You are on page 1of 2

Гроф Ђорђе Бранковић

Гроф Ђорђе Бранковић рођен је у Јенопољу, на граници Турске и Ердеља, у
угледној племићкој породици 1645. године. Његов отац и два брата умрли су од
куге. Мајка, која је била из племићког рода закалуђерила се, док је Ђорђа дала на
старање најстаријем сину Симеону, Ђорђевом брату, проти у Јенопољу, који се
касније закалуђерио и постао митрополит у Ердељу, са именом Сава (1656-1680.).
Из породице Бранковића потицала су још два српска митрополита: Сава I +1627. и
Лонгин +1640. Митрополит Сава, код кога је Ђорђе одрастао био је веома способан
човек, и заносио се идејом о ослобођењу српског народа од Турака и стварањем
српске државе, којој би ба челу стајао његов брат Ђорђе. У ту сврху је настојао да
се његов брат Ђорђе што темељније образује, да научи стране језике, а на свом
двору га је доводио у везу са угледним људима. У времену од 1675. до 1677. био је
ердељски посланик на Пoрти и носио је данак Турцима. Том приликом путовао је
кроз Београд и Србију. Био је са својим братом Савом у Русији, где су цару
Алексеју понудили савез и војну помоћ у борби против Турака. Због сумњи да је
био у завери против ердељског кнеза Михајла, био је заједно са Савом бачен у
тамницу, али се брзо ослободио и отишао у Букурешт. Ту је влашког кнеза
Шербана Кантакузена наговорио да ступи у везу са Аустријом, што му је донело
титулу барона 7. јула 1683. године. Добио је од патријарха уверење да потиче од
последњих српских деспота, а у сврху свога проглашења за деспота самосталне
Илирске државе, под именом деспот Ђорђе II Бранковић. Са тим планом је упознао
и цара Леополда. Његов план аустријски двор није усвојио, већ му је само доделио
титулу грофа. Упутивши српском народу позив да се окупи око њега као свога
даспота и да ступи у борбу за своје ослобођење од Турака, он је био осумњичен од
Аустријанаца, ухваћен на превару у Кладову, по нарађењу аустријског макграфа
Баденског, интерниран и затворен 29. октобра 1689. године и у затвору у Хебу је и
умро.
Патријарх Арсеније III Чарнојевић је 5. маја 1688. године упутио писмо деспоту
Ђорђу Бранковићу, по игуману хаџи кир Јевросиму, у коме му шаље свој благослов
и жеље за успех његове мисије, као вође српског народа и чувара светог Престола,
називајући га ''Богоизабрани предводитељ новога Израиља и Господар целе Српске
земље'' и ''свете лозе деспотске изабрани цвет'' и ''Блажени Христов војник''. Из
овога се види да су односи патријарха Арсенија III и Ђорђа Бранковића били веома
срдачни и присни. Обојица су деловали у правцу одазивања на позив Леполда, који
је упућен свим хришћанским народима за ослобођење од Турака и стављање под
његову заставу.
Гроф Бранковић је дошао у везу са једном делегацијом српских првака, коју је
предводио митрополит Исаија Ђаковић у априлу 1691. када се налазио у затвору у
Бечу. Преко делегације је тражио од цара своје ослобођење, сталну годишњу плату,
истичући своје деспотско достојанство и вођство над српским народом. Бранковић
се обраћао и руском цару Петру Великом, када је овај боравио неколико дана у
Бечу, тражећу његову помоћ. Касније се обраћао цару Јосифу и његовој удеовици
Елеонори, тражећи да се њему као неправедном сужњу, што је противно законима

од кога су заплењена писма руских царева. У њему се моли интервенција код аустријског двора. Велика Сеоба Срба и патријарх Арсеније III Црнојевић. година . У својој посланици од 12. Пренос посмртних остатака грофа Ђорђа Бранковића из Хеба у манастир Крушедол је обављен у јесен 1743. јуна 1690. 1896. Стефан Чакић. Нови Сад. Поводом 300годишњице Велике Сеобе Срба. да деспот српски Георгије Бранковић буде пуштен из заточеништва. заједно са архимандритом Исаијом. Пренос је организовао зет патријарха Арсенија IV Шакабенде . а његовим наследницима право наслеђа његових поседа. а опело извршио патријарх Арсеније IV Шакабенда у Карловцима. Иларион Руварац.правде и истине из светог Писма. новембра 1689. призна право на деспотску титулу. Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу патријарху с три излета о такозваној Беликој сеоби српског народа. о чему је извештен патријарх Арсеније III Чарнојевић. који му је послао своју Епистолију. Тракије и Мизије. Гроф Ђорђе Бранковић је много помогао епископу Исиаји Ђаковићу приликом истицања захтева са Београског Сабора која је одржан 18. Издање Агенције ПРОМЕТЕЈ и Културно-просветне заједнице Војводине. У Српском летопису за 1830. да се са оружјем у руци дигне против Турака. година 2. Јовица Курешевић Литература: 1. пуковник Атанасије Драшковић. годину објављено је писмо патријарха Арсенија III руском двору. као невин и лажним тужбама оклеветан и затворен. године гроф Ђорђе Бранковић позива сав наш народ из источне и северне Илирије. 1990. Београд.