You are on page 1of 5

BIBLID 0350-1426 (1998) 27:2 p. 59-63.

UDK 697.92:727

Ventilacija kolskih uionica


Arthur E. Wheeler, dipl. in., Wheeler Engineering Company, Baltimor, SAD Minimalni broj izmena sveeg vazduha po osobi, koji se odre ivao za kolske uionice tokom prethodnih sto godina, smanjio se sa 51 m3/h na 17 m3/h sredinom dvadesetih godina ovog veka. Ta] broj se dvaput smanjio nekih pedeset godina kasnije, sa nastankom potre-be za tednjom energije. Nedavno se taj broj po osobi popeo na 25,5 m3/h, uvoenjem standarda ANSI/ASHRAE 62-1989: Ventilacija za prihvatljiv kvalitet vazduha u prostoriji. Ove varijacije su posledica izmenjenog shvatanja odgovarajue problematike, prirode zagaivaa i njihovog uticaja na osobe koje borave u prostorijama. Zakljuci su uvek bili nejasni s obzirom da je teko kvantitativno proceniti koji broj izmena vazduha daje naj-bolje rezultate. Rezultate ini nejasnim stalno prisustvo drugih ekolokih faktora, od kojih neki nisu povezani sa kvalitetom vazduha. Kao i uvek, znaaj nekih faktora koji nisu ekoloke prirode, naroito ekonominost i potronja energije, i dalje utiu na izbor broja izmena vazduha. U lanku su prikazani rezultati ispitivanja nekoliko razliitih sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju koji se najee koriste u kolama i uticaj koji broj izmena sveeg vazduha ima na kvalitet vazduha u uionicama.
Klju ne rei: broj izmena sveeg vazduha; kvalitet vazduha; relativna vlanost; efikasnost filtara; rizik od infekcije; u ionica Key words: outdoor air ventilation rate; air quality; relative humidity; filter efficiency; infection risk; classroom

I dalje je neophodno bolje shvatati ulogu koju ima ventilacija. Sadanji nacrt standarda, koji treba da nasledi Standard 621989, predlae preciznije definisan pristup utvrivanju broja izmena sveeg vazduha u uionicama i drugih kategorija vezanih za njihovo korienje. Vie nego to je to bio sluaj sa prethodnim standardima, u ovom nacrtu je teite na povezanosti broja izmena vazduha sa odreenim zagaivaima, njihovim izvorima kao i funkcionalnim korienjem i kategorijom uionice. Prioritet u nacrtu imaju estice koje nose mikrobe i koje predstavljaju znaajne zagaivae. Ventilacijom se vri razreivanje zagaivaa i moe da se smanji njihova koncentracija do stepena koji obezbeuje zdravije uslove u prostoriji. Predloenim standardom potvruje se da je koncentraciju estica koje se prenose vazduhom mogue razrediti pomou spoljnjeg vazduha (pod pretpostavkom da ne sadri mikrobe koji potiu od osoba koje borave u prostoriji) i recirkulacije vazduha (iz koga su estice uklonjene filtriranjem). U predloenoj reviziji standarda 62-1989, zadrana je minimalna koliina sveeg vazduha po osobi od 25,5 m3/h ili po-vratnog vazduha iz prostorije, koji se filtrira da bi se dobio ekvivalent razreenosti koji se postie sveim vazduhom, uz uspeno otklanjanje estica veliine tri mikrona. Nacrt dalje propisuje minimalnu koliinu sveeg vazduha koja je potrebna za razreivanje zagaivaa, koji se ne mogu ukloniti filtriranjem i koji potiu od dva glavna izvora: osoba koje borave u prostoriji (i njihove aktivnosti) i ugraenih materijala u zgradu.

kgh 21998

U predlogu nacrta za obinu uionicu utvruje se minimalan broj izmena sveeg vazduha koji je potreban da bi se razredili zagaivai iz tih izvora, a taj broj predstavlja manju vrednost od sadanjeg standarda. Dva glavna razloga za to su sledei: (1) predloeni standard uzima u obzir percepciju mirisa od strane korisnika prostorije koji su se na njih prilagodili nasuprot neprilagoenim posetiocima, i (2) smatra se da koliina zagaivaa po osobi koju emituje zgrada delom zavisi od prisutnosti Ijudi u prostoriji (osoba po jedinici povrine). Standard 62-1989 propisuje koliinu sveeg vazduha za uionice koja je vea od onih koje propisuju prethodni standardi za ventilaciju. Naroito u podrujima sa vlanom klimom, vea koliina sveeg vazduha, zajedno sa ogranienjima koje imaju primenjeni sistemi za klimatizaciju, utie na veu vlanost u prostoriji. Ovakve pojave esto kao posledicu imaju brzo razmnoavanje gljivica i veliko prisustvo spora i mikrotoksina. esto se zanemaruju mogunosti sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju za obezbeivanje prihvatljivih toplotnih uslova i kvaliteta vazduha. Neki sistemi isuuju sve vazduh koji se ventilacijom dovodi do prostorije i to je samo indirektna posledica hlaenja vazduha koji se vri da bi se u prostoriji odrala odreena temperatura. Kada se u prostoriju dovodi spoljni vazduh ko-ji je neadekvatno osuen, latentno optereenje i vlanost prostorije se poveavaju. Vei broj izmena vazduha moe problem vlanosti da uini jo veim, dok manji broj nee uticati da ti problemi nestanu.

Slika 1. Rashladno optereenje prikazano u odnosu na temperaturu spoljnog vazduha

Osnove ispitivanja
U ovoj studiji ispituju se i porede funkcionalne mogunosti nekoliko sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju koji se najee koriste u uionicama, a predmet poreenja su njihove mogunosti da odre relativnu vlanost u prostoriji i kontroliu opasnost od prenoenja infekcija koje izazivaju mikrobi. Takoe se odreuje nain na koji razliit broj izmena spoljnog vazduha uti e na vlanost u prostoriji kada je vreme toplo. U radu se prouava tipina uionica u dravnoj koli koja se nalazi u centralnom Merilendu u SAD. Projektni uslovi su navedeni u tabeli 1. Tabela 1. Projektni uslovi za procenu sistema u ionice
Lokacija Spoljni projektni uslovi u letnjem periodu: 32C db,1) wb2) Unutranji projektni uslovi u letnjem periodu: 24C db, 50% rh3) Uionica Povrina poda i krova: 75 m2 Povrina zidova: 25 m2, povrina prozora: 8 m2 Osvetljenje: 21,6 W/m2 Broj osoba: 23
1

) db = temperatura suvog termometra. 2) wb = temperatura vlanog termometra. 3) rh = relativna vlanost.

kgh 21998

Izabrani su spoljni projektni uslovi u periodu od juna do septembra, sa frekvencijom javljanja od 2,5%. Poloaj uionice je kombinovan: sever, istok, jug, zapad. Maksimalan broj prisutnih umanjuje se za dva, to otprilike predstavlja broj onih uenika koji su odsutni. Uzeto je u obzir da je period permanentnog boravka u prostoriji dui od tri sata, pa zbog toga nije primenjena odredba o promenljivom boravku u prostorijama (variable occupancy) iz Standarda 62-1989. Analizirani su periodi kada u uionici borave aci, i kada ih nema, da bi se to potpunije procenile mogunosti sistema za regulaciju relativne vlanosti. Pretpostavlja se da je toplotno optereenje konstantno i da varira sa promenom spoljne temperature vazduha, kao to je prikazano na slici 2, gde je osetljivo rashladno optere enje

uionice prikazano u odnosu na spoljnu temperaturu vazduha. Osetljivo rashladno optereenje u sobi je faktor koji odreuje temperaturu dovodnog vazduha za sisteme grejanja ventilacije i klimatizacije sa konstantnom zapreminom (CV = constant volume), ili protok dovodnog vazduha, pri konstantnoj temperaturi dovodnog vazduha, za sisteme sa promenljivom koliinom vazduha (VAV - variable air volume). Promenljiva vrednost, temperatura dovodnog vazduha ili protok vazduha, reguliu se da bi se neutralizovao dobi-tak ili gubitak toplote. U radu se objanjava kako vodena para koju stvaraju oso-be koje borave u prostoriji utie na relativnu vlanost prostorije; meutim, nije uzet u obzir dobitak vlanosti usled infiltracije, proputanja i difuzije. Adekvatnim projektovanjem i konstruisanjem omotaa zgrade ovi izvori mogu biti malog znaaja, ali to u praksi nije uvek sluaj. Sistemi koji su bili predmet poreenja su sledei: Termoventilacione jedinice (unit ventilators - UV), koje se jo uvek najee koriste u celoj zemlji. Jednokanalni sistem sa promenljivom zapreminom vazduha (VAV - single duct) - za hlaenje, sa regulatorima koji omoguuju konstantni dovod sveeg vazduha, u koli ini koja se zahteva u Standardu 62-1989. Sistemi VAV se najee biraju za vee kole i one u kojima se uionice nalaze i u unutranjim i perifernim delovima zgrade. Jednozonske krovne jedinice (single zone rooftop units SZRT) - sa direktnom ekspanzijom: po jedan za svaku uionicu. Ovaj sistem se esto koristi za jednospratne zgrade zbog niskih trokova investicija. Karakteristike u pogledu ventilacije i regulacije vlanosti sline su kao kod pojedinanih ventilatora i ventilatora sa toplotnom pumpom. Sistem za dovod klimatizovanog spoljnog vazduha (primary air- PA), zajedno sa ureajem u uionici, kao to su ventilator-konvektor i/ili sl. Pored toga to se primenjuje u novim kolama, ovaj sistem za dovod spoljnog vazduha se, kao pomoni i savremeniji koristi pored ve postojeih ventilacionih jedinica koji se onda koriste samo za recirkulaciju vazduha. Dvokanalni sistem sa dva ventilatora (dual fan, dual duct DFDD) dovodi primarni vazduh za ventilaciju sveim vazduhom i hlaenje preko jednog kanala, a preko drugog kanala sekundarni povratni vazduh, filtriran i po potrebi zagrejan. Vazduh se mea u terminalu za svaku uionicu tako da se

Tabela 2. Karakteristike svakog ispitivanog sistema

Sistem
UV VAV PA SZRT DFDD

Protok m3/h
1700 1700 2290 1700 1700

Koliina
Const. Var. Const. Const. Const.

Dovodni vazduh Db, C Vlanost g/kg


11,7 12,8 21,1 12,2 12,8 7,8 8,0 8,6 7,8 8,0

Stepen delovanja filtra Dust Spot, %


<10** 30 <10** <10 30 30 85 30** 30 85

*Sve vazduh + povratni vazduh. **Povratni vazduh preko ventilatora u prostoriji. Tabela 3. Psihrometrijska analiza svakog ispitivanog sistema

Sistem

Koliina sveeg Vazduha po osobi

Opseg relativne vlanosti1 Puna uionica Prazna


57%-68% 56%-66% 54%-63% 50%-54% 55%-58% 63%-78% 60%-70% 58%-65% 43% 4 47%

RH2 pri - 6,7 C x = 1,4g/kg


24% 36% <63% 24% 24% 24% 24%

Ir3 <1 0
1,0 1,3 1,6 1,0 1,0

30
0,6 0,6 0,7 0,8 0,5 0,7 0,6

85

UV

VAV COA+

25,5 17 8,5 25,5 25,5

0,7

Jedna zona 25,5 58%-75% 63%-75% 5 DFDD 25,5 50%-54% 43% 6 ' u prostoriji, na 32C db, 52% rh i 24C, 75% rh spolja; 2 u prostoriji, punoj, bez vlaenja; 3 indeks rizika od infekcije, baziran na uklanjanju zaraznih estica iz povratnog vazduha; 4 min. 540 m3/h dovodnog vazduha, obavezno ponovno zagrevanje; 5 priblino; 6 540 m3/h min. primarnog vazduha.

0,5

kgh 2i998

temperatura dovodnog vazduha menja, a zadrava konstantna koliina dovodnog vazduha u prostoriji. lako je primena ovog sistema ograniena, u novim kolama postoji sve vee interesovanje za njega. Sistemi su procenjeni i uporeeni u odnosu na njihove mogunosti da odravaju relativnu vlanost u uionici, da obezbede provetravanje pomou sveeg vazduha i da ogranie koncentraciju infektivnih estica koje se prenose vazduhom. Relativna vlanost u prostoriji analizira se u odnosu na tri stanja spoljne sredine: - 32C db, - 24C db, -6C db, - 24C wb, - 20C wb, -8Cwb, - 16g/kg, - 14 g/kg, -1,4g/kg, - 52%rh; - 75 rh; -50% rh. Spoljni uslovi esto ne predstavljaju ekstremne vrednosti vlanosti u toku godinjih doba koje se javljaju u mnogim delovima Sjedinjenih Drava, ukljuujui i Merilend. Uslovi deliminog optereenja, prikazani u letnjem periodu pod (2), javljaju se ee od onih koji su izabrani za projekat, i mogu mnogo bolje da poslue za testiranje regulisanja vlanosti u sistemu. Tokom letnjeg perioda ispitani su uslovi i kada su prostorije posednute i kada nisu posednute. Da bi se bolje shvatio uticaj razliitog broja izmena spoljnog vazduha, uporeene su vrednosti od 8,5, 17,0 i 25,5 m3/h po osobi za sistem pojedinanog ventilatora. U nekim oblasti-ma prihvaene su vrednosti manje od 25,5 m3/h po osobi, preporuene u Standardu 62-1989, da bi se poboljali uslovi relativne vlanosti vazduha u uionicama. Broj izmena vazduha je konstantan tokom rada sistema, osim kada regulator ekonominosti propusti vie spoljnog vazduha radi pri-rodnog hlaenja. U studiji je poseban akcenat stavljen na estice ija je veliina tri mikrona. Ovakve estice su tipine i otprilike su srednje veliine nukleusa kapljica koje sobom nose bakterije i viruse. Ove

isuene kapljice, koje se u vazduhu javljaju od kaljanja i kijanja, mogu da ostanu u suspenziji sa vazduhom zbog svoje male veliine, koja je obino od 1 do 5 mikrona. One mogu da se recirkuliu sistemom za dovod vazduha, osim ako se ne neutraliu filtriranjem ili dezinfekcijom. Da bi se procenilo koliko je filtriranje delotvorno, uporeeno je nekoliko filtara razliite efikasnosti. Poreenje se vri na osnovu indeksa rizika od infekcije (lr) i zasnovano je na Wells-Reley-evoj jednaini. Indeks i jednaina su ranije ve opisani u asopisu "ASHRAE Journal" (junski broj 1994). Ova emprijiski dobijena jednaina uzima u obzir jainu pojedinanog izvora infekcije ili vie izvora, broj izmena vazduha i vreme izloenosti infekciji. Broj izmena vazduha koji razblauju vazduh je zbir koliine sveeg vazduha (sa pretpostavkom da ne sadri nukleuse kapljica koje ire osobe koje borave u prostoriji) i ekvivalentne koliine filtriranog povratnog vazduha, do veliine estica od 3 mikrona. Snaga izvora koju obuhvata Wells-Releyeva jednaina izabrana je u opsegu od 20 do 40 kvanta po asu. Poreenje rizika se proverava pomou jednaine ravnotee mase (mass balance equation) (Standard 62-1989, str. 23) na osnovu brzine reprodukcije od 425 kolonija bakterija (CFU colony forming units) u minuti po osobi. Upore eni su samo filteri koji se najee koriste. Oni se razvrstavaju po efikasnosti prema metodi ispitivanja ASHRAE Dust Spot Efficiency. S obzirom da se odnose na tipinu uionicu, karakteristike svakog ispitivanog sistema pobrojane su u tabeli 2. Termoventilaciona jedinica izabrana za uionicu imala je 1700 m3/h, etvorocevni razmenjiva toplote, dovod hladne vode za hlaenje i tople vode za grejanje, sa proporcionalnom regulacijom protoka vode pomou termostata koji se nalazi u prostoriji u kombinaciji sa regulatorom. Za grubi filtar debljine 25 mm, koji se obino koristi, smatra se da ima efikasnost prema metodi dust spot manju od 10% i neznatan efekat uklanjanja estica veliine tri mikrona.

Temperatura dovodnog vazduha u sistemu promenljive koliine (VAV) za nijansu je vea od one kod termoventilacione jedinice usled vee toplote ventilatora. Filtri sa 30% veom povrinom efikasniji su 60% u uklanjanju estica veliine tri mikrona. a filtri sa 85% veom povrinom efikasniji su 98% u uklanjanju estica veliine tri mikrona. U sistemima za dovod klimatizovanog sveeg vazduha temperatura vazduha bliska temperaturi vazduha u prostoriji. Nakon odvlaivanja temperatura vazduha se poveava do nivoa koji odreuje naknadno zagrevanje ili rekuperacija toplote. da bi se izbeglo pothlaivanje prostorije. Odreeni stepen efikasnosti (odnosno preiavanja) filtara primenjuje se na vazduh koji cirkulie kroz ventilator-konvektor u prostoriji, da bi se postigla ekvivalentna vrednost istoe sa spoljnim vazduhom. Hladnjak sa direktnim isparavanjem kod jednozonskih krovnih jedinica (SZRT) regulie se ukljuivanjem i iskljuivanjem pomou termostata u uionici. Prostorija se neprekidno provetrava. Filtri izabrani za primarni i sekundarni tok vazduha dvokanalnog sistema sa dva ventilatora (DFOT) isti su kao i za sistem sa promenljivom zapreminom vazduha (VAV). Za razliku od sistema sa promenljivom zapreminom vazduha, dovod vazduha u uionicu je konstantan.

eona i obilazna regulacija (face and by-pass controls) vazduha umesto regulacije protoka vode, moda bi dale donekle nie maksimalne vrednosti. Vlanost u prostoriji bila bi ak vea u uslovima velike vlanosti u junijim krajevima, ali i na drugim mestima tokom letnjih kinih perioda. Smanjen broj izmena spoljnog vazduha ne eliminie ni u potpunosti mogunost da relativna vlanost bude vea ka-da je vreme toplo. Takoe je oigledno da i tokom zime ma-la koliina spoljnog vazduha moe da izazove veliku vlanost u uionici, to se moe videti po kondenzaciji na prozorima. Smanjen rizik od infekcije, emu doprinosi korienje filtra sa efikasnou od 30%, moe da stavi u drugi plan korist koja se ogleda u manjem nagomilavanju prljavtine na unutranjim delovima ventilatora i manjem irenju mikroba sa tog mesta. Sistem sa promenljivom veliinom vazduha (VAV). Minimalan dovod vazduha u uionici obino e biti vei od minimalnog broja izmena spoljnog vazduha usled ogranienja regulatora protoka ili elje projektanta da odrava ve i dovod vazduha radi razreivanja i bolje distribucije vazduha u prostoriji. Tokom veine zimskih dana protok vazduha treba da bude minimalan. Mogue je da e biti neophodno predgrevanje i ponovno zagrevanje da bi se izbeglo preterano hlaenje prostorije. ak i sa filtrima sa 85% efikasnosti, indeks rizika od infekcije ostaje relativno visok zbog smanjenog protoka vazduha tokom celog vremenskog perioda ka-da je prostorija posednuta. Dovod klimatizovanog spoljnog vazduha zajedno sa sobnom jedinicom koja recirkulie vazduh. Prostorija se isuuje dovodom vazduha sa niskom takom rose i sobnom jedinicom. Smanjenje pri lr je iskljuivo rezultat poboljanja filtriranja vazduha koji se recirkulie preko sobnog ventilatorkonvektora. Jednozonske krovne jedinice. Uslovi visoke vlanosti nastaju usled dovoda vlanog spoljnog vazduha preko krovne jedinice sa hladnjakom koji je iskljuen preko sobnog termostata. Deo vlage, koja se kondenzovala na hladnjaku tokom ciklusa hlaenja, ponovo isparava poveavajui sadraj vodene pare u dovodnom vazduhu. Usled toga to je periodinost ciklusa hlaenja promenljiva, gornja granica opsega vlanosti je skoro ista. Dvokanalni sistem sa dva ventilatora. Analiza pokazuje jednako ili bolje funkcionisanje od ostalih sistema u pogledu regulisanja vlanosti i najmanjeg indeksa rizika od infekcije (primenom filtra sa 85% efikasnosti). Analiza ravnotee mase pokazala je ak vei efekat u smanjenju koncentracije CFU (smanjenje od 65%) nego to je dobijeno jedna i-nom WellsRileya. Pojavila se odreena zabrinutost da broj izmena vazduha koji preporuuje ASHRAE doprinosi stvaranju problema vezanih za kvalitet vazduha u prostoriji jer poveava vlanost u njoj. Ova ispitivanja pokazuju da mogunosti sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju imaju vei uticaj na vlaost u prostoriji nego broj izmena spoljnog vazduha.

Rezultati
Dobijeni toplotni uslovi u prostoriji su za svaki od ovih pet sistema odreeni psihrometrijskom analizom koja je zasnovana na izabranim parametrima opisanim u tabeli 3. U svim sistemima, vlanost u prostoriji se u nekoj meri indirektno regulie kao posledica regulacije temperature u prostoriji. Tokom rada sistema, vlanost u prostoriji se menja u zavisnosti od veliine osetljivog toplotnog optereenja. U perifernim posednutim uionicama vlanost e varirati prvenstveno u zavisnosti od priliva toplote svuda. Kada prostorije nisu posednute, a sistem radi pri ugaenom svetlu, osetljivo toplotno optereenje u sobi je minimalno. Sa nekim sistemima, vlanost u prostoriji dostie maksimalnu vrednost kada je uionica prazna. Stepen vlanosti iznad 60% izaziva stvara-nje bui. Visoka relativna vlanost unutar prostorije esto ukazuje na prisustvo vlage na povrini ili dubljem sloju spoljnog omotaa prostorije. Ovakva vlaga je uslov za brzo irenje bui. Pod ovakvim okolnostima stepen korisnog dejstva ventilacije i filtriranja u odnosu na smanjenje koncentracije gljivica moe da bude vrlo ograni en. Spore i mikrotoksini koje stvara bu mogu biti neprijatnog mirisa i mogu negativno delovati na zdravlje osoba koje borave u prostoriji. Vlanost u prostoriji tokom zime je posledica kako vlanosti spoljnog vazduha, tako i vodene pare koju daju korisnici prostorije. Indeks rizika od infekcije 1,0 je vrednost zasnovana iskljuivo na efektu razreivanja koje ima 15 (25,5 m3/h) sveeg vazduha. Drugaije vrednosti od 1,0 mogu se porediti sa ovim osnovnim stanjem. Analiza ravnotee mase dala je vee promene sa indeksom rizika (pri redukciji ventilacije sveim vazduhom od onih koje daje Wells-Rileyeva jednaina. Ovaj drugaiji pristup ukazuje da se rizik termoventilacionih jedinica sa filtrima <10% proporcionalno poveava sa smanjenjem sveeg vazduha, ali sa filterima sa 30% efikasnosti, dve metode analize dale su skoro podudarne rezultate.

Zakljuak
Vrlo esto se ne uzima u obzir uticaj koji izbor sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju ima na toplotne uslove i kvalitet vazduha u prostoriji. O izboru sistema najee odluuje inenjer projektant u saradnji sa arhitektom i osobljem kole koji najee uzimaju u obzir investicione trokove i prethodno iskustvo vezano za sistem grejanja, ventilacije i klimatizacije. U ovom trenutku, vei akcenat se stavlja na zadovoljenje osoba koje borave u uionicama. Mogunosti sistema koji se primenjuju da bi ostvarili ovaj cilj zasluuju veliku panju. kgh 2-19981

Razmatranje
Termoventilacione jedinice. S obzirom da se taka rose dovodnog vazduha regulie pomou termostata, smanjenje osetljivog toplotnog optereenja u prostoriji moe da izazove visoki stepen vlanosti ak i kada latentno optereenje od korisnika prostorije ne postoji. lako to nije prouavano,

Inenjer projektant je taj koji je odgovoran za paljiv izbor sistema. U ovom lanku se ne daje prednost jednom sistemu u odnosu na druge, ve je re o kriterijumima za kompletnu procenu sistema i mogunosti da projektanti uti u na ostale

prilikom izbora onog sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju koji e doprineti boljim i primerenijim uslovima za uenje i praenje nastave u kolama.

kgh
Arthur E. Wheeler CLASSROOM VENTILATION
Summary Commonly applied minimum outdoor air ventilation rates for school classrooms have evolved during the past hundred years from 51 m3/h (15 L/s) per person down to 17 m3/h (5 L/s) per person in the mid-1920s. The rate dropped to half that some fifty years later with the onset of the energy crunch. Most recently it rose to 25,5 m3/h (7,5 L/s) per person with ANSI/ASHRAE Standard 62-1989: Ventilation for Acceptable Indoor Air Quality. These shifts are the results of changes in the understanding of appropriate objectives and the nature of pollutants and their effects upon occupants. Conclusions have always been tentative due to difficulties in evaluating quantitatively the effectiveness of ventilation rates. The invariable presence of other environmental factors, some unrelated to air quality, confounds results. As always, non-environmental considerations, especially economics and energy use, continue to influence ventilation rate choices. The paper presents the investigation results of some different HVAC systems which are mostly applied in schools and influence of that outdoor air ventilation rate on air quailty in classrooms.

kgh 2 1998