You are on page 1of 4

Milan Podunavac Opsta razmatranja o politickom legitimitetu Gramši – prvi element politike je da postoje upravljaci i oni nad kojima

se upravlja, rukovodioci i vodjeni. Razlazuci ovaj prvi element politike identifikuje tri osnovna momenta koji opredeljuju unutrasnju sadrzinu ovog odnosa: 1. kako upravljati najefektivnije 2. kako naj olje pripremiti politicke upravljace !. kako racionalno utvrditi "granicu rezistencije# u odnosu na upravljace i o ez editi poslusnost oni$ nad kojima se upravlja. Odnos izmedju upravljaca i oni$ nad kojima se upravlja zasnovan je na "odredjenim fiksiranim principima# koji %ramsi podvodi pod opsti pojam "drzavnog du$a# & skelet koji povezuje politicke upravljace i one nad kojima se vlada, u njemu su sadrzani razlozi i temelji politicke poslusnosti.' Ovaj pojam ostaje zapostavljen u okviru neomarksisticke teorije drzave i politicke %ramsijevske orijentacije. Prevlast zado ija pojam $egemonije kojim se otkrivaju temelji reprodukcije politicke moci i legitimizovanja politicke vlasti u modernoj evropskoj drzavi. Po ugledu na (egela govorio je da je legitimitet kategorija "gradjanskog drustva#. Rusou pripada zasluga stvaranja mita o " kolektivno$ $armoniji#, da je pro lem legitimiteta ukupnost prvi$ elemenata politike. Ruso nas u raspravu o osnovama drustvenog ugovora uvodi pitanjem o temeljima legitimiteta politicke vlasti, )eznja za legitimitetom univerzalno je svojstvo politicki$ poredaka, a potre a za legitimizovanjem politicke vlasti tako je trajno ukorenjena u politickim drustvima da je u citavoj istoriji tesko naci politicki poredak koji nije imao autenticno zasnovan legitimitet vladanja, ili je arem pokusao da ga stekne. Razlicite formule legitimizovanja politicke vlasti, ne samo da su centralna tema te$nologija politickog vladanja, u cemu razliciti vladavinski sistemu pokazuju zacudjujuce istoznacne te$nike &instrumenta regni', vec i instrumenti demokratske politicke misli, pokreta naroda i klasa u or i protiv politicki$ vlastodrzaca i politicki$ poredaka koji krse najsire drustvene i politicke saglasnosti i pristanke drustveni$ grupa i pojedinaca povezani$ uvek sa jednim vidom zivota & politickim metosom'. Potre a za legitimitetom je uslov svake vladavine, a postojanje legitimiteta je znak do re vladavine. Spinoza – poslusnost cini vladara.

1

arod se nece pokoravati onome sto ne izaziva poverenje. Ferero – izmedju upravljaca i naroda uvek se uspostavlja jedan odnos latentni$ sumnji pa i stra$a0 koliko je stra$ in$erentno svojstvo podanika. Konfucije – narod mora imati dovoljno da jede. zajednicki$ za sve pripadnike drustva.Hobs* sve sto je potre no za spasenje sadrzano je u dve vrline. Pitanje o legitimitetu uvek je pitanje o dostojnosti politicki$ institucijama od oni$ nad kojima se vlada. izrazavajuci jednu unierzalnu psi$olosku potre u ljudi da formiraju sistem uverenja kako oni koji nad njima vladaju to ne cine na osnovu posedovanja materjalni$ i drugi$ prednosti i sile.pinoza. Pri$vatljiva mu je teza da je u prirodi principa legitimiteta da prevlada taj misteriozni i uzajamni stra$. -onfucije tvrdi da je poverenje izmedju vladara i naroda uslov do re vladavine. srecan je i lagosloven nji$ov zivot. Seneka – vladati. u osnovi znaci sluziti i voditi rigu o drugima isto onako kako roditej rine o svojoj deci. Monteskje – srecna je drzava ciji su gradjani do ri podanici. . (o s i Monteskje pokazali su da podanistvo cini vladara. /storija politicki$ drustava ne zna za vladavinu koja do kraja pokriva i zado ija potpuno podanistvo i politicku poslusnost za sva vremena. . Principi legitimiteta olaksavaju tego e vladavine i onima kojima politicki vladaju i onima nad kojima se vlada. mora imati dovoljno do ru vojsku i mora imati poverenje u vladare. . 2 . veri u +oga i odanosti zakonima. toliko je on i pratilac politicki$ vlastodrzaca. Toma Akvinski – politicka vladavina je vodjenje podanika ka naj oljem cilju. vec na temelju opsti$ i zajednicki$ principa i maksima. upravljati.umnja u legitimnost nekog politickog poretka u osnovi znaci uvek dovodjenje u pitanje opravdanost njegovog postojanja. Altuzijus – ako su konsenzusi volje upravljaca i podanika isti. muz o svojoj zeni. Moska* formula legitimizovanja olaksavale su teret politicke vlasti politickim podanicima.

druge strane postoje primeri koji govore o vezanosti vladara za misljenje i nazore naroda & 2leksandar Makedonski i -onstantin koji su pokusavali ali nisu uspeli da promene legitimacijski titulus.r iji knez Milos'.o. ta li sa natpisima. a pokornost u duznost.apad na principe legitimiteta prvi je i najtezi posao svake revolucije zakljucuje Tokvil. iako su u -ini istoricari spadali u najvise drzavne cinovnike0 u . /nstitucija domnatio memoriae oznacava jedan process legitimizovanja vlasti velicanjem faraonskog kulta novog imperatora uz istovremeno unistavanje svi$ ista. zavrsavao se poitickim $aosom. uskrati snagu svim starim tradicijama i utvrdi novi nacin zivota i nove konvencije. da razori sve zatecene prerogative. podnosljivijim.Politicka moc uvek u se i sadrzi moment sile. medjutim. Berk – satanski element francuske revolucije razorio je principe gradjanske politicke jurisdikcije. o ovim principima. vec razaranje ukupne socijalne strukture. Revolucija nije prosta promena stare vladavine.vaki pokusaj ustolicnja legitimizma. izrazava s u jednoj trajonoj teznji politicki$ vladara da dokazuju i predstavljaju istovetnost onoga sto ima sustinsku vrednost &legitimnost' i onoga sto postoji kao cinjenica & posesija politicke moci'. 1egitimitet je za politicke upravljace uvek centralno jezgro instrumenta regni &primeri samoproglasavanja – . formiranje "klime# da su ovi principi pravicni i razumni. stvaranju uslova za nji$ovo postovanje.i*(aong*)i risao pred$odnike i istoriju. . Rusoovo upustvo da najjaci nikad nije dovoljno jak da i uvek io gospodar. a saglasnosti izmedju oni$ koji politicki vladaju i oni$ nad kojima se vlada. . prvi od napada revolucije io je da oslo odi coveka svi$ oni$ ideja koje su osiguravale poslusnost vlasti pod starim poredkom . sa vise uzajamnog respekta i sigurnosti.apoleon koji se pozivao na legitimacijski titulus0 u Rimu Malvius )orkvatus zeleo da se proglasi Romulom0 u -ini . cini odnos izmedju vladara i oni$ nad kojima se vlada "meksim#. ona je ila o avezna da o znani rat celokupnoj utvrdjenoj moci. Principi legitimiteta su upravo oni razlozi kojima se utvrdjuje i pravo da se vlada i duznost da se pokorava. ez o zira na nji$ovu prirodu. Gizo – sila je o ojila rodjenje svi$ vlasti u svetu. . uci nas rimska istorija. medjutim onda nikad nije dovoljna da i se zado ila poslusnost oni$ nad kojima se vlada &Monteskjeov primer opisom despotije'. ovaj osnov politicke vlasti uvek je io porican od ! . . sim ola i znamenja o pred$odnim vladarima. osim ako svoju moc preo rati u pravo.

i najneo iciniji principi legitimiteta sadrze u se i zrno politickog racionaliteta &primer iz ora suverena na )i etu'. Taljeran im je u istoriji civilizacije pridavao znacenja “korenja”: ono sto je korenje u razvoju drveta. ne moze iti samo spoljasnja vrednost. legitimitet se o jasnjava i izvan cinjenica. Konstan* ima neceg cudesnog u svesti o legitimitetu.iko od nji$ nece reci da je prigra io celokupnu politicku vlast. vec utvrdjivanju njeni$ granica u odnosu na drustvo. Oni samo zele da je zadrze za se e tvrdeci da su je samo oni dostojini. Hjum* cak ni despoti ne od ijaju "merits# slo ode. principi legitimiteta su u genezi politickih drustava. Za Hjuma. vec na mnjenju. . Rasel i unvel isticali su da je u prirodi politickog legitimiteta i moci "sim ioza# izmedju politicki$ vladara i oni$ nad kojima se vlada.ve vladavine znaju da sila nije titulus. 3 . . Principi pomocu koji$ se politicka vladavina legitimizuje $umanizuju i omeksavaju politicku vlast onoliko koliko se od oni$ koji vladaju i oni$ nad kojima se vlada ovi principi pri$vataju kao racionalni i privalcni. Otkrivaju da sistem podanistva lojalnosti i politicki$ identifikacija cini ugaoni kamen koji otkriva ontologiju politicke vlasti i politicki$ odnosa. unvel – onaj ko zna razloge podanistva. zna unutrasnju prirodu politicke moci. na pristupanju i da je stoga politicki legitimna. jednim unutrasnjim legitimitetom.svi$ koji su politicku vlast drzali. za Ferera “kljuc u citavoj evropskoj civilizaciji”. za De Mestra “sveti principi politicke zajednice”. )vrdio da se svaka vlada. . principi legitimiteta su “znakovi vremena”.astavni deo ove sim ioze nije samo u otkrivanju unutrasnje ontologije politicke vlasti. !olin – legitimitet i ako jeste neka politicka vrednost. izvan cisto ljudski$ odnosa. cak i najdespotskija zasniva ne na prisili. Tokvil zakljucuje da je razumljiva potre a nacije da sama so om vlada u onim situacijama kada se njome lose politicki upravlja. na ilo koji nacin da mu se pridje. utvrdjivanju kriterijuma za odredjenje kvaliteta politicke vladavine.