You are on page 1of 10

Prirodno matematiki fakultet Odsjek: Ekologija i zatita ivotne sredine Banja Luka

PREDMET:EKOLOGI ! I "!#$O%"&$O&' BE&KI()E$ !K! I TEMA: *I%O'$E +O")E G!&'"OPO,!

Student: Kristina Skoaji

Banja Luka, decembar 2012.

Profesor: prof. dr ra!an "ika#ica

Seminarski rad: ivotne forme Gastropoda

S$ %&$'

Seminarski rad: ivotne forme Gastropoda

-%O,
ivotna forma predstavlja skup morfolokih, anatomskih i fiziolokihosobina kojima je vrsta prilagoena svom stanitu1. Ovakav skup osobina je adaptivan i nastao je kao odgovor na uticaje razliitih ekolokih faktora. ivotne forme je mogu e izdvojiti na osnovu morfologije organizama, dejstva jednog ili vie ekolokih faktora, uloge u ekosistemu, pozicije u mre!i ishrane, osobina !ivotne istorije i sl. "ako jedna vrsta mo!e biti okarakterisana sa vie !ivotnih formi. ivotne forme nisu uvek u vezi sa filogenetskim polo!ajem vrste. # $ojava iste !ivotne forme u nesrodnim vrstama se naziva ekoloka konvergencija. "akoe, srodne vrste mogu se karakterisati vrlo razliitim !ivotnim formama . $risustvo razliitih !ivotnh formi u jednoj sistematskoj ili filogenetskoj grupi naje e se mo!e objasniti adaptivnom radijacijom. $u!evi %lat. &astropoda' su najbrojnija klasa mekuaca sa oko ().*** vrsta. $ostoji oko +*.*** savremenih vrsta, kao i oko 1).*** izumrlih. ,natomija, ponaanje, hranjenje i reproduktivno prilagodjavanje pu!eva razlikuju znaajno od jednog grupe do druge.

Milorad Jankovi, ivotna forma/ivotne forme biljaka/ivotne forme ivotinja. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja !iolo"ija. #nterpres: !eo"rad, $%&'.

2 Isto

Seminarski rad: ivotne forme Gastropoda

*I%O'$E +O")E
-eakcije organizama na dejstvo spoljanje sredine u cjelini nose, u ve oj ili manjoj mjeri, adaptivni karakter i zahvaljuju i njima organske vrste se odr!avaju u prirodi pod uslovima koji su stalno promjenjivi. $rilagoenost na !ivotne uslove istorijski se razvija kao rezultat uzajmnih odnosa izmeu !ivih bi a i sredine. Ona se ogleda kako u morfolokim odlikama organske vrste, tako i u njihovom nainu !ivota i u njihovom ponaanju. .kup adaptivnih odlika jedne organske vrste usaglaen da konkurentnom sredinom u kojoj se ona susre e ine ivotnu formu te vrste. ivotna forma je ustvari adptivan tip u kome se odr!ava neposredan odnos vrste prema odreenom kompleksu !ivotnih uslova pod kojima !ivi. &rupisanje !ivotne forme u jedinstven sistem analogan taksonomskom sisitemu nije mogu iz razloga to su u pitanju funkcionalne slinosti i razlike koje vladaju kod odreenih sisitematskih kategorija. /ombinacije anatomskih oblika variraju od jedne !ivotne forme do druge i dvije !ivotne vrste mogu se potpuno razlikovati u svojim prilagoenostima i zahtjevima za mjestom stanovanja ili prilagoenostima na nain kretanja. "akoe, !ivotna forma nije uvijek ista na pojedinim stepenima razvoja vrste, kao i razliitim stanitima. /lasifikacija !ivotnih formi !ivotinja je slo!ena usled mogu nosti da se dve vrste mogu razlikovati u pogledu svojih adaptacija na tip stanita i tip kretanja, a biti sline u odnosu na nain ishrane. + 0aje e, !votne forme !ivotinja izdvajamo u odnosu na1 osnovne karakteristike stanita 2 stanovnici tla, stanovnici na i u drugim organizmima, stanovnici prvenstvenovazduha3 karakteristike kretanja 2 sesilni, planktonski, ili slobodno pokretni organizmi, koje dalje mo!emo deliti u ni!e kategorije !ivotnih formi3 karakteristike ishrane 2 biljojedi, mesojedi, saprofiti, paraziti. Podela ivotni. formi:
1. prema izgledu 2. prema nainu kretanja 3. prema ponaanju 4. prema ishrani

!da/ta0ija i ivotna forma


$ostoji tijesna veza izmeu prirode spoljanjih faktora i grae organizama, odnosno izmeu specifinih tipova !ivotne sredine i odgovaraju ih !ivotnih oblika, tj. njihove

3http144sr.5ikipedia.org45iki4 !ivotna forma

Seminarski rad: ivotne forme Gastropoda

spoljanje i unutranje grae. .ve prilagoenosti oragnizama za opstanak u razliitim uslovima sredine nastale su tokom evolucije. 6koloko prilagoavanje je reakcija !ivih bi a na promjenljive uticaje sredine to im omogu ava opstanak. /arakteristike vrste nastale tokom evolucije a uslovljene nasljednom osnovom nazivaju se adaptacije %prilagoenosti'. $roces prilagoavanja je postepen i adaptivne osobine se razvijaju u skladu sa uslovima sredine. ,daptacije su uvek u skladu sa stanitem u kome !ive i odra!avaju karakter samog stanita. ivotna forma ve na prvi pogled ukazuje na uslove sredine na koje su organizmi prilagoeni. Ona se ostvaruje na osnovu genetskih mogu nosti vrste u toku dugotrajnog prilagoavanja na uslove spoljanje sredine. $ojava da meusobno veoma udaljene vrste imaju sline morfoloke i fizioloke osobine, ukazuje da su se one na slian nain prilagoavale istim uslovima sredine, pa su ostvarile istu ekoloku formu. 6koloki faktori nisu samo brojni i raznoliki,ve su i promenljivi u vremenskoj %u toku dana, godine i kroz vekove' i u prostornoj dimenziji %po geografskoj irini i nadmorskoj visini,kao i dubini u zemlji i vodi' u svom intenzitetu i dejstvu na !iva bi a. .vi inioci sredine nisu od iste va!nosti za !ivotnu delatnost jednog organizma. 0eki od faktora su va!niji od drugih. 7esto samo jedan faktor odluuje o opstanku neke vrste na nekom prostoru i takav faktor se oznaava kao dominantan. 8ejstvo nekih faktora mo!e biti vrlo skriveno,samo veoma detaljnim istra!ivanjima otkriveno. 8ejstvo faktora sredine na !ivot organizma mo!e biti pozitivno ili negativno. ivotne forme nisu uvek u vezi sa filogenetskim polo!ajem vrste. $ojava iste !ivotne forme u nesrodnim vrstama se naziva ekoloka konvergencija. $risustvo razliitih !ivotnih formi u jednoj sistematskoj ili filogenetskoj grupi naje e se mo!e objasniti adaptivnom radijacijom.

Seminarski rad: ivotne forme Gastropoda

*I%O'$E +O")E G!&'"OPO,!


-ije gastropoda potie od %gr. gaster, piis noga' pl. zool.pu!evi, tj. !ivotinje koje se kre u na trbuhu,odnosno pomo u mesnatog organa na trbuhu,koji se zove 9stopalo:3( $u!evi %lat. &astropoda' su najbrojnija klasa mekuaca sa oko ().*** vrsta. $ostoji oko +*.*** savremenih vrsta, kao i oko 1).*** izumrlih. 8anas su pu!evi prisutni u skoro svim tipovima stanita i ekosistema ; i vodenim i suvozemnim, i ako se ovaj podatak uzme u obzir mogu se s punim prvom nazvati najuspenijom klasom mekuaca. Osnovna karakteristika predstavnika ove grupe je nesimetrino tijelo i spiralno savijena ku ica, mada neki mogu biti i bez nje. <itne karakteristike za determinaciju vrsta su1
(

visina i irina ku ice, = = = njen oblik i zavijenost3 oblik i veliina u a3 broj zavoja, njihov oblik i irina.

Klase Gastro/oda
&astropodi su najve a grupa mekuaca po broju vrsta.

Osnovne karakteristike za grupu su: &astropoda posjeduje glavu,ljuturu, plat, utrobnu kesu i stopalo. 0ema bilateralne simetrije. <roj unutranjih organa je redukovan >jedan bubreg, spolna !lijezda plu a ili krge. "ijelo je asimetrino1 ljutura iz jednog dijela, jednostavna ili spiralno uvijena; kod nekih je redukovana ili odsutna %pu!evi paraziti i pu!evi koji plivaju'. ?a ljuturu je privr en misi pomo u koga se tijelo uvlai u nju. /u ice izluuje plat, a mogu biti od kalcita, aragonita ili kalcita i aragonita. /u ice se sastoje od sto!aste cijevi,obino savijene u spiralu oko osi, koju nazivamo stupi , kolumela ili vreteno. 0a ku ici razlikujemo vrh %apeks', zavojnicu, zadnji zavoj, te u e s unutranjom i vanjskom usnom. @ e mo!e biti ovalno, pukotinasto, proireno, prstasto ili produ!eno u sifonski produ!etak. ,ko se zavoji u sredini ne dodiruju, uz u e se vidi ulaz u kolumelarnu upljinu, koji zovemo pupak ili umbilicus. /u ice se nadograuju, pa se na njima vide prirasne linije. 0eke vrste imaju na ledjnoj strani poklopac kojim se po ulasku pu!a u ljuturu zatvara ulaz. "o je sluaj
4 http://www.scribd.com/doc/13901292/MilanVuja lija!"cni #$tranih#!"ci

Seminarski rad: ivotne forme Gastropoda

uglavnom kod vodenih pu!eva, jer se kopneni pu!evi nalaze u u nepovoljnijim uslovima i izluuju krenu opnu koja se stvrdne i zatvara ulaz u ljuturu. .topalo je veliko, dobro razvijeno, pljosnato i mii avo. Organi za ravnotezu su smjeteni u osnovi stopala . Organi hemijskog ula u osnovi krga. /od kopnenih pu!eva donja povrina stopala prekrivena je sluznim !lijezdama i trepljama a samo kretanje vri se lue i sluz preko koje plivaju trepljama. .topalo vodenih puzeva je organ za plivanje ;bone ivice su proirene. Ae ina pu!eva se kre e pu!u i, no neki su slabo pokretni %priljepak', neki poskakuju, neki !ive ukopani, dok neki plivaju. &lava je dobro razvijena sa jednim ili dva para pipaka. pomo u kra ih pipaka reaguju na dodir i miris. 0a du!im pipcima su oi a

"okom evolucije puzeva dolo je do uvrtanja tijela ;dijelova tijela iznad stopala. $latana duplja premjetena je sa zadnjeg na prednji kraj tijela a mnogi unutranji organi su ukrteni, pa su zato pu!evi asimetricne gradje. @ platanu duplju izliva se1 nefridio pora, analni otvor. @slijed torzije unutarnji organi premjeteni ;analni i spolni otvor uz glavu 8iu krgama, plu ima ili cijelom povrinom tijela. Aodeni pu!evi diu preko krga ili izrataja na tijelu3 suvozemni pu!evi, kao i slatkovodni koji su se vratili da !ive u vodi, pomo u plu a, a vodeni pu!evi plu asi povremeno izlaze na povrinu vode radi disanja. $rema polo!aju krga u odnosu na srce, vodeni pu!evi se dijele na
( (

prednjokr!njake %$rosobranchia' i stra!njokr!njake %Opistobranchia'.

/opneni pu!evi i dio slatkovodnih pu!eva pripadaju skupini plu aa %$ulmonata'. 6kskretorni sistem je metanefridijalnog tipa, gradi neparni bubreg. /rvni sistem je otvorenog tipa, a hemolimfa se kre e sistemom kanala, lacuna. .rce ima jednu komoru i jednu pretkomoru. 0ervni sistem moze biti razliit ; kod najprimitivnijih vrsta sastoji se od etiri para ganglija i to ;dvije glavene, dvije utrobne, dvije stopaone i dvije bone. Brijevni sistem je potpun. 0eki pu!evi su razdvojenih polova a neki su dvopolni tj. hermafroditi. $olni sistem mo!e biti veoma slo!en sa nizom dopunskih organa. $u!evi se hrane razliito a u ustima imaju radulu ili trenicu. Cnogi su biljojedi, neki se hrane trulim otpacima; strvinari i muljojedi, neki su meso!deri a neki paraziti bodljoko!aca;predatori. $redatori mogu buiti ljuture drugih mekuaca %pupkari' ili ubijati plijen otrovnom radulom.

&

Seminarski rad: ivotne forme Gastropoda

ive u slatkim i slanim vodama i na kopnu; kao bentoski organizmi. @ kopnene puzeve spadaju vinogradarski i batenski pu! i pu!evi gola i; $ulmonata i jo neke manje grupe sa odgovaraju im anatomskim adaptacijama. @ slatkim vodama !ive barski pu!, svitak i !ivorodni pu!. .latkovodni pu!evi su prilino aktivne !ivotinje, koje se kre u pomo u mii avog stopala. @sta im se nalaze sa donje strane, a hrane se uglavnom algama. Cii avo stopalo im je cijelo pokriveno sluzi, koju proizvodi !lijezda iji se otvor nalazi u blizini usta. .vi glavni organi, srce, sistem za disanje, gonade, nalaze se u dijelu tijela koji je uvuen u ku icu. Oblik ku ice mo!e biti razliit. /od nekih pu!eva na lenoj strani stopala postoji posebna ro!nata tvorevina, poklopac, operkulum, koji zatvara u e ku ice kada se pu! uvue u nju. @ potocima i rijekama dolaze predstavnici dva razdjela1 $rosobranchia i $ulmonata. @ morima !ive morsko uvo, priljepak, bodljikavi pu! i mnogi morski pu!evi gola i. 0eki od morskih pu!eva gola a !ivih boja sa brojnim izratajima na tijelu ubrajaju se u najljepe !ivotinje. Corski pu!evi, vie od dve tre ine vrsta, su se prilagodili !ivotu na svim tipovima dna.

1.1.1 Proso1ran0.ia ?a detaljan prikaz odabrali smo vodenog pu!a prednjokr!njaka; $rosobranchia

svijetlo !uto ; tijelo3 smee ; ljutura i operkulum3 zeleno ; digestivni sistem3 svetlo ljubiasto ; krge3crveno ; srce stopalo #. pleuralna ganglija +. pneumostom %spirakulum, sifon' (. gornja osphradium D. krge E. infraparijetalna ganglija F. pretkomora G. visceralna komora 11. stopalo 1#. operkulum 1+. cerebralna ganglija 1(. usni otvor tentakula 1D. oko 1E. senzorna tentakula 1F. oko!drelni nervi 1G. stopaona donja komisura #1. H ##. platana %respiratorna' duplja #+. supraparijetalna analni otvor #). hepatopancreas #D. vas deferens #E. rectum #F. 0efridije komisura ). ganglija 1*. 1). optika ganglija #*. ganglija #(.

#!KL -(!K
'

Seminarski rad: ivotne forme Gastropoda

.rodne vrste &astropoda mogu se karakterisati vrlo razliitim !ivotnim formama. 0ain kretanja, disanja ili razmno!avanja je vrlo razliit, odnosno zastupljene su sve varijacije. .tanite je takodje vrlo raznoliko; pa se mo!e zakljuiti da je pu! praktino jedna od najadaptabilnijih vrsta. . druge strane je neosporno da je fizika slinost pu!eva sa ku icama vrlo oigledna i da se ouvala funkcionalnost ku ica bez obzira na razliitost stanita. ,natomija, ponaanje, hranjenje i reproduktivne karakteristike pu!eva se znaajno razlikuju od jedne do druge grupe. ?ato je veoma teko teko navesti opte karakteristike pu!eva.

Seminarski rad: ivotne forme Gastropoda

LI'E"!'-"!
8ikli 0. ivotne forme biljnih vrsta i bioloki spektar flore .- .rbije. @1 /oji C. %ed.' Aegetacija .- .rbije I1 opti deo. <eograd1 .,0@. 1GF(. Cilorad Jankovi , ivotna forma4ivotne forme biljaka4ivotne forme !ivotinja. @1 6nciklopedijski leksikon Cozaik znanja 2 <iologija. Interpres1 <eograd, 1GE+. Jasmina /rpo; Ketkovi , ivotna sredina kao kompleks faktora, @nioverzitet u <eogradu, Lakultet za biologiju, <eograd, #*1*. Internet1 http144sr.5ikipedia.org45iki4 !ivotna forma http144555.scribd.com4doc41D(1*((*46/OMO&IJ,;I.$I"

10