plau za njim, neki se i u ijaju. Doman je ak io za ranjivan. Huvstvenost :>?ih ustupa mesto romantizmu, ali se roman i dalje ita. 5akav uspeh Gete vie nee postii. #rajem 8::2. upoznaje @arlotu i #estnera i mlado! sekretara Cerusalima, koji se u jesen 8::2. u io z o! nesrene lju avi. Leleo je da napie dramu, ali psiholoko?deskriptivni sie ne moe preo ratiti u dramu. 7!leda se na epistolarne romane = #larisa i 0ova 1loiza. "elo izraava sklonosti i enje svo! vremena, koje su znatnim delom sklonosti i enje mlado! Getea. 4iui &ertera Gete doivljava katarzu. Ovo delo je i pro!ramsko, zasnovano na idealima prirodnosti, ori!inalnosti,

2:

slo odi) ori se protiv ukruenih $ormula, pomodno! racionalizma = Gete mu odrie humanost, protiv klasnih predrasuda. &erter se nela!odno osea u drutvu, izaziva kon$likte, ali se izvrsno slae sa decom, sa ljudima iz naroda, jer ih razume i voli. 'rska mu je salonska u!la*enost prosvetiteljsko! rokokoa, pseudoklasina ele!ancija, kojoj suprotstavlja elementarnu sna!u svo! .omera i svo! Osijana. 5o je izraz knjievno? duhovne mode, koja je poznata kao Eturm und "ran!, a priklonivi se ple ejcu iz Leneve, najavljuje !ra*ansku revoluciju 8:MK. Eirova sna!a i rasplinuta sentimentalnost, !enijalnost kao ivotni cilj = !lavne su oznake razdo lja, koje ismo mo!li nazvati Geteovim vremenom. Geteov prvi uspeh ujedno je i prvi du oki prelom izme*u nje!a i pu like. On eli da ide dalje od &ertera, a pu lika se identi$ikuje sa likom. 4ostaje univerzalan, odrie se svo! vremena i naroda. &ilhelm 'ajster je o razovno?razvojni roman) o ra*uje intelektualni i a$ektivni razvoj oveka do ono! stepena kada se moe rei da je onaj o kome je re posti!ao dovoljnu zrelost, da je sredio svoje po!lede na ivot i svet, i time postao iz!ra*en. Gko pisac pokree peda!oka pitanja, dajui prednost spljanjim uslovima, do ijamo 1rziehlun!sroman, znaajan za prosvetiteljske epohe -renesansa i racionalizam 8M. veka/. Gko, pak, hoemo o uhvatiti svekoliki ivot, ako pisca ne zanimaju samo o razovne metode, ne!o i ivotna $ilozo$ija do koje je sti!ao pojedinac, do ijamo Bildun!sroman, kome po!oduju romantina razdo lja, o uzeta idealom jedinstveno! oveka, koji ne deli ivot od umetnosti. 4rirodne nauke 8K. veka unose i pojam razvitka u iolokom smislu. .e!el i 'arks unose u napredak drutvenih nauka pojam dijalektike. "ijalektika i evolucionozam pretvaraju vaspitno?o razovni u razvojni roman -1ntNicklun!sroman/. 7mesto uticaja koji $ormiraju oveka, ilo da !a od!ajaju pojedinci ili ivot u celini, stupa zakonitost prirodno! ili drutveno! z ivanja. Gkcenat na razvoju Bildun!sromana je u 0emakoj) Eimplicissmus, Oilhelm 'eister, "octor Faustus. Oilhelm 'eisters (ehrjahre i Oilhelm 'eisters Oanderjahre) prvi je zavren 8:K9., a dru!i 8M2K. Arele !odine i starost, izlazi u nastavcima. #ao i Faustom, Gete se ovim romanom poeo aviti mno!o ranije, im je doao u &ejmar. % &ilhelm je Geteov dvojnik) Gete se esto odnosi ironino prema svojoj mladosti. 0o Gete unosi i aktuelne stvari, pa roman sporo napreduje6 vajmarski vojvoda #arl Gv!ust vodi Getea u posetu !ro$ovskom paru, jer je zalju ljen u !ro$icu. % Gete se zalju ljuje i eli da nje!ov &ilhelm doivi neto slino. #nez koji dolazi u dvorac u romanu je pruski knez .ajnrih, ko!a je Gete upoznao prilikom sveanosti u Gjzenahu. 4rvo itno namenjeno da o radi sve to se tie pozorita, delo se iri) 'ajster skuplja ivotno iskustvo, razvija na njemu svoju linost i ui se svemu i svaemu. 4rvo itni naslov Oilhelm 'eisters theatralische Eendun! postaje preuzak i suvie pompezan = poslanje umetnika, nje!ova misija. 'ajster u konanoj verziji ima da ui pre ne!o to pone da od!aja dru!e6 'ajster -majstor/ ima da od!oji - ilden/ samo! se e. &ilhelm se o raunava sa celokupnom kulturom svo! vremena, a ne samo sa pozoritem -to se olje vidi u 4utovanjima/. 'isija je Eturm?und?"ran!ovska, naturalistika, ekstatina = Gete voli da u prianje umee tajanstvenu jezu, demonsku sud inu, koja je ovaploena u liku staro! har$aa. #onana je verzija u duhu Geteovo! klasicizma, tj. klasicizma iz K>?ih !odina 8M.veka. Gete hoe da tipizuje, ne da individualizuje.

2M