You are on page 1of 1053

MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REI I IZRAZA

A
A, a prvo slovo latinske, irilske i grke azbuke; kao skraenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = a? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; uz. esti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), taka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (gr . a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u sloenicama oznaava lienost ega, nemanje ega, kadto i suprotnost onome sa im je sloene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezoblian, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lienost sposobnosti htenja; kad se sloi s reju koja poinje samoglasnikom. ume e se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom znaenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom raunanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abaur (fr. abat-jour) tit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje oiju od svetlosti. abazija (gr. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, gr . abaks) l. sve ani sto za skupoceno posue kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematike crtee i radove, daska na kojoj se rauna, raunaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. etvrtasta ploa koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobaaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuivanje, otu enje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. liiti, otuiti, otuivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-rau ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, neto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) sniavanje, smanjivanje, obaranje, sputanje. abasimento di vo e (ital. abassimento di voe) muz. sputanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. sputanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. sputanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, stareina manastira; up. abe. abataa (fr. abbattage) se a drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. otar ukor. abaton (gr. abatos nepristupaan) deo hrama, svetilita ili crkve u koji ne smeju ui obini vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadija (tur. abaci) zanatlija koji izrauje odeu od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, iskljuivanje, iskljuenje. abd (arap.) u arapskim sloenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogu eg boga; Abd-el-medid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ogranienost, budalatina; up. Abderiani. Abderiani (gr. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili uveni sa svoje ogranienosti i gluposti; otuda: glupi, ogranieni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski obiaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na poloaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odrei se neega, zahvaliti se na emu, podneti ostavku na neki poloaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbuni; abdominalna trudnoa vanmaterina trudnoa. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, arani, tuke, pastrmke, sleevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, gr. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mii odmi-ca. abdukcija (lat. abductio) l. odvoenje, odvlaenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam iji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zakljuak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, svetenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pranje-nje) delimino pranjenje, ispranjiva-nje. abela (lat. albellus beliast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati ukopiti, ujaloviti (po sluaju koji se desio uvenom sholastia-ru Pjeru Abelaru, 10791142, od roaka njegove ljubaznice Eloize). abelmous (arap. abu-el-misk) mousna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplaito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu iu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu taku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz soivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu taku bele svetlosti usled razliite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sainjavaju belu svetlost, prolaskom kroz soivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvrenju zloina, npr. kad se utvrdi da je zloin koji je izvrio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono to je on eleo da u ini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije doao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u naoj latinici pore-ana po utvrenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva etiri slova, s tom razlikom to je poslednji lan, koji je uao u sastav naziva, dobio zavretak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto zavretak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili vetine. abecedar (re sa latinskim oblikom, sastavljena od prva etiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) poetnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesnikom tekstu: poinjanje nove reenice novim redom tako da se prva re te reenice uvlai malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od poetka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (gr. a- bez, ne, bfos ivot, gene-sis postanak) biol. postajanje ivoga od neive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (gr. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (gr. a-, bios) nesposobnost za ivot. abiologija (gr. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (gr. a-, bios, statika, v.) nauka o beivotnim telima. abiotrofija (gr. abios bez -sredstava za ivot, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za ivot, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) ed. smanjenost nadraljivosti (tkiva). abisal (gr. abyssos bezdan) zona najveih morskih i okeanskih dubina (preko 10001200 t). abisodinamika (gr. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja prouava unutranjost Zemlje i istrauje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (gr. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otii, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naroito sa nie kole na viu posle poloene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj koli, vii teajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odrei. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo oblinje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. pade odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tie ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda neto potie, ili, od ega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti ravih prijatelja; Sreno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) lii. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutranja fleksija, prevoj vokala: plesti plot, raati rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnoenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnoenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naroito papin za pojedinane sluajeve (za razliku od delegata); u Maarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s poloaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-iljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jainu svetlosti na farovima. ablepsija (gr, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (gr . a-, blepharon oni kapak) ed. nemanje onih kapaka (posledica kongenitalnih poreme aja u razvitku oka,

abordaa naroito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, oistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, ip!enje; obiaj katolikih svetenika da posle priea peru ruke; ispiranje pu-tira posle priea. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobian, koji odstupa od obiaja, reda ili pravila; neobian, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobinost; tih. vei stepen odstupanja od uobiajenog ponaanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispo etka, sasvim ispo etka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere unititi) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuenoga; ukinuti, ukidati, ponititi, ponitavati. abcija (lat. abolitio unitenje) prav. oprotaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nue, ponitenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog obiaja, sudskog postupka i uopte nekog zlog stanja; naro ito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje dravnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politika stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim ku ama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, uas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo rei, reitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaa (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lau); sudar dveju laa; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelaki, domai, samonikao. aboripi (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, poetak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobaajni; fig. skraen, brzo zavren, uguen u samom zaetku, u k lici; zakrljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraeni postupak, skraivanje. abortivno leenje med. leenje kod koga se prouzrokova bolesti unitava u samom poetku bolesti (naroito pri leenju venerinih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobaajno sredstvo, sredstvo za izvravanje pobaa-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvriti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili vetake izbacivanje zaetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobaaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoe koje slue kao sredstvo za bruenje, poliranje i ienje tvrdih povrina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, ienje struganjem; med. ienje nagriz-nim sredstvima; geod. odnoenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) maijska re, bez znaenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u ali, kao i , hokuspokus". abrahija (gr. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roenja. abra (tur. abras, aren, pegav) 1. ovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koi kod nekih domaih ivotinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraivan, skratilac, npr. neije knjige, neijeg spisa; papinski pisar koji izrauje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraenica, kratica; skraivanje, skraenje (naroito knjige, spisa, lanka itd.); abrevijatura. abree (fr. abrege) izvod, kratak sadraj (naunog ili umetnikog dela), saet sadraj. abritirati (fr. abrutir) poivotinjiti, za-glupiti, izjednaiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno oseanje. abrihtovati (nem. abrichten) obuiti, obua-vati, izvebati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. ponititi, povui nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odseen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odseeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili priblino istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. poetnog ili poslednjeg sloga ili dela rei; jedan od naina skrai-vanja rei. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini abe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogrei o postojee zakone i obiaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepa upotreba rei; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreka, zabluda; rava upotreba. abulija (gr. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) na otac", najvii crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrianske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po razli itim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u mnoini imaju dva roda ili drukiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, poevi od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od dananjeg dana. ABH rat (eng. skra. za atomic, biologieal, chemical) skraeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, bioloko i hemijsko oruje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menino jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tukom za tucanje kafe, bibera, eera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straa) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono to kri put, to prednjai nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: faistika omladinski organi-zacija, iji su lanovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 1418 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ii napred; biti unapreen; unaprediti, una-preiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o asovniku: ii napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreenje, napredovanje u slubi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, ponienje, sramota; iznuavanje novca, naro ito globljenje hrianskih trgovaca u bivoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraa; arh. istaknuti deo graevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo ku e, ispust, izboenje; preimustvo, prednost; prvi korak, pokuaj; izlaenje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeu zavese i orkestra). avantaa (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmo nost, prevaga, preimu stvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantaer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji eka da bude unapre en za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doivljaj, pustolovina; smelo preduzee, smeo trgovaki pokuaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) iveti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreu, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreu. avanturistiki (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen srei ili sluaju, smeo, drzak, odvaan; avanturistiki roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobinih doivljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. teta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oteena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvien) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mla i sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen ovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria zdravo da si, Marijo!") rei kojima je aneo pozdravio Mariju nagovetavajui joj da e roditi Isusa; u katolikoj crkvi: poetak molitve Bogorodice devo"; veernje zvonjenje u katolikoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika iroka ulica oiviene drveem i cveem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od rei na batine (prei). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnuanje, mrnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum koliina, iznos) trg. suma novca kojom se uture plaa, a ne po pojedinanoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, uture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo uenje naginje materijalizmu i patteizmu i odrie besmrtnost due, zbog ega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesrea, mitoloko bie u obliku krilatog leve) sablast, privi enje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_ e umreti. Rei kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolaze i ispred njegove loe u ereni, pre nego to e zapo eti borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oiviti, oivljavati, osveiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramljiv; u-den, eljan; pohlepan; prodrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izvetaj o poslatoj robi ili novcu; avizna la a potanska la a za brzo prenoenje vanih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lane zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izvetavati, obavestiti, obavetavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) laica (ili: amac) za izvepggavan>e, izvidniki brod, avizna la a; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptinjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatiar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiliar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomou aparata koji su tei od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazduna flota, vazdune snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje ivine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja prouava mogunosti ivota na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio graenje) struno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaniar (lat. avis, gr. mechanikos) struno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje tea od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazduni put (koridor). aviofon (fr. avion, gr. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji slui, kad je avion u letu, za vezu izmeu pileta i izviaa. a vista (ital. a vis ta) trg. po vienju (na menicama); a vi. avitaminoza (gr. a- bez, lat. vita ivot, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodino imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, gr. logfa nauka) vetina hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kuno dvorite ograeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom ene pokrivaju lice; arav; ubrus, pekir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraivanje, aktiva. avokado (p. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu svei ili preraeni naroito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne drave da napuste slubu stranoj dravi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nieg suda viem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se trae spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; traiti da se neto poalje, npr. spisi. a voe sola (ital. a voe sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vaenje, upanje zuba; prav. komad zemljita koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni stareina (u nekadanjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (gr. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Ju. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naroito lie, u narodnoj medicini. agalaktija (gr. a- bez, gala mleko) ed. bezmlenost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (gr. agalma) lik, kip, slika, ukras, naroito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (gr. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore ije se elijice razmnoavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih elija. Agamemvon (gr. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje ene Klitem-nestre. agamija (gr. a- bez, gameo enim se) bezbranost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetino razmnoavanje. agamist (a) (gr. a- gameo) neenja, momak, bear. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (gr. a- bez, gamos brak, gone raanje) biol. raanje bez oploavanja, tj. putem poprene deobe (nain razmnoavanja, kod praivotinja); supr. gamogoiija. agape (gr. agape ljubav) pl. veere ljubavi kod prvih hriana kao znak opteg bratstva i ljubavi; sit-, hrianska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomeana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (gr. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomanih ivaca. agatobiotika (gr. agathos dobar, bios ivot) fil. uenje o dobrom i pravilnom i-vljelju. agatodemon (gr. agathos dobar, daimnion duh) mit. dobri duh, duh zatitnik. agatologija (gr. agaths dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji ui o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, belenik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadri bogoslubene obrede evangelistike crkve, zbornik propisa koji se odnose na vrenje slube boije. agenezija (gr. a- brz, genesis raanje) seneka neplodnost, nesposobnost za raanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. uenje hrianske crkve, po kome bog nema poetka, bespoetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono to je uzrok neemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoa; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izaziva) plaeni izaziva nereda, podstreka nemira, bukaralo za tu raun, plaeni buka; naroito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politiki sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vrenje kanjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog veeg preduzea iji je delokrug ogranien; novinarske preduzee za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljite koje pripada dravi i slui za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala islue-nim vojnicima. agerasija (gr. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, starake sveina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlaenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (gr. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oteenje ula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (gr. agiasma) osveena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; iv, preduzimljiv, ustalaki, pregalaki, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoa; preduzimljivost, usta-latvo, pregalatvo. aginija (gr. a- gyne sena) neenjenost, ivot bez ene. aginian (gr. a- gyne) ne(o)enjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. tapi ili bati za meanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se esto govori ili raspravlja, koja je esto na dnevnom redu; svrena stvar, reena stvar. agitato (ital. agitato) muz. uurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) ovek koji se revnosno zauzima i radi za neku linost, stranku ili ideju, ili protiv neke linosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundija, podbada, podstreka, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj uoj ili iroj sredini za neku linost, stvar ili protiv neke linosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku linost, stvar, ili protiv neke linosti, stvari, naroito u politikom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. meati, mukati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokreem, podstiem, gr. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokreem, podstiem, gr. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, isputenim, ili izopaenim; agitolalija. agitprop (rus. skra. od rei: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri politikim i drugim organizacijama. aglobulija (gr. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromatvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (gr. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (gr. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomau brzo zarappvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji sra uje, koji zara uje, koji zale i; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se graenje rei vri doda-vanjem gradivnih elemenata na koren rei, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, isto spoljanje spa j anje; fil. najnii stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri emu, dodue, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoa; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomou tenosti koja ponovo spaja raseene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren re i. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajui jezici pl. liigv. jezici kod kojih se graenje rei vri dodavanjem gradivnih elemenata na koren rei, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogunost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s oeve strane, srodnik po krvi. agnatija (gr. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezvili nost. agnatian (lat. agnatus) srodan po oevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji par e hleba koje se prinosi kao rtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (gr . a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i oznaavanja pojmovima onoga to se oseti pomou ula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna taka Sokratove filozofije: Znam da nita ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (gr. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razli ite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledite da je nemoguno stvarnost saznati. agnosti ar (gr . a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje boije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (gr. ago vodim) muz. nauka o muzikom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju to ivljeg i plasti nijeg izvo enja muzi kog dela. agometar (gr. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (gr. agon borba) megdan, takmienje u vitekim igrama kod starih Grka. agona (gr. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta ija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (gr. agon) borba, utakmica. agonija (gr. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sa injavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, o ajanje. agonist(a) (gr. agonistes) borac, megdandija, takmi ar u vitekim igrama starih Grka. agonistarh (gr. agonistes, archos) nadzornik na vitekim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (gr. agon borba) nauka o borenju, takmi enju; boraka, gimnastike, rvaka vetina. agonografija (gr. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (gr. agonothetes) relitelj vite-kih utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (gr. agora trg) 1. u starogrkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skuptina starih Atinjana; mesto gde se ta skuptina sastajale. agorafobija (gr. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaenja preko trgova, ulica i uopte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare oteati) otea-vanje, oteanje, pogoranje; uveanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teka bolest. agramatizam (gr. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja reenica. agramatist(a) (gr. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenau enjak. agrar (gr . a gro, lat. ager njiva, polje) opti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljine odnose, zemljine reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradni ke politike.

agrarizam agrarizam (gr. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politiki pokret kome je cilj unapreenje i zatita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se ti e zemlje, zemljoradni ki, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljinog ure enja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da dou do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke drutve-no-privrednog poloaja zemljoradni kog stalea. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje drava preduzima radi zatite i razvijanja domae poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (gr. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine reenice koje se navode kao boje rei, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoe: rei Hristove kojih nema ni kod jednog od etiri evanelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kop a, spojka (kao nakit). agrafija (gr. a- bez, grepho piem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim dravnim praznicima i proslavama, opta amnestija. agreaa (fr. agreage) trg. posrednike, sen-zalska nagrada; up. kurtaa. agregat (lat. aggregatum skupina) ki. masa koja je nastala putem sjedinjavanje vie jednovrsnih stvari, masa koja sadri u sebi razline sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomaina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, nain spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na vrsta, tena i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. etvrto agregatno stanje plaa. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruivanje, primanje u neko drutvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko drutvo, pridruiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agree (fr. agrg) vanredni profesor, pomo ni u itelj na vioj koli.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne drave da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke drave. agrergografija (gr. agrs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidie, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju pot injavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodei ih, savla uju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da , napada ka ili izaziva ka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceen od nezrelog groa, upotrebljava se za sire, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljaki, seoski; poljski; fig. geaki, grub, neuglaen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljatvo, prostota; grubost, neugla e-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tie zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima ivota korisnih biljaka (itarice) i domaih ivotinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne drave drave u kojima su zemljoradnja i stoarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske drave). agriotimija (gr . agrios divlji, thymos due) divljetvo, divljenost, divlja ud; luda ka sklonost ubistvu. agriofag (gr. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom ivotinja, naroito divlja i. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-e: agripinski poroaj. agripnija (gr. egrypnfe) ned. budnoa, nesenica, nespavanje. agripnokoma (gr. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praena velikom eljom za spavenjem. agro- (gr. agros, lat. ager) predmetak u sloenicama se zneenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (gr. agros, polje, bi'os ivot, logos re, govor) onaj koji se bavi proua-venjem razvitka biljnog i ivotinjskog svete i mogunostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (gr.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i ivo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogunostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stoarstvu. agrobotanika (gr. agr6s, botane trava) nauka koja prouava morfoloke i fizioloke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (gr. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrauje one delove geologije koji se tiu poljoprivrede. agroekologija (gr. agros polje, oikos kua, dom, logos re, govor) nauka o poloaju, smetaju poljoprivrednih povrina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najvei, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljini posed. agroianija (gr. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (gr. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteorolokih pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadre osnovna znanja iz agronomije 1 i odreenu tehniku opremljeno , ija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (gr. agronomos) poljoprivredni strunjak koji je zavrio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog koli. agronomija (gr. agronomia) nauka o obraivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (gr. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja prouava fizika, hemijska i bioloka svojstva zemljita u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (gr. agros polje, grapho piem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (gr. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (gr. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (gr. agros, techne vetina) obraivanje polja primenom tehnikih sredstava (traktori, kombajni, vetaka ubriva i dr.). agrofitotehnika (gr. agros, phyton biljka, techne vetina) agr. vetina obraivanja i podizanje biljaka, naroito kulturnih biljaka. agrohemija (gr. agros, cho lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogunosti oplemenjivanja zemljita za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (gr. agros, koins zajedniki) biol. ivotne zajednice koje ovek namerno stvara za due ili kra e vreme (npr. njive, livade, plantane ume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opti naziv za juno voe nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narande, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (gr. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) reno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, gr. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adaeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muziki komad koji treba izvoditi manje lagano; adadeto. adaisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, to lake; adadisimo. adao (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muziki komad koji treba izvoditi blago i lagano; adado. adao asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adao di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svren u akta, u arhivu; neku stvar kao svrenu ili nepotrebnu odstrani. adaktilija (gr. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, ovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrianskom verovanju, prvi ovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu duu. adamant (gr. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (gr. adamas) kaljeno gvoe, elik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) . dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obino ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrianske sekte iji su lanovi, muki i enski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazau Amerikancu Rode-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naroito deluje na kou i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoava, podeava, prerauje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goava, podeava. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoavanje, prilagoenje, prilagoenost; podeavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureaj za prilagoavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao vie programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branila-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoli koj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoli koj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvani no odre uje da istupa protiv opravdanost ina posveenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledite. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; sluiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili neto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti neto na uvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoenje) anat. privla no kretanje mii a. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednaen, jednak; podudaran, odgovarajui, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tano izraava sutinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa sutinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjedna iti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s paleom poreenja" imenice koja svojim leksi kim znaenjem ozna ava predmet koji ima najvii stupanj date osobine (npr. A on lju i njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednaenje, podeavanje, podeenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konano. adelopodi (gr. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. ivotinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (gr. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (gr . adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prani nih niti. adelfoktonija (gr. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskra ivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava graanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (gr. aden lezda, algos bol) med. bolest lezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoavati; podesiti, podeavati, preu-rediti, preureivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oruju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema naho enju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojei dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje etiri nedelje pred Boi . adventivan (vlat. adventivus) sluajan; sporedan, pridoao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (brljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) uenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da e Hristos po drugi put doi 1843. god. Praznuju subotu, itaju Sv. pismo i veruju da e Hristos po drugi put do i im njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naroito u Vojvodini, gde ih zovu subotara. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloka odredba, priloka oznaka (vremenska, mesna, na inska, uzro na). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz rei iz neke gramatike kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod ku e); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ki. ad verbum (lat. ad do, verbum re) od rei do rei, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graa i beleke koje e tek docnije biti sreene ili obraene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna reenica suprotna reenica, tj. nezavisna reenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne slua. adversiv (lat. adversus) gram. pale koji znai cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomo) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (gr. aden lezda) med. zapaljenje lezda. adeno- (gr. aden) predmetak u sloenicama sa znaenjem: lezda, lezdani. adenogeneza (gr. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje lezda. adenografija (gr. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje lezda. adenozan (gr. aden, nlat. adenosus) lezdani, koji se tie lezda. adenoid (gr. aden, eidos vid, oblik) med. lezdasti izrataji. adenoidan (gr. aden, eidos vid, oblik) lezdolik, lezdast. adenologija (gr. aden, logfa nauka) fizial. nauka o lezdama. adevom (gr. aden) ned. lezdasti izrataj koji se sastoji od epitelnih cev ica i vezivnog tkiva. adenopatija (gr. aden, pathos bolest) med. bolest lezdanog sistema. adenoskleroza (gr. aden, sklers tvrd) med. stvrdnjavanje, zakreavanje limfnih sudova, prouzrokovano obino sifilisom. adenotomija (gr. aden, tome seenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje lezdanih izrataja, adenoida. adenoflegmon (gr. aden, phlego gorim) ned. prelaenje zapaljenja limfne lezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostii, zadobiti, stei) onaj koji je neto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog uenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: pade koji znai da je neto kod nekoga ili neega ili da mu je blizu. adespoton (gr. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) obiaj, navika, tradicija; erijatsko pravo, obiajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (gr. adephagfa) med- prodrlji-vost, prevelika elja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po vienju; up. a vista. adiar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji slui kao nakit; predmet bogato ukraen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrenih lezda, praena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova koe koji su izloeni svetlosnom ili mehanikom nadraaju; obino smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (gr. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne proputa aktiiske zrake. adijabata (gr. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne koliine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima koliina toplote u sistemu ostaje stalna (saimanje i irenje gasova). adijabatiav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostian (gr. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne moe) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (gr. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (gr. a- ne, diarheo protiem) med. nevrenje nude, zatvorenost. adijaterman (gr. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne proputa toplotne zrake; aterman. adijatetian (gr. a- ne, dia kroz, tithemi meem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (gr. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (gr. adiaphonos koji se ne slae u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, slian harmonici; 2. klavir koji umesto ica ima viljuke. adijafora (gr. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etikog gledita beznaajne, tj. ni dobre ni rave; stoici su uili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo ivot, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. beznaajno je, adijafora. adijaforav (gr. a-diaphoros) ravnoduan, ni dobar ni rav; indiferentan. adijaforija (gr. a-diaphorfa) ravnodunost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (gr. a-diaphoros) ravnoduan ovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosuivanje, dodeljivanje. adinamija (gr. adynamia) med. nemo, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamian (gr. adynamikos) nemoan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od leine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomonik; pomoni slubenik, mla i inovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomono zvanje, pomo no nadletvo. adjunkcija (lat.' ajunctio) vezivanje, pridruivanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjae; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaa v. austaa. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenja a. adjutor (lat. adjutor) pomo nik, pomaga . adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomono sredstvo, pomo. adjutum (lat. adjutum) pomo, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o gr kim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi gro e. adkredulirati (nlat. adcredulare) odre i pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomo nik, mlai inovnik; naroito inovnik ili oficir koji je dodeljen na slubu nekom viem inovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublaavanje. adlerizam uenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (18701937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; tako e: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzi kom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusova kog reda: za ve u slavu boju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simboli na uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoli koj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siro adi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomono sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tie ili potie od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravlja; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji asopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; inovnitvo, slubenitvo; opsluivanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (gr. a- ne, bez, dipsa e) ned. neoseanje e i. adipson (gr. a- ne, bez, dipsa e ) med. sredstvo za gaenje e i. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbliim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: pade koji ozna ava kretanje prema nekome ili ne emu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim koli inama dodaju raznim proizvodima radi poboljanja njihova kvaliteta. aditon (gr. adyton) ono to je nepristupa-no; najsvetiji, unutarnji deo grkog hrama u koji je samo svetenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnoavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji slui kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih rei u kategoriju pridevskih rei (kamen kamenit, glava glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. poveanje, dodatak ponueno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomono sredstvo, sporedni lek ije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomonik, pomaga; pomoni uitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, drabom prodavana stvar, najbolji ponua. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomo no sredstvo, pomo. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomonika i budu eg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleka, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeleiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, o igledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladi; fig. utokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladi ko doba, mladi stvo; mlade, mladi i, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativi se iz vavilon-skog ropstva, oznaavali svog boga Jahvea, ije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nametanje, doterivanje, ki enje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. anti ki stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U UU. Adonis (gr. Adonis) kit. legendarno lep mladi, o iju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i prolea; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoj e, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) oboavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgrani na ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za venu uspomenu, za veno seanje (npr. doga aj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (gr. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. ravo odeven, pocepan, odrpan ovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obeenjak, oka- enjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrivanje, to treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, to odgovara stvari (a ne linosti); prili no, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrena lezda lui neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadletva, neke ustanove; voditi posao za raun nekoga drugog; opsluivati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najvii in u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiraltab (nem. Admiralstab) u nekim dravama naziv za generaltab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, uditi se) JIGV . 1. vrsta na ina u albanskom jeziku koji oznaava uenje povodom neoekivanog dogaaja; 2. upotreba prideva s leksi kim zna enjem najvieg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvinim re enicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izraava ili izaziva divljenje, uenje, oboavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; uenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevrenja dunosti. adna (ma. hadnagy) porunik graniarske vojske; andar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, eze; bolni ke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeleiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeleiti, zapamtiti, zna ajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleke, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) belekar, pisac ili stavlja primedaba; tuma, objanji-va.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tano kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upuuje; 2. pismena predstavka, molba skuptine vladaru; sveana estitke jednog udruenja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivae izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za sluaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upuuje ili preporuuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menini potpisnik koji upuuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznaenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upuuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u sluaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) oznaiti na pismu, poiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili poiljka upuuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, gr. grapho piem) maine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na poiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izvetaj, na miljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je ve punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (kotani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj povrini fiziki veu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f3. zadravanje gasova, para ili tenosti na vrstoj povrini, usled privlanih veza sa povrinom. adstant (lat. adstans) pomonik, pomoni uitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podloen, podstrt) lipti, termin koji znai uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezike grupe koje istovremeno ive na jednom podruju te utiu jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlauje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da stee povrinu slu-zokoe i povreene koe. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji stee, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mii koji vri pokrete primicanja, privlaenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlaenje (miia). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo ovek i svako ivo bie uopte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-inac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naroito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego to u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublaiti, utoliti, razblaiti, olakati; glaati; omekati, postati KOBNI jim; SJK. razblaiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjaa boja, tj. karta koja tue i nosi sve ostale; najjae sredstvo, najjai razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: poeti igru adutima; sei adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potroiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjae razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoenje vazduha; snabdevanje sveim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (gr. aeg vazduh, ep u, chyma tenost, sok) bog. elijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meuelijskim prostorima, naro ito kod vodenih biljaka. aerizirati (gr. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazduast. aerian (lat. aeg, gr. aeg) vazduni; vazduast. aero- (gr. aeg, lat. aeg) predmetak u sloenicama sa zna enjem: vazduh, vazduni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (gr. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji moe i leteti; ua. aerauto. aerobat (gr. aeg, baino idem) igra u vazduhu, igra na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrija. aerobe (gr. aeg, bios ivot) zool. v. aerobnk. aerobije (gr. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (gr. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (gr. aeg, bios) biol. kome je za ivot potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (gr. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazduna, avionska bomba. aerobus (gr. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (gr. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomo u vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unoenjem u plua tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (gr . aeg, grapho piem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (gr. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (gr. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov tei od vazduha, koji se odrava u letu uglavnom pomou aerodinami kih reakcija. aerodinamika (gr. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamian (gr . aeg, dynamis sila, snaga) podeen za lake savlaivanje vazduha. aerodrom (gr. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se sputaju avioni i vazdune la e. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (gr. aeg, elektrana) elektrina centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlaiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlanost; fiz. sila kojom se privlae molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivino delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. meoviti ili pri-druni postupak kod koga se uz neko krivi no delo vezuje i jedan privatno-pravni gra anski predmet; v. athezija. adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrenik, pripadnik; uesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; sraivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrenost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graniiti se; odrati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko miljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomo na sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korienje; prizivanje, privo enje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj sluaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono to odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u ast, iz poasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je jo pred sudom, spor jo nije reen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. austaa (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udeavanje izraenih delova za neku mainu ili instrumenat radi uglobljavanja. austirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obino: austirati se. autant (lat. adjutans) pomo nik; mla i oficir dodeljen na slubu viem oficiru, pratilac vieg oficira. autantura (nlat. adjutantura) zvanje, sluba i kancelarija autanta. aed (gr. aoid6s) peva i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (gr. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: vozduh" (pokriva kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljine kiseline. aerauto (gr . aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvui i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aeroembolija

17

aerotonometar

aeroembolija (gr. aeg, emballo ubacim) stvaranje gasnih, plinskih mehuria u tkivima i krvi usled izlaganja organizma snienom pritisku koji vlada na veim visinama. aeroza (gr. aeg) ned. razvijanje vazduha u telu. aerozoe (gr. aeg, zoon ivotinja) zool. v. aerobije. aerozoli v. aerosoli. aeroidan (gr. aeroeides) koji ima vid vazduha, vazduholik; maglovit. aerokar (od gr. aeroplan, eng. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se moe kretati i po vazduhu i po zemlji. aerokarpija (gr. aeg, karpos plod) v. geokarpija. aerokartograf (gr. aeg, kartograf, v.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. asroklinoskop (gr. aeg, klinein naginjati, skopeo gledam) sprava za merenje vazdunih strujanja. asroklub (gr. aeg vazduh, eng. club) drutvo za unapreivanje i popularisanje avija-cije. aerokonvoj (gr. aeg, fr. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazduni transport u cilju njegove zatite. aerolit (gr. aeg, lithos kamen) meteor, kamen koji pada iz vazduha, meteorski kamen. aerolog (gr. aeg, Igos re, govor) onaj koji se bavi aerologijom, strunjak u aerolo-giji. aerologija (gr. aeg, logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima, nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeromagnetometrija (gr. aeg, Magnes, metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom, helikopterom i dr.). aeromantija (gr. aeg, manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeromedicina (gr. aeg, lat. medicina) grana medicine koja se bavi prouavanjem i leenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aerometar (gr. aeg, metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aerometrija (gr. aeg, metrfa) merenje vazduha; nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. aeromshanika (gr. aeg, mechanike) fiz. nauka o zakonima kretanja i ravnotee vazdu-astih tela; pneumatika. aeromiting (gr. aeg, eng. meeting, zbor, skuptina) javna priredba na aerodromu sa izvoenjem vazduhoplovnih vetina. asronavigacija (gr. aeg, lat. navigatio) plovidba po vazduhu; vetina upravljanja avionom odreenom marrutom. aeronaut (gr. aeg, naus brod, nautikos brodski, pomorski) vazduhoplovac, onaj koji se vozi vazdunom laom.
2 Leksikon

aeronautika (gr. aeg, naus, nautiks) nauka o vazduhoplovstvu; vazduhoplovstvo. aerootitis (gr. aeg, us, uvo) ned. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri ve im i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom, skok padobranom itd.). aeropauza (gr. aeg, pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre- en da ne moe podrati let aviona. aeroplan (gr. aeg, planos koji luta, koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom tea od vazduha; avion. aeroplast (gr. aeg, plasso obrazujem, oblikujem) vepggaki materijal kojim se prekriva rana da bi se spreila infekcija. aeroport (gr. aeg, lat. portus luka) vazdu-na luka, veliki aerodrom; vorite vazdunih linija. aeroskop (gr. aeg, skopeo gledam) aparat za merenje koliine praine u vazduhu. aeroskopija (gr. aeg, skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aerosoli (gr. aeg, lat. solvere rastaviti) vrste ili tene estice koje lebde u vazduhu, u vidu magle ili dima. aerostat (gr. aeg, stats stajai, koji stoji, od istemi postavim, stanem) sprava za letenje laka od vazduha, koja se dri potiskom. aerostatika (gr. aeg, istemi) nauka o ravnotei gasova, naroito vazduha. aerostacija (nlat. aerostatio) vetina dizanja balona i upravljanja njima, vazduhoplovstvo. aerotaksi (gr. aeg, taxis ureenje) vazduni taksi, avion za prevoz putnika na kraim r asto janjima. aerotaksija (gr. aeg, taxis ureenje) zool. kretanje organizama koji se slobodno kreu, npr. bakterija u vodi, prema mestima najvee (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadrine kiseonika, gde se onda ti aerotaksiki mikroorganizmi skupljaju. aeroterapija (gr. aeg, therapefa leenje) med. leenje udisanjem vetaki zgusnutog ili razreenog vazduha. aerotermodinamika (gr. aeg, terme toplota, dynamis sila) nauka koja prouava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvunim) brzinama (trenje, izgaranje, zagrejavanje letilica itd.). aeroterorizam (gr. aeg, lat. terror strah, uas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastraivanja, uznemiravanje i demoralizovanja graanskog stanovnitva. aerotehnika (gr. aeg, techne vetina) grupa srodnih naunih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom, eksploatacijom i istraivanjima). aerotonometar (gr. aeg, tnos napon, metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova.

aerotopografija

18

azilum ignorancije

aerotopografija (gr. aeg, tpos mesto, gra-pho piem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomo u snimaka iz vazduha. aerotropizam (gr. aeg, trpos obrt, pravac) bog. pokreti biljaka prema mestima gde ima najvie (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha, odnosno kiseonika. aerotunel (gr. aeg, nem. Tunnel) naroito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. aeroturbina (gr. aeg, lat. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u elektrinu energiju. aerofagija (gr. aeg, phagem jesti) med. gutanje vazduha, oboljenje koje se javlja naroito kod neuropata i histerinih osoba, pa i kod tuberkuloznih. aerofilatelija (gr. aeg, filatelija, v.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdunom saobraaju. aerofilter (gr. aeg, lat. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog ljakom kroz koji se proputa voda u cilju aera-cije. aerofite (gr. aeg, phytcn biljka) bog. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. geofite); takoe: epifite. Aeroflot (gr. aeg, ital. flotta) vazduna flota", naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. aerofobija (gr. aeg, phobeo bojim se, plaim se) strah od vazduha, izbegavanje vazduha. aerofon (gr. aeg, phoneo zvuim) instru-ment, koji je pronaao Edison, pomo u koga se ljudski glas moe prenositi i uti na 69 km. aerofoni instrumenti (gr. aeg, phone glas) kuz. duvaki instrumenti. aerofor (gr. aeg, phoros koji nosi) donosa vazduha, sprava koja omoguava disanje i u inae otrovnom ili zaguljivom vazduhu, kao i pod vodom. aerofotogrametrija (gr. aeg, phos svetlost, gramma slovo, metrfa merenje) 1. premeravanje zemljita iz aviona naroitim fotografskim kamerama; 2. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. aerofotografija (gr. aeg, phos svetlost, grapho piem) perspektivno snimanje raznih objekata, naroito zemljita (terena), iz vazduha (aviona) fotografskim putem. adaja (tur. ejderha) zmaj, ala, neman, udovite. aija (fr. agio) trg. doplata, viak, vea vrednost jedne vrste novca, hartije od vrednosti i sl. od nominalne vrednosti; razlika izmeu nominalne i kursne vrednosti, npr. jedne deonice, akcije. aio-kovto (fr. agio-conto) trg. raun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca, hartija od vrednosti i sl.

aiotaa (fr. agiotage) pekulacija, trgovanje novcem, hartijama od vrednosti, deo-nicama i sl., igranje na berzi, berzanske zelenap!enje. aioter (fr. agioteur) lice koje se profesionalno bavi pekulacijom hartijama od vrednosti, profesionalni igra na berzi. aiotirati (fr. agioter) pekulisati hartijama od vrednosti, igrati na berzi, baviti se aiotaom. aistaa (fr. ajustage) odreivanje (ili: udeavanje) propisne teine novca; pomeranje, udeavanje mere; nametanje, doterivanje. aur (fr. ajour) upljika (na enskom ru-nom radu). auran (fr. a jour) taan i brz u poslu, onaj koji svrava povereni mu posao na vreme. aurirati (fr. ajour) upljikati, praviti upljike; obaviti posao na vreme. , azbest (gr . asbestos neugasan) mm. jedna vrsta nesagorljivog minerala, magneziju-mov silikat, konastog sastava; od njegovog konca izrauju se tkanine za odela vatrogasaca, zavese u pozoritima i dr.; inae, slui kao rav toplonoa, za izolaciju. azbestoza (gr . asbestos neugasan) med. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prainu. azgin (tur. azgm besan) 1. pun ivota, bujan, silovit, besan (obino o konju); 2. osion, plahovit ovek. azelija (gr. azelia) neljubomornost, nezavidljivost; pr. azeliai. azigija (gr. a-, zygon jaram) neenjenost, neudatost; sloboda, nezauzetost. azijanizam ret. antiki besedniki stil, stvoren u maloazijskoj Joniji, koji je imao dve karakteristine odlike: 1. tzv. stil iseckanih reenica" sa jakim ritmikim naglagpavanjem, i 2. visokoparnost (bombastinost) i preteranu kitnjastost. Azijat (lat. Asia, Asianus) stanovnik Azije; ret. bombastian, preterano kitnjast govornik. azil (gr. a-sylos neopljakan, neprikosno-ven, a-, syle pljaka hrama) sigurno sklonite, utoite, pribeite; neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze uto ite; dom za smetaj i izdravanje sirotinje; pravo azila u meunarodnom pravu: pravo politikih krivaca, vojnih begunaca i sl. na utoite u nekoj stranoj dravi. azilum ignorancije (lat. asylum ignorantie utoite neznanja) fil. pojam kome ovek nepromiljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne moe vie da mu poslui. Takvi su pojmovi npr.: bog, metafizike, ivotna sila, entelehija i mnogi drugi. Volju boiju izvoditi kao uzrok ne znai nita drugo nego beati u azilum ignorancije" (Spinoza).

19
azima (gr. a- bez, zyme kvasac, kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb; pl. praznik beskvasnog hleba. azimut (arap. as-samt strana) astr. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili june take podnevna. azo-bojs (gr .-tur.) grupa vetakih boja koja sadri jednu azo-grupu vezanu za aromatini ugl>ovodonik. azoik (gr. a- bez, zoon ivot) kol. v. arhaik. azojski period (gr. a-, zoon ivo bie, periodos) geol. najstariji period Zemljine kore, slojevi bez organskih ostataka. azoogenija (gr. a-zoon, gfgnomai nestajem, raam se) nauka o stvaranju anorganskoga, ili organskoga iz anorganskog. azoodinamija (gr. a-zoon, dynamis snaga, sila) med. nedostatak snage za ivot, slabljenje, malaksavanje. azoospermija (gr. a- zoon, sperma seme) med. potpuni nedostatak mukih oplodnih elija (spermatozoida) u izbaenom semenu, jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploavanja. azot (gr. azotos, a-, zoo ivim; Lavoazijeov naziv za nitrogen, koji nije u stanju da odrava ivot) hem. duik, element atom-ske mase 14,067, rednog broja 7, znak N, jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). azotemija (gr. azotos, naima krv) med. umnoavanje azotnih jedinjenja u krvi. azotometar (gr. azotos, metron) aparat pomou koga se utvruje koliko neka zemlja oranica sadri u sebi amonijaka. azoturija (gr. azotos, urem mokriti) med. prisustvo velike koliine jedinjenja azo-ta u mokra i. azur (fr. azur, ital. azzurro) l. plavetnilo, plava boja neba, nebesko plavetnilo. azur (tur. hazir) 2. spreman, gotov, pripravan; azuran. azurala (arap., tur. hazir ola) spremajte se, budite pripravni, na noge! azurii (arap.) vrsta plave boje. azurit (fr. azur, gr. nastavak ites) tin. plav mineral, karbonat bakra. air (tur. hayir) srea, dobro, korist; dobrotvorne ustanova, zadubina. airli (tur. hayirli) srean, dobar, estit. aitiologija (gr. aitfa uzrok, logia nauka) v. egiologija. ajam (tur. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat, ogrlina. Ajas (gr. Aias) kit. sin Telamona, kralja salaminskog, najvei i posle Ahila najhrabriji grki junak pod Trojom; posle Ahilove smrti uzalud je eleo da dobije njegovo oruje, te je, zb<zg toga, poludeo i ubio se od alosti. ajvan (tur.) v. hajvan. ajvar (tur.) v. hajvar. ajgir (tur. aygir) pastuv, drebac. ajdamak (tur. haydamak) batina, motka. ajzenai pristalice Karla Marksa, nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji, gde su

akademski
drali kongres 1869, kada je osnovana Nemaka socijalistika radnika partija. ajkuva (tur.) draga, ljubavnica. ajluk (tur. aylik) dohodak, plata. ajman, ajmana (tur. haymana) 1. domaa ivotinja; marva, stoka; 2. neradnik, skitnica, gotovan, bitanga. ajnakter (nem. ein jedan, lat. actus in) pozorini komad u jednom inu. ajnzac (nem. Einsatz umetak, uloak) muz. uplitanje, umetanje jednog muzikog odeljka u drugi. ajnleger (nem. einlegen staviti) tamp. 1. radnik koji stavlja hartiju u tamparsku mainu; 2. deo maine za tampanje koji slui za stavljanje hartije; 3. radnik koji stavlja drvo pod testeru, pilu. ajnc (nem. eins jedan) v. vent-en. ajntajnij(um), hemijski element, znak Es, redni broj 99, atomska masa 254, radioaktivan, trovalentan. Otkriven 1954, ime dobio u ast Alberta Ajntajna (1879 1955). ajsberg (nem. Eisberg) ledeni breg, ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/71/4 zapremine, a ostali je deo pod vodom). ajskastn (nem. Eis led, Kasten sanduk) hladnjaa (za rashla ivanje pia i ivotnih namirnice podlonih kvarenju usled vie temperature). Aja (tur. Ayse iva) muslimansko ensko ime; sena ljubimica Muhamedova. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji); ua. akademija. akademizam (gr. aKademia. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je teite u tome da se strogo pridrava tradicionalnih (antikih) umetnikih oblika i pravila, bez unoenja samostal-nih linih oseanja i shvatanja; dakle, vie-manje, ropsko podraavanje antikih uzora. akademija (gr. aKademia od osobnog imena AKademos; ovaj ovek je bio sopstvenik vrta o kojem je re pod 1)1. vrt u blizini Atine gde je Platon pouavao u svojoj filozofiji; 2. Platonova kola, GGlato-nova filozofija; 3. visoka kola za nauku ili umetnost; 4. naziv za najviu naunu i umetniku ustanovu; 5. sveana priredbe u slavu nekog znaajnog dogaaja ili neke linosti. akademik (gr. aKademiks) lan odgovarajueg udruenja za unapreenje nauke i umetnosti (akademije); akademiar. akademiar (gr. aKademiks) v. akademik. akademski (gr. aKademikos) koji pripada visokoj, velikoj koli (univerzitetu), koji se ti e ove; koji pripada akademiji, koji se tie akademije; obrazovan na visokoj koli, kolski; fig. usiljen, krut; akademska rasprava strogo nauna raspra-

akairologija

20

akvarelist(a)

va; akademski graanin slualac, student univerziteta. akairologija (gr. aKairos nezgodan, u nezgodan as, logia govor) nezgodan, neprilian, neprikladan govor. akalkulija (gr. a- ne, fr. calcul raun), nesposobnost vrenja bilo kakvih raun-skih operacija. akampsija (gr. axampsfa) negipkost; ned. zgrenost, ukruenost udova. akantoza (gr. axantha bodlja) ned. promena koe usled neprirodnost sluznoga sloja pokoice, praena hipertrofinim promenama na koi, kao to su bradavice, papilomi i dr. akantologija (gr. axantha bodlja, logia govor) lit. zbirka satirinih, podrugljivih pesama. akantopelvis (gr. akapLja bodlja, lat. pelvis karlica) med. bodljikava karlica, kotani izrataji u karlinoj duplji koji suava ju karlicu i oteavaju poroaj. akaparer (fr. accapareur) nakupovalac, zakupac robe radi cphekulacije, zelena koji zakupljuje robu u velikim koliinama radi spekulacije. akaparisati (fr. assarageg) zakupljivati radi dobiti, zelenaki nakupovati robu radi spekulacije. a kapele (ital. a capella) kuz. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. a kaprio (ital. a capriccio) nuz. samovoljno, po svom efu. akardija (gr. a-, Kardfa srce) fiziol. nemanje srca; fig. malodunost, mekutvo. akarecevole (ital. accarezzevole) muz. umiljato, ljupko. akarecevolmente (ital. accarezzevolmente) tuz. v. akarecevole. akarpija (gr. akagrJa) neplodnost. akatagrafija (gr. a-, Kata, graphfa pisanje) med. nemogunost sreivanja rei u reenice (pri pisanju). akatalektian stih (gr. a-Katalektikos) poet. stih klasikih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. akatalepsija (gr. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja sutine neke stvari, nepoi-manje; neshvatanje, nedostatak razumevanja; med. potres mozga. akataleptian (gr. aKataleptos) nedokuljiv, nepojmljiv, neshvatljiv. akatapozis (gr. a-, Kataposis pijenje) med. nemogunost pijenja ili gutanja. akatarzija (gr. aKathars(a) neistoa; nena-klonost prema istoi; med. neistoa krvi. akatastatian (gr. a-Katastatos) nepostojan, nestalan; med. neuredan, nepravilan (za groznicu). akatist (gr. a- ne, bez, Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici, Hristu i svetiteljima, koja se peva, naroito na Veliku subotu, stojei.

akatistian (gr. a-, Kathfzo) ne sedei, tj. koji se ne peva sedei, nego stojei ili u hodu. akatolik (gr. aKatholiks) hrianin koji ne pripada katolikoj veri, naroito protestant. akaustian (gr. a-Kaustos) nesagorljiv, nezapaljiv. akacija (gr. akak!a) bog. omanje trnovito drvo koje raste u ist. Africi, Etiopiji, od koga se dobija gumarabika; upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaa-vanje nadraaja sluzokoe; kod slobodnih zidara: simbol ednosti i nevinosti (po tome to gr. re akakJa znai nevinost). akaa (ind.) fil. po uenju Upaniada: etar, tj. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat, kao prostorna supstancija". Akaa je ono iz ega sva bia proistiu i u to se vraaju, akaa je starija od svih njih, ona je poslednje ishodite" (Dojsen). akva (lat. aqua) voda. akvabatik (lat. aqua, gr. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na elektrini pogon, snabdeveno reflektorima, kamerama i dr., slui za posmatranje i prouavanje ivota u velikim dubinama (roni do 50 metara). akva Bineli (nlat. aqua Binelli) farm. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazau Bineliju). akvagij(um) (lat. aqua voda, agere voditi) prav. pravo odvoenja vode, pravo isui-vanja zemljita; akvatikum. akva destilata (lat. aqua destillata) hen. destilacijom preiena voda, prekapnica. a kvadro (ital. a quadro) muz. u etiri glasa, etvoroglasno. akvadukt v. akvedukt. akvalung (lat. aqua, eng. lung plua) aparat koji roniocima omoguava disanje pod vodom. akvamarin (lat. aqua, marinus morski) min. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode, vrsta berila. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. akvanautika (lat. aqua, nautika, v.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akvaped (lat. aqua, pes, pedis noga) podvodni bicikl. akvaplan (lat. aqua, planus ravan) sp. iroka daska vezana za motorni amac koja slui za vonju po vodi. akvaplaning (eng. aquaplaning) sp. vrsta skijanja na vodi akvagadodgkoji vue motorni amac. akvarel (ital. acquerello) slika izraena vodenim bojama. akvarelirati (ital. acqerellare) slikati vodenim bojama. akvarelist(a) (fr. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama.

akvarij(um) akvarij(um) (lat. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se uvaju vodene biljke i vodene ivotinje (ribe i vodozemci); mesto u apoteci gde se dri voda. Akvarij(us) (lat. aquarius) astr. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). akvaterarij(um) (lat. aqua, terra zemlja) posuda u kojoj se dre i taje vodozemci (amfibije). akvatikum (lat. aquaticum) prav. v. akvagijum. akvatilije (lat. aquatilia) zool. slatkovodne ivotinje. akvatinta (lat. aqua, ital. tinta boja) gra-fi ka tehnika duboke tampe sli na ba-kropisu po na inu tampanja. akvatian (lat. aquaticus) podvodan, vlaan, mo varan, barovit; koji ivi u vodi, pokraj vode, vodeni; akvatine biljke one koje rastu po barovitim mestima, vodene biljke. akvafortis (lat. aqua, fortis jak) hen. snana voda, spravlja se od alitre i razre ene sumporne kiseline. akvedukt (lat. aqua, ducere voditi) 1. vodovod, vodovodna cev; kanal; 2. graevina podignuta preko reka ili dolina radi prevo enja kanala za snabdevanje naselja vodom. 3. stari rimski vodovod; akvadukt. akvestus konjugalis (nlat. acquestus conjuga-lis) prav. zajednika tekovina mua i ene. akviziter (lat. acquisitor sticalac) trg. 1. ovlaeno lice koje, uz platu ili proce-nat, prikuplja narudbine za robu i muterije; 2. skuplja oglasa (za novine), pretplatnika (na knjige i asopise) i sl.; 3. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravaju e zavode). akvizitor (lat. acquisitor) ovek koji neto sti e, zara uje, nabavlja ili zadobiva. akvizitum (lat. acquisitum) neto to je zadobiveno, nabavljene, steeno. akvizicija (lat. acquisitio) tekovina, steeno dobro, zarada; nabavljanje; z,adobivanje, sticanje. akvijescsncija (lat. aquiescentia) umirenje, umirivanje. akvijescirati (lat. aquiscere) umiriti, zadovoljiti. akvila (lat. aquila) zool. orao; astr. ime jednog sazve a; arh. ukras u obliku orla na zabatu ku e. atiline (lat. aquila) pl. zool. orlovi (orao suri i orao krsta). akvozan (lat. aquosus) pun vode, bogat vodom; kiovit. akvozitet (lat. aquositas) bogatstvo vodom; kiovitost. akedija (gr. aKedeia) v. acedija. akezija (gr. aKesis) v. acezija. akenonoet v. acenonoet.

21

akolada akianoblepsija (gr. a-, kuapbv zagasito-plav, blepo vidim) ned. slepilo za plavu boju. akizam (gr. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje; ret. kad se neko pravi da neto ne mari, npr. kad lisica kae da je gro e kiselo, a medved za ute kruke, do kojih ne moe: Nisu ni bile zrele". akijezis (gr. a-, Kyesis trudnoa) ned. nesposobnost sene da bude oploena. akik (tur. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i erdane. akinezija (gr. aKinesfa) nepokretljivost; med. ukoenost jednog uda ili vie udova, uzetost ivaca. akirija (gr. akuga) neprava upotreba jedne rei, tj. upotreba rei u prenesenom smislu. akiurgija (gr. ake leenje, ergon delo) ned. nauka o le enju se enjem, nauka o hirurkim operacijama. aklamacija (lat. acclamatio) vrenje izbora prostim izvikivanjem, bez pojedinanog glasanja; klicanje, uzvikivanje; par aklamasjon (fr. par acclamation) izvriti izbor, ili usvojiti kakav predlog, jednoglasno, pristankom svih, bez pojedinanog glasanja. aklamirati (lat. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem; izabrati bez pojedinanog _ glasanja; pozdravljati klicanjem. aklastian (gr. aidestos nezatvoren) Opt. koji ne prelama, ne lomi zrake. aklimatacija (nlat. acclimatatio) v. aklimatizacija. aklimatizacija (nlat. acclimatisatio) prilagoavanje tuem podneblju, navikavanje na tuu klimu; prilago enje biljki i ivotinja nekom dotle stranom podneblju, fig. odomaivanje; aklimatacija, aklimacija, aklimatiziranje. aklimatizirati (nlat. acclimatisare) prila-goditi, prilagoava podneblju, naviknuti na neku tu u klimu; fig. odoma iti. aklimacija (nlat. acclimatio) v. aklimatizacija. akmak (tur. a tak) glupan, budala. akme (gr. akte vrhunac, iljak) med. kri-ti no, prelomio stanje u razvoju bolesti. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. god., oblik ruskog larpurlartizma; glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. anne (gr. akpe) med. opti naziv za vei broj konih oboljenja koja su meusobno slina samo po spoljnem izgledu; gnojnica, bubuljica. akognozija (gr. akov lek, gnosis poznavanje) med. poznavanje sredstava za leenje rana. akoemetar (gr. akio ujem, metron mera) med. sprava za merenje stepena ja ine ula sluha; akumetar. akolada (lat. accollata, collum vrat, fr. accolade zagrljaj) sveani udarac maem po

aksridi pl. farm. v. aceridi.


akefalos (gr. aKephalos bezglav) sanjalica; ovek koji ne trpi ni iju vlast. aki (fr. acquit) pla anje, izmirenje nekog dugovanja; priznanica.

22
ramenu novoproizvedenog viteza; tip. zagrada; kuz. znak koji spaja vie nota koje treba istovremeno svirati. akolast (gr. aKolastos) neumeren ovek, prodrljiva!], deronja. akolirati (fr. accoler) obgrliti, zagrliti; vezati za ggritke, takati; staviti u za-grade, zagraditi; trg. spojiti vie stavova u trgovakoj knjizi. akolit (gr. aKluthos) pomonik, pomaga pri vrenju sveanih slubi u katolikoj crkvi. akologija (gr. akoz lek, logia nauka) nauka o lekovima, o sredstvima za leenje rana. akomija (gr. a-, kote kosa) ned. elavost, bezdlanost. akomodacija (lat. accommodatio) udeavanje, po deavanje; akomodacija oka podeavanje onog soiva na razne dallne vienja. akomodirati (lat. accommodare, fr. assoglmoder) podesiti, udesiti, urediti; porav-nati, izravnati, izgladiti; akomodirati se, namestiti se udobno, udesiti se; namiriti se; poravna se, npr. o plaanju nekog duga. akomodman (fr. accommodement) udobno ureivanje kue, sobe i dr.; udeavanje; vansudsko poravnanje, sporazum. akompanjirati (fr. accompagner) pratiti, sprovoditi; kuz. pratiti neije pevanje (solo) instrumentom. akompanjist(a) (fr. accompagner) pratilac; sprovodnik. akompli (fr. accompli) zavren, svren, dovren, okonan; fet akompli (fr. fait accompli) svren in. akonitin (gr. akdniton jedi, nl. Aconitum napellus) hem. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedia; upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralginih bolova. akontacija (ital. a conto) uzimanje na raun, na ime zarade ili primanja, uzimanje unapred, uzimanje predujma; suma koja se uzima na raun, predujam. akontirati (ital. a conto) uzeti (ili uzimati) na raun, unapred, na ime zarade ili primanja, predujmiti. a kong (ital. a conto) trg. na ime, na raun, u ime predujma; unapred; akonto. akord (ital. accordo, fr. accord, nlat. aceordium) kuz. prijatno sazvuje tri tona ili vie tonova; slaganje, sloga, saglasnost; ugovor, pogodba, poravnanje; voj. do-brovollo predavanje nekog utvrenja opsa-ivau; naroiti nain plaanja radnika, po svrenom paretu, a ne nadnicom, otuda: dati neki posao u akord, plaati taj posao po paretu, ne nadnicom. akordamento (ital. accordamento) muz. zglaavanje, udeavanje instrumenata i glasova. akordando (ital. accordando) kuz. zglaavajui, udeavajui.

akrescenziJa

akorder (fr. accordeur, ital. accordatore) kuz. zglasilac, onaj koji udeava (timu-je) instrumente, timer". akordion (ital. accordo) runa harmonika za razvlaenje, pronaena 1829. god. akordirati (fr. accorder) zglasiti, zglaa-vati, udesiti (glasove, ice); sloiti, slagati; sporazumeti se, poravnati se, na-goditi se sa zajmodavcem u sluaju nemogunosti urednog plaanja duga; dati posao u rad s tim da se pla a po svrenom poslu, a ne nadnicama; voj. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada, utvrenja i sl.; odobriti, dopustiti, priznati. akordoar (fr. accordoir) muz. zglasilo, viljuka za zglaavanje, udeavanje muzikih instrumenata. akorporacija (nlat. accorporatio) sjedinjenje, pripadanje, zdruenje. akorporirati (nlat. assogrogage) prisajedi-niti, spojiti, pripojiti, pridruiti, priseo jiti. akosmizam (gr. a-, kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji, kao jedino to doista ivi, samo bog, dok su sve ostale stvari, pa i sam svet, samo modifikacije boanstva, bez istinske stvarnosti; suprotno: ateizam. akosmija (gr. a-, ksmos uredan) neurednost, neistoa; med. bledilo, bolestan izgled lica. akotiledone (gr. a-, kotyledon udubljenje) il. bog. bile koje nemaju razgovetnih kotiledona. akr (eng. asge) engleska mera za povrinu, = 4840 kvadratnih jardi (4046,8 t2). akranija (gr. a-, kranfon lubanja) fiziol. uroena nakaznost glave, kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. akratija (gr. a-, krateia nemo, slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. akratoterme (gr. akratos jak, koji je u punoj snazi, terme, v.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. akreditiv (nlat. accreditivum) punomostvo, punomoje, overenje; otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavau, tj. akreditiranom, do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na raun izdavaa toga pisma (akreditivno pismo); ckrku-larni akreditiv akreditivno, kreditno pismo koje glasi na vie lica ili trgova kih ku a u raznim mestima. akreditirati (nlat. accreditare) ovlastiti, opunomoiti; dati kredit, poverenje; ove-riti; akreditirati se stei ime, glas, uvaenje, poverenje. akrement (lat. accrementum) porataj, prirataj. akrep (arap. 'aqrab, tur. akrep) korpija, uopte svaka otrovna ivotinja; jakrep. akrescenzija (lat. ad- crescere rasti) prira-taj, poveanje.

akribija

23

akrotizam akrodinija (gr. akros, odyne bol) ked. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova, naro ito krajnjih. akrokarpian (gr. akros, karpos plod) bog. koji nosi plod na vrhu. akrokefalija (gr. akros, kephale glava) znat. iljatost glave. akrokolije (gr. akros, kolon ud) t. znat. krajnji udovi tela. akrolein (lat. aseg otar, oleum ulje) hen. bistra i veoma ljuta mirisa tenost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akroliti (gr. akros, Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava, ruke i noge) od kamena. akromazija v. ahromazija. akromatin v. ahromatin. akromatopsija v. ahromatopsija. akromegalija (gr. akros, megas velik) med. uroena uveanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izoblienosti lica, donje vilice, usnica, jezika, nosa, ruku i nogu; takoe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akromikrija (gr; akros, mikrs mali) med. kratko a jednoga ili vie udova. akromion (gr. akromion, akromfa) znat. lopatica, ple e, ple ka. akromonosilabike (gr. akros, monos jedini, syllabe slog) stihovi koji poinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akronim (gr. akros, oputa ime) veta ka skraenica sastavljena od poetnih slova ili po etnih slova neke sloene re i ili vie rei, npr.: Granap=Gradsko na-bavljako preduzee. akropatija (gr. akros, pathos bolest) med. opti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu, kao i ostalih perifer-nih delova tela. akropetalan (gr. akros, petalon list) bog. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike); <upr. bazipetalan. Akropolis (gr . akros, polis grad) gornji grad, gradska tvrava u Atini i ostalim gr kim gradovima. akropostija (gr. akroposthi'a) gornji deo koice na mukom udu, koji se, pri obre-zanju, odseca; stanje pre obrezanja (kod Jevreja); akrobistija. akrosofija (gr. akros, sophia mudrost) najvia mudrost. akrostih (gr. akros, stfchos niz, redak) pesma kod koje po etna, a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku re. akroterija (gr. akroterion vrh, glavica) ark. gornji deo, vrh zgrade, biljke i ivotinje kao ukrasi na vrhu, slemenu gra evina; kljun la e (kao pobedni znak na novcu). akrotizam (gr. akros) fil istraivanje prauzroka, poslednjeg uzroka stvari; tenja za onim to je najvie u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktini akrotizam).

akribija (gr. akribeia) tanost, brilji-vost, savesnost, temeljitost. akribologija (gr. akribologeomai biti taan ili temeljit u istraivanju) savesnost, tanost u govoru, pisanju, istraivanju i, uopte, u ivotu. akribometar (gr . akribes, ta an metron merim) sprava za ta no merenje veoma malih predmeta. akribometrija (gr. akribes, metron) tano merenje. akridofag (gr . akrfs skakavac, phagos dera) skakavcojed, onaj koji se hrani skakavcima. akrizija (gr. akrisfa) nerasudnost, nedostatak u sposobnosti rasuivanja i ocenji-vanja; neodlu nost; med. neodre enost stanja bolesti. akrije (lat. aseg ljut) farm. ljuti, opori lekovi. akrilna kiselina hen. bezbojna tenost SN2 =SNSOON; njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plasti ne mase (poliakrilne smole). akriminacija (nlat. accriminatio) optuba, optuivanje, okrivljavanje. akrimonija (lat. acrimonia) otrina, oporost, gorina; kiselina, ljutina. akritian (gr. akritos neodluan) koji nema sposobnosti suenja, rasuivanja; nekritian. akro- (gr. akros) predmetak u sloenicama sa zna enjem; krajnji, gornji, iljat. akroazis (gr. akrasis) sluanje; itanje, predavanje. akroama (gr. akroama) neto to se ulo ili pggo treba da se uje, razgovor koji prija uvu (naro ito za vreme jela kod starih Grka); predavanje. akroamatian (gr. akroamatikos) koji je odreen za sluanje; usmen, u obliku predavanja; kome je potrebno usmeno objanjenje, tj. teko razumljiv; akroamatino predavanje strogo nauio predavanje za razliku od popularnoga), predavanje koje se slua bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akrobata) (gr. akrobateo idem na prstima) igra na konopcu; vetak u skakanju i prevrtanju u vazduhu, pelivan, prevrta . akrobatika (gr. akrobateo idem na prstima) vetina izvoenja telesnih vebi kojima je cilj razvijanje snage, otpornost, gipko-sti i okretnosti. akrobacija (gr. akrobateo idem na prstima) vetina koju izvodi akrobat; avij. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vre u toku normalnog letenja. akrobistija (gr. akrobystfa) v. akropostija. akrogrami (gr. akro, -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi poinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akrografija (gr. akros, graphfa, pisanje) tip. postupak pri radu kiselinama.

akrofobija

24

aktinije
aktiv (lat. activus delatan, radan, koji radi; radni, koji oznaava delatnost) 1. gram. radno stanje (suprotno: pasiv); 2. skupina najdelatnijih lanova neke organizacije. aktiva (lat. activa) trg. imovina, imanje (novac, hartije od vrednosti, nekretnine); potraivanje (suprotno: pasiva). aktivan (lat. activus delatan) radan, vredan, iv, okretan, pregala ki, ustala ki; jo u slubi, u dejstvu; trg. onaj ija su potraivanja vea od dugovanja; gram. radni. aktivator (lat. activus) hemijska supstanca koja pokree ili poja ava delovanje neke druge supstance. aktivacija (lat. activus delatan, radan) 1. stavljanje u delovanje, pojaavanje delatnosti; 2. hem. metoda za odreivanje tragova elementa pomou ozraivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. aktive (lat. activa) trg. pozitivni sastavni delovi jednog imanja, od kojih sopstvenik ima koristi, za razliku od pasiva, tj. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist, ili su mu ak od tete. aktivi (nlat. activi) pl. 1. u studentskom ivotu: lanovi studentskog odruenja koji obavezno moraju da uestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruenja; suprotno: inaktivi; 2. v. aktiv 2. aktivizam (lat. activus, agere delati, raditi) fil. shvatanje da je za napredak oveanstva od naroite vanosti razuman i stalan uticaj ove jeg znanja i htenja na kulturu i ivot uopte; praktino, aktivizam je etiki zahtev da ovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda ovekova, njegovim stalnim nastojanjem, ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktivirati (nlat. activare) staviti u dejstvo; uvesti u aktivnu slubu; ubrzati, ubrza-vati, pospeiti, pospeavati, pogurnuti. aktivisati (nlat. activare) v. aktivirati. aktivist(a) (lat. activus delatan) onaj koji je delatan, koji dejstvuje, radi u nekoj oblasti (npr. politiki aktivist); fil. pristalica aktivizma. aktivitet (nlat. activitas) ivost, okretnost; delatnost, radinost, marljivost, revnost; delanje, delovanje, dejstvo; aktiv-nost. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. aktivnost (lat. activus) v. aktivitet. aktinidi (gr. aktis, aktinos) hek. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. aktinizam (gr. aktfs, aktinos sunani zrak, zrak) fiz. svojstvo sunanih, nadljubia-stih, zrakova da izazovu hemijske promene; hemijsko dejstvo sun anih zrakova. aktinije (gr. aktfs, nlat. actinaria) 3001. moruzge, morske ivotinje iz porodice anto-zoa, mekanog tela, bez kostura, ive obino pojedinano i esto se odlikuju lepim bojama.

akrofobija (gr. akros, phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. akroholija (gr. akrcholos jarostan, razjaren) jarost, razjarenost. akrocijanoza (gr. akros, cijanoza, v.) med. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos, ake, stopala, ui, usta). aksenija (gr. ahea) negostoljubivost, negostoprimstvo; up. aksenian. aksijalni (lat. axis oca, osovina, os) osni, osovinski. aksilarni (lat. axilla pazuho) pazuni. aksinomantija (gr. axine sekira, bradva. manteia proricanje) proricanje po sekirama. aksiologija (gr. axios vredan, koji vredi, logia nauka) fil. teorija vrednosti, uenje o vrednostima; timologija. aksiom (gr. axioma ugled, autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva nauna istina, oevidna istina, nedokaljiva istina, istina koja se ne moe dokazati (npr.: Nijedno tvrenje ne moe biti istovremeno i tano i netano; Kad su dve koliine jednake tre oj, onda su i me u sobom jednake). aksiomatika nauka o aksiomima; v. aksiom. aksiomatian (gr. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv, oevidan, istinit, koji se ne dokazuje. aksist (nem. Achse osovina) osovina", pristalica HitlerMusolinijeve politike tzv. osovine BerlinRimTokio", koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. aksonometrija (gr . ahbp oca, osovina, metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. aksungija (lat. axis osovina, ungere mazati) mazivo za osovine ili kola; farm. mast, salo. akt (lat. actus, eng. act, fr. acte) delo, radnja; svaka sveana javna radnja, naroito sudska radnja, rasprava, pretres; poz. in; u likovnoj umetnosti: poloaj u koji se namesti iv ovek kao pregled; crte ili slika nagog ovejeg tela; javni spis. akta (lat. actum, pl. acta od agere delati, raditi) pl. dela, radnje; spisi koji se tiu neega, naroito u sudu, dravnim nad-letvima itd.; ostaviti u akta ili ad akta prikljuiti aktima, tj. neku stvar ili molbu smatrati svrenom, odstraniti je, ne raditi po njoj nita; designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci; akta apostolorum (lat. acta apostolorum) pl. dela apostola; akta publika (lat. acta publica) pl. javne radnje, one koje se ti u drave. aktentana (nem. Aktentasche) torba za spise. akter (fr. acteur, lat. actor vrilac, izvrilac) glumac; u esnik u nekoj radnji ili u nekom doga aju.

aktinij(um)

25

akuleiforman

aktinij(um) (gr. aktis) hen. radioaktivan element, atomska masa 227, redni broj 89, znak As. aktinimetar (gr. aktis, metron metar) fiz. aparat za merenje jaine Rendgenovih zrakova pomo u selena. aktinina energija (gr. aktis, energeia delo, rad, zajedniki naziv za energiju svih moguih vrsta zrakova; med. leenje prirodnim i vetakim svetlosnim i rend-genskim zracima, zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr.; talasi nie frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na ive organizme. aktinogram (gr. aktfs, gramma slovo) rendgenska slika; rentgenogram. aktinograf (gr. aktis, grapho piem) fiz. instrument za merenje jaine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar); takoe: instrument koji belei promene (varijacije) u jaini sunanih zrakova. aktinografija (gr. aktis, graphia opis) nauka o zracima; ispitivanje pomou Rendgenovih zrakova. aktinoelektricitet (gr. aktis, elektron) elektricitet to ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktinoidi v. aktinidi. aktinometar (gr. aktis, metron mera) fiz. sprava kojom se meri j anina toplotnog zraenja Sunca. aktinometrija (gr. aktis, metron mera) 1. grana meteorologije koja prouava Sunevu energiju u atmosferi; 2. grana astro-fizike koja prouava skupio zraenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktinomikoza (gr. aktis, mykes gljiva) ned. zarazna bolest najpre opaena kod konja, goveda i svinja, prenoljiva i na ljude, koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika; ispoljava se na organima za va-renje, u pluima (zbog udisanja zarazne praine gljivica) ili na povrini koe ako je na njoj bilo ozleda. aktinomicete (lat. Actinomyces) biol. kona-sti mikroorganizmi na prelazu izmeu bakterija i gljiva, prouzrokovai aktino-mikoze (v.). aktinomorfan (gr. aktis, morphe oblik) bog. zrakast. aktinon (gr. aktis, aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona; hem. znak Ap, redni broj 86, atomska masa 219; zrai H-zrake; poluvreme raspada 3,92 sek. aktinoskopija (gr. aktis, skopeo gledam) med. ispitivanje, prozraavanje rendgenom. aktinoterapija (gr. aktis, therapeia leenje) med. leenje zracima. aktinski (gr. aktis gen. aktinos zrak) fiz. koji hemijski dejstvuje, koji hemijski razlae; aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom; ultravioletni nadljubia-sti zraci, nevidljivi, jesu aktinski.

aktiti (gr. akte strma obala) pl. oni koji stanuju na obali, primorci. aktovka (lat. actus radnja) pozorini komad u jednom inu. aktor (lat. actor) prav. tuilac, izdavalac punomoja; advokat, zastupnik. aktrisa (fr. actrice) glumica. aktu (lat. actu) u istini, stvarno, odista. aktualan (lat. actualis) v. aktuelan. aktualizam (lat. actualis) fil. princip prirodne istorije, naroito geologije i bio-logije, po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aktualizacija (lat. agere raditi, nlat. actualisatio) privoenje u delo, ostvarenje, ostvarivanje. aktualizirati (fr. actualiser) v. aktualizo-vati. aktualizovati (fr. actualiser) initi ili uiniti aktuelnim, ostvariti, ostvariva-ti, privesti ili privoditi u delo. aktualitet (lat. actualis) sadanjost, stvarnost, savremenost, dananjica; sadanja vanost, dananja zanimljivost; teorija aktualiteta psi*. Vuntovo shvatanje da je sutina due doivljaj svesti, a ne neto supstancijalno; danost; aktuelaost. aktuar (lat. actuarius) sudski pisar, pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadletva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktuacija (nlat. actuatio) med. dejstvo nekog leka na organizam. aktuelan (nlat. actualis, fr. actuel) sadanji, dananji, savremen; stvaran, istinit, injeniki; koji je na dnevnom redu; koji se odnosi neposredno na dananjicu; dat, dan; aktuelna energija iva sila, kinetika energija. aktuelnost (fr. actuel) v. aktualitet. aktus (lat. actus) radnja, delo, in, svean in, sveanost, kolska sveanost; spol-no sjedinjavanje, sparivanje. akuzabilan (lat. accusare optuiti, ascusa-bilis) tuljiv, optuljiv; kanjiv. akuzativ (lat. accusativus) gram. etvrti pa-de (na pitanje: koga, to). akuzator (lat. accusator) tuilac, tuitelj, optuilac; suprotno: akuzatus. akuzatorski (lat. accusatorius) prav. tui-laki, optuni; akuzatorski krivini postupak optuni postupak, onaj koji se vodi na osnovu neke tube (suprotno: inkvizitorski krivini postupak). akuzatus (lat. accusatus) tuenik, optue-nik, supr. akuzator. akuzacija (lat. accusatio) tuenje, optuenje, optuivanje. akuitet (nlat. acuitas) iljatost, otrina; naro ito: otrina tona. akuleiforman (lat. aculeiformis) aokast, bodljikast.

akulturacija

26

akceptor akcelerativan (nlat. accelerativus) ubrzavan, koji ubrzava, ubrzavajui. akceleracija (lat. acceleratio) fiz. ubrzanje, ubrzavanje. akcelerirati (lat. accelerare) ubrzati, ubr-zavati. akcelerometar (lat. accelerare ubrzavati, gr. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. akcen(a)t (lat. accentus) gram. naglasak (sloga ili rei); znak za obeleavanje naglaska. akcentovanje (lat. accentus naglasak) gram. v. akcentuacija. akcentovati (lat. accentus) u izgovoru naglaavanjem naroito istaknuti jedan glas, slog ili neku re; staviti, stavljati ak-cente na rei. akcentologija (lat. accentus naglasak, gr. logia nauka) gram. nauka o akcentima; up. akcent. akcentuacija (fr. accentuation) gram. naglaavanje, isticanje, pri izgovoru, jednog glasa, sloga ili neke rei putem naglaavanja; stavljanje znakova za naglaavanje rei (akcenata). akcentus akutus (lat. accentus acutus) gram. otri naglasak; akut. akcentus gravis (lat. accentus gravis) gram. teki naglasak (u gr. i fr. gramatici); gravis. akcentus cirkumfleksus (lat. accentus circumflexus), gram. izvijeni naglasak (u gr. gramatici, kao u molra; cirkumfleks. akcept (lat. acceptus primljen, prihvaen) primanje menice, koje se vri na samoj trasiranoj menici i izraava reima primljena", prihvaena", sprejeta", a kojim onaj na koga je menica vuena izjavljuje da e na sebe vuevu sumu o roku plaanja isplatiti; re kojom se izraava primanje menice; primljena menica. akcepta (lat. accepta) pl. prihodi, dohoci. akceptabilan (nlat. acceptabilis) primljiv, prihvatljiv, usvojljiv. akceptant (lat. acceptans) primalac (kod svakog ugovora, od dveju ugovorakih strana, paciscenata, jedna je promitent ponu-a, a druga akceptant primalac); primalac jedne na sebe vuene menice, trasat. akceptacija (nlat. acceptatio cambii) primanje menice, akcept. akceptibilitet (nlat. acceptibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. akceptilacija (lat. accepti latio) trg. uno-enje u knjigu nekog duga kao plaenog pre no to je stvarno plaen. akceptirati (lat. acceptare) primiti, prihvatiti, priznati, odobriti; akceptirati menicu obvezati se na plaanje menice plamenom zabelekom na samoj menici. akceptovati (lat. acceptare) v. akceptirati. akceptor (lat. acceptare) primalac, odobra-. valac.

akulturacija (eng. acculturation) l. modernizacija (primitivne) kulture; 2. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuih kultura. akumetar (gr. akuo ujem, metron mera) v. akoemetar. akumulator (lat. accumulator gomila, nagomilava) fiz. aparat za skupljanje elektrine energije; skuplja, nagomilava. akumulacija (lat. accumulatio nagomilava-nje) 1. ret. nagomilavanje (rei i izraza); 2. akumulacija kapitala uveavanje kapitala time to se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzee ili poslovi proirili; kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proirenje preduzea i investicija. akumulirati (lat. accumulare) nagomil(av)-ati, sticati, stei, novac. akupiktura (nlat. acupictura) vezenje, vez. akuplirati (fr. accoupler) sparivati, spa-riti; vezivati dva po dva; spajati, spojiti. akupresura (lat. acupressura pritisak iglom) med. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akupunktura (lat. acus igla, nlat. punctura bod) med. nain leenja nekih bolesti, primljen od Kineza i Japanaca, koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akuratan (lat. accuratus) briljiv, taan, uredan, savestan, ispravan. akustika (gr. akustikos, akuo ujem, sluam) fiz. nauka o zvuku. akustian (gr. akuo ujem) koji odgovara zahtevima akustike, podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. dvornice, pozori1pte, crkva), sagraen tako da se rei i topovi mogu svuda lepo i jasno uti; akustina sredstva sredstva koja slue poboljanju ili pojaanju slabog sluha. akut (lat. acutus accentus) gram. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obelea-va kao naglaena, otri akcent. akutan (lat. acutus) otar, prek, koji prisiljava na brzo reenje; akutan bol iznenadan i veoma jak bol; akutia bolest ona koja e se brzo zavriti ili ozdra-vljenjem ili smru, a obino traje do 40 dana. akutangularan (lat. acutus otar, angularis ugaoni) kom. otrougli. akueza (fr. accoucheuse) babica, primalja. akuer (fr. accoucheur) lekar strunjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoom i poroajem. akuersko odeljenje med. odeljenje bolnice u kome se vre poroaji. akuerstvo (fr. accoucher) babitvo, primaljstvo; nauka o trudnoi, poroaju i babinjama. akuirati (fr. accoucher) pomoi eni da rodi, poroditi, babiiti; poroditi se, poraati se.

akcepcija

27
privreivanje; drutvo osnovano na podlozi uplaenih akcija. akcionator (nlat. actionator) tuitelj, tuilac; posrednik, senzal. akcioni (lat. actio rad, delanje) radni, de-latni, koji se tie dejstva; akcioiiradi-jus avij. odstojanje koje moe avion da pree i da se vrati na polaznu taku bez sputanja i uzimanja pogonskog materijala. akcionirati (lat. actio tuba) tuiti, op-tuiti, optuivati. akcipirati (lat. accipere) primiti; opaziti, opaati, osetiti, oseati, uti; shvatiti, razumeti, nauiti. akam (tur. akam) l. prvi mrak, zalazak sunca, prvi deo veeri neposredno posle zalaska sunca; 2. vreme etvrte molitve muhamedanaca, po zalasku sunca. al (tur. al) otvoreno crven, rumen, ruiast; alev. al- (ar. al-) arapski lan, npr. al-kali, alkohol, Al-kuran itd.; esto se upotrebljava i el i ul. a la (fr. a 1a) kao, poput (ega), po, po ugledu na neto. alabandizam umetniko oljarenje, umetnika drljotina (po karijskom gradu Ala-banda, gde je vladao rav umetniki ukus). alabastar, alabaster (gr. alabastros, lat. alabastrum) t. naro ita, veoma tvrda vrsta gipsa, u vodi teko rastvorljiv; alabastersko staklo mutno, poluprovidno staklo. a la bon-er (fr. a la bonne heure) u dobri as. ala breve takt (ital. a la breve takt) takt od etiri etvrtine koji se broji, odn. diri-guje na dva poteza umesto na etiri. Aladin glavni junak u prii o arobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka Hiljadu i jedna no"), koja onome koji je poseduje ispunjava sve to zaeli, Aladnnova lampa. Aladinova lampa v. Aladin. alaj (tur. alay) vojska, odeljenje konjanika; parada, sveana povorka; gomila, svetina, mnotvo. alaj-barjak (tur. alay bayragi) glavna vojnika zastava. alaj-beg (tur. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem peadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). alajbegova slama ono to nema vlasnika, ono o emu niko ne vodi rauna. alajka (tur. halayik) 1. robinja, slukinja; 2. sena opaka jezika, jeziara; 3. pokvarena, raspusna, nemoralna ena. a la kart (fr. a la carte) prema jelovniku, izbor jela po jelovniku. alal, (arap. halal, tur. helal ono pggo je pravedno) blagoslov, srea; u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto; alal im (mu) vera bravo! odlino!

akcepcija (lat. acceptio) primanje, prihvatanje, usvajanje; usvojene zna enje neke rei. akces (lat. accessus, accedere) pristup, pri-laz; stupanje u neko nadletvo radi sti-canja prakse u poslovima; primanje nekog praznika u sud radi praktinog vebanja; med. napad groznice. akcesija (lat. accessio) pristupanje, prila-zak, prirataj; ono to jo pripada glavnoj stvari; stupanje na vlast. akcesist(a) (lat. accessus pristupanje, pristup) poetnik, pripravnik u slubi ili zvanju; ovek koji je primljen u slubu kao pripravnik, na probu. akcesit (lat. accedere pristupiti, accessit) pohvalnica (ueniku pri razdeljivanju nagrada u koli), druga nagrada, sporedna nagrada. akcesoran (nlat. accessorius) sporedan, uzgredan, pomoni. akcidens (lat. accidens, accidere dogoditi se, desiti se) nebitna, sluajna osobina neega (za razliku od esencije ili supstan-cije); sluaj. akcidentalan (nlat. accidentalis) v. akcidencijalan. akcidentalije (lat. accidentalia) sluajnosti; slu ajne osobine neke stvari, koje nisu bitne; sporednosti. akcidence (lat. accidere) pl. tip. fini, naro iti tamparski poslovi za koje se trai struno spremni slagai, izrada tablica, obrazaca, hartija od vrednosti i sl. akcidencija (lat. accidere, accidentia) ono to u jednoj stvari nije bitno, to je promenljive ili sluajno u njoj, a to bi moglo biti i drukije pa da se sutina te stvari ne promeni; sporedan posao, sporedna, sluajna zarada. akcidencijalan (nlat. accidentialis) nebitan, sporedan, sluajan, koji nema veze sa sutinom stvari. akciza (fr. accise, nlat. accisia, lat. accidere doga ati se) prirez; troarina. akcizant (fr. accise) onaj koji plaa prirez, troarinu. akcizirati (fr. accise) odrediti prirez, troarinu, oporezovati. akcizor (fr. accise) troarinac; poreznik. akcija (lat. actio, fr. eng. action) radnja, delatnost, delanje, dejstvo, preduzimlji-vost; trg. udeo, deonica, uee sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeu i dokument o tome ueu. akcionar (fr. acctionnaire) trg. deoniar, sopstvenik deonica nekog trgovakog ili industrijskog preduzea, lan nekog akcionarskog drutva. akcionarsko drutvo u kapitalizmu drutvo sopstvenika akcija nekog preduzea kojima je cilj zajedniki rad i zajedniko

alalija

28

albuminimetar

alalija (gr. a-, lalein brbljati) med. nemogunost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremeaja u govoriim organima. alaliti, halaliti (tur. od helal) l. oprostiti se, pozdraviti se, oprostiti se na rastanku; 2. pokloniti. alaman (nem. Alemanne) gladnica, grameljivac; neobuzdan ovek, pustahija. alamanka (tur. Alman Nemac) vrsta sablje nemake izrade. ala marna (ital. alla marcia) iuz. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu mara, koranice. alantijazis (gr. allas, allantos kobasica) med. oboljenje usled trovanja kobasicom; botulizam. alantoida (gr. allas, eidos izgled, vid, oblik) zool. zaedna beika, zaednica, omota zametka kod viih kimenjaka (sisara, riba i gmizavaca), pomae kod gmizavaca i ptica disanje, a kod sisara jo i ishranjivanje zametka. alantoidna tenost zool. tenost koja se nalazi izmeu alantoide i amniona. alantotoksikon (gr. allas, allantos kobasica, toksikon otrov) hem. otrov koji se razvija u pokvarenim digernjaama i krvavicama. ala prima (ital. alla prima) slik. odmah, najednom slikati, tj. bez prethodnog gruntiranja. alarm (fr. alarme, ital. all'arme) voj. uzbuna, poziv ili znak ka oruju; nemir, nespokojstvo, zabrinutost; strah. alarmantan (fr. alarmant) uznemiravan, koji uznemiruje, uznemirujui, koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost, obespokojavajui. alarmirati (fr. alarmer) uzbuniti, u zbunjivati, praviti uzbunu, pozvati ka oruju; uznemiriti, zastraiti, obespokojiti. alarmist (fr. alarmiste) raznosa uznemiru-juih vesti. alas (ma. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom, ribar; halas. alat (tur. al crven, at konj) alatast konj, rian. alat (arap. alat, tur. alat) pribor, sve to je potrebno za rad, naro ito ru ni, orue. alata (lat. afferre doneti, donositi, allatus donesen) pl. sve ono to sena donese sobom kad se udaje, miraz, prija. alativ (fr. allatif) u ugro-finskoj jezikoj grupi naziv za pade kojim se obeleava predmet kome je upuena neka radnja, na kome e se ostvariti neka radnja. alatracija (nlat. allatratio) lajanje na; napad na nekog grdnjama. alatura (nlat. allatura, afferre donositi) prav. miraz; dodatak u novcu za izdravanje kue. alaturka (ital. alla turca) na turski nain, po turski (za razliku od evropskog, zapadnjakog); supr.: alafrZnka. alaun (nem. Alaun, lat. alumen) stipsa.

alafranka (ital. alla franca) na evropski nain, po evropski, po zapadnjaki (za razliku od turskog, orijentalskog, islamskog); supr.: alaturka. alah (arap. a-ilah) bbg, pravi bog. alacija (nlat. alatio, lat. alatus krilat) davanje krila; fig. ubrzanje, pourivanje. alba (lat. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana; bela, do zemlje duga, koulja katolikih svetenika za vreme mise. Alba Greka (lat. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. albanolog strunjak za albanologiju. albanologija nauka koja se bavi prouavanjem albanskog jezika, knjievnosti i kulture. albatros (eng. albatross) zool. velika bela morska ptica koja nagovetava buru. albacija (nlat. albatio) beljenje, sjajanje metala, naroito bakra; posrebravanje metala; tobonje pretvaranje bakra u srebro; albifikacija. albedo (lat. albus beo, svetao, sjajan) broj koji pokazuje mo odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli; potpuno belo telo imalo bi albedo =1, jer bi odbilo svu svetlost. albertotipija tip. izrada tipografskih ploa fotografskim putem, nazvane po pronalazau, minhenskom fotografu Jozefu Albertu (18251886). Albertina zbirka crtea i gravira u Beu, jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600.000 listova); osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Teena (17381822). albinizam (lat. albus beo) med. nasledio odsustvo bojene materije, pigmenta u koi kod ljudi i ivotinja, usled ega koa i kosa izgledaju bele, a o i crvenkaste. albino (um. albino, lat. albus beo) med. onaj koji boluje od albinizma. Albion (kelt. brdska zemlja") staro, danas samo pesniko ime Velike Britanije. albit (lat. albus beo) min. beli feldspat. albifikacija (nlat. albification) v. albacija. albolit (lat. albus beo, gr. Hthos kamen) vrsta odlinog belog cementa. albugo (lat. albugo) med. bela mrlja na ronjai oka. album (lat. album belo) belina, knjiga sa belim listovima, koju treba ispuniti slikama u boji, crteima i sl.; spomenar, spomen-knjiga; knjiga za skupljanje fotografija, potanskih karata sa slikama, maraka itd. albumen (lat. albumen belance) hem. belanevina. albumin (lat. albumen) hem. belanevinasta materija, belanevina. albuminat (lat. albumen) hem. materija koja u sebi sadri belanevine. albuminimetar (lat. albumen, gr. metron mera) hem. instrument za odreivanje koliine belan evine u mokrai.

albuminozan

29
Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi ivota. algorizam (arap.', gr. rythmcs) v. algoritam. algoritam (arap., gr. rythmos odnos) 1. vetina raunanja, etiri osnovne raunske radnje i udbenik o tome (izraz potie od arapskog matematiara Mohameda ibn Musa Alharizmi); 2. logiki algoritam pokua] da se logike operacije zamene ciframa i raunskim metodama, dakle, pokuaj jedne matematike ili simboli-ke logike; opte usvojen nain pripreme za digitalne raunare; u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam, algaritam. algospazmus (gr. algos bol, spasmos gr) med. gr miia praen bolom. algofon (gr. algos bol, phonos ubistvo) med. sredstvo protiv zubobolje od slaiinog ulja i piritusa. algrafija (gr. graphfa) tip. postupak pri ravnom tampanju aluminijskim mesto kamenim ploama, koji odgovara litogra-fiji. Aldebaran (arap.) astr. volovsko oko", zvezda prve veliine, jasno crvene svetlosti, u sazve u Bika". aldehid (nlat. alcohol, dehydrogenatus li-en vodonika) hen. alkohol lien jednog dela vodonika, organska hemijska tenost ljuta mirisa. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronaena 1606. god.; pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. aldum (tur. aldim) zlato. alduma (tur. aldim akcesi) aenje koje ini kupac nakon kupovine na pazaru ili u ariji; napojnica. ale! (fr. allez) hajdete, idi, napred! alea jakta est (lat. alea jacta est) posl. kocka je baena, tj. konano sam se odlu io na neko delo, sad kud puklo da puklo! Cezare-ve re i kada je preao Rubikon. aleatiko (ital. aleatico) vrsta odlinog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog groa. aleator (lat. alea kocka, aleator) igra kockom, igra na sre u, kockar. aleatorij(um) (lat. alea kocka, aleatorium) igranica, kockarnica. aleatorika (lat. alea kocka) muz. izvoenje koje se temelji na sluajnosti; nastala je u novoj muzici svo enjem kompozicije na niz obrazaca iji se poredak preputa volji izvo aa. aleatorni (lat. alea kocka) sluajan; mat. aleatorna promenljive: sluajna promenljive. alev (pere.) crven, plamene boje. alegat (lat. allegatum) navedeno mesto, na-vod, izvo enje, pozivanje na neki zakon. alegata (lat. allegata) pl. mesta navedena iz drugih dela, uputstva.

albuminozan (nlat. albuminosus) koji sadri belanevinu, belanevit. albuminoidi (lat. albus beo) ned. supstancije po sastavu i poreklu sline pravim belanevinama, od kojih se razlikuju uglavnom po tome to im nedostaju neke amino-kiseline i to su nerastvorl>ive. albuminska hartija fotografska hartija za iju se izradu upotrebljava iz jaja izvaena i na toplom vazduhu osuena belanevina. albuminurija (lat. albumen, gr. ureo mokrim) med. izluivanje belanevine mokraom, kao znak eerne bolesti, bolesti bubrega i dr. albumoze (lat. albus beo) fiziol. supstance izmeu belanevina i peptona koje se stvaraju u elucu i guterai za vreme varenja. alva (tur. helva) v. halva. alvaluk (tur. helvahk) napojnica, nagrada, ast koju daje obi no onaj koji obu e neto novo. alvadija (tur. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka, kukuruznog brana i dr. (boza); slastiar. alvearij(um) (lat. alvearium) konica, pe-lanik, trnka; jedan deo une upljine u kojoj se skuplja una mast. alveolaran (nlat. alveolaris) koji se tie zubnih leita; elijast, elijski; al-veolarni ivci vilini ivci. alveole (lat. alveoli) l. anat. male duplje, jamice i mehurii u pojedinim delovima tela, npr. leita za zube u vilicama, guni mehurii u kojima se vri izmena gasova za vreme disanja i dr.; 2. votane elije u pelinjem sau. alvus (lat. alvus) anat. trbuh; med. stolica, izmet. algaritam (arap., gr. rythmos) v. algoritam. alge (lat. algae) bot. okreni, kriptogamne vodene biljke, bescvetnice, talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). algebra (arap. al-gebr) kat. sastavljanje razdvojenih delova", deo matematike koji istrauje odnose i svojstva brojeva pomo u optih znakova; ra un simbolima po odreenim zakonima; udbenik algebre. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom, znalac algebre. algama (gr. algema) med. bol. algetian (gr. algeo oseam bol) bolan, boleljiv, nastao usled bola. algija (gr. algeo oseam bol) med. bol ivaca, neuralgija. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka, naj e e algi; otuda i naziv. algolagnija (gr. algos bol, lagneia obljuba) med. uivanje u bolu, pouda za bolom, izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. algologija (lat. alga, gr. logia) bog. nauka o algama, okrecima. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e

alegacija

ZO

alegacija (lat. allegatio) navoenje, pozivanje na spis, delo ili pisca; navo enje injenica; tvr enje. alegorizirati (gr. allegoreo drukije izraavam, drukije prikazujem) v. alegorisati. alegorija (gr. allegoria) poet. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukije, a ne reima koje ih direktno izraavaju, slikovit govor, slikovito objanjenje pojma ili misli. alegorisati (gr. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati; izraavati misli zavijeno, u slikama, a ne direktno. alegorist(a) (gr. allegoriks) onaj koji prikazuje neto u slikama, slikovito. alegorian (gr. allegorikos) iskazan slikom, slikovit, zavijen. alegramente (ital. allegramente) v. alegro. alegretino (ital. allegrettino) muz. umereno alegreto. alegreto (ital. allegretto) muz. manje ivo, manje veselo, manje brzo nego u alegro. alegrisimo (ital. allegrissimo) muz. vrlo sivo, vrlo veselo, to ivlje; alegro asai, alegro di molto. alegro (ital. allegro) muz. veselo, sivo, brzo; kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo, ivo i brzo; alegramente. alegro asai (ital. allegro assai) muz. v. alegrisimo. alegro vivae (ital. alegro vivace) muz. ivahno. alegro di molto (ital. allegro di molto) muz. v. alegrisimo. alegro kon brio (ital. allegro con brio) muz. vrlo veselo, sa arom, vatreno; alegro kon spirito, alegro kon fuoko. alegro kon mogo (ital. allegro con moto) muz. uzburkano, hitro, brzo. alegro kon spirito (ital. allegro con spirito) muz. v. alegro kon brio. alegro kon fuoko (ital. allegro con fuoco) muz. v. alegro kon brio. alegro maestozo (ital. allegro maestoso) muz. odmereno hitro, sa dostojanstvom. alegro ma non tropo (ital. allegro ma pop troppo) muz. ne odvie brzo. alegro moderato (ital. allegro moderato) muz. umereno veselo, umereno brzo. alegro non tango (ital. allegro pop tanto) muz. ne mnogo brzo. alegro furiozo (ital. allegro furioso) muz. strasno i brzo. aleja (fr. allee) drvored; etalite izmeu dva reda drve a; uzan prolaz. alejkum selam (tur. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir me u vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji, koji poti e iz Aleksandrije, po-morskog grada u Donjem Egiptu, koji je osnovao 331. pre n.e. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle nae ere glavno sedite gr kog obrazovanje i gr ke knjievnosti; otuda: aleksandrij-

ska biblioteka, aleksandrijski gramati- ari, aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska kola), i dr. aleksandrina svili slina tkanina od lana i pamuka. aleksandrinac poet. dvanaesterac, esto-stopni stih sa cezurom posle estog sloga, nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom, iz HP veka; klasi an stih Francuza. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih nau nika-tumaa; up. Septua-ginta. aleksandrinstvo nauio sitniarstvo, suva u enost radi u enosti, bez ikakve veze sa stvarnim ivotom, kao npr. u HUP veku. aleksandrit (gr.) min. vrsta dragog kamena. aleksija (gr. a-, lexis govor) psih. patoloka nesposobnost da se pisane ili tampane rei itaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). aleksin (gr. alexo pomaem, titim) hem. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane elice. aleksipiretikon (gr. alexo branim, rug vatra) med. sredstvo protiv groznice. aleksit (gr. alexo branim) med. sredstvo za spasavanje i pomo, naroito protivotrov; aleksiterijum. aleksiterian (gr. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov, protivotrovni. aleksifarmakon (gr. alexo branim, pharmakon lek) med. lek protiv trovanja, protivotrov. aleksifarmacija (gr.) nauka o protivotro-vima. alektacija (lat. allectatio) mamljenje, primamljivanje, izazivanje drai; ist rad (u bakrorezu). alektriomantija (gr. alektryon petao, man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alektriomahija (gr. alektryon petao, mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alelopatija (gr. allelon naizmenian, pat-hos doivljaj, delovanje, uticaj) nauka koja se bavi prou avanjem biohemijskih uticaja izme u biljaka. aleloftorija (gr. allelon meusobni, uzaja-mni, phtefro unittavam, allelophthorfa) fil. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon, u prirodi i ivotinjskom svetu, za nemilosrdnom meusobnom borbom i uni-tavanjem. aleluja (hebr. hallal, hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama; pesma u slavu boga; aliluja. alem (arap. alam znak, simbol) neki dragi kamen spram koga se vidi veerati, u pono i kao u po dana" (nar. pesma); u arapskom, pored ostalih mnogih znaenja, ova re zna i i pozla ene jabuka na vrhu minareta.

alemanda

31

alimfija

alemanda (fr. allemande) muz. igra u 2/4 ili 4/4 taktu, umerenog tempa (nemakog porekla). Alemani (nem. Alemannen) staronemaki naziv glavnog i najveeg dela stanovnitva june Nemake, za razliku od vladajuih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemaku Alemanj", tj. zemlja u kojoj ive Alemani). alentando (ital. allentando) muz. poputajui, zadravajui, usporavajui; alen-tato. alentato (ital. allentato) muz. v. alentando. aleiteza (gr. allos drugi, thesis poloaj, metanje) med. prisustvo stranih tela u ovejem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. aleopat (gr. alloios drukiji, pathos bolest) lged. v. alopat. aleopatija (gr. alloios, pathos) ned. v. alopatija. alergeni (gr. allos drugi, ergon delo) ned. supstancije ivotinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. alergija (gr. allos, ergon) med. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam ve jednom ranije bio zaraen. alergian (gr. allos, ergon) med. koji pati od alergije. alet (arap. hhilat) odelo; sveana, po asna haljina kojom je sultan darivao vezire. aletiologija (gr. aletheia istina, logia) nauka (ili: uenje) o istini. aletofil (gr. alethes istinit, philos prijatelj) prijatelj istine, onaj koji voli istinu; filalet. aleuromantija (gr. aleuron penino brano, mantefa) proricanje iz brana koje se prinosi na rtvu. aleurometar (gr. aleuron brano, metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i isto e brana. aleuron (gr. aleuron penino brano) bog. okruglasta i kristalizovana organska tvar, slina zrncu, u biljnim elijama, sastavljena od kristalizovane belane-vine. aleuronat (gr. aleuron penino brano) bog. belanevina koja se nalazi u penici. alef (hebr. aleph) prvo slovo jevrejskog i fenianskog pisma; up. alfa. alibi (lat. alibi) prav. drugde, na drugom mestu, stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu, gde je ta ista osoba, prema tvrenju neke druge osobe, u odreeno vreme toboe bila; dokazati svoj alibi znai: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. aligator (ital. alligatore, p. el lagarto) zool. ameriki krokodil; kajman. aligacija (lat. alligatio) meavina metala nejednake vrednosti u jednu masu, slitina,

smesa, legura; fig. primesa, primesak, dodata alijaa. aligirati (lat. alligare) sliti, slivati, sme-a legirati. alizari (p. alizari) bog. levantinske bro; kore broa. alizarin (p. alizari) hen. lepa crvena boja ko se danas dobiva iz antracena, dok je ran dobivana iz korena broa; aliza-rins modrile* najlepa i najpostojanija alizarins modra boja, iste vrednosti kao i indigo modra boja; ua. alizari. aliirati (fr. allier) vezati savezom, sklopiti save udruiti; svezati brakom, opri-jatelji obino: aliirati se. alija (arap. 'aliya) prazna i nenaseljena sp hijska zemlja. alijaa (fr. alliage) v. aligacija. alijansa (fr. alliance) spajanje, udruivan savez; oroavanje, prijateljstvo; bra veza; Sveta alijansa (fr. belle alliance), le ili sveti savez izmeu Rusije, Pruske Austrije 1815. god. alijas (lat. alias) inae, sem toga, drugim putem drukije. alijevacija (lat. alienatio) otuivanje, otu-enj razmena, prodaja, zalog; med. odstupanje o prirodnog stanja; duhovno ra-strojstvo (la alienatio mentis). alijenizam (lat. alienus tu, fr. alienisme) me duevno rastrojstvo, ludilo. alijenirati (lat. alienare) prav. otuiti, otu-iva ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu); odvrati premamiti (muterije); poludeti. alijenist(a) (fr. alieniste) lekar za duev bolesti. alikante (p. alicante) vrsta panskog vina okoline grada Alikante. alikvaitan (lat. aliquantum) mat. koji se sadri veem broju, ali ovaj nije njime deljiv b ostatka, npr. 5 i 7 su alikvante ili alikvan delovi broja 12; supr. alkkvotan. alikvota (lat. aliquoties) mat. broj koji se sadri drugom broju bez ostatka, npr. 2, Z, 4, 6 alikvote broja 12. alikvotan (lat. aliquoties) koji se sadri veem broju bez ostatka. aliluja, v. aleluja. aliment(a) (1. alimenta) pl. novac za izdravan i vaspitanje vanbrane dece. alimentar (lat. alimentarius) prav. onaj koji p nekom zavetanju prima izdravanje. alimentarna intoksikacija med. trovanje hranom alimentacija (lat. alimentatio hranjenje) ishran izdravanje, npr. vanbrane dece. alimentirati (nlat. alimentare) ishranjivaizdravati, snabdeva hranom. a limine (lat. a limine, s praga) odma smesta, odluno (npr. odbiti neki predlo ponudu, savet i sl.). alimfija (gr. a- ne, bez, lat. lyrnpha voda) me nedostatak limfnih lezda.

al ingroso

32

Alkuran elektropozitivni su, hemijski najreak-tivniji, razlau vodu; vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. alkaloidi (arap. halkali, gr. efdos) hem. azot-ni organski spojevi biljnog porekla, otrovni i gorka ukusa; do danas ih je u hemiji poznato vie od sto (kinin, ko-kain, kofein, atropin, morfin, nikotin, strihnin, teobromin i dr.), od kojih su neki veoma lekoviti. alkatifa (arap., p. alcatifa) fini orijen-talski ilim, sa osnovom od vune i svile, a arom od zlatnog i srebrnog konca. alkejski stih (gr. Alkalos) poet. stih od pet stopa, od kojih su prve tri i poslednja jambi, a etvrta anapest i-i-i-i i-i-), po slavnom gr kom liri aru Alkeju, iz Mitilene na Lezbosu, koji je iveo 600. god. pre nae ere; alkejska strofa strofa od etiri stiha, od kojih dva jedanaester-ca, jedan deveterac i jedan deseterac. alkovn (arap. al-qubeh, p. alcoba) odeljenje odre eno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja, nego tek iz drugih odeljenja, kroz staklena vrata i prozore; udubljenje u sobi sa posteljom; lonica. Alkoran (arap. Al-qur' ap) v. Korav. al korzo (ital. al corso) trg. po kursu, po sadanjoj vrednosti novca. alkotest (kovanica od delova rei alkohol i lat. testis svedok) provera koliine alkohola u nekom organizmu. alkohol (arap. al-qohhlu) l. najbolji, savreno pre i en prah, npr. od kore kina-- drveta, eleza i dr.; 2. potpuno prei en piritus izlu en iz vina, piva, rakije i dr.; opojno pi e. alkoholat (arap.) vrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. alkoholatura (arap.) hem. meavina sveih biljnih sokova sa alkoholom. alkoholi (arap.) pl. hem. organska hemijska jedinjena ugljenika, vodonika i kiseonika. alkoholizam (arap.) opti naziv za sve tetne uticaje na oveji organizam i drutvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pi a, naro ito rakije. alkoholizacija (arap.) hem. osloboenje pirituse od vode, pre i avanje alkohola; mean>e alkohola sa nekom tenosti. alkoholizirati (arap.) hem. preista do stepena najve e fino e, npr. neki prah; izlu iti piritus iz neke tenosti; osloboditi od vode; pomeati sa alkoholom. alkoholi ar (arap.) ovek koji je suvie odan uivanju alkoholnih pia, pijanica. alkoholometar (arap., gr . metron mera) sprava za odre ivanje koli ine alkohola u nekom opojnom piu. alkoholometrija (arap., gr.) nauka o odre ivanju koliine alkohola u nekom opojnom piu. Alkuran (arap. Al-qur' ap) v. Koran.

al ingroso (ital. ali ingrosso) trg. na veliko; up. an gro. alineja (lat. a od, linea red) nov red, novi pasus, novi paragraf; odeljak koji poinje novim, neto uvu enim redom. alinjirati (fr. aligner, lat. a linea) pore-ati u jednom pravcu, poravnati po koncu, doterati pod konac, postrojiti, urediti, svrstati. aliptika (gr. alefpho maem, trljam) vetina masiranje, nauka o le enju trljanjem. alir(a) (fr. allure) hod, nain kretanja; trag divljai; fig. nain hoda i dranja nekog oveka, ponaanje, vladanje. aliskaf (lat. ala krilo, gr . skaphos la a) vozilo s krilima, hidrokrilac, vodokri-lac. aliteracija (nlat. aliteratio) poet. pesnika figura koja se sastoji u tome da vie rei u jednom stihu poinju jednim istim su-glasnikom, npr.: Ona poji po putu putnike". aliterirati (lat. ad littera slovo) praviti aliteraciju; slu ajno ili hotimino ponavljati ista slova, iste slogove. alitura (lat. alere hraniti, alitura) hranje-nje, ishrana, sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono to je izgubilo. alifatina jedinjenja hem. organska je-dinjenja u ijim su molekulima atomi ugljenika povezani meu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. alka (tur. halka) v. halka. alkazar (arap.) dvorac, dvor, palata. alkalescencija (nlat. alcalescentia) hem. preovlaivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. amoni-jaka. alkalescirati (nlat. alcalescere) hen. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). alkali (arap. halkah) hem. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka; potaa. alkalizacija (nlat. alcalisatio) hem. proizvo enje (ili: dobivanje) lune soli. alkalizirati (lat. alcalisare) hen. proizvoditi (ili dobijati) lunu so. alkalij (arap. halkah) hen. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka; potaa. alkalije (arap.) pl. hem. hidroksidi alkalnih metala, imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. alkalimetar (arap. halkalf, gr. metron mera) hem. sprava kojom se odreuje koliina istih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potai ili soli. alkalimetrija (arap. halkah, gr . metron mera) he, nauka o ispitivanju sode ili potae; ispitivanje sode i potae pomou alkalimetra. alkalni metali hem. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum, natrijum, ka-lijum, rubidijum, cezijum i francijum;

almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtaa, nazvanog, verovatno, po grofu Almavivi, junaku Bomareove komedije i Mocartove opere Figarova enidba". Almagest (arap. al, gr. megfste, syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog; gr. megale syntaxis, lat. magna constructio veliki sklop. almada, almadet (arap. al ma'dijat) crnaki amac od kore drveta; vrsta brze jedrili-ce u istonoj Indiji. almaz (gr. asamas, tur. elmas, arap. almas) dijamant. alma mater (lat. alma mater mati koja hrani) asna majka", naziv za univerzitet i veliku kolu. almanah (arap. al-manakh) kalendar; godinjak, zbornik koji izlazi godinje. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. crvenol>ubiasti granat (dragi kamen). almarada (tl. almarada) bode sa tri reza. al marko (ital. al marco) trg. prema istoj teini zlata i srebra. almoraham (arap.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. almukantarat (arap.) astr. krug na nebu para-lelan sa vidikom, horizontom. alo- (gr. allos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: drugi, drukiji, razli it, npr. alogen; up. alotigen. alogandromelin (gr. allos drugi, apeg, ap-dros ovek, melos ud) zool. nakaznost koja se sastoji samo u tome to neka ivotinja ima udove sli ne ove jim. alogen (gr. allos drugi, genos rod) stranac, tuinac. alogija (gr. alogfa) nerazumnost, nesmilje-nost, besmislica, glupost. alogian (gr. a-, logos um, razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom, nerazuman, nelogian. alogotrofija (gr. alogos protivan svrsi, trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela; nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. alograf (gr. allos drugi, grapho piem) tu rukopis, tu potpis. alodijalan (nlat. allodialis) slobodan od pla anja danka. alodijalna dobra (stnem. al-, 6t) imanja koja su postala od lenskih feudalnih, no s tom razlikom to je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati, zaduiti ih, prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. alodij(um) (stnem. al-6t) slobodno dobro, tj. ono koje nije dobiveno u leno, nego koje je potpuna sopstvenost, nasleeno dobro. alodoksija (gr. allos drugi, doxa miljenje) drukije (ili: pogreno) miljenje ili uenje; up. heterodoksija. aloin (gr. aloe) hen. materija koju sadri u sebi li e biljke aloje.
Z Leksikon

33

alotriofagija aleja (gr. aloe) vot. istonjake, naroito afri ka, biljna vrsta iz ijeg se li a cedi gorak sok, od koga se spravljaju lekovi. alokacija (nlat. allocatio) dodavanje, dodatak; trg. odobravanje nekog rauna, ili stavke docnije unesene u ra un. alokvij(um) (lat. alloquium) v. alokucija. alokvirati (lat. alloqui) osloniti, oslovlja-vati. alokucija (lat. allocutio) oslovljavanje; kratka beseda, kratak govor, naroito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor; alokvijum. alolalija (gr. allos drugi, laleo brbljam, govorim) ned. pravljenje omaaka u govoru, pogrean govor. alomorfizam (gr. allos, morphe oblik) slinost ili identinost strukture dveju supstancija sa razli itim kristalnim oblicima. alomorfija (gr. allos, morphe oblik) hen. v. alotropija. alon (fr. allons) hajdmo!, napred!, ura! alon (fr. allonge) trg. list koji se prila-e uz menicu, a na koji se stavljaju indosa-menti; produak, produetak, nastavak (npr. na nekom stolu); dug konopac pomou koga se konji u e kasanju. aloniman (gr. allos drugi, bputa ime) pod drugim (ili: tuim) imenom. alopat (gr. allos, pathos bolest) med. lekar koji lei pomou alopatije; prijatelj, pristalica alopatije; up. aleopat. alopatija (gr. allos, pathos) ned. metoda leenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo; alopateki metod leenja, upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva, metod koji se danas uopte primenjuje u naunoj medicini (supr.: homeopatija); aleopatija. alopekija (gr. alopekia opadanje dlaka, kose) ned. bolest opadanja kose, elavljenje, elavost; alopecija.

alopecija ned. v. alopekija.


aloplastika (gr. allos drugi, plassein uobli-iti, uobliavati) med. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog; transplantacija. aloteza (gr. allos, thesis postavljanje) llv. prelaenje jednog glasa u drugi. alotigen (gr. allothi na drugom mestu, gen-pab ra am) koji je postao drugde. alotrije (gr. allotrios tu) pl. sporedne (ili: tue) stvari, tua zanimanja; nered, nepri-stojnost. alotriodontija (gr. allotrios, odtis zub) nametanje tu ih, vepgga kih zuba. alotriologija (gr. allotrios, logos govor) meanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. alotriofagija (gr. alltrios, phagein jesti) ned. bolesna elja za jedenjem stvari koje nisu za jelo.

alotropan

34

alternacija

alotropav (gr. allos drugi, tropos nain) heh. koji se pojavljuje u vie razliitih oblika ili stanja. alotropija (gr. allos, tropos) he*, svojstvo tvari, supstancije, elementa da se poja-vl>uje u posve razliitim oblicima, npr. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant; alomorfija; up. izomerija. alotrofija (gr. allos, trophe hrana) bkol. osobina ljudi, ivotinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu iveti od anorgan-skih jedinjenja, nego im je potrebna organ-ska hrana; supr. autotrofija. alohorija (gr. allos, choreo idem, raspro-stirem se) bkol. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljanjih faktora: vetrom, ivotinjama, vodom. alohroizam (gr. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alohroiav (gr. allohroos) koji menja boje, koji se preliva. alohton (gr. allos drugi, chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. allaka (per. alpacca) l. zool. vrsta peruanske late, veoma cenjene po svojoj odlinoj vuni; 2. kordiljerska tkanina od alpakine vune; 3. hen. galvanski posrebrena elitna, novo srebro. al- pari (ital. al pari) trg. jednak, koji ima jednaku vrednost, iste vrednosti ili sadrine; jednakost nominalne i stvarne vrednosti, naroito kod novca. alpijski (lat. Alpes, alpinus) koji pripada Alpima, koji ima oblik Alpa; alpijska rasa, mali, kratke lubanje i sme e boje lica ljudi koji ive oko Alpa, u istonoj i junoj Evropi. alpini (ital. alpini) voj. alpijski lovci, italijanske i francuske trupe, od 1872, za uvanje i zatitu alpijskih dolina. alpinizam (lat. Alpes) poznavanje i prouavanje Alpa, naroito: penjanje na Alpe; u irem smislu: sva nauna i sportska bavljenja visokim planinama; planinski sport, planinarstvo. alpinist(a) prouavalac Alpa, penja na Alpe; planinar. alpinistika (lat. Alpes) v. alpinizam. alpinum (lat. alpinum) vrt zasaen alpij-skim biljkama, naroito vetaki breuljak u vrtu zasa en alpijskim biljkama. al pjaere (ital. al piacere) muz. po volji, prema dopadanju, kako se ho e. al pjaimento (ital. al piacimento) muz. v. al pjaere. alporama (lat. Alpes, gr . orao gledam, vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina, pogled na gleere, lednja-ke. al punto (ital. al punto) u taku, savreno tano, potpuno saglasno; apunto. alrauna (stnem. alruna, nem. Alraune) u nemakoj mitologiji: duh koji prorie, docnije neko malo demonsko bie u ovejem

obliku; po tome nazvan koren mandragore, koji je slian ovejem liku, iz koga su, po starom verovanju, postali ti patuljci--proroci; gatalica, arobnica. al rigore di tempo (ital. al rigore di tempo) muz. strogo u taktu. al seko (ital. al segno) nuz. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. alster v. ulster. alt (lat altus visok, ital. alto) muz. drugi glas, vii srednji glas; peva koji peva alt; mezosopran. altan(a) (lat. altus, ital. altana) apx. balkon, isggust, doksat na gornjim spratovima neke graevine. alta otava (lat. alta ottava) muz. izraz kojim se oznauje da treba izvoditi za oktavu vie. altar (lat. alta aga visok rtvenik) v. oltar. alteja (gr. althaia, lat. althaea) vot. beli slez, biljka iji se koren upotrebljava kao lek protiv kalja. alterancije (nlat. alterantia) pl. med. v. alte-rativa. altera pare (lat. altera pars drugi deo) druga strana, protivna, protivnika strana. alterativa (nlat. alterativa) pl. ned. lekovi koji izazivaju promenu, koji postepeno poboljavaju sokove. alteracija (nlat. alteratio) menjanje na gore, promena, izmena, preobraanje, preina-enje; pogorp!anje; oteenje; uzbuivanje; uzbuenje, uasavanje, gnev; muz. akord ili ton povien ili snien hromatskim znakom. alter ego (lat. alter ego drugi ja) 1. lice koje je od drugog nekog lica ovla eno da moe potpuno u njegovo ime raditi, zamenik, zastupnik; 2. ovek po miljenju i oseanju potpuno blizak i srodan drugom nekom oveku, istomiljenik. alterirati (nlat. alterare) menjati, promeniti, izmeniti na gore; kvariti, pokvariti, pogorati; uplaiti, zbuniti; uzbuditi, rasrditi. alterkacija (lat. altercatio) prepirka, ra-spra, svaa; raspravljanje, diskusija. alternativa (lat. alternativa) izbor izmeu dvoga, opredeljivanje za jednu od dve odluke, teak izbor jedne od dveju mogunosti; log. alternativni sudovi su 1. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni, npr.: Galilej je otkrio zakone padanja", ili: Zakone padanja otkrio je Galilej"; 2. oni disjunk-tivni sudovi iji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi iskljuuju, npr.: Jedno elektrine telo je ili pozitivno ili negativno elektrine". alternativan (nlat. alternativus) naizmeni-an. alternator (nlat. alternator) fiz. maina za proizvoenje naizmenine struje. alternacija (lat. alternatio) smenjivanje, odmenjivanje; smena, odmena; smenjenost, od-

alternirati

35

alciora alumen (lat. alumen) min. stipsa. alumin (lat. aluminium) min. v. aluminijum. aluminat (lat. aluminari vaspitavati, odgo-jiti) zavod u kome se uenici, pored vaspitavanja, i hrane, pansion; alumneum. aluminijum) (lat. alumen stipsa) hem. element atomske mase 26,98, redni broj 13, znak A1, metal po boji i sjaju stoji izmeu srebra i platine, tvri od cinka a meki od bakra, tegljiv i kovan, u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifine teine; alumin. aluminozan (lat. aluminosus) stipsast, stip-sat. alumneum (nlat. alumneum) v. aluminat. alunirati (lat. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec, sleteti na Mesec. alfa (gr. alpha) prvo slovo u grkoj azbuci; fig. poetak; alfa i omega (a, ) prvo i poslednje slovo grke azbuke, tj. poetak i kraj neega, sve i sva; alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka, potiu iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. procesu alfaraspada; sastavljeni su od dva protona i dva neutrona, odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-estice). alfabet (prva dva grka slova alpha, beta) gram. latinska ili koja druga slova, osim irilskih i glagoljskih, u odreenom redu; alfabetski red red slova kakav je u alfabetu, tj. a, b, c, d . . . alfabetar (gr. alpha a, beta b) 1. spisak izraen alfabetskim redom; 2. poetnik u itanju i pisanju; 3. fig. poetnik u emu (u nekoj nauci, vetini, zanatu i dr.). alfa-zraci v. pod alfa. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra, ZO delova cinka i 10 delova nikla, gal-vanskim putem posrebrene novo srebro; naziv po pronalazau, fr. hemi aru Al-fenu. alfitomantija (gr. alphiton jemena pre-krupa, jemeno brano, mantefa) gatanje u jemeno brapo. al fresko (ital. al fresco po sveem) slik. slikano posnim bojama po svee malteri-sanom zidu. Alhambra (arap. Al-hamrah) crvena kua", mavarske kraljevska palata u Granadi, najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alhemija (arap. al-qimia) naziv za najstariju hemiju, naroito kod Arabljana; docnije, u Evropi srednjeg veka: nenauno bavljenje hemijom; tobonja vetina pravljenje zlata; alhimija. alhidada (arap. al-hadat) re.v. pokretni lenjir, deo nonijusa, za merenje uglova. alhimija (arap. al-qimia) v. alhemija. alhimist(a) (arap. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom, onaj koji pravi zlato veta-kim putem; tajanstveni srednjovekovni nauenjak. alciora (lat. altiora) v. altiora.

menjenost; ped. 1. neizmeninost u rasporedu asova izmeu teih i lakih predmeta; 2. ako u jednom razredu ima vie grupa, onda dok se jednoj predaje, druge imaju tzv. tiho zanimanje, npr. da neto prepisuju, crtaju i sl.; gram. prevoj (kvali-tativni, kvantitativni, samoglasniki, suglasniki). alternirati (lat. alternare) smenjivati se, odmenjivati se; kolebati se; med. alterni-raju a groznica povratna groznica. alterum tantum (lat. alterum tantum) jo jednom toliko, dvostruko; trg. kamate koje su se popele do visine glavnice. altes (fr. altesse) visoanstvo, visost, svetlost (titula). altimetar (lat. altus visok, gr. metron me-rilo, mera) visinomer, sprava za merenje visina. altimetrija (lat. altus, gr. metrfa) vetina ili nauka merenja visina. altin (tur. altin) l. zlato, turski zlatni novac, dukat; 2. ruski bakreni novac. alting (dan.) islandski parlamenat. altiora (lat. altiora) pl. vie stvari, via znanja, vie nauke; ii od altiora (alciora) ii napred, ii navie, teiti za viim stvarima; alciora. altist(a) (ital. alto) uz. peva koji peva alt. altokumulusi (lat. altus visok, cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 48 km; up. kumulus. altostratusi (lat. altus, stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 48 km; up. stratus. altruizam (od ital. altrui drugi, lat. alteri huic ovom drugom) fil. nain oseanja, miljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih blinjih, pa i celoga oveanstva; ljubav prema blinjima, nesebinost; termin potie od O. Konta; tuizam. altruist(a) ovek koji se u svom miljenju i radu upravlja ljubavlju prema blinjima, ovekoljubac. altum silencijum (lat. altum silentium) duboka tiina, duboko utanje. aluvijalan (nlat. alluvialis) nanosni. aluvij(um) (lat. alluvium naplava, naplavljeno) geol. najgornji, tj. najmlai slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. aluvio (lat. alluvio naplavljenje) prav. poveanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem; ovo poveanje pripada sopstveniku obalskog zemljita na osnovu tzv. aluvionog prava. aludirati (lat. alludere) smerati, nianiti, ciljati na koga ili to; posredno rugati se ili prebacivati nekome neto, bocka-ti. aluzija (lat. allusio, alludere smerati) nianjenje, ciljanje na koga ili to; govorka figura u kojoj se, mesto prave stvari, kazuje njoj sli na koja lako moe da podseti na onu pravu; pr. aluzivan.

36

ambasad a

alak (tur. alcak niskog rasta) nikakav ovek, lopov, varalica, prepredenjak. aldamija (arap. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. amabile (ital. amabile) kuz. ljupko, umilno, neno; amabilmente, amorevole, amorozo.
amabilmente amabile. (ital. amabilmente) muz. v.

amagazinaa (fr. emmagasinage) smetanje u magazin; taksa koja se plaa za learinu u magazinu. amagazinirati (fr. emmagasiner) smetati u magazin, ostaviti na uvanje. Amadis (fr. Amadis de Gaule) lit. junak jednog velikog starofrancuskog kruga pria; fig. junak iz romana, ljubavnik koji se ponaa kao vitez. amazezis (gr. a-, masaomai vaem) med. nemogunost vakanja hrane. amazon (gr. Amazon) sp. ensko odelo za jahanje, amazonsko odelo. amazonke (gr. a- ne, bez, mazos dojka, Amazon) mit. one koje nemaju dojki", legendarne hrabre stanovnice enskih drava u kojima se nisu trpeli mukarci, sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja enskog stanovnitva. Po prii, njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lake mogle rukovati lukom i strelom; bile su veoma ratoborne, hrabro su branile svoju dravu, ak i pravile upade u tue zemlje i vrile osvajanja. U ovome mitu sauvani su tragovi koji ukazuju na postojanje drava sa ginekokratskim reimom, tj. sa vladavi-nom majke i ene; fig. junakinja, ratobor-na ena, junak ena, mukobanja, smela jahaica. amazonsko odelo sp. v. amazon. amajlija (tur. hamail, hamayli) amulet, talisman; predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih toboe titi od zla; hamajlija. amaksofobija (gr. ataha kola, phobos) med. strah od vonje. amalgam (arap. gr. malagma olakavne sredstvo, malassein smekati) hem. spoj, slitina, legura ive sa drugim metalima, npr. sa kalijumom, natrijumom, bakrom, zlatom, srebrom i dr. amalgamacija (nlat. amalgamatio) hen. spajanje metala sa ivom; fig. stapanje. amalgamirati (arap. armagan, gr. malassein smekati) hem. spojiti sa ivom, sliti ivu sa drugim metalima (v. amalgam); fig. zdruiti, tesno otopiti (u jedno). amalgamisati (arap. armagan gr. malassein) v. amalgamirati. amalin (arap. hammal, tur. hamal) nosa tereta. amam (arap. hammam, tur. hamam) tursko kupatilo s parenjem. amandin (fr. amandine) bademov sapun.

amandirati (fr. amender) poboljati, poboljavati, popraviti; predloiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. amandman (fr. amendement) dodatak ve gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja; pobolj-anje, popravka. amanet (tur. emanet) preporuka, okrilje, bezbednost; poverenje, uvanje, zavet, svetinja; predmet koji se daje na uvanje, ostava. a manko (ital. a manco) trg. traenje preduj-ma, predujam, potraivanje; gubitak, manjak, dug. amans-amens (lat. amans-amens) koji je zaljubl>en, budala je. amanman (fr. emmanchement) slik. prilagoavanje delova celini. amara (lat. amara) pl. far. gorki lekovi, gorka sredstva. amarant (gr. amarantos neuvenljiv) bog. krasuljak, junoamerika biljna vrsta iji cvetovi zadravaju svoju boju i kada se sasue. amarela (ital. amarella, lat. amarus gorak) bog. vrsta vinje koja se odlikuje svojom krupnoom i nakiselim ukusom vina. amarin (nlat. amarinum) hem. gorka materija. amari&a (etiop.) dananji zvanini dravni jezik u Etiopiji, inae jezik vlada-jueg i najkulturnijeg etiopskog plemena, Amharaca. amartija (gr. amartia) grepost, neistota; krivica traginih junaka; hamartija. amarulentan (lat. amarulentus) gorak, pun gorine. amasirati (fr. amasser) gomilati, nagomi-lati, nagomilavati, nakupiti. amater (fr. amateur, lat. amator koji voli) onaj koji se bavi neim, npr. naukom, umetnou, vetinom itd., iz ljubavi, a ne profesionalno, diletant, ljubitelj. amatija (gr. amathia) neznanje, neobrazovanost. amatrisa (fr. amatrice, lat. amatrix) ljubiteljka, prijateljica umetnosti, amaterka. amaurozis (gr. amaurosis zamraenje) med. zamraavanje vida; crna mrena u oima, slepilo, slepoa. amaurotian (gr. a-mauros mraan, taman) bolestan u oima; slep. ambaura (fr. embouchure) muz. pisak na gornjem delu limenog duvakog instrumenta; u irem smislu: usnik kod svih duva-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. ambalaa (fr. amballage) pakovanje, upakivanje; pribor za pakovanje, sargija; nagrada za pakovanje, pakovarina. ambasada (fr. ambassade, lat. ambactus sluga, kletvenik) poslanstvo, predstavni-tvo neke strane zemlje u jednoj dravi; stanite ambasadora.

ambasado r

37

ameblirati

ambasador (fr. ambassadeur) poslanik najvieg ranga, opunomoeni predstavnik jedne drave kod druge drave. ambi- (lat. ambo) predmetak u sloenicama sa znaenjem: i jedan i drugi, oba, obadvo-jica, oboje. ambivalentan (lat. ambo oboje, valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ambivalencija (lat. ambo oboje, valere vredeti) pst. dvostruka privlanost; isto-vremena pojava duevnih oseanja (npr. ljubav i mrnja) prema istoj osobi. ambigvitet (lat. ambiguitas) dvosmislenost, dvosmislica. ambidekster (nlat. ambidexter) denjak u obe ruke, ovek koji se podjednako slui i desnom i levom rukom; fig. licemer, onaj koji ivi po naelu: pomozi bog, arije, na sve etiri strane. ambideksteritet (nlat. ambidexteritas) denjatvo u obe ruke, podjednaka sposobnost u sluenju desnom i levom rukom; fig. licemerstvo. ambijenat (lat. ambire obilaziti; opkoljava-ti) sredina, okolina, drutvo u kome neko ivi i radi. ambijent (lat. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad; molilac. ambiologija (lat. ambo oba, gr. logia) dvosmislen izraz, dvosmislica. ambilokvija (lat. amb, loqui govoriti) dvosmislen govor. ambirati (lat. ambire) traiti slubu, obilaziti nekoga i moliti za mesto; ii za im, teiti za im. ambis (gr. ambyssos) bezdan, ponor, provalija; fig. propast. ambiskada (fr. embuscade) zaseda, busija. ambitus (lat. ambitus) obilaenje; traenje ega, naroito nedozvoljenim nainom, putem podmiivanja i sl.; pokriven hodnik oko crkve; opticaj, kruna putovanja. ambicija (lat. ambitio) astoljublje, slavoljublje, tenja za neim, stremljenje emu. ambiciozan (lat. ambitiosus) astoljubiv, slavoljubiv. ambl (fr. amble) jax. ravan hod konja. amblem (gr. emblema, fr. embleme) znak; znamenje, obeleje, simbol; emblem. amblijafija (gr. amblys tup, slab, are pipanje) med. neosetllvost, slabost ula pipanja. ambliopija (gr. amblys, ops, 6p6s vid, oko) med. slabovidost. amblozis (gr. amblosis pobaaj) med. v. ambloma. ambloma (gr. ambloma pobaaj) med. pobacivanje, pobaaj, abortus; amblozis. amblotika (gr. amblosko pobaciti) pl. med. sredstva za izazivanje pobaaja; abortiva. ambo (lat. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja, od pet, u istom redu jedne tombolske karte.

ambonoklast (gr. ambon katedra, predikaonica, klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambra (arap. 'anbar, tur. amber, sskr. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju pue sa duvanom. ambrasirati (fr. embrasser) zagrliti, obgr-liti, celivati, poljubiti; voj. dovesti izmeu dve vatre. ambrel(a) v. amrel. ambrinirati (fr. embrunir) slik. prevui tamnom bojom, potamniti. ambrozija (gr. ambrosfa) kit. jelo koje daje besmrtnost, hrana vinjih bogova; fig. jelo koje okrepljuje, izvrsno jelo; up. nek-tar. ambrozijski (gr. ambrosis) bogovski, koji pripada bogovima, natprirodan; boanski, divan. ambroid (arap. 'anbar, sskr. ambara mirisna smola, gr. eldos izgled) presovan ilibar, koji se dobiva u krupnim komadima tako to se veliki broj sitnih komada ilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambrotipi pl. fotografije na staklu koje titi lak i druga fina staklena plo a. ambulant (lat. ambulare hodati, ambulans) trg. lice koje se bespravno bavi trgovakim posredovanje!. ambulanta (lat. ambulantia) med. pokretna ili poljska bolnica; bolesnika stanica, ustanova za pruae prve i hitne pomoi. ambulantni (lat. ambulans, ambulare hodati, ii) putujui, pokretni; nestalan; ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da lei u postelji, nego dolazi lekaru na leenje; ambulanta pota putujua, eleznika pota. ambulanca, ambulancija (ital. ambulanza, nem. Ambulanz) v. ambulanta. ambulatorija (lat. ambulatoria) ned. ustanova gde se pregledaju i lee bolesnici koji ne moraju da lee u postelji, nego dolaze na leenje po potrebi. ambusta (lat. ambusta, amburere ogoreti, opaliti) pl. med. opekotine. ambuman (fr. embouchement) utok, ue (reke); otvor klanca ili tesnaca; voj. usta topovske ili puane cevi; muz. dulac, pisak na rogu, svirali itd. amvon (gr. ambon izboenje na titu) u pravoslavno] crkvi: uzvieno mesto ispred oltara, na soleji, sa koga se itaju Sveto pismo (apostol i evanelje), molitve, propovedi i pomeni; amvon simboliki predstavlja kamen koji je aneo odvalio sa groba Hristovog. amebv (gr. amoibe promena) zool. mikroskopom vidljiva ivotinjice (jednoelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. ameblirati (fr. ammeubler) kuu snabdeti nametajem, kuu namestiti potrebnim stvarima.

amebni

38

aminokiseline ametodian (gr. a-methodiks) koji nije ra-en po jednom utvrenom redu, planu; nenau an, koji je bez reda i na ela. ametrija (gr. a-metrfa) neravnomernost, nesrazmernost, nejednakost, nepravilnost. ametrian (gr. a-metrfa) neravnomeran, nesrazmeran, nejednak, nepravilan. ametropija (gr. a-metron, ops vid, oko) med. zajedni ki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka, mana oka u prelamanju svetlosti. amigdalin (gr. amygdalon badem) bademova gorina, glikozid u gorkom bedemu, jezgru ljiva, kajsija, bresaka, treanja; otrovan. amigdalitis (gr. amygdale badem) med. zapaljenje krajnika. amid (nlat. amida) hen. amonijak iji je vodonik zamenila kiselina. amidin (nlat. amida) hen. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brana. amizantan (fr. amusant) zabavan, zanimljiv, prijatan, razonodan. amizeta (fr. amusette) zabavica, razonoda; igra ka; voj. vrsta lakog poljskog topa. amizirati (fr. amuser) zabavljati, zanimati, uveseljavati, razono avati. amikabili mode (lat. amicabili modo) na prijateljski na in, na lep na in. amikabilis kompozicio (lat. amicabilis compositio) prav. prijateljski sporazum, prijateljska nagodba. amikalan (lat. amicus prijatelj, amicalis) prijateljski, drugarski. amiksija (gr. a-, tuha sluz) ned. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amilacea (nlat. amylacea) pl. farn. lekovi koji sadre u sebi skrob. amiloza (gr. amylon skrob) hen. organsko jedinjenje SvN10O5, ili mnogogubo toga; ned. v. amiloidna degeneracija. amiloidva degeneracija med. skupljanje belan evine izme u elija svih organa, naro ito slezine, jetre, bubrega i creva, koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. amilum (lat. amylum, gr. amylon) hen. skrob, tirak, skrobno brano. amimetian (gr. a-mfmetos) nepodraljiv. amimija (gr. a-, mfmesis podraavanje) med. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. amin (hebr. amen) tako neka bude! re kojom se obino zavravaju molitve; otuda: rei amin privesti kraju, zavriti; amen. amivi hem. opti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. aminokiseline hen. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belanevina u varenju; neophodne su za izgradnju organizma i za normalne ivotne procese.

amebni (gr. amoibe promena) koji potie od amebe, prouzrokovan amebama. ameboidno kretanje zool. kretanje elija u ovejem telu pomou pseudopoda; nazvane po tome to je najpre vi eno kod ameba. amelioracija (nlat. amelioratio) pobolj-anje, poboljavanje, popravljanje, doterivanje, npr. zemljita, imanja. ameliorirati (lat. melior bolji, fr. ameliorer) poboljati, poboljavati, popraviti (zemljite). amen (hebr. amen) v. amin. amenija (gr. a-, men mesec) ned. v. amenorea. amenomanija (gr. a-, men, manfa) ned. duevni poremeaj kod ena kao posledica izostajanja mese nog pranja. amenorea (gr. a-, men, rheo teem, curim) med. izostajanje enskog mesenog pranja; amenija. amentes cit. re kojom su stari Egipani nazivali podzemni svet. amencija (lat. amentia) med. ludilo. amencija aktiva (nlat. amentia activa) med. naglo ludilo. amencija okulta (nlat. amentia occulta) med. potajno, skriveno ludilo. amencija parcialis (nlat. amentia partialis) ned. delimino ludilo. amencija senilis (nlat. amentia senilis) med. staraka slaboumnost. amencija simpleks (lat. amentia simplex) med. jednostavna, opta duevne slabost. amerikav (fr. americaine) otvorena kola na etiri to ka; vrsta platna. amerikanizirati (fr. americaniser) poame-ri iti, poameri avati. amerikanizmi pl. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amerikanka agr. 1. vrsta vinove loze; 2. vrsta konice ameri kog tipa; 3. vrsta lubenice. americij(um) hem. hemijski elemenat, znak At, redni broj 95, atomska masa 243; pripada grupi trans-urana; vepggaki napravljen 1946. god. ametabolan (gr. a- ne, bez, metabole promena, preobraaj) koji se ne menja, nepromenljiv; ametabolni insekti zool. insekti koji nisu podloni metamorfozi. ametabolija (gr. a-, metabole) biol. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti lie na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobraaja. ametabolian (gr. a-, metabole ) biol. koji nije podloan metamorfozi, nepromenljiv. ametist (gr. a-, methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubiaste boje (po verovanju starih Grka uva od pijanstva). ametista (gr. a-methystos) pl. med. sredstva koja spre avaju pijanstvo. ametodist (gr. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenau no, oljar.

aminterije

39

ampatma n

aminterije (gr. atupb branim, odbranjujem, nlat. amynteria) pl. med. zatitna sredstva, lekovi koji slue za predohranu. amiotrofija (gr. a-, mys mii, trophe ishrana) med. veoma teka i neizleiva deja bolest, kao posledica tekih promena u rtenja noj modini. amirante (tl. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u paniji. emisija (lat. amissio) gubitak, gubljenje. amitoza (gr. amytto param, razdirem) biol. direktna deoba jedra u ivotinjskoj ili biljno j eliji. amitoti an (gr. amytto param, razdirem) biol. kod koga postoji amitoza. amida (tur. amica, amca) stric; fig, starac, deda. amnezija (gr. a-, mnesis seanje) med. kratkotrajan, dugotrajan ili stalan, delimi an ili potpun gubitak sposobnosti seanja. amnestija (gr. amnestia zaboravljanje) prav. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oprotaj kazne koju ta krivica povlai. amnestika (gr. amnestike) sposobnost ili vetina zaboravljanja neprijatnih doivljaja i uspomena. amnestirati (gr. amenesteo zaboraviti) pomilovati, oprostiti kaznu, predati zaboravu krivicu. amnikolist(a) (lat. amnicola) stanovnik pokraj reke. amnion (gr. amnos jagnje) med. vodenjaa, veoma nena i providna maramica od ljuspastih elija koja sainjava unutranji ovoj oko za etka u materici, koju odvaja od za etka tzv. amnionova voda. amnitis (gr. amnos) med. zapaljenje vodenja- e, amniona. amok (mal.) neobina i strana vrsta ludila kod malajskih uro enika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom tranju sretne. Amon (hebr. Amon, gr. Ammon) kit. glavno boanstvo starih Egip ana, koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima; simbol stvarala ke snage i ra anja. amoniemija (gr. ammoniakon amonijak, haima krv) med. trovanje krvi amonijakom. amonijak (gr. ammoniakn, lat. salammoniacus) hem. jedinjenje azota i vodonika, bezbojan gas, ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze, otrovan i nagriza kou (naziv po Amoniji, oblast u Libiji, koja je dobila ime po eg. bogu Amon-u). amonij(um) (lat. amonium) hem. jedinjenje azota i vodonika, kao sastavni deo niadora i dr. sloenih jedinjenja. amoniti (hebr. Amon, gr . nastavak -ites, nlat. cornu Ammonis Amonov rog) geol. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonoaca; up. Amon.

Amor (lat. Atog) mit. bog ljubavi, radosti i ale kod starih Rimljana (odgovara grkom Erosu); fig. ljubav. amoralan (lat. a-, mos, mori obiaj) koji je bez morala, koji ne zna za moral, bezmora-lan. amoralizam (lat. a-mos, mori) fil. bezmoralnost (ovako je nema ki filozof Ni e nazvao svoje etiko shvatanje, koje odbacuje dotadanji moral). amor vincit omnija (lat. amor vincit omnia) posl. ljubav sve pobeuje, ljubav je jaa od svega. amorevole (ital. amorevole) muz. v. amabile. amoreti (ital. amoretti) t. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate deice zabavljene raznim poslovima; amoriti. amoriti (lat. amor ljubav) v. amoreti. amorozo (ital. amoroso) l. muz. v. amabile; 2. ljubavnik, zaljubljeni. amore (fr. amorce) mamac, vab (za divlja); barut za popraivanje, popralja ; kap-sla za paljenje mina; gra. zupasta ivica zida. amorsirati (fr. amor cer) metnuti mamac, vabiti, mamiti; potpraiti, potprai-vati (puku), staviti kapelu. amortizacija (nlat. amortisatio) l. postepeno, po zakonom utvr enom planu izvo eno vra anje duga, naro ito dravnih zajmo-va; 2. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglau-ju za nevaee (mortifikacija); 3. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine; 4. otu enje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi (mrtvoj ruci"); amortizman. amortizer, amortizator (lat. amortisare) tehn. sprava za ublaavanje potresa (obino kod motornih vozila). amortizirati (nlat. amortisare) 1. otplai-vati, vraati neki dug postepeno; 2. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevaeim; 3. prodati ili ustupiti imanje crkvi (mrtvoj ruci"); amortirati. amortizman (fr. amortissement) l. v. amortizacija; 2. vrh. ukras na vrhu gra evine. amortizovati (nlat. amortisare) v. amortizirati. amortirati (fr. amortir) v. amortizirati. amorfan (gr. a-, morphe oblik) bezoblian, nakazan; min. bezoblian, nekristalisan; supr. kristalan. amorfizam (gr. a-morphos) bezoblinost, nakaznost; min. bezoblinost, nekristalnost; supr. kristalnost. amorfija (gr. a-, morphe) bezoblinost, nakaznost. ampatman (fr. empatement) slik. slikanje debelim slojem boja.

ampelografija

40

amfiblestroida

ampelografija (gr. ampelos okot; vinograd, graphia) nauka o vrstama vinove loze i groa. ampelurgija (gr. ampelurnfa) vinogradar-stvo. amper fiz. jedinica za merenje jaine elektrine struje, nazvana po slavnom franc. matemati aru i fizi aru A. Amperu (1775 1836): jaina struje koja prolazei kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeu njih silu 2 H10"' njutna. ampermetar (fr. Ampere, gr. metron mera) fiz. tehniki istrument za merenje jaine elektrine struje; galvanometar ija ska-zaljka neposredno, na jednoj skali, pokazuje broj ampera koji protiu kroz kalem ice. ampir (fr. empire) carstvo, carevina, naroito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone ; ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I, koji je podraavao staru rimsku umetnost iz doba careva. ampirans (fr. empirance) trg. poputanje ili pogoravanje kvaliteta robe; teta na brodu. amplektivan (vlat. amplectivus) koji obuhvata, obuhvatan. amplijativ (lat. ampliativus, ampliare poveati, proiriti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine, za razliku od superlativa, najvieg stepena. amplijacija (lat. ampliare proiriti) irenje, proirivano; prav. odgaanje sudskog procesa o ijem se predmetu jo ne moe doneti presuda; izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amplitude (lat. amplitudo obimna veliina, irina) geogr. luk na horizontu izmeu izlaska i zalaska sunca; prostranost; fiz. najvee udaljenje od ravnotenog poloaja; meteor. najvea razlika u vazdunom pritisku; ret. nain izraavanja nadugako i nairoko. amplifikativan (nlat. amplificativus) proirivan, koji proiruje, koji uveliava, uveliavajui. amplifikacija (lat. amplificatio) proiri-vanje, proirenje, razvijanje, razgranja-vanje, pojaavanje, uveliavanje; razrada, ira obrada; iscrpio govorniko izlaganje. amplifikovati (lat. amplificare) v. ampli-ficirati. amplificirati (lat. amplificare) proiriti, proiriva, razviti, razvijati, razgranato, razgranavati, opirno izlagati, izloiti; uveati, uveliati. amploaje (fr. employe) slubenik, nii inovnik; nametenih, pomonik, kalfa. amportiranje (fr. emporter) voj. zauzimanje, otimanje, osvajanje.

amportirati (fr. emporter) voj. oteti, zauzeti, osvojiti; anportirati se, planuti, ri-srditi se, ustriti se. ampule (lat. ampulla boica) ispupena, bokasta boica za mast, ulje, belilo; crkve--ni sud u kome se dri vino i voda za prieivanje (u katolikoj crkvi); inat. bokasto proirenje na cevkastim organi-ma, npr. na po jednom kraju polukrunih kanala uva itd.; teh. staklo elektrine sijalice. ampule (lat. ampullae) pl. nadute, bombaste rei, razmetanje. amputacija (lat. amputatio odsecanje) med. potpuno odvajanje, odsecanje ranjenih, razmrskanih, spaljenih i uopte neizlei-vih delova tela; fig. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amputirati (lat. amputare odsedati) med. odvojiti, odsei; fig. otcepiti, nasilno odvojiti. amrel, amrela (ital. ombrello) rauni tit od kie i sunca, kiobran, suncobran; ambrel, ambrela. amuzija (gr. amusfa) nenaklonost muza, oskudica u smislu i oseanju za ono to je umetniko i lepo; neobrazovanost. amuzian (gr. amusia) koji ne uiva ljubav muza, tj. koji je bez smisla i oseanja za ono to je umetniko i lepo, nepesniki; neobrazovan. amulet (lat. amuletum) amajlija, predmet koji toboe ima arobnu mo da titi od bolesti i svake druge nesree, zbog ega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom, obino na vratu. amundizam (gr. a-, lat. mundus svet) fil. shvatanje po kome samo bog postoji, a svet ne postoji; bog je apsolutni duh, a svet je samo treperenje, igra toga duha. amureta (fr. amourette) mala, prolazna ljubav, ljubav bez strasti. amfi (gr. amphi) predl. oko, okolo, unaokolo; u sloenicama: s obe strane, sa svih strana, na oba naina. amfibija (gr. amphi, bios ivot) aaij. avion snabdeven i tokovima i amcima, te tako sposoban da uzlee i da se sputa i na suvo i na vodu; up. amfibije. amfibije (gr. amphibios koji ive na suvu i u vodi) pl. zool. vodozemci. amfibijski (gr. amphibios) vodozemski; fig. dvojak, prevrtljiv. amfibioliti (gr. amphibios, Hthos kamen) pl. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amfibiolog (gr. amphibios, logos) zool. onaj koji se bavi prou avanjem amfibija. amfibiologija (gr. amphibios, logfa) nauka o amfibijama. amfiblestroditis (gr. amphiblestron mrea) ned. zapaljenje mrenjae oka. amfiblestroida (gr. amphiblestreides mre-ast) anat. mrenjaa oka.

amfibol

41

anagnozm a sedita za gledaoce; zgrada u kojoj su stari Rimljani prire ivali gladijator-ske predstave; fig. gledaoci. amfiteatralan (gr. amphi-theatron) koji je polukruna oblika i koji se stupnjevito penje. amfitomian (gr. amphitomos) dvorez, sa dva reza (no). amfitropian (gr. amphi, trpos obrt) koji se obr e na obe strane. amfora (gr . atr ogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispup en glineni kr ag sa uza-nim grliem i dve drke u kome su drali vino. amfoteran (gr. amphoteros) hem. dvojak, i luni i kiseo; amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme; amfo-terne tvorevina kol. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre, koje su, dakle, istovremeno i neptunskek pluton-ske. amfoterodiplopija (gr . amphoteros, diploos, ops) med. dvostruko gledanje, ali svakim okom druk ije. amir (tur.) esti mesec u turskom kalendaru. an- (gr. ap) u gr kim sloenicama, ispred samoglasnika, daje rei odrino znaenje, odgovara naem ne-, latinskom in-, nemakom il- itd. ana (gr. apa) predl. na, po, uz; kroz, du; do, oko. anabaza (gr . ana-basis penjanje, uzlaenje) iz niih predela u vii, ili kretanje od mora prema unutranjosti zemlje; naroito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlaeg protiv svoga brata; med. razvijanje i ja anje bolesti. anabaptizam (gr. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krtenje u zrelim godinama. anabaptist(a) (gr. ana-baptizo) pristalica ponovnog krtenja u zrelim godinama; pr. ana baptistiki. anabatian (gr. anabafno uzlazim) koji se penje, koji napreduje, koji raste; anaba-tina groznica med. groznica koja hvata svakog dana, stalna groznica. anabioza (gr. apa, bfos ivot) ponovno oivljavanje sasuenih ili promrzlih ivotinja. anabolizam (gr. anabole uzlazak, penjanje, uspon) biol. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgra uje hemijske sastojke elija i tkiva pri rastenju, razvoju i obnavljanju tkiva. anaglipti (gr. anaglypta) pl. um. polureljef-ni umetni ki radovi; anaglifi. anagliptika (gr. anaglyptike) vetina ra- enja reljefnih ili polureljefnih ukrasa, slika i sl. anaglifi (gr. anaglypha) v. anaglipti. anagnozma (gr. anagnosma) tivo.

amfibol (gr . amphfbolos dvosmislen, sumnjiv) min. vrsta minerala iz reda sloenih silikata, zelene i crvenkaste boje i tvrd kao elik. amfibolija (gr. amphibolfa) dvosmislenost, dvosmislica. amfibolian (gr. amphfbolos) dvosmislen. amfibrah (gr. amphibrachys) poet. metrika stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (UU). amfigeneza (gr. amphi, genesis raanje) zool., bog. v. amfigonija. amfigonija (gr. amphi-gignomai) zool., bog. spolno mnoenje, spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju razliitih elija; amfigeneza. amfigurija (gr. amphi, gyrcs krug) prosi-panje rei uzalud, besmisleno brbljanje, zbrka re i i pojmova; amfiguri an. amfigurist(a) (gr. amphi, gyros) onaj koji govori bez repa i glave, smetenjak, baljezgalo, tru alo. amfideum (nlat. amphideum) ned. otvor (ili: usta) materine. amfidiplopija (gr . amphi, diploos dvostruk, ops oko) med. dvostruko gledanje na oba oka. amfikarpian (gr. amphi, karpos plod) bog. koji ra a plodom iznad i ispod zemlje. amfilogija (gr. amphilogia) spor, prepirka; protivrenost. amfilogian (gr. amphflogos) sporan, sumnjiv. amfimakros (gr. amphimakros) poet. metrika troslona stopa: dug-kratak-dug (U); amfimacer, kretikus. amfimacer (gr.) poet. v. amfimakros. amfimetori (gr. amphi, meter mati) pl. sinovi dveju matera a jednog oca. amfimiksis (gr. amphi, meignymi meam) biol. spajanje rasplodnih elija. amfioks (gr. amphi, oxys otar) zool. najprostiji kimenjak, ribolika morska ivotinja, velika nekoliko santimetara, veoma vana za nauku, jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogota u sloenom telu ki menjaka objasni; od pravih ki menjaka razlikuje se po tome to nema kotanog ni hrskavi avog skeleta, srca ni pravog mozga. amfipatori (gr. amphi, pater otac) pl. deca dvaju o eva a jedne majke. amfipneuma (gr . amphi, pneuma dah, disanje) med. teko disanje, sipnja, astma. amfismila (gr. amphi, smile no za seenje i reskanje) no sa dva reza, naro ito za anatomsku upotrebu. amfisciji (gr. amphi, skia senka) pl. geogr. stanovnici arkog pojasa koji svoju senku u jedno godinje doba bacaju prema severu, a U Drugo prema jugu. amfiteatar (gr. amphi-theatron) polukruna pozornica; uzvieno mesto prema pozornici, sluaonica polukruna oblika koja li i na stepenice i na kojoj su

anagnoriza

42

analgetik

anagnoriza (gr. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roaka, prijatelja) kao sastavni deo starogrke drame. anagvosti (gr. ana-gnostes) pl. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su sluili kao itai ili prodavai po boljim kuama; u starije hrianske vreme: oni koji su, za vreme slube, itali pojedine glave iz Sv. pisma. anagnostici (gr. ana-gnostes) pl. tragini pesnici koji su svoja dela pisali samo za itanje, a ne za prikazivanje. anagoga (gr. an-ago) uzdizanje; svoenje na neto optije ili duhovno; alegorino tumaenje Biblije (up. anagogija); ned. kaljanje krvlju, bacanje krvi. anagogija (gr. an-ago uzvodim) tajni smisao, alegorino znaenje; oduevljenje, uzdizanje duha apstraktnom razmiljanju i sl. avagram (gr. anagramma) najpre: obratno itanje jedne ili vie rei, npr. rob je anagram od bor, mir od Rim; zagonetka koja se sastoji u tome to se slova jedne rei napiu razliitim redom; re napravljena premetanjem slova druge rei razliitog znaenja. anagraf (gr. ana-grapho napiem) sprava koja, radi ponovnog otiska i umnoavanja, pie obratno. anagrafa (gr. ana-grapho) med. propis leka, recept. anadema (gr. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi; v. dijadema. anadiploza (gr. ana-dipldo udvojiti, udvostruiti) udvajanje; ret. ponavljanje rei, retorska figura koja se sastoji u tome to se naredna reenica poinje reima kojima je prethodna zavrena; med. udva-janje napada grozninih bolesti. avadoza (gr. ana-dosis) fiziol. srazmerna podela sokova i hrane celom telu, varenje, probava. anaerobe (gr. apa, aeg vazduh, bfos ivot) pl. zool. bakterije koje mogu iveti bez kiseonika, klice koje se mogu razvijati i raz-mnoavati tek kad im se otkloni kiseonik. anaerobionti (gr. ap-, aeg, bfos ivot) pl. zool. v. anaerobe. anakalipterija (gr. ana-kalypto otkrivam) sveano skidanje vela sa mlade. anakampterija (gr. ana-kampto savijam, skreem) sklonite za sirotinju, obino pored crkava i manastira. anakamptika (gr. ana-kampto) ont. nauka o dobijanju svetlosti, katoptrika; ahust. nauka o odbijanju zvuka. anakamptian (gr. ana-kampto) o d bojni, koji odbija (svetlost, zvuk). anakatabat (gr. apa, kata odozgo dole, bai'no idem, dolazim) meteor. uspostavljanje ravnotee meu slojevima vazduha: kada, pri duvanju jakog vetra, velika koliina vazduha pojuri odozdo navie, onda se ista

tolika koliina sputa iz visine k zemlji. anakatarzis (gr. ana-kathafro oistim) med. ienje grudi od sluzi, iskaljavanje. anakatartika (gr. ana-kathafro) pl. med. sredstvo za ienje grudi od sluzi; anaka-tarti na sredstva. anakefaleoza (gr. ana-kephalaio ponoviti u glavnim takama; sjediniti u celinu) zdruivanje u celinu; kratko ponavljanje neega; rekapitulacija. avaklaza (gr. ana-klasis prelamanje) ont. prelamanje svetlosnih zrakova. anaklastika (gr. anaklastos prelomljen) ot. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova, diopgrika. anakliza (gr. ana-klfno nasloniti se) med. naslanjanje le ima, poluleei poloaj bolesnika. anakojnoza (gr. ana-koino saoptiti kome to ocene radi) zajedniko savetovanje i dogovor, sporazumevanje. anakolema (gr. ana-kollao nalepiti) med. mast za zara ivanje rana. anakolut (gr. anakoluthon) gram. v. anakolutija. anakolutija (gr. anakoluthia nedostatak u vezi, nemanje veze) gram. nedostatak u pravilnosti reenine konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naroito posle duih umetnutih reenica, ili usled izostavljanja rei, koje se onda moraju po smislu dopuniti; anakolut. anakolutian (gr. anakoluthos) nepravilan, bez veze. anakovda zool. najvea zmija tropske Amerike. anakreontika (gr. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta, s tematikom o prolaznosti ivota i o uivanju u vinu i pesmi. anakreontiari pl. grupa nemakih pesnika XVIII veka koji su, po ugledu na Anakreonta, pevali ljupke, katkada i frivolne pesmice. anakriza (gr. anakrisis) ispitivanje, prethodna istraga. anakruza (gr. anakrusis) etr. naglaavanje, udaranje glasom na slog. anakteza (gr. anaktesis) med. okrepljenje, ozdravljenje. anakuza (gr. apa, akuo ujem) med. gluvoa usled oboljenja slunog ivca. anakufizma (gr. anakuphisma dizanje, podizanje) telesna okretnost koja se stie vebanjem. analan (lat.) koji se odnosi na anu s; inat. marni; analni otvor zadnji otvor creva. analgezija (gr . analgesia) med. bezbolnost, neosetljivo1, prestanak (ili: gubitak) oseanja bola; analgija. analgetik (gr. ap-, algos bol) med. sredstvo za ublaavanje odnosno su zbi j anje oseaja bola.

analpca

43

anamnez a lanjavanjem na sastavne delove (misli, tela itd.); analist(a). analitiki (gr. analou rapglanjavam, razreavam) koji se zasniva na metoda analize; koji se odnosi na analitiku; analitiki jezici IKK. jezici u kojima se odnosi jedne rei prema drugim delovima u re enici izraavaju u najve em broju slu ajeva tzv. analiti kim oblicima, tj. oblicima sastavljenim od vie rei (npr. srpskohrv. noem sintetiki oblik i nem. mit dem Messer analitiki oblik). analog (gr . analogon slian, odgovaraju i) lingv. re jednog jezika koja, semantiki, etimoloki, morfoloki itd., odgovara re i drugog jezika. analogan (gr. analogos) slian, podoban, saglasan, odgovarajui, srodan, istovrsan; koji odgovara nekom zakonu, pravilu, tipu ili obrascu. analogizam (gr . analogismos) fil. dokaz (ili: zaklju ak) na osnovu sli nosti. analogizirati (gr. ana-logizomai) uporedi-ti, upore ivati, sravniti, sravnjivati; dokazivati ili zaklju ivati na osnovu slinosti. analogija (gr. analogfa) slinost, istovr-snost, istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima; zaklju ak po analogiji log. zakljuak iz pojedinanog ili posebnog o pojedinanom ili posebnom kao sli nom; fizi ke analogija delimi na slinost izme u zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava, koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objanjavaju (Maksvel). analogija jurio (nlat. analogia juri) slinost pravna, saglasnost sa pravnim naelima. analogisti (gr. analogfa) predstavnici pravca u klasi noj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja uva podudarnost izmeu misli i govora. analogi an (gr . analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom, tipom, obrascem; slian, odgovaraju i, podoban. analogon (gr. analogon) slian ili odgovarajui predmet (ili: dogaaj), slino (ili: odgovaraju e) stanje; analogon racionis (nlat. analogon rationis) neto to odgovara razumu, to je u skladu sa razumom. analfabet (gr. ap-, alpha, beta) onaj koji ne zna azbuku, tj. koji ne zna ni itati ni pisati; nepismen, neznalica. analfabetizam (gr.) nepismenost. anamartezija (gr . an-amartesfa) bezgrenost, nepogrenost. anamartetian (gr. an-amartetos) bezgrean, nepogrean. anamneza (gr. anamnesis seanje) fil. Platonovo uenje po kojem je dua preegzistova-la, ranije postojala u istom stanju i tu stekla svoje ideje; ned. podaci koje bole-

analgija (gr. ap-, algos bol.) ned. v. analgezija. analdija (gr. ap-, aldafno potpomaem, hranim, jaam) med. prestanak rastenja i razvijanja, zakrljavanje. avalekta (gr. analekta) pl. odabrana tiva. analepsija (gr. analepsis, analambano podiem, uspostavljam) ned. ozdravljenje, oporavljanje, jaanje. analeptika (gr. ana-lambano) l. ned. nauka o popravljanju zdravlja; 2. pl. med. sredstva za ja anje i okrepljenje. analeptian (gr. analeptikos) osveavan, okrepan, okrepljuju i, osveavaju i. avali (lat. annales, annus godina) pl. godinjaci, letopisi. analize (gr. analysis) ralanjavanje, razglabanje, razlaganje celine na njene delove; logi na analiza razlaganje pojma u njegove oznake, suda u njegove delove; psi-holoka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente; prikaz, ocena, ocenjivanje; kvalitativna analiza hek. odre ivanje sastojaka nekog tela; kvanti-tativna analiza hek. odreivanje sastojaka jednog tela po njihovoj teini; mat. stara analiza dokazivanje nekog stava ra- lanjavanjem na prostije stavove ve dokazane ili kao istinite prihvaene; moderna analiza reavanje problema svo enjem njihovim na jedna ine; supr. sinteza. analizator (lat. analysator) fiz. onaj deo polariskopa koji slui utvr ivanju injenice da je svetlost polarizovana (ogledalo, Nikolova prizma); up. polari-zator. analizirati (gr. ana-lyo) rastaviti, rasta-vljati, rapglaniti, ra lanjavati, ra-zloiti, razlagati, razglabati neto (u njegove najmanje sastavne delove); ispitati, ispitivati potanko. analisati (gr. ana-lyo) v. analizirati. analist(a) (lat. annales) l. letopisac, pisac godinjaka. avalist(a) (gr. apa-Gub) 2. v. analitiar. analistika (fr. analistique) rad na analima, letopisima. avalhtika (gr. analytike) teorija analize; vetina i metoda ra lanjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove; elementarna logika koja se bavi pojmovima, sudovima i zaklju cima. analitian (gr. analytikos) ralanjavan, koji ra lanjava, razglaban, koji razgla-ba; koji je postao putem analize, koji se osniva na analizi; analiti an sud onaj koji se osniva na tome to se subjektu pridaje predikat koji se u njemu ve nalazi, tj. sa njime je identino vezan, npr. sva su tela rasprostrta; analitina defini-cija odreivanje pojma pomo u njegovog najblieg roda i njegove specifine razlike; supr. sintetian. analitiar (gr. analytikos) filozof, hemi- ar i dr. koji se bavi razglabanjem, ra-

anamnestika

44

anarhi an, anarhi ki anavlerotika (gr. ana-pler66 ispunim) pl. med. sredstva koja pomau naknadu izgubljenih delova i stvaranje, rastenje mesa. anaplerotian (gr. ana-plero ispunim) koji pomae naknadno rastenje; koji dopunjuje, zamenjuje. anapneuzija (gr. anapneusis) med. duboko disanje; oduak, odmor. anapnoika (gr. apa-rpeb) pl. ned. sredstva koja pomau disanje, anapnoina sredstva. anaprozelit (gr. apa, proselytos) onaj koji je ponovo obraen u veru, koji je ponovo zadobijen za neto. anaptiza (gr. ana-ptyo ispljujem) med. ispljuvanje, iskaljavanje, izbacivanje sluzi. anaptiksis (gr. anaptyksis razvitak, razvoj) lingv. umetanje vokala izmeu dva suglasni-ka (npr. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl.). anaptoza (gr. an-apto obesim) utuenost, pogruenost. anarea (gr. anarroia) med. penjanje sokova, naroito krvi, prema gornjim delovima tela. an arijer (fr. en arriere) nazad, unazad, natrag, ostrag; u odsustvu, iza le a. anarmonija (gr. ap, charmom'a) kuz. v. disharmonija. anartrija (gr. apa, arthron ud) med. 1. nedostatak (ili: nemanje) udova. anartrija (gr. ap-, arthron) 2. med. poveane disartrija, kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo; dolazi usled uzetosti mii a za govor (jezika, grla, drela, usana, lica kao posledica modane kaplje, progresivne i bulbarne paralize). anartros (gr. apa, arthron) bezudnik, ovek koji je toliko ugojen da mu se vie ne razaznaju zglobovi. anarhizam (gr. ap-, arche vlast) bezvlae, bezvla e; nepriznavanje autoriteta, reda, discipline, samovolja, marksizmu neprijateljska, malograanska teorija za koju je karakteristi ne svako poricanje drave i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata, organizovane politi ke borbe, i rukovo-dee uloge proleterske partije; osnivai su Prudon, Bakunjin i Stirner. anarhija (gr. anarchia) bezvlae, stanje drutva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta; fig. potpun nered. anarhista) (gr . an-archos bez poglavara, bez voe) pristalica miljenja da je potrebno sruiti postojei dravni i drutveni poredak; ovek koji ide za tim da svim moguim sredstvima, bez ikakvih obzira, srui postojei poredak i zavede stanje potpunog bezvlaa; up. anarhian. anarhistian, anarhistiki v. anarhian. anarhian, anarhiki (gr. ap-, arche) koji se odnosi na anarhiju; haoti an, nesre- en, neorganizovan, nedisciplinovan.

snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadanje bolesti. anamnestika (gr. anamnesis seanje) fil. vetina se anja i pam enja; ja anje pam enja. anamnestian (gr. ana-mimnesko seam se) koji se tie seanja, koji pripada seanju, pamenju; anamnestina sredstva med. lekovi za ja anje pam enja. anamorfian (gr. apa, morphe oblik) izokrenut, izopaena oblika, naopak, iske-en, nakazan; anamorfotian. anamorfoza (gr. ana-morphosis preobraaj, preinaenje) preobraaj; fiz. po optikim zakonima unakaeno nacrtane slika nekog predmeta, ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne take (optika anamorfoza), ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrina anamorfoza) i kroz bruena stakla (dioptrina anamorfoza); bog. nenormalno preobraavanje usled izopaenja ili promene u navici biljke. anamorfotian v. anamorfian. ananas (nlat. ananassa sativa) vot. junoameri ka biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom teine 34 kg. anandrija (gr. an-andria) nemukost; nemuevnost, plaljivost, kukavi luk. anandrian (gr. an-andros) koji je bez mukosti, plaljiv; bog. koji nema prani-kih niti. ananeozija (gr. ana-neosis) podmlaivanje. anankofagija (gr. ananke nunost, phagein jesti) med. uzimanje hrane po propisu, po dijeti. anantapodoton (gr. anantapddoton nedovrena reenica) ret. preutkivanje zavrne reenice, npr.: Ako li ne uini, vide e ta e ti biti. aiantian (gr. an-anthes) bog. bez cveta, koji ne cveta. anapest (gr. anapaistos) metrika stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii , obrnut daktil, zbog ega se zove i anti-daktilos. anapetija (gr. anapetes rairen, otvoren) ned. proirenost krvnih sudova. anaplazis (gr. ana-plasso preobrazim, uobli im) med. preobraavanje, nametanje slomljenih kostiju, popravljanje oteenih delova tela hirurkim putem; plastina hirurgija. anaplastika (gr . ana-plasso preobrazim) med. vetina nametanja slomljenih ili uganutih kostiju, pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurkim putem; plastina hirurgija. anaplastina sredstva med. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. anapleroza (gr. anaplerosis) dopunjavanje, zamenjivanje izgubljenih ili oteenih delova tela i udova.

anarhoidan

45

anatropa anastomotika (gr. apa, stoma) pl. med. sredstva za otvaranje zapuenih u a krvnih sudova i dr. anastrofa (gr. anastrophe) ret. okretanje, izvrtanje rei, menjanje mesta reima, npr. drugi neki ovek"; mesto neki drugi ovek"; med. izvrtanje materice i mokrane beike. anatema (gr. anathema) prokletstvo, crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog oveka ili stvari; .iskljuenje iz crkve; fig. preklinjanje, kletva; anatema esto (lat. anathema esto), neka je proklet! anatematizirati (gr. anathematizo) prokleti, baciti prokletstvo na koga ili to; isklju iti iz crkve.

anarhoidan (gr. anarchla bezvlae, eiods izgled) sli an bezvla u (anarhiji). anarhoindividualizam (gr. a-, archos, lat. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otu enju oveka i drutva, i njegovom vraanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutranje pobune protiv svih spoljanjih pritisaka na individuu koje vre drava i pravo; njegovo ja" shvaeno je kao sebino i izolovano, pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD; prvi teoretiar bio je Maks tirner (18061856). anarhosindikalizam (gr. a-, arche, syndikos zastupnik) sitnoburoaski oportuni-sti ki pravac u meunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljanje svog poloaja bez u e a u politi koj borbi. anasarka (gr. apa, sarx meso) ned, kona vodena bolest. anaseizam (gr. apa, seismos trus, zemljotres) geol. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. anason (nlat. anisum) bog. biljka iz porodice titara, iji se osueni plodovi upotrebljavaju kod nas, u Makedoniji, kao zain za hleb i opojna pi a, naroito rakiju (anasonlija). anasonlija (nlat. anisum) rakija u koju je pomean, radi mirisa, osuen plod ana-sona. anaspazis (gr. ana-spao izvlaiti) med. v. anaspazmija. anaspazmija (gr. ana-spao) med. stezanje eluca, gr eluca; anaspazis. anastaza (gr. anfstemi, anastasis ustajanje) uskrsavanje, uskrsnue; ned. ustajanje iz bolesni ke postelje, ozdravljenje, oporavljenje (rekonvalescencija); umnoavanje, prenop!enje, npr. bakroreza; tip. spremanje novog izdanja neke knjige time to se prefotografie ranije tampali tekst. anastaltika (gr. ana-stello suzbijam) pl. med. sredstva za zaustavljanje krvi. anastaltian (gr. ana-stello) koji zaustavlja krv, koji zasuuje ranu. anastatian (gr. anastatik s) koji odvodi ono to je nezdravo; koji podmlauje, koji obnavlja; prenosan, prenosim; pomou prefotografisanja ranije tampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anastigmat (gr. apa, stigma taka) ont. fotografski objektiv od naroito kombinovanog so iva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku otrinu. anastigmatian (gr. apa, stigma) opt. koji daje punu otrinu slike; med. otrovid, koji je bez poreme aja u otrini vida. anastomizirati (gr. apa, stma usta) sastaviti otvore, ua; ujediniti, spojiti. anastomoza (gr. apa, stoma) med. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva ivca; protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova.

anatemisati v. anatematizirati.
anatimijaza (gr. ana-thymfasis) isparavanje, dimljenje; med. podrigivanje. anatolijski (gr. anatole istok) istoni; istonjaki. anatom (gr. anatomikos koji raseca) naunik koji se bavi anatomijom (strunjak u anatomiji). anatomizirati (gr." ana-temno rasecam) v. anatomirati. anatomija (gr. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi prou avanjem sastava sklopa tela sivih bi a, ivotinja i biljaka; vetina rasecanja leine ili biljke u cilju naunog ispitivanja; patoloka anatomija ona koja prouava sve promene, koje se deavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima; telegrafska, hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja prouava pojedine delove tela i njihov raspored; uporedna anatomija ona koja uporeuje grau i sastav ovejeg tela sa telom ivotinje. anatomirati (gr. ana-temno rasecam) para-ti, ralanjavati, razuivati, rastavlja-ti na sastavne delove; fig. prouavati u tanine, do sitnica; anatomizirati. anatocizam (gr. tokizo dajem pod kamatu, zelenaim) prav. naplaivanje interesa na interes; uglavnienje interesa; pr. anatocistiki. anatreza (gr. anatresis) med. otvaranje buenjem, prevrtanje; up. trepanacija. anatrepsis (gr. ana-trepho) med. oporavljenje (ili: o jaanje) pomou hrane. anatripsis (gr . ana-tribo trljam) med. trljanje udova; eanje koe. anatripsologija (gr. ana-tribo trljam, logia) nauka o unoenju lekova u telo kroz kou, tj. trljanjem. anatriptika (gr. ana-tribo) med. 1. leenje trljanjem; 2. nlat. ana-triptica pl. sredstva za trljanje; anatripti na sredstva. anatropa (gr. ana-trope preokret, obrt) ret. pobijanje protivnikih navoda jednostavnim odricanjem; med. prevrtanje eluca, jako povra anje.

anafija

46

angiotenian

anafija (gr. ap-, are pipanje) ned. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) koe, poreme aj u ulu pipanja. anafilaksija (gr. apa, phylaxis uvanje, zatiavanje) ned. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belan evine koja mu je ranije ve jednom bila ubrizgana. anafoneza (gr. anaphonesis) med. vebanje i ja anje plu a i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. anafora (gr. anaphora) poet. iznoenje spreda", ponavljanje istih rei u po etku reenice ili reeninih delova npr.: Kulu gradi crni Arapine, Kulu gradi od dvadest tavana; Kosu ree ostarela majka, Kosu ree pa vinograd vee (up. epifora); med. izbacivanje kaljanjem ili povraanjem; astr. pojavljivanje znakova na nebu. anaforeza v. elektroforeza. anafrodizija (gr. ap-, aphrodisfa ljubavno uivanje) med. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. anafrodizijaka (gr. ap-, aphrodisiaks koji pripada ljubavnom uivanju) pl. ned. sredstva za otklanjanje i spre avanje spolnog nagona i prohteva. anafrodit (gr. an-aphroditos) med. onaj koji nije sposoban da oplodi. anahoret(a) (gr. anachortes) ovek koji se povukao od sveta; pustinjak, isposnik, usamljenik; pr. anahoretski. anahronizam (gr. anachronismos) pogreka u raunanju vremena, datuma, doga aja, ono to je u protivnosti sa hronologijom, vremenska poremeenost, nesavremenost; zanemarivanje onoga to odgovara duhu i prilikama vremena, npr. topovi u Kosovskoj bici, Cezar na automobilu itd.; zaostalost, zastarelost; pr. anahronistian. an blan (fr. en blanc) trg. blanko iro, neispunjene, otvoreno, neispisano mesto za cifre na nov anim uputnicama. an blok (fr. en bloc) naveliko, ucelo, utu-re, odsekom, jedno na drugo. anvelopa (fr. enveloppe) zavoj, omot; vrsta enskog ogrtaa; voj. nisko utvreno, uzano spoljno utvrenje; mag. nepomina kriva na koju neka ravna pomi na kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). anvsr (fr. envers, lat. inversus) nalije; a l'anver (fr. a l'envers) naopako, natrake, na nali je. anversen (fr. enversins) trg. pl. grub vuneni ser. anvoaje (fr. envoye) izaslanik, poslanik drugog reda, otpravnik poslova. angairati (fr. engager) obavezati, uzeti u slubu, poga ati, pogoditi, najmiti; po-buditi, nagovoriti, navesti, skloniti koga nato; obe ati, obavezati obe anjem, npr. za ples; upustiti se u nepggo, pustiti se, uplesti se u borbu; angairati se

zauzeti se, zauzimati se, zaloiti se, zalagati se (za kota ili to); angaovati. angaman (fr. engagement) obvezivanje, obaveza, obaveznost, npr. za ples, neko pla anje itd.; zalaganje, davanje u zalog; stupanje u slubu, pogodba, najmljivanje; sluba, redovna dunost; voj. arka, sudar, sukob, boj. angaovan (fr. engager) obavezan, koji se obeao, koji je uzet u slubu; voj. zapleten u borbu.
angaovati v. angairati.

angarija (lat. angaria) kuluk, kulu enje; kola, brod i dr. uzeti u kuluk. angarijapija (nlat. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola, brodova i dr.) protiv volje sopstvenika u slubu dravi, npr. za ratne svrhe. angarirati (lat. angaria) uzeti u kuluk, obvezati na besplatan rad za dravu. angejologija, antologija (gr. angeion, logia nauka) fiziol. v. angiografija. angelika (gr. - angelos aneo) bot. aneoski koren; kuz. engleski muz. instrumeng sli an gitari; jedan registar na orguljama. antiektazija (gr. angeion sud, ektasis pastezanje) med. proirenje krvnih sudova. angiitis (gr. angeion sud, krvni sud) med. zapaljenje krvnih sudova; angitis. angina (lat. angere suziti, stesniti) med. guobolje, zapaljenje vrata, naro ito krajnika. angina pektoris (lat. angina pectoris) med. stezanje grudi, jaki bolovi u oblasti srca, praeni smrtnim strahom; pektoralna angina. angiografija (gr . angeion sud, grapho piem) fiziol. opis krvnih sudova; nauka o krvnim sudovima ili o tenosnim odnosima u ove jem telu. angiokarp (gr. angeion, karp6s plod) bot. plod zatvoren u plodite i biljka sa takvim plodom. angiom (gr. angeion) med. pega ili izrataj na koi ili sluzokoi usled nenormal-nog namnoavanja i irenja krvnih ili limfnih sudova. angioneuroza (gr . angeion, neuron ivac) med. oboljenje ivaca krvnih sudova. angiopatija (gr. angeion, pathos bol) med. opti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. angiosarkom (gr. angeion, sarx meso) med. opasan rak krvnih sudova. angiospasmus (gr. angeion, spasmos gr) med. gr krvnih sudova. angiospermije (gr . angeion, sperma seme) bot. skrivenosemenjae, biljke ije su semenke zatvorene u plodite. akgiostenoza (gr . angeion, stenos tesan, uzan) med. suavanje (ili: stenjavanje) krvnih sudova. angiotenian (gr. angeion, temo zateem) koji je u vezi sa zategnutopg u krvnih sudova.

angiotomija angiotomija (gr. angeion, temno reim) med. seenje, operacija krvnih sudova. angitis (gr. angeion) med. v. angiitis. engleza (fr. anglaise) ivahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. anglizirati (fr. anglaiser) potkusiti konju rep, semenjem mii a sputaa uiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom poloaju. anglikan, anglikanac pripadnik anglikan-ske, tj. protestanske crkve. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa; episkopalna crkva. anglist (lat. Anglia Engleska) naunik koji se bavi prouavanjem engleskog jezika i knjievnosti. anglicizam (nlat. anglicismus) engleska re koja je ula u neki tu jezik i odoma ila se u njemu; izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik; osobenost engleskog jezika. anglicizirati (fr. angliciser) poengleziti, poengleavati. angloman (nlat. Anglia, gr. mania strast) preteran ljubitelj svega to je englesko. anglomavija (nlat. Anglia, gr. mama strast) preterano oduevljenje Englezima i ugledanje na njih i sve to je englesko. anglofil (nlat. Anglia, gr. philos prijatelj) prijatelj svega to je englesko: politike, kulture, jezika itd. anglofob (lat. Anglia, gr. phbos strah, bekstvo) neprijatelj svega to je englesko; onaj koji mrzi Engleze, ili se boji Engleza i njihovog kulturno-politikog uticaja. anglofobija (lat. Anglia, gr. phobos) strah od Engleza ili mrnja na Engleze. angora-vuna odlina vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca; ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. angostura-kora v. angustura-kora. angojozamente (ital. angosciosamente) muz. v. angojozo. angojozo (ital. angoscioso) ran. brino, bolno, pealno. an gro (fr. en gro) trg. naveliko, navie, na kvantum; uglavnom (ispri ati neto). angster (ital. anguistara, nlat. angustrum) visoka boca ili vr za pijenje sa uzanim grliem. angularan (lat. angulus, ugao, angularis) uglast, okast, rogljast. angulus (lat. angulus) ugao, kut. avgusta (lat. angusta) muz. jedan registar na orguljama. angustacija (lat. angustatio suavanje) med neprirodno suavanje krvnih sudova u ovejem telu. angustura-kora gorka kora jedne junoamerike biljke, nazvane po gradu Angostura, koja se upotrebljava kao lek protiv po-

47

avdrologija vratnik groznica; sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera; angostura-kora. andaluzit min. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji, gde je prona en). andamento (ital. andare i i, andamento) hod; muz. deo jedne fuge. andana (ital. andana) niz brodova povezanih u luci. andante (ital. andante) muz. kao u hodu, lagano; kao imenica: komad u laganom tempu. andantino (ital. andantino) muz. malo laganije, umereno. andarini (ital. andarini) pl. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graka. andezit min. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). an detaj (fr. en etail) potanko, podrobno, opirno, iscrpio, do tanina, do sitnica; trg. namalo (supr. an gro). andosirati (fr. endosser) trg. potpisati me-nicu na poleini i time je preneti na drugog. andosman (fr. endossement) trg. potpis menice na pole ini, prenos menice. andragatija (gr. andragathia) muevnost, hrabrost; vrlina, estitost. andrak (pere. andrek tuga, nesrea, jad) avo, vrag; nevolja, nesre a, zlo. andramolje (gr. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti, prnje, dronjci, drangulije. andreceum (gr . apeg, andros ovek, mu, oikion kua, stanite) bog. skup svih pranike u cvetu. andristi (gr. apeg, andros) pl. fil. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost ovejeg duha; glavni predstavnik bio Pomponacije (14621525). andro- (gr. apeg, andros) predmetak u sloenicama sa zna enjem: ovek-mukarac. androgamija (gr. apeg, andros, gamos brak) biol. oploenje mukoga gameta enskim. ancrogenija (gr. apeg, genos roenje) v. androgonija. androgin (gr. andro-gynos) dvospolnik, dvospolac, hermafrodit; ukopljenik; slabi , enskonja, onja. androginija (gr. apeg, gyne ena) dvospol-nost, hermafroditizam. androgonija (gr. apeg, gone raanje) stvaranje oveka, naroito prvog oveka; rasploavanje ljudskog roda; adrogenija. android (gr. apeg, eidos lik) vetaki napravljen, pokretan oveji lik. androidan (gr. apeg, eidos) slian oveku, napravljen u ovejem obliku. androkefaloid (gr. apeg, kephale glava) min. kamen koji ima oblik oveje glave ili nekog dela ovejeg tela. androliti (gr. apeg, lithos kamen) pl. geol. okamenjene ljudske kosti. andrologija (gr. apeg, logi'a nauka) med. nauka koja se bavi prou avanjem bolesti svoj-

andromanija

48

anenergiJa

stvenih mukarcima (za razliku od ginekologije). andromanija (gr. andro-mara'a) enja za mukarcima, upaljenost sene za mukarcima; nimfomanija. Andromaha (gr. Andromache) mit. ena najveeg trojanskog junaka Hektora, mati Astijanaksova. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. Tragedije od Euripida i Rasina. Andromeda (gr.) mit. ki etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje; naljutivi bogove, rtvovana je morskom udovitu; spasao je Persej; astr. sazvee na severnoj nebeskoj hemisferi, u kome se nalazi nama najblia spiralna maglica (galaksije). andromolje v. andramolje. androsteron (gr.) muki spolni hormon. androtomija (gr. apeg, temno seem) znat. seenje oveka, naroito ljudskog lea radi naunog ispitivanja. androfag (gr. andro-phagos) ljudoder; up. antropofag. androfob (gr. apeg, phobos strah, bekstvo) onaj koji zazire od ljudi, koji se plai ljudi, mukaraca. androfobija (gr. apeg, phobos) strah od ljudi, od mukaraca. androfonomanija (gr. apeg, phonos ubistvo, mama strast) med. ludilo koje goni ljude na vrenje ubistava. aneo (gr. angelos vesnik) teol. boji glasnik, poluboansko bie. anegdota (gr. anekdotos neizdan) 1. spis koji, ma iz kog razloga, jo nije objavljen, ili je namerno zadran od tampanja; u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada netampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih; 2. lit. pria o kakvom zanimljivom dogaaju; nova i kratka pria, aljiva ili duhovita priice. anegertika (gr. an-egeiro probudim) vetina da se obamrli povrate u ivot. aneza (gr. anesis) med. poputanje, olakavanje, slabljenje, npr. bolesti. aneklogist(a) (gr. an-eklogistos bez obrauna) onaj koji je osloboen od polaganja rauna. aneks (lat. annexus) prilog, dodatak; nastavak; prinadlenost; sve to je dodano ili vezano za neto. aneksan (lat. annexus) zavisan, vezan za, pridodan, sporedan; pripremni. aneksije (lat. annexio) prisajedinjenje, pripajanje, pridruenje, utelovljenje. aneksionist(a) (lat. annexio) prijatelj ili pobornik uveanja drave putem prisajedinjenja tuih pokrajina. anektirati (lat. annectere) prisajediniti, pripojiti, pridruiti, uteloviti, utelo-vljavati; aljivo: krasti, ukrasti, pri-svojiti. anekumena (gr. a-, ap- ne, o!kpepe nastanjena zemlja) pl. oblasti i predeli na

zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. pustinje, movari itd.). anelektrian (gr. ap-, elektron ilibar) fiz. neelektrian (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta, npr. metali). anematoza (gr. a-, haima krv) med. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. anematurgija (gr. a-, haima, ergon delo) med. nauka o beskrvnim operacijama. anemidrija (gr. a-, haima, hydor voda) med. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma, npr. kod kolere. anemija (gr. a-, haima) med. malokrvnost; beskrvnost, oboljenje koje dolazi usled smanjenja koliine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. anemian (gr. a-, haima) beskrvan, malokrvan, bled, slab; fig. nesposoban za ivot. anemo- (gr. anemos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: vetar. anemobarometar (gr. anemos, barys teak, metron mera) sprava koja pokazuje, odnosno meri, jainu vetra. anemobat (gr. anemos, baino idem) igra na konopcu, prevrta. anemogaman (gr. anemos, gamos brak) bog. anemogamne biljke, biljke koje se oploavaju pomou vetra, tj. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). anemogame (gr. anemos, gamos) pl. bog. biljke kod kojih vetar, prenosei cvetni prah (polen) igra vanu ulogu pri oploavanju. anemograf (gr. anemos, grapho piem) sprava koja belei na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. anemografija (gr. anemos, grapho) opisivanje (ili: prouavanje) vetrova. anemologija (gr. anemos, logfa nauka) nauka o vetrovima, prouavanje vetrova. anemometar (gr. anemos, metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja, strujanja vazduha, odnosno vetra, vetromer. anemometrija (gr. anemos, metron) merenje, vetina merenja brzine i jaine vetra. anemometrograf (gr. anemos, metron, grapho) v. anemograf. anemopatija (gr. anemos, pathos bol) med. leenje vazduhom, metod leenja koji se sastoji u udisanju preienog vazduha. anemoskop (gr. anemos, skopeo gledam, vidim) vetrokaz, sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. anemostat (gr. anemos, statos postavljen) ure aj za rasprivanje struje vazduha, pri emu se moe regulisati smer izlaza vazduha i njegova koliina. anemofilan (gr. anemos, phflos prijatelj) bog. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vri opraivanje, tj. oploavanje). anemofilija (gr. anemos, phflos) biol. opraivanje biljaka posredstvom vetra. anenergija (gr. an-energeia) neradnost, tromost, lenjost, oskudica u snazi.

aienkefalija
avenkefalija (gr. a-, enkephalos mozak) ned. uroeni nedostatak mozga. anenkefalos (gr. a-, enkephalos) med. nakaza ro ena bez mozga. aneorobni (gr. a- ne, aeg vazduh, blos ivot) bial. koji sivi u sredini bez kiseonika; v. anaerobni; supr. aerobni. anepigraf (gr . ap-, epi na, grapho piem) spis koji nema naslova. anspija (gr. ap-, epos re) med. nesposobnost govorenja, nemoa, slabost. anepitimija (gr. ap-, epithymia pouda) psih. ugasnuta sposobnost suenja za im. ansrvija (nlat. anervia) ned. uzetost, tromost ila; anervian. energija (gr. ap-, ergon delo) med. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima ( esta pojava kod tekih tuberkuloznih oboljenja). aiereza (gr. anairesis) ret. odricanje ili pobijanje onoga to je protivnik pokuao da dokae. aneretizija (gr. apa na, erethfzo draim) 1. med. uzbuenje, uzbuenost, uzrujanost. aneretizija (gr. ap- ne, erethfzo) 2. med. nedostatak (ili nemanje) razdraljivosti. aneritropsija (gr. ap-, erythros crven, brz oko) med. nesposobnost oiju da vide i raspoznaju crvenu boju. aneroid (gr. a-, neros tean) fiz. barometar pomou elastine metalne ploe na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. an espes (fr. en espece) trg. u zveeem novcu, u gotovu. anestezacija (gr. anaistheteo ne oseam) med. opijanje ula tako da postanu neosetljiva prema bolu. anestezije (gr. an-aisthesfa) med. neosetljivost prema bolu; fig. ravnodunost, tupoglavost; nesposobnost jednog ula da primi ulne nadraaje. anesteziolog (gr. anaisthesia, logos, re, govor) med. lekar specijalist koji je osposobljen da obavlja optu i lokalnu anesteziju. anestezirati (gr. anaistheteo ne oseam) med. opiti, uiniti neosetljivim. anestetika (gr. anaistheteo) pl. med. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurkim leenjima). anestetian (gr. anaisthetos) koji ini neosetljivim prema bolu, koji je bez bola, bezbolan; fig. tupoglav, neosetljiv; nepaljiv, nemaran, rasejan. aneurija (gr. a-, neuron ivac) med. slabost (ili: malaksalost) ivaca. anambman (fr. enjambement) poet. prelaenje, prenoenje smisla iz jednog stiha u drugi. ane (fr. enjeu; jeu) ulog u igri. an eneral (fr. en general) uopte, openito; obi no, naj e e. aniverzarija (lat. anniversarium) godinjica, godinja proslava, pomen i dr.
4 Leksikon

49

animalije
anidrija (gr . anydria) v. anhidrija. anidroza (gr. ap-, idros znoj) med. potpuno odsustvo izluivanja znoja usled nedostatka znojnih lezda. anizeta (fr. anisette) rakija za injena ani-som, liker od anisa (onajsa). anizokorija (gr. a-, i'sos jednak, kore zenica) med. ne jednakost zenica. anizometrian (gr. ap-, isos, metron mera) neravnomeran. anizometropija (gr. a-, isos, metron, ops vid) med. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. anizotropan (gr. a-, isos, tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj taki nerazli an (kristali, kao islandski kristal). anizofilija (gr. a-, isos, phyllon list) bog. nejednaka veli ina listova na istoj grani. anizohromija (gr. a-, isos, chroma boja) med. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. anizurija (gr. ap-, isos, uron mokraa) med. nejednako luenje mokrae, znatno vee mokrenje jednog dana nego drugog. ani kurentis (lat. anni currentis).TeKyhe, ove godine; ano kurente. anil (arap. an-nil, p. anil) bog. indigo biljka u Indiji, od koje se dobiva anilin. anilan (lat. anilis) bapski. anilizam (arap. an-nil) med. trovanje anili-nom. anilin (arap. an-nil) hem. bezbojno, aromati-no ulje, od koga se spravljaju razne lepe boje, tzv. anilinske boje; dobiva se od indigo-biljke (anil); benzidam, kristalni, kijanol. anilitet (lat. anilitas) bapskost, bapska starost, bapsko ponaanje. anima (lat. anima) dua, duh; anima mundi (lat. anima mundi) fil. dua sveta; anima-rum dijes (lat. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoli koj crkvi, zadunice, svisveti. animal (lat. animal) ivo bie, ivi stvor; ivotinja. animalan (lat. animalis) ivotinjski; ani-malna hrana meso, mleko, jaja itd. animalizam (lat. animalis) ivotinjska priroda; naroito potovanje svih ili samo nekih ivotinja. animalizacija (nlat. animalisatio) pretvaranje hrane u ivotinjsku materiju, grau; poivotinjenje; proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu; na in ishranjivanja tela. animalizirati (nlat. animalisare) zool. hra-nljivu materiju koju sadri u sebi hrana pretvoriti, u organima za varenje hrane, u materije ivog tela; pamuk udesiti tako da se moe bojadisati kao vuna; fig. poi-votinjiti, poivotinjivati. animalije (lat. animalia) pl. ivotinjska tela; jela od mesa; supr.: vegetabilije.

animalist(a) animalist(a) (lat. anlmal ivotinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi ivotinje. animalitet (nlat. animalitas) ivotinjstvo, ivotinjska priroda. animalkula (nlat. animalculum ivotinjice) pl. zool. mikroskopske ivotinjice, naroito tobonje semene elije (animalcula spermatica). animalkulizam (lat. animalculum) zool. staro u enje da se ivotinjski zametak sastoji od mikroskope sitnih semenih elija. animalkulisti (nlat. animalcula ivotinjice) pl. prirodnjaci XVII i HU veka koji su bili pristalice animalkulizma. animatizam (lat. anima dua) uenje i verovanje da sve to postoji ima duu, da je ivo (kod primitivnih naroda). avimato (ital. anima to) muz. ivahno, oivljeno, oduevljeno. animacija (lat. animatio) oivljavanje, oivljenje, davanje due; ivost, ivotna sveina; vatrenost, estina, ljutnja; trenutak od koga se zametak u utrobi smatra ivim; kod crtanog filma oivljavanje slika. animizam (lat. anima duh, dua) fil. 1. veoma rairene verovanje primitivnih naroda o delovanju dua i duhovnih sila u prirodi; 2. metafizi ke shvatanje due i duhovnoga kao ivotnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela; 3. vera u duhove. animirati (lat. animare) dati duu ili duh, o iviti; podstaknuti, obodriti, pobudi-ti, odueviti, zagrejati, podstrekavati, podbadati. animist(a) (lat. anima) fil. pristalica ani-mizma. animo (lat. animus duh, dua) prav. s predumiljajem, u nameri. animozan (lat. animosus strastan) ozlojeen, ogoren, srdit, razdraen, neprijateljski. animozitet (lat. animosus, fr. animosite) v. animoznost. animoznost (lat. animosus) strastvenost; ljutina, ogorenost, mrnja, srdba; raz-draenost, estina; neprijateljsko ra-spoloenje prema kome ili emu. animozo (ital. animoso) muz. srano, hrabro, ivahno. animus (lat. animus) duh, dua; srce, ose anje, karakter; svest; nazor, miljenje; samopouzdan^, odvanost; namera, nakana; uno animo (lat. ipo animo) jednoduno, slono. animus ivjurandi (lat. animus injurandi) prav. namera nanoenja uvrede, poruge. animus nocendi (lat. animus nocendi) prav. namera pri injavanja tete. ani prezentis (lat. anni praesentis) ove godine. ani preteriti (lat. anni praeteriti) v. ani precedentis.

50

anlaser

ani precedentis (lat. anni praecedentis) prole godine. aniridija (gr. ap-, iris duica) med. nedostatak duice u oku. anis (lat. pimpinella anisum) bog. onajs, biljka iji se plod upotrebljava kao za in, kao dodatak lekovima i kao lek protiv kalja. ani futuri (lat. anni futuri) idue, naredne godine. anihilacija (nlat. annihilatio) ponita-vanje, ukidanje, opovrgavanje. anihilirati (lat. annihilare) ponititi, ukinuti, opovri, opovrgavanje. av>on (gr. anienai peti se, uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni deli); supr.: katjon. ankvizicija (lat. anquisitio) prav. predlaganje kazne. ankvirirati (lat. anquirere) prav. povesti sudsku istragu; traiti (ili: predlagati) kaznu. anker (lat. apsoga, gr. ankyra) brod. kotva, lenger; fiz. u dinamomainama: kalem od namotaja bakarnih ica koji se obr e u magnetnom polju. ankeser (fr. encaisseur) sp. veoma vrst i otporan bokser, tj. onaj koji moe da primi i podnese mnogo udaraca. anketa (lat. inquestia, fr. enquete) istraga koja se odreuje za ispitivanje injenica i okolnosti samo za jedan sluaj; naroito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament, vlada ili neka ustanova, i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon, odluka i sl. anketirati (fr. enqueter) vriti, izvriti anketu, istraivati, ispitati, ispitivati injenice o ne emu. ankiloglosa (gr. ankylos kriv, glossa jezik) med. delimina ili potpuna sraslost jezika. ankiloza (gr. ankylos kriv) med. ukoenost i sraslost zglobova. ankilometar (gr . ankylos kriv, metron mera) sprava za merenje krivine. anklav(a) (fr. enclave) prav. zemljite koje zalazi u tu u dravu ili tu e imanje. ankoneji (gr. ankon lakat) pl. znat. miii oprua i ruke. avkora (ital. apsoga) muz. jo jednom, ponovo. ankrije (fr. encrier) divit, mastionica; sandue za boje; tip. rezervoar na maini za tamparsku boju. anlaser (nem. anlassen putati u rad, pustiti u rad, Anlasser) teh. pokreta (ili elektromotorni pokreta) je u motorna kola ugra en elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije; pri zatvaranju elektri nog kola nazupenom za-majcu motora sa unutranjim sagorevanjem

anlevaa

51

anoftalmija anominacija (lat. annominatio) ret. namerno izjednaavanje rei, stavljanje jedne pored druge dveju re i koje glase jednako ili slino, a imaju razliito znaenje, npr.: Tiina je postala jo tia; paronoma-zija. anomian (gr. ariomos) nezakonit, neuredan, zlo inaki. anonaran (lat. annonarius itni) koji se ti e prometa i dobijanja ita, itni, npr. anonarni zakoni. anoniman (gr. anonymos) bezimen, bez potpisa, nepotpisan; nepoznat. anonimitet (nlat. anonymitas) v. anonimnost. anonimno drutvo trg. u kapitalizmu bezimeno, akcionarsko, deoniarsko drutvo. anonimnost (gr. anonymos) bezimenost, nepoznatost; anonimitet. anovimus (nlat. anonymus) nepoznati, nepotpisati, pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. anonsa (fr. annonce) oglas, objava, obznana. anonsirati (fr. appopseg, lat. annuntiare) oglasiti, oglaavati, objaviti, objavljivati, obznaniti, obznanjivati. anorganizam (gr. ap- bez, organon) neiva ili mrtva priroda. anorganogenija (gr. ap-, organon, genos) nauka o postanku neive (anorganske) prirode. anorganognozija (gr. ap-, organon, gnosis saznanje) nauka o poznavanju neivoga. anorgavografija (gr. ap-, rganon, grapho piem) nauka o kamenju, opisivanje kamenja. anorgavologija (gr. ap-, organon, logia) nauka koja se bavi prou avanjem anorganske, tj. mrtve prirode, naro ito minerala. anorganski (gr. ap-, organon) neiv, mrtav; nesposoban za fizioloke i psiholoke funkcije; koji je bez ivota; hen. koji ne ulazi u sastav organskih tela; nastao bez dejstva ivotnih sila; anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. anoreksija (gr. a, oreksis elja, udnja) nemanje apetita, nedostatak volje za jelo, naro ito uivanje u jelu. anormalan (gr. a-, lat. norma pravilo) nepravilan, koji odstupa od pravila, zakona, obiaja. anorhija (gr . ap-, orchis mudo) bezmudost. avosmija (gr. anosmi'a) med. delimino ili potpuno neoseanje mirisa. avotacija (lat. annotatio) napomena, primedba, beleka; objanjenje; popis zaplenjenih stvari; adnotacija. anotirati (lat. annotare) v. adnotirati. avofeles (gr . anopheles beskoristan, kodljiv) med. komarac malariar (jedini prenosnik malarije kod oveka). anoftalmija (gr. ap, ophthalmos oko) med. nemanje o iju, slepilo.

saopti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad; starter. anlevaa (fr. enlevage) skidanje jedne oteene slike sa platna na kome je bila, radi prenoenja na novo platno. an mas (fr. en masse) u masi, u gomili, skupa, uture, svi zajedno. an minijatir (fr. en miniature) u malom, u maloj srazmeri, smanjen. ano (lat. ago) godine, u godini. ano ante Hristum (lat. anno ante Christum) godine pre Hrista, pre Hristova ro enja. anoblirati (fr. anoblir, ennoblir) dati plem-stvo, plemiku titulu; oplemeniti, obla-godariti. anvarija (gr. ap-, nlat. ovarium jajnik) med. uro eni nedostatak jajnika. anogev (gr. apo navie, gignomai postati) ar. tal. stene iji je materijal postao kretanjem odozdo gore, tj. eruptivne stene; supr.: katgen. anogena metamorfoza kol. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. anoda (gr. an-odos uzlaz, put navie) fiz. put kojim elektri na struja naputa po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej); po-zitivni pol; supr.: katoda; up. elektroda. anodija (gr. anodia) nevezan, neslikovan nain govora. anodinija (gr. ap-, odyne bol) ned. bezbol-nost, nemanje poro ajnih bolova. anodinum (gr. ap-, odyne bol, nlat. apodinum) med. sredstvo za ublaavanje bola i za uspavljivanje. anodonti (gr. ap-, odus) pl. zool. sisari koji nemaju zuba. anoksija (gr. ap bez oksys kiseo, otar, genesis postanak) smanjenje, odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. anomalan (gr. anomalos) neredovan, nepravilan, protivan pravilu, koji odstupa od pravila, neobian. anomalija (gr. anomalia) (nepravilnost, odstupanje od pravila ili zakona, izuzet-nost, neredovnost, neobinost; astr. nepravilnost u kretanju planete. anomalistiki (gr. anomalos) nepravilan, koji odstupa od pravila, protivan pravilu. anomalologija (gr. anomalos nepravilan, logia) gram. nauka o nepravilnostima u jeziku; up. anomalon. anomaloi (gr. anomalon) gran. nepravilni glagol. anomeomerija (gr. ap-, omos slian, istovr-san, meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. anomizam (gr. a-, nmos zakon) v. antinomizam. anomija (gr. anomfa) bezakonje, nezakonitost, neobuzdanost.

an pasan

52

antenupciJalni Antarktik (gr . anti, arktos sever, antarktikos juni) geogr. oblast Zemlje oko Junoga pola. antarktian (gr. antarktikos) geogr. koji lei nasuprot Severnom polu, tj. juni, koji lei na Junom polu. antartritika (gr. anti, arthron zglob) pl. ned. sredstva protiv zglobobolje. antartritian (gr. anti, arthron) koji slui kao lek protiv zglobobolje, koji lei zglobobolju. antastmatian (gr. anti, asthma) med. koji slui kao lek protiv sipnje. antatrofian (gr. ant-, atrophos nehranjen) ked. koji pomae kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. antafroditian (gr. anti, Aphrodfte) koji utiava spolni nagon. antacida (gr. antf, lat acidum kiselina) pl. med. sredstva protiv kiseline, naro ito protiv kiseline u elucu. ante (lat. ante) predl. pre, ranije; pred, ispred, napred. anteakt (lat. anteactum) ranije delo, raniji in. antedatirati (lat. ante, datum) mesto dananjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum; antidatirati. ante dijem (lat. ante diem) pre vremena, pre suenog dana. antediluvijumski (lat. ante, diluvium potop) pretpotopni; supr.: postdiluvijumski. antediluvijumci (lat. ante, diluvium potop) pl. pretpotopni ljudi. anteza (gr. anthe cvet) bog. cvetanje, doba cvetanja. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. antelogijum (lat. ante, gr. logos govor) pred- govor. antelokvijum (lat. ante, loquor govorim) predgovor; pravo nekoga da prvi govori. anteludij(um) (lat. ante-ludium) predigra. antemeridijanski (lat. antemeridlanus) prepodnevni. antemion (gr. anthemion) cvet; arh. puast zavijutak na jonskim stubovima. antena (lat. antenna motka za koju se vezuju jedra; stubovi sa obe strane vrata) 1. ica ili metalna ipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV; 2. pipak kod insekata. antena ju m (lat. antenagium) prav. prvenstveno pravo prvoro enog deteta. antenat (lat. ante, natus roen) prvoroeni; predak, pradeda. antenatalni (lat. ante, natalis koji se ti e ro enja) ked. koji se nalazi u toku trudnoe, pretporoajni. anteniforman (nlat. antennif ormis) u obliku pipaka, kao pipci. antenupciJalni (lat. antenuptialis) predsvadbeni, predbrani.

an pasan (fr. en passant) u prolasku, uzgred, uzgredno, mimogred. an pat (fr. en pate) u obliku testa ili kate, npr. bojene materije. an profil (fr. en profil) sa strane, gledan sa strane, u profilu. ansambl (fr. ensemble) celina, skup, zajednica; sklad, slaganje, sloga; ansambl-igra zajednika igra vie glumaca (suprotno: soloigra); ansambl-partija kuz. operske partije u kojima pevaju vie od etiri glasa. ansent (fr. enceindre, enceinte) voj. obim, nasip, bedem, pojas nekog utvrenja, spoljanji delovi jedne tvrave; lov. opkoljavanje divljai, zagraeno (ili: opkoljene) zemljite. ansilaa (fr. silo, ensilage) smetanje ita u podzemne rupe, u silose, radi uvanja, utrapljavanje vo a i povr a. ant- (gr. anti) predmetak u sloenicama sa znaenjem: protiv (npr. antagonizam); up. anti. antablman (fr. entablement) apx. pervaz na vrhu stuba, opivnica pod krovom. antagonizam (gr. antagonismos opreka) oprenost; suparnitvo; suprotna tenja, delanje u suprotnom smislu, suprotnost, protivnost; neprijateljstvo; borba, trve-nje. antagonizirati (gr. ant-angomzomai boriti se protiv, takmi iti se) biti u opreci s nekim ili ne im, raditi u suprotnom pravcu, boriti se protiv koga ili ega. antagonist(a) (gr. antagonistes) protivnik, suparnik, takmac. antalgika (gr. antl, algos bol) pl. ked. sredstva za ublaavanje bola. antalgian (gr. antl, algos) koji ublauje, umanjuje bol. antanagota (gr. anti, an-ago uzvodim) ret. odbijanje optube i veto izvedeno optuivanje onoga koji ju je podigao. antanaklaza (gr. anti, anaklasis uzvijanje) ret. ponavljanje iste rei u drugom ili suprotnom znaenju, npr. taj ovek je nikakav ovek. antanta (fr. entendre, entente) sloga, sporazum, savez (izmeu drava); Velika antanta savez Rusije, Francuske i Engleske koji je (1914) uao u rat protiv Nemake i Austro-Ugarske; Mala antanta savez izmeu Jugoslavije, ehoslovake i Rumunije, sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju uvanja i odravanja stanja otvorenog ugovorima o miru, naroito u srednjoj Evropi i na Balkanu. antapodoza (gr. anti, apo-didomi predati, izneti, izloiti) poet. dodavanje pouke, naravouenija, prii; ned. ponovan napad groznice. antapoplektika (gr. anti, apo, plesso udaram) pl. med. sredstva protiv srane kapi. antapoplektian (gr. anti, apo, plesso) koji slui kao lek protiv sr ane kapi.

anteokupacija anteokupacija (Lat. anteoccupatio) rat. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi uinio. antepenultima (lat. antepenultima) gram. dopretposlednji slog neke re i, tre i slog od kraja. antepileptian (gr. antf, epileptikos), nea. koji pomae protiv padavice. antepozicija (nlat. antepositio) stavljanje ispred, davanje prvenstva, pretpostav-ljanje. anteponirati (lat. ante-ponere) staviti ispred, pretpostavljati, pretpostaviti, dati (ili: davati) prvenstvo. antimaterija (gr. anti, lat. materia) sup-stanca sa injena od atoma i molekula u kojima su sastavne estice anti esti-ce; jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih), a atomski omota od pozitivnih elektrona (pozitrona). antera (gr . anthera) bat. pranica. antere (gr. antheros) pl. bat. pranici, muki spolni delovi cveta. anteridija (gr. antheros) bog. muki spolni organ u bescvetnica. anterija (tur. entari, arap. 'antari) vrsta starinske gornje (muke i enske) haljine s duga kim rukavima. anteriora (lat. anteriora) t. raniji dogaaji, raniji ivot, prolost. anteriores (lat. anteriores) pl. prethodnici; preci; supr.: posteriores. anterioritet (nlat. anterioritas) prethod-nost, pretho enje, prvenstvo u vremenu; prioritet. anterotika (gr. ant-erotiks) pl. med. sredstva protiv ljubavi, sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. anterotina sredstva ned. v. anterotika. antestat (lat. antestatus) prav. lice kome je testamentom ostavljeno zavetanje. antestacija (lat. antestatio) prav. pozivanje za svedoka. antestirati (lat. antestari, ante-testari) prav. pozivati koga za svedoka pre podnoenje tube sudu. antefleksija (lat. anteflexio) med. savijenost napred, npr. materice. ante Hristum natum (lat. ante Christum natum) pre Hristova ro enja. antecedens (lat. antecedens) prethodnik, pretea; raniji doga aj; gram. prethodni slog. antecedencija (nlat. antecedentia) ono to prethodi, prethodnost, raniji odnos u nekoj stvari; fil. antecedencija konzekvenci/a=uzrok posledica, subjekt predikat, itd. antecedencije (lat. antecedentia) pl. ranije stvari, raniji doga aji ili odnosi; raniji ivot. antecedirati (lat. antecedere) prethoditi, ii napred; pretei, preticati, nadmaiti, nadmaivati.

53

antivenerea
antecesor (lat. ante-cessor) prethodnik, putovo a; uitelj, prethodnik u nekom poslu ili zvanju. anteci (gr. ant-, oikos kua) pl. geotr. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara, a na suprotnim poluloptama Zemlje. anti- (gr. antf) predmetak u sloenicama sa zna enjem: protiv, prema, iza, mesto, umesto. antiabolicionist(a) (gr. antf, lat. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja ne ega, naro ito ropstva, prostitucije itd. antiadijaforist(a) (gr. antf, a-, diaphoros razli it) protivnik moralne ravnodunosti; up. adijaforist. antiaditis (gr . antias krajnik) med. zapaljenje krajnika. antialkoholiar (gr. antf, arap. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pi a, trezvenjak. antianfilaksija (gr . antf, apa, phylatto uvam, branim) ned. neosetljivost prema anafilaksiji. antianeksionist(a) (gr. antf, lat. annexio) protivnik aneksije. antiapeks (nlat. antf, areh) astr. ta ka na nebu u pravcu od koje se vri kretanje; supr.: apeks. antiaristokrat (f. antf, aristokratos) protivnik plemstva, neprijatelj aristokra-tije. antiartritian (gr. antf, arthron zglob) med. koji slui protiv zapaljenja zglobova. antiastenian (gr. antf, a-, sthenos ]anina, snaga) med. koji pove ava ivotnu snagu, koji slui protiv slabosti. antiastmatian (gr. antf, asthma sipnja) med. v. antiastmatian. antibarbarus (gr . anti, barbaros negr ki, tu inski) knjiga koja ui kako treba izbegavati grube jezi ke pogreke, tzv. barba-rizme ili varvarizme; istunac u pogledu jezika; protivnik upotrebe stranih re i; antivarvarus. antibahijus (gr. anti, Bakchios) poet. v. palimbahijus. antibiotik (gr. anti, bfos ivot) supstanca biolokog porekla koja spre ava razvijanje nekih klica i ubija ih. U antibioti-ke spadaju, pored ostalih, i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica, naro ito: aureomicin, penicilin, streptomicin, hloromicetin i dr. antibiotiki (gr. anti, bfos ivot) koji je protiv ivota, koji unitava ivot, koji ubija. antiborejski (gr . anti, boreios severni) okrenut prema severu. antivarvarus (gr. antf, barbaros) v. antibarbarus. antivenerea (gr. anti i lat. Venus boginja ljubavi; spolna ljubav) pl. med. sredstva protiv spolnih, veneri nih bolesti.

54
avtigal (gr . anti, lat. Gallus) protivnik, neprijatelj Francuza (jezika, kulture, politike itd.). avtigen (gr. anti, gnos roenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo oveka ili ivotinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. antigorit (po nalazitu Antigori u Italiji) mat. vrsta tamnozelenog serpentina; nastaje metamorfozom ampfibola; kod nas ga ima u Frukoj gori. antidaktilos (gr . anti, daktylos prst) etr. v. anapest. antidatirati (gr. anti, lat. datum) v. ante-datirati. antidemokratski (gr . anti, demokratikos) koji je protiv vladavine naroda, protiv demokra tije. antidiegeza (gr. anti, diexeimi prikazivati, izneti) ret. prikazivanje nekog doga aja ili stvari od strane protivnika, doga aj ili stvar posmatrana s protivni ke strane; up. diegeza. antidizenterika (gr. anti, dysenterikos srdoboljan) pl. med. lekovi koji slue protiv proliva. antidijabetikum (gr. anti, diabetes eerna bolest, diabaino prolazim) med. lek protiv e erne bolesti. antidinastian (gr. anti dynastes vladar, vlastodrac) neprijateljski raspoloen prema vladaju em domu. antidinika (gr . anti, dine, vrtlog, okretanje) pl. med. sredstva protiv nesvestice; antidinina sredstva. antidolorozum (gr. anti, lat. dolor bol) med. sredstvo protiv bola. antidoron (gr . anti, doron dar) uzdarje; nagrada; u gr koj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posve enog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog prie ivanja. antidotarij(um) (gr. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima; farmakopeja. antidoton (gr. antidoton) ned. sredstvo, lek protiv ega; protivotrov; fig. protivsred-stvo, utuk. antidramatian (gr. anti, drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antimentalizam (fr. antimentalisme) lingv. pravac koji polazi od date rei, ne vodei ra una o mentalnim, umnim procesima koji prate jezi ku realizaciju, jezi ko ostvarenje. antiemetika (gr . anti, emeo povra am) pl. med. sredstvo protiv povraanja, anteme-tika. antiemetici (gr. anti, emeo) med. sredstva protiv povra anja. antiemetian (gr. anti, em o) koji suzbija nagon za povra anjem. antiepileptika (gr. anti, epilepsfa) pl. med. sredstva protiv padavice, epilepsija; pr. antiepileptian.

antikvus

antieutanazist(a) (gr. anti, eu, dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. antizimotikum (gr. anti, zyme kiselo testo, kvasac) hem. sredstvo koje spreava vrenje; up. antiseptikum. antiinkrustator (gr . anti, lat. incrustare dobiti koru) aparat koji uva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i kre ne naslage. antiinokulist(a) (gr. anti, lat. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja, pelco-vanja. angina (lat. antiquus stari) kultura i filozofija klasi ne starine; umetnost i va-spitni ideal starih klasi nih naroda, Grka i Rimljana; predmet stare umetnosti; fig. umetnika retkost. antikankroza (gr. anti, lat. sapseg rak) pl. med. sredstva protiv bolesti raka. antikariozan (gr. anti, lat. cariosus kvaran, truo) med. koji slui kao lek protiv razje-danja kostiju. antikataralije (gr. anti, katarroos stakanje) pl. med. sredstva protiv kalja. antikategorija (gr. anti-kategoreo) prav. protivtuba. antikatoda (gr . anti, kathodos put na nie) fiz. platinski lim kod Rendgenovog aparata, koji je nameten u cevi i na koji padaju katodni zraci, ime se dobivaju snanija dejstva. antikatoliki (gr. anti, katholikos) koji je protiv katoli ke vere. antikahektian (gr. anti, kakos r av, eksis svojstvo, stanje) med. koji slui kao sredstvo za popravku r avih sokova to izazivaju slabljenje. antikva (lat. antiqua) staro pismo, latini-ca; tip. uspravna latinska slova (supr. kurziv). antikvar (lat. antiquarius) istraivalac i prou avalac starina, poznavalac starina i starih spomenika; kupac i prodavac starina, starinar; kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antikvaran (lat. antiquarius) stari, starinski; polovan, upotrebljavao antikvarijat (lat. antiquus stari) trgovina starim knjigama. antikvarnica (lat. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetni kih predmeta. antikvizirati (lat. antiquus) ugledati se na stare, podraavati ukus starih, raditi prema anti kim uzorima; proglasiti neto zastarelim. antikvirati (lat. antiquare) zastareti; proglasiti za zastarelo; odbaciti, npr. zakon. antikvitet (lat. antiquitas) starina, starodrevnost, stari svet, stari vek; stare, odnosno zastarele stvari ili ustanove, stara ili zastarela ure enja i sl. antikvus (lat. antiquus) stari, starinski, starovremenski; up. antiki.

antiklimaks

55

antinomazija

antiklimaks (gr. anti, klimax stepenice; postupnost u izrazu) ret. prelaenje od jae predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi, npr.: Ako smo veliki, veliki smo svuda, na prestolu, u padati, u kolibi." antiklinala (gr. anti, klin naginjem se, sputam se) kol. poloaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme, a padaju u suprotnim pravcima; suar. sinklinala. antikolika (gr. anti, kolike trbobolja) pl med. sredstva, lekovi protiv trbobol>e. antikonvulzivan (gr. anti, nlat. convulsivus grevit) med. koji slui protiv trzaja i greva. antikonstitucionalan (gr. anti, lat. consti-tutio ustav) protivustavan. antikonstitucionist(a) (gr. anti, lat. constitutio) protivnik ustava. antikontagioza (gr. anti, lat. contagiosus prilepiv, zaravan) pl. med. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. antikonvulzivan (gr. anti, nlat. convulsivus koji slui kao predohrana od zaraze. antikosmetian (gr. anti, kosmeo ukrasim) koji unitava (ili: naruava) lepotu. antikreza (gr. anti, kresis meanje) prav. dopunski ugovor o zalozi po kome zaloim poverilac, umesto interesa na dug, ima pravo da se slui i koristi zaloenim predmetom. antikritika (gr. anti, krino sudim) odgovor na kritiku, protivkritika; odgovor na napade; odbrana. antikritian (gr. anti, krino) koji odgovara na kritiku, napad itd.; ned. koji protivrei oekivano] krizi (pojav); koji spreava nastup krize (uticaj). antikritiar (gr. anti, krino) pisac odgovora na kritiku; pisac odbrane od napada. antilegomena (gr. antilego protivim se, povijam) pl. teol. delovi Sv. pisma ija se. originalnost osporava ili u koju se sumnja, npr,: Otkrovenje Jovanovo"; supr.-. homolotumena. antilemian (gr. anti, loimos kuga) med. koji slui protiv kuge, protivkuni. antiletargian (gr. anti, lethargfa dreme-nica, bolest spavanja) med. koji slui protiv obuzetosti dubokim snom, protiv obamrlosti. antilisa (gr. anti, lyssa psee besnilo) pl. med. sredstva protiv pseeg besnila. antologija (gr. antilogia) protivrenost, prigovor, pobijanje; odbrana pred sudom. antilogian (gr. antilogiks) nedosledan, protuslovan; koji je u protivnosti sa zakonima miljenja, tj. sa logikom. antilopa (gr. anthlops) 3007. cvetno oko" (zbog lepih oiju te ivotinje), veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara, ida u stadima po toplijim kopnima; u Evropi od ove vrste postoji samo gazele.

antimaterija (gr. anti, lat. materia) sup-stanca sainjena od atoma i molekula u kojima su sastavne estice antiesti-ce; jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih), a omota od pozi-tivnih elektrona (pozitrona); u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. antimelanholian (gr. anti, melancholiks) koji razbija tugu, koji razvedrava raspoloenje. antimentalizam (gr. anti, mentalizam) lingv. pozitivizam u lingvistici, ogranienje predmeta lingvistike na ono to je neposredno dato u govoru, ne vodei rauna o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. antimerija (gr. anti, meros deo) ret. zamenjivanje jednog dela govora drugim. antimetabola (gr. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome to se izrazi koji su bili u prvom delu reenice pojavljuju i u drugom, ali drugim redom, npr.: Jedemo da ivimo, a ne ivimo da jedemo"; antimetalepsija. antimetalepsija (gr. anti, metalepsis zamenjivanje, razmena) ret. v. antimetabola. antimetateza (gr. anti, metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste rei ponavljaju i u drugom delu reenice, ali u protivnom smislu, npr.: Jedi da ivi, a ne ivi da jede." antimilitarizam (gr. anti, fr. militarisme) protivnost militarizmu; pokret protiv rata i pripremanje za rat. antimon (nlat. antimonium) hem. elemenat, atomska masa 121,75, redni broj 51, znak Sb (stibium), metal srebrnobele boje, kristalan i veoma krt tako da se moe stucati u prah. antimonarhian (gr. anti, monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. antimovid (lat. antimonium) mineral, sul-fid antimona, vana njegova ruda. antimoralan (gr. anti, lat. moralis) koji je u opreci sa moralom, protivan moralu. antimoralizam (gr. anti, lat. mos, mori obiaj) fil. uenje koje ne priznaje nikakvu razliku izme u dobra i zla, i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje s onu stranu dobra i zla". antinarkotika (gr. anti, narke ukoenost, ukoenje) pl. med. lekovi protiv narkoti-nih trovanja. dntinacionalan (gr. anti, lat. nationalis), nenarodni, protivnarodni. antiiefritika (gr. anti, nephrs bubreg) pl. med. sredstva i lekovi protiv bubrenih bolesti. antinomazija (gr. anti, onoma ime) zamenjivanje imena, upotreba osobnog imena mesto vrste, npr. Demosten" mesto govornik".

avtmnomizam

56

antisociJalan antipod (gr . anti, pus, podos noga) ovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja sutu suprotnost; protivnik, suparnik; geogr. onaj koji ivi na suprotnoj ta ki pre nika Zemlje, protivnonik. antipodan (gr. antipus) sasvim suprotan, oprean; koji se nalazi na suprotnoj ta-ci pre nika Zemlje. antiprotaza (gr. antiprotasis protivpred-log) ret. nagovetavanje pobijanja nekog tvrenja, koje se obi no izraava jednim pitanjem. antipsihologizam (gr. anti, psyche dua) fil. stav nekih logiara i gnoseologa protiv primene psihologije u logikim i saznajnoteorijskim razmiljanjima. antiracionalizam (gr . anti, lat. ratio razum) fil. shvatanje da razum, odnosno oveje miljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal. neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u prou avanju pitanja vere. antirevolucionar (gr. anti, nlat. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije, protivnik revolucije. antirepublikanac (gr. anti, lat. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine; pr. antirepublikanski. antireumatian (gr. anti, reuma) med. koji slui protiv reumatizma. antirojalizam (gr. anti, fr. royalisme), nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopte. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog naina rada (up. Semiti.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv uea Jevreja u privrednom, politikom i duhovnom ivotu, antisemit-ski, protivjevrejski pokret. antisepsa (gr. anti, sepsis trule) med. unitavanje trulenih klica hemijskim i fizi kim sredstvima. antiseptikum (gr. anti, sepsis) he. sredstvo koje unitara klice to izazivaju truljenje; pl. antiseptika. antiseptian (gr. anti, septikos) med. koji spreava truljenje. antiracionalizam (gr . anti, lat. ratio razum) fil. shvatanje da razum, odnosno oveje miljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal. neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u prou avanju pitanja vere. antiskabioza (gr. anti, lat. scabies uga) pl. med. sredstva protiv uge. antiskepticizam (gr. anti, skepsis nedoumica, dvoumica) fil. neslaganje sa onim gnoseolokim stanovitem koje sumnja u mogu nost ma kakvog saznanja uopte, i koje smatra da se ne moe doi ni do kakvih optevaeih istina. antisocijalan (gr . anti, lat. socialis drutven) protivan drutvenom poretku; koji svojim radom i ponaanjem kodi

antmnomizam (gr. anti, nomos zakon) 1. teal. c>JOnja protivrenost izmeu starozavetskog zakona i hrianskog uenja; 2. na elno nepriznavana bilo kakvih utvr- enih zakona; anomizam. antinomija (gr. antinomia protivrenost zakona sa samim sobom, tako da obe stranke mogu ga tumaiti u svoju korist) log. protivrenost, suprotnost dvaju sudova ili zakona teze k antiteze koji se uzajamno iskljuuju, npr.: Svet ima svoj po etak u vremenu, a i s obzirom na prostor on je ograni en" (teza); Svet nema ni poetka u vremenu niti granica s obzirom na prostor, nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgranian" (antiteza); fil. kod Kanta: protivre nost koja se javlja pri primeni zakona istog razuma na ulni svet. antipapizam (gr. anti, lat. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antiparagraf (gr. anti-paragraphos) odgovor na kritiku, utuk; replika. antiparazitika (gr. anti, parasitos gotovan) pl. sredstva protiv biljnih i ivotinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i ivotinjama. antiparalelan (gr. anti, parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima, jedna budui spoljanja a druga unutranja. antiparalelogram (gr. anti, parallelos, gramma) geom. ravnokraki trapez. antiparalitika (gr. anti, para-lyo) pl. med. sredstva protiv uzetosti (paralize). antipatija (gr. antipatheia) neraspoloenje prema nekome, oseanje odvratnosti ili nenaklonosti, nemarenje; supr.: simpatija. antipatian (gr. antipathikos) koji izaziva neraspoloenje ili odvratnost neprijatan, nemio, nesimpati an. antipatriot (gr. anti, patriotes) neprijatelj domovine, nerodoljub. antiperistaza (gr. anti, peristasis spoljanje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika), dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. antipiretike (gr. anti, pyr vatra) pl. med lekovi protiv vatre, groznice. antipiretian (gr. anti, pyr) ned. koji suzbija vatru, groznicu, npr. aspirin, antipi-rink dr. antipirin (gr. anti, rug) med. sredstvo protiv groznice, vatre, glavobolje. anplatonska ljubav ulna, spolna ljubav. antiplenisti (gr. anti, lat. plenus pun) fil. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). antipleuritika (gr . anti, pleuron bok, rebro) pl. med. sredstva protiv zapaljenja plune maramice; pr. antipleuritian. aatipneumonian (gr. anti, pneumon plue) med. koji slui protiv zapaljenja plua.

antispazmodika ljudskom drutvu i nezgodno str i u njemu. antispazmodika (gr. anti, spasmos) pl. ned. v. antispastika. antispast (gr. antispastos vu i na drugu stranu) metr. etvoroslona stopa u koje je prvi i etvrti slog kratak, a drugi i trei dug: U ------- U. antispastika (gr. anti, spastikos koji vue, trzav) pl. med. sredstva koja ublauju greve; antispazmodika. antispektrologija (gr . anti, logia, nauka lat. spectrum avet, priina) nau io pobijanje verovanja u duhove i aveti. antispiritualizam (gr. anti, lat. spiritus duh) fil. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopte = materijalizam. antistrateg (gr. anti-strategos) zamenik vojskovo e; komandant neprijateljske vojske. antistrofa (gr. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora, koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi; otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antiscii (gr. anti, skia senka) pl. geogr. ljudi sa suprotnim senkama, tj. stanovnici na istom podnevku, ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane; anteci. antiteza (gr. antithesis suprotnost, suprotno) 1. suprotnost izmeu znaenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (moe biti kon-tradiktorna, protivrene, ili kontrarna, opre na); 2. opre nost dvaju karaktera, dveju tenji i sl.; 3. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi; 4. ret. iskazivanje jedne misli pomo u dva suprotna pojma, npr.: Ide ludo, progovara mudro"; 5. loet. slovenska antiteza poetsko nabra-janje vie predmeta ili pojmova koji imaju zajedniko svojstvo sa uporeivanim predmetom, a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova; npr.: ta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg, al' su labudovi? / Da je snijeg, ve bi okopnio, / labudovi ve bi poletjeli. / Nit' je snijeg nit' su labudovi, / nego ator age Hasan-age; (Hasanaginica); up. teza, sinteza. antitermika (gr. anti, thermos topao) pl. ned. sredstva i lekovi koji sniavaju temperaturu, a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. antitetian (gr. antithetikos) protivan, suprotan, koji je u suprotnostima. antitip (gr. anti, typos) otisak, prepis, prototip. antitipija (gr. antitypia protivudar, odboj) fil. kod Lajbnica: ono usled ega je jedno telo neprobojno za drugo. antitireoidin (gr. anti, thyreos tit, eidos izgled) farm. lek koji sadri sekret ti-taste (tiroidne) lezde; slui za leenje Bazedovljeve bolesti.

57

antihemoragian.
antitoksin (gr. anti, toxikon, otrov) med. protivotrov, telo koje ima svojstvo da neutralie odre ene otrove, toksine. antiunionist(a) (gr. anti, lat. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva, protivnik ujedinjenja, zajednice. antifebrilan (gr. anti, lat. febris groznica) med. protivgroznini. antifebrilije (gr. anti, lat. febris) med. lekovi protiv groznice. antifebrin (gr. anti, lat. febris) farm. sredstvo protiv groznice, antipirin. antifermenti (gr. anti, lat. fermentum) med. fermenti koji svojim uticajem ponita-vaju dejstvo drugih fermenata. antiflebotomist (gr . anti, phleps ila, tome seem) med. protivnik leenja pu-tanjem krvi. antiflogistika (gr. anti, phlox, phlogos plamen) 1. hek. teorija franc. hemiara Lavoazjea kojom je pobio tzv. flogistiku teoriju o postojanju neke hipotetine materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva; up. flogiston; 2. pl. med. lekovi protiv zapaljenja. antiflogistian hem. v. antiflogistika 1; med. koji ublaava zapaljenje ili vatru; up. antiflogistika. antiflogistiari (gr. anti, phlox) pl. hem. pristalice antiflogistike; med. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistika sredstva. antifon(a) (gr. anti, phone glas) otpev; stranica od gume koja se stavlja u ui da bi se onemoguilo dopiranje suvie jakih umova i buke. antifonarij(um) gr. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je po etkom VII v. odabrao papa Grgur Veliki; ove pesme su izvodili peva i ili narod za vreme mise. antifonnja (gr. anti, phone glas) logi ka protivrenost, besmislica; tako e: otpe-vanje, otpev. antifraza (gr. anti, phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna re upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom znaenju; npr.: To bi bilo vrlo pametno", u smislu vrlo ludo". antifrizi (gr. anti, eng. freeze zamrzavati, smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se spre ilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antiftizika (gr. anti, phthisis suica) pl. med. sredstva protiv suice, tuberkuloze; pr. antiftizian. antihektika (gr. anti, ektikos jektiav) pl. med. sredstva protiv suice, jektike; pr. antihektian. antihelmintika (gr. anti, elmis elmintos glista) pl. med. v. anthelmintika. antihemoragi an (gr . anti, haima krv, regnymi probijam) med. koji slui kao lek protiv krvoliptenja.

antihemoroidalan antihemoroidalan (gr. anti, hafma, rheo curim) lged. koji slui kao lek protiv uljeva, hemoroida. avtihipnotika (gr. anti, hypnos san) pl. med. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem; pr. antihipnotian. avtiholerika (gr. anti, cholera bolest sa povraanjem i itkom stolicom, cholas utroba) pl. med. sredstva protiv kolere. antihreza (gr. anti, hresis upotreba) prav. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. antikrist (gr . anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrianstva; fig. bezboan ovek; avo, sotona. antihronizam (gr. anti, hrnos vreme) pogreka u raunanju vremena; upotreba jednog vremena umesto drugog. antihtoni (gr. anti, chthon zemlja, tle) pl. geogr. oni koji stanuju na istom stepenu geografske irine, samo na suprotnim stranama polutara. anticivian (gr. anti, lat. civis graanin) negraanski, protivgraanski. anticnklon (gr. anti, kyklos krug, kruno kretanje) meteor. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak; naziv po tome to se na predelu visokog pritiska javljaju meteoroloke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). anticipaido (lat. anticipando) unapred, u obliku predujma; pre vremena. anticipacija (lat. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred, predujam na robu; stvaranje suda ili dobivanje predstave o neemu unapred; fil. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit, s tim da e se kasnije dokazati; ret. predupreu-jue postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. anticipirati (lat. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati), unapred primiti (ili: primati), preduzeti, preduzimati; preduj-miti, predujmljivati; dobiti predstavu ili stvoriti sud o neemu unapred. antiki (lat. anticus, antiquus) stari, starinski, starovremenski, starodrevni, starog kova; po starinskom ukusu; koji potie iz starog veka, naro ito iz vremena starih Grka i Rimljana; fig. redak. antiambr (fr. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. antiambrirati (fr. antichambre) zadravati se u predsoblju, ekati prijem, donja-ti pred ijim vratima za prijem; initi podvorenje starijim i mo nijim od sebe. antoalaa (fr. toile, antoilage) fina tkani-na sa ipkama. antografija (gr. anthos cvet, grapho piem) pisanje pomou cvea. antodoitalgika (gr. anti, odus zub, algos bol) pl. med. sredstva protiv zubobolje. antozoe (gr. anthos cvet, zoon ivotinja, ivo bie) pl. zool. korali.

58

antr-akt antoksantin (gr. anthos, ksanthos ut) hem. cvetno utilo, uta bojena materija koja se nalazi u cve u. antoliti (gr. anthos, Ifthos kamen) pl. kol. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu; antotipoliti. antologija (gr. anthologia) branje cvea, cvetnjak; zbirka odabranih, naro ito lirskih pesama; uopte: zbirka svakog tiva odabranog prema naroitim meri-lima i svrhama; zbirka na j lepega. antonimi (gr. anti, oputa ime) pl. liig. rei suprotne po znaenju, npr. leto-zima, laistina, dobar-rav, tvrd-mek i dr.; up. sinoti, paronimi, homonimi. antonimija (gr. anti, oputa) lkngv. svojstvo suprotnoga znaenja nekoj drugoj rei; up. antonimi. antonoar (fr. entonner, entonnoir) levak; levkasta rupa od eksplodirane mine; kol. kotlina, vrtaa. antonomazija (gr. antonomasia drugi naziv) reg. opisivanje kada se mesto zajednikog imena u govoru upotrebi vlastito ime, npr. Demostenili Ciceronmesto veliki besednik". antorgastina sredstva med. sredstva protiv navale krvi; up. orgazam. antos (gr. anthos) cvet, cvat; govorni ukras; ned. osip, krasta, naroito na licu. antotipoliti (gr. anthos, typos otisak, lit-hos kamen) pl. geol. v. antoliti. antoftalmika (gr. anti, ophthalmos oko) pl. ned. sredstva protiv onih bolesti. antoftalmika (gr. anti, ophthalms oko) pl. ned. sredstva protiv onih bolesti. antocijanini (gr. anthos cvet, kyanos zatvorenoplav) hem. biljni pigmenti koji se nalaze u elijskom soku mnogih biljnih elija i koji daju plavu, crvenu ili ljubiastu boju cvetovima, plodovima, listovima, stablu itd. antr (fr. entre, lat. inter) meu, izmeu, u, usred; antr lu (fr. entre nous) meu nama, u etiri oka, u poverenju. antrakoza (gr . anthrak o pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj; med. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. antrakolit (gr. anthrax ugalj, lithos kamen) min. krenjak obojen ugljenom. antrakometar (gr. anthrax, metron mera) hem. sprava za odreivanje koliine ugljenika. antrakonit (gr. anthrax, lithos kamen) min. v. antrakolit. antraks (gr. anthrax ugalj) med. crni prit, zli, prostrel, nepomenik, travnjak, be-drenica, opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. Davebacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa ivotinjama, npr. besnilo itd. antr-akt (fr. entr'acte) poz. odmor izme u inova; fig. odmor, poinka, stanka, privremen prekid u nekom poslu.

antracen

59

antropomorf antropoglot (gr. anthropos, glotta jezik) ivotinja sa jezikom sli nim jeziku oveka, npr. papagaj. antropognozija (gr. anthropos, gnosis poznavanje) nauka o poznavanju oveka, poznavanje oveka. antropognost (gr. anthropos, gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. antropogonija (gr. anthropos, gone raanje) nauka o postanku oveka. antropografija (gr . anthropos, graphia) opis (ili: ispisivanje) oveka; nauka o ovejem telu. antropozoik (gr. anthropos, zoon ivotinja) geol. antropozojski period. antropozojski period geol. period u istoriji Zemlje u ijem se poetku javlja ovek, poinje sa diluvijalnim periodom, dobom kada ove ji govor po inje da se razvija, po traje jo i sad, otprilike jedan milion godina. antropozofija (gr . anthropos, sophla mudrost) fil. uenje koje je osnovao Rudolf tajier, a koje hoe da duhovnim oima gleda" i neposredno opaa i opti sa viim svetovima". Put ka tim viim svetovima ima tri stepena: priprema", prosvetljenje" i posveenje"; telo je podlono zakonu naslea, dua sudbini koju sama stvara, a duh zakonu reinkarnacije. antropoidan (gr . anthropos, eidos vid, oblik) ovekolik, slian oveku (o majmunima). antropolatrija (gr . anthropos, latreia sluba) oboavanje oveka; shvatanje da je ovek bi e sli no bogu. antropolog (gr. anthropos, Igos) naunik koji prouava oveka sa gledita anatom-skog i fiziolokog, psiholokog i filozofskog, istorijskog i sociolokog, arheolokog i dr. antropologizam (gr. anthropos, logismos) fil. 1. shvatanje po kojem je religija rezultat ovejih nazora, elja, tenji i ideala; 2. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno ovejem prirodom. antropologija (gr. anthropos, logia) nauka koja prouava oveka na osnovu anatomije, fiziologije, psihologije, istorije, socio-logije, filozofije, arheologije i nauke o jeziku. antropomantija (gr. anthropos, manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po ovejoj utrobi. antropometar (gr. anthropos, metron mera) sprava za merenje visine oveka. antropometrija (gr. anthropos, metron) merenje ovejeg tela; nauka o merenju oveka, tj. o odnosima izmeu ovejih udova, njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. antropomorf (gr. anthropos, morphe oblik) kamen slian oveku ili nekom delu njegovog tela; majmun sli an oveku.

antracen (gr. anthrax ugalj) hen. sloen ugljeniki vodonik, S14N10, koji se dobiva iz katrana kamenog uglja; upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antracit (gr. anthrax, nastavak ites) min. najstariji fosilni ugalj, najbolja vrsta uglja. antre (fr. entree) ulazak, ulaenje; ulaz; ulazna soba, predsoblje, predvorje; pristup; predjele, prvo jelo pri obedima, naroito sve anim; ulazna cena, ulazni-ca, ulaznina; uvozna carina; muz. upadanje jednog glasa; uvod, komad kojim poinje opera ili koncert; pojava glumca na pozornici. avtreozoid (gr.) vot. muki gamet kod biljaka. antricid (gr. anthrax ugalj, lat. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. antrkolon (fr. entrecolonne) apx. razmak, odstojanje izmeu stubova, prostor izmeu dva stuba, antrpilastr. antrkot (entrecote) kup. meso izmeu dva rebra (kod stoke), krmenadla. avtr nu (fr. entre nous) v. pod antr. antropareskija (gr. anthropareskeia) elja ili slabost nekoga da se dopada ljudima; supr.: teosebija. antropizam (gr. anthropos) fil. oovea-vanje, oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju oveka prema celoj ostaloj prirodi, i koje ga shvataju kao smiljen krajnji cilj organskog stvaranja; pogled na svet i ivot koji u pitanju o poloaju oveka u prirodi stoji na gleditu da je ovek mera svih stvari". antropijatrika (gr. anthropos, iatros lekar) nauka o le enju ljudi. antropinski (gr. anthropinos) oveji, koji se ti e ljudi; zemaljski. antropo- (gr. anthropos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: ovek. antropobiologija (gr. anthropos, bios ivot, logia nauka) deo antropologije koji se bavi ivotnim izraajima oveanstva i njihovim zakonima prouavajui pitanje naslea, uticaja okoline, ukrpgganja, plo- enja, mnoenja, opadanja itd. antropogeneza (gr. anthropos, genesis) deo antropologije koji prouava razvoj ljudskog tela. antropogenetika v. antropogenija. antropogenija (gr. anthropos, genesis) nauka o postanku i razvitku oveka i ljudskih vrsta. antropogsografija (gr. anthropos, geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni poloaj zemljita na kome ljudi ive uti e na obrazovanje ljudske zajednice, i koliko je ovek uopte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi; kao podvrste su: istorijska, kulturne, saobraajne, pri-vredna, trgovake i politika geografije.

antropomorfan

60

an-tu-ka antropotizija (gr. anthropos, thysia rtva) prinoenje ljudi na rtvu. antropotomija (gr. anthropos, tome seenje) med. razuivanje, rezanje ovejeg tela u cilju nau nog ispitivanja. antropofag (gr. anthropos, phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso, ljudoder; kanibal. antropofagija (gr. anthropophagia) ljudoderstvo; kanibalizam. antropofiteja (gr. anthropos, phytefa saenje; raanje) biol. raanje oveka, nauka o spolnom ivotu oveka. antropofobija (gr. anthropos, phbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antropofonika (gr. anthropos, phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropohemija (gr. anthropos, chemeia) nauka o materijama koje sainjavaju ove je telo. antropohistorija (gr. anthropos, istoria) nauka o razvitku ljudskog roda, istorija oveanstva. antropohorija (gr. anthropos, choreo pasprostirem se) zool. rasprostiranje plodova i semena od strane oveka. antropocentrizam (gr. anthropos, lat. sep-trum sredite) filozofski pogled na svet koji smatra da je ovek sredite sveta i krajnja svrha njegova razvitka. antrpa (fr. entrepas) poluravan, hod konja, polukas. antrpilastr (fr. entrepilastre) apx. razmak izmeu stubova, odstojanje izmeu dva stuba ; antrkolon. antrpo (fr. entrepot, lat. interpositus metanje izmeu, umetanje) trg. stovarite, skladite, magacin za smetaj robe koja dolazi iz inostranstva, a pod uslovima koje zakon odreuje (roba, dok lei u njemu, ne plaa carinu); u antrpo se moe smestiti svaka roba kojom se moe manipulisati, koja se moe razvrstavati, popravljati, deliti, i odatle uvoziti, izvoziti ili upuivati, pridravajui se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji; an antrpo (fr. en entrepot) necarinjen, neocarinjen. antrtaj (fr. talile, entretaille) u bakrorezu: fini me uzarez; ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge, a ova se prui napred. antrfen (fr. entrefins) pl. tkanine osrednje fino e i kakvo e. antrfile (fl-entrefilet) nagovetaj neega veto upleten u govor, vest ili saoptenje koje treba proitati izme u redaka; kratak lanak, obi no zvani no, saoptenje vlade, u baen u redakcijski deo lista. antra (fr. entrechat, ital. intrecciato salto) umetni ki skok u plesu, udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. an-tu-ka (fr. en tout as) amrel srednje veli ine koji moe posluiti i kao ki-

antropomorfan (gr. anthropo-morphos) sli an oveku, koji ima ove ji oblik. antropomorfizam (gr. anthropos, morphe oblik) fil. shvatanje i tumaenje stvari i prirode u odnosu na oveka, tj. svako rasuivanje ili svako uenje koje radi objanjenja onoga to nije ovek (npr. bog, fizi ke pojave, bioloki ivot, ponaanje ivotinja itd.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponaanja oveka; religiozno antropomorfizam smatra da je bog sli an oveku, tj. da misli, osea i radi kao ovek, pooveenje boga; antropomorfoza. antropomorfoza (gr . anthropos, morphe) fil. v. antropomorfizam. antropomorfozirati (gr. anthropos, morphe uobliavam) pooveiti, pooveavati, tj. zamiljati i predstavljati boga kao oveka, sa ljudskim osobinama, vrlinama, slabostima i dr. antropomorfologija (gr. anthropos, morphe, logfa) nauka o oblicima ovejeg tela. antroponimija (gr. anthropos, onoma ime) lingv. deo nauke o jeziku koji prou ava li na imena. antroponomija (gr. anthropos, nomos zakon) fil. nauka o zakonima koji vladaju u ovejem ivotu; po Kantu: zakonodavni razum ovekov. antropopatizam (gr. anthropopathefa) fil. shvatanje da je bog bi e koje ima sve ljudske osobine, koje osea i seli isto kao ovek; antropopatija. antropopatija (gr. anthropopatheia) fil. v. antropopa tizam. antropopeja (gr. anthropo-poia) stvaranje oveka. antropoplastika (gr. anthropos, plastike) slikanje (ili: vajanje) oveka. antroposkopija (gr. anthropos, skopeo posmatram) vetina da se po crtama lica zakljui o umnim i karakternim osobinama oveka; up. fiziognomika. antroposomatologija (gr. anthropos, soma telo, logfa) nauka o sastavu i osobinama ovejeg tela. antropospeleologija (gr. anthropos, spe-laion peina, logia nauka) nau na disciplina koja prouava veze izme u oveka i peine; u uem smislu, antropospeleologija je nauka o pe inskom oveku. antroposfera (gr. anthropos, sphaira kugla, lopta) deo ivotnog prostora koji je pod uticajem oveka. antropoteizam (gr. anthropos, theos bog) obogooveenje, oboavanje oveka, smatranje onoga to je ove je boanskim. antropoteka (gr. anthropos, theke priuvi-te, sanduk) dvorana zaslunih ljudi, dvornica slave. antropoterapija (gr. anthropos, therapeyo leim) nauka o leenju oveka i o negovanju ovejeg zdravlja.

anthelmintika

61

apanaa govoriti zbog toga to hoe da oda; nesta-ko, avolan, vragolan. an fas (fr. en face) spreda, s lica; o i u oi, pravo u oi. anfilada (fr. enfilade) dug red, npr. red soba u jednom pravcu; voj. tuenje topovima uzdu, po duini, s boka. anfilirati (lat. filum konac, fr. , enfiler) udenuta, udevati; nizati, nanizati, npr. biser; zapodenuti razgovor; zaplesti nekoga u neko preduzee, u opasnost; voj. tui topovima po duini, s boka; napraviti upriju (u trik-traku). anfraktuozan (nlat. anfractuosus) krivudav, iskrivudan, vijugast; neravan, dombast; zaobilazan. anhelacija (lat. anhelatio) kratko, teko udisanje vazduha, dahtanje, zadihanost. anhidrid (gr. ap, hydor voda) hem. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka, ali koje izloeno vodi apsorbuje, upija, vodonik i postaje kiselinom. anhidrija (gr. ap, hydor) bezvodnost, nestaica vode, sua; anidrija. anhidrit (gr. ap, hydor voda) hem. sumporno-kiseli kre kome je oduzeta voda. anhidrian (gr. ap, hydor voda) hem. slobodan od vode, kome je oduzeta voda, npr. soli i oksidi. anceps (lat. anceps) dvostruk; dvostran; kolebljiv, nesiguran; dvosmislen; metr. oznaka za kvantitet jednog sloga koji moe biti dug ili kratak. anantirati (fr. enchanter) oarati, oa-ravati, opiniti, opiavati, zadiviti, zadivljavati, ushititi, ushiivati; pr. an-antiran. aner (fr. enchere) trg. bolja ponuda na javnoj prodaji; podizanje cene, poskuplji-vanje, poskupljenje. anerirati (fr. encherir) trg. nuditi vie, dati vie pri nadmetanju; poskupl>ivati, podizati cenu. anlus (nem. Anschluss) prikljuenje, pripajanje, prisajedinjenje, pridruenje, spa-janje; pol. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemakoj 1938. god. aorist (gr. a-oristos neogranien, neodreen) gram. preanje svreno vreme, prolo trenutno vreme. aorta (gr. aorte) znat. glavna srana ila, ila sranica, najvanije arterijsko stablo od koga potiu sve arterije u ovejem telu. aortitis (gr. aorte med. zapaljenje aorte. aosmian (gr. a, osme miris) bezmirisan. apage! (gr. ap-ago odvesti; otii, lat. apage) odlazi, idi, isti se! apagoga (gr. apagoge) log. posredan dokaz; apagogian dokaz indirektan, posredan dokaz, tj. onaj koji dokazuje tanost jednog tvrenja pokazivanjem nemogunosti ili pogrenosti tvrenja koje ga odrie. apanaa (fr. apanage, nlat. apanagium) imanje dato na doivotno uivanje; godi-

obran i kao suncobran, amrel za svako vreme; fig. ovek koji se moe upotrebiti za svaki posao. anthelmintika (gr. anti, helmins, helmintos glista) pl. med. sredstva za isterivanje glista; pr. anthelmintian. anthiperidrotikon (gr. anti, yper nad, iznad, preko, idros znoj) med. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. anthipnotika (gr. anti, hypnos san) pl. med. v. antihipnotika. anthipofora (gr. anti, hypo-phero snositi) ret. izvoenje i nabrajanje prigovora, da bi se posle jedan po jedan pobijali. anualni (lat. annualis) godinji, koji se doga a svake godine; koji traje godinu dana. anuarij(um) (lat. annuarium) letopis, godinjak, kalendar. anuitet (nlat. annuitas, annuus godinji) godinja otplata duga; godinji prihod, godinji dohodak, godinja renta. anulacija (nlat. annullatio) ponitenje, ponitavanje, ukinue, opovrgnue, opovrgavanje; oglaavanje nevaeim. anulirati (nlat. annullare) ponititi, po-nitavati, ukinuti, ukidati, opovri, opovrgavati; unititi; unitavati; ogla-siti nevaeim. anulus (lat. annulus) prsten; aiulus magikus (lat. annulus magicus) arobni prsten; anulus palacii (lat. annulus palatii) kraljevski prsten peatnjak; anulus pi-skatorijus (lat. annulus piscatorius) papin prsten peatnjak na kojem je predstavljen sv. Petar u ribarskom amcu, ribarski prsten. anumeracija (lat. annumeratio) pribrajanje, dobrajanje, uraunavanje. anumerirati (lat. apppegage) pribrojiti, pribrojavati, dobrojiti, dobrojavati; uraunavati, ubrajati. anuncijacija (lat. annunciatio) nagoveta-vanje, objavljivanje, naroito Devi Mariji da e roditi sina, Blagovesti. anurija (gr. ap, uron mokraa) med. potpun prestanak luenja mokrae. anus (lat. anus) anat. mar, zavretak zadnjeg creva; per anum (lat. per anum) med. kroz mar. anus (lat. annus) godina; anus eklezijastikus (lat. annus ecclestiasticus) crkvena godina; anus interkalaris (lat. annus intercalaris) prestupna godina; anus komunis (lat. annus communis) prosta, neprestupna godina; anus kurens (lat. annus currens) tekua godina; anus solaris (lat. annus solaris) sunana, obina julijanska godina; anus civilne (lat. annus civilis) graanska godina, od 1. januara do 31. decembra. anfan (fr. enfant) dete; anfan perdi (fr. enfants perdus) na. vojnici koji se sami jave da izvre neko opasno delo, mrtva straa; anfan teribl(fr. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svata

apanairati nja plata bliih vladaoevih roaka (dece, brae); godinji prihod, obezbeen prihod. apanairati (fr. apanager) dati kome imanje na doivotno uivanje; odrediti stalan godinji prihod. apanteza (gr. apantesis) odgovor, odvraanje, pobijanje. apantropija (gr. apanthropia zaziranje od ljudi) neovenost, svirepost; zaziranje (ili: strah) od ljudi; odvratnost meu ljudima; up. antropofobija. aparat (lat. apparatus sprema; orue) sprava, naprava, stroj; ceo pribor, sva orua, pomona sredstva i dr. koja su potrebna za neki posao ili neku slubu. aparatorij(um) (nlat. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smetaj orua, sprava i sl. aparatura (lat. apparatus) svi aparati jednog tehnikog preduzea; sva mehanika postrojenja (npr. neke radionice, bioskopa, pozorita i dr.). aparentan (lat. apparens) vidljiv, vidan; oigledan, oevidan, jasan; prividan (npr. odstojanje, veliina i sl.). aparencija (lat. apparentia) privid, privid-nost, izgled, spoljanjost; verovatnoe; trg. spoljanji izgled neke robe. apartan (fr. apart naroit, jedinstven) naro it, neobian, nesvakidanji; pun drai, draestan. apartman (fr. appartement) stan, soba, odeljenje, stan sa vie odeljenja. apartheid (eng. apart odvojeno, izdvojeno, podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji nain praktikuje Junoafrika Republika odriui svako politiko pravo svojim podanicima crne koe. apasionato (ital. appassionato) kuz. strasno, sa puno oseanja. apatetian (gr. apatao, apatetikos prevaran, laljiv) laljiv, laan, prevaran, za-pleten, zamren, npr. zakljuak. apatije (gr. apatheia) neosetljivost, utrnu-lost oseanja, ravnodupost, nemarnost; stanje u kome kod oveka nita ne moe izazvati ni radost ni alost (u normalnim prilikama obino nastupa usled za-morenosti mozga); mlitavost pokreta sa tenjom nekretanju. apatit (gr. apatao zavodim) t. kalcijev fosfat s fluorom, veoma rasprostrt, boje sive, ljubiaste ili zelenkaste, tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apatian (gr. apathes) neosetljiv, ravnoduan, nemaran, utrnulih oseanja. apatrid (gr. a-, lat. patria domovina) lice koje nema dravljanstva. apa (fr. arase) velegradski razbojnik, lopov, zloinac, otima.

62

apelacio frivola apedeuzija (gr. apaideysia) nevaspitanost, neobrazovanost, neznanje usled slabog kolovanja; apedeugizam. apedeutizam (gr. a-, paideyo vaspitavam, odgojim) v. apedeuzija. apedeutian (gr. a-, paideytikos vaspitni; odgojni) neobrazovan, nevaspitan, nekolovan. apeirokalija (gr. apeiros neiskusan, kaln lepo) nepoznavanje lepote, neupuenost u ono to je lepo; nedostatak ukusa; ret. usiljena tenja za lepim i kitnjastim izraavanjem. apeiron (gr. apeiros neogranien, beskrajan) fol. po etak, prauzrok iz koga su sve stvari izale i u koji se ponovo vraaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). apeks (lat. areh vrh, iljak) kupasta kapa starorimskih svetenika; geom. vrh kupe; astr. taka neba u pravcu koje se vri neko kretanje, npr. pri Zemljinom obrtanju; apeks Sunanog sistema taka ka kojoj se kree Sunce sa svojim pratiocima (planetama); supr.: antiapeks; gran. znak za duinu ili naglaavale nad samoglasni-kom. apel (fr. appel) poziv, pozivanje, doziv, znak; prav. alba vioj vlasti, pozivanje na vii sud; voj. zbor; ma. kratak i otar udar napred isturenom nogom; poslunost kod pasa, npr. taj pas nema apela, tj. ne odaziva se na poziv gospodara. apelant (lat. appellare, appellans) prav. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraa, posle niih, viim sudovima i trai njihovu pomo. apelat (lat. appellatus) prav. lice protiv koga ili presuda nieg suda protiv koje apelant podnosi priziv viem sudu. apelativ (lat. nomen appellativum) gran. zajedniko ime, re koja oznaava rod ili vrstu, npr.: drvo, ovek, ivotinja. apelativan (lat. appellativus) gram. koji oznaava zajedniko ime, rod, vrstu. apelatorija (lat. appelare) vii, prizivni sud za crkvene sporove. apelacija (lat. appellatio) vii sud (izmeu prvostepenog i hasacionog suda); priziv viem sudu; poznavanje; kazivanje, imenovanje. apelacio admisibilis (lat. appellatio admissibilis) prav. dopustljiv i prihvatljiv priziv, priziv koji se moe dopustiti i prihvatiti. apelacio dezerta (lat. appellatio deserta) prav. preputen, zadocneo priziv. apelacio inadmisibilis (lat. appellatio inadmissibilis) prav. nedopustljiv priziv, neprihvatljiv priziv. apelacio temerarija (lat. appellatio temera-ria) prav. neosnovan priziv, nepromiljen priziv. apelacio frivola (lat. appellatio frivola) prav. beznaajan i nitavan priziv.

apelirati

63

aplaudira

apelirati (lat. appellare) moliti koga za pomo; pozivati se na neto; obraati se (ili: obratiti se) prizivom viem sudu, uloiti (ili: ulagati) priziv; uloiti (ili: ulagati) protest. alelovati (lat. appellare) v. apelirati. apendiks (lat. appendix) dodatak, dopuna, prilog knjizi ili delu; alat. izduen produetak sa povrine nekog organa, naroito: crvoliki produetak na donjem delu slepog creva, crvuljak. apendikularije (lat. appendicula mali pri-vezak) pl. zool. mali prozirni morski pla-tai sa repom za veslanje. apendicit (lat. appendix) ned. zapaljenje crvolikog produetka na donjem delu slepog creva, crvuljka (pogreno se kae: zapaljenje slepog creva). apepsija (gr. a- ne, bez, pepsis probava, varenje) med. loa probava, slabo varenje u organizam unete hrane. apeptian (gr. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv, neprobavljiv; koji pati od slabog varenja eluca. aperantologija (gr. aperantologia) preterana brbljivost, bujica praznih rei. aperkat (ept. irreg gornji, ut udarac) sp. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je aka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. aperijens (lat. aperire otvoriti) med. sredstvo za ienje; pl. aperijencije. aperijentan (lat. aperiens) koji otvara volju za jelom; aperitivan. aperijencije (lat. aperientia) pl. med. v. aperijens. aperiodian (gr. a-, perfodos) fiz. slobodan od njihanja, koji se ne klati oko svoga ravnotenog poloaja. aperitiv (nlat. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom, rakija ili drugo pie kao sredstvo za otvaranje apetita. aperitivan (lat. aperire otvoriti, nlat. aperitivus) v. aperijentan. apersi (fr. aperfu kratak pregled, letimian pregled; sutina, kratko i pregledno izlaganje, saetak. apertura (lat. apertura) anat. otvor npr. na preaga, vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd.; opt. otvor (izdubenog ogledala, zaklona na optikim aparati-ma). apercepcija (lat. ad-perceptio) fil. za-paanje, shvatanje, jasno shvatanje predmeta pomo u akata panje, odnosno mi-ljenja; oni akti parenje, odnosno miljenja, pomou kojih se jedan predmet shvata, saznaje i tumai; po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihiki sadraji dovode do jasnog shvatanja, drugo, naelo na kojem poivaju druge, vie veze duevnog ivota, a ne one koje poivaju na asocijacijama. apercipirati (lat. ad-percipere) zapaziti, zapaati, uvideti, jasno shvatiti; sa-

draj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. apetalan (gr. a-petalos) bog. bez lia; iji cvetovi nemaju kruninih listia, beskrunini, koji su bez latica. apetencija (lat. appetentia) enja, pouda, nagon, sklonost, tenja za im. apetit (lat. appetitus) prohtev za jelom, volja za jelom, jenost, oseanje gladi; prohtev, elja, udnja za neim. apetitivan (nlat. appetitivus) eljan, pou-dan, pohotan. apetitlih (lat. appetere, nem. appetitlich) ukusan, tean, sladak, primamljiv, koji izaziva elju za jelom, da se jede, da ga (ili: je) pojede. apeticija (lat. appetitio) tenja za im, tenja, udnja, naklonost. apehema (gr. ap-echema) odjek; med. suprotna pukotina na povreenoj kosti (kontrafi-sura); suprotno dejstvo pada, tj. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. apijarij(um) (lat. apiarium) pelanik, pelinjak. apikultura (lat. apis pela, cultura gajenje) pelarstvo. apireksija (gr. a-, rug vatra) med. stanje bez groznice, stanje bolesnikom izmeu napada povratnih groznica. apirenian (gr. a-, rugep kopggica) bog. koji nema kotice (o plodu). apiretian (gr. a-, rug) med. bez visoke temperature, bez groznice. apirija (gr. apeiria) neiskusnost. apirian (gr. a-pyros, a-, rug vatra) 1. nezapaljiv, siguran od vatre. apirian (gr. apeiros, a-, peira iskustvo) 2. koji nema iskustva, neiskusan, nevian. apirman (fr. apurement) trg. zakljuak, overavanje, proveravanje rauna. Alis mit. sveti bik, crn sa belom negom na elu koga su stari Egipani potovali kao boanstvo; simbol zemljoradnje. apis (lat. apis) zool. pela. apistija (gr. apistia) neverovanje, podozrevanje, sumnja. apices juris (lat. areh, apices juri) pl. pravnike dosetljivosti. aplazija (gr. a-, plai obrazovanje, uoblienje, tvorenje) anat. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili vie njih. aplanat (gr. a-, planao lutam) fotografski objektiv, konstruisan 1866, koji nema sferne aberacije; linkejoskop. aplanatian (gr. a-, planao) opt. bez (sferne) aberacije, kao sloene soivo; aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. aplanirati (fr. aplanir) poravnati; dovesti u red; otkloniti smetnje, zagladiti. aplaudira (lat. applaudere) tapati, pljeskati u znak odobravanja; primiti neto sa bunim odobravanjem, ivo odobravati.

aplauz

64

apokaliptian apodemijalgija (gr. apodemia boravak u tuini, algos bol) bol ili tuga za zaviajem. apodija (gr. a-, pus noga) med. raanje bez nogu, nemanje nogu od samog roenja, beznonost. apodiksis (gr. apodeixis) prikazivanje, izlaganje; ogledni govor; L0g. dokazivanje, neopovrgljiv dokaz. apodiktian (gr. apodeiktikos) koji dokazuje, dokazan, neopovrgljiv, neoboriv, neminovan, bezuslovan; apodiktian sud log. sud koji izraava logi ku nunost, npr.: ,,U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka"; up. asertoran, proble-matian, modalitet. apodoza (gr. apodosis) ret. drugi, poslednji deo sloene re enice, za razliku od prvog dela (protaze); gran. zavrnica. apoatura (ital. appoggiatura) muz. predudar, ukraavanje melodije sitnim notama. apoen (fr. appoint) fin. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu; svaka, naroito inostrana, menica; sitan novac za potkusurivanje, papirna novanica kao sredstvo plaanja u platnom prometu; apunto. apoentirati (fr. appointer) odrediti platu, plaati; poravnati se u neemu; odrediti roite; sravniti ra un sa trgova kim knjigama. apozitiv (lat. arropege priloiti, appositi-vum) gran. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija, npr.: Dete bolesno mora da lei, ovek poten ne bi to nikad uradio. apozitivan (nlat. appositivus) gran. koji stoji kao dodatak, kao apozicija. apozicija (lat. appositio) gram. dodavanje, jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici; zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom, moe da ga zameni (npr. Duan, tvoj mlai brat, ita knjigu). apojovijum (nlat. apojovium, gr. arb od, Jov-od Jupiter gei. Jovis) astr. taka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete, Jupitera. Apokalipsa (gr. Apokalypsis) 1. Otkrovenje Jovana Bogoslova, poslednja knjiga Novog zaveta, jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hri anstva; 2. religiozni pravac koji sve pojave tumai kao neko predskazanje o svretku sveta. apokaliptika (gr. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske knjievnosti koja hoe da prikae, u obliku simboli-kih slika i udesnih vizija, budu nost bojeg carstva i dolazak obeanog Mesije. apokaliptian (gr. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse, tj. tajanstven, mraan, zagonetan; apokaliptini broj misti ni broj h?5 666 u Apokalipsi (13, 18); apokaliptini konjanici etiri simboli ne prilike iz Apokalipse (6, 18): kuga, rat, glad i smrt.

aplauz (nlat. applausus) tapanje, pljeskanje u znak odobravanja, pljesak, glasno odobravanje, pohvala. aplikabilan (nlat. applicabilis) primenljiv, podesan; koji se moe lako namestiti na, priljubljiv; aplikativan. aplikant (lat. applicans) v. kandidat. aplikata (lat. applicata) geoi. ordinata (kod kupinih preseka); trea oca u prostornom koordinatnom sistemu. aplikativ (lat. applicare pribliiti; dodati, zdruiti) lii. u nekim kavkaskim, afri kim i dr. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje znaenje naklonosti prema nekome (objektu). aplikativan (nlat. applicativus) v. aplikabilan. aplikatorika (lat. applicare) objanjavanje teorijskih pitanja pomo u prakti nih primera, naro ito u vojnim naukama. aplikatura (nlat. applicatura) kuz. pravilan poloaj prstiju pri sviranju. aplikacija (lat. applicatio) nain izvoenje, primenjivanje, primena; metanje, nametanje, stavljanje, utiskivanje, prileplji-vanje, npr. ukrasa od druge materije na neku tkaninu; ned. upotreba spoljnih sredstava, zavoj, oblog; marljivost, vrednoa, priljenost; aplikacione boje are (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu; aplikaciona kola via vojna kola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generaltab. aplicirati (lat. applicare) namestiti, staviti, metnuti; primeniti, upotrebiti; dati npr. lek; briljivo izuavati, obraa-ti jaku panju na neto, starati se, prio-nuti za neki posao; priiti, prilepiti, npr. ukras na haljinu; mat. uneti, ucrtati. apnea (gr. a-, rpeo dahem) ned. nedisanje, krai ili dui zastoj u disanju usled poreme aja centra za disanje. apo- (gr. arb) predmetak u sloenicama sa zna enjem: od, raz-, opet, natrag. apogamija (gr. arb, gameo enim se) zool. razmnoavanje bez oploavanja kod koga se razvi e vri samo pomo u jedne vegeta-tivne elice; pojava opaena kod naj-niih jedno elijskih ivotinja. apogej (gr. apo-gaion) acrp. taka na putanji Meseca, itd. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje; takoe: najvee udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu; supr.-. perigej; oba izraza su iz astronomije Ptolomeja, kada se jo smatralo da je Zemlja sredite, a ne Sunce (up. afelijum); danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. apograf (gr. arb, grapho piem) prepis, kopija izvornog dokumenta. apoda (gr. a-, pus, pods, noga) zool. bezno-ni vodozemci. apodan (gr. a-, pus) koji nema nogu, beznoan. apodejktian (gr. apodeiktikos) v. apodikti-an.

apokaliptiari

65

apoplektian

apokaliptiari (gr. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadri proroanstvo o buduem ispunjenju i ostvarenju carstva bojeg; istraivai Otkrovenja; religiozni zanesenjaci. apokapnizam (gr. arb. kapnos dim) ned. kaenje kao predohrana od zaraznih bolesti; sufumigacija. apokarpija (gr. arb, karps plod) bog. plod iz jednog cveta sa vie slobodnih tuko-va, od kojih se svaki razvija u po jedan plodi (npr. kod ljuti a). apokartereza (gr. apo-kartereo ubijam se glau) svojevoljno uzdravanje od jela; svojevoljna smrt od gladi. apokatastaza (gr. apo-katastasis vraanje u ranije stanje) vra ale u pre anje stanje; u dogmatinom smislu: obraanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u ve no blaene zo; u enje o vra anju svih stvari i o ksna nom ulasku u carstvo nebesko ak i grenika (palingenezija); astr. povratak u isti prividni poloaj; ned. potpun prestanak neke bolesti, vraanje zdravlja, ozdravljenje; fil. uenje o veitom ponavljanju stvari (Heraklit, stojici, pitagorejci). apoklazma (gr. aro-Mab slomim, skrham) med. prelom kosti. a poko a poko (ital. a roso a roso) nuz. malo po palo, postupno, postepeno. apokspa (gr. apo-kopte odsecanje, odrezivanje) gram. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke rei. apokopirati (gr. apo-kopto odseem) skratiti re na kraju izostavljanjem jednog glasa ili vie glasova; skratiti, skrai-vati. apokriza (gr. apokrino izluujem, izdvajam) 1. med. izbacivanje (ili: izluivanje) suvine te nosti iz tela. apokriza (gr. apo-krinomai obavestim, odgovorim) 2. odgovor, odluka, reenje, obavetenje. apokrizijar (gr. apo-krinomai) onaj koji treba da govori i da odgovara", od IV veka titula biskupskog, naroito rimskog, poslanika na carskom dvoru u Carigradu; na franakom dvoru: titula najvieg svetenika koji je, u isto vreme, bio i vrhovni stareina dvorske kancelarije. aiokritian (gr. apo-krmo izluujem) med. koji lui, koji pomae lu enje i izbacivanje suvine tenosti. apokrifan (gr. apo-krypto skrivam) nesiguran, sumnjiv, nepravi, laan, podmetnut, mraan s obzirom na svoje poreklo; apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih); tako e: dela nepoznatih pisaca. apokrifi (gr. apo-krypto skrivam) pl. spisi ili knjige ije je pravo poreklo tajanstveno, koje nisu prave, otkrivene, kanoi-ske.
5 Leksikon

apolepsa (gr. apolepsis zadravanje, arolambano zadravam, spreavam) med. pret .sid (ili: smetnja, poremeaj, prestanak, izostanak) neke organske funkcije, npr. disanja, govora, bila. apolid (gr. apolis, apolidos koji je bez zaviaja ili bez otadbine) prav. lice koje je izgubilo dravljanstvo svoje, a nije pri-mljeno u dravljanstvo druge neke drave. apoliza (gr. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grko j pravoslavno j crkvi; med. odvajanje. apolitoza (gr. apolithyo skameniti) kol. skamenjavanje, pretvaranje u kamen. apolog (gr. aplogos pria) poet. pouna pri ina, poreenje u pri i, izmiljena pria kojoj je cilj da predoi neku moralnu istinu ili pouku. apologema (gr. apolgema) odbrana, odbrambena ta ka. apologet (gr. apologetiks) onaj koji govori ili pie odbranu, branilac; naro ito: branilac hrianstva od napada never-ni kih i jevrejskih. apologetika (gr. apologeomai branim) teol. nauka o tome kako treba braniti veru, naro ito hri anske u enje. apologetian (gr. apologeomai) odbramben govor i dr., koji ima karakter odbrane, npr. spis. apologizirati (gr. apologeomai) braniti, zauzimati se za, drati odbrambeni govor. apologija (gr. apologfa) odbrana, odbrambeni govor ili spis u korist nekog oveka ili u enja. apologist(a) (gr. apologeomai branim) v. apologet. Aiolon (gr. Apollon) nit. sin Zevsa i Lato-ne, bog sunca, poezije, muzike, lekarstva, reitosti itd. apolonikon (gr. Apollon) muziki instrumenat, slian orguljama, pronaen 1828. u Engleskoj. apolonion (gr. Apollon) nuz. vrsta fortepi-jana, prona ena u Darmtatu. apomiksija (gr. arb, mixis meanje, sparivanje) zool. razmnoavanje bez oploavanja putem partenogeneze ili apogamije. aponeuroza (gr. arb, neuron ila; ivac) znat. babuina, beliasta vrsta i jako otporna opna koja obavija, poput navlake, mii e, grupe mii a i cele udove; sastavljena je od vezivnog iliastog tkiva. aponija (gr. aponia) bezbolnost, zdravlje, snoljivo stanje, spokojstvo. apopleksija (gr. apoplexia) ned. naprasan prekid delatnosti nekog vanog organa (plua, srca ili mozga) redovno praen onesveenjem, kaplja. apoplektian (gr. apoplesso udarcem oduzmem) ned. slian kaplji, krvokapni; sklon kaplji; apoplektina sredstva sredstva protiv kaplje; apoplektini habitus telesni sastav sklon kaplji.

apoplektiar

66

aposfragizma

apoplektiar (gr. apoplsso udarcem oduzmem) med. onaj koji je sklon kaplji. apopsihija (gr. apo-psycho izdahnem) izdisanje, isputanje due; med. duboka nesvestica, obamrlost. apor (fr. apport prinos, ulog) trg. doprinos jednog lica u neko preduzee u struno} spremi, nepokretnostima ili pokretno-stima, ali ne u gotovom novcu; prav. imanje doneto u brak. aporem (gr. aprema, arogsb u zabuni sam) sumnja, teko a, teak zadatak; logi ka tekoa, sporno pitanje; poputanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju; aporizma. aporematian (gr. arogeb) zagonetan, teak za razumevanje, nejasan. aporeta (gr. a-poreutos neprohodan, neprolazan) pl. stvari zabranjene za izvoz, roba zabranjena za izvoenje. aporetika (gr. arogeb biti u nedoumici, kolebati se, aporos neprohodan) fil. vetina" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne eli da se poto-poto doe do njihovog reenja; metod da se problemi pre njihovog teorijskog obraivanje i nezavisno od moguih reenja isto sami u sebi ispituju, da se nepojamno od pojamnog odvoji, da se tekoe i protivrenosti datih fenomena radi njih samih isti u. aporetian (gr. a-poreutos) zabranjen, nedoputen. aporetiar (gr. aporetikos) onaj koji sumnja, skeptiar. aporizma (gr. arogeb) v. aporem. aporija (gr. aporia) zbunjenost, bespomonost, nejasnoa; logina tekoa; sumnjiva (ili: sporna) stvar. aport! (fr. apporte) daj ovamo, donesi! (kod obuenih pasa). aportirati (lat. apportare, fr. apporter) doneti, donositi, prinositi, naroito kod obuenih pasa. aposiopeza (gr. apo-siopesis zanemljenje) ret. pre utkivanje, zatajivanje misli: preki-danje govora npr. Ja u tebi" . . .! apostazija (gr. apostasia) odvajanje, odmetanje, otpadnitvo, naroito od hrianske vere ili crkve. apostazirati (gr. apostateo otpadam) otpa-sti, preveriti, odmetnuti se, odvojiti se od pravog u enja ili vere, prevrnuti verom, odre i se vere, na ela. apostat (gr. apostates, lat. apostata) otpadnik, odmetnik od pravog uenja ili prave vere, naro ito hri anske, npr. Julija Apostata. apostematozan (gr. apo-stema ir, nlat. apostematosus) koji ima oblik ira, koji se gnoji, gnojav. apostemacija (nlat. apostematio) med. gnojenje, zagnojavanje. aposterioran (lat. a posteriori) fil. zavisan od iskustva, stvoren na osnovu iskustva; ua. a posteriori.

a posteriori (lat. a posteriori) fil. zavisan (ili: zavisio) od iskustva, na osnovu iskustva; supr.: a priori. apostil (nlat. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo; dodatak nekom pismu ili povel>i; preporuka priloena uz pismo ili molbu; beleka (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. apostilator (nlat. apostillator) pisac beleaka sa strane ili ispod teksta. apostilirati (nlat. apostillus) pisati (ili: praviti) beleke sa strane ili ispod teksta. apostol (gr. apostolos odaslan) poslanik, onaj koji iri neko u enje; Hristov u enik; propovednik hrianstva; bogo-slubena knjiga pravoslavne crkve koja sadri knjige Sv. pisma koje su napisali apostoli, tj. Dela apostola, saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla; fig. oduevljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke, u enja, ideje i sl. apostolat (nlat. apostola tu) propovedanje (ili: irenje) vere; zvanje propovednika vere; apostolsko dostojanstvo; papinska vlast. apoetolikum (nlat. apostolicum) zajedniki naziv za apostolske spise Novog zaveta, tj. Dela apostola, Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. apostolicizam (gr. apostolos) sistem neograni ene crkvene vlasti. apostolicitet (nlat. apostolicitas) teol. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. istim u enjem apostola. apostolski (gr. apostolos) koji potie od apostola, koji odgovara uenju apostola; papski; apostolska stolica (lat. sedas apostolica) papska stolica u Rimu, koju je osnovao apostol Petar. apostrof (gr. apostrophos) gram. znak kojim se obeleena da je jedan samoglasnik isputen ('). apostrofa (gr. apostrophe odvraanje, otklanjanje, pribegavanje) ret. 1. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj linosti, bilo prisutno j ili odsutno], ili nekoj stvari; 2. figura kojom se neko obra a odsutnim licima ili stvarima koje zamilja kao ive, npr.: Jao, majko moja! Posestrimi goru i planinu, Bogom sestro, goro i planino; 3. bog. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na elijskim zidovima susednim sa drugim elijama; 4. fig. ukor, grdnja. apostrofirati (gr. apo-strepho odvratiti, okrenuti) gram. oznaiti apostrofom da je u nekoj rei isputen samoglasnik ili suglasnik; osloniti nekog ivljim, otrijim tonom; u govoru odjednom se obratiti kome ili emu; fig. ukoriti, grditi. aposfragizma (gr. aro, sphragis peat) lik urezan u prsten, kao pe at.

apotanazija

67

aprobacija
apohromatian (gr. aro, chroma) opt. kae se za sistem soiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj ta ki. alodato (ital. appoggiato) nuz. vezano, sliveno. apopatura (ital. appoggiatura) kuz. predudar; vezivanje, slivanje tonova. apraksija (gr. apraxia besposlenost) pskh. nesposobnost izvoenje izvesnih obinih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i ta nog shvatanja zna enja nekih stvari. apre (fr. apres) posle, potom, zatim; im. igra koji u igri dolazi posle drugog igra a, npr. moj apre. aprekacija (lat. apprecari, nlat. apprecatio) preklinjanje, usrdna molba. apretirati (fr. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. dati mu glatko u, sjajnost itd. apretura (fr. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine, hartija, koa, krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkou, sjajnost), ili svojstva koja im daju veu trgovinsku vrednost, takoe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem; muz. pravilna srazmera u grai jednog muzi kog instrumenta. aprehenzija (lat. apprehensio) fil. usvei-vanje sadraja jedne predstave, razumevanje, pojam, predstava; prav. uzimanje u posed, u dravinu; hapenje, zatvor; strah, strahovanje, zabrinutost. aprecijacija (nlat. appretiatio) odreivanje cene, vrednosti neemu, procene, pro-cenjivanje; ocena, ocenjivanje. a prima nista (ital. a prima vista) trg. v. prima nista. aprioran (lat. a priori) fil. v. a priori. a priori (lat. a priori) fil. nezavisan od iskustva, nezavisno od iskustva (supr.: a posteriori) te, prema tome, oznaava lo-gi ku prethodnost znaenja, a ne vremensku prethodnost (psiholoku); u obinom ivotu: unapred. apriorizam (lat. a priori) filozofski pravac koji prima neto a priori, bilo u teoriji saznanja, bilo u etici. aprobativan (nlat. approbativus) odobravan, koji izraava odobravanje; aprobatoran. aprobator (lat. approbator odobravalac) lice koje vri stru an pregled i odobrava putanje u promet proizvoda u nauno-is-traivakim zavodima, stanicama, poljo-privrednim dobrima, fabrikama itd. (sita, brana, vina, mlenih preraevi-na i dr.). aprobatoran (nlat. approbatorius) v. aproba-g tivan. aprobacija (lat. approbatio) odobravanje, odobrenje, pristanak; povoljan sud o neemu, pohvala; doputenje, npr. da se knjiga tampa; priznanje nekome sposobnosti za

apotanazija (gr. aro, thanatos smrt) potpun prestanak ivota, nesumnjiva smrt. apoteza (gr. apothesis odvajanje, skidanje, ukidanje, apotithemi odvojim, skinem, ukinem) lipti, gubljenje glasa. apoteka (gr. apotheke, apotithemi ostaviti na stranu, skloniti, sa uvati) radnja (ili: trgovina) lekovima; kutija u kojoj se dre lekovi; npr. ku na, putni ka apoteka. apotekar (gr. apotheke) struno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima; trgovac lekovima. apotema (gr. apo-tithemi) geom. linija upravio povuena iz sredita pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu; hen. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloenim vazduhu. apoteoza (gr. ar , theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog oveka do boanstva; oboavanje, veli anje. apoteozirati (gr. aro, theos) uzdizati do boanstva, oboavati, veli ati. apoterapija (gr. aro, therapefa) ned. potpuno izleenje, produenje leenja i posle bolesti. apotoma (gr. apotemno odsecam) mat. razlika izmeu dvaju veliina samerl>ivih samo kao stepenovanih, tj. podignutih na kvadrat itd. kao izmeu ~U~2p 1, koja je razli: ;a izme u dijagonale i strane kvadrata; kuz. razlika izmeu celog i narednog polutona. apotropejon (gr. apotropaion) amajlija, sredstvo za zatitu od nesre e, uroka i sl. apofaza (gr. apophasis) davanje saveta, ali tako da ne izgleda da se to ho e; pori-canje; popis imetka, inventar. apofiza (gr . apophysis izrataj, mladi-ca, izdanak) med. kotani izrataj, naroito na zavretku zgloba cevastih kostiju, sa kou spojen kotanom masom (up. epi-fiza); min. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija); apofize pl. kol. ice koje odra-avaju vezu izme u intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apofonija (gr . aro, phone glas, fr. apophonie) lingv. promena samoglasnika u bilo kom delu rei, prevoj; up. ablaut. apoftegma (gr. apophthegma) kratka i duhovita izreka, misao, poslovica; up. sentencija. apoftegmatian (gr. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke, kratak a misaon, duhovit. apohometrija (gr. apoche odstojanje, metria) merenje odstojanja, razdaljine. apohromat (gr. aro, chroroa boja) opt. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju, jer zrake triju boja skuplja u jednoj taki.

aprobirati

68

apsolutizam
kometu i apogej i perigej za Mesec; 2. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji, polukruni delovi crkava, naroito onih koje su gra ene u romanskom stilu. apsidiola (nlat. apsidiola, gr. apsis) vrh. mala horska kapela, naro ito u crkvama romanskog stila. apsidna linija astr. velika oca eliptine putanje, tj. du koja spaja obe apside. apsint (gr. apsmthion) bog. pelen; rakija sa pelenom, pelenja a, gorka rakija. apsintizam (gr. apsmthion) ned. bolest ivaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. apsihija (gr. apsychfa) nesvestica; neprisustvo duha, neprisebnost; straljivost; up. apopsihija. apsolvent (lat. absolvere zavriti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj koli propisano vreme i time steklo pravo na polaganje zavrnog (diplomskog) ispita. apsolvirati (lat. ab-solvere odreiti) razreiti, osloboditi od (greha ili krivice); svriti, zavriti, npr. kolu. apsolut (lat. absolutum) l. fkl. prvi osnovni uzrok svim pojavama, veno i nepromenl>i-vo (idealisti ki: bog, duh; materijali-stiki: materija); stvar po sebi; 2. pril. bezodnosno; bezuslovno, neuslovljeno; neograni eno; savreno; prosto, naprosto, prosto-naprosto; supr. relativno. apsolutan (lat. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza, uslova, ogranienja) nezavisan, bezuslovan, neograni en, neuslovl>en; ist, potpun, savren; apsolutni alkohol hen. alkohol ist od vode; apsolutni broj, apsolutna vrednost mat. broj, vrednost bez obzira na znak + ili ; fiz. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar, gram i sekundu; apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za duinu: centimetar, za masu: gram, za vreme: sekunda; apsolutna teina teina tela koja se dobija obi nim merenjem, bez obzira na njegovu zapreminu; u filozofiji religije: apsolutno bie, bog; agr. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne moe racionalno upotrebiti, no samo za jednu, npr. za vinograd i sl.; fiz. apsolutna temperatura ona ija se nulta ta ka nalazi na -273S. apsolutan (lat. absolvere razreiti) gram. v. indikativ; supr. relativ. apsolutivirati (lat. absolvere zavriti, absolutum) initi, uiniti neto apso-lutnim; fkl. razumeva, shvatati, ili predstavljati neto kao apsolutno, u ap-solutnom smislu. apsolutizam (lat. absolvere) neograni e-nost; samovolja; oblik vladavine kod koga vladao eva vlast nije ograni ena ustavom, samodravlje, samovla e, neogra-ni ena vladavina jednog oveka.

neto; dozvola biskupa (vladike) da svetenik vri ispovest i dri propovedi. aprobirati (lat. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja, povoljno oceniti, pohvaliti; dopustiti; priznati nekome sposobnost za neto. aprovizacija (lat. a-providere) snabdevanje ivotnim namirnicama. aprovizionirati (fr. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) ivotnim namirnicama. aproksimativa (lat. approximativa) taka zblienja, dodirna ta ka. aproksimativan (lat. approximativus) priblian. aproksimacija (nlat. approximatio) pri-blinost; mat. priblino iznalansenje korena; priblino izra unavanje; priblina ocena, ocenjivanje otprilike. aproksimirati (lat. approximare pribliava se) pribliiti, pribliavati. aproksimitet (nlat. approximitas) pribli-nost. apropinkvacija (lat. appropinquatio) pribliavanje, naroito nekog trenutka ili dogaaja. apropinkvirati (lat. appropinquare) pribliiti, pribliavati. a prope (fr. a propos) zgodno, u zgodan as, ba kad treba, kao poruen, kao porueno; tim povodom, povodom toga. aproprijacija (lat. appropriatio) prisva-janje, prisvojenje; udeavanje, prilagoavanje; hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomou treega. aproprirati (lat. appropriare) prisvojiti, prisvajati; udesiti, prilagoditi; saobra-ziti, podesiti prema emu. aproseksija (lat. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli, rasejanost. aprofiter (fr. approfiter koristiti se) v. profitant. apro (fr. approche) voj. prokop, rov, saobraajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. aproirati (fr. approcher) pribliiti se, primicati se, imati pristup; voj. praviti prokope, rovove. apsens (lat. absens) odsutan, o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili rei koje nema u tekstu, iako se u njemu podrazumeva; up. abest. apsentan (lat. absens) odsutan, udaljen. apsenteri (eng. absenterS) pl. v. pod apsenti-zam. apsentizam (lat. absens, eng. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada, naroito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). apsida (gr. apsis, apsidos okruglina, svod) 1. astr. jedna od dveju taaka na eliptinoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najveem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg opti e, dakle, afelijum i perihelijum za planetu, neku

apsolutizirati

69

apscisa ni, mislen, koji postoji samo kao pojam (supr.: konkretan); teorijski, ist; teak za razumevanje, vii, dubok, dubokomi-slen; rasejan; apstraktan broj mat. neime-novani broj; apstraktne nauka ista nauka (za razliku od primenjeno); in apstrak-to (lat. in abstracto) u optem, samo u mislima, mis leno (supr.: in konkreto), apstraktne (nlat. abstractivum) xex. ekstrakt nekog soka ili alkohola. apstraktum (lat. abstractum) log. ono pggo je u mislima, pojmovno odvojeno, ist pojam, ista misao; gram. misaona imenica; apstraktum pro konkreto (lat. abstractum rgo concreto) opti pojam mesto stvarnog predmeta. apstrakcija (lat. abstractio) log. odvajanje, graenje pojmova, misaonih predstava; ista misao, ist akt miljenja, mudrovanje; udubenost u misli, zamiljenost; raseja-nost; negledanje, neosvrtanje na. apstrahirati (lat. abs-trahere) odvojiti, odvajati u - mislima, graditi misaone predstave; radi pggo boljeg uoavanja i pojimanja onoga to je u neemu glavno, opte, nuno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono to je u tome sporedno, specijalno, sluajno ili nebitno: od neega apstrahiratine voditi o tome ra una, ne obazirati se na to, okaniti se toga. apstrahovati (lat. abs-trahere) v. apstrahirati. apstruzan (lat. abstrusus) skriven, zatvoren, teko razumljiv, taman, nejasan, zamren. apsumpcija (lat. absumptio) troenje; istroenost, izmuenost. apsurd (lat. absurdum nemogue) v. apsurdi-te t. apsurdan (lat. absurdus) logiki nemogu, besmislen, nerazloan; nepodoban, neprili an, smean; otii ad apsurdum(lal. ad absurdum) otii u besmislenost tj. doi u sukob sa zdravim razumom. apsurditet (lat. absurditas) logi ka nemogunost, besmislenost, besmislica, nerazlonost, glupost. apsurdnost (lat. absurdum nemogue) v. apsurditet. apscedirati (lat. abs-cedere) odlaziti, otii, udaljiti se, udaljavati se; med. prelaziti u gnoj, zagnojavati se. apsces (lat. abscessus) odlazak, odvajanje; med. gnojno zapaljenje tkiva, zagnoj, gnojnik, gnojnica, napon, ispolj, usov; metastati-ni apsces, zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja, to biva usled piemije; fiksacioni apsces, zagnoj izazvan namerno hemijskim nadraajem, npr. ubrizgavanjem mleka i dr., radi leenja sepse, gonoreje, progresivne parali-ze itd. apscisa (lat. abscissa tj. linea, abscindere otrgnuti, odvojiti, odsei) geom. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj

apsolutizirati (lat. absolvere, absolutum) v. apsolutivira ti. apsolutist(a) (lat. absolvere) pristalica ili vrilac neograni ene vladavine. apsolutnost (lat. absolutus) bezodnosnost; bezuslovnost, neuslovljenost; neogranie-nost; savrenost; supr.: relativnost, rela-tivitet. apsolutoran (lat. absolutorius) koji osloboava, koji razreava, razreni, otpusni. apsolutorij(um) (lat. absolutorium) razre-enje, osloboenje; svedodba da je neko zavrio studije na visokoj koli i stekao pravo na polaganje zavrnog, diplom-skog ispita; razreio pismo, razre-nica. apsolucija (lat. absolutio) oprotenje grehova ili krivice; oslobo enje; pomilovanje. apsorbencija (lat. absorbentia) pl. hen. sredstva koja upijaju vlanost iz drugih tela. apsorbirati (lat. ab-sorbere) usisati, usisa-vati, upiti, upijati, progutati, uvlaiti u se; troiti, potroiti; obuzeti, obuzimati, ovladati; sasvim zauzeti poslom nekoga, potpuno zaposliti. apsorbovati (lat. ab-sorbere) v. apsorbirati. apsorptivan (nlat. absorptivus) sposoban da upije ili usisa, upojan, usisan. apsorpcija (lat. absorptio) fiz. usisiavanje, upijanje, primanje u sebe (supr.: emisija); fiziol. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokou u krvotok, in kojim se u elucu zavrava varenje hrane; fig, potpuna zauzetost (poslom, mislima i sl.). apsorpciometar (lat. absorptio, gr. metron mera) fiz. sprava pomou koje se odreuje sposobnost te nosti za upijanje gasova. apstencija (nlat. abstentio uzdravanje) prav. odustajanje od nasledstva. apstergevtan (lat. abstergens) med. v. apsterzivan. apstergencije (lat. abstergentia) pl. med. sredstva za ienje spolja, sredstva za ispiranje rana. apstergirati (lat. abstergere otrti) prati, ispirati, istiti (ranu). apsterzivan (nlat. abstersivus) med. koji slui za ispiranje, koji isti (ranu). apeterzija (nlat. abstersio) med. pranje, ispiranje, i enje (rana). apstinent (lat. abstinens) pristalica apsti-nencije, trezvenjak. apstinentan (lat. abstinens) koji se uzdra-va od uivanja u alkoholu, mesu, duvanu, spolnom optenju, trezven. apstinencija (lat. abstinentia uzdravanje) trezvenost, uzdrljivost, uzdravanje od alkoholnih pi a, duvana, mesa, spolnog optenja itd. apstinirati (lat. abstinere) uzdravati se od alkohola, duvana, mesa, spolne ljubavi, iveti trezveno. apstraktan (lat. abstractus) log. zamiljen, koji postoji ili je zamiljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta, misao-

anscisija

70

arbitrani posao araner (fr. arrangeur) upravlja , ure i-va , prire iva , udeava . aranirati (fr. arranger) urediti, ureiva-ti, srediti, sreivati, rasporediti; udesiti, udeavati; spremiti, prirediti, prire ivati; izravnati, verovnike zadovoljiti, poravnati; sloiti, napraviti sporazum. aranman (fr. arrangement) ureivanje, ureenje, red, raspored; sporazum, poravnanje, izmirenje; kuz. obrada, udeavanje. arancivi (ital. arancini) pl. male, osuene i poe erene naran e. aratura (lat. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arahnide (gr. arachne, lat. agapea pauk, gr. eldos vid, oblik) pl. zool. paucima sline ivotinje, pauci; arahnoide. arahniti (gr. arachne pauk) pl. kol. v. arahnoliti. arahnitis (gr. arachne) med. v. arahnoditis. arahnodaktilija (gr . arachne, daktylos prst) ned. prekomerna duina prstiju na ruci i nozi. arahnoditis (gr. arachne) med. zapaljenje pauinaste modane opne; arahnitis. arahnoida (gr . arachne, eidos vid, oblik) zool. pauinaste modana opna. arahnoide (gr. arachne, eidos) pl. zool. v. arahnide. arahnoliti (gr. arachne, lithos kamen) geol. kamenje sa otiscima morskih zvezda; arahniti. arahnolog (gr. arachne, logos) poznavalac (ili: prou avalac) pauka; araneolog. arahnologija (gr. arachne, logfa) zool. nauka o paucima; vetina da se po pau ini predvidi kakvo e biti vreme; araneologija. ara v. hara . arba, araba (tur. araba) orijentalska kola na dva to ka, naro ito za sene. arbija (tur. harbi) ipka od gvo a ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi puaka kremenja a. arbiter (lat. arbiter) izborni sudija, izabrani sudija, sudija u nekom sporu; prisutni svedok, posmatra; neogranieni gospodar, despot; glavna, najuticajnija, naj-merodavnija linost u spornim pitanjima (umetnosti, ukusa, mode i dr.). arbitraa (fr. arbitrage, lat. arbitrari presu ivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud; suenje izbornim sudom; presuda izbornog suda; trg. deviznovalutna radnja po kojoj se vri razmena jedne valute za drugu valutu, a po utvr enom kursu za obe takve valute; pol. radnja kojom zava ene drave reavaju spor pomo u komisije u kojoj su pored predstavnika zava enih strana i delegati neutralnih strana. arbitrani posao (lat. arbitrari) fin. posao kojim se trai na in kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu, ili kako bi

(+ ili ) odstojanja ma koje take u ravni do ordinatne osovine; apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odre ivanja poloaja neke ta ke ili osobine jedne krive; apscisna osovina prava koja obi no zauzima horizontalan poloaj. apscisija (lat. abscissio) odsecanje, otki-danje, odvajanje; ret. prekidanje. apterologija (gr. a-pteros beskrilan, logfa) zool. nauka o beskrilnim kukcima (paucima, buvama i dr.). aptijalizam (gr. a, ptyalon pljuvaka) ned. smanjeno lu enje ili odsustvo lu enja pljuvake. a punta darko (ital. a punta d'arco) kuz. vrhom gudala. apunto (ital. appunto) trg. menica za izmi-renje nekog duga. apcigovati (nem. abziehen) l. oduzimati, odbijati (npr. od plate na ime otplate duga); 2. otakati, pretakati (vino); 3. tip. uzimati prvi otisak sloenog ifa (radi oba-vljanja korekture); 4. fig. povraati, blju-vati. ar (lat. agea povrina) jedinica za merenje povrina = 100 t 2 . ara (lat. aga) oltar, rtvenik. arabeska (ital. arabesco) l. slik. ukras u arapskom stilu, zapravo slike iz biljnog sveta, poto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i ivotinje; fantastine linije u slikarstvu; 2. u baletu: figura kad igra (ica) stoji na jednoj nozi. arabizam osobenost arapskog jezika; re uzeta iz arapskog jezika. arabizirati udesiti po arapski; govoriti arapski; upotrebljavati u govoru arapske rei; ugledati se na Arabljane, npr. u umetnosti. arabist(a) znalac arapskog jezika, arapske knjievnosti i umetnosti; naro ito: uveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arabicitet (nlat. arabicitas) sutina, osobenost, i poznavanje arapskog jezika, arapske knjievnosti i dr. arabotedesko (ital. arabotedesco arapsko-nemaki) meavina mavarskog, rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. aragonit po. bezbojan ili ukast mineral, karbonat kre a, kristalie po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji, pokrajini u paniji). arak (lat. arcus luk) 1. ten. arka tabak (hartije). arak (arap.) 2. gen. zraka vrsta jake rakije od pirin a, eera ili od soka kokosovog oraha, rum (od ove je postala re rakija). aram v. haram. araneografija (lat. agapea pauk, gr. grapho piem; opisujem) opisivanje pauka. araneologija (lat. agapea, gr. logfa) zool. v. arahnologija.

arbitralan

71

argumentacija argentum vivum (lat. argentum vivum) ivo srebro, iva. argentum folijatum (lat. argentum foliatum) lisnate srebro. argirizam (gr. argyrion srebro) ned. pojave hroni nog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija plu a, bubrega i jetre. argirija (gr. argyrion) dged. v. argirijaza. argirijaza (gr. argyrion srebro) ned. modro-siva ili crnkasta boja koe koja se ponekad javlja posle due unutarnje upotrebe srebrnih preparata. argiroza (gr. argyrion) med. v. argirijaza. argiroida (gr. argyrion, efdos vid, oblik) vetako srebro, metalna smesa sli na srebru. argirokratija (gr. argyrion, kratos jaina) vladavina (li: gospodarstvo) srebra, tj. vladavina novca. argiromanija (gr. argyrion, mam'a pomama, ludilo) elja (ili: e, strast) za novcem, bogatstvom. argo (fr. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta; lopovski, mangupski, atrovaki govor; govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. argon (gr. argos nedelatan, neradan, lenj) hen. elemenat, atomska masa 39,948, redni broj 18, znak Ag, plemeniti (inertni) gas bez boje, mirisa i ukusa, otkriven 1894. god.; upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost; up. neon, krip-ton, ksenon. argonaut (gr. Argo, nautes brodar) zool. vrsta glavonoaca. argonauti (gr. Argo, nautes) kit. stari grki junaci, nazvani po svojoj lai Argo, koji su se pod Jazonovim vostvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. argonautika (gr. Argo, nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu, koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argotizam (fr. argot) izraz ili osobenost atrova kog govora. argotirati (fr. argoter) govoriti atrova-kim jezikom, govoriti jezikom koji svako ne razume. argumen(a)t (lat. argumentum) dokazno sredstvo, dokaz, razlog; onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva, obrazloenje; sadraj ili izvod iz nekog dela. argumentativan (lat. argumentum dokaz) koji daje (ili slui kao) dokaz (razlog, obrazloenje), dokazni. argumentator (lat. argumentator) onaj koji navodi dokaze, koji obrazlae, koji zaklju uje; raspravljen. argumentacija (lat. argumentatio) dokazivanje, zakljuivanje, obrazlaganje; vetina dokazivanje, zakljuivanja; nain dokazivan>a, zakljuivanja.

se naJpovoljnije naplatilo neko potrai-valje. arbitralan (lat. arbitralis) koji se tie izbornog suda, izbornosudski. arbitraran (lat. arbitrarius) izbornosudski, koji presuuje i postupa prema svom linom nahoenju i svojoj volji, svojevoljan, samovoljan, proizvoljan, priblian. arbitrator (lat. arbitra tor) sudija koga biraju zava ene strane radi reavanja nekog svog spora, izborni sudija, izabrani sudija. arbitracija (lat. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoenju; proizvoljna procena, uture procena. arbitrij(um) (lat. arbitrium) presuda, sud, izbornog sudije; ocena, miljenje, shvatanje; volja, samovolja; slobodan izbor, sloboda opredeljivanja. arbitrijum liberum (lat. arbitrimn liberum) slobodna volja, slobodno opredeljivala. arbitrirati (lat. arbitrari) ceniti, pro-cenjivati, reavati po svom miljenju i nahoenju; suditi, presuivati kao izabrani sudija; trg. menjati (ili: razmenjiva-ti) domau valutu za drugu valutu po utvrenom kursu. arbor vite (lat. arbor vitae) aiat. ivotno drvo", modana masa malog mozga koja je u preseku sli na drvetu. arbor genealogika (nlat. arbor genealogica) rodoslovno stablo, porodino stablo, rodoslov. arborescencija (nlat. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje, razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima); odrvenjavanje, pretvaranje u drvo, odrvenjenje. arborescirati (lat. arborescere) pretvarati se u drvo, odrvenjavati. arboretum (lat. arboretum) kola u kojoj se ui poznavanje drvea; zbirke drvea, vrt (rasadnik) sa drveem. arborizacija (nlat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju; biljni otisak. arborikultura (lat. arbor drvo, cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drve a (ili: voa). arborin (lat. arbor) te nost za prskanje rastinja i drve a u cilju zatite od zaraznih bolesti. arborist(a) (lat. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drvea. arboriforman (nlat. arboriformis) koji je u obliku drveta, kao drvo. arvikultura (lat. arvus njiva, cultura gajenje) poljoprivrede, zemljodelstvo. argat (tur. argit) pukarnica. argental (lat. argentum) v. pakvon, argentan. argentan (lat. argentum srebro) legura bakra, cinka i nikla; argental, pakvon, pakfong. argentometar (lat. argentum, gr. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argentum (lat. argentum) srebro; novac.

argumentirati argumentirati (lat. argumentari) navoditi kao dokaz, dokazivati, zakljuivati, obra-zlagati. argumentisati v. argumentirati. argumentozan (lat. argumentosus) bogat gra om, bogat razlozima, dokazima. argumentum ad veritatem (lat. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz optepriznatih i nauio utvr enih istina. argumentum ad hominem (lat. argumentum ad hominem) 1. dokaz koji nije strogo logian nego vie udeen prema sposobnosti razumevanja ili interesu sluaoca, lako razumljiv, popularan dokaz; 2. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari, ve na osobinama ili poloaju onih koji je iznose, npr.: Taj predlog nije dobar, jer je predlaga r av ovek". argumentum bakulinum (lat. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko, nemajui drugih dokaza, dokazuje neto batinom, tj. silom. argumentum e konsenzu gencijum (lat. argumentum e consensu gentium) log. dokazivanje nekog tvrenja na osnovu toga to su svi oduvek to tvrenje smatrali istinitim. Argus (gr. Argos, lat. Argus) mit. sin Zevsov i Niobin, stooki uvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je, po Zevsovoj zapovesti, ubio Hermej; fig. veoma oprezan i revnosan uvar; uhoda, pijun; Argusove oi vrlo budne, paljive, uvek otvorene o i kojima nita ne moe promai. ardasa (fr. ardasse) trg. vrsta grube svile iz Smirne. ardasina (fr. ardassine) trg. vrsta fine per-sijske svile. ardentan (lat. ardens) gorui, vreo, usijan, zaaren, arki; vatren, silan, plah, ustar, revnostan; strastan. ardit (ital. ardito) voj. u italijanskoj vojsci: vojnik jurinih odreda, naoruan ru -nom bombom i kamom. ardito (ital. ardito) muz. smelo, plaho, sr-ano. arduitet (lat. ardus strm) strmost; fig. velika teko a, tegoba, muka. arsa (lat. agea) povrina; gradilite; tr-kalite u cirkusu; gumno. areal (nlat. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili ivotinjska vrsta (rod i sl.) rasprostranjena na Zemlji. Arej (gr. Ares) mit. sin Zevsa i Here, bog rata; simbol surove hrabrosti, rata i ratnih uasa; Ares. arena (lat. arena) borilite posuto peskom, poprite borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana; fig. poprite, polje borbe, rada i sl. arenant (lat. arena) borac na areni, rva. arenacija (nlat. arenatio) med. kupanje u pesku, peano kupatilo.

72

arivaa arenda (nlat. arrenda) zakup zemljita, ugovor o davanju zemljita u zakup. arendar (nlat. arrendarius) onaj koji daje zemljite u zakup. arendator (nlat. arrendator) zakupac zemljita. arendirati (nlat. arrendare) dati >li uzeti zemljite u zakup, zakupiti. areola (lat. agea, areola) malo, slobodno mesto; znat. prsten oko bradavice na sisi; mala upllna izme u tkivnih snopi a; med. crven krug oko zapaljenog mesta; astr. krug oko Meseca. areometar (gr. araios redak, metron mera) fiz. sprava za merenje gustine i specifi-ne teine tenosti; gravimetar, hidrome-tar. areometrija (gr. araios, metria) fiz. odreivanje gustine i specifine teine tenosti. Areopag (gr. Areios pagos) 1. breul>ak posveen bogu rata Areju, zapadno od Akropolisa, u Ateni; 2. najstariji i najugledniji sud u Ateni; ije je sedite bilo na tome breuljku; 3. fig. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. areotektonika (gr. Areios Aresov, boga rata Aresa, tektoniki) voj. vetina, nauka o napadanju i odbrani utvr enih mesta. arerae (fr. arrerages) pl. zaostala plaanja, dugovi; neplaene zakupnina; nepla- ena kamata. arerairati (fr. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem, ne biti ispla en. Ares (gr. Ares) mit. v. Arej. arest (ital. arresto, nlat. arrestum) zatvor, haps; up. ret. arestant (nlat. arrestans) uhapenik, kanjenik, zatoenik; prav. lice koje sudskim putem trai stavljanje zabrane. arestat (nlat. arrestatus) prav. lice protiv koga se trai stavljanje zabrane. arestatorij(um) (nlat. arrestatorivun se. mandatum) prav. naredba o hapenju; javno prozivanje poverilaca (kod ste aja). arestacija (nlat. arrestatio) hapenje, zatvaranje; haps, zatvor. arestirati (nlat. arrestare) v. aretirati. aretirati (fr. arreter) zaustaviti, zaustavljati, zadrhtati, zadravati; obustaviti, obustavljati; uhapsiti, zatvoriti, uzapti-ti, staviti zabranu na. aretologija (gr. arete vrlina, logia) fil. nauka (ili u enje) o vrlini, deo etike. arza (gr. arsis) metr. muz. dizanje glasa; udaranje glasom pri itanju na izvestan slog; supr..- teza. arzi-mahzar (tur. arz-mahzar) pismeno, kolektivno javljanje, molba, optuivanje; peticija upuena iz naroda viim turskim vlastima (ova re se nekad upotrebljavale u Srbiji u slubenom jeziku). arivaa (fr. arrivage) pristajanje, dolazak laa u pristanite; dolazak; dovoz robe; dovezena roba.

arivizam

73

arkada

arivizam (fr. arriver postii) osobina onih koji, bez ikakvih obzira, love zvanja i poloaje, gurgurstvo, laktatvo. arivist(a) (fr. arriver postii, arriviste) bezobziran lovac na zvanja i poloaje, karijerist, gurgur, lakta. aridan (lat. aridus) suv, suan, spren; jalov, neplodan, mrav; fig. suvoparan. ariditet (lat. ariditas) suvoa, sunost, sua; mravost; neplodnost, jalovost; fig. suvoparnost. aridura (nlat. aridura) med. suenje, mravljenje; mravost, slabost. arizacija (sskr. agua) pretvaranje u Arijce; naroito: prevoenje pojedinih preduzea iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito neovean nain sprovodio Hitlerov nacisti ki reim u Nemakoj pre i za vreme drugog svetskog rata). arija (ital. aria, fr. air) pesma lirskog sadraja koja se peva; na in pevanja, na-pev, melodija. Arijadna (gr. Ariadne) mit. ki kritskog kralja Minosa i Pasifaje, pomogla Tezeju, poto je ubio Minotaura, pomou jednog klupka konca da iza e iz lavirinta i pobegla s njim, ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu; otuda: Arijadnin konac, sredstvo da se ovek izvue iz nekog tekog poloaja. arijanizam uenje aleksandrijskog svetenika Arija, iz IV veka, koji je tvrdio da Hristos nije bog, nego obi an ovek. arijanci pl. pristalice i pobornici arija-nizma; arijevci. arijevci pl. v. arijanci. Arijevci (sskr. agua) pl. v. Arijci. arijer-ban (fr. arriere-ban) voj. poslednja odbrana. arijergarda (fr. arriere-garde) voj. zatitno odeljenje, zatitnica, odstupnica. a rijega (ital. arietta) muz. mala arija, pesmica. Arijci (sskr. agua, pere. arija) pl. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije, Persije i ist. Irana sami sebe nazivali; u novije doba, ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani; Arijevci; arijski jezici svi indoevropski jezici. Ariman (pere. Ahriman) ion-, u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom uenju: simbol nega-tivnog principa, bog i praizvor svega zla, poglavica zlih duhova, veni protivnik Ormuzda. ariozo (ital. arioso) muz. pevajui, u vidu arije; ih. kratak melodi an komad koji se ume e u re itativ. Aristarh (gr. Aristarchos) najvei aleksandrijski gramati ar, uven kao kriti ar pesama Homerovih i Pindarovih; fig. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti; pr. aristarhski. aristodemokratija (gr. aristos najbolji, de-mos narod, kratos mo, vlast) vladavina plemstva i naroda.

aristokrat(a) (gr. aristokrates) plemi po roenju ili poloaju; prijatelj i lan aristokratije, vladavine plemi a. aristokratizam (gr. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine; ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim na elima. aristokratija (gr. aristokratia) vladavina plemstva; plemi ki stale, plemstvo. aristolohika (gr. aristos najbolji, locheia poraanje) pl. ned. sredstva koja pomau pora anje, naroito ienje porodilje. aristotelizam (gr. Aristoteles) fil. uenje grkog filozofa Aristotela (384^322. pre nae ere) u enika Platonova, uitelja Aleksandra Velikog i osnivaa pe-ripatetike kole, njegovih pristalica. aritmetike (gr. arithmos broj, e arithmetike tj techne) mat. vetina raunanja, nauka o brojevima; nauka o raunanju odreenim brojevima koji se piu ciframa; politika aritmetika primena aritmetike na drutvene dravne ustanove (npr. osiguranje ivota lutrije i dr.). aritmetiar (gr. arithmetikos) onaj koji se bav aritmetikom ili zna aritmetiku; vetak u ra unanju. aritmetiki (gr. arithmetikc) koji spada u raunanje, koji se moe predstaviti ili reit brojevima, raunski; aritmetika sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva; up geometrijska sredina; v. progresija. aritmije (gr. arythmia) nedostatak ravnomernosti, nepravilno kretanje; nesklad-nost; med. nepravilnost u ritmu sranih otkuca ja. aritmogrif (gr. arithmos broj, gryphos zagonetka) zagonetka izraena brojevima. aritmologija (gr. arithmos, logla) nauka o brojevima, naroito o tajanstvenim i udnim svojstvima brojeva. aritmomanija (gr. arithmos, mania ludilo) med neodoljivi nagon za stalnim brojanjem prebrojavanjem svega i sva ega. aritmomantija (gr. arithmos, manteia nporicanje) vraanje (ili: proricanje) iz brojeva. aritmometar (gr. arithmos, metron mera) sprava (ili: maina) za ra unanje, raunaljka. aritmus (gr. a-, rythmos takt) med. nepravilnost naro ito kucanja bila, pulsa. arka (lat. agsa koveg, sanduk) 1. mit. koveg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa koji se plove i zaustavio na vrhu planine Ararat; 2. u starohri anskoj crkvi: posuda u kojoj su uvane euharisti-ja, relikvije i dr dragocenosti. arkada (fr. arcade) l. arhit. niz lukova na stubovima; 2. anat. deo eone kosti (ona).

arkadski arkadski (gr. Arkadla, arkadiks) koji je iz Arkadije, tj. pastirski, seoski, naivan; idiliai. Arkaani (gr. Arkadoi) pl. stanovnici Arkadije, pastirskog predela u sredini Pe-loponeza; fig. pesnici pastirske poezije. arkanist(a) (lat. arcanus tajanstven, tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama, npr. kako se prave sredstva za ulepavanje, podmlaivanje itd. arkanum (lat. arcanus) tajni lek, tajno sredstvo. arkapija (tur. art kapi stranja vrata) vrata koja ne vode u ku u sa ulice, nego iz avlije, pozadi kue; fig. zaobilazan, nepravilan, nepropisan put. arkato (ital. arcato) muz. prevlaei guda-lom. arkbutan (fr. arc-boutant) arh. potporni poluluk, luni stub, stub podupira. arko (ital. agso, lat. arcus luk) nuz. gudalo, potez gudalom; kol' arko (ital. so!G agso) gudalom. arkoza (gr. arkeo izdrava) geol. pear od troaka granitnih i gnajsnih stena. arkosolij(um) (lat. arcus luk, solium mrtvaki sanduk od kamena) umetniki izraen starohrianski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arktacija (nlat. arctatio) ned. suavanje, suenost utrobe i zatvor kao posledica toga; stezanje nekog dela tela zavojem. Arktik (gr. arktikos severni) Severno Ledeno More. arktiki (gr. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. Pola; tj. onaj koji je u vezi sa sazveima Velikog i Malog Medveda. arktos (gr. e arktos Veliki Medved, Velika Kola) astr. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda); sever. arktura (lat. arctura) med. uraslost nokata u meso. arkuacija (lat. arcuatio) med. krivl>enje kostiju u obliku luka. arkcijus jus (lat. arctius jus) prav. blie (ili: pree) pravo, pravo prvenstva. arkcijus mandatum (lat. arctius mandatum) prav. pootrena zapovest (ili naredba). arkcior citacio (lat. arctior citatio) prav. opggriji (ili: pootren) poziv pred sud. arlekin (ital. arlecchino) lakrdija, aljivina; ovek koji esto menja miljenje, prevrtljivac, vrdalama. arlekinada (fr. arlequinade) ala, lakrdi-ja, poza; prevrtljivost, vrdanje. arma (lat. agta) pl. oruje; od srednjeg veka: porodini grb. armada (p. armada) oprema; u paniji: oruana sila, naro ito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. god. poslao protiv Engleske). armadilja (p. armadilla) kor. mala ratna flota; mali naoruan brod, naroito carinski.

74

aromatizaciJa armalisti (ma . armalis, lat. agta oruje) pl. maarski plemii koji nisu imali svog imanja, nego su siveli samo od slube u vojsci. armater (fr. armateur) mor. naoruan trgovaki brod; gusarska laa; zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put; sopstvenik gusarske lae, gusar, morski razbojnik. armatura (lat. armatura) voj. naoruanje, ratna sprema; mor. naoruavanje i snabdevanje posadom jednog broda; fiz. pojaavanje snage magneta umetanjem gvoa; gra. poveanje nosivosti zida gvoem; muz. krstovi i bemoJogu poetku kompozicije. Armida lit. ime lepe i mone arobnice u Tasovom spevu Osloboeni Jerusalim"; fig. sena sposobna da zavede. armija (lat. agta oruje, fr. agtee) 1. oru-ana sila, vojska; 2. strategijska operativne jedinica ija jaina zavisi od uloge koja joj je namenjena, najee ima u sastavu 3-4 peadijske divizije, tenkove, vazduhoplovstvo, artiljeriju i dr.; 3. fig. veliko mnotvo, npr. armija nezaposle-nih", armija besku nika" itd. armirati (lat. armare) voj. oruati, nao-ruati, snabdeti ratnom spremom, opre-miti; fiz. pojaati snagu magneta pomou gvoa; gra. poveati nosivost zida gvo em i cementom; muz. staviti (ili: stavljati) znake u poetku muzikog komada; fig. jaati, snaiti. armorijal (fr. armorial, nlat. armorale) knjiga sa grbovima. armorist(a) (nlat. armorale) poznavalac grbova, onaj koji se razume u grbove. arogantan (lat. arrogans) nadut, nadmen, naduven, gord, ohol, razmetljiv, uobraen, bezobrazan, drzak. arogancija (lat. arrogantia) nadmenost, nadutost, oholost, drskost, bezobzirnost. arogirati (lat. arrogare) usuditi se, drznuti se; prisvojiti, prisvajati; prav. uzeti pod svoje, usiniti. arozaa (fr. arrosage) zalivanje, navodnjavanje njiva; podlivanje ulica; voj. metodi-no bombardovanje, obasipanje vatrom. arozija (lat. arrodere, nlat. arrosio) med. najedanje, nagrizanje kostiju. arozirati (fr. arroser) zalivati, polivati, navodnjavati; voj. metodski bombardovati, obasuti (ili: obasipati) vatrom, granatama, bombama; trg. doplatiti, naknadno platiti. arozman (fr. arrosement) zalivanje, polivanje; ovlaavanje, osveavanje; trg. doplaivanje, naknadno plaanje. aroma (gr. aroma) miris, prijatan miris to ga putaju od sebe eteri na ulja; so na materija kod biljaka; vinski cvet. aromatizacija (gr. aroma) metanje mirisa (ili: za ina) u lekove, jela i dr.

aromatizirati

75

artizam

aromatizirati (gr. aroma) namirisati, metnuti mirisa u neto; zainiti, za-injavati. aromatika (gr. aroma, nlat. aromatica) al. miriljave materije, zaini. aromatian (gr. aroma) miriljav, mirisan, koji prijatno mirie, sa zainom. arondismav (fr. arrondissement) zaokrugljivanje, zaokrugljenje, zaokruivanje, zaokruenje, zaokrugljenost; uveanje, proirenje; srez, deo grada, kvart. arostema (gr. arrostema slabost) med. slabost uma, ludilo; arostija. arostija (gr. arrostia) med. v. arostema. arpaneta (itzl. arpanetta) muz. mala harfa, harfica. arpantaa (fr. arpentage) zemljomerstvo; premeravanje (ili: merenje) zemlje. arpadik (tur. arpacik) sitan crni luk za presaivanje. arpeato (ital. arpeggiato) muz. kao na harfi, tj. u razlomljenim akordima. arpeatura (ital. arpeggiatura) muz. niz razlomljenih akorada. arpeirati (ital. arpeggiare) muz. svirati na harfu; tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim; podrugljivo: tandrkati. arpeo (ital. arpeggio) muz. lomljenje tona kao na harfi. arpikord (ital. arpicordo) muziki instrumenat po zvuku slian harfi, spinet; arpihord. arpihord (ital. agra, gr. chorde ica prevara, struka) muz. v. arpikord. are (lat. ars) umetnost, vetina; zanat, posao; teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. are angina (lat. ars antiqua) stara umetnost; muz. muziki stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do po etka XIV v. arsen (gr. arsen muki, jak) hen. sian, elemenat atomske mase 74,9216, redni broj 33, znak As, jedinjenja su mu jako otrovna; up. arsenik. arsenal (fr. arsenal, nlat. arsena, ital. arsenale) orunika; magacin za smetaj ratne spreme, naroito u morskim pristanitima. arsenijati (gr. arsenikn) pl. e. soli arse-nikove kiseline. arsenik (gr. arsenikn) hem. arsentrioksid (As2O3), jak otrov; trovanja akutna i hronina. arseniti (gr. arsenikn) pl. hem. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arsenogonija (gr. arsen muki, gone raanje) ra anje muke dece, muki porod. arsevofagizam (gr . arsenik n, phagein jesti) med. navika uzimanja inae otrovnih koliina arsenovih jedinjenja radi ja- anja telesne snage ili spolne sposobnosti. are longa, vita brevis (lat. ars longa, vita brevis) umetnost je duga, a ivot kratak.

are mnemonika (nlat. ars mnemonica) vetina pamenja. are vova (lat. ars nova) nova umetnost, muziki stil u XIV i XV v. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arsonvalizacija (nlat. arsonvalisatio) v. darsonvalizacija. are silogistika (lat. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. artelj (rus. artelB) radna zadruge; zanatlij-ska radna zajednica. arteriektazis (gr. arterfa ila, ektasis pomeranje) med. proirenje arterija. arterieurizma (gr. arterfa, eurys irok) med. v. arteriektazis. arterija (gr. arterfa ila) anat. damar, bilo, krvna ila, ila odvodnica (opti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u plua, bilo iz srca u ostale delove tela); fig. glavna ulica i saobraajnica u gradu i sl. arterijalizacija (nlat. arterialisatio) fiziol. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. arterijalitet (nlat. arterialitas) fiziol. bogatstvo u arterijama; nadmonost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu; arteriozitet. arterijski (gr. arterfa ila) koji se tie arterije; arterijska krv otvoreno crve na, oksidisana krv, krv koja je prola kroz plua i primila kiseonik. arteriografija (gr. arterfa, graphia) anat. opis (ili: opisivanje) arterija. arteriozitet (nlat. arteriositas) fiziol. v. arterijalitet. arteriole (nlat. arteriolae) pl. fiziol. najsitnije arterije, posle kojih dolaze kapi-lari. arteriologija (gr. arterfa, logfa) anat. nauka o arterijama. arterioreksis (gr. arterfa, rexis kidanje, prskanje) med. prskanje arterije. arterioekleroza (gr. arteria, sklers krt, tvrd) med. zadebl>anje i zakreavanje zidova arterija. arteriostenoza (gr. arterfa, stens tesan) med. suavanje (ili: suenost) arterija. arteriotomija (gr. arterfa, tome seenje) med. operativne otvaranje arterija. arteritis (gr. arteria) med. zapaljenje arterija. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim buenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno istie voda (nazva-ni po bivoj francuskoj oblasti Artoa, gde je veoma rano bilo takvih bunara). artes liberales (lat. artes liberales) pl. slobodne umetnosti, lepe vetine. artefakt (lat. artefactum) vetaki proiz-vod, ono to je vetaki napravljeno, rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). artizam (lat. ars, artis umetnost) nain umetnikog, naroito knlevnog, izraavanja

artizan

76

arheopteriks
artritian (gr. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova; koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo, lek). artro- (gr. arthron) predmetak u sloeni-cama sa zna enjem: zglob, zglobni. artrodinija (gr. arthron, odyne bol) med. bol (ili: trganje) u zglobu. artroze (gr. arthron) med. bol u zglobu, zglobobolja. artrozoa (gr. arthron zglob, zoon ivotinja) zool. ivotinje sa zglobovima, opte ime za kukce (insekte), pauke rakove i crve. artrokarcinom (gr. arthron, karkfnos rak) med. rak u zglobu. artropatija (gr. arthron, pathos bol) med. bol zgloba, zglobobolja. artropioza (gr. arthron zglob, ruop gnoj) med. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. artropoda (gr. arthron, pus, pods noga) pl. zool. zglavkari. artrotomija (gr. arthron, tome seenje) med. operativno otvaranje zgloba. artrofima (gr . arthros, phima izrataj, otok) med. mekani otok zgloba. artrofioza (gr. arthron, phyo stvaram) med. gnojenje zglobnih kostiju, zagnojavanje zglobova. arun v. harun. arundinozan (lat. arundinosus) trskovit, bogat trskom, obrastao trskom. arhaizam (gr. archaios stari, prastari) gram. zastarela re, oblik ili izraz, npr. pro-i (drugi), jestastvo (priroda), polza (korist), prikljuenije (doivljaj) itd. arhaizirati (gr. archaios star, starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme, da(va)ti arhai an oblik. arhaistian v. arhaian. arhaian (gr. archaios star, prastari) star, starinski, zastareo; prastari. arhajski period v. azojski period. arheget (gr. arch-egetes) voa, poglavar; titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. arhegonije (gr. arche poetak, gonos) pl. vot. enski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. arhejski (gr. archakos) starinski, tj. koji odista potie iz starog vremena; up. arhaian. arhelogija (gr. arche poetak, logia) poetna nauka; osnovi nauke o oveku. arheografija (gr. archaios star, grapho piem) opisivanje starina. arheolog (gr. archaios star, drevan, logos re, govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine, naroito anti ku umetnost i nauku. arheologija (gr. archaios star, drevan, logos re , govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i prouavanjem predmeta starih kultura.

koji je vie posledica vetine i znanja nego istog talenta i oseanja, te se stoga vie koristi spoljnim sredstvima (reju, stilom, kompozicijom i dr.); preterana sklonost spoljanjem obliku umetnikog dela, igra re i". artizan (fr. artisan) zanatlija; glumac; fig. osniva, pokreta, vinovnik. artik(a)l (lat. articulus zglob, lanak) lanak, napis; taka ugovora; anat. zglavak; trg. predmet, stvar, roba u trgovini; gran. lan; sastavni deo jednog spisa, odsek, poglavlje, paragraf; bog. vor, kolence. artikularni (lat. articularis) zglobni. artikulacija (lat. articulatio) anat. zglob, zglavak, pregib; liigv. nametanje (sme-tanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova; jasno i razgovetno iz-govaranje re i i slogova; slik. pravilan i ta an izraaj svih delova slike. artikulirati (lat. articulare) uzglobiti, uzglobljavati; LI. nametati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova; rei i slogove jasno, jedan po jedan, izgovarati; izneti, iznositi neto lan po lan; artikulisati. artikulisati v. artikulirati. artiljerac, artilerac (fr. artilleur) vojnik koji rukuje topom, tobdija. artiljerija (fr. artillerie, nlat. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopte; docnije: topovi, topnitvo, rod vojske naoruan topovima. artist(a) (ital. artista, fr. artiste) umetnik, vetak, poznavalac umetnosti; glumac; vetak u jahanju, igra na konopcu (u cirkusu). artistiki (fr. artistique) umetniki, vetaki. artificijelan (lat. artificialis) vetaki, umetni ki; neprirodan, izveta en. artificiozan (lat. artificiosus) umetniki, veta ki; lukav, prepreden. artioka (ital. articiocco, fr. artichaut) vot. glavoika sa cevastim cvetovima, gaji se kao veoma cenjeno povr e. artokarpi (gr. artos hleb, karpos plod) pl. bog. hlebno drvee i hlebne bil.ke. artolatrija (gr. artos, latreia potovanje) sluba za hleb; potovanje (ili: oboavanje) hleba (hostije). artofag (gr. artos, phagos) hlebojed. artralgija (gr. arthon zglob, algos bol) med. bol zgloba, trganje u zglobovima. artremboleza (gr. arthron, emballo ubaciti, umetnuti) kec. nametanje iaenih zglobova. artritizam (gr. arthron zglob) med. sastav tela koji je sklon gojaznosti, eernoj bolesti, kostobolji, kamenu u ui i mo-kranom mehuru, prevremenoj arterio-sklerozi, neuralgiji, astmi i dr. artritis (gr. arthron) med. zapal>enje zglobova, trganje u zglobovima; up. giht.

arheornis v. arheopteriks.
arheopteriks (gr. archaios star, drevni, pterix pero, krilo) zool. fosilni ki -

arhesporIJum

77

menjak, veliine goluba, po izvesnim delovima slian reptilijama, a po drugim opet ptici; potie iz preistorijskog doba. arhesporijum (gr. arche poetak, spora sejanje, setva) bog. elija od koje postaje tkivo to stvara spore kod paprati. arhetip (gr. archetypon prauzorak) prasli-ka, prauzor; prapismo; naroito: prvi otisak; original; arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja; arhitip. arhi- (gr. archo prednjaim, poinjem) predmetak koji u sloenicama znai: glavni, prvi nad, pra-. arhiblast (gr. archo prednjaim, poinjem, blastos klica, zametak) zool. prazametak. arhiv(a) (lat. archivum, gr. archeion vladino nadletvo, gradska venica) mesto gde se dre i uvaju dokumenta, spisi ili akta. arhivalije (nlat. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu, povel>e, dokumenti. arhivar (lat. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva; slubenik arhiva ili arhive; arhivist. arhivist(a) (nlat. archivista) v. arhivar. arhivolt (ital. archivolto glavni luk) vrh. polukruni luk koji spaja dva stuba (u helenistikoj, rimskoj, renesansnoj i barokno j arhitekturi); u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala, koji su esto ukraeni kipovima. arhivski (lat. archivum) koji se tie arhiva, koji pripada arhivu, koji se nalazi u arhivu, koji radi u arhivu. arhigonija (gr. archo poetak, gfgnomai stvaram) biol. spontano postanje ivota, postanak ivota u njegovim najprostijim poecima iz tzv. anorgakske materije, prapoetak, prastvaranje; up. abiogeneza. arhidijeceza (gr. archo, dioikesis gazdin-stvo, uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa, nadbiskupa. arhiakon (gr. archos, diakonos sluga) monaki in koji se daje akonu kad se odlikuje u slubi; prvi sluitelj jedne crkve; zastupnik vladike biskupa u upravi dijecezom; u protestantskoj crkvi: titula dvojice svetenika glavnih crkava u velikim gradovima. arhiepiskop (gr. archos, episkopos) prvi vladika, mitropolit, nadbiskup; prvosvetenik. arhiepiskopija (gr. archos, episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhijater (gr. archos voa, iatros lekar) prvi lekar, vii lekar; lini lekar; dvorski lekar. arhijerej (gr. arch-iereus) vladika; vrhovni svetenik kod Jevreja. arhilohijski (gr. Archilochos) poet. tako se zove vie vrsta stihova koje je prvi pronaao najstariji grki liriar i jampski pesnik Arhiloh (izme u 680. i

640. pre n. e.); fig. zajedl>iv, uan, podrugl>iv u govoru ili pisanju. arhimagija (gr. archi-mageia) vrhovno arobnjatvo, tobonja vetina pravl>enja zlata i srebra; up. alhimija. arhimandrit (gr. archimandrites) stareina manastira; najvii sveteno-monaki in do vladike u pravoslavnoj crkvi. arhipelag (gr. archi-pelagos more) ostrvlje; prvobitno: ostrva u Egejskom moru, izmeu Grke i Male Azije. arhitekt (gr. architekton) onaj koji se bavi graevinarstvom, tj. radi planove za graevine i rukovodi njihovim podizanjem, kolovan graevinar, neimar. arhitektonika (gr. architekton) graevin-ska umetnost, nauka o graevinarstvu, neimarstvo; vetina izra ivanja jednog naunog sistema, nauka o sistemu. arhitektonski (gr. architektonikos) graevinski, graevinarski, koji odgovara pravilima graevinske umetnosti; koji se tie jednog naunog sistema. arhitekture (gr. architekton, lat. architec-tura) graevinarska umetnost, graevinar-stvo, neimarstvo; nain zidanja, raspored i graenje jedne graevine; graevinski stil. arhitip (gr. archetypon) v. arhetip. arhitrab (gr. archo, lat. trabs greda) ar*, v. arhitrav. arhitrav (gr. lat.) arh. glavna greda koja vezuje dva stuba ili vie stubova i lei na njima; arhitrab. arhihijerarh (gr. archi-ierarches) vrhovni svetenik, prvosvetenik, episkop. arhihijerarhija (gr. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosvetenika; visoko svetenstvo. arhont (gr. archon) vladalac, poglavar; najvii dravni inovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. arhoptoza (gr. archos mar, ptosis pad) med. spadnutost zadnjeg creva. arhoragija (gr. archos mar, regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. arhocela (gr. archos, kele prosutost) med. prosutost, prodor zadnjeg creva. arin (tur. arsin) stara mera za duinu: lakat, rif. arlama (tur. arslama) bog. trenja (plod i stablo); vrsta crnog luka. as (lat, as, assis) 1. kod starih Rimljana: novac, u poetku od pola kg bakra; 2. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca, sada potisnuta tzv. metrikim me-renjem; 3. najmanja jedinica za merenje zlata; 4. najjaa karta, kec" na francuskim kartama; 5. prvak, najbolji u nekoj struci, naroito u avijatici i raznim granama sporta. asai (ital. assai, fr. assez) kuz. veoma, vrlo. a salve (ital. a salvo) trg. dobro ouvano, neoteeno (na tovarnim listovima).

asamar

78

asignatar

asamar (lat. assus peen, amarus gorak) hen. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju ivotinjskih ili biljnih materija i daju im zainski ukus, npr. kora od hleba, povrina peenja i dr. asanacija (lat. sanus zdrav, fr. assainir) smiljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca, u nekom gradu, kraju (ili dravi), pozdravl>avanje naselja, pozdravljavanje i poboljavanje oppggih zdravstvenih prilika, ienje od zaraze, isuenje mo-varnih mesta itd. asanzer (fr. ascenseur) dizalica, uspinjaa, lift; up. ascenzor. asanirati (lat. sanus, fr. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opte zdravstveno stanje u nekom mestu, kraju, nekoj dravi' zavo enjem niza higijenskih mera: istoe, isuivanja podvodnih mesta itd. asasinat (nlat. assassinatum) prav. muko ubistvo, umorstvo; nasilje. asasinator (nlat. assassinator) prav. podstreka na izvrenje mu kog ubistva. asacija (nlat. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. asebija (gr. asebeia) bezbonost, bezverstvo, nepriznavanje bogova. aseverativan (lat. asseverare dokazivati) potvrdan, dokazni. aseveracija (lat. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrenje neega, dokazivanje, za-klinjanje u neto. aseitet (nlat. aseitas, a se esse biti tj. postojati sam sobom) samostalnost, osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom, unutarnjem nagonu, bez ikakvog podsticaja spolja; po sholastikoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bia ima u samom sebi, dakle, postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est); u novije doba: jai izraz za slobodnu volju. aseksualan (gr. a- bez, lat. sexus spol) bespolan, koji nema spola, kome je oduzeta mogunost oploavanja. aseksualizacija (gr. a- bez, nlat, sexualisa-tio) unitenje, oduzimanje sposobnosti oploavanja; up. kastracija. asekurant (nlat. assecurans) osigurava. asekurancija (nlat. assecurantia) osiguranje, npr. protiv poara, smrti i sl. asekurat (nlat. assecuratus) osiguranik. asekuracija (nlat. assecuratio) v. asekurancija. asekurirati (lat. ad-, securus bezbedan, nlat. assecurare) osigurati, obezbediti. aselgija (gr. aselgeia) razvratnost, razvrat, pohotljivost. aselenian (gr. a-selenos) bez Meseca, npr. aselenina no za planete Merkur i Vene-ru kae se da su aselenine", bez pratioca, bez trabanta. asemija (gr. a- ne, zeta znak) ned. nesposobnost razumevanja znakova. asemian (gr. asemos) koji nema znaka, koji je bez oznake, bez obeleja.

asenzija (lat. assensio) odobravanje, pristajanje uz koga; fil. primanje neega kao istinitog. asentacija (lat. assentatio) laskanje, udva-ranje; ulagivako odobravanje. asepsija (gr. a-, sepsis trule;) ned. otklanjanje mogu nosti da zarazne klice, npr. pri vrenju operacije, zagade mesto koje se operite (ovo se postie upotrebom antiseptinih sredstava za pranje ruku, bolesnikove koe i dr.). aseptin (gr. a-, sepsis) hem. sredstvo koje uva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se; sastoji se od stipse pomeane sa bornom kiselinom. aseptian (gr. a-septikos) koji nije sklon truljenju; koji nema zaraznih klica; up. antiseptian. aseptol (gr. a-, sepsis trule:, lat. oleum ulje) hen. rastvor kiseline kao sredstvo za spreavanje truljenja, dobiva se meavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. aservat (lat. asservatum) ono to je ostavljeno na uvanje, u pohranu. aservacija (lat. asservare) uvanje, pohrana; ostavljanje u pohranu. aservirati (lat. asservare) uvati, sauvati, pohraniti. asertivan (nlat. assertivus) v. asertoran. asertoran (lat. assertorius) kojim se tvrdi, potvrdan; fil. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeu subjekta i predikata iskazuje kao injenica (up. problematian, apodiktian); asertorna zakletva prav. zakletva koja se polae posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve, tj. one koja se polae pre davanja iskaza). asercija (lat. assertio) tvrenje, tvrdnja; prav. zvanino tvr enje da je neko slobodan. asesor (lat. assessor pomonik u slubi) prisuditelj, pomonik sudijin; pomonik stareine nadletva. asesorat (nlat. assessoratum) prisuditelj-stvo, zvanje pomonog sudije; sudsko pomonitvo; asesura. asibilacija (nlat. assibilatio) gram. spajanje jednog glasa sa utavim glasom ( ili ), ili pretvaranje nekog glasa u uta-vi glas. asibilirati (lat. assibilare) gram. spojiti neki glas sa utavim glasom ( ili ). asignant (lat. assignans) onaj koji alje novac, doznailac. asignat (lat. assignatus) lice na koje glasi uputnica, doznaka, nalog; uputnica na primanje godinjeg dohotka od nepokretnog imanja.; papirni novac za vreme francuske revolucije (19. aprila 1790) kojem su sluila za podlogu nepokretna imanja uzap ena u korist drave. asignatar (nlat. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka, primalac novca po uputnici ili nalogu.

asignatura

79
asinhroaian (gr. a-, syn sa, chronos vreme) neistovremen, nejednovremen, neistodo-ban. asiriologija nauka koja prou ava knjiev-nost, jezik, istoriju i starine Asirije i Vavilonije. asistent (lat. assistens) lice koje pomae profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora; pomo nik, pomaga uopte. asistencija (nlat. assistentia) pomaganje, pomo , potpora; prisustvo. asistirati (lat. assistere) pomagati nekome u poslu; pratiti nekoga; prisustvovati emu. asistolija (gr. a-, systole skupljanje, stezanje) ned. opti naziv za sve one teke poremeaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti sr anog mii a, nestezanje srca. asitija (gr . asitia nejedenje, gladovanje) post; nedostatak volje za jelom, nejenost; nedostatak hrane. asjeraa (fr. acierage) galvansko po eliavanje bakarnih plo a. asjeracija (fr. acieration) pretvaranje u elik, eli enje. askaride (gr. askaris) pl. zood. bubine, detinje gliste. askariodoza (gr. askaris) med. prisustvo glista u stolici. askeza (gr. askesis) isposnitvo, pokajni-tvo, uga anje bogu do krajnjeg samoodricanja; mu enje tela radi to uspenijeg ubijanja ulnih strasti i prohteve, da bi dua bila to nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asker (tur. asker) vojska; vojnik. asket(a) (gr. asketes) isposnik, pokajnik, onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mu enjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. asketizam (gr. askeo staram se) nain miljenja i ivljenja asketa, isposnitvo, pokajnitvo u mu enju tela odricanjem. asketika (gr. askeo) u enje o askezi. asketiar (gr. askeo) pisac pobonih, bogougodnih spisa, dela. asketski (gr. asketos) isposniki, pokajniki, bogougodan; vaspitni. asklepijadska strofe etr. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. asklepijadski stih etr. vrsta klasinog stiha, nazvanog po gr kom pesniku Askle-pijadu, sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih), u po etku sa trohejom ili spondejom, i sa jambom na zavretku. asli (arap. asli, tur. ash) pravi, isti, supi; doista, upravo, zaista, verovatno, mogue. aso (fr. assaut, ital. assalto) napad, juri; napad, udarac u dvoboju; vrsta vebe u maevanju.

asignatura (nlat. assignatura) v. asignacija. asignacija (lat. assignatio) d oznaka, uputni-ca, nalog za isplatu. asignirati (lat. assignare) upugnicom dozna-iti (ili: doznaivati), izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. asiduitet (lat. assiduitas) tanost, trudoljubivost, revnost, marljivost, vrednoa; postojanost, istrajnost. asilabija (gr. a- ne, syllabe slog) nesposobnost sleganja vi enih slova u slogove. asilogistian (gr. a-, syllogismos posredni zaklju ak) log. iz koga se ne moe izvesti zaklju ak. asimetrija (gr. a-, symmetria nesimetri-nost) nesrazmernost, neskladnost, nejedna-kost, neravnomernost. asimetrian koji nema simetrije, nesrazme-ran, neskladan, nejednak. asimilacija (lat. assimilatio) izjednaenje, izjednaavanje; gram. jednaenje glasova (po zvunosti, mestu ili nainu tvorbe); psih. primanje u svest novog sadraja (doivljaja) i njegovo prilagoavanje sastavu svesti; fiziol. zbivanje kojim elije preo-bra aju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). asimilirati (lat. assimilare) izjednaiti, izjednaavati, prilagoditi, prilago ava-ti; gran. jednaiti; fiziol. primiti u se, primati u se, preobratiti hranu u organ-sku materiju. asimilovati v. asimilirati. asimpatija (gr. a-, sympatheia) nenaklonjenost; nedovoljno saoseanje, nemanje saue a prema kome ili emu. asimptota (gr. a-, symptotos koji se ne poklapa) mat. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj lei tako da se njih dve ako se produuju sve vie pribliuju jedna drugoj, ali se nikad ne dodiruju, npr. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne ove je tenje koja nikad ne postie svoj cilj; Lajbnic je nazvao oveka asimptotom boanstva"). asimptotian (gr. a-, symptotos koji se ne sti e) koji se ne poklapa, nepoklopljiv. asimulacija (lat. assimulatio) pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. asimfonija (gr. a-, symphonia) nesklad, neskladnost, pr. asimfonian. asindezija (gr. asyndesia) nevezanost, nespojenost) ret. nedostatak veze u reenicama, nevezanost; ua. asindet(on). asindetian (gr. a-syndetos nevezan) koji je bez veze, bez sveza, bez svezica. asindet(on) (gr. a-syndeton) pong. pesnika figura u kojoj se izostavljaju veze izme u dveju ili vie reenica, ili izme u lanova jedne reenice, npr.: Misli mlada, (da) niko je ne uje, (ali) Sluale je mom e obanine, (pa) Strijeli joj u skutu jabuku".

asodian

80

astatian

asodi an (gr . as-6des koji ose a ga enje, koji izaziva ga enje, ase prezasi enost) med. asodina groznica groznica sa povraanjem. asolirati (fr. assoler) zasejana ti zemlju naizmenino raznim usevima. asomatian (gr. a-somatos) bestelesan. asomnija (gr. a-, lat. somnus san) med. nesanica. asonavca (nlat. assonantia) post. samoglasniko podudaranje, stih u kome se slikuju samo samo glasnici, nepotpun slik; muz. jednakost tonskih figura u jednoj muzikoj misli. \ asonancija (nlat. assonantia) v. asonanca. asonirati (lat. assonare) biti sli an po zvuku ili glasu, sli no zvu ati. asortiman (fr. assortiment) potpuno i sreeno slagalite robe; zbirka razne robe iste vrste (npr. knjiga); biranje, odabiranje. asortirati (fr. assortir) srediti (ili: sre ivati) po vrstama, odabrati stvari jedne prema drugima; radnju ili slagalite snabdeti prikladnom robom; opre-miti. asortisaa (fr. assortissage) trg. izdvajanje (ili: sre ivanje) robe po vrstama. asosje (fr. associe) drug (ili: ortak) u poslu; asosje an komandit (fr. associe en commandite) trg. tajni ortak, ortak koji samo ulae novac u posao a sam ne radi. asotija (gr. asoti'a) razvratnost, razvrat, raskalanost, pust ivot. asocijalan (gr. a-, lat. socialis) nedruevan. nedrutven; koji ne voli drutvo i ne eli da mu bude koristan lan; koji je ravnoduan prema optim potrebama i interesima zajednice. asocijalnost (gr. a- ne, lat. socialis) nedostatak ose anja za drutvenu zajednicu. asocijativan (nlat. associare zdruiti, associativus) koji zdruuje ili sjedinjuje, koji nadovezuje na neto. asocijacija (nlat. associatio) udruivanje, spajanje, vezivanje; drutvo, udruenje; fil. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj nain to jedna predstava, kada se pojavi, izazove u svesti i neku drugu; asocijacionistika psihologija pravac u psihologiji koji ho e sve duevne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-nikih veza, i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. asocirati (lat. associare) pridruiti, udruiti; spojiti, vezati; primiti za ortaka, lana, zadrugara; asocirati se zdruiti se, uorta iti se. asparagus (lat. asparagus) bog. rod biljaka iz fam. Convallariaceae; ima ih vie vrsta, od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje; up. pargla. aspek(a)t (lat. aspectus) izgled, pojava, vid; gledite, strana neega; astr. poloaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda

kad ih posmatramo sa Zemlje; fig. dobro znamenje. aspergiloza med. oboljenje izazvano naroitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus; javlja se obino kod osoba koje rukuju zrnevljem i branom. aspergioloza (lat. aspergillus) med. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus, u organizmu ljudi i ivotinja, naro ito kod osoba koje imaju posla sa itom i branom; kod ljudi se pojavljuje u obliku plu ne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). asperitet (lat. asperitas) hrapavost, neravnina; oporost, surovost, grubost, neotesa-nost; tvrdo a, krutost. asperifolmja (nlat. asperifolia) pl. bog. biljka sa hrapavim li em. aspermatizam (gr. a-, sperma seme) med. v. aspermizam. aspermatian (gr.) v. aspermian. aspermizam (gr.) ned. uroena ili steena nemogu nost izlu ivanja semena iz spol-nih lezda; aspermatizam. aspermija (gr.) med. v. aspermizam. aspermian (gr. aspermos) med. koji nema semena, koji ne moe da izlu uje seme. aspida (gr. aspi's. aspidos) zool. guja otrovni-ca, egipatska nao arka; fig. otrokona, zla i opaka ena, rospija. aspik (fr. aspic) kup. pihtije, hladetina. aspirant (lat. aspirans) kandidat, onaj koji tei za neim (poloajem, zvanjem); inovniki pripravnik. aspirata (lat. aspirata se. littera) pl. gram. suglasnici s dahom. aspirator (lat. aspirator) sprava za usisa-vanje praine, gasa ili tenosti, usisa, usisaljka; up. ventilator. aspiracija (lat. aspiratio) gram. izgovaranje s hukom, s dahom, pri emu se uje glas slian glasu h; sisanje, usisavanje, udi-sanje, uvlaenje u sebe; tenja, el>a za ne im; enja. aspirin farm. fabriki naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%), praak koji otklanja vatru i izaziva znojenje, upotrebljava se kao lek protiv glavobolje, reumatizma, nazeba i sl. aspirirati (lat. aspirare) traiti neto, teiti za neim; udisati, uvlaiti u sebe, usisavati; gram. izgovarati iz grla, sa dahom, s hakom; muz. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se uje. aspra (gr. aspros beo) najmanja novana jedinica u Turskoj, para. astazija (gr. astateo, astasia) nemir, nepostojanost; med. bunilo, bacakanje tekog bolesnika. astakolit (gr. astakos rak, Kthos kamen) geol okamenjeni rak. astatian (gr. astatos nestalan, nepostojan) koji nema pravca, koji se u svakom poloaju nalazi u ravnotei, bez odre ene orijentacije; astatine igle fiz. dve pod-jednake magnetne igle utvr ene tako jedna

asteizam

81

astrogeodezija astigmometar (gr. a-, stigma, metron) opti-ka sprava za odreivanje jaine astigmatizma (v.). astigrafija (gr. asty grad, grapho piem) opisivanje gradova. astilon (gr. a- ne, stylos stub) vrh. graevina bez stubova. astinomi)a (gr. asty grad, nomos zakon) upravljanje gradom, uprava grada; nadzor nad ku ama. astma (gr. asthma) med. sipnja, zaptivanje, teko i kratko disanje u nastupima; up. astmatian. astmatiar (gr. asthma) sipljivac, onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (iv a-nog, sranog, eludanog). astragal (gr. astragalos) kocka; alat. skona kost, piljak, glenjaa; vrh. obru , venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. astragalizam (gr.) igra kockom, kockanje. astragal omanti ja (gr. astragalos kocka, manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se, posle svakog bacanja kocaka, sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji, veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrastom vunom. astralit (lat. astrum zvezda, gr. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja, slui za pravljenje raznih ukrasa. astralni (lat. astralis) koji se tie zvezda, koji poti e od zvezda, zvezdani, zvezdast, oblika zvezde; astralna svetlost, zvezdana svetlost, naro ito prizra ak izme u zvezda Kumove slame, slabija no na ostalom nebu, koja izgleda da potie od bezbrojnih, veoma udaljenih i pojedinano nevidljivih zvezda nekretnica; astralni duhovi, u starom istonjakom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamiljenih kao iva bi a; u srednjem veku: pali aneli, due umrlih, duhovi postali iz vatre koji lebde izme u neba, zemlje i pakla; astralno telo, telo bez zemaljskih, telesnih osobina, koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju; drugo, eteri no telo oveka, po u enju okultizma; astralni svet, svet zvezda, zvezdano nebo. astratija (gr. astrateia) osloboenje od vojne obaveze; izbegavanje vojne obaveze. astrafobija (gr. astron sazvee, zvezda, phobos strah) med. preterano velik strah od groma ili grmljavine. astro- (gr. astron) predmetak u sloenica-ma sa zna enjem: zvezda. astrobolizam (gr. astrobolisms, astron, balio bacam) udarenost (ili: pogoenost) zvezdom; ned. udar sunanice, sunanica; smrt ili obamrlost od udara munje. astrogeodezija (gr. aster zvezda, geodezija, v.) geol. grana astronomije koja se bavi odreivanjem oblika zemlje.

nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti, ime su zatiena od uticaja Zemljinog magnetizma, te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. asteizam (gr. asteismos utanan, dosetljiv govor, uglaene radnja, asty grad) velikovaroko ponaanje, fini ton u ophoenju; duhovit govor; ret. kada neko toboe hoe neto da preuti pa, ipak kae; zadirki-vanje, zadevanje. astenija (gr. astheneia slabost) med. nemo, slabost, neotpornost prema naporu (kao posledica preleane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). astenian (gr. asthenes) nemoan, slab, oronuo; koji potie od slabosti; astenina groznica ivane groznica; psih. astenian afekt duevni pokret kojim se slabe telesne radnje, npr. tuga; supr. stenian afekt, astenologija (gr. astheneia nemo, oronu-lost, logia nauka) ned. nauka o uzrocima u leenju slabosti, nauka o asteninim bolestima. astenomakrobiotika (gr. asthenes, makros dug, bios ivot) vetina da se slab organizam odri dugo u ivotu. astenopija (gr . asthenes, orao vidim, gledam) med. slabost vida, slab vid, lako zama-ranje oiju. asterizam (lat. asterismus, gr. aster zvezda) fiz. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetlee take izbijaju svetlosni zraci, npr. osobina nekih vrsta liskuna koje, usled interferencija svetlosti, pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. asterizma (gr. aster) sazvee, grupa zvezda. asteriskus (gr. asteriskos) zvezdica u knjigama (*), kao znak kojim se italac upuuje na primedbu ispod teksta koja je obeleena istim takvim znakom. asterian (gr. asteroeis) zvezdast; zvezdan, pun zvezda; zvezdani, koji poti e od zvezda, npr. uticaji. asteroidan (gr. asteroeides) zvezdolik, u obliku zvezde; sjajan. asteroidi (gr. aster, eidos oblik, vid) pl. astr. male, prostim okom nevidljive planete izme u Marsa i Jupitera, npr. Ceres, Palas, Juno, Astrea, Vesta i dr.; up. plane-toidi. astigmatizam (gr . a- ne, stigma bocka, taka) fiz. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz soiva usled toga to lik povrinskog elementa oko osne take lei uopte na dvema krivim povrinama, tj. to svakoj taki predmeta odgovaraju upravo dve take lika; med. mana oka koja poiva na razli ito j zakrivljenosti ronjae u raznim meridijanima i na neleanju simetri no oko iste ose ronja e i kristalnog so iva. aetigmatiai (gr. a- ne, stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma.

6 Leksikon

astrognozi]a

82

asfalt ticanja Meseca; vreme koje Sunce provede u jednom znaku ivotinjskog kruga; astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja; fig. vrlo velik, ogroman. astroskop (gr. astron, skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. astroskopija (gr.) vetina posmatranja zvezda; posmatranje zvezda pomo u velikih dogleda. astrosofija (gr. astron, sophfa mudrost) nauka o zvezdama; up. aetronomija. astroteologija (gr. astron, thes bog, logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji me u njima vlada. astrofizika (gr. astron, physike) deo astronomije koji se slui fizi kim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela, naroito astrofotografijom, astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astrofit (gr. astron, phytcn) zool. morska zvezda sli na biljni. astrofian (gr. a-, strophe spoj vie stihova u metriku celinu) poet. naziv za ritmi ku pesmu koja nije podeljena na strofe. astrofotografija (gr. astron, phos, phots svetlost, graphfa) fotografsko snimanje zvezda; primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. astrofotometrija (gr. astron, phos, phots, metria) merenje jaine svetlosti nebeskih tela. astrum (lat. astrum, gr . astron) zvezda; sik itur ad astra (lat. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda, tj. do asti, slave (Vergil). asumirati (lat. assumere) preuzeti, uzeti k sebi, uzeti na sebe, primiti odgovornost; fil. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu; shvatiti, razumeti, npr. neku misao; ret. glavni zakljuak protivnikov ponoviti pa onda prei na njegovo opovr-gavanje. asumiti (tur. hasimak) estiti se, srditi se, rasrditi se. asumpsit (lat. assumpsit) primio je na sebe; prav. formula kojom neko dobrovoljno obeava i prima obavezu da e za drugoga neto platiti, obaviti kakav posao i sl. asumcija (lat. assumptio, assumtio) primanje, uzimanje; primanje due na nebo; dan smrti nekog svetitelja; fil. druga (minor) premisa u silogizmu. asuplirati (fr. assouplir) uiniti gipkim, okretnim; slomiti (volju, karakter) ukrotiti, nainiti popustljivim. asura (tur. hasir) prostira od rogoza. asurdirati (fr. assourdir, lat. surdus gluv) zagluiti; umeriti, ublaiti (svetlost, glas); slik. dati blai karakter. asfalt (gr. asphaltos) hem. zeml>ina smola, paklina, smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika, azota i sumpora; pomean sa krenjakom, upotrebljava se za

astrognozija (gr. astron, gnosis spoznaja, poznavanje) poznavanje zvezda, nauka o zvezdama s obzirom na njihov poloaj, podelu na sazve e i nazive. astrognost (gr. astron, gnostes poznavalac) poznavalac zvezda, onaj koji se bavi astrotozijom. astrograf (gr. astron, grapho piem) dogled koji slui za fotografske snimanje zvezda. astrografija (gr. astro, grapho) opisivanje zvezda. astrodiktikum (gr. astrodeiktikon) pokaziva zvezda, sprava pomo u koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda moe lako na i i na nebu. astrolabijum (gr. astro, labi's drak, drka) nekadanja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. astrolatrija (gr. astro, latrei'a oboavanje (ili: potovanje) zvezda, sluba zvezdama. astrolit (gr. astro, Ifthos kamen) zvezdast kamen, okamenotina u obliku zvezde. astrolog (gr. astrologos) onaj koji ume da ita i prorie sudbinu po poloaju i kretanju zvezda; zvezdo atac, zvezdozna-nac. astrologija (gr. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. Oslanjajui se na Aristotelovo miljenje, po kome su zvezde bia sa natoveanskom inteligencijom i koja, zbog svojih istijih i boanskijih oblika, vre izvestan uticaj na ovoze-maljski ivot, stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na ove ji ivot; tako je astrologija postala itanje iz zvezda, tj. vetina da se sudbina ovekova ita iz poloaja zvezda (ima i danas pristalica). astromavtija (gr. astron, manteia prori-canje gatanje) proricanje budu nosti iz zvezda. astrometar (gr. astron, metron mera) zvezdomer. astrometeorologija (gr. astron, meteorolo-gia, v.) nauka o (nekom) uticaju na vreme, podneblje, itd. poloaja planeta, kometa, Sun anih pega itd. i tobonje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astrometrija (gr. astron, metron) nauka o odre ivanju poloaja nebeskih tela. astronautika (gr.) v kosmonautika. astronom (gr. astronomos) nauenjak koji se bavi astronomijom. aetronomija (gr. astronomia, astron, nemein upravljati, n mos, zakon) nauka o kretanjima, veliini nebeskih tela, o onome to je geometrijsko kod nebeskih tela; up. astrofizika. astronomski (gr. astron, nmos) koji se tie nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama; astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca, tj. 149,500.000 km; astronomski mesec tano izra unato vreme op-

asfaltirati

83

pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. asfaltirati (gr. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krenjaka. asfiksija (gr. a-, sphyxis bilo) med. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehanike prepreke, obamrlost, najvii stepen nesvestice. asfiktian (gr. a- sphyktos) ned. koji je u dubokoj nesvestici, polumrtav, obamro. ascendenti (lat. ascendentes) pl. prav. srodnici po uzlaznoj liniji, preci kao rodi-tell, dedovi, pradedovi; suprotno: des-cendenti. ascendencija (nlat. ascendentia) prava, uzlazna linija srodstva; astr. penjanje, uzlazak; nadmonost, pretenost; mat. ra-stenje. ascenzija (lat. ascensio) penjanje, uzilae-nje, uzdizanje, uzlazak; Vaznesenje Hristovo, Spasovdan; napredovanje, polet; astr. penjanje, uzlaenje nebeskog tela; fiz. penjanje tenosti u kapilarnim cevima; penjanje igraa na konopac. ascenzor (lat. ascensor) v. asanzer. asciji (gr. a-, skia senka) t. geogr. besena-ni", tj. stanovnici arkog pojasa koji dvaput godinje ostaju u podne bez senke, naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. ascites (gr. askites tj. nosos, askos koa) ned. trbuna vodena bolest. at (tur. at) konj. atavizam (lat. atavus napredak) slinost sa precima; sluaj kada se kod potomaka pojave izvesne duevne i fizike osobine njihovih predaka; naslee, osobina predaka. atavistika (lat. atavus) nasleen od predaka (fizike i duevne osobine). atavistiki (lat. atavus) nasleen od predaka (fizike i duevne osobine). atak, (fr. attaque) voj. napad, napadanje, navala, juri, naroito konjice; med. udar, napad neke bolesti. ataka (ital. attaccare, attacca) kuz. neposredno vei, prikljui! (kada izmeu zavretka jednog i poetka drugog odeljka ne treba da bude poivke). atakirati (fr. attaquer) napasti, napadati, navaliti, udariti na nekoga; med. spopasti, spopadati, najedati, nagrizati; fig. napasti, napadati, vreati, ustati otvoreno protiv koga. ataksija (gr. ataxia) med. nepravilnost, neurednost u toku bolesti; drhtanje, nepravilno kretanje (kod obolelih od lene modane). ataktian (gr. a-taktos) neureen, nepravilan, neuredan, npr. ataktina groznica. atalsko blago ogromno, neizmerno bogatstvo koje je, 133. pre nae ere, ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo.

ataman (rus. ataman-v, nem. Hauptmann) voa jednog odreda kozaka, obino u inu pukovnika; kozaki harambaa; up. hetman. atambija (gr. athambfa) neplaljivost, neustraivost. atanazija (gr. athanasfa) besmrtnost, neumrlost. atanatizam (gr. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost due; up. atanizam. atanatologija (gr. a-thanatos besmrtan, 1o-gia nauka) uenje o besmrtnosti due. atanizam (gr. athanasfa besmrtnost) v. atanatizam. ataraksija (gr. ataraxia) fil. duevni mir, duevno spokojstvo, stanje bez strasti. ataumazija (gr. a-, thaumazo udim se, divim se) neuenje niemu, neiznenaenje, ravnodunost. atae (fr. attache) na rad dodeljeni slube-nik, npr. kod vojske, nekog poslanstva; fig. odan ovek, privrenik. atairati (fr. attacher) pridati, dodeliti na rad; primamiti; naviknuti se na neto, zavoleti neto. ateizam (gr. atheos bezboan) bezbonost, bezbonitvo; odricanje da postoji bog ili boanski poredak u svetu. ateist(a) (gr. atheos bezboan) bezbonik, onaj koji ne veruje u postojanje boga. ateknija (gr. ateknfa bezdetnost) besplod-nost, brak bez poroda, nemanje dece. atelaa (fr. attelage) zaprega; zapreni pribor, amovi; voj. topovski pribor. atelija (gr. ateleia) besvrhnost, besciljnost, necelishodnost; osloboenje od poreza i dravnih nameta. atelje (fr. atelier) umetnikova soba za rad; radionica slikara, vajara, lekara i dr. a tempera (ital. a tempera) slikati vodenom bojom, po staroitalijanskom nainu. atemperirati (lat. attemperare) umeriti, umeravati, ublaiti, ublaavati, utiati, utiavati. a tempo (ital. a tempo), muz. u pravi as, tano po taktu. atemporirati se (lat. a tempore) upravljati se prema vremenu, prema prilikama, prilagoavati se duhu vremena. Atena (gr. Athena) mit. ki Zevsova, po legendi nikla iz njegove glave, boginja, zatitnica umetnosti i vetina, naroito enskih, zatitnica junaka i gradova, naroito grada Atene (Atine), boginja rata; (kod Rimljana: Minerva). Ateneum (lat. Athenaeum) vii vaspitan zavod u Rimu, koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni, kao sreditu celokupne obrazovanosti onoga vremena; otuda: ueno drutvo, via kola; u novije doba i kao naslov knjievnih asopisa. atentat (lat. attentatum od attentare, attemptare napasti, pokuati) protivpravan napad na ivot, imanje ili ast nekoga; zloin, zloinaki napadaj; pokuaj ubi-

atentator

84

atmidometar atitida (fr. attitude, ital. attitudine), poloaj, dranje tela; stav; ponaanje; u baletu: stav na jednoj nozi. aticizam (gr. attikismos) atiki nain govora; ati ki fini ukus u na inu miljenja i izraavanja; ati ka duhovitost i dosetljivost. atiki (lat. atticus) svojstven atikom duhu, tj. tanan, ugla en, duhovit, dosetljiv; atika so duhovit i fini nain izraavanja. Atlant (gr. Atlas) mit. v. Atlas. atlanti (gr. Atlas) ark. stubovi u ovejem obliku koji dre opivnicu, sime. Atlantida (gr. Atlantis) legendarne ostrvo koje je, po Platonu, lealo u Atlantskom okeanu, oko 9000 godina pre njega, i bilo vee nego Azija i Lidija zajedno", pa potonulo u more. Atlantik ' (eng. Atlantic) Atlantski okean, nazvan po dinu Atlasu koji, po grkoj mitologiji, dri na svojim pleima kuglu zemaljsku. atlantski (lat. atlanticus) gorostasan, divov-ski, velik i snaan; koji pripada planini Atlasu; otuda koji pripada Zap. Africi, zapadnoafri ki. Atlas (gr. Atlas) mit. titan koji, po verovanju starih Grka, dri na svojim ple ima nebesni svod (Atlant); geogr. planina u severozapadnoj Africi. atlas (gr. Atlas) geogr. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta; znat. prvi vrat-ni prljen, prljen-nosa; trg. sjajna svilena tkanina. atlete (gr. athletes) takmiar na javnim gimnasti kim utakmicama kod starih Grka i Rimljana; ovek koji se bavi atle-tikom, borac, rva; fig. veoma jak i lepo razvijen ovek. atletika (gr. athletike) skup vitekih narodnih igara, koje su mnogo negovali jo i stari Grci, naro ito na olimpijskim i drugim igrama, a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrenim meunarodnim pravilima; teka atletika rvanje, pesnienje, dizanje tereta i natezanje konopca; laka atletika tranje, hodanje, plivanje, bacanje, skakanje i dr. atletski (gr. athletikos) koji se tie atlete ili koji pripada atlet, koji ima osobine jednog atlete, lepo i pravilno razvijen, veoma snaan; atletske igreborake igre. atlotet (gr. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljiva nagrada. atman (ind. atman) dah, ivotni dah, dua; u indijskoj fil.: dua, pravo ja, najunutar-njija sutina li nosti ili stvari uopte, dua sveta, princip sveta. atmidijatrija (gr. atmis, atmidos para, ia-treia leenje) med. v. atmijatrija. atmidijatrika (gr.) med. v. atmijatrija. atmidometar (gr. atmis, metron mera) sprava za merenje koli ine isparavanja vode.

stva; atentata krimina (lat. attentata crimina) pl. prav. pokuani ali neizvreni zloini. atentator (nlat. attentator) onaj koji pokua da protivpravno udari na ivot, ast ili imovinu nekoga. atentirati (lat. attentare) pokuati neto protiv koga ili ega, izvriti zlo inaki pokuaj, nasrnuti na tu e pravo, napasti, napadati. ateoretian (gr. a-theoretes) koji ne zna, neupu en, nevian emu. ateraa (fr. atterage) mor. mesto pristajanja, pristan, pristanite. ateramnija (gr. a-, teramnos tvrd) med. teko varenje hrane, r ava probava. aterirati (fr. atterir) avij. spustiti se avionom, aeroplanom ili balonom na zemlju; mor. pristati, priterati zemlji, obali, priploviti obali. aterisaa (fr. atterrissage) avij. sletanje, sputanje avionom, aeroplanom ili balonom na zemlju; mor. pristajanje, priteri-vanje obali. aterman (gr. a-, thermaino) fiz. v. adijater-man. atest (lat. attestari posvedo iti) pismena potvrda, svedodba, uverenje; a gesta t. atestat (nlat. attestatum) v. atest. atestacija (lat. attestatio) overavanje, potvrivanje; svedoanstvo, svedodba, uverenje, pismena potvrda. atestirati (lat. attestari) potvrditi, overi-ti, posvedoiti; izdati svedodbu, uverenje, potvrdu; pozivati (ili: pozvati) za svedoka. ateteza (gr. athetesis) odbacivanje, ponitavanje, ponitaj, ukidanje, proglaenje nevaeim. atehnija (gr. atehnfa) neumenost, neve-tost, nespretnost (npr. jednog lekara); nerazumevanje neke umetnosti ili vetine. atehni an (gr . atehnikos) neiskusan, nevet, neumean, nespretan. atika (nlat. attica, fr. attique) ark. karakteristine odlike starog atikog graevinskog stila; naro ito: ukraavanje gra evina stubovima. atila kratak konjiki ogrta opiven gajtanima, nazvan po imenu hunskog kralja Atile. atimija (gr. atimia) liavanje asti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u liavanju svih gra anskih prava). atimirati (gr. atimazo) liiti (ili: li-avati) asti, ne popggovati, prezirati; liiti koga gra anskih prava. atipija (gr. a-, typos oblik; uzor) med. nepravilnost u razvoju neke bolesti. tipian (gr.) neuredan, nepravilan, koji odstupa od utvrenog obrasca; atipine bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno.

atmidoskop

85

atraktoran druge oblike; u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne koliine energije (atomska energija); 2. fig. najsitniji deli neega, veoma siuna stvar. atomvolum (gr. atomos, lat. volumen zapremine) fiz. odnos atomske teine prema gustoi. atomizam (gr.) fil. uenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma), i po kome se sve to postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atomizacija (gr.) fig. rasparavanje, razdvajanje u sitne delove; up. atom. atomizirati (gr.) fig. rasparava, razdvajati u sitne delove; up. atom. atomistika (gr.) fiz. nauka o atomima, tj. o najsitnijim deli ima iz kojih su tela sastavljena; atomologija. atomistiar (gr.) filozof, pristalica atomizma. atomologija (gr. atomos, logia) fiz. v. atomistika. atomska bomba bomba ije strahovito razorno dejstvo po iva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri emu se osloba a ogromna koliina energije (nuklearna energija). atomska masa fiz. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa tei od atoma vodonika. atomski (gr.) koji se tie atoma; fig. veoma sitan, nedeljiv. atonija (gr. atonia) bezglasnost; med. mlitavost, klonulost, malaksalost, slabost tela; gram. nenaglaenost. atonifikacija (gr. atonos olabavljen, lat. facere initi) med. omlitavljenje, uspavlji-vanje. atonian (gr.) bezglasan; klonuo, malaksao, slab, umoran, mlitav; gram. nenaglaen. atonon (gr. atonon) gram. nenaglaena re. agonija (gr . atopia) nepristojnost, neprilinost, protivrenost. atopi an (gr . atopos) koji nije na pravom mestu, neprilian, neobian. atofai hedg. fenilhinolin-karbonska kiselina, u kasti kristali gorka ukusa; upotrebljava se kod oboljenja zglobova, reumatizma i dr. atocija (gr. atokos) ned. nesposobnost raanja, neplodnost, up. atokija. atocije (nlat. atocia) pl. ep. sredstva koja ine nesposobnim za ra anje. atrabilitet (lat. atra tamna, crna, bilis u, nlat. atrabilitas) med. utica. atraktibilan (nlat. attractibilis) privlaljiv, primamljiv. atraktibilitet (nlat. attractibilitas) privlaljivost, privlanost, primamljivost. atraktivan (nlat. attractivus) privlaan, primamljiv; supr.: repulzivan. atraktoran (nlat. attractorius) privlaan.

atmidoskop (gr. atmis, skopeo gledam) v. atmidometar. atmijatrija (gr. atmis, iatreia leenje) ned. le enje pomo u pare, parnih kupatila; leenje inhalacijom; up. atmidijatrija, at-mijatrika. atmologija (gr. atmos, logia) nauka o isparavanju, o pretvaranju vode u paru. atmometar (gr. atmos, metron mera) v. atmidometar. atmosfera (gr. atmos, sphaira lopta) vazduni omota, vazduni okean koji obvi-ja nau Zeml>u i prostire se do 3.000 km debljine; fiz. fizike atmosfera pritisak koji vri ivin stub visine 76 st na 0S na morskom nivou geografske irine 45 2 na lem 2 , to iznosi oko 1,033 kg na 1 st ; atmosferski pritisak dolazi od teine vazduha; tehnika atmosfera oz-n2a u je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st , a u praksi te dve atmosfera zna e isto, fig. sredina u kojoj jedan ovek ivi i razvija se; up. troposfera, stratosfera, hevisajd. atmosferilije (nlat. atmosphaerilia) pl. padavine: kia, sneg, grad itd. atmosferografija (gr . atmos, sphaira, graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atmosferologija (gr. atmos, sphaira, logia) nauka o atmosferskim pojavama. atmosferski (gr . atmos, sphaira) koji se tie vazdunog omota a Zemlje ili pripada vazdunom omotau Zemlje; atmosferski vazduh obini vazduh koji udiemo; atmosferski elektricitet v. elektricitet. ato (ital. atto) poz. in, pojava; ato di kaden-ca (ital. atto di cadenza) muz. zavretak muzi kog komada, naro ito komada za pevanje, kadencom. agonija (gr. a-tokos koji ne raa, neplodan, jalov) med. v. atocija. atoksian (gr. a-, toxikos otrovan) koji ne sadri u sebi otrova, neotrovan. atoli (mal.) kol. niska ostrvca, prstenastog oblika, koja su postala usled naslojavanja korala; u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna, a strane im padaju strmo ka morskom dnu. atolmija (gr. atolmia) straljivost, bojaljivost, kukavi luk. atom (gr. atomos nedeljiv) 1. fiz. najmanji deli hem. elementa za koji se, sve do po etka XX veka, mislilo da je nedeljiv; savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja sloen sistem, koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se, sa negativnim nabojem elektrinog elementarnog kvantu-ma oko njega kreu; jezgro ima isto tako sloen sistem; ono se sastoji iz progona i neutrona. Pri sudaru vrlo brzih delia (protona, deutrona, alfa-estica, neutrona i dr.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u

atrakciJa

86

august

atrakcija (lat. attractio privlaenje) privlanost, privlana sila; stvar koja privlai, privlaan predmet, zabava, zanimljivost; znamenitost; uzajamno privlaenje; supr.: repulzija. atrahencije (lat. attrahentia) med. sredstva za izvla enje, melemi (npr. koja izvla e gnoj). atrahirati (lat. attrahere) privlaiti; primamljivati. atrezija (gr. a-, tresis buenje) med. nedostatak prirodnog otvora; sraslost zadnji-nih ili spolnih delova. atremija (gr. atremia nepokretnost, mir; neustraivost) mirnoa, mir; pouzdanost, vrstina, odlunost. atremian (gr. atremes koji ne dre, nepokretan, miran) miran, tih, nepomi an, koji se ne koleba. atremograf (gr. atremeo ne drem, ne uzrujavam se, grapho) sprava za spreavanje gra pri pisanju. atrepsija (gr. a-, trepho hranim) med. atro-fija kod odojadi; up. atrofija. atribut (lat. attributum, attribuere pridava-ti, pripisivati) svojstvo, kakvo a, znak, obeleje, oznaka; gram. re koja blie odreuje neku imenicu; fil. bitna, trajna osobina neega, glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije ovejem saznanju pristupana su samo dva: prostornost 'i miljenje, po Spinozi). atributivan (nlat. attributivus) koji se odnosi na atribut, koji vri slubu atributa. atribucija (lat. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono to nekome pripada; pravo, nadlenost. atrij(-um) (nlat. attrium) predsoblje u starorimskoj kui; dvorana za primanje posetilaca; prednji deo hrama; med. srano pret-komorje, predsre. atrijum mortis (lat. atrium mortis) predsoblje smrti, predznaci (ili: vesnici) smrti. atrihija (gr. a- ne, thrix dlaka, kosa) med. nedostatak kose, dlaka, bezdlanost. atrihian (gr.) koji nema kose, dlaka, bezdlaan. atricija (lat. attritio) med. trenje, ojedanje, ojedenost koe; prividno kajanje, spoljanja pogruenost samo zbog straha od kazne (supr.: kontricija). atropa (gr. atropos neotklonjiv, neumitan) vot. velebilje, paskvica, kurjaa, vinika (veoma otrovna biljka); up. beladona. atronin (gr. atropos) hem. otrovan biljni alkaloid koji sadri biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomanih, kataralnih, astmati-nih, onih i spazmodinih oboljenja). atrotomija (gr. arthron zglob, tome seenje) med. operativne otvaranje zgloba.

atrofija (gr. atrophia) zakrljalost (ili: slabost, mravost) usled slabe ishrane; med. kopnjenje, suenje, sasuivanje. atrofima (gr. arthron zglob, phyma izrataj, otok) med. mekani otok zgloba. atrofiav (gr. a-, trophe hrana) zakrljao, slab, mrav; suv, cacynieH. atrocitet (lat. atrocitas) grozota, strahota, uas; strogost, surovost, nemilost, svire-post. ath- v. pod adh-. Augije (gr. Augeias) mit. kralj u Elidi, iju je talu, u kojoj je bilo 3.000 grla stoke i koja nije nikako iena ZO godina, Her-kulo oistio za jedan dan; otuda: Augijeva tala muan i neprijatan posao oko dovoenja u red neega to je bilo dugo vremena zaputeno i zanemarivano. augirati (lat. augere) v. augmentirati. augnt (gr. auge sjaj, zrak) min. bledozelen dragi kamen, sastoji se iz silicija, magne-zija, gvoa i krea, ponajvie kao sasto-jak vulkanskih stena; zove se i tirkiz, piroksen. augment (lat. augmentum) poveanje, prirapggaj, dodavanje, dodatak, umnoavanje; gram. predmetak pomou koga se, kod grkih i staroindijskih glagola, obrazuju prola vremena; med. pogoranje bolesti. augmentativ (nlat. augmentativum) gram. re koja uveava ili pojaava prvobitno zna enje jedne re i, npr. ku etina, volina itd. (za razliku od deminutiva, koji umanjuje i slabi osnovno znaenje, npr. konji). augmentacija (lat. augmentatio) umnoenje, umnoavanje, uveanje, uveavanje, pojaavanje, pojaanje; loviti ca, dodatak, poveanje. augmentirati (lat. augmentare) umnoiti, umnoavati, dodati, dodavati, pojaati, pojaavati, poveati, poveava, poviavati, npr. cenu; up. augirati. augur (lat. augur, avi-gur) rimski svetenik koji je po letu i graji ptica tumaio i proricao ta e se dogoditi; prorok, gatar, poga a, predskaziva, tuma znamenja. auguralan (lat. auguralis, fr. augural) proro ki, predskazivaki; up. auguriozan. augurij(-um) (lat. augurium) proricanje budunosti po letu ptica; fig. predskazi-vanje, znamenje, predznak. auguriozan (nlat. auguriosus) v. auguralan. augurirati (lat. augurare) gatati (ili: proricati) po letu, broju i graji ptica; slutiti, nasluivati, predskazivati. august (lat. augustus uzvien) 1. po asno ime rimskih careva; 2. avgust, kolovoz, osmi mesec u godini, mesec etve, ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu, 31. pre n. e. 14. n. e.).

augustinizam

87

auratura

augustinizam srednjovekovna hrianska filozofija i teologija koje su se razvile iz u enja sv. Augustina. augustinijanizam teol. uenje o milosti sledbenika sv. Augustina po kojem ovek moe dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadja a ljubav prema carstvu zemaljskom. augustovsko doba doba cvetanja knjievnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). augustus (lat. augustus) svet, osveen, uzvien, veli anstven (pridev rimskih cezara); carski. audacem fortuna juvat (lat. audacem forturia juvat) poet. hrabrome pomae srea, tj. ko sme taj i uspeva, pregaocu bog daje mahove. audacitet (nlat. audacitas) sranost, smelost, hrabrost, pregalatvo. audae (ital. audace) uz. srane, smelo, hrabro. audijatur et altera pare (lat. audiatur et altera pars) neka se saslua i druga, tj. protivna strana. Smisao: niko ne moe i ne sme biti osu en pre nego to bude sasluan (osnovno sudsko na elo). audijencija (lat. audientia) zvanian prijem; prav. sasluanje, sasluavanje; sudska sednica, zasedanje, ro ite. audimutizam (lat. audire uti, mutus nem) ned. vrsta nemosti, kad ovek normalno uje, a ne moe da govori. audiometar (lat. audire uti, gr. metron mera) med. sprava za odre ivanje stepena gluvoe neke osobe; up. sonometar. audiometrija (lat., gr.) kec. metod za ispitivanje sluha ili gluvo e pomo u naroito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). audion (lat. audire sluati) elektronske cev koja slui za poja avanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. auditivan (lat. audire uti, sluati, nlat. auditivus) koji se ti e ujenja i sluha, sluni, ujni; auditivni tip psih. onaj koji lake pamti stvari koje je uo nego one koje je pro itao ili video. auditor (lat. auditor slualac, sudija koji sasluava) vojni islednik, vojni sudija; slualac. auditorij(-um) (lat. auditorium) sluaonica, uionice; sudnica; sluaoci. auditus (lat. auditus sluh) sluno ulo, ulo sluha; uvenje; de auditu (lat. de auditu) po uvenju po rekla-kazala. audifon (lat. audire uti, gr . phone glas) med. aparat pomou kojeg gluvi mogu sluati, slualica za gluve. audicija (lat. auditio) uvenje, sluanje; nuz. probio pevanje, probio sviranje, proba glumca, opernog pevaa, sviraa i dr. pre no to e biti angaovan (vrsta prije-mnog ispita pred lanovima uprave i strunjacima).

a uzo (ital. a uso) trg. po obiaju, plaanje menice o normalnom, redovnom roku. auksanomstar (gr. auxano umnoavam, metron mera) sprava koja belei napredovanje u rastenju, naro ito biljaka. aukseza (gr. auxsesis) ret. govorniko preuveli avanje i preterivanje; med. porast (ili: napredovanje) bolesti. auksilijaran (lat. auxiliaris) pomoni, pomau i; auksilijarne knjige pomo ne trgovake knjige; auksilijarne trupe pomone trupe; auksilijarne maine pomo ne maine (na brodu). auksin (gr. auxesis rast, mnoenje) biol. organska materija koja deluje na rastenje biljnih elija. auksometar (gr. aihapb uve avam, metron mera) opt. sprava za odreivanje sposobnosti dogleda za uveli avanje. auktor (lat. auctor) v. autor. auktor delikti (lat. auctor delicti) prav. vinovnik krivi nog dela, prestupa. auktoritate kuratoris (lat. auctoritate curatoris) prav. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). auktoritativan (nlat. auctoritativus) v. autoritativan. aukcija (lat. auctio) trg. javna prodaja, javno nadmetanje; up. licitacija. aukcionator (nlat. auctionator) nadmeta pri javnim kupovinama i prodajama. aukcionirati (lat. auctionari) trg. drati licitaciju, javno prodavati, prodavati najpovoljnijem ponu au, prodavati nad-metanjem. aukcionis lege (lat. auctionis lege) putem javne prodaje, javnim nadmetanjem. aula (gr. aule lat. aula) dvorite, predvorje; zborio mesto, prostrana dvorana; sve ana dvorana univerziteta, velika sluaonica. aulet (gr . auleo sviram u frulu, auletes) svira u frulu, frula. auletika (gr. auletike) vetina sviranja u frulu. auleum (lat. auleum) prostirka, ilim; nebo baldahin; zavesa, naro ito pozorita. aulizam (lat. aula dvor, dvornice) dvorjan-stvo dvorski ivot i obi aji; laskanje, ulagivanje. aulodija (gr. aulos frula, ode pesma, pe pevanje) uz. pevanje uz pratnju frule. aulodika (gr.) muz. nauka o pevanju uz pratnju frule. auns (eng. ounce) v. unca. aura (gr . aura) prijatan vazduh, mirisan, prijatan povetarac. aura vitalis (lat. aura vitalis) ivotna snaga ivotni dah. aura popularne (lat. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). auraran (lat. aurum zlato, aurarius) koji se ti e zlata, zlatni. auratura (lat. auratura) pozlata, pozlai-vanje.

aureatan aureatav (lat. aureatus) zlatan, odli an. aureola (lat. aureola tj. sogopa) svetli venac, krug oko glave svetaca; fig. sjaj, slava, velik ugled. auriga (lat. auriga) koija; astr. Vozar" (sazvee). aurikula (lat. auricula) uvence, uvce, deo uva za veanje obodaca, minua; znat. spoljanje uvo, una koljka. aurikularan (nlat. auricularis) koji se tie uha ili je u vezi s uhom, uni. aurin (lat. aigp zlato) hen. uta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. auripigment (lat. aurum, pigmentum) mm. ut ili crven mineral arsenov sulfid. auripunktura (nlat. auripunctura) ned. ubod u bubnu, bubanjsku opnu. auri sakra fames (lat. auri sacra fames) prokleta e za novcem, odvratna udnja za zlatom. auriskalpijum (1. auriscalpium) med. kaii-ca za uvo. auriskop (lat. auris uho, gr. skopeo) med. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. aurist(a) (lat. auris) lekar za ui. auriforman (nlat. auriformis) uvast, u obliku uva, kao uvo. aurozan (lat. aurum) zlatovit, koji sadri u sebi zlata, zlatan. aurora (lat. aurora) zora, jutarnje rumenilo; istok. Aurora (lat. Aurora) mit. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. aurora muzis amika (lat. aurora, musis amica) zora je prijateljica muza, tj. jutarnji asovi vrede zlata za umni rad, ko rano rani dve sre e grabi". aurum (lat. aurum) zlato. auskultant (lat. auscultans) slualac; po etnik, sudski pripravnik, pomoni sudija bez prava glasa; up. auskultator. auskultator (lat. auscultator) v. auskultant. auskultacija (lat. auscultatio) ned. oslukivanje, ispitivanje umova unutranjih delova kod bolesnika, bilo samim uvom ili pomou naroite slualice, steto-skopa. auskultirati (lat. auscultare) sluati, prislukivati; med. ispitivati um plua sluanjem, pomou stetoskopa. auslaut (nem. Auslaut) lingv. zavrni glas, kraj rei. auspeks (lat. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana, augur; fig. zatitnik, pokrovitelj. auspicij(um) (lat. auspicium, avispicium posmatranje ptica proroica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana, znamenje, znak; vrhovna uprava i zapovednitvo; mo, vlast; okrilje, zatita; srea, srean poetak; sub austt-cjus (lat. sub auspiciis) pod okriljem, pod zatitom, pod pokroviteljstvom.

88

autentificirati auspiciozan (nlat. auspiciosus) koji nagovetava i predskazuje sre u. auspicirati (lat. auspicari) tumaiti budunost po letu ptica, proricati. Australazija Indijski Arhipelag. australopitek (lat. australis juni, pfthekos majmun) fosilni ovekoliki majmun, australopitek (lat. australis juni, pithekos majmun) fosilni ovekoliki majmun, iveo u pliocenu. austrijacizam (nlat. Austria) osobenost nemakog jezika i govora kojim se govori u Austriji. austromantija (lat. auster juni vetar, gr. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. austromarksizam skup teorijskih reformisti kih shvatanja o drutvenim i politi kim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. veka do 1938. god., kad je s nacisti kom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. austrofobija (nlat. Austria, gr. phobos) mrnja na Austriju. austafirati (nem. aus iz, o, ital. stoffa materija) opremiti, udesiti, namestiti (stan), iskititi. aut (eng. out) sp. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta izi e van igralita, pa je protivniki igra ubacuje obema rukama (u fudbalu), ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suvie daleko, te se zbog toga iskljuuje iz igre (u tenisu). autadija (gr. authadeia, authadia) samodopadanje, uivanje u samom sebi, zadovoljstvo samim sobom. autarkija (gr. autarkeia) dovoljnost samom sebi, zadovoljstvo samim sobom, samostalnost, nezavisnost od spoljanjih stvari; trg. sposobnost jedne zemlje da se izdrava samo svojim sredstvima, bez uvoza sa strane; fil. ideal starih kiniara i stoiara po kome je stoi ki mudrac dovoljan sam sebi". autarh (gr. autos sam, archo vladam) samovladar, samodrac, despot; up. apsolutist. autarhija (gr.) samovlada, samodrtvo; up. apsolutizam. aut aut (lat. aut aut) ili ili. autemeran (gr. autos sam, emera dan) med. istodnevni, koji prolazi jo istog dana. autemeron (gr.) ned. lek koji dejstvuje ve onoga dana kad se upotrebi. autevtike (nlat. authentica) pl. prav. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku; up. autentikum. autevtikum (nlat. authenticum) izvorno delo, original; prav. prvobitni, originalni spis ili dokumenat. autentificirati (gr. authentikos pouzdan, lat. facere) potvrditi, overiti.

autentian

89

autoklav kopiranja pomo u tzv. autografskog mastila.

autentian (gr. authentiks) zakonit, pravovaan, istinit, izvestan, izvorni, pravi, nepatvoren, verodostojan. autentinost (gr. autentikos) istinitost, izvornost, nepatvorenost, pravovanost, verodostojnost. autizam (gr. autos sam) psih. preteno razvijen fantastiko-sanjalaki unutranji ivot, nasuprot poslovanju i ueu u ivotu spoljaeg sveta. auto (gr.) uobiajena skraenica za automobil. auto- (gr.) predmetak u sloenicama sa znaenjem: sam, samo-, autobaza (gr. autos, basis) prostor za smetaj automobila. autobiograf (gr. autos, bios ivot, grapho piem) samoivotopisac, pisac autobio-grafije. autobiografija (gr.) samoivotopis, knjievni rod u kome pisac opisuje svoj ivot, bilo da pria samo svoje doivljaje, ili da, radi to boljeg prikazivanja svoje linosti, iznosi uslove pod kojima je iveo i radio. autobus (gr. autos, lat. omnibus svima) automobil-omnibus; v. omnibus. autovakcina (gr. autos, nlat. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje, spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autogamija (gr. autos, gamia) bog. samooploivanje kod biljaka, samoopraivanje. auto-garaa (gr. autos, fr. garage) sklonite (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autogen, (gr. autos, gennao raam) fkziol koji se sam poraa; din. koji je postao tame gde je i naen (kamen, stena); supr.: alogen. autognozija (gr. autos, gnosis) samoispitivanje, poznavanje samog sebe. autogol (gr. autos, eng. goal) sp u fudbalu: gol koji igra nepanjom ili sluajno da svom sopstvenom timu; rauna se u korist protivnika. autogonija (gr. autos, gignomai raam) biol. postanak ivota u njegovim najjednostavnijim poecima iz tzv. anorganske materije: proizvoenje ivih bia vetakim putem. autogram (gr. autogramma) v. autograf. autograf (gr. autographon) re ili spis koje je izvesna osoba svojeruno napisala, svojeruan potpis; maina za umnoa-vanje rukopisa; up. autogram. autografija (gr autos, graphia) vetina umnoavanja rukopisa, umnoavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploe). autografirati (gr. autos, graphein pisati) izraditi pomou kopiranja, umnoiti, umnoavati. autografomanija (gr. autos, grapho, mania) strast za prikupljanjem svojerunih potpisa i rukopisa velikih i uvenih ljudi. autografski (gr. autos, graphikos) svojeruan, svojeru no napisan; izra en putem

autodafe (port. auto-da-fe, lat. actus fidei) jeretiki sud, sveano spaljivanje jereti-ka, bezbonika, Jevreja i vetica u srednjem veku (naroito u paniji), izvrenje inkvizicijske presude; autodefe. autodeterminizam (gr. auts, lat. determi-nare opredeliti, odrediti) fil. uenje o samodeterminaciji, tj. o samoodreivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u naoj svesti, putem razumne volje, linosti i ideje. autodefe (p. auto-de-fe) v. autodafe. autodigestija (gr. auts, lat. digestio va-renje) fkziol. samovarenje, razmekavanje organskog tkiva, posle smrti, pod uticajem eludanog soka. autodidaksija (gr. autos, didakso, uim, prouavam) samoutvo. autodidakt (gr. autos-didaktos) samouk. autodikija (gr. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autodinamian (gr. autos, dynamikos moan, jak) koji dejstvuje sam od sebe, sam sobom. auto-dres (gr. autos, eng. dress) odelo za automobiliste. autodrom (gr. autos, dromos put) automobilske trkalite, vebalite (ili: put) za automobile. autoerotizam (gr. autos, eros ljubav) psih. zadovoljenje erotinih nagona pomou svoga sopstvenog tela, pri emu telo slui samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta, na koji onaj to vri to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma, kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autoir (gr. autos, gyros krug, fr. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i sputanju, iji je glavni sastav naroit vodoravni vijak (helisa) koji se obre pod pritiskom vetra. autointoksikacija (gr. autos, toxikon, lat. in) med. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autoinfekcija (gr. autos, lat. infectio zaraenje) med. oboljenje od zaraznih klica koje su se ve nalazile u organizmu ovekovu i dole u mogu nost da izazovu bolest. autokar (gr. autos, eng. sag, ital. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i vie osoba. autokataliza (gr. autos, kata-luo dreim, odreim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autokefalan (gr. autos, kephale glava) samostalan, nezavisan, sam svoj. autokefalnost (gr.) samostalnost, nezavisnost od drugih, naroito u crkvenom pogledu. autoklav (gr. autos sam, lat. clavis) fiz zatvoren sud ija se sadrina zagreva pod

autokrat(a) pritiskom veim od atmosferskog; med. aparat za sterilizaciju lekova, hirurkih instrumenata i dr.; Papinov lonac. autokrat(a) (gr. autos, kratos vlast, mo) samodrac, samovladar, neogranieni vladalac ili gospodar. autokratizam (gr.) neograniena vladavina, samodrtvo, sistem apsolutistike vladavine; fig. vladanje samim sobom, go-spodarenje razuma nad ulima. autokratija (gr.) v. autokratizam. autokratski (gr.) u gospodarstvu neograni- en, samodra ki. autokritika (gr. autos, kritike) samokritika, ocenjivanje samoga sebe, ocenjivanje svojih sopstvenih spisa, tvorevina, postupaka. autoliza (gr. autos, 1ub rastvaram) samorastvaranje; hem. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih ivotinjskih tkiva, pri emu ne dolazi do truljenja. autolitotom (gr. autos, h'thos kamen, temno seem) med. sprava koja, tako rei, sama sobom razbija kamen u mokra nom mehuru (u beici). autologaja (gr. autos, logia) ret. stvarni govor, za razliku od slikovitog; odnos prema samom sebi, vladanje sobom, samostalnost. automat (gr. automatos koji se kree sam od sebe, autos sam, maomai traiti udeti) fiz. samokret, aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima, npr. vaga, kiobran, no, puka; za oveka: onaj koji lii na stvar, bezvoljnik, besvesnik, glu-pak; zvekan; fil. bie koje nema due, tj. ivotinja (kod Dekarta). automatizam (gr. automatos) nauka o samokretanju, u enje da se radnja i kretanja ivotinja ne upravl>aju sveu, ve isto fiziolokim uzrocima; samokretljivost, samokretanje; up. automatija.
automatizacija v. automacija.

90

autorizirati

automacija (gr. automatos koji se kree sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. automobil (gr. autos, lat. mobilis pokretan, pokretljiv) kola koja se toboe sama kreu, tj. kola koja se kreu pomo u motora kojeg pokre u benzin, nafta ili elektricitet; motorni amac; up. auto. automobilizam (gr. autos, lat. mobilis) sve to se odnosi na gra enje automobila; putovanje automobilom, teranje automobila, automobilski sport. automobilist(a) (gr., lat.) onaj koji tera automobil, koji radi automobile, koji se bavi automobilom kao sportom. vutomorfoza (gr. autos, morphe oblik) biol. jedan od naina postajanja biljnog i ivotinjskog oblika; up. morfogeneza. autoniktobatija (gr. autos, puh, nyktos no, baino idem) med. v. autosomnambulizam. autonoman (gr. autonomos) samoupravni, samostalan, slobodan, koji se upravlja i ivi po svojim sopstvenim zakonima.
autonomni nervni sistem v. vegetativni iv ani sistem.

automatizirati (gr., fr. automatiser) pretvoriti u mainu, u initi da neko radi kao automat, liiti samoradnje. automatija v. automatizam. automatika (gr . automatikos koji se kre e sam od sebe) nau no-tehnika disciplina koja prou ava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnolokim procesima. automatograf (gr . autos sam, maomai, grapho) pskh. aparat koji automatski belei nehoti ne pokrete. automatski (gr. automatos) samokretan, mahinalan, mehani ki, koji sam od sebe radi, koji radi bez u ea svoje volje i razuma; automatski pokreti pskh nehotini i nesvesni pokreti, koji nastaju usled neposrednog nadraaja jednog nervnog centra. automahija (gr. autos sam, nahomai protivrei) protivrenost sa samim sobom (u govoru, miljenju i pisanju).

autonomija (gr. autonomfa, autos sam, nomos zakon) samozakonodavstvo, samouprava, politika nezavisnost, samostalnost; fil. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autonomist(a) (gr.) pristalica samouprave, pristalica samozakonodavstva. autopatija (gr. autos, pascho iskusim, autopadeia) sopstveno ose anje, lino iskustvo. autoportret (gr . autos, fr. portrait slika linosti) um. slika, skulptura ili crte na kome je umetnik izradio sam sebe. (Najpoznatiji: Rafael, Rembrant, Tici-jan, Tintoreto i dr.). autopsija (gr. autos, opsis gledanje, vienje) 1. samo gledanje, gledanje (ili vienje) svojim (ili ro enim) o ima, lino posmatranje; 2. med. pregled, otvaranje ili rase-canje lea da bi se utvrdio uzrok smrti. autopt (gr . autoptes) o evidac. autoptiki (gr.) pril. sopstvenim oima, na osnovu vienja svojim ili roenim oima; na osnovu linog posmatranja; med. putem otvaranja i pregleda lea (ua. autopsija).
auto-put v. auto-strada.

autor (lat. augere, auctor tvorac, za etnik, fr. auteur) pisac, tvorac nekog knjiev-nog, nau nog ili umetnikog dela; pronalaza ; autorsko pravo isklju ivo pravo knjievnika, umetnika, nau enjaka, pro-nalaza a da mogu moralno i ekonomski iskoriava svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane, prevo enje i umnoavanje njihovih dela); up. auktor. autorizacija (lat. auctor, fr. autorisation) ovlaenje, ovlaivanje; odobrenje, odobravanje. autorizirati (lat. auctor tvorac, fr. auto-riser) v. autorizovati.

autorizovati

91

autohton

autorizovati (lat., fr.) ovlastiti, odobri-ti, opunomoiti; autorizovan prevod, prevod nekog knjievnog ili nau nog dela sa doputenjem njegovog pisca. autoritativan (lat. auctor, tvorac, zaet-nik) koji se osniva na autoritetu, koji ho e i moe da nametne svoju volju ili miljenje; merodavan, nadlean, pozvan, ugledan; autoritativni drava nedemo-kratsko dravno ure enje kod koga se vlada po principu vojne discipline, sa autoritetom odozgo i sa poslunou odozdo: nare enjima vo stva mora se bezuslovno pokoravati, ak kad su i pogrena, jer je odravanje reda vanije od suzbijanja po-grenosti; takve su, npr., drave bile: Musolinijeva faisti ka Italija i Hitlerove nacisti ka Nema ka. autoritet (lat. auctoritas ugled, fr. autorit) 1. ugled, uticaj; nadmonost (duhovna, moralna, pravna), zakonita vlast, zakon koji je na snazi; 2. priznata veliina (u nekoj struci), priznat stru njak. autorotacija (gr. autos sam, lat. rotatio okretanje) samookretanje, samoobrtanje; autorotacija krila aaij. obrtanje krila oko vertikalne ose, npr. kod akrobatskog leta kovit". autoseroterapija (gr. autos, therapefa, lat. serum) ned. leenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika, npr. kod zapaljenja plu ne maramice itd. autos efa (gr. autos, epha) on, tj. Pitagora, je to rekao", formula kojom su pitagorej-ci reavali svaki spor koji bi se me u njima pojavio usled razlike u miljenju o nekom pitanju, pozivaju i se na autoritet uitelja. autoskopija (gr. autos, skopeo gledam) v. autopsija. autosomnambulizam (gr. autos, lat. somnus san, ambulare hodam) med. sama od sebe nastala magnetina budno a za vreme spavanja; up. autoniktobatija. autostabilnost (gr . autos, lat. stabilis vrst, nepomian) fiz. automatsko odravanje stabilnosti. auto-strada (gr. autos, ital. strada drum) moderno izra en drum za automobile. autosugestija (gr. autos, lat. suggerere uli-ti kome to u glavu, nadahnuta koga im) samouplivisanje, samoubeivanje, uticanje na samoga sebe; sticanje pogrenog, nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrenih predstava; psih. sadraji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autoshedijastiki (gr. autoschediazo bez pripreme u inim) bez pripreme, na brzu ruku, improvizirano. autoteizam (gr. autos sam, thes bog) oboavanje samoga sebe, smatranje sebe samoga bogom. autotelija (gr. auto-teles nezavisan) samostalnost, neogranienost, neuslovljenost.

autoterapija (gr. auts sam, therapeia leenje) ned. leenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autotip (gr. auts, typos otisak) pojedinan otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti jo za njegova ivota; novija fak-similna izdanja; prvi otisak. autotipija (gr.) jedan od najvanijih pronalazaka u oblasti grafike: prenoenj slika urezivanjem u cink ili drvo, i njihovo umnoavanje; up. hemigrafija, he-mitipija. autotomija (gr. auts sam, tome sei, rezati pojava koja se esto moe videti kod nekih ivotinja; osakaivanje samoga sebe u slu aju opasnosti po ivot, npr. kad gute rtvuje svoj rep. autotransfuzija (gr. autos, lat. transfusio pretek) ned. kod velikog gubitka krvi potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku, nogu) u srce i mozak u slu aju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno; vri se na taj nain to se ruke noge dignu uspravno, pa se, od vrha prstiju omotaju elasti nim vrpcama. autotrofan (gr. aut s, trophe hrana) koji sam sebe hrani; autotrofne biljke bog. v. pod heterotrofai. autotrofija (gr.) biol. svojstvo svih hloro-filni (zelenih) biljaka i malog broja bakterija d se mogu ishranjivati i izgra- ivati isklju iv iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojo ive; supr. alotro-fija, heterotrofija. autofagija (gr. auts, phagefn jesti) ned jedenje samog sebe, tj. mravljenje usle eerne bolesti. autofizioterapija (gr. autos, physis priroda therapeia le enje) med. leenje samoga seb prirodnim sredstvima, samole enje. autofnlija (gr. auts, philia naklonost, ljubav samoljublje, ljubav prema samom sebi zaljubljenost u samog sebe. autofonija (gr. autos, phonos ubistvo) 1. v autohirija. autofonija (gr. auts, phone glas) 2. ned. ko zapuenosti une trube (Eustahijeve) i spoljnjeg unog kanala: ose aj kao da nam na sopstveni glas odjekuje glasnije zvonkije ba u zapuenom uvu. autohemoterapija (gr. auts, haima krv therapeia) med. leenje ubrizgavanjem bole snikove krvi neposredno posle va enja i vene. autohipnoza (gr. auts, hypnco uspavam dovo enje (ili: uspavljivanje) samoga sebe hipnoti no stanje; up. hipnoza. autohirija (gr. autocheiria) dizanje ruke n sama sebe, samoubistvo. autohorija (gr. auts sam, choreo idem, ra sprostirem se) bog. rasprostiranje plodova semena sopstvenim sredstvima biljke. autohton (gr. aut-chthon) prastanovnik starosedelac uro enik.

autohtoni

92

afilijacija

autohtoni (gr. auto-chthonos) uroen, uroeni ki, starosedelaki; samonikao, samobitan. autohtonija (gr. auto-chthon) prastanovnitvo, uroenipggvo, starosedelatvo; samoniklost, samobitnost. autsajder (eng. outsider) onaj koji je izvan ega, koji je po strani, neupu en ovek, onaj koji je daleko od ega; kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu; kla-dilac koji se kladi nasumce; konj trka nepoznatog porekla, na koga zbog toga niko ne rauna; fig. ovek k JJI se ne osvre na druge u ivotu, nego i ce svojim putem. aut Cezar, aut nihil (lat. aut Caesar, aut nihil) ili biti Cezar, tj. neto veliko, ili ne biti nita. auf (nem. auf) predl. na; gore! ustaj! dii se! diite se! na noge! dii! diite! afabile (ital. affabile) muz. prijatno, ljubazno, umiljato. afagija (gr. a-, phagem jesti) med. nemogunost gutanja hrane. afazija (gr. a-, phasko govorim) med. nemo (ili: nemogunost) govora; zanemelost od uasa; psih. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih re i ili celih vrsta re i. afaziar (gr.) ovek koji boluje od afazi-je, koji nije sposoban da izgovara pojedine rei. afakija (gr. a-, phakos soivo) med. nedostatak o nog so iva: up. afakian. afamirati (fr. affamer) mu iti (ili: moriti) glau; up. afamiran. afanato (ital. affanato) muz. bolno, tuno, plaljivo. afanija (gr. aphaneia) glupost, kojetarije. afgani novana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). afeza (eng. aphesis) lii, gubljenje delova rei ili grupe rei u njihovom razvitku; npr. nae: podrug (jedan i po) od pol drugi. afek(a)t (lat. affectus, afficere uplivisati na nekoga ili neto) psih. vrlo jako oseanje koje veinom nailazi najednom, iznenadno, traje obi no samo kratko vreme i u jednom trenutku dostie toliku jainu da gotovo posve zavlada sveu; duevni pokret, uzbuenje, stanje razjare-nosti, razjarenost. afektacija (lat. affectio delovanje) izvetaenost, neprirodnost, usiljenost, pretvaranje, mla enje, prenemaganje, a enje. afektivan (nlat. affectivus) uzbudljiv, uvstven, osetljiv, oseajan. afektivnost (lat. affectio delovanje) oseaj-nost, stanje raspoloenja, nain na koji izraavanje oseanja prati psihi ka zbivanja. afektirati (lat. affectare) biti izvetaen, praviti se, pretvarati se, prenemagati se,

aiti se, mlatiti se; hteti veto prikazati neto onakvim kakvo u stvari nije. afektuozan (nlat. affectuosus, fr. affec-tueux) usrdan, ljubazan, veoma naklonjen. afektuozitet (nlat. affectuositas) usrdnost, velika naklonjenost, strasnost. afekcija (lat. affectio uticanje) naklonost, nenost, odanost, ljubav, srdanost; svako uzbuenje i promena u telesnom ili duevnom stanju; med. svaki utisak na telo, oboljenje, obolelost, bolest; oseaj, oset; up. aficiranje. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odre eno lice ali ne za druge (porodina uspomena, poklon i sl.). afeleja (gr. apheleia) ret. prostota, jednostavnost, prirodnost (u govoru). afel(ijum) gr. arb od, helios sunce) astr. taka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca; supr perihel(ijum). afemija (gr. aphe dodirivanje) lingv. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa uvanjem predstave o njihovom zna enju. afera (fr. affaire) stvar, posao; parnica, sporna stvar, spor; teak poloaj; zamrena stvar; neprijatan doivljaj: krupan dogaaj; sukob. afera (fr.) onaj koji ima ili pravi afe-re, koji se bavi prljavim poslovima, naro ito na ra un drave. afer d-oner (fr. affaire d'honneur) stvar asti, dvoboj. afereza (gr . aphairesis oduzimanje, skidanje) gram. skraivanje poetka, skrai-vanje jedne rei time to joj se izostavi poetak, prvo slovo, prvi slog; med. ukla-njanje suvinog ili onesposobljenog dela ove jeg tela. afetuozisamente (ital. affettuosissamente) muz. v. afetuozisimo. afetuozisimo (ital. affettuosissimo) muz. vrlo ose ajno, veoma strasno. afetuozo (ital. affettuoso) muz. uzbudljivo, ganutljivo, dirljivo, toplo, strasno; up. kon afeto. afefobija (gr. aphe dodirivanje, phobos strah) med. bolestan strah od dodira. afidavit (lat. affidavit) mor. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. afidat (lat. affidatus) klevetnik, vazal. afijun (stgr., arap., tur.) v. afion. afine (lat. affigere privrstiti, prikovati, affixum) gram. dodatak korenu, osnovi ili rei. afiksacija (lat. lingv. dodavanje afiksa korenima ili osnovama re i. afilantropija (gr. a-, phflos prijateljski, antropos ovek) nedostatak ljubavi prema j blinjima; mrnja na ljude. i afilijacija (nlat. affiliatio) usvojenje, usiJ njenje, usinovljenje; primanje u neki red

afilirati

93

afroditski

ili drutvo; bratstvo, sveza; druba, drutvo, tajno udruenje. afilirati (lat. affiliare) usiniti, usvojiti nekoga za sina ili erku; zbratimiti; primiti nekoga u neki red, bratstvo ili drutvo; pridruiti, zdruiti; afili-rana loa slobodnozidarska loa koja je ula u sastav neke ve e loe. afilian (gr. aphyllos, a-, phyllon list) bog. bez listova, bez ainog listia. afinaa (fr. affinage) profinjavae, pre^ iavanje, npr. plemenitih ruda; doterivanje, glaanje, stanjivanje. afinerija (fr. affinerie) preiavaonica, radionica za preiavanje plemenitih ruda i dr.; radionica gde se prave ice; ta rafinerija. afinirati (fr. affiner) prefiniti, profi-niti, napraviti lepim; oistiti, pre-istiti, preiavati; doterati, stanji-ti. afiniranje (fr.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. afinis (lat. affinis) roak po eni, zet, tast, urak, prijatelj. afinitet (lat. affinitas) srodstvo, srodnost, oroavanje, prijateljstvo (suprotno: kognacija); hen. stepen lakoe kojom se dva razna elementa spajaju, tenja za sjedinjavanjem izmeu dva hemijska elementa ili vie njih; fig srodnost, slinost. afion (stgr. oplon, arap. afyun, tur. afyon) mak; opijum, dremak. afirmativa (nlat. affirmativa) potvrdno miljenje; potvrivanje, potvrda. afirmativav (nlat. affirmativus) potvrdan; odluan, odsean; pokazni; log. afirmati-van sud, potvrdan sud (S je R), npr. zlato je skupoceno. afirmacija (lat. affirmatio) potvrivanje; potvrda; tvr enja, iskaz dat pod zakletvom. afirmirati (lat. affirmare) tvrditi, potvrditi, potvrivati, uveriti; afirmirati se uspeti odrati se kao takav. afitaa (fr. affutage) voj. nametanje topa na lafet, puke na kundak; pripremanje topova za pucanje; otrenje alata. afitirati (fr. affuter) voj. namestiti (ili: nametati) top na lafet ili puku na kundak; top ili puku pripremiti za paljbu; biti afitiran biti u pripravno-sti. imati pri ruci. aficiranje (lat. afficere) v. afekcija. aficirati (lat.) uticati, napraviti utisak, uzbuditi, dirnuti, ganuti, rastuiti, doj-miti se. afi (fr. affiche) oglas, javna objava, prilepljena (ili: prikovana) cedulja. afitirati (fr. afficher, lat. affigere priku-cati, prikovati, prikaiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu, oglas; neto putem oglasa objaviti; fig. rastrubiti, udariti na sva zvona.

aflikcija (lat. afflictio) utuenost, oalo enost, ucveljenost; alost, bol, tuga, jad muka; nesrea, nedaa. aflito (ital. afflitto) nuz. bolno, tuno, nujno; kon aflicione. aflogistian (gr. a-, phlogizo zapalim sagorim) koji gori bez plamena, npr aflogistina lampa. afluencija (lat. affluentia) priticanje, pri-livanje nagomilavanje, umnoavanje, izo-bilje obilje, obilnost. afluks (lat. affluxus) priticanje, priliv, navala ega, obilje; up. afluksija. afluksija (lat. affluxio) v. afluks. afobija (gr. aphobia) neoseanje straha neplaljivost, nebojaljivost. afonija (gr. a-, phone glas) ned. bezglasnost gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja miia i ivaca koji pokreu zateu glasne ice; up. afonian. aforizam (gr. aphorismos) kratka i u odreenom obliku nekazana izreka, koja kratko i veoma jasno izraava jednu misao mudra, pouna izreka. aforija (gr. a-, phoros plodan, rodan) ned neplodnost, jalovost. aforistiki (gr. aphorismos) kratko jezgrovito, u obliku izreke. aformacija (nlat. afformatio, lat. ad forma-ge obrazovati, uobliiti, graditi) graenje novog oblika pridodavanjem; u jevrejskoj gramatici: graenje linih oblika glagolskih dodavanjem skraenih zameni-ca (aformativa). afresko v. alfresko. afretando (ital. affretando) muz. sve bre, ubrzavajui; up. afretozo. afretozo (ital. affretoso) nuz. v. afretando. afrikavist naunik koji se bavi proua-vanjem afrikih jezika i knjievnosti. afrikanistika nauka koja prouava afrike jezike i knjievnost. afrikata (lat. affricare natrl>ati) pl. gram. sloen suglasnici, npr. c, . afretiranje (fr. affretement) kor. zakuplji-vanje lae; zakupnina. afrodizija (gr. aphrodisiazo sladim s ljubavlju) med. ljubavni bes, ljubavno ludilo preterano razvijen spolni nagon; up afrodizijazam. afrodizijazam (gr.) med. v. afrodizija. afrodizijaka (gr. aphrodisios ljubavni) p sredstva za izazivanje spolnog nagona. Afrodita (gr. Aphrodite) mit. boginja ljubavi lepote kod starih Grka, koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera); fig ljubavno uivanje, spolna ljubav, obljuba parenje; dra, ljupkost; hol. morska gusenica. afroditografski (gr. Aphrodite, grapho) koj opisuje ili prikazuje predmete ljubavi; ast koji opisuje planetu Veneru. afroditski (gr.) ljubavni.

afrometar

94

aceridi

afrometar (gr. aphros pena, metron mera) sprava za merenje pritiska pene, sprava za merenje vrenja. afront (fr. affront) otvoren napad, uvreda, sramota. afronterija (fr. affronterie) javna pogrda; bezobrazna i drska prevara. afrosinija (gr. aphrosyne) bezumlje; med. besmislenost, buncanje u groznici. afte (gr. aphthai, lat. aphtae) pl. ned. oboljenje na sluzokoi usne duplje; beli ili ukasti mehurii sa crvenim rubom. aftezan (gr. aphtha, nlat. aphthosus) mehurast; med. koji ima afte na sluzokoi usne duplje. after-diner (eng. after-dinner) odmaranje odmah posle ru ka. aftong (gr. a-, phthongos zvuk, glas, ton) gram. bezvuni suglasnik. afuzija (lat. affundere doliti, dosuti) dosi-panje, dolivanje. afunde (lat. affundere, affunde) fari. na receptima: sipaj na to! aharistija (gr. aharistia) nezahvalnost. Ahasfer (hebr. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa, koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. Docnije je ovim imenom nazvan i Veiti Juda, tj. ovek koga je bog prokleo da ne moe nikad umreti ni smiriti se, nego mora veito lutati. ahat (gr. achates) t. vrsta dragog kamena, mineral sastavljen od vie vrsta kvarca (kalcedona, karneola i dr.), sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim, tako da mogu upijati boje, zbog ega su u trgovina-ma najee vetaki obojeni; slui za nakit. ahatizirati (gr.) dati neemu prelive boja i ara kao u ahata, izraditi da izgleda kao ahat. ahemav (gr. a-, cheo sipam, chemeia) pr. fiz. koji slabo ili nikako ne proputa onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. ahemanzija (gr. a-, chemeia) fiz. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako proputa svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. Aherov (gr. Aheron) kit. reka alosti u donjem, podzemnom svetu; podzemni, donji svet. ahidrija (gr. a-, hydor voda) nedostatak vode, oskudica u vodi, bezvodnost. Ahil (gr. Achilleus) mit. najvei grki junak u Trojanskom ratu, sin Peleja i boice Tetide. ahilija (gr. a-, chylcs sok) ned. obollnje eluca usled nenormalnog luenja elu-danog soka; sastoji se u tome to u eludanom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen, i to na peti; otuda:

slabost, slaba strana, mana jednog oveka; Ahilova ila inat. najjaa nona sila koja se sputa od zadnjeg, mesnatog dela gnjata (lista), do pete. ahipnija (gr. a-, chypnos san) med. besanica, nemanje sna; up. ahipnian. Ahitofel (hebr.) ime mudrog savetnika kralja Davida; fig. dobar i mudar saveto-davac. ahlis (gr. achlys) tama; med. pomraenje vida, magliaste mrlja na ronjai oka. ahmedija (arap. ahmadiyya, tur. ahmediye) beli al kojim se obavija fes, turban, alma. aholija (gr. acholos) med. oskudica u ui, beunost. ahrea (gr. a-, chros koa; boja koe) med. bledilo, malokrvnost. ahromazija (gr. a-, chroma boja) opt. v. ahromatizam. ahromatizam (gr.) opt. otklanjanje boja, ponitaj boja (ahromatinim prizmama, ahromatinim soivima) istoa boja; bezbojnost, bledilo; up. ahromazija. ahromatin (gr.) biol. materija u elijskom jezgru koja ne boji; up. akromatin. ahromatian (gr. achromatos) bezbojan; opt. koji proputa (prelamanjem) belu (sloe-nu) svetlost ne razlaui je u njene sa-stavnice boje (komponente). ahromatopsija (gr. a-, chroma boja, orao vidim) med. potpuno slepilo za boje, nesposobnost razlikovanja boja. ahronija (fr. achronie) liti. iskljuenje vremenskog inioca iz jezikog ispitivanja. ahronian (gr. a-, chronos vreme) koji ne zavisi od vremena, koji nije u svoje vreme, nesavremen; koji se deava uvee ili kad se sputa no, veernji. acedija (gr. akedeia) duhovna tromost, zatupelost, ravnodunost prema nekom dobru, prema ivotu; up. akedija. acezija (gr. akesis) leenje; up. akezija. acenonoet (gr. a-, koinos zajedniki, ntis, noos razum, um) ovek bez zdravog oveijeg razuma; up. akenonoet. acera (lat. aserra) kutija s tamjanom, kadionica; acera turarija (lat. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se dri tamjan; acera filologkka (nlat. acerra philologi-sa) zbirka filolokih rasprava; acera historika (nlat. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). acerban (lat. acerbus) gorak, opor; ogoren; grub, surov, strog. acerbacija (nlat. acerbatio) zagoranje, ogorenje, pogoranje. acerbitet (lat. acerbitas) oporost; gorina, grubost, surovost, strogost. acervacija (lat. acervatio) nagomilavanje, gomilanje. aceridi (gr. a-, Keros vosak) pl. farm. melemi u masti u kojima nema voska; up. akeridi.

acerirati

95

ankovati

acerirati (lat. aseg, fr. asegeg) eliiti, oeliiti, okaliti. acsscencija (nlat. acescentia) hen. proki-ljivost, sklonost prokinjavanju. acescencije (lat. acescere, acescentia) pl. jela i lekovi koji lako prokisnu. acetabulum (nlat. acetabulum) sud (ili: boca) za sire; anat. zglobna aa. acetaldehid hen. lako isparljiva tenost SN2SNO; nastaje destilacijom etil-alko-hola; upotrebljava se u proizvodnji vetakih smola. acetati (lat. acetum sire, ocat) pl. hen. soli siretne, ocatne kiseline. aceterin (lat. acetum) farm. sredstvo, lek protiv uljeva i bradavica. acetil (lat. acetum) hem. radikal siretne (acetilne) kiseline. acetilen (lat. acetum) hem. gasovit ugljovodo-nik S2N2, bezbojan i otrovan, upotrebljava se za osvetljenje; acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acetilceluloza (lat. acetum) hen. acetate-star celuloze; slui za dobivanje lakova i acetatne svile. acetian (lat.) siretovit, koji sadri sire, siretno kiseo. acetoza (lat.) 1. bog. kiseljak; 2. mineralna, kisela voda. acetometar (lat. acetum, gr. metron mera) hem. sprava za merenje kiseline sireta. acstometrija (lat. acetum, gr. metrfa) hem. merenje jaine sireta. aceton (lat. acetum) hem. bezbojna tenost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acetonemija (lat. acetum, gr. haima krv) med. prisustvo acetona u krvi, naroito kod eerne bolesti teeg oblika. acetoiurija (lat. acetum, gr. Uron mokraa) med. prisustvo acetona u mokrai, naroito kod eerne bolesti. acetum (lat. acetum) sire, ocat.

acefalan (lat. acephalus, gr. akephalos bezglav) u starogrkoj metrici: metriki niz ili stih kome nedostaje poetni slog; acefalna se esto zove i knjiga (ili zbornik i sl.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acefalija (lat.) u metrici ili stihu: nedostajanje poetnoga sloga. acid (lat. acidum) hem. kiselina. acidacija (nlat. acidatio) hem. uskinjavanje, npr. hrane u elucu. acidimetar (lat. acidum, gr. metron) sprava za merenje jaine kiseline. acidimetrijv (lat. acidum, gr. metrfa) merenje jaine kiselina. acidirati (nlat. acidere) hem. ukiseliti, pretvoriti u kiselinu. aciditet (nlat. aciditas) hen. kiselost; ljutina. acidifikacija (nlat. acidificatio) hem. stvaranje kiseline, pretvaranje u kiselinu. acidoza (nlat. acidosis) med. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela, naroito kod eerne bolesti. acidofilan (lat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acijanoblepsija (gr. a- ne, kyanos plav, blepein gledati) slepoa za plavu boju, nesposobnost o iju da zapaaju plavu boju. aciniformav (nlat. aciniformis) v. acinozan. acinozan (lat. acinosus) pupast, koji ima oblik zrna gro a, npr. lezde. aakatura (ital. acciaccatura) nuz. stapanje, sazvuanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom; takoe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojaanja harmonije. aditato (ital. agi ta to) muz. uzburkano, dirll-vo, tronuto; kon aditacione. adustamente (ital. aggiustamente) muz. tano, potpuno, sasvim tano. aikovati (tur. asik) voditi ljubav.

B
B, b drugo slovo nae irilice i nae latinice (V, b); kao skraenica: b= bene, bonus, beatus, ba so; V. S.= vaso kontinuo; Vso= banko; Btto= bruto; log. V=predikat (dok A oznaava subjekat); huz. V=snieni ton N; fiz. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti; hen. =bor, a=barijum, Ve= beril, Bi= bizmut, Bk= berkljum, Vg=bor. bab (pere.) vrata, kapija; moreuz. baba-kan (pere.) kraljev otac; naroito u upotrebi kao poasna titula visokog svetenstva. babel (hebr. babel) nered, zbrka, zabuna; bezbonost, izopaenost, razvrat. Babilon, v. Vavilon. babiola (fr. babiole) deja igraka; fig. detinjarija, sitnica, kojetarija. ba-ble (fr. bas-bleu) plava arapa; fig. ue-na gospa, vajna spisateljka. babo (tur. baba otac, pere. baba otac, deda) otac. baborak (e. baborok) omiljena eka narodna igra, eka brza mazurka. ba-breton (fr. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. babu (ind.) indijska titula: gospodar, knez. babuvizam socijalno-politika doktrine koju je osnovao veliki franc. revolucionar Fransoa Noel Babef (17601797): svaki ovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uiva sva dobra prirode; drutvu je cilj da poja a i odri tu jednakost. Bav (lat. Bavius) v. Bavijus. bavela (ital. bavella, bava) trg. otpaci od svile. Bavijus (lat. Bavius) ime dvojice ravih pesnika i drskih kritiara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme; otuda: rav pesnik i pakostan kritiar. bavo (fr. bavoche) neist tamparski otisak; neisto izraen bakrorez; neista izrada. bavoirati (fr. bavocher) praviti neiste otiske, neisto tampati. bagav (tur. bagmak) hrom, opav; bangav. bagavata (ind. bhagavata) v. panaratra. bagaa (fr. bagage, nlat. baggagium) prtljag, stvari; fig. olo, grad, nevaljalstvo, manguparija. bagasa (fr. bagasse) isce ena e erna trska; otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji eera; kom od groa, ljiva, maslin-ki i dr. bagat, pagat (ital. bagata) u taroku: prvi od 22. taroka ili aduta. bagatela (fr. bagatelle, ital. bagatella) sitnica, malenkost, igraka, triarija, sit-narija; jevtina cena: mali i lak muziki komad. bagatelisati (fr.) ne mariti za nekoga ili neto, ne obzirati se na . . . , potcenjiva-ti, uzimati koga ili to suvie olako, nipodatavati. bagdalin vrsta arene pamune tkanine, sline bagdadskim alovima, po emu je i na zvana. bager (hol. bagger) jaruar, sprava za vaenje peska sa renog dna, za ienje renog korita i dubenje prokopa, kanala i sl. radi isuivanja zemljita. bagerovati (hol.) jaruariti, vaditi pesak iz reke; istiti reno korito od peska, mulja. baget (fr. baguette tap, motka) vrsta dugakog tankog hleba. badava (tur. bedava) besplatno, vrlo jevtino; uzalud, uzaman. badavadisati (tur.) besposlkiti, lenstvo-vati, traiti vreme uludo, ne radei nita. badem (tur. badem) bog. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. badminton v. bedminton. badar (tur. bacdar od pere. bagdar, badar) naplaiva carine troarinac, carinik; mera, kantardija; kontrolor mera. badarina (tur. bacdar od pere. badar) l. taksa badaru, merau; 2. carina. baza (gr. basis) osnova, temelj, podloga jedne stvari; arh. podnoje stuba, kipa ili svoda; mat. osnova stepena, potencije ili loga-ritma; geom. strana ili povrina na kojoj zamiljamo da lei poligon ili polie-dar; geod. prava linija duga vie kilometara koja se, pomou motaka za merenje, tano izmeri i koja onda slui kao osno-

bazalt

97

bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima, jedne za publiku, a druge za sudije (tribunal); tip prvih hrianskih crkava; saborna, glavna crkva (takoe: vasilika); aiat. glavna vena na pakoru-ici. Bazilike (gr. Basileus) pl. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grko carstvo, objavljen 887. god. bazilikalan (gr. basilike) u obliku bazili-ke, slian bazilici. bazilisk (gr. basiliskos) zool. kraljevski zmaj, vrsta nekodljivog gutera u Junoj Americi i Aziji; mit. legendarni kraljevski zmaj koji je, toboe, svojim pogledom zadavao smrt. baziotrib (gr. basis, tribe trljanje) med. akuerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlaenje deteta (upotrebljava se kod tekih poroaja kada je to jedini izlaz); baziotriptor, kefalo-trib, kefalotripzor. baziotripsija (gr. basis, tripsis trljanje) ned. u sluajevima naroito tekog poroaja: lomljenje detinje glave u materici i vaenje deteta baziotribom. baziotriptor (gr. basis, tribo trljam) med. v. baziotrib. bazirati (gr. basis) osnovati, osnivati, zasnovati, utemeljiti; osloniti se, oslanja-ti se na koga ili to, pouzdati se, pouzda-vati se u, po ivati. bazitst (gr. basis) i. v. bazeitet. baziti (gr. basis) pl. kol. eruptivno kamenje sa neto malo bazalta, dolerita itd.; bazno kamenje. bazicitet (gr. basis) hen. v. bazeitet. bazni (gr. basis) pr. v. bazalni. bazran (tur. bazirgan od pere. bazergan) stareina trgovaca, predstavnik trgovaca. bazran-baa (pere.-tur. bezirganbasi) stareina trgovakog esnafa. bazuka voj. runi reaktivni baca. baitilije (gr. baitylia, sem. bethel) pl. nebesno kamenje, meteori koje su stari po-sveivali bogovima ili ih samo oboava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anela, Moje. I, 28, 19); betilije. bajagi (tur. bayagl) toboe. bajadere (port. bailadeira) pl. javne igraice i pevaice u Indiji, koje su, u isto vreme, i javne enske; igraice na slubi u ind. hramovima (ind. dewa-dasis = sluavke bogova) koje se odmalena posveuju slubi bogovima i u svakom hramu ih ima 812; vrsta malih marama. bajat (tur. bayat) koji vie nije sve, ustajao, stari. baja (tur. baymak) vraati, opsenariti (u svrhu leenja); varati.

va triangulacije; etr. uvodna stihovna stopa; hen, tvar (materija, supstanca, elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutralie je gradei so; up. baze; voj. mesto ili zemljite sa koga jedinice neke vojske napreduju, odakle dobivaju pojaanja i potrebe svake vrste, i odakle svi putevi vode ka raznim oruanim odeljenjima kako ova napreduju; odre en put na zemlji (npr. duine od 3000 t) koji slui za merenje brzine leta aviona, brzine automobila ili drugog motornog vozila; fil. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom drutvu, koji ine privrednu strukturu drutva, realnu bazu, na kojoj se podie pravna i politika nadgradnja i kojoj odgovaraju odreeni drutveni oblici svesti". bazalt (lat. basaltes, po Pliniju re afri-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa, augita, i magnetita, javlja se u obliku slivova, kupa itd., odlian materijal za gra evine bazana (fr. basane) uinjena ili obojena jagnjee, ovija, ili telea koa za kori-enje knjiga; konta na konjikim akirama. bazanirati (fr. basaner) obojiti ili uiniti kou (jagnjeu, oviju, teleu) za kori-enje knjiga; obojiti crno. bazanit (gr. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipani izraivali kipove. bazar (pere. bazar) pijaca, vaarite, pokrivena arija na Istoku; u Evropi: radnja naro ito sa luksuznom robom; duan sa svakovrsnom robom; modni list sa mustrama za haljine. bazarn (fr. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. baze (gr. basis) pl. hen. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju veinom alkalnu reakciju); up. baza. Bazedovljeva bolest ned. hronina bolest kao posledica oboljenja titaste lezde, sa znacima: uveana titasta lezda, krupne buljave oi, ubrzan rad srca, drhtanje prstiju, znojenje, proliv, pojaana probava materija, mravljenje i dr. (nazvana po nem. lekaru K. Bazedovu, 17991854, koji ju je prvi utvrdio i opisao). bazeitet (gr. basis) hen. svojstvo kiselina da se sa izvesnim koliinama baznih oksida pretvaraju u soli; prisustvo jedne hemijske baze. bazen (fr. bassin) v. basen. bazen (fr. basin, bombasin) trg. vrsta finog i jakog porheta, koji se upotrebljava naroito na Istoku. bazeologija (gr. basis, logia) nauka o osnovi-ma tela; osnovno uenje. bazilika (gr. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa seditem arhonta basileusa u Ateni; potom, kod Grka i
7 Leksikon

bajaco

98

bal

bajaco (ital. bajaccio) lakrdija, aljivina, arlekin, klovn u napuljskoj narodnoj komediji, pajac. bajdaki (rus. baidaki) pl. lae sa neobino velikim krmama na Dnjepru, Dnjestru i Bugu. bajdara (rus. baidara) mali sibirski amac od riblje kosti ili lakog drveta, prevuen koama. bajlbrif (hol. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda; uverenje graditelja broda ili nadlenih vlasti da je brod propisno izraen; priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bajonet (fr. baionnette) voj. dug no sa dva reza ili vie rezova, koji se mee na puku (pronaen u Bajoni 1640. god.) bajrak (tur. bayrak) v. barjak. Bajram (pere. bejram) v. Barjam. bajroiizam shvatanje ivota i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. pesnika Dorda Gordona Bajrona (Vugop 17881824), naroito njegovom pesimistikom shvatanju sveta i ivota. bajc (nem. Beize) hem. 1. moenje, luenje; 2. moilo, rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamae ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj u vrstila. baka (nem., hol. Bake) znak (obino komad drveta, fenjer ili bure) koji pliva na vodi i oznaava lai put po opasnim mestima; up. boja. baka (lat. bacca) bog. bobica, jagoda. bakalaureat (nlat. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. bakalaureirati (nlat. baccalaureatum) pola-gati (ili: poloiti) bakalaureus. bakalaureus (nlat. baccalaureus, bacca laureus lovorova bobica) na nem., fr. i eng. univerzitetima: najnii akademski stepen, ispit koji prethodi licencijatu, ma-gistriranju i doktoratu; ispit zrelosti. bakalin (tur. bakkai) trgovac namirnicama. bakana (ital. Vasso Bahus, baccana) obina vinarnica, rakidinica, krma. bakara (fr. baccarat) francuska hazardna igra karata. bakbord (engl. backboard) mor. leva strana broda kad je ovek okrenut licem pramcu. bakvuds (engl. backwoods) pl. praume, divlji i neobraeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Amerikih Drava. bakvudsmeni (engl. backwoodsmen) pl. gortaci, belci naseljeni po divljim i neobraenim krajevima Sjedinjenih Amerikih Drava; up. bakvuds. baklave (tur. baklava, arap. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog eera, mlevenih oraha, lenika i dr. baklaa (fr. baclage) mor. taksa koju plaaju brodovi za pristajanje u luku. bakler (fr. bacleur) zatvara luke, pristanita. bakra (tur. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra, bakreni kotao (i uopte kotao).

bakralije (tur. bakraclz) stremen, uzengija, ono na emu jaha dri nogu kad jae konja. baksuz (tur. bahtsiz) nesrean, zlosrean ovek; ovek koji drugome donosi nesreu; nesrea, nevolja, baksuzluk. bakteriemija (gr. bakteria palica, haima krv) med. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. bakterije (gr. bakteria) biol.-med. najmanja, jednoelina iva bia, prostim okom nevidljiva i slina tapiu, koja sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i esto teke bolesti; pripadaju biljnom carstvu, a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bakterioze (gr. bakterion tapi, dem. od bakterfa batina) pl. opti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. bakterioliza (gr. bakteria, lysis rastvaranje) hem. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bakteriolizini (gr.) pl. hem. sastojci imunog seruma koji imaju mo da rastvaranjem ubijaju bakterije. bakteriolog (gr. bakterfa, logos) naunik koji prouava osobine i ivot bakterija. bakteriologija (gr. bakterfa, logfa) nauka koja se bavi prouavanjem osobina i ivota bakterija (osnivai: Luj Paster i Robert Hoh). bakterioterapija (gr. bakterfa, therapefa) leenje pomou bakterija. bakteriofagi (gr. bakterfa, phagos) pl. biol. klicoderi, veoma sitna, mikroskopski nevidljiva bia koja ive u telu i unitavaju zarazne klice. bakteriocidi (gr. bakterfa, lat. caedere ubiti) biol. klicomori, unitai zaraz-nih klica; up. bakteriocidnost. bakteriocidnost (gr. bakterfa, lat. caedere) biol. osobina nekih ivih bia, materija i sokova u telu da unitavaju zarazne klice; up. bakteriocidi. bakteriurija (gr. bakteria, uron mokraa) med. prisustvo bakterija u mokrai, mokrenje zaraznim klicama. bakulacija (nlat. baculatio) batinanje, kanjavanje batinom, tapom. bakulometrija (lat. baculum tap, gr. metra) merenje pomou tapa, motke. bakulus (lat. baculus) tap, prut, palica, batina. bakfi (nem. Backfisch prena riba); fig. mlada devojka, iparica. Bakhus (gr. Bakchos) kit. v. Bahus. bakciferan (lat. bacca bobica, fero donosim) bog. koji rodi bobicama. bakciforman (nlat. bacciformis) u obliku bobice, bobiast, jagodiast. baki (tur. bah$i) dar, poklon, napojnica, nagrada za uinjenu uslugu. bal (fr. bal, ital. balio, nlat. ballare igrati) igranka, zabava sa igrankom; bal an mask (fr. bal en masque) igranka pod maskama;

bala

99

balzamirati

krabuljii ples, igranka pod obrazinama; bal pare (fr. bal rage), otmena igranka, bal u sveanom ruhu; balagetr(fr. bal champetre) igranka u polju. bala (fr. balle) denjak, sveanj. balagan (rus. balagan, pere. balabane) daara, baraka, atra, naroito cirkuska. balada (fr. ballade, ital. ballata pesma uz igru) doet. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati); docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadrine, koja, sluei se i dijalokom formom, pria neki dogaaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloenje; pesnika pripovetke. baladen (fr. baladin) aljivina, lakrdija; glumac; baletski igra. baladine (gr. balio, nlat. ballare) pl. sluavke u azijskim hramovima, vrsta hljerodula, koje se posetiocima hramova nude za novac; up. bajadere. balazor trg. vrsta istonoindijske pamune tkanine. balalajka (rus. balalaika) muz. ruski narodni instrumenat, slian gitari, sa trou-glastom kutijom, dugim vratom i tri ice u koje se udara prstima. balander (hol. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). balanitis (gr. balanos ir) med. zapaljenje glavia i unutranje pokoice mukog spolnog organa. balanoblenorea (gr. balanos, blenna sluz, geb curim) zagnojavanje glavia. balanoidan (gr. balanos, ejdos) koji ima oblik ira, irolik. balanopostitis (gr. balanos, posthion kapi-ca) med. zapaljenje glavia i kapice. balanofag (gr. balanos, phagos) zool. onaj koji se hrani irom, iroder. balave (fr. balance, lat. bilanx) ravnotea; nedoumica, kolebanje, neodlunost; korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi, figura u plesu (u lansu i kadrilu); astr. Terazija u Zodijaku; trg. bilans, konani raun; kor. podaci mornara o robi koju su natovari li. balanse (fr. balance) u plesu: igraevo njihanje s noge na nogu u mestu. balansiranje (fr. balancement) kolebanje; ravnotea; muz. drhtanje, treperenje; njihanje, ljuljanje. balansirate (fr. balancer) uravnoteavati, uravnoteiti, drati u ravnotei; kole-bati se, ustezati se, biti neodluan; slik. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti; trg. praviti (ili: napraviti) zakljuni raun; up. bilans. balansje (fr. balancier) etalica, klatno; sprava ije kretanje odreuje pokret neke maine; motka za odravanje ravnotee kod igraa na uetu; izraiva terazija, vaga, kantara. balast (kelt. bal pesak, lasd tovar) teke mase peska ili kamena u lai radi odra-

vanja ravnotee; dakovi peska koji se stavljaju u vazdune lae radi reguli-sanja dizanja balona; fig. svaki nepotreban i suvian teret, stvar za odbacivanje. balata (nlat. balata) l. materija veoma slina kauuku i gutaperki, ali elastinija od ovih, upotrebljava se za elektrine izolatore, mainske kaie, onove i u zubarstvu (dobiva se od sasuenog mlenog soka gujanskog drveta mimusops balata). balata (ital. ballata) 2. muz. pesma uz igranje. balboa novana jedinica Paname (=100 centimosa). bal-boj (eng. ball-boy) ot. deko koji, kod tenisa, kupi lopte i donosi igraima. balbutirati (lat. balbutire) med. tepati, mucati, zamuckivati, nejasno izgovarati, preplitati jezikom. balbucijes (nlat. balbuties) ned. mucanje, zamuckivanje, preplitanje jezikom. baldahin (ital. Baldacco, baldacchino) pokriva nad prestolom ili krevetom od skupocene materije; nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izraivala u Bagdadu). balena (fr. baleine, lat. balaena) zool. kit; vitka ipka iz kitovih usta (fibajn). balenologija (lat. balaena, gr. logfa) zool. opis, prouavanje kita i njegovih osobina, nauka o kitovima. baleioptera (lat. balaena, gr. ptern) pl. zool. kitovi koji imaju samo jedno leno peraje. balerina (ital. ballerina) umetnica u igra-nju, baletska igraica. balerine (ital. ballerino) uitelj igranja; umetnik u igranju, baletski igra. balet (fr. ballet, ital. balletto) umetniki ples, igra na pozornici, bilo kao umetak u operi, ili u vezi sa pantomimom, samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritminim kombinacijama pokuavaju umetniki da prikau ljudska oseanja i strasti. baleteza (fr. balleteuse) pozorina, baletska igraica; up. balerina. balet-majster (fr. ballet, nem. Meister majstor) voa balega; prvi igra u baletu. balet-tencer (fr. ballet, nem. Tanzer igra) igra u baletu, baletski igra. balzam (gr. balsamon) xex. prirodna smesa biljnih smola sa eterinim uljima, a delom i aromatinim kiselinama, jaka i veinom prijatna mirisa; takoe: vetaka kompozicija radi ublaavanja bolova i leenja rana. balzamika (nlat. balsamica) pl. far, balzam-ska sredstva, balzamski lekovi. balzaminke (nlat. balsaminaceae) pl. bog. bilj-na vrsta, u kojoj je naroito poznat tzv. lepi ovek" (nazvala po tome to su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). balzamirati (gr. balsamon, biljka roda Bal-| samodendron i miriljave smola tih

balzamovati

100

balueter

drveta) namazati mirisnim mastima i uljima; naroito, po obiaju starih Egi-pana, Asiraca i Persijanaca: uiniti da tela umrlih budu sauvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr., utroba se ispere karbolnom kiselinom, a telesna upljina napuni sveim drvenim ugljem). balzamovati v. balzamirati. balzamum anodinum (nlat. balsamum anodynum) far, balzam za uminjavanje, utiavanje bolova. balzamum kordijale (nlat. balsamum cordi-ale) far, balzam za jaanje srca. balzamum oftalmikum (nlat. balsamum ophtalmicum) fark. balzam za oi. balizam (gr. ballizo, ballismos igranje") bolesna, histerina elja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima); med. trzanje, drhtanje, grenje, bacakanje. Balila (ital. Balilla) faistika omladinske organizacija za deake od 814 godina, nazvana po deaku Ba l ili, koji je 1746. godine u enovi, prvi poveo odlunu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. belina (fr. balle, baline) vunena materija za pakovanje, sargija od vune. balista (lat. ballista, gr . balio bacam, hitam) bacaica, ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balistike (gr. balio bacam) voj. teorija bacanja, gaenja; nauka o kretanju baenih tela (puanog ili topovskog zrna), nauka koja se bavi prouavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono, pod pritiskom barutnih gasova, napusti svoje leite i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balistiki (gr. balio) koji se tie balistike, koji spada u balistiku; balistkka kriva (linija) fiz. linija kojom se kree telo baeno u atmosferu i koja, usled dejstva vazdunog otpora, kosije pada nego to se penje; balistiki problem zadatak da se odredi putanja tela baenog u neku otpornu sredinu; bvlistkko klatno na-prava koja slui za odreivanje valjano-sti baruta i poetne brzine zrna. balistogram (gr. balio bacam, gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomou balistoskopa, koji slui kao identifikacija izmeu oruja (puke, revolvera) i ispaljenog zrna. balistoskop (gr . balio bacam, skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomou koga se utvruje iz kojeg je vatrenog oruja ispaljen metak (u sluajevima gde je u pitanju vie oruja istog modela i istog kalibra). balkanijada sp. takmienja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije, Bugarske, Grke, Jugoslavije, Rumunije i Turske); odravaju se od 1929. god. balkanistika v. balkanologija.

balkanologija nauka o Balkanu, naroito nauka koja se bavi prouavanjem zajednikih pojava u jeziku, knjievnosti, fol-kloru, drutvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. balkon (ital. balcone) apx. nepokriven, ista-knut deo na spratu neke graevine; doksat; poz. produenje prve i druge galerije do pozornice; mor. zadnji deo velikog parobroda. balneografija (lat. balneum kupatilo, gr. grapho) opisivanje banja, kupalita. balneologija (lat. balneum, gr. logfa) prouavanje banja, nauka o mineralnim izvorima koji slue kao lek (pijenjem, kupanjem i dr.). balneoterapija (lat. balneum, gr. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u leenju bolesnika, banjsko leenje. balneotehnika (lat. balneum. gr. technike) vetina podizanje i celishodnog ureenja banja, banjsko graevinarstvo. balneum (lat. balneum) banja, kupatilo. balneum arene (lat. balneum arenae) peano kupatilo. balneum vaporis (lat. balneum vaporis) nap-no kupatilo, kupanje u pari. balneum lakonikum (lat. balneum laconicum) znojno kupatilo, kupanje znojenjem. balneum cineris (lat. balneum cineris) ne-pelno kupatilo, kupanje u toplom pepelu. balio (fr. balnot) vrsta burgundskog vina. balo (ital. balio) l. igranka, ples, bal; muziki komad za ples. balo (fr. balle, ballot) 2. denjak, sveanj, bala trgovake robe. balon (fr. ballon) uplje, okruglo telo, naroito vazduni balon napunjen gasom lakim od vazduha (aerostat); okrugla, bokasta boca za tenosti; geogr. uvik, glavica; lged. beika od gume ili svile prot-kane gumom, za olakanje poroaja; balon d'ese (fr. ballon d'essai) mala vazdune lopta za ispitivanje pravca vetra; fig. novinski lanak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloenje i miljenje javnosti; balon kaptif (fr. ballon captif) vezani balon, kojim se moe popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balota (fr. ballotte) kuglica za glasanje, glasaka kuglica. balotada (fr. baliotade) skok konja ispruenim nogama. balotaa (fr. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomou kuglica razne boje; izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu veinu, zbog ega se mora ponovo glasati. balotirati (fr. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati za" ili protiv", glasati kugli-cama. baluster (fr. balustre, ital. balustra, gr. balaustion cvet divljeg nara) vrh. lepo izraen stubi, sojica.

balustrada

101

banknota

balustrada (gr. balaustion, fr. balustrade) arh. naslon, priruje, ograda na altanima, balkonima, stepenicama. balustrirati (fr. balustrer) ograditi stu-biima, postaviti balustradu. balhornizirati (nem. ballhornisieren) hteti neto popraviti, pa napraviti gorim no to je bilo (po Johanu Balhornu, tampa-ru, 1531 1599). balak (tur. balak) drka od sablje ili maa. bambino (ital. bambino) detence, malo dete, lutka; naroito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista, u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. bamboade (ital. bambocciade) pl. rave, neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske kr me, vaare, seljake igranke i sl. bambus (malaj. bambu, mambu, eng. bamboo) vrsta trske, esto visoka do 20 m i po 6070 st debela, raste u Indiji. banalan (fr. banale) obian, izvetao, otr-can, svakodnevni, opti; banalna fraza otrcana, suvie ponavljana reenica. banalizirati (fr. banaliser) nainiti otrcanim, svakidanjim. bavalitet (fr. banalite) v. banalnost. banalnost (fr. banalite) otrcanost, svakidanjost; banalitet. bavana (p. banana) bog. malajsko ime poznate istonoazijske zeljaste biljke, iji je plod po obliku slian krastavcu, a po ukusu dinji. banarij (nlat. bannarium) pravo prisiljavanja, prinudno pravo (razliito od jus kogens). banauzija (gr. banausia) bavljenje naukom ili umetnou samo zanatski, bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog vieg cilja; filistarstvo. banauzijski (gr. banausos) zanatski, filistarski, prosto, obino. banda (ital. banda) eta, odred; gomila, druina (lopovske); putujue drutvo sviraa, glumaca; vojna muzika. bandaa (fr. bandage) med. zavoj; zavijanje, previ j anje;,utega (kod maevalaca i boksera); obru na naplatku, okov na to ku; veza, spojnica. bandairati (fr. bandager) ned. zaviti, pre-viti, previjati; sp. staviti utege (u maevanju i boksu); metnuti obru na naplatak, okov na to ak. bandaist (fr. bandagiste) proizvoa, prodavac hirurkih aparata, naroito zavoja, utega i sl. banderilja (i. banderilla) koplje sa zastavicom, koje se upotrebljava u borbi s bikovima. banderiljero (p. banderillero) borac s bikovima naoruan banderiljom. banderola (fr. banderole) kita ili gajtan na trubi; konjika zastavica; zastava na ka-

tarci; vetrokaz; ovek koji se upravlja prema vetru; remnik na puci; opasa na kome stoji fieklija, redenik; omota na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama; unakrstan povez na potanskim poilj-kama; reklamna traka na omotu knjige; trg. tablica sa cenom neke robe. bandist(a) (ital. banda) lan (svira) u vojnoj muzici; up. banda. bandit (ital. bandito) razbojnik, drumski razbojnik, plaeni ubica; pustahija, nevaljalac, propalica, skitnica. banditizam (fr. banditisme) razbojniko-vanje, hajdukovanje, hajdu ija; pustahij-stvo, nevaljalstvo. bandleta (fr. bandeletette) uzan zavoj, zavoji; mala traka, traica; pruga u boji; gra. pljosnata mala ipka. bandola (ital. bandola, p. el bandola) muz. gitari slian muz. instrument sa 4 do 10 metalnih ica, upotrebljava se naroito u Sev. Americi i Meksiku; up. mandora, mandola. bandolin mast za kosu, da bi bila glatka i sjajna. bandoneon muz. v. bandonion. bandonion muz. etvorougaona harmonika za razvlaenje sa veim brojem glasova (130 tonova) nego obian akordeon (nazvan po pronalazau, Hajnrihu Bandu); bandoneon. bandu ra (rus. bandura) muziki instrument Ukrajinaca i Poljaka, slian gitari i balalajci, samo sa vie ica (8^24). bank (ital. banco, fr. banque) upla eni novac svih igraa u hazardnoj igri karata; up. banka. banka (ital. banco, fr. banque, nem. Bank) novani zavod, ustanova koja radi s novcem; posreduje u kreditnim poslovima, prima novac na tednju, daje zajmove uz kamatu, kupuje i prodaje hartije od vrednosti, strani novac itd., tedionica; kod nas i nov anica od 10 dinara; zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novanog zavoda; up. bank. bankar (fr. banquier) lice koje se bavi novanim, kreditnim i efektnim poslovima, sopstvenik banke, menja, saraf; igra koji dri bank. bankvaluta (ital. banco, valuta) bankovni novac kao fingirana nov ana jedinica. banket (fr. banquet, ital. banchetto) sveani obed nekome i neemu u ast, gozba; oprotajna gozba. banketa (fr. banquette) voj. stupnjevita uzviica iza grudobrana za strelce; uzviena peake staza pored kolovoza na putu; unutranji naslon na prozoru. bankijeri (ital. banchieri) pl. v. lazaroni. baikir (fr. banquier, nem. Bankier) v. bankar. banknota (ital. banco, nota) vrsta menice koju neka nov ana banka izdaje na samu sebe, obavezujui se da e njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na

banko-konto

102

barbarski

koji ta uputnice glasi; papirni novac, novanica. banko-konto (ital. banco-conto) trg. knjiga u koju trgovac belei svoje poslove sa bankom radi obraunavanje. bankokrat (ital. banco, gr. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novanih ljudi i predstavnika novanih zavoda na javni ivot i poslove. bankokrat (ital., gr.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odluujui uticaj u dravi i da odreuju njenu politiku; sprovodilac vladavine banaka i novanih ustanova. bankokratija (ital. banco, gr. krateo vladam, gospodarim) gospodareve banaka dravnim poslovima, vladavina velikih novanih zavoda i njegovih predstavnika. bankrot (ital. bancarotta, nlat. bancus klupa, rumpere slomiti) slom banke, obustava plaanja, nesposobnost plaanja i odgovaranja svojim novanim obavezama, postradalost; fig. potpuna propast, stradanje; bankrotstvo. bansek (nem. Band-sage) zan. mainska testera tra ara; bonsek. bantam (eng. bantam petli) sp. bantam kategorija bokser, rva i diza tereta teak izmeu 50,75 i 53,5 kg (nazvan po bantam-kokokama najsitnijoj vrsti kokoaka, moda poreklom sa Jave). bando (eng. banjo) kuz. v. bendo. baobab (amh.) bog. dinovsko hlebno drvo, visoko do 20 m i debelo do 9 t, sa osveavajuim plodovima, raste u arkim krajevima Afrike; plod, lie i kora slue i kao lek, naroito protiv groznice (nlat. Adansonia digitata). baptizirati (gr. baptfzo, fr. baptiser) krstiti, krtava ti; nadenuta ime. baptizma (gr. baptisma) crkvena tajna krtenja; krtenje, krtavanje. baptisterij(um) (gr. baptisterion) krstioni-ca, kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krtenje. baptisti (gr. baptizo) pl. lanovi hrianske sekte koji odbacuju krtavanje dece, trae da se krtavaju samo odrasli, tj. oni koji su svesni akta koji se nad njima vri. bar (gr. baros teina, pritisak, teret) 1. dinamika jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. bar (eng. bar) 2. krma, livnica, kafana sa alkoholnim i drugim piima; amerikan--bar krma bez stolova i stolica, u kojoj se pije i jede stojei. bara (fr. barre) poluga; motka, ipka; pregrada, brana u sudnici; gomila peska ili stenja na uu reke ili na ulazu u prista-nite, sprud naslaga; pregrada izmeu konja u konjunici. bara (fr. barrage) brana, ustava; pregrada, greda kojom se zapreava put, rampa; kaldrmarina; taksa za prelazak preko mosta,

mostarina; voj. barana vatra zaprena vatra, preprena vatra. baraist(a) (fr. barragiste) uvar brane, rampe. baraka (fr. baraque) daara, trona kuica, straara; duan od dasaka, obino u blizini vojni kih logora i mesta gde radi vei broj radnika itd. barakan (arap. barakan, ital. barracano, fr. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake, veoma gusta i teka, slina platnu; iroka arabljanska haljina od te tkanine; up. berkan. barakirati (fr. baraquer) smestiti u barake; stanovati u logorskim kolibama, daarama. baranda (tl. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. barat (ital. baratto, fr. barat) trgovanje, razmena, trampa. baraterija (ital. baratteria) kor. svaka nepotena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na tetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata; podvala, prevara, potkradanje, kri-jumarenje. baratirati (ital. barattare) trgovati davanjem robe za robu, trgovati razmenom, trampiti. barato-trgovina (ital. baratto) razmena, trampa, trgovina kod koje se daje roba za robu, naroito uobiajena u knjiarstvu. barba (lat. barba, ital. barba brada) ika, ia (u Dalmaciji); in barbam (lat. in barbam) u bradu, tj. u brk, u lice. barbakana (fr., ital. barbacane, nlat., nm. barbacana) voj. spoljanji zid utvrenja sa pukarnicama; straarske kula; propust za vodu, za svetlost. barbar (gr . barbaros) v. varvarin. barbarizam (gr. barbarismos) gran. upotreba stranih rei i izraza u govoru i pisanju, naro ito za ona znaenja za koja imamo nau re, npr.: najder, uster; bez da sam znao, pola tri, imate li to za jesti, nazvati telefonom itd., gruba jezika greka, na tetu jasnosti i istote jezika; kovanica, pogreno upotrebljene re; varvarizam. barbarizirati (gr. barbarfzo) uiniti neto barbarskim, pobarbariti; greiti se o previla i istotu jezika, govoriti u kovanicama, iskvareno, nepravilno; var- ' varizirati. barbarin (gr. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grki, dakle tuinac, stranac; kod Rimljana: narodi koji nisu imali grkog ni rimskog obrazovanja; danas: neobrazovan, grub, surov ovek, divljak; barbar, varvarin. barbarski (gr. barbarikos) prvobitno: strani, tuinski; neovean, grub, surov, divlji; protivan duhu i pravilima jezika; barbarski ornament gotski, keltski i

barbarstvo

103

barkarola (ulice, mostove) u cilju odbrane; dizati (ili: praviti) barikade; barikadirati se ograditi se, zatvoriti se dobro; fig. izdvojiti se, usamiti se. barilalija (gr. barys teak, laleo govorim) med. teko, oteano govorenje, teko izgo-varanje rei. barilja (um. barilla) hen. neista panska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barimetrija (gr. barys teak, metria) v. barometrija. bariolaa (fr. bariolage) arenilo, naa-ranost; neukusno, suvie areno slikarstvo. bariolirati (fr. barioler) arati, naara-ti, proarati, protkati arenilom. barioni fiz. opti naziv za dve grupe elementarnih estica, i to za: nukleone i hiperone. barisomatija (gr. barys teak, soma telo) med. tromost, ugojenost, gojaznost. barister (eng. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. barisfera (gr. barys, sphaira lopta) geol. Zemljine jezgro, sastoji se, verovatno, od tekih elemenata, nikla, gvoa i dr. baritimija (gr. barythymfa) zlovolja, seta, tuga, neraspoloenje. bariton (gr. barys jak, dubok, tonos ton) muz. duboki tenor ili visoki bas, muki glas izmeu basa i tenora, koji se kree otprilike izmeu A" do a"; muziki instrument sa icama, eufonijum (u vojnoj muzici). baritonirati (gr. barytoneo naglasim gravisom) gram. jedan slog, naroito poslednji slog rei, ostaviti nenaglaen; muz. pevati bariton. baritonist(a) (gr. barys, tnos) muz. peva koji peva bariton. baritonon (gr. barytonon) gram. re kod koje je poslednji slog nenaglaen. barifon (gr. barys, phone glas) muz. peva koji peva dubok glas, tj. bas, basist. barifonija (gr.) muz. dubok glas, bas; med. tekoa govorenja kao bolesno stanje. baricentrum (gr. barys, kntron) fiz. teite. barjak (tur. bayrak) zastava, steg; eta vojnika; bajra. Barjam (pere. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini; prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana; drugi, kurban bar jam, praznik rtve, zove se zbog toga to se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji, a slavi se 70 dana posle prvog barjama; Bajram. barka (ital. barca, fr. barque) un, mali amac, laica; velika trgovaka laa sa tri katarke. barkarola (ital. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera; pesma u e-

ovima slini oblici ornamenata; varvarska. barbarstvo (gr. barbaros) neobrazovanost, neuljuenost; grubost, surovost, divlja-tvo; varvarstva. barbirati (fr. barbe, barbifier) brijati, i-ati; kuv. skidati krljut sa ribe. barbiton (gr. barbiton) muziki instrument starih Grka sa mnogo ica, slian liri; ua. polihord. bard (eng. bard, kelt. bardd) pesnik i peva starih Gala i ostalih keltskih naroda, koji je pevao, uz pratnju harfe, u slavu junaka i bogova; pesnik. bardak (tur. bardak) zemljani sud za vodu; drveni, zemljani ili bakarni sud u kome se dri rakija ili vino. bardiljo (ital. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. bardit (nlat. barditus) ubojna pesma barda. guslarska pesma. bardo (fr. bardot, ital., p. barda, arap. albarda) tovarna ivotinja, mlada mazga; fig. ovek koji izvlai sve na svojim leima, pepeljuga. barelo (ital. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci; zatim: sedite kapetana policije i zatvor; danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. bare (fr. barege) prvobitno: laka vunena tkanina, na zvana po mestu Bare u Pirinejima; sada: sve slino tkane materije od vune, svile i pamuka. barel (eng. barrel bure, burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tenosti (163,55 1 u Engleskoj, 158,98 1 u SAD) bareljef (fr. bas-relief) plii, slabije ispupen vajarski rad na ravnoj povrini; up. reljef. bereta (fr. barrette, ital. berretta, nlat. barretum) kapa uopte; okasta ili okrugla kapa bez tita, kakvu nose na slubi sudije, svetenici itd. bari- (gr. barys) predmetak u sloenicama sa znaenjem: teak. baribal zool. vrsta malih, crnih medveda u Sev. Americi, Japanu i dr. bariglosija (gr. barys teak, glossa jezik) med. v. barilalija. barijera (fr. barriere) pregrada, brana, branik; pregrada od reetaka; granica, mea; pogranine utvrenje; zaklon, odbrana; varoka kapija, ulaz gde se plaa troa-rina, eram; fig. smetnja, prepona, prepreka. barij(um) (nlat. baryum, gr. barys teak) hem. element, atomska masa 137,34, redni broj 56, znak Va. barikada (fr. barricade) brana, pregrada uzanih mesta (ulica, mostova) u cilju odbrane; fig. graanski rat, ulina borba; smetnja, prepreka. barikadirati (fr. barricader) pregraditi, prepre iti, zatvoriti uzane prolaze

barkasa

104

baso obligato baron (nlat. baro, fr. baron, ital. barone) plemika titula, stepen plemstva izmeu grofa i plemi a; fig. jak, hrabar ovek, junak, vitez. baronat (nlat. baro) posed za koji je Vezana baronska titula; baronija. baronese (ital. baronessa) baronova k i. baronet (eng. baronet) titula engleskog naslednog plemstva; lan nieg plemstva, izme u barona i viteza. baronija (fr. baronnie) v. baronat. baroskop (gr. baros, skopeo) stariji naziv barometra; danas: naroita vrsta barome-tra (sa kamforom, niadorom i alitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje ho e li vreme biti vedro ili mutno; up. dazimetar. barotermometar (gr. baros, thermos topao, metron) termometar za merenje take kljuanja vode, koja je nia to je visina na kojoj se ona odreuje vea; up. hipsotermo-metar. barotropizam (gr. baros, trpos obrt, pravac) bog. v. geotropizam. barofon (gr. baros, phone glas) ovek koji ima dubok ili grub glas. bartolinitis med. zapaljenje bartolinijskih, usminskih lezda. Bartolomejska no ili Pariski krvavi pir, no od 24. avgusta 1572, na dan sv. Bartolomeja, kada su hugenoti pobijeni u Parizu. barut (tur. barut) prah za vatreno oruje. bas (ital. basso, gr. basson, dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. najdublji muki glas; najdublji glas u vieglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima, osnova harmonije; instrument koji proizvodi bastonove. basamak (tur. basamak) preaga na lestvama, stepenica na stepenitu. basa otava (ital. bassa ottava) pl. uz. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu nie. basen (fr. bassin, ital. batino) reno korito; voda veta ki ogra ena (u parkovima i sl.); mesto u pristanitu gde stoje lae; kotlina; bazen. baset (ital. bassetto) kuz. mali kontrabas sa tri ice. baseto (ital. bassetto) kuz. duboki tenor, bariton; up. bastaj. basileus (gr. basileus) kralj; titula drugog arhonta u staroj Ateni. basist(a) (fr. bassiste) peva koji peva bas; svira koji svira bas. baskitbol (eng. basket-ball) sp. koarka. bas-lis (fr. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. basma (tur. basma) l. tanka arena pamu na tkanina, cic; 2. tampa, tampana knjiga. bason (fr. basson) muz. v. fagot. baso obligato (ital. basso obbligato) mu?, glas basa koji vodi melodiju.

tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare, mandole i dr.); tako e: barkerola. barkasa (tl. barcaza) hor. najve i amac na ratnim brodovima, sa katarkama, jedrima i malim topovima. barkerola (ital. barcherolla) etni amac bez katarke, gondola; up. barkarola. barketa (ital. barchetta) un, mali amac, laica, barkica. barmen (eng. barman) vlasnik ili poslovoa bara; kelner u baru. barne (nem. Vaggep, fr. barres) al. gimnastike sprava: dve okrugle, paralelne (i vodoravne) motke, svaka uvrena na dva stuba, razboj. baro- (gr. baros) predmetak u sloenicama sa zna enjem: teina, pritisak. barogram (gr. baros, gramma slovo, pismo), hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdunog pritiska. barograf (gr. baros, grapho) eteor. aparat koji belei promene u vazdunom priti-sku, barometar koji sam sebe registruje prave i tzv. barografsku krivulju; up. barogram. barok (port. barrocco) apx. v. barokni stil. barokan (port.) nepravilan, nastran, udan, smean; baroknim naziva ju se one pojave u ivotu i umetnosti koje svojim preteranostima, iskrivljenostima i protivre-nostima izmeu sredstava i cilja, materije i forme, izazivaju utisak ne ega na-stranog i ludog; barokna poezija uena, dvorske, visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. barokni stil (port. barrocco, gr. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI, HUP vek i prvu polovinu HU veka, dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco); ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju, pri-bliujui se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj; barok. baromakrometar (gr. baros teina, makros visok, metron) vaga za decu, koja meri u isto vreme i visinu i teinu. barometar (gr. baros, metron) fiz. sprava za merenje vazdune teine, vazdunog pritiska. barometarski (gr.) koji se tie barometri-je; barometarski maksimum najvii vazduni pritisak, najvie stanje barome-tra; barometarski minimum najnii vazduni pritisak, najnie stanje barome-tra. barometrija (gr. bros, metrfa) merenje vazdunog pritiska; vetina rukovanja barometrima; barimetrija. barometrograf (gr. baros, metron, grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdunom pritisku; up. barograf.

baso ostivato

105

baton

baso ostinato (ital. basso ostinato) muz. stalno ponavljanje jedne teme u basu. baso profondo (ital. basso profondo) ta dubok glas. baso ripijeno (ital. basso ripieno) kuz. bas koji prati. basta! (ital. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. bassetaille) muz. glas izmeu bari-tona i basa, dubok bariton; takoe: ba-reljef. bastard (ital., nm. bastardo) vanbrano dete, kopile; zool. melez koji dolazi od spari-vanja razli itih vrsta (npr. konja i magarca, vuka i psa); vot. biljka koja je postala spolnim ukrtanjem dveju razli itih biljnih vrsta; trg. vrsta fine i guste pamune tkanine; bastardna vuna, najslabija vuna na ov ijem krznu; bastardna menice lana menica, sa potpisom lica koje ne postoji; bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego irinom. bastardirati (ital. bastardo) bog. razmnoa-vati se putem ukrtanja razli itih vrsta. bastilja (fr. bastille) tvrava, kula, utvren zamak s kulama koji slui kao tamnica; Bastilja uvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. jula 1789. za vreme Luja XVI. bastion (fr. bastion) fort. utvrenje, grudo-bran. bastionirati (fr. bastion) voj. utvrditi, podignuti utvrenje (ili grudobran). bastonada (fr. bastonnade) batinanje; batinanje po tabanima u Turskoj. bastovirati (ital. bastonare) batinati, naroito po tabanima. bat novana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). batavija polusvilena tkanina koja se izra uje na Javi; ime dobila po gradu Bata-viji. bataliti (tur. battalmak) pokvariti neto, poremetiti; fig. okaniti se ega, napustiti (neku nameru, zamisao i sl.). bataljon (lat. battuere biti se, tui, fr. bataillon) voj. odred vojske koji predstavlja, prema formaciji, treinu ili etvrtinu peadijskog puka, obino sa 8001000 vojnika, podeljenih u 4 ete. batard (fr. batarde) pokrivena laka be ka kola na gibnjevima, federima; voj. vrsta starih topova; borbeni ma koji se u borbi drao u jednoj ruci; tip. poluleea francuska slova izme u rond i anglez. batardo (fr. batardeau) voj. privremen zaklon, nasip od kamena. batarizam (gr. battarizo mucam) med. mucanje, zamuckivanje, brzoplet govor. batelaa (fr. batelage) opsenarstvo, maioniarstvo, prevara; hor. tovarenje i istovarivanje la e amcima; brodski saobra aj; brodarina, prevoznina.

baterija (fr. batterie) voj. vie topova (48) iste vrste, sa potpunom opremom i priborom, koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu; kremen, ognjilo na starim pukama; elektrina baterija vie lajdenskih boca koje se, radi veeg elektrinog punjenja, spoje tako da su sve spoljanje obloge s jedne strane i sve unutranje obloge s druge strane meu sobom povezane; galvan-ska baterija spoj vie galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jae struje ili vieg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). batibij(us) (gr. bathys dubok, bios ivot) biol. onaj koji ivi u dubini, izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 18251895) i njim nazvao organsku prasluz, koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u ivotinje ni u biljke, nego predstavlja neko neutral-no meucarstvo prabia ili protista, jedno jednoelijsko organsko bie u morskoj dubini. batimetrija (gr. bathys, metron) merenje dubine; batometrija. batirati (fr. battre, ital. battere, lat. battuere udariti, lupiti) ma. izbiti protivniku ma iz ruke. batiskaf (gr. bathys dubok, skaphos brod, laa) dubinski brod", ureaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za prouavanje mora i okeana na velikim dubinama. batist (fr. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. batisfera (gr. bathys dubok, sphalra lopta, kugla) 1. morska dubina; 2. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina; 3. morski omota Zemlje. batifon (gr. bathys, phone) muz. duvaki instrument sa dubokim tokovima (prona en 1829. u Berlinu). batli (pere.-tur. bahth) srean; koji donosi sreu. batman (fr. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju; lupanje srca; ma. udar po protivnikovom mau; nuz. dvostruki udar; zamajni udar klatna na asovniku. bat-metal belouta meavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za sve njake i druge predmete). batoar (fr. battoir) mlat, tu ak za loptu; pljosnata maka, praklja a. batoliti (gr. bathos dubina, lithos kamen) pl. geol. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena, ponajvip!e grani-toidnih. batologija (gr. battologia) nepotreban govor, lupetanje, tru anje, naklapanje. batomstar (gr. bathos dubina, metron) sprava za merenje morske dubine. batometrija (gr. bathos, metrfa) v. batimetrija. baton (fr. baton, nlat. basto) tap, prut, palica, naroito maralska palica; muz.

batonda

106

beatikum

dirigentova palica za davanje takta; znak za mirovanje. batovda (ital. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja; up. batuta. batos (gr. bathos dubina) niskost, prostota u govoru i pisanju. batofobija (gr. bathos, phbos strah) med. strah od dubine ili visine, obi no praen vrtoglavicom. batrahij(um) (gr. batrachos aba) med. v. batrahus. Batrahomiomahija (gr. Batrachomiomachfa) Boj aba sa mievima", uveni gr ki komini junaki ep, koji se pogreno pripisuje Homeru, parodija Ilijade. batrahus (gr. batrachos aba) med. prit ispod jezika; batrahijum. batrij(um) (gr. bathron postolje; klupa, sedite) med. hirurka postel>a, klupa; sprava za nametanje i aenih udova. batrum (gr. bathron) med. v. batrijum. batuta (ital. battuta) muz. udarac za takt; ma. jak udarac du protivnikovog ma a kome je cilj da se protivnikov ma izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvo enje udara na protivnika; skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama; saltomortale napravljen preko konja. bauer (nem. Bauer seljak) u ahu: peak, pion. Bauhaus (nem. Bauhaus) kola za arhitektu-ru i umetniko odlikovanje koju je 1919. god. u Vajmaru osnovao arhitekta V. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one, a naro ito arhitekture, tenje priblie zanat-stvu i funkcionalnosti. Po dolasku na-cista na vlast 1933. kola je raspupggena i 1937. nastavila rad u ikagu. baft (pere. baft) trg. vrsta istonoindijskih, obi no belih katunskih tkanina. Bah (gr. Bakchos) kit. v. Bahus. bahaizam napredni pravac u babizmu, koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bahanalije (lat. Bacchanalia) pl. kod starih Rimljana: orgijske i mistine sveanosti u ast boga Baha; fig. pijanke, terevenke, burno veselje. bahant (gr. Bakchos, lat. bacchans) Bahov svetenik kod starih Riml>ana. bahanti (gr. bakchos, lat. bacchans) pl. kod Rimljana: u esnici u Bahusovim sveanostima; u srednjem veku: putuju i aci (vaganti). bahija (p. bahio) zaliv; vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. bahijus (gr. Bakcheios) metrika stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naroito u himnama bogu Bahu). bahur (hebr. bachur) jevrejski student koji se bavi prou avanjem Talmuda, poznavalac hebrejskih zakona.

Bahus (lat. Bacchus, gr. Bakchos)' mit. bog vina, sin Zevsa i Semele; fig. vino; dobar vinopije, pijanica, bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). bacilarije (nlat. bacillaria) pl. v. bacili. bacili (lat. bacillum pruti, tapi) med. bakterije koje imaju oblik tapi a, iza-zivai tifusa, tetanusa, srdobolje; vrenja buterne kiseline i dr.; bacilarije. bacilofobija (lat. bacillum tapi, gr. phbos strah) med. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila), osobina onih koji su u stalnom strahu da e se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju, dodiru nekog predmeta, vonji javnim saobra ajnim sredstvima i dr.). baca (tur. baca, pere, bage) dimnjak; pukarnica. ba (tur. bas) l. prednji kraj la e; 2. u polu sloe nicama: glavni, najstariji: ba-knez; ba- arija i dr. baa (tur. basa) stareina, poglavar. baiboz(l)uk (tur. basibozuk) ist. vojnici neredovne turske vojske; nedisciplinova-na vojska. baka (tus. baska) napose, odvojeno, zasebno, posebno. balik (tur. bahk) marama koja pokriva glavu, vrat i ramena. bamalik (tur. basmaklik) novac za papu e", deo prihoda sultanije koji se sastojao od nov anik kazni za umske krivice. bata (tur. bahce) v. ba a. batovav (tur. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povr a, vrtar, povrtar. ba a (tur. bahce) vrt, gradina; bata. ba- arija (tur. bacarz) glavni trg, obino pokriven. ba- au (tur.) narednik u turskoj vojsci. bdelometar (gr. bdella pijavica, metron) med. staklena sprava za isisavanje krvi, koja zamenjuje lekarsku pijavicu. bdelotomija (gr. bdella, temno seem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred zavretka repa sa trbune strane, radi ispranjavanja i odranja ivotinje. beanizam (nlat. beanus) glupo i neotesano dranje (ili: ponaanje). beanus (nlat. beanus, fr. bec-jaune, bejaune) novajlija, utokljunac, poetnik; student prve godine, bruco; glup i neotesan ovek. beata (lat. beata) blaena, srena; im. bogomoljka. beata virgo (lat. beata virgo) blaena devi-ca, tj. majka boja, bogorodice. beate memorije (lat. beatae memoriae) blaene, svete uspomene (pokojnik). beatizam (lat. beatus blaen) pravljenje svecem, tobonje svetost, licemerstvo. beatikum (lat. beaticum) poslednja pomast, pri est samrtnika kod katolika.

beati posidentes

107

bekerel

beati posidentes (lat. beati possidentes) sreni su oni koji imaju, blago onima koji imaju. beatitudo vestra (lat. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). beatifikacija (lat. beatificatio) posvei-vanje, proglaenje za sveca, uvr enje u red blaenih od strane pape, posle ega dolazi akt kanalizacije; fil. elektrina beatifikacija elektrini eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). beatifikovati v. beatificirati. beatificirati (lat. beatificare) posvetiti, proglasiti svecem, uvrstiti u red svetitelja. bebi (eng. baby) malo dete, detence, beba. bevanda (ital. bevanda) vino, naroito crno, pomeano s vodom (u Dalmaciji). beg (tur. bey) 1. veliki posednik i vlastelin, plemi u staroj Turskoj; 2. zapovednik, upravnik jedne oblasti, knez; 3. titula, koja se stavlja obi no iza imena, gospodin, gospodar. begevisati (tur. begenmek) l. svideti se, dopasti se, dopadati se; 2. izabrati, oda-brati neto po svom ukusu; 3. odobriti, odobrava, biti saglasan s ne im. beging (eng. begging) platno za pakovanje. begine (nlat. baga, eng. beggar) pl. vrsta katolikih kalu erica naro ito rairenih u XI i H veku, najstariji red posveen bogougodnom radu, negovanju bolesnih itd.; fig. bogomoljke, one koje se prave sveticama; betuine, begute. beglerbet (tur. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i gra anski, stareina neke oblasti, pokrajine u staroj Turskoj. begluk (tur. beylik) 1. tursko dravno imanje; 2. begov posed (dobiven od sultana); 3. besplatan rad raje na begovom imanju; 4. stoni trg. begoglija (tur.) begov sin. beguine (eng. beggar) pl. v. begine. begum (tur.) udova-carica, udovica velikog gospodina; titula jedne indijske kneginje. begute (eng. beggar) hi. v. begine. bedak (pere. bedak tur. bedaf) glupak, luda, budala; pr. bedast. bedevija (arap. badawiyy, tur. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine, obi no arapske. bedeker putni vodi, knjiga, priru nik za turiste (prema imenu nema kog izdava a K. Baedecker-a). bedinerka (nem. Bedienerin) ku na pomo ni-ca samo u odre ene dane ili sate; bedine-. rica. bediverica v. bedinerka. bedlemit (eng. Bedlam, bedlamite) ludak, onaj koji ivi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). bedminton (eng. badminton) sp. igra slina tenisu; igra sa reketima i lopticama sa

usa enim perima na jednoj strani, preko mree razapete 155 st od zemlje. beduina (arap. badawiyyun) kod. enski ogrta sli an arabljanskoj nonji. beduivi (arap. badawiyyun) pl. stanovnici pustinje, skitala ka arapska plemena u arabijskim, sirijskim i severoafri kim pustinjama, koja su ivela od sto arstva i plja ke. Be-dur (ital. B-dur) kuz. tvrdo zvu anje sa osnovnim tonom b; suprotno: Be-mol. be (fr. beige) koji je bledosme e boje; neobojen, prirodne boje. bez (hebr. beth-din) l. jevrejska sudnica, tribunal koji sa injavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. bez (tur. bez) 2. platno. bezbeli (tur. besbelli) dabome, zaista, naravno. beze (fr. baiser) poljubac; kuv. vrsta kola a punjenih penom od jaja i e era. bezemon (hol. bezemschoon) trg. odbitak na ime onoga to ostaje u sanducima ili buri ima pri ispranjavanju, naro ito kod neprera enog e era. bezeta (fr. bezette) crvena minka, fino tanko platno, jako obojeno koenilom boja koju upotrebljavaju poslastiari za bo-jadisanje kola a. bezistan (pere. bezistan) trg, trite, deo trga pod krovom, pokrivena arija, naro ito u Carigradu; bezisten. bezisten (pere. bezistan) v. bezistan. bezmen (fr. baisemain) celivanje ruke, rukoljub; vazalsko, klevetni ko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. bezoan (fr. besoin, ital. bisogno) potreba, potrebnost, nuda, oskudica, siromatvo; o bezoan (fr. au besoin) u slu aju potrebe, kad bude nuno; adres o bezoan (fr. adres-se au besoin), trg. na menicama: adresa po potrebi, tj. upu ivanje menice na tre e lice, ako bi trasat odbio primanje. bezoar (fr. bezoard, pere. padzehr) fark. vrsta protivotrova sastavlena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. bezoardika (nlat. bezoardica) pl. far, protivotrovi. bejzbol (eng. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom, u kojoj na svakoj strani igra devet igra a; lopta za tu igru. bek (eng. back) sp. igra iz ue odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka, levog i desnog). bekasina (fr. becassine) zool. barska ljuka, ritska ljuka. Be-kvadrat muz. etvoroutlasto V", razreavaju i znak kojim se jedna poviena ili sniena nota vra a na prvobitni stepen. bekerel (skr. Bq) fiz. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Me unarodnom sistemu; predstavlja jedan

bekon

108

bengalo

radioaktivni raspad u sekundi; naziv po francuskom nauniku A.A. Bekerelu (18521908); ranija jedinica kiri. bekon (eng. bacon) kora slanine, osuena polovina (strana) svinje, bez glave, kime, butne kosti i lopatice. bekuordejn (eng. backwardation) trg. u trgovini dravnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi; up. deport. bekrija (arap. bukraiyy, tur. bekri) pijanica, lola. bel jedinica za merenje jaine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu, izumitel>u telefona); oznaka b; up. decibel. beladona (ital. bella donna lepa ena") bog. (Atropa Belladonna) velebilje, bun, balan, paskviza, kurjaa, vinika, ludaa; bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od sveeg soka lia ove biljke, glavni sastojak atropina. beladonin (ital. bella donna) hen. organska baza koja se dobija od korena i lia velebilja; upotrebljava se, kao sredstvo za ulepavanje, radi poveanje zenica. belaj (arap. bala tur. bela) l. nesrea, zlo, jad, nevolja, patnja, muka; 2. fig. avo, vrag. belanda (ital. belanda, fr. belandre) mor. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. belvedere (ital. belvedere lep izgled) kula, ardak na kui, letnjikovcu ili kakvom uzvienom mestu odakle je lep izgled (belvi); deo Vatikana u kome se nalazi uveni kip Apolonov. belvi (fr. bellevue) v. belvedere. belegija (tur. belegi) brus za otrenje kose. beledin trg. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. belelaks trg. vrsta istonoindijske svilene tkanine, sline taftu. belemniti (gr. belemnon oruje za hitanje, strela) geol. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. belenzuka (tur. bilezik) 1. narukvica, grivna; 2. karika, pavta; 3. al. okovi na nogama, lisice. bel-espri (fr. bel-esprit) lep duh, tj. pametan i duhovit ovek. beletrist(a) (fr. belles lettres, belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom, zabavni pisac. beletristika (fr. belles-lettres knjievnost) ona grana literature koja ne slui ni religioznim, ni naunim, ni praktinim ciljevima, dakle pesnipggvo u stihu i prozi, zabavna knjievnost svake vrste, feljton, estetska i knjievna kritika. Belzebub (hebr. Baal-Sebub) mit. boanstvo starih Filistinaca; kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiavo, avolski poglavica. beli (arap. bala, tur. belli) poznato, jasno, izvesno, bez sumnje. belikozan (lat. bellicosus) ratoboran, ratniki. bel kanto (ital. bel canto) kuz. lepo pevanje; pravac u muzici koji tei za to savre-

menijom reprodukcijom tona i za virtuoznou u izvoenju. belmontin hen. ist parafin koji se dobija od petroleuma; upotrebl>ava se naroito za pravljenje svea. belogardejac (rus. belogvardeec) beli gar-dist", nezvanian i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove, Vrangelove i dr. vojske koja se, za vreme graanskog rata u Rusiji, borila protiv boljevike; fig. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadanjeg reima u SSSR. belomantija (gr. belos strela, manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). Belona (lat. Bellona) mit. boginja rata kod Rimljana, sena Marsova. belt (skand. Belt) tesnac, moreuz. belim (tur. belki) moda, valjda, verovatno. beluga (rus. beluga) zool. riba jesetra-mo-runa; kao kamen tvrda masa koja se u veliini kokoijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna; beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. belum internecinum (lat. bellum internecinum) rat do istrage. belum omnijum kontra omnes (lat. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih, opti rat; fil. prvobitno prirodno stanje oveanstva, pre obrazovanje drutva (Hobsova pretpostavka). belite (p. belchite) vrsta panske vune, nazvane po gradu Belite. bema (gr. bema uzvienje) pregraeno mesto za svetenike u grkim pravoslavnim crkvama, naroito vladiin sto. bematin-svee pl. svee izraene od neke meavine parafina i stearina. Bembaa (tur. bend-baci glavna brana) predgrae Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je sluila za dovod vode). Be-mol (ital. Be-moll) uz. zvuanje sa osnovnim tonom b; suprotno: Be-dur. ben (hebr. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime oevo; npr. Solomon ben David=Solomon, Davidov sin. bena (tur. bon) budala, luda, glupan. benares (ind. Benares) istonoindijska srebrna tkanina, brokat, nazvala po gradu Benaresu. bengal (eng. bengal) polusvilena tkanina, mus-lin sa prugama u vie boja. bengali (eng. Bengal) pl. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroenika. Bengalija (eng. Bengal) oblast u severoisto-nom delu Indije. bengalo (beng. bangla, eng. bungalow) jednospratna kua, na Dalekom istoku, od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka), s krovom od slame ili crepa; slui za turiste, lovce itd.

bengalske vatra

109

bergonizacija

bengalske vatra poznata vatrometna smesa alitre i sumpora, gori lagano crvenim, utim, zelenim ili belim plamenom. bengal strajp (eng. bengal stripe) trg. muslin sa prugama u vie boja. bendi (eng. bandy) sp. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom, prete a hokeja; igra se u Skandinaviji i SSSR. ben eluk (pers.-tur. bengilik, bencilik) 1. opojna trava (napitak); 2. ma ije, ini. bene (lat. bene) dobro, val>ano, lepo. bene va lete! (lat. bene valete) iveli! budite zdravo! beneventana (po ital. kneevini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma; javilo se (u drugoj polovini U v.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu, odakle se proirilo najpre u kneevini Benevento, a onda i po celoj junoj Italiji; to pismo je iz Italije prelo i u Dalmaciju, gde se u mestimino] upotrebi zadralo do XTV v. benevole lektor (lat. benevole lector) blagonakloni itaoe! benevolentan (lat. benevolens) blagonaklon, naklonjen, odan. benevolencija (lat. benevolentia) blagonaklonost, naklonjenost, milostivost. benevreke (alb. benevrek) uske suknene akire; benevreci. benediktiner (fr. benedictin, nem. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome to su ga najpre poeli spravljati kalueri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). benediktinci al. kaluerski red sv. Bene-dikta (480543), osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benedikpija (lat. benedictio) u katolikoj crkvi: blagoslov, blagosiljanje. benedikpija apostolika (lat. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa, pravei znak krsta, daje triput godinje celom katoli kom svetu. benedicirati (lat. benedicere) blagosloviti, blagosiljati. benedicite (lat. benedicite) molitva pre obreda u katolikim manastirima; blagosiljanje, blagoslov. benemerit (lat. bene meritus) vrlo zasluen ovek. benefaktor (vlat. benefactor) dobrotvor, dobroinilac. benefakcija (lat. benefactio) dobroinstvo, dobrotvorstvo, beneficancija. benefis (fr. benefice) predstava u korist nekog glumca. benefic (lat. beneficium) dobit, zarada, korist; prihod; prvenstvo, povlastica; predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja, korisnica. bensficija (lat.) dobit; povlastica. beneficijalni (nlat. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tie crkvenih prihoda.

beneficijant (nlat. beneficians) dobroini-lac, dobrotvor. beneficijar (nlat. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica, napr. od neke predstave korisnice; primalac prihoda crkve; up. beneficijat. beneficijat (nlet. beneficiatus) v. beneficijar; takoe: ak koji prima stipendiju, blagodejanje, blagodejanac. beneficij(um) (lat. beneficium) v. benefic. benzin (nlat. bezoe) hen. tena i lako zapaljiva smea ugljovodonika, dobija se iz nafte, rastvara se u alkoholu, slui kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. industriji. benzol hem. tean, bezbojan, aromatian ugljovodonik, S6N6, lako isparljiv i za-paljiv, dobija se iz katrana kamenog uglja. benignitet (lat. benignitas) dobrota, dobrodunost, dareljivost; med. bezopasnost, prolaznost bolesti. ben-mari (fr. bain-marie) kuv. zagrevalo vodom, posuda vrue vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se odrala toplota. bentonit (po Fort Benton-, SAD) vrsta gline, sadri vie od 50% montmorilonita; upotrebljava se pri vaenju nafte, izradi kalupa za livnice, eli ane i dr. bentos (gr. bentlos dubina) biol. ivotinje i biljke koje ive na morskom dnu. bendo (eng. .banjo) gitari slian severnoameriki crnaki muz. instrument sa 57 crevnih ica; naroitu ulogu danas ima u dez muzici. belje (fr. beignet) kuv. utipak, priganica, krofna. benjovr (fr. baignoire) l. kupalite, kupatilo, banja; poz. loe u parteru graene u obliku kade, tj. spreda uzane, a pozadi iroke; 2. kada za kupanje. beotski (gr. Boiots) pril. iz Beotije, tj. glupo, nespretno, tromo. Beoani (gr. Boiotos) stanovnici starogr-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima; otuda: ne-spretakovi i, glupaci. berat (arap. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naroite povlastice; carsko pismo kojim se neko postavlja na neki poloaj; pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. beraha (hebr. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. berberiva (nlat. berberis) uta boja koja se dobija iz korena biljke utike. berberis (nlat. berberis vulgaris) bog. utika. bergami (ital. bergamo) pl. zidni tepisi izra eni u talijanskoj pokrajini Bergamo. bergamota (ital. bergamotto) carska kruka, vrsta plemenitih kruaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. bergonizacija med. v. elektrogimnastika.

berdanka

110

bertijonaa

berdanka (eng. Berdan) puka ostragua, nazvana po pronalazau Amerikancu Berdanu ( + 1893), ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj peadiji. bere (fr. beret) plitka i okrugla francuska kapa; beretka. berekin (ital. birichino) rasputen deak, deran, mangup. bereta (ital. berretta) v. bere. berera (fr. bergere) pastir ka; iroka, postavljena naslonja a; ukras za glavu; fig. ljubavnica, dragana. bererak (fr. Bergerac) vrsta finog francuskog vina, nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. bererija (fr. bergerie) tor za ovce; ovar-stvo; pastirska pesma i igra. berza (fr. bourse, ital. borsa, nlat. bursa koa, krzno; tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovaki svet radi zakljuivanja poslova, naroito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza), zatim sa robom: itom, ugljem i sl. (produktna berza); novana pijaca, novanik; berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima, koji trguju na ber-zi; berza rada ima za zadatak da utie na trite radne snage time to usredsreuje ponudu i tranju i, na taj nain, utie na suzbijanje besposlice; up. burza. berzanski uzvisi trg. mesni obiaji koje je utvrdila uprava jedne berze, a koji vae za poslove obavljene na toj berzi. berzerkeri (nord. ber-serkr) tig. oni koji se pojavljuju u koi medveda", polumitske linosti u Norvekoj i na Islandu, ljudi koji, kada pobesne, dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su ili u boj bez oklopa, samo u medveoj koi, i odlikova-li se u borbi divljim besom; fig. besni, plahovita ljudi i ratnici. berzijanci (fr. bourse, nem. Bersianer) pl. v. pod berza. beriberi (ind. beri) med- veoma rairena krvna bolest u Sev. Africi, Australiji i ist. Indiji, koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirin em, koji nema u sebi vitamina be"; glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju ivanog sistema koji se javlja u koenju donjih delova tela i slavljenju srca; = beli skorbut, beavitamknoza. beril (gr. beryllos) min. heksagonalni mine-ral, neprovidan, mutnozelene boje; plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd), ili zelenkastoplave (akva-marii). berilij(um) (gr. beryllos, nlat. berylliumj hem. element, atomska masa 9,02, redni broj 4, znak Ve; beo metal koji ulazi u sastav berila. berilistika (gr. beryllos) gatanje, prori-canje budunosti iz arobnog ogledala (napravl>enog iz berila).

berit-mila (hebr. berit savez, zavet, mila od glagola mal obrezati pokoicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja; uvo-enje u zavet praoca Avrama, zavet obre-zanja, obrezanje. beriet (arap. baraka, tur. bereket) l. letina, plod, rod; 2. srea, napredak. berkan (ital. berracano) gusta i teka tka-nina od vune, kostreti ili kamilje dlake za prevlaenje nametaja. berkelijum v. berklijum. berklijum hen. transuranski element, proizveden vetaki u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley), otuda i naziv; redni br. 97, hem. znak Bk. berkovec (rus. berkovec) mor. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163,805 kg. berkir (eng. berkshire) po eng. gradu Berk-iru nazvana rasa crnih svinja, proizve-denih ukrtanjem sijamske, kitajske i napolitanske rase. berlengo (fr. berlingot) polu-berlina, lake karuce sa dva sedita, bez prednjeg sedita; up. brelengo. berlina (fr. berline) vrsta lakih kola sa etiri sedita i sa zavaljenim arnjevima, berlinska kola. berlingoca (ital. berlingare, berlingozza) italijanski narodni ples. berma (lat. firmare) krizma, crkveni in kojim se krtenje potvruje miropoma-zanjem; up. birma. bermet (nem, Wermut) aromatino desertno vino s pelenom, pelinkovac; up. vermut. berna (fr. berne) kor. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lau; zategnute ebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). bernardinac (nem. Bernhardiner) rasa pasa izmeu doge i ovarskog psa, duge dlake, crvene i bele; upotrebljuju ih kao putovo e kroz snene meave na Sv. Bernhardu (vajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snenim vejavicama. bernardinci pl. bela braa, kalueri katolikog kaluerskog reda, osnovanog 1098. u Francuskoj. berneskan (ital. bernesco) v. bernijeskan. bernijeskan (ital. Berni, bernesco) udljiv, nastran (po nainu pisanja ital. pesnika Bernija, koji je preradio Bojardov ep Zaljubljeni Rolando"). bersaljeri (ital. bersaglieri) pl. strelci (vrsta peadije u ital. vojsci, osnovana 1836. god.). berseza (fr. berceuse) kuz. uspavanka. bert-brodovi (hol. beurt) pl. holandski potansko-trgovaki brodovi koji vre redovan saobraaj na odreenim linijama i imaju povlasticu za prevoenje putnika i robe. bertijonaa (fr. bertillonage) u kriminali-stici: utvrivanje istovetnosti (identi-

besa

111

bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem eline armature (nosi-vost mu je vea od armiranog). be ar (pere. bi-kar bez posla, tur. bekar) l. neoenjen ovek, neenja, momak; 2. lola, bekrija; mangup; 3. najamni radnik, nadniar; 4. ist- najamni vojnik. dehaizam napredni pravac u babizmu, koji ima pristalica i u Evropi i Americi. behar (tur. behar prolee, list i cvet voke) cvet, naro ito cvet ia vo kama. behika (gr. bex, bexos kaalj) pl. med. sredstva, lekovi protiv kalja. becirk (lat. cirkus, nem. Bezirk) srez, kvart, odeljak. bea (tur. besa) mana, nedostatak, greka. beika (tur. besik) detinja kolevka; mehur. belija (tur. besli) l. straar; 2. pripadnik plaene konjice. betek (nem. Besteck) pribor za jelo: no, viljuka, kaika, tanjiri i ubrus. bi- (lat. bis) predmetak u sloenicama koji kazuje da se znaenje drugog dela sloeni-ce dvaput javlja, npr. biandrija, bilupa itd. biangularan (lat. angularis uglovni, kutni) dvougli. biandrija (lat. bi-, bis, gr. aner, andros mu) zakonom zabranjeni brak jedne ene sa dva mua u isto vreme. bianuelan (lat. bi-, annus godina, fr. biannuel) koji izlazi dvaput godinje, npr. asopis. biarda maina za tkanje, razboj (naziv po pronalazau). biartikularan (lat. bi-, articulus zglob) koji ima dva zgloba, dvozgloban. biarhija (lat. bis, gr . arhe vlada) dvovla-e, istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji; up. diarhija. bibacitet (nlat. bibacitas) elja (ili: strast) za piem, sklonost piu. bibere (lat. bibere) piti; bibere greko stope (lat. bibere graeco more) piti po gr kom obi aju (tj. kada se u ije zdravlje pije onoliko aa koliko njegovo ime sadri slova ili koliko mu se jo eli godina ivota); bibere ad numerum(lat. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreen broj aa. biberon (fr. biberon) pijanac, vindija; sisaljka, boca sa cuclom. bibi (fr. bibi) enski eir sa malim titom; muki eir sa uzanim obodom. Biblija (gr. bibHon knjiica, knjiga, biblia knjiice, knjige) Sveto pismo, knjige koje sainjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grkom); biblijska arheologija nauka koja ispituje nain ureenja i ivota, obiaje, umetnost i sl. onih naroda koji se u Bibliji pominju. bkblio- od gr. to biblion u znaenju knjiica, knjiga. bibliognozija (gr. biblion, gnosis poznavanje) poznavanje knjiga, razumevanje u knjige.

fikacija) neke linosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu, 18531914). besa (fr. baisse) l. trg. padanje cena i kurseva dravnih papira, akcija i drugih hartija od vrednosti, kao i robe koja se kotara na berzi. besa (alb.) 2. kod Albanaca: tvrda vera, tvrda re; nekome dati besu dati nekome tvrdu re da mu se ne e nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. besar (fr. baisser) trg. v. besje. bes-bol (eng. base-ball) sp. severnoamerika narodna igra loptom, igra se na igralitu u obliku romboida ije su strane duge 27 t, i sa dva tima sa po devet igra a. besee (po fr. skra.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. Besemerov aparat aparat za proizvoenje elika i bakra. Besemerova metoda postupak pri proia-vanju sirovog gvoa pomou toplog vazduha; v. Besemerov elik. Besemerov elik elik koji se dobija oksidacijom sirovog gvoa, nazvan po vedskom hemiaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer, 18131898). besje (fr. baissier) trg. igra na berzi koji pekulie padanjem vrednosti berzan-skih artikala; besar. beskompromisan (lat. compromissum) koji ne pravi kompromise, nepopustllv, nepomirljiv. bestija (lat. bestia) zver, ivotinja; grubo, divlje; neovek, zver- ovek. bestijalan (lat. bestialis) zverski, ivotinj-ski; grub, divlji, surov, neovean. bestijalnost (lat. bestia) ivotinjstvo, zver-stvo, zverska priroda, skotstvo, skotsko ponaanje, neovenost; skotolotvo. bestijarij(um) (nlat. bestiarium) knjiga sa slikama ivotinja, knjiga sa priama iz ivotinjskog sveta. bestijarijus (lat. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). bestseler (eng. best najbolji, seli prodavati, trgovati) delo koje u odreenoj vrsti postigne najvei broj prodatih primeraka. bega (gr. beta) ime drugog slova grkog alfabeta (R=nae b"); beta-zraci fiz. vrsta radioaktivnih zraka, potiu iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. procesu beta-raspada, a sastavlje-ni su od beta-estica, elektron ili pozi-tron koji izlee iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom; up. alfa-zraci, gama-zraci. beton (lat. bitumen, fr. beton) smesa od ljunka i cementa koja ima svojstvo, poto se ovlai, da se stvrdne kao kamen (u novijoj graevinskoj tehnici igra jednu od najvanijih usluga); armirani beton kada se u betonsku smesu doda jo i gvo e, radi pojaanja; prednapregiuti beton ar-

bibliognost(a)

112

bigotirati

bibliognost(a) (gr.) poznavalac knjiga, onaj koji se razume u knjige. bibliograf (gr. biblion, grapho piem) poznavalac knjiga; pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bibliografija (gr.) poznavanje knjiga, pomona nauka koja se bavi to potpunijim sakupljanjem i opisivanjem tampanih dela ili jedne naune oblasti, ili celokupne knjievnosti jednog naroda; ona moe biti azbuna, hronoloka ili sistemat-ska; obino se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela, a ree donosi i kritike napomene. bibliolater (gr. biblion, latreuo sluim) ovek koji voli i ceni knjige; ovek koji preterano potuje Sveto pismo. bibliolatrija (gr. biblion, latreia sluba) preterano i zanesenjako potovanje Svetog pisma; slepo verovanje svemu to je napisano ili tampane. biblioliti (gr. biblfon, Ifthos kamen) pl. geol. okamenotine lia; otisci lia na kamenu; rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima, pa su dobili mineralan izgled. bibliologija (gr. bibliologia) nauka o knjizi i knjiarstvu uopte, poznavanje Svetog pisma (Biblije); nauka o Svetom pismu; rasprava o raznim izdanjima Biblije. biblioman (gr. biblion, mafnesthai ushii-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz isto spoljnih obzira, npr. radi origi-nalnosti tampe, starosti, retkosti, tehnike opreme, njihove sudbine itd. bibliomanija (gr. biblion, mania ushienje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz isto spoljnih obzira, knjigoljublje. bibliomantija (gr. biblion, manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga, naroito Sveto pismo, nasumce otvori. bibliopeja (gr. biblfon, poieo inim) vetina sastavljano (ili: pisanja) knjiga, spisateljstvo; pravljenje (ili: izrada) knjiga. bibliopol (gr. bibliopoles) knjiar, prodavac knjiga. bibliotaf (gr. biblfon, taphos grob) ,,sahranjiva knjiga", tj. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. biblioteka (gr. bibliotheke zbirka knjiga) knjinice, zbirka knjiga. bibliotekar (gr.) knjiniar, upravnik, rukovalac bibliotekom. bibliotekografija (gr. bibliotheke, grapho opisujem) opisivanje biblioteka; nauka o ureenju biblioteka. bibliotekonomija (gr. bibliotheke, nomfa) nauka o ureenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. bibliofil (gr. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne, bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljaa posebno interesuje.

bibliofilija (gr. biblfon, philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. biblist(a) (nlat. biblista) poznavalac Biblije, objanjava Biblije; onaj koji se dri samo Biblije, bez obzira na predanje. biblioteka (gr. biblfon) struno poznavanje Svetog pisma; nauka o Svetom pismu. biblicizam (gr.) pravac u evangelikoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili ivota. biblicitet (gr.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). bibron (fr. biberon) v. biberon. biva Jiuz. japanski narodni instrumenat, sro-dan lauti, sa 4 ice, po kojima se udara drvenim maljiem. bivak (fr. bivouac) voj. poljski logor; stanovanje vojske pod malim atorima. bivakirati (fr. bivouaquer) okolovati, biti u okolu, logorovati u polju; provesti (ili: provoditi) no pod vedrim nebom. bivalentan (nlat. bi-, valens koji vredi, valere vredeti) he*, dvovredan, od dve vrednosti, koji ima dve vrednosti, naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika, odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa, ili se zamenjuje dvama atomima vodonika, kao npr. kiseonik, sumpor, bakar, cink, olovo, elezo i dr. biver (eng. beaver) trg. engleska pamuna materija, tkana kao oja (upotrebl-ava se za zimske akire). bivertin (eng. beaverteen) trg. grub vuneni porhet. bivijum (lat. bivium) mesto gde se stiu dva puta, raskra, raskrsnice. bigamija (lat. bis, gr. gamos brak) dvobranost, stupanje u nov brak pre no to je prvi razveden, dvoenstvo, dvomuitvo. bigamist(a) (lat. gr.) ovek koji ima dve ene, dvoenac. bigamistki&a (lat. gr.) ena koja ima dva mua, dvomuica. bigarirati (fr. bigarrer, nlat. bivariare) arati, iarati, ukrasiti arama. bigenerian (lat. bis, genus rod, bigener), dvospolan, koji ima dva spola; up. hermafroditski. biglisati (gr. biglao, biglizo) pevati, izvi-jati melodiju (ptice, naroito slavuji). bigot (fr. bigot) onaj koji slepo veruje; bogomoljac; onaj koji se pravi da je strogo religiozan, licemer. bigotan (fr.) koji preteruje u pobonosti, verski zatucan; licemeran. bigoterija (fr. bigoterie) verska zatucanost, preterana pobonost, bogomoljstvo; licemerstvo. bigotizam (fr. bigotisme) tobonja svetost, licemerstvo; bogomoljstvo. bigotirati (fr. bigot) praviti se svecem, pretvarati se, licemeriti.

bigotnost

113

bikonkavav

bigotnost (fr.) v. bigotizam. bide (fr. bidet, ital. bidetto) sud za intimno ispiranje sena; kada u kojoj se kupa sede i; konj e, mali konj. bidens (lat. bi-dens) dvozubac, dvozube vile, dvozube rogulje. biduum (lat. biduum) vreme od dva dana; rok od dva dana; intra biduum (lat. intra biduum) u roku od dva dana. biu (fr. bijou) nakit, ukras, dragocenost, dragulj, dragi kamen. biuterija (fr. bijouterie) trgovina dragocenostima, zlatarske radnja, juvelirska radnja; nakit, dragocenost, dragulji; juvelirska roba. biugje (fr. bijoutier) trgovac dragoceno-stima, zlatar, juvelir. bizam (nlat. bisamum, hebr. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih ivotinja, naroito u mokavca, u jednoj kesi u blizini mara (upotrebljava se kao miris, i kao lek za jaanje ivaca); up. mous. bizantijski (gr. Byzantikon) koji se tie grkog ili istonorimskog carstva; fig. koji kadi, koji se ulaguje starijima od sebe, ulagivaki, udvori ki, puzava ki; vizantijske bizantinizam (gr. Byzantion) 1. bizantijska umetnost; 2. sistem vladavine slian onome u Istonorimskom Carstvu, gde je neo-grani eni vladar bio u isto vreme glava drave i crkve, i doputao svojim dvora-nima i ljubimcima da vre uticaj na najvanije dravne poslove; 3. fig. pokorno sluenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima, puenje pred nitima a nadmenost prema niim od sebe; Bizantinizam. bizantinci (gr.) 1. pl. grki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453), tj. do propasti Bizantijskog Carstva, i radili na istoriji, analistici, geografiji, ar-heologiji, filozofiji, teologiji, retori-ci i poeziji; 2. zlatnici grkih careva; vizantinci. bizantolog (gr. Byzantion, logos) naunik koji se bavi prouavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji; vi-zantolog. bizantologija (gr. Byzantion, logia) nauka koja se bavi prouavanjem celokupnog ivota (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji; vizantologija. bizar (fr. bizarre) udak, osobenjak, nastran ovek. I bizaran (fr.) udljiv, nastran, osoben; udnovat, udesan, neobi an. bizarerija (fr. bizarrerie) udnost, neobinost, osobenost; up. bizarnost. bizarnost (fr.) v. bizarerija. bizmut (lat. bismutum) hen. element, atomska masa 208,980, redni broj 83, znak Bi (upotrebljava se i kao antisepti no sred-

stvo, pri le enju od sifilisa i dr.); vizmut. biznis (eng. business) posao, trgovaki posao. bizon (gr. bfson) zool. divlji bivo, zuber (u Evropi); bufalo, ameri ki divlji bivo. bizoialan (lat. bi-, gr. zone pojas, oblast) koji je podeljen na dve zone, koji se sastoji od dve zone. bizonjo (ital. bisogno, fr. besoin) nuda, potreba; al bizonjo (ital. al bisogno) trg. u sluaju potrebe (na menicama). bije (fr. billet) trg. v. bilet; bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica, menice koja se ispla uje samo izdavaocu; bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se ispla uje donosiocu; bije d' bank (billet de banque) banknota, nov anica. bijenalav (lat. biennis) dvogodinji. bijenale (lat. biennale) kulturne manife-stacija koja se odrava svake druge go-,dine. bijenalije (lat.) pl. bog. dvogodinje biljke. bijenij(um) (lat. biennium) vreme od dve godine. bijon (fr. billon) legura od srebra i bakra, ali sa znatno vie bakra, od koje je ranije pravljen sitan novac; bakarni novac sa neto srebra; srebrni novac bez propisne koli ine srebra. bijonaa (fr. billonnage) nedoputena trgovina novcem male vrednosti; krivotvo-renje novca; proturanje lanog novca. bijoner (fr. billonneur) proturiva nepropisnog ili lanog novca. bijonirati (fr. billonner) proturati nepro-pisan ili laan novac. bikamerizam (lat. bi-, camera) dvodomni sistem u ure enju drave. bikarbonat (nlat. bicarbonas) hen. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom, npr. bikarbonat sode. bikvadrat (lat. bi-quadratus) kat. etvrti stepen (etvrta potencija) jedne veliine; bikvadratne jednaine jednaine etvrtog stepena; bikvadratii koren etvrti koren neke veli ine. bikefalan (lat. bis, gr. kephale glava) dvoglav; up. bicefalan. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu, na kome su 1946. vreni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog enskog kupaeg kostima ija je veli ina svedena na najmanju meru. bikoloran (lat. bicolor) bog. dvobojan, u dve boje. bikonveksan (nlat. bi-convexus) om. dvogubo ispupen, ispupen s obe strane, npr. bikonveksno so ivo. bikonjugiran (lat. bi-conjugatus) dvostruko sparen, dvogubo spregnut. bikonkavan (nlat. bi-concavus) om. dvogubo izdubljen, s obe strane izdubljen, npr. bikonkavno so ivo.

bikornan

114

bimetalizam

bikornaa (lat. bi-cornis) zool. dvorog, sa dva roga. biksin (nlat. bixa) ham. v. orlean. bil (eng. bili, fr. bille, nlat. billa, lat. bulla) predlog, zakonski predlog (u Engleskoj), koji se, tek poto bude triput pro itan i primljen u oba doma, podnosi kralju; tako e: pisamce, cedulja, priznanice, menica. bilabijal (lat. bi-, labium usna) gran. sugla-snik koji se izgovara s obe usne, dvousneni suglasnik (b, p, m). bilabijalan (lat. bilabialis) gram- koji se izgovara uz u ee obeju usana, dvousneni (suglasnik). bilans (fr. bilan, ital. bilancio, lat. bi-lanx sa dva tasa) trg. poreenje prihoda i rasho-da na kraju jednog ra una, zavrni ra un o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme, obino krajem svakog meseca i svake godine; fig. krajnji ishod neega; up. saldiranje, saldo. bilansirati (lat. bilaroc) trg. izvesti zavrni ra un, izvriti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. knjigama; zaklju iti neki posao, izvesti zaklju ak o svrenom poslu. bilanca (nem. Bilanjz) v. bilans. bilardirati (fr. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti; jednim udarcem udariti dve lopte; o konju: izbacivati prednje noge napolje. bilateralan (lat. bis, latus strana, nlat. bilateralis) dvostran, obostran, upravljen na suprotne strane; bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovara ke strane. bilboke (fr. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na tap; figurice od zovine sri sa olovom na dnu, tako da uvek stoji uspravno; tip. sitni tamparski poslovi (karte, posetnice i sl.); drveni pruti kojim se me e zlato pri pozla ivanju. bilet (fr. billet) pisamce, cedulja; trg. priznanica; ulaznica; elezni ka (ili: tramvajske) karta; etiketa. bileta (fr.) v. bilet. biletar (fr. billetier) poz. prodavac ulaznica za predstave; izdavalac karata (elez-nikih itd.); up. bileter. biletarnica (fr. billet) blagajna, mesto gde se izdaju karte, ulaznice. bileter (fr. billetier) v. biletar. biletirati (fr. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom; izdavati ulaznice, elezni ke karte i dr. biletura (fr. billet) izdavanje ulaznica, elezni kih karata; prodavnica ulaznica, elezni kih karata itd. biliverdin (lat. bilis u , fr. vert zelen) hen. uno zelenilo, zelena bojena materija u i. bilieran (lat. bilis, fr. biliaire) koji se tie u i, u ni. bilijar (fr. billard) vodoravna tabla na etiri kratke noge, prevu ena zelenom

ojom, etvrtasta i zarubljena, na kojoj dve osobe ili vie njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima); igra na bilijaru. bilijarda (fr. billiarde) hiljadu biliona. bilijariti (fr. billard) igrati na bilijaru. bilin (lat. bilis) hen. glavni sastojak ui. bilingvizam (lat. bilinguis dvojezian) v. bilingvitet. bilingvitet (lat. bis, lingua jezik) dvojezinost; upotreba dvaju jezika u govoru; fig. pritvornost, prepredenost, dvolinost. bilingvian (lat. bilinguis) dvojezian; koji govori dva jezika; fig. pritvoran, dvolian, prepreden. biliozan (lat. biliosus, bilis) u an, pun u i; utozelen; fig. ustar, prek, na-| prasit, razdraljiv, mrzovoljan. I bilion (fr. billion) milion miliona j (1.000.000.000.000). bilirubin (lat. bilis, nlat. rubinus) he, uno crvenilo, crvena bojena materija u i. bilis (lat. bilis) med. u, fig. gnev, jed, ljutina. bilifulvin (lat. bilis, ulvus, mrkout) hen. u no utilo, crvenouta bojena materija u i. bilokacija (lat. bi-, locus) istovremena prisutnost na dva mesta. bilten (fr. bulletin, ital. bullettino) dnevno saoptenje; kratak, zvanian dnevni izvetaj (npr. o stanju zdravlja, o stanju na frontu, o sednici ministarskog saveta, o aktuelnim politikim pregovorima i sl.); izborni listi ; listak, cedulja; potvrda, priznanice. bilupa (lat. bis, fr. loupe) opt. lupa sa dva soiva. bild (eng. bilge) mor. ravno dno u sredini la e, donji deo la e. biljur (ar. ballur kristal, lat. beryllus, gr . beryllos beril) gorski kristal; kristalno staklo. biman (lat. bis, manus, nlat. bimanus) dvobimbaa (tur. binbasi) komandant po evropskom uzoru ure enih trupa u Turskoj, zapovednik tabora koji je obi no imao hiljadu vojnika; major. bimembrian (lat. bimembris) koji ima dva uda; sa dva lana, dvo lan. bimenzan (lat. bimemsis) dvomeseni. bimenzis (lat.) vreme od dva meseca, dvomeseje; up. bimester. bimester (lat. bimestre, se. tempus) v. bimenzis. bimestran (lat. bimestris) dvomeseni. bimetalizam (lat. bis, dvaput, metallum) dvojki nov ani sistem jedne zemlje, po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreenu vrednost u meusobnom odnosu, i oboje . slue kao podloga papirnom novcu; nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac vai kao kupov-no i plateno sredstvo s tim to zlato

bin

115

biologist(a)

vai kao osnova i to se moe neogranieno kovati, dok je kovanje srebrnog novca zakonom ogranieno; suprotno: monometalizam. bin v. ibn. bina (nem. Bijhne) pozornica; pozorite. binaran (lat. bini po dva, binarius koji sadri dva, od dva) dvojki, od dva dela, koji se sastoji od dve jedinice, dvojedinini; up. bineran. binda (nem. Binde) veza, vrpca, povoj, zavoj; petlja; okovratnik; pojas. binen-regulator (nem. Biinne, nlat. regulator) poz. aparat za udeavanje svetlosti na pozornici i u pozoritu. binerav (lat. bini, fr. binaire) v. binaran. binokl (fr. binocle) cviker, naoari; dogled za oba oka; med. zavoj za oba oka. binokularan (lat. bini, oculus oko) sa oba oka, koji je udeen za oba oka u isto vreme. binom (lat. bi-, gr. nomos zakon) mat. veliina koja se sastoji iz dva dela, npr. a+ br, padinom od dva lana, dvo lani izraz. bivomizam (lat., gr.) fil. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzroni) odnosi, na kojima se osnivaju prirodne pojave, i njima odgovaraju i zakoni na kojima se osnivaju duevne (psihike) pojave. binomski (lat., gr), mat. sa dva lana, dvo lani; koji se ti e binoma. binub (lat. binubus) ovek koji se dvaput eni. binjekta (tur. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji slui konjaniku da se lake popne ili si e sa konja. binji (tur. bini?) graanski veliki ogrta od crvene ohe bez ukrasa, nosila ga je poglavito turska konjica, a i Srbi'. bio- (gr. bfos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: ivot, ivotni. bioaritmetika (gr. bfos ivot, arithmetike) nauka koja se bavi sra unavanjem prose nog trajanja ove jeg ivota. biobibliografija (gr. bios, biblion knjiga, graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na ivot i rad nekog oveka (pesnika, filozofa, vladaoca i dr.). bioblasti (gr. bfos, blaste klica) pl. biol. ivotne jedinice manje od elija ivih bia, poslednja sedita svih ivotnih pojava (elija je, po uenju Altmana, kolo-nija bioblasta); up. biofori. biogen (gr. bfos, genos poreklo) biol. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belan evinasta tela koja su pravi i glavni nosioci ivota: ivot se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. biogeneza, (gr. bfos, genesis postanak, poreklo, ra anje) razvitak ivota. biogenetian (gr. bios, genos) koji se tie razvitka ivota; biogenetini zakon zakon po kome je ontogeneza ili razvoj

jedinke kratko i brzo, zakonima nasle a i prilago avanja uslovljeno, ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka, koji ine preda ki lanac doti ne jedinke" (Hekl). biogenija (gr .) istorija razvitka ivota. biogeografija (gr. bfos, ge zemlja, graphfa), nauka o geografskoj rasprostranjenosti ivih bia; deli se u fitogeografiju (geografiju bilja), zoogeografiju (geografiju ivotinja) i antropogeografiju (geografiju oveka). biograf (gr. bfos, grapho piem) onaj koji opisuje ivot, ivotopisac, pisac biografije; opt. fotografski prikaziva stvari i osoba u kretanju (kinematograf). biografija (gr. biographfa) opisivanje (ili: opis) ivota, ivotopis. biografika (gr. bfos, grapho) vetina opisivanja ivota, vetina pisanja biografija. biodinamika (gr. bfos, dynamis sila) nauka o ivotnim silama i ivotnoj delatnosti; pr. biodinamiki. bioenergetika (gr. bfos, energefa) fil. energetika svega ivoga, svih ivotnih procesa, zbivanja. biozofija (gr . bfos, sophfa) v. biosofija. bioininjering (gr. bfos, eng. engineering) v. genetiki ininjering. biokibernetika (gr. bfos, kibernao upra-vljam, krmanim) deo kibernetike koji prou ava tokove informacija i sisteme regulacije u ivim organizmima. bioklimatika (gr. bfos, to klima nagib; predeo u pogledu geografskog poloaja) nauka koja prou ava uticaje atmosfer-skih promena, raznih zrakova na ove ji organizam i uopte na sve to ivi. bioklimatologija (gr. bfos, klfma, logfa) nauka koja prou ava uticaj klime na iva bia, kao i uticaj ivih bia, posebno biocenoza i vegetacije, na klimu. bioliti (gr. bfos, Ifthos kamen) kol. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka ivotinja i biljaka. biolog (gr. biologos) nau nik koji se bavi prou avanjem porekla i uslova ivota. biologizam (gr. bfos, logos) fil. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt odranja i unapre enja ivota, kao sredstvo u borbi za opstanak; ona filozofija koja na pojmu ivota" ho e da izgradi celokupni pogled na ivot i svet; pravac sociologije koji postupa po biolokim analogijama. biologija (gr. biologfa) nauka o ivotu, naro ito nauka koja se bavi prou avanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika); elektrobiologija nauka o elektrinim uslovima ivota biljaka i ivotinja. biologist(a) (gr. bfos, logos) fil. pristalica biologizma.

bioluminescencija

116

biotit biopsihizam (gr. bios, psyche dua) fil. pretpostavka da sve ivotne pojave imaju svoje psihike procese; up. panpsihizam. biopsihologija (gr. bios, psyche, logia) fil. v. psihobiologija. biorizator (gr.) v. biorizacija. biorizacija (gr. bios) 1912. god. pronaeni metod sterilizovanja mleka tako da zadri i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75 i naglo rashlaivanje pomou naroitog aparata, biorizatora. biosinteza (gr. bfos, synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u elijama ivih organizama; osnovni oblik je fotosinteza. bioskop (gr. bios, skopem gledati) aparat koji pokazuje ive slike, tj. slike stvari i bi a koje se kre u kao da su ive; dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). bioskopija (gr.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za ivot; ispitivanje da li je u nekom telu bilo ivota; elektrina bioskopija utvrivanje smrti pomou elektrine struje. biosofija (gr. bios, sophfa) ivotna mudrost, uenje o praktinoj mudrosti u ivotu; up. biozofija. biosociologija (gr. bios, lat. socius drug, gr. logia) deo sociologije koji prouava drutveni znaaj duine ovejeg ivota, razmnoavanja itd., a oveka, lana drutvene zajednice, kao animalno bie. biostatika (gr. bios, statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosenom trajanju ivota ljudi koji ive pod izvesnim okolnostima, npr. stanovnika nekog grada, neke oblasti, drave itd. biosfera (gr. bios, sphaira lopta) celokupan prostor na naoj planeti koji je naseljen ivim biima, ivotni prostor (obuhvata: atmosferu, litosferu i hi-drosferu, jer ivih bia ima i u vazduhu, i u zemlji, i u vodi). biotehnika (gr. bios, technike) deo tehnike koji se tie ivih bia i ivota uopte: naslea, prilagoavanja, mehanike razvitka, praktine eugenike i medicine. biotehnologija (gr. bios, techne, logia) prouavanje i primena ivotne delatnosti najmanjih ivotinjskih i biljnih bia (mikroorganizama) na privrednu delatnost, npr. organizama koji izazivaju vre-nje itd. biotika (gr. bios) praktino uenje o ivotu. biotip (gr. bios, typos) ist tip, ista rasa, ivotinje i biljke koje potiu od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednaene i postojane odlike. biotit min. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom nau niku Biot-y).

bioluminescencija (gr. bios, nlat. lumines-centia hladno svetljenje) biol. pojava hladnog i vidljivog zraenja svetlosti kod tzv. svetleih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i ivotinjskog (neke ribe i neki insekti, npr. svitci) sveta; ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomou kiseonika iz vazduha. biomagnetizam (gr. bios, magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim biima; pr. biomagnetski. biomantija (gr. bios, manteia proricanje) 1. sudskolekarsko utvrivanje, prema izvesnim znacima na telu, da li se novoroene rodilo ivo ili mrtvo; 2. arlatan-sko predskazivanje trajanja ivota na osnovu kucanja bila, crta na dlanu i drugih nekih simptome. biomatematika (gr. bios, mathe'ma) matematika disciplina prilagoena potrebama biolokih nauka. biometrija (gr. bios, metria) grana biologije kojoj je cilj da matematiki izrauna i odredi razne ivotne pojave, naroito pojave naslea; u irem smislu: prouavanje i merenje ivotnih sposobnosti oveka, tj. njegovih fizikih i psihikih osobina. biomehavika (gr. bios, mechanike) nauka o mehanikim procesima na ivim biima i u njima. bionegativan (gr. bios, lat. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po ivot i ivotne funkcije ili po potomstvo (nakaze, poremeaji u razvitku, nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve to je izrazito bolesno ili boleljivo). bionika (skra. od biologija elektronika tehnika) nova nauna disciplina, nastala u XX veku, koja se bavi prouavanjem grae i funkcije biolokih sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici, odnosno radi usavravanja postojeih i stvaranja novih tehnikih sredstava i sistema novih maina, pribora, aparata, grae-vinskih objekata ije osnovne osobine treba da budu to priblinije osnovnim osobinama ivih sistema. bionomija (gr. bios, nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju ivotom. bionti (gr. bios, to on, tu ontos postojee bie) pl. biol. ovako je nazvao 1866. nem. prirodnjak Ernst Hekl fizioloke jedinke koje su veinom sastavljene od mor-folokih jedinki i koje predstavljaju jedinstveno ivo bie. bioontologija (gr. bios, on, ontos, logia) nauka o ivim biima. biopsija (gr. bios, orao vidim) med. nain klinikog ispitivanja uzimanjem, operativnim putem, deli a nekog organa sa ivog oveka kad se sumnja na kakav tumor (rak, sarkom).

biotian

117

biseksan

biotian (gr. bios) koji se tie ivota, ivotni. biotomija (gr. bios, temno seem) nauka o ralanjivanju, razuivanju ivih tela; nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba ivota. biotop (gr. bios, topos mesto) mesto ivljenja jedne ivotne zajednice (bioce-noze). biofenomenologija (gr. bios, ta phainomena pojave, logia) nauka o ivotnim pojavama. biofizika (gr. bfos, physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meusobnim odnosima ivih bia; deo fiziologije koji se slui fizikim metodama u ispitivanju ivotnih pojava. biofon (gr. bios, phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. biofori (gr. bios, phoros koji nosi) pl. biol. nosioci ivota, bioblasti. biohemija (gr. bios, chemeia) deo fiziologije, nauka o hemijskom sastavu ivih bia i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. biocenoza (gr. bios, koinos zajedniki) ivotna zajednica, skup ivih bi a koja ive u jednom odreenom delu ivotnog prostora" (biotopa). biocenologija (gr. bios, koinos zajedniki, logia nauka) v. biocenotika. biocevotika (gr.) nauka koja se bavi prouavanjem biocenoza, deo ekologije. biocentrino posmatranje (gr. bios, lat. centrum sredite) fil. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka, posmatranje prirode samo sa stanovita ove-jeg ivota i njegovih vrednosti. biparticija (nlat. bipartitio) deljenje na pola, polovljenje, razdvojenje. biped (lat. bis pes noga, bi-pes) dvonona ivotinja, dvonoac. bipedalan (lat. bipedalis) dug ili irok dve stope, dvostopni. bipsdan (lat. bi-pes, bipedis) koji ima dve noge, dvonog. biplan (lat. bis, planum ravan, ravna povrina) avij. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podrnim povrinama, od kojih je jedna iznad druge. bipolarav (lat. bis, polus stoer) dvopolan, sa dva suprotna pola. bira (fr. burat) trg. vrsta polusvilene, polu-vunene tkanine. birato voj. vrsta lakih poljskih mostova, nazvala po pronalazau, austrijskom ininjerijskom oficiru, Karlu Birago (17921845). biraj (fr. burail) trg. glatka ili kegovana polusvilena tkanina sa pamukom, vunom ili kostreti. biratina (fr. buratine) trg. vrsta puplina od fine svile i vune. birger v. purger.

birgermajster (nem. Burger-Meister) gradonaelnik, predsednik optine, predsednik mesnog odbora. birema (lat. biremis) amac sa dva vesla; anti ka ratna la a sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. biren (fr. burin, ital. burino) bakrorezaka rezaljka, vajalica, dleto; bakrorezac; bakrorez. birenirati (fr. buriner) rezati rezaljkom, vajati; praviti grbove; fig. slikovito priati. bireta (fr. burette) hem. staklena cev sa lestvicom, skalom (upotrebljava se za merenje malih koliina tenosti, naro ito u analitikoj hemiji). birzeman (tur. bir-zeman) staro vreme, davnina. biro (fr. bureau, ital. burato) pisai sto; kancelarija; pisarnica; nadlepggvo; odeljenje; kancelarijske osoblje. birokrat(a) (fr. bureaucrate) slubenik koji je u dunosti strog, krut i nadmen; slubenik koji misli da se sve reava samo za kancelarijskim stolom. birokratizam (fr. bureau, gr . krateo jak sam) v. birokratija. birokratija (fr., gr.) tesnogruda vlada inovnitva za zelenim stolom, koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u optenju sa straama; ukoenost, cepidlanost i tesnogrudost u zvaninoj dunosti; sistem upravljanja u kome vlast dri inovnitvo ne vodei rauna o stvarnim interesima masa; birokratizam. birokratski koji se tie birokratije. biromanija (fr. bureau, gr. mania) elja (ili: tenja, navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom, tj. preteno formalistikom duhu. birotehnika (fr. bureau, gr. techne umetnost, vetina) skup metoda, pravila, kojih se treba drati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspenije obavili. biroutenzilije (fr. bureau, lat. utensilia) pl. kancelarijske potrebe, kancelarijski pribor. birtija (nem. Wirtshaus) v. bircaus. bircaus (nem. Wirtshaus) krma, gostionica; birtija. bis (lat. bis) dvaput; muz. po drugi put, jo jedanput, ponovo. bisage (fr. bissac) pl. dvostruka torba (u Lici); torba na sedlu. bisegment (lat. bis, segmentum odseak) mat. polovina, kao odseak jedne linije ili povrine. bisegmentabilan (lat. bis, segmentum) mat. koji se moe podeliti na dvoje, polovljiv. bisegmentacija (lat.) mat. deljenje na polovine ili na dva (obino jednaka) odseka, polovljenje. biseksan (lat. bis, sexus, spol) v. bigeneri-an.

bisekstilan

118

biheviorizam

bisekstilan (lat. bisextilis) prestupni, sa jednim prestupnim danom; bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana); up. bisekstus. bisekstus (lat. bisextus) prestupni dan tj. onaj dan koji se svake etvrte godine, posle 28. februara, dome e. biseksualav (lat. bis, sexus spol) koji ima oba spola, dvospolan, hermafroditski. bisekcija (lat. bis, sectio) deljenje na dva (obino jednaka) dela, polovljenje. biserijalan (lat. bi-, series red, niz) koji ima dva reda, u dva niza, dvoredan, dvoni-zan. bisilabiav (lat. bis, gr. syllabe slog) gram. dvosloan, od dva sloga. biskvit (fr. biscuit, ital. biscotto, lat. bis coctus dvaput peen, dvaput kuvan) dvopek, peksimit; eerni dvopek; dvaput peen porculan bez glazure. biskoten (fr. biscotin, ital. biscottino) mali, okrugao kola i , okrugao dvopek. biskroma (ital. biscroma) kuz. trideset drugi deo jedne note. biskup (gr. epfskopos nadzornik, uvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katolike crkve, docnije: stareina dije-ceze (biskupije); po rimokatoli kom u enju biskup je naslednik apostola. biskupije (gr . episkopfa) v. pod biskup. bisolit (gr. byssos pamuk, Ifthos kamen) min. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. bista (fr. buste, ital. busto, nem. Brust) poprsje, naro ito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bistoke (fr. bistoquet) bilijarski tap. bistrirati (fr. bistrer) slikati (ili: boji-ti, obojiti) a avom akvarelnom bojom. bisturi (fr. bistouri, ital. bistori) hir. no sa pokretnim seivom koje se moe zatvoriti, obi no dug 78 st. bisus (gr . byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamu na ili lanena tkanina starih naroda, naro ito Egip ana. bit (eng. bit) l. sitan severnoameriki novac od 5 pensa. bit (eng. beat udarac) 2. u engleskoj muzikoj terminologiji, metri ka jedinica takta; u dez muzici bit oznaava stalno, ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglae-nih metri kih jedinica. Bit je uvek pa-ran, a izvode ga udaraljke. bit (eng.) 3. u teoriji informacija, jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izme u dve jednako verovatne al-ternative. bitva (ital. bitta) brod. stubi na pristaninoj obali ili na pramcu broda koji slui za privezivanje brodova. biteizam (lat. bis, gr. thes bog) verovanje u dva boga, dvobotvo. Bitlsi (eng. The Beatles) nuz. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od etiri lana) iz Liverpula, koji je svojim naro itim izvo enjem pop-muzike i svo-

jim spoljanjim izgledom (duga kosa, osoben nain odevanja) zadobio simpatije omladine irom sveta. lanovi grupe danas nastupaju odvojeno; fig. (bitlsi) upavci, mladii s dugom i neurednom kosom. bit-muzika (eng. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameri kog folklora i dez muzike. bitnih (eng. beatnik) l. pripadnik amerike knjievne grupe Beat generation (A. Ginzberg, D. Keruak), koja istupa protiv konvencija gra anskog drutva; 2. lice sklo-no neuobi ajenom ponaanju i odevanju koje esto zastupa i nastrane poglede. bitometrija (gr. bythcs dubina, metron) merenje dubine (pomo u niska ili proraunavanjem). bitumen (lat. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji, naro ito ugljovodoninih materija smolasta mirisa, npr. petrolej, naf-ta, asfalt i sl. bituminizacija (lat.) pretvaranje u zemljanu smolu, u asfalt. bituminirati (lat.) prevu i (ili: pokriti, premazati) zemljanom smolom, asfalti-rati. bitumivozav (lat. bituminosus) sli an zemljanoj smoli, koji sadri u sebi zemljanu smolu. bife (fr. buffet, ital. buffetto) tezga u kr mi, sto po elezni kim stanicama, u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pia; orman za stono posu e, orman sa srebrninom; radnjica sa jelom i pi em bez stolova, kr mica. biferan (lat. bifer) vot. dvorodan, koji dvaput godinje nosi plod ili cveta. bifepija (fr. buffet) sopstvenik bifea. bifilaran (lat. bis, filum nit, konac) dvoni-tan, koji visi o dva konca (kod fizi kih aparata). biflorav (lat. bis, flos, floris cvet) bog. sa dva cveta, koji ima dva cveta. bifluevcija (lat. bifluere) ra vanje reke. bifolian (lat. bis, folium list) bog. dvolist. biformai (lat. biformis) sa dva oblika, dvooblian. biformitet (nlat. biformitas) dvooblinost, dvolinost. biftek (eng. beefsteak) kuv. par e gove eg mesa od pole ine (slatke peenice), u debljini od 4 st, preno upola na jakoj vatri. bifti (eng. beef-tea) vrlo jaka orba od iseckane govedine. bifurkacija (nlat. bifurcatio) ravanje, grananje ili cepanje na dvoje, deljenje na dva kraka, npr. reke. biheviorizam (eng. behaviour vladanje, ponaanje) psih. pravac u psihologiji, osnovao ga Amerikanac Vatson 1912, koji svoja saznanja crpe iz paljivog posmatranja

biher-rank

119

blenoftalmija

ponaanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opaanja objanjava duevne procese. biher-rank (nem. Bucherschrank) orman za knjige. bihromatiav (lat. bis, gr. chroma boja) dvobojan, od dve boje; bihromatini harmoniju! sprava za postizavanje etvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. bicarija (ital. bizzarria) muz. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. biceps (lat. biceps) koji ima dve glave, dva lica (nadimak rimskog boga Janusa); alat. dvoglavi ru ni mii . bicefalan (lat. bi-, gr. kephale glava) v. bikefalan. bicikl (eng.-fr. bicycle, lat. bis, cyclus krug) to ak, velosiped. biciklist(a) (eng. bicyclist) onaj koji tera to ak, to ka, velosipedist. bicinij(um) (lat. bicintum, bis, canere pevati) huz. kompozicija za dva glasa. biof (nem. Bischof biskup) pie od crnog vina, pomorandine kore i soka, cimeta, karanfili a i e era. bjanko (ital. bianco belo, belina) trg. prazno, tj. nepopunjeno mesto na menici ili punomo i; bjanko menica ista, nepopunjena menica (samo sa potpisom). blaziran (fr. blaser, blase) otupelih oseanja, zasi en i presien, preiveo, neosetljiv. blaziranost (fr.) otupelost, zasienost, neosetljivost, preivelost. blazon (fr. blason) grb; nauka o grbovima, heraldika. blamaa (fr. blamage) sramota, bruka, rav glas; ukor, prekor; ku enje. blamirati (fr. blamer) osramotiti, obrukati, izneti na r av glas; korita; kuditi, pokuditi, grditi. black (fr. blanc, blanche) pr. beo, ist, neispisan; im. belo, belo a, belina; bela boja, belilo. blanket (fr. blanc beo) neispisano ovla-enje, punomo samo sa potpisom; ist formular, obrazac priznanice ili ovla enja (pre no to se ispuni). blanko (ital. blanco) v. bjanko; blanko-kre-dit otvoren kredit, onaj koji se osniva na linom poverenju, kredit bez pokria; blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok pla anja; blanko-ovla enje neograni eno ovla-enje; blanko-trgovanje prividno, tobonje trgovanje, radi pekulacije razlikom u cenama; blanko-menica ista (ili: nepopunjena) menica. blan (fr. blanche) beo, ist, neispisan; kart blan (fr. carte blanche) ista bela neispisana karta, hartija, tj. neogranieno punomostvo, potpuna sloboda rada, potpuno odreene ruke; vrsta ampanjca; v. karta bjanka.

blape (fr. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna, sukno za filtriranje. blastem (gr. blastemia) vot. klica, mladica; fiziol. tenost iz koje postaju vri sastojci u organizmu. blastema (gr. blastema) biol. grupa elija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. blastoderm (gr. blastos klica, izdanak, erma koa) fiziol. koica zametao g mehura, blastule. blastozoid (gr . blastos, eidos vid, oblik) biol. ivotinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoa-vanjem (deobom, pupl>enjem). blastomere (gr. blastos, meros deo) biol. elije koje nastaju od oploene jajne elije u toku perioda brazdanja. blastomikoza (gr. blastos, mykes gljiva) ned. akutno i hroni no oboljenje koe izazva-no naro itim gljivicama (blastomycetes). i blastocistis (gr. blastos, kystis mehur) fiziol. zametni mehuri. blastula (gr. blastos, nlat. blastula) fiziol. zametni mehur. blasfeman (gr. blasphemos) bogohulan, obesvetila ki, pogrdan. blasfemija (gr. blasphemfa) pogrda, huljenje, psovka, grdnja; bogohuljenje, huljenje na boga, obesveivanje. blasfemist(a) (gr. blasphems) bogohulnik, obesvetilac. blejzer (eng. blazer) kratki muki i enski sportski kaputi. blekvud (eng. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. blena (gr. blenna) kec. sluz; luenje sluzave tenosti. blenadenitis (gr. blenna, aden lezda) med. zapaljenje sluzokonih lezda. blenda (nem. Blende) apx. deo dodan zidu sa spoljanje strane; udubljenje u zidu sa svodom; slepi prozor, slepa vrata; panski zid; opt. mali otvor na fotografskom aparatu pomo u koga se otvor objektiva moe smanjiti i poveati, prema potrebi, radi odstranjenja. svetlosti sa strane; min. sulfid cinka. blenemeza (gr . blenna sluz, eteb povra am) med. povraanje sluzi. blenengerija (gr . blenna, enteron utroba) med. sluzni proliv, sluzna srdobolja. blenometritis (gr. blenna, metra materica) med. zapaljenje materice sa lu enjem sluzi. blenoragija (gr. blenna, regnymi izbijam, procurim) med. kapavac, kapavica. blenorea (gr. blenna, rheo teem) med. luenje sluzavognojne tenosti iz nekog organa (npr. o iju, spolnih organa i dr.). blenotorea (gr . blenna, us, gei. 6t6s uho, rheo curim) med. curenje iz uiju. blenoftalmija (gr. blenna, ophthalmos oko) ked. zapaljenje veznice o nih kapaka.

blenurija

120

blumistika

blenurija (gr. blenna, uron mokraa) med. sluzave mokrenje. blestrizam (gr. blestrizo bacakam, bacam tamo-amo) med. nemir kod tekih bolesnika, prevrtanje, bacakanje. blesura (fr. blessure) ozleda, povreda, osobito u sportu. blef (eng. bluff) izmiljotina kojom se hoe da se nekome baci praina u o i pa da se time lake prestrai, prevari, zavara, obmane; zastraivanje, obmanjivanje, obmana, bacanje praine u o i. blefaradenitis (gr. blepharon oni kapak, aden lezda) ked. zapaljenje lezda onih kapaka. blefarizam (gr. blepharon oni kapak) med. mirkanje, treptanje. blefaritis (gr.) med. zapaljenje onih kapaka. blefaroptoza (gr . blepharon, ptosis pad) med. spadnutost onih kapaka. blefarospazmus (gr . blepharon, spasmos gr) med. gr o nih kapaka. blefarotomija (gr. blepharon, tome seenje, rezanje) med. zasecanje spoljnjeg ugla onog kapka. blefarofimoza (gr. blepharon, phimosis suenje) med. suenost onih otvora. blefaroftalmija (gr. blepharon, ophtalmos oko) med. zapaljenje ivica i veznica onih kapaka. blefirati (eng. bluff) plaiti, zaplaiti, varati, zavaravati, obmanjivati; pretvarati se, praviti se, hvalisati se; zbunjivati razmetljivom reklamom, hvatati na zbunjivanje, bacati nekom prainu u oi u cilju obmanjivanja. bleh (nem. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). blista (fr. bluette) varnica, iskra; fig. iskrica duha, dosetica, duhovita sitnica; mali pozorini komad pun desetaka, poza; up. farsa. blindaa (fr. blindage) fort. zatiivanje od zrna (projektila); oja avanje rova, anca gredama; oklop (na ratnoj la i, amcu, automobilu, avionu); okloplji-vanje, oblaganje elinim plo ama. blindirati (fr. blinder) fort. osigurati od zrna, oja ati rov, anac gredama; elikom ili gvo em oklopiti (ratnu lau, amac, automobil, avion). blinji (rus.) pl. ruski kolai, slini palainkama, od finog peninog brana, priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. Blitz munja) v. fle. blickrig (nem. Blitzkrieg) voj. munjeviti rat tj. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom, i zbog toga treba da se vrlo brzo zavri potpunim porazom neprijatelja. blok (fr. bloc) veliki komad (npr. mermera); gomila (knjiga); velika koliina (robe); mnotvo, gomila; celina; panj, klada, trupac; zajednica, udruenje vie raznih

stranaka iz takti kih razloga, naro ito o izborima i radi sprovo enja izvesnih zahteva; naslaga listova hartije koji se mogu otkidati; sveska za pisanje ili crtanje; kol. veliki odlomak stene; an blok (fr. en bloc) naveliko, uture, hrpimice, ucelo. blokada (fr. blocus, ital. bloccata) voj. opsada, zatvaranje jedne luke ili cele obale pomo u ratnih brodova u cilju spre avanja svakog uvoza i izvoza; opsada, zatvaranje sa svih strana grada, tvr ave, zatvaranje elezni ke skretnice; up. bloki-ranje. blokaa (fr. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima; tip. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. blokiranje (fr. bloquer) v. blokada. blokirati (fr.) voj. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj na in spre iti svaki uvoz i izvoz (ivotnih namirnice, vojske, municije i sl.); trupama zatvoriti pristup nekom gradu; zatvoriti skretnicu; u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu; gra . ispuniti upljinu kamen iima i komadima cigle; tip. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. blokflauta (nem. Blockflote) nuz. drveni duvaki instrument jednostavne konstrukcije, sli an svirali. blokhauz (nem. Blockhaus) voj. kulica, karaula, tvr avica (obino na planinskim prevojima i granicama); zatvor, hapsana. blomba (fr. plomb) pogreno, treba: plomba. blombirati (fr. plomber) pogreno, treba: plombirate. blond (fr. blond, ital. biondo) plav, otvorene boje, u kast; svetao, npr. pivo. blonda (fr. blonde) ipka od sirove svile, nazvala zbog u kastog sjaja. blondin (fr. blondin) plavuan, mladi plave kose; fig. kico, udvara enama. blondina (fr. blondine) devojka ili ena plave kose, plavojka, plavua. blondinka (fr. blondine) v. blondina. Blu buk (eng. Blue Book) Plava knjiga1', knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova, a koja sadri di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim dravama o kakvom vanom pitanju me unarodne politike. bluza (fr. blouse) laka gornja haljina kod ena; ko ijaka (ili: oferska) koulja u boji; vojni ki koporan. bluming kondin (eng. blooming condition) sp. dobro, povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). blumirati (nem. Blume cvet, blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim arama, mustrama od cve a. blumistika (nem. Blume) poznavanje cvea; podizanje cve a; cve arstvo.

blu-stoking

121

bojler

blu-stoking (eng. blue-stocking) plava arapa", podrugljivo ime za ene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domae poslove i obaveze, ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeu njime (izraz postao u HU veku u Engleskoj po plavim arapama jednog uglednog drutva intelektualaca). boa (nlat. boa constrictor) zool. zmijski car, udav (najve a zmija u Africi i ist. Indiji); enska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. boabab (amh.) bog. v. baobab. boatu (fr. boit-tout) aa bez postolja, koja se ne moe ostaviti dok se tenost iz nje ne ispije; fig. ispiutura, drevna pijanica. bob (eng. to bob) v. bobslej. bobadiljizam nepravedno, lano optui-vanje (po p. plemiu Bobadilji Fran-cisco de Bobadilla, + 1502. god. koji je lano optuio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od panije deo Amerike koji je otkrio. Zbog toga je Kolumbo bio uhapen i okovan, ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). bobi (eng. bobby) pl. nadimak londonskih policajaca, koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime .Bob je, kod anglosaksonskih naroda, deminutiv imena Robert). bobina (fr. bobine) kalem (za konac); fiz. kalem od namotaja bakarne ice; induk-cioni kalem. bobinet (eng. bobbinet, fr. bobine) tkanine od elijastih estougaonih petll, engleski til, pamu ni til. bobslej (eng. bob-sleigh) amerike saonice sa vie sedita i dva para salinaca, od kojih je prednji par pokretan i slui za upravljanje; skraeno: bob. bova (ital. boa, fr. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bogaz (tur. bogaz grlo) grlo, gua, drelo; klanac, planinski tesnac; moreuz. bogatiri (tur., pere. bahader) pl. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. bogdo-lama (mont. bogdo-lama) vrhovni svetenik, duhovni poglavar u Tibetu koji, zajedno sa dalaj-lamom, upravlja zemljom. bogomili pl. v. bogumili. bogumili pl. dualistiko-manihejska reli-giozna sekta u HP i H veku u Trakiji, Makedoniji, Bugarskoj, Bosni, Dalmaciji, Hrvatskoj; up. patareni. bogus (ir. bogus) irsko narodno pie od vode, rakije, eera i drugih dodataka. bodega (p. bodega) podrum, vinara, krma; iznos berbe groa; kor. magazin s robom u luci; na lai: deo koji se nalazi ispod palube.

bodmeraj (nem. Bodmerei, eng. bottomry) trg. uzimanje zajma na la u ili na njen tovar, ili na oboje ujedno.
Bodriti pl. v. Obotriti.

bodul, boduo (ital. bodolo) ostrvljanin, otoanin (u naem primorju obino u pejorativnom znaenju). boemerija (fr. boheme) nain ivljenja boe-ma, neuredan ivot, ivot od danas do sutra. boemi (fr. bohemes) pl. knjievnici, umetnici, studenti i dr. koji sive svojim naroitim, prirodnim ivotom, po pravilu neuredno, od danas do sutra, po nae-lu: dok traje nek laje; ergari. boetetika (gr. boetheo pritrim u pomo) poznavanje pomo nih nauka. boole (fr. beaujolais) vrsta francuskog vina, proizvodi se u predelima severno od Liona. bour (arap. busur) bog. dugogodinja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae, u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet; kosovski bour divlji bour, crven kao krv; raste na Kosovu, po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. boza (pere. buza, tur. boza) poznato pie od kukuruznog brana, kajmaka i e era; bu za. boiler v. bojler. boi-najf (eng. bowie-knife) veliki lovaki no otar s obe strane, pronalazak amerikog pukovnika Demsa Boi. boj (eng. boy) deko, deak; mome, sluga. boja (hol. boei) v. baka; takoe: sprava za namotavanje brodskih konopaca, kablova. bojar (rus. bonrin) plemi koji je i ratnik; savetnik velikih ruskih kneeva i careva u staroj Rusiji; u Rumuniji: plemi; naroito plemi veleposednik. bojer (hol. Vojeg) mala holandska laa sa jakom katarkom, upotrebljava se naroito za postavljanje boja (baka). bojkot (eng. boycott) jedna od prinudnih mera na tritu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome to radnici nee da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca, ili to nee kod njih da stupe u posao (ovakav nain borbe primenjuje se esto i inae, npr. kod bojkota strane robe u nekoj dravi); fig. prekid svakog op-tenja s nekim. Izraz potie od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj, Demsa Bojkota, protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. organizovala ovakav nain borbe i upropastile ga. bojkotovati (eng. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot; fig. prekinuti s nekim svaku vezu i optenje. bojler (eng. boiler kazan) kazan, kotao, rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i tednjacima (obinim i elektrinim).

boka

122

bomba

boka (ital. bocca, fr. bouche, lat. bucca) usta; ulaz, otvor; ue, moreuz, zaliv. bokaa (fr. bocage, ital. bosco, nlat. bascagium) umarak, umica, lug; jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. bokal (fr., p. bocal, ital. boccale, ngr. bokalion sud sa uskim grliem) pehar, vr, vea aa s poklopcem. bokasin (ital. bocassino, fr. boucassin) vrsta pamunog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. boks (eng. box) 1. sp. pesnianje u rukavicama razne teine, po ugledu na antike borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje nie od pojasa i iza le a, guranje i udaranje nogama, glavom i leima; up. bok-sovanje. boks (eng. boxcalf) 2. v. bokskaf. boks (eng. box) 3. kutija; loa u pozoritu; zatvor za potkivanje nemirnih konja; odeljenje u tali samo za jednog konja u kojem se slobodno kree. boksati(se) v. boksovati se. bokser (eng. boxer) 1. sp. pesniar, onaj koji je struno obuen i uveban u pesnianju, tzv. plemenitoj vetini"; bokseri se dele s obzirom na teinu, u 8 kategorija: od kategorije muva"(50,800 kg), do tetke kategorije (preko 79,378 kg). bokser (nem. Voheg) 2. buldogu slina rasa nemakih pasa, iva i okretna, srednje veliine. Bokseri (kin. Ta-chuan) udruenje savez-nih prijatelja otadbine", kineska tajna organizacije, osnovana oko 1890, koja je 1900. digla ustanak protiv hriana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. boksit min. hidrat iste gline, jedan od glavnih izvora aluminijuma; naziv po mestu Bo (Les Baux, Francuska). bokskaf (eng boxcalf) uinjena i obojena telea koa za obu u i dr., boks. boks-me (eng. box-match) javna utakmica u pesnienju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi, svaka runda 23 minute, sa 1 minutom odmora izmeu svake runde). boksovanje (eng. box) sp. v. boks. boksovati se (eng. box) pesniati se, tui se pesnicama u rukavicama. bol (lat. bolus, gr. bolos) v. bolus. bola (eng. bowle) staklena ili porculanska zdela sa piem od rashlaenog vina, eera, nekog aromatinog vo nog soka i dr. bolas (p. bolas) zamka za bacanje opteree-na olovnim i dr. lopticama (kod junoa-merikih uroenika i gaua). bolero (p. bolero) panski narodni ples u 3/4 takta, praen pesmom, kastanjetima, gitarom ili tamburinom; pod. kratak, do struka, enski proleni ogrta sa rukavima ili bez rukava.

boleta (ital. bollo, bolletta, bulletta) cedulja, priznanice. bolstit (lat. boletus peurka, rudnjaa, gr. bolites peurka za jelo) kol. okamenjena gljiva. bolivar novana jedinica Venecuele (=100 centimosa). bolivijano (p. peso boliviano) novana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bolidi (gr. bolis, bolldos hitnuto, oruje za bacanje, strela) pl. astr. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veliinom, a sjajem nadmapguju najlepe planete i najvee zvezde, zbog ega se mogu i danju videti. boling-grin (eng. bowlinggreen) igralite za kuglanje u zelenilu; up. bulengren. bolometar (gr. bole zrak, metron) fiz. zrani termometar, sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0,000001 * S), osnovana na injenici da elektrini otpor metala raste to je temperatura via. bolonjska kola slikarska kola koju je, potkraj XVI veka, osnovao u Bolonji Lodoviko Karai (Carracci, 15551619), i koja je teila da u sebi sjedini odlike starih majstora. bolonjske boice fiz. staklene boice kru-kasta oblika, brzo hlaene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku, ali se raspadaju u sitne parie kad se u njih baci komadi kremena, koji zapara povrinu i time otklanja otpor kojim se povrina u nepo-vreenom stanju protivi unutranjem naponu mase). bolus (lat. bolus, gr. bolos) hem. lemnoska zemlja, mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja, kit i za obloge radi zaustavljanje krvi; up. bol. boljevizam (rus. bolvevizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata, razre ene od strane Lenjina, sa ciljem pretvaranja kapitalistikog poretka u komunistiki; naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radnike partije (RSDRP) odranog u Londonu 1903, gde je dolo do rascepa na dva krila: jedno, veina, prihvatilo je Lenjinove ideje (boljevici) i drugo, ma-njina, Martovljevu koncepciju partije (menjevici). boljevici (rus. bolveviki lanovi veine", pristalice boljevizma; oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljevike na vlast. bomba (fr. bombe, ital. bomba, gr. bombos potmuo, dubok ton) voj. elezna ili elina lopta, oblica ili kutija ispunjena eksplozivom; runa granata; atomska bomba; vodoiina bomba ispunjena eksplozivom ije je razorno dejstvo jae od atomske bombe; velika bokasta boca, balon.

bombaa

123

bonton

bombaa (fr. bombage ispupenost) ispupenost pokvarene konzerve; ispupenost velikih staklenih povrina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bombazen (fr. bombasin, lat. bombycinus, gr. bombyx svilena buba; svila) pamuna svila, vrsta keplovane svilene tkanine; vrsta pamu ne tkanine za podstavu. bombarder (fr. bombardeur) voj. onaj koji vri bombardovanje, naroito: vrsta tekih aviona za noenje velikih koliina avionskih bombi i vrenje bombardovanja. bombardirati (fr. bombarder, nlat. bombardare) voj, tui (ili: gaati) iz topova neprijateljske poloaje ili utvrenja; bacati avionske bombe; fig. gaati (ili: obasipati) nekoga (cveem, konfetama); osoliti koga, dosaivati kome (molbama, ljubavnim izjavama, svojim pesmama i sl.); up. bombardovati. bombardje (fr. bombardier) voj. tobdija; baca bombi, vojnik bombakog odeljenja, bomba. bombardovati v. bombardirati. bombast (eng. bombast, gr. bcmbyx) 1. pamuk, vata za ispunjavanje haljina i sl.; 2. dit. bujica rei, koja unakarauje jezik i stil svojom preteranou i neumenou. bombastian (eng. bombast) lit. preteran, preterano kitnjast, krupnoreiv, visoko-paran, nadmen, naduven (nain pisanja, izraavanja). bomba (fr. bombe) v. bombardje. bombikometar (gr. bombyx pamuk, metron) u pamuarstvu: tablica za odreivanje fi-noe (numere) konca prema teini izvesne duine konca. bombiks (gr. bombyx, lat. bombyx pamuk) zool. sviloprelja, svilena buba; svila, svi-lasta materija. bombe (eng. bombo) vrsta rakije od ruma, muskata i eera u Sev. Americi. bombona (fr. bonbon) eerlema, poslastica od istopljenog, aromatiziranog i oboje-nog eera, esto sa dodatkom elatina, brana, slada (malcbombona) ili voa. bombonjera (fr. bonbonniero) kutija ili kor-pica, obino ukusno i luksuzno izraena, u kojoj se dre bombone; fig. vrsta enske kape; ukusno nametena soba, ukusno nameten stan i sl. bon (fr. bon) trg. nalog za plaanje; nalog za izdavanje neke robe; priznanice, potvrda prijema; bonz a vi (fr. bons a vue) pl. nalozi koji se isplauju odmah, po vienju. bona (lat. bonum dobro, bona dobra) 1. pl. dobra, imanje, imetak; ostavtina. bona (fr. bonne) 2. dadilja, devojka za decu; sluavka. bona adventicia (lat. bona adventitia) pl. prav. naknadno pridole dobra, delovi imanja koji nisu ostali od oca, nego potiu od neke druge strane.

bona mente (lat. bona mente) u dobroj nameri, dobronamerno. bona minorum (lat. bona minorum) pl. prav. dobra (ili: imanje) maloletnika. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte; odobravanje Bonapartinog naina vladavine; politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bonaparte pl. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bona fide (lat. bona fide) dobronamernost, u dobroj nameri (uiniti, kazati). bona hereditaria (lat. bona hereditaria) pl. prav. nasleena dobra, nasledna dobra, imanja. bonaca (ital. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bonbon, bonbona v. bombona. bonvivan (fr. bonvivant) veseli brat, veseljak, onaj koji trai u ivotu prven-stveno uivanja i razonode. bond (eng. bond) pismeno jemstvo, obaveza; priznanice; menica. bondirati (fr. bondir) skakati, proneti se, propinjati se, podskakivati (na konju). bondruk (nem. Wandriegel, metateza od Riegelwand) kuni zid izgraen od direka i greda izmeu kojih je stavljen erpi (nepeena cigla). bonsek, v. bansek. boneta (fr. bonette) voj. zemljini nasip na grudobranu za zatitu orua ili strelaca od bone vatre i rikoeta. bonze (jap.) pl. svetenici Budini u Japanu, Kini i istonoindijskim zemljama, isto-noindijski kalueri; fig. sujeverni popovi, zatucane popeskare. bonitet (lat. bonitas) dobrota, valjanost, unutarnja vrednost; izvrsnost (u smislu izrade); trg. platna sposobnost; sigurnost nekog potraivanja (supr. veritet). bonifikacija (nlat. bonificatio) naknada, odteta; poboljanje, poboljavanje, popravka; popust u ceni. bonificirati (lat. bonum, facere, fr. bo-nifier) naknaditi, odtetiti; poboljati, popraviti, popravljati. bonom (fr. bonhomme) dobriina, prostosrdaan ovek, naiv ina, iica. bonomija (fr. bonhommie) prostosrdanost, dobrodunost; preterana prostota, naivnost, poverljivost. bono modo (lat. bono modo) dobrim nainom, na lep nain, mirnim putem. bon pur (fr. bon pour) dobar za . . ., vai za ... bon-sans (fr. bon sens) zdrav (oveji) razum, prirodna obdarenost. bonton (fr. bon ton) dobar ton, fino ponaanje i lep nain izraavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi, otmeno dranje.

bonum

124

botano-

bonum (lat. bonum) dobro, srea, preimustvo, dar, vrlina, korist; pl. bona. bonum publikum (lat. bonum publicum) dobro drave, dravna korist, opte dobro. bor (nlat. borax) hen. element atomske mase 10,811, redni broj 5, znak V, nemetalno vrsto telo, taka topljenja 2030, mrke boje; borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod onih bolesti za obloge). bora (ital. bora) estok i hladan severni vetar na Jadranskom moru, dolazi od brda iz Hrvatske i duva naro ito zimi. boraks (nlat. borax, arap. buraq) hen. jedinjenje bora, natrijuma i kiseonika (Na2B4O7), nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu, sred. Aziji i Kaliforniji, vaan za industriju, kozmetiku i medicinu. boranija (arap. buraniyya, tur. borani, burani) zelen mlad pasulj, mahune; fig. neto sitno, nevano, zeleno, neiskusne. borati (nlat.) pl. hen. soli borne kiseline. borgis (nem. Borgis) vrsta tamparskih slova, ve a od peta, a manja od garmonda. bord (eng. board) l. sto, daska; fig. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola, odbor; hrana, kost, novac za hranu; sto za kojim se dre sednice, savetovanja; sud, sudnica, nadletvo. bord (nem. Bord, fr. bord) 2. okrajak, ivica, rub; kor. ivica lae, laa. borda (fr. borde) l. gajtan za opivanje, irit, pervaz; up. bortna. borda (arap.) 2. vrsta sure vunene tkanine koja se izrauje u Egiptu; Muhamedov ogrta; up. bordat. bordaa (fr. bordage) oblaganje lae daskama; materijal za oblaganje la e; opivanje, porubljivanje; pervaenje. bordat (arap.) v. borda 2. bordel (fr. bordel, ital. bordello) javna ku a, javna radnja; up. burdelj. bordiati (ital. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo, krstariti. bording (dan. bording) kor. manja laa u Ist. moru, obalska laa koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakava kako bi mogli da preplave go a mesta. bording-haus (eng. boarding-house) pansion sa stanom i hranom, gostionica, javna kuhinja. bordirati (fr. border) ogoliti, opivati, porubiti, porubljivati, oiviiti; oblo-iti lau daskama; u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom, grundirati. bordo-boja (fr. bordeaux) boja crnog vina, tj. tamnocrvene. bordo-vino (fr. Bordeaux) opti naziv za sva vina koja se alju u trgovinu preko Bordoa. bord ov tred (eng. board of trade) trgovake komora. bordro (fr. bordereau) trg. knjiga u kojoj su rauni; izvod, lista, spisak ra una, me-

nica, novanik vrednosti; sprovodio pismo. bordura (fr. bordure) ivica; porub, pervaz; okvir, venac. borealan (gr. boreiaios, lat. borealis) severni. boreas (gr. boreas) severac, severni vetar, sever. bore] v. boreas. borer (nem. Bohrer) burgija. bor-maina (nem. Bohrmaschine) naprava za buenje, bu i lica. borniran (fr. borne) ogranien, mali; fig. ogranien, skuen, glup. bornirati (fr. borner) ograniiti, omeiti, postaviti granine belege, kamene mea-e; fig. umeravati, umeriti elje, ograni-avati, ograniiti se. bortna (nem. Borte) v. borda 1. borusomanija (nlat. Borussia Prusija, gr. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu to je prusko. borusofobija (nlat. Borussia, gr. phobos strah) strah od Prusa, mrnja na Pruse i sve to je prusko. bor (rus. bor) omiljeno rusko narodno jelo: orba od prosenog brana i razne zeleni. bosa (fr. bosse, ital. bozza) grba, vrga, kvrga; ispup en vajarski rad izliven od gipsa; okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu, u grupi). bosaa (fr. bossage) arh. nain otesavanja kamena, pri emu su sastavci (fugne) jako ispupeni a povrina grubo otesana (lat. opus rusticum). boselaa (fr. bosselage) rad na ispupenim, breuljkastim, talasastim figurama, arama. boselirati (fr. bosseler) ulubiti, ulublji-vati; raditi ispupene, talasaste figure, are. bosirati (lat. bossare) praviti plastine predmete od ilovae, voska, gipsa. bosokteriti (od nem. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemaki, tj. nerazumljivo. bostan (tur. bostan) lubenice i dinje; vrt, bata. boston (eng. boston) l. igra karata slina vistu, sa etiri igraa, ili sa manjim brojem karata i tri igraa (tri boston), nazvan po gradu Bostonu u Sev. Americi; 2. jedna vrsta plesa, igre (amerika, neto uproenija vrsta valcera). botanizirati (gr. bosko napasam, botane trava) skupljati biljke; baviti se biljkama. botanika (gr. botanike) nauka o biljnom svetu, o biljkama i rastinju. botaniar (gr. botanikos travni, biljni) poznavalac bilja i rastinja, onaj koji se bavi prou avanjem bilja i rastinja. botano- (gr. botane krmna trava) predmetak u sloenicama sa znaenjem: biljka, trava.

botanograf

125

bradifazija

botanograf (gr. botane, grapho) opisiva bilja i rastinja. botanografija (gr. botane, graphfa) opisivanje bilja i rastinja. botanoliti (gr. botane, lithos kamen) pl. geol. okamenjene biljke. botanolog (gr. botane, logos) poznavalac i prou avalac bilja i rastinja. botanologija (gr. botane, logia) poznavanje i prou avanje biljaka, nauka o biljkama; botanika; pr. botanoloki. botanomantija (gr. botane, manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. botanofag (gr. botane, phagos) zool. biljojeda ivotinja, biljoder. botanofil (gr . botane, philos) ljubitelj bilja, onaj koji voli da se bavi botanikom. botarga (nm. bota larga, botarga, ital. bottarga) jelo slino kavijaru, od usoljene ikre morskog lipena, tunjevine i dr., u junoj Evropi i na Levantu. botega (ital. bottega, fr. boutique, lat. apotheca) du an i, mala trgovina; krma, vinara; sluga, kelner. botel (od nem. Boot amac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku razli itih plovila (jedrilica, amaca i dr.). botelar (nlat. botella, botellarius) ef kuhinje, uvar ivotnih namirnice na brodovima. botriiti (gr. botrys grozd, -ites) pl. geol. okamenotine grozdasta oblika. botriitian (gr. botrys) grozdast, u obliku grozda; up. botriotian. botriokefalus (gr. bothrion jamica, kepha-1e glava) zool. irokolana trakulja, 28 m dugaka i sa 34 hiljade lanaka, ivi u tankom crevu oveka, psa i dr. botriomikoza (gr . botrys grozd, mykes gljiva) med. crven izrataj na ruci ili nozi, velik kao zrno graka do sitnijeg lenika, privr en na kou jednom pe-teljkom. botriotian v. botriitian. botroilit (gr. botrys grozd, Mthos kamen) min. kamen grozdasta oblika. botulizam (lat. botulus kobasica) ned. tro-vanje pokvarenom hranom, naro ito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. bofl (ital. bavella, nem. Bafel) trg. otpaci; r ava, pokvarena roba, roba za odbaci-vanje, furda. bo a (ital. boccia) italijanska i naih primoraca igra u kojoj u estvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i slui kao cilj, a ostali igra i trude se da svoje kugle bace to blie onoj crvenoj; up. balota. bo (fr. bone) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. boerija (fr. bocherie) Nemci; nemake nevaljalstvo (francuski izraz). boonerija (fr. boche) v. boerija.

boa (pere. boge, tur. bohca) l. etvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje neega; 2. platno kojim muslimanke skrivaju lice; 3. pregaa; 4. povezaa, marama, amija; 5. vrsta duvana. boaluk (pere.-tur. bohfalik) svadbeni dar mladin (obi no koulja, ga e, arape) uvijen u bou. Brabansona (fr. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma, Marseljeza" belgijske revolucije. brabansoni (fr. brabancons) pl. brabantski vojnici koji su, naro ito u HP veku, bili u engleskoj ili francuskoj slubi, uveni zbog svojih plja kakih izgrede po Francuskoj. brabanta (fr. brabante) trg. vrsta holandskog platna. bravisimo (ital. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro, vrlo lepo, sjajno, odlino! bravo (ital. bravo) l. usklik u znak odobravanja, odli no, valjano, tako je! bravo (ital.) 2. junak, delija; valjan i vredan ovek; najmljeni ubica, mu ki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bravura (fr. bravoure, ital. bravura) valjanost; hrabrost, junatvo, neustraivost; junako delo; neto izra ene ili izvedeno sa velikom vetinom i stru nou; tehnika vetina i okretnost izvo enje naro ito u muzici. bravur-arija (fr. bravour, ital. aria) uz. muziki komad (za sviranje ili pevanje) sa naro ito velikim tehni kim teko ama. bragerdizam (eng. braggard) razmetljivost, hvalisavost, hvastanje. bragoc (ital. bragozzo) pop. lak ribarski brod sa dva jarbola. bragura (stnord. bragr) pesnika umetnost, pesnitvo. bradiekoja (gr. bradys spor, akuein sluati) med. gluvo a, teko sluanje. bradikardija (gr. bradys, kardfa srce) med. bolesna usporena delatnost srca. bradilalija (gr. bradys, lalia govor) med. spor i teak govor usled mane u govornom organu; up. bradilogija. bradilogija med. v. bradilalija. bradimaseza (gr. bradys spor, masaomai vakati) med. teko vakanje. bradipepsija (gr. bradys, pepsis kuvanje; varenje) med. teko, sporo prokuvavanje hrane, r ava probava. bradispermatizam (gr. bradys, sperma seme) med. teko, sporo izlaenje semena (pri spolnom snoaju). bradisurija (gr. bradys, uron mokraa) med. v. stranturija. bradifazija (gr . bradys, phemi kaem, govorim) med. teak, usporen govor usled nepotpunog savlaivanje izvesnih smetnji (npr. pri mucanju).

bradifrazija

126

brahiodonti braun (nem. braun) otvoreno mrk, kestenjast, sme. braunijanizam med. uenje engleskog lekara Dona Brauna (John Brown, 17351788), po kojem se iva bia od neivih stvari razlikuju po tome to imaju sposobnost nadraivanja, tj. sposobnost da spoljnim uticajima nadraajima" bivaju pokretana na delatnost; poreklo bolesti je, prema tome, nemanje ili postojanje suvine velike nadraljivosti organizma. braunijanci pl. med. pristalice uenja Dona Brauna; v. braunijanizam. brauning (eng. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i vie metaka u areru, koji je smeten u kundaku, kalibra razliitog (nazvan po pronalazau, Amerikancu D. M. Brauningu). brahi- (gr. brachys) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: kratak, mali, sitan, nizak. brahibiotika (gr. brachys, bfos ivot) tenja ili vetina skraivanja ivota; suprotno: makrobiotika. brahibiotian (gr.) kratkovek, koji ivi malo vremena. brahigraf (gr. brachys, grapho piem) onaj koji ume brzo da pie sluei se skraenicama; up. stenograf. brahigrafija (gr. brachys, graphfa pisanje) vepggina pisanja pomou skraivanja uopte; u uem smislu isto to i stenogra-fija i tahigrafija. brahidaktilija (gr. brachys, daktylos prst) ampon. uroena kratkoa prstiju. brahidromian (gr. brachys, dromiks sposoban za tranje) koji kratko tri, koji je kratke staze. brahijalan (gr. brachlon miica, ruka, lat. brachialis miini, runi) miini, runi; fig. nasilan, nasilniki. brahijum (lat. brachium, gr. brachfon) miica, ruka, naroito donji deo ruke, od prstiju do lakta; mo, sila. brahikatalektian (gr. brachy-katalekti-ks) etr. nepotpun, tj. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. brahikefal (gr. brachys, kephale glava) ampon. ovek koji ima kratku lubanju, kod koje je najvei poprean presek gotovo jednak uzdunom preseku. brahilog (gr. brachys, logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. brahilogija (gr. brachy-logia) vetina kratkog izraavanja u govoru i pisanju; ret. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli vaan element, ali se krije u samom smislu reenice. brahimetropija (gr. brachys, me tron, orao vidim) med. kratkovidnost. brahiodonti (gr. brachys, odus, odntos zub) zool. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom, npr. u sisara.

bradifrazija (gr. bradys, phrasis govorenje) med. teak govor usled nekog duevnog nedostatka. brad-sajd (eng. broad-side) kor. strana broda; svi topovi na jednoj strani ratnog broda; paljba iz topova sa jedne strane broda. brazilejin v. brazilin. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta; brazilejin. brazletna (fr. bracelet, lat. brachiale) narukvica, grivna. Brajov sistem meunarodna azbuka za slepe, koja se sastoji od svega est jagodicama prstiju opipljivih taaka (pronalaza slepi francuski uitelj slepih Louis Braille). Brajtova bolest (nlat. morbus Brightii) med. akutno i hornino zapaljenje bubrega sa izluivanjem belanevine u mokrai (nefritis), nazvano po engleskom lekaru Riardu Brajtu (Bright, 17891858), koji ju je prvi objavio. brakadabra fbracadabra) v. abrakadabra. brakteja (lat. bractea list) bog. list u ijem se pazuhu nalazi cvat, priperak. Brama (sskr. Brahma) v. Brahma. bramaizam (sskr. Brahma) v. brahmanizam. bramani (sskr. brahmana) pl. v. brahmanac. bramanizam (sskr. brahma) v. brahmanizam. Bramarbas (p. bramar) hvalisavac, junak na jeziku, smean razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). bramarbasirati (p.) hvalisati se, biti junak na jeziku. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima vie ipova, obino 6 do 7, nejednake veliine, koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazau, engleskom mehaniaru Bramah-y, 17491814). Bramehova presa fiz hidraulina presa koja radi pod pritiskom vode; v. Bramahova brava. brand (nem. Brand) med. lokalne izumiranje jednog dela tela; gangrena, nekroza. brander (nem. Brand poar) brod na jedra, napunjen lako upaljivim materijalom (smola, barut, alitra i sl.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo poar. brandi (eng. brandy) v. brendi. brana (fr. branche, ital. branca) grana; deo, odsek, ogranak (jedne nauke, nekog posla), struka; poziv, naro ita, ua oblast zanimanja; up. brana. brankar (fr. brancard, branche) nosila; rukunice (na kolima); brankar-kola teretna kola bez lotri. branhije (gr. branchion) pl. zool. krge. branhus (gr. branchos) med. promuklost; zapaljenje krajnika. brana (fr. branche) v. brana. braon v. braun.

brahiometar

127

brendi

brahiometar (gr. brachfon, metron) med. sprava za merenje miice, ruke. brahiopode (gr. brachfon, pus, podos noga) zool. veoma rasprostranjene morske ivotinje, imaju dva kapka, i po tome lie na kolske, ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. brahiotomija (gr . brachfon ruka, temno seem) hir. odsecanje ruke. brahipetalan (gr. brachys, petalon list) bog. koji ima kratke cvetne listie, kratke latice, kratkih latica. brahipneja (gr. brachys, rpeb diem) med. uzetost grudi, tesnoa grudi i sporo disanje kao posledica toga. brahipneuma (gr. brachy-pneuma) med. kratak dah, sipnja, astma. brahipodav (gr. brachys, pods, podos noga) kratkonog, kratkih nogu. brahiptera (gr . brachys, pteron krilo) pl. zool. ivotinje kratkih krila; insekti koji imaju kratka krila. brahipteran (gr. kratkokrilan, kratkih krila; etr. koji ima kratke metrike stope. brahisilabus (gr. brachys, syllabe slog) metrika stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brahistohrona (gr . brachys, brachistos najkrai, chronos vreme) kat. linija pada za najkrae vreme, tokanica; up. cikloida. brahiscijan (gr. brachys, skia senka) geogr. koji ima kratku senku (kae se za stanovnike najtoplijih delova sveta brahis-cii, tj. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga to im sunani zraci padaju na teme gotovo vertikalno, uspravno). brahit opt. skraen naziv za brahiteleskop. brahiteleskop (gr. brachys, tele daleko, na razdaljini, skopeo gledam) opt. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktinou. brahihronian (gr. brachys, chronikos vremenski) kratkotrajan, kratkovremen.

brahicefal antrop. v. brahikefal.


Brahma (sskr. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko boanstvo. brahmaizam (sskr. Brahma) starije uenje o Brahmi, onako kako je izloeno u Upaniadama (za razliku od uenja izloenog u Vedanti), Brahman (sskr. Brahman) ind. fil. apsolutno Bie i Nebie u isto vreme. Brahmana (sskr. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske knjievnosti, neku vrstu komentara Vedama. brahmani (sskr. brahmana) lanovi najvie i najuglednije kaste u Indiji, koji su, dajui oduvek svetenike, pesnike, nau-nike i politiare, vazda zauzimali naji-staknutije poloaje i uivali velik re-ligiozni ugled.

brahmanizam (sskr. brahma) indijska religija, osnovana, otprilike osam vekova pre nae ere, koja je traila od svojih pristalica visoko moralan ivot; brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji, ali tanije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. bra (ital. viola di braccio) muz. viola, neto vea violina ije se etiri ice zglaa-vaju, timuju u s, g, d', a'; vrsta tambure za pratnju. breve (ital. breve) svaki zvanini pismeni akt, naroito papino pismo dravama, vladaocima i dr. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule); (fr. brevet) diploma, povelja, dekret; pismo, povlastica, patent; breve d'envansjon (fr. brevet d'invention) pronalazaka povelja, patent. brev(e)te (fr. brevete) pr. sa diplomom, sa poveljom; sa patentom, patentiran. brev(e)tirati (fr. breveter) dati, izdati dekret, diplomu, patent, povelju. brevijar (lat. breviarium) v. brevijarij. brevijarij(um) (lat. breviarium) kratak pregled, kratak izvod, kratak spisak, kratak izvetaj; molitvenik, trebnik katolikih svetenika za dnevna bogosluenja; up. brevijar. brevijatura (nlat. breviatura) v. brevijacija. brevijacija (nlat. breviatio) skraivanje, skraenje; up. brevijatura. brevilokvij(um) (lat. brevis, loqui govoriti) kratak, saet i jezgrovit govor. brsvi manu (lat. brevi manu) otvoreno, bez uvijanja, odmah, kratkim putem. breviotipija (lat. brevis kratak, gr. typos otisak) ouz. tampanje nota. brevipedan (lat. brevis, pes noga) kratkonog, kratkih nogu. brevis (lat. brevis kratak) muz. nota koja vredi za dva cela takta. bregma (gr. bregma) anat. srednji deo lubanje, teme. breda vrsta mainske puke, mitraljez (po italijanskoj fabrici oruja Bredda). bredizam med. = hipnotizam, nazvan po engleskom lekaru Demsu Bredu (James Brai-de, 17951860), koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeu hipnoze i sugestije. brek (eng. break) otvorena kola na 4 toka, lovaka kola sa 3-6 sedita, sa dve klupe nametene po duini ili popreko i sa visokim bokom; muz. kraa improvizirana fraza u dezu, a izvode je obino trubai i saksofonisti; sp. komanda za prekid borbe u boksu. brekfest (eng. breakfast) doruak. bremza (nem. Bremse) teh. konica. bremza (nem. bremsen) teh. koiti, ukoiti, zakoiti. bremzovati (nem. bremsen) v. bremzati. brendi (eng. brandy) rakija prepeenica; brandi.

brener

128

brimada

brener (nem. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. brenovati (nem. brennen) l. kovrdati kosu vruim gvo em; 2. obzirati se na nekoga, voditi rauna o nekome, zarezivati nekoga. breskva (pere.) bog. poznato drvo i voka iz familije rui astih biljaka (prunus persica). bretanja (fr. bretagne) stari francuski ples udvoje; vrsta odlinog francuskog platna (naziv po Bretanji, pokrajini u severnoj Francuskoj). bretela (fr. bretelle) uprta, remen, kai za noenje tereta; voj. kosi poloaj koji vezuje dva uzastopna poloaja; t. bretele naramnice, prekoramnik, oramenice za dranje akira, hozntregeri. bretona (fr. bretonne) vrsta enskog ogrtaa za kiu, nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. brefotrof (gr. brephos novoro en e, tropheus hranilac) nastojnik, upravnik bre-fotrofeuma. brefotrofeum (gr. brephos, tropheus) zavod za naho ad, zavod za ishranu i podizanje dece; up. brefotrofij. brefotrofij(um) (gr. brephos, tropheus) v. brefotrofeum. bre a (ital. breccia) kol. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brea (fr. breche, ital. breccia) voj. prolom, prodor (u zidu, bedemu, utvr enju); fig. teta, utrb. brig (eng. brig, brigg) mor. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima, za sto naoruanih ljudi; ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. brigada (fr. brigade, ital. brigata) l. vo;. jedinica sastavljena obino od dva puka istog roda vojske; 2. grupa radnika koji rade na izvrenju nekog zadatka. brigadir (fr. brigadier) l. voj komandant brigade; 2. konjiki podoficir u francuskoj vojsci; 3. rukovodilac radne brigade; up. brigadist. brigadist (fr. brigade) lan radne brigade. brigant (ital. brigante) drumski razbojnik, plja ka; hajduk, buntovnik. brigantina (eng. brigg, fr. brigantine, nem. Brigantine) tor. mala jedrilica sa dve katarke. brigma (gr . brycho krgu em, brygmos krgut) med krgutanje zubima; brigmos. brigmos (gr. brygmos) med. v. brigma. briza (fr. brie, ital. brezza) blag morski vetar, vetri, povetarac. brizantan (fr. briser, brisant) koji lomi, rasprskava, razara, rasprsan, rasprska-van, koji razmrskana. brizantnost (fr. briser) rasprsnost, sposobnost rasprskavanja, razornost, razorna snaga. brizer (fr. briseur) lomilac, razbija; prednji valjak na spravi za predanje.

brizomant (gr. brizo spavam, mantis prorok) vetak u tuma enju snova. brizomantija (gr. brizo, manteia prorica-nje) vetina tuma enja snova. brik (eng. brig) mor. v. brig. brikabrak (fr. bric-a-brac) starudija, stare; razne umetnike stvarice, naro ito starinske; telalnica, starinarnica. briket (fr. briquette) neto u obliku cigle, lopte ili jajeta; naro ito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo, sabijen u obliku opeke, cigle, lopte, jajeta i sl. briketaa (fr. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle; izrada lica gra evine (fasade) tako da se vide cigle; up. fugovanje. briketirati (fr. briqueter) poploati ciglama; obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala; presovati u obliku opeke, cigle sitan, u prah pretvoren materijal. brikola (nlat. bricola, fr. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja; kod bilijara: odskok, odboj lopte od ograde; udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom, otuda fig. par brikol (fr. par bricole) posredno, zaobilazno, sa strane, lukavo. brikolirati (fr. bricoler) odbiti, odskoiti; uiniti da se neto odbije, odsko i; pomou odbi j anja pogoditi sa strane; fig. ne raditi asno, vrdati, raditi zaobilazno. brilaite (ital. brillante) iuz. veoma vatreno, ivahno, plahovito. brilijant (fr. brillant) dijamant uglaan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe, odozgo jae odozdo slabije zatupljene, a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i etvorougle (facete). briljant v. brilijant. briljantan (fr. brillant, briller sjati, blistati) sjajan, svetao, blistav; fig. odli an, divan, krasan, veli anstven. briljantin (fr. brillantine) kozi. vrsta miriljave masti za kosu, bradu i brkove. briljantina (fr. brillantine) gusto tkana pamu na materija u mustrama. briljantirati (fr. brillanter) od dijamanata gla anjem praviti brilijante; ukrasiti (ili: optoiti) dragim kamenjem, naroito brilij aktima. briljantnost (fr. brillant) sjaj, blistavost, rasko, velelepnost; fig. divota, velian-stvenost, odlinost. briljirati (fr. briller, ital. brillare) sjati, sijati, blistati, svetleti se, prelivati se u svetlosti; fig. vidno se isticati, odska-kati od ostalih. brimada (fr. brimade) kod francuskih studenata: teranje ege sa novajlijama, krtenje" brucoa na taj na in pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis.

brimer

129

bronzano doba

brimer (fr. brumaire, lat. bruma najkrai dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini, od 23. oktobra do 24. novembra, magleni mesec (18. brimera U god. 9. novembra 1799 uzeo je Bonaparta kao prvi konzul, vladu u svoje ruke). brinet (fr. brunet) crncurast, crnomanjast mukarac, garavko. brinete (fr. brunette) garavua, crnka. brinirati (fr. brunir) metalne predmete mrko uglaati, usjajiti i na taj ih nain sauvati od ranja; bojiti (ili obojiti) mrko, pocrniti. briozo (ital. brioso) muz. ivahno, umno, buno, plameno; up. kon brio. briozoe (gr. bryon mahovina, zoon ivotinja) zool. morske, ree slatkovodne, ivotinje iz porodice pamekuaca", ive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. brioidan (gr. bryon, eidos oblik) bog. slian mahovini, mahovinast. briologija (gr. bryon, logia nauka) bog. nauka o mahovina ma. brion (fr. brion) vrsta dobrog francuskog vina. briskirati (fr. brusquer) brecati se, obrec-nuti se, osei se na nekoga; hteti neto brzo sprovesti, prenagliti ime, prebiti preko kolena. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronaena legura od cinka, antimona i neto bakra ponekad i nikla i bizmuta, bele, srebrnaste boje; upotrebl>ava se, mesto srebra, za izradu stonog pribora. Briti mjuzeum (eng. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu, osnovan 1753, sa veoma bogatim naunim i umetnikim zbirkama. brid (eng. bridge) igra karata, slina vistu, jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. brnistra (ital. ginestra) bog. ib uta cveta od ije se like izrauju grube tkanine za omotae i prekrivae. broajon (fr. broyon) tuak za mrvljenje, trljanje boja. Brodvej (eng. Brodway) iroka ulica", glavna saobraajne i trgovaka ulica Njujorka, kulturno sredite. brodsrija (fr. broderie) vez, vezivo; vezenje; trgovina vezivom; fig. kienje, ulepavanje. brodet (ital. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaa. brodirati (fr. broder) vesti, izvesti zlatom, srebrom, svilom; fig. krasiti, ulep-avati izmiljenim dodacima. brojler (eng. broiler) vrsta pileta za peenje, obino industrijske proizvodnje. brokanter (fr. brocanteur) trgovac starim umetnikim predmetima, naroito slikama; starinar, telalin. brokantirati (fr. brocanter) trgovati umetnikim stvarima, naroito slikama; ku9 Leksikon

povati i preprodavati stare stvari, tela-liti. brokat (ital. broccato) zlatotkanica, srebrotkanica, teka, zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina; grub metalni praak od legure bakra i cinka; fini liskun u praku i bojadisan (obe vrste ovog praka upotrebljavaju se za bronzane boje); brokatna hartija hartija u boji sa mustrama, figurama i sl., utisnutim u zlatu i srebru. brokatel (ital. broccatello) brokatu slina polusvilena tkanina, od svile i pamuka, ili samo od pamuka, sa utkanim krupnim cvetovima; vrsta utog, crvenkastog ili ljubiastog italijanskog mermera. broker (eng. broker) trgovaki posrednik; up.

makler, seizal.

brokeraa (eng. broker) trg. nagrada koju trgovaki posrednik dobiva za posredovanje; up. makleraa, senzarija. brokule (ital. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sonim cvetovima i stablji-kama. Brokhaus (nem. Brockhaus) veliki nemaki konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja, poslednje u 20 knjiga zakljueno 1935, nazvan po izdavau, velikom nem. izdavakom preduzeu u Lajpcigu, osnovanom 1805. god. brom (gr. bromos smrad, nlat. bromium) xex. element, nemetal atomske mase 79,909 redni broj 35, znak Vg, crvenkastomrka teka tenost, jako nadraajnog mirisa. bromatika (gr. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naunim i ekonomskim naelima. bromatografija (gr. broma jelo, graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. bromatologija (gr. broma jelo, logia) nauka o jelima, nauka o sredstvima za ishranu. bromatometar (gr. broma jelo, metron) sprava za odmeravanje koliine dnevne hrane. bromid (gr. bromos smrad) hem. so bromovodonine kiseline. bromizam (gr. bromos) ned. trovanje bromom. bromoform (nlat. bromoformium) farm. tenost veoma sli na hloroformu, upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magareeg) kalja. bromural (gr. bromos) fark. bromov preparat, poznati lek za ivce. bronza (fr. bronze, ital. bronzo, nlat. bronzium) tu, legura (slitina) bakra, cinka i gvoa. bronzana bolest med. tuberkulozno oboljenje nadbubrenih lezda praeno velikom malokrvnou i mrkom bojom koe. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. god. pre n. e.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu orua i oruja; razdoblje koje karakterie nastavak prvih drava i

bronzirati

130

bruh

upotreba pisma (hijeroglifi, klinasto pismo i dr.). bronzirati (fr. bronzer) obojiti bronzanom, tj. mrkom, crnom, bakarnom bojom (drvo, gips, kou i dr.); obojiti modrikastim prelivima na vatri. bront (nem. Brand) med. izumiranje tkiva pod uticajem trulenih bakterija, tako da tkivo truli i raspada se, jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. bronteum (gr. bronte grmljava) sprava za izvoenje vetake grml>avine na pozornicama. brontologija (gr. bronte grmljavina, logi'a) nauka o grmljavini, o nepogodama uopte. brovtosaurus (nlat. brontosaurus) kol. ogromni kimenjak, iz perioda krede, dug preko 18 t. brontoterij(um) (nlat. brontotherium) kol. dinovska nosorozima slina vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brontofobija (gr. bronte, phobeo plaim se) strah od grmljavine i nepogode. bronhijalni (gr. brnchos dunik) duniki, koji se tie dunika ili dunica, npr. bronhijalni katar = bronhitis. bronhije (gr. brnchia) pl. anat. dve cevi, leva i desna, koje postaju ravanjem dunika od treeg lenog prljena. bronhitis (gr. brcnchia) med. zapaljenje bronhija, bronhijalni katar. bronho- (gr. bronchos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: dunik, dunice. bronhoblenorea (gr. bronchos, blenna, sluz, rheo teem) med. gnojavo zapaljenje dunica. bronholitija (gr. bronchos, lithos kamen) med. stvaranje kamena u dunicama. bronhomikoza (gr. brnchos, mykes gljiva) med. zapaljenje dunica izazvane raznim gljivicama. bronhoplegija (gr. bronchos, plesso udarim) med. uzetost (ili: paraliza) dunica. bronhopneumovija (gr. bronchos, pneuma dah) med. zapaljenje bronhija koje prelazi na pluno tkivo i izaziva zapaljenje plua, tuberkuloze plua. bronhoragija (gr. bronchos, regnymi skrham, polomim) med. krvarenje dunica. bronhorea (gr. brnchos, rheo teem) med. preterano luenje sluzi kod hroninog zapaljenja dunica. bronhoskop (gr. bronchos dunik, skopeo gledam) med. aparat za pregled sluznice bronhija. bronhoskopija (gr. brnchos, skopeo gledam) med. pregled dunika ili dupica pomou naroitog ogledala. bronhospazmus (gr. bronchos, spasms gr) med. gr u dunicama. bronhostenoza (gr. brnchos, stenos tesan) suavanje (ili sunsenost) dunica. bronhotomija (gr. brnchos, temno seem) med. operativne otvaranje dunica; bron-

hotom instrument za vetako otvaranje dunica. bronhofonija (gr. brnchos, phone glas) med. piskutavost glasa (kod promuklosti). bronhocela (gr. brnchos, kele posutost) med. posutost dunika, gua. bronhus (gr. brnchos) alat. dunik, grkljan; up. bronhije. bronc, bronce (ital. bronzo) v. bronze. bro (fr. broche) zapinjaa, luksuzna igla za skop avanje enskih haljina (obino na grudima ili pod vratom). broira (fr. brochure) v. broura. broirati (fr. brocher) proiti, proiva-ti (knjigu), povezati knjigu u mek povez; protkati, protkivati tkaninu (zlatom, srebrom, svilom); fig. uraditi neto na brzu ruku. broura (fr. brochure) sveska, meko povezana knjiica; knjiica o aktuelnim dnevnim pitanjima. brourist(a) (fr. brochurier) pisac broura. bruderaft (nem. Bruderschaft) bratstvo, bratimstvo. brujar (fr. brouillard) v. brujon. brujon (fr. brouillon) koncept, nacrt, prvi sastav; knjiga dnevnog troka, dnevnik pazara, traca u koju se unose, na brzu ruku i privremeno, trgovake beleke; up. brujar. brum (eng. brougham) zatvorena laka koija sa dva sedita i jednim konjem, nazvana po imenu uvenog engleskog dravnika Bru-ma (17781868). brumalan (lat. brumalis) zimski. brunirati (nem. briinieren) davati neemu (metalu, drvetu, nametaju) mrku boju. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. mine-ral, magnezijumov hidroksid (Mg(OH2), cedefastog sjaja. brustbild (nem. Brust-bild) poprsje, slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi, bista. brust-halter (nem. Brust-halter) prslui enski za pridravanje grudi. brutalan (nlat. brutalis, fr. brutal) ivo-tinjski; skotski, grubijanski, grub, surov, neotesan, divljaki, zverski. brutalizirati (fr. brutaliser) zlostavljati, zverski (ili: grubo) postupati s nekim; poivotinjiti, osuroviti. brutalitet (nlat. brutalitas) surovost, grubost, divljatvo; ivotinjsko ponaanje prema kome, ivotinjska pouda. brutalnost v. brutalitet. brutificirati (nlat. brutificere) napraviti nekoga stokom, uiniti da podivlja, potpuno zanemari. bruto (ital. brutto) trg. teina robe zajedno sa teinom onoga u to je ta roba upako-vana; brutoprihod celokupan prihod, bez odbitka trokova; suprotno: nego. bruh (nem. Bruch lomljenje) med. v. hernija.

bruhgold

131

bukolski

bruhgold (nem. Bruchgold) izlomljeno, neprera eno zlato. bruceloze opti naziv za oboljenja domaih ivotinja i ljudi, koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang, Br. suis i Vg. melitensis. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bubalis (gr. biibalos) zool. afriki jelen, antilopa. bubikopf (nem. Bubikopf) deaka glava" kratka enska frizura kao u de ka. bubonadenitis (gr. bubon preponske lez-de, aden lezda) med. zapaljenje lezda u preponama. bubonalgija (gr. bubon, algos bol) med. bolest prepona. buboni (gr. bubon) pl. ned. zapaljenje limf-nih lezda u preponama (obino u vezi sa mekim ankrom), micine, nicine, bub-njice. bubonocela (gr. bubon, kele) med. prosutost prepona, kila. .bubonulus (gr. bubon, nlat. bubonulus) med. limfati ni triper (kapavac). bubreg (tur. bogurek) bubreg. bugzirati (hol. buksiren) mor. vui lau pomo u parnog broda, pomo u amca na vesla za koji je la a vezana konopcima. Buda (sskr. Buddha) v. Budha. budala (tur. budala) ludak, glupak. budizam (sskr. Buddha) v. Budhizam. budisti (sskr. Buddha) pl. v. budhisti. budoar (fr. boudoir) mali elegantno nameten salon jedne dame za oblaenje i doterivanje (obi no u blizini spava e sobe); soba u kojoj dame primaju blie poznanike. Budha (sskr. Buddha) probueni, prosvee-ni", osniva po njemu prozvate religije (budhizma), ro en oko polovine VI veka pre nae ere u staroj plemikoj porodici, u Indiji potovan kao bog, sveti mudrac", i kao devete otelovljenje boga Vi-U, up. budhizam. Budhizam (sskr. Buddha), u enje Gautame Budhe (oko 557447 pre nae ere); ind. religija koju je osnovao Budha, ija se filozofija sadri u dve ta ke: patnja i spasenje. ivot je patnja, uzroci patnje su strasti (tj. e za ivotom, volja za ivot), osloboditi se tih strasti znai osloboditi se patnje, put ka oslobo enju vodi ka nirvani, tj. stanju blaenog mira, bez strasti i patnje; up. budizam. budhisti (sskr. Buddha) pl. pristalice religije i filozofije budhizma. bu (tur. biige) plesan; bu a. buija (fr. bougie, nm., ital. bugia sve a) med. valjkasta ipka od voska, gume, kauuka i sl. za proirivanje suenih kanala naro ito mokra nih, zatim zadnjeg creva i jednjaka; fiz. elektrina sve ica.

buzdovan (tur. bozdogan) vrsta starinskog oruja, topuz; fig. glupak. buj (fr. bouille) carinski ig koji se udara na vunenu robu; vrsta tkanine. bujatrika (gr. bus, govedo, iatrike lekarstvo) sto no lekarstvo, le enje goveda. bujirati (fr. bouille, bouiller) snabdeti robu carinskim igom, bujom. bujon (fr. bouillon) kup. v. buljon. bujrum (tur. buyurmak zapovedati, narediti) izvolite, zapovedajte! buk (eng. book) knjiga; knjievno delo; spisak, lista. bukagije (tur. bukagi) pl. okovi na nogama zatvorenika. bukanir POJI. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv panaca (naziv poti e od francuske re i: boucan divlje govedo, jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). bukanirati (ind.) suiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. bukanje (fr. boucanier) lovac na bivole; zverokradica u Sev. Americi; morski razbojnik, gusar. bukardija (gr. bus, kardia srce) med. uveanje, hipertrofija srca, kao posledica jaanja srane muskulature. bukasen (fr. boucassin) vrsta krutog francuskog platna; pamu na tkanina za postavu. buket (fr. bouquet) lepo probrana i ure ena kita prirodnog ili veta kog cve a; cvet, miris od vina; pena na pivu; figura u vatrometu; um. uspeo i harmonian sastav boja na slici. Bukefal (gr. bus govedo, kephale glava, volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bukiner (fr. bouquineur, bouquin) ljubitelj i sakuplja starih knjiga; onaj koji voli da rije po starim knjigama. bukinerija (fr. bouquinerie) trgovina starim knjigama, antikvarnica. bukinist(a) (fr. bouquiniste) prodavac starih knjiga, antikvar. bukmeker (eng. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireuje kla enja ili se sam kladi, posrednik pri kla enju; profesio-nalni kladilac. bukmeking (eng. book-making) sastavljanje knjiga, tj. obi an na in kla enja na konjskim trkama, za razliku od totalizatora. bukoliazmos (gr. bukoliasmos) pastirska pesma, pastirske pevanje. bukolika (gr. bukolike) post. pastirska pesma, idila (naro ito kod rimskog pesnika Vergila). buvoliar (gr. bukolikos) poet. pisac pa-stirskih pesama. bukolski (gr. bukolikos) poet. pastirski, seoski, u duhu ili u obliku pastirskog pesnitva; bukolska cezura etr. uobiajena cezura na kraju etvrte stope u heksa-metru gr kih bukoli ara.

bukranije

132

Bundesver

bukranije (gr. bus, kranion lubanja) arh. ukrasi, naro ito na dorskom frizu, u obliku golih lubanja na rtvu prinese-nih volova. buke (eng. books) pl. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. bukskin (eng. buckskin) jelenska, jagnjea koa", vrsta jake vunene tkanine za akire i sportska odela. bukcinator (lat. buccinator) truba; anat. obrazni mii, mii duva. buka novana jedinica Jemena (bughas), etrdesete deo rijala. bul (eng. buli) l. bik; fig. neotesanost, glupost; napomena ili kratka pria, kod koje je aljiva poenta u tome to joj nedostaje dosledno1 glavne misli; Don Bul, olienje engleskog naroda kao celine, tj. njegovih karakternih osobina: preterane ukoenosti, hladnokrvnosti i dr. bul (fr. boule, lat. bulla) 2. lopta, kugla, jedna drutvena igra na bilijaru ili igra kuglama; rad od drveta sa metalnim umecima, nazvan po francuskom rezbaru A. Ch. Boule (16421732). bula (lat. bulla) l. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije; kap-sla koja slui kao pe at koji visi o vrpci, npr. na povelji; peat od voska ili metala na povelji; povelja sa takvim peatom; zvanina papina povelja ili raspis o vanim pitanjima snabdeven velikim crkvenim peatom (za razliku od vreve, koja ima samo otisak peata sa prstena s ribom); zlatna bula (lat. bulla aurea) zakon koji je 1356. god. izdao nemaki car Karlo IV. bula (lat. bulla) 2. ned. okruglo i jajoliko izdignue pokoice ispod koga se skuplja ista seriozna, mutna, krvava ili gnojna tenost, plik. bula (tur. bula, bola strina, tetka) 3. verski obrazovana muslimanka; muslimanska ena, udata ena; bulom zove egrt majstorovu enu. bularij(um) (nlat. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bulbiferan (lat. bulbus lukovica, f ero donosim) bog. koja raa lukoviastim podzemnim stablom. bulbiforman (lat. bulbus, forma) koji ima oblik lukovice, glaviast. bulbozan (lat. bulbosus) lukoviast, glaviast, krompirast, vornovat. bulbul (arap. bulbul) slavuj; BulbulderSlavujev do. bulbus (lat. bulbus) lukovica, glavica; luk; bulbus okuli (nlat. bulbus oculi) anat. ona jabuica. buldog (eng. bul dog) 1. veliki engleski pas irokih grudi, kratke i duboko useene njuke, tako da mu se vide prednji zubi; 2. vrsta depnog revolvera sa 6 i vie metaka.

bulevar (fr. boulevard) etalite, iroka i lepa ulica zasaena drveem, glavna ulica; voj. tvrava, bedem. bulengrev (fr. boulingrin) v. boling-grin. buleuterion (gr. buleuterion) venica, sabornica, skuptinska zgrada. bulimija (gr. bulimfa) med. velika, neodoll-va, ivotinjska glad. bulinirati (fr. bouliner) mor. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane); fig. nepoteno trgovati, pljaka, krasti. buliran (lat. bulla, bullatus) zapeaen, potvren peatom, snabdeven bulom. bulist(a) (lat. bulla) pisac papskih bula. bulicija (lat. bullire, nlat. bullitio) klju-anje, talasanje, vrenje, izbacivanje mehu-rova. buljen (eng. bullion) nepreraeno zlato ili srebro u ipkama, ploama ili grudvama; tui, stran novac, onaj koji nije u opticaju. bulterijer (eng. bullterier) vrsta engleskih pasa, postala ukrtanjem buldoga i teri-jera, odlian lovac na mieve i pacove. bulumenta (ital. foltamente gusto, zbijeno) 1. gomila ljudi, rulja; mete, vreva, urnebes; 2. velika koliina (neega), gomila. bul-fin (eng. bull-finch) sp. gusta trnovita ivica kroz koju konj, na trkama s preponama, mora da projuri. buljon (fr. bouillon) kup. orba, supa od povra i mesa u kojoj se obino razmuti jaje; up. bujon. buljuk (tur. boliik) l. eta peaka ili eska-dron konjanika u nekadanjoj turskoj vojsci; 2. velika gomila, mnotvo (obino stoke). buljuk-baa (tur. boltikbasi) etovoa, zapovednik peadijske ete u nekadanjoj turskoj vojsci, kapetan, zapovednik jednog buljuka; buljubaa. bum (eng. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalistikoj dravi. bumaki (rus.) pl. hartijice, papirii; sitan papirni novac u Rusiji. bumerang (austral. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov; uzana, oko 60 st duga ka da ica od tvrdog drveta, na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. Slui kao oruje, a odlikuje se naroito time to se, ako ne pogodi u cilj, vraa onome koji ju je bacio. bungalov (eng. bungalow) drvena kuica (obino prizemna) sa verandom. bungur (tur. bulgur) prekrupa od kukuruza ili penice; jelo od nje. bund 1. (nem. der Bund) savez, drutvo, liga; 2. (nem. da Bund) sveanj, smotak, zaveljaj, mera za staklo, mera za konac. bunda (ma. bunda kaput) krzneni kaput; zimski kaput postavljen krznom. Bundesver (nem. Bundeswehr) oruane snage SR Nemake.

Bundesrat

133

burma zija 2); 3. malogra anin, ifta (u ovom zna enju vie je u upotrebi buruj). buroazija (fr. bourgeoisie, bourg, nlat. burgus; up. buroa) 1. prvobitno: naziv za gra anstvo nasuprot viim staleima feudalnog drutva (plemstvu i svetenstvu). S ekonomskim jaanjem buroazije ja a i njen politi ki poloaj: ona ukida feudalne drutvo i sama uzima vlast; 2. danas: sav onaj deo drutva koji ivi od eksploatacije najamnih radnika i siro-manih radnih seljaka koji deo drutva, prema tome, ini u ekonomskim odnosima jednu drutvenu klasu, kapitalisti ku, nasuprot radnikoj klasi proletarijatu. Engels: Dananji kapitalistiki nain proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju drutvenih klasa; s jedne strane kapitalista, koji poseduju sredstva proizvodnje i ivota, i s druge strane proletera, koji isklju eni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu." buruj v. buroa. burujka gra anka, varoanka; imu na ena, gazdaka ena; iftinica. burza (fr. bourse, gr . byrsa) v. berza. burze muskoze (nlat. bursae muscosae) pl. med. sluzne kesice. Buri (hol. boer) seljaci", stanovnici Juhe. Afrike holandskog porekla. Buridanov magarac fil. uveni primer za nemogunost slobodne volje, koji se pripi-suje francuskom sholasti kom filozofu anu Buridanu (13001358): gladan magarac koji stoji izmeu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi, poto se, zbog potpune jednakosti i ravnotee pobuda ne moe odlu iti da pri e nijednom od ova dva snopa. bu-rime (fr. bouts-rimes) pl. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se na u stihovi; pesme kod kojih su najpre napisani slikovi, a tek posle stihovi. burka (rus. burka, pere. barak) upav krzne-ni kaput bez rukava, sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne moe zadravati (nose ga svi kavkaski narodi). burlak (rus. burlak) seljak koji trai posla van svoga mesta, pe albar, naro ito kao la arski radnik na Volgi. burleska (nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr. burlesque) poet. aljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari, ala, lakr-dija; muzi ki komad humoristikog karaktera; veseo i nestaan muzi ki komad za ples. burleskni (fr. burlesque) smean, aljiv, nakaradan, lakrdijaki. burleta (ital. burletta) mala vesela igra, mala burleska. burma (tur. burma od burmak zavrteti, usukati) 1. jednostavan prsten bez ukra-

Bundesrat (nem.) savezno vee, jedan od dva doma parlamenta u SR Nema koj i Republici Austriji; sainjavaju ga zastupnici federalnih jedinica; up. Bundestag. Bundestag (nem.) savezna skuptina SR Nemake, predstavniki dom parlamenta; up. Bundesrat. bunker (nem. Bunker) l. voj. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu; 2. betonsko sklonite (ku no, uli no) od napada iz vazduha; 3. kor. prostor, spremite na brodu za ugalj (ugljenica"), cement, pesak i dr.; 4. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. bunt (nem. Bunt savez) buna; nezadovoljstvo. buntdruk (nem. Buntdruck) tampanje u vie boja. bunting (eng. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. bura 1. (fr. bourre, ital. borra) otpaci od dlake, vune; dlaka za punjenje stvari. bura 2. (ital. bora) severoisto ni vetar s kopna na severnom Jadranu. burag (rum. buricu pupak) eludac ivotinje. burazer (pere. birader, tur. birader) brat. buranj (rus. bura.) estok vihor sa (snenom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. buraska (ital. burrasca, fr. bourrasque) bura, iznenadna nepogoda, nagao vihor; fig. izliv zlovolje, ljutine. burg (nem. Burg) zamak, dvorac; mala tvr ava. burgija (tur. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za buenje; fig. besmislica, izmiljotina, podvala. burgundska vina uvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. burgundska smola preiene uta omorikove smola. burda (arap. burda) Muhamedov ogrta; docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa; tako e: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. burdalu (fr. bourdalou) traka, gajtan na eiru sa kopnom; vrsta arenog francuskog platna. burdelj (fr. bordel) v. bordel. burdiati v. bordiati. burdon (fr. bourdon) ouz. duboki bas na orgulji; tip. izostavljanje rei pri sla-ganju. burek (tur. borek) vrsta pite sa sirom, mesom, jabukama. buret (fr. bourrette) tkanina od otpadaka svile. buroa (fr. bourgeois, od bourg varo ili selo pod okriljem grada, zamka, tvr ave, nemaki Burg; v. burg) 1. prvobitno: (francuski) gra anin ili stanovnik grada za razliku od kmeta, seljaka i plemia; 2. pripadnik buroaske klase (v. buroa-

burmut
snog kamenja, ven ani prsten, vitica; 2. zavrtanj, raf. burmut (tur. burunotu) sitan duvan i dr. za umrkivanje. burnetizirati (eng. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga uiniti otpornim prema truljenju.

134

bu-tru

burnetirati v. burnetizirati.
burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). burnus (arap. burnus, fr. bournous) ogrta bez rukava, sa kapom, obi no od bele vunene tkanine, koji Arabljani (beduini) nose preko odela. burova voda farm. bezbojna tenost, siretna mirisa, sladunjava i opora ukusa, rastvor baznog aluminijevog silikata; upotreblja-va se za obloge kod rana, ireva, otoka i dr.; nazvana po nem. hirurgu Burovu (1809 1874). bursa (ital. borsa) kesa. bursitis (fr. bourse) med. akutno ili hro-nino zapaljenje sluznih kesica. bur (nlat. bursa, nem. Bursch) u Nemakoj: slualac univerziteta koji je lan nekog akog udruenja; neobuzdan, veseo, pun ivota student ili mladi uopte; momak, deti; sluga; posilni, kurir. bus (eng. bus, lat. omnibus svima) v. omnibus. busola (ital. bussola kutijica, nlat. buxula, lat. puxis kutija, gr . puxis kutija od imirovine) fiz. mornarski kompas, naroito podeena magnetna igla za odreivanje pravca. , busija (tur. pusu) zaseda. bustrofedon (gr. biis govedo, strophe okret, obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feniana, kod koga redovi teku naizmenino: jedan red sleva nadesno, a drugi obrnuto, kao to idu volovi pri oranju. but (eng. boot izma) sprava za mu enje u obliku izme; futrola za karabin. butada (fr. boutade) duhovita ala, doset-ka; nagao i neobian nastup udi i efa; brzi soloples bez pripreme; neobuzdano1 iz udljivosti i efa; muz. = kaprio; par butad (fr. par boutades) prema efu, na mahove. butan (gr. butyron maslo, buter) hen. vrsta gasa, zasieni ugljovodonik (S4N10). butelja (fr. bouteille, ital. bottiglia) boca, flaa, staklo. buter (gr . butyron, lat. butyrum, nem. Butter) maslo, maslac; up. puter. butiga (ital. bottega) prodavnica, duan. butik (fr. boutique) prodavnica, duan, trgovina na malo. butikaa (fr. boutiquage) torbarenje, trgovanje na malo. butirin (lat. butyrum) hai. maslena kiselina, kiselina putera. butirometar (gr. biityron, metron) sprava za odreivanje masnoe mleka.

buton (fr. bouton, ital. bottone) dugme, puce; stvarica slina dugmetu; pupoljak; bubuljica, bradavica; (krupan) brilijant u obocu, minui. butonjera (fr. boutonniere) rupica za dugme; med. operativne otvaranje suene mokrane cevi kod mukaraca da bi se omoguilo putanje mokrae. butonomantija (fr. bouton, gr. manteia proricanje) gatanje u dugmeta; prebrojavanje dugmeta na kaputu (ho e-nee") da bi se videlo da li e neto biti ili nee. butrola (fr. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. butsel (fr. bouteselle) voj. trubni znak za sedlanje (kod konjice). butum, butun (tur. butiin) sav, ceo, potpun. bufa (ital. buffa) ala, lakrdije; opera bufa komina opera. bufalo (eng. buffalo) zool. bivol, bik. bufer (eng. buffer) odbojnik (na vagonu). bufeta (fr. bouffette) kianka, mapp, temnjak. bufo (ital. buffo) komini peva u italijanskoj operi; bufo karikato (ital. buffo caricato) preteranost u lakrdijaenju ital. komine opere; up. bufon. bufov (ital. buffone) aljiv ina, lakrdija, komi ar; dvorska budala. bufoverija (fr. bouffonnerie) ala, lakrdi-ja, laka komedija; lakrdijanje. buftalmian (gr. biis vo, ophthalmos oko) ned. sa volovskim oima, volook, buljook. buda (ital. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tenost. Bucefalus (gr. Bu-kephalas) volovska glava", najmiliji konj Aleksandra Velikog, kojem je, radi uspomene, sagradio grad Bukefala (danas Dalalpur, u Indiji); up. Bukefalos. bucov (ma. buczo) zool. vrsta rene koljoribe, Aspina gaga i Alburnus mento. budak (tur. bucak) ugao, kut, oak. budet (eng., fr. budget, ital. bolgia, lat. bulga kona kesa, nov anik) jednogodinji zakon kojim se predviaju, prethodno odobravaju i prethodno rasporeuju svi dravni (kao i gradski, neke ustanove i dr.) prihodi i rashodi u jednoj budetskoj godini; predraun prihoda i rashoda uopte; budetska godina godina trajanja pri-ml>enog budeta, raunska godina. budetirati (eng. budget) l. sastaviti, sastavljati budet, 2. finansirati po budetu. buel (eng. bushel) engleska mera za ito, merov, merica, 36,349 1 (u SAD 35,239 1). buerizirati (fr. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazau). buton (fr. bouchon) zapua , zatvara , ep; neravnina (na svili). bu-tru (fr. bouche-trou) priipetlja (beznaajna sporedna linost, ili sporedna uloga u pozorinim komadima).

A E I L O RU
147/

V
V, v tree slovo nae irilice, dvadeset osmo nae latinice (V, v); kao skraenica: V= votum; \.= vide vidi, verne prevr-ni; val. valuta; vol.= volumen; v. v. = vi-ce versa; fiz. \=volt, \=vat, UP> = veber; hem. \=aanadijum, \9=volfram. va! (fr. va) vredi, vai, moe; u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. va bank (fr. va banque) vai za ceo bank", tj. kada se igra u celu sumu koja lei u banku (pri kocki); fig. igrati va bank staviti sve na kocku, tj. ili ostati ili propasti. Vavilon (hebr. Babel, prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu, prestonica Vavilonije, jedan od najstarijih kulturnih, trgovakih i politikih centara; sagradili su ga Sumeri u XXIV v. pre n. e.; Vavilonska kula stepenasta kulapiramida, tzv. zigurat, po Bibliji, Mojsije kn>. I, zidana s namerom da dopre do neba, a ije je zidanje prekinute zbog jezike pometnje"; fig. zbrka, nered, mete, pometnja, haos; vavilonsko ropstvo 1. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586536. god. pre ne. e.; 2. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309 1378. god. vaga (nem. Wage) sprava za uporeenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. za odreivanje teine tela; terazije, kantar. vagabund(a) (lat. vagabundus) skitnica, probisvet, lutalica, beskunik, tumarale, protuva; bitanga, leventa. vaganti (lat. vagari skitati se, lutati) u srednjem veku aci (studenti) koji su ili od kole do kole, skitnice, lutalice; imali su i svoju satirino-ljubavnu poeziju. vagati (nem. wagen) odreivati teinu tela na terazijama, meriti na kantar. vaga (ma. vagas) l. dubok usek tokova u vlanoj zemlji, kolovoz; 2. rov, jarak. vagiva (lat. vagina) alat. kanal izmeu grlia materice i spoljnjeg otvora enskog spolnog organa (slui za sparivanje i za izlazak ploda pri poroaju), rodnica, ro-dulja, jaa, stidnica. vaginalni (nlat. vaginalis) koji se tie vagi-ne, stidnini. vaginizam (lat. vagina) ned. grevito stezanje mii a vaginalnog ulaza i karlinog dna, isto ivana pojava koja dolazi, naroito kod mladih ena, usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vaginitis (lat. vagina) med. zapaljenje vagine. vaginoskopija (lat. vagina, gr. skopeo gledam) med. pregled vagine pomou naroitog ogledala (spekuluma). vagon (eng. waggon) eleznika ili tramvaj-ska kola. vagonet (eng. waggon, fr. wagonnet) mala teretna kola koja se kreu po prunicama (inama), mali vagon. vagon-li (fr. wagon-lit) (eleznika) kola za spavanje. vagon restoran (fr. wagon-restaurant) (eleznika) kola za ruavanje. vagon-salon (fr. wagon-salon) salonski vagon, salonska eleznika kola. vademekum (lat. vade mecum) hajde sa mnom", obino naslov za knjige koje slue kao pomone knjige, tumai, uputstva, putovoe ili savetnici za razne struke i ciljeve u ivotu; zbirka pria (ili: anegdota); podsetnik. vadij(um) (nlat. vadium, lat. vas, vadi jemac) prav. novac koji se polae na ime jemstva, jemevina. vadimonij(um) (lat. vadimonium) prav. jemenje, jemstvo (naroito da e neko u odreeni dan doi na sud); dolazak na sud; rok dolaska na sud; vadimonii desercio (lat. vadimonii desertio) proputanje obeanog dolaska na sud. vadla (nem. Wade) list noge. vaza (lat. vas sud, posuda, fr. vae) uzan sud za cvee, za ukras, naroito antiki umet-niki izraeni sudovi od ilovae; vazna. vazal (nlat. vasallus, fr., eng. vassal) klevetnik, knez (vladar) koji je bio podreen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara); podanik. vazalagijum (nlat. vasallagium) va za l ska dunost i obaveza, klevetnika zakletva; novac koji je vazal duan da plaa vladaru kome je podreen. vaza sakra (lat. vaa sacra) pl. sveti sudovi, sveto sasue.

vazektomija

136

vakuole smann, od 18341914) ija se teorija naslea osniva na njegovoj tzv. teoriji kli-cine plazme. vajtbet (eng. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naro ita poslastica. vajtbojs (eng. whiteboys) pl. beli momci, od 1760. tajna organizacije siromanijih katolika u Mrskoj, koja je kanjavala preterano stroge posednike, inovnike i dr. (nazvane po tome to joj je kao simbol bila bela boja). Vajt star lajn (eng. White Star Line) Linija bela zvezda", prekookeanska parobrodska linija izme u Liverpula i Njujorka. Vajthol (eng. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu; sada: iroka ulica u zal. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. Vajtepel (eng. Whitechapel) najsiromaniji i najzaputeniji deo u isto nom kraju Londona. vakant (lat. vaccus nezauzet, slobodan) imanje bez vlasnika. vakantan (lat. vacare biti prazan, vacans) prazan, upranjen, nezapremljen, nezauzet, nepopunjen; vakantno imanje prav. imanje bez zakonitog gospodara, naslednika. vakancija (nlat. vacantia) upranjenost, nepopunjenost, prazno mesto (naroito parohijsko); kolski odmor, raspust; sudski odmor. vakat (lat vacat, vacare) 1. prazno je, slobodno je, nezauzeto je; nedostaje, nema; kao ii. kod knjiga: ista, netampana strana (iza naslovne). vakat (arap. waqt, tur. vakit) 2. vreme, as, odreeni as kad treba neto da se uradi; vreme muslimanske molitve namaza, sama molitva. vakatura (nlat. vacatura) upranjavanje, upranjenje, upranjenost (npr. nekog mesta). vakacija (lat. vacatio) osloboenje, osloboe-nost od neke obaveze, poreza, nameta i dr. vakeri (p. vaqueros) pl. pastiri, uvari stoke u panskoj pokrajini Ovijedo, potomci rimskih robova, po nekima Mavara, i kao takvi prezreni. vaktile (arap.-tur. vaktiyle) u staro vreme, nekada. vakuirati (lat. vacuare) isprazniti, ispranjavati; up. evakuirati. vakuist(a) (lat.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi; osmatra vakuuma kod maina i dr. vakuitet (lat. vacuitas) praznoa, praznina; upranjenost; nitavost, sujeta, tatina. vakuole (nlat. vacuolae) pl. bog. mehuraste upllne u protoplazmi biljnih elija, ispunjene vodnjikastom tenou, iz kojih se stvaraju nove elije; zool. meii u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih ivotinjica.

vazektomija (lat. vas posuda, gr. ektome isecanje) kec. odstranjivanje semenih kanala kod mukaraca da bi se spre ilo oploavanje (ukopljenje). vazelin (fr. vaseline) he, mineralna mast bez mirisa i boje, ili u kasta smesa poluvrstih ugljovodonika, dobija se pre-iavanjem sirovog petroleuma (nafte); upotrebljava se mnogo u farmaciji, tehni-ci itd. vazna (lat. vas, fr. vae) v. vaza. vazodilatatori (nlat. vasodilatatores) pl. znat. ivci koji izazivaju irenje (dila-taciju) krvnih sudova. vazodilatacija (nlat. vasodilatatio) med. irenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska, poja anim krvotokom, povienom temperaturom). vazokonstriktori (nlat. vasoconstrictores) pl. znat. ivci to suavaju krvne sudove. vazokonstrikcija (nlat. vasoconstrictio) med. stezanje krvnih sudova (sa pove anjem krvnog pritiska, usporenjem krvotoka, opadanjem temperature). vazomotori (nlat. vasomotores) pl. znat. ivci to izazivaju proirivanje i suavanje krvnih sudova. vazomotorna neuroza ned. bolest ivaca koja je dola kao posledica poremeaja u ivcima koji izazivaju proirivanje i suavanje krvnih sudova, npr. Bazedova bolest i dr. vazoneuroza (lat. vas sud, gr. neuron ivac) med. oboljenje ivaca krvnih sudova. vaiz (arap., tur. vaiz) propovednik, poznavalac verske literature (kod muslimana). vaija (ind. Vaisya) trea indijska kasta, u koju spadaju trgovci, zemljoradnici i zanatlije. vainave (ind.) pl. oboavaoci i potovao-ci boga Bitnu; up. vinujit. vajandotka (eng. Wyandotte) vrsta kokoi, poreklom iz Amerike, zbog svojih odli nih osobina rairena po celoj Evropi: bela, srednje veli ine, noge ute, kresta ruiasta, teka do 3 kg, nosi 140160 jaja godinje. vajat (arap. hayat, tur. hayat) 1. omanja, obino drvena zgrada u dvoritu seoske kue za noivanje mladenaca i za dranje spreme, vo a i sl.; 2. trem, doksat (u seoskoj kui). vajda (arap. fa'ida, tur. fayda) korist, dobit; interes; fa j da. vajzbratna (nem. Weissbraten) belo meso sa obe strane ki me. vajkaunt (eng. viscount) v. vikont. Vajl-Feliksova reakcija , <. reakcija koja slui za utvrivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). Vajnbergova reakcija med. serumska reakcija koja slui za utvrivanje postojanja ednjaka (ehinokokusa). vajsmanizam biol. uenje poznatog nemakog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis-

vakuum

137

valiza vrsta novca prema dravnoj novanoj stopi. valvaciona tabele fin. spisak raznih vrsta novca sa naznaenjem njihove vrednosti. valvirati (nlat. valvere) ocepiti, odrediti vrednost, utvrditi cenu neemu; up. valui-rati, valutirati. valvula (lat. valvula) znat. zaklopac, zatva-ra, zalistak (na srcu, venama, crevima); valvule intestinales (lat. valvulae intesti-nales) pl. crevni zalisci. valdenzeri pl. reformatorska sekta, koju je osnovao 1176. u Lionu Petru s Valdus, kao udruenje za propovedanje evanelja i reformu katolike crkve putem vraanja apostolskom siromatvu i jednostavnosti: up. leonisti, sabatati. vale! (lat. vale, valere biti zdrav, biti jak) zdrav bio, iveo! valedikcija (nlat. vale-dictio) pozdrav na rastanku, oprotajni govor. valensija (p. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina, nazvanih po p. gradu Valensiji. valenca hen. v. valencije. valencije (nlat. valentia) vrednost, vanost; hen. sposobnost atoma nekog elementa da se vee s jednim atomom, sa dva atoma, do sedam atoma jednovalentnog elementa; izraava se empirijskim brojem koji ozna ava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valer (fr. valeur, nlat. valor, ital. valore) vrednost, cena; hartija od vrednosti; muz. trajanje note; hrabrost, junatvo; valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. valeur en attente, v. en recouvrement) trg. vrednost koja se oekuje, eventualne budua vrednost. valerijana (nlat. valeriane officinalis) bog. odeljen, jedna lekovita biljka. va lete! (lat. valete) budite zdravo, ostajte zdravo! bene valete! (lat. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se zavravaju pisma i koji pape, u obliku monograma, stavljaju ispod svojih bula). valetudinarij(um) (lat. valetudinarium) bolnica, bolesnika sobe. valida (arap. validet) roditeljka, mati; mati biveg turskog sultana. validan (lat. velidus, valere) jak, krepak, snaan, zdrav; prav. pravio vaan, vaei, punovaan. validacija (nlat. validatio) potvrda, potvrivanje; overa, overevenje, priznanje pravne vanosti nekog akta. validirati (nlat. validare) overiti, potvrditi, izvriti pravnu formu overevenje; biti previo voljen, biti punovaan. validitet (nlat. validitas) prav. prevna vanost, prevna vrednost, valjenost jedne stvari ili nekog postupka. valia v. valiza. valiza (fr. valise) putnika ru ne kona torba.

vakuum (lat. vacuum) prazan prostor; praznina, bezvazduni prostor; vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih te-{ nosti pod snienom temperaturom, npr. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja ,,mleka u prahu". vakuum-metar (lat. vacuum prazan prostor, gr. metron) sprava za merenje razreeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata); v. vakuum. vakuf (arap. waqf, tur. vakif) kod muslimana: zadubina za opte religiozne i hu-mane svrhe, sa ciljem da podie i izdrava damije, kole, javne biblioteke, bolnice, sirotita, vodovode i dr. vakcina (lat. vacca krava, nlat. vaccina sc. variola kravlja boginja) ned. kravlja maja protiv velikih boginja; serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti, cepivo. vakcinacija (nlat. vaccinatio) med. kalemljenje boginja, pelcovanje, cepljenje, ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti, unoenje u organizam antigena koji ga podstiu na proizvodnju zatitnih tela; animalna vakcinacija kalemljenje ivotinjskom limfom. vakcinirati (nlat. vaccina) med. kalemiti, cepiti, pelcovati, ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. vakcinisati= vakcinirati. vakcinoida (nlat. vaccina, gr. eidos vid, oblik) med. lane, neprave kravlje boginje, vodene boginje. vakcinoterapija (nlat. vaccina, gr . thera-peie leenje) med. leenje vakcinama, cepljenje da bi se organizam podstakao na to jau proizvodnju tela koja e ga zatititi od izazivaa bolesti. val (fr. voile) l. veo od tanke prozrane tkanine za nevestu pri venanju; 2. providan pokriva za lice. vala (stnord. vala) l. vidovita ena, tatara, arobnica. vala (ital. valle) 2. dugaka uska dolina; uvala; zaliv. valabilan (fr. valable, lat. valere vredeti) valjan, vredan, koji vai; prav. pravio valjan, u propisnom obliku, punovaan. valah (arap. wa-llah, tur. vallahi) bogme, zaista, odista, ba, e ba. valansjen (fr. valenciennes) pl. valanske ipke razliite vrste, naroito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. valacija (nlat. vallatio) voj. oanavanje, podizanje bedema, utvrivanje u polju; podizanje nasipa. valva (lat. valva) krilo vrata; bog. ljuska, kouljice, mahuna; ljutura (u koljke). valvacija (nlat. valvatio) fin. odreivanje vrednosti ili cene neemu, naroito zvani no utvr ivanje vrednosti izvesnih

valija

138
valcer (nem. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta; muziki komad za ovu igru; up. vale. valjenke (rus. valenki) izme od sukna. vami (eng. vamp od vampyr) naziv za enu bez skrupula; zavodnica, ,,ena-demon". vampir (slov., ital. vampiro, fr. vampire) po narodnom verovanju junih Slovena, Grka i Rumuna, mrtvac koji nou ustaje iz groba i sie ljudima krv; po tome zool. (nlat. vampyrus spectrum) veliki junoameri-ki slepi mi koji, u nedostatku hrane, napada sisare, ptice, pa i oveka pri spavanju, i sisa im krv. vampirizam med. prekomerno putanje krvi; up. vampir. vanadij(um) (nlat. vanadium) hen. v. vanadin. vanadin (lat. Vanadis) hen. element, metal, pronaen 1830. u rudama gvoa i olova, atomska masa 50,942, redni broj 23, znak V; vanadijum. Vandali (lat. Vandali) pl. germanskogotsko pleme koje je, od veka n. e., ratovalo s Rimljanima na Rajni, docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj), u V veku pusto-ilo Galiju, paniju i Italiju, a 455. pljakalo Rim etrnaest dana unitava-ju i sva umetni ka dela i spomenike; otuda fig. divlji i surovi varvari, skloni unitavanju svega lepog i dobrog. vapdalizam (lat. Vandali, ital. vandalismo) vandalska ud, tj. divljatvo, divljaka strast za ruenjem i unitavanjem umetnikih predmeta i dr.; up. Vandali. vandal(in) fig. ovek sklon divljakom unitavanju, naroito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). vandemijer (fr. vendemiaire, lat. vindemia) mesec berbe", prvi mesec nekadanjeg francuskog revolucijskog kalendara, od 22. IX do 21. H. vandla (nem. Wanne kada, kaca) irok kuhinjski limeni sud, pri dnu ui, za pranje posua. vandrovati (nem. wandern putovati) lutati, skitati, otisnuti se na vandrovku. vandrovka (nem. wandern) lutanje po svetu radi trgovine, zanata i sl.; skitnja; pesma o vandrovanju, pesma vandrovaca. vandrovka (nem. wandern) ovek koji putuje, luta po svetu radi trgovine, zanata i sl.; skitnica, probisvet. vavdroka v. vandrovka. vapila, vanilija (fr. vanille, p. vainilla) bog. vrsta tropske biljke iji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao zain. vanilizam (fr. vanille) med. trovanje vani-lom, naroito u jelu, sa pojavom proliva, gr eva, povra anja i sl. vanilin (fr. vanille) hen. aromatina materija vanilinog ploda, koja iskristalie na povrini kada plod due stoji; dobiva se i vetakim putem, kao zamena prirodne vanile.

valija (arap. wali, tur. vali) guverner, carev namesnik, turski vojno-administrativni stareina jedne oblasti. valkire (stnord. valkyrja, nem. Walkuren) pl. u nordijskoj mitologiji i pesnitvu: bozkanske levice, vile, boginje bitaka i sua je boraca, koje odluuju koji e junaci u borbi poginuti; one su, kao vesnice, u slubi boga Odana i, po njegovoj zapovesti, donose pobedu, dovode mu one koji hrabro poginu i, u Valhali, dvore i slue piem bogova one koji su u nju primljeni; up. Valhala. valkover (eng. to walk over the course) na trkama: laka pobeda, usled toga to je protivnik postao nesposoban. valovvica (ma. vallomas iskaz) poreska prijava. valor (nlat. valor) vrednost, cena; hartija od vrednosti; ad valorem (nlat. ad valorem) prema vrednosti; valor ekstrinsekus (nlat. valor extrinsecus) spol>anja vrednost jednog novca; valor intrinsekus (nlat. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. valorizacija (lat. valor vrednost) trg. odreivanje vrednosti, procena, takoe praksa dranja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). valorizirati (nem. walorisieren) izvriti, izvravati valorizaciju, proceniti, procenjivati veu vrednost. Valpurga (nem. Walpurga) svetiteljica katoli ke crkve ija se uspomena proslavlja ' 1. maja, zatitnica od vradbina i vetica; dola sa svojom braom iz Engleske u Nemaku, gde je kao opatkinja jednog manastira, umrla oko 780; valpurgijska Hoh prva majska no (v. Gete, Faust"). vale (fr. valse) v. valcer. valuirati (fr. valuer) v. valvirati. valuta (ital. valuta) vrednost"; fin. zakonom utvreni novani sistem jedne drave, tj. novac koji je, u svom sastavu i obliku, priznat kao zakonito sredstvo plaanja; s druge strane, valuta je odnos izmeu nominalne vrednosti novanica i uopte hartija od vrednosti jedne drave i njihovog kursa u inostranstvu; vrsta novca, novac. valuta per dato (ital. valuta per dato) trg. vrednost ili obraunavanje kamata od danas, vrednost od danas. valutirati (ital. valutare) v. valvirati. valutni damping (eng. dumping) devalvacija novca; zakonska promena odnosa novane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. valutni papiri fin. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu, zbog ega im je kurs nestalan. Valhala (stnord. Valholl, nem. Walhalla) u nord. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi, sedite bogova i junaka; up. valkire.

vanilokventnost

139

variks

vanilokventnost (lat. vaniloquentia) hvalisanje, razmetljivost, prazan govor, brbljanje; up. vanilokvencija. vanilokvencija v. vanilokventnost. vanitas vanitatum (lat. vanitas vanitatum) tatina nad tatinama, tj. sve je tato, nitavno, prazno, prividno. vanitet (lat. vanitas) tatina, sujeta, nitavnost, prividnost, praznina, prolaznost; hvalisavost, uobraenost, naduve-nost, slavoljubivost. vanstep (eng. one jedan, step korak) v. uan-step. vantoz (fr. ventose) mesec vetra", esti mesec francuskog republikanskog kalendara, od 19. P do 20. . vantuza (fr. ventouse) ned. kupica, mala aa od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se, razre ivanjem vazduha u njoj, krv privukla u potkono tkivo i time unutranji organi oslobodili navale krvi (ventuza); rupica na eiru za obnavljanje vazduha, oduka. vancaga (nem. Bandsage) l. stara, tupa sekira, no. ili britva; 2. hulja, nevaljalac, propalica, probisvet. vanjku (ma . vankos) jastuk. vanjkunica (ma. vankos) jastunica. napor (lat. vapor, ital. vapore para) parobrod, parna la a. vaporacija (lat. vaporatio) isparavanje, vetrenje; up. evaporacija. vaporizater (fr. vaporisateur) sprava za izbacivanje te nosti (mirisa, sredstava za pro iavanje vazduha) u obliku tene praine; prskalica, trcaljka, raspr-iva. vaporizacija (nlat. vaporisatio) isparavanje, pretvaranje u paru. vaporizirati (fr. vaporiser) ispariti, pretvoriti u paru; razbiti u kapljice, poprskati prskalicom, raspriva em. vaporimetar (lat. vapor, gr. metron) instrument za odre ivanje zapremine ili pritiska pare. vaporirati (lat. vaporare) puiti se, ispa-ravati, pretvarati se u paru; isparavati, pretvarati u paru. vaporozan (nlat. vaporosus) parovit, pun pare, parni; maglovit, nejasan, mutan. vara (port.=lakat) stara mera za duinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji, paniji i Junoj Americi); jedna vara iznosi 0,84 t. varak (arap. varaq, tur. varak) list, listi, pismo, pisamce. varant (eng. warrant) trg. espapna zalonica, onaj deo smestine priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalae tu robu i na taj nain dolazi do potrebnog kredite; punomo ; naredba, nalog za hapenje. varanted (eng. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. varvarizam (gr. barbaros) v. barbarizam. varvarin (gr . barbaros) v. varvarin.

vardati (ital. guardare) pokr. 1. paziti, uvati se; 2. vrebati. varzilo (prema zemlji Brazilu, odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. varia (lat. varia, varius razliit) pl. pome-ane stvari, raznolikosti, svakovrsno-sti, svatine. varijabilan (nlat. variabilis) promenljiv; sklon menjanju, nestalan, nepoetojan. varijabilitet, v. varijabilnost. varijabilnost (nlat. variabilitas) promenlji-vost; pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim ive (jedna od osnovnih i optih osobina ivih bi a). varijabl (fr. variable) promenljive vrednost, promenljive koliina; podeljak koji pokazuje promenljive vreme. varijanta (lat. varius) l. lit. razliit tekst (v. varijante); 2. neto to ima razliit oblik od neega a to ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. varijante (lat. variae lectiones, variantes) pl. lit. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka, koja se razlikuju jedna od drugih. varijato (ital. variato) muz. promenljive, preinaeno. varijacija (lat. variatio) promena, menjanje; astr. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela; muz. delimino odstupanje od jedne teme; arh. delimino odstupanje od jednog plana ili nacrta; biol. odvajanje jedne biljne ili ivotinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa vie osobina, koje su kod ove odvojene jedinke druk ije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste; fiz. kolebanje, nejednakost, npr. u stanju barometra, magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. variatio delectat) posl. promena veseli, promena je prijatna. varijacioni kompas fiz. v. deklinatorijum. vari jete (fr. varit) pozorite koje neguje laku muziku, pesmu, ples, gimnastike produkcije, onglerske vetine i sl. zarijetet (lat. varietas) razlinost, raznolikost, raznovrsnost; bog., zool. podvrsta, odlika. verijeteti (lat. varietates) pl. razliitosti, raznovrsnosti, razne stvari; svatarije, svatice. varikozan (lat. varicosus) med. proirenih vena, ote enih vena; kvrgav. varikozitet (nlat. varicositas) med. bolesno oticanje vena, proirenost vena. varikomfalus (lat. varix proirenje vena, gr. omphalgos pupak) med. proppfenje pup- anih vena. varikocela (lat. varix, gr. kele) med. pr-skanje (ili: prosutost) vena u miiima. variks (lat. varix) med. proirenje vena, oticanje vena.

varivas

140

vatirati

varinas (tl. varinas) najfiniji ameri ki duvan, nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). variolacija (nlat. variolatio) med. cepl>enje sadrinom pravih boginja kao zatita od boginja (nain leenja boginja pre uvoenja cepljenje kravljim boginjama); up. variolizacija. variole (nlat. variolae, p. viruela) pl. med. prave boginje, velike boginje. variole vakcive (nlat. variolae vaccinae) pl ned. kravlje boginje. variolizacija (nlat. variolisatio) med. v. variolacija. variolis (nlat. variolis) ned. oboljenje od velikih boginja, velike boginje. variolozav (lat. variolosus) ned. boginjav, bolestan od boginja, roav. varioloide (nlat. variola, gr. eidos vid, oblik) pl. ned. blai oblik velikih boginja, sa manjom groznicom (naroito kod ranije cepljenih osoba). variometar (lat. varius razli it, gr . mtron) fiz. svaki aparat pomo u koga se mogu meriti kolebanja jedne fizi ke veli ine, naroito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija; avij. aparat za merenje brzine uzdizanja ili sputanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. varirati (lat. variare) biti razliit, razlikovati se; biti raznog ili drugog miljenja, ne slagati se, razilaziti se u miljenju; imati promenljiv uspeh; delimino odstupati od ega; unositi izmene u to; menjati se, promeniti se; nuz. razvijati ariju ne menjaju i osnovni motiv. varicele (nlat. varicellae) pl. ned. male boginje, vodene boginje. varices (lat varix, varices) pl. ned. proirenje vena, proirene vene; up. flebektazija. varmee, varmeija (ma. varmegye) upani-ja, nekadanja upravna oblast u Ugarskoj; upanijski ured; zgrada u kojoj se on nalazio. vasa sp. najdua skijaka trka na svetu (86 km); odrava se u vedskoj kao uspomena na skijaki podvig Guegava I Vase (1523), donnijeg vedskog kralja. vaservaga (nem. Wasserwage) zan. v. libela (ravnjaa). vaserdruk (nem. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naroito na novanicama), vodotisak. vaserkopf (nem. Wasserkopf) vodena bolest u glavi; ovek s takvom glavom; fig. glupak. Vasermanova reakcija ned. reakcija krvnog seruma kojom se moe utvrditi oboljenje od sifilisa. vasilika v. bazilika. Vasilike (gr. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka, najopsenija i najvanija prerada Justinijanovog prava na gr kom jeziku.

vaskularan (lat. vas sud, vascularis) alat. koji se tie krvnih sudova, pun krvnih sudova; bog. sastavljen od sudova ili kanala. vaskularizacija (lat. vas, nlat. vasculari-satio) biol. stvaranje krvnih sudova; prot-kanost krvnim sudovima. vaskulitis (lat. vasculum mali sud, sudi) ned. zapaljenje krvnih sudova. vaskuloza (nlat. vasculosa) bog. glavni sasto-jak biljnih sudova. vaskulozan (nlat. vasculosus) zool., bog. sudov-ni, bogat sudovima, sudovit. vaskulum (lat. vasculum) alat-, mali sud, sudi , ilica. vastitet (lat. vastitas) praznina, pustogl; prostranost, neizmernost. vat (skr. W) fiz. jedinica za snagu u Meunarodnim sistemu jedinica; to je snaga koja za 1 sekund izvri rad od 1 dula; 1000 W ini 1 kilovat (kW); naziv po kotskom fizi aru Demsu Vatu. vata (nem Watte) higijenski pamuk, izgrebenata i pre i ena vlakna finog pamuka sloena kao listovi. vatelin (nem. Watte) tkanina (obino pamu-na) proivena i podeena za postavu; fatelin. * vater-balast (eng. water-ballast) odeljenje lae, naroito podmornice, u kojem se nalazi voda za odravanje ravnotee la e. vater-klozet (eng. water-closet) moderni higijenski nunik, sa porculanskom oljom i vodom za ispiranje neistoe, engleski nunik. vater-linija (eng. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vaterman (eng. Waterman) prekomorski trgovac devojkama, belim robl>em. vater-maina (eng. water, gr. mechane) maina za predenje koju kre e voda. vaterpolist(a) (eng. water polo) igra vater-pola. vaterpolo (eng. water-polo) sp. rukomet u vodi sa sedam igra a u svakom timu. vaterpruf (eng. waterproof) materija koja ne proputa vodu; kini ogrta od takve materije. vater-tvist (engl. water-twist) konac izraen na vater-maini. Vatikan (ital. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu, poeta u VI veku i stalno proirivana, tako da sada ima 11.000 soba; fig. papska vlada, papska politika; vrhovna uprava rimokatoli ke crkve. vatikanska dogma dogma katolike crkve o nepogreivosti pape. Vatikanski koncil najmlai ekumenski sa-bor katolike crkve (od 8. HP 1869 18. UP 1870), odran u Vatikanu, na kome je proglaena dogma o nepogreivosti pape. vatirati (nem. wattieren) podmetnuti vatu, postaviti vatom.

141

vezikator

vatmen (eng. wattman) vozovo a na vegetativan (lat. vegetus) l. koji ini te bilje raste, koji ima sposobnost rastenja elektri nom automobilu, lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. reproduktivnom sistemu); 2. koji se tie vatmetar (eng. watt, gr. mtron) fiz. sprava za rastenja, u vezi sa rastenjem; 3. koji unamerenje efekta elektri ne struje. ggreuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. Watte) pl. jastuii, umeci od vate tla); 4. fig. koji ivotari, bez duha. za popunjavanje oblika tela. vegetativni ivani sistem znat. deo nerv-nog vatsat (eng. watt) el. jedinica za merenje sistema koji regulie aktivnost unutranjih elektri nog rada i energije; znak 1 Wh; organa; sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatas. simpatikusnogcela, koji me usobno dejstvuju vatsekunda (eng. watt, sekunda, v.) jedinica za suprotno; autonomni nervni sistem. merenje rada i energije, osobito elektrine; vegetativno rasploavanje bog. nespolno rasznak Ws. plo avanje biljaka (pomo u kalema, pelce-ra, va tu (fr. va tout) igram u sve, tj. u sav novac lozice i sednice). (pri kartanju); fig. stavljam sve na kocku, sve vegetacija (nlat. vegetatio) bog. ivot i rastenje rizikujem. biljaka, ivotna snaga biljaka; biljni svet, vahabiti (arap.) pl. pristalice religioznog pokreta bilje, rastinje; fig. bujanje, bujnost; ned. u Arabiji koji su, pod vo stvom Muhameda izrasline na telu biljaka i ivotinja; ibn Abd el-Vahaba, polovinom XVin veka vegetaciona taka najjae rastenje na vrhu teili da povrate islam prvobitnoj istoti i jednog organa. jednostavnosti; vehabiti. vegetirati (lat. vegetare oiveti) iveti, rasti kao vahtmajstor (nem. Wachtmeister) voj. stareina biljka, iveti o biljnoj hrani; fig. ivotariti, strae, narednik. iveti koliko da se ivi; iveti ivotom naeto (ital. vaccetto) muz. umereno, umerenom biljke, tj. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. ostati ne rade i nita. vailante (ital. vacillante) muz. treperei, vedanta (sskr.) kraj Beda", jedan od est kolebljive, ljuljaju i se. sistema ind. filozofije, najpopularniji u vadibi (arap.) pl. stroge verske dunosti Indiji; propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana, ali manje obavezne nego farbi a. zovi. vedantizam uenje Vedante (Bede); jedan od vaka (tur. vaak ris) pas, pseto. velikih filozofskih sistema Indije. ve (eng. wey, weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. Veda, vid) znanje", najstariji vunu, U upotrebi i danas = 82,554 kg. spomenici sanskrtske knjievnosti, svete veber (skr. Wb) fiz. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji; imaju etiri dela: magnetnog fluksa; naziv po nema kom fiRig-, Sama-, Yajur- i Atharva-veda; u zi aru V. E. Veberu (18041891). uem smislu, pod Vedama se esto misli samo ve viktis (lat. vae victis) jao si ga pobeenima, na Rig-vedu. teko pobe enima! vegetabilan (lat. vegetabilis) biljni, koji pripada vedeta (fr. vedette, ital. vedetta, lat. videre) voj. konjanik straar, konji ka izvidnica; izvi a biljnom carstvu; napravljen od bilja; sposoban (ratna la ica), mali torpiljer za strau oko da raste; vegetabilki ivot ivot biljaka; pristanita; straar na bedemu tvr ave; poz. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju uven, slavan glumac ili uvena glumica, biljke, tj. zemlja vrtova i njiva; vegetabilna pozorita zvezda". hrana biljna hrana, povr e. vegetabilije (lat. vegetabilia) pl. rastinje, biljke; vedska religija najstarija faza indijski* religija, naro ito ona koja je izloena u Rig-vedi i u biljna hrana. kojoj su bogovi podeljeni na etiri klase. vegetabilitet (nlat. vegetabilitas) biljna priroda, - veduta (ital. veduta) izgled; slika grada ili osobenost biljaka, sposobnost ra-stenja. predela kojoj je cilj da predmet to vernije vegetabilni pergament v. pergament-papir. predstavi; up, prospekt. vegetalan (lat. vegetalis) biljni, koji raste, koji vezika (lat. vesica) aiat. mehur, beika, naro ito je sposoban da raste. mokra ni mehur, (nlat. vesica urinaria); vegetarijanac (nlat. vegetarianarius) ovek koji vezikalne arterije arterije mo-kra nog jede samo biljnu hranu, a obi no i ne pije i ne mehura. pui; strogi vegetarijanac hrani se isklju ivo vezikancije (lat. vesicantia) pl. med. sredstva za biljem; umereni vegetarijanac jede i mleko, izazivanje plikova na koi radi odjaja, puter i sir. stranjivanja zapaljenja u unutranjem delu vegetarijavizam (lat. vegetus ivahan, io) tela, npr. sla ica i sl. ishrana hranom isklju ivo biljnog porekla; vezikator (nlat. vesicatorium) farm. bei-nik, obi no: ishrana bez mesa i ivotinjske masti, vrsta melema u obliku ipke, neprijatna mlekom, mle nim prera evina-ma i jajima. mirisa i crnkast, sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vegetarijanizam. istucanih zelenih bubaka (pan-

vezikularan

142

vendeta

skih buba), terpentina, utog voska, smole, mastiksa; ima svojstvo da na zdravoj koi bez bola izvla i mehurove, a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plune maramice, reumatizma i DRvezikularan (lat. vesicularis) mehurast, u obliku mehuria. vezir (arap. wazer, tur. vezir) na Istoku: titula visokog dravnog inovnika; u bivoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). vezirat (arap.) zvanje i vlast vezira. veker (nem. Wecker) budilnik (asovnik). vekio koito (ital. vecchio conto) trg. stari raun. vekna (nem. Wecke) hleb duguljastog oblika, truca. veksacija (lat. vexatio) zlostavljanje, kinje-nje, muenje; uznemiravanje, dosaivanje, zadirkivanje, peckanje. veksir (lat. vexare muiti) ono to slui za veksiranje, muitelj, naroito naprava za osiguranje na vetakim bravama, tako da se brava ne moe otvoriti ni pravim kljuem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom; tako postoji i veksir-doza, veksir--kocka, veksirogledalo, veksir-pehar i DRveksirati (lat.) kinjiti, zlostavljati; uzne-miravati, dosaivati. veksla (nem. Wechsel) menica. vektor (lat. vector) kat. veliina koja ima svoju brojem odreenu vrednost i pravac, upravljena veliina, npr. brzina, ubrzanje, sila, elektrina struja itd.; supr. skalar. velament (lat. velementum) pokrivalo, veo; izgovor, izmiljen razlog; honorar koji prima umetnik za svoje delo. velar (fr. velaire) gram. zadnjonepani glas (g, k, h). velaran (fr.) gram. zadnjonepani; up. velar. velarizacija (fr.) fon. pretvaranje u velar pribliavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepa-nih su glasnika. velarij(um) (lat. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru, razastrto radi zatite od sunca; ilim kao ukras nad altanima i na fasadama o sveanim prilikama; velarije pl. zastavice na konopcima razapetim izmeu katarki jednog broda. velveret (eng. velveret) trg. v. velvetin. velvet (eng. velvet, nlat. velluetum) trg. somot, kadifa. velvetin (eng. velveteen) trg. teka, somota-sta pamuna tkanina, vrsta nekeplovanog manestra; velveret. veleitet (nlat. velleitas, fr. velleite) tih. volja koja jo nije prela u akciju, rudi-mentarno htenje, elja na ijem se ostvarenju ne radi, slaba i nejasna tenja, prohtev.

velen (fr. velin, lat. vitulus) pergament od telee koe; fina i glatka, pergamentu slina hartija; fina alansonska ipka. velo (fr. velot) koa i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. velodrom (lat. velox brz, gr. dromos trka-lite) trkalite za bicikliste (toka-e), staza za velosipedske trke. velosimetar (fr. vloce brz, gr. metron) sprava za merenje brzine aviona, brzino-metar. velosiped (fr. velocipede) toak, bicikl,; up. velociped. velosipedist(a) (fr. velocipediste) onaj koji se vozi na to ku, to ka. velosport (lat. velox brz, eng. sport) v. biciklizam. velociped (lat. velox brz, pes, pedis noga) v. velosiped. velocitet (lat. velocitas) brzina, hitrina. veloe (ital. veloce) nuz. brzo, hitro. veloisimo (ital. velocissimo) kuz. vrlo brzo. velter (eng. welter velika teina) sp. velter kategorija boksera tetkina 63,5 do 67 kg. velum (lat.) anat. zadnje, meko nepce. velur (fr. velours) somot, kadifa; vrsta tofa sa dugom dlakom; velur de koton (fr. velours de coton) pamu ni somot; velur satane (fr. velours satine) atlasni somot. velutina (fr. veloutine) kozi. minka od bizmuta i pirinanog brana. velutirati (fr. velouter) raditi (ili: izraditi, tkati, otkati) u vidu somota, dati tkanini izgled somota. velutoar (fr. veloutoire) slik. somotska etkica za rovaenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. vena (lat. vena) anat. opnasta cev kojom se vra a u srce krv, koja je kruila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima, dovodnica; supr. arterija. vena arterioza (lat. vena arteriosa) anat. pluna vena, ona koja dovodi iz plua u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. vena kava (lat. vena cava) anat. uplja vena, ona koja dovodi nepre i enu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. venalitet (nlat. venalitas) potkupljenost, podmitljivost; kupllvost, prodajnost. vena poetika (lat. vena poetica) pesnika ica, pesniki dar, pesnika snaga. vena porta (lat. vena porta) anat. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. venatoran (lat. venatorius) lovni, koji se ti e lova, ili lovca, lova ki. ven brile (fr. vin brule) kuvano vino, meavina od crnog ili crvenog vina, eera, kore mukatnjaka, cimeta i paprice (korijandra), nad kojom se zapali kaika ruma. vendeta (ital. vendetta, lat. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici).

Vendi

143

ventrilokvenciJa

Vendi (nem. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima; kod Nemaca naziv za Slovence i Luike Srbe (Vendi, Vindi). vendita (ital. vendere prodavati, vendita prodaja) mesto gde se trguje, trg, pijaca; zborio mesto, loa; alta vendita (ital. alta vendita) visoka loa karbonara. vendicija (lat. venditio) prodaja, predavanje, otuenje putem prodaje. Venedi v. Vendi. Venedik (tur. Venedik, nem. Venedig) stari naziv u naem narodu za dananju Vene-ciju (Mletke). venediki mletaki, v. Venedik. venedjena (fr. venedienne) trg. fina vrsta tkanine grodetur. venevozan (lat. venenum otrov, nlat. venenosus) otrovan, koji truje. venerolog (lat. Venus, gr. logos govor, re) med. lekar za venerine bolesti. venetromboza (lat. vena, gr ep- u, thrombos grumen, grudva) med. zgruavanje krvi u venama. venenum (lat. venenum) otrov. Venera (lat. Venus) mit. v. Venus. venerabilan (lat. venerabilis) veoma poto-van, astan, dostojan potovanja, asni; preasni, veledostojni. venerabile (lat. venerabile) ono to je dostojno visokog potovanja; posveena hostija u katolikoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali potovanje. veneracija (lat. veneratio) duboko potovanje, strahopotovanje, oboavanje. venerija (lat. Venus Venera, boginja l>ubavi) 1. med. naziv za polne bolesti, tj. one koje se najee prenose snoajem, naro ito sifilis, triper i meki ankr. venerija (fr. venerie, lat. venari loviti) 2. lov, lovl>enje, hajka; lovaka kua. venerian (lat. venereus) med. polio bolestan, polio zaraen; koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. venerologija (lat. Venus Venera, boginja lju-bavi, gr. logia) deo medicine koji se bavi venerinim bolestima. venesekcija (lat. vena, sectio seenje, rezanje) med. putanje krvi iz vene. venefik (lat. venenum facere otrov spravljati, veneficus) onaj koji spravlja otrove, spravlja otrova. veni, vidi, vici (lgt. veni, vidi, vici) Dooh, videh, pobedih!", rei kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu; fig. kad se hoe da kae kako je neka stvar brzo svrena. venija (lat. venia) odobrenje, doputanje, dozvola; kum venija (lat. sit venia), sa doputenjem; bona venija ili kum bona venija (lat. bona venia, cum bona venia) sa ljubaznim doputenjem, odobrenjem; sit venija verbo (lat. sit venia verbo) neka bude rei dato doputenje, tj. neka je doputeno rei.

venija docendi (lat. venia docendi) dozvola za dranje predavanja (na univerziteti-ma); venija legendi. venija etatis (lat. venia aetatis) prav. progla-enje punoletstva pre zakonom utvrenog vremena. venija legendi (lat. venia legendi) v. venija docendi. venijat (lat. venire doi, veniat neka doe) prav. naredba, poziv pred sud. venozan (lat. venosus) alat. venski, koji pripada venama, koji se tie vena; bogat venama; venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje; venski. venski (lat. vena) znat. v. venozan. venta (p. venta, lat. vendere prodavati) usaml>ena drumska krma, mehana. ventarola (ital. ventarola, lat. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra, vetrokaz; mesto gde se ostavljaju jela i pia radi hladnoe, ledenica. vent-en (fr. vingt-et-un) dvadeset jedan", poznata hazardna igra sa francuskim kartama, ajni. venter (lat. venter) znat. trbuh, zadak. ventil (lat. ventus vetar, nlat. ventile) oduka, mehanika naprava, obino od metala, pomou koje se vri otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh, tenosti, gasove, pare i dr., zalistak. ventilator (lat. ventilator) vetrilo, sprava za obnavljanje, tj. za isisavanje i usisa-vanje vazduha, sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. ventilacija (lat. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama, vetrenje, provetravanje; fig. prethodno pretresanje, temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donoenja konane odluke), precenjivanje imanja koje treba deliti; ventiliranje. ventiliranje v. ventilacija. ventilirati (lat. ventilare) obnavljati vazduh, vetriti, provetravati; rpaij. snabdeti ventilom, nainiti oduku na emu; fig. neko pitanje pretresati, svestrano razma-trati, objanjavati u tanine. ventilogij(um) (lat. ventus vetar, gr. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra, vetrokaz. ventozan (lat. ventosus) vetrovit, pun vetra: med. koji nadima, koji izaziva vetrove u elucu (za jela). ventozitet (lat. ventositas) med. nadimanje, nagomilanost vetrova u elucu, vetrovi-tost; fig. vetropirstvo. ventralan (lat. ventralis) aiat. trbuni, koji se tie trbuha, koji pripada trbuhu; koji se nalazi na trbunoj strani. ventrikulus (lat. ventriculus) anat. eludac; uopte svaka upljina na telu; ventrkku-li kordis (lat. ventriculi cordis) pl. komore srca (desna i leva). ventrilokvenciJa (lat. venter trbuh, loqui govoriti) vetina tobonjeg govorenje iz trbuha; ventrilokvija.

ventrilokvija

144

verbum deponens

ventrilokviJa v. ventrilokvencija. ventrilokvist(a) (lat. venter, loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. ventuza (fr. ventouse) ned. v. vantuza. venula (lat. venula) znat. mali krvni sud, mala vena, venica. Venus (lat. Venus, gei. Veneris) mit. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita), sena Vulkanova, mati Kupidonova; fig. polna ljubav, oblju-ba, parenje; pouda, pohotljivost, need-nost; ljubavnica; lepotica; astr. druga po redu planeta u Sunanom sistemu, koja se vidi i po danu, zvezda Danica, Zornica, Zornjaa (Fosforus), Veernjae (Hespe-rus); Mediijeva Venera najlepi prikaz boginje Venere, jedno od najveih vajar-skih dela starog veka, koje se nalazilo u umetnikoj zbirci florentinske porodice Medii; Miloska Venera veli anstveni mramorni kip Venere, raen u P veku pre nae ere, pronaen .1820. na ostrvu Milosu, sada u pariskom Luvru; Venera. Venus vulgivaga (lat. Venus vulgivaga) obina pohota, ljubav koja se svuda skita, ulina ljubav, svaija sena, razvratnica; Venus pandemos. Venus pandemos (lat. Venus, gr. pan-demos) v. Venus vulgivaga. venusto (ital. venusto) muz. prijatno, umilno, ljupko. Venus uranija (lat. Venus, gr. uranios nebeski) visoka, uzviena Venera, tj. ista, uzviena, nepohotna ljubav. veka (ma. fenyo, fenyii) bog. kleka, klekinja (drvo i plod). veo (ital. velo) l. komad tanke providne ili mreaste tkanine kojim ene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz plea, kao znak alosti; podui komad bele tkanine koji, prebaen preko glave i niz ple a, neveste nose na ven anju; 2. tanji sloj neega, zastor (od magle, oblaka, mraka i sl.); 3. fig. neto to prikriva stvarnost, to ometa da se neto sazna, kao plat, omota oko ne ega. veranda (eng. veranda, i. baranda, sskr. varanda) doksat, otvoren trem na ku i. veras (lat. versus) poet. v. vere. veratrin (lat. veratrum) hem. meavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice emerika; slui, u obliku masti, kao lek protiv iv anih bolesti i reumatizma. veracitet (lat. verax koji istinu govori, nlat. veracitas) istinitost, istinoljubi-vost, ispravnost, verodostojnost, ljubav prema istini. verba (lat. verba) pl. gram. v. verbum. verbalan (lat. verbalis) koji se sastoji od rei, usmeni; koji se tie rei; doslovan bukvalan, od rei do rei; gram. glagolski. verbalizam (lat. verbum re) prazno razmetanje re ima i re enicama, u cilju da se

pred sluaocima pokae u en i pametan, mla enje gloginja, tru anje. verbalizacija (lat. verbum re, nlat. verbalisatio) prav. sastavljanje protokola, pismeno sasluanje; fig. pri anje utaman, troenje re i uludo, naklapanje. verbalizirati (lat. verbum, nlat. verbali-sare) prav. sastavljati protokol, pismeno sasluavati; usmeno raspravljati; fig. pri ati utaman, govoriti u vetar, nakla-pati. verbalist(a) (lat. verbum) prialo, prekla-palo, tru alo, onaj koji vie dri do re i nego do njihove sadrine. verbaliter (lat. verbaliter) pril. od rei do rei, doslovno, bukvalno; usmeno. verbalitet (nlat. verbalitas) doslovnost, bukvalnost, blagoglagoljivost. verbalna definicija objanjenje rei, odredba rei. verbalna egzegeza objanjenje rei, tumaenje rei. verbalna injurija prav. uvreda nanesena reima; supr. realna injurija. verbalna nota pol. nota jedne vlade drugoj, koju poslanik one prve samo usmeno saoptava ovoj i koja ima karakter poverljivog saoptenje. verbalnost v. verbalizam. verbatim (lat. verbatim) pril. od rei do rei, doslovno. verberacija (nlat. verberatio) batinanje, ibanje, amaranje; fiz. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. verberirati (lat. verberare) ibati, batina-ti, tui; potresati. verbigeracija (nlat. verbigeratio) med. besmisleno ponavljanje re i. verbi gracija (lat. verbi gratia) v. verbi kau za. verbi kauza (lat. verbi causa) na primer, radi primera; up. verbi gracija. ver blan (fr. vers blancs) pl. poet. stihovi bez slika; veran liberi. verbozan (lat. verbosus) reit, pun rei, opiran (u pri anju ili izlaganju). verbozitet (nlat. verbositas) prekomerna reitost, bujica rei, opirnost u izlaganju, razvuenost (stila). verbum (lat. verbum) gram. glagol, glagolska re; verbum dicendi glagol govorenje: rei, govoriti, kazati i sl.; verbum fini-tum lini glagolski oblik; verbum infinitum neodre eni glagolski oblik (infinitiv). verbum aktivum (lat. verbum activum) gram. radni glagol. verbum anomalum (lat. verbum anomalum) gram. nepravilan glagol. verbum auksilijare (lat. verbum auxiliare) gram. pomoni glagol. verbum deponens (lat. verbum deponens) u grkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne zna enje, odloim glagol.

verbum defektivum

145

vermivozan

verbum defektivum (lat. verbum defectivum) gram. nepotpun glagol, tj. onaj koji nema svih oblika. verbum impersonale (lat. verbum imperso-nale) gram. bezlian glagol. verbum intranzitivum (lat. verbum intransitivum) gram. neprelazni glagol. verbum inhoativum (lat. verbum inchoativum) gran. glagol kojim se iskazuje poetak neke radnje. verbum pasivum (lat. verbum passivum) gram. trpni glagol. verbum primitivum (lat. verbum primitivum) gram. V. primitivum. verbum tranzitivum (lat. verbum transiti-vum) gram. prelazni glagol. verv (fr. verve) polet, zanos, zamah, ar. vergija (tur. vergi) porez, danak, hara. vergl (ital. vergula) kuz. mehaniki instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ru ke. verdikt (lat. veredictum, eng. verdict) prav. presuda, odluka, porotska odluka. verem (arap. waram, tur. verem) l. suica, tuberkuloza; 2. tuga, jad. verenda (lat. verenda) pl. zool. polni organi. veresija (tur. veresi) kupovina ili prodaja na veru, prodaja na kredit. veretizav (arap. waram, gr. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verz (lat. versus) poet. v. vere. verzali (lat. versus) pl. tip. v. versali. verzacija (lat. versatio) okretanje, obrtanje; menjanje, promena. verzija (nlat. versio, lat. vertere obrnuti, okrenuti) ina ica jedne pripovetke, oblik (ili: nain) prianja o nekom dogaaju; prevod na maternji jezik, prevod; o tome tata mnogo verzija o tome se razliito pri a; med. (nlat. versio uteri) obrt deteta u materici, obrnutost materice. verzikolorav (lat. versicolor) raznobojan, aren. verzio in rem (nlat. versio in rem) prav. upotreba stvari u tuu korist bez punomo i sopstvenika upotrebljene stvari, ili kad neko upotrebi u tuu korist svoju sopstvenu stvar ne znajui da je njegova (u oba slu aja sopstvenik ima pravo da trai stvar natrag, ili, ako stvar nije mogue izdvojiti bez povrede njene sutine, da zahteva naknadu vrednosti). verzio in utilitatem (nlat. versio in utilitatem) prav. v. verzio in rem. verziran (lat. versatus) upuen u neto, vi an emu, iskusan, obaveten, izve-ban, vet. verziran (lat. versari) dolaziti u dodir, druiti se; baviti se, zanimati se im, raditi na emu. verzifikacija v. versifikacija. verzo folio (lat. verso folio) na drugoj strani, na obratno j strani (lista). verzo olto (ital. verso sciolto) v. versi liberi.
10 Leksikon

verzura (lat. versura) trg. meanje poverioca, pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug, plaanje duga zajmom; promet, obrt, proa robe. verzurirati (lat. versura) vriti promet robe, obrtati robom; pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. verizam (lat. versus istinit, ital. vero, verismo) krajnje naturalistiki pravac koji je od po etka sedamdesetih godina XIX veka poeo uzimati maha u plastici, slikarstvu, knjievnosti i muzici moderne Italije. Cilj mu je da prikazuje ivot onakvim kakav je, sa svima njegovim runim i lepim stranama. Osniva i voa mu je romansijer ovani Verga. verikl (fr. vericle, lat. vitriculum, vitrum staklo) laan dragi kamen. verist(a) (fr. veriste) umetnik pristalica verizma. veritas (lat. veritas) istina; up. veritet. veritas juridika (lat. veritas juridica) prav. pravna istina. veritet (lat. veritas, fr. verite) istina, istinitost, stvarnost, npr. veritet nekog potraivanja. verifikator (nlat. verificator) utvriva istine, overilac; sprava za ispitivanje jaine metala. verifikacija (nlat. verificatio) proverava-nje, overavanje, utvr ivanje pravog stanja, istine; fil. utvrivanje tenosti jedne pretpostavke, hipoteze, putem iskustva. verificirati (nlat. verificare) proveriti, proveravati, overiti, utvrditi istinitost ega i zatim je potvrditi; pregledati (raune, dokumente, punomoi i dr.), pa onda potvrditi ispravnost. verktat (nem. Werkstatt) radionica. ver-librizam (fr. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova; knjievna kola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. ver-librist(a) (fr. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova; pesnik koji pie slobodnim stihovima. vermati (tur.) potovati, zazirati, bojati se; fermati. Vermaht (nem. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemaku vojsku za vreme naci zma. vermej (fr. vermeil, ital. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja; u vatri pozlaeno srebro; pozlaen bakar; vatrenocrven dragi kamen. vermes (lat. vermis, vermes) pl. zool. gliste. vermijon (fr. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober, rumenica); rumenilo (za usne, obraze). vermikularan (nlat. vermicularis) crvast, crvolik. verminacija (lat. verminatio) med. glisna bolest, bolest od glista. verminozan (lat. verminosus) med. pun glista; koji boluje od glista, glistav.

vermieli

146

vesper

vermieli (ital. vermicelli) pl. crvii; vrsta finih talijanskih rezanaca. vermiforman (nlat. vermiformis) u obliku crva, crvast, crvolik. vermifuga (nlat. vermifuga, se. remedia) pl. ned. lekovi za isterivanje glista. vermug (fr. vermoute, nem. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zai-nima. vernalan (lat. vemalis, ver) pr. proleni. vsrnacija (lat. vernatio) podmlaivanje, obnavl>anje, izbijanje mladica u prolee; presvlaenje nekih ivotinja, skidanje svlaka, npr. zmija. vernije (fr. vernier) geom. vrsta nonijusa, nazvana po svom pronalazau, matematiaru Vernier-y (15801637). vsrnilitet (lat. vernilitas) ropsko ponaanje, ulagivanje; prostota, neotesanost; pravl>enje glupih ala. vernirati (fr. vernir) lakovati, premazati firnajzom, glazirati; fig. dati (ili: davati) sjajan izgled. vernisa (fr. vernissage) sveano otvaranje umetnike (slikarske ili vajarske) izlobe. verol (fr. verole, nlat. variola) tec. sifilis; uga, svrab. veronal fark. fabriko ime za sintetiku dietilbarbiturnu kiselinu; slui kao sredstvo za uspavl>ivanje. verotipija (fr. verre staklo, gr . typos oblik, lik) prenoenje fotografija na staklo. verofon (fr. verre staklo, gr. phone glas) muziki instrument koji se sastoji od dva reda vinskih aa razne veliine koje se sipanjem vode u njih hromatski timuju, i onda udaranjem ovlaenim prstima po njima proizvode tonovi. vere (lat. vertere, versus) poeg. stih, tj. niz metriki sreenih ritmova koji, pomou rimovanja, asonancije ili aliteraiije, predstavljaju celinu; veras, verz. Versaj (fr. Versailles) velianstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV; 16721789. prestonice francuskih kraljeva; 187179. sedite republikan-ske vlade; u Versaju je potpisan mir izmeu Nemake i saveznika 28. VI 1919 (Ver-sajski mir). vsrsali (lat. versus) t. tip. velika poetna slova. versatilan (lat. versatilis, versare okretati, obrtati) prevrtljiv, promenljiv; okretan, vet. . versatilitet (nlat. versatilitas) prevrtll-vost, kolebljivost, promenljivost; okret-ljivost, dovitljivost. verseto (ital. versetto, fr. verset) kitica, strofa. versija v. verzija. versikul (lat. versiculus) mali stih, izreka iz Biblije.

versi liberi (lat. versi liberi) pl. slobodni stihovi, tj. stihovi bez slika. versifeks (nlat. versifex) nadripesnik, stihoklepac. versifikator (lat. versificator) stihotvorac, pesnik, pisac stihova. versifikacija (lat. versificatio) stihotvor-stvo, stavljanje u stihove, pravljenje stihova; nauka o stihovima. versificirati (lat. versificare) staviti u stihove, praviti (ili: pisati) stihove. versta (rus.) v. vrsta. versus kankrinus (lat. versus cancrinus) post. ra ji stih = palindromos. versus memorijales (lat. versus memoriales) pl. stihovi pomou kojih se lake pamte izvesna gramatika pravila (npr. predlozi koji se slau sa nekim padeom sloeni u stihove). vertatur (lat. vertatur) neka se okrene, neka se obrne (list). verte (lat. verte) okreni, obrni (list). vertebralan (nlat. vertebralis) zool. kime-ni, rtenjani, prljenski; vertebralni sistem deo ivanog sistema koji polazi iz le ne modane. vertebrata (nlat. vertebrata) pl. zool. kimenjaci. verteks (lat. vertex) vrtlog, vir; teme, glava; stoer na nebu; vrh, vis, breg. vertiginozan (lat. vertiginosus) l. kovitlav; vrtoglav, koji izaziva vrtoglavicu; 2. koga je uhvatila vrtoglavica, koji pati od vrtoglavice. vertigo (lat. vertigo) ned. vrtoglavica, nesvestica. vertikale (nlat. verticalis) kat. uspravna, prava linija, vertikalan poloaj. vertikalan (nlat. verticalis) uspravan, u pravcu dejstva Zemljine tee, okomit, odvesan; up. perpendikularan. vertiko (nem. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom, nazvan po pronalazau, berlinskom stolaru Vertikou. verticitet (nlat. verticitas, fr. verticite) fiz. mo opredeljivala, upravljanja (npr. magnetne igle). verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. brava; 2. kasa koja se ne moe otvarati bez naroitog kljua; verthajmovaa, verthajmica. veruka (lat. verruca) med. bradavica, naroito na oku. verukozan (lat. verrucosus) med. bradaviav, pun bradavica. verukozitet (nlat. verrucositas) med. bradaviavost. verfen geol. poetak geolokog perioda tri-jasa. vesnjanka (rus. vesna prolee) proleni ples Ukrajinaca. vesper (lat. vesper ve e") u katoli koj crkvi: veernja, pretposlednji kanonski .as; uina; astr. zvezda Veernjaa.

Vesta

147

vibrafon

Vesta (lat. Vesta) mit. rimska boginja ognjita, domae sloge, ednosti, blagoslova i sigurnosti u gradovima i dravama; astr. planetoid otkriven 1807. g. (Ceres 1801, Palas 1802, Juno 1804, Vesta). vestalinks (lat. vestales) pl. device koje su morale ZO godina sluiti u hramu boice Beste i stalno odravati svetu vatru; za to vreme morale su iveti naj ednijim ivotom, a posle su mogle istupiti iz slube i udati se; ako se koja ogreila o nevinost, bila je iva zakopana; vestalke. vestalke (lat. vestales) pl. vestalinke. vestern (eng. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje ameri ki .divlji zapad"; junaci tih filmova su kolonizatori pioniri, kauboji, revolverai, erifi, pustolovi, Indijanci. vestibil (fr. vestibule) v. vestibul. vestibul (lat. vestibulum, fr. vestibule) trem, predvorje, ulaz u kuu; predsoblje; vestibil. vestigije (lat. vestigium, vestigia) pl. stope, tragovi nogu, tragovi. vestijar (lat. vestiarius, vestis odelo, odea) trgovac haljinama, haljinar; kod katolika: nadzornik sveteni kih odeda i crkvenih utvari. vestijarij(um) (lat. vestiarium) soba gde stoje haljine, haljinarnica; oblaionica i svlaionice, garderoba. vestitura (nlat. vestitura) oblaenje, ode-vanje; zakalu erivanje, sve ano oblaenje manastirsko? iskuenika u kalu erske odelo (kod katolika). vetativ (lat. veto zabranjujem) lipti, zabran-ski na in, na in zabrane. veteran (lat. veteranus, vetus star) stari vojnik, islueni vojnik, naroito onaj koji je u estvovao u ratu, stari ratnik; fig. ovek ostareo u slubi, ovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. veteranstvo v. veterancija. veterancija (nlat. veterantia) odmor posle isluenog punog roka slube, stanje jednog veterane; veteranstvo. veterina (lat. veterina) nauka o marvenim bolestima, marveno lekarstvo; kola za marvene lekare, veterinarski fakultet. veterinar (lat. veterinarius) marveni lekar, ivinar, onaj koji je svrio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku kolu i dobio diplomu marvenog lekara. veternus (lat. veternus dremljivost) med. bolesna elja za spavanjem, dremljivost, mrtvilo, mlitavost, letargija. veto (lat. veto) zabranjujem, ne primam, odbacujem; u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglaavali odluke sena-ta za nevae e; u ustavnim dravama vladaoci imaju, u odnosu prema narodnom predstavnitvu pravo na neogranieno (apsolutno) ili samo na ogranieno (suspenzivno)veto; liberum veto (lat. libe10*

rum veto) pravo slobodnog odricanja, ili odbijanje. Vetus testamentum (lat. Vetus Testamentum) Stari zavet, spisi St. zaveta. veil (arap. wakil tur. vekil) punomonik, zastupnik; nekad turski ministar. vehabiti (arap. Vahabi) up. vahabiti. vehementan (lat. vehemens) estok, plah, vatren, strastan, neobuzdan, ustar. vehementnost v. vehemencija. vehemencija (lat. vehementia) estina, vatrenost, ustrine, plahovitost, silovi-tost, neobuzdanost; vehementnost. vehikl (lat. vehiculum) kola, prevozio ili prenosio sredstvo; fig. sredstvo za prenoenje, prenosilac; sprovodnik; farm. dodatak tenim lekovima koji treba da im dade masu, oblik i dr., obi no destilovana voda; fiz. provodnik, vod. vehter (nem. Wachter) uvar, straar. vecozamente (ital. vezzosamente) muz. v. vecozo. vecozo (ital. vezzoso) muz. neno, blago, meko; vecozamente. vedvud (eng. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana, fajansa, nazvana po pronalaza u D. Vedvudu (17301795). ve (nem. Wasche) rublje, preobuka; fig. iznositi prljav ve. veplav (nem. Waschblau) plavilo za rublje. via (lat. via) v. vija. vibralitet (nlat. vibralitas) fiz. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere, da se njihaju, treperavost, njihavost; fiziol. iaizmenina napetost i labavost delova tela. vibrant (lat. vibrare tresti, drhtati) glas ija je bitna osobina treperenje; takav je, npr., srpskohrv. glas r, koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekuti e. vibrantan (fr. vibrant) ustreptao, treptav, drhtav. vibrater (lat. vibrare vitlati, njihati; tre-pereti, njihati se) 1. med. hirurki in-strument koji se upotrebljava za bolest enskih polnih organa; 2. teh. pneumati-na maina za nabijanje zemljita, buenje betona i dr. vibrato (ital. vibrato) muz. drui, treperei. vibrator (lat. vibrare) l. telo koje vri mehani ke ili elektri ne treperenje; 2. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vibratoran (lat. vibrare, nlat. vibratorius) treperav, njihav, koji se sastoji u trepe-renju, njihanju, treptaj. vibrafon (lat. vibrare trepereti, gr. phone glas) muz. dez-instrument sastavljen od metalnih plo a nanizanih na pokretnom stalku; udaranjem bati a o ploice proizvodi se karakteristi an treperav zvuk.

vibracija

148

videant konzules.

vibracija (nlat. vibratio) fiz. treperenje, treptaj; klaenje, njihanje (etalice); drhtanje, podrhtavanje; up. oscilacija. vibrioni (lat. vibrare trepereti, nlat. vibriones) pl. kratke, zavojite bakterije, npr. izazivai kolere. vibrirati (lat. vibrare) drhtati, trepereti, klatiti se, njihati se; vitlati, mahati. vibrogram (lat. vibrare, gr. gramma crta) fiz. zvuna krivulja koja se dobije pomou vibrografa; fonautogram. vibrograf (lat. vibrare, gr. grapho) fiz. sprava koja automatski belei treptaje zvunih tela posredstvom slobodnog vazduha; up. fonautograf. vibrografija (lat. vibrare, gr. graphia) fiz. nauka o treperenju zvunih tela. vibroskop (lat. vibrare, gr. skopeo gledam) fiz. sprava za posmatranje treperenja. viva (ital. viva) iveo! viva voks (lat. viva vox) ivi glas; iva re, usmeno pouavanje. viva voks docet (lat. viva vox docet) ivi glas pou ava, tj. iva re ima pounu snagu. viva voce (lat. viva voe) ivim glasom, ivom reju, tj. usmeno. vivandje (fr. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i pie, pukovski krmar; up. marketender. vivandjerka (fr. vivandiere) vojnika, pukovska krmarica; up. marketenderka. vivant! (lat. vivant) siveli! vivarij(um) (lat. vivarium) mesto gde se dre i taje ivotinje (suvozemne i vodene), zverinjak, zooloka bata. vivat (lat. vi vat) iveo! vivat, kreskat, floreat (lat. vivat, floreat) iveo, rastao, cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl.), da ivi, da raste, da cveta. vivacitet (lat. viva ita) ivotna snaga; ivahnost, ivost, estina, ar. vivae (ital. vivace) ouz. ivahno, vatreno, sa arom; vivo, kon viveca. vivaisimo (ital. vivacissimo) kuz. vrlo ivo, to ivlje, veoma brzo. vive r (fr. viveur) onaj koji voli dobro da sivi i da se provodi; up. bonvivan. vivipar (lat. vivipar) hol. ivotinja koja se iva ra a (za razliku od ivotinja koje se legu iz jaja); eupr. ovipar. viviparan (lat. vivus iv, ragege raati) koji raa ive mladune (a ne nosi jaja); up. oviparan.
viviparizam zool. v. viviparija.

viviparija (lat. vivus iv, ragege raati) zool. raanje ivih mladunaca (za razliku od ivotinja koje se legu iz jaja); up. viviparizam. vivisektor (lat. vivus iv, sector koji see) naunik koji para, razuuje sive ivotinje u cilju prouavanje. vivisekcija (lat. vivus iv, sectio seenje) otvaranje tela ivih ivotinja u cilju

naunog, naroito medicinskog ispitivanja. vivisecirati (lat. vivus siv, secare sei) otvarati (ili: razuivati) sive ivotinje u cilju fiziolokih ogleda. vivifikacija (nlat. vivificatio) oivlja-vanje, oivljenje. vivo (ital. vivo) kuz. v. vivae. vivos voko, mortuos plango, fulgura frango (lat. vivos voco mortuos plango, fulgura frango) ive dozivam, mrtve oplakujem, munje lomim", uobiajeni natpis na zvonima: moto poznate ilerove pesme Da Lied von der Glocke" (Pesma o zvonu"). vigvam koliba ili ator severnoamerikih Indijanaca, obino od bivolskih koa. vigizam (eng. whiggism) naela i program vigovaca. vigilant (lat. vigilans) strasar, uvar, nastojnik, nadzornik. vigilantan (lat.) budan, oprezan, paljiv, smotren, obazriv, briljiv. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravniko naelo: zakoni su pisani za oprezne, tj. zakone treba poznavati da se ne bi o njih greile, ili: da bi ovek mogao tititi svoje pravo, treba da ga budno uva. vigilancija (lat. vigilantia) budnost, palji-vost, opreznost, brisljivost. vigilija (lat. vigilia) bdenje, nono straa-renje; kod Rimljana: vojni ka no na straa koja je straarila od zalaska do izlaska sunca; kod katolika: sluba uoi nekog velikog praznika, dan uoi praznika, naveerje; bdenije; nona molitva pre sahrane za duu umrlog. vigovci (eng. whigs) pl. slobodnjaci, prijatelji slobode, lanovi engleske liberalne stranke, protivnici torijevaca; u Sje-dinjenim Amerikim Dravama: pristalice amerike nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. vigonja (fr. vigogne) peruanska ovca, lama; fina, svilaste vuna ove ovce. vigor (lat. vigere, vigor) sivotna snaga, ivahnost, krepkost; fig. silina, jaina. vigorozamente (ital. vigorosamente) kuz. v. vigorozo. vigorozan (nlat. vigorosus) snaan, jak, silan, krepak, pun sivotne snage, sves. vigorozo (ital. vigoroso) muz. snano, krepko, ivahno, silno; vigorozamente, kon vi-gore. Vidalova reakcija med. krvna reakcija za utvrivanje postojanja crevnog tifusa, paratifusa, srdobolje, kolere, sakagije i dr. vide (lat. vide, videre) vidi, pogledaj, sravni, uporedi. videant konzules ... (lat. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pasnju da drava ne pretrpi kakvu tetu (formula kojom je rimski senat, u opasnim vremenima, donosio odluku da se konzulima dade ve a vlast); da-

videatur

149

vija gracije

nas: izraz kojim se preporuu]e vladi opreznost. videatur (lat. videatur) neka se vidi, treba videti, tj. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vide infra (lat. vide infra) vidi dole, vidi nie, vidi docnije (u knjigama). videlicet (lat. videlicet =videre licet) pril. kao to se lako moe videti, oevidno, jasno, razumljivo, naravno. vide supra (lat. vide supra) vidi gore, vidi napred, vidi ranije (u knjigama). videtur (lat. videtur) izgleda, ini se; kao kh. miljenje, nalaenje, shvatanje, npr. dati svoj videtur dati svoje miljenje o neemu. vidi (lat. vidi) video sam; video. vidimacija (lat. vidimatio) zvanino srav-njenje i potvrda, overavanje, overa jednog akta, naroito potvrda da je prepis veran originalu; kopija vidimata (lat. copia vidimata) overen prepis; pro vidimacione (lat. rgo vidimatione) taksa za pregled, za overu. vidimirati (lat. vidimus, fr. vidimer) staviti na nepggo vidi, zvanino potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu; pr. vidimiran. vidimus (lat. vidimus) videli smo, sravnili smo; kao im. uverenje o sravnjenju s origi-nalom; overen prepis. vidit (lat. vidit) video je, sravnio. vidualicij(um) (lat. vidua udova, nlat. vidualitium) prav. udoviki deo, koji po zakonu pripada eni posle smrti mua. viduitet (lat. viduitas) udovanje, udovitvo, udoviko stanje, obudovelost; fig. osamljenost, moralne beda. viza (lat. visum vieno, pregledane, fr. visa) overavanje potpisom i peatom da je neto vieno i pregledane (naroito za putne isprave, pasoe), zvanina overa; u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vizavi (fr. vis-a-vis) lice u lice, prema emu, spram ega, naspram, sprou ega; prekoputa; osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi, preko puta od druge osobe; uzana koija sa dva sedita, preko puta jedno od drugog; malo kanabe za dve osobe tako da su, kad sede, okrenute jedna drugoj. vizantinizam (gr. Byzantion) v. bizantini-zam. vizibilan (lat. visibilis, videre videti) vidljiv, oevidan, oigledan, primetan. vizibilitet (nlat. visibilitas) vidljivost, oevidnost, oiglednost, primetnost. vizija (lat. visio, videre) vienje, gledanje; psih. halucinacija ula vida, predstava koju smatramo, usled bolesne razdraljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotikom stanju), za stvaran opaa]; prikaza, priina, privienja, opsena, utvara; uobraenja, sanjarija. vizionar (nlat. visionarius, fr. visionaire) vidovnjak, vidovit ovek, onaj koji moe

duhom da vidi; fig. zanesenjak, sanjalica, pesnik. vizionoskop (lat. visio gledanje, gr. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. vizir (ital. visiera) l. deo lema: reetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se moe, prema potrebi, dii i spustiti; 2. naprava na vatrenom oruju pomou koje se niani, nianska gajka, nian; 3. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. vizirati (lat. visere gledati, zagledati, fr. viser) l. nianiti, gaati, uzeti na nian; 2. imati u vidu to, smerati neto, teiti za neim; 3. odrediti zapreminu posude; 4. overiti putne isprave, staviti vizu na paso i dr.; 5. delove i figure jednog grba opisati i oznaiti prema pravilima heraldike umetnosti. vizis aktis (lat. visis actis) prav. poto su viena, pregledava akta. vizita (fr. visite) poseta, pohoda; lekarska poseta; pregled, pregledanje (lekarske, carinsko); kratak enski ogrta za posete. vizitator (nlat. visitator) posetilac, poho-dilac, polaznik; pregleda, nadzornik imanja; kaluer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vizitacija (lat. visitatio) poseivae, poha-anje, poseta; pregled, pregledanje, smotra; naroito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadletvo; voj. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. vizitira (lat. visitare, fr. visiter) pregledati, izvriti pregled; pretresa, izvriti pretres; posetiti, poseivati, poho-diti, pohaati. vizitkarta (nem. Visit-karte) posetnica, prijavnica, karta sa imenom, prezimenom, zvanjem i mestom stanovanja. vizorij(um) (nlat. visorium) tip. sprava koja dri rukopis sa koga slaga slae, pri-drava listova; up. tenakl. vizualan (lat. visualis) ont. vidni, koji se tie vida; vizualno pamenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene ulom vida; vizuelan. vizuelan (fr. visuel) v. vizualan. vizum (lat. visum) ono to je vieno, pojava, prizor, slika; predstava, slika uobrazilje; tako e: viza. vizura (lat. videre videti, visum) opt. zamiljena crta koja polazi iz posmatraeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. vija (lat. via put) sredstvo, nain; na adre-sama: preko, npr. vija Beograd preko Beograda; in vija jurio (lat. in via juri) putem prava, praznim, zakonskim sredstvima; via. vija gracije (lat. via gratiae) prav. putem milosti, putem pomilovanje.

vijadukt

150

vindikacija

vijadukt (nlat. viae-ductus) most iznad doline, puta, barovitog mesta i sl. vijatikum (lat. viaticum) putni troak, poputnina; kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake; kod katolika: poslednja pri est koja se daje samrtniku; poslednja pomast. vijatorij(um) (lat. viatorium) putomer; up. hodometar. vija fakti (lat. via facti) prav. nasilno, silom, samovoljno, samovlasno. vikar (lat. vicarus) zastupnik, zamenik, namesnik (pape, patrijarha) u jednoj oblasti, biskupiji, dijecezi itd.; u Engleskoj: nii svetenik, kapelan. vikarija (nlat. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara, namesnitvo, delokrug namesni-kov; kapelanstvo; vikarijat. vikarijat (nlat. vicariatus) v. vikarija. vikarijus apostolikus (nlat. vicarius apostolicus) apostolski namesnik", visoko sveteno lice u rimokatoli koj crkvi. vikarni (lat. vicarius) namesni, zastupajui, odmenjujui; namesni ki; vikarna krvarenja med. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vikend (eng. week-end) nedeljni odmor, poinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro, a obi no se provodi van mesta stanovanja. vikendica ku a za odmor, vikend. viking (stnord. vikingr) borac, ratnik, junak, naroito junak na moru, gusar; ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su, od UXI veka, bili na zlu glasu kao gusari. vikler (nem. wickeln omotavati, savijati) svitak za kovranje kose; up. papijota. viklifiti pl. pristalice engleskog teologa Dona Viklifa, prethodnika reformacije u XIV veku, koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoli koj crkvi i traio istotu hrianskog u enja. vikont (nlat. vicecomes, fr. vicomte, eng. viscount) francuska plemi ka titula izme u grofa i barona; podgrof, titula grofovog sina koju nosi za oeva ivota; posednik vlastelinstva u Francuskoj. vikontesa (fr. vicomtesse) ena ili erka vikonta. vike (nem. Wichse) mast za obu u, imalin. viksati (nem. wichsen) istiti obuu mau za i enje (viksom). Viktorije (lat. Victoria) nit. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike), koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom granicom u ruci; astr. asteroid otkriven 1850. god. viktorije (lat. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 34 sedita. viktorijaorand hen. zlatnouta boja izraena od kreozota i alitrene kiseline, za bojenje vune i svile.

viktoriozan (lat. victoriosus, fr. victorieux) pobedonosan, pobedniki. viktualijanci (nlat. victualia) pl. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istonom i Severnom moru, prvobitno gra ani iz Rostoka i Vizmara koji su, po naredbi svog vojvode (hercoga), saekivali brodove i oduzimali im viktualije, koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima; vitalijanci. viktualije (nlat. victualia, vivere iveti) pl. ivotne namirnice, hrana. viktus (lat. victus, vivere iveti) nain ivota; sredstvo za ivot, izdravanje; viktus et amiktus (lat. victus et amietus) hrana i odelo. vikunja (p. vicuna) v. vigonja. vila (lat. villa, fr. ville) letnjikovac, kua izra ena u obliku letnjikovca. vilajet (arap. wilaya, tur. vilayet) mesto roenja, zavi aj; pokrajina, provincija, oblast kojoj stoji na elu valija (u Turskoj). vilajetlija (arap.-tur. vilayetli) zemljak. vilavela (fr. villanelle, ital. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i zavrena strofom od etiri stiha; pesma uz koju se igra, seoska igra. vileatura (ital. villeggiatura) letnje vreme koje se, radi razonode i odmora, provodi na selu, ivot na selu radi razonode; letnja sveina. vilis (lat. vilis jevtin) prost, male vrednosti, bez vrednosti, neznatan, rav; vilio-ris kondicionis (lat. vilioris conditionis) slabijeg sastava, neznatnije vrednosti; korpus vile (lat. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. vilifikacija (nlat. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena, smanjivanje vrednosti; uniavanje, vre anje. vilstek (eng. vealsteak) pren ili pe en komad teleeg mesa, engleska telea imi-cla. vilj (tur.) zool. slon. vi mandati (lat. vi mandati) prav. po zapovesti, na osnovu naredbe. vina (ind.) muz. najstariji indijski muziki instrument od bambusove trske i sa 4 ice, sli an mandolini. vinalije (lat. vinalia) pl. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godinje: 19. IX u ast Venere i 22. IV u ast Jupitera. vina medikata (lat. vina medicata) pl. farm. medicinska (ili: lekovita, biljna) vina. Vindi v. Vendi. vindikativan (nlat. vindicativus) osvetolju-biv, osetljiv, eljan osvete, kazneni, od-mazdni. vindikacija (lat. vindicatio) osveta: uzimanje u zatitu, zati ivanje; prav. zahtev za povra aj stvari sopstveniku.

vindikaciona tuba

151
vinofrbija (lat. vinum, gr . phobeo bojim se) strah od vina, mrnja na vino, ga enje od vina. vint (nem. Gewinde) runa dizalica sa zupanikom; up. gvint. vinum misale (lat. vinum missale) pri esno vino (u katoli koj crkvi). vincilir (ma. vinczeller od nem. Winzer) stru an vinogradar; uvar vinograda, pu-dar. vinesterka (po imenu amerikog konstruktora Vin estera Winchester) vrsta vojni ke i lova ke puke. vinja (fr. vigne, ital. vigna) vinova loza, vinograd; poljska ku a, letnjikovac. viega (fr. vignette) ara koja slui kao ukras (u knjigama, na pismima, maramica-ma); mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama, u poetku ili na kraju knjige; monopolski zavoj sa pe atom (na duvanu, papiru, igicama); up. etiketa. viola (lat. viola) l. bog. ljubiica, ljubica i drugo cve e sa mirisom sli nim mirisu ljubiice. viola (ital., p. viola, fr. viole, nlat. vitula) 2. muz. opti naziv za vei broj muzi kih guda kih instrumenata. viola alta (ital. viola alta) muz. v. viola di

vindikaciona tuba prav. tuba za zatitu svojine; tako e: vindikta. vindikaciono pravo prav. pravo traenja da se isporuena roba vrati sopstveniku ako je kupac, pre no to je isplatio, postao insolventan. vindikta (lat. vindicta) osveta; kanjavanje; prav. tuba zbog nanesene tete; zakonsko progonjenje i kanjavanje prestupnika; kod starih Rimljana: tap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobaao. vindicirati (lat. vindicare) osvetiti, kanjavati; tititi, braniti; prav. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost, sudskim putem traiti svoje natrag; dosuditi; doznaiti sudski. vindjak(n)a (nem. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromo ive tkanine kroz koju vetar ne moe da prodre. Vindobone (lat. Vindobona) starorimsko ime za Be . vinifikator (nlat. vinificator) proizvoa vina, naprava pomo u koje vino moe previrati i kad je zatvoreno. vinifikacija (nlat. vinificatio) proizvo enje (ili: proizvodnja) vina, vetina spravljanje vina. vinkl (nem. Winkel ugao) ime veeg broja instrumenata za merenje, naroito zanatlijskih. vinklag (nem. Winkelhaken) tip. vrsta, sla-galjka (mala metalna pregrada, u irini tampanog retka, koju runi slaga dri u levoj ruci i u nju, desnom rukom, slae slova), slagaica. vinktura (lat. vinctura, vincire) vrpca, veza, spona; spa janje, zdruivanje. vinkulacija (lat. vincula okovi) vezivanje; ograni enje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenoenja na drugo lice. vinkulirati (lat. vincire, nlat. vinculare) spojiti, svezati, zdruiti; obavezati se, primiti obaveze; fin. hartije od vrednosti isklju iti iz kursa. vinkulum (lat. vinculum) konopac, ue, veza, petlja, vrpca. vinkulum konjugale (lat. vinculum conjugale) bra na veza, brak. vinkulum matrimonii (lat. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. vinovnik (rus. vinovnik) krivac; izaziva, prouzrokova. viiolentan (lat. vinolentus) pijan od vina; sklon pi u, koji se opija; izmean s vinom. vinolencija (lat. vinolentia) pijanstvo, gja-nost; sklonost pi u, opijanje. vinometar (lat. vinum vino, gr. metron) sprava za merenje ja ine vina, vinomer. vino seko (ital. vino secco) italijansko vino od suvog groa; up. sekt. vino tinte (p., ital. vino tinto) v. tinto.

brano.
viola d'amore (ital. viola d'amore) muz. ljubavna violina, bra u sli an muzi ki in-strument veoma ljupkih tonova, ranije sa 1214 ica, od kojih su neke bile metalne, docnije samo sa sedam drevnih ica. viola di bra o (ital. viola di braccio) muz. alt-violina, bra -violina; viola alta. viola di gamba (ital. viola di gamba) muz.

violonelo.
violare jus teritorijale (lat. violare jus territoriale) prav. povredi sopstveni ko ili zemljino pravo. violata (lat. violata) obeaena, silovana devojka. violacija (lat. violatio) prav. povreda prava, prestup zakona; oskrvnjenje, osramoenje; obesveenje. violentan (lat. violentus) silan, estok, naprasit, plahovit, goropadan, preteran, prekomeran; nasilan, prinudan. violentnost (lat. violentia) v. violencija. violencija (lat. violentia) silina, ustrina, estina, naprasitost, plahovitost, neobuzdanost, preteranost; sila, nasilje, prisiljavanje. violet (ital. violetto, fr. violet) ljubi ast; meavina plave ili crvene boje; u vidljivom spektru: boje sunanih zrakova koje se najja e lome. violeta (tal. violetta) nuz. violica, mala violina; bog. ljubiica. violetan (fr. violette) koji je boje ljubiice, ljubiast. violin (nlat. violinum) hem. materija koju sadre mnoge vrste ljubi ica i koja izaziva povra anje.

152
violina (ital. violino) muz. emane, najvaniji orkestarski instrument sa etiri ice (g, d, a, e), u dananjem obliku izra en u Italiji u XVTI veku. violiiist(a) (ital. violinista) muz. svira u violinu. violine pikolo (ital. violino piccolo) muz. najmanja violina, etvrtina violine. violine primo (ital. violino primo) muz. prva violina. violine sekondo (ital. violino secondo) muz. druga violina. violirati (lat. violare) povrediti, prestu-piti zakon; naruiti, pogaziti ugovor, obavezu; silovati, obepgastiti; oskrna-viti, obesvetiti. violon (fr. violon) muz. v. violina; po ital. violone (violone): bas-violina u HUD i HU veku najdublji gudaki instrument u basu, dananji kontrabas. violonist(a) (ital. violone) muz. svira u violon. violonelist(a) (ital. violoncello) muz. svira u violon elo. violonelo (ital. violoncello) muz. mali violinski bas koji se za vreme sviranja dri izme u kolena; viola di gamba, elo. vii (eng. whip) toplo pi e od belog vina, jaja, limunova soka, e era i za ina. viper-in (eng. whipper-in) nadzornik i gonilac leva kih pasa; pol. istaknut lan stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. vi presidii (lat. vi praesidii) na osnovu predsednikog prava, na osnovu prava koje daje predsedni ki poloaj. viraginitet (nlat. viraginitas) fiziol. poremeaj u polnom razvitku kod ena, koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa, sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom, nego i u tome to takva ena i u razvitku sekundarnih spolnih obeleja li i na mukarca: male grudi, bradatost, dubok glas, promene u karakteru; ginandrija, virilizam. virago (lat. virago) mukobanja, mukaraa, ena koja izgleda i ponaa se kao mukarac. vira (fr. virage) ani j. nagao zaokret, kruno sputanje aviona. virginal (lat. virga granica) muz. instrument slian klaviru; up. spinet. virginalan (lat. virginalis) devojaki, devianski; fig. ist, edan. virgineus morbus (lat. virgineus morbus) med. devojaka bolest, malokrvnost, bledilo. virpinija vrsta duvana i cigara; potie iz severnoamerike drave Virpinije (Virginia). virginitet (lat. virgimtas) med. netaknutost enskog devinjaka (himena), devianstvo, devojapggvo, spolna nevinost; fig. ednost, istota.

virtuelan lik

virgo (lat. virgo) med. devojka, devica; virgo intakta nevina devojka. vi reskript (lat. vi rescripti) prav. na osnovu naredbe, po zapovesti. viribus unitis (lat. viribus unitis) sjedinje-nim silama, celokupnom snagom. viridarij(um) (lat. viridarium) vrt za uivanje i zabavu, gradila, bata. viridin (lat. viridis zelen) bog. zelena bojena materija u biljaka; up. hlorofilin. virilan (lat. virilis, vir muze) muki, mue-van; odvaan; virilni glas v. votum virile. virilescencija (nlat. virilescentia) zool. pojavljivanje mukih osobina kod enskih ivotinja u starosti, naroito kod ptica. virilizam (lat. vir mu, virilis) v. viraginitet. virilist(a) (lat. virilis) pol. lan nekog politi kog tela po poloaju a ne po izboru. virilitet (lat. virilitas) mukost, muev-nost; zrelost, zrelo doba; fig. odvanost. virilna porcija (lat. virilis portio) prav. deo nasledstva koji pripada pojedincu. viripotencija (lat. viri potentia) muka snaga, sposobnost, mukost; seneka sposobnost za stupanje u brak. virman (fr. virement) fin. isplata koja se vri bez gotovine, prostim knjienjem; prenoenje novca s jedne budetske partije ili pozicije na drugu; trg. uzajamno obraunavanje; mor. obrtanje (ili: okretanje) lae. virmanisati (fr. virement) fin. prebacivati (ili: prebaciti, preneti, prenositi) iz jedne budetske partije ili pozicije na Drugu; >JGvriti obraun; mor. okretati lau. viroze (lat. virus otrov) med. zarazne bolesti izazvane virusima. virola (fr. virole) spiralni svitak u satu; eli ni kalup za kovanje novca. virologija (lat. virus otrov, logos re, govor) nauka o virusima. virtualan (nlat. virtualis) v. virtuelan. virtualitet (nlat. virtualis) sposobnost za rad, no delovanja, miruju a ili drema-ju a snaga; bitna ili pojamna vanost. virtuelan (fr. virtuel, lat. virtus sposobnost, valjanost, snaga) snaan; mogu an; sposoban za dejstvo, nastrojen za delovanje, koji je sposoban za rad, ali se tom sposobnou ne koristi, sa prikrivenom snagom; fiz. koji se dobija presekom produenja stvarnih zrakova na suprotnu stranu, prividan, uobraen; princip virtuelnih pomeranja: naelo moguih pomeranja; supr. realan. virtuelan lik ont. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz so ivo, nastaje produenjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan.

virtuelna brzina

153

vitalnost

virtuelna brzina fiz. princip ili naelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih taaka na koje napadaju sile u ravnotei, onda je zbir virtuelnih, tj. mogunih, radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna, tj. moguna, pome-ranja napadnih ta aka. virtuelna ia ot. kod izdubenih soiva ona taka iz koje izgleda da polaze zraci koji naputaju soivo po prelamanju pavi na nj paralelne. virtuoz (nlat. virtuosis, ital. virtuoso) ovek koji je u nekoj vetini ili umetnosti, naroito u muzici, dostigao savrenstvo, poglavito u tehni kom pogledu. virtuozan (nlat. virtuosis) valjak, odlian, savren. virtuoznost (nlat. virtuositas) savrena vetina, naro ito u muzici. virtuoskinja (ital. virtuosa) majstorica u svojoj vetini, velika umetnica. virtus (lat. vir, virtus) muka snaga, mukost, snaga koja dejstvuje, valjanost, hrabrost; vrlina, krepost. virulentan (lat. virus otrov, virulentus otrovan) med. pun ljutih i opakih sokova, otrovan, gnojav; fig. jedak, zagriljiv, pun estine. virulencija (nlat. virulentia) med. gnojenje rane, otrovnost, sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran, iv organizam, da lue otrovne produkte i da, na taj nain, izazivaju oboljenja; fig. jetkost, zagriljivost. virus (lat. virus otrov) med. izaziva bolesti, zarazna klica, otrov, naroito otrov to ga lu e mrtve ili ive bakterije. virafterica (nem. Wirtschafterin) ena koja vodi domainstvo neenjena oveka. virla (nem. Wurstel) vrsta male kobasice. vis (lat. vis) sila, snaga, mo, vlast. vis apsoluta (lat. vis absoluta) prav. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da neto uini ili ne uini zbog apsolutne sile, od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vis armata (lat. vis armata) oruana sila, vojska. vis atraktiva (lat. vis attractiva) fiz. privla na sila. vis viva (lat. vis viva) fiz iva sila, kineti ka energija. vis vitalis (lat. vis vitalis) ivotna snaga. vis inercije (lat. vis inertiae) fiz. sila lenivosti, lenivosna sila. viskaa (p. viscacha) zool. zecu slina junoamerika ivotinja, ukusna mesa i veoma cenjenog krzna, koje predstavlja vaan trg. artikl. viski (eng. whisky) engleska rakija od ita; visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem.

viskoza (lat viscum lepak) hem. celulozna masa (za izradu veta ke svile i filmova). viskozan (lat. viscosus, viscum lepak) te-gljiv, lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu povrinu stalno menja svoj oblik kae se da je viskozno). viskozimetar (lat. viscum, gr. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tenosti, naro ito lakova, ulja i dr. viskozitst (nlat. viscositas) fiz. lepljivost, tegljivost, svojstvo viskoznog tela; vi-skoznost.

viskoznost fiz. v. viskozitet.

vis legne (lat. vis legis) prav. zakonska sila, sila zakona. vis major (lat. vis maior) via sila, ona sila protiv koje se ovek ne moe boriti niti je otkloniti; up. fore maer. vispren (rus.) 1. otrouman; vet, snalaljiv; duhovit; 2. plemenit, uzvien. vis probandi (lat. vis probandi) dokazna snaga, snaga dokaza. vist (eng. whist) engleska igra karata sa etiri igra a i 52 karte; pi e od aja, e era, limuna i crnog vina. vista (ital. vista) trg. vienje, uvid, pokazi-vanje menice; a vista (ital. a vista) odmah po vi enju, tj. menice. viscera (lat. viscera) pl. med. unutranji or-gani ivotinjskog tela; utroba, nutrica, drob, naro ito srce, plu a, creva, jetra itd. visceralan (nlat. visceralis) utrobni, dro-ban, koji se ti e unutranjih organa ivotinjskog tela. viscidan (nlat. viscidus) idak, gust, lepljiv; fig. otporan, tvrdoglav. vita (lat. vita ivot) ivotopis, tok ivota, kurikulum vite. vita brevis, are longa (lat. vita brevis, ars longa) ivot je kratak, umetnost je duga (latinski prevod poetka Hipokratovih Aforizama"). vitalan (lat. vitalis) ivotni, koji se tie ivota; ivahan, sposoban za ivot, sa ivotnom snagom; oivljavajui, koji pomae ivot; fig. veoma vaan, bitan, neophodan. vitalizam (lat. vitalis ivotni) teorija po kojoj se ivot ne moe objasniti samo hemijskofizi kim procesima u njemu, nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). vitalijanci (lat. vita) v. viktualijanci. vitalist(a) fil. pristalica vitalizma. vitalitet (lat. vitalitas) ivotna snaga, ivotnost, sposobnost za ivot; prosene trajanje ivota (npr. kod jednog naroda), verovatno e ivljenja. vitalni oseaj psih. opti oseaj ivota, tj. onaj u kome se ogleda, u naoj svesti, opte stanje naeg organizma, celokupne zdravstveno stanje. vitalnost (lat. vitalitas) v. vitalitet.

vitamini

154

Vinu

vitamini (lat. vita ivot) pl. biol. razne hranljive materije, jo neispitane dovoljno, koje su za ishranu organizma veoma potrebne; nalaze se u veini namirnice, naroito u zelenim delovima biljaka, sveim plodovima i semenju, u sveem mesu, umancetu, mleku i dr. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut, rahitis, beriberi, pela-gru itd.). vitelus (lat. vitellus, vitulus) umance. vi testamenti (lat. vi testamenti) prav. silom oporuke, na osnovu poslednje volje, testamenta. vitiligo (lat. vitiligo liaj) med. nestajanje pigmenata u koi, tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. vitlejizam sistem radnikih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata, sa ciljem da u industrijskim predu-zeima uestvuju, pored poslodavaca, i radnici u srazmernom delu dobiti; ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem D. H. Vitleju. vitra(a) (fr. vitrage) staklena vrata; staklena pregrada; prozorske zavese; prozori. vitraj (fr. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. vitrezan (lat. vitreus staklen, fr. vitreux) staklast, kristalast; providan, sjajan. vitrescibilan (lat. vitrescibilis) koji se moe pretvoriti u staklo, pretvorljiv u staklo. vitrescibilitet (nlat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. vitrine (fr. vitrine) staklen orman za smetaj sitni jih umetnikih predmeta; duanski izlog; prozor. vitriol (lat. vitreolus dei. od vitreus staklen, fr. vitriol, p. vitriolo) hen. sulfat (tj. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala, bakra (zvani plavi vitriol, plava galica), gvoa (zvani zeleni vitriol, zelena galica), cinka itd. vitriolescirati (nlat. vitriolescere) hen. pretvarati se u vitriol. vitriolizacija (nlat. vitriolisatio) hem. pretvaranje u vitriol. vitrifikacija (nlat. vitrificatio) postakla-vanje, pretvaranje u staklo, postakljenje. vitrificirati (nlat. vitrificare) postakli-ti, pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitrometar (lat. vitrum staklo, gr. metron) ont. aparat za merenje jaine lomljenja zrakova. vitrotipija (lat. vitrum staklo, gr. tipos) vetina izraivanja fotografskih slika na staklu. vitrum (lat. vitrum) staklo; kristal. vic (nem. Witz) desetka, dosetljivost, otroumnost; duhovita ala. vice (lat. vie) u sloenim reima znai: pod-, zamenjivanje, zastupanje nekoga, npr.

vice verza (lat. vie versa) obratno, obrnuto, u protivnom sluaju. vicedom (lat. vicedominus) namesnik, zamenik vladara; upravnik crkvenih dobara. vicezimacija (nlat. vicesimatio) dvadesetkovanje, izdvajanje svakog dvadesetog lana kakve velike ete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vicezimirati (nlat. vicesimare) dvadesetko-vati, svakog dvadesetoga po redu iskljui-ti, izdvojiti, osuditi, kazniti smru (u pobunama i sl.). vicenalan (lat. vicies dvadeset puta, analis godinji) dvadesetogodinji, koji se vri ili dogaa svakih dvadeset godina. vicenij(um) (lat. vicennium) vreme od dvadeset godina. vi cesionis (lat. vi cessionis) prav. silom, tj. putem prenoenja ili ustupanja. vicia etatis (lat. vitia aetatis) pl. mane, gresi (mladikog) doba, gresi mladosti. vicijum (lat. vitium) mana, nedostatak; pogreka, promaaj, omaka; zabluda, greh, krivica, porok; pl. vicia. vicijum kanonikum (nlat. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude svetenik. vicijum kordis (lat. vitium cordis) med. mana srca. vicijum nature (lat. vitium naturae) med. prirodni (ili: uroeni) nedostatak. vicinalan (lat. vicinalis susedski) optinski, seoski; vicinalne eleznica, elez-nica, obino uzanog koloseka, koja vezuje samo oblinja mesta, sporedna eleznica; vicinalni put optinski, seoski put, onaj koji vezuje samo susedna sela. viciozan (lat. vitiosus) pogrean, pokvaren; poroan, nevaljao; med. koji ima manu, koji je sa ned ostatkom; viciozan posed prav. posed koji nije bez zamerke, bez mane. viciozitet (lat. vitiositas) pokvarenost, poronost, ravost; vicioznost. vicioznost (lat.) v. viciozitet. vicemaher (nem. Witz, machen initi) aljivdija, duhovit ovek. Viva-karman (ind.) Tvorac vasione"; fil. olienje stvaralake sile u prirodi, veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grkom Vulkanu). eiter (nem. wischen brisati) brisa, oti-ra; sprava na vozilima za otklanjanje kie ili snega sa stakla. Vinu (ind.) jedan od tri glavna boanstva u brahmanizmu, prvobitno bog Sunca; najpopularniji bog u brahmanizmu, sa sve veim brojem potovalaca (vainava). Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla, on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji, a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) oekuju tek u budunosti, i tada e unititi sve svoje

vice-admiral, vice-direktor, vice-kon-zul.

vinuizam

155
nestano, onaj koga ovek esto mora prekorno da doziva. vokacija (lat. vocatio) poziv, pozivanje na neki poloaj; dar, sklonost (nekom zanimanju, zanatu, struci). voki-toki (eng. walkie talkie) prenosni radiotelefon, konstruisan 1933. god. u SAD. voks (lat. vox) glas, zvuk, ton; re, izraz; ad vocem (lat. ad voem) uz re, pri toj rei (pade mi na pamet); asa vode (lat. assa voe) samim glasom, tj. bez pratnje nekog instrumenta; sub hak voce (lat. sub hac voe) pod ovom rei (pri upuivanju na renik). voks akuta (lat. vox acuta) muz. visok (ili: otar) glas. voks virginea (lat. vox virginea) muz. devojaki glas (za jednu oktavu vii i umilniji orguljski registar no to je voks humana). voks klamantis in dezerto (lat. vox claman-tis in deserto) glas vapijueg u pustinji, tj. Jovana Krstitelja; fig. glas istine koji nema dejstva, uzaludno opominjanje. voks populi, voks dei (lat. vox populi, vox Dei) posl. glas narodni je glas boji, tj. to narod ho e, to je svetinja. voks hibrida (lat. vox hybrida) melez-re, tj. re sastavljena od re i dva ili vie jezika, npr. za-interesovati. voks humana (lat. vox humana) muz. oveji glas (na orgulji). volabilitet (nlat. volabilitas) povrpost, nestalnost. volan (fr. volant) pernata lopta; krilo vetrenjae; fiz. toak zamajac; toak za upravljanje automobilom; deo lista koji se cepa (u priznanikoj knjizi); karner na enskoj haljini. volantai (lat. volans, fr. volant) koji leti, letei, koji je u letu, leprav. volapik (volapuk = eng. world svet, speak govoriti) meunarodni, svetski jezik, prethodnik esperanta, pronalazak nemakog svetenika J. M lajera (Schleyer, 1831 1912). volat (ital. volta) zidni svod; zasvoena prostorija. volatilan (lat. volatilis) hem. koji moe da se pretvori u gas ili u paru, isparljiv. volatilizacija (nlat. volatilisatio) hem. isparavanje, pretvaranje u paru. volatilizirati (nlat. volatilisare) hem. ispa-riti, isparava, pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. volatilitet (nlat. volatilitas) isparljivost; nestalnost, promenljivost. volva (lat. volva) bog. opna na mladim peurkama. volvulus (lat. volvulus) med. zavezanost (ili: zapletenost) creva, uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. vole (fr. volee) let, letenje (ptica); fig. poloaj, rang; pucati iz voleja u fudbalu; udariti loptu u letu; ot vole (fr. haute

neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuinskog gospodarstva. vinuizam (ind.) vera u uenje vinujita. vinujiti (ind.) pl- oboavaoci i potovao-ci boga Bitnu. Vlaka nekadanja rumunska pokrajina izme u Karpata i Dunava; stariji naziv za Rumuniju. voal (fr. voile) prevez, veo, koprena, zastor; vrsta tanke materije za enske haljine, naro ito za veo. Vodai (nem. Wodan) mit. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin), bog vetra, mrtvih, pobede, dobre etve i lekarstva; Vuogan. vodvilj (fr. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirine sadrine; danas: veseo, mali poz. komad sa kupleti-ma; pozorite u kojem se prikazuju ovakvi komadi. vodviljist(a) (fr. vaudevilliste) pisac vod-vilja. vokabula (lat. vocabulum) lingv. re, naziv, ime, pojedina re (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). vokabular (nlat. vocabularium) renik, sveska u koju se piu rei nekog tueg jezika i njihova znaenja radi lakeg u enja napamet. vokabulist(a) (lat. vocabulum re) pisac renika. vokal (lat. vocalis, vox glas) gram. samogla-snik (kod nas glasovi: a, e, i, o, u); supr. konsonant. vokalan (lat. vocalis) gram. samoglasniki; glasni, koji se ti e glasa; izgovaran, u smeni (dokaz); vokalna muzika pevanje; vokalni koncert koncert u kojem su samo take pevanja. vokale (ital. vocale) muz. pevajui. vokaliza (nem. Vokalize, ital. vocalizzo) muz. vokalna kompozicija (veba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. vokalizam (fr. vocalisme) gram. teorija samoglasnika; samo glasnici jednoga jezika ili jedne rei s obzirom na njihove meusobne odnose. vokalizacija (nlat. vocalisatio) gram. pretvaranje suglasnika u samoglasnike; muz. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju; vokali-ziranje. vokalize (ital. vocalizze) muz. vebe u pevanju sa slogovima ut, ge, mi, fa itd. (solmiza-cija). vokalna harmonija (lat. vocalis, gr. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili vie slogova koji dolaze jedan za drugim, s obzirom na boju zvuka, naroito kad vokal jednog sloga zavisi, u ovom pogledu, od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). vokalski (lat. vocalis) gram. samoglasniki. vokativ (lat. vocativus) gram. peti pade, dozivni pade; fig. obeenjak, spadalo,

vole]

156

volumetar

volee) ljudi visoka poloaja, najugledniji ljudi nekog mesta. volej (eng. volley) sp. udarac lopte (u tenisu reketom, u fudbalu punom nogom) dok je u letu, pre nego to dodirne tle. volens-nolens (lat. volens-nolens) hteo-ne hteo", tj. kad se neto u svakom slu aju mora uiniti, bez obzira na li no raspoloenje. volenti non fit injurija (lat. volenti pop f it iniuria) onome koji hoe ne ini se nepravda, ko hoe da mu tako bude, tome je pravo. volitivan (lat. volitio) l. voljni, koji potie od (ili iz) volje; 2. gran. dopusni, eljni. volicija (lat. volitio) psih. htenje, volja, pojedina ni akt volje, izraz volje. volo (lat. volo hou) sik volo, sikjubeo(.: at. sic volo, sic jubeo) tako hou, tako zapove-dam, tj. umesto svih razloga neka vai moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). vol-o-van (fr. vol-au-vent) kup. lisnate testo punjeno ribom, mesom, gljivama i dr., lisnata pasteta. volonter (fr. volontaire, lat. voluntarius) onaj koji slui dobrovoljno i besplatno; dobrovoljac (vojnik). volt (skr. V) fiz. jedinica za merenje napona u Meunarodnom sistemu jedinica; predstavlja onaj napon na homogenom ianom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera, a utroena snaga izmeu te dve take iznosi 1 vat; naziv po italijanskom fizi aru Alesandru Volti. volta (fr. volte, ital. volta, lat. volutus valjan, kotrljan) u koli jahanja: jahanje u malom krugu, teranje konja u krug; u kartama: vetina u meanju karata tako da izvesna karta tano doe na ono mesto koje se eli. volta-elektrometar (A. Volta, gr. elektron, metron) fiz. v. voltametar. voltaa (fr. voltage) napetost, napon struje merene u vo l tima, elektrini napon. voltaizam (A. Volta, fr. voltaisme) fiz. galvanski elektricitet, galvanizam. volta-indukcija (A. Volta, lat. inductio) fiz. pojava izazivanja (indukovanja) elektri ne struje u zatvorenom provodniku pomou kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja, ili pomou spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku, ili pomou pojaavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. voltametar (A. Volta, gr. metron) fiz. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih koli ina supstanca; izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje, onda deoba izdvojene koli ine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu koli inu, a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla koli ina elektriciteta, tj. ja-ina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna); dakle, vol-

tametar slui i za merenje jaine struje; up. voltmetar. voltamper (A. Volta, A. M. Ampere) fiz. proizvod iz jednog volta i jednog ampera; slui za merenje prividne snage kod naizmeni ne struje. voltera (fr. voltaire) velika naslonjaa s niskim seditem a visokim naslonom za glavu, nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volterizam filozofija i nain miljenja francuskog filozofa Voltera (1694 1778); frivolan, epikurejski nain miljenja, kao kod Voltera; volterijanizam. volterijanizam (fr. voltairianisme) fil. v. volterizam. voltier (fr. voltigeur) vetak u skakanju; igra na konopcu; vrlo vet konjanik, jaha vet u skakanju na konja; konj obuen jahakom vebanju; laki peak, strelac (u francuskoj vojsci). voltiirati (fr. voltiger, ital. volteggiare) veto se baciti na konja ili sa konja; praviti veta ke skokove; igrati na konopcu; fig. brzo prelaziti s predmeta na predmet. Voltin elemenat fiz. galvanski elemenat sastavljen od cinka, bakra i sumporne kiseline. Voltin stub fiz. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar tenost (razreene H2SO4) cink. volti subito (ital. volti subito) muz. brzo okreni (na notama). voltmetar (A. Volta, gr. metron) fiz. instrumenat za merenje potencijalne razlike, naponske razlike; up. voltametar. voltfas (fr. volte-face, lat. volvere okretati, facies lice) voj. poluokret, poluobrt; nagla promena miljenja; napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi pred neprijatelja koji te goni; fig. naglo promeniti miljenje. volubilan (lat. volubilis, volvere okretati, obrtati) gibak, vitak, savitljiv, okretan; nepostojan, nestalan, promenljiv; tean, slatkoreiv, govorljiv. volubilitet (lat. volubilitas) gipkost, pokretljivost, savitljivost, okretnost; tenost u govoru, slatkoreivost; nestalnost, promenljivost. volumen (lat. volumen, volvere) rukopis, spis ovijen oko tapi a, svitak; knjiga, sveska; fiz. prostor to ga zauzima jedno telo, zapremine; muz. obim, jaina, punoa (glasa, zvuka). volumenometar (lat. volumen, gr metron) sprava za merenje zapremine vrstih i te nih tela. volumetar (lat. volumen, gr. metron) fizioloki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova ivog ovejeg ili ivotinjskog tela.

volumetrija

157

vrada

volumetrija (lat. volumen, metria) vetina merenja zapremine; fizkol- merenje promena u zapremini pojedinih delova ove jeg ili ivotinjskog tela; hem. odreivanje koli ine rastvorene materije. voluminozan (nlat. voluminosus) koji se sastoji iz vie delova, koji je sastavljen iz vie svezaka; u mnogo knjiga; velik, obi-man, opsean, glomazan, kabast, debeo. voluminozitet (nlat. voluminositas) obi-mnost, opsenost, glomaznost. voluminoznost v. voluminozitet. volum-teorija (lat. volumen zapremina, gr. theoria) hek. shvatanje po kojem se koliine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamiljaju prema njihovoj teini, nego prema zapremini. voluntarizam (lat. voluntas volja) fl. filozofski pravac (psiholoki i metafi-ziki) koji smatra za bitno svojstvo due volju, a ne intelekat, koji, dakle, objanjava bitnost ivota pomo u volje kao osnovne funkcije duevnog ivota (openhauer, Bunt). voluntaristi (lat. voluntas volja) fil. pristalice voluntarizma. voluntaristi ka psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglaava bitni znaaj procesa volje i oseanja; sulr. intelektualistika psihologija. voluntas (lat. voluntas, volo hou) volja; stat pro racione voluntas (lat. stat pro ratione voluntas) vai umesto razloga volja. voluntas ultima (lat. voluntas ultima) prav. poslednja volja, testamenat. voluntativ (lat. voluntas volja) liigv. v. vo-litiv. voluptuozan (lat. voluptuosus, voluptas pohota) sladostrasan, strasan, pohotljiv; zabavan, prijatan, pun veselja. voluta (lat. voluta) apx. ukras na stubovima u obliku zavojice, spirale, ara u obliku pua, uvojnica; zool. uvijeni pu. volutacija (lat. volutatio) valjanje; fig. nepostojanost, nestalnost. volfram (nlat. wolframium) hem. veoma tvrd i otporan metal, atomska masa 183,85, redni broj 74, znak W, topi se na 3400; upotrebljava se za dobijanje volfram- e-lika i za vlakna elektri nih sijalica; tungstem. voleban (rus.) natprirodan, udotvoran, maijski. volebnik (rus.) arobnjak, maioniar. vomika (lat, vomica) kec. ir, prit; naro ito: ir u plu ima. vomikozan (lat. vomicosus) ned. pun ireva, gnojav. vomirati (lat. vomera) med. v. vomitirati. vomitiv (nlat. vomitivurn) med. sredstvo koje izaziva povra anje. vomitirati (lat. vomitare) med. povraati, bljuvati; vomirati. vomitus (lat. vomitus) ned. povraanje, bljuvanje.

von novana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). voracitet (lat. voracitas, vorax prodrljiv) prodrljivost; fig. gramljivost, nezajaljivost. vostro konto (ital. vostro conto) trg. na va raun. votant (lat. votans, vovere) glasa. votacija (lat. votatio) glasanje, izglasavanje, skupljanje glasova; votiranje. Votergejt afera (eng. Watergate) politiki skandal u SAD 1972-73. nastao otkrivanjem ureaja za prislukivanje u izbor-nom tabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vaingtonu; prislukivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih li nosti te stranke; ova je afera kompromitovala i same vrhove ameri ke dravne uprave. votiv (lat. vovere zavetovati, votivum) etn. zavetna rtva ili dar boanstvima, sve-cima, crkvama i dr.; prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izraevi-nama od gvo a, zlata, srebra ili voska. votivan (lat. votivus) zavetovan, zavetni. votiranje (lat. votatio) v. votacija. votirati (lat. votum, ital. votare, fr. voter) dati svoj glas za neto, glasati za, izgla-sati, glasanjem odobriti. votka (rus. vodka) popularne ruska rakija. votum (lat. votum, vovere) zavet, obe anje; glas koji se daje za neto, protiv neega; glasanje, izglasavanje; pl. vota; kum vot (lat. sit voto) s pravom glasa; kum vogo ilimitato (lat. sit voto illimitatio) sa neograni enim pravom glasa; meo voto (lat. teo voto) po mojoj elji, po mom nahoenju, to se mene tie; sub voto remisionis (lat. sub voto remissionis) sa eljom za povra a j. votum virile (lat. votum virile virilni glas) kneevski pojedinani glas, za razliku od kurijalnog glasa, predata, gro-fova u starom nema kom parlamentu. votum decizivum (lat. votum decisivum) prav. odluujui glas. votum konzultativum (lat. votum consultativum) prav. savetodavni glas. votum kurijatum (lat. votum curiatum) ukupan, zajedni ki glas; up. kurijski glas. vohajnit (nem. Wochein) min. sinonim za mineral boksit, nazvan po mestu Bohinja (nem. Wochein) u Sloveniji, gde ima leita boksita. voe (ital. vo e) kuz. peva ki glas; a vo e sola (ital. a voe sola) samo za jedan glas. voe di peto (ital. vo e di petto) muz. pun glas, glas iz grudi. voe di testa (ital. voe di testa) muz. glas iz grla. vrada (rus. vrada) 1. svaa, zavada, neprijateljstvo; 2. krvnika; 3. plemenski mirovni sud (tzv. krvno kolo).

vrak

158

Vuotan

vrak (nem. Wrack) oteena laa koja se vie ne moe opraviti; fig. olupina, ruevina, neupotrebl>iva stvar. vrbait mineral naen meu arsenskim ruda-ma u Makedoniji, nazvan po ekom mine-ralogu Vrbi. vrsta (rus. versta) ruska mera za duinu (1,066,78 km); versta. vulva (lat. vulva) inat. spoljanji delovi enskog spolnog organa, stidvdd, sra-mnica. vulvitis (lat. vulva) med. zapaljenje spolja-njeg dela enskog spolnog organa. vulvo-uterinski (lat. vulvus, uterus) at. stidnino-materini, koji pripada stid-nici i materici ili se tie stidnice i materice. vulvula (nlat. vulvula) zool. materica kod ivotinja. vulgaran (lat. vulgaris opti, svakidanji) nizak, prostaki. vulgarizam (lat. vulgaris opti svakidanji) prost, nepristojan izraz; nepristoj-nost, prostakluk. vulgarizator (lat. vulgaris obian, svaki-danji) onaj koji vulgarizuje, preterano uproava naune pojmove. vulgarizacija (nlat. vulgarisatio) uproa-vanje, uproenje; injenje optim, zajednikim, injenje da bude svima razumljivo. vulgarizirati (lat. vulgare uiniti optim, opte poznatim, nlat. vulgarisare) uprostiti neto; uiniti neto optim, zajednikim, objaviti, obnarodovati, uiniti da neto bude svima razumljivo; vulgirati. vulgaritet (nlat. vulgaritas) obinost, prostakluk, prostatvo, niskost; prostaki nain izraavanja; vulgarnost. vulgarnost v. vulgaritet. Vulgata (nlat. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolika crkva priznala kao autentian na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. god. vulgo (lat. vulgo) pril. kod naroda, u narodu; uopte, obino, u obinom ivotu, narodski, jezikom prostog sveta, prosto reeno. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. dete bludnice. vulgus (lat. vulgus) narod, puk, svetina, gomila. Vulkan (lat. Vulcanus) kit. staroitalski bog ognja (naroito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovaa, sa radionicom u vulkanu Etni; sin Jupitera i Junone, mu Venerin (odgovara grkom Hefestu). vulkan (lat. vulcanus) kol. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutranjosti mogu izbijati na povrinu tople pare i gasovi, vru

pepeo, usijano kamenje i rastopljene stene; vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). pulkanizam (lat. vulcanus) kol. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremeajima u Zemljinoj kori; shvatanje da .je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. neptunizam). vulkanizator v. vulkanizer. vulkanizacija (lat. vulcanus, nlat. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume, kauuka i gutaperke, pomeanih sa sumporom, na temperaturi od 130140S. Na taj nain ove materije, koje su inae na 0 tvrde kao drvo a koje na vioj temperaturi omekaju, postaju, usled visoke temperature, elastine i ne rastvaraju se, kao obino, u etru, benzolu, terpentinu i dr. vulkanizer onaj koji vulkanizira. vulkanizirati (lat. vulcanus, nlat. vulca-nisare) kauuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora, pa ih onda na visokoj temperaturi uiniti da postanu elastini i nerastvorljivi. vulkanisti (lat. vulcanus) pl. kol. pristalice teorije da je Zemlja svoj dananji oblik dobila dejstvom vatre (supr. ieptu-nisti); pr. vulkanistiki. vulkanitet (nlat. vulcanitas) kol. postanak (ili: poreklo) vulkana; svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulkani- (lat. vulcanus) kol. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vulkanolog (lat. vulcanus, gr. logos re, govor) naunik koji se bavi vulkanologi-jom. vulkanologija (lat. vulcanus, gr. logia) kol. nauka koja do sitnica izuava sve vulkanske pojave. vulkanski (lat. vulcanius) koji se tie boga Vulkana; koji bljuje vatru, koji potie od vulkana; koji je postao ili preobraen dejstvom vatre. vulkord (eng. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine, naroito za akire. vulnerabilai (nlat. vulnerabilis) ranljiv, obranljiv, koji se moe raniti, povre-dljiv, ozledllv; fig. slab, neotporan. vulnerabilitet (nlat. vulnerabilitas) ranlji-vost, obranljivost, povredljivost, ozle-dljivost; neotpornost, sklonost bolestima. vulneraria (lat. vulneraria) pl. med. sredstva za leenje rana. vulnus (lat. vulnus) rana; vulnus letale(lat. vulnus letale) smrtonosna rana. vultispeks (nlat. vultispex, lat. vultus izraz lica, lice, specere gledati) vetak u poznavanju ljudi po crtama lica; up. fizio-gnom. vunderkind (nem. Wunder udo, Kind dete) izvanredno obdareno dete, udo od deteta. Vuotan (stnem. Wuotan) mit. v. Vodai.

A V E ILN D
166/

G
G, g etvrto slovo nae irilice, jedanaesto nae latinice (G, g); kao skraenica: g=ipaia; muz. Gpeti ton u dijatonskoj skali; fiz. g= skraenica za gravitaciju; hen. Ga = galijum, Gd=gadolinijum, Ge= germanijum. gabarden (fr. gabardine) fina tkanina od eljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtae, odela i enske tkanine, a pamune za lake haljine i, natopljena gumom, za kine ogrtae. gabarit (fr. gabarit) kalup, model u prirodnoj veliini ili umanjen, prema kome se neto oblikuje. gabion (fr. gabion) voj. ko koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gabionada (fr. gabionnade) voj. grudobran od koeva punjenih zemljom. gabro (ital. gabbro) mm. krupnozrna erup-tivna stena, tamnozelene boje. gavaz v. kavaz. gavan vrlo bogat ovek (po Tavanu, linosti iz narodnih pesama i pria nemilosrdan ovek, tvrdica). gavijal (nlat. gavialis) zool. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugakom njukom. gavota (fr. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama; muzika pratnja za taj ples u 4/4 takta. gavun (ital. gavone) zool. vrsta morske ribe, Atherina hepsetus. gagat (gr. gagathos) min. mrki ugalj, krt, kao smola crn i votanog sjaja, vrsta crnog ilibara; u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gadolinij(um) hem. hemijski element, metal, hem. znak Gd, redni broj 64, atomska masa 157,25; pripada grupi retkih zemalja, lan-tanida. gaeta (ital. gaeta) vrsta velikog amca na jedro. gaa (fr. gage, ital. gaggio) zaloga, jemstvo; plata, stalna nagrada, stalna zarada. gairanje (fr. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gaist(a) (fr. gagiste) plaenik, najamnik, slubenik; prav. onaj koji dri zalogu, primalac zaloge. gaza (fr. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile, veo; vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile; dged. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gazal, gazel (arap. gazal, tur. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme, poglavi-to ljubavne, koju je naroito negovao persijski pesnik Hafis. gazela (arap. gazal, p. gazela, ital. gazzella) 1. zool. afrika antilopa, stanovnik pustinje, sli na srni, ali od nje mnogo lepa i neto manja; naroito se odlikuje velikom brzinom. gazela (arap. gazal) 2. vrsta lirske ljubavne pesme, sastavljena iz strofa od po dva stiha, osobito esta u knjievnosti istonih naroda. gazeta (ital. gazzetta, fr. gazette) dnevni list, novine; fig. torokua, alapaa. gazi (arap. gazi) ratnik, junak, vojnik musliman; borac za veru; pobednik, osvaja (titula muhamedanskih vladalaca i zaslunih vojskovoa). gazirati (fr. gazer) pokriti (ili: prevui) velom; uviti (ili: uvijate) gazom. gazifikacija pretvaranje vrstog goriva (kamenog uglja, lignita, drveta) u gas za gorivo. gazolin hen. teni deo sirovog petroleuma, kljua izmeu 7080S, slui za grejanje i osvetljenje. gaip (arap. ga'ib, tur. gayb, gayp) ono to je nevidljivo, skriveno, tajno; duhovna stvar; gajb. gajba (ital. gaibba) l. krletka, kavez, ivi- , narnik; 2. reetkast sanduk za prenoenje vo a, staklenih boca i druge robe. gajde (arap. qai'da, tur. gayda) nuz. narodni muziki duvaki instrument; sastoji se iz konog meha, duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh, stvarajui zvuk; up. gadlje. tajo (ital. gaio) muz. veselo, ivahno, ilo; up. geman. gajret (arap. gayra, tur. gayret) revnost, sranost, plemenitost. gajtan (gr . gaietan n tur. gaytan, kaytan) 1. pamuna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukraavanje odee; 2. dve ili vie izolovanih ica za

160
sprovoenje elektrine struje, spletenih slino vrpci; 3. fig. tanak mlaz. gala (ital., fr., p. gala) sveani ukras; dvorska, sveana nonja; sveanost, svean obed itd. (pojavljuje se naroito kao sastavni deo rei, npr. gala-predstava, gala-veera i sl.); an gala (fr. em gala) ili in gala (ital. in gala) u sveanom odelu, u paradnom odelu. galabija (arap.) beli ogrta kod Egipana, Arapa i dr. Galaksije (gr. gala mleko, galaxias) astr. Mleni Put, Kumova Slama, na zvezdani sistem koji se sastoji od vie desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda, sistema zvezda, maglina, jata, kosmike praine i dr.) rasporeenih u obliku ogromnog spljotenog daska. Pored nae galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadre mase od 1 do 100 milijardi Sunaca; dokle dopiru nai teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. galaktagoga (gr. gala, galaKtos mleko, ago proizvedem) med. lekovita ili hranljiva materija koja pomae luenje mleka. galaktakratija (gr. gala, akratia neumerenost) med. prekomerno gubl>enje mleka. Galaktika (gr.) astr. v. Galaksije. galaktit (gr. gala mleko, lithos kamen) mleni kamen, mleni jaspis. galaktiki (gr.) pr. od galaksije ili talak-tike. galakto- (gr. gala, galaktos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mleko, mleni. galaktogen (gr. gala, genos roenje) hranljivi preparat koji se izrauje od mlenog kazeina, prijatna ukusa. galaktografija (gr. gala, graphem) prouavanje (ili: opisivanje) mlenih sokova. galaktoza (gr. gala) vrsta eera koja se dobiva od mlenog eera pomou razreenih kiselina. galaktozidi v. glikozidi. galaktologija (gr. gala, logia) nauka o mlenim sokovima. galaktometar (gr. gala, metron) instrument za ispitivanje gustoe mleka, naroito za utvrivanje stepena razreenosti mleka vodom. galaktometrija (gr. gala, metria) merenje mleka, utvrivanje valjanosti mleka. galaktopiometar (gr. gala, pion mastan, metron) instrument za merenje masnoe mleka. galaktopira (gr. gala, rug vatra) med. mlena groznica (kod porodilja). galaktorea (gr. gala, rheo curim) med. bolesno poveanje lu enja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galaktoskop (gr. gala, skopem gledati) 1. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoe mleka prema stepenu njegove prozirnost;

galvanisati

2. fini areometar za odreivanje speci-fine teine putera. galaktostaza (gr. gala, stasis zastoj) med. zastoj mleka kod dojilja. galaktofag (gr. gala, phagem jesti) mleko-jed, ovek koji se hrani poglavito mlekom. galaktofora (gr. gala, phoreo nosim) pl. med. sredstva za izazivanje mleka, tj. koja pomau stvaranje mleka u organizmu. galaktocela (gr. gala, kele) med. otok mlene lezde sa mlenom sadrinom. galakturija (gr. gala, uron mokraa) med. mleni sastav mokrae (najee kod trudnica i dojilja). galalit (gr. gala, lithos kamen) hem. mleni kamen, celuloidu slina vetaka materija izraena od mlenog kazeina i formaldehida, tvrda, elastina i sjajna, moe se bojadisati, te se upotrebljava za pravljenje dugmeta, eljeva, klavirskih dirki itd. galantan (fr. galant, ital., p. galante) usluan, uglaen, fin; astan, utiv, pristojan; prijatan, svidljiv, dopadljiv, ljubazan; ukusan, doteran, lepo odeven; izdaan, koji je lake ruke; galantan stil muz. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila); galantna bolest venerina bolest. galanterije (fr. galanterie) predusretlji-vost, uslunost, uglaenost, utivost, fino ponaanje, naroito prema enskom polu, udvaranje enama, aikovanje, la-skanje; trg. radnja sa tzv. kratkom robom" (biuterija, rukavice, lepeze, tape, maramice itd.). galanterist(a) (fr. galanterie) trgovac galanterijskom robom; v. galanterija. galantizam (fr. galante) nadriobrazovanje, prividna uenost. galantirati se (fr. galante) pokazivati se dareljiv, izdaan, troiti ne tedei. galantnost (fr. galante) izdanost, otmenost; ljubaznost. galvanizam fiz. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. bakra i cinka sa kiselinom), elektricitet dobijen iz hemijske akcije; pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiija Galvanija (17371798), koji ga je nazvao ivotinjskim elektricitetom". galvanizacija leenje elektrinom strujom galvanske baterije; upotreba galvanske struje, pomou usijane ice, kao sredstvo za nagrizanje; pokrivanje slojem metala pomou galvanskog elektriciteta; fig. vetako oivljavanje. galvanizirati uticati (ili: leiti) pomou galvanske struje; pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomou galvanskog elektriciteta (obino se upotrebljava za ,,pocinkovati gvoe"); fig. vetaki oiveti.
galvanisati v. galvanizirati.

161
galvano (ital. galvano) predmet od bakra koji je izraen putem galvanoplastike, naro ito takav klie. galvanoglifija (Galvani, gr. glyphis zarez, urez) izrada reljefnih crtea i bakrore-za na metalno] ploi hemijskim sredstvima pomou galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galvanografizirati (Galvani, gr. grapho) izra ivati tamparske plo e i slike pomou galvanske struje. galvanografija (Galvani, gr. graphia) izrada tamparskih ploa na taj nain to se crte u obliku paste (testa) utisne na metalnu plou, zatim se pospe grafitom i onda, galvanoplasti kim putem, pobakri galvanokaustika (Galvani, gr. kausis gorenje, sagorevanje) hir. seenje ireva i iz-rataja pomo u galvanskom strujom usijane platinske ice. galvanomagnetizam (Galvani, gr. magnetes)B. elektromagnetizam. galvanometalurgija (Galvani, gr. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomou galvanske struje. galvanometar (Galvani, gr. metron) fiz. instrumenat za odreivanje pravca i jaine galvanske, elektri ne, struje; up. galvanoskop. galvanoplastika (Galvani, gr. plassein obrazovati, uobli iti) postupak osnovan na elektroliti kom taloenju metala: prevlaenje metalom, galvanskim putem, predmeta (od drveta, gipsa, voska i dr.), da bi na taj na in postali bolji i trajniji; izrada vernih otisaka u metalu od plasti nih predmeta (novca, medalja, plaketa i dr.). galvanopunktura (Galvani, lat. punctura bodenje, bod) med. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. galvanoskop (Galvani, gr. skopeo posmatram) fiz. instrument koji pokazuje postojanje struje; up. galvanometar. galvanostegija (Galvani, gr. stego pokrijem) galvansko prevlaenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. pozlaivanje srebra, posrebravanje bakra, poniklavanje gvoa itd.). galvanoterapija (Galvani, gr. therapeia leenje) med. leenje pomou galvanske struje i nauka o tome. galvanotehnika (Galvani, gr. technike) prevlaenje predmeta metalom pomou galvanske struje. galvanotipija (Galvani, gr . typos lik, slika) v. galvanoplastika. galvanotropizam (Galvani, gr. tropos obrt) bog. povijanje vodenih biljaka prema elektri noj struji. galvano-faradizacija (Galvani, Faraday) med. istovremeno pokretanje jednog mii a ili ivca galvanskom i Faradejevom, tj. indukcionom strujom.

galizirati

galvanohromija (Galvani, gr. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvaiska baterija fiz. spoj vie galvan-skih elemenata, da bi se dobila ja a struja ili vii napon; up. Voltin stub. galvanska struja (po L. Galvaniju) istosmer-na elektri na struja. galvanski elektricitet fiz. istosmerna elektri na struja koja tee izme u dveju plo a (elektroda) razli itih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. Galvaniju, koji ga je otkrio). galvanski elemenat fiz. sprava za proizvoenje trajne elektri ne struje putem hemijske energije. galgnhumor (nem. Galgenhumor) humor oveka koga vode na veala; fig. usiljena ala. galenizam med. naela i nain leenja uvenog starogr kog lekara Klaudijusa Gale-nusa. galenika (nlat. galenica) pl. farm. v. galenski lekovi. galenisti pl. med. pristalice starogrkog lekara Klaudijusa Galenusa (131200 n. e.) koji je dugo vremena vaio kao najvei autoritet za sve medicinske kole. galenit (gr. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda, sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galenski lekovi farm. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija, a ne hemijskim putem (naziv po starogr kom lekaru Galenusu, koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galeonist(a) (ital. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galeot (p. galeote, ital. galeotto) vesla (ili: robija) na galiji; up. galija. galeota (ital. galeotta, p. galeota) mala galija sa 1620 vesala; veoma brza ratna laa srednje veli ine; up. galiota. galera (fr. galere, p. ital. galera, nlat. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 2550 veslakih klupa na kojima je veslalo po 35 robova; robijaka laa. galerija (nlat. galeria, ital. galleria) dugaka i uzana prostorija koja je, zbog svojih dugih zidova, naroito podesna za izlaganje umetni kih dela; zbirka umetni kih dela, naro ito slika; dug hodnik, kori-dor; pokriven balkon (u pozoritu, parlamentu); u utvrenjima: pokriven hodnik; u rudnicima: prokop; fig. sluaoci, gledaoci, publika (u pozoritu, parlamentu i dr.). galeta (ital. galletta) l. mornarski dvopek; 2. ahura svilene bube. Gali (lat. Galli) pl. ime najstarijih stanovnika dananje Francuske (Galije), koji su bili keltskog porekla. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i e era i na taj na i n

Galija

162

gamarologija

sadrinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemiara Lu-dviga Gala, 17911863). Galija (lat. Gallia) Francuska. galija (ital., p. galera, nlat. galea, ital. dijal. galia, arap. halijak) v. galera. galijambus (lat. galli, gr. iambos) megr. katalektini anaklastini tetrametar, nazvan po tome to su svetenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinosei rtve. golijat (ital. galea) vesla na galiji; robi-ja; galeot, galiot. galiot (ital.) v. galeot, galija.
galiota (ital. galeotta) v. galeota.

galijun v. galion. galikanizam (fr. gallicanisme) ideje i tenje francuske crkve za to veom samostalnou; tenja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galikanska crkva katolika crkva u Francuskoj ukoliko je, u odnosu prema papi, uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galikanski (lat. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava jo samo katolika crkva u Francuskoj); up. galski. galikomanija (lat. Gallia, gr. mania) v. galomanija. galikus morbus (lat. gallicus morbus) galska (francuska) bolest, tj. sifilis, vrenga. galilej (po G. Galileju, znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu; l gal=l cm/s2. galimatijas (lat. Gallus Mathiae, fr. galimatias) zbrka od rei, nejasan i nerazuml>iv govor, rei bez smisla. galina (lat. gallina) koko. galion (ital. galeone) lom. vrsta starinske morske lae; ratni i trgovaki brod na jedra u XVI i HUP veku; sluio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galionizam ravnodunost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju, Gallio, koji je apostola Pavla uzeo u zatitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnoduan i prema jevrejstvu i prema neznabotvu). galionist(a) ovek ravnoduan prema religiji; up. galionizam. galicizam (lat. Gallia, fr. gallicisme) osobenost francuskog jezika, naroito s obzirom na konstrukciju reenica i dr.; pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku; francuska re u nekom tuem jeziku. galicisti (fr. gallicistes) pl. pristalice francuske knjievnosti u paniji (za razliku od gongorista). galoman (lat. Gallus, gr. mania pomama, ludilo) preteran oboavalac svega to je francusko. galomanija (lat. Gallus, gr. mama) preterana ljubav prema svemu to je francusko; galikomanija.

galon (eng. gallon, nlat. galona) jedinica za merenje te nosti i ita. U Engleskoj = 4,546 1, u SAD=3,785 1. galoni (fr. galons, ital. galoni) pl. gajtani, iriti, rojte; gajtani u boji na spoljanjem avu akira. galop (fr. galop, ital. galoppo) l. trk konja pri emu se konj kree napred u skokovima; 2. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galopada (fr. galopade tranje skokom) jahanje u galopu, jahanje u trku; igranje polke; v. galop. galopen (fr. galopin) slue za trkaranje; onaj koji objavljuje kurs na berzi; voj. ordonansoficir; spoljni konj u trojci". galopira (fr. galoper) jahati u galopu (ili: trku); trati u skokovima; igrati polku; fig. raditi neto vrlo brzo, razvijati se vrlo brzo. galo-romansko (l&~. Gallus, Romanus) ono to je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha, jezika itd.). galofil (lat. Gallus, gr. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galofob (lat. Gallus, gr. phobos strah) onaj koji se preterano plai Francuza; onaj koji mrzi na Francuze i na sve to je francusko. galofobija (lat. Gallus, gr. phobos) preteran strah od Francuske, mrnja na Francuze i sve to je francusko. galone (fr. galoche, ital. galoscia, nlat. galochia) kaljae, gornje cipele od gume za sneg i vodu. galski (lat. gallicus, fr. gallique) koji se tie Galije ili Gala; francuski. galski petao petao kao simbol Francuske, zbog istozvunosti latinskih rei gallus (petao) i Gallus (Gal). tama (gr. gamma) ime treeg slova grke azbuke (f =nae g"); muz. niz od osam tonova, lestvica, skala; med. gama-globulin belanevina krvnog seruma, s funkcijom antitela; fiz. elektromagnetski zraci koji potiu iz atomskog jezgra, nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama, vrlo su prodorni. gama-zraci (gr. gamma) fiz. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci, ali mnogo krae talasne duine. Imaju ogromnu prodirnost; njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hiroimi i Nagasakiju, po eksploziji dveju atom-skih bombi. Ne skreu pod uticajem mag-netnog polja. gamar (arap.) vrsta crvenog istonjakog vina. gamarografija (gr. kammaros rakuac obini, graphia, lat. gammarus) zool. prouavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). gamarologija (gr. kammaros, logia) zool. nauka o ljuskarima (rakovima).

gamane

163

garda

gamane (fr. gamache) pl. dokolenice, uvi-jai, kamane. gamba (ital. gamba) v. viola da gamba. gambit (ital. dare il gambetto) otvaranje ahovske partije u kojem se rtvuje peak radi breg razvijanja figura i izvo- enja kakvog veto smiljenog napada. gambusija (nlat. gambusia) zool. vrsta veoma sitnih severnoamerikih ribica koje ra aju iv rod i brzo se razmnoavaju; naroito su znaajne kao sredstvo u borbi protiv malarije, jer, unitavaju i larve, spreavaju razvitak komaraca, a time i prenoenje malarije. gambusino (p. gambusino) pustolov koji traga za zlatom, u Meksiku. gamelan (mal.) javanski narodni orkestar; sastoji se od velikog broja razliitih instrumenata (drvenih zvona, bronzanih plo a, bambusovih svirala i dr.). gamen (fr. gamin) slue u kuhinji, egrt; deran, ulini mangup, skitnica, bespri-zorni, obeenjak, apkun. gamet (gr. gametes) biol. spolna elica, jaje ili spermatozoid kod ivotinja" jajna elica ili polenovo zrno kod, biljaka; up. zigot. gametogeneza (gr. genesis) biol. proces stvaranja polnih elija kod vieelijskih organizama. gamogonija (gr. gamos brak, gone raanje) biol. raanje putem spolnog oploavanja; supr. agamogonija. gamologija (gr. gamos brak, logia nauka) nauka o braku, rasprava o braku. gamonomija (gr. gamos brak, nomos) em. prouavanje (ili: poznavanje) svadbenih obiaja. gang (eng. gang) razbojnika druina, banda; up. gangster. ganglija (gr. ganglion mrtva kost) zool. nervni vor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima le ne modane; med. mrtva kost, rskavi av izrataj. ganglijski sistem zool. svi ivci u iva-nim tkivima trbune duplje. ganglionitis med. v. ganglitis, ganglitis (gr. gagglion) med. zapaljenje iv-anih vorova; ganglionitis. gangrena (gr . gangraina, graino glo em, jedem) med. truljenje mekanih delova tela, vrsta izumiranja tkiva ili organa, iva rana, vu ac, gnjile. gangrenescencija (nlat. gangraenescentia) med. prelaenje u trule., razvijanje vuca. gagrenescirati (nlat. gangraenescere) med. prelaziti u truljenje, izazivati vuac na nekom delu tela; fig. pokvariti, zaraziti; gangrenira ti. gavgrevizovanje v. gangrenescencija. gangrenizovati se v. gangrenescirati. gavgreiirati v. gangrenescirati. gangrenozan (nlat. gangraenosus) med. koji boluje od vu ca, gangrene, koji je u truljenju, koji trune, gnjilean.

gangster (eng. gangster) lan razbojnike i ucenjivake druine u Americi. ganiluk (arap.-tur. ganilik) bogatstvo, obilje. ganoidi (nlat. ganoidei) pl. zool. titonoe (vrsta riba). ganoin (gr. ganos sjaj) tvar od koje krljuti ganoidnih riba, titonoa, imaju srebr-nast sjaj. gant (nem. Gant, fr. encant, ital. incanto) trg. sudska prodaja zbog prezaduenosti, licitacija; steaj. garaa (fr. garage) mesto gde se sklanjaju automobili, vagoni, amci; mor. pristajanje broda u mestu podeenom za ukrtanje, da bi se propustio drugi brod. garansin (fr. garance) broni ugalj, preparat izvaen iz korena broa, koji sadri istu bojenu materiju. garant (fr. garant, ital. guarento jemstvo) jemac, jamac. garantija v. garancija. garantirati (fr. garantir) jamiti za koga ili to, primati odgovornost za nekoga ili neto. garantno pismo bank. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamei, prema treem licu, za izvrenje izvesnog posla, i kojim se obavezuje da e ona sama dati obeteenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi ,,garantno pismo" ako on sam ne izvri obavezu. garantovati v. garantirati. garantol (fr. garant, lat. oleum ulje) hek. preparat od gaenog krea za konzervi-ranje jaja. garancija (fr. garantie) jemstvo, osiguranje, sigurnost. garbin (ital. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. garbo (ital. garbo) pristojnost, u tivost; kon garbo (ital. con garbo) muz. pristojno. gargalizam (gr. gargalismos) med. golicavost, svrab, nadraenost koe. gargarizam med. v. gargarizacija. gargarizacija (gr . gargarismos) med. grgljanje, grgotanje, ispiranje gue i usta grgljanjem; gargarizam. gargarizirati (gr. gargarizo) med. grgljati, grgotati, ispirati usta i guu grgljanjem. gargarizma (gr. gargarismos) med. voda za ispiranje gue i usta grgljanjem. gargija (tur. kargi) koplje. gargujada (fr. gargouillade) cifrast, izuvi-jan korak u plesu. garguran (fr. gargouran) trg. vrsta tekih istonoindijskih i kineskih svilenih tkanina; gurguran. gard (eng. guard, fr. garde) sp. odbrambeni stav u boksu, ma evanju i sl. garda (fr. garde, ital., p. guardia) straa, telesna straa jednog vladaoca; naroito odabrana, elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica; fig. odane i pouzdane pristalice, npr. nekog politikog prvaka, vo e i sl.

gardedam a

164

gasohemija

gardedama (fr. garder uvati, dame) pra-tilja, drubenica nekoj enskoj osobi prilikom izlazaka. garde la ren (fr. gardez la reine) u ahu: eh kraljici! gardeiija vot. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. Rubiaceae, koja se gaji zbog mirisnog cveta. garderoba (fr. garderobe) soba ili orman gde se uva odelo ili rublje; u pozoritu: soba gde se glumci oblae; svi kostimi pozorita; odeljenje gde posetioci ostavljaju eire, gornje kapute i dr. (u pozoritu, koncertnoj dvorani itd.); sve odelo i sve rublje jedne osobe; nunik, zahod. garderobar v. garderoba. garderobarka (fr. garderobiere) uvarica garderobe. gardina (nlat., ital. cortina, fr. courtine, nem. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. gardist(a) (fr. garder uvati) vojnik koji slui u gardi, telesni straar; pratilac. gard-kot (fr. garde-cote) obalski brod; uvar obale. gardn-parti (eng. garden-party) sastanak drutva u bati, sveanost koja se proslavlja u bati, gradini. garmon (fr. garmond) tip. vrsta tampar-skih slova srednje veliine (od 10 taaka) iz kojih se obi no slau knjige (naziv po francuskom pe atorescu Claude Gara-mond, 1499 1561). garmond til. v. garmon. garnet (eng. garnet) mor. vitlo sa uetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garnizon (fr. garnison) voj. posada, vojska koja boravi u jednoj varoi; varo u kojoj boravi vojska. garnizonirati (fr. garnison) voj. biti u gar-nizonu. garnijerit min. ruda nikla, silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garnir (fr. garnir) dodatak povra uz neko mesio jelo. garnirati (fr. garnir, ital. guarnire) snab-deti, ukrasiti; ulepa izgled jela time to se oko njega ukusno stave razni dodaci (perun, salata, krompir, pirina i dr.); zainiti. garnirung (nem. Garnierung) ukraavanje jela, naroito mesa, raznim povrem i sl.; up. garnirati. garnitura (fr. garniture) oprema, sprema, pribor; ukras, nakit, dodatak; izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (ku ni i kuhinjski pribor, nametaj, dugmeta i dr.); teh. sva orua koja su potrebna za jednu vrstu posla; svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku.

garota (p. garrotte, fr. garrotte, ital. garretto) zavrtanj za davljenje, sprava kojom se nekada izvravala smrtna kazna u paniji i njenim nekadanjim kolonija-ma; smrtna kazna davljenjem. garoteri (fr. garrotteurs, eng. garrotters) pl. vrsta opasnih uli nih razbojnika, naro ito u Londonu, koji svoj plja kaki posao poinju time to svoje rtve prethodno davljenjem onesveste. garotirati (fr. garrotter) udaviti pomou garote; opljakati rtvu koja se, pomou zamke baene na vrat, prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. Americi). garofal v. garofan. garofan (ital. garofano) bog. karanfil. garoon (i. garrocha, garrochon) malo koplje kojim su naoruani borci s biko-vima. garson (fr. garcx>n, nlat. garcio) mladi, deko, deak; momak, bear, neenja; konobar, kelner; pomo nik, kalfa. garsonirati (fr. garconner) ponaati se kao muko, biti mukobanja; biti odan pederastiji. garsonjera (fr. garconniere) devojka koja se ponaa kao mukarac, mukobanja; mali jednosobni (retko dvosobni) stan, obino bez kuhinje; moma ki stan, moma ka soba. garter-orden (eng. garter) uveni engleski orden podvezice". gas fiz. i hem. plin, telo koje, zbog stanja svojih molekula, nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine, vazdua-sto telo, telo koje tei da se neogranieno iri (re prvi upotrebio 1610. ho-landski hemi ar i fizi ar J. B. Helmont, + 1644, prema gr koj re i chaos nered). gas-automat (gr . chaos, automatos) naprava za automatsku prodaju svetle eg gasa. gas-generator (gr. chaos, lat. generator) naprava za proizvoenje goreeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. gas-dinamo (gr. chaos, dynamis sila) fiz. vrsta dinamomaine koja se pokree pomo u gasne maine. gasifikacija (nlat. gasificatio) fiz. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa), razvijanje vazduha; pretvaranje u vazduasto (ili: gasovito) telo, uplinjavanje, upli-njenje. gas-koks (gr. chaos, eng. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetleeg gasa, upotrebljava se za gorivo. gaskonada (fr. gasconnade) hvalisavost, razmetljivost, razmetanje. gasmotor (gr. chaos, nlat. motor) teh. maina koja se kre e sagorevanjem izvesne meavine gasa i vazduha. gasometar (gr. chaos, metron) fiz. sprava za merenje koli ine gasa koji struji; sprava za primanje, uvanje i isputanje gasova, naro ito gasa za osvetljenje; gasara. gasohemija (gr. chaos, chemeia) hemija o gasovima.

gasteralgija

165

gastrostomija

gasteralgija med. v. gastralgiJa. gasteranaks med. v. gastranaks. gasteropoda pl. zool. v. gastropoda. gastralan (gr. gaster trbuh, nlat. gastralis) anat. koji pripada trbunoj duplji, trbuni, eluda ni, stoma ni. gastralgija (gr. gaster, algos bol) med. bol u elucu, nervozno oboljenje eluca, gr u elucu; gasteralgija. gastranaks (gr. gaster, apah gospodar) med. varanje, probava hrane u elucu, probavna delatnost eluca. gastrektazija (gr. gaster, ektasis proirenje) med. proirenje eluca. gastrenteritis (gr. gaster, enteron crevo) med. zapaljenje eluca i creva. gastrenteri an (gr . gaster, entera creva) koji se ti e eluca i creva. gastrepatitis (gr. gaster, epar jetra) med. zapaljenje eluca i jetre. gastrepatian (gr.) koji se tie eluca i jetre. gastrizam (gr. gaster) med. pretrpavanje eluca hranom. gastrilog (gr. gaster, logos) onaj koji moe da govori iz eluca, tj. koji moe, ne pokreui usta, da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrilogija (gr. gaster, logi'a) vetina govorenja iz eluca. gastrimargija (gr. gastrimargia) prodrlji-vost, prekomerna jenost. gastritis (gr. gaster) med. zapaljenje eluca, eluda na groznica. gastricizam (gr.) med. bolesno stanje eluca, pokvarenost eluca, r avo varenje, r ava probava. gastri an (gr. gastrikos) stomani, koji se tie varenja, naroito eluca; gastrine bolesti one koje kode i smetaju varenju; gastrina groznica grozni avi katar stomaka. gastro- (gr. gaster) predmetak u sloenica-ma sa zna enjem; eludac, eluda ni. gastroadenitis (gr. gaster, aden lezda) med. zapaljenje eluda nih lezda. gastrobrozis (gr. gaster, brosis razjedanje) med. razjedenost (ili: probuenost, progrizenost) eluca. gastrodijafanija (gr. gaster, diaphaneia providnost) med. prosvetljavanje eluca radi utvrivanja eludanih i trbunih oboljenja i poremeaja. gastrodinija (gr. gaster, odyne bol) bol u elucu, gr eluca. gastroenteritis med. v. gastrenteritis. gastroenterolog (gr. gaster eludac, enteron crevo, utroba, logos re, govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopte. gastroza (gr. gaster) med. opti naziv za sva oboljenja eluca. gastrozofija (gr. gaster, sophfa mudrost) vetina pametnog i razboritog jedenja dobrih jela.

gastrokriza (gr. gaster, krisis) med. napad bolova u elucu, praen povraanjem (kod suenja ki menja e). gastrolater (gr . gaster, latreno oboavam) onaj koji slui elucu tj. koji ivi da jede i pije; gastroman. gastrolatrija (gr. gaster, latreia) sluenje elucu, shvatanje da se ivot sastoji u je u i pi u; up. gastromanija. gastrolit (gr. gaster, lithos, logia) sve ono to se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s tim u vezi; tako e: gurman-luk, sladokustvo. gastrologija (gr. gaster, logi'a) sve ono to se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s tim u vezi; takoe: gurmanluk, sladokustvo. gastromalacija (gr. gaster, malakia mekoa) med. razmekavanje eluda nog zida. gastroman v. gastrolater. gastromanija (gr. gaster, mania) preterano uivanje u jelu i pi u. gastromantija (gr. gaster, manteia prorica-nje) proricanje po elucu (nain proricanja kod starih Grka po figurama trbu-astih, vodom napunjenih i sveama opkoljenih aa). gastronom (gr. gaster, nomos zakon) sladokusac, gurman, onaj koji voli dobra jela; vetak u spremanju finih jela. gastronomija v. gastrologija. gastropatija (gr. gaster, pathos bolest) med. opti naziv za sve bolesti eluca. gastroplikacija (gr. gaster, lat. plicatio) med. v. gastrorafija. gastropoda (gr. gaster, piis noga) pl. zool. puevi, tj. ivotinje koje se kre u na trbuhu, odnosno pomo u mesnatog organa na trbuhu, koji se zove stopalo"; gasteropoda. gastroptoza (gr. gaster, ptosis pad) med. spa-lost (ili: sputenost) eluca, spad eluca. gastroragija (gr. gaster, regnymi prsnem, puknem) med. krvarenje iz eluca. gastrorafija (gr. gaster, raphe av) med. operacija koja se sastoji u ivenju eluca radi smanjivanja njegove zapremine; gastroplikacija. gastrorea (gr. gaster, rheo teem, curim) med. povra anje sluzi iz obolelog eluca; prekomerno lu enje eluda nih sokova. gastroskop (gr. gaster, skopeo gledam) med. aparat za pregledanje eluca time to se njegova unutranjost osvetli. gastroskopija med. ispitivanje eluca i utrobe pomou gastroskopa. gastrosofija v. gastrozofija. gastrospazmus (gr. gaster, spasmos gr) med. gr u elucu. gastrostenoza (gr. gaster, stenos uzan) med. suenost eluca. gastrostomija (gr. gaster, stoma usta) med. otvaranje rupice na elucu.

gastrotrmija

166

gastrotomija (gr. gaster, temno seem) med. operativne otvaranje eluca radi odstranjivanja raznih stranih tela (ira, raka i dr.) gastrofil (gr. gaster, philos prijatelj.) lju-bitelj eluca = gastrolater. gastrocela (gr. gaster, kele) med. prodor (ili: prosutost, kila) eluca. gastrula (lat. gastrula) visa. trei stepen u razvitku ivotinjskog jajeta, drugi stepen u razvitku blastoderma. gater (nem. Gatter) teh. u strugarama: main-ska viestruka okvirna testera sa vie seiva (do 10), koja balvan jednovremeno raseca u vie dasaka. gatirati (nem. gatten, gattieren) razne vrste ruda, pre topljenja, izmeati tako da se dobije povoljnija prosena sadrina i lake izvri topljenje. gatmetje (fr. gate-metier) trg. onaj koji kvari cenu robi dajui je jevtinije; fig. oljar, rav radnik, rav zanatlija, majstor-kva-ri. gatofobija (lat. catus maka, gr. phobos strah) bolestan strah od maaka. gatre (nem. Gater) gvozdene ipke u reetki prozora; giter. gaudeamus (lat. gaudeamus) budimo veseli, veselimo se! (poetak i naslov poznate stare studentske pesme Gaudeamus igi-tur . . ."). gaudijum (lat. gaudium) radost, veselje, uivanje. gaulajter (nem. Gau upa, oblast, Leiter voa, upravnik) pokrajinski voa, upski stareina bive Hitlerove nacionalsocijalistike stranke u Nemakoj. gaus fiz. po matematiaru i astronomu K. Fr. Gausu (17771855) nazvana jedinica jaine magnetnog polja. gauo (i. gaucho) pl. gaui, seljaci jahai u lampama, naroito argentinski koji se bave stoarstvom i ive nestalnim pa-stirskim ivotom, obino u slubi velikih odgajivaa stoke (potomci su panaca i gotovo svi mestici); naroito su poznati kao odlini jahai. gaf (fr. gaffe) l. greka, nesmotrenost; glupost; 2. gvozdena motka sa kukom za privlaenje amca obali. gairati (fr. gacher) praviti malter, gasiti kre; ravo slikati, drljati; sman-drljati, upropastiti neto ravim radom; prodati (ili: prodavati) ispod cene, dati u bescenje. gvajak (p. guayaco, nlat. Guaiacum officina-le, sanctum) bot. drvo koje raste u tropskim krajevima June Amerike i Indije, visoko do 15 t; sadri smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa); smola toga drveta. gvajakol (p. guayaco, lat. oleum ulje) farm. materija koja se dobiva od smole gvajaka,

najvaniji sastojak kreozota; lek protiv tuberkuloze plua. gvako (p. guaco) bot. biljka u Novoj Granadi, slui kao protivotrov od zmijskog ujeda. gvanako (p. guanaco) zool. vrsta lame-kami-le u Junoj Americi, ivi jo i sad u divljem stanju. gvano (p. guano) izmet od morskih ptica, ptije ubrivo, utosmea i zemljasta masa, upotrebljava se kao odlino sredstvo za ubrenje, zbog ega se, kao trgovaki artikl, od 1840, vozi u Evropu i Sev. Ameriku sa malih ostrva Junog mora; huano, tuzno. gvaraia (p. guarana) farm. mrka pasta koja se spravlja od semena junoamerike biljke Paullinia sorbilis i slui kao lek protiv glavobolje, a razreena u vodi kao pie za okrepljenje, slino kafi i aju. gvarani nov ana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gvaranin (p. guarana) hi. alkaloid koji se nalazi u gvarani; up. kafeni. gavarapo (p. guarapo) prevreo sok eerne trske, pivo Junoamerikanaca. gvardijan (ital. guardiano, nlat. guardianus) uvar, straar; nastojatelj u franjeva-kim i kapucinskim manastirima; zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). gvardinfante (ital. guardinfante) uvar deteta", iroka enska gornja haljina koja ini da se ne primeuje trudnoa. gva (ital. guazzo, fr. goauche) slik. slika raena vodenim bojama koje su pomeane sa gumom i sa neto meda. Gvelfi (ital. Gueffi) v. Gibelini. gvineja (eng. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 ilinga, nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika), zato to su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje; vrsta pamune indijske tkanine; med. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slina tzv. utoj groznici. gvint (nem. Gewinde) meh. loza (na zavrtnju, u navrtnju), uvojak. Gea (gr. ge) mit. Zemlja", kosmoloko boanstvo starih Grka. gebri (pere. gabr) pl. svetenici oboavao-ci vatre, magi; oboavaoci vatre uopte, pristalice staropersijske religije Zara-tustrine, larslukod muhamedanaca: nevernici, krivoverci. geg (eng. gag) l. poz. ala u slici, s neoekivanim, neobinim, paradrksalnim, a esto i fantastinim obrtom dogaaja koji nas nezadrivo nagone na smeh. 2. fig. prevara, la, podvala, smicalica. gedal (tur.) rat protiv nevernika, sveti rat" muhamedanaca. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik; sauvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gein (gr. ge zemlja) agr. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice.

geistika

167

generalni guverner

geistika (gr. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje, opisivanje vrstih masa sa Zemljine povrine. gejzir (isl. geysir) geol. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu, na Islandu, u Sev. Americi i Novom Zelandu. geja (jap. geischa) vrsta igraice i pevaica u japanskim ajdinicama. gekoni zool. guteri koji proizvode zvuk (,,gek, gek"). gelazmus (gr. gelao smejem se) smeh, smejanje, naroito grevit smeh. gelacija (lat. gelatio) mrnjenje, smrnja-vanje, ghtijanje, stezanje. gelender (nem. Gelander) ograda na stepenicama, mostu i sl. geloskopija (gr. gelao smejem se, skopeo gledam) psih. promatranje (ili: prouavanje) smeha. gelsonimo (ital. gelsonimo) kico, fifi-ri; po tome: kerekterna uloga na italijanskoj pozornici. gem (eng. game) sp. deo odigrane igre u tenisu; zbir poena u igri tenisa. gem (ma. gem) zool. nesit, pelikan. tema (lat. gemma, nem. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama, naroito omiljen ukras u staro vreme; lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. gemacija (nlat. gemmatio) bog. pupljenje, isterivanje pupoljke; doba pupljenja. gemeli (lat. gemelli) pl. blizanci. gemza (nem. Gemse) zool. divokoza, vrsta antilope, velika kao koza, teka 40-45 kg, ivi u Alpima. geminata (lat. geminare udvostruiti) lingv. udvojeni suglasnik, npr. u nemakom: kommen, francuskom: immence. geminacija (lat. geminatio) udvajanje, udvostruavanje; dvojnost, udvojenost, postojanje udvoje, po dva; fig. zbliavanje, zblienost. geminirati (lat. geminare) udvojiti, udvaja-ti, udvostruiti, udvostruavati. gemit (nem. mischen, gemischt) ono pggo je pomeano, smesa; naroito: razne vrste preraevina od mesa u narezu. gemogliptika (lat. gemma, gr. gtypho reem, urezujem) vetina bruenja dragog kamenja. gemula (lat. gemmula pupolji, dem. od gemma pupoljak) zool. zametao telace u slatkovodnih spuvi; klica koja pomae razmnoavanje; nevidljiva klica u elijama organizama koja se, po Darvinu, dobiva nasleem. gen (gr. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice naslee, nasledne supsten-ce; hemijsku grau gena ine vei ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline, a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline; pl. ledi.

geng (eng. gang) razbojnike druina; up. gangster. genge (fr. guinguet) trg. vrsta tkanine od kamilje dlake. genealog (gr. genea pokolenje, rod, logos) rodoslovac, poznavalac (ili: prouava-lac) rodoslovlja. gevealogija (gr. geneelogie) rodoslov, rodoslovlje, nauka o postanku, poreklu i razvitku porodica. genealogist(a) v. genealog. gsnealoki (gr. genea, logos) koji se odnosi na rodoslovlje, postanak, poreklo, rodo-slovni. geneza (gr. genesis) roenje, postanak, poreklo, stvaranje; praistorija; Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva, Knjiga postanja. gevezimantija (gr. genesis roenje, manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naroitih okolnosti pod kojima je roeno. geier;- at. genera) pl. v. genus. general ,.at. generalis) najvii vojniki in ispod marala, u svim vojskama ima vie stepena i rodova; eneral. generalat (nlat. generalatus) generalski in; vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu; vie zapovednitvo; eneralat. generali ja (lat. generalia) pl. prav. okolnosti i pitanja opte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja); opti podaci. generalizacija (nlat. generalisatio) uopta-vanje, uoptenje; uoptenost. generalizirati (nlat. generalisare, fr. generaliser) uoptavati, uoptiti; prime-niti (ili: primenjivati), uopte na sve sluajeve bez izuzetka; generalisati. generalisati v. generalizirati. generalisim (nlat. generalissimus) voj. vrhovni zapovednik, glavnokomandujui vojske. generalisti (lat. generalis) pl. hriani koji nee da budu pripadnici nijedne od postojeih hrianskih veroispovesti. generalitet (lat. generalis) optost, javnost; voj. svi generali jedne vojske. generalne proba (lat. generalis, probare) poz. glavna proba. generalne punomo prav. punomo koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili vie pravnih poslova, nego kojom se jedno lice ovlauje da zastupa prava drugog lica u svima datim slu ajevima. generalni (lat. generalis) opti; glavni, vrhovni; rodni, koji se tie roda (za razliku od specijalnog). generalni vikar (lat. generalis, vicarius) opunomoeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. generalni guverner (lat. generalis, fr. gouverneur) u bivoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u vie gubernije; voj. general koji za vreme rata, komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemaka).

generalni prokurator

168

genikuliran

generalni prokurator (lat. generalis, procu- genetian (gr. genetikos) fil. koji se odnosi na postanak (genezu), koji se tie istorije rator) vrhovni dravni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i ivotinja; koji se Francuskoj; glavni pravobranilac kod nekog tie naslea i nauke o nasleu. vieg suda; predsednik svih dravnih pravobranilaca jedne drave. genetiar (gr. genetikos od genesis postanak, raanje) stru njak za genetiku. generalni sekretar (lat. generalis, secreta-rius) titula stalnih poslovoa u velikim trgovakim genetika definicija log. ona koja odreuje pojam i poljoprivrednim preduzei-ma; glavni time to izlae put i na in na koji jedan sekretar partije u Francuskoj; efovi stvarni ili zamiljeni predmet postaje. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. genetika metoda fil. metoda koja ide za tim da generaltab (lat. generalis, nem. tab) voj. proui i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske, sa (za razliku od deskriptivne metode, koja potpunom strunom spremom, koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod, tj. onakvu dodeljeni, kao pomonici i savetnici, viim kakva je sad). komandantima. generativan (nlat. generativus) koji slui genetika psihologija psihologija razvia, zajedniko ime za ivotinjsku, deju i raanju, stvaranju, koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. anjem, stvaranjem; proizvodan, tvoraki, genetiki ininjering (gr. bios, eng. engineering) rodilaki. oblast primenjene biologije koja, koristei generator (lat. generator) raan, rodilac, rezultate molekularne ge-netike, biohemije, proizvoa, stvaralac; fkz. sprava za biofizike i citologi-je, direktno utie na proizvoenje gasova elektriciteta; dinaformiranje i prenoenje naslednih osobina; moelektrini generator maina za bioininjering. proizvoenje elektriciteta indukcijom. generatriks (lat. generatrix) roditel>ica, genetlijakon (gr. genethlios roendan) pesmB o roendanu; pesma za uspavljivanje dece, stvaralica, stvoriteljka, pramajka; mat. taka, uspavanka. linija ili povrina koja svojim (zamiljenim) genetliolog (gr. genethlios dan roenja, kretanjem proizvodi liniju, povrinu ili telo. logos) vetak u proricanju dana i asa generacija (lat. generatio) raanje, roenja. proizvoenje, postajanje; narataj, pokolenje, koleno, svi ljudi koji ive u isto vreme i istih genetliologija (gr. genethlios dan roenja, logia) proricanje dana i asa ro enja. su godina; jedan oveji vek (obino period od ZO godina). genijalan (lat. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. generatio aequivo-sa) uroenim duhovnim osobinama izvanredno biol. raanje bez semena, prastvaranje, jak, velik duhom, stvaralaki izvanredno samoza e e, postanak ivih bi a iz mrtvih darovit; up. genije. (anorganskih) tvari, materija (uenje koje se genijalitet (nlat. genialitas) v. genijalnost. oslanja na injenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija, velika stvaralaka snaga ne bi mogli nai i u sastavu anorganske duha, izvanredna darovitost; genijalitet. jedinstvo materije kao i na uenje o genije (lat. genius, fr. genie) ovek uroene razvoju uopte) snage duha, koja dolazi do izraaja kao originalna mo shvatanja (intuicije), gsneracionizam (lat. generatio) teoloka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. po kojoj dete dobiva duu" od svojih roditelja u vreme zaetka. genijus (lat. genius) genije; duhovna osobenost, karakter, oznaka, obeleje; u grkoj i generacio spontanea (lat. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su nia krilata biol. v. generacio ekvivoka. boanstva (aneli). gsnerifikacija (nlat. generificatio) log. genijus loci (lat. genius loci) duh zatitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. mesta; osobenost nekog mesta koju mu daje generian (lat. genus rod, fr. generique) koji njegov duh zatitnik; opti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod, rodni; nekom mestu i daje mu svoje obeleje. generiki. generiki (lat. genus, fr. generique) v. genijus patrije (lat. genius patriae) dobri duh generian. otadbine. generozan (lat. generosus) plemenit, veliko- genijus seku li (lat. genius saeculi) duh vremena duan; izdan, dareljiv. ili veka, osobenost javnog miljenja nekog generozitet (lat. generositas) plemenitost, doba. blagorodnost, velikodunost; izdanost, genikulacija (lat. geniculatio) kleanje, dareljivost, podatljivost. izraavanje potovanja kleanjem. genetiv (lat. genetivus) gram. v. genitiv. genikuliran (lat. geniculatus) savijen u obliku genetika (gr. gignomai raam se, rodim se) kolena, kolenast, vornovat. nauka o nasleu.

geniografija

169

geoizoterme

geniografija (lat. genius, graphia) opisivanje duhova, uenje o duhovima boan-stvima. geniologija (lat. genius, gr. logi'a) nauka o velikim, genijalnim ljudima i o biolo-kim i sociolokim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genioplastija (gr. geneion brada, plasso obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se sastoji u krpljenju, popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. genitalan (lat. genitalis) koji se tie spol-nih organa, spolni. genitalije (lat. genitalia, gignere raati) pl. biol. spolni organi, organi koji slue rasploavanju. genitet (gr. genos vrsta) lingv. vrsta speci-fine artikulacije pojedinog glasa. genitiv (lat. genitivus) gram. drugi pade koji obino znai pripadanje neemu, deo neega ili poticanje od neega. genitura (lat. genitura) roenje, raanje; proizvoenje, stvaranje; oplodio seme; itanje sudbine po konstelaciji zvezda u asu roenja, nativitet. genom (gr. genos) biol. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. genoplastika (lat. gena obraz, gr. plasso obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se sastoji u popravci oteenog oblika obraza i usta. genotip (gr. genos, typos) biol. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadri i koje pod odreenim uslovima dovode do razvia jedne odreene indivi-due (organizma). Svaka individua ima jedan jedini, neponovljivi i specifini genotip. genocid (gr. genos pleme, narod, lat. caedere ubijati, cecidi ubio sam) unitavanje naroda ili plemena. gens (lat. gens) rod, koleno, porodica; vrsta, rod; pleme, narod. gentilizam (lat. gens, gentis) neznabotvo, mnogobotvo. genualni (lat. genu koleno, genualis) koji se tie kolena, kolenski. genuinitet (lat. genuinus, nlat. genuinitas) istinitost, stvarnost, tanost, vernost, nepatvorenost. genus (lat. genus) rod; gram. rod. genufleksija (nlat. genuflexio) kleanje; klanjanje, poklon pred kim; ponizno odavanje potovanja, poniznost. gencijanin (lat. gentiana) hem. gorka materija koju sadri u sebi gencijana, lincura. geo- (gr. ge) predmetak u sloenicama sa znaenjem: zemlja, zemaljski. geobiologija (gr. ge, bi'os ivot, logia) nauka o ivotu Zemlje. geoblasti (gr. ge, blassios klica, izdanak) pl. bot. biljke iji prvi klicini listii (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom.

geobotanika (gr. ge, botanike) biljna geografija. geogenija (gr. ge, gignomai) v. geogonija. geognozija (gr. ge, gnosia) nauka o sklopu i grai Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa, naroito o sastavu i grai vrste Zemljine kore; geognostika. geognost (gr. ge, gnostes) poznavalac (ili: prouavalac) sastava i grae vrste Zemljine kore; pr. geognostiki. geognostika v. geognozija. geogonija (gr. ge, gignomai postajem) postanak Zemlje, nauka o postanku, obrazovanju i razvitku zemlje; geogenija. geogonist(a) (gr.) naunik koji prouava postanak Zemlje. geograf (gr. ge, graphos) poznavalac (ili: prouavalac) geografije. geografija (gr. ge, graphia) zemljopis, nauka o poloaju, kretanju, veliini, obliku i ivotu Zemlje i njene povrine, same po sebi i s obzirom na oveka; bioloka geografija prouava rasprostranjenost i znaaj biljnog i ivotinjskog sveta na Zemlji; matematika geografija ili astronomska geografija prouava Zemlju kao nebesko telo i nain njenog predstavljanje na kartama; politika geografija prikazuje drutvene i dravne odnose na Zemlji; fizikalna ili fizi ke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj povrini. geografski (gr. geographikos) zemljopisni, koji spada u geografiju; geografske duina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od poetnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potona) ili u pravcu zapada (zapadna duina); geografske irina (latituda) nekog mesta je podnevaki (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna), ili u pravcu juga (juna irina). geodezija (gr. ge, daiein deliti, podeliti) grana primenjene matematike koja odreuje oblike i povrine velikih delova Zemljine povrine i oblik Zemlje kao celine; zemljomerstvo, tj. kartografsko pri-kazivanje povrine Zemlje. geodet (gr.) ovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama, zemljomer. geodinamika (gr. ge, dynamis sila) geol. nauka koja prouava pojave koje se danas deavaju na Zemlji, sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu odravanje, stvaranja i menjanja Zemljine kore; up. dinamika geologija. geoid (gr. ge, eidos vid, oblik) istinski oblik Zemlje, geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom, ali mu je povrina u svakoj taki upravna na pravac tee. geoizoterme (gr. ge zemlja, i'sos isti, jednak, thermos topao) linije ili povrine koje

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljita ili unutranjosti Zemlje. geokarpija (gr. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje opraene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (gr. ge, lithos kamen) vetaka smola; upotrebljava se, kao zamena roine, za izradu dugmeta. geolog (gr. ge, logos) poznavalac (ili: prou avalac) sastava i gra e Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (gr. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grai nae Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (gr. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (gr. ge zemlja, Magnes) nauka koja prou ava magnetska polja Zemlje. geomant (gr. ge, mantis prorok, vra) tobonji poznavalac geomantije, naro ito kod Arabljana. geomantija (gr. ge, manteia proricanje) proricanje po takama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, poloaju i slikama koje slu ajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku plou ili sto bacimo nasumce aku zemlje. geometar (gr. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (gr. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi prouavanjem osobina i me usobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, povrina, linija i ta aka. geometrijski (gr. geometriks) koji se tie geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetika sredina. geometriar (gr. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (gr. ge, mechanike) mehanika vrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (gr. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) vetina izra ivanja reljef-nih karata u vie boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (gr. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prou ava kako se stvarao i preinaivao reljef Zemlje energijom unutranjih, terestrinih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t r. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prou avalac) vrsta, obraivanje i iskori avani zemlje. geonomija (gr . ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o na inu obra ivanja i iskori avanja zemlje.

geoplastika (gr. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine povrine. geopolitika (gr. ge, politike) razmatranje politi kih pitanja sa geografskog gledita, tj. imaju i u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na drutveni i politi ki ivot. geoponija (gr . geoponos trud) obra ivanje zemlje, zemljoradnja. georama (gr. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplasti ni reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (gr. georgeo obraujem zemlju, lat. georgica) pl. idiline pesme, naro ito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, slian rui, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botani aru Georgiju). georgofil (gr. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr . ge, skopeo gledam) posmatra Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (gr.) posmatranje (ili: prouavanje) Zemlje, naro ito u meteorolokom pogledu. geostatika (gr. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnotei (statici) vrstih tela. geotektonika (gr. ge, tektonike) kol. nauka koja prou ava kako su stene u kori Zemljinoj raspore ene i na koji nain sklapaju celu njenu gra evinu. geotermika (gr. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermika energija unutranja toplota nae planete, koja se moe, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje elektrine energije. geotermometar (gr. ge, thermos, metron) sprava za odre ivanje Zemljine temperature na raznim ta kama njene dubine. geotropizam (gr. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine tee zauzmu izvestan odre en pravac prema vertikali; on moe biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva tee (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva tee (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac tee (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (gr. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (gr. ge zemlja, fagin jesti, derati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljoder. geofagija (gr. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljoderstvo; up. geofag. geofaktori (gr. ge, lat. factor inilac) pl. geogr. inioci od kojih zavise geografske pojave i promene na povrini Zemlje. geofizika (gr . ge, physike) nauka o fizi kim pojavama u unutranjosti Zemlje, naro ito o njenoj temperaturi, gusto i, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (gr. ge zemlja, phone glas) geoakustiki detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; slui npr. pri prouavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (gr. ge, cheo teem, istiem, chemeia) nauka koja prouava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvoe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (gr. ge, hudor voda, graphos) prouavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (gr. ge, hudor, graphia) deo fizike geografije koji ispituje i prouava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (gr. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, leenje time to se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (gr. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos re, govor) grana istorijske geologije koja se bavi prouavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (gr. ge, lat. centrum sredi-te) astr., fil. nekadanje pogregpno shvatanje da je Zemlja sredite cele vasione i da oko nje krue sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentrian (gr. ge, lat. centrum sredite) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao sredite vasione i za astro-nomsko odreivanje mesta koje se upravlja prema sreditu zemlje (geocentrizam); koji se tie sredita Zemlje. geocentrinost v. geocentrizam. geociklika (gr. ge, kyklos krug) fiz. maina koja oigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklika maina. geociklian (gr.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive ivotinja iz plemena maaka, dosta slina psu, moe se obuiti i lovu, ivi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, gr. geranos dral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. erant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i oistiti od prljavtine. gerbulura (nlat. garbellare) neisti i oteeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoene cene zbog neistoe robe.

gerijatrija (gr. geron starac, iatrefa leenje) med. nauka koja prouava starost u svim njenim oblicima. gerila (p. guerilla mali rat) naoruane ete seljaka i pastira u paniji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutranjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (i. guerrillero) voa gerile. gerla (eng. girl) devojka, naroito devojka vitka, okretna i odana sportu; igraica u grupi, baletna igraica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo ue na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanani, Flamanci, veani, Norveani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemakog jezika s obzirom na sklop i red rei; vladavina (ili: mo) nemakog duha, nemake kulture i politike sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemavanje, nemenje, ponemenje. germanizirati (fr. germaniser) nemiti, ponemiti, ponemavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemake izraze ili oblike napravljene u duhu nemakog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemaku; deo Evrope izmeu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemaka predstavljena u obliku ene koja titi. germanist(a) naunik koji se bavi prouavanjem nemakog jezika, nemake knjievnosti, nemakih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja prouava jezike germanskih naroda (naroito nemaki), knjievnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roeno bratstvo, roeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, gr. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve to je nemako. germanomanija (nem. Germani, gr. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu to je nemako. germanofil (lat. Germani, gr. philos) onaj koji voli Nemce, nemaki jezik, nemaku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, gr. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome to je nemako. germanofob (lat. Germani, gr . phobos strah) onaj koji se plai Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, gr. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mrnja na Nemce i sve to je nema ko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemaki; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemaki i donjonema-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klini, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji ni e, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulini kaput sa dugim leevima; vojniki kaput, koporan. gerokomija (gr. geron starac, komeo negujem) med. vetina negovanja starih ljudi; naro ito: podmla ivanje preivelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (gr. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staraka slabost, sta-raka iznemoglost. geromorfizam (gr. geron, morphe oblik) med. boranje koe, zboravanje, zbr kavanje. geronti (gr. geron) pl. u herojskom periodu grke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naroito u dorskim dravama: lanovi gerusije, ve a staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (gr. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (gr. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (vea) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (gr. geron starac, logi'a) nauio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (gr. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padeni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola itanja).

gerusija (gr. gerusia) vee staraca u staroj Sparti; senat, dravni savet u novoj Grkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) gra evine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opivni-ca; up. sime. geslo (e. heslo) osnovno naelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, ivotna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junako delo; delo koje neko uini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ruan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. noenje, trudnoa, bremenitost, zdetnost; vreme trudno e (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru mae, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izraen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naro ito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudno om (povra anje, prekomerno lu enje pljuva ke, goruica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska kola za duhovne nauke u Dornahu (vajcarska), koju je osnovao vo a antropozofskog pokreta Rudolf ta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postie visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoi koji su, u Italiji, Nemakoj i dr., vlasti odre iva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoi bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (gr. geysis ukus, dysphoreo teko podnosim) med. bolesni nadraaj ivaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (gr. geyma okuane) nauka o ukusu; geustika. geustika (gr.) v. geumatika. gefirofobija (gr . gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni stareina najnieg ina (izmeu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nema koj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nema kih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvrenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvriti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, gr. mania) strast za izvravanjem smrtne kazne. gimkana (gr. gym skra. gymnazo vebam, ind. khana igralite) sp. takmienje u savlaivanju raznih neoekivanih, alji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meunarodna gimnastika priredba; odrava se svake etvrte godine od 1953. god. gimnazija (gr. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladii i odrasli goli (gymnos = ro) vrili telesna vebanja; docnije: sredite celokupnog duhovnog ivota; danas: srednja kola, tj. kola izmeu osnovne i visoke, koja priprema u enike za univerzitet. gimnazijarh (gr. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (gr. gymnasion) ak gimnazije. gimnastika (gr . gymnastike) kod starih Grka: vetina telesnog vebanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: vetina telesnog vebanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastiar (gr. gymnazo vebam) onaj koji se bavi gimnastikom, vebom. tamniki (gr. gymnikos) koji se tie telesnog vebanja ili pripada telesnom ve-banju. gimnoptera (gr. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (gr. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istone asketske filozofe. gimnosperme (gr. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolienim semenovim pupoljiem, npr. bor, jela, smr a, kleka i dr. ginander (gr. gyne ena, apeg ovek, mu) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (gr. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka iji su praniki sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina ena koje imaju muki izgled i muko dranje; pr. ginandrian. ginandroid (gr. gyne sena, apeg ovek, eidos lik, izgled) med. enska osoba s nekim mukim osobinama. ginandromorfizam (gr. gyne ena, apeg ovek, mu, morphe oblik) fizol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u sene, a u isto vreme izraene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istonoindijska pru-gasta, karirana i arena pamu na tka-nina.

ji. Borba izmeu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, ivi u jugoistonoj Aziji, odlikuje se naroito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. ig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan amac, naroito za komandanta ratnog broda; sp. irok i dosta teak kolski amac, vrsta jole, sa metalnim drkama za vesla izvan amca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (gr. gigas) gorostas, din, div. giganteskan (gr. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (gr. gigas) ampon. veliina tela koja znatno premaa prosenu veliinu oveijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (gr. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija dinova; tip. postupak pri tampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odtampava znatno uvean. gigantologija (gr. gigas, logia) nauka o dinovima uopte, a naroito u ivotinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (gr. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetnikog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najvee kopnene ivotinje na Zemlji); iveo u mezozoiku. gigantosteologija (gr. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih ivotinja. gigantociti (gr. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (gr. gigas) gorostasan, orijaki, divovski, dinovski, ogroman rastom i veliinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kico, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da esto ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjai (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jae; muica, nian na puci; ruice, upravlja na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoe (fr. guilloche) rad u vijugavim arama; crte izraen u vijugavim arama; izukrtana, isprepletana ara; up. gijo-irati. gijoirati (fr. guillocher) metalne povrine ukrasiti simetriki graviranim linijama (pri tampanju hartija od vrednosti, meninih formulara i dr.); vijugavo iarati, ukrasiti isprepletenim arama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruenje, drutvo, organizacija uopte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; optinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, vaiti; gilta vredi, vai (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (gr. gypsos) uiniti da vino pomou gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naroito leptirnjae, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (gr. gypsos sadra, theke koveg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svenjak koji ima dva ili vie krakova; irandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, gr. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naroito vijuge na povrini mozga, modane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lia i cvea; vrea, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (gr. gyroma) stvar u obliku tanjira ili inije; bog. inijast plodonoa kod biljaka. giromantija (gr. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj to tata. girometar (gr. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naroito kod rotacionih maina. giroskop (gr. gyros, skopein) fiz. aparat za oigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okree oko svoje osovine. girostat (gr. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (p. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa est do deset ica, koji su Mavri doneli u paniju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svira u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. koliina rude ili uglja to se odjednom metne u pe. gie (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naroito u tvravama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozore sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); alter. gladijator (lat. gladiator, gladius ma) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obino robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius ma) bog. sabljiica, ukrasna biljka, slina perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (e. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglaan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-titnih sredstava na rukama i grudima; glaze koa najfinija sjajna koa za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (gr. gyne) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ena, enski. ginekizam (gr. gynaikismos) enstvenost, ensko draganje i ponaanje uopte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (gr. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) ena, nadmonost ena u odnosu prema mukarcima. ginekolog (gr. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti enskih spolnih organa. ginekologija (gr. gyne, logia) med. nauka o osobenostima enskog tela i o njegovim funkcijama, a naroito o bolestima enskih spolnih organa. ginekoloki (gr. gyne, logikos) koji se tie bolesti enskih spolnih organa i njihovog leenja; ginekoloki institut zavod za poraanje i za leenje bolesti enskih spolnih organa. giiekoman (gr. gyne, mania ludilo) ovek lud za enama, preterani enskar. ginekomanija (gr1, gynaiko-marua) strast jurenja za enama, ludilo za enama, preterano enskarstvo. giiekomast (gr. gyne, mastos dojka) muka-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod ene, tako da lue, u nekim sluajevima, ak i mlenu tenost. giiekomorfan (gr. gyne, morphe oblik) po obliku slian eni, enskog oblika. ginekofob (gr. gyne, phobos) enomrzac. ginekofobija (gr. gyne, phobeo bojim se) mrnja na ene. ginekofonian (gr. gyne, phone glas) koji ima enski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (gr. gynaikeia) med. meseno pranje kod ena; ginecija. gineceum (gr. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za ene u unutranjosti kue starih Grka i Rimljana; est naziv enskih srednjih kola; bog. ukupnost enskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjaa). ginecizam (gr. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (gr. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu esto ga sade pored hramova kao ukras). ginus (gr. ginnos, lat. ginnus) zool. ivotinja, bastard koji se dobije ukrtanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) ipka kod koje su crtei i pojedine figure ispupeni zbog toga to se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupen vez. gips (gr. gypsos) t. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teko rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, koe i dr. dati sjajan izgled; jela prevui glazurom, ostaklicom (npr. peenje gustim sosom, kolae belancetom, eerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gle, caklina, ostaklica; fig. spoljanji sjaj. glajhtrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-trommotor elektrini motor koji pokree jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku ira, irast. glandula (lat. glandula) med. lezda, vratna lezda, obino krajnik. glandularan (nlat. glandularis) lezdani. glandulozan (lat. glandulosus) lezdovit, lezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) lezda-vost, lezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naroito koi; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrenja, naroito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago sputa prema strani s koje se o ekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: prouavalac) ledenih bregova, lednika, gleera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za ienje i isterivanje drevnih glista (po pronala-zau Johanu Glauberu, 16041668). glaukom (gr. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna ona bolest koja se sastoji u poveanom pritisku u unutranjosti one jabuice (nazvana po tome to zenica pri tom esto izgleda zelenkasta). glaukoma (gr. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatian med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (gr. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u oima; v. glaukom. glaukomatozan (gr.) med. koji boluje od zelene mrene u oima; glaukomatian; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (slui za odravanje mesa, mleka itd. u sveem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, gr. logos re, govor) naunik koji prouava geoloke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, gr. logia) geol. nauka koja izuava lednike u prolosti i sadanjosti. glediija vot. drvo slino bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se esto sadi kao iva ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (gr. glene) zenica, gledee; znat. aica (na kosti). glenitis (gr. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (gr. glene, eidos) blago uduben, koritast, slian aici (kost). gleukometar (gr. gleykos slatko vino, ira, metron) sprava za ispitivanje vina, naroito za odreivanje eerne sadrine u slatkom vinu; glikometar. gleer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smrnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa eerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (gr. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo eera u krvi. glikiskop (gr. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreivanje koliine eera u nekoj materiji. glikogen (gr. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slina, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u ivotinjskom telu, naroito u miiima i jetri, vana rezervna materija ivotinjskog tela, postaje iz suvika groanog eera u krvi. glikoza (gr. glykys sladak) hem. groani eer; glukoza, dekstroza. glikozidi (gr. glykys sladak) hem. jedinjenja eera sa biljnim i ivotinjskim, veinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, lue eer; glukozidi. glikozurija (gr. glykys sladak, uron mokraa) med. privremena pojava eera u mokrai (a ne hronina kao kod eerne bolesti). glikoliza (gr. glykys sladak, lysis rastapa nje) razlaganje (razgraivanje) eera. glikometar (gr. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antiki katalektiki stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (gr. glykys sladak, pexis gruanje) med. nagomilavanje eera u krvi. glikopenija (gr. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak eera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (gr. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljitima. glikohol (gr. glykys sladak) hem. amino-siretna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belanevina; gusta bezbojna tenost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitiva struje, elektrina sijalica punjena plinom, slui za ispitivanje prisustva struje u elektrinom strujnom kolu. gliom (gr. glia) med- izrataj u mozgu i ki mi, nekad i u ivcima mozga ili kime, nastaje bujanjem elija ivanog tkiva; vrsta tumora. glipti (gr. glyptos) pl. figure izraene u metalu ili kamenu. gliptika (gr. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) vetina pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastine umetnost, kamenorezaka vetina, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (gr. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (gr. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naro ito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (gr. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju dinov-ske ivotinje iz amerikog kvartara. gliptoteka (gr. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) klienje maem pri maevanju; klienje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlaei; brzo prevlaei gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni amac s ravnim dnom koji pri veoj brzini klizi po povrini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (gr. glypho) apx. udubena, ulebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (gr. glypho dubem, reem) rezbar-sko (ili: kamenorezako) dleto, duba. glifika (gr. glypho) v. gliptika. glifiki (gr. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezaki. glifogen (gr. glypho dubem, reem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje elika. glifografija (gr. glypho, graphia) teh. vetina izraivanja ispupenih slova ili ploa galvanskim putem za tampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (gr. glykys sladak) hem. itka, sirupasta i bezbojna tenost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (gr. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjaa, puzavica s ljubiastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (gr. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkie, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine pueva. globoid (lat. globus, gr. eldos vid, oblik) lopti slino telo, na polovima spljotena lopta. globtroter (eng. globetrotter) ovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belanevina koje se ne mogu rastvarati u istoj vodi, nego u razblaenim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na ijoj je povrini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin ar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola dravne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno oseanje histerinih osoba kao da im se jednjakom, od eluca ka gui, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; ast; sjaj; u katolikoj crkvi: aneoska himna koja poinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo vinjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibriima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, ast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kuica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeleje boanskih i svetih lica u hrianskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. siuna sujeta, tatina u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-liati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (gr. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (gr. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (gr. glossa, nomos zakon) nauka o jezi kim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (tr. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (gr. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (gr. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (gr. glossa, spasmos gr) med. gr u jeziku. glosotomija (gr. glossa, temno seem, reem) hir. razuivanje (ili: seenje) jezika. glotis (gr. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (gr. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (gr. glotta jezik, gone roenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (gr. glotta jezik, grapho piem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naroito pevanoga. glotolalija (gr. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (gr. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (gr. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (gr. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (gr. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tenost u ivotinjskim telima; hem. smea vie hemijskih tela, svi proteini iz penice; od njega zavisi kakvo a hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od ivotinjskih kostiju i ila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sra ivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, sra uje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog kriljca, po sastavu meavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (gr. gnathos, vilica, obraz, neuron ivac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (gr. gnathos, spasmos gr) med. gr lica i vilica. gnozis (gr. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hriana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hri anstva.

ili neto slavi i veli a, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, velianje, oboavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veli ati, uzdizati hvalama. glosa (gr. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna re koju treba protumaiti; zatim: tumaenje, objanjenje; u obi nom ivotu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od etiri strofe ija poslednja etiri reda, itava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naro ito sa strane u knjizi). glosalgija (gr. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokoe usta, kao posledica oboljenja simpati kog ivanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norvia (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; renik u kojem su objanjena znaenja rei, naroito zastarelih i nepoznatih; re nik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objanjava nejasne rei; pisac renika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumai dela Corpus juri civilis. glosem (gr. glossa jezik) nejasna re kojoj je potrebno objanjenje; samo to objanjenje; glosema. glosema (gr .) v. glosem. glosirati (gr.) radi objanjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleke; praviti glose; objanjavati, tumaiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (gr.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (gr.) predmetak u sloenicama sa zna enjem: jezik, jezika. glosograf (gr. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (gr.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (gr. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (gr. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushienja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez uea svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (gr. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (gr. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (gr. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji ivi pod zemljom i uva blago; pl. tomi. gnoma (gr. gnome) kratka, obino u ritmiko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. enski gnom. gnomiar (gr. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (gr. gnomologia) zbirka mudrih pounih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (gr. gnomon) kazaljka na sunanom satu, tj. uspravan pruti koji je duinom svoje senke pokazivao doba dana; sunani asovnik, sunanik. gnomonika (gr.) vetina (ili: nauka) o konstruisanju sunanika. gnomski (gr. gnome) mudar, pouan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (gr. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi prouavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostiar. gnostika (gr. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (gr. gnostes) pl. fil. v. gnostiari. gnosticizam (gr. gnosis, gnostes) fil. uenje gnostiara. gnostiari (gr.) pl. hrianski filozofi iz prvih vekova koji su pokuali da pomou kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hriansku religiju i postave hrianstvo kao najvii princip sveta; gnostici. gnostologija (gr. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijatvo, sveznalatvo. gnoti seauton (gr. gnothi, seayton) fil. poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afrike antilope, lii na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igraa crnim i belim kameniima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetniki izraen ilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po uvenom bojadisau Goblenu, koji je iveo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da dri u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve unitava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potuen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izboena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izboen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izboene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne lae od 50100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (gr. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomou vradbina; arobnjatvo, arolija, opsena. goetian (gr. goeteno opsenjujem) voleban, aroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, idov (lagani za Jevreje, idove). gojzerica teka, dobro okovana cipela za planinare i skijae. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznaboci, hriani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim lopta-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najvei broj golova, najbolji navalni igra. Golgota (gr. Golgotha, hebr. Gulgolta) lubanjite", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvravane smrtne kazne uopte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz prake; fig. gorostas, orijaki razvijen ovek, dinovek. golman (eng. goal-man) sp. uvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvanijih igraa u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (gr. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-te, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksikog zaliva. golf (eng. golf) 2. kotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naroitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. gol (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrauje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog uenja o predstinaciji, a protivnici uenja Ar-minijusa, osnivaa sekte remonstranata, zbog ega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.5361641). gomba (ma. gomb) puce, dugme. gomenol farm. preiene etarsko ulje, dobiva se od lia jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptiko sredstvo i za ublaavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (gr. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne lezde. gonalgija (gr. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (gr. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (gr. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) runi dobo Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvuni tanjir u koji se, u ku ama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastian i suvie kitnjast stil, nazvan po pan-skom pesniku L. de Gongori (15611627). gongoristi pl. uenici i pristalice panskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov nain pisanja; up. gongorizam. gongrona (gr. gongros) med. izrataj na vratu, gua. gongros (gr. gongros) med. okrugao vornovit izrataj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski amac sa veslom; re ni amac za uivanje; korpa na vazdunom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (gr. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (gr. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izra unavanju uglova, deo trigonometrije i matemati ke analize. gonitis (gr. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (gr. gone seme, geo curim, teem) med. kapavac, triper. gonohorizam (gr. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili ivotinja ima samo muke ili samo enske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoa; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski inovnik u pokrajinama bive crkvene drave. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastino ensko bie u gr koj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo runog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje ive u ravastim kolonijama pri vr enim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiu Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev vor (lat. nodus Gordius) teko a koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se moe samo silom reiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima vorom koji niko nije mogao razdreiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao ma fi). gor de pion (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najvei oveku slian majmun, visok preko 2 t, ivi po praumama srednje i zap. Afrike, me u dananjim majmunima najjai i najdivljaniji; ranije su ga zvali umski ovek". gota (nem. Gothas) veliki nemaki vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izra ivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetniki stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, rairio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mate, iljatost formi i umetniki individualizam, koji je esto prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemaka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u H veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tiki. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tie Gota, starogermanskog naroda; starone-maki, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronema ki jezik od XIXV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obino obloen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraa (fr. gaufrage) utiskivanje ara, mustra na tkaninu; utisnute are, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomo u zagrejanih metalnih plo a ili valjaka u koje je urezana neka ara, izvesna mustra, udariti are na tkaninu, kou, hartiju, tapete i sl., naro ito tzv. gofrir-mainom. go (alb. goc) bubanj, dobo (obino vei). grabelaa (fr. grabelage) trg. ienje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu irond. gravamen (lat. gravamen) prav. alba, tuba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare oteavati, gravan-tia) pl. prav. oteavajue okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac albe, uvre eni; tako e: okrivljeni, osumnji- eni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. oteavanje, tereenje, optereivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, sveano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teko; vano, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis teak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) reza, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, elikorezac, bakrorezac, peatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teka, bremenita, zdetna ena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoa, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis teak, gr. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., gr.) deo geofizike koji se bavi prou avanjem Zeml>ine tee. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crtee, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, optereivati; fig. stavljati na teret, zaduiti, zaduivati. gravis (lat. gravis) gram. teki akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. tea, privla na sila izme u materijalnih deli a u vasioni, pod ijim se uticajem vre kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sve ano dranje, vanost; kru-tost, ukruenost, pridavanje vanosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, sve an; koji se pravi vaan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. teiti, biti teak, ispoljava teu, svojom masom teiti, pribliava se nekom drugom telu; fig. teiti neemu, biti naklonjen kome ili emu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska vetina; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista ezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizi kih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); in, klasa (u slubi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, nain izlaganja u kojem se predstave rea-

ju postupno jedna za drugom po jaini: od slabijih se prelazi ka jaim, sve do najja e, da bi se na nju obratila to ve a panja i izazvao to ja i utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaenje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privla no. gradele (ital. gratella) gvozdena reetka za pe enje mesa, ribe i sl.; up. rotilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi kora ati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koraati) visinska linija elezni ke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, pobolja vrednost emu (npr. gradirati zlato dati zlatu jau boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veu slanou; izmeriti stepene (grade) jaine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamune tkanine sa utkanim arama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. grao) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: in, poloaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-leava politika >* taktika engleske radnike stranke (laburista) koja tei ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija ueno raspravljanje ili polemi an spis u cilju postignu a nekog ina na velikim kolama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono to deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podeava duinu varnica pri leenju elektri nom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim kolama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeleiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jainu neemu navie ili nanie, postepeno poveava, pojaava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne moe sklopiti brak. gram (gr, gramma mala teina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4S; teina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je dri ili kojom vue konac o koji je obeena; jedinice vee od grama su: dekagram=10 g, hektogram100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram1/1000 g. gramatizirati (gr. gramatike) formalisti-ki prouavati jezik, zanemarujui se-mantiku (znaenjsku) i funkcionalnu stranu jezikih pojava; suvoparno predavati ili uiti gramatika pravila. gramatik (gr. grammatikos) v. gramatiar. gramatika (gr. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (moe biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tie nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatiki. gramatiar (gr. grammatikos) onaj koji prouava zakone jezika; poznavalac jezika; uitelj jezika; gramatik. gramatiki (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (gr. gramma, latrefa oboavanje) oboavanje slova, tj. slepo verovanje svemu to je napisano i natampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (gr. gramma, logia) naela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraeno} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (gr. gramma, phone glas) usavreniji oblik fonografa, aparat kojim se oveji glas ili topovi muzikih instrumenata upisuju na obrtni votani valjak ili obrtnu votanu plo u, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-ak; ranija jedinica za merenje malih teina, naroito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sama, naroito granuliranjem isitnjeno gvoe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) t. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoe, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga vie varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je baeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi vrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naro ito za crne ipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorita Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, straan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorinih komada (kakve naro ito prikazuje parisko pozorite Grand Guignol). grand (p. grande) 1. velika, dostojanstve-nik, lan visokog plemstva u paniji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najvei broj bodova (tihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, vaan, otmen. grandeca (p. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo dranje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenou, ponosito, gordo. grandi (p. grandes) pl. od H veka lanovi najvieg naslednog plemstva u paniji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) velianstven, uzvien, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) velianstvenost, uzvienost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono to je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tua; med. miak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, gr. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., gr.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izraivati) u obliku zrna (npr. kou); u bakrorezu; dati povrini zrnast izgled.

granit

182

grafi ko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija sloena gromadna stena, iji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumiak, gr. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za poplo avanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamla ivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradaviica i kvrica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto stae; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: preraivati) u zrna; med. zamladiti, zamla ivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) ep- granulozno zapaljenje oiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum ali) zrno soli, tj. malice pameti, razboritosti, rasu ivanja; kum grano salis (lat. sit grano ali) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti neto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oprotaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, dra. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovla ivati, pustoiti, iriti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratake (ital. grattacacia) rende, trenica, ribe. graten (fr. gratin) kup. nain gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj na in, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. pei tako da se uhvati kora, da se zape e. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, dabe. gratist(a) (lat.) ak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, po astiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezasluena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji estita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) estitanje, e-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) estitati, izjaviti radost zbog ega. graf (nem. Graf) prvobitno: vii inovnik; docnije: visoka plemi ka i nasledna titula; grof. grafaa (fr. graf f age) utiskivanje ara i figura na tkaninu pomo u vru ih plo a. grafsma (gr. grapho piem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (gr. grapho piem, opisujem) za-vrna re u sloenicama, znai: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (gr . graphike) vetina pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnoavanju knjievnih i umetni kih dela. grafit (gr. grapho piem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozai ko ukraa-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako to se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okreen belo, ugrebe neka ara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafike vetine svi postupci pri reprodukovanju i umnoavanju pisma, slika ili crtea pomo u plo a ili pe ata: drvore-stvo, litografisanje, bakroreza ka i e-likoreza ka vetina, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafi ki (gr . graphikos) koji pripada vetini pisanja, crtanja, slikanja, ili se ti e vetine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crteno. grafiko prikazivanje slikovito, crteno prikazivanje rezultata dobivenih prou avanjem izvesnih injenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomo u crtea i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (gr. grapho piem, dromos tranje, trk) vetak u brzom pisanju. grafodromija (gr.) brzo pisanje, vetina brzog pisanja. grafolog (gr. grapho piem, logos) strunjak (ili: vetak) u poznavanju karaktera jednog oveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: vetak u utvrivanju istovetnost izvrioca falsifikata, navrenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podraavanjem tueg rukopisa itd. grafologija (gr. grapho, logia) nauka (ili: vetina) da se po rukopisu oveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (gr. grapho piem, metron) naziv raznih matematikih instrumenata, naroito uglomera. grafospazmus (gr. grapho, spasmos gr) med. pisarski gr; up. mogigrafija. grafostatika (gr. grapho, statizo stavim) teh. grafiko ispitivanje, pomou crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnou i preglednou (za razliku od raunske, ana-litike metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 17941851) nazvali hleb od penine i jemene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od eluca, naro ito od eerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, draesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkou, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juri canonici, nazvan po italijanskom kalueru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadanjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri lju.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mrav; nean, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nenost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdanje gubilite u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, trajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, trajka. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. gre (fr. grege) trg. sirova, nepreraena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voa dobivena ukrtanjem limuna i narande. greka (lat. graecus grki, graeca) pl. grke stvari, grki spisi, grka dela. greka fides (lat. graeca fides grka vernost) u poslovinoj upotrebi za verolomstvo, nedranje rei, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, gr. mania pomama, ludilo) preteran potovalac ili podraavalac onoga to je grko. grekomanija (lat., gr.) preterana naklonost i ljubav prema svemu to je grko; slepo ugledanje na ono to je grko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, drutvo, udruenje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamuna, vunena ili svilena tkanina za gornje enske haljine; crne svilene ipke iz Liona; vrsta platna tkanog slino damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: peak odreen za bacanje bombi, bomba; docnije: jezgro peadije. grenaa (fr. grenage) zrnasto pozlaivanje, naroito delova asovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kou na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grkog jezika, ono to je samo za grki jezik karakteristino; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogriti, pogra-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grkom duhu; govoriti ili pisati grki; osobenosti grkog jezika unositi u drugi jezik, davati grki oblik. grecist strunjak za grki jezik i grku knjievnost. grecistika nauka o grkom jeziku, knjievnosti i grkom ivotu. grecitet (lat. graecitas) grki nain pisanja; poznavanje grkog jezika; osobenost grkog duha i jezika. grelja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novi, groi. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brano; vrsta jela od tog brana.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osen avanjima; meavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran tof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja ivi sa kakvim mladim ovekom, naroito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od obinog sivog tofa grisette kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomeane sa lanom, svilom i dr.; siva doma a haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso peeno na rotilju, ulbastija. grijaa (fr. grillage) reetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prenje; rotilj s mesom; preni bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog vajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) rotilj za peenje; prenica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred oima gostiju peku na rotilju, evabdinica; lokal za doruko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novanice, banknote Sjedinjenih Ameri kih Drava (zbog zelene poleine). Grini predgra e Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi po etni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (etalite u Londonu). grin-rum (eng. green-room) zelena soba"; u engleskom pozoritu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome to su nekada glumci ekali na red da izi u na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, poetnik, utokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naroito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (gr. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandi; grifoza. gris (nem. Griess) ito mleveno u zrnca sa pre nikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, nain hvatanja (protivnika u

borbi, naroito u rvanju i boksovanju); drka, dralje, rukohvat, bal ak. grif (fr. griffe) 2. potpis igom; ig sa potpisom. grif (gr. grypos) 3. kit. ivotinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, esto kao motiv u vajarstvu i umetni kom zanatstvu. grif (gr.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (gr. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas pti ar upave dlake, a duga kih i klempavih uiju. gro (fr. gro, grosse) glavni deo, najvei deo neega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv tekih svilenih tkanina; an gro (fr. en gro) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov ovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljatvo. grog (eng. grog) pie od tople vode, eera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku Old Grog pronalazaa, engleskog admirala Bernona, iz sredine HU veka, koji je svojim matrozima davao rum pomean sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, oamuen (obino bokser koji dobije teke udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, oamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. gro de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izra uje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnotvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obi no nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. vetina ureenja i utvrenja poljskih logora; vetina zemljomerenja; obelea-vanje (kamenjem, koljem), ome avanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. gro krupan, plan) ono to je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveli an detalj neke scene. gros (nem. Gro) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto teina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvoa, gvo arska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim koli inama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gula

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili iseeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tanina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih tamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastino sastavljen ukras iz ivotinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antikim termama i grobnicama (grotta peina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastinom slikarstvu; lit. duhovita, otro poentirana kratka pria ili drama koja prikazuje neobine dogaaje i linosti (o, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle to su u ruevinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, naene svakovrsne fantastine slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastian, neobian, udan, preteran, neprirodan; smean, nastran; groteskni igra baletni igra koji pravi komine pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. gro (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, eha i dr.; u Srbiji gro je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obino deak); konjuar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljita, zemlja za obra ivanje; slik. prvo premazivanje bojom, povrine na kojoj e se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: povrinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj nain pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljina, ba-tinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske optine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapeaen ovei paket sa novcem, novano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema emu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (p. gua...) v. gva... guano (p. guano, fr. guano) v. gvano. gua-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naroito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kona bolest, liaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-no; upravitelj, upravlja = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletake vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni stareina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitaica, domaa uiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrave); u Sev. Americi: najvii dravni slubenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspita (prineva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesnitvo, upravnitvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muziki instrument (violina) sa tri ice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstroe uzdravanje od alkoholnih pia. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponaanje, ton koji vlada u finom drutvu, lep nain ponaanja i izraavanja u drutvu; pitomost i vasgtanost u linom ophoenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskunik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gula (ma. gulyas) kup. manji komadi goveeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (gr. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i eliji nim tkivima; upotrebljava se u vrstom i ela-sti nom stanju za brisanje hartije, a u tenom za lepljenje; med. naroita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih vori a ili vorova u veli ini kokoi-jeg jajeta, sifilisti ni izrataj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasuen crvenkastout mle ni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje ute boje, a u medicini kao jako sredstvo za i enje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (gr. kommi, elauno vuem rasteem) vrlo elastina, rastegljiva guma; predmet izraen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo ue kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belan evine i eera; upotrebljava se kao lek protiv kalja. gumirati (lat. gummi) prevui (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. potanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom luenju gume usled raspadanja eliji nog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sli an gumi, kao guma; med. sifilistian, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) guva, mete; gomila, mnotvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptiji kola, vra-nin kola , tur. gurabiye) 1. kola i od brana, jaja, eera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, jenik, prodrljivac; obi no u znaenju: onaj koji voli dobra jela i pi a,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) jenost, prodrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pi ima; slatki, poslastica, prisla ak, presla ak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ef, raspoloenje prema emu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kuati (jelo, pi e i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kuati, okuati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uivati u posmatranju nekoga ili neega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za neto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono to ho e i ta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kau uku slina, ali neelastina guma sa Sumatre, koja omeka i postane elasti na u vreloj vodi; upotrebljava se za mainske kaie, cevi, onove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koa od gume. gutati (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kaplju i. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naroito nou (veernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obu u). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se ti e grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog amca sa otrim pramcem i otrom krmom; manji parobrod.

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo nae irilice, esto nae latinice (D, d) kao skraenica; d=dinar; A,da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se brie; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) avo, neastivi; udovite. dana (tur. dava) parnica, tuba, potrai-vanje. davudija (tur. dabaci) tuilac, alilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja nita ne donosi; up. Karadag. dagerop (fr. Daguerre, gr. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronaao Dager, koja trajno zadrava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireeno] metalnoj ploi. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomou ive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u knjievnosti i likovnoj umetnosti koji obrauje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naroit nain. dazimetar (gr. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udara kog instrumenta udaraljka, obru s nategnutom koom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugaak tap za potiskivanje renog amca. dajm (eng. dime) severoameriki novac, deseti deo dolara. dajmonion (gr. daimnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra boanskim nadahnuem, a koji ga odvraa i opominje da ne uini neto to bi bilo nepravino, nekorisno ili ravo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ruavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ruaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispoetka, iznova, tj. celu muziku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (gr. dakryon suza, aden lezda, algos bol) med. oboljenje suznih lezda. dakrijadenitis (gr. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (gr. dakryon, geo teem, curim) med. odvie jako suenje. daktil- (gr. daktylos) 1. predmetaku sloenicama sa znaenjem: prst. daktil (gr. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (gr. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) vetina rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (gr. daktylos, grapho piem) opisivanje prstenja. daktiliografika (gr. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (gr. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomou arobnog prstenja. daktilioteka (gr. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naroito grkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sandue. daktilitis (gr. daktylos) ned. zapaljenje prsta, ir na prstu. daktilogram (gr. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (gr. daktylos, grapho piem) onaj koji pie na pisaoj maini. daktilografija (gr. daktylos, grapho) pisanje na pisaoj maini. daktilografkinja (gr. daktvlos. grapho) ona koja ume da pie na pisaoj maini. daktilologija (gr. daktylos, logia) govor pomou prstiju, vetina iskazivanje misli pomou prstiju. daktilomantija (gr. daktylos, mantei) proricanje (ili: vraanje) iz prstiju. daktilonomija (gr. daktylos, nomizo mislim, dragim) vetina raunanja na prste, raunanje na prste. daktilosimfiza (gr. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (gr. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zloina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (gr. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se odrava povreeni prst u pravom poloaju. daktilotip (gr. daktylos typos otisak) pisaa maina. dalaj lama vrhovni budistiki svetenik u lamaizmu: oboavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubiasta georgina, nazvana po vedskom botaniaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odea koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odea pape, biskupa i svetenika u katolikoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost ula vida da razlikuje boje, naro ito crvenu (naziv po engleskom hemiaru Dal-tonu, koji je opaao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoa, fr. dame, ital. dama) gospoa, gospa, ena iz vieg stalea; plemikinja, vlastelinka; otmena ena koja ume da dri do sebe; figura na kartama za igranje; kraljica" u ahu. damar (tur. damar) krvna ila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slina damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski nain, arati (ili: iarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim arama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran iaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvoe ili elik naroito seivo noeva i maeva, zaariti, pa onda zlatom i srebrom iarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj tampa. damnatus (lat. damnatus) osuen; osuenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na vene muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. unitavanje (ili: oteivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo tetu, oteeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanoenje tete, oteivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti tetu, otetiti. damnum (lat. damnum) teta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na srei. Da bi mu pokazao kakva je to srea, naredio je Dionizije da ga poaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave ma o konjsku dlaku. Otuda Damoklov ma opasnost koja oveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (gr.) kit. pedeset keri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje mueve, zbog ega su osuene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida teak, neuspe-an posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajui ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi uvek). Danajci (gr. Danaoi) antiki stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera Grci. dano (ital. danno) trg. teta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. ivotne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) ipka; ara oko strane na knjizi; sve to je izrezane u obliku ipke. dara (tur. dara) teina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) teine neke robe. darbizam hilijastika sekta, koju je 1840. osnovao u franc. vajcarskoj /. N. Darby, koja prorotva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumai; pristalice se zovu: darbisti, darbihriani; pr. dar-bistiki. darvinizam uenje engleskog prirodnjaka arlsa Darvina o razvitku i preobraaju u ivotinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u sloenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago- avanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da ive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.


darvinist(a) pristalica Darvinovog uenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenaenje, lihvarenje, kupovanje ivotnih namirnica, naroito ita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz poti e od nekoga feni anskog a-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom arob-nom vetinom, skupljao ito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najvia. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenai itom; v dardanarijat. dardaneli (gr. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, mete. darsonvalizacija med. kada se naizmenino struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za leenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu . D'Arsonvalu (18511940). daskal (gr . didaskalos) u itelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono to je dano; tat. ono to je poznato; ist. podaci, poznate i utvr ene injenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavae, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i albe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i albe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. trei pa-de, pade namene pravca. datizam (greenje u jeziku, naroito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoi persijskog kralja Darija I, koji je govorei grki upadao u takve greke. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj poetak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naroito na menicama, kod odre ivanja dana pla anja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaanja ra una od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznaivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; esto se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (gr . daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (gr. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane ba ene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janiarski stareina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i dravne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna povrinska stena, por-firske strukture.

dadaz v. dadazma .
dadazma (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znai to i general; tako e: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obino u skraenom obliku: dadaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u sloenicama sa znaanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, sniavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iaenje, uganu e. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaa (fr. debaclage) mor. krenje pristanita, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskriti; oistiti, raskriti prista-nite, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaa (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnotea) nesaglasnost, neujednaenost, poremeaj ravnotee. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najve em neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskriti, raspremiti; osloboditi, otresti (neega). debarbarizirati (lat. de, gr. barbaros) ulju-diti, liiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lae; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa, raspravl>ati; prepirati se; uestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dunik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. trokovi, carinski predujam koji se zadrava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili ije plaanje prodavac oekuje; supr. potraivanje, potrauje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevaa na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemonim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg poloaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naroito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; drati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krmiti; uraunati neto u dug, optere-titi raun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dunik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskriti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade poruiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsaivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruevine; voj. ostaci trupa, preostala momad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvrti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuiranje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaenje) iz nekog tesnaca; trg. pro-a.prodaja robe; put i nain da se roba proda. debuirati (fr. deboucher) neto zapueno otvoriti, izvaditi zapua; voj. izvui se iz tesnaca; trg. nai priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u slubi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i uenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlaenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljakati. devalutacija (lat. de-, valuta) naputanje zvanino utvrenog kursa po kojem se nacionalna novana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) boansko pismo"; pismo kojim se slui vie indijskih jezika, meu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tenost. devastacija (nlat. devastatio) pustoenje, opustoavanje, unitavanje, razaranje; opustoenje, opustoenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh duina preena jednim obrtom podnoni-ka toka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) graevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) liavanje ina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., c. devisa) lozinka, geslo, naelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdunih laa.

devijacija

191

degresija

devijacija (vlat. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca; skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. devirginacija (lat. devirginare) oduzimanje (ili: liavanje) devianstva (ili: nevinosti); deflorisanje. devirginirati (lat. devirginare) razdevii-ti, liiti devianstva (ili: nevinosti); deflorisa ti. Devisov kup takmienje u tenisu ekipa svih drava; borbu reava pet takmienja: etiri pojedinana (slngl) i jedno udvoje (dubl, dabl). Osniva Amerikanac Dvajt Devis, 1900. god. devitalizacija (lat. de, vita ivot) liavanje ivota, umrtvljivanje; devitalizacija zuba med. umrtvljivanje i vaenje sri zuba (pomou lokalne anestezije). devitrifikacija (lat. de, vitrum staklo, facere initi) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devitrificirati (lat. de, vitrum, facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno, porculanu slino telo (Reomirov porculan). devits (eng. davits) mor. elezne dizalice za izvlaenje kotve; pokretne dizalice o kojima vise amci za spasavanje na brodu. devolvirati (lat. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred vii forum; preneti neto na koga drugog, naroito: ostaviti u nasledstvo. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa niega suda iznosi pred vii sud. devolucija (lat. devolutio svaljivanje) prav. ostavljanje u nasledstvo nekog nasleenog prava ili imanja. devoluciono pravo (lat. jus devolutionis) pravo prenoenja nasledstva po kojem, ako umre jedan suprunik, celokupne imanje pripada deci, a drugi suprunik ima samo pravo doivotnog uivanja toga imanja. devomirati (lat. devomere) med. bljuvati, izbljuvati, povratiti, izbaciti. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. v. devonski period. devonski period geol. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo, vulkanski rad bio veoma snaan, a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije; formacija koja se obrazovala izmeu silurskei kar-boniferske, karbonske. devoracija (lat. devoratio) gutanje, deranje, prodiranje. devotan (lat. devovere, devotus) bogu posveen ili odan, poboan, smiren; pun potovanja, skruen, ponizan; prezrivo: pritvorio poboan, licemeran, pokoran, puzaviav, ponizan.

devotizam (lat. devovere) v. devocija. devocija (lat. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posveivanje, rtvovanje ivota, u znak pokajanja, podzemnim bogovima; danas: pobonost, smirenost, skrue-nost; veliko potovanje, potpuna odanost; licemerstvo, pritvorna pobonost; puza-vost, poniznost (devotizam). degairan (fr. degage) slobodan, neusiljen, otvoren, okretan. degairati (fr. degager) osloboditi, izvui iz neprilike, razreiti, reiti; otpustiti iz vojske; u stanu napraviti tajni izlaz; ma. osloboditi ma od protivniko-vog maa; sp. izbaci(vati) loptu u polje, u igru (obino o golmanu). degaman (fr. degagement) sloboda, lakoa, spretnost, neusiljenost; osloboenje od neke obaveze; sporedan tajni izlaz; ma. osloboenje maa od protivnikovog maa. degarnirati (fr. degarnir) ogoliti, skinuti ukras s neega, odvojiti; degarnirati tvravu voj. izvui ratnu opremu i vojnike iz tvrave. degenek (tur. degnek) batina, udarac batinom po tabanima. degeneracija (nlat. degeneratio) izroavanje, izmetanje, izopaavanje; izroenje, izroenost, izopaenje, izopaenost; opadanje, propadanje, kvarenje. degenerisan (lat. degenerare) izroen, izmet-nut, izopaen; pogoran, koji se nalazi u stanju opadanja. degenerisati (lat. degenerare) izroditi se, izroavati se, izmetnu se, izmeta se, izopaiti se, izopaavati se; opadati, propadati, pogoravati se. degluticija (nlat. deglutitio) gutanje, deranje. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle); privrenost de Golu. degomirati (fr. degommer) osloboditi od lepljive materije; skinuti gumu sa neega; gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti; degumirati. degoriran (fr. degorger) sa duboko isee-nim haljinama. degorirati (fr. degorger) oistiti od mulja, proisti. degradacija (nlat. degradatio) ponienje, vraanje sa vieg poloaja na nii po kazni (naroito u vojsci i kod sveten-stva); liavanje ina i zvanja; svoenje na nie stanje razvoja; fiz. svoenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). degradiran (nlat. degradare) zapostavljen, lien ina i zvanja, potcenjen. degradirati (nlat. degradare, fr. degrader) zapostaviti, liiti nekog ina i zvanja; uniziti, potceniti. degrasirati v. degresirati. degresija (lat. degredior) v. digresija.

degresirati

192

dezapoantirati

degresirati (fr. degraisser) oistiti od masti, masnih mrlja (vunu); kuv. skinuti penu, openiti; detrasirati. degrosirati (fr. degrossir) doterati, ugladi-ti, utanjiti (srebro, elik). degu (fr. degout) odvratnost, gaenje, gnuanje; nemanje volje za jelo, nevoljenje izvesnih jela; nezadovoljstvo, neraspoloenje. degumirati v. degomirati. degustator (lat.) lice koje proba pia. degustacija (nlat. degustatio) kuanje, probanje; degustacija vina odreivanje ukusa, mirisa, boje i izgleda vina pomou ula ukusa, mirisa i vida. degustirati (lat. degustare) okusiti, okuati, oprobati; samo povrno dodirnuti, npr. jelo. degutirati (fr. degouter) l. ogaditi (nekome neto), odvratiti nekoga od neega, pokvariti nekome volju za neto; 2. (fr. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). Dedal (gr. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja, vet vajar i neimar, graditelj lavirinta na Kritu; otac Ikarov, sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sainjenim od voska i perja. dedaleum (gr. Daidalos) fil. ivi toak", zootrop, jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. dedalski (gr. daidaleos) umetniki, lepo izra en, aren, kitnjast. dedekoracija (nlat. dedecoratio) sramoenje, beaenje, kaljanje. dedignacija (lat. dedignatio) preziranje, potcenjivanje, nipodatavanje. dedikator (lat. dedicare posvetiti, nlat. dedicator) zaveta, posvetilac. dedikacija (lat. dedicatio) posveta, posveivanje; poklanjanje, zavetavanje. dedirati (lat. dare dati, dedi) trg. uneti neto u knjige kao plaeno, brisati neki dug; deditirati. dedit (lat. dedit, dare dati) trg. dao je, platio je, izmirio je. deditirati (lat. dare) trg. v. dedirati. dedicija (lat. deditio) predaja, kapitulacija. dedicirati (lat. dedicare) posvetiti, po-sveivati; pokloniti (npr. nekome neku knjigu) zavetati, nameniti. dedomairati (fr. dedommager) obeteti-ti, obeteivati, naknaditi tetu, dati ottetu. dedublirati (fr. dedoubler) voj. jedan odred vojske smanjiti na pola. dedukovati (lat. deducere) v. deducirati. deduktivna metoda v. dedukcija. deduktivnost (lat. deductivus) log. kakvoa postojanja kao deduktivan. deduktis deducendis (lat. deductis deducen-dis) po odbitku onoga to treba da se odbije; poto se dokae ono to treba dokazati.

deduktis impenzis (lat. deductis impensis) po odbitku trokova. dedukcija (lat. deductio) log. izvoenje, zakljuivanje iz optega o posebnom, metod miljenja kod koga se od opteg zakona dolazi do posebnih; trg. odbijanje od neke sume. deduplovanje (fr. dedoublement) psih. udvajanje, udvostruavanje svoga bia, tako da jedan deo posmatra rad drugog dela; sposobnost da se ovek odvoji od svojih ose anja, pa da ih posmatra i analizira. deducirati (lat. deducere) izvesti, izvoditi, zakljuiti (ili: zakljuivati) iz optega o posebnom; pokazati, dokazati, izloiti, objasniti; pravni dokaz izvesti iz drugih, ve dokazanih injenica. ded hit (eng. dead heat) sl. ,,mrtva trka", tj. nereene trka, kad oba konja stignu na metu istovremeno. deetatizacija (fr.) slabljenje uloge drave; izdvajanje i prenos odreenih funkcija sa klasine dravnih organa na drutvene u socijalistiki! zemljama; supr. etati-zacija. deurati (fr. de jour) biti na slubi, vriti slubu (naro ito za oficire, lekare itd.). deurni (fr. de jour) koji je na slubi, koji vri slubu; v. deurati. dez- (fr. des-) predmetak u sloenicama koji oznaava neko unitavanje, iskorenji-vanje, otklanjanje, spreavanje (npr. dezin-sekcija, dezodoracija). dezabije (fr. deshabille) nona haljina, domaa haljina, naroito seneka; an dezabije (fr. en deshabille) u -domaoj, kunoj haljini. dezavantairati (fr. desavantager) otetiti, zakinuti, zakidati, okrnjiti. dezavuirati (fr. desavouer) poricati, porei, odricati, odrei, ne priznavati, osporavati neto, ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. dezavuisanje (fr. desavouer) odricanje, poricanje, nepriznavanje, opozivanje. dezavuisati v. dezavuirati. dezakordirati (fr. desaccorder) izazvati neslogu, zavaditi, uneti razdor; muz. pokvariti skladnost; poremetiti zglaenost. dezanbalaa (fr. desemballage) trg. ispaki-vanje, raspakivanje. dezanbalirati (fr. desemballer) ispakovati, raspakovati (npr. robu). dezaneksija (fr. des-, lat. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena, 1919). dezanektirati (fr. des-, lat. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju, odrei se aneksije, dezapoantirati (fr. desappointer) liiti nekoga koristi koja se osnivala na neemu utvrenom i sigurnom; naroito: oduzeti nekome zasluenu nagradu, platu; brisati

dezapropri]aci]a

193

dezorganizovati

vojnika iz spiska; prevariti u sigurnom oekivanju ili nadi; smesti, pomesti, zbuniti, razo arati. dezaproprijacija (fr. desappropriation) otuivanje sopstvenosti, svojine; odricanje (ili: naputanje) svojine. dezarmiranje (fr. desarmer) razoruavanje, rasputanje vojske, smanjivanje stalnog kadra. dezarmirati (fr. desarmer) razoruati; raspustiti vojsku; smanjiti stalni kadar; poloiti oruje. dezasortirati (fr. desassortir) razdvojiti, rastaviti ono to treba da bude zajedno, raspariti, razdruiti, napraviti nered, zbrku. dezafekdija (fr. desaffection) nenaklonost, nemilost; gubl>enje ljubavi. dezekipirati (fr. desequiper) raspremiti brod. dezen v. desen. dezertan (lat. desertus) nenastanjen, nenaseljen; pust, opusteo. dezerter (fr. deserteur) begunac iz vojske, vojni begunac; prebeglica. dezertirati (fr. deserter) napustiti vojsku, pobe i iz vojske, ispod zastave. dezertor maliciozus (lat. desertor malitio-sus) prav. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu, naro ito enu. dezercija (lat. desertio) voj. naputanje vojske, bekstvo ispod zastave; prav. propu-tanje da se u ini neka pravna radnja, npr. proputanje zakonskog roka za podnoenje priziva viem sudu (desertio ap-pellationis). dezinsekcija (fr. des-, lat. insectum buba, kukac) unitavanje (ili: taman-< nje) kodljivih insekata (naro ito po ku ama i stanovima). dezintegrator (fr. des-, lat. integrare uspostaviti, obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih neili astih materija, sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. dezintegracija (fr. des-, lat. integratio uspostava, obnova) unitavanje veze, naruavanje neke celine; dezintegracija a toma fkz. razbijanje atoma; up. dezorganiza-cija. dezinteresiran (fr. desinteresse) nekoristoljubiv, nesebian; nepristrastan, iskren, prostoduan. dezinfektor (fr. des-, lat. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i i enje od zaraznih klica i materija; lice koje taj posao vri. dezinfekcija (fr. des-, lat. inficere) ienje vazduha (ili: tela, odela, stana i dr.) od zaraznih isparavanja i materija, utamanjivanje zaraznih klica, otkui-vanje. dezinficirati (fr. des-, lat. inficere) osloboditi (ili: o istiti) od zaraznih klica i materija, npr. stan, odelo, vazduh, ruke itd., otkuiti, otkuivati.

dezinflacija (fr. des, lat. inflatio nadimanje) fin. smanjivanje koliine novca u opticaju u cilju spreavanja skakanja cena robi (to biva kad je na tritu vie novca nego robe, tj. kad novac trai robu, a ne roba novac); up. deflacija, inflaci-ja, reflacija. dezinformacija (fr. des-, lat. informatio objanjenje) zlonamerno pogreno i lano obavetavanje ili obavetenje. dezinjolni barut (fr. designolles) voj. meavina sumporne i pikrinske kiseline, koju su Francuzi upotrebljavali naro ito za punjenje torpeda. dozmalgija (gr . desmos veza, ila, algos bol) med. bol u ilama zglobova. dezmitis (gr. desmos) med. zapaljenje zglob-nih sila. dezmografija (gr. desmos, grapho) zool. opisivanje ila i spletove. dezmologija (gr. desmos, logfa) nauka o spletovima, ilama, vezama itd.; sindezmologija. dezmopatija (gr. desmos, pathem patiti, pretrpeti) ned. bol ila i spletove. dezmopatologija (gr. desmos, pathos patnja, bol, logia) med. nauka o bolestima ila i spletena. dezmotomija (gr. desmos ila, tome seenje) med. razdvajanje, seenje ila i spletove. dezodoransi (fr. des-, odeur miris, lat. odoratio mirisanje) sredstva pomo u kojih se odstranjuje neprijatan miris. dezodorizacija (fr. des-, odeur, lat. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa neemu; hig. v. dezodorizirati. dezodorizirati (fr. des-, odeur) uiniti da neto izgubi miris; hig. uguivati neprijatne i kodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i biolokih procesa. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. dezoksidacija (fr. des-, gr . oxys otar, ljut) hen. osloboavanje od kiseonika, izvla enje (ili: izdvajanje) kiseonika. dezoksidirati (fr. des-, gr. oxys) hem. osloboditi od kiseonika, reducirati. dezolantan (fr. desolant) vrlo tuan, vrlo alostan, neutean; nesnosan, dosadan. dezolatan (fr. desoler) opustoen, vrlo bedan, jadan, u rastrojstvu. dezopstruktiva (fr. des-, lat. obstruere zapuiti, obstructum) pl. med. sredstva protiv zatvora, r ave stolice. dezorganizacija (fr. desorganisation) poremeaj ili unitavanje ive, organske veze me u sastavili delovima, npr. u ovejem telu; rastrojavanje; rasulo, rastroj-stvo, nered; potpun preobraaj i poreme aj ulnih organa kod nekog oveka usled tzv. magnetiziranja. dezorganizirati (fr. desorganiser) rastroji-ti, rastrojavati, rasturiti, raskinuti, dovesti u nered, uneti rasulo. dezorganizovati v. dezorganizirati.

13 Leksikon

dezorijentacija

194

dekametar

dezorijentacija (fr. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaenja i opredeljivanja u prostoru, u nekom mestu, u nekoj prilici, u izvesnim prilikama; zavoenje sa pravog puta, zbunjivanje, pometnja. dezorijentiran (fr. desorienter) koji ne moe da se sna e i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru, u nekom mestu; zaveden s pravoga puta, izveden na pogrean put, smeten, zbunjen, pometen, bez orijentacije. dezorijentirati (fr. desorienter) smesti u snalaenju u prostoru, pomesti u nekoj prilici; pomesti, navesti na pogrean put, zabuniti. dezorijentisan v. dezorijentiran. dezorijentisati v. dezorijentirati. dei gracija (lat. dei gratia) po milosti bojoj (uobi ajena formula u vladala -kim poveljama, titulama itd., u upotrebi od Karla Velikog). deizam (lat. deus bog) fil. miljenje koje doputa da je bog prauzrok i tvorac sveta, ali ne priznaje nikakva uda niti kakav boji uticaj na tok sveta, naroito ne priznaje neko boansko otkrivenje. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HU veka; glavni predstavnici: Volter, Ruso, Lesing, Mendelson i dr.; dejizam; up. teizam. deiktian (gr. deiktikos) koji se osniva na primerima, na dokazima. deinoza (gr. deinos straan) ret. preteri-vanje, preuveli avanje. deinoterij(um) (gr. deinos, therion divlja ivotinja, zver) zool. orijaka pretpotop-na ivotinja, sisar, naena u okamenotin-skim ostacima. deintegrirati (lat. deintegrare) oduzeti od celine, smanjiti, suziti. deist(a) (lat. deus) fil. pristalica deizma; up. tekst. deitet (nlat. deitas) boanstvo. deifikacija (nlat. deificatio) oboavanje, odavanje boanske poasti. deificirati (lat. deus, facere uiniti) oboavati, ukazivati ast kao bogu, ceniti vie svega. dejektorij(um) (nlat. deiectorium) med. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. dejekpija (lat. deiectio) prav. oterivanje; udaljivanje s poloaja ili poseda; med. ispranjavanje stolice; izmet, izdvajanje, luenje. dejizam (lat. deus) fil. v. deizam. de jure (lat. de jure) po pravu, s pravnog gledita; up. de fakto. deka (nem. Deke) l. pokriva , pokrov, ebe; guber. deka (gr. deka deset) 2. deset; mera od deset grama; u Meunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta ve eg (dekalitar 10 1, dekametar 10 m i dr.); skr. da.

dekabristi (rus. dekabrist) mladi ruski plemii oficiri koji su, 26. decembra 1825, podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. dekaginian (gr. deka, gyne ena) sa deset ena; bog. cvetovi sa deset stubi a ili usta plodnice. dekagon (gr. deka, gonia ugao) geom. desetougaonik, telo od deset uglova, strana. dekagram (gr. deka, gramma) teina (ili: teg) od 10 grama. dekada (gr. dekas, dekados desetina) desetorica; broj deset; deset komada; period od deset godina; zbirka ili delo od deset knjiga, npr. Livijeva Rimska istorija"; u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi, du odi itd. do dekadi); mat lecimalni sistem. dekadent (nem., fr.) pristalica dekadencije. dekadencije (lat. de-cadere opadati, ital. decadenza) opadanje, propadanje, raspad, pogoravanje, propast; opti izraz za razne fenomene drutveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-u gubljenjem vitalnih i stvarala kih energija, ili bivaju zahvaeni dezinte-griuim procesima koji su praeni sla-bljenjem moi postojeih sistema vrednosti. dekadika (gr. dekas, dekados desetina) mat. decimalni sistem; v. pod decimalan. dekadni sistem mat. desetni sistem, brojni sistem koji ima za osnovu broj 10; v. pod decimalan. dekaed;-;. 'gr . deka, hedra, sedalo, osnova) geom. poliedar sa deset povrina. dekalvacija (nlat. decalvatio) o elavljava-nje, oelavljenje, jedna od sramnih kazni u srednjem veku, koja se sastojala u tome to je osu enik bio o elavljen. dekalirati (ital. de-calare) trg. izgubiti u teini usled suenja, curenja itd. dekalitar (gr. deka, litra) mera od 10 litara. dekalkirati (fr. decalquer) prenositi otiske, npr. sa bakra ili kamena na drvo itd.; preneti crte na providnu hartiju. dekalkomanija (lat. de-calcare ugaziti, tucati, gr. mania pomama, strast) vetina da se slike u bojama, tampane na naro itoj hartiji koja je prevu ena jednim lako rastvorljivim slojem, ovlaavanjem zadnje strane prenose na drvo, staklo, metal, porculan, kou, lim i dr.; v. metahroma-tipija. dekalo (ital. decalo) trg. gubitak u teini neke robe usled suenja, curenja itd. dekalog (gr. dekalogos) deset bojih zapovesti. Dekameron (ital. Decamerone, gr. deka, hemera dan) deset dana, istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. pesnika Boka a). dekametar (gr. deka, metron) mera za duinu od 10 metara.

dekan

195

deklinatoran

dekan (lat. decanus) l. u rimskom logoru: stareina atora u kojem je bilo 10 vojnika; 2. danas: stareina jednog fakulteta na univerzitetu; predsednik fa-kultetskog saveta; 3. vie sveteno lice, odmah posle biskupa, u rimokatoli koj i protestantskoj crkvi; 4. u Italiji: najstariji sluga u kui nekog kneza, kardinala itd. dekanat (nlat. decanatus) dekanstvo, zvanje i poloaj dekana; mesto slubovanja dekana. dekandrija (gr. deka, aner ovek, mu) bat. hermafroditne biljke sa deset slobodnih pranikovih koni a, u Lineovom sistemu deseta klasa. dekanski jezici (ind. Dekham) v. dravidski jezici. dekantacija (fr. decantation) hem. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tenosti od taloga. dekantirati (lat. decantare, fr. decanter) hem. otoiti, ocediti, neku tenost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu; razbi-striti. dekapirati (fr. decaper) povrinu metala zagrevanjem, kuvanjem u sodi, luenjem i ribanjem oistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. dekapitacija (fr. decapitation) odsecanje glave; obezglavljenje. dekapitirati (lat. caput glava, fr. deca-piter) odse i glavu, obezglaviti. dekapod (gr. deka, piis stopa) mera za duinu od deset stopa. dekapsulacija (lat. de-, capsula) med. operativne skidanje kapsule (povrinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. dekar (gr. deka, lat. agea povrina) mera za zemljite od deset ara. dekarbirirati (fr. decarburer) v. dekarbonizirati. dekarbonizirati (lat. carbo) osloboditi (ili: osloboava) od ugljena ili ugljene kiseline; dekarbirirati. dekartirati (lat. de-charta, fr. carte) pot. utvrivati sadrinu poiljki na osnovu karata. dekaster (fr. decastere) deset kubnih metara, deset etera. dekastilon (gr. deka, stylos) apx. graevina na deset stubova ili svodova. dekastih (gr. deka, stichos) lit. strofa od deset stihova. dekatirati (fr. decatir) obraditi sukno pomou vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i spre ilo docnije skupljanje. dekatisaa (fr. decatissage) postupak pri dekatiranju, pronaen 1822. u Parizu; up. dekatirati. deklamando (ital. declamando) muz. veoma izrazito, sa puno izraaja.

deklamator (lat. declamator) umetnik u govorenju (stihova), majstor u izlaganju: viso-koparni besednik; knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deklamatorij(um) (nlat. declamatorium) vebanje u deklamovanju; knjiga koja sadri pesme za deklamovanje. deklamatorika (lat. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju, itanju, ili o vetini lepog bese enja. deklamatorski (lat. declamare) besedniki, reito; to odgovara deklamatorskoj vetini; visokoparno. deklamacija (lat. declamatio) vetina usme-nog izlaganja, govorenje sa puno izrazitosti, umetniko govorenje neke pesme; vebanje u govoru u koli; preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedni kom tonu. deklamira (lat. declamare) umetniki i sa puno izraaja govoriti neku pesmu: govoriti besedni kim tonom; besedni kim i odvie vatrenim tonom govoriti o bezna ajnim stvarima. deklamovati v. deklamirati. deklarativan (nlat. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objanjavanja), objavni, izjavni, iskazni; deklara-tivna ili iskazna reenica zavisna reenica kojom se kazuje ta se izri e glago-lom glavne reenice, npr.: Mislim da e poslati. deklaracija (lat. declaratio) objava, izjava, izjanjenje; izlaganje, npr. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlaenih; objavljivane, npr. veridbe; trg. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija);>izjava o sadrini potanskih paketa (potanska deklaracija); lino prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. deklaren ov rajts (eng. declaration of rights) izlaganje prava, objava engleskog parlamenta 1689. o osnovnim na elima engleskog ustava. deklarirati (lat. declarare) objaviti, objavljivati; izjaviti, izjavljivati, izraziti se, obznaniti svoju odluku; trg. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. deklasirati (lat. de-classis, fr. declasser) brisati (ili: izbrisati, iskljuite) iz jednog drutvenog stalea, reda, razreda, klase; udaljiti, odstraniti; poniziti. deklinabilan (nlat. declinabilis) gram. prome-nljiv (po padeima); skretl>iv, sposoban za skretanje, odstupanje. deklinabilitet (lat. declinabilitas) gran. promenljivost; skretljivost, sposobnost skretanja, odstupanja. deklinator (lat. declinare okretati) fiz. v. deklina torijum. deklinatoran (lat. declinare) koji odstupa, skre e, odbija; koji osporava.

deklinatorij(um)

196

dekorisati

deklinatorij(um) (lat. declinare) fiz. sprava za merenje magnetne deklinacije. deklinacija (lat. declinatio) gram. imenska (lli: padena) promena; fiz. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta; astr. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara, ekvatora; med. ia-enje; takoe: opadanje, poputanje neke bolesti. deklinirati (lat. declinare okretati) gram. menjati po padeima (imenice, prideve, zamenice i brojeve); skretati, savijati, odstupati; prav. ne priznavati, odbijati. deklinograf (lat. declinare, gr. grapho piem) astr. instrumenat za automatske beleenje deklinacije zvezda konani-nim mikrometrom. deklinometar (lat. declinare, gr. metron mera) fiz. instrumenat za merenje magnetne deklinacije; astr. instrumenat za posmatranje i beleenje deklinacije. delovati (nem. decken) pokriti, prekriti, poklopiti, zastrti; trg. pokriti, izmiriti dugove; postaviti sto. dekokt (lat. decoquere) fark. odvarak, ukuvak, ukuvan sok od trava (slui kao napitak za leenje). dekokt-infuzum fark. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekoktor (lat. decoctor) onaj koji prekuvava, ukuvava; prav. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim otetilo svoje poverioce; rasipnik. dekoktor bonorum (lat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. dekoktor dolozus (lat. decoctor dolosus) prav. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. dekokcija (lat. decoctio) iskuvavanje, ukuvavanje, prokuvavanje. dekolaa (fr. decollage odlepljivanje) avkj. zavravanje uzletanja aviona, odvajanje aviona od zemlje, polet, uzletanje, poletanje, polazak aviona. dekolacija (lat. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. dekolirati (lat. decollare) odsei (ili: odrubiti) glavu; hem. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom icom. dekolonizacija (lat. de, colonisatio) oslobaanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. dekoloracija (lat. decoloratio) obezbojenje, gubljenje boje, poputanje u boji, bleenje; obezbojenje, oduzimanje boje; fig. bezbojnost. dekolorimetar (lat. decolorare obezbojiti, gr. metron mera) aparat za odreivanje sposobnosti gubl>enja boje, obezbojenja izvesnih tvari. dekoloriran (lat. decoloratus) obezbojen, koji je izgubio boju, izbledeo; kome je oduzeta boja; fig. koji je izgubio dra.

dekolorirati (lat. decolorare) obezbojiti se, izgubiti boju, izbledeti, oslabeti u boji; obezbojiti, oduzeti boju; fig. izgubiti dra. dekolte (fr. decolleter) izrez na haljinama, naroito enskim, tako da se vide grudi, ramena, vrat; obnaenost. dekoltiran (fr. decollete) sa izrezom na haljini; obnaen, nag; v. dekolte. dekoltirati (nem. dekoltieren) obnaiti, razgolititi vrat i grudi. dekoltovati (fr. decolleter) obnaiti vrat. dekombinirati (nlat. de-combinare) rastaviti, odvojiti; up. kombinirati. dekompozitum (lat. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke, sastavne delove; med. lek koji je sastavljen iz vie raznih lekova; gran. re sastavljena od vie rei. dekompozicija (lat. decompositio) rastavljanje (ili: rainjanje, rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke, sastavne delove, ralanjavanje; raspadanje; truljenje. dekomponirati (lat.) rastaviti, rainiti, rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. dekomponovati v. dekomponirati. dekont (fr. decompte) trg. otpis, odbitak od duga ili rauna; uzajamni, kontrolni raun; ostatak, kusur. dekontirati (fr. decompter) trg. odbiti od duga ili ;>auna, otpisati. dekor (lat. decor, fr. decor) ukras, ures, lepota, ukras u boji; kienje, naroito u keramici; poz. sve dekoracije jedne pozornice. dekorater (fr. decorateur) onaj koji ukraava ili boji sobe, radnje i dr., naroito koji ukraava draperijama, umetniki izraenim nametajem itd.; pozorini slikar. dekorativni (lat. decorativus) ukrasan, ure-san, koji krasi, koji resi, koji slui za ukraavanje; ukrasni, uresni, koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa); ark. koji slui samo za ukras (suprotno konstruktivan); slik. koji tei samo za spoljnim dejstvom boja, bez udubljivanja u formu i znaaj. dekoracije (nlat. decoratio) ukraavanje nekog predmeta, kienje neke prostorije (veanje ilima ili goblena po zidovima, nametanje stilski izraenog nameataja itd.); poz. nametanje pozornice pomou kulisa, pozadine i dr.; ukras, ures; orden, odlije, poasni znak. dekorirati (nem. dekorieren) 1. ukrasi, ukraavati; 2. odlikovati ordenom. dekorisanje v. dekoracija. dekorisati (lat. decorare) ukrasiti, ukraavati, uresiti, ureavati, nakititi, ulepati; odlikovati ordenom; biti de-korisan dobiti orden, imati na sebi orden.

dekort

197

delegant

dekort (lat. de-curtus, ital. de-corto) trg. odbitak od rauna za neku robu, naroito zbog slabe mere ili rave kakvoe; uobiajeni odbitak zbog toga to se odmah plaa u gotovom. dekreditirati (fr. decrediter) liiti poverenja, potkopati (ili: ubiti) nekome kredit, poverenje, ugled, ast. dekrement (ital. decrementum) smanjitak, opadak, iznos izgubljen postugim smanjivanjem, opadanjem; mat. mala veliina za koju se promenljive smanji; supr. inkrement. dekrepitacija (ital. decrepitatio) hen. pr-skanje kristala, usled zagrevanje, koji imaju u sebi mehaniki zatvorenu vodu, npr. kuhinjske so; praskanje, prtanje, puckaranje. dekret (lat. decernere, decretum) odluka, reenje, naredba vlasti, svaka via naredba uopte. dekretali (lat. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka; naroito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje, kao panonski zakonik, predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juri canonici). dekretirati (lat. decretare) odluiti, reiti, zakljuiti; narediti, odrediti, izdati naredbu. dekretisti (lat. decrescere) pl. u srednjem veku: uitelji i pisci kanonskog prava, za razliku od legista, uitelja i pisaca rimskog prava. dekre goran (lat. decretorius) odluujui, reavajui; dekretorandan(<Iez decretorius) bio je, u Vestfalskom miru, 1. januar 1624. za sekularizacije, koje su toga dana ve stupile na snagu. dekreendo (ital. decrescendo) muz. postepeno tie, sve slabije; mesto koje se tako svira. deksiografija (gr. deksios desni, grapho) pisanje s leve strane na desnu. deksiografski (gr. deksios, grapho) pisano sleva nadesno. deksiokardija (gr. deksios, kardia srce) med. neprirodna pojava u gradnji ovejeg tela kada srce, mesto na levoj, stoji na desnoj strani. dekstralan (lat. dextralis) desni, koji je s desne strane. dekstrin (lat. dexter desni) hem. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160; rastvara se u vodi i tim se rastvorom moe lepiti kao gumom; up. dekstroza. dekstroza (lat. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno; hem. groani eer; glikoza;v. dekstrin. dekubitus (nlat. decubitus) med. leanje, nain (ili: poloaj) leanja; razranavljenje leanjem (ili: od leanja), projed od leanje; taloenje sokova na nekom mestu.

dekuver (fr. decouvert) otkriven, neza-tien, bez pokria; a dekuver (fr. e decouvert) berz. prodavati robu koje nema; kredit a dekuver kredit bez pokria koji bankar daje izdavaocu menice; im. deficit, manjek, nemvnje; berz. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je be potrebna radi pokria. dekujus (lat. de cujus od koga) prav. lice posle ije smrti ostaje naslee. dekurairati (fr. decourager) obeshrabriti, obeshrabljiveti, upleiti, poplei-ti, ubiti nekome hrabrost ili volju za neto. dekurzus (lat. decurrere, decursus) tok, npr. neke bolesti; opadanje bolesti. dekurija (lat. decuria) klese, odeljak, odeljenje od deset lanova, desetina (u vojsci starih Rimljana). dekurion (lat. decurio) stareina nad deset ljudi, desetar, vodnik (u vojsci starih Rimljana). dekurt (fr. de-court) trg. v. dekort. dekurtirati (fr. decourter) trg. odbiti, smanjiti, skratiti; smanjiti raun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rave kakvoe robe. dekusorij(um) (lat. decutere, nlat. decussorium) med. aparat za pritiskivanje modane opne pri buenju lobanje. delabijalizacija (lat. de-, labium usna) lingv. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. delakrimacija (lat. de, lacrima suza) med. suenje, suze u oima. delaktacija (lat. de, lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). delat (let. deletus) prav. optuenik. dela gor (let. delator) dostavlja, potkaziva, potajni tuilac. delatoran (lat. deferre, delatum) potkaziva-ki, dostavljeki, izdejniki; klevet-niki. delatura (klet. delature) potkazivanje, dostavljanje, klevetanje, ocrnjivanje. delacija (lat. delatio) dostavljanje, potkazivanje; prav. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. delacio juramenti (let. delatio iuramenti) prav. nametanje zakletve. delacio hereditatis (lat. deletio hereditetis) prav. prelaenje u nasledstvo imanja usled neije smrti ili po poslednjoj volji; sud-sko prenoenje nasledstva na najblieg srodnika. dele (lat. delere unititi, dele) brii, izbacuj! deleatur (lat. deleatur) neke se brie, da se izbaci (slovo ili rei, naro ito u korekturi). delegant (lat. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. dunik koji svome zaj-modavcu ustupa potraivanje preko duga kod neke tree osobe.

delegat

198

delirijum tremens delija (tur. deli, junak) 1. turski konjanik; 2. junak. delikanlija (tur. delikanh) mlad momak, mladi plahe krvi. delikatamente (ital. delicatamente) uz. v. delikato. delikatan (lat. delicatus) nean, ljubak, mio; fin, lep, ukusan; veoma obazriv, paljiv, osetljiv; koji treba paljivo raditi; tugaljiv, kakljiv, teak, neprijatan (npr. poloaj, stvar). delikatese (fr. delicatesse) kao etika osobina: nenost, osetljivost, obazrivost, paljivost; u umetnosti: prefinjen ukus, smisao za lepo, kitnjastost; kao predmet za uivanje: poslastica, prisla ak, jelo prire eno naro ito lepo i ukusno. delikato (ital. delicato) muz. sa nenou, neno; delikatamente. delikvent (lat. delinquere) v. delinkvent. delikvescentan (lat. deliquescens) topljiv, rastopljiv. delikvescencija (nlat. deliquescentia) topljenje, utenjavanje; svojstvo postajanja te nim na vazduhu. delikvescirati (lat. deliquescere) topiti se (ili rastapati se, uteniti se, utenjavati se) upijanjem vlage iz vazduha; gubiti se, topiti se. delikvij(um) (lat. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu; per delik-vijum(lat. per deliquium) ili skraeno: r. d. med. rastvaranjem na vazduhu, da se na vazduhu rastvori; delikvijum animi (lat. deliquium animi) nesvestica. delikt (lat. delinquere, delictum) prav. istup protiv zakona, prestup, zlo in. delimitirati (lat. de, limes, limitis) granigranienje, omeavanje, ograniavanje, obeleavanje ili postavljanje granice. delimitirati (lat. Ae, limes, limitis) grani-iti, ograniiti, ome iti, ome avati, obeleavati ili postavljati granicu. delineavit (lat. delineavit) on je to crtao (na crteima i bakrorezima). delineacija (lat. delineatio) crtanje, nacrt, skica. delineirati (lat. delineare) crtati, skici-rati. delinkvent (lat. delinquere, delinquens) optueni, prestupnik, zlikovac; delinkventkinja prestupnica. delirant (lat. delirans) onaj koji bunca, trabunja, ludak, onaj koji boluje od delirijuma. deliracija (lat. deliratio) med. v. delirijum. delirij(um) (lat. delirium) med. ludilo, bunilo, buncanje usled bolesnih duhovnih predstava, koje dolazi kao posledica izvesne prenadraenosti mozga i modane opne; deliracija. delirijum tremens (lat. delirium tremens) med. pijaniko ludilo, dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pia, pojavljuje se sa

delegat (lat. delegatus) izaslanik, poslanik, predstavnik; lan delegacije. delegatar (nlat. delegatarius) trg. poverilac koji je upu en na neko tree lice radi traenja nekog duga. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. predstavlja ukupnost odnosa, naela i ustavnih ustanova kojima se omogu ava i obezbeuje radnim ljudima, samoupravne i politiki organizovanim, da putem dele-gata i delegacija u estvuju u odlu ivanju na svim nivoima, od osnovne organizacije udruenog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlu uje. delegacija (lat. delegatio) poslanstvo, izaslanstvo; prav. ustupanje potraivanja nekog duga ili nalog za pla anje jednog dunika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg; po Ustavu SFRJ od 1974. god. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i drutvenopolitikim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava, dunosti i odgovornosti i organizovanog u ea u vrenju funkcija skuptina drutveno--politikih zajednica. delegirati (lat. delegare) odrediti, poslati, izaslati; ovlastiti, opunomoiti; preneti na koga (pravo, dug itd.). delekcija (lat. deligere odabrati, izabrati, delectum) biranje, izbor. delenimenti (lat. delenimentum, delenire ublaiti) pl. med. sredstva za ublaavanje (ili: uminjavanje, umirivanje); laskave re i, maenja. deleterij(um) (gr. deleomai unitavam, deleterion otrov) med. materija koja truje i unitava ivot, otrovna materija. deli (tur. deli) lud, mahnit; hrabar, smeo, sran; im. delija. delibal (tur.) otrovni ili opojni med koji p ele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delibacija (lat. delibatio) smanjivanje, prikraivanje; prav. delibacio hereditatis (lat. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delibaa (tur. delibasi) stareina delija. deliberativan (lat. deliberativus) koji savetuje, reavaju i, ve aju i. deliberato (ital. deliberato) muz. odluno. deliberacija (lat. deliberatio) savetovanje, premiljanje, razmiljanje, dogovaranje. delivrans (fr. delivrance) osloboenje; trg. isporuka, predaja, izdavanje. delivrezon (fr. delivraison) trg. isporui-vanje, predaja, izdavanje robe. delivrirati (fr. delivrer) osloboditi, izbaviti; trg. isporuiti, poslati, predati, izdati robu. deligatura (lat. deligatura) med. zavoj; zavijanje, previjanje rane. deligacija (lat. deligatio) med. zavijanje rane, previjanje.

delirirati

199

demsncija

nemirom i drhtanjem udova, zavrava se obino smru. delirirati (lat. delirare) buncati, trabunja-ti, biti lud, besneti, zanositi se. delitescencija (lat. delitescere) med. iznenadno gubljenje (ili: naglo iezavanje) bolesnih materija. deliciozan (nlat. deliciosus) divan, sladak, ukusan; mio, umilan, bajan. delkredere (ital. delcredere) trg. jemstvo posrednika (ili: agenta) da e roba koju je on prodao na kredit biti plaena u odre enom roku. delkredere-provizion trg. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo; v. delkredere. deloiranje (fr. delogement) izlazak, odlazak, pokret, npr. logora ili trupa; iste-rivanje sa nekog poloaja ili iz stana; potiskivanje neprijatelja, sa poloaja, deloman. deloirati (fr. deloger) izbaciti, isterati iz stana; voj. potisnuti neprijatelja sa njegovog poloaja; izi i, odseliti se. delta (gr . delta) l. etvrto slovo gr ke azbuke D , 5= D, d; 2. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke, u e reke oblika delte); 3. muzi ki instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. delta-zraci fiz. radioaktivni zraci, koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima, ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. delta-metal zlatu slina legura (56% bakar, 41% cink, 1% gvoe, 1% olovo, 1% mangan i neto fosfora) za okivanje brodova, brodske zavrtnje, mainske delove i oru a. deltoid (gr. delta, eidos oblik) kom. etvorougaonik simetrian u odnosu prema jednoj dijagonali, i sa dijagonalama koje se upravio seku. deltoidan (gr. deltoeiaes) u obliku delte, trougaon. deltoideus (gr. delta, eidos oblik) med. delti sli an mii gornjeg dela ruke. deluvij(um) (lat. de-, luere prati) geol. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viih brdskih poloaja i taloe na padinama i u podnoju.

bljava u prekornom smislu, kao zavodnik naroda, tj. kao onaj koji laskajui narodu dolazi do vlasti. demagogizam (gr. demos, agein) miljenje i nain rada jednog demagoga. demagogija (gr. demos, agein) voenje naroda; zapravo: zavoenje naroda; sistem i metodi kojima se slue demagozica bi doli do svog cilja, tj. vlasti. demagoki (gr. demos, agein) koji rovari, podbada, bukara; up. demagog. demaj (eng. demy) vrsta hartije maloga formata. demanti (fr. dementi) opovrgavanje, odricanje, poricanje, ispravljanje neke neisti-ne ili netanosti. demantovati (fr. dementir) opovrgnuti, porei, poricati, odrei, odricati, ispraviti neistinu ili netanost. demarkacija (fr. demarquer) ograniavanje, omeavanje, obeleavanje granine linije; mor. odreivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj puini. demarkaciona linija granina linija, naroito radi utvrivanja ranije spornih granica; med. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. demarkacione trupe pogranine trupe, graniari. demarkacioni kordon granini lanac. demarkirati (nem. Marke, fr. demarquer) ograniiti, obeleiti granicu, povui graninu liniju. demar (fr. demarche) korak, postupak; uiniti demar preduzeti potrebne mere, preduzeti korake, postupati po nekoj stvari. demaskirati (fr. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku); raskriti, otkriti, prikazati u pravoj boji, onako kako jest, razgoliti, razgoliavati, ra-skrinkati; voj. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izloiti njegovoj artiljerijskoj ili puanoj vatri. dembel (pere. tenbel, tur. tembel) lentina, neradnik.
dembelija (pere., tur. tembelhane) zemlja dembela.

delfijsko proroite v. Delfi. Delfi (gr. Delphoi) uveno proroite Apolonovo u Fokidi, na podnoju Par-nasa. delfin (lat. delphinus) morska ivotinja, slina kitu, kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici, morska svinja, pliskavica. delfis (gr. delphys) med. materica. demagog (gr. demos narod, agein voditi, demagogos) voa naroda; u staroj Grko j tako su zvali ljude koji su linim ugledom, reitou itd. vrili velik uticaj na narodne skuptine; danas se upotre-

dembelisati (pere.) provoditi vreme u neradu, lenstvovati. dome (gr. demati, tur. demet) naramak, snop. demeblirati (fr. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati, iznositi, izneti) nameta]. demegorija (gr. demegoria, demos narod, agoreyo govorim) javni govor, govor pred narodom, u narodnoj skuptini; fig. uti-canje na narod govorom. demek (tur. dernek) dakle, recimo, na primer; to bi se reklo . . . demembrirati (lat. demembrare) raskomadati, rasparati, izuditi, rastrgati, rastaviti na delove. demens (lat. demens) ludak, maloumnik. demencija (lat. dementia) med. ludilo; demen-cija paralitika (nlat. dementia paralyti-

demerzija

200

demokratija

sa) progresivna paraliza ludaka; demen-cija prekoks (lat. dementia praecox) mladalako ludilo, zajedniki naziv za duevne bolesti koje poinju za vreme ili odmah posle puberteta; demencija senilis (lat. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama, kao posledica starosti. demerzija (lat. demergere, demersio) potapanje, zagnjurivanje. demeritirati (fr. demeriter) skriviti, zgreiti, ogreiti se o neto. demeritni dom u katolikoj crkvi: zavod za popravku i kanjavanje svetenika koji uine kakvu krivicu. demefitizacija (lat. de, mephitis kuio isparenje) med. ienje od kodljivih isparavanja, od zaguljivog vazduha. demefitizirati (lat. de, mephitos, fr. demephitiser) provetriti, istiti, oistiti od kodljivih isparavanja. demekinja v. dimiskija. demibastion (fr. demi-bastillon) voj. malo utvrenje, poluutvrenja. demivolt (fr. demivolte) jax. poluoptok, ja-hanje u polukrugu. dimije v. dimije. demikoton (fr. demi-coton) jaka polupamu-na tkanina. demilitarizacija (lat. de-, militaris) voj. razoruanje, razoruavanje; rasputanje, smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu, nekoj oblasti ili dravi; uvoenje civilne mesto vojne uprave; supr. militariza-cija. domilitarizirati (lat. de-, militaris) voj. razoruati, razoruavati; naroito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti, ne drati) vojsku i poruiti vojne objekte u nekom mestu, nekoj oblasti ili dravi; uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave; supr. militarizirati. demilitarizovati v. demilitarizirati. demimond (fr. demimonde) polusvet, tj. samo po spoljanjem sjaju otmeno drutvo javnih ena, kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. Dime-Sina). demimontkinja (fr. demimondaine) dama iz polusveta, javna ena. deminutiv (lat. deminuere umanjivati) gram. v. diminutiv. deminucija (lat. deminutio) v. diminucija. demiparalela (fr. demi-parallele) voj. poluanac, polurov. demir (tur. demir)) gvoe, eljezo; demir-kapija gvozdena kapija. demireljef (fr. demirelief) poluispupen rad, polureljefni rad. demisija (lat. demissio) skruenost, utue-nost, klonulost; ostavka; up. dimisija. demisionar (fr. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara, imanja; slubenik u ostavci.

demisionirati (lat. dimittere, fr. demissi-onner) dati ostavku, zahvaliti se na slubu ili zvanje; otpustiti. demiskija v. dimiskija. demitur (fr. demitour) polukrug, poluobrt (nalevo ili nadesno). demiurg (gr. demiurgos) fil. tvorac (ili: neimar) sveta. Ovako naziva Platon boga, kao tvorca sveta. Gnostiari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta, za razliku od najvieg boga, i izjednaavali ga sa bogom Jevreja. demidon (eng. demi-john, fr. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino, sire itd. razne veliine (do 60 1), koja je u nekim zemljama utvrena. demo- (gr. demos narod) predmetak u sloenicama sa znaenjem: narod, narodni. demoazel (fr. demoiselle) gospoica; devojka. demobilizacija (fr. demobilisation) voj. razoruavanje vojske, vraanje vojske na mirnodopsko stanje. demobilizirati (fr. demobiliser) voj. razo-ruati, svesti vojsku na mirnodopsko stanje; demobilisati. demobilisan v. demobilizirati. demograf (gr. demos narod, grapho piem) po starosti i dostojanstvu; senatori u dananjoj Grkoj. demograf (gr. demos narod, grapho .piem) onaj koji se bavi demografijom. demografija (gr. demos, grapho) grana statistike koja prouava kretanje i razvoj stanovnitva. demodoksologija (gr. demos, doksa miljenje, logos re, govor) prouavanje javnog miljenja naroda. demodulator v. detektor. demokrat(a) (gr. demos, krateo moan sam, vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureenja drave i odnosa u zajed-nici uopte; ovek slobodoljubivih, irokih pogleda. demokratizam (gr. demos, krateo) v. demokratija; u obinom govoru slobodoljubivost. demokratizirati (gr. demos, krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobaaju sve ljude i daju im ravnopravnost, bez obzira na imovno stanje, poloaj, poreklo itd.; uiniti jednu stvar pristupanom sredstvima i shvatanjima irokih narodnih slojeva, npr. nauku. demokratizovati v. demokratizirati. demokratija (gr. demos, krateo vladam, kratos vladavina, vlast, demokratia) pojam koji obino oznaava vlast naroda. Graansko-formalistiko shvatanje tumai demokratiju kao reim formalne jedna-kosti i prava svakog graanina da uestvuje u odluivanju o javnim, dravnim poslovima; ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skuptina svih punopravnih graana) i po-srednu (skuptina predstavnika koje na-

demoliranje

201

demping
demonstrativno (lat. demonstrare) javno, otvoreno, oigledno, izrazito, ivo, slobodno; up. demonstracije. demonstrativum (lat. demonstrativum) gram. pokazna zamenica, npr. ovaj, onaj, taj i dr. demonstrator (lat. demonstrator) dokaziva, izlaga , onaj koji tuma i, prikaziva , objanjiva. demonstracije (lat. demonstratio) dokaz, dokazivanje, o igledno prikazivanje, naro ito eksperimentiranje u prirodnim naukama; javno ispoljavanje, pojedinaca ili gomile, svog raspoloenja; voj. akcija, prividan tobonji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu, ili da mu se odvrati panja od neke druge operacije. demonstrira (lat. demonstrare) pokazivati, dokazivati, izlagati, tumaiti; vidno ispoljavati raspoloenje. demontaa (fr. demontage) rastavljanje na sastavne delove, raspletanje: onesposo-bljenje za rad; up. demontirati. demontirati (fr. demonter) jednu mainu rastaviti na njene sastavne delove; voj. oboriti s konja, narediti da se sjae; uiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. neku tvravu ili bateriju razoriti zrnima); uutkati top, razoriti mu lafet ili ga na drugi nain otetiti; pokvariti neku spravu, most itd. demontirna baterija voj. baterija koja frontalnom vatrom unitava neprijateljske topove. demoralizacija (fr. demoralisation) kvarenje, pokvarenost morala (ili: naravi); razvratnost; gubljenje hrabrosti; malodunost; v. demoralizirati. demoralizirati (fr. demoraliser) napraviti razvratnim, liiti MOJ. ala, pokvariti, upropastiti nekoga, liiti nekoga oseanja sopstvene vrednosti; voj. liiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu, uterati joj strah. demoralizovati v. demoralizirati. demoralisati v. demoralizirati. demos (gr. demos) narod; u demokratskoj Atini: optina, odsek jedne file. Demosten (gr. Demosthenes) najslavniji starogrki besednik u Atini (384322); otuda: demostenska reitost izvanredna, ubedljiva i silna reitost. demotian (gr. demotikos) koji pripada narodu, narodni, naklonjen narodu. demofil (gr . demos narod, philos prijatelj) onaj koji voli narod, narodoljubac. demping (eng. to dump frljiti, preturiti; prodavati po niskoj ceni, izvoziti robu i prodavati je ispod cene kotanja ili ispod cene domaeg trita, dumping) trg. predavanje robe u inostranstvu ispod cene kotanja, obino u cilju konkurencije i osvajanja trita; predavanje robe, naro ito fabri kih proizvoda, po jevtinijoj

rod bira na dui ili krai period). Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga, pored razliko-vanja formalnih oblika, razlikuje demo-kratije po njihovom drutveno-istorij-skom i klasnom sadraju. Socijalisti ka demokratija zasnovana na drutveno] svojini i na ueu proizvoaa i graana u upravljanju privrednim i drutvenim poslovima, je kvalitativno nov oblik demo-kratije, koja podrutvl>ava i same politike oblike ubrzavajui proces odumi-ranja drave stvaranjem autonomne drutvene organizacije radnih ljudi. demoliranje (fr. demolir) ruenje, razvaljivan>e, unitavanje, upropaavanje, obaranje; demoliran. demolirati (lat. demoliri, fr. demolir) ruiti, poruiti, razvaliti; upropastiti, unititi; pr. demoliran. demolicija (lat. demolitio) v. demoliranje. demolicioni sistem fort. sistem utvrivanja po kojem se objekti, kad ih neprijatelj zauzme, mogu odmah razoriti minama. de.mologija (gr. demos, logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom ivotu. demon (gr. daimon) natprirodno bie, duh, naro ito zao duh, sotona; zla kob. demonetizacija (fr. demonetiser, lat. de- i moneta novac) fin. povlaenje novca iz opticaja, bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja, bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demonetizirati (lat. moneta, fr. demonetiser) fin. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povu i iz opticaja. demonizam (gr. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bi a uopte. demonolatrija (gr. daimon, latreia oboavanje) potovanje duhova, oboavanje avola i klanjanje (ili: sluenje) avolu. demonologija (gr. daimon, logia) uenje o duhovima, demonima. demonomagaja (gr. daimon, mageia) gatanje (ili: vra anje) pomo u duhova. demonomanija (gr. daimon, mania pomama, ludilo) verovanje da je u nekoga uao avo i da je zbog toga poludeo; verovanje u aveti. demonomantija (gr. daimon, manteia proricanje) vra anje pomo u demona koji se nalazi u onome koji vra a. demonomelanholija (gr. daimon, melanchob'a) ludilo oveka koji veruje da su u njega uli zli duhovi. demonski (gr. daimonios) avolski; soton-ski; natprirodan. demonstrant (lat, demonstrans) tuma, izla-ga, pokaziva; onaj koji javno daje izraza svojoj nameri, koji ispoljava miljenje ili raspoloenje. demonstrativan (lat. demonstrativum) koji ukazuje na neto, koji neto pokazuje; gram. demonstrativna zamenica pokazna za-menica, npr. ovaj, onaj, taj, i dr.

demulenciJa

202

dentarpag dendritian (gr. dendron drvo) u obliku drveta, slian drvetu, kao drvo. dendrografija (gr. dendron, gpaphia) opisivanje drveta; pr. dendrografiki. dendroidan (gr. dendron, eidos oblik, lik) v. dentritian. dendroliti (gr. dendron, lithos kamen) pl. min. okamenjene biljke i okamenjena drveta. dendrolog (gr. dendron, logos) poznavalac drvea, onaj koji prouava drveta, njihovo podizanje i praktinu primenu. dendrologija (gr. dendron, logi'a) poznavanje drvea, nauka o drveu podizanju i praktino] upotrebi. dendrometar (gr. dendron, metron) instrumenat za merenje visine i jaine drvea, kao i za odre ivanje njegove zapremine. dendrometrija (gr. dendron, metron) vetina merenja drvea; nauka koja odreuje koliinu drvne mase, prirasta i starosti pojedinih drveta i itavih uma; up. dendrometar. denegacija (lat. denegatio) odluno pori-canje (pred sudom), odbijanje, uskraivanje; denegacio audijencije (nlat. denegatio audientiae) prav. uskraivanje sasluanja; denegacio debiti konjugalis (nlat. denegatio debiti coniugalis) prav. neizvravanje brane dunosti. denegirati (lat. denegare) odluno poricati, odbijati, uskraivati. denzimetar (lat. densus gust, zbijen, gr. metron) fiz. naprava za merenje specifi-ne teine i gustoe tenosti, vrsta areo-metra. denikotinizirati (lat. de-, fr. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga uiniti manje kodljivim po zdravlje. de nihilo nihil (lat. de nihilo nihil) v. eko nihilo nihil. denominativ(um) (nlat. denominativum) gram. re koja je izvedena neposredno od nekog imena, npr. ribati" od riba". cenominator (lat. denominare) kat. imenitelj, imenilac (u razlomku); denominator ra-cionis (nlat. denominator rationis) broj koji kazuje odnos, kolinik, kvocijent. denominacija (lat. denominatio) imenovanje, naimenovanje; prijava, objavljivanje. denominirati (lat. denominare) nazvati; imenovati, naimenovati. de non prejudikando (lat. de pop praejudicando) prav. ne nanosei tetu, bez tete po prava nekog drugog. denotacija (lat. denotatio) oznaavanje, obeleavanje, davanje podataka. denotirati (lat. denotare) naznaiti, obe-leiti, dati podatke. dentali (lat. dentales) gram. zubni glasovi, tj. oni kod kojih vrh jezika, pri izgovaranju, dodiruje zube u gornjoj vilici (t, d, s, z, c). dentalni (lat. dentalis) zubni. dentarpag (lat. dens zub, gr. arpazo zgrabim, epam) med. instrumenat za vaenje zuba.

ceni inostranstvu nego domaim potroaima, u cilju da se da oduke hiperprodukciji, ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli, damping. demulencija (lat. demulentia) pl. med, sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. dempfer (nem. Dampfer) priguiva, napra-va za oslabljivanje i ublaavanje jaine tonova na muzikim instrumentima, muziki ealj. denazalizacija (lat. de-, nlat. nasalisatio) lingv. gubljenje nosne artikulacije; prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. denarijus (lat. denarius) stari rimski srebrn novac, koji je najpre sadravao 10, docnije 16 asa ili 4 sesterca; denar. denaro (ital. denaro) bakarni novac razliite vrednosti u bivim provincijama severne i srednje Italije; trg. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru; mera za svilu i zlato. denatalitet (lat. de-, natalis koji se tie raanja) opadanje broja raanja (u nekom narodu, dravi itd.) i, u vezi s tim, smanjivanje broja stanovnitva. denaturalizacija (fr. denaturalisation) otputanje iz podanstva, gubljenje graanskog ili zaviajnog prava, liavanje podanstva, zaviajnosti. denaturalizirati (lat. natura, fr. denatura-liser) otpustiti iz podanstva, liiti nekog gra anskog ili zaviajnog prava. denaturisati (fr. denaturer) svoju prirodu izmeniti; prirodu neke stvari promeniti, izopaiti; robu inae podlonu raznim dabinama i porezu (npr. so, piritus i dr.) dodavanjem drugih materija (gasa, zejtina), uiniti neupotrebljivom za ljude, da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboena nameta. denacionaliziranje (fr. denationalisation) odroavanje, odnaroavanje. denacionalizirati (lat. natio narod, fr. denationaliser) oduzeti narodni karakter, liiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada, odroditi, odnaroditi. denacifikacija (fr. de, lat. natio narod, facere raditi) nastojanje i rad pobedni-kihsaveznikih sila, po svretku drugog svetskog rata, da u Nemakoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalistike vladavine. denga (arap.) med. vrlo zarazna bolest; javlja se povremeno u toplim krajevima, samo leti, kao nagao nastup groznice. dendi (eng. dandy) kico, fifiri, pomo-dar. denpi-valjak (eng. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. dendizam (eng. dandy) kicotvo, kaiper-stvo, pomodarstvo.

dentikuli

203

depo

dentikuli (lat. denticuli zubi i) pl. arh. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. dentin (lat. dens, dentis zub) zool. zubna kost, glavna masa iz koje se sastoji zub. dsntiekaliij(um) (lat. dens, zub, scalpere grepsti) sprava za i enje zuba. dentist(a) (lat. dens) zubni tehniar, zubni lekar, zubar. dentifricij(um) (lat. dentifritium) sredstvo (ili: praak) za i enje zuba. denticija (lat. dentitio) med. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. dentura (nlat. dentura) zubi, zubalo, stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. denudacija (lat. denudatio) otkrivanje, ogolienje; odvajanje kostiju od mesa; kol. zajedni ka delatnost erozije i raspadanja, zbog koje, usled odnoenja zemlje, dolazi do sniavanja tla. denuncijant (lat. denuntians) dostavlja, potkaziva , prokaziva , tuitelj. denuncijant (alt. denuntians) dostavlja, potkaziva, prokaziva, tuitelj. denuvcijat (lat. denuntiatus) dostavljenik, potkazanik, optueni. denunpijator (lat. denuntiator) v. denuncijant. denunpijacija (lat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kanjivog dela, potkazivanje, prokazivanje, optuba. denuncirati (lat. denuntiare) dostaviti sudu, potkazati, prokazati, optuiti. deontologija (gr. deon dunost, iogia nauka) 1. fil. nauka o dunostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema); 2. uenje o lekarskoj etici, tj, o etikom ponaanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. deontoloki (gr. deon, deontos dunost, logia) teol. deontoloki doka z za postojanje boga, nazvan jo i moralnim dokazom, smatra da je potreba naeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. depalatalizacija (lat. de-, palatum) lingv. gubljenje palatalne artikulacije, to dovodi do pretvaranja nekih umekanih su-glasnika u tvrde. depandans (fr. dependances) pl. prav. prinadlenosti; v. pertinencije. deparalizirati (lat. de, gr . paralyein klonuti) med. otkloniti uzetost, izleiti od paralize. departicija (nlat. departitio) podela, raz-dela. departman (fr. departement) podela izvesnih poslova meu razna lica jednog kolegijuma; odeljenje, delokrug; srez, okrug; soba, odelenje (stana). depauperacija (lat. de, pauper siromah) osiromaavanje, osiromaenje. depauperirati (lat. de, pauper) osiromai-ti, osirotiti.

depedikulacija (lat. de, pediculus va) hig. razvaljivanje, unitavanje (ili: utamanjivanje) zaiju i gnjida. depedikulirati (lat. de, pediculus) hig. razvaljivati, unitavati (ili: utamaniti) vai i gnjide. dependencije (lat. dependere) pl. prav. prinadlenosti; v. pertinecije. depenirati (lat. reppa pero, ital. dipennare) trg. raune u trgovakoj belenici precr-tati i time ih ponititi; povu i nalog. depea (fr. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena, npr. brzojav, bei ni brzo-jav; zvani no pismo, npr. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu, koje se obino alje najhitnijim putem, po naro itim kuririma. depeirati (fr. depecher, lat. dis- u pange-ge privrstiti) hitno poslati ili otpre-miti, brzo dostaviti; brzojavi, telegra-fisati. depilatorij(um) (nlat. depilatorium) med. sredstvo za skidanje kose i dlaka. depilacija (nlat. depilatio) opadanje kose; skidanje dlaka. depilirati (lat. depilare) skinuti kosu (ili: dlake), liiti kose; fig. liiti nekoga imanja. de plavo (lat. de plano) prav. prosto, jednostavno, ukratko, bez okolienja. deplantacija (nlat. deplantatio) presai-vanje, rasa ivanje (bilja drve a). deplantirati (lat. planta bil>ka, deplanta-ge) presaditi, rasaditi. deplasiran (fr. deplace) neumestan, koji nije na svom mestu, pogreno ili ravo postavljen; koji se doga a ili radi kada mu nije vreme. denlasirati (fr. deplacer) premestiti, ukloniti, sa svog mesta, promeniti mesto, smeniti nekoga sa njegovog poloaja; farm. to potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomou egneg dolivanja sredstva za rastvas-'--. (etra), pri emu neza-si eni ili manje ;si eni rastvor potiskuje potpuno zasi en rastvor. deplasman (fr. deplacement) premecJtanje, smenjivanje, potiskivanje; naopako (ili: pogreno r avo) postavljanje, r av poloaj; mor. zapremina dela broda pod vodom, zapremina istisnua. deplecija (lat. deplere isprazniti, depletio) pranjenje, ispranjavanje. deploajiranje (fr. deploiement) voj. razvijanje, postrojavanje za borbu. deploajirati (fr. deployer) razvijati, rairiti, rasprostirati; voj. prelaziti iz marevskog poretka u borbeni poredak, razvijati se, postrojavati se za borbu. deploracija (lat. deploratio) oplakivanje, saaljevanje, aljenje. deplorirati (lat. deplorare) oplakivati, saaljevati, saliti. depo (fr. depot) stovarite, magacin za robu, sklonite; voj. vojska koja slui za

depozit

204

depresirati

dopunu ostalih jedinica; vojni materijal koji slui za dopunu; mesto gde se uvaju topovi i ostali ratni materijal; an depo (fr. en depot) na uvanje. depozit (lat. depositum) povereno dobro, ono to je dato na uvanje, ulog; dati, primiti ad cepozitum (lat. ad depositum) dati ili primiti na uvanje; in depozito (lat. in deposito) na uvanju, u pohrani; talog, nanos. depozitar (lat. depositarius, fr. depositeur) uvar, onaj kome je neto dato ili povereno na uvanje. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes, da bi ga davao drugima uz ve i, i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uloen u radnju. depozitpi novac novac koji se polae sudu radi uvanja; novac uzet uz interes radi proirivanja posla. depozitor (lat. depositor) v. deponent. depozitorij(um) (nlat. depositorium) odelje-nje za uvanje, mesto u sudu gde se stvari i novac uvaju, arhiv. depozitum v. depozit. depozicija (lat. depositio) ostavljanje stvari na uvanje, ulaganje, zalog; naroito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na uvanje; iskaz pred sudom. depolarizator (lat. de poius, gr. polos stoer) fiz. hemijska tvar (supstanca) koja spreava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. depolarizacija (lat. de, polus, gr. polos stoer) fiz. unitavanje polarizacije galvanskom elementu. depolarizirati (lat. de polus, gr. polos) fiz. liiti polarizacije galvanski elemenat. depolirati (fr. depolir) oduzeti sjajnost, glatkou. dspolitizapija (nlat. depolitisatio) oduzimanje politikih prava nekom staleu ili grupi l>udi, npr. slubenicima, i-novnitvu, vojsci itd. depolitizirati (lat. de, nlat. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike, neki stale ili grupu ljudi liiti politikih prava, npr. slube-nike, inovnitvo, vojsku itd. deponens (lat. deponens) gram. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno znaenje, dakle, koji toboe naputa svoje prvobitno znaenje, deponentni glagol. deponent (lat. deponens) polaga, ulaga, onaj koji daje neto na uvanje u ostavu; svedok pred sudom. depoviranje (lat. deponere) v. depozicija. deponirati (lat. deponere) odloiti; poloiti, uloiti; dati na uvanje, u ostavu; prav. pred sudom iskazati; bank. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja; depono-vati. deponovati (lat. deponere) v. deponirati.

depo-posao bank. kad vanka prima na uvanje, u sefovima, razne stvari od vrednosti (dragocenosti, hartije od vrednosti i dr.), za ta naplauje od deponenta nagradu. depoiularizirati (lat. de, popularis narodni) otuiti nekoga od naroda, liiti nekoga narodne naklonosti. depopulacija (lat. depopulatio) raseljavanje; opadanje stanovnitva. depopulirati (lat. depopulari opustoiti, opljakati) raseljavati, raseliti (stanovnitvo). deport (ital. fr. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeu sadanje-ga i docnijega niegkursa hartija (razlika izmeu sadanjega i docnijeg vieg kursa zove se report). deportacija (lat. deportatio) progonstvo, proterivanje, izgnanje, prisilno upui-van>e u logore, upuivanje po kazni u neku koloniju, npr. Engleza u Tasmaniju, Rusa (za vreme carizma) u Sibir, Francuza u Novu Kaledoniju itd. deportiran (lat. deportatus) prognan, pro-teran, izgnan, poslan u zatoenje ili po kazni u koloniju. deportirati (lat. deportare) prognati, proterati, izgnati; poslati u zatoen>e, poslati po kazni u koloniju; baciti u bedu. deposedirati (lat. de-possidere, fr. deposse-der) prav. liiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje, prognati, oterati; de-posedirani npr. vladalac koji je zbaen s prestola. depostirati (fr. deposter) voj. oterati sa mesta, potisnuti sa poloaja. depravacija (lat. depravatio) moralno kvarenje, pokvarenost, iskvarenost, razvrat-nost, izopaenost, pogoranje. depreverbacija (fr. depreverbation) lingv. v. deprefiksacija. deprekacija (lat. deprecatio) molba za koga ili za to; sveano preklinjanje sa pri-zivanjem bojeg suda, preklinjanje; zauzimanje za nekoga, posredovanje. depresivna oblast meteor. oblast najnieg vazdunog pritiska. depresija (lat. deprimere, depressio) psih. utuenost, potitenost, klonulost psihike energije, poglavito osetljivosti, naroito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd.) i melanholijom; med. operacija oka pri kojoj se ivac potiskuje nanie; ulegnue, sputanje; kol. oblast koja lei nie od morske povrine; meteor. padanje ive u barometru usled slabog pritiska vazduha; nizak pritisak vazduha; trg. padanje cena, opadanje cena; fiz. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima; astr. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. depresirati (lat. depressio) voj. topovsku cev upraviti nie; neto, npr. knjigu, izvaditi iz prese.

depresorij(um)

205
mora deputaraca narodno narodna skuptina.

derivometar predstavnitvo,

depresorij(um) (nlat. depressorium) med. instrumenat za svlaenje, potiskivani modane opne. depresorii nervi biol. nervi koji ire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. deprefiksacija (fr. de, prefixe predmetak) lingv. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio, po znaenju i obliku, nov prost glagol. Npr. od glagola zalatiti (ivinu) dobiva se, oduzimanjem predmetka za-, nov glagol patiti. deprecijativan (lat. de-, pretium, cena, vrednost) koji izaziva prezir, omalovaavadeprimirati (lat. deprimere) pritiskivati, utui, pogruiti, oneraspoloiti; sla-biti, ugnjetavati, tlaiti; oduzimati snagu, iznuravati; med. kod katarakta; nerv povui nanie, pritisnuti, oslabiti; de-primiran puls pritisnut, tj. slab puls, koji zna i oslabelost; deprimirana kapi-larnost fiz. nie stanje sive u uzanim cevima nego u irim sudovima koji opkoljavaju cevi. de profundis (lat. de profundis) iz dubina" (poetak 130. psalma, u katoli koj crkvi pokajna i alosna pesma). depurancija (lat. depurantia) pl. med. sredstva za ienje, naroito lekovi koji iste krv. depurativan (fr. depuratif) koji isti, naro ito koji pomae i enje krvi. depuratoran (nlat. depuratorius) v. depurativan. depuracija (nlat. depuratio) i enje krvi. depurgativan (lat. depurgativus) koji isti (ili: pro i ava) creva. depurgatoran (nlat. depurgatorius) v. depurgativan. depurgacija (lat. depurgatio) ienje, proiavanje; trebljenje. depurgirati (lat. depurgare) istiti, oistiti; trebiti, otrebiti. depurirati (fr. depurer) istiti, proisti-ti, oistiti krv. deputat (lat. deputatum) utvr eni prihod koji neko, pored plate, prima godinje u stvarima, u naturi, npr. drva, ito, stan i dr., kao jedan deo svojih prinadlenosti. deputatist (lat. deputatum) onaj koji prima deputat. deputacija (lat. deputatio) izaslanstvo, poslanstvo, lica koja, u ime neke vee organizacije, imaju ovlaenje da obave izvestan posao; poslanici; odbor odreen da pripremi sve to je potrebno za rea-vanje nekog krupnijeg pitanja. deputirati (lat. deputare) odrediti, nazna-iti; izabrati, uputiti. deputirac (lat. deputatus) zastupnik, predstavnik, poslanik (naroito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u politi kom predstavnitvu zemlje); ko-

dsradenitis (gr. dere vrat, aden lezda) med. zapaljenje vratnih lezda. deranirati (fr. deranger) uznemiravati, uznemiriti, remetiti, zadravati (koga), smetati kome; pomeriti, pokvariti, poremetiti, pobrkati; poremetiti svoje imovno stanje, pasti u dug, zaduiti se. deranman (fr. derangement) smetanje, uznemiravanje u poslu; poreme enost, poremeaj, nered. deratizacija (fr. de, rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova, mieva. derbi (eng. derby) sl. klasi na trka u Engleskoj, koja se odrava, u sredu posle Trojice, obi no na uvenom trkalitu u Epso-mu, jugozapadno od Londona, na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivau, lor-du Derbiju, koji ju je osnovao 1779). derbi-krek (eng. derby-crack) prvoklasan konj trka koji u estvuje u derbiju. dervi (pere. derwis, tur. dervi) pripad-nik dervikog reda, sekte (tarika). dereglija (ma. dereglye) dugaak amac irokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. derelikta (lat. derelicta) pl. prav. naputene stvari, stvari bez gospodara. derelikcija (lat. derelictio) prav. naputanje, ostavljanje. derivancija (lat. derivare odvoditi, derivan-tia) pl. med. derivirajua sredstva, tj. ona koja odvode sokove. derivat (lat. derivare, derivatum) gram. v. derivatum. derivati (lat. derivare, derivata) pl. hem. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. derivativan (lat. derivare, nlat. derivatus) izveden, koji je postao izvoenjem, iz neega; koji odvodi na drugu stranu. derivativum gram. v. derivatum. derivatum (lat. derivare izvoditi, derivatum) gram. izvedenica, re koja je postala od neke druge rei, izvedena re, npr. stanovati stanovnik. derivacija (lat. derivatio) gram. izvoenje, npr. jedne rei iz druge; mat. izvoenje, izvod, radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji, diferenci-jacija; odstupanje od pravog puta; avij. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra; voj. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu, izazvane njihovim obrtanjem, i promena vazdunog pritiska koju to odstupanje izaziva. derivirati (lat. rivus potok, derivare izvoditi) dolaziti, proizlaziti, postati od, voditi poreklo od; izvesti, izvoditi. derivometar (lat. derivare, gr. metron mera) avij. instrumenat pomou koga izvi a utvr uje pravac i silu vetra i, prema tome, vri popravku kursa.

derma

206

desenater

derma (gr. erma koa, dermatos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: koa, koni, u vezi sa koom. dermalni (gr. erma) koni, koji pripada koi, koji je u vezi s koom. dermaskop (gr. erma, skopeo gledam) aparat, u obliku naro itog ogledala, pomo u koga se moe videti svaka, pa i najmanja promena na koi, svaka pora, bora, dlaica i dr. (upotrebljava se u zavodima za ulepavanje). dermatalgija (gr. erma, algos bol) ned. bol koe; dermatod lija. dermatijatrija (gr. erma, iatrela leenje) med. leenje konih bolesti. dermatitms (gr. erma) ned. zapaljenje koe. dermatian (gr. erma) koni, koji se tie koe. dermatografija (gr. erma, grapho piem) opisivanje koe. dermatodinija (gr. derma, odyne bol) med. v. derma talja. dermatoze (gr. erma, med opti naziv za bolesti koe. dermatozoe (gr. erma, zoon ivotinja) pl. gotovani koji ive na koi, koni para-ziti. dermatoid (gr. erma, eldos vid, oblik) koasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i kori enje knjiga. dermatol (gr. erma, lat. oleum ulje) farm. u kast, bezmirisan bizmutov praak koji ima antiseptiko dejstvo i koji lei rane. dermatoliza (gr. derma, Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost koe. dermatolog (gr. erma, logos) onaj koji se bavi prou avanjem koe; lekar za kone bolesti. dermatologija (gr . erma, logia) nauka o koi, nauka o konim bolestima. dermatom (gr. erma) med. otok koe. dermatomikoza (gr. derma, mykes gljiva) med. bolest koe koju prouzrokuju parazitske gljive, gljive gotovanke. dermatonoza (gr. erma, nsos bolest) med. v. dermatopatija. dermatopatija (gr. erma, patheln patiti) med. bolest koe; dermatonoza. dermatopatologija (gr. erma, pathos bol, logia) nauka o konim bolestima. dermatoplastika (gr. erma, plastike vetina uobliavanja) med. deo hirurke plastike koji se bavi veta kim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova koe. dermatotilus (gr. derma, tylos ulj) med. koni ulj. dermijatrija med. v. dermatijatrija. dermo- (gr . erma) v. derma. dermografizam (gr. erma, grapho piem) med- pojave na koi kod nekih, naro ito nervoznih, osoba (nastaju trljanjem, udarom, prevla enjem kakvog predmeta ili

pisanjem po koi kakvim tvrdim predmetom), koje ostavljaju trajan i jasan trag. dsrmologija v. dermatologija. dermoplastika (gr. erma, plastike vetina uobliavanja) 1. presa ivanje zdrave koe hirurkim putem na mesto gde je ona unitena; 2. vetina ggunjenja ivotinja. dermoskopija (gr. erma, skopeo gledam) med. nain ispitivanja koe i njenih oboljenja posmatranjem, pomo u naro itog uveli ava ju eg aparata, povrine ili dubljih slojeva koe. dermotilus med. v. dermatotilus. dermotomija (gr. erma, tome seenje) med. rasecanje koe. dernek (tur. dernek, dirnek) sabor, vaar; veselje, svadba. dernije kri ((fr. dernier eri) poslednji krik, naroito u modi, tj. ono to je najnovije u modi, poslednja novost. derogativan (nlat. derogativus) koji krnji, teti, radi na utrb; opozivan, koji opoziva, ukidan, koji ukida, stavlja van snage. derogacija (lat. derogatio) krnjenje, okrnjivanje, zahidanje, oduzimanje, zakinu e, smanjenje, ograniavanje, odstupanje (npr. od ugovora); stavljanje van snage, opozivanje, ukidanje neke naredbe, zakona. derogirati (lat. derogare) krnjiti, okrnjiva-ti, zakidati, zakinuti, oduzimati, smanjiti, povrediti, initi krivo, raditi na utrb; ukinuti, opozvati, staviti van snage, npr. neki zakon. derospazmus (gr. dere vrat, spasmos gr) med. gr u vratu. dert (pere. derd, tur. dert) tuga, alost, jad, briga, bol. derut (fr. deroute) nered, propast; voj. beanje u neredu razbijene vojske, rasulo. derutirati (fr. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta, zavesti, smesti, zbuniti, pobrkati neije namere, osujetiti; voj. razbiti, rasturi!??. des, deses muz. za pola stepena snieni ton de, odnosno za pola stepena snieni ton desdesant (fr. descente) silaenje, silazak, sputanje; tovar jednog broda; iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljite, neprijateljski upad u neku zemlju; vojska dovedena vodenim, vazdunim putem na neprijateljsko zemljite; fort. tajni hodnik u nekoj tvr avi koja vodi u rovove ili ka minama; padina, nagib. desantni brod (fr. descente) specijalno gra eni brod za iskrcavanje na neure enoj neprijateljskoj obali. desen (fr. dessein, ital. disegno, lat. desig-nare obeleiti) namera, cilj; plan, nacrt; (fr. dessin) trg. uzorak, ara, vrsta; muz. osnova jedne kompozicije. desenater (fr. dessinateur) crta mustara, uzoraka.

desenzibilizator

207

despotizam

desenzibilizator (nlat. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. pod desenzi-bilizacija. desenzibilizacija (nlat. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari, supstan-cije (kod koprivnjae i dr.); fot. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploa i filmova pomou naroitih boja (desenzibi-lizatora), rastvorenih u vodi. desen-maina maina za izradu tkanina po mustri; maina za deseniranje maina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina, i koja mustru, taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). deser (fr. dessert) prislani, poslednji deo obeda (sir, voe, poslastice). deservit (lat. deservitum) branioeva (ili: zastupnikova) prinadlenost, honorar. desert (fr. dessert) v. deser. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obi no fina, slatka i jaka vina). desertni tanjir, tanjir za voe i poslastice. designativan (nlat. designativus) oznaavan, obeleavan, odredan, koji oznaava, obeleava, odreuje. designator (nlat. designator) razvodnik, re-dar, onaj koji pokazuje mesta (u pozoritu itd.); dosuiva nagrada pri javnim igrama i utakmicama. designatus (lat. designatus) neko koji je odreen za neki poloaj, a koji jo nije uveden u dunost. dssignacija (lat. designatio) oznaavanje, oznaenje, odreivanje, imenovanje, naimenovanje; naznaenje, ime. designaciona presuda prav. presuda po kome e se redu ispla ivati poverioci kod nekog steaja. desigvirati (lat. designare) oznaiti, naz-naiti, odrediti (nekoga); imenovati, nai-menovati (nekoga za neto). desigram v. decigram. desiderat (lat. desideratum) neto to je poeljno, dakle, neto to nedostaje, ega nema, potreba, nedostatak, praznina koju bi trebalo popuniti. desiderata (lat. desiderata) pl. stvari kojih nema, nestale stvari, stvari koje su potrebne, koje su poeljne, npr. za popunja-van>e zbirki. desiderativan (nlat. desiderativus) koji izraava elju, potrebu; verba desiderati-va (nlat. verba desiderativa) gram. glagoli koji iskazuju neku elju ili potrebu. desideracija (lat. desideratio) nemanje, nedostajanje; potreba, elja. desiderija pija (lat. desideria pia) pl. skromne, dobronamerne elje (koje se obino ne ispunjavaju), puste elje. desiderij(um) (lat. desiderium) elja, udnja, enja; molba, zahtev.

desiderirati (lat. desiderare) eleti, ude-ti, eznuti (za im). desikacija (lat. siccus, suv. nlat. desiccatio) suenje, isuivanje. desimetar (fr. decimetre) v. decimetar. desine (fr. dessine) crtano, nacrtano; crtao, nacrtao. desinencija (lat. desinere zavriti se, fr. desinence) gran. kraj, zavretak rei. desinirati (fr. dessiner, ital. disegnare) crtati, skicirati. desistirati (lat. desistere) odustati (ili: odustajati) od ega, okaniti se neega, prestati s ime. deskvamacija (lat. desquamatio) ljuenje, gubljenje ljuske, med. ljuenje koe posle konih bolesti. deskvamirati (lat. desquamare) oljutiti, ostrugati l>uske; gubiti ljusku. deskriptiva (lat. describere opisivati) mat. nacrtna geometrija. deskriptivan (lat. describere, fr. descriptif) opisan, koji opisuje, koji prikazuje, ocrtava, prikazan, ocrtavan. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgraivanjem metoda za objektivno opisivanje jezike strukture u jednom vremenskom preseku. deskripcija (lat. descriptio) opisivanje, prikazivanje, ocrtavanje; opis. desolacija (lat. desolatio) pustoenje, razo-renje, ruenje, duboka tuga, oajanje, neu-tenost. desoliran (lat. desolare) opustophen, razoren, uniten; o ajan, bezutean. desolirati (lat. desolare) pustoiti, opu-stoiti, razoriti, unititi; baciti u o ajanje, teko oalostiti, ucveliti. despekt (lat. despicere prezirati, despectus) preziranje, prezir, grdnja, poruga. despektirati (lat. despectare) potcenjivati, omalovaavati, prezirati. despekcija (lat. despectio) v. despekt. desperado (p. desperado o ajnik) razbojnik; revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desperatan lat. desperatus) oajan, klonuo duhom, bez nade; krajnje ogor en. desperatist(a) (lat. desperare) ovek bez nade, o ajnik; krajnje ogor en ovek. desperacije (lat. desperatio) oajanje, bezglavost, oseanje bezizlaznosti; krajnje ogorenje. desperirati (lat. desperare) oajavati, pasti u oajanje, klonuti duhom, gubiti svaku nadu. desnog (gr. desptes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge; neogranieni gospodar, neogranieni vladalac, samodrac, tiranin; samovoljan gospodar; titula grkopravoslavnih vladika; titula neki