You are on page 1of 12

PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON FAKULTET PRAVNIH NAUKA

PREDUZETNITVO I PREDUZETNIKA EKONOMIJA

MOBING
Seminars i ra!

S"#!en" $

Pr%&es%r $

V'a!imir Pan"i( -./ 0 12 3 VOP

Pr%&) !r *e'+ % Bar%,

Banja Luka, 2010 SADR*AJ $

-) MOBBING))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))4 -)-) Vrs"e m%55in6a)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))4 -).) Fa7e m%55in6a))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))8 -)4) S"a"is"i a m%5in6a))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))/ .) MOBBING PO DR*AVAMA))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))9 4) MOBBING PO ZANIMANJIMA))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))2 8) MOBBING I ZAKON)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))-1 /) ZDRAVSTVENE SMETNJE I SIMPTOMI))))))))))))))))))))))))))))--

1. MOBBING

Mobbing podrazumijeva psiholoki teror, neprijateljsku i neetiku komunikaciju na radnom mestu od strane jednog ili vie pojedinaca za koju je karakteristino da se sistematski primenjuje nad rtvom tokom dueg vremenskog perioda. rtva se tada dovodi u bespomonu poziciju i odrava u tom stanju tako to se nastavlja sa mobbing aktivnostima. Ovakve aktivnosti se javljaju veoma esto, statistiki govorei barem jednom nedeljno i tokom dueg vremenskog perioda barem est meseci!. "bog #rekventnosti i trajanja terora, rtva maltretiranja dolazi u stanje mentalne mizerije. $rema tome prilikom de#inisanja mobbinga akcenat se ne stavlja na vrste mobbing aktivnosti ve na duinu i #rekventnost tih aktivnosti. %ako je #enomen mobbinga star koliko i najstarije kulture, primijeen je skoro, konkretno, prvi put je sistematski opisan &'(). godine u jednom malom istraivanju u *vedskoj +e,mann - .ustavsson!. +e,mann je potom nastavio da izuava mobbing pa je do svoje smrti napravio jo dosta istraivanja i uspeo da skrene svetsku panju. /jegov uticaj se moe videti u *vedskoj gde je danas mobbing na radnom mestu zakonski prekraj. $oreklo rei Mobbing 0ije 1MO22%/.3 je engleskog porijekla,kovanica od dva glagola sa znaenjem i to4 & 7 : 56O MO23 nasrnuti u masu, buno navaliti na nekoga 528++91 siledija, nasilnik, zlostavljati, kinjiti 528++%/.1 maltretiranje uenika od strane uenika ili nastavnika

1.1 Vrste mobbinga ;<06%=>+/%4 predpostavljeni zlostavlja jednog podre?enog radnika jednog po jednog radnika dok ne uniti itavu grupu strateki mobbing! jedna grupa radnika podre?enih! zlostavlja jednog predpostvljenog

@O0%"O/6>+/%4 javlja se izme?u radnika koji su u jednakom poloaju u hijerarhijskoj organizaciji. Oseaj ugoenosti, ljubomora i zavist mogu potstaknuti elju da se elimie neki kolega do skoranji prijatelj! pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri itava grupa radnika zbog unutranjih problema, napetosti i ljubomore, moe izabrati jednog radnika 5rtvu1 na kojoj e dokazati da su snani i sposobniji

1.1 Faze mobbinga & =ritini incidenti A %nicijalna situacija kojom mobbing poinje nije nita drugo nego kon#likt. $oto je mobbing produeni kon#likt, ta prva #aza obino kratko traje, tek u sljedeoj se uvodi vrenje sistematskog mentalnog pritiska od strane kolega ili menadera. 7 Mobbing i 3peckanje3 B $onaanja koja ine dio mobbinga ne moraju uvek da budu kon#liktna ve esto nisu uopte agresivna i ne predstavljaju pokuaj da se neko iskljui ili izbaci ali pojedinac koji je subjekt ovakvog ponaanja tokom dugog vremenskog perioda itekako osjeti pritisak na svojoj koi. .lavna karakteristika ovih aktivnosti je da se osoba kazni agresijom ili manipulacijom. : Mijeanje nadlenog menadmenta A =ada se desi da cijela situacija doCe do nadlenog menadmenta, veoma se lako moe dogoditi da se loe procijeni situacija i da se osoba nad kojom je vren mobbing osudi. Dak ta vie, menadment najee pokuava da rijei problem tako to odstrani mobovanu osobu. Moe se dogoditi i da ljudi iz menadmenta koji su zadueni za psihosocijalno stranje u #irmi ne ele da prihvate odgovornost i zato imaju tendenciju da objanjenja o problematnom zaposlenom baziraju na njegovim linim karakteristikama a ne na #aktorima okruenja na radnom mjestu. >ko se ovako neto dogodi dolazi do naruavanja #undamentalnih ljudskih prava. Ea stvar bude jo gora, mobovana osoba poslije pogrene interpretacije menadmenta postaje markirana kao problematina i moe imati problema na svakom sljedeem radnom mjestu ni kriva ni duna. ) /etane dijagnoze A $oto je mobbing veoma teko otkriti, esto se moe desiti da osoba koja je mobbovana potrai pomo psihijatra koji pogreno procijeni situaciju zato to nema iskustva u prouavanju drutvenih odnosa na poslu. 6akoCe psihijatri imaju obiaj da procijene osobu na osnovu karakteristika linosti to je u ovom sluaju pogrean pristup. /etane dijagnoze mogu biti FparanojaG, Fmanina depresijaG, Fporemeaj linostiG i slino to takoCe moe imati veliki, naravno negativan, uticaj na ivot i budue poslove rtve mobbinga. H. %zbacivanje B =rajnja #aza mobbinga je otkaz odnosno izbacivanje sa radnog mesta. 6akoCe je primjeeno da prilikom ove #aze moe da doCe do ozbiljnog poremeaja koji moe rezultovati da rtva trai medicinsku ili psiholoku pomo. <vin sluaj @einz +eimann je opisao sluaj <ve koja se zaposlila kao menader kantine u zatvoru nakon to je stara menaderka otila. <va je ispunjavala sve zahtjeve za tu poziciju, dobila je posao i odmah je dobila zadatak da izmeni recepte pripremanja odreCenih jela. 8 kuhinji je radilo est kuvarica koje su dobro znale da pripremaju vrstu kae i kada je nova menaderka kantine zahtjevala da se nain pripreme izmijeni, dolo je do prve #aze mobbinga. Ivih est
4

kuvarica su se okrenule protiv <ve jer su mislili da istrukcije za mijenjanje priprema jela dolaze od nje same. Eolo je do kon#likta. /iko drugi osim <ve nije obavijestio kuvarice o traenim promjenama a nove metode za pripremanje su im bile potpuno strane. 8mjesto da je menadment pribegao treniranju zaposlenih kuvarica kako bi nauile da spremaju na novi nain nikakva komunikacija se nije odvijala na relaciji visoki menadment i osoblje u kantini. =uvarice su poele sa ogovaranjima i neposlunou prema svojoj menaderki. Dak je i injenica da <va gaji mentalno hendikepirano dete uzeta kao argument protiv nje kao da je ona kriva za njegovo stanje. Ivaki put su kuvarice ignorisale <vine instrukcije i svaki njen pokuaj da radi svoj posao je dovodio do toga da su kuvarice izazivale svaCe i isticale razliitost u miljenju tako to su naglaavale da <va konstantno izlazi izvan okvira svoje odgovornosti, to nije bilo tano. <va je u vie navrata pokuavala da dobije listu svojih odgovornosti od zatvorske uprave koja je svaki put odbijala da joj odgovori i interpretirala je njeno ponaanje kao neposlunost. 0azlog neispravnog ponaanja zatvorske uprave je to su se osetili napadnutim <vinim zahtevima i pokuali su da se odbrane. Opet se desila pogrena interpretacija situacije jer su kuvarice ovakav in uprave zatvora shvatile kao in podrke i nastavile su sa svakodnevnim maltretiranjima to je dovelo do toga da je <va potpuno izgubila svoj autoritet. Dlan uprave je sluajno vidjeo jedan od kon#likta izmeCu <ve i kuvarica pa ju je pozvao na sasluanje pred odborom. /a sasluanju <va je primjetila da su svi lanovi bili unaprijed determinisani da je kritikuju i nisu joj dali priliku da objasni. /aredili su joj da uzme bolovanje to je zatvorski doktor odobrio. $osle dve godine provedene na bolovanju <va je izgubila posao i ansu da se ponovo zaposli. Od tada je nezaposlena.

Ovdje je potrebno naglasiti da je u sluaju mobbinga besmisleno diskutovati o tome ko je izazvao kon#likt i ko je u pravu ak i kada je to u praktinom interesu. Ono o emu je potrebno priati je to da li odreCeno ponaanje na poslu kao to su psihiki napadi i maltretiranja mogu dovesti do drutvenih, mentalnih i ekonomskih posljedica po zaposlenog i da li takvo ponaanje predstavlja krenje osnovnih ljudskih prava. 6ek tada se moe stei prava slika o tome ta se u stvari deava. =ako @. +eimann kae u visoko razvijenom zapadnom svijetu radno mjesto je jedino preostalo bojno polje u kojem je mogue ubiti drugoga bez bojazni da se zavri na sudu. %straivanja u *vedskoj su pokazala da su izmeCu deset do dvadeset procenata godinjih samoubistava rezultat mobbinga na radnom mestu. 1.2 Statistika mobinga @einz +eimann je u *vedskoj sproveo do sada najtemeljnije istraivanje u kojem je sakupio podatke sa intervjua gdje je glavna tema bila mobbing. 8zorak zaposlene populacije nad kojem je bilo izvreno ispitivanje je obuhvatao 7)JJ ljudi. /a osnovu ovog ispitivanja dobijeni su sljedei podaci4
5

>ko se predpostavi da je prosjean radni vek :J godina, moe se rei da je rizik jednog zaposlenog pojedinca da postane rtva mobinga oko 7HK, odnosno, jedan u etiri zaposlena e biti rtva mobinga u trajanju od barem est meseci u toku svog radnog veka. $olovi4 Mukarci )HK! i ene HHK! su grubo reeno zastupljeni podjednako kao rtve mobinga. *to se tie pitanja Fko mobuje kogaLG studija je pokazala da je MNK mukaraca rtava bilo napadano od strane drugih mukaraca dok je samo :K bilo napadano od strane ena. 6akoCe samo 7&K mukaraca je bilo napadano od strane oba pola. *to se tie ena )JK je bilo napadano od strane drugih ena, :JK su napadali mukarci i ostalih :JK ena su napadane od strane oba pola. 0azlog zato mukarci uglavnom napadaju drugi mukarci i ene uglavnom napadaju druge ene je verovatno posljedica radnog okruenja jer se obino polovi na radnim mestima dre odvojeno. 6akoCe se moe predpostaviti da su mukarci koji napadaju ene njihovi predpostavljeni jer to se tie vieg menadmenta, mukarci i dalje dominiraju u broju. .odine4 8bjedjivo najvei broj rtava mobinga spada u u grupu koja ima od 7& do )J godina. 6akoCe ne postoje primjetne razlike u polovima kada su u pitanju godine. 2roj mobera4 Oedna treina rtava je bila napadana od strane jednog mobera. Oko )JK je bilo napadano od strane dve do etiri osobe. Ea celo odeljenje maltretira jednu osobu je veoma retko. +e,mann naglaava da budua istraivanja treba #okusirati na grupu ljudi koja je u istom odjeljenju sa rtvom na radnom mjestu ali ne uestvuje u mobingu jer su ba oni ti koji mogu potencijalno zaustaviti proces. Eugotrajni e#ekti4 iznenaCujue veliki broj rtava mobinga je kasnije razvio ozbiljnu psihiku bolest ili izvrio samoubistvo, studija pokazuje izmeCu deset i dvadeset posto. (JK pacijenata na mobing klinici je pomiljalo o samoubistvu dok je 7HK ranije imalo jedan ili vie pokuaja samoubistva. $oreCenja sa drugim zemljama4 /ije mnogo zemalja sprovelo ozbiljnije istraivanje, neke od njih su /jemaka, >ustrija i Pinska. 8 poreCenju sa *vedskom druge drave su imale vei ukupni procenat rtava mobinga. Ea li je taj procenat vei ili manji u 0epublici Irpskoj treba jo da se otkrije. /a sljedeem gra#ikonu su ci#re dobijene iz najsvjeijih istraivanja gdje se vidi da je procenat rtava mobbinga daleko vei nego to je +e,mannovo istraivanje pokazalo.

2. MOBBING O !"#$V$M$
"animanja4 Ovde takoCe brojke nisu pokazale velike razlike, vjerovatno zbog injenice da uzorak od 7)JJ ljudi nije dovoljno veliki za prouavanje podgrupa. %pak istraivanje je pokazalo veliku zastupljenost zaposlenih rtava koje rade u dravnim institucijama, kolama, univerzitetima i ostalim obrazovnim ustanovama. Oedna druga studija koja je obavljena u *vedskoj klinici nad pacijentima iste, je pokazala da je veliki broj pacijenata koji su dolazili po pomo bio zaposlen u kolama, univerzitetima, bolnicama i religioznim organizacijama. /a gra#ikonu su prikazani rezultati novijih istraivnja koja su izvrena u veem broju drava i sa mnogo veim brojem ispitanika.

rimjeri mobinga u "e%ub&i'i Sr%skoj /a jednom domaem #orumu se navodi nekoliko iskustava koji mogu biti posmatrani kao mobing. Oedan lan navodi primer svoje roCake4 1Oedna moja roCaka radi u velikoj #irmi u administrativnom delu. 8glavnom, traili su da se vrati mjesec dana ranije na posao s tim da ona potpie da je traila da se vrati ranije sa porodiljskog odsustva. Onda kada je sve to uradila kako su traili od nje, rekli su joj da ne moe da koristi godinji odmor mada je imala pravo zakonski! jer je tek poela da radi, tako da joj je propao, jer ima pravilo da se ne prenosi na sljedeu godinu i da propada ako se ne koristi. Ona ima dvoje male djece, od kojih je jedno bebica od godinu i po dana. 0adi svaku subotu, ijetke su one koje ne radi i poneku nedelju. /iko joj nigdje ne biljelei te dane i za #irmu oni su zaposleni samo H dana nedeljno. $ar puta je probala da eskivira i da bude sa svojom djecom preko vikenda, ali su joj rekli da QmoraQ da doCe da radi jer ima posla i da njih ne zanimaju njene privatne stvari. =ada joj je dete bilo bolesno preko zime ona je bila sva u panici kako da trai bolovanje, jer zna ta je eka poslije kad se vrati od strane njene e#ice. >ko se neto ne uradi kako treba ili pogrei, ne ukae se na greku normalnim tonom, ve je to histerisanje.3
8

Mobbing je veoma teko otkriti i rijetko kad se sa sigurnou moe rei da je ba to u pitanju. 8 ovom sluaju je mogu mobbing na relaciji e# A zaposleni, a mani#estuje se poniavanjem tako to se zaposleni prisiljava da radi u vreme kada to nije predviCeno, a vri se i verbalno maltretiranje. 6rajnost akcija koje je e#ica vrila nad zaposlenom i naruavanje prava su dodatni indikatori da je u pitanju mobbing. /avodi se da rtva radi u velikoj #irmi u administrativnom delu. Oedna statistika pokazuje da je mobbing vie zastupljen u #irmama pod nadlenou drave koje se bave administracijom. rtva je u ovom sluaju imala dobar zakonski argument da tui e#ovicu jer iako u naoj zemlji ne postoji konkretan zakon koji se obraa mobbingu, postojala je zakonska osnova za tubu jer je prekren zakon o radu tako to nije uplaivan porez i osiguranje za radnicu za vrijeme vikenda provedenog na poslu. Oo jedno iskustvo je zabiljeeno na istom #orumu4 1Dini mi se da je mobbing u mom poslu neizbena stvar, bar to se mog iskustva tie. $ozorite je, iza kulisa, vrlo nalik na arenu. 8asno mnogo sujete i podmetanja, ismijavanja, ogovaranja... >li, to je uglavnom ma sa vie otrica, koji se uvek okree prema nekom drugom, zavisi od projekta i situacije. 2ila sam rtva jer sam bila na meti koleginica koje su elele ulogu koju sam ja dobila. % bilo mi je strano. 0ad na ulozi je ogroman posao, i grozno je ako ne moe da mu se posveti, nego si nonBstop na oprezu, primjeti kako ti neko pravi #ace iza leCa, spletkari o tebi, omalovaava te u svakoj situaciji. Eobro je da je reditelj bio uz mene, i bodrio me. 8radila sam dobar posao. Mislila sam da neu izdrati taj pritisak, ali onda se odjednom sve promjenilo. %zala je premijera, postavilo se pitanje podjele za novu predstavu, i onda se samo pria pomerila na druge osobe. %sti oni koji su se udruivali protiv mene, sada su se gloili meCusobno. /a neki udan nain, bilo mi je lake, jer sam shvatila da problem nije u meni. > pomiljala sam da napustim to pozorite, da pobjegnem... Ea li sam se sad naviklaL /isam i nikad neu. Iamo sam se nauila da ne dam na sebe, da se ne predajem i ne odstupam.3 "avist moe da bude jedan od motiva za mobbing. 8 ovom konkretnom sluaju nije ba najjasnije da li je u pitanju bio mobbing ali svakako je postojala tendencija da nastane. Ea je pritisak od strane drugih glumica nastavio da bude prisutan i nakon premijere predstave, bilo bi vie osnova za sumnju, ovako se veoma lako moe doi do zakljuka da je u pitanju rivalitet i speci#inost zanimanja.

(. MOBBING O )$NIM$N*IM$
$siholog +jiljana >ranCelovi iz $araina je odradila takozvano 1pilot istraivanje3 putem anketiranja, eksplorativnog intervjua i dostupne lekarske dokumentacije gde se skoncentrisala na posljedice mobinga. %spitanici su sa podrija $araina, Ruprije, =ragujevca i +eskovca. 0adi se o &H mobiranih osoba od kojih su &: ena i 7 mukarca. .odite od :J do HJ godina. Ivi su intelektualci. &: osoba su iz vaspitnoobrazovnih ustanova, jedna iz privrede i jedna iz dravne uprave.
9

+jiljana kao rezultate navodi4 10adi se iskljuivo vertikalnom mobingu mobing na relaciji nadre?eni S podreCeni!. $osledice su sljedee4 @%$<06</"%O>, @%$<0.+%=<M%O>, $IO0%O>">, />$>E 2820<.>, >/=I%O"/OI6, E<$0<I%O>, OI<R>O E<$<0IO/>+%">T%O<, $O;<R>/O =O/"8M%0>/O< T%.>0<6> % I<E>6%;> A a to je zabeleeno prilikom njihovih izjava na dikta#onu, kao i u prateoj dokumentaciji. 8skoro svim sluajevima moberi su ene rukovodioci. =od istih je prisutan 1#enomen #otelje3, iste primenjuju autokratski nain rukovo?enja, ne trpe konkurenciju, rigidne su i nemaju enpatije za svoje radnike. $lastian primer dominantnih struktura linosti koji je ustvari odbrambeni mehanizam za svoje line tj. personalne propuste.3

+. MOBBING I )$,ON
8 naoj zemlji u vrijeme pisanja ovog rada naalost ne postoji zakon o mobbingu ali ga je ipak mogue sankcionisati. %ako ne postoji konkretan zakon, sam in mobbinga moe da narui mnoge druge zakone kao to su4 8stav 0epublike Irpske ako se naruavaju osnovna ljudska prava! "akon o bezbjednosti i zdravlju na radu "akon o radu "akon o ravnopravnosti polova

$rema tome ako zaposleni pojedinac osjea bilo kakav pritisak ili nezadovoljstvo na poslu treba da se upozna, prvo sa tim ta je mobing i koji su njegovi simptomi a poslije ako i dalje sumnja da je rtva, da proita navedene zakone, zabiljei u pisanoj #ormi sve nepravilnosti na radnom mestu i na kraju da se obrati advokatu i da mu izloi ono to je sakupio. *vedska je ak regulisala zatitu od mobbinga =rivinim zakonom, po kome je mober krivino odgovoran a rtva moe zatraiti tetu za nanesenu joj 1bioloku tetu3. "akon protiv mobbinga je na snazi i u Prancuskoj, a kazna se kree izmeCu godinu dana zatvora i novane kazne od &H.7HJ evra. Iem toga, u /jemakoj tele#onske linije za pomo rtvama mobbinga biljee do 7.JJJ poziva dnevno, a otvorene su i prve klinike za lijeenje bolesnih. %straivanja jo pokazuju da je preko polovine zaposlenih u <vropi nezadovoljno odnosima na poslu. <vropski parlament je 7JJ&.god. obavezao sve svoje lanice da u radno zakonodavstvo unesu odredbe o zatiti svih zaposlenih od mobinga. $a shodno tome i naa zemlja ako eli da postane lanica treba da usvoji jedan ovakav zakon o zatiti od mobinga a idealno bi bilo da se kao i u *vedskoj krivino sankcioniu moberi.
10

-. )!"$VS.V/N/ SM/.N*/ I SIM .OMI


&. $0OMO</< /> $I%@%D=OO % <MOT%O/>+/OO IP<0% Eepresija >nksioznost =rize plaa Osjeaj depersonalizacije /apad panike Iocijalna izolacija <mocionalna otupljenost 7. $0OMO</< /> 6O<+<I/O"E0>;I6;</OM $+>/8 .lavobolja $oremeaj spavanja ;rtoglavica $roblem sa varenjem @ipertenzija @iperglikemija Irani problemi =one promene :. $0OMO</< 8 $O/>*>/O8 >gresivnost hetero ili autoagresija! $asivizacija $oveano konzumiranje alkohola $oveano konzumiranje cigareta $oveano konzumiranje lekova Ieksualni poremeaj ... E%O>./O"> =OO> I< O>;+O> =>O $OI+O<E%T> MO22%/.> O< $0%"/>6> 8 I;j<6I=OO "E0>;I6;</OO O0.>/%">T%O% $OE />"%;OM 1$OI660>8M>6I=% I60<I/% $O0<M<R>O1

11

4) LITERATURA I IZVORI

1. 2. (. +. -. ;.

Osno0e ekonomije, Neboj1a Sa0i2, Ni1, 1330 os&o0na etika, Mi&i'a "a4o0ano0i2, 1335 6tt%7886r.9iki%e4ia.org89iki8mobbing 6tt%7886r.9iki%e4ia.org89iki8inte&ektua&ni %oreme2aj 6tt%7886r.9iki%e4ia.org89iki8me:u&ju4ski o4nosi 6tt%788bs.9iki%e4ia.org89iki8<ri=>-=$1=>+=5?anst0o

12