DHAMMA-PADAM PUT ISPRAVNOSTI Antologija buddhistike etike S pali jezika preveo EDOMIL VELJAI SADRAJ DHAMMA-PADAM I II III IV V VI VII

VIII IX X XI XII XIII XIV XV XVI XVII XVIII XIX XX XXI XXII XXIII XXIV XXV XXVI Parovi /Yamaka-vaggo/ Paljivost /Appamada-vaggo/ Misao /Citta-vaggo/ Cvee /Puppha-vaggo/ Budala /Bala-vaggo/ Pametan ovek /Pandita-vaggo/ Usavreni /Arahanta-vaggo/ Hiljade /Sahassa-vaggo/ Zlodelo /Papa-vaggo/ Batina /Danda-vaggo/ Starost /ara-vaggo/ O samome sebi /Atta-vaggo/ Svet /Loka-vaggo/ Budni /Buddha-vaggo/ Srea /Sukha-vaggo/ Prijatnost /Piya-vaggo/ Gnev /Kodha-vaggo/ Mane /Mala-vaggo/ O pravedniku /Dhamatta-vaggo/ Put /Magga-vaggo/ Razno /Pakinnaka-vaggo/ Pakao /Niraya-vaggo/ Slon /Nagavaggo/ e za ivotom /Tanha-vaggo/ Isposnik /Bhikkhu-vaggo/ Brahmanski svetenik /Brahmana-vaggo/

PREDGOVOR SRPSKOM IZDANJU Dhamapada je jedno od najlepih, najpopularnijih i najvanijih dela budizma, a i duhovne kulture uopte. Prolo je punih deset godina od hrvatskog izdanja ove knjige i smatrali smo da je preko potrebno da se ona opet pojavi i kod nas. Bolji prevod od Veljaievog, svakako, ne postoji, ne samo zbog njegovog poznavanja palija, jezika na kome je izvorno napisana, ve i zato to je on kao budistiki monah iveo onim ivotom o kome Dhamapada govori. U ovom izdanju Veljaiev prevod nije menjan, osim to je ijekavica zamenjena ekavskim narejem. Nadamo se da e ovako prilagoena Dhamapada postati blia novim generacijama. Ivan Anti

edomil Veljai UVOD Dhamma-padu nazivamo antologijom buddhistike etike zato to se od ukupno 423 izreka u stihovima ove zbirke 152 nalaze u drugim delima osnovne kanonske buddhistike knjievnosti, a neke se strofe nalaze i u drugim, kasnijim delima buddhistike i ostale indijske klasine knjievnosti, meu ostalim dvadesetak u Mahabharati. U tom smislu Dhamma-padam sadri nesumnjivo najvaniji i najneposredniji deo uenja Gotame Buddhe kroz vekove i milenijume. (Buddho se rodio 563. g. pr.n.e. u Junom Nepalu, u mestu Kapilavatthu, manje od 200 kilometara severno od Benaresa, a umro je 483. pr.n.e. u osamdesetoj godini, na povratku u svoj rodni kraj. Godine 1956. slavljena je 2500-godinjica buddhizma.) U dugakom govoru koji opisuje poslednje razdoblje Buddhina putovanja (Maha-parinibbana-suttam u zbirci Digha-nikayo, 16) Buddho pita svoga najblieg uenika Anandu: ta jo oekuje redovnika zajednica od mene?... Ja sam, uostalom, star, pod teretom godina, oronuo, ispunio sam svoje vreme. Osamdeset mi je godina. O, Anando, ja sam kao stara kola, ije se osovine jo dre povezane konopima. I telo Usavrenoga jo koraa kao da je povezano konopima. Jedan od prvih evropskih prevodilaca, Max Mller, prevodi naslov ove antologije sa Put kreposti (Path of virtue), K. E. Neumann, prvi i najbolji estetski prevod na nemaki, sa Put istine (Der Wahrheitspfad). U pali jeziku originala pada znai put, a dhamma (sanskrit: dharma) oznaava Buddhinu nauku u celini. Osnovna buddhistika knjievnost, kanon na pali jeziku, vrlo je obimna, podeljena na tri osnovna dela: Ti-pitakam, tri koare:
2

- Vinaya-pitakam, dela koja se odnose na redovniku disciplinu Buddhine zajednice (sangho); - Sutta-pitakam, glavni Buddhini govori koji izlau njegovu pouku (desana) u proznim govorima i razgovorima (suttam) ili u stihovima (gatha); - Abhidhamma-pitakam - sedam knjiga o kanonski sistematizovanim metafizikim pitanjima. Naziv abhi-dhamma se moe prevesti na grki peri phainomena, a zbirka je dodata kanonu u vreme vladavine slavnog vladara Aoke u 3. veku pr.n.e. Dhamma-padam spada u Sutta-pitaku, sredinju i najvaniju koaru, iji su glavni delovi, svaki u nekoliko knjiga: 1) Digha-nikayo, zbirka od 34 duga govora, proseno oko 20 stranica, 3 knjige. 2) Mahima-nikayo, 152 govora srednje duine, 3 knjige. 3) Samyutta-nikayo, zbirka govora o povezanim temama, 5 knjiga. 4) Anguttara-nikayo, zbirka govora sloenih po broju pojmovnih elemenata koje povezuje u razne strukturalne celine, od 1-11, 5 knjiga. 5) Kuddaka-nikayo, niz kraih zbirki, meu koje spada i Dhamma-padam. U istu skupinu zbirki spada i Sutta-nipato, Splet pesama, povezanih ponekad i proznim delovima. U prvom delu te zbirke meu najpoznatije buddhistike pesnike tekstove spadaju poeme Nosorog i Utihnuli mudrac (muni). U Kuddaku spada i glavna zbirka indijskih pria uopte ataka. To su 547 pria svrstanih oko teme Buddhinih prethodnih ivota. Teme su velikim delom starije od buddhizma. Jedna od vie pria koje nalazimo i kod Ezopa je pria o magarcu u lavovskoj koi. U Kuddaka-nikayu ubrajaju se takoe pesme Buddhinih uenika i uenica Thera-gatha i Theri-gatha. Vei deo tih zbirki (bez ponavljanja) sa dodacima o njihovim ivotima i pojavama u drugim, proznim tekstovima (koji u strogom smislu nisu hagiografije) preveden je u mojoj knjizi Pjesme prosjaka i prosjakinja (Sarajevo, Logos, 1977). Najblie tim kanonskim zbirkama je delo Milinda-panha iz 2. v.pr.n.e., razgovori buddhistikog redovnika Nagasene sa grko-baktrijskim vladarom Menandrom o filozofskim pitanjima dozrelim u to vreme. Najugledniji komentator Ti-pitake bio je Buddhaghoa, koji je u 5. v.n.e. doao iz Indije u Sri Lanku. Njegovo je glavno sistematsko delo Visuddhi-maggo, Put proienja, do danas ostalo najmerodavniji i najpotpuniji prirunik tzv. buddhistike meditacije. (Buddhistiki termin za tu vrstu proienja duha je bhavana, termin koji znai negu ili oplemenjivanje, a nipoto tek tehniku ili tehnikalizaciju kako se danas najee i najpovrnije interpretiraju razne vrste yoge.) Dhamma-padam je bio prvi pali tekst objavljen u Europi. Objavio ga je uz latinski prevod danski indolog V. Fausbll 1855. u Kopenhagenu. Pre spomenuto izdanje Maxa Mllera sa engleskim prevodom izalo je u Oxfordu 1881. kao deseta sveska uvene zbirke Sacred Books of the East. Iste godine osnovano je u Londonu The Pali Text Society koje od tada do danas izdaje pali tekstove u originalu, prilagoene latinskom alfabetu kojim se tampaju i sanskritski tekstovi. Drutvo je osnovao T. W. Rhys-Davids koji je kao engleski sudija iveo godinama u engleskoj
3

koloniji na Cejlonu. Drutvo je do danas ostalo najvanija nauna ustanova svoje vrste. Izdalo je oko 200 knjiga originalnih tekstova, mnoge i u obnovljenim izdanjima i prevodima, te renik koji se smatra standardnim i do sada najpotpunijim. Povodom 2500-godinjice buddhizma izdao je indijski uenjak i tadanji obnovitelj najveeg srednjovekovnog buddhistikog univerziteta u Nalandi, Bhikkhu Kajapa, ceo kanon s osnovnim komentarskim delima u 40 knjiga klasinim staroindijskim pismom devanagari. Povodom novog koncila koji je tada odran u Burmi, objavljeno je i meunarodno izdanje istog materijala. Od kraja 19. veka istiu se do danas meu estetski najlepima prevodi K. E. Neumanna na nemaki. Njegov prijatelj i saradnik G. de Lorenzo iz Napulja objavio je u 20. veku neke osnovne tekstove na italijanskom jeziku. Za razliku od veine engleskih prevoda De Lorenzov rad se istie najizrazitijim podvlaenjem neposrednih estetskih prednosti Buddhinog izvornog stila (posebno u svom osnovnom delu India e buddhismo antico, 5. izd., Bari, 1926). Od kasnijih prevoda na engleski jo je uvek najpopularniji, najvie prevoen na druge jezike, S. Radhakrishnanov, ve po bogatstvu komparativno-filozofskih poreenja i uvodnog eseja povodom kojeg je 1938. primljen za lana Britanske Akademije, iako se tim povodom zamerio celom buddhistikom svetu Azije zbog tipinog hinduistikog svoenja buddhizma na zajednike nazivnike vedante, priznate za prvobitnu nacionalnu filozofiju Indije. ankara je (u 6. ili 8. v.n.e.) bio prisiljen da i sam kae: Ovako nije govorio Buddha. Od prevoda na slovenske jezike posle drugog svetskog rata prvi je, koji mi je poznat, bio eki prevod koji je u Pragu objavio poznati indolog V. Lesny 1946. Uskoro za tim, 1948. pojavilo se 2. izd. poljskog prevoda prof. S. F. Michalskog Sciezka Prawdy. Ruski sam prevod dobio tek oko 1960. od svetski najpoznatijeg cejlonskog profesora palija G. P. Malalasekere, koji je u doba Hruovljeve vlade bio ambasador u Moskvi, istovremeno sa Radhakrishnanom. Malalasekera je istovremeno predavao pali u moskovskoj Akademiji i tamo je sa svojim ruskim suradnicima obnovio jo iz 19. veka svetski uvenu petrogradsku Bibliotheca Buddhica. Prva knjiga nove serije bio je prevod Dhamma-pade, koja, koliko mi je poznato, ranije nije bila prevoena na ruski u celini. Za svog istovremenog slubovanja u Moskvi Radhakrishnan je objavio (u Londonu) svoj uzorni prevod Principal Upanisads. Malalasekera je pedesetih godina osnovao svetsku organizaciju World Fellowship of Buddhists. Kao student u Londonu, oko 1920, bio je kolega i prijatelj s Pavlom Jevtiem, prvim jugoslovenskim redovno kolovanim sanskritistom, koji je ostao poznat naroito po prvom prevodu Bhagavad Gite. Dhamma-padu je u celini prvi put kod nas prevela Vesna Krmpoti u okviru svoje estetski, a i po sadrajnom izboru vredne antologije Hiljadu lotosa (Nolit, Beograd, 1973, 2. izd.). Izgleda da je i taj prevod, kao i veina drugih prevoda ovog osnovnog dela u svetskim knjievnostima posle 1950, prireen na osnovu spomenutog Radhakrishnanovog tadanjeg rada, u prevodu s engleskog. U prevodu s originala ja sam se sluio jednim od najpoznatijih engleskih prevoda cejlonskog maha-there Narade, jednog od prvih buddhistikih misionara na Zapadu od vremena drugog svetskog rata. Najnezavisniji od ostalih u to vreme jo mi se uvek ini prevod najuglednijeg cejlonskog pali gramatiara i autora renika Mahathere Buddhadatte,
4

koji sam konsultovao na svim spornim mestima, tipinim za evropske i evrocentrike prevodioce. Pali jezik osnovnih buddhistikih tekstova na kojem je sauvan prvobitni kanon Tipitakam odnosi se prema sanskritu kao italijanski prema latinskom. Poreenje se zasniva na slinosti zakona glasovne asimilacije. Evo nekoliko primera koji ujedno pokazuju i neobine slinosti sa naim jezikom: Sanskrit puspati agni pria laghu iksana Pali aggi piya lahu akkhi Srpskohrvatski pupphati pupati oganj prijatan lako, lagano oko

Dodajem i svoje redovniko ime najivako: nana na znanje jivakah jivako onaj ko ivi (doslovnije ivko) u skladu sa, ili prema... Pali je mrtvi knjievni jezik (doslovno jezik tekstova) kao i sanskrit, a najsrodniji je jeziku magadhi koji je u Buddhino doba bio govorni jezik istog podruja srednje Indije, na jugu od reke Gang, jednom od najvanijih sredita indijske kulture toga vremena. Po dijalektalnoj srodnosti istog podruja Buddho u nizu razgovora sa ainskim golim mudracima, od kojih se i sam odmetnuo, razgovara istim jezikom, koji se u novijoj filologiji naziva kao i pali srednjeindijskim. Rad na ovom prevodu poeo sam pre 1950. u Rimu kad sam jo kao samouk poeo da uim pali uz sanskrit. Redovnije studije sam nastavio na univerzitetu u Bonnu i privatno sa svojim profesorom do 1956. Prvi prevod Dhamma-pade zavrio sam u Beogradu oko 1952. S tim sam prevodom eleo da napiem prvu knjigu buddhistikih tekstova tako da sam uz pojedine izreke Dhamma-pade dodavao prozne citate iz Buddhinih govora. - 1954. g. uspeo sam od svega toga da objavim oko jednu treinu osnovnih izreka u zagrebakoj Republici, povodom proslave 2500-godinjice buddhizma u celom svetu. Rad na ponovnom prevoenju zapoinjao sam i kasnije nekoliko puta u toku svog redovnikog ivota na Sri Lanki. Rukopis prvobitnog prevoda dostavila mi je u Kaliforniju tek 1989. godine moja unuka Maja Akpinar. Tada sam ve radio na ovom poslednjem prevodu, zahvaljujui inicijativi urednika biblioteke Religija i mistika da svojim ostalim objavljenim prevodima dodam i potpuni prevod ove osnovne zbirke Buddhinih izreka u stihovima, svrstanih u 26 poglavlja o glavnim temama njegovog uenja. U prilozima svojim ranijim knjigama uvrtavao sam pojedina poglavlja Dhamma-pade koja su u ovom konanom prevodu delomino preraena. U okviru buddhistikih zemalja u koji se moe obuhvatiti vei deo Azije, Sri Lanka, Burma i Siam predstavljaju posebnu grupu. To su zemlje u kojima je Buddhino uenje sauvano istorijski najtanije u okviru ortodoksnih kola theravado
5

za razliku od tzv. severnih kola mahayanam koje su se razvile kasnije pod uticajem indijskog vedantinskog idealizma. Thera-vado znai uenje starih, tj. prvobitnih Buddhinih uenika, sakupljeno u knjige Ti-pitake na izvornom pali jeziku, a mahayanam znai velika kola, uenje proireno i razraeno mnogostruko u sanskritskim obradama polaznih postavki. Zauzimajui zbog toga superiorno stanovite, mahayanisti su u toku stolea izvorno uenje pali kanona nazivali hinayana ili mala kola. To se razlikovanje u klasifikaciji kola odralo do danas, naroito u popularnim religijama koje su se prilagodile narodnim verama raznih zemalja. Sam Buddho je jo za ivota predvideo mogunosti i nemogunosti razdora i izmi u svome uenju saeto ovako: Povodom smrti svoga starijeg ainskog takmaca Mahavire, uenici su ga izvestili o rasulu i sporovima meu njegovim sledbenicima i izrazili strah da se tako ne dogodi i posle Buddhine smrti, a Buddho im je na to pouzdano odgovorio da to nije mogue u osnovnim shvatanjima o etiri plemenite istine na kojima se zasniva njegov pogled na svet: patnja, nastanak patnje, dokonanje patnje i osmolani put koji vodi do dokonanja patnje. Ti su faktori oplemenjenja ljudskog bia (bhavana - izraz koji se u najirem a i najvulgarnijem smislu prevodi sa meditacija): - 4 podruja postojanosti panje (sati-patthana): u telu panja nad telom, ...u oseajima nad oseajima, ...u mislima nad mislima, ...u pojavama nad pojavama (dhamma). - 4 ispravna napora: da se ne pojave pogrene i zlonamerne predstave, da se odre, proiste, umnoe, proire, razviju, usavre ispravne i dobronamerne predstave. - 4 sposobnosti koncentracije: ...u svrhovitosti, ...u intelektualnom radu, ...u odravanju energije, ...u istraivakom naporu. - 5 sposobnosti telesnih i duhovnih moi. (Duhovne su moi: pouzdanje, snaga, panja, sabranost i uvid.) - 7 spona probuenja: panja, istraivanje, snaga, zanos, smirenost, ravnodunost. - Osmolani put osloboenja od egzistencijalne patnje: ispravni nazori, ispravne namere, ispravan govor, ispravna delatnost, ispravan na in ivota, ispravan napor, ispravna panja, ispravna meditativna sabranost (samadhi). (Poslednja tri stava se odnose na Buddhino uenje o meditaciji.) Istim je povodom Buddhin intelektualno najistaknutiji uenik Sariputto formulisao celinu njegovog kosmolokog pogleda na ivot i svet prema broju elemenata koji determiniu komplekse psihofizikih pojava, od jedne do deset komponenata, u dva govora koji sainjavaju poslednja dva poglavlja zbirke dugih govora (Digha-nikayo 33 i 34), od kojih prvi, Sangiti suttanta, obuhvata u standardnom engleskom prevodu 49 stranica. Princip celine te filozofije egzistencije izrazio je Buddho u 22. govoru zbirke srednje duine (Mahima-nikayo 22) izjavom: Mene koji ovako govorim, ovako nauavam, optuuju neki askete i brahmani bezrazlono, proizvoljno, lano i neopravdano ovako: 'Ruilac je isposnik Gotamo;

on propoveda ruenje, unitenje i odricanje pravog ivota.' - A ja, uenici, nauavam samo jedno, danas kao i ranije: patnju i iskorenjivanje patnje.1 Ve je Schopenhauer, u doba kad izvorno prouavanje indijske kulture u Europi poinje da se ozbiljno razvija, nazvao buddhizam ateistikom religijom. Taj se naziv odrao do danas. Ne zalazei u granice opravdanosti takvih klasifikacija, smatram ipak da ve nekoliko navedenih obeleja opravdava svraanje panje na njegov pristup buddhizmu, s kojim se i sam esto puta izrazito saglaava.2 Otkad sam prvi put poeo da prevodim Dhamma-padu, oko 1950, ostali tekstovi kojima sam eleo da nadopunim pojedine izreke poticali su preteno iz De Lorenzovog italijanskog prevoda Mahima-nikaye, zbirke Buddhinih govora srednje duine, koja za mene predstavlja estetski najlepi, iako ne najtaniji, evropski prevod. Danas mi se ini da sav tadanji materijal u belekama nije neophodan, pogotovo ne iz prevodilakog izvora na koji sam tada bio preteno ogranien. Dugogodinjim iskustvom doao sam do zakljuka da je najbitnije da se uvodno osvrnem upravo na prvu re prve izreke ovog teksta - mano. Osnova je te rei u paliju kao i u sanskritu: manas. Ista je osnova, i bitno najoptije i najire znaenje, sauvana do danas u latinskoj rei mens u opsegu znaenja preuzetom i u engleski mind. U naem jeziku kao i u nemakom i francuskom postoje samo izvedenice iz imenice mentalitet. U evropskoj filozofiji najiri opseg je taj pojam dobio kod Kanta i kao teorijski um i kao praktiki um, pa i rasudna mo, shvaeni u zajednikoj celini sistema ija je osnova, ne u teorijskoj, nego u praktikoj komponenti. 3 Engleska re mind ima nesumnjivo najvie srodnosti sa terminom manas u indijskoj filozofiji uopte, ne samo u buddhistikoj, pa ipak standardni renik koji je izdalo Pali Text Society opravdano napominje da i u tom sluaju treba gdekada prevoditi ovaj termin i sa miljenje (thought). Ukoliko postoji sklonost u evropskim jezicima da se manas prevodi sa duh, treba imati na umu potekou da manas predstavlja esto podruje ulne svesti ravnopravno sa pet ulnih doivljajnih podruja telesnih organa, pa je u vezi s njima izrazito usmeren prema fenomenalnoj svesti i vezan iskljuivo za njena predmetna podruja. U tom je smislu miljenje klasifikovano kao esti organ organske svesti shvatanja objektivnog smisla podruja i elemenata fenomenalne datosti (Ayatanam, dhatu). Zato ga je psiholoki adekvatnije prevoditi sa razum nego sa duh. Zato u evropskoj komparativnoj filozofiji postoji dovoljna saglasnost (koju je dovoljno izrazito dokumentovao Schopenhauerov sledbenik Paul Deussen u tri knjige istorije indijske filozofije) da je tek Kantov kritiki fenomenalizam stvorio adekvatnu osnovu za komparativnu filozofiju prema pretpostavkama starog indijskog umovanja. To najizrazitije vredi za buddhizam, iako se vedantinska filozofija upaniada redovno interpretira u poreenju s kantovskim idealizmom.

U zbirci Majjhima-nikayo, govor 104, dalje razraen u Digha-nikayo, govor 22 i dalje. Usp. moju knjigu "Schopenhauer and Buddhism, Buddhist Publication Society, Kandy, 1970, No. 144-146, O. 22, str. 32; opirnije u izdanju istog eseja u mojoj knjizi Studies in Comparative Philosophy, Colombo, 1983, vol. I, str, 34, O. 14. 3 Usp. moju studiju The Ethos of Knowledge in Kantian and in Buddhist Philosophy u Kant Studien 77/1, 1986.
2

I PAROVI /Yamaka-vaggo/

Razum4 je pretea svih stvari, razum ih tvori i njima upravlja. Ko sa zlim naumom govori il' radi, njega sledi patnja k'o toak volovsku spregu. Razum je pretea svih stvari, razum ih tvori i njima upravlja. Ko s dobrim naumom govori il' radi, njega sledi srea nerazdruiva k'o senka. Vreao me i zlostavljao, svladao me i opljakao. Koga takve misli mue, u njemu se ne smiruje mrnja. Vreao me i zlostavljao, svladao me i opljakao. Koga te misli ne mue, u njemu se mrnja utiava. Mrnja se nikad ne smiruje mrnjom, mrnja se utiava nemrnjom. To pravilo vai oduvek. Veina ljudi nee da shvati da smo ovde osueni na smrt. Meu onima koji to shvate svae se lako izmiruju. Ko god ivi zanesen arima, neobuzdan u ulnosti, neumeren u uitku, nemaran i neotporan, taj pogiba k'o neukorenjeno drvo na vetru.
mano, latinski mens
8

Ko ne ivi zanesen arima, ve obuzdan u ulnosti i umeren u uitku, taj pouzdan i izdrljiv odoleva pogibiji k'o planinska hrid oluji. Ko oblai olinjalo ruho isposnika, a ne ivi besprekorno ni obuzdan u istini, taj ni tog ruha nije dostojan. Ko se odvrati od strasti i ustali u vrlini, taj obuzdan u istini s pravom nosi olinjalo ruho isposnika. Ko ljusku smatra za jezgro, a jezgro mu se ini da je ljuska, taj do jezgra nigde ne dopire zaveden neispravnom namerom. Ko jezgro jezgrom shvati, a ljusku smatra ljuskom, taj dopire do jezgra u izvrsnim namerama. Kao to kia prodre u kuu koja nije dobro pokrovljena, tako u neodnegovanu svest prodiru strasti. A kao to kia ne prodire u kuu dobro pokrovljenu, tako ni u dobro negovanu svest ne prodiru strasti. Na ovom svetu i na drugome zloinac pati i tuguje. Tuguje i kaje se kad vidi to je uinio. Na ovom svetu i na drugome raduju se dobrotvori. Raduju se i vesele u istoi svojih dela. Na ovom svetu i na drugome zloinac podnosi muke. Mui ga misao da je zlo uinio, a put mu stradanja poveava muke.
9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

Na ovom svetu i na drugome uivaju dobrotvori. Uivaju u mislima o dobroti svojih dela, a put im u blaenstvo poveava uitak. Onaj ko ponavlja mnotvo svetih strofa, a ne vlada se prema njima, nedosledan ovek, lii na pastira koji broji tue blago. Onaj ko ponavlja malo svetih izreka, al' sledi njihove upute, odrie se strasti, mrnje i zablude, u najboljem znanju, nesputane misli, nevezan ni za ta na ovom ni onom svetu - taj je sauesnik blaenstva mudraca.

19

20

10

II PALJIVOST /Appamada-vaggo/

21

Panja je put bez pogibelji, a nepanja je put u smrt. Gde paljivi ne umiru, nepaljivi su ve mrtvi. Uvidevi tu razliku u paljivosti, mudraci zadovoljni paljivou kroe putem plemenitih. Zadubljeni i sabrani, postojani u naporu doseu do utrnua,5 krajnje slobode od jarma. Paljivome, ija je panja postojana, ko je poten i obazriv, uviavan i ispravan, tome se ugled iri nadaleko. Postojanom paljivou, izotrenim uvidom, mudrac treba da bude utvren k'o ostrvo protiv nasrtaja talasa. Nepanji se preputaju budale i bezumnici, dok mudrac paljivost ceni kao najvrednije blago. Ne poputaj nepanji, ne budi podatan poudi. Samo paljiv i zadubljen postie potpuno zadovoljstvo.

22

23

24

25

26

27

Nibbanam, sanskrit nirvanam

11

28

Kad paljivou nepanju raspri pametan ovek i uspne se na kulu mudrosti, neoaloeni mudrac alosnu svetinu tada promatra k'o kran gortak krljavi nizinski puk. Paljiv meu nepaljivima, bdijui meu pozaspalima, odmie mudrac k'o hitar konj pred kljusadi. Bog Indra6 je svojom panjom postigao vostvo kod bogova. Paljivost se svuda ceni, a nepanja uvek prezire. Redovnik koga raduje panja, a sa strahom gleda nemir, kao rasplamsala vatra kri sitne i krupne prepreke. Redovnik koga raduje panja, a sa strahom gleda nemir, vie nee stradavati, pred njime je utrnue.

29

30

31

32

Indra je Gromovnik, indijski Zevs

12

III MISAO /Citta-vaggo/

33

Usplahirenu, nepostojanu misao, koju je teko zadrati i obuzdati, mudrac izotrava kao kova strelu. Kao riba izvuena iz vode i baena na kopno tako se trza i misao onoga ko naputa carstvo Smrti. Vredno je zavladati milju nepokornom, lakoumnom, povodljivom za uitkom. Ukroena misao je izvor sree. Mudrac neka pazi na misao, ishitrenu i jedva primetnu, povodljivu za uitkom. Zatiena misao je izvor sree. Lutalicu, samotarku, bestelesnu, prikrivenu, ko ne puta misao iz vida, oslobaa se spona umiranja. Kad misao nije ustaljena ni istina ispravno shvaena, kada ula nisu bistra, tada ni mudrost nije potpuna. Kome misao nije pristrasna ni osujeena tenja da napusti zlo i dobro - ko bdi, taj se ne boji. Ko je uvideo krhkost tela i uvrstio misao k'o tvravu, maem mudrosti kri Ruioca i tako titi pobedu beskunika.
13

34

35

36

37

38

39

40

41

Uskoro e ovo telo pasti srueno na zemlju, naputeno, bez svesti, kao beskorisna klada. to poeli duman7 dumaninu, mrzovoljan omraenu, manje je tetno od misli usmerene na vlastito zlo. Ni otac, ni mati, ni svojta ne mogu nam ugoditi onoliko k'o misao usmerena na dobrobit.

42

43

Usp. avestiki termin dudaman

14

IV CVEE /Puppha-vaggo/

44

Ko e osvojiti ovu zemlju i svet smrti i bogova? Ko e pronai dobro razjanjeni put ispravnosti kao to e vetak prepoznati cvet? Uenik na putu vrline e osvojiti ovu zemlju i svet smrti i bogova. Uenik na putu vrline e pronai dobro razjanjeni put ispravnosti kao vetak traeni cvet. Uvidevi da je ovo telo kao pena, prozrevi prirodu opsene, slomivi rascvetale strele smrti, treba otii izvan vidokruga vladara smrti. Kao oveka koji bere cvee, iji je duh rastresen, smrt odnosi kao poplava usnuli zaselak. Kao oveka koji bere cvee, iji je duh rastresen, jo pre nego to utai svoje strasti, nadvladava smrt. Kao to pela ne otetivi ni boju ni miris cveta usie sok i odleti - tako treba i utljivi mudrac da se kree selom. Ne treba primeivati tua nedostojna dela, niti ono to su drugi uinili ili nisu, nego vlastita dela i propuste. Kao lepi cvet arolik, ali bez mirisa, isto su tako jalove i lepo izraene rei onoga ko ih ne primenjuje u delu. Kao lepi cvet arolik i mirisan tako su plodonosne i lepo izraene rei onoga ko ih primenjuje u delu.
15

45

46

47

48

49

50

51

52

53 54

Kao to se iz hrpe cvea mogu uiniti mnogi cvetni venci, tako i onaj ko je roen smrtan moe uiniti mnoga dobra dela. Miris cvea ne ide protiv vetra, niti miris sandalovine, ni mirisni prah tagare, ni jasmina, ali miris vrline ide protiv vetra; dobar ovek iri miris na sve strane. Mirisi sandalovine, tagare kao i lotosa i jasmina iznad svih cvetnih mirisa izdie se miris vrline. Neznatni su mirisi svih tih cvetnih prahova, dok miris estitih bia provejava do boanskih vrhunaca. Mo Smrti8 ne dosee do puta onih koji su postigli te vrline i saeli se u sabranosti usavrenim znanjem. Kao to iz hrpe ubreta baenog na put moe da iznikne lotos divnog i osveujueg mirisa isto tako iz hrpe bia zaslepljene ljudske gomile zablesne mudrou uenik potpuno budnoga.

55 56

57

58 59

Smrt ili, tanije, roenje-i-smrt je simbol svetovnosti, u irem smislu kosmike obaveznosti bia. Usp. Heideggerov Sein Zum Tode.
16

V BUDALA /Bala-vaggo/ 60 Duga je no za onoga ko bdi, duga je milja za umornoga dug je tok zbivanja za budale koji nemaju ispravnog uvida u istinu. Ako putnik ne naie na boljeg ili jednakog sebi, bolje mu je da putuje sam; nema drugarstva sa budalom. Deca su moja, imetak je moj - tako razmilja budala. Ni sam nije svoj, a kamoli deca, kamoli imetak. Budala koji sebe smatra budalom ve je zbog toga pametan, ali budala koji sebe smatra pametnim, za njega se s pravom kae da je budala. I ako budala doivotno potuje pametnoga, nee razumeti istinu kao ni kaika ukus orbe. Ali ako se pametan ovek pridrui pametnome samo jedan as, brzo e razumeti istinu kao jezik ukus orbe. Budale se kreu nepromiljeno kao svoji vlastiti neprijatelji, vrei zla dela iji je plod gorak. Nije dobro uinjeno delo zbog kojeg pati ko ga izvri i ko mu podnosi plod sa suzama rasplakanog lica. Dobro je uinjeno ono delo zbog kojeg ne pati ko ga izvri i ko mu uiva plod radosno poto ga izvri. Dok ne dozri plod zla, budala ga smatra slatkim, ali kada zlo dozri, onda budala podnosi patnju. Mesecima budala moe jesti hranu na vlati travke kusa, pa ipak mu to ne vredi ni esnaesti deo onoga to postiu znalci prave istine. Posledice zlog dela ne zgrunjavaju se odmah kao ni svee mleko, tinjajui greh sledi budalu kao vatra zatrpana pepelom.
17

61 62 63

64 65 66 67 68 69 70

71

72 73 74

Besmisleno znanje koje stie budala razara poeljne posledice i razbija mu glavu. On moe poeleti nebitno postignue i prvenstvo meu vlast u manastirima i potovanje u tuim porodicama. redovnicima,

Neka domaini i beskunici misle da sam ja to uinio, da im ja budem merodavni uzor u svemu to treba uiniti ili ne uiniti. Tako to zamilja budala nadimljui se u svojim eljama i tatini. Zaista, jedan je put uspeha, a drugi put vodi do utrnua (nibbanam). Kad to tako spozna, sledbenik budnoga u prosjakom redu ne treba da se raduje poastima, nego da tei za samoom.

75

18

VI PAMETAN OVEK /Pandita-vaggo/

76

Ko uvidi da je mudar ovek koji ga opominje i ukazuje ta treba izbegavati, takvog mudrog oveka treba potovati kao otkrivatelja skrivenog blaga za onoga ko potuje takvog oveka to je bolje, a ne loije. Neka opominje i pouava, neka obuzdava ono to je neproieno. Tako se stie prijateljstvo iskrenih, a neprijateljstvo neiskrenih. Ne treba ceniti nepotene prijatelje, niti neobuzdane; treba ceniti uzorne prijatelje, one koji su najbolji. Ko tai e ispravnou, taj je srean bistrinom namere. Pametan ovek se uvek raduje u ispravnosti koju objavljuju oplemenjeni. Graditelji razvode vodu, kovai otre strele, drvodelci teu drvo, pametni ljudi ukrouju sebe. Kao to vetar ne satire vrstu stenu isto se tako ni pametni ljudi ne kolebaju pred prekorom ni pohvalom. Kao jezero - duboko, razbistreno i smireno isto se tako i pametni ljudi razbistre kad uju pouku ispravnosti. Dobri ljudi prolaze svuda, a da ne prianjaju uz strasti. Pametni ljudi ne primeuju razliku i ne tie ih se ni radost ni bol. Ko ne eli ni za sebe ni za druge ni sina, ni imanje, ni vlast, niti tei neispravno za vlastitom mo i, taj je estit, mudar i ispravan.
19

77

78 79

80

81

82 83

84

85 86

Na svetu ima malo ljudi koji doseu drugu obalu, dok ostala svetina hrli sve dalje po ovoj obali. Ali oni koji slede ispravnost kad im se ispravno predoi, ti ljudi prelaze na drugu obalu, izvan vlasti smrti koju je teko nadmaiti. Zato neka pametni ljudi napuste put tame i neguju put svetlosti, odlazei iz domaeg ivota u beskuniki, u osamljenost u kojoj je teko nai zadovoljstvo. U tome treba traiti radost napustivi bilo kakvu strast; pametan ovek neka proiava sebe od nanosa uma. Oni iji je um odnegovan u skladu sa vrlinama duhovnog probuenja i koji se raduju u obestraenosti bez primesa; koji su ukinuli sve uticaje svetovnosti ti su utrnuti i rashlaeni.

87

88 89

20

VII USAVRENI /Arahanta-vaggo/

90

Onome ko nigde nita ne ali, ko je osloboen u svakom pogledu, s koga su popadali svi okovi, nepoznate su protivrenosti. Paljivi se napreu, ne raduju se udobnosti kao labudovi kad odlaze sa jezera naputaju domau okolinu. Oni to ne gomilaju posed, koji se razumno hrane, ije je ivotno podruje ispraznost, i bespredmetnost, i osloboenost njihovo je kretanje teko slediti kao let ptica po vazduhu. U kome su uticaji poude prekinuti, ko je ravnoduan prema hrani, ije je ivotno podruje ispraznost, bespredmetnost i oslobodenost njegovo je kretanje teko slediti kao let ptica po vazduhu. ija su ula smirena kao konji koje je obuzdao koija, iji je ponos tako uklonjen kao i priliv strasti tome zavide i bogovi; ne opire se kao ni zemlja, podloan je kao kamen temeljac, kao jezero u kojem nema mulja za takve ne postoji ni tok raanja ni umiranja. Njegov je um smiren, mirna mu je i re i delo; tako je dosegao utihnue osloboen uravnoteenom spoznajom. Najuzvieniji ovek nije lakoveran, nego je znalac onoga to nije tvorevina, ko je razreio sve veze, odrekao se prohteva - takav je zaista natovek.
21

91

92

93

94

95

96 97

98 99

Ili u selu ili u umi, u dubinama ili na vrstom tlu, gde god borave usavreni, to je tlo radosti. Raduju nas ume kojima se ne raduje svetina. Tamo e se obradovati obestraeni koji ne srljaju za uicima.

22

VIII HILJADE /Sahassa-vaggo/

100 101 102 103

Od hiljadu besmislenih izreka bolja je jedna smislena to smiruje onoga ko je uje. Od hiljadu besmislenih stihova bolji je jedan stih to smiruje onoga ko ga uje. Od izricanja stotine besmislenih stihova bolji je jedan stih to smiruje onoga ko ga uje. Ako neko pobedi u boju hiljadu puta po hiljadu ljudi, a drugi pobedi jedino sam sebe, taj je drugi nenadmaivi pobednik. Zaista je bolja pobeda nad samim sobom nego pobeda nad drugim ljudima, jer onaj ko ukroti sebe taj stalno ivi suspregnuto. Ni koji bog ni vila, ni Smrt skupa sa stvoriteljem sveta Brahmom ne moe pretvoriti pobedu u poraz takvog pobednika. Moe neko iz meseca u mesec kroz stotinu godina prinositi po hiljadu rtava, ali onaj ko samo jedan as oda potovanje potpuno usavrenome njegov je izraz potovanja vredniji od vekova rtvenih obreda. Moe neko kroz stotinu godina odravati sveti oganj u umi, ali onaj ko samo jedan as oda poast potpuno usavrenome time zavreuje potovanje vee od vekova rtvenih obreda. Kakav god rtveni dar i obred prinosi neko da stekne zasluge, sve mu to ne vredi niti etvrtinu izraza potovanja prema onima iji je postupak ispravan. Onome ko odaje potovanje estitima stalno dozrevaju plodovi etiriju vrlina: dug ivot, lep izgled, srea i mo.
23

104

105

106

107

108

109

110

Ali onome ko ivi i stotinu leta nepoteno i nesabrano ni jedan dan ivota ne vredi vie od dana u ivotu onoga ko je poten i ko ivi u duhovnom zadubljenju. Ako ko ivi i stotinu leta bezumno i neozbiljno, ni jedan dan mu ne vredi vie od dana u ivotu pametnoga i duhovno zadubljenog. A ko ivi stotinu leta nemarno i nevoljno, ni jedan dan mu ne vredi vie od dana u ivotu oveka koji se trudi i napree. Ko ivi i stotinu leta, a ne uvidi ni poetak ni kraj, ni jedan dan mu ne vredi vie od dana u ivotu oveka koji uvia poetak i kraj. Ko ivi i stotinu leta, a da ne prozre put besmrtnosti ni jedan dan mu ne vredi vie od dana u ivotu oveka koji prozre put besmrtnosti. Ko ivi i stotinu leta, a da ne prozre ispravnost vrhovne istine ni jedan dan mu ne vredi vie od dana u ivotu oveka koji prozre ispravnost vrhovne istine.

111

112

113

114

115

24

IX ZLODELO /Papa-vaggo/

116 117 118 119 120

Pohrlite prema dobru, odvratite se od zla. Ako se dobroinstvo vri na silu, duh se raduje u zlu. Ako ovek zgrei, neka to ne ponavlja, neka uz to ne privoli; bolno je gomilanje zlih navika. A kada ovek uini dobro delo, onda neka ga i dalje ponavlja, neka uz to privoli; sretno je gomilanje zasluga. I zloinac se osea obodren dok ga zlodelo ne opri; tek kada ga opri, zloinac uvia zloinstvo, dok poten ovek uvia i zloin pre nego mu potenje urodi plodom, a kad potenje urodi plodom, onda poten ovek uvia potenje. Ne pomiljajte lakoumno o zlu, to me nee zadesiti. I vedro vode se puni vodenim kapima, a budala se puni zlom i ako mu pritie malo po malo. Ne pomiljajte lakoumno o dobru, to me nee zadesiti. Vedro vode se puni vodenim kapima, a pametan ovek se puni dobrom i ako mu pritie malo po malo. Kao to se trgovac s malobrojnom pratnjom boji opasnog puta, ili kao to se boji otrova onaj ko eli da ivi, tako treba izbegavati zlo. Ko na ruci nema ranu, moe nositi otrov na dlanu. Otrov ne prodire gde nema rane; nema zla za onoga ko ga ne ini. Ko uvredi nedunog oveka, isto i nevino bie, zlo pogaa jedino tu budalu kao sitna praina baena protiv vetra.
25

121

122

123

124

125

126

Neki se preporaaju u majinoj utrobi, a zloinci u paklu, pravednici idu u nebo, neobmanuti se trnu u nibbani. Niti na nebu, niti usred mora, niti u nutrini planinskog procepa, nema takvog mesta na svetu gde bi se mogao skloniti iko da umakne posledicama zlodela. Niti na nebu, niti usred mora, niti u nutrini planinskog procepa, nema takvog mesta na svetu gde bi se mogao skloniti iko da umakne smrti.

127

128

26

X BATINA /Danda-vaggo/

129 130 131 132 133

Svi drhte pred batinom, svi se boje smrti. Uporeujui sebe sa drugima, ne ubijaj niti podstii ubistvo. Svi drhte pred batinom, svima je ivot drag. Uporeujui sebe sa drugima, ne ubijaj niti podstii ubistvo. Ko nasre batinom na bia eljna sree teei za vlastitom sreom, taj ne postie sreu posle (smrti). Ko ne nasre batinom na bia eljna sree teei za vlastitom sreom, taj postie sreu posle (smrti). Ne govori osorno ni s kim da ti onaj s kim tako govori ne odgovori isto tako. Bolne su zaista otre rei, otpor koji izazivaju moe te povrediti. Ako umukne kao napukli gong, ve si dosegao utrnue (nibbanu), u tebi nema alca. Kao to pastir izvodi goveda na pau tako starost i smrt izgone ivot iz stvorova. Budala kad vri zla dela nije toga svestan. Zbog vlastitih dela glupan izgara kao da ga saie oganj. Ko batinom mlati goloruke i nedune uskoro e potpasti u neko od ovih deset stanja: okrutnu bol, gubitak, telesnu povredu, ili teku bolest ili ludilo; ili neugodnost od strane vladara, ili teku optubu, smrt rodbine ili propast bogatstva; ili e mu u poaru izgoreti kua. Kad mu se raspadne telo, glupan se ponovo raa u paklu.
27

134 135 136 137 138 139 140

141

Niti hodajui nag, niti raupan, niti blatan, niti postom, niti leanjem na zemlji, niti zamazan prainom, ni uanjem ne moe se proistiti smrtnik koji nije prevladao neizvesnost. Iako je raskono odeven, onaj ko ivi smireno, krotko, obuzdano, usmeren svetim ivotom, ko je odbacio batinu u ophoenju sa svim biima taj je svetenik (brahman), taj je isposnik, taj je pripadnik prosjakog reda (Bhikkhu). Ima li na svetu ikoji ovek suzdran stidom koji izbegava prekor kao istokrvan konj bi? Kao istokrvan konj na dodir bia, budite revni i spremni, poverenjem, vrlinom i naporom, sabranou i promiljenom ispravnou, pomnim usavravanjem mudrosti i dobrog ponaanja izbavite se tog velikog bola. Graditelji razvode vodu, kovai otre strele, drvodelci teu drvo, pametni ljudi ukrouju sebe.

142

143 144

145

28

XI STAROST /Darra-vaggo/

146

emu smeh, otkud radost gde poar neprekidno bukti? Obuzeti gustom tamom zar ne tragate za svetlom? Pogledaj tu krasnu lutku - drskost ive rane tela, mnogih briga i nevolja, gde nita stalno ne prebiva. Izmodeno to telo krhko je gnezdo bolesti odakle gnjile prska, gde smrt dokonava ivot. A kad budu razasute kao tikve u jeseni9 - ove poutele kosti - ko e im se obradovati? Grad sagraen od kostiju slepljenih mesom i krvlju, a u njemu utvreni nemo i smrt, prezir i ponos. I kiena kraljevska kola e istrunuti; tako e i ovo telo ophrvati nemo. No ispravnost bia nemo ne satire. Tako barem propovedaju znalci. Neznalica odraste kao v; miii mu se razviju, al' pamet se ne razvije. Kroz mnoge sam preporode hrlio tokom zbivanja, al' mi neprimeen osta graditelj tih zdanja. Bolna je trajnost preporaanja. Graditelju, sada si primeen! Vie me nee kuiti! Sve su ti grede slomljene, pokoleban ti je stoer. Duh posta nepokolebiv, dosegnut je kraj stremljenja.10

147

148 149 150 151

152 153

154

Konfucije, kad se u starosti vratio u javni ivot, razjasnio je svoj postupak reima: Zar sam ja takva tikva, koja moe da visi na zidu, ali ne moe da se pojede? (Lun-y, XVII, 7).
29

155

iji ivot ne bee uzoran, ko u mladosti ne stie blago, taj k'o oronuli vodomar premilja nad barom iz koje su pohvatane ribe. iji ivot ne bee uzoran, ko u mladosti ne stie blago, taj kao odbaene strele ali promaene ciljeve.

156

Buddhine prve rei posle duhovnog probuenja. (U kontekstu Sankhye moe se razumeti da je graditelj prakrti, priroda, ili pojavno bivstvovanje, a duh purua, izvor svesti i smisla sveg zbivanja bia, i ovekova transcendentalna sutina ili ishod. Tako ova izjava pokazuje in probuenja duha ovekovog od identifikacije sa prakrti. Videti o tome u mojoj knjizi Sankhya. Ivan Anti)
30

10

XII O SAMOME SEBI11 /Atta-vaggo/

157

Ko sam sebe zna da ceni treba pomno da bdi nad sobom. Jedan od tri dela noi mudrac provodi u bdenju. Najpre uvrsti sebe u doslednom vladanju, a onda opominje druge. Mudrac se ne izlae prekoru. Ko sam sebe izobrazi u onom to druge pouava, izveban nek veba druge. No, samim je sobom teko ovladati. Svako je sam svoj zatitnik. Zar bi iko drugi to mogao biti? Ko sobom dobro ovlada stie teko dosenu zatitu. Zlodelo koje sam poini, prouzroi i sprovede, satire nerazumnoga kao to dijamant brusi ostalo drago kamenje. U kome prevlada nepotenje sam sebi nanosi tetu koju mu eli dumanin - kao kad puzavica prione uz snano stablo sala. Lako je izvriti zlodelo kojim i sebi nanosimo tetu, al' ono to je dobro i korisno, to je i najtee izvodljivo.

158

159

160

161

162

163

11

atta, sanskritsko atma.

31

164

Nerazuman koji prekorava zbog svojih nepotenih namera pouku duhovnih velikana iji je ivot istinom oplemenjen, taj kao bambus raa plod kojim sam sebe satire. Svako je sam izvritelj zlodela kojim je sebe okaljao. Svako se sam od zla suzdrava i sam sebe proiava. istoa i prljavtina od nas samih zavise. Niko nikog nigde ne proisti. Ne zanemaruj vlastitu svrhu za tuu, ma kako uzviena bila. Kad svoju svrhu shvati pravilno, prioni uz svoj zadatak.

165

166

32

XIII SVET /Loka-vaggo/ 167 168 Ne sledi niski zakon; nemoj iveti nemarno; ne sledi pogreno gledite; ne unapreuj svetovnost. Ustani, ne budi nemaran; ivi ispravnim ivotom. Ko ivi ispravnim ivotom sretan je i na ovom svetu i na drugome. Ko ivi ispravno, taj ivi sretno; ne valja iveti zlim ivotom. Ko ivi ispravno, taj je sretan i na ovom i na drugom svetu. Promatraj ovaj svet kao penu, promatraj ga kao privid; onoga ko ga tako promatra, ne vidi vladar smrti. Doi i pogledaj ovaj svet kao arena kraljevska kola. Tu gde se budale utapaju, razumni im se ne pridruuju. Ko je pre bio nemaran, a kasnije to vie nije, taj obasjava ovaj svet kao Mesec nezasenjen oblakom. ije je zlo delovanje prekriveno dobroinstvom, taj obasjava ovaj svet kao Mesec nezasenjen oblakom. Ovaj je svet zamraen, retko ko tu neto prozire, kao ptica kad se oslobodi iz mree, malo je onih koji odlaze u nebo. Labudovi idu putem Sunca, lete natprirodnom snagom, a mudrace izvodi iz sveta pobeda nad Smru i njenom pratnjom. Ko prekri jedinstveno pravilo, ko lae i prezire nadzemaljski svet, za njega nema greha koji nee poiniti. krtice ne idu u boanski svet, a ni budale ne cene dobroinstvo, dok se mudrac raduje dareljivosti, jer e ga samo to usreiti u nadzemaljskom svetu. Od iskljuive vlasti na zemlji, ili od odlaska na nebo, vredniji od gospodstva nad celim svetom jeste plod ulaska u struju osloboenja.
33

169 170 171 172 173 174

175 176

177

178

XIV BUDNI /Buddha-vaggo/

179

Njegova se pobeda ne prevladava, njegovu pobedu niko na svetu ne nadilazi. kojim putem hoete da vodite toga budnog na beskrajnom podruju bez razmea? Njega ne moe mrea otrovnih ei nikuda zavesti. Kojim putem hoete da vodite toga budnog na beskrajnom podruju bez razmea? Tako zadubljenim mudracima koji se raduju smirenju odricanja, njima zavide i bogovi, potpuno budnim i sabranim. Teko je doseno ljudsko roenje, teak je ivot smrtnika, teko je uti ispravnu pouku, teko je dosei do probuenja. Ne initi nikakvo zlo, uzdii se u dobroti, proistiti svoj duh (misao) to je pouka svih buddha. Krajnje smirenje se postie postojanim asketskim naporom; budni nazivaju utrnue (nibbanam) krajnjim dosegom. Zaista, nije se odvratio od sveta onaj ko tlai druge, niti onaj ko uzrokuje njihovo tlaenje. Ne ogovarati, ne napadati, iveti suspregnut pravilima redovnike stege, umeren u jelu, ko ivi u samoi, uporan u uzvienom umovanju - to je pouka svih buddha. Ni kia dukata ne moe zadovoljiti strasti; bolni su kratki uici - tako uvia pametan ovek. Ni u boanskim uicima ne postie radost; sledbenik potpuno budnoga raduje se (jedino) dokonanju ivotne ei. Mnogi ljudi nagnani strahom trae utoite u planinama i umama, pod stablima hramskih vrtova.
34

180

181 182 183

184

185

186 187

188

189 190

Ali to im utoite nije smirenje, to nije krajnje utoite, otiavi u takvo utoite ne oslobaaju se svih patnji; nego ko je otiao u utoite budnoga, njegove nauke i njegove redovnike zajednice, u etiri plemenite istine - taj uvia potpunom mudrou: patnju, nastanak patnje, dokonanje patnje i plemeniti osmolani put koji vodi do smirenja patnje. To je spokojno utoite, to je krajnje utoite, ko doe u to utoite reava se svake patnje. Teko je nai osobu plemenita roda; takvi se ne raaju svuda. Gde god se rodi takav mudrac, ta porodica sretno napreduje. Sretna je pojava budnih, sretna je pouka ispravnosti, sretno je zdruenje redovnike zajednice, sretan je asketski napor zdruenih redovnika. Ko potuje potovanja dostojne, buddhe ili njihove sledbenike, koji su svladali prepreke i nadili bedu i jad; ko potuje takve utrnute koji su se reili straha, njegovu zaslugu niko ne moe proceniti.

191 192 193 194

195 196

35

XV SREA /Sukha-vaggo/ 197 198 199 200 201 202 ivimo sreno i bez mrnje meu onima koji mrze, budimo bez mrnje meu mrzovoljnim ljudima. ivimo sreno i bez patnje meu patnicima, meu ljudima koji pate budimo bez patnje. ivimo sreno i bezbrino meu zabrinutima, meu ljudima koji su zabrinuti budimo bezbrini. ivimo sreno mi kojima nita ne pripada, taimo se prijatnou kao svetli bogovi. Pobeda podstie mrnju, pobeeni ostaje u patnji. Ko je smiren ostaje srean kad napusti pobedu i poraz. Nema ognja ravnog strasti, nema zle kobi ravne mrnji; nema patnje ravne delominom opstanku, nema sree ravne spokoju. Lakomost je najgora bolest, sklonosti su najgore patnje. Ko to zaista spozna, utrnue (nibbanam) mu je krajnja srea. Zdravlje je najvea dobit, zadovoljstvo je najvee blago, pouzdanje je najvee srodstvo, utrnue najvea srea. Ko okusi osamljenost i smirenje postaje neustraiv i bezgrean, utaen ukusom ispravnosti. Vredan je susret s plemenitima, boravak s njima je uvek srean. Ko se ne susree s budalama, taj e uvek biti srean. Ko se kree u drutvu budala, taj se kaje dugo vremena. Drugarstvo s budalama uvek je patnja, kao i s neprijateljem, a druenje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima. Kao to Mesec sledi put sazveda tako i vi sledite mudraca, pametnog i uenog, podnoljivog, revnog, plemenitog - takvog dobrog i razboritog oveka.
36

203 204 205 206 207

208

XVI PRIJATNOST /Piya-vaggo/ 209 Ko se vezuje za bezveznost, a ne povezuje se stegom (yogasmim) duhovnog napora, odrie se smisla zbog onoga to mu je prijatno - zavidee onome ko sebe obuzdava. Zato se nemoj vezivati za ono to je prijatno, a pogotovo za neprijatno. Ne videti ono to je prijatno je patnja kao i videti neprijatnosti. Zato ne inite nita zbog prijatnosti; prestanak prijatnosti je neugodan. Nema spona za onoga za koga nita nije ni ugodno ni neugodno. Iz ugodnosti se raa tuga, iz ugodnosti se raa bojazan. Za onoga ko je lien ugodnosti ne postoji tuga, a kamoli bojazan. Iz privrenosti se raa tuga, iz privrenosti se raa bojazan. Za onoga ko je lien privrenosti ne postoji tuga, a kamoli bojazan. Iz radosti se raa tuga, iz radosti se raa bojazan. Za onoga ko je lien radosti ne postoji tuga, a kamoli bojazan. Iz poude se raa tuga, iz poude se raa bojazan. Za onoga ko je lien poude ne postoji tuga, a kamoli bojazan. Iz enje se raa tuga, iz enje se raa bojazan. Za onoga ko je lien enje ne postoji tuga, a kamoli bojazan. Ko je postigao vrlinu i uvid, ispravnost i iskrenost, ko vri vlastiti posao - toga ljudi smatraju prijateljem. U kome se ispolji volja za neizrecivim, ako je i podstaknut u duhu, a misao mu nije potlaena strastima, - za njega se kae da pliva uzvodno.
37

210

211

212

213

214 215 216 217 218

219

Kao to se oveku koji je dugo bio odsutan, pa se sretno vrati iz daljine, raduju roaci i znanci dobrodolicom na povratku isto tako i dobrotvora kad s ovog sveta ode na drugi dobra dela doekuju prijateljski kao roaci povratnika.

220

38

XVII GNEV /Kodha-vaggo/

221

Odustani od gneva, odreci se oholosti, nadii sve prepreke; onoga ko nije obuzet imenom-i-likom i ko nita nema, ne spopadaju nikakve patnje. Ko moe suzdrati gnev kad ga spopadne kao zastranela kola, toga ja nazivam vozaem, a ostali mogu tek pridrati uzde. Nadvladaj mrnju nemrnjom, nadvladaj nepoverenje vernou, nadvladaj krtost dareljivou, a laljivca istinom. Govori istinu, ne prekoravaj, daj vie onome ko malo trai, sa ta tri sredstva se stie meu bogove. Nenasilni tihi mudraci koji stalno sputavaju telesnost stiu na nepokolebivo stanovite i ne ale da su to postigli. U onima koji stalno paze i trude se dan i no nastojei da se oslobode utrnuem (da dosegnu nirvanu) dokonavaju se prilivi strasti. Staro je iskustvo, Atula, nije tek dananje, da se prekorava onaj ko uti kao i brbljivci, pa i onaj iji je govor prijatan. Niko na svetu nije besprekoran. Niti je bilo, niti e biti, niti sada ima oveka koga samo prekoravaju ili samo hvale. Ali onoga koga znalci hvale iz dana u dan kao neprekornog, mudrog, nadarenog mudrou i vrlinom ko je dostojan da prekori takvoga poput zlata iz reke ambu? Njega slave i bogovi, pa i stvoritelj Brahma. Treba se uvati telesnih uzbuenja i obuzdavati telo. Odbacivi loe ponaanje tela, treba slediti dobro telesno ponaanje.
39

222 223 224 225 226

227

228 229 230 231

232

Treba se uvati uzbudljivog govora i obuzdati govor. Napustivi loe navike u govoru, treba se pridravati dobrog ponaanja u govoru. Treba se uvati duevnog uzbuenja i obuzdavati duh. Napustivi zlo duevno ponaanje, treba se i duevno dobro ponaati. Mudraci koji su obuzdali telo i govor, mudraci koji su obuzdali um ti su zaista dobro obuzdani.

233

234

40

XVIII MANE /Mala-vaggo/

235 236

Sada si kao uveli list; poslanici smrti se pojavljuju oko tebe; stoji na pragu propasti, a nema ni poputnine. Zato napravi sam od sebe ostrvo, brzo se potrudi, budi pametan! Kad proisti neistou i bude bez primesa, ui e u nebesko carstvo plemenitih. Tvoj vek je sada pri kraju. Pribliio si se grobnoj jami. Na putu nema postaje, a nema ni poputnine. Zato napravi sam od sebe ostrvo, brzo se potrudi, budi pametan! Kad proisti neistou i bude bez primesa, nee vie upadati u raanje i starost. Postepeno, malo po malo, povremeno, kao to kova proiava srebro, tako i mudrac treba da odstrani mane iz samoga sebe. Kao to ra nagriza gvoe u kojem se pojavila, tako i vlastita zlodela odvode poinioca zlim putem. Neproimanje smisla je mana svetih izreka; bezbrinost je mana domainstva; nemar je mana lepote; nepanja je mana straara. Zlo ponaanje je mana ene; krtost je mana darovatelja; zloinstva su mane i na ovom i na drugom svetu. Ali mana vea od svih ostalih je mana neznanja. Napustivi tu manu, budite bez mane, prosjaci! Lako je iveti bezobrazniku, lakomome kao vrana, klevetniku, nasilniku i drskom oveku, ali je teak ivot skromnome, ko stalno tei za onim to je isto, nesebinome, ko nije lakom, ko ivi isto i uviavno.
41

237 238

239

240 241

242 243 244 245

246 247 248 249

Ko ubija iva bia, ko lae, ko uzima od sveta to mu se ne daje, i ide tuoj eni, ovek koji je sklon opojnim piima, taj ve na ovom svetu potkopava vlastiti koren. I tako shvati, dobri ovee, da su zla dela nerazumna, da te lakomost i neispravnost ne odvuku u dugotrajnu patnju. Ljudi vre dobroinstva ili prema veri ili prema sklonosti; zato ko zavidi drugima na jelu i piu, taj ni danju ni nou ne postie sabranost duha. A u kome je to saseeno, iskorenjeno i odstranjeno, taj i danju i nou postie sabranost. Nema ognja jednakog strasti ni grabljivca jednakog mrnji; nema mree jednake zabludi, ni bujice jednake poudi. Lako je videti tuu pogreku, ali je teko videti vlastitu. ovek tue mane plevi kao korov, dok vlastite krije kao varalica kocku. U onome ko trajno vreba na tue pogreke, spreman da prigovori, vlastite zle sklonosti bujaju. Taj je daleko od dokonanja zlih uticaja. Nema puta po vazduhu, nema isposnika izvan redovnike zajednice. Svet se raduje sukobima, savreni su nesputani. Nema puta po vazduhu, nema isposnika izvan redovnike zajednice. Nema stalnih sastojaka niti nestalnih buddha.

250 251 252

253

254 255

42

XIX O PRAVEDNIKU /Dhammatta-vaggo/

256 257 258 259

Ne postaje se pravednik po samovoljnoj odluci. Ko zna razlikovati smisao od besmisla, taj je pametan (pandito). Ko ne vodi druge po samovoljnoj odluci, nego ravnopravno, mudar zatitnik pravde je nazvan pravednikom. Niko ne postaje pametan zato to mnogo besedi. Spokojan, bez mrnje i straha, nazvan je pametnim. Ni pouzdano ispravan niko nije zato to mnogo besedi. Onaj ko s malo pouke stvarno shvati ispravnost, taj je pouzdano ispravan, taj se ne odrie pravde. Niko ne posta stareina zato jer mu je seda glava; dozreo tek da sagnjli i uzalud ostario. U kome je istina i pravda, nenasilje (ahimsa), spoznaja i stega, taj je mudrac lien mane i po tome nazvan stareinom. Ni zato to je dobar govornik, ni kao lotosov cvet, zbog lepote, ne poprima izgled dobrote ovek zavidan, krt i nepouzdan. Nego onaj u kome je sve to poseeno, i zatrto u korenu, taj je besprekoran mudrac reit izraz dobrote. Brijanjem glave ne postaje redovnik rasputeni laov. Zar da redovnik bude pohotan i laan? Ko ukroti grehe, sve, i male i velike, po moralnoj krotkosti naziva se redovnik. Ne postaje se isposnik samim proenjem hrane. Potpunou ispravnog vladanja postaje se isposnik, i niim osim toga. Ko se udalji od dobra i zla, i uzornim ivotom promiljeno boravi u svetu, tek taj zasluuje naziv isposnika (bhikkhu).
43

260 261 262 263 264 265 266

267

268 269

Ni glupan ni neznalica zato jer uti nije utihnuli mudrac (muni), nego onaj ko promiljen odvagne pa prihvati najvrednije. Ko se kloni greha, taj je i zato je utihnuli mudrac. I zato jer u svetu uvia obe strane, zavreuje naziv utihlog mudraca. Plemstvo se ne stie nasiljem nad ivotom. Nenasiljem prema svem to ivi stie se ugled plemenitosti. Ne samo po zavisnosti od propisa u veri i moralu, a ni po mnogom znanju, ak ni po dosegu sabranosti (samadhi), ni osamljenom boravitu nemoj se pouzdati, isposnie, da postie blagodat odricanja do koje svetovan ovek ne dosee - sve dok se nisi reio izliva strasti.

270 271

272

44

XX PUT /Magga-vaggo/ 273 274 275 Od putova najbolji je osmostruki, od istina etiri plemenite; obestraenost je vrhovna ispravnost, a od dvonoaca uviavni. Ovo je put. Nema drugog koji vodi do proienja uvida. Sledite taj put, tako ete zbuniti Smrt. Kad poete tim putem, dosei ete kraj patnje; ja sam vam ukazao taj put poto sam spoznao sredstvo protiv aoke. Ali vi treba da izvrite napor; oni koji su to postigli samo ukazuju put, a oni koji ga slede u zadubljenju oslobaaju se spona Smrti. Svi su sklopovi nepostojani; ko to pametno uvidi oslobaa se patnje to je put proienja. Svi su sklopovi bolni; ko to pametno uvidi oslobaa se patnje to je put proienja. Sve su pojave (dhamma) liene podrke u sebi (anatta); ko to pametno uvidi oslobaa se patnje to je put proienja. Ko ne ustaje kad je vreme za ustajanje, mada je mlad i snaan, ipak je lenj, neodluan, nepromiljen, nemaran lenjina nee nai put saznanja. Ko pazi ta govori, suzdrljivog uma, ko ni telesno ne ini nikakvo zlo, ko proisti ta tri puta delatnosti taj e uspeti na putu koji pokazuju mudraci. Iz asketskog napora se raa mudrost, bez tog napora mudrost se dokonava. Spoznavi taj dvosmerni put razvoja i opadanja, treba se ponaati tako da mudrost prevlada.
45

276

277

278

279

280

281

282

283 284

Posecite umu, a ne samo stablo, opasnost potie iz ume. Kad saseete i umu i nagon, prosjaci, postanite zgarita. Sve dok se ne sasee nagon, makar i vrlo malen, mukarca prema eni, tako je dugo i njegov duh zavisan kao tele od majke koja ga doji. Istrgnite privrenost prema samom sebi kao to se jesenji lotos iupa rukom, cenite put smirenja, utrnue (nibbanam) kojem vas upuuje dobro doli buddho. Ovde u proboraviti razdoblje kia, ovde zimu i leto tako razmilja budala ne brinui se za propast i smrt. oveka zabrinutog za decu i blago smrt odnosi kao poplava usnulo selo. Deca nisu sklonite, a ni otac ni rodbina, za onoga koga spopadne smrt nema zatite u porodici. Tako spoznavi svrhu pametan ovek obuzdan vrlinom treba da brzo proisti put koji vodi do utrnua (nirvane).

285

286 287 288 289

46

XXI RAZNO /Pakinnaka-vaggo/

290 291 292

Ako odriui se manje sree uvia veu sreu, mudar ovek naputa manju sreu i obazire se na veu. Ko trai sreu sebi samome nanosei patnju drugima, zapleten u spletke mrnje ne oslobaa se mrnje. Kad ono to bi trebalo uiniti ostane neobavljeno, a vri se ono to ne bi trebalo, u onima koji su neobuzdani i nemarni bujaju zli uticaji. Ali oni ija je panja stalno usmerena na telo, koji ne slue onome to nije potrebno, ali marljivo rade ono to treba, te paljive i marljive zli uticaji ne pogaaju. Ubivi majku i oca i dva vladara ratnikog roda i njihovo carstvo sa svim stanovnitvom, brahman odlazi neokaljan.12 Ubivi majku i oca i dva posveena vladara sa jo jednom monom osobom kao petom, brahman odlazi neokaljan. Uvek se dobro probueni bude sledbenici Gotame ija je panja danju i nou stalno posveena Buddhi.

293

294

295

296

Tipino komentarsko razjanjenje: majka (mata) je metafora za ivotnu e, otac (pita) za oholost, dva vladara ratnikog roda i njihovo carstvo sa svim stanovnitvom su simbol eternalizma i destrukcionizma. U svom predgovoru posthumno i privatno objavljenom prevodu Bhagavad-gite ure Robotia (1983, Zagreb, a prethodno objavljenom u Praxisu 1973, br. 3/4) osvrnuo sam se na oprenost Bhagavad gite ovim stihovima Dhamma-pade u dvadesetom veku. Mahatma Gandhi je na osnovu Gite, kao hinduistikog molitvenika, propovedao nenasilje (ahimsa), pozivajui se na iskljuivo simboliko znaenje zapovedi boga Krine da treba ubijati i oca i brau i uitelje religije u ratu. Dhamma-pada se slui istom simbolikom, i to blizu hiljadu godina ranije od Gite. ezdesetih godina, u doba kad sam bio u Indiji, Gita je sluila ratnohukakim propovednicima protiv Mahatme Gandhija u ratovima Indije i Pakistana. Zbog takvog spora su brahmani i ubili Mahatmu ve dvadeset godina ranije.
47

12

297 298 299 300 301 302

Uvek se dobro probueni bude sledbenici Gotame ija je panja danju i nou stalno posveena njegovoj nauci. Uvek se dobro probueni bude sledbenici Gotame ija je panja danju i nou stalno posveena redovnikoj zajednici. Uvek se dobro probueni bude sledbenici Gotame ija je panja danju i nou stalno posveena nadziranju tela. Uvek se dobro probueni bude sledbenici Gotame ija se misao danju i nou raduje nenasilju (ahimsa). Uvek se dobro probueni bude sledbenici Gotame ija se misao danju i nou raduje negovanju duha. Teko je pobei od sveta (pabbaa), teko je uivati u tome. Tegoban je boravak u domaem ivotu, muna je zajednica s onima koji nam nisu ravni. Patnja spopada i putnika. Zato ne budi putnik da te ne spopadne patnja.13 Obdaren poverenjem i vrlinom ko stekne slavu i bogatstvo, u kojoj god zemlji da boravi svuda ga jednako cene. Potenje se pokazuje ve iz daleka kao gorje Himalaja. Nepotenje, ni izbliza neprimetno, lii iz noi odapetoj streli. Ko sam sedi i sam lei, ko sam ide neumorno, ko sam sebe obuzdava, zna da bude radostan u umi.

303 304 305

Prema komentaru putnik je ovek koji krui svemirom iz ivota u ivot, iz sveta u svet, u venoj patnji, ljudskoj, podljudskoj i nadljudskoj patnji bogova.
48

13

XXII PAKAO /Niraya-vaggo/

306

Ko govori ono to nije istina dospeva u pakao, kao i onaj ko neto uini, pa kae da nije, obojica posle smrti postaju isti kao ljudi poniavajue delatnosti u narednom ivotu. Mnogi obueni u olinjalu monaku odeu, zloudni i nerazumni zloinci, zbog zlih dela propadaju u pakao. Bolje je da razvratnik proguta uarenu gvozdenu kuglu nego da lakomisleno uiva milostinju svoje zemlje. Bezobziran ovek koji se udvara tuoj eni postie etiri posledice: beskorisnu dobit, neudoban leaj, tree je prekor, a etvrto pakao. Beskorisna dobit i grena posledica: kratak je uitak ostraenog s uspaljenom; a vladar nalae teku kaznu. Zato neka se ovek ne udvara tuoj eni. Kao to kopriva krivo zahvaena ozledi ruku isto tako i loe shvaen isposniki ivot povlai u pakao. Nikakvo nemarno delo, zanemaren zavet, kolebljivo prihvaena redovnika stega ne donosi mnogo ploda. Ako neto treba uiniti, izvri to odluno; nemaran isposnik die sve veu prainu. Bolje je ne izvriti zlo delo, jer zlodelo naknadno izaziva patnju. Bolje je izvriti dobro delo, jer ko ga izvri zbog toga ne pati. Kao to je pogranini grad zatien iznutra i izvana, tako uvaj samog sebe; ne propusti ni trenutak, jer se oni koji proputaju trenutke kaju kad padnu u pakao.
49

307

308 309

310

311 312 313 314 315

316

Oni koji se stide onoga ega se ne treba stideti, a ne stide se onoga ega bi trebalo da se stide, takva bia, usvojivi zla shvatanja, odlaze stranputicom. Oni koji se boje onoga ega se ne treba bojati, a ne boje se onoga ega se treba bojati, takva bia, usvojivi zla shvatanja, odlaze stranputicom. Oni koji podozrevaju to nije zazorno, a ne podozrevaju to je zazorno, takva bia, usvojivi zla shvatanja, odlaze stranputicom. Oni koji spoznaju zazorno kao zazorno, a to nije zazorno kao nezazorno, takva bia, usvojivi ispravna shvatanja, idu dobrim putem.

317

318

319

50

XXIII SLON /Nagavaggo/

320 321

I ja u - kao to slon u boju podnosi strelu odapetu iz luka podneti grube rei; svetina je zloudna. Ukroenog slona vode u boj, kralj jae na ukroenom slonu. I meu ljudima je najbolji onaj ko je ukroen, ko podnosi surove rei. Izvrsne su ukroene mazge i konji sindhavskog soja, a i veliki ratni slonovi. Ali jo je bolji onaj ko je ukrotio sam sebe. Jer se ni pomou takvog prevoza ne ide u neprohodni kraj, tamo kuda ide vlastitom krotkou dobro ukroen ovek. Slavni slon uvar blaga, kojeg je teko obuzdati, kad se zapeni otrim sokom nee okusiti ni zalogaj kad ga veu. Snani se slon sea slonovske praume. Kad neko postane lenj i prodrljiv, pospanac koji se vrti u snu kao velika utovljena svinja, takav se glupan uvek ponovo preporaa. Ova se je misao ranije lutalaki kretala kuda je htela, kud elela, kako joj se posreilo. Danas u je pritegnuti temeljito kao krotitelj nemirnoga slona. Radujte se u nerastresenosti, pazite na vlastitu misao, izvucite se sa stranputice kao slon kad zapadne u blato. Ako naete razboritog suputnika da vam se pridrui, koji ivi poteno i pametno i prevladava sve potekoe, poite s njim drage volje i budite paljivi. A ako ne naete razboritog suputnika da vam se pridrui, koji ivi poteno i pametno, onda kao vladar koji naputa pobeenu zemlju idite sami kao slon po praumi.
51

322

323 324

325

326

327 328

329

330

Bolje je iveti sam, nema drugarstva s budalom. Idi sam i ne ini zlo, s malo elja kao slon u praumi. Kad se pojavi nevolja, sreni smo da imamo prijatelje. Zadovoljstvo je sreno kad je uzajamno. Sreno je dobroinstvo pod kraj ivota. Sreno je naputanje svake patnje. Na svetu je srea imati majku, a i oca. Sreno je stanje isposnika, a isto tako i svetenika. Sreno je iveti u vrlini do starosti. Sreno je vrsto pouzdanje, srean je doseg mudrosti i nevrenja zlodela.

331

332 333

52

XXIV E ZA IVOTOM /Tanha-vaggo/

334 335 336 337

U nemarnom oveku enja buja kao puzavica. On stremi iz ivota u ivot kao majmun u umi trae i plod. Koga svlada ta besna otrovna e za svetom, njegovi jadi bujaju kao obilje trave birana. A ko moe svladati tu besnu teko iskorenjivu e za svetom, sa njega otpadaju nevolje kao kapi vode sa lotosa. Zato kaem vama koji ste se ovde smelo sakupili: Iskopajte koren ei za ivotom kao onaj ko trga korov birana u potrazi za mirisnim korenom usira, da vas kao trstiku ne prelama struja smrti uvek ponovo. Kao to odseeno stablo iji je koren vrst i neoteen ponovo izraste, isto tako dok sklonost prema ei za ivotom nije prekinuta, i ta se patnja obnavlja uvek ponovo. U kome 36 struja teku prema uicima, toga pogrena shvatanja i odluke zavode putem strasti. Struje streme na sve strane, puzavci stalno bujaju. Kad spazite da taj puzavac klija, presecite mu koren mudrou. Radosti pritiu i prianjaju uz iva bia. Prigrlivi uitke u tenji za sreom ti ljudi upadaju u raanje i starost. Svetina terana poudom bei naokolo kao progonjeni zec. Podjarmljeni i pritenjeni potpadaju uvek ponovno pod dugotrajnu patnju. Svetina terana poudom bei naokolo kao progonjeni zec. Zato neka se redovnik odvrati od poude u tenji za vlastitom obestraenou. Ako neko raskrivi praumu enji, oslobodivi se iz ungle, osloboen ponovno pohrli u tu istu umu, prozrite njegovu ud: osloboen spona ponovno pribegava u njih.
53

338

339 340 341

342

343 344

345

Mudraci kau da nije vrsta ona spona koja je napravljena od gvoa, ni od drveta ni od konopa, nego je snaniji zanos za nizove dragulja, za decu i ene. Onu sponu nazivaju vrstom mudraci koja nas vue i kad poputa i teko poputa. Oni koji nju raskinu bee od sveta napustivi enju za sreom u strastima. Oni koji su pod uticajem strasti upadaju u struju kao pauk u mreu koju je sam spleo, dok mudri ljudi trgajui tu mreu naputaju taj svet bezbrini, odrekavi se sve patnje. Napusti ono to je bilo pre i ono to e biti kasnije, i ono to je u sredini na prelazu preko struje bivanja. U duhu odasvud razreenom nee ponovno upadati u raanje i starost. U biu ije je miljenje poremeeno nadmonom strau koja tei za onim to joj je drago, enja sve vie raste i pojaava zavisnost. Ko se raduje u smirenju razmiljanja, i uvek razvija uvid u nepoeljnost, taj e zaista odstraniti, taj e dokinuti spone smrtnosti. Ko je stigao do kraja, neustraiv, bez poude, bezgrean, ko je istrgnuo trnje bivanja, ovo mu je poslednje utelovljenje. Ko je lien enje i lakomosti, vet u analitici i metrici, u pravopisu i redu rei, za njega se kae da je veliki mudrac i velik ovek i da je u poslednjem utelovljenju. Sve sam nadmaio, sve sam prozreo, niim to postoji nisam okuen, sve sam napustio; dokonanjem ei sam se oslobodio, samostalno sam se uzdigao do spoznaje. Na koga da se ugledam? Dar istine nadmauje sve darove. Ukus istine nadmauje sve ukuse. Radost u istini nadmauje sve radosti. Dokonanje enje nadmauje svaku patnju.
54

346

347

348

349

350

351

352

353

354

355

Bogatstvo ubija nerazumnog, a ne onoga ko stremi da ga nadie. enjom za bogatstvom nerazuman ovek ubija i druge i samog sebe. Korov je poast njiva, strast je poast ovog ljudskog roda. Zato je dar onima koji su lieni strasti vrlo plodonosan. Korov je poast njiva, mrnja je poast ovog ljudskog roda. Zato je dar onima koji su lieni mrnje vrlo plodan. Korov je poast njiva, zabluda je poast ovog ljudskog roda. Zato je dar onima koji su lieni zablude vrlo plodan. Korov je poast njiva, elja je poast ovog ljudskog roda. Zato je dar beeljnima vrlo plodan.

356 357 358 359

55

XXV ISPOSNIK /Bhikkhu-vaggo/ 360 361 Obuzdanost vida je dobra, dobra je obuzdanost sluha, obuzdanost njuha je dobra, dobra je obuzdanost ukusa. Obuzdanost tela je dobra, dobra je obuzdanost govora, obuzdanost uma je dobra, obuzdanost je uopte dobra. Obuzdan u svakom smislu isposnik se oslobaa svake patnje. Nadzor nad rukama, nadzor nad nogama, nadzor nad govorom, to je najvii nadzor. ija radost potie iz unutranje sabranosti, ko je zadovoljan u samoi, za njega se kae da je isposnik. Isposnik koji ima nadzor nad svojim ustima, koji govori pouno, a ne uobraeno, kad objanjava ispravni smisao, njegov je govor zreo. Ispravnost je njegovo zadovoljstvo, ispravnost je njegova radost, ispravnost mu je povod razmiljanja; isposnik sledi ispravnost i ne zanemaruje dobrobit ispravnosti. Ne treba precenjivati svoju korist niti zavideti drugima. Isposnik koji zavidi drugima ne postie sabranost duha. Iako isposnik malo dobija, neka ne potcenjuje to to je dobio; i bogovi hvale onoga iji je ivot ist i naporan. U kome nema nikakve sebinosti u pogledu imena-i-lika, i ko se ne ali ni zbog ega to nije, za njega se kae da je isposnik. Isposnik koji boravi prijatno i spokojno u Buddhinoj zajednici stie na put stianja i sree u smirenju sastojaka bia. Isprazni, isposnie, taj amac, prazan e se lako kretati. Kad otcepi strast i mrnju, postii e utrnue (nibbanam). Pet preseci, pet odbaci, a pet neguj dalje. Bhikkhu koji je nadiao pet (sastojaka postojanja) naziva se onim koji je preao preko bujice.
56

362

363

364

365 366 367

368 369 370

371

Zadubi se, bhikkhu, (u meditaciju), ne budi nemaran. Ne dopusti da ti misao luta u ulnoj strasti da iz nepanje ne proguta gvozdenu kuglu, pa da buktei ne povikne: To je patnja! Nema meditativnog zadubljenja za bezumnika, nema razuma bez zadubljenja. U kome je zadubljenje i mudrost, taj je pred utrnuem. Isposniku koji smirena duha ue u praznu kuu radost biva nadljudska u jasnom uvidu u ispravnost. to bolje upoznaje porast i pad sastojaka bia, dosee radost i zanos. Za one koji to uviaju, u tome je besmrtnost. To sada ovde biva izvor za mudrog isposnika: nadzor nad ulima, smirenost, obaveze ispravnog ponaanja, druenje s uzornim prijateljima koji ive isto i revno. Odnoenje treba da bude prijatno i uzorno; tako e se uz mnogo zadovoljstva dokonati patnja. Kao to jasmin stresa povenulo cvee tako se i vi otresite strasti i mrnje. Spokojnim se naziva onaj isposnik koji je smirio telo, smirio govor, smirio um, ko je potpuno smiren odbacio napasti sveta. Ohrabruj sam sebe, proveravaj sam sebe. Tako zatien sam sobom i paljiv ivee sreno, isposnie. Svako je sam sebi vodi, svako je sam sebi utoite. Zato urazumi sam sebe kao trgovac bodrog konja. Isposnik nalazi veliko zadovoljstvo u Buddhinom uenju i dosee put smirenja, sreu stianja inilaca ivota. Isposnik koji se ve u mladosti napree u Buddhinom uenju obasjava ovaj svet kao Mesec kad se rei oblaka.

372

373 374

375

376 377 378

379

380 381 382

57

XXVI BRAHMANSKI SVETENIK /Brahmana-vaggo/ 383 Preseci struju odreito, brahmane, rasteraj strasti. Kad spozna da je dokonan splet inilaca ivota, onda si znalac onoga to nije izvetaeno, brahmane. Kad brahman nadie dve pojave, onda otpadaju sve spone s onoga koji je to spoznao. Za koga ne postoji ni ovostranost ni onostranost, ni obe te strane, ko je neustraiv i nevezan, toga ja nazivam brahmanom. Umno zadubljenog, neokaljanog, smirenog, ko je izvrio dunost, slobodnog od zlih uticaja, ko je postigao krajnju svrhu toga ja nazivam brahmanom. Po danu sja Sunce, po noi svetli Mesec, borac se sjaji u svetlom oruju, brahmanov sjaj je u naporu zadubljenja, ali budni prosijava danju i nou bleskom svoga zanosa. Ko je odbacio teret, zato se naziva brahmanom, ko je uravnoteen, naziva se vriocem napora (samano), a po izbegavanju vlastite okaljanosti naziva se pustinjak. Niko ne bi smeo napasti brahmana, a niti brahman da se iskali na napadaa. Jao onome ko ubije brahmana, a jo gore onome ko se iskali na napadaa. Za brahmana nije neznatna dobrobit kada suzdri duh od onoga to mu prija; kad god odvrati duh od nasilja, tim samim stiava patnju. Ko niti telom, ni reju ni milju ne nanosi patnju, obuzdan u ta tri smisla, toga ja nazivam brahmanom. Onoga ko je ispravno razumeo pouku potpuno budnoga, toga treba revno potovati kao to brahman potuje vatru na rtveniku.
58

384 385 386

387

388

389

390

391 392

393

Brahmanom se ne postaje ni po pletenju kose, ni po kastinskom rodu. U kome je istina i ispravnost, taj je srean, taj je brahman. to e ti, slaboumni, pletenice, to e ti odea od kozjeg krzna? Nutrina ti je puna lakomosti, dok proiava vanjtinu. Onoga ko nosi izlinjalo odelo, mrav, s nabreklim ilama, osamljen u umi u duhovnom zadubljenju - toga je nazivam brahmanom. Ja ne nazivam nikoga brahmanom po roenju ni po majci. I ako se naziva gospodinom i imunim. Ja nazivam brahmanom onoga ko niti ta poseduje, niti ta uzima. Ko kad rastrgne sve spone zbog toga ne strepi, ko je nadiao povezanost sa zajednicom - toga ja nazivam brahmanom. Ko je pretrgao omu i sponu i petlje konopca, ko je slomio ogradu - toga, budnoga, ja nazivam brahmanom. Ko neduan strpljivo podnosi uvrede, udarce i tamnicu, ija je snaga strpljenje - toga ja nazivam brahmanom. Ko je bez mrnje, veran zavetima, estit i nije lakom, obuzdan, u poslednjem utelovljenju - toga ja nazivam brahmanom. Kao voda na listu lotosa, ili zrno goruice na otrici igle, to se ne lepi na strasti - takvoga ja nazivam brahmanom. Ko ve ovde prepoznaje kraj vlastite patnje, s koga je otpao teret - toga nesputanog ja nazivam brahmanom. Dubokoumnog mudraca koji razlikuje ta je, a ta nije put, ko je dosegao krajnji cilj - toga ja nazivam brahmanom. Onoga ko se je osamio na obe strane - i od domaina i od beskunika ko ne pohaa domove i malo mu treba - toga ja nazivam brahmanom.
59

394 395

396

397

398

399

400

401

402

403 404

405

Ko je otklonio batinu ispred pokretnih i nepokretnih bia, ko niti ubija niti uzrokuje ubijanje, - toga ja nazivam brahmanom. Nenasilan meu nasilnima, pregoran meu siledijama, bez gramzivosti meu gramzivima - toga ja nazivam brahmanom. S koga su strast i mrnja, oholost i licemernost otpale kao zrno goruice sa otrice igle - toga ja nazivam brahmanom. Ko izrie istinu bez surovosti, jasno razumljivu, kojom nikoga ne vrea - toga ja nazivam brahmanom. Ko ne uzima nita na svetu, ni veliko ni malo, ni sitno ni krupno, ni lepo ni runo - toga ja nazivam brahmanom. Kome nisu poznate elje ni na ovom ni na drugom svetu, ko je razreen od elja - toga ja nazivam brahmanom. Ko ne zna za stalna boravita i nee da zna za podozrenja, ko je dosegao dubinu ne-umiranja - toga ja nazivam brahmanom. Ko je tu nadmaio povezanost dobra i zla, ko je bez patnje, bez strasti - tako istoga ja nazivam brahmanom. Ko je ist kao neokaljani Mesec, bistar, jasan, nezasenjen, sa kojeg je odstranjen i radostan izgled - toga ja nazivam brahmanom. Ko je preao glib teko prohodnog puta, tu struju zbivanja i zablude, u duhovnom zadubljenju, bez sumnje, ne hvatajui se ni za ta, dogoreo - toga ja nazivam brahmanom. Ko je ovde napustio strasti i pobegao kao beskunik, u kome je naputena e za biem - toga ja nazivam brahmanom.
60

406

407

408

409

410

411

412

413

414

415

416

Ko je ovde napustivi udnje za ivotom pobegao kao beskunik, u kome je prekinuta e za biem - toga ja nazivam brahmanom. Odbacivi ljudsku podjarmljenost, nadiavi podlonost bogovima, razreenog od svake podlonosti - toga ja nazivam brahmanom. Napustivi ugodnost i neugodnost, rashlaenog bez ostatka, pobednika koji je savladao celi svet - toga ja nazivam brahmanom. Ko uvidi svuda propadanje bia i njihovo obnavljanje, ko ne prianja uz bie - toga dobro prispeloga, budnog, ja nazivam brahmanom. Za iji put ne znaju ni bogovi, ni aneli, ni ljudi, iji su zli uticaji iscrpljeni, dostojnog potovanja - toga ja nazivam brahmanom. Ko ni ispred sebe, ni za sobom, ni po sredini nema niega, ko nita nema i nita ne usvaja - toga ja nazivam brahmanom. Ko je neustraiv kao bik, svemonog i premudrog pobednika, nesavladivoga - toga ja nazivam brahmanom. Onoga ko zna za svoje ranije postojbine (ivote) i prozreva nebo i pakao, ko je dospeo do kraja (prepo-)raanja, utihnulog mudraca ija je spoznaja usavrena - toga ja nazivam brahmanom.

417

418

419

420

421

422

423

61