Комирић

Положај :
1. Горња мала – Перин поток, Мали Поток и Камењача
2. Средња мала – Ђурићски поток, и Џеловац , ту су Муцићи и Гладовићи
3. Доња мала – Гладовићски поток и Коњушница
Тип :
1. Горња мала –
• Панићи 6 кућа, Лазаревићи 1 к., Доселили се из села Царине у првој
половини 18. века . Предак им је (Панићима и Лазаревићима) Пано (
слава Алимпије ), неки од њих су у Оџином селу.(данашњи
Поцерски Причиновић.З.П.08.11.2004.). Досељавање из Подгорине (
Царина, Гуњак, Драгодол, Лопатањ, Остружањ, Бобова) почиње у
првој половини 18 века (6 породица), у другој половини 18 века (7
породица) и у првој половини 19 века (6 породица). Неки су бежали
од Турака или се крили због убиства у шумовитим селима испод
Соколске планине и Влашића.Панићи су први на листи досељеника
после њих Брадоњићи, Мишићи итд. , значи да су први дошли од
досељеника.
Панићи су раздвојени од Пантића Периним потоком


Пантићи 3 к. , први се помињу од староседелаца значи да су
најстарији (Аврамије)
Веселиновићи 2 к. ,досељени из села Црнча у првој половини 19
века (задњи су се доселили у Комирић од свих породица у селу) (Св.
Стеван). Сима је дошао уз мајку у Пантиће тачније она се преудала
за Веселина Пантића, па су се по њему Симина деца прозвала
Веселиновићи.
Брадоњићи 10 к. од Пљеваља у првој половини 18 века. Њихови
прадеди Никола и Паво бежали од Турака у Бадању и Бошњак (Св.
Ђорђе). Дошли после или кад и Панићи.
Мишићи 9 к. из Гуњака (Св Тома) у првој половини 18 века.

средња мала одвојена је од горње долином Камењаче
2. Средња мала –
• Муцићи 3к од Пљеваља у другој половини 18 века. Њихови предак је
Гаврило (Св. Никола).
• Гладовићи 6к из Херцеговине у другој половини 18 века. Њихови су
дошли преко Ужица Годечево (Св. Никола). Има их у Дубљу.
• Вуковићи 11к из Лопатња у првој половини 18 века (Св. Никола).
• Томићи 9к (Св. Никола).Стари досељеници непознатог порекла
• Пантелићи 5к из Коњуше у другој половини 18 века (Св.
Ђорђе).Предак им је Пантелија.
• Ракићи 3 к из Равнаје у другој половини 18 века (Св. Никола)

Зими долазе Ужичани од Златибора и догоне овце. Доња мала – • Гладовићи 6к из Херцеговине у другој половини 18 века. Чукундеда им је Гаврило (Св Никола). • Поповићи 2к из Равнаје другој половини 18 века ( Св Стеван). Старо презиме Јанковићи. . • Миљанићи 7к други се помињу од староседелаца значи да су најстарији (Св Јован). До 30 сељака има колибе у Рађевом Пољу. Старо презиме Јанковићи. пре стотинак година биле су горња . До 20 сељака иде у Лозничко Поље да ради земљу. Павловићи 4 к други се помињу од староседелаца значи да су најстарији (Св Јован). • Радуловићи 4к други се помињу од староседелаца значи да су најстарији (Св Јован).( Ђурђиц) Риљићи 2к други се помињу од староседелаца значи да су најстарији (Св Јован).• • • • • Ђурићи 12 к из Босне у првој половини 18 века ( Св Јован). 1533 итд постоје два села : Горњи Вукомирић и Доњи Вукомирић. Никола). Задњи пут се јавља Вукомирић до 1831-34. • Тодоровићи 1к други се помињу од староседелаца значи да су најстарији (Св Јован). • Новаковићи 7к из Јакља ( Св Јован) • Медоњићи 3к из Меднице (више Сарајева) (Арх. Њихови су дошли преко Ужица Годечево (Св. после је Комирић. Највећа здруга је Вуковића 41 особа. Предак им је Ђуро од њих одселили у Малој Врањској. Има их у Дубљу. Старо презиме Јанковићи. • Коларићи 7к из Толисавца у другој половини 18 века. У 16. Старо презиме Јанковићи. • Остојићи 3к трећи се помињу од староседелаца значи да су најстарији (Св Јован). Данас постоји само Комирић.средња и доња мала. Има их у Клењу и Остружници. ом веку 1528. • Матићи 4к из Бастава (Ђурђиц) почетком 19 века.Стари досељеници непознатог порекла Дамњановићи 3к из Толисавца почетком 19 века. Михаило) у другој половини 18 века. • Танковићи 3к из Танковића (око Сарајева) ( СвЈован) у другој половини 18 века. Привреда : Врло много сељаци знају зидарски занат који су изучили у Осаћана. Никола). Сеоска шума и испаша у Влашићу. Вујићи 2 (Св. 3.

рођен 27. decembra 1944. рукоположен 25. Kolubara: Odakle vodi Vaše poreklo. године. koji su se krajem 17. 1964. Đurđeva u Krupnju. Marinka. potiče od doseljenika. 1990. 15312 Завлака. sinovi dr Valdimir (1970. kao programer-projektant 20 godina. Ove dveri su rađene 1826.yu . A Drlače se nalaze na desnoj obali Drine. Imao je pet sinova: Radovana. 10. Njihovi preci u Drlače su se doselili iz Crne Gore. подигнут је 1990 -1991. godine. naselili su se tako što je Subota otišao u Staninu Reku. Kontakt: Preradovićeva 127. Dva doseljena brata.) i Dejan (1972. Масарикова 1. Храм Вазнесења Господњег у Цветуљи. od kada su Vukovići u Sovču podno Medvednika? Vuković: Familija Vuković u selu Sovču. avgusta 1930. и 29. рођен 16. Identične dveri iz iste godine nalazile su se u crkvi Sv. и 13. 015/347-444 i 064/335-05-12 Цветуља. Obrazovanje: Gimnaziju završio u Loznici. a posle i čovek. Коњуша и део Завлаке. парохију сачињавају део Шапца и део Поцерског Причиновића.11. 09. Porodično stanje: supruga Jelena . 01. Ranka. profesora Valjevske gimnazije i majke Jovanke. a slične u manastiru Tronoša i drugim crkvama Podrinja. u Beogradu. 15000 Шабац. iz doline reke Pive i nosili su prezime Vukovići. grupa matematika 1968. godine u Komiriću. koji je bio vredan i pametan dečak. veka doselili u zapadnu Srbiju.Razredni starešina Rođen 4. протонамесник Драган Матић. Srbija Tel. Цветуља.profesor matematike u penziji. Ove doseljenike meštani su zvali Drlače. danas u muzejskoj zbirci A. Risto i Subota. E-mail:misicv@EUnet. a015/692-646. gde se oženio i izrodio decu i tako formirao seosku zadrugu. godine u Valjevu. Posle ženidbe imao je više dece koja su umirala. Храм Св. Mile Mišić .: +381 21 431 783. апостола Петра и Павла у селу Комирић. u blizini Osečine. ženi sina i osniva još jednu zadrugu. подигнут је 1765. Vaznesenja u Cvetulji. 1986. nekoliko kilometara uzvodno od Ljubovije.) dipl. 11. Sve nas upućuje da je njihov ikonopisac Mihajlo Konstantinović rodom iz Bitolja. Valjevski kraj.Jovan Vuković je rođen 6. године и освећен од епископа шабачко-ваљевског Лаврентија. 1966. Risto Drlača ostaje u Sovču i radi kod imućnih seljaka. u okolini Valjeva. PMF. po selu iz kog su se doselili. kao najmlađe dete u oca Branislava. Trenutno zaposlen u Panonskoj banci u Novom Sadu. Zaposlenje: Radio kao srednjoškolski profesor 8 godina. Janka i Marka. Парохију комирићку чине села: Комирић. село Цветуља. Oni su bili treća generacija doseljenika u Sovču. У засеоку Камаре налазе се црквине. 21132 Petrovaradin. elektroinženjeri rade (privremeno) u inostranstvu. рукоположен 21. Preživeo je samo Vuk. Парох протојереј Анђелко Петровић. kao viši bankarski činovnik 10 godina. Kasnije Subota sa najmlađim sinom prelazi u selo Komirić. Обновљен 1898.

Potiče iz učiteljske porodice. Kao pošten čovek i ugledan domaćin. Pošto je imao prvu vršalicu u Srbiji. godine. moj deda ga reprogramira. Bio je bogat seljak koji je posedovao više od šezdeset hektara zemlje u Rađevini. Ako dug ne vrate u dogovorenom roku. sećam se. Zlatomir Vuković Zlaja Rođen 1957. EKRETAR ULSŠ: Slobodan Peladić Kneza Ive od Semberije 3/2. davao ju je u najam. Oktobarski saloni u Šapcu od 1995 do 2004. – Deda je. dugogodišnjeg kmeta varošice Krupanj. Najupečatljivije uspomene iz ranog detinjstva vežu je za dedu po ocu Dragića Mucića. godine i zlatna plaketa. a pozajmljivao je i pare uz priznanicu na kojoj je pisalo da se sredstva vraćaju sa kamatom. Živi i radi u Šapcu. godine i na izložbi stvaralaštva amatera Srbije u Kruševcu 1999. Evidentirano je u knjigama da je on 1852. U svojoj izlaga�?koj karijeri više puta u�?estvovao na kolektivnim izložbama i bio organizator samostalnih izložbi od �?ega se izdvaja: Vajanje skulptura u pesku u Beogradu na Adi Ciganliji 1974. godine u Komiriću. više puta je biran za narodnog poslanika. moj deda je počeo još pre sto godina. primao veliki broj seljaka i sa njima dugo razgovarao. Ušao u antologiju Saveza amatera Srbije 1980 2000. 15000 Šabac 015 390 568 . godine zatim Svetsko prvenstvo mladih vajara u Parizu. u žitu ili pšenici. Guverner Dušan Vlatković. a posle i u Tamnavi. predsednik Beogradske banke Borka je ponosna i na pradedu po majci Miću Jevtića. godine novčanim prilogom pomogao štampanje "Srpskog riječnika" Vuka Stefanovića Karadžića. Borka Vučić. Rođena je pre sedamdeset šest godina u Komiriću kod Valjeva. 15000 Šabac 015 346 137 063 8 564 691 TEHNIČKI SEKRETAR ULSŠ: Ivanka Ilić RAČUNOVODJA: Mira Trifunović PORTPAROL: Nataša Tomić Mike Petrovića Alasa 67. Sa reprogramiranjem duga. predstavnik Sosijete Ženerala i Slobodan Milošević. kao treće od šestoro dece.

год. или при великој сеоби Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. средином XVII века било је досељавања у Царину из западне Босне. Скадар и Пецка остали су у Турској а Мрчко (у које спада и засеок Коњиц) је пало у Аустрију. Са Ђурићима смо се окумили и до данас је то кумство делимично задржано. године. а у Подрињу граница је ишла кроз Рађевину и Јадар. изнад Јадра а на самом крају Комирића. на место звано Плоча. Пано је тако дошао у скоро запустело село. У средњу малу долазе Ђурићи из Босне и смештају се наспрам Мишића и реке Камењачње. Царина са својих пет заселака је подељена границом два царства.Пано Панић рођен је у селу Царина. Одатле су се пребацили у Црну Гору можда око 1500.ј. Када са Пано оженио што је било око 1720. Није тада много народа било у Комирићу. у предео реке Зете. Намети су били велики а и отимачина од стране локалних власти у виду капетана народне милиције (хајдука) није изостала. аустријског и турског. Његови преци доселили су се у Царину из Црне Горе око 1650. Није далеко отишао од родног краја. Сместио се са друге стане Периног потока у односу на Пантиће. . а и Шабачка нахија није далеко. досељавају се преци Мишића из Гуњака. Поред Ђурића у средњој мали су и староседеоци Риљићи (Св Јован) Старо презиме Јанковићи. десио се један догађај који ће изазвати његов прелазак у Комирић. год. аустријску Краљевину Србију. год. Касније после Пана. миром у Пожаревцу. Треба знати да је Аустријска управа у Србији јако тешко пала народу. Један део оних одбеглих 1721. Касније су се померили у Морачу па одатле у Босну. сигурно бекство преко границе било му је најбољи избор. год. У то време Царина је била на самој граници два царства. са југа из Црне Горе. Одмах до Панића мале је село Плужац. неки Турчин хтео је да му напаствује жену. затекао је у горњој мали само данашње Пантиће . год. год. У Ваљевској нахији 1720. године. одмах преко Влашића. Царина је тада припадала Соколској нахији. Године 1716 избио је рат Аустрије са Турцима који се завршио 1718. Засеоци : Царина. јер породична предања многих комирићана казују да су староседеоци. Аустрији је припала северна Србија. Брадоњића од Пљеваља и Вуковића из Лопатња (или Станине реке) и тим се редом настањују по висовима иза Пантића према Влашићу. По породичном предању убила га је сама Панова жена. Никола) и Вујићи (Св.староседеоце. судећи по породичној слави преподобном Алимпију Столпнику. предео Бирча или Осата. негде око 1700. У Мрчком на брду Караула била је аустријска караула. са Косова из долине реке Ситнице од Митровице до Урошевца. Пано са женом није морао много да размишља. т. Лелеци. избила је побуна народа већих размера.. Павловићи (Св Јован) старо презиме Јанковићи и најстарији досељеници са краја XVII века Томићи (Св. Зна се да је 1718. Никола). год. Албаније и Херцеговине. Пано кад је дошао а дошао је први од свих досељених у XVIII веку. Наиме. које се налази у Ваљевској нахији. разбежали су се усред зиме због лоше аустријске управе. Само село Вукомирић (то је данашњи Комирић) у јануару 1721 године напустили су сви становници. се сигурно вратио. Далмације (ушће Неретве). због чега је платио главом. Ово се збило негде иза 1721. Одатле су прешли у Србију преко Дрине код данашње Љубовије па преко Прослопа у Царину. У то време. Спустио се Пецком реком у Рађевину и населио у село Горњи Вукомирић. бранећи се. по завршетку рата у селу било само 15 кућа и то у Доњем Вукомирићу а Горњи Вукомирић је био пуст као и суседна села Коњуша и Цветуља. Старином су.

Једне прилике дођу Турци изненада пред кућу у којој је Марко био јер није успео да се склони на време. Тодор и мој чукундеда Пантелија. Аврам и Марко а то су Панови унуци. Укуона вредност имања би била 100 дуката. Турчин пође да уђе у кућу а Марија га дрвеним тучком удари по глави и убије на лицу места. Та три домажинства су у ствари била једно. године у Вукомирићу је било 29 кућа а од тог броја 4 удовичке. Турци запитају његову жену Марију где је Марко. Задруга Панића се распала око 1902-3. некакав шарени прслук на њему. Задругом је руководио накстарији Вук. Тодор се поделио касније од браће. имао је брата Ранка. јер су били позајмили паре од кумова. Грују и Илију. Панта је све отрпео али када се увече вратио кући рекао је браћи да како знају одмах врате дуг и да он код кумова више не иде да ради. за оно време богатија кућа од просека. Викашин-Вучић. Једном прилоком оде Панта да ради код кумова Ђурића да одради неки дуг. Он је имао синове Марка (1780-пре1829). То су урадили потомци његовог сина Ранка(1811-пре1863). Остојићи 3к (Св Јован). Био је на неки начин црна овца у породици?????? Када је вршен попис 1863 брат Ранко није био међу живима као ни његова(Ранкова) друга жена. Никола се најмање двапут женио. а један део узео је по њему презиме Марковић. Од Ранкове силне деце жива су само пупила тј сирочићи љих двоје. Имао је у два брака више од десеторо деце. Када се 1859 утопио Николина син даргомир и оне је умро исте зиме. Кда је пошао лепо се обукао. Тада су Пантини синови мој прадеда Крсман и брат му Владимир имали око 30-ак година и већ су били ожењени. И заиста у попису пореза из 189? Панта Панић се води као носилац пореских обавеза. После слома устанка 1813 остаје у Комирићу. Петар је узо пети део и отишао да живи у Шабац. Као посебно домаћинство се наводе и Николин син Тодор и две ћерке. Никола Марков Панић. Марко је учесник устанка 1804-1813 уз свог стрица Марка капетана. Алимпије и Панта. Исто вече Панту изаберу за новог кућног старешину. вероватно неко муљање због пореза. Прва жена беше Манда а друга Станица. од њега су прави Панићи из Комирића. постоји и Перин поток) од кога су синови Михаило. Она им одговори да је очо у ваљевску наију. То је број кућа заједно са доњом малом где су живели у том времену све сами староседеоци: Тодоровићи (Св Јован) старо презиме Јанковићи. Панта је био најмлађи од њих тројице. Од Марка су моји Панићи. Он је још 1804 ишао на Ваљево. Крсман се касно оженио за оно време у 28 години а жена му Јулка Пантићева . Остало је петоро браће Панића да се подели: Петар. он је деда мога деде Николе. Међутим тај његов прслук је код кумова наишао на подсмех. Кад је рађен попис 1829 Марко није био међу живима. Панови су синови Лазар и од њега су постали Лазаревићи и још најмање један (можда се звао Петар.После овог таласа досељавања који се завршио до 1729. Алимпије. Други син је био Никола (1809-1869). Зашто је то тако у попису не знам. где је стално био на опрезу јер су га Турци прогонили да га убију. Пано Михаило Аврам Непознати (можда Петар) Лазар Марко Непознати Од Михаила (1750-1810) су Панићи-Михаиловићи. На крају су остали у задрузи Вук. Миљанићи старо презиме Јанковићи и Радуловићи (Св Јован).

Сви су се4 обрадовали. Сутрадан су отишли у Ваљево на зборно место. Крсман је био сељак али и добар столар. Ранко је текође био и изабрани сеоски трговац. zato su Puljezi. Рано ујутро се придружио чети која је из Осечине ишла ка Лозници. старе су преко сто година. Шта је после било са њим не знам.. по њему су се дуго презивали и Грујићи (чак и у поису 1863 су Грујићи) али су ипак после остали Панићи.. Илија није имао мушке деце и његова се лоза гаси? Груја је имао доста потомства.. приредио Милорад Радевић. После неколико дана бане увече Крсман-Крле. Ранко (1790-1850) Марковић Панић Капетановић. био је за време устанка велики буљубаша код војводе Максима Крстића.. Марко унук Панов (1760-1820). Трећи дан рата код Аде Курјачице погинуо је Крсман.. Сима Житија устаника / Сима Милутиновић Сарајлија . Nenadovići su Puljezi. MILIĆ 014 455664CARINA BB. PAVLE 014 455015CARINA BB. постаје сеоски кмет.i nadam se da cu naci vremena da dodjem do njega i proucim ga.. Враћају се на почетку другог устанка 1815 и после тога се настањују у Оџино село код Шапца.Коцељева : Библиотека . После пропасти устанка 1813 они беже у Срем. учествује на раду народних скупштина. CARINA NENADO VIĆ. Од Аврама су Аврамовићи у Панићима и њихова се лоза гаси или су се одселили у 19 веку.Pokojni ujak je uradio porodicno stablo. Zvao me da dođem u Carinu. Комирића и још неке Коњуше итд. 1827 и 1833 при доношењу првог српског сретењског устава. Moja majka je iz sela Carina. МИЛУТИНОВИЋ Сарајлија. nisam ga pitao za ono što piše u knjizi da su bili katolici. on živi na Puljeskom brdu..је имала 18 год.. Српска војска наступа а мог оца нема. Загледала се у њега иако је био старији 10 година а по деда Николиној причи и свих 16 год.2010 sa Milićem . Milić kaže da su oni iz Hercegovine blizu Nevesinja selo Pula.. То значи да је био заповедник над више сеоских чета.Krsna slava Nenadovica je Prepodobni Alimpije Stolpnik.. . са све пушком и у униформи са шајкачом у кућу.03. Данас дањи постоје у Комирићу столице које је он направио (1910-2010).. кућа преко пута у Панића мали.. Када су Владимир звани Адида (или Адед) и Крсман у лето 1914 купили на вашару у ???? бакарни казан за ракију и како су стигли у двориште куће у селу огласила су се звона ??? за мобилизацију. CARINA Prikaz 1-2 od 2 nađenih pretplatnika Pričao sam 24. Учествовао је и у обнови манастира Каоне. Крсман је по баба Јулкиној причи био висок и плав са великим брковима. Од 1811 велике буљубаше добијају звања капетана.Pozdrav NENADOVIĆ.od Nenadovica roda. Pominje knjigu Sokolska nahija.. По том његовом капетанском чину његов син Ранко узима презиме Капетановић.a preslava Spasovdan(Uspenje Gospoda Isusa Hrista).Nasi stari su dosli iz Stare Hercegovine. Они су нам најближе комшије у селу .

61-77.Напомене о приређивању: стр.SR-ID 108748556 Adresa: Biblioteka .163. .41-94 COBISS.Напомене и библиографске референце уз текст.rs Зорица Маринковић fuškija konjski izmet.Застареле и стране речи: стр.. a u turski je posuđeno iz perzijskoga huškī. Iz turskoga fışkı. . ."Јанко Веселиновић". .96 стр. .11)"1804/1813" 929(=163.41)"17/18" 821.Janko Veselinović ” Koceljeva Nemanjina br. . 2003 (Ваљево : Интелекта). . : факс.Регистри. 21 cm Тираж 300. 70 15220 Koceljeva Telefoni: +381 (0)15 556 635 Centrala +381 (0)15 558 082 Muzej Faks: +381 (0)15 558 082 E-mail: Biblioteka_koc@ptt.) 94(497. ISBN 86-84115-05-8 (брош. 94-96.

— Тупајићи до Дрине из Бањана у Црној Гори населила их власт (5 к.. Стеван). на извору Камберца. Св. Алимпије).. Алимпије СОЛОТУША ПОСЛЕ 1804 Гвозденовићи II у Доганџијама примили су презиме од Доганџија Гвозденовића. Св.. дошли су из Мораче у Црној Гори. Св. испод Пачаџија на Камберовцу. Алимпије) ПИЛИЦА ПРЕ 170 ГОД— Јојићи или Гагићи. којих су сишли из села од старијих родова: Баштовановићи на ушћу Раче из Бесеровине. Св. дошли су из Пилице од тамошњих Јојића (7 к. — ПРЕ 150 Г Драјићи.СОКОЛСКА НАХИЈА АЛИМПИЈЕ РАЧА Досељеници после 1834 год. дошли на купљена имања (3 к. Они су вредни и предузимљиви много су се исељавали из свог села по занату и трговини. те их има у Београду и по селима низ Дрину (20 к. на Плијесково и Жабљак1) поред оних.. на коси према цркви у .

— Вукајловићи на Јаворини изнад горњих Петронијевића. Св. па их има и по Вишесави и Јаворини. Овде су у две махале под презименима: Петровићи. узели су северни део бара и они су овај део села и назвали Барама. И они су се исељавали (32 к. Врло су склони сеоби. ДУБ Најстарији су родови од 250 година. Св. Алимпије).. Бурмаза има данас у Јадру око Јаребица у неколико села. Бурмаза има и по ваљевским брдским селима. Алимпија). па им се није свидело. купили имање од Митровића. Ђорђевићи и Јовановићи. у коме је било више браственика.. год. и чине више од пола села. Алимпије). ЗЛОДО Пре 150 година дошли су Јојићи на средини Чучала. Алимпије). затим Тодоровићи.. Они су се данас много растурили и зову се по неком попу хаџији. и да им је и презиме отуда. има их као Лазића у три махале (18 к. Свуда падају у очи крупним растом.Дубу.. дошли су из села Бара код Бијелог Поља. да су с горњег Лима однекуда од Плава. има их у Мачви у два-три села.. — 1878 Петронијевићи у Божићима су из Дуба (3 к. Св. много исељавана и позната у ваљевској Каменици (17 к.. Одавде су се повратили у ово село и први пут закућили на вишесавској Главици. ЦРВИЦА ПРЕ 150 ГОД Тадићи на Лађачи дошли су из Дуба од Бурмаза (22 ку. Св. Хаџићи. Бурмази (52 к. ушли су у село: Спасојевићи. дошли су из Дуба од Петронијевића (5 к. После 1834. Алимпије). Св. СвАлимпије). Стари Бурмази добро знају свуда. Дошли су као јак род. Прво су дошли у Љештанско. јаком телесном грађом. Они су ушли у неке старе родове. Миловановићи и Василијевићи на Вишесави. СТРМОВО КРАЈЕМ 18 ВЕКА — Јосиповићи на Барама.. год. Петронијевићи горњи и доњи на Јаворини. дошли из Пилице и на своја летовалишта. Св. Св-Алимпије). Алимпије). Деобама су се растурали из овог места и по њему. Воле да су на површини и да се баве занатима и трговином. стара свештеничка породица досељена од Пљеваља. а неки се утопили у Бурмазе. од којих су неки сишли у Мачву. дошли су из села Округле код Вишеграда на стара и напуштена имања (9 к. ДРЛАЧЕ После 1834. Радојичићи. дошли су: Ненадовићи из Валетића у . нарочито у млађим годинама.

. па како су озго били стешњени Топаловићима. досељени су из истих разлога као и Ђуричићи из Пилице. пошто су били на дну села. друга у Недељицама и Јадранској Љешници. Св. па су прешли у средину Кокораве. Симићи су се спустили поред Царине Пецкој. Јадранској Љешници и Горњем Добрићу. Алимпије). Св. где им је била прва кућа. Алимпије). с краја XVIII века. лако им је било прелазити.. ДОЊА ОРАХОВИЦА — Спасојевићи. Прелазили су не одједанпут него поступно. Св. где су били рудари (10 к. Много их се одселило по занатима. Алимпије). — ГУЊАЦИ — Пуљези су од Пуљеза из Царине. од њих су у селу: Павловићи. Кад су примили православну веру. Јанковићи. — — Симићи изнад цркве и Трифуновићи на дну Гуњака су рођаци. Секулићи у Ранковићима и Васарићи у Марковићима (38 к. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци. далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Алимпије). Мићићи. Прво су заузели горњи део Кокораве под Богданићем.. те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји. рођених у Драјићима у Пилици. трговини и службама у Ваљево. ГОРЊА БУКОВИЦА У другој половини XVIII векадошли су: Валетићи. Св. па ни данас нису престали. Св. населили су их хајдуци Бурмази из Суводања (4 к. до самих Гуњака. из села Саса. Први су пут били у Паланци испод црквине. Ђорђевићи.. Трифуновићи и Ненадовићи (38 к. Алимпије). Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда. па су отуда прелазили и у Паланку и заузели она месга око старе црквине (42 к. Алимпије). Симићи. Алимпије). здрав и далеко у Равну Гору ушао род. неки су се одмах и запопили. Св. Овде су дошли на сву прилику да подрже неке своје хајдуке. Цветуљи. зову се: Тишановићи. они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. — Илићи у Петњику су Бурмази из Дуба. Брезовици. у Дукама. али од другог рода Јојића. СB. Кад су се стали делити по Царини.. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 к. али је уместо њега поповао његов син Мијаило. тада су се под Ивом населили Бојичићи из Лопатња (5 к. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна. одавде се селили и давали селу попове и трговце. јак.. — Други старији родови. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Св. Алимпије). су: Ђуричићи. Алимпије). ЦАРИНА — После ових су дошли Пуљези. и на добрим су имањима. из Валетића у Горњој Буковици (6 к. куда није било никаквих насеља. Митровићи.. — .. потомци некаквог Ђурице и његовог брата (пре синовца) Страила. Лозницу и Београд. Буковици (4 к. дошли су из Осата.. — ДРАГОДО — Андрићи су дошли у почетку наших устанака.Г. Св.

што су и данас (14 к. Алимпије) занатлије из Читлука. Алимпије). Игњатије). Св.. одмах иза цулинске школе. — УЗОВНИЦА — Суботићи су из Доње Ораховице (2 к. по Брајковцу и пољу на Грачаници и зову се: Ђермановићи.. па доцније опет два из рађевског Толисавца.. А то су овде као и по Соколу били. дошли из села Сутеске код Сребрнице. па се овде уселиле у Ћелиће под Илијашем. Алимпије) ПОСТЕЊЕ ). Алимпије). . Св. Алимпије). Ђурђе). — Роповићи у Врањачи су из Колашина. Алимпије). Св. Алимпије). Св. — ЧИТЛУК — Марковићи су дошли по изласку муслимана а дошла су прво два брата. — Недељковићи од Куревија у Доњој Ораховици (4 к . (9 к/. Алимпије). Алимпије) ВОЉЕВЦИ Из доба наших устанака су Пурковићи.. Алимпије). — БРАСИНА — Јевтићи су из Читлука (рађевски). Св. Св. Св. — Радовановићи из Толисавца (4 к. отуда низ Лим и Дрину преко манастира Раче дошле неколике породице. — Живановићи су из Грачанице (3 к. Они су заузели оне чуке над Дрином. — БУДИШИЋ — Перићи су дошли из Читлука 1839. год. Овде је дошао мајстор Ђерман Стајић и његови су данас на Микуљаку испод Крсмановића.ГОРЊА ЉУБОВИЂА После 1834. — Јовановићи1) из Ђевана у Осату (3 к. Алимпије).. дошли на имања неких изумрлих и исељених Турака Роповића. Св.. а подигли се и под Бучницу (35 к. Алимпије МАЛИ ЗВОРНИК — Богићевићи (2 к. Св. — ДОЊА БУКОВИЦА — Валетићи су из Горње Буковице (3 к. Ракићи.. год. Св. Лука). Никола). Св. Св.. и 1862.. су дошли: Пурешевићи из љубовиског Читлука (3 к. — БОРИНА — Спасојевићи и Којићи II су из Брасине. — Максимовићи из Доње Буковице (5 к. По изласку муслимана они су се померали на све стране изнад реке и ушли и у друга имања (9 к. Св. Овде су из Роваца. Св. Св. Они су постали добри рудари... опет на гласу рудари (9 к.... где су били рудари и зидари. Живановићи и Спасојевићи (30 к. Св. али су се иселили на Рудник и тамо остали. и на стенама (6 к. — ГРАЧАНИЦА — Стари су род Стајићи.