You are on page 1of 2

"Kultura je supersocionalni i superindividualni sistem,entitet sui generis ,kultura se moze objasniti iskljucivo samom sobom,predme nauke o covecanstvu nije

covecanstvo vec kultura,kultura kontrolise coveka kao spoljna sila vodeci ga do determinizma pojedinca i drustva i moze se realizovati bez pojedincabez stvaralacke licnosti"(LESLI VA ! u studiji "auka o kulturi#$% "Kultura se zasniva na bioloskim potrebama i bioloskoj osnovi coveka,ali ma koliko da su bioloske potrebe neop&odne za odrzavanje egzistencije ,sa stanovnistva univerzalnog sistema vrednosti ne mogu se smatrati vaznijim od potrba koje coveku omogucuju da dostigne visi stepen svesti%('ronislav (alinovski$ %)a sigmunda *rojda norme svake kulture posebno evropske postaju orude za blokiranje prirodni& nagona% "Kultura je celokupni zbir postignuca i ustanova u kojima se nas zivot razlikuje od zivota nasi& predaka koje sluze dvema svr&ama+zastita coveka od prirode i uredenju odnosa medu ljudima %po njemu kultura bi trebala da ucini sve da ukroti agresivni n agon,ali ako kultura prigusuje te seksualne i agresivne covekove potencijale onda je razumljivo sto je u njoj ogranicena sreca(*rojd u raspravi "elagodnost u kulturi$,zato je veoma vazno trans-ormisati tu energiju u produktivan rad posebno kod nezaposljene omladine %.akle postoji kulturno "A. A,koje po kome se odvija razvoj kulture koje kao i "A. A pojedinca postavlja stroge za&teve ,a neposlusnost kaznjava stra&om od savesti i upravo ti stra&ovi od "A. A i autoriteta su osnovi preduslovi za osecaj krivice%)ato je kultura s&vacena gotovo kao nuzno zlo u kokem je sadrzana nevolja ljudskog odricanja%Smatra se da ogranicene sposobnosti sublimacije (potiskivanje$ nagona dovode do nervoze%Kad bi to bilo tako kultura bi imala previsoku cenu(*rojd$% Sobzirom na to da li je rec o kulturi ili kulturama i to na ono sto je svim ljudima zajednicko sto je atribut ljudske vrste 'auman )igmund (poljski teoreticar$ odreduje kao kulturu u atributivnom smislu ,a ono sto ljude u okviru zajednice razlikuje to je kultura u distributivnom smislu ,kultura je istorijski nacin izgradnje egzistencije zajednice,dakle kulura je u i/storiji pomogla izgradnji i opstanku zajednice$ bez obzira na to sto postoje kulture razliciti& zajednica u kojima ima i slicnosti i razlika%'aumen kaze da je kultura ukupnost svega sto je covek stvorio ,kultura je omedena i podlezna di-erenciranju ,u ljudskoj delatnosti covek priblizava svet sebi ,cini ga dostupnim energetski i in-ormativno,preobrazava ga u svet za sebeu ljudski svet,0in je uvek spajanje in-ormacije i energije,covek vise nije proizvod sveta vec i njegov stvaralac,u kulturi svake ljudske zajednice to jeste njenog pokoljenja skuplja se sve najvrednijekao selekcionisan kompleks iskustva ,tu bi trebalo prepoznati smisao budenja usnule tradici&je narocito tamo gde je ona bila prepustena zaboravu savremenikaili ideoloski ucutkana % Antonjina Kloskovska smatra da je jezik kao semioticki kriterijum bitan cinilac pomocu kog covek uspostavlja vezu s drugim ljudima,savladuje entropsku(neuredenu$stvarnost i gradi novu sredinu%Kultura u uzem smislu odnosi se na neposrednu i simbolicku kulturu%"eposredna kultura je skup -izicki& intervencijakojima se menja priroda a simbolicka obu&vata sve -orme simbolickog uticaja,najvazniji oblik simbolickog ponasanja jeste jezik%najvazniji element kulture u uzem smislu jeste jezik%po njoj sa obzirom na cilj realizacije i sredstvo kultura moze biti instrumentalno, neposredna,realizaciono,neposredna,instrumentalno,simbolicna i realizaciono,simbolicnu% E%V%Sokolov u spisu Kultura i licnost pise da se kultura ne izrazava samo kao objektivan -enomen nego kao i odnos coveka prema prirodi ,drustvu i samom sebi,aktivnost u kulturi podrazumeva slobodu%Kultura nije samo proizvod i -unkcija drustvenog zivota ona je isto tako rezultat covekovog stvaralastva,a stvaralastvo je -orma samopotvrdivanja,samopokazivanja razvijanje vidni& covekovi& snaga, iskljucivo je rezultat ljudske slobode iako je stvaralastvo determinisano drustvenim uslovima,srce kulture je du&ovni zivot,pa su prosvetitelji nazvali kulturu kao ukrasu zivota, 1 svojoj knjizi Kultura i drustvo 2ejmond Vilijams kaze da je kultura nekada oznacavala du&ovnu vrednost a danas oznacava ceo covekov svet i citav zivot%Kao visedimenzionalna pojava kao nosilac saznanja,uverenja ,pogleda, na0ela,vrednosti i verovanja ,kultua postaje najvaznija pretpostavka za polivalentnu komunikacijumedu ljudima i uspostavljanje stila zivljenja ,ona nije vise u tradicionalnom stilu &umanisticko i du&ovno iskustvo% "ice je govorio da se iskustva civilizacija ne smeju mesati sa kulturom %(arkuz takode odvaja kulturu

i civilizaciju i de-inise kulturu kao visu dimenziju covekove autonomije i ostvarivanja a civilizaci je carstvo nuznosti,tako se kultura odnosi na du&ovni rad ,praznik dokolicu slobodu, du& i neooperaciono misljenje a civilizacija na materijalni radi operacionalno misljenje% o&an 3uizinge u delu Kultura i priroda iznosi da je covek kultura i samo lcnost moze biti posuda kulture% (ark "eterov smatra da je kultura stav to jeste da je mozemo odrediti kao pretpostavku za covekovo samorazumevanje% Edgard (oren smatra da se kultura mora posmatrati kao nacin dozivljavanja globalni& problema posto sve postaje neumitni deo globalnog procesa ,de-inise je kao in-ormaciono organizacionu s-eru koja obezbeduje i odrzava i obezbeduje ljudsku individualnu i drustvenu slozenost %%%%%%%%%%%45,,,,,,,, 46%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%% .amjanovic trazeci uporiste u antroploskim etnolosko,istorijskim odredenjima kulture dolazi do zakljucka da je kultura ukupnost materijalni& i du&ovni& vrednosti,dobara i tvorevina koje proizvodi covek,dakle nema razlike izmedu civilizacije i kmulture% (ilos .uric smatra da je kultura sve od stvarnosti do vecnosti i podrazumeva ne samo ono sto postoji nego i ono sto bi trebalo da postoji%Kultura je ziva promenljiva i dinamicna vrednost i tezi prekoracenju dostignutog%Kulturi se prepisuju intelektualne ,stvaralacke moralne vrednosti kao i sloboda ,svest i transedencija% )an (,ari .omenikom tvrdi da kultura koja nije stalni revolt pojedinca samo je jos jedna institucija jer covek ne treba da pristaje na slepilo uma i umor savesti a uslov za to je ima njegova slobodna imaginaci&jaenergija stvaranja i novi senzibilitet IS!72I A I.E E 7 K1L!12I os 4895%god% 1 delu "ovanauka ,.nbatisto Viko pise da je kultura svet covekov i posto je taj svet stvorio covek on je u stanju da odgovori na tanje koje istrazuje ,za razliku od sveta prirode ciji je kreator 'og%7va knjiga je kamen temeljac u proucavanju kulture%%(isao o covekovoj kreaciji emancipuje(oslobada$ ideju o samoostvarivanju coveka nasuprot teoloskom razumevanju 'oga kao apsolutnog tvorca svega sto je na ma koji nacin u vezi sa covekom,prve institucije indenti-ikovao je s religijomritualima ,rodenjem vencanjima,smrcu ,to su dogadaji koji prate sve kulture%Kultura je kreacija civeka a njegova bioloska priroda je kreacija prirode% )a3erdera covek nije racionalna zivotinja ,to jeste da je razum vrsta moci nakalemljena na covekovu animalnu prirodu,0ovek je -undamentalno razlicit od zivotinje i to sposobnost da govori koji je u -unkciji da mani-estuje njegove svesne i voljne prirode% )a&valjujuci sposobnosti da bude svestan sebe ,covek je svestan svog nesavrsenstva zato je uvek u akciji i biva nemiran i nezadovoljan%:ored sposobnosti razmisljanja isice se i covekovo osecanje slobode,koja je daleko od toga da postane covekov zavicaj jer uvek je bilo tesko odgonetnuti da li je za nju bila pogubnija diktatura ili anar&ija%!kode tesko je odgovoriti da li je za kulturu pogubniji represivni du& drustva ili covekovo unutrasnje ropstvo ,autocenzura,ipak je pogubnija unutrasnja represija jer moze da pogresi u mnostvu izbora umesto nuznosti onog sta mu se nudi %Ipak po Viku covekovo osecanje nesavrsenosti i osecanje slobodepres/udne su pretpostavke za nastanak i razvoj ljudske kulture smatra 3erder%(str%9;$%