You are on page 1of 4

ROMANTIARSKA SOLO-PESMA I FRANC UBERT KAO UTEMELJIVA LIED-A

Svaka pesma sadri svoj svet u sebi, sopstvenim dahom die i ivi prema sopstvenim zakonima. Prof. dr Miloje Milojevi

anr solo pesme javio se u doba klasicizma, ali svoj procvat svakako doivljava u delima romantiara. Kao pesma za glas i klavir, predstavlja idealan nain da kompozitor izrazi subjektivna oseanja, ideje i razmiljanja. Karakterie je intimnost i odsustvo spoljnjeg sjaja, ali upravo zbog toga omoguava adekvatno tumaenje poetskog teksta muzikom. Negovala se pre svega u graanskim krugovima, izvodila u salonima i pratila svakodnevni ivot jedne nove klase. zdizala se uporedo sa uzdizanjem graanskog stalea i samim tim bila povezana sa drutvenim zbivanjima !". veka. Najvei doprinos razvoju solo pesme dali su nemaki kompozitori, stvarajui tzv. #ied. Najznaajniji od nji$, %ranc &ubert, poeo je da komponuje solo pesme veoma rano i za svog kratkog ivota ostavio preko '(( dela ovog anra. )voja najvea ostvarenja dostigao je upravo na podruju solo pesme, a takoe je zasluan za ustanovljavanje #ied*a. )jedinio je melodiju, smisao i emociju izvorne pesme sa pre+injenom klavirskom pratnjom. Neke od svoji$ pesama zdruio je u celine, nazvane ,ciklusi pesama-, meu kojima su najpoznatije epa mlinari!a, "imsko putovanje i abudova pesma. &ubert je predstavnik ranog romantizma. njegovim delima zapaamo ideje novog

pokreta koji se tek stvarao i suprotstavljao klasici, a naroito izrastanje tog pravca iz narodne pesme, sa njenom melodinou i naivnou. Njegove solo pesme karakterie svestranost u tematici i atmos+eri. .mao je jednostavan, prirodan i svima pristupaan vokalni stil. &ubert je produbio i osnaio znaaj klavirske pratnje koja najee ima deskriptivni karakter. /na ilustruje ideju ili pojedine scene. 0aj momenat razrade klavirske pratnje je od izvanrednog, moemo rei i presudnog znaaja. &ubert je prvi kompozitor koji je klavir u spoju sa solo*pevaem podigao do samostalni$ visina. 1ajstor je u doaravanju atmos+ere, u prikazivanju dramski$ dogaaja i opisivanju
1

ljudski$ oseanja. /n otkriva sposobnost muzike da izrazi romantiarska oseanja i tako stvara temelj novog romantiarskog izraavanja. Neosporno je da je &ubert stvorio i u isti ma$ usavrio #ied i da za razvoj speci+ino nemake solo*pesme znai poetni korak, osnov na kom se uzdie sjajna kultura nemakog #ied*a. )olo*pesma kod njega dobija jedan nov, realistiki ton, u emu ga nije prevaziao nijedan od njegov$ naslednika. 1oemo rei da je &ubert stvorio modernu umetniku solo*pesmu, u emu ga je u mnogome inspirisao 2ete.

KRALJ VILENJAKA

3aladu ,Kralj vilenjaka-, &ubert je napisao !4!5. godine na 2eteov tekst. .ako je delo napisao veoma mlad, ono se smatra njegovom najlepsom baladom u kojoj je dostigao vr$unac kako u tretmanu glasa i izvanrednoj moi oslikavanja pesnikovog teksta, tako i u klavirskoj pratnji, koja postaje jednako moan tuma sti$ova. )peci+inost ovog dela lei, pre svega, u kompozitorovoj tenji da prikae tri sasvim razliita lika i samim tim tri razliita karaktera i duevna stanja. 6rotagonisti ove balade su otac, sin i mitoloki lik vilenjaka. 6isana u g moll*u, ona predstavlja tip prokomponovane pesme, to znai da u njoj nema stalne melodije koja bi se pojavljivala sa svakim nastupom nove stro+e. 0o podrazumeva da je svaki odsek u tekstu, praen novom melodijom, kako bi kompozitor to vernije prikazao razlike u karakteru likova i u samom odvijanju radnje. No, &ubert je ipak sauvao jedinstvo celine, u emu mu je pomogla klavirska pratnja i pravilan i jasno odreen ritmiki puls. 2ete svoju poemu zapoinje zlokobnom slikom puste zimske noi. 7edini zvuk koji se moe uti je $uk $ladnog vetra, koji ledi kosti i usamljeni topot konja, koji na svojim leima nosi dva ja$aa8 dete, gotovo sleeno i zabrinutog oca, ije ga grudi pokuavaju zgrejati. /vu mranu scenu, &ubert oslikava pre svega klavirskom pratnjom. Klavir nas
2

uvodi u priu triolama koje se neprekidno niu u desnoj ruci. Kompozitor nam ovim ritmikim pokretom, koji e se javljati kroz celo delo, daje asocijaciju na topot konja, dok jednostavna, a opet dovoljno dramatina melodija u levoj ruci, sluaocu oslikava udare $ladnog vetra i pritajeno unjanje bauka. 6rvi pevani deo poveren je naratoru. 1elodija koju peva, liena je veliki$ dinamiki$ kontrasta i koloratura, ona treba da bude objektivni prikaz jedne scene, uvod u predstojei zaplet. Klavirska pratnja e melodijski ostati neizmenjena, ali e sada kompozitor sa tonine +unkcije, na ijoj je osnovi gradio uvod, prei na dominantnu, a zatim istupiti u paralelni tonalitet. 6ovratkom u g moll i ponovnim javljanjem pratnje bez vokalne deonice, on nas priprema za prvi nastup glavni$ protagonista. )ledi dijalog izmeu uplaenog deteta, koje u noi prvi put vidi bauka i zabrinutog oca, kome je on nevidljiv. Kako bi to bolje di+erencirao ova dva lika, &ubert pie melodiju koju peva otac u niskom, a onu koju iznosi sin u visokom registru, ime postie e+ekat ,dva razliita pevaa-. . ovde je &ubert dokazao da je majstor u oslikavanju ljudski$ oseanja, da nam melodijom moe doarati sve, od oevog zabrinutog pitanja do ti$og odgovora preplaenog deteta u kom gotovo moemo osetiti dr$taj glasa i pla. Na scenu stupa vilinski kralj. /n nudi deaku da poe sa njim, mami ga priom o igrama i bajkovitim prizorima. Klavirska pratnja se sada po prvi put menja, a iz mranog g moll* a, kompozitor modulira u paralelni dur, saglasno psi$olokom tumaenju teksta. 1elodija puna lirike oslikae vilenjakovo podmuklo tepanje. 0a gotovo poletna melodija, mogla bi zavarati i sluaoca, terajui ga da i sam poveruje u vilenjakove rei. Nakon ponavljanja osnovni$ +unkcija 3 dur*a i veze 0*99*9, &ubert naglo prelazi u g moll i u kricima uplaenog deteta, koji e svaki put biti za polustepen vii, stvara gradaciju uzbuenja i crta panian stra$ deteta. /vaj, do sada najdramatiniji deo, praen je forte dinamikom, a $armonski ritam se znatno ubrzava, kako bi slualac sto jasnije osetio bol i oaj bespomonog deaka. )ledi jo jedan nastup oca koji pokuava da umiri sina, to je vidljivo i u melodiji i pratnji. . drugo obraanje vilinskog kralja deaku, veselo je i puno lane umiljatosti, a melodija jo poletnija i razigranija nego u pred$odnom. 0onalitet ovog odseka je : dur, to je u
3

odnosu na poetni tonalitet subdominantna s+era, a istupanje u nju karakteristino je za romantizam. 7o jedan deakov pokuaj da uveri oca u ono to vidi, sada je za polustepen vii ;uz odgovarajue tonalno pomeranje<. =ini se kao da je njegov krik postao jo intenzivniji, a oev odgovor zabrinutiji. Najzad, bauk se poslednji put javlja, ali njegovo privlano umiljavanje prerasta u pretnju, to sasvim jasno oslikava melodija, gradacija u akordima u pratnji i dinamika koja je postepeno dovedena do fff. 6oslednje rei koje deak izgovara, pune su bola i stra$a. Nakon nji$, &ubert e se vratiti odakle je poeo, izloie jo jednom samu klavirsku pratnju pred poslednjim nastupom naratora. /n e nam doarati sliku oajnog oca koji juri kroz no, gledajui u naruju svoje mrtvo dete. #!!elerando e uiniti da nas neobuzdana jurnjava triola asocira na topot konja koji sve bre jezdi kroz no. samom zavretku balade, kompozitor zalazi u napolitansku s+eru, to nije svojstveno samo &ubertu, ve i veini kompozitora romantizma. metanjem umanjenog akorda >..9 izmeu N i 9, pojaava se tenzija, emu e doprineti i korona na pauzi. Nakon toga, oekivana kadenca 9*t, oznaie kraj ove potresne balade. 6red pevaa je stavljen izuzetno teak zadatak da sluaocu predstavi tri razliita lika, u emu e uspeti samo najbolji umetnici. Smeti pevati $ubertove pesme zna%i dobiti milost &oiju. 'vaj muzi%ar ispunjen svojim (enijem i svojim delom, bla(o daje sve bo(atstvo svo(a bia svakome koji mu pri)e. *ita ne zatajuje. Sve iz(ovara. *je(ove re%i diu tee, usreuju+ zna%e saznavanje poslednjih stvari. *je(ov duh proro%ki proni%e u beskona%nost preko vremena i ve%nosti, preko prostora i sviju daljina.

,eliks -inter