VISOKA ZDRAVSTVENA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

INTERNA MEDICINA

BOLESTI HIPOFIZE

Profesor: Spec. Dr med. M. Kosti Milosavljevi Student: Drljaa Nikola FT 91/12

Hipofiza (Hipophysis)

Funkcije naeg organizma kontroliu dva glavna sistema, nervni sistem i hormonski sistem. Hormoni su hemijske supstance koje lue jedna ili vie elija iz odreenih lezda u telesne tenosti, i koje posle vre kontrolu drugih elija, uestvujui u raznim biohemijskim procesima u organizmu. Jedna od vanih lezda koja uestvuje u hormonskom sistemu je hipofiza. Hipofiza ili glandulla pituitaria smestena je u sella turcica (turskom sedlu) sfenoidne kosti I prema svom poloaju najzatieniji je deo tela. Ima promer oko 10mm I teka je oko 0,5g. Preko hipotalamo -hipofiznog lakunarnog portalnog krvotoka, kao I preko hipofiznog drka u stalnoj je anatomskoj I funkcionalnoj vezi sa Hypotalamus- om. Hypotalamus kontrolie njen rad. Zahvaljujui odnosu sa Hypotalamus- om, hipofiza odrava stanje vegetativnog ili autonomnog nervnog Sistema, prenoenjem informacija do efektora. Poremeaj funkcije hipofize ima negativan uticaj na tropna tkiva, u kojima se bioloko delovanje hormona oekuje. Deluje na rast tela, krvni pritisak, rad bubrega, promet materija. Hipofiza usklauje rad drugih lezda sa unutranjim luenjem. Takoe, nazivaju je i glavnom ili centralnom lezdom. Svojim hormonima utie na mnoge lezde u organizmu, pa se moe smatrati dirigentom u orkestru koji ine lijezde koje lue hormone. To su, pre svega, nadbubrene lezde, jajnici, testisi, titasta lezda, mlene lezde, ali se uticaj ogleda i na kotano-zglobnom sistemu, preko hormona rasta, zahvaljui kome dostiemo odgovarajuu visinu. Anatomska celina hipofize sastavljena je od prednjeg renja (Adenohypophysis), srednjeg dela (Pars Intermedia), koji je kod ljudi slabije izraen I zadnjeg renja (Neurohypophysis). Adenohypophysis. U embrionalanom ivotu nastaje invaginacijom epitela drela (Rathekeov nabor). Imunocitohemijska istraivanja su potvrdila da se iz prednjeg dela hipofize, u krv, lui est fizioloki znaajnih hormona: hormon rasta (somatotropni hormone, STH), tireostimuluui hormone (TSH), adenokortikotropni hormone (ACTH), folikulostimuluui hormone (FSH), luteinizirajui hormone (LH) I luteotropni hormone (PROLAKTIN). Prednji reanj lui est hormona i svi oni, osim hormona rasta, deluju tako to

stimuliu titnu, nadbubrenu lezdu, jajnike, testiste i mlene lezde da proizvode druge hormone koji dalje obavljaju svoju ulogu u organizmu. Neurohypophysis je embrionalano nastala I neuralnog tkiva I zato u njoj ima elija glija- tipa. Lui dva hormona: antidiuretiki hormone (ADH) I vazopresin. Hormoni zadnjeg renja uestvuju u kontroli izluivanja vode, luenje mleka i verovatno deluje pri poroaju na kontrakcije materice. Pars intermedia kod ljudi je slabije izraena, a poznato je da lui melaton.

Bolesti hipofize

U zavisnosti u kom delu hipofize nastaju promene, razvijaju se i simptomi koji ponekad mogu biti nagli, a nekada skoro neprimetni. Simptomi pojaanog ili smanjenog luenja hormona mogu biti posledica najee tumora u hipotalamusu ili hipofizi, ali za te promene mogu biti odgovorni i drugi uzroci kao to su: - Autoimuni procesi - Upalni procesi - Mogu biti nepoznate etiologije. U zavisnosti od koliine izluenih hormona razvijaju se i bolesti. Tako pojaano luenje hormona prednjeg renja hipofize, hormona rasta, dovodi do pojave giganitizma i akromegalije. To znai, ukoliko se hormon rasta izluuje vie u detinjstvu, nastaje prekomeran rast, giganitizam, gde telesna visina moe biti znatno via od dva metra, s nesrazmerno velikim rukama i nogama. Ukoliko do toga doe u srednjoj ivotnoj dobi razvija se akromegalija. Ukoliko doe do smanjenog luenja hormona rasta ili se taj hormone ne lui uopste u period rasta onda to dovodi do tzv. Patuljastog rasta. Bolesti hipofize su relativno retke, ali vrlo sloene. Zbog svoje sloenosti njihovo leenje zahteva multidisciplinarni pristup. Bolesti hipofize su: Hipopituitarizam Gigantizam Patuljast rast Akromegalija Nedostatak hormona rasta kod odraslih Prolaktinomi Cushingova bolest Diabetes insipidus ,,Empty sella Prazna Sella turcica

Hipopituitarizam

Smanjeno luenje hormona hipofize moe biti generalizirano, pa se govori o hipopituitarizmom ili moe biti uzrokovano manjkom jednog ili vie hormona hipofize. Generalizovani hipopituitarizam je sindrom endokrinog manjka zbog deliminog ili potpunog gubitka funkcije prednjeg renja hipofize. Uzroci mogu biti razliiti, od razvoja tumora hipofize, preko upalnih i autoimunih procesa do idiopatskog (nepoznatog) uzroka manjka hormona hipofize. Simptomi i znakovi hipopituitarizma odgovaraju osnovnoj bolesti, kao i simptomima i znacima koji idu uz nedostatak odreenog hormona hipofize. Poetak bolesti moe biti nagao i dramatian, no obino ide postepeno pa se bolest ne prepoznaje odmah. Obino se navodi da prvo dolazi do smanjivanja gonadotropnih hormona (polni hormoni), zatim nastaje poremeaj i gubitak hormona rasta (HR), a naposletku se smanjuju tireotropin (TSH) i adrenokortikotropni hormon (ACTH). Generalizovani nedostatak hormona hipofize mora se dokazati pre nego se bolesnik pone doivotno leiti hormonskim dodacima. Potrebno je pronai simptome nedostatka hormona ili morfoloke promene (promene u strukturi) hipofize. Kod odraslih manjak HR obino ne izaziva simptome koji bi bili kliniki prepoznatljivi. Manjak TSH rezultira razvojem hipotireoze, oslabljenom funkcijom titne lezde, a manjak ACTH uzrokuje hipofunkciju nadbubrene lezde, to se oitava umorom, snienim krvnim pritiskom, infekcijama i nepodnoenjem stresa. Izolovani manjak hormona hipofize obino se otkrije u detinjstvu ili u mladosti zbog zastoja u rastu ili kanjenja u polnom sazrevanju. Za dijagnostikovanje adenoma metode izbora su CT (kompjuterska tomografija) i MR (magnetna rezonanca). Ocena funkcije titne lezde odreuje se radioimunolokom metodom, a sve nivoe hormona trebaju biti sniene; tiroksin (T4), trijodtironin (T4), i TSH. Ukoliko je povien TSH, primarni je poremeaj u titnoj lezdi. Test insulinske tolerancije koristi se za odreivanje rezerve ACTH. to se tie leenja, u svakom sluaju potrebna je nadoknada hormona koji se nedovoljno izluuju zbog oslabljene funkcije odreenih lezda, lezda pod kontrolom hipofize. Ako se hipopituitarizam pojavio zbog tumora, specifino

leenje je usmereno prema uklanjanju tumora, hirurkim zahvatom ili suzbijanjem lekovima, te takoe nadoknadi hormona odreenih lezda koje su u hipofunkciji.

Gigantizam

Gigantizam predstavlja pojavu ekstremno velikog rasta u periodu kada su zone kotanog rasta jo uvek otvorene, to za posledicu ima tel esnu visinu iznad prosene za uzrast I pol. Treba razlikovati gigantizam od akromegalije, jer akromegalija nastaje kada je rast ve zavren, I dolazi do uveanja aka I stopala, kotanog grebena ela, nosa, kao I uveanja mekih tkiva I unutranjih organa sa brojnim poremeajima njihovog normalnog funkcionisanja. Do prekomernog luenja HR moe doi zbog njegovog veeg luenja Iz hipofize, ili zbog veeg luenja hormona rasta iz hipotalamusa. U najveem broju sluajeva do gigantizma dolazi zbog adenoma hipo fize, ili hiperplazije tkiva hipofize. Gigantizam se najee javlja kao izolovano stanje, ali se moe javiti I u sklopu udruenih oboljenja I sindroma poput multiple endocrine neoplazije tip I, tuberozne skleroze, neurofibromatoze Statistiki podaci pokazuju da se gigantizam javlja veoma retko, znatno ree od akromegalije, koja se javlja na 3-4 osobe na million ljudi, ali ne postoje tani podaci o broju obolelih od gigantizma na godinjem nivou. Takoe, ne postoji rasna I polna predilekcija za njegov nastanak, to znaci da od gigantizma podjednako oboljevaju pripadnici svih rasa I oba pola. Klinika slika je dovoljna za postavljanje dijagnoze. Objektivni pregled se vri da bi se ustanovile eventualne promene na unutranjim organima. Vre se laboratorijska merenja HR (ne meri se samo koliina HR, ve I IGF I IGFBP, za koje se HR vee). Skener I nuklearna magnetna rezonanca se rse radi utvrdjivanja postojanja adenoma hipofize. Ako je dijagnoza postavljena pre zavrenog rasta, dolazi do primene somatostatina, koji prouzrokuje suprotan efekat HR. Praktikuje se I hirurka

resekcija tumora transsfenoidalnim pristupom. Ukoliko operativno leenje ne urodi plodom dolazi u obzir I radijaciona terapija.

Patuljast rast

Abnormalno niski rast s normalnim telesnim proporcijama koji se javlja tokom detinjstva. Niski rast u detinjstvu moe biti rezultat poremeene funkcije hipofize, to je rezultat nedovoljnim stvaranjem hormona rasta. Nedovoljno luenje hormona prednjeg renja hipofize moe biti ogranieno samo na hormon rasta ili pak generalizirano (ne lui se niti jedan hormon prednjeg renja). Ako je uzrok niskog rasta samo izolovani nedostatak hormona rasta moe nastupiti pubertet. Uzrok moe biti tumor hipofize, nepostojanje hipofize ili povreda. Zaostali rast moe postati primetan ve u ranom detinjstvu i trajati tokom detinjstva. Podaci o rastu moraju se uvrstiti u odgovarajue krivulje. Krivulja rasta, predstavljena sekvencijalnim postavljanjem vrijednosti visine na standardizovanoj emi rasta, moe se kretati od ravne (nema rasta) do vrlo plitke (minimalni rast). Fizika oteenja lica i lobanje takoe mogu biti povezana s poremeajima hipofize ili njene funkcije. Mali procenat dece sa zejom usnom i nepcem moe imati smanjene koliine hormona rasta. Ako je funkcija hipofize uredna, uzrok niskoga rasta mogu biti neki genetski poremeaji ili pak neke tee bolesti. Simptomi

izostanak rasta ili usporeni rast, usporeni rast (deca 0-5 godina), niski rast (odrasli nii od 5 stopa), odgoeni polni razvoj kod adolescenata ili izostanak polnog razvoja, glavobolje, preterana e i uriniranje (poveani volumen), poveani volumen urina.

Fiziki pregled ukljuujui teinu, visinu i telesne proporcije pokaza e znakove usporenog rasta i odstupanje od normalnih krivulja rasta.esto se preporuuje odreivanje starosti kostiju na osnovi rendgenskog snimka ruke (rendgenskog snimka ekstremiteta). Merenjem koliine hormona rasta potvruje

se je li poremeaj uzrokovan smanjenim radom hipofize. Moraju se odrediti i koliine drugih hormona budui da nedostatak hormona rasta esto nije jedini problem. Takoe treba obaviti preglede krvi (kompletna krvna slika i elektroliti u serumu). Nadomesna terapija hormonima rasta obavezna je kod dece s dokazanim nedostatkom hormona rasta. Jo uvek ne postoji idealni vremenski raspored leenja. Ako je nedostatak hormona rasta jedini problem, daje se samo hormon rasta. Ako nije, bie potrebna i nadomesna terapija drugim hormonima.

Nedostatak hormona rasta kod odraslih

Hipofiza stvara i lui hormon rasta koji djeluje na sve organe u tijelu. U deijoj i adolescentnoj dobi vaan je za rast. Nedostatak luenje hormona rasta u deijoj dobi dovodi do zaostajanja u rastu, dok odrasli ljudi s smanjenim luenjem hormona rasta oseaju pojaani umor, slabiju koncentraciju, imaju neke metabolike poremeaje i slabiji kvalitet ivota. Do smanjenog luenja hormona rasta kod odraslih najee dolazi nakon operacije veeg tumora hipofize ili zraenja hipofizne regije, kao I nakon traume glave.

Akromegalija

Akromegalija je retka, hronina bolest nastala kao posledica preteranog izluivanja hormona rasta kod odraslih osoba. Najee se javlja u periodu izmeu tree i pete decenije ivota sa podjednakom uestalou kod osoba oba pola, proseno od tri do etiri sluaja na 100.000 stanovnika. Kao najei uzrok ovog oboljenja navodi se postojanje hormona rasta sekretornog adenoma hipofize, odnosno tumora somatotropnih elija. Prema veliini obino se radi o tumoru veem od 1 cm u dijametru odnosno o makroadenomu. Veina autora ipak smatra da se u osnovi radi o primarnom poremeaju hipofize, odnosno da tumor nastaje kao posledica autonomnog monoklonskog bujanja somatotropnih elija. Po drugima, tumor nastaje sekundarno kao posledica hipotalamikog poremeaja usled koga dolazi do hiperstimulacije somatotropa bilo zbog poveanog luenja somatoliberina ili pak smanjenog luenjasomatostina. Akromegalija je hronina bolest, kod koje se razvoj simptoma odvija postepeno u toku niza godina (od 5 do 10 godina) pre nego to se dijagnoza ustanovi. Klinika prezentacija ovog oboljenja je vrlo tipina i posledica je kako delovanja hormona rasta na periferna tkiva i metabolizam, tako i lokalnih manifestacija nastalih prisustvom tumora. Inicijalni simotomi manifestuju se mekotkivnom proliferacijom sa uveanjem aka i stopala, zadebljanjem usana i jezika, mekih delova nosa i stvaranjem suvinih nabora na elu to dovodi do karakteristinog grubljeg izgleda lica. Ove promene obino su udruene sa poveanjem znojenja, pojavom masne koe, zamorom, malaksalou, pospanou i poveanjem telesne teine. Sa daljim trajanjem bolesti dolazi do promena na kostima i hrskavici prvenstveno glave i lica. Ove promene podrazumevaju zadebljanje kalvarijuma, poveanje veliine frontalnih sinusa to dovodi do prominencije supraorbitalnih lukova, zatim uveanja nosa, protruzije donje vilice praene promenom ugriza i poveanjem razmaka meu zubima. Promene na akama i stopalima ovih bolesnika su tipine i predominantno su posledica mekotkivnog rasta. Oni su uveani, glomazni, zadebljali sa zatupljenim prstima. Koa ovih osoba je generalno zadebljala, masna i vlana. esta je pojava akni. Opisane kotano hrskaviave promene vremenom mogu usloviti

pojavu artralgija kao i razvoja degenerativnog artritisa kimenog stuba, kukova i kolena. Polovina pacijenata ali se na postojanje fotofobije. Pacijenti se najee ale na glavobolje koje su obino nespecifine, obuhvataju celu glavu ili se javljaju u odreenim regionima, trajnog su ili intrmitentnog karaktera. Vremenom one postaju sve jae i trajnije. Ekstraselarnim irenjem tumor moe dovesti i do slabljenja vida, ispada u vidnom polju, a u najteim sluajevima i slepila. Moe usloviti i kompresiju kranijalnih nerava, hipofizne peteljke i hipotalamusa, to moe dovesti do poremeaja sna, apetita, temperature ali i poremeaja u sekreciji hipotalaminih hormona. Promene na krvnim sudovima mogu dovesti do slabije ishranjenosti tumora, infarktacije ili hemoragije u samom tumoru odnosno do razvoja apopleksije tumora. Dijagnoza akromegalije je obino kliniki oigledna i moe se vrlo lako potvrditi radioimunolokim merenjem osnovnih vrednosti hormona rasta, koje su kod 90% pacijenata vee od 10 ng/ml, odnosno u rasponu od 5 do 500 ng/ml. Merenje IGF 1 ima vanu ulogu u potvrdi dijagnoza ove bolesti. On je medijator delovanja hormona rasta i ako je povien sa velikom sigurnou se moe rei da se radi o akromegaliji. Test optreenja glikozom predstavlja najjednostavniji i najspecifiniji dinamski test za akromegaliju. Svi pacijenti sa akromegalijom moraju biti podvrgnuti leenju radi zaustavljanja napretka bolesti i prevencije kasnijh komplikacija. Cilj terapije jeste uklanjanje ili razaranje hipofiznog tumora, normalizacija izluivanja hormona rasta, i odravanje normalne funkcije kako adeno, tako i neurohipofize. Poetna terapija za veinu pacijenata sa akromegalijom jeste transvenoidalna selektivna adenomektomija, s obzirom na njen visoki procenat uspeha, brzo smanjenje nivoa hromozoma rasta (u toku 72 sata), malu incidencu postoperativnog hipopituitarizma, kao i niskog stepena operativnog morbiditeta. U sluaju velikih tumora sa ekstraselarnom ekspanzijom ovim putem nije uvek mogue ukloniti u potpunosti patoloki proces pa je neophodno hiruki zahvat uraditi transkranijalno. Kod pacijenata kod kojih hirukim pristupom nije u potpunosti postignuta enukleacija tumora, mogu se primeniti i druge terapijsk e mere kao to su zrana i medikamentna terapija.

Prolaktinomi

Prolaktin je hormon koji proizvodi hipofiza, lezda smetena na bazi mozga. Njegova primarna funkcija sastoji se u tome da ubrza razvoj grudi tokom perioda dojenja, kao i u samom procesu dojenja. Prolaktin se lui u talasima. Povean nivo prolaktina u krvi naziva se hiperprolaktinemija i pod fiziolokim uslovima nalazi se prilikom procesa dojenja i tokom trudnoe. Nije svako povienje prolaktina u krvi patoloko. Ono je normalno ( fizioloka hiperprolaktinemija) u trudnoi, dojenju, kod ena koje su se porodile u prethodnih godinu dana i novoroenadi. Prolaktin je prolazno povien tokom stresa, prilikom stimulacije bradavica, u snu, pri fizikoj aktivnosti i seksualnom odnosu. Ovaj hormon je povien prilikom korienja lekova koji antagonistiki djeluju na dopaminske receptore (fenotijazidi, butirofenoni, tioksanteni, metoklopamid i sulpirid) i ljekova koji sniavaju koncentraciju dopamina (metildopa, rezerpin, estrogeni i opijati). Mnoge bolesti i stanja koja oteuju hipofiznu peteljku i/ili hipotalamus dovode do povienja prolaktina. To mogu biti tumori (nefunkcionalni hromofobni adenomi), koji pritiskaju hipofiznu peteljku, zatim sarkoidoza, kraniofaringeomi, zraenje glave, sindrom prazne sele, aneurizma, hipofizitis, metastaze tumora, primarni hipopituitarizam, hronina bubrena insufici-jencija, ciroza, povreda grudnog koa i Kjari-Fromelov sindrom (trajno luenje mlijeka i izostanak menstruacije nakon poroaja), hipotireoza Najei uzrok povienja prolaktina jeste prolaktinom. Prolaktinom je dobroudni tumor hipofize. Sastavljen je iz ljezdanog tkiva koje produkuje hormon prolaktin i zato je oznaen kao adenom. To je najei tumor hipofize. ee se javlja kod ena (90%). Prolaktinomi (predstavljaju oko 40% svih tumora hipofize). Mikroadenomi su tumori manji od 10 mm, a makroadenomi su tumori vei od 10 mm. Statistiki podaci pokazuju da se hiperprolaktinemija javlja na svakih 100 osoba u optoj populaciji. Moe se javiti i k od osoba mukog i kod osoba enskog pola, ali se prolaktinomi neto ee javljaju kod osoba enskog pola.

Kod ena se mogu javiti: Oligomenoreja (nepravilna menstrualna krvarenja) Amenoreja (izostanak menstrualnih krvarenja) Infertilitet (neplodnost) Galaktoreja (luenje mleka) i uveanje tkiva grudi Kod velikih tumora hipofize javljaju se simptomi i znaci kompresije (bilateralna hemianopsija, glavobolja, gubitak vida). Kod mukaraca se mogu pojaviti: Impotencija Sterilitet esto se javljaju problemi sa vidom (bilateralna hemianopsija) i glavobolja Moe doi do pojave niskog nivoa testosterona Galaktoreja (luenje mleka) javlja se ree nego kod ena Prekomerna telesna teina. Galaktoreja je luenje mleka kod ena koje nisu trudne i od poroaja je prolo najmanje godinu dana. Posljedica je vika prolaktina, ali i manjka estrogena, koji blokira dejstvo prolaktina. Mleni sekret se lui iz jedne ili obje dojke, spontano ili na pritisak bradavica. Kod mu karaca je galaktoreja izuzetno rijetka pojava i obino se sree ako su mlene lijezde uveane (ginekomastija). Kod ena, osim este pojave galaktoreje, sree se poremeaj menstruacije u smislu amenoreje (izostanak menstruacije) ili oligomenoreje (krai menstrualni ciklus). Neretko se prolaktinom otkrije zbog steriliteta i ciklusa bez ovulacije. Sterilitet postoji kod 90% ena sa povienim prolaktinom. Kod ena sa ovim tumorom snien je nivo hormona estrogena i progesterona. Hormonski poremeaji dovode da pojave suvoe vagine, smanjenja libida i osteoporoze. Tipian gubitak sekundarnih seksualnih karakteristika (gubitak pubine i aksilarne dlakavosti i dojki) retko se kada dogaa. Kod manjeg broja ena javlja se dlakavost mukog tipa (brada, brkovi, dlakavost trbuha i grudi hirzutizam), poveanje klitorisa, akne i seboreja (masna koa i kosa), kao posedica poveanja nivoa testosterona. Kod mukaraca su prve tegobe pad libida i potencije. To se esto tumai psihikim faktorima, tako da se dijagnoza postavlja kasno, najee kada se jave znaci pritiska tumora. Tipian simptom prolaktinoma jeste hipogonadizam. Kod makroadenoma, zbog njegove veliine, dolazi do pojave kompresivnog sindroma (simptomi pritiska) koji se ispoljava glavoboljom, povraanjem centralnog tipa, poremeajima vida (ispadi u vidnom polju), hipopituitarizmom i oteenjima modanih ivaca. Ginekomastija i galaktoreja su retke pojave.

Anamneza sa tipinom klinikom slikom dovoljna je da se posumnja na postojanje hiperprolaktinemije. Dijagnoza se postavlja nalazom povienog prolaktina u serumu. U cilju ranijeg postavljanja dijagnoze kod ena sa poremeajem menstruacionog ciklusa treba pregledati dojke i pritiskom na bradavice provjeriti da li ima mlijeka. Kod mukaraca sa poremeajem potencije misliti i na prolaktinom. Potrebno je nainiti merenje nivoa prolaktina u krvi, a kako se hormon lui u talasima, potreban je vei broj merenja. Nuklearna magnetna rezonanca mozga (turskog sedla) koristi se rutinski kako bi se potvrdilo ili iskljuilo postojanje adenoma hipofize. Kod osoba mukog pola, poeljno je izmjeriti i nivo testosterona, koji je esto smanjen. Leenje prolaktinoma neophodno je radi spreavanja razvoja osteoporoze i vraanja polne funkcije. Veoma dobri rezultati postiu se lekovima koji smanjuju sekreciju hormona i veliinu tumorske mase. Lijeenje je dugotrajno, a rjee dolazi u obzir operativni tretman. Lek prvog izbora u leenju hiperprolaktinemije jesu agonisti dopamina koji normalizuju nivo prolaktina i smanjuju veliinu tumora hipofize. Terapija moe godinama da se primjenjuje bez neeljenih efekata. U sluaju trudnoe, primjena leka se obustavlja, a nastavlja se nakon poroaja. Tretman ljekovima esto traje od 12-24 mjeseca, a sa njom se prestaje kada se postignu fizioloki nivoi prolaktina u krvi. Ukoliko odgovor na lijeenje nije dobar, kao i kod postojanja vizuelnih defekata i pored primene terapije, kod krvarenja unutar tumora, dolazi u obzir hirurko leenje koje podrazumijeva transsfenoidalnu resekciju tumora.

Cushingova bolest

Cushingovu bolest uzrokuje dobroudni tumor hipofize (adenom) koji ima sposobnost luenja ACTH (adrenokortikotropnog hormona). ACTH iz adenoma hipofize potie nadbubrene lezde na prekomerno luenje kortizola. Bolesnici s prekomernim luenjem kortizola pojaano se debljaju (posebno u predelu trbuha), uz pojavu ljubiastih strija po koi i sklonost lakom stvaranju modrica. Takoe mogu imati probleme s nesanicom i promene raspoloenja, povien krvni pritisak, dijabetes i osteoporozu. Adenomi kolji lue ACTH su uglavnom vrlo mali. Leenje Cushingove bolesti temelji se na hirurkom odstranjenju adenoma hipofize. U sluaju neuspjeha operacije u obzir dolazi operacija nadbubrenih lezda, primjena lekova koji spreavaju sintezu kortizola ili zraenje hipofize.

Diabetes insipidus

Dijabetes insipidus je bolest koja se karakterise izluivanjem velike koliine urina i stalnom potrebom za uzimanjem vode. Uzrok diabetesa insipidusa je nedostatak tzv. antidiuretskog hormona (ADH) kojeg proizvodi hipofiza i koji regulie mokrenje. Osim nedostatka ADH moe se raditi i o neosetljivost bubrega na taj hormon. Do nedostatka ADH moe doi usled bolesti ili traumatske povrede hipofize. Leenje se zasniva na primjeni sintetskog antidiuretskog hormona.

,,Empty sella

Re je o selli, potpuno ili delimino ispunjenoj likvorom, udruenoj sa raznim klinikim poremeajima. Postoje razne pretpostavke o nastanku ,,prazne

sele kongenitalni defekat dijafragme sele, spontana nekroza adenoma hipofize ili porast intrakranijalnog pritiska. Osim spontano moe se javiti I posle operacije ili zraenja. Kroz otvor na dijafragmi prolabira arahnoideja u proctor sele I izaziva njen lagani porast I kompresiju hipofize. Nekada dolazi I do hernijacije hijazme kroz isti otvor. Kliniki sindrom ,,prazne sele obuhvata neke od sledeih poremeaja: hipopituitarizam, hipersekreciju hipofize, ispade vidnog polja, glavobolju, gojaznost, hidrocefalus, benignu interkranijalnu hipertenziju, spontanu rinolikvoreju. Suverena dijagnostika sredstva su CT I NMR. Selarna I supraselarna regija se moraju ispitati snimanjem tankih sljeva.