You are on page 1of 68

ISCELITI SEBE

Objašnjenje pravog uzroka i lečenja bolesti

EDVARD BAH M.B, B.S, M.R.C.S, L.R.C.P, D.P.H.

Elektronsko izdanje © 2012 Bahov centar

Istorija engleskih izdanja: Prvo izdanje u Velikoj Britaniji: 1931. Ponovo štampano: 1937, 1946, 1949, 1953, 1957, 1962, 1966, 1970, 1973, 1974, 1976, 1978, 1979, 1981, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988 (dva puta), 1989, 1990, 1991, 1992, 1993, 1994. Novo izdanje: 1996, 1997, 1999, 2003. Novo izdanje: 2005.

Prevod: Dragana Matić, Bojana Grče i Marija Šaranović

The Dr Edward Bach Centre Mount Vernon Bakers Lane Brightwell-cum-Sotwell Oxon OX10 0PZ United Kingdom www.bachcentre.com

Umnožavanje i distribucija ove publikacije je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, pod uslovom da ostane u neizmenjenoj verziji. Sva ostala prava se zadržavaju.

Ova knjiga posvećena je svima koji pate i boluju .

važno je napomenuti da je Isceliti sebe napisao na samom početku svojih otkrića. i smatrao je sve istomišljenike delom iste grupe ili „bratstva”. on je reč „belo” koristio da označi nešto svetlo. Međutim. U trećem poglavlju Dr Bah direktno povezuje fizičke simptome sa negativnim emocijama. Kasnije je napustio ideju da fizičke tegobe ukazuju na potisnute emocije. rasom ili religijom. kao najdelikatniji i najosetljiviji deo čovekovog tela. Dr Bah je svaki vid rasizma smatrao mrskim. Neki ljudi su izrazili sumnju da ovo ima rasističku konotaciju. Jednostavno. Želeli bismo da naglasimo da samo ime nema nikakve veze sa bojom kože. i njegov jednostavan pristup oduvek je bio izvor velike inspiracije i uteha za mnoge ljude. Knjiga „Isceliti sebe” pobudila je veliko interesovanje koje je podstaklo određena pitanja o pojedinim aspektima o kojima knjiga govori. Zapravo. što je jasno iskazano u knjizi „Dvanaest iscelitelja i druge cvetne esencije”: „Um. U poslednjem poglavlju pozvani smo da se ujedinimo sa Velikim belim bratstvom. ukazuje na prve . nevinog i čistog porekla. jasno.Predgovor Dr Bah je dobro poznat po jedinstvenom spoju skromne duhovnosti i racionalnih shvatanja.

ali pre svega. Uživajte u čitanju i sve najbolje.” Nadamo se da će ovo pomoći da se otklone bilo kakvi nesporazumi. Mount Vernon .naznake i tok bolesti mnogo preciznije nego samo telo. nadamo se da ćete uživati u knjizi i obogatiti vaša razmišljanja i pogled na život. Bahov centar. Ne obraćajte pažnju na bolest. zato nam stanje uma govori koji preparat nam je potreban. razmišljajte samo o stavu prema životu kod osobe u nevolji.

a ne uzrocima bolesti. ništa više no krpljenje napadnutih i sahranjivanje stradalih. Generalno govoreći. takva je situacija i u medicini danas. dok su ljudi. kako bi pomogli sebi u sopstvenom isceljenju. Štaviše. one u religioznim redovima i sve one koji nose humanost u srcu da udvostruče sopstvene napore u traganju za otklanjanjem ljudske patnje. Glavni razlog neuspeha moderne medicine je taj što se bavi posledicama. Vekovima je pravoj prirodi bolesti davano materijalno svojstvo i time joj je data prilika da širi svoj štetan uticaj jer nije sankcionisana u svom začetku.PRVO POGLAVLJE Predmet ove knjige nije da umeće isceljenja predstavi kao nešto nepotrebno. nadam se da će knjiga ohrabriti medicinske radnike. bez razmišljanja o pravom uporištu. . ignorišući utemeljeno naoružanje. ponizno se nadam da će ovo biti vodič onima koji teže da u sebi spoznaju istinsko poreklo svojih tegoba. okupirani popravljanjem oštećenih kuća i sahranjivanjem žrtava napada i ubistava. Ovakva situacija je slična neprijatelju koji je čvrsto utvrđen u brdima i konstantno organizuje gerilske pohode. upravo suprotno. približavajući se trenutku kada će pobeda nad bolešću biti konačna.

pošto je uzrok i dalje funkcionalan i može u svakom trenutku ponovo da se . Čak i da medicinska sredstva naizgled uspešno deluju. Takvi napori. koji nije ni trebalo da postoji.Bolest nikad neće biti izlečena ili iskorenjena sadašnjim medicinskim metodama iz prostog razloga što bolest u svojoj biti nije materijalna. a shodno tome i sa efektivnih metoda napada. sve dok se ne otkloni pravi uzrok bolesti. bolest se vezuje isključivo za čovekovo telo. to nije ništa više od trenutnog olakšanja. ako se primenjuju pravilno i sa razumevanjem. Bolest je u suštini posledica konflikta između duše i uma i nikad neće biti iskorenjena ako se ne udruže mentalni i duhovni napori. Kao prvo. Moderan pristup u medicinskoj nauci je značajno povećao moć bolesti pogrešnim tumačenjem njene prave prirode i koncentrisanjem na materijalan pristup telu. krajnji rezultat dubokog i trajnog delovanja sila bolesti. čime se umanjuje nada za oporavak i hrani moćan strah od bolesti. kao drugo. Ono što mi tumačimo kao bolest je konačni ishod procesa u telu. mogu da izleče i spreče bolest tako što otklanjaju najranije uzroke. kao što ćemo videti kasnije. Svaki napor usmeren isključivo na telo može samo površno da umanji štetu. ljudima se skreće pažnja sa istinskog porekla bolesti. a tu nema leka.

Neka oni pravi lekari koji nose humanost u srcu proširuju i razvijaju njegova saznanja. pacijenti ili oni kojima poneki mudar lekar ukaže na delovanja nerpijateljskih duhovnih mentalnih sila. Zapravo. na samu bazu uzroka patnje. u zadovoljstvu Suprotno prirodu prividno obnovljenog postoje zdravlja. čim započne taj proces – zdravlje se poboljšava. prividan oporavak je štetan zato što skriva od pacijenta pravi uzrok njegove tegobe i. u carstvu prirode tragao za preparatima koji neće samo isceliti telo nego će u isto vreme i poboljšati mentalno stanje. i proučavanjem bolesti njegovih pacijenata i njihovog mentalnog stava prema životu i okolini. bolest nestaje. Ovo je pravo isceljenje – napad na uporište. a kada se proces završi. Haneman. . ovim slučajevima. odnosno. ostvarenjem blagotvorne ljubavi prema Tvorcu i božanskom koje obitava u svakom čoveku. u mnogo slučajeva. jedan od retkih koji nije koristio fizička sredstva u modernoj medicini. čiji rezultat nazivamo bolešću u fizičkom telu. Ako pacijent pokuša da neutrališe te sile. je. osvešćeni i neprimećeni faktor bolesti može da dobije na snazi. začetnik homeopatije.pojavi u nekom drugom obliku.

odvešće nas do naših suštinskih grešaka. kao i u drugim oblastima. iako su one bile efikasne kao i danas. u poslednjih 20 ili 25 vekova. doveli su umetnost isceljenja do savršenstva. Koliko bi patnje. Ako se leči na pravi način. ma koliko okrutno delovala. sama po sebi korisna i dobra za nas i ako se pravilno tumači. tako da su mogli da izbegnu operacije. bilo sprečeno samo da su se pratila učenja ovih velikih majstora svojih veština! Ali. Ljudi kao što su Hipokrat i njegovi veliki ideali o isceljenju. Paracelzus i njegova uverenost u božansko u čoveku i Haneman i njegovo shvatanje da bolest započinje u sferi iznad fizičke – svi oni su znali pravu prirodu patnje i lek za nju. treba napomenuti da . Patnja služi da nam ukaže na lekciju koju nismo uspeli da naučimo na neki drugi način. materijalizam je suviše snažno pronikao u zapadni svet i to u tako dugom periodu da su se stavovi neistomišljenika izdigli iznad učenja onih koji su znali istinu.Petsto godina pre Hrista pojedini lekari drevne Indije. ako ne i više. Ona ne može biti iskorenjena dok se ta lekcija ne nauči. koji su radili pod uticajem Bude. Treba napomenuti da je bolest. Takođe. bolest će biti razlog za otklanjanje tih grešaka i pomoću nje ćemo postati bolji i snažniji nego pre.

kod onih koji razumeju i koji su sposobni da dokuče značaj uznemirujućih simptoma. ako se preduzmu pravilni duhovni i mentalni napori. Ne treba očajavati koliko god ozbiljna bila situacija. jer činjenica da je pojedincu ipak podaren fizički život ukazuje na to da ima nade tamo gde Duša vlada. bolest može biti sprečena pre njenog napada ili prekinuta u najranijem stadijumu. .

upravlja našim životima po Njegovom nahođenju. vodiće nas do naših najvećih vrlina. U zavisnoti od toga koliko joj dozvolimo. Tako je On. sin Tvorca svih stvari – čije je telo. iskra Svemoćnog. čime napredujemo ka savršenstvu naše prirode.DRUGO POGLAVLJE Da bismo razumeli prirodu bolesti. ličnosti koje su na ovom svetu sa svrhom da prikupe svo znanje i iskustvo koje može da se stekne zemaljskim postojanjem. naša predstava o nama. Prva od ovih činjenica je ta da čovek ima Dušu koja predstavlja njegovo istinsko Ja – božansko moćno biće. Duša zna kakvo okruženje i kakvi uslovi će nam omogućiti da postignemo ovo i On nas stoga stavlja u sferu života koja najviše odgovara tom cilju. Naša duša. . da razvijaju vrline koje nam nedostaju i otklone sve ono što je pogrešno u nama. Druga činjenica je ta da smo mi. nepobediv i besmrtan. samo njen minijaturni odraz. naše svevišnje Ja. iako zemaljski hram te duše. pažljiva i blagonaklona. štititi i hrabriti. naše božansko koje obitava u nama i oko nas. moramo usvojiti određene fundamentalne činjenice. zauvek će nas usmeravati.

su besmrtne. što smo zapravo mi. kao konji koje jašemo da bismo putovali. kao knez ili pastir. Onda sledi četvrti veliki zakon – dokle god su naše duše i ličnosti u harmoniji. Iako mi u sadašnjosti možemo da spoznamo i razumemo samo taj jedan dan. ništa više nego jedan trenutak u ljudskoj evoluciji. naša intuicija nam govori da je naše rođenje beskrajno daleko od našeg početka i da je smrt isto toliko daleko od našeg kraja. bogat ili siromašan – dokle god obavljamo onaj posao koji nam nalaže Duša. Koji god da je naš poziv – čistač cipela ili monarh. bilo da je to zbog naših zemaljskih želja ili usled ubeđivanja drugih. sve je radost i mir. Kada naša ličnost skrene sa puta koji je predodredila duša. a tela kojih smo svesni su privremena. . vlastelin ili seljak. koje mi znamo kao život. moramo da shvatimo da je kratko putovanje na zemlji. kao što je jedan dan škole prema celom životu. ili sredstva koja koristimo za rad. sadrži lekciju i iskustva koja su u tom trenutku neophodna za naš razvoj i daju nam najbolju mogućnost za napredak. sve je dobro.Treće. Naše duše. Taj konflikt je osnova uzroka bolesti i nezadovoljstva. tada nastaje konflikt. sreća i zdravlje. Možemo da budemo sigurni da svaka stanica života u kojoj se nađemo.

Dakle. jer. koje bezbrojnim zracima sija u svim pravcima. Razdvajanje je nemoguće. ali samo da bi se na kraju vratile u centar. ugrožava postojanje celine. bilo da je u pitanju planeta ili oblutak. poslate da steknu iskustva i znanja.Sledeći veliki zakon je razumevanje Jedinstva svih stvari: Tvorac svega je ljubav i sve čega smo svesni. jer čim se svetlosni zrak odseče od svog izvora on prestaje da postoji. on je i dalje deo velike centralne kreativne sile. zapravo je manifestacija te ljubavi. zvezda ili kap rose. Iako se nama čini da je svaki zrak izdvojen i jedinstven. vidimo da su moguće dve fundamentalne greške: nepovezanost naših duša i . iako je svaki krak individualan. svaki korak koji je usmeren protiv nas ili nekog drugog. sve u svim svojim oblicima. Moguće je steći utisak o ovoj ideji zamišljanjem našeg Tvorca kao veliko vatreno sunce blagodeti i ljubavi. Dakle. Stoga možemo u određenoj meri da razumemo nemogućnost razdvajanja. Stvaranje nesavršenosti u jednom delu šteti toj celini jer svaka njena čestica mora na kraju da postane savršena. čovek ili najniži oblik života. tako da smo mi i sve čega smo svesni čestice na krajevima tih zrakova. on je u stvari deo velikog centralnog sunca.

Razumevanje i ispravljanje naših grešaka bi čak skratilo našu bolest i vratilo bi nas zdravlju. iz toga možemo videti da se bolest može i izbeći i zaobići. nego i do zdravlja. Uviđanje da činimo grešku (koje često nismo svesni) i iskren napor da se ona ispravi. Božanska moć nam daje šansu da ispravimo naš način života pre poslednje stanice za nas – tuge i patnje. Bolest je sama po sebi korisna i njen cilj je vraćanje ličnosti božanskoj volji duše. možda nismo svesni razloga zbog koga patimo i koji može da nam se učini okrutan i bespotreban.ličnosti i okrutnost ili pakost prema drugima jer je to greh prema Jedinstvu. . Obe ove greške izazivaju konflikt koji vodi do bolesti. ne bi bilo potrebe za teškom lekcijom – patnjom. Iako mi. vodiće nas ne samo do života punog radosti i mira. našim fizičkom umom. naše duše (koje smo zapravo mi) znaju pravu svrhu i vode nas do najboljeg u nama. Razumeti svrhu duše i prihvatiti tu spoznaju predstavlja oslobađanje od ovozemaljskih patnji i nemira i daje nam slobodu da napredujemo u sopstvenom razvoju u zadovoljstvu i sreći. Možda greške sa kojima se borimo nisu iz našeg svakodnevnog života. jer kad bismo samo mogli da spoznamo sopstvene greške i da ih ispravimo duhovnim i mentalnim sredstvima.

jer ono što je dobro za jednog. svevišnjeg Ja. ne treba olako suditi drugima. uz medicinske preparate. ne samo za svoju korist. Ono što je važno je slušati naredbe sopstvene Duše. Zadatak duhovnih iscelitelja i lekara je da. ako se povinuju nalozima sopstvene Duše. U skladu sa gorepomenutim. na pravi način stiču one kvalitete koji su neophodni za njihov razvoj. u njenoj biti i načelu. stiče znanja o efiksanosti i upravljanju i time razvija sposobnosti u tim oblastima. oboje. nije dobro za drugog. Stoga vidimo da je bolest. ukažu na to da patnju uzrokuju greške u životu i da postoje načini da se te greške iskorene. izlečiva i može se sprečiti. a to učimo uz pomoć svesti. delati protiv Jedinstva. Trgovac koji započinje veliki posao. Ipak. . instinkta i intuicije. Time vode bolesne nazad do zdravlja i radosti. nego i za sve one koje bi zaposlio. On će se nužno služiti drugim sredstvima i sposobnostima od onih kojima će se služiti bolničarka. koja žrtvuje svoj zivot da bi vodila računa o bolesnima. i druga.Postoje dve velike greške: prva je ne poštovati i ne povinovati se onome što nalaže Duša.

I kako delovanje protiv Jedinstva može biti podeljeno na različite vrste. protiv božanskog zakona Ljubavi i . Sama priroda bolesti biće korisna smernica pri otkrivanju vrste delovanja Jedinstva. tako i bolest – koja predstavlja rezultat ovog delovanja – može biti podeljena u glavne kategorije.TREĆE POGLAVLJE Ono što mi znamo kao bolest je kranji stadijum mnogo dubljeg poremećaja i da bismo osigurali potpuni uspeh lečenja moramo da uvidimo da bavljenje samo krajnjim ishodom ne garantuje uspeh terapije. da jesmo. onda ne možemo naneti zlo zato što će ta ljubav da nas spreči da fizički ili mentalno naškodimo nekome. ukoliko se osnovni uzrok ne otkloni. Takođe. Ali mi još uvek nismo dostigli taj nivo savršenstva. nelagodnost ili bolest. a to je korak protiv Jedinstva: ovo potiče od samoljublja. Ako u svojoj prirodi imamo dovoljno ljubavi za sve stvari. ne bi bilo potrebe za našim postojanjem ovde. Svi mi težimo i napredujemo ka tom nivou i oni koji pate u duši ili telu vođeni su. po odgovarajućim uzrocima. Postoji jedna osnovna greška koju čovek može da napravi. možemo reći da postoji više nego jedan osnovni bol.

pre svega korisna. Ako bismo protumačili tu patnju pravilno.samom patnjom. nego bismo poštedeli sebe tegoba i bolesti. neznanja. Kao drugo. samoljublja. sama po sebi. Ponos je. ka tom savršenom stanju. okrutnosti. ponos je posledica pogrešnog osećaja sopstvene veličine – . dovodi do štetnog ishoda koji mi poznajemo kao bolest. pre svega. da nam ukazuje na to da idemo pogrešnim putem i istovremeno ubrzava naš napredak ka veličanstvenom savršenstvu. razmotrimo pojedinačno. i ako svaku od njih uvidećemo da su u suprotnosti sa Jedinstvom. ne samo da bismo ubrzali svoje korake ka tom cilju. već je to blagoslov dat od strane božanskog u nama. Od trenutka kada usvojimo lekciju i eliminišemo grešku. posledica nedostatka svesti o čovekovoj nesavršenosti i njegovoj apsolutnoj zavisnosti od Duše. i o tome da nije čovek taj koji je zaslužan za svaki postignut uspeh. mržnje. Prave primarne bolesti čoveka su mane poput ponosa. Ove mane su prave bolesti (bolest u modernom smislu te reči) i njihovo uporno ispoljavanje čak i nakon faze razvoja kada smo ih postali svesni. neće biti potrebe za daljom borbom protiv patnje jer moramo zapamtiti da je ona. nestabilnosti i pohlepe.

kao deo celine. Nijedan čovek ne bi činio zlo onima koji su mu bliski i dragi.sopstvene sićušnosti u celokupnom božijem planu. vodi nas do mnogih loših dela koja jedino mogu da opstanu u tami . Neznanje je nemogućnost učenja. a po zakonu Jedinstva moramo da se razvijamo dok ne shvatimo da nam svi. moraju postati bliski i dragi. on tako dela suprotno Njegovoj volji. vodi nas samo do takvih dela i misli koja su štetna po Jedinstvo i koja su suprotna onome što nalaže ljubav. dobrobiti sopstvene čovečanstva i brige i zaštite onih koji su oko nas. tako da i oni koji nas povređuju. zakonu stvaranja. odbijanje da se vidi istina kada nam se pruži prilika. Okrutnost je negiranje jedinstva svega i nemogućnost spoznaje da se svako delo koje šteti drugome suprotstavlja celini i stoga ugrožava Jedinstvo. Kako ponos uporno odbija da se ponizno povinuje i prepusti volji velikog Tvorca. u nama izazivaju samo osećaj ljubavi i emaptije. Samoljublje je takođe negiranje Jedinstva i dužnosti stavljajući koju imamo prema interese našim ispred bližnjima. Mržnja je suprotna ljubavi. Suprotna je božanskom planu i predstavlja nepriznavanje Tvorca.

Umesto da prepozna da je svako od nas ovde da bi se slobodno razvijao u okviru svojih mogućnosti koje nalaže sama duša. neodlučnost i slaba volja dovode do toga da osoba odbija da njome vlada svevišnje Ja. što vodi ka izdaji drugih zbog sopstvenih slabosti. Takvo stanje ne bi bilo moguće kada bismo u sebi imali znanje o nepobedivom.i koja nisu moguća kada je oko nas svetlost istine i znanja. neosvojivom božanskom. ako uporno dela protiv glasa svevišnjeg Ja. Sada možemo da uvidimo da će nas svaki tip bolesti od koje eventualno bolujemo voditi u otkrivanje greške koja se krije iza naše patnje. Ovo su primeri prave bolesti. prisvajajući tako moć Tvorca. ukalupi i naređuje. koji predstavlja aroganciju i rigidnost uma. koje u stvari predstavlja nas. izazvaće one bolesti koje stvaraju rigidnost i . pohlepna osoba želi da vlada. stvoriće konflikt koji nužno mora da bude reflektovan na fizičko telo i time stvara svoj specifičan tip oboljenja. da bi obogatio osobenost i delao slobodno i neometano. ponos. Svaka od ovih mana. Na primer. poreklo i baza sve naše patnje i bola. Nestabilnost. Pohlepa vodi u želju za moći. Ona predstavlja negiranje slobode i individualnosti svake duše.

izvor života. mozak. bilo u fizičkom ili mentalnom pogledu. srce. Štaviše. Kazne za mržnju su usamljenost. Nestabilnost uma utiče na telo putem raznih poremećaja koji utiču na pokret i koordinaciju.ukrućenost tela. Krajnji ishod pohlepe i dominacije drugih su takve bolesti koje će dovesti obolele do robovanja sopstvenom telu. sa željama i ambicijama koje diktira sama bolest. nasilna. zaraženi deo tela nije slučajno zahvaćen. Neznanje i nedostatak mudrosti stvaraju poteškoće u svakodnevnom životu i ako uz to postoji i uporno odbijanje da se vidi istina kada nam je ukazana prilika. nekontrolisana narav. je napadnuto onda kada ljubav prema čovečanstvu nije razvijena ili je pogrešno upotrebljena. neurastenija i slična stanja koja oduzimaju životu toliko radosti – posledica su preteranog samoljublja. centar kontrole. kratkovidost i pomućenost vida i sluha dolaze kao prirodne posledice. mentalni nervni napadi i stanja histerije. Na primer. Bolesti introspekcije – neuroza. ako je . obolela ruka ukazuje na pogrešan potez. Bol je rezultat okrutnosti gde pacijent kroz sopstvenu patnju uči da okrutnost ne prenosi na druge. to se dešava u skladu sa zakonom uzroka i posledice i još jednom će nas dovesti do spasenja. stoga i ljubavi.

nego potenciranjem njoj suprotstavljene vrline. Te osobe moraju da delaju kako zakon uzroka i posledice nalaže. Prevencija i lek za bolest leži u otkrivanju pogrešnog u nama i iskorenjivanju greške iskrenim razvojem vrlina koje će tu grešku uništiti. ako tako trivijalne stvari mogu da utiču na organizam.napadnut. Svi smo mi spremni da prihvatimo posledice naleta nasilne naravi ili neke iznenadne loše vesti. . To se ne postiže borbom protiv mane. koliko je tek ozbiljniji i dublje ukorenjen prolongiran konflikt između duše i tela. ukazuje na manjak kontrole u toj osobi. čime će mana biti iskorenjena iz naše prirode. Zapitajmo se da li posledica tog konflikta dovodi do teških poremećaja kao što su bolesti koje su danas prisutne među nama. Ali još uvek nema razloga za očajanje.

uživajući u veličanstvenoj pustolovini sticanja znanja i pomaganja drugima. Ako dovoljno razvijemo intenzitet posvećenosti i ljubavi prema onima oko nas. Stoga. za potpuno izlečenje moramo ne samo da koristmo fizička sredstva. Određene bolesti mogu biti uzrokovane direktnim fizičkim uticajima. kao u već navedenim primerima. i bolest prati zakon uzroka i posledice. kao sto su otrovi. postoji i jedan značajan način otklanjanja sve patnje – preobraćanje samoljublja u posvećenost drugima. kako njen tip. iz same duše. kada joj je to dozvoljeno. nego i da uložimo krajnje napore da ispravimo svaku nesavršenost u našoj prirodi. naša tuga i patnja ubrzo . koja pomoću Njegovog milosrđa zrači harmonijom širom ličnosti. povrede i izrazita neumerenost. Kao što postoji jedan veliki koren uzroka svih bolesti – samoljublje.ČETVRTO POGLAVLJE Nalazimo da u prirodi bolesti ništa nije slučajno. ali bolest je u načelu posledica neke bazične greške u našem biću. Krajnje i potpuno isceljenje konačno dolazi iznutra. uvek birajući najbolji metod poznat veštini isceljenja. tako i deo tela koji je zahvaćen. nezgode. Kao i svi drugi oblici energije.

bogatom ili siromašnom. plemiću ili prosjaku. već u nepobitnu veru da kroz primer i učenje velikih majstora sveta može da se sjedini sa sopstvenom dušom. U mnogima od nas postoji jedna ili više štetnih osobina koje naročito ometaju naš napredak i upravo za tim osobinama moramo posebno tragati. To je glavni konačni cilj: napuštanje sopstvenih interesa za dobrobit čovečanstva. Pod pretpostavkom da se ne uzda samo u svoju jadnu ličnost. Ali većina nas mora da pređe određeni put pre nego što dostigne ovakav nivo savršenstva. I dok težimo da razvijemo i povećamo ćemo ljubav prema prirodu svetu. Uloga koju nam je dodelilo božansko nije od presudnog značaja. . Bilo da se radi o zanatliji ili fakultetski obrazovanom čoveku. iako je iznenađujuće kojom brzinom pojedinac može da napreduje u tom smeru.prestaju. propovedanjem svevišnje ljubavi zajedništva. božanskim u sebi. istovremeno se suprotstavljenom trudimo da otklonimo svaku takvu manu time što našu preplaviti vrlinom. U početku. ukoliko uloži ozbiljne napore. ovo može da bude pomalo teško. tada sve stvari postaju moguće. svi oni su u mogućnosti da se bave svojim zanimanjima i tako budu istinski blagoslov onima oko sebe.

Neverovatno je koliko će se brzo razviti vrlina koja je iskreno podstaknuta. moramo da naučimo da postepeno prihvatamo činjenicu da je svako ljudsko biće. sin Tvorca. ako istrajemo. mi životinjama sigurno izgledamo kao pravi bogovi. Štaviše. dobra i zla. koliko god skromno.ali samo u prvom trenutku. pitanje ispravnog i pogrešnog. moramo zapamtiti da u svakom od nas postoji božanska iskra. dok smo mi unutar sebe daleko ispod standarda Velikog belog . Sa razvojem univerzalne ljubavi u nama. Podsetimo se isto tako da je naše poimanje idealizma takođe relativno. je potpuno relativno. čemu se i mi nadamo. Masa onoga što smatramo pogrešnim ili zlim. i ono što bi čak mogla biti vrlina u nekome poput nas bilo bi neumesno i stoga pogrešno u onom koji je dostigao nivo asketizma. u realnosti može biti dobro i samim tim krajnje relativno. koja će sporo ali sigurno sazrevati dok slava Tvorca ne prosvetli to biće. i da će jednog dana i u određeno vreme napredovati do savršenstva. neuspeh je nemoguć. zajedno sa saznanjem da. Koliko god čovek ili biće izgledali jednostavno. uz pomoć božanskog u nama. Ono što je ispravno u prirodnoj evoluciji nekog plemena bilo bi pogrešno za prosvetljene ljude naše civilizavije.

da u svakom živom biću ima nešto dobro i da u najboljima od nas postoji nešto loše. Ako nas obuzme ponos. sa krajnjom poniznošću. minijaturni i moramo da pređemo dug put da bismo dostigli nivo naše starije braće. mi smo. čak i u onima koji nas povrede u . pokušajmo da shvatimo da su naše ličnosti ništavne. ukoliko im ne pomogne svetlost koja dolazi odozgo. Naučimo da odajemo počast i poštujemo naše superiorne umove. da priznajemo svoju slabost pred Velikim arhitektom sveta! Ako okrutnost ili mržnja zaustave naše napredovanje. čija svetlost obasjava svet u svim epohama. nesposobne da čine dobro ili korisno. koji u jednoj kapi vode stvara svet sa svom svojom savršenošću i svetove izvan univerzuma. setimo se da je ljubav osnova Stvaranja. u suštini. Moramo konstantno. da se odupru moćima tame. Tražeći dobro u drugima.bratstva svetaca i mučenika koji su se u celosti posvetili tome da nam budu primer. Stoga moramo imati saosećanja i samilosti za najmanje osvešćene. svetlost naše Duše. Potrudimo se da razumemo delić svemoći i nezamislive sile našeg Tvorca. jer iako možda smatramo da smo daleko iznad njihovog nivoa. i pokušajmo da shvatimo da Njemu dugujemo poniznost i potpunu predanost.

kao što mržnja rađa mržnju. ne dozvoljavajući da nas obeshrabre uticaji drugih. i tako će se probuditi želja da im se pomogne u njihovom napretku. a ne otpor. ako ništa drugo. saosećanje i nadu za njihov boljitak. i da dozvolimo ovoj ljubavi da se razvije i širi u sve većem opsegu. dok suprotstavljena mana automatski ne nestane. Naš cilj u životu je da sledimo naše svevišnje Ja. Kao što kaže jedno načelo Bratstva. Ljubav rađa ljubav. naučićemo da razvijemo. Ovo možemo da postignemo jedino ako polako idemo našim putem i u isto vreme se nikada ne sukobljavamo sa drugim individuama niti uzrokujemo i najmanju štetu bilo kojim oblikom okrutnosti ili mržnje.prvom trenutku. vodeći se istim zakonom uzroka i posledice. postajemo toliko zaokupljeni tuđim blagostanjem da zaboravljamo na sebe u tim naporima. Moramo nastojati da se učimo ljubavi prema drugima. jer ćemo pružati saosećanje. Poslednja pobeda desiće se kroz ljubav i blagost i kada dovoljno razvijemo ove dve vrline. . i opet. otpor je taj koji nam šteti. ništa neće moći da nas poremeti. Lek za samoljublje proizilazi iz posvećenosti drugima – na uštrb brige i pažnje koju poklanjamo sebi. da počnemo možda sa jednom osobom ili čak životinjom.

Iako u početku možemo ponekad grešiti. Nestabilnost može da bude iskorenjena razvijanjem sopstvene odlučnosti. u isto vreme ne plašeći se izazova. strah od uranjanja u život će nestati. da nam predubeđenja i predrasude ne bi oduzele priliku za sticanje novog i šireg znanja. Treba uvek da budemo spremni da proširimo naše vidike i da odbacimo bilo koju ideju. pohlepa je velika prepreka za napredak i obe ove prepreke moraju biti nemilosrdno otklonjene. bilo bi bolje delati nego propuštati prilike zbog nedostatka rešenosti. U isto vreme moramo biti fleksibilnog uma. ako se zbog širokog iskustva. koliko god čvrsto bila ukorenjena. Kao i ponos. zato . opredeljivanjem i odlučnim delanjem. umesto kolebanja i oklevanja. Da bismo iskorenili neznanje. da primimo svaku moguću česticu znanja. jer ne postoji sigurniji način lečenja samoljublja i poremećaja koji ga prate. a stečena iskustva će voditi naš um do boljeg rasuđivanja. Posledice pohlepe su veoma ozbiljne. pojavi veća istina. Odlučnost će uskoro sazreti. treba budnim umom i širom otvorenih očiju i ušiju.„potražimo spas za sopstvenu nevolju tako što ćemo pružiti olakšanje i utehu nama dragim bićima u momentu njihovog bola’’.

što nas ona vodi ka tome da se uplićemo u razvoj duše našeg bližnjeg. jer to mora diktirati Duša. naporima koje treba da činimo i osobinama koje treba da razvijamo. da obogatimo njegovo znanje i podržimo mnogobrojne prilike za njegov napredak. tako uvek budimo spremni da slabijem ili mlađem od nas ponudimo pomoć i široko znanje stečeno iskustvom. Moramo da shvatimo da je svako biće ovde da bi se razvilo onako kako mu nalaže njegova duša. odvraćaju od glasa našeg svevišnjeg Ja i čvrsto nas vezuju za opšta mesta i . Razlog je taj što nas materijalizam i okolnosti našeg doba. Takav bi trebalo da bude stav roditelja prema detetu. ljubav i sigurnost dokle god je to potrebno i korisno. i ako je to u našoj moći. druga prema drugu – pružati brigu. i da niko od nas ne sme da uradi bilo šta što bi obeshrabrilo našeg bližnjeg u tom razvoju. ali se nikad ne mešati u prirodni razvoj ličnosti. i stoga smo imali jasnije ideje o našem životnom pozivu. mudraca prema čoveku. Moramo mu pomoći da se nada. Baš kao što bismo želeli da nam drugi pomognu uz strmu i tešku stazu života. i to samo njegova duša. Mnogi od nas su u detinjstvu i ranom životnom dobu bili mnogo bliži sopstvenoj duši nego u kasnijim godinama. osobe sa kojima se srećemo.

ali isto tako da da slobodu. čime.njihov nedostatak ideala. postajemo sve veći blagoslov onima oko nas. Sam taj proces. zdravlje i sreću. uvek nastoji da podstakne sazrevanje svevišnjeg Ja. iz naše prirode. Neka roditelj. Moramo biti sigurni da želja da pomognemo dolazi is našeg svevišnjeg Ja i da nije . mudrac i drug. suštinski će pomoći težnju ovozemaljskog lekara ka ostvarivanju skoro istih rezultata. bez obzira na to ko su. Moramo predano da učimo da razvijamo individualnost onako kako nam Duša nalaže. Stoga. doneće olakšanje. ukoliko mu je pružena ta divna privilegija i prilika da vrši svoj uticaj nad drugima. imajući u vidu da što više napredujemo. što je previše prisutno u ovoj civilizaciji. ako pacijent ima vere i snage. a kod onih ne tako jakih. koji je primarni uzrok bolesti. uklanjamo uzrok konflikta između duše i ličnosti. ispunjavanja naše obaveze i pružanja pomoći našem bližnjem. baš kao što je i njemu data. da se ne plašimo nikoga i da se pobrinemo za to da nam se niko ne meša i odvraća nas od našeg razvoja. Posebno moramo biti na oprezu kada pomažemo drugima. na sličan način možemo da otkrijemo bilo koju manu u našem sklopu i da je otklonimo razvijanjem njoj suprotstavljene vrline.

nemojmo se bojati da uronimo u život. a jedina bolest od koje roditelj pati je preterana potreba za pažnjom. ovde smo da bismo dobili iskustvo i znanje i . ali zbog teških okolnosti. ali kakav god da je nalog. Konačno. Samo naša svest može da nam naloži da li je naša dužnost jedna ili ih je više. beskonačno mnogo propuštenih prilika. time uzrokovane tuge i patnje. klize ka nekoj drugoj grani života. gde nisu ni srećni niti su u mogućnosti da se razvijaju. kako i kome treba da služimo. Jedna tragedija ove vrste proističe iz savremenog načina života i nemoguće je izračunati hiljade protraćenih života. Zamislimo armiju muškaraca i žena koji su bili sprečeni da obavljaju možda neke velike i korisne poslove za čovečanstvo. možda i godinama. ljudi koji ih obeshrabruju i slabosti volje. služe onesposobljenog roditelja. dece koja zbog osećaja dužnosti. jer su njihove ličnosti bile zarobljene od strane određenog pojedinca. Zamislimo decu koja u svom najranijem detinjstvu žele i znaju svoje predodređeno zvanje.lažni osećaj dužnosti koji je nametnut sugestijom ili ubeđivanjem dominantnije ličnosti. što bi inače mogli da urade. od koga nisu imali hrabrosti da se oslobode. trebalo bi da mu se povinujemo koliko god smo u mogućnosti.

a istine o prirodi i čovečanstvu možemo spoznati podjednako dobro. kako u seoskoj kući tako i u bučnom i užurbanom gradu. Takvo iskustvo možemo steći gde god da smo. . ako ne i bolje.nećemo naučiti mnogo ako se ne suočimo sa realnošću i ne stremimo ka našem maksimumu.

U suštini. roditeljstvo je privilegovana uloga (i u stvari. On je došao ovde da stekne sopstveno iskustvo i znanje na način koji mu nalaže njegovo svevišnje Ja. Stoga. Sva dužnost roditelja bi trebalo da bude ta da svom svojom snagom. imajući stalno na umu da je mališan individua za sebe.PETO POGLAVLJE Nedostatak individualnosti (dozvoliti uticanje na ličnost koje sprečava usklađivanje sa zahtevima svevišnjeg Ja) je od velike važnosti u procesu stvaranja bolesti i uglavnom se javlja u ranom dobu. trebalo bi da se smatra božanskom privilegijom) koja osposobljava biće da komunicira sa ovim svetom da bi se razvilo. nastavnika i učenika. to je verovatno najveća privilegija koja je data ljudskoj vrsti – da bude posrednik fizičkog rođenja duše i da brine o mladoj individui tokom prvih nekoliko godina njenog postojanja na zemlji. i treba da mu se omogući potpuna sloboda za neometani razvoj. razmotrimo sada pravi odnos između roditelja i deteta. Roditeljstvo je jedna od božanskih službi i trebalo bi da bude poštovano isto ili možda čak i više . usmerava malo novorođenče. Ako se shvati pravilno. mentalno i fizički. duhovno.

nego bilo koja druga dužnost na koju smo upućeni. posle čega bi ti napori trebalo da prestanu i objektu pažnje treba omogućiti slobodu da se samostalno razvija. moramo uvek imati na umu da ne postoji ništa što bi trebalo tražiti zauzvrat od deteta. i u kasnijem dobu ni jedna zabrana ili pogrešna predstava o dužnosti roditeljstva ne treba da sputava nalog dečije duše. Roditeljstvo je životna dužnost koja se prenosi s jednog čoveka na drugog i u suštini predstavlja kratak period usmeravanja i pružanja sigurnosti. zaštitu i usmerenje sve dok Duša ne ovlada mladom individuom. Osnovni cilj je pružati i samo pružati brižnu ljubav. Sva roditeljska kontrola treba postepeno da se smanjuje. tako da kontrola i zaštita treba da se ograniče na potrebe mlade individue. onoliko koliko se kod deteta razvija samostalnost. u što ranijem dobu. indvidualnost i sloboda bi trebalo da se usvajaju od samog početka i dete bi. . na višem duhovnom nivou. trebalo da bude ohrabreno da razmišlja i dela samostalno. Treba imati na umu da dete kome smo privremeno staratelj može biti mnogo starija i zrelija duša od nas. Pošto je ovo dužnost požrtvovanja. Nezavisnost.

koja u nama . Roditelji bi trebalo da se paze težnje za formiranjem mlade individue prema njihovim idejama i željama.Roditeljstvo je sveta dužnost. Bilo kakva želja za kontrolom ili za oblikovanjem mladog života po sopstvenim zamislima je strašan oblik pohlepe i nikad ga ne treba tolerisati. Prema tome. osećaj obaveze i sputavanja od strane roditelja. imajući u vidu da je roditeljstvo davno utemeljeno. prolaznog karaktera. jer ako se ovo ukoreni u mladom ocu ili majci. s obzirom na to da im se mora dozvoliti da se slobodno razvijaju na sebi svojstven način i tako postanu što sposobniji da ispune istu dužnost za nekoliko godina. Trebalo bi da se suzdrže od bilo kakve neprimerene kontrole ili zahtevanja da im se uzvrati usluga za to što imaju prirodnu dužnost i božansku privilegiju da budu sredstvo koje pomaže biću da komunicira sa svetom. i prenosi se sa generacije na generaciju. Ne smemo dozvoliti da robujemo pohlepi. deca ne treba da imaju ograničenja. Od roditelja se očekuje samo da bude na raspolaganju i da ne traži ništa zauzvrat od mladih. u kasnijem dobu ih može pretvoriti u istinske vampire. Ako postoji i najmanja želja za dominacijom. i da će možda i ona imati istu dužnost prema nekome. treba je sprečiti na samom početku.

Deca treba da zapamte da je roditeljstvo. učeniku treba da bude omogućena samo najnežnija briga i usmeravanje da bi dobio znanje koje želi. dominirajućih ličnosti i sputanih ljudskih priroda. sprečavaju prirodni razvoj i donose nesreću svima. Neprihvatanje ove činjenice rezultira time da je danas nemoguće proceniti koliko je patnje. u suštini.izaziva želju da posedujemo druge. Dakle. tako da svako dete može da usvoji znanje na svoj način i. sputavaju život. da instinktivno odabere ono što mu je neophodno za uspeh u životu. ako ima slobodu. ponovićemo. da im omogući da uče o svetu i životu. kao simbol kreativne moći. Moramo probuditi umeće darivanja (koje je. božansko u svojoj misiji i podrazumeva razvoj bez ograničavanja i osećaja dužnosti koji može da sputa život i poziv koji diktira njihova Duša. Učitelj treba uvek da ima na umu da je njegova dužnost samo da bude posrednik u usmeravanju mladih. Ovi zatvori oduzimaju slobodu. U skoro svakom domu roditelji i deca grade sopstvene zatvore zbog potpuno pogrešnih motiva i pogrešnog shvatanja odnosa između roditelja i deteta. . Mentalni. požrtvovanost) i razvijati ga sve dok nam ne otkloni svaki trag štetnog delovanja.

nervni. bilo da smo muž i žena. možda čak i nesvesno. ometamo razvoj drugog bića. zbog sopstvenih motiva. Uistinu. spoznaja i usavršavanje ličnosti prema idealima koje nalaže duša. brat i sestra. Bez obzira na to o kakvom se odnosu radi. Nije na odmet naglasiti da je svaka duša u svojoj inkarnaciji ovde sa određenom svrhom: sticanje iskustva. poziv bilo kog pojedinca može biti da posveti svoj život drugome. to će neizbežno intenzivirati konflikt između duše i ličnosti. čak i fizički poremećaji koji u velikoj meri pogađaju ovakve ljude. što se neminovno manifestuje u obliku fizičkih poremećaja. Neka svi zapamte da nam je Duša namenila određen poziv i ako ga ne obavljamo. roditelj i dete. Naša jedina dužnost je da se povinujemo nalogu naše svesti i tako ni u jednom trenutku nećemo biti pod dominantnim uticajem druge ličnosti. ali pre nego što to uradi. mora da bude apsolutno siguran da je to zahtev njegove Duše i da to nije zbog nagovora neke dominirajuće ličnosti pod čijim je uticajem. neka uvek ima na umu da dolazimo na ovaj svet da dobijamo bitke i ojačamo zbog onih koji bi da . mudrac i običan čovek. ili toga što ga ometa pogrešna predstava o njegovim dužnostima. Takođe. dovode do bolesti našeg doba. ogrešićemo se o Tvorca i naše bližnje ako.

gde će. da napredujemo do tog nivoa da koračamo kroz život obavljajući svoju dužnost diskretno i mirno. morati da se oslobodi štetne dominacije i kontrole nekih veoma bliskih rođaka. uz saosećanje. uvek se mirno vodeći glasom svevišnjeg Ja. Svaki pojedinac. ako je moguće privrženost – ili još bolje – ljubav prema protivniku. . kome je jedan od zadataka u ovom životu da se oslobodi dominantne kontrole drugog.nas kontrolišu. pojedinac se može vremenom razviti tako da nenametljivo i mirno prati poziv svesti. igramo igru života. odrastao ili dete. bez imalo gorčine. Kao drugo. Jer veliki broj njegovih najvećih borbi će se voditi u njegovom domu. bez ograničavanja i uticaja bilo kog živog bića. plemenitost. propustili bismo priliku da razvijemo sopstvenu hrabrost i individualnost. Stalnim razvijanjem sopstvene prirode. pre nego što stekne slobodu za osvajanja u spoljašnjem svetu. njegov tobožnji silnik bi trebalo da se posmatra na isti način kao što posmatramo protivnika u sportu – kao osobu sa kojom. Da nije takvih protivnika. treba da zapamti sledeće: kao prvo. istinske životne pobede dolaze kroz ljubav i blagost i u toj borbi nema mesta za korišćenje sile. bez dopuštanja i najmanjeg uplitanja.

. da nam naše Duše zadaju samo one zadatke koje smo sposobni da obavimo i da uz sopstvenu hrabrost i veru u božansko u nama. u najmračnijem času. pobeda dolazi svima koji se uporno bore. Naša slabost.Onima koji su dominantni potrebno je mnogo više pomoći i usmeravanja da bi spoznali veličanstvenu univerzalnu istinu Jedinstva i radost zajedništva. osvajanje naše individualnosti i nezavisnosti. Propustiti takve stvari znači propustiti pravu radost života i mi moramo pomoći tim ljudima koliko god je to u našoj moći. pažljivo odbijanje da budemo pod njihovom kontrolom i napor da ih navedemo da spoznaju radost davanja pomoći će im na njihovom uzlaznom putu. u velikom broju slučajeva će zahtevati mnogo hrabrosti i vere. neće im pomoći ni u kom slučaju. kada nam se uspeh učini sasvim nemogućim. Sticanje naše slobode. setimo se da božija deca ne treba nikad da se plaše. kojom im dopuštamo da šire svoj uticaj. Ali.

da još uvek verujemo da ćemo žrtvovanjem životinja uspeti da izbegnemo posledice svojih grešaka i neuspeha? Pre skoro 2500 godina Buda je predočio svetu svu grešnost žrtvovanja nižih bića. gde da. samo patnju i štetu učinjenu kako ljudskom. postojala su brojna utočišta za sve oblike života. takvi pagani. smestimo metode poput vivisekcije i presađivanja životinjskih žlezda? Da li smo i dalje toliko primitivni.ŠESTO POGLAVLJE I sada. draga braćo i sestre. kada spoznamo sve ovo. kada spoznamo da su ljubav i jedinstvo veliki temelji našeg postojanja. vremena kada je ljubav prema svim bićima na Zemlji bila toliko velika da su ljudi bili obučavani i osposobljavani da leče bolesti i povrede kod životinja i ptica. Štaviše. zapadni svet. da smo mi deca božanske ljubavi i da će se večna borba protiv patnje i svega pogrešnog okončati pomoću blagosti i ljubavi. a ljudi koji su povređivali niža stvorenja su bili toliko omraženi da im je. Koliko smo se mi. u ovoj božanstvenoj slici. tako i životinjskom svetu. daleko udaljili od onih divnih ideala naše drevne majke Indije. Čovečanstvo već podosta duguje životinjama koje je mučilo i uništavalo i te nehumane radnje nisu donele čoveku ništa dobro. ukoliko .

iz samo ekonomskih razloga. bila uskraćena lekarska pomoć. Nemojmo govoriti protiv ljudi koji se bave vivisekcijom zato što veliki broj njih ima zaista humane namere. hajde da usmerimo našu pažnju na dodavanje jednog ili dva kamena tom hramu. Sam motiv. jer lekar. koliko god ispravan. sve dok se ne zavetuju da će se odreći tog običaja. nije dovoljan. Pošto su u medicini već postavljeni temelji nove građevine. Negativna kritika današnje medicine takođe nema značaja. zarad sistema. a takođe nema priliku za neophodnu . nada se i teži da pronađe olakšanje za ljudsku patnju. nema vremena da u miru i tišini sprovede terapiju.su ikada lovili. jer su greh prema Bogu. ali moć rasuđivanja slaba i oni ne znaju mnogo o suštini života. ne čovek. ali preklinjem svakog čoveka da izbegava ovakve poduhvate jer su desetinu puta gori od bilo kakve kuge. sistem je taj koji je prvenstveno pogrešan. Nećemo ni pisati o strahotama crne magije povezane sa presađivanjem životinjskih žlezda. njihov motiv je u načelu dobar. osim u par slučajeva. mora biti dopunjen mudrošću i znanjem. Nema svrhe trošiti vreme na neuspehe moderne medicinske nauke. Rušenje je beskorisno ukoliko ne sagradimo nešto bolje. čoveku i životinji.

Podsetimo se da nam je bolest zajednički neprijatelj i da svako ko savlada bar mali deo nje. Obzorje novog i poboljšanog umeća isceljenja je pred nama. i oni koji su bolji i snažniji . Oni pomaci koji će ljudima skrenuti pažnju kako na povezanost duhovnih neuspeha i bolesti. Moraćemo da utrošimo određenu količinu energije pre nego što uspemo da pobedimo bolest. zajedničkim naporima treba da težimo tom cilju. pažnja koja je danas usmerena ka poboljšanju kvaliteta života i obezbeđivanju pravilnije i zdravije ishrane jeste napredak u prevenciji bolesti. je Pre sto godina Hanemanova homeopatija predstavljala prvi trag jutarnje svetlosti posle duge mračne noći i ona može da igra značajnu ulogu u medicini budućnosti. ne petnaest pacijenata dnevno – to je ideal koji je danas neprimenljiv za prosečnog lekara. mudar lekar leči pet.kontemplaciju i razmišljanje o nasleđu onih koji su posvetili svoj život lečenju bolesnih. tako i na isceljenje koje može da se ostvari usavršavanjem uma. ukazuju na izlazak sjajnog sunca u čijoj će blistavosti nestati tama bolesti. Štaviše. zapravo pomaže i sebi i celom čovečanstvu. Kao što je Paracelzus rekao.

naš posao je završen. ali ne da se. Ako našom posetom učinimo ovaj svet za nijansu boljim.ne samo da mogu da pomognu sebi. Život ne zahteva od nas nezamislivu žrtvu. čak i za ceo svet. Zatim. odreknemo doma i udobnosti. prvi način da se spreči širenje i jačanje bolesti je da prestanemo sa radnjama koje pospešuju njenu moć. Princ carstva sa svom svojom slavom može da bude božiji dar i blagoslov za svoj narod i zemlju. od nas se samo očekuje da damo sve od sebe i pobeda je dostižna za svakog od nas samo ako oslušnemo zapovesti naše Duše. oslobađanjem sebe postajemo slobodni da pomognemo drugima. Ako se pravilno tumači. To nije toliko teško koliko nam se čini u početku. ljubavi i luksuza – istina je daleko od toga. kao što neki smatraju. on traži da koračamo kroz njega ispunjeni radošću i da budemo blagoslov onima oko nas. Koliko bi se samo moći izgubilo da je princ . Očigledno. što nam govori da se u potpunosti predamo zahtevima svevišnjeg Ja. religija propoveda „Napusti sve i prati Me“. Drugi način je da otklonimo mane iz naše prirode koje bi omogućile njen dalji napredak i ovo dostignuće predstavlja svojevrsnu pobedu. nego bi mogli značajno da pomognu i svojoj slabijoj braći.

moraju da budu popunjene i božanski vodič naše sudbine zna da treba da nas smesti u onu sferu koja je najbolja za nas. većina ljudi je religiju . Tokom poslednjih vekova. Ni od koga na ovom svetu se ne traži da uradi više nego što je u njegovoj moći. Sve što se od nas očekuje je da ispunimo tu dužnost dobro i vedrog duha. pravih kroz životnih vrednosti. želje i zadovoljstva iznad da. Pravi stekne prave razlog samo čovekovog života bio je zamaskiran njegovom brigom postojanje zbog materijalnu dobit. ambicije. I ako težimo da zadržimo u nama ono najbolje. spoznajom ohrabrenja napretka nastaju značajnijih vrednosti nego što su ovozemaljske. U poslednja dva milenijuma. zapadna civilizacija je prošla kroz doba izrazitog materijalizma i razvoj duhovne strane naše prirode i postojanja bio je umnogome zanemaren zbog stava našeg uma da su ovozemaljska imovina. od najniže do najuzvišenije.mislio da je njegova dužnost da pristupi manastiru! Sve sfere životnog poziva. kao i među velikodostojnicima religijskih redova. koje se uvek upravlja svevišnjim Ja. To je bilo vreme kada je život bio mnogo težak i nedostatka koji podrške. zdravlje i sreća su mogući za svakog od nas. na brodu. na zemlji. Postoje sveci i u fabričkom postrojenju.

doživljavala kao legendu. a trebalo je da usmeravaju i stimulišu svako naše delanje. Tako su pozicija. Radije smo izbegavali značajne stvari i pokušavali da učinimo život što ležernijim time što nismo prihvatali duhovno. Ljudi su bili svesni samo sadašnjosti. Danas je sve više prisutna opšta zainteresovanost za istine o nedokučivom. svest o našem prethodnom i budućem životu. ma koliko bilo veliko. prelazi u doba želje za istinama univerzuma. Pravi mir duše i tela je u nama kada duhovno napredujemo i ne može se postići samo nagomilavanjem bogatstva. tako su istinski unutrašnji mir i sreća prošlih generacija daleko niže na lestvici čovekovih prioriteta. bogatstvo i materijalna imovina postali cilj našeg doba. Ali. bez ikakvog uticaja na njihove živote. iz doba čistog materijalizma. sve je veći . a prava priroda našeg svevišnjeg Ja. vremena se menjaju i mnogo toga nam ukazuje na to da je ova civilizacija počela da. i kako su sve te stvari prolazne i mogu jedino da se dobiju i zadrže uz zebnju i koncentrisanje na materijalno. a postali smo zavisni od ovozemaljskih uživanja koja bi trebalo da nam nadoknade životna iskušenja. status. nisu nam bili od značaja. umesto da bude sama esencija njihovog postojanja.

od onih prvenstveno materijalnih do onih koje je nauka izučila putem saznanja o istini. do duhovnog i mentalnog. Ima ih u svakoj generaciji. traga se za drevnim učenjima i mudršću Istoka – sve ovo su znakovi da su ljudi današnjice provirili u istinu stvari.broj onih koji žude za znanjima o postojanju pre i posle ovog života. umeće isceljenja biti u rukama onih u religijskim redovima ili onih koji su rođeni sa isceliteljskim darom. ali su ipak živeli manje-više nezapaženo i bili sprečeni od strane konzervativaca da se bave svojim prirodnim pozivom. Tako. Tako bi se omogućilo lečenje tela. koje će izazvanom harmonijom između duše i uma iskoreniti osnovni uzrok bolesti. ako medicinska profesija ne shvati ove činjenice i ne napreduje zajedno sa duhovnim rastom ljudi. Otkrivaju se metode da se bolest pobedi verom i spiritualnim sredstvima. lekar budućnosti će korišćenje pojedinih fizičkih metoda onoliko koliko je neophodno. kada dođemo do pitanja isceljenja. Veoma je moguće da će. Dakle. kako bi upotpunile . shvatićemo da će i ono morati da održi korak sa vremenom i da promeni metode. vodeći se istim zakonima božanskog koji vladaju našom prirodom. Isceljenje će preći put od fizičkih metoda u tretiranju fizičkog tela.

Prvi će biti taj da pomogne pacijentu da spozna sebe i da mu ukaže na fundamentalne greške koje možda pravi. da proširi vidike. tako da može da prepozna. da uliju nadu. utehu i veru koja će mu omogućiti pobedu nad bolešću. dosegne savršenstvo i na taj način donese mir i harmoniju celoj ličnosti. koje radnje protiv Jedinstva mora da prestane da obavlja i koje vrline mora da razvije da bi uklonio mane. nedostatke u njegovom karakteru koje bi trebalo da ispravi i mane u njegovoj prirodi koje moraju biti iskorenjene i zamenjene korespodentnim vrlinama. kod svih koji dođu kod njega. da otvore oči bolesnom i da ga prosvetle svrhom njegovog postojanja.imati dva velika cilja. moći će uspešno da preuzmu na sebe ovaj veličanstven i božanski posao. Druga dužnost lekara je da prepiše one lekove koji će pomoći telu da dobije snagu i umu da postane smiren. one elemente koji uzrokuju konflikt između duše i ličnosti. On mora da bude sposoban da savetuje bolesnog koji je najbolji način da dođe do tražene harmonije. Takav lekar bi trebalo da bude odličan poznavalac same čovekove prirode i zakona koji regulišu čovečanstvo. Takvi . Svaki slučaj zahteva pažljivo proučavanje i samo oni koji su posvetili većinu svog života izučavanju čovečanstva i čija srca gore od želje da pomognu.

I uloga lekara biće da pomogne svakom bolesniku na putu ka spoznaji takve istine i da mu ukaže na sredstva pomoću kojih će doći do harmonije. kada se takva istraživanja razviju. koje je božansko pružilo čoveku da olakša svoju patnju. . pogotovo u našoj Majci Indiji. Nema sumnje da. Neki lekovi su poznati. kao i mir između duše i sopstva. da ga inspiriše verom u njegovo božansko koje može da prevaziđe sve.lekovi se nalaze u prirodi. za isceljenje i pomoć čovečanstvu. bićemo u mogućnosti da ponovo steknemo veliko znanje koje je bilo poznato pre više od dve hiljade godina. Tako će ukidanje bolesti zavisiti od čovekove spoznaje istine o nepromenljivosti zakona našeg Univerzuma i od poniznog i poslušnog prilagođavanja sebe tim zakonima. što če doneti pravu radost i sreću života. i da prepiše lekove koji će pomoći harmonizaciju ličnosti i isceljenje tela. smešteni tamo milošću božanskog Tvorca. a lekari danas pronalaze nove u različitim delovima sveta. i iscelitelj budućnosti će imati na raspolaganju čudesne i prirodne lekove.

i da eliminištemo te mane i razvijemo njima suprotstavljene vrline. jer je sigurno da je individua bez konflikta imuna na bolest. da samo mirno sedimo ili ležimo ne razmišljajući ni o . bez ometanja. Već smo u nekom trenutku govorili o tome koliko je neophodno da unutar sebe tragamo za onim manama koje nas teraju da delamo protiv Jedinstva i sklada sa onim što nam nalaže Duša. koja će otežati ili čak učiniti nemogućim da nas bolest napadne. pravi lekari i bliski prijatelji trebalo bi da nam pomognu da steknemo pravu sliku o sebi i najbolji način da je steknemo jeste putem meditacije i smirenog uma i tako što ćemo dovesti sebe do takvog stanja mira da će naša Duša moći da nam se obrati kroz našu svest i intuiciju i da nas usmerava u skladu sa njenim željama. Ovo može da se uradi na ranije opisane načine i iskrenom samoanalizom koja će nam otkriti pravu prirodu naših grešaka. Kada bismo samo mogli da odvojimo malo vremena svakog dana. Naši duhovni savetnici.SEDMO POGLAVLJE I sada dolazimo do krucijalnog problema – kako možemo da pomognemo sebi? Kako da naš um i telo održimo u stanju harmonije. Razmotrimo prvo um. da budemo potpuno sami i na što mirnijem mestu.

takoreći. nego u konstantnom razvijanju kontrastne vrline. pošto je neprijatelj i dalje sa nama i može da se. lek nije u borbi protiv nje. Sama borba protiv mane povećava njenu moć. dali životne uvide i smernice. održava našu pažnju zakovanom na njoj. Kada bismo zaboravili neuspeh i svesno težili . što je daleko od zadovoljavajućeg. ponovo pojavi. kada je mana otkrivena. Ne zaboravimo da. čime se iz naše prirode automatski otklanjaju svi tragovi našeg napadača. U tim momentima trebalo bi da u srcu zadržimo iskrenu želju da služimo čovečanstvu i da delamo u skladu sa našom dušom. donosi nam pravi sukob i najviše što u tom slučaju možemo da očekujemo je njeno trenutno suzbijanje.čemu ili spokojno promišljajući o svrsi života. vremenom bismo otkrili da nam ovakvi trenuci značajno pomažu i da su nam. Ovo je pravi i prirodni način napredovanja i borbe protiv pogrešnog u nama i mnogo je lakši i delotvorniji nego direktno sukobljavanje sa manom. Nalazimo da smo nesumnjivo dobili odgovore na pitanja o teškim životnim problemima i možemo sa samouverenošću da odaberemo pravi put. u momentu slabosti. ni u usmeravanju volje i energije ka suzbijanju pogrešnog.

nema skrivenog neprijatelja koji se iz zasede pojavljuje u momentima kada nismo zaštićeni. to bi bila prava pobeda. Kao što smo ranije videli. Gnušaćemo je se zbog naših bližnjih. zato što je saosećanje iz naše prirode potpuno iskorenilo mogućnost bilo kakvog čina koji bi mogao da povredi drugog. razvijamo iskreno saosećanje prema našim bližnjima. možemo na trenutak da zaboravimo našu ispravnu odluku. nego da razvijemo istinsku radost prema avanturi našeg putovanja na ovom svetu. možemo stalno da ponavljamo: „Neću biti okrutan“. Ako. Na ovaj način neće doći do potiskivanja okrutnosti. ako u našoj prirodi postoji okrutnost.razvoju vrline koja bi nastanak mane učinila nemogućim. uspeh ovoga zavisi od snage uma i ako on oslabi. sa druge strane. Na primer. . Još jedan veliki faktor uspeha je taj da moramo da imamo želju za životom i da sagledamo naše postojanje ne samo kao dužnost da živimo u trpljenju. i tako sprečimo sebe da grešimo u tom smeru. ta osobina će jednom za svagda učiniti okrutnost nemogućom. priroda naše fizičke bolesti značajno će nam pomoći i ukazati na mentalnu disharmoniju koja je osnovni uzrok porekla bolesti. Ali.

zabava i nehaj su dobri za nas. Naučna istraživanja koja se sprovode u cilju podmlađivanja. to uči ljude da u zemaljskim zadovoljstvima traže ispunjenje nadoknadu za probleme. Kada jednom počnemo da tražimo kompenzaciju za rešavanje naših problema u svetu materijalnih zadovoljstava. čime jučerašnje ushićenje već danas postaje dosada. život za nas postaje tek nešto više od ispunjavanja dužnosti. iako možda nismo toga potpuno svesni. A prava životna radost i merak. U jednom ili drugom obliku. Neophodno je stalno osmišljavati i razvijati nove načine razonode da bi ona bila konstantna. Tako da nastavljamo da tragamo za drugačijim i većim uzbuđenjima sve dok ne postanemo prezasićeni i nesposobni da zadovoljimo sebe. ali ne i onda kada se uporno oslanjamo na njih u nadi da će nam olakšati bol. produžavanja prirodnog trajanja života i pojačavanja . time pokrećemo začarani krug. Razonoda. ono što bi trebalo da bude nasleđe za svako dete. oslanjanje na ovozemaljsku zabavu čini od nas Fausta i. udaljava se od nas. što bi trebalo da zadržimo do naših poslednjih sati. što može dovesti samo do toga da ih na trenutak zaboravimo.Možda materijalizma uživanjima i je jedna od i najvećih gubitak tragedija istinske i razvoj apatije unutrašnje sreće.

radujemo se sticanju iskustava i pružanju pomoći drugima.čulnih zadovoljstava sredstvima „đavolje rabote“. Tako će svaki trenutak našeg rada i zabave doneti sa sobom žar za učenjem. našu misiju na svetu. Stanje dosade je odgovorno za mnogo više bolesti nego što bismo inače mogli da pojmimo. Lek za dosadu je aktivna i živa zainteresovanost za sve oko nas. Takvo stanje nije moguće ukoliko spoznamo istinu o božanskom u nama. dovela su do zabrinjavajućeg stanja u nauci danas. tako se bolesti povezane sa njom pojavljuju u mladosti. prepustiti se veštini sticanja znanja i iskustava. bavljenje životom tokom celog dana. otkrićemo da ponovo dobijamo snagu da uživamo u najmanjim događajima. prave avanture i dela vredna pažnje. spoznavati. spoznavati. istinu koja stoji iza svih stvari. želju da iskusimo prave stvari. i shodno tome. a okolnosti koje smo ranije smatrali uobičajenim i monotonim. putem životnih pojava i od naših bližnjih. i kako razvijamo ove sposobnosti. spoznavati. Upravo se u jednostavnim . postaće prilika za istraživanje i avanturu. Kako danas postoji tendencija da se dosada javlja u ranoj fazi života. i čekati priliku kada ćemo moći da upotrebimo sve ovo kako bismo pomogli našem bližnjem.

životnim stvarima – jednostavnim zato što su najbliže velikoj istini – može naći pravo zadovoljstvo. Rezignacija, koja čini da pojedinac putuje kroz život nedovoljno budan, otvara vrata nebrojenim štetnim uticajima koji se nikada ne bi ukorenili kada bi naš svakodnevni život nosio sa sobom duh i radost avanture. U kojoj god da smo sferi života, bilo da smo radnik u gradu prepunom bogatstva ili usamljeni pastir u brdima, hajde da težimo da preokrenemo monotoniju u zainteresovanost, dosadne dužnosti u radosnu priliku za sticanje iskustva i svakodnevan život u intenzivno promatranje čovečanstva i velikih fundamentalnih zakona univerzuma. Na svakom mestu postoji mnoštvo prilika da se prepoznaju zakoni stvaranja, u planinama, dolinama ili među našim bližnjima. Hajdemo prvo da pretvorimo život u avanturu upijanja iskustava. Tada dosada više neće biti moguća i hajde da, u tom stečenom znanju, tragamo za harmonijom našeg uma, duše i velikog Jedinstva božije tvorevine. Još nešto što će nam značajno pomoći je otklanjanje svih strahova. U stvari, nema mesta za strah u ljudskom carstvu, s obzirom na to da je božansko u nama, koje smo zapravo mi, nepobedivo i besmrtno, i ako smo ga svesni, mi kao božija deca,

nemamo

čega

da

se

plašimo.

U

vremenima

materijalizma strah se proporcionalno povećava u odnosu na značaj koji pridajemo ovozemaljskim vrednostima (bilo da se radi o telesnim uživanjima ili ovozemaljskoj imovini). Jer ako takve stvari čine naš svet, a toliko su prolazne, teško ih je dobiti i nemoguće sačuvati, one izazivaju u nama ogromnu strepnju da slučajno ne propustimo priliku da ih se domognemo dok možemo. Stoga živimo u stalnom strahu, svesno ili podsvesno, zato što u našem unutrašnjem biću znamo da takva bogatstva u svakom trenutku možemo da izgubimo i najviše što možemo je da ih imamo na kratko. U današnje vreme strah od bolesti se razvio toliko da je postao moćno oruđe patnje jer otvara vrata onim stvarima kojih se užasavamo i olakšava njihov upliv. Taj strah zapravo predstavlja zaokupljenost sobom jer kada se iskreno predamo dobrobiti drugih, nemamo vremena da budemo prestravljeni od sopstvenih boljki. Strah danas igra veliku ulogu u jačanju bolesti i moderna medicina je osnažila njegovu vladavinu širenjem svojih saznanja u javnosti, koja su ništa drugo do poluistine. Informacije o bakterijama i raznim bacilima stvaraju haos u glavama desetina hiljada ljudi i time izazvan

užas učinio ih je više podložnim napadima bolesti. Nauka i svakodnevni život nam ukazuju na to da niži oblici života, kao što su bakterije, mogu da igraju veliku ulogu u fizičkim bolestima i bez sumnje predstavljaju srž problema. Ali, postoji faktor koji nauka ne može da objasni na fizičkoj osnovi, a to je: zašto neki ljudi obolevaju dok drugi uspešno izbegavaju bolest, iako obe strane mogu da budu izložene zarazi. Materijalizam zaboravlja da postoji faktor iznad fizičkog nivoa koji bilo kog čoveka, u svakodnevnom životu, štiti ili čini podložnim na bolest, kakva god da je njena priroda. Strah, sa svojim negativnim uticajima na našu ličnost, uzrokuje disharmoniju u našem fizičkom telu i njegovom magnetnom polju, otvara vrata invaziji bolesti, i ako su bakterije i slični fizički uzroci jedini i siguran uzrok bolesti, onda stvarno imamo razloga za strah. Ali kada shvatimo da je u najgorim vremenima epidemije samo deo onih koji su bili izloženi infekcijama bio zaražen i da, kao što smo ranije videli, pravi uzrok bolesti leži u našoj ličnosti i pod našom je kontrolom, imamo razloga da nastavimo dalje neustrašivo i bez bojazni, znajući da je lek zapravo u nama. Možemo da ostavimo po strani sav strah od fizičkih uzroka bolesti, imajući u vidu da nas upravo ta bojazan čini

dovoljna je samo ona količina sapuna neophodna da se odstrani očigledna nečistoća sa kože. Ne smemo da zaboravimo da je ono ništa više od zemaljskog staništa Duše u kome kratko obitavamo. mi na zapadu koristimo previše toplu vodu. prekomerna upotreba sapuna čini da se na površinu kože lakše lepi prljavština. Ni u jednom trenutku ne bi trebalo da postanemo opterećeni ili previše zaokupljeni svojim telom. i ako ulažemo sve napore u harmonizaciju naše ličnosti. koju bi posle svega trebalo dobro isprati u čistoj vodi. Prvo. Hajdemo sada da razmotrimo fizičko telo. Štaviše. Hladna ili mlaka voda iz tuša je prirodniji način održavanja kože i tela zdravijim. . već da naučimo da budemo što manje svesni njegovog postojanja. mogućnost obolevanja je ravna onoj da će nas udariti grom ili meteor. tako da bude zdravo i da nam traje što duže. da ga koristimo kao prevozno sredstvo naše duše i našeg uma i kao slugu naše volje. kako bismo mogli da komuniciramo sa svetom u cilju sticanja iskustava i znanja. Ne bi trebalo da se suviše poistovećujemo sa našim telom.podložnima zarazi. Spoljašnja i unutrašnja higijena su od velikog značaja. što otvara pore i omogućava ulazak nečistoće. Trebalo bi da ga poštujemo i negujemo.

kao što su voda. povrće i koštunjavo voće. . zato što podrazumeva okrutnost prema životinjskom svetu. treba da omogući svežem vazduhu i suncu da dopru do tela i dodirnu kožu kad god je to moguće. Odeća treba da bude što laganija i u skladu sa temperaturom. Kao prvo. Nema potrebe za prevelikom količinom sna jer imamo veću kontrolu nad sobom dok smo budni nego dok spavamo. potrebno je piti mnogo tečnosti. i kao treće. zdravo i što svežije. Životinjsko meso bi svakako trebalo izbegavati. proizvodi napravljeni direktno iz skladišta prirode i što više izbegavati veštačka pića. Kako bi se telo pročistilo. zato što proizvodi previše toksina u telu. Voda i sunčanje umnogome doprinose zdravlju i vitalnosti. da zapamtimo da mi nismo takvi i da naša Duša zna samo za radost i sreću. „Ko rano rani. prvenstveno sveže voće. dve sreće grabi“. zato što pospešuje abnormalan i prekomeran apetit. i to nam je odličan pokazatelj za vreme kada treba ustati. domaća vina. Stara poslovica kaže. kao drugo.Unutrašnja higijena zavisi od ishrane i trebalo bi da biramo sve ono što je čisto. U svemu treba podsticati dobro raspoloženje i treba da se odupremo sumnji i depresiji.

usmeriti svoje napore ka usklađivanju . Umeće isceljenja imaće tu dužnost da nam pomogne u sticanju neophodnog znanja i načina na koji možemo da prevaziđemo naše bolesti i. posledično. ostvarenje božanskog u našoj prirodi i. Onda ćemo svakako biti sposobni da napadnemo samu srž bolesti. poznavajući pravi uzrok bolesti i sa svešću o tome da su očigledne fizičke posledice samo sekundarne. da nam ukaže na one lekove koji će ojačati naše mentalno i fizičko telo i omogućiti nam veće šanse za pobedu. sa velikom nadom za uspeh.OSMO POGLAVLJE Možemo da vidimo da će naša pobeda nad bolešću najviše zavisiti od sledećih činilaca: prvo. drugo. treće. Medicina se u budućnosti neće posebno interesovati za krajnji ishod bolesti. otklanjanje svake takve greške razvijanjem kontrastne vrline. pored toga. razvijanje moći za prevazilaženje svega onog što je pogrešno. već će. niti će poklanjati mnogo pažnje određenim fizičkim ozledama i izdavati lekove i hemijska sredstva samo za ublažavanje simptoma. i četvrto. spoznaja o tome da je bazični uzrok bolesti nesklad između ličnosti i duše. naša voljnost i sposobnost da se prepozna greška koja uzrokuje takav konflikt.

tela. nađenih u apoteci prirode. kad se reaguje na vreme. Moramo postepeno da razvijamo ovo stanje sve do trenutka kada ni događaji. da konstantno razvijamo svest o tome da smo u suštini božanskog porekla. usavršavamo stanje zamišljajući naš um kao jezero koje mora zauvek biti nepomično. ni drugi ljudi. I u takvim slučajevima. a vremenom ćemo sigurno morati. ako smo voljni da je razvijemo. ni pod kojim uslovima. mira. bez talasa. Među lekovima koji će biti korišćeni postojaće oni koji su dobijeni iz najlepših biljaka i trava. Naš deo posla je da usavršavamo stanje mira. Ova stvarnost mora da raste u nama sve dok ne postane Moramo najistaknutija uporno da odlika našeg postojanja. harmonije. individualnosti i čvrste volje. Ono što će nam konkretno pomoći je da . moć da dostignemo savršenstvo. deca Tvorca. koji bi mogli da uznemire njegov spokoj. i time u nama postoji. što rezultira olakšanjem i izlečenjem. neće moći da uzdrmaju površinu tog jezera. božanski obogaćenih isceljujućim moćima za um i telo svakog čoveka. ni okolnosti. niti da u nama podstaknu bilo kakvu razdražljivost. ili čak žubora. utučenost ili sumnju. uma i duše. promena načina mišljenja će odvratiti nadolazeću bolest.

u realnosti je nadohvat ruke. većini su dodeljene manje značajne uloge. zaista je veliko dostignuće i donosi nam mir koji nadilazi razum. Uskladiti naše vladanje u ovom životu sa željama naše Duše i održati takvo stanje spokoja koje ni iskušenja ni nemiri u svetu ne mogu da poremete. Medicina i nega bolesnika u budućnosti će obratiti mnogo više pažnje na razvoj ovakvih stanja kod svakog pacijenta nego što mi to danas činimo. ako smo strpljivi i istrajni. isposnici ili ljudi od renomea. Za one koji su bolesni. nego ćemo upravo mirnim i tihim umom i delima postati mnogo efikasniji u svemu što radimo. smiren um i harmonija sa dušom predstavljaju najveću pomoć u oporavku. i da shvatimo da ni brigom ni žurbom nećemo postići mnogo. Ali od svih nas se očekuje da pojmimo radost i izazov življenja i da ispunimo radošću određenu ulogu koju nam je odredilo naše božansko. Ne traži se od svih nas da budemo sveci.svakog dana izdvojimo malo vremena za razmišljanje o lepoti mira i korisnoj smirenosti. Danas se napredak slučaja procenjuje samo na osnovu materijalnih i naučnih dokaza i više se obraća pažnja na redovno merenje temperature i brojna lekarska . Iako nam se na prvi pogled čini da je ovo moguće samo u snu.

svetlost istine će jasnije sijati.“ Naš pogled na život zavisi od bliskosti naše ličnosti sa dušom. rastužiti ili prestraviti onim događajima koji za druge predstavljaju ogroman teret. sreća viših svetova jače blistati i ovo će nas činiti čvrstim i odlučnim pred teškoćama i užasima ovog sveta jer je utemeljeno u večnoj istini Božijoj. ako bismo na samom početku neke manje ozbiljne bolesti mogli da imamo par sati potpune relaksacije. Čak je i bolest sama po sebi korisna i funkcioniše po određenim pravilima i zakonima stvorenim da dovedu do krajnjeg blagostanja i da nas konstantno podstiču na savršenstvo. koliko god tragično izgledali. „Miruj. One koji su spoznali istinu nemoguće je poremetiti. koja pre ometaju nego što potpomažu odmor i relaksaciju tela i uma. samo privremena faza u razvitku čoveka. stišaj se. Što je ta veza jača. Spoznaja istine nam takođe daje sigurnost da su događaji. koji su ključni za oporavak. i sve neizvesnosti. kada je naredio vetru. U tim trenucima moramo da unesemo u sebe deo tog smirenja. Nema sumnje da. strah i . bolest bi bila prekinuta.upozorenja. da budemo u harmoniji sa našim svevišnjim Ja. jači su i harmonija i mir. simbolizovanog boravkom Hrista na čamcu tokom oluje na Galilejskom jezeru.

očaj za njih nestaju zauvek. održavati tu harmoniju koja nam omogućava da prevaziđemo sve ovozemaljske prepreke. vodimo našu barku preko nemirnih mora života. Moramo apsolutno i . život ne bi bio iskušenje. nikad ne napuštajući pravac čestitosti i ne prepuštajući kormilo našeg broda tuđim rukama. našim nebeskim Ocem. Kad bismo samo mogli da konstantno održavamo jedinstvo sa našom Dušom. Možemo. i nastaviti ka ispunjenju naše sudbine. postajemo vladari svog života. Sledeće što moramo da uradimo je da razvijemo individualnost i da se oslobodimo svih ovozemaljskih uticaja. Nije nam omogućeno da sagledamo veličinu božanskog u nama ili da spoznamo snagu naše sudbine i veličanstvene budućnosti. slušajući samo naloge naše Duše i ne obazirući se na okolnosti ili ljude oko nas. Naša prednost je to što nismo svesni većine velikih stvari i treba imati vere i hrabrosti da se živi dobro i da se savladaju poteškoće na ovom svetu. tako da. međutim. niti bi nam vrednosti bile na testu. svet bi nam svakako postao mesto radosti i nijedan štetan uticaj ne bi mogao da nas poremeti. ne bismo se trudili. u zajedništvu sa našim svevišnjim Ja. jer da jeste. nepokolebani uticajima koji bi nas skrenuli sa puta.

tako da sve što radimo.potpuno da osvojimo našu slobodu. a kukavica kod kuće! Koliko god suptilna bila sredstva koja nas sprečavaju da ispunimo našu sudbinu – simuliranje ljubavi i privrženosti ili lažni osećaj dužnosti. Dužni smo da slušamo jedino glas naše Duše i samo taj glas. šta loše i da delamo bez straha u prisustvu rođaka ili prijatelja. kako nas ljudi oko nas ne bi omeli. što nam omogućava da slobodno živimo i dajemo po našem nahođenju i samo po našem nahođenju. Individualnost mora da se razvije do najvišeg stepena i moramo da naučimo da koračamo kroz život tražeći pomoć i smernice samo u sopstvenoj . ali koja ipak ne uspeva da pobedi više lična iskušenja. Ali moramo da povećamo našu hrabrost koja je kod mnogih dovoljna za suočavanje sa očigledno velikim životnim stvarima. svaki naš čin. Koliko veliki broj nas je heroj u spoljašnjem svetu. čak i svaka naša misao. u ovo doba kada su strah od formalnosti i lažni osećaj dužnosti zastrašujuće razvijeni. potiče od nas. sve ono što nas porobljava i čini zatvorenicima tuđih želja i očekivanja – sve to se mora nemilosrdno ukloniti. Moramo objektivno da razlučimo šta je dobro. Naša naveća poteškoća u ovom smeru može biti među našim najbližima.

supružnik. postaje naš saputnik. rešeni da osvojimo vrh planine i da ne dopustimo trenucima slabosti da nas skrenu sa puta.duši i da. sa njima je gotovo i znanje stečeno na taj način će nam pomoći da izbegnemo njihovo ponavljanje. bilo da je majka. Razmišljanja o greškama iz prošlosti ne smeju nikad da nas dovedu do očajanja. i svako od njih može biti na višem ili nižem nivou duhovnog razvoja od nas. da ne očekujemo ništa od njih. Stoga. ne osvrćući se nikada. steknemo svaku moguću česticu znanja i iskustva. Oni se moraju tretirati kao iskustva koja su tu da nam pomognu da se u budućnosti manje spotičemo. Nijedan veliki uspon nije postignut bez grešaka i padova. Moramo čvrsto da idemo napred i dalje. U isto vreme moramo da budemo spremni da i drugima dozvolimo njihovu slobodu. svaka osoba koju sretnemo u životu. uz pomoć sopstvene slobode. već naprotiv. Moramo biti postojani u odluci da pobedimo. bez kajanja. Ali svi smo mi članovi istog bratstva i deo velike zajednice. stranac ili prijatelj. na istom putovanju i sa istim veličanstvenim ciljem na vidiku. a veličanstvena budućnost sa . da uvek budemo u mogućnosti da im pružimo pomoć u teškim vremenima. dete. jer je i prošli sat daleko iza nas.

on predstavlja odraz sebe. . Uzrok svih naših problema su ego i otuđenost. Isto je i sa čovekom. Razvoj dela Božijeg. Otuda je neophodno da u našoj prirodi što je više moguće razvijemo ljubav i zajedništvo jer će to u budućnosti učiniti okrutnost nemogućom. Bolest je očigledno surova zato što predstavlja kaznu za pogrešne misli i dela koja rezultiraju okrutnošću prema drugima. objektivnu ljubavi nas vodi do ostvarenja Jedinstva i istine da svako od nas potiče od najvećeg unutrašnje prirode. kao sinovi Tvorca i iskre božanskog života. a to nestaje čim ljubav i svest o velikom Jedinstvu postanu deo naše prirode. neuništivi i neosvojivi. Svi strahovi moraju biti otklonjeni. Univerzum je božija kreacija. materijalizaciju osobina njegove svesti. Bog dalje evoluira. Bog se ponovo rađa. njegovo telo predstavlja manifestaciju njegovo njegove otelotvorenje. na njegovom nastanku.svojom zaslepljujućom svetlošću stoji pred nama. na njegovom kraju. Treba da nam budu strani jer smo. nepobedivi. nikada ne bi trebalo da postoje u ljudskoj prirodi i jedino su mogući kada više ne vidimo Božansko u nama.

Ovako su takođe učili Buda i drugi veliki učitelji. moja braćo i sestre. koji su se povremeno pojavljivali na Zemlji da bi ljudima ukazali na put ka savršenstvu. Ne postoji prečica za čovečanstvo – istina se mora priznati i čovek se mora ujediniti sa planom beskonačne ljubavi svog Tvorca. sa našim Ocem koji je na nebesima i stoga da ostvarimo savršenstvo u skladu sa voljom Tvorca. . I tako. Njegova misija na zemlji je bila da nas nauči kako da ostvarimo harmoniju i zajednicu sa našim svevišnjim Ja. iskreno i istrajno prionimo na posao pridruživanja velikom planu življenja i širenja sreće. On je posrednik između naše ličnosti i duše.U našoj zapadnoj civilizaciji postoji slavan primer – Hristovo moralno savršenstvo i njegova učenja treba da nas vode. ujedinjujući se sa tom grupom Velikog belog bratstva čije je celo postojanje posvećeno tome da se povinuje željama njihovog Boga i čija je velika radost služenje njihovim mlađim sledbenicima. stanimo pod veličanstveni sjaj spoznaje vašeg Božanskog.

bachcentre.com .• • Za više informacija o dr Bahu i njegovom delu Za uputstva za samopomoć Bahovim preparatima • • • • • • • • Za preporučenu literaturu Za pomoć pri biranju preparata Za kontakt sa obučenim praktičarima Za obrazovanje Za besplatno preuzimanje Za mišljenja i komentare Za biltene Za veze prema informacijama na mnogim jezicima: www.