You are on page 1of 28

MENADMENT U SAOBRAAJU

III OSNOVE SAOBRAAJNOG POSLOVANJA

Saobraaj moemo posmatrati kao privrednu granu koja ima za cilj da prevozi ljude, robu i informacije sa razliitih mesta, u funkciji nabavke i prisvajanja robe neophodnih za ivot ili razvijanje proizvodnih snaga drutva. U savremenim uslovima poslovanja proizvodnja ima drutveni karakter, odnosno, ona se obavlja na razliitim prostorima i udaljenostima. Takoe, mesto proizvodnje i potronje se nepoklapaju. Zato se moe konstatovati da saobraaj kao delatnost povezuje proizvodnju i potronju, koja obezbeuje da svaki proizvod nae svog krajnjeg korisnika, bez obzira na distance koje 2 ih razdvajaju.

ULOGE SAOBRAAJA
Kao privredna grana saobraaj obezbeuje reprodukcioni proces za najvei broj proizvoda. Znaajnu ulogu saobraaj ima u razvoju teritorijalne podele rada. Saobraaj moe predstavljati kljuan element u razvoju drutvene podela rada. Kao preduslov za razvoj ekonomije predstavlja postojanje adekvatnog saobraaja, odnosno, saobraajne infrastrukture. Za saobraaj se moe rei da predstavlja pokretaa ekonomije nerazvijenih zemlja ili samih podruja.
3

KRITERIJUMI PODELA SAOBRAAJA Podela prema savremenoj tehnici saobraajnih sredstava. Podela prema objektu prevoza. Klasifikacija prema nainu zadovoljenja korisnika usluga i organizaciji prevoza Podela prema nainu njegovog obavljanja.

Podela prema savremenoj tehnici saobraajnih sredstava Kopneni, Vazduni i Vodeni. kopneni i vodeni saobraaj imaju dve podpodele i to na:
elezniki, drumski i Cevovodni saobraaj, odnosno, Reni i jezerski i Pomorski saobraaj.
5

Podela prema objektu prevoza

Saobraaj putnika i Saobraaj robe, odnosno prevoz putnika i robe.

Klasifikacija prema nainu zadovoljenja korisnika usluga i organizaciji prevoza Javni saobraaj i Saobraaj za sopstvene potrebe.

Podela prema nainu njegovog obavljanja

Redovan saobraaj i Saobraaj od sluaja do sluaja Linijska plovidba i Slobodne plovidbe.

Osnovni vidove savremenog saobraaja smatraju se:

elezniki, Vodeni (morski, reni), Drumski, Vazduni, Cevovodni, iani i Beini.


9

Osnovne karakteristike vidova saobraaja


Oblik saobraaja Brzina dopreme Uestalost polazaka Pouzdanost (potovanje reda vonje) Mogunost prevoza razliitih tereta Dostupnost Cena 1 t/km
elezniki Drumski Vodeni Vazduni Cevovodni

3
4

2
2

4
5

1
3

5
1

2 2 3

3 1 4

4 4 3

1 3 5

5 5 1
10

VAZDUNI SAOBRAAJ POZITIVNE OSOBENOSTI poseduje veliku brzinu transporta ima sposobnost da bude prilagodljiv ovaj vid saobraaja karakterie sposobnost manevrisanja i operativnosti kapitalna ulaganja su relativno niska.

11

VAZDUNI SAOBRAAJ NEGATIVNE OSOBENOSTI ovaj vid saobraaja zavisi od klimatskih uslova nema mogunost transporta velike koliine robe pravi veliko zvuno zagaenje.

12

ELEZNIKI SAOBRAAJ
POZITIVNE OSOBENOSTI visoka propusna i transportna mogunost mogunost transporta bez obzira na klimatske uslove neposredna povezanost magistralnih i lokalnih koloseka transportna masovnost.
13

ELEZNIKI SAOBRAAJ NEGATIVNE OSOBENOSTI ogranieno manevrisanje znaajna start up ulaganja.

14

AUTOMOBILSKI SAOBRAAJ POZITIVNE OSOBENOSTI mogunost manevrisanja dosta izraena mobilnost je dosta zastupljena nezavisnost saobraajnih sredstava brza isporuka isporuka direktnim drumskim transportom velika mogunost korienja.
15

AUTOMOBILSKI SAOBRAAJ NEGATIVNE OSOBENOSTI znaajna finansijska ulaganja veliki utorak energenata nedovoljna produktivnost negativni efekti po ivotnu i radnu sredinu.

16

VODENI SAOBRAAJ POZITIVNE OSOBENOSTI postojanje velikih kapaciteta transporta slaba potronja energenata ulozi kapitala u ovaj vid saobraaja nisu veliki.

17

INTEGRALNI TRANSPORT U cilju zadovoljenje korisnika za prevozom pojavljuje se integralni transport koji predstavlja skup razliitih vidova saobraaja. Integralni transport daje konkurentsku prednost privredi, ali kao preduslov mora da ima razvijenu infrastrukturu, transportna sredstva i tehnologiju.

18

PODELA INTEGRALNOG SAOBRAAJA


INTEGRALNI TRANSPORT predstavlja nain transportne manipulacije gde se roba tovari na palete ili kontejnere na taj nain da zajedno sa robom predstavljaju teret koji se moe efikasno i ekonomino transportovati u bilo kom vidu saobraaja. MULTIMODALNI TRANSPORT je tehnologija gde u prevozu robe paralelno primenjuju dva savremena i odgovarajua transportna sredstva. KOMBINOVANI TRANSPORT predstavlja oblik prevoza robe, gde se u jednom transportnom lancu od mesta proizvodnje do mesta potronje, u kombinacije, primenjuju minimum dva vida prevoznih sredstava.
19

Najee korieni sistemi integralnog transporta paletizacija, kontejnerizacija, prevoz eleznikih i drumskih transportnih jedinica brodovima (RO-RO sistem), prevoz drumskih transportnih jedinica na eleznikim vagonskim platformama, prevoz eleznikih transportnih jedinica na kamionskim platformama, prevoz renih transportnih jedinica pomorskim brodovima (LASH sistem).
20

Paletizacija obuhvata skup tehnikih sredstava, aparata ili pomagala neophodnih za rukovanjem, transportom, skladitenjem i prezentovanjem proizvoda u trgovinama, ali u primeni u industrijskom i spoljnom transportu. Kao tehnika osnova ovog vida transporta predstavljaju palete i viljukari. Paleta predstavlja najmanju univerzalnu tovarnu jedinicu integralnog transporta.

21

Kontener predstavlja jedan od najmodernijih sudova, koji prua mogunost ukrupnjavanja tovara i selektuje robu od transportnog pretovarnog i prevoznog sredstva na celom transportnom putu od proizvoaa do potroaa. Za kombinovanje pomorskog saobraaja s jedne strane, i drumskog i eleznikog saobraaja, sa druge strane, primenjuje se RO-RO sistem (Roll on Roll off), koji podrazumeva prevoz drumskih tovarnih jedinica (kamionskih prikolica ili kamiona), kao i eleznikih vagona pomorskim brodovima.
22

SAOBRAAJNA POLITIKA Saobraajna politika predstavlja deo generalne ekonomske politike koju ini skup aktivnosti koje obavljaju preduzea (drutvene i privredna) u funkciji optimalnog razvoja saobraajnog sistema zemlje u kojoj posluju.

23

POLITKU DETERMINIU SLEDEI FAKTORI


Ekonomsko-politiki ciljevi i motivi privrednog razvoja; Drutveno-ekonomski sistem i uslovi privreivanja kao ekonomsko-politike pretpostavke realiizacije definisanih ciljeva; Dostignuti nivo, stepen i struktura razvoja saobraajnog sistema date zemlje; Savremeni tehniki, tehnoloki i organizacioni progres i inovacije u razvoju saobraajne infrastrukture, saobraajnih sredstava i saobraaja kao privredne delatnosti; Obim i struktura potreba u prevozu robe i putnika.
24

Visoko razvijene zemlje kao svoje osnovne ciljeve saobraajne politike imaju osavremenjivanje saobraajne infrastrukture, transportnih sredstava i sredstava integralnog transporta. Kao jedna od novih pravaca i mera saobraajane politike predstavlja modernizacija magistralnih eleznikih saobraajnica elektrifikacijom i aktivnostima koje su u funkciji unapreenja reaktiviranje eleznice na tritu usluga transporta.
25

Saobraajni sistem u Republici Srbiji karakteriu sledei elementi: nepotpuna mrea, tehnoloki zastareo elezniki i vodni saobraaj, neodgovarajui drumski, gradski i prigradski saobraaj, nerazvijen intermodalni transport i drugi podsistemi.

26

POLAZNI MOTIVI SAOBRAAJNE POLITIKE zadovoljenje drutvenih potreba u prevozu robe i putnika; maksimizacija drutvene produktivnosti rada; optimizacija drutvene rentabilnosti; minimizacija ukupnih trokova drutvene reprodukcije; optimalni razvoj proizvodnih snaga i stabilizacije privrede;
27

POLAZNI MOTIVI SAOBRAAJNE POLITIKE


formiranje i iniciranje privrednog razvoja nedovoljno razvijenih podruja; efikasnije ukljuivanje nae zemlje u meunarodnu podelu rada i evropske integracione celine; jaanje odbrambene sposobnosti nae zemlje; poboljanje bezbednosti u prevozu putnika i robe; poslovanje preduzea na ekonomskim principima i njihovo liberalnije istupanje na transportna preduzea
28