You are on page 1of 85

Канцеларија Националног савета за децентрализацију Републике Србије
ПОЈМОВНИК децентрализације

ПОЈМОВНИК ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ
Аутори
Проф. др Маријана Пајванчић
Проф. др Снежана Ђорђевић
Доцент др Татјана Јованић
Проф. др Мирослав Прокопијевић
Александар Попов
Мр Дејан Вучетић
Мр Андреј Митић
Уредница
Мр Наташа Чорбић
Издавач
Канцеларија Националног савета за децентрализацију
Републике Србије
Немањина 11, Београд
Графички дизајн
Зоран Королија
Лектура и коректура
Споменка Трипковић
Штампа
Службени гласник, Београд, Лазаревачки друм 13-15
Тираж
1000

Београд, 2011.

године Канцеларија Националног савета за децентрализацију Републике Србије Булевар Михајла Пупина 2. а посебно ауторима на преданом раду. Свака квалификована критичка оцена биће нам добродошла при евентуалном поновљеном издању Појмовника. у зависности од тога ко га и у коју сврху користи.rs www. Захваљујемо свим сарадницима који су допринели да се Појмовник нађе у вашим рукама. економски или социолошки. прошири. покрајинским и централним органима власти. У досадашњем раду имали смо више пута прилику да закључимо да један исти појам има различита значења. не чуди јер је децентрализација процес којем се. а са жељом да подржимо компетентну расправу о избору најпогоднијег модела децентрализације за нашу земљу. Идући томе у сусрет. указала се потреба да се тим стручњака. наћи у библиотекама свих страсних посленика децентрализације. године. али и оном делу шире јавности који је заинтересован за ову тему. Појмовник сабира све најбитније термине који се тичу процеса децентрализације. који су тумачили значења појмова.gov. Како је рад на публикацији одмицао. То. однедавно. Концепт Појмовника поставила је Стручна радна група Националног савета за децентрализацију Републике Србије. 11070 Нови Београд Наташа Чорбић Канцеларија Националног савета за децентрализацију Републике Србије тел/факс: 011/213-7720 kancelarija@knsd. док је такозвано џепно издање осмишљено тако да може да стане у торбу свима који имају потребу да разјасне било коју недоумицу везану за децентрализацију чим се она јави. У Београду. Појмовник долази у два различита формата: тврди повез ће се.gov. септембра 2011. која је радила у периоду 2009–2010. дакле представницима грађана у локалним. тако да су међу ауторима и они који нису били чланови Стручне радне групе. било да су они правни.rs -5- . наравно.decentralizacija. посвећује знатно већа пажња и за који очекујемо да ће се у будућности наћи у жижи интересовања најшире јавности. наменили смо Појмовник најпре онима који ће одлучивати о томе каква нам је децентрализација потребна. политиколошки.ПРЕДГОВОР Појмовник децентрализације настао је из потребе да отклонимо нејасноће и недоумице и да говоримо истим језиком када говоримо о децентрализацији. надамо се.

................................57 К ..............................................................................................................................................................23 Г ...............................9 Списак скраћеница.........................................................................................67 Л .................................................................................................................................................47 И..........................................................................................................................................9 А ..................................................................................................................................................................................................................................................................Садржај Техничке напомене .........................................................................................................131 Т......155 Ц .............................................73 М ................................................................................................143 Ф ...................................................................................................................................................................151 Х.............................................................................................................................................................................................................................99 Р ....................................157 -6- -7- .........85 О....................................................139 У ..................................................................................................................................17 В..........................................................................121 С.............................................................25 Д ...................................................................................31 Е............................................................................................11 Б..................................................................................51 Ј..............................................41 З..................................................91 П.......................................................................79 Н............................

Congress of Local and Regional Authorities) -8- -9- . називе и изразе.) Стрелица (→) означава упућивање на другу одредницу. Instrument for Pre-Accession Assistance) OECD – Организација за економску сарадњу и развој (енгл. написане на оригиналним језицима. Ј.) Проф. др Мирослав Прокопијевић (П. М.) Александар Попов (А. Речи и изрази који су написани писаним латиничним словима представљају оригиналне речи.ТЕХНИЧКЕ НАПОМЕНЕ Све одреднице су ауторске и потписане су инцијалима аутора по следећем кључу: Проф.) Доцент др Татјана Јованић (Т. Ђ. United Nations Development Programme) CLRA – Конгрес локалних и регионалих власти (енгл. др Снежана Ђорђевић (С. – енглески ЕУ – Европска унија лат. др Маријана Пајванчић (М. која је у Појмовнику обрађена (а која је у вези са одредницом из које се упућује) или на термин у оквиру кога је неко питање обрађено.) Проф. – француски Скраћенице на оригиналним језицима EBRD – Европска банка за обнову и развој (енгл. П. European Bank for Reconstruction and Development) IPA – Инструмент за претприступну помоћ (енгл. Organisation for Economic Co-operation and Development) UNDP – Програм Уједињених нација за развој (енгл. – латински ММФ – Међународни монетарни фонд САД – Сједињене Америчке Државе СТО – Светска трговинска организација СФРЈ – Социјалистичка Федеративна Република Југославија УН – Уједињене нације фр. – грчки енгл. В.) Мр Андреј Митић (А. СПИСАК СКРАЋЕНИЦА Скраћенице на српском језику БДП – бруто друштвени производ гр. П. М.) Мр Дејан Вучетић (Д.

на основу чега је формиран земљишни фонд из кога је → пољопривредно земљиште расподељено приватним лицима и друштвеном сектору пољопривреде. аграрном реформом су се мењали својински односи и власничка структура. Позната је још у привредама античког периода.10 - . аграрна реформа је захтевала дефинисање циљева Заједничке пољопривредне политике да би се уредило заједничко тржиште и развила рурална подручја. У том смислу. Економска историја указује на њену не само економску. Због огромног значаја аграрног сектора у Европској унији.) Аграрни максимум је → законом прописана највећа дозвољена укупна површина обрадивог земљишта и шумских поседа. Ј.ПОЈМОВНИК децентрализације Аграрна реформа је мера у оквиру аграрне А → политике чији опсег првенствено зависи од карактера друштвено-економског уређења. Најзначајнија аграрна реформа у ЕУ отпочела је тзв. у развијеним демократским друштвима аграрна реформа нема више такву политичку конотацију и првенствено обухвата мере чији је циљ промена аграрне структуре и организација пољопривредних газдинстава на начин који би омогућио примену савремених технолошких достигнућа с циљем да се повећа продуктивност рада. првенствено поделом великих поседа и одузимањем земље од имућнијег становништва. Међутим. Ј. већ и политичку садржину.11 - A . Аграрни максимум може бити различит за земљораднике и неземљораднике. (Т. кроз измене аграрних односа од стране државне власти. буржоаска револуција. године (Агенда 2000). Октобарска револуција). Агендом о реформи пољопривредне политике из 2000. После Другог светског рата законима о → аграрној реформи и колонизацији било је предвиђено одузимање и прелазак пољопривредних добара која су премашивала висину прописаног аграрног максимума у власништво државе. а често је била резултат револуционарних преврата (нпр. Овом реформом се мењају правни основ за остваривање институционалне подршке и облици аграрног протекционизма. (Т.) .

Ј. Назива се и изнадполовична већина или вишекружно гласање. П. Анексија је пожељна ако је град боље урбанизован.) . права на одређене делатности итд.) Апсолутна већина је облик већинског → из- Амандман има процесно и материјално значе- Апсолутни вето је право владара да одбаци ње. Асоцијација обично има статус непрофитне организације. Уколико таквог нема. Акцизом се оптерећују само неке робе и услуге. јер спречава доношење закона. када се на име накнаде даје друго земљиште. Општи правни акти јесу: → устав (основни и највиши правни акт). број оних који су гласали или број важећих гласова. П. На . Страни држављани га могу уживати у ограниченом обиму (избор локалних органа). (С. → закони (најважнији општи правни акт) и → пословник (регулише организацију парламента. (М. У неким земљама (Грчка. по правилу. услуге или производњу → јавних добара. П. Ђ. Основ за апропријацију може бити пропис о → аграрној реформи којим се мења власничка структура. логистичку и операциону подршку локалним властима. арондација је ограничена само на поједине земљишне парцеле које су по положају енклаве или полуенклаве. анексији се пружа отпор.) Аукција. Оне се разликују од земље до земље. У већини земаља бирачи могу. Асоцијација улаже посебне напоре да створи квалитетне базе података. Правила и процедуре морају бити унапред прецизно утврђени. Локална власт ће бити повремено у ситуацији да користи овај инструмент или неке од његових механизама. Она најчешће тесно сарађује са државом и обично је → законом предвиђено да се у процедури израде закона који су од интереса за локалне власти.) Активно бирачко право јесте право грађана Апропријација је начин стицања → приватне својине над предметима који се налазе у друштвеној. при давању → концесија. (С. услуга. мења или допуњује. У случајевима када су ободни градови богатији. клађење.12 - Асоцијација локалних власти јесте институционални облик сарадње локалних власти свих нивоа. а владар потписивао. тапшањем. али и новчана → накнада. Једина препрека злоупотребама јесте креирање што јаснијих правила којима се злоупотребе онемогућавају. бира један → посланик. П. одлучивање без појединачног гласања. да обезбеди важне информације и да омогући ефикаснију размену искуства у земљи и ван ње. даје се земљиште друге катастарске класе. Карактеристичан је за време у коме законодавну власт деле парламент и владар. Назива се и борног система.) резолутни вето или законодавна санкција. уз право да и сама даје законске иницијативе и предлоге. (М. да реализује истраживања и да обезбеди студије. Власник земљишта које се арондацијом припаја има право на накнаду од корисника. појефтињује услуге и смањује могућност да један број грађана користи. У том смислу. Међутим. Град тако добија већи простор. локалне власти могу користити методе затворене аукције.13 - A . чија су основна оправдања повећање буџетских → прихода и регулација. Уживају га пунолетни. када се као → накнада за експроприсану непокретност даје непокретност у друштвеној или државној својини и тако се претвара у приватну. Реч је о поступку заокруживања обрадивог пољопривредног и шумског земљишта како би се створили већи комплекси обрадиве површине. (Т. решење које он садржи постаје део основног предлога. понекад уз посебне услове (пребивалиште у → изборној јединици). У → изборној јединици се. Постоји више модела и за сваки од њих постоје осетљива и слаба места на којима постоји шанса за злоупотребу правила. П. да обезбеди тренинге. врсте. (М. → Декларације (изражавање става о неком питању) и → резолуције (утврђивање → политике и мера за њено спровођење) јесу политички акти.) Акт парламента. (М. ако је богатији и ако његови грађани имају виши социјални стандард у односу на подручје које анектирају. → Општине. а не плаћа градске услуге [обично су то → грађани који живе на периферији → ободног града (субурбије)]. Аукција је тржишна размена и укупна њена регулација и процедура представљају покушај да се дата вредност прода по најбољој цени. → франшиза на одређена добра. Она подстиче и олакшава међународну сарадњу локалних власти и сама сарађује са асоцијацијама других земаља.) → управни регион → политичко-територијална јединица. да пружи техничку. Белгија) → гласање је дужност чије се неиспуњавање доскора кажњавало. То може бити инструмент који се користи → закон изгласан у → парламенту.) циљ постизање рационалније употребе земљишта.) Аукција је један од најстаријих механизама јавне и приватне продаје добара. Асоцијације се некада формирају за локалне власти посебних делова земље (у Великој Британији у неким фазама) или за посебне нивое (у Француској и Италији постоји асо- цијација општина и → градова и посебна асоцијација округа и региона). Приходи од акциза припадају → буџету централне државе. Власнику земљишта које је предмет арондације може се дати у замену земљиште исте катастарске културе и класе. дуван. укључујући и противерозионе. па постоје и различити облици апсолутне већине. што доприноси економичнијем коришћењу земљишта и примени савремених агротехничких и агромелиорационих мера. парламентарне поступке. (Т. → Парламент доноси опште и појединачне правне акте и политичке акте. Функција јој је да побољша рад локалних власти. односно → државној својини. → Мандат осваја кандидат који добије најмање половину гласова. да помогне у решавању проблема. те је у једном броју држава → законом забрањено анектирање мимо изјашњавања грађана → референдумом. арондација је један од облика стицања → приватне својине над предметима који се налазе у приватној или → државној својини (→ апропријација). у поступку одлучивања у циљу измене предлога о коме се води дебата. пословно способни држављани. а најчешће су то нафтни деривати. Ђ. (С. једногласно гласање. итд. У том смислу слична је → комасацији. а појединачни одлуке и закључци. Ђ. Амандман означава и акт којим се након усвајања → закона или другог акта он ревидира. Одређене су према начину спровођења. робе. Ј. кафа. → арондација. У прву групу спадају енглеска и холандска. (П. обуке.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Административно-територијална јединица → политичко-територијална подела. Потпис владара је био услов да закон ступи на снагу. алкохол. Парламент је усвајао закон. али не морају користити ово право. (М. гласање општим пристанком свих који суделују у гласању. мада у неким земљама постоји више асоцијација. Асоцијација локалних власти у Србији јесте → Стална конференција градова и општина. јасни и свима познати. Тако на пример.) да бирају чланове представничких тела и друге органе власти који се бирају непосредно. (М. Административно-територијална подела Акциза или трошарина јесте посебна врста → пореза. Ако је амандман усвојен. асоцијација неизоставно укључи у рад својим сугестијама и предлозима. М. статус → посланика). али одговарајуће вредности. со.) дови шире своје границе апсорбујући суседну област. Висина накнаде у новцу за припојено земљиште одређује се по правилима која важе за одређивање накнаде у случају → експропријације земљишта. → окрузи и → региони имају право да се слободно удружују (облици сарадње могу бити мање или више формални) да би заштитили своје појединачне и заједничке интересе. што се утврђује решењем.) Акламација је → гласање простим извикива- Анексија (спајање) јесте процес којим → гра- Арондација је мера аграрне → политике чији је њем. повећава пореску основу. П. шећер. Као мерило за обрачун гласова узимају се: укупан број бирача. те могу бити вербалне или писане. стицање на основу административне дозволе или → експропријације.

→ Законом су аутономној покрајини поверена поједина питања из надлежности Републике. језичких. друштвено-политичка аутономија. речног и железничког саобраћаја и уређивања путева. тзв. које улазе у њен састав. Реч је о нормама које не спадају у ред општих извора права које доноси → држава. питања друмског. верских. аутономију могу уживати и верске.) јесу → покрајински секретаријати и други органи управе. школства. професионална аутономна јединица). лов.15 - A . осим оних које бира и разрешава Скупштина. која постоји када аутономне управе обављају скоро све државне послове. Поред територијалних заједница. б) поставља и разрешава старешине у покрајинској управи. Најважнији елементи односа Скупштине и → покрајинске управе јесу: образовање покрајинске управе.) Аутономна јединица је организациона јединица у којој се остварује → аутономија. Ови закони аутономних територијалних јединица имају ужи територијални домашај – примењују се на оном подручју које има аутономни статус. Степен аутономије може бити различит с обзиром на то да ли аутономна јединица у целости решава своје послове и управља њима или јој је потребан неки вид сагласности централног органа. која нема → сувереност као → држава (или држава чланица . покрајинска → аутономија је дефинисана као право грађана Републике Србије. Према Уставу из 2006. то су одређене територије (територијална аутономна јединица) или групе лица (културна. туризам. водопривреда. било непосредно или кроз овлашћење односном или неком другом субјекту да спроводи → надзор и изриче санкције. → округа или → среза).14 - → федерације). суд. овластио је генералног секретара УН да. Прва је тзв. Трећа врста. Територијална аутономна јединица јесте особена политичка заједница. Обично настаје као организациона јединица становништва које има значајне посебности у односу на остало становништво државе. П.) Аутономија је грчка реч чији је изворни смисао самозаконодавство. цркве). по правилу са својом законодавном влашћу.) Аутономна Покрајина Војводина јесте северна од две → аутономне (покрајине) јединице Републике Србије. аутономна јединица је првенствено организација националних мањина. Друга група аукција јесу писане и код њих сви потенцијални понуђачи дају тајно цену у виду запечаћене понуде. већ их доносе поједини субјекти који самостално.) Аутономна Покрајина Косово и Метохија јесте јужна од две → аутономне (покрајине) јединице Републике Србије. купац је онај који је понудио највишу цену. успостави међународно цивилно присуство на Косову и Метохији с циљем да се обезбеди привремена међународна . Код аукције друге цене победник је особа која је понудила највишу цену. у поступку који покреће → Влада Републике Србије. в) усмерава и усклађује рад покрајинске управе. Таква овлашћења изворно припадају аутономној територијалној јединици. Код аукције прве цене победник је особа која је понудила највишу цену. а може их оснажити својом принудом. (С. Покрајински органи управе утврђени → Статутом аутономне покрајине (од члана 41.) Аутономна норма се развила као правило професија и организација (еснафи. (Д. (Д. нижу цену. → уставни суд) или правна теорија. (М. Деле се на аукције прве и друге цене. покрајинских органа управе. децентрализована јединица. (Т. → Аутономна Покрајина Војводина и → Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Органи Аутономне Покрајине Војводине јесу: Скупштина. В. али не плаћа цену коју је понудила него цену наредног понуђача („другу цену“). → закони у материјалном смислу. После три понуде. здравствена и социјал- на заштита и јавно информисање. Она такође има своје подврсте. заштита животне средине. просвете итд. Ђ. етничких. О „културној“ аутономији говори се када се самостално уређују послови у области културе. са одлуком и општим актом Скупштине и са актима Владе. риболов. који изворно уређују правне ситуације и односе становника одређеног дела државног подручја. утиче на покрајинску управу тако што: а) утврђује начела унутрашње организације чинилаца покрајинске управе. које аутономна јединица треба да остварује и штити. али је највиша самоуправна. култура. Акти покрајинских органа управе и покрајинских организација и служби морају бити у сагласности са Статутом аутономне покрајине (као њеним највишим правним актом). године. В. Рад органа аутономне покрајине контролише → Уставни суд. Две области у Републици Србији. Влада и органи управе који су подређени Скупштини и Влади. пољопривреда. Тада норму тумаче органи који је примењују (нпр. за разлику од државе. и нису израз тежње централних органа власти за рас- терећивањем од одређених послова. индустрија и занатство. контролисање рада органа и старешина покрајинске управе. децентрализована и релативно велика (већа од → области. с тим што купац не плаћа цену коју је понудио већ се она умањује за половину вредности између његове и следеће највише цене. Влада. Аутономија у организацији → државе. Држава често даје овлашћење одређеним субјектима да донесу овакве норме. мада су такви случајеви данас много ређи него током ранијих фаза историје. Тумачење прецизира значење норме и често ствара ново правило. Аутономија се још одређује и као развитак аутономије делова унутар система управљања. што је својеврсна награда за најбољу понуду. тј. по → надлежности блиска држави. Победник не плаћа цену коју је понудио већ претходну. Означава однос између целине и дела који одликују самосталност и посебност дела. Пред тим судом остварује се и заштита права на покрајинску аутономију. до члана 43. Зависно од врсте аутономије. Међутим. Отуда право доносиоца норме да одреди њено право значење. представљају аутономне јединице. постоји када је реч о независном управљању економским пословима и → јавним добрима аутономног подручја. уз помоћ релевантних међународних организација. шумарство. → аутономне јединице немају суверену власт принуђивања на својој територији. На холандској аукцији нуди се изузетно висока цена од стране аукционара и током аукције се иде на смањивање цене док се за неку од понуђених цена не нађе купац.) Аутентично тумачење јесте тумачење које даје доносилац норме. бирање и разрешавање руководилаца и заменика руководилаца покрајинске управе. Ј. Суштина аутономије огледа се у овлашћењу да се доносе одређени прописи. у аутономној јединици обично живе у већини становници који не припадају главној националности која организује државу. Аутономија унутар државе најчешће проистиче из неких историјских. → Надлежност аутономне покрајине обухвата нарочито уређивање следећих питања: → просторно планирање и развој. (Д. Из тих особености проистичу и посебни интереси тог дела становништва. због чега добија релативно велику власт. Најчешће се те особености своде на националност. означава право неке територијално или персонално конституисане јединице да самостално регулише и обавља одређене послове. политичких организација уопште. године). Резолуцијом број 1244 (из 1999. надзире њен рад и поништава или укида њене опште акте који су у супротности са општим актом Скупштине или актом Владе. као облик осамостаљивања и институционализовања раније неартикулисаних функција и делова и једна је од битних димензија друштвене динамике. Постоје и други облици тумачења. В. независно од државе. просвета.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације енглеској аукцији купци нуде цену од најниже према највишој и после три понуде победник је особа која понуди највишу цену. етничке. поред осталог. тј. регулишу своје понашање. покрајинских организација и служби и уређивање њене организације и рада. тј. угоститељство. економских или других својстава тог дела државе у односу на државну целину. економска аутономија. верска. Савет безбедности Уједињених нација. професионалне и друге групе.

17 - Б . (Д. као и претходно велики жупани. (М.) Бановина је била једна врста управне области Краљевине Југославије формирана Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја из 1929.) Бачени гласови су сви гласови преко 50 одсто које освоји кандидат странке победника изборне утакмице у → изборној јединици у којој се . На локалном нивоу остали су → срезови. другу за више изборних јединица или за целу земљу. На основу њих деле се преостали мандати. као формално самоуправне јединице. Тако се неутрализују последице цепања → бирачког тела између изборних јединица и постиже се виши степен пропорционалности.16 - . године. које су добиле имена по сливовима река које кроз њих протичу. Банови су. Уставом из 1931. В. а кога је именовао краљ на предлог председника → Министарског савета. В. а не верско-етничког карактера. године Скупштина Косова једнострано је прогласила независност. Гласови који су преостали по изборним јединицама сабирају се за сваку кандидатску листу и преносе се на јединствену кандидатску листу сваке странке. године. били државни чиновници. године уведена су самоуправна тела: Бановинско веће које се бира на → општим изборима и Бановински одбор као његово извршно тело. На челу бановине био је бан који је вршио највишу политичку и општу управну власт у бановини. Критеријуми за увођење бановина били су географско-привредног. Тим законом општа → управа у Краљевини Југославији била је подељена на девет великих бановина. Органи Републике Србије су ту одлуку поништили као противправни акт привремених органа у Приштини. → општине и → градови. Мандати се прво распоређују кандидатским листама у изборним јединицама на основу целог броја → изборне квоте. Предлагач истиче две врсте кандидатских листа: једну у изборној јединици. П. (Д.) Б → мандата у → пропорционалном изборном систему. Назив Баденски систем носи по истоименом → уставу који га је установио 1919. Фебруара 2008. и град Београд. Одликује га могућност да се при расподели мандата искористе сви преостали гласови с кандидатских листа у различитим → изборним јединицама.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Баденски систем је један од метода расподеле управа УНМИК-а (уз помоћ локалних органа).

ефикасност и квалитет рада. (М. Тада се као критеријум за одређивање броја посланика узима број бирача који су изашли на изборе и утврђује се на који број добијених гласова се додељује један → мандат. коначно. Гласови који су освојени преко тог броја сувишни су.) Бирачко подручје је део → изборне јединице на подручју на коме живе бирачи који гласају на једном бирачком месту. П. Али.) Бирачко тело чине сви бирачи који живе на одређеном подручју. осетљиве на цену скупљања података (рационалне) и фокусиране на мерљиве чиниоце извођења. чиме се обезбеђује напредовање у → пружању услуга у свим областима. Бенчмаркингом се мери: 1. П. могу да изуче бенчмаркинг у коме могу наћи: националне стандарде. Ефикасност се односи на релацију између обављеног посла и ресурса који су били неопходни за реализацију тог посла и изражава се трошковима по јединици услуге. односно становника (на одређени број бирача или становника бира се један → посланик).) Бенчмаркинг. а не према квалитету обављеног посла: број километара асфалтираних улица. у којој кандидат странке фаворита не ужива довољну популарност. У → изборним системима који као услов за пуноважност избора прописују одазив најмање половине бирача. → одборници. број казни. број сређених станова итд. Дводомност пружа веће могућности за репрезентовање → региона. Мере морају бити квалитетне. Мере продуктивности комбинују ефикасност и ефективност и у великој мери упућују на квалитет пружене услуге. Број изборних подручја у изборној јединици идентичан је броју бирачких места у тој изборној јединици.) Бирачка способност означава да је → грађанин испунио → уставом и → законом утврђене услове за стицање → бирачког права. . Они не утичу на освајање → мандата. Мерењем се подиже одговорност и ефикасност власти. једнако (начело један човек – један глас). → градски менаџери. П. подиже се оперативност. Бирачку способност уживају пунолетни. буџет је најважнији → закон који се у јединици власти доноси током године. хапшења. Ђ. ови гласови могу бити одлучујући за освајање мандата у некој другој изборној јединици. Обухвата право грађана да бирају (→ активно бирачко право) и право да буду бирани (→ пасивно бирачко право).) Бенчмаркинг (енгл. као што су трошкови по поправљеном метру улице. 2. поуздане. чиме се ствара свима користан развојни синергијски ефекат. статус и права парламентарних домова. При постављању граница изборних јединица води се рачуна о томе да гласови не буду „бачени у празно“. ефикасност. отпорне на нежељена понашања. . С обзиром на облике дводомности. начелници департмана и други локални функционери и грађани који желе да мере квалитет услуга локалних власти. већ да се оптимално искористе и да се освоји што већи број мандата. а на расходној страни структура очекиваних расхода. (М.18 - дводомност у федералним (→ федерални бикамерализам) и дводомност у → унитарним државама. које служи да се измери квалитет услуга и допринос служби. организација и других установа (→ институција).) Братимљење је трајнији облик сарадње локалних власти разних земаља који може имати различите садржаје. изузетно и вишедоман. Ђ. Ова активност се преко 50 година развијала у Европи и омогућила је хиљадама Европљана да се сретну. Бенчмаркинг помаже локалној средини да сама мери своје ефекте рада. број обрађених предмета.) Бирачко право је једно од основних политичких права. статистичке норме. али је интензивирањем интеграционих процеса у Европи. П. боље упознају. Ђ. пословно способни држављани. ефикасност и 4.) Бикамерализам (дводомност) јесте парламентарни систем који има два дома. Мере ефективности рада такође се зову и мере резултата (outcome measures) и оне мере степен до ког је постављени циљ реализован: проценат поправљених улица које су и после шест месеци употребе у добром стању. а кориговати неуспех. агенција и појединих функционера и службеника и. број посађених биљака. Број посланика може бити одређен и након → избора. (М. Буџет се припрема пре године или јединице времена у којој ће се извршавати. овај процес постао посебно значајан. Сматрају се изгубљеним јер не доприносе освајању мандата. пратити реализацију пројеката и подржавати успех. Основа и начин сарадње временом су се мењали. разумљиве. П. ефективност и продуктивност. Benchmarking) јесте систем мера и стандарда којима се конкретно мере величине и вредности свих послова које локалне власти обављају. разликује се .. начин → избора → посланика. податак о бирачком телу јесте мерило за оцену пуноважности избора. (С. допринос сваког службеника или јавног функционера и може тај допринос адекватно наградити. Радно оптерећење се мери првенствено према обиму. као распон минималног и максималног броја или у сразмери са бројем бирача. (М. дводоман. (М. Он има приходну и расходну страну. → Градоначелници.19 - Б . За освајање мандата довољан је и само један глас преко половине гласова. мерне инструменте. Мерење учинака омогућава објективан увид у остварени успех или неуспех у свакој области рада. О бирачком телу води се евиденција у бирачком списку.) Буџет је финансијски документ којим се периодично утврђује структура → прихода и → расхода јединица власти различитих нивоа. врсте мера. број испражњених контејнера. да покаже → грађанима шта и како власти раде да би им обезбедиле јавне услуге.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације бира само један кандидат. изражено у метрима“. Зато се називају „баченим гласовима“. боље се планирају активности и → буџет. Веома је значајно увести стандарде. (М. регионална или централна представничка тела или друге органе власти које непосредно бирају грађани. квалитет рада. У новије време наглашава се значај што непосреднијег укључивања → грађана (а не искључиво локалне власти) у овај облик сарадње. (М. размене искуства. ефективност која указује на степен остварености постављеног циља. а број бирача који га чине објављује се пре → избора. јасне. (М. (С. радно оптерећење. Бирачко тело за избор → одборника → скупштине општине (града) чине бирачи настањени на подручју општине. Бирачко право је опште (→ грађани га стичу под једнаким условима).) Број посланика у представничком телу одређује се различито. П.креиране“ стандарде. ако се те године не доноси → устав или → статут. Те мере могу бити: „проценат поправљеног пута у односу на планирано. али омогућава и да се локалне власти пореде. П. форме и пројекте. Европа → региона). Територија на којој се простире једна изборна јединица дели се на бирачка подручја. П. Обично се мере следеће величине и вредности: радно оптерећење. правовремене (примењене у правом тренутку). Уколико нема ратова и великих друштвених неприлика. селекционирану статистику из компаративних пројеката мерења извођења. → Парламент може бити једнодоман. Буџет може бити у суфициту. (С. нетржишних фондова. сарађују и уче једни од других. Ко мери. непосредно (бирач лично користи своје право) и тајно (штити слободу избора). као и јачањем улоге локалних власти и заједница (ренесанса локалних власти) у економским процесима и у развоју Европе (Европа → градова. да уче на добрим и лошим искуствима које остваре. у дефициту и у равнотежи (→ буџетски биланс). На приходној страни се наводи структура очекиваних прихода. Данас се развијене и модерне локалне власти не могу ни замислити без сталног праћења резултата рада.) Бирач је → грађанин који је испунио услове за стицање бирачке способности и по том основу стекао право да бира и буде биран у локална. може и успешно оценити квалитет услуге. лакше се идентификују и отклањају проблеми. 3. обухватне. Он може бити унапред одређен → уставом или → законом као апсолутан број.

2. б) управна или административна контрола. постоје: а) добровољни приходи (нпр. који представљају најважнији извор средстава). 2. М. → царине итд. б) државни зајмови. → улагања. који доминирају у буџету и који се по правилу поклапају са деривативним приходима. судови итд. години износи сто четрдесет једну милијарду евра. Реч је о органима које по правилу бирају → представнички органи и који су независни од органа → управе. ММФ је предложио класификацију статистике државних финансија.2 робе и услуге. разликују се: претходна. Парламентарна контрола није ограничена само на контролисање законитости располагања средствима. односно на трошење буџетских средстава која су прикупљена у буџет. што у 2010. Буџет се приказује у три форме: краткој (један лист папира). већ контролише и сврсисходност њиховог коришћења.) Буџет Европске уније јесте финансијски и законски документ ЕУ којим се утврђују њени → приходи и → расходи током године. поступци државне и независне контроле.3 фиксни капитал. које → држава убира на основу своје економске активности или права својине и б) деривативне приходе.. Одлуку о привременом финансирању доноси → представнички орган који је надлежан за доношење буџета.4 камате. Привремено финансирање се по правилу врши на основу буџета из претходне године. коју је прихватила велика већина његових чланица. најчешће не дуже од три месеца. 1. који приликом отплате имају карактер расхода и б) принудни приходи. Интегрална форма подразумева да су приказане све појединачне ставке. буџет није усвојен пре почетка буџетске године. Приходи такође могу да представљају средства државног буџета.) и по економском карактеру (плате. 2. Унутрашњу контролу спроводе органи и организације који се финансирају из буџета. Буџет ЕЗ/ЕУ претрпео је велике промене од 1950-их до данас. куповина роба и услуга.) Буџетска дванаестина је облик привременог финансирања. Ако се буџет не усвоји до почетка године у којој се извршава. итд. док остало чине трошкови администрације. али и посебна средства буџета локалних органа власти.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације У јединицама власти буџет предлаже → влада.). деле се на: а) → изворне приходе. Према изворима из којих потичу буџетска средства (превасходно порези. организациона [према агенцијама и установама (→ институција)] и програмска (према програмима). скраћеној (до двадесетак страна) и интегралној. а преостала четвртина се прикупља од дела → ПДВ-а и → царина. а владе разних земаља утврђују буџет међународних организација.) . функционална (одбрана. (Т. У зависности од субјекта.).1 порески приходи. б) приходе од државних органа и г) остале приходе. Сада је на снази перспектива за период 2007–2013. што значи да нису дозвољени ни дефицит. односно надлежни управни финансијски орган контролише трошење средстава од стране државних органа и → буџетских установа који се финансирају из буџета. Тај део контролише посебна јединица парламентарног одбора за буџет и финансије. Буџетска средства као приходи буџета могу се поделити на основу неколико критеријума. Ј. Сврха контроле је поштовање предвиђене структуре буџета. међу којима су основни → порези. а 11451 порез на моторна возила. разликују се средства која се прикупљају опорезивањем дохотка. односно располагања → буџетским средствима на начин на који је то → законом и другим прописима предвиђено. → поклони). који проистичу из извора који се економски редовно обнављају и б) ванредне приходе. ЕУ има и финансијску перспективу која важи за период од шест година и утврђује општу пројекцију буџета. Ј. Као инструмент буџетске дисциплине. из било ког разлога. нпр. спречавање злоупотреба → буџетских средстава и пријављивање прекршилаца правосудним установама. Буџет ЕУ је ограничен на највише 1. Ј. текућа и накнадна контрола. М. обим и сврху. Влада утврђује буџете фондова и установа које финансира. односно да би се та средства трошила за сврхе и у оном износу како је то прописима предвиђено. Буџет мора бити јавно доступан документ. тако и по структури прихода и расхода.) Буџетска средства су сви → законом прописани државни → приходи који се сливају у → буџет кроз различите финансијске инструменте. како по висини издатака. а која омогућава бољу прегледност и међународну упоредивост → јавних финансија. Буџетским средствима се финансирају буџетски → расходи који су класификовани као административни.: плате. Буџетска контрола може бити спољашња и унутрашња. Према времену када се обавља буџетска контрола. 2. Такође. итд. ЕУ као глобални актер и нека питања унутрашње → политике. → имовине или промета. На пример.. Поред буџета.. по државним → институцијама као носиоцима (→ министарства. који служе за финансирање ванредних расхода. образовање. а усваја га → парламент. деле се на: а) редовне приходе. а наредна ће бити за период 2014–2020.24 одсто од БДП-а земаља чланица.). М. односно обезбеђења средстава за привремено финансирање општих потреба које се подмирују из → буџета у случају када. како по питању субјеката који је врше. Према правном основу убирања. Према начину остваривања. (Т. Извршавање буџета подлеже разним облицима контроле.21 - Б . Према временском фактору. (П. ни → јав- ни дуг. Класификација је јединствена и дата је према буџетским функцијама које су нумерички означене. Иако обухвата и примену прописа који се односе на прикупљање буџетских → прихода. које се најчешће састоји од могућности да се месечно потроши највише до 1/12 буџета из претходне године. прелази се на привремено финансирање. в) рачунско-судска контрола. буџетска контрола примарно је усмерена на контролу буџетских → расхода. Буџетска контрола се спроводи на различите начине. контрола буџета може бити независна. а престаје доношењем редовног буџета. → Приходи и → расходи за време привременог финансирања постају део редовног буџета. Постоје облици унутрашње и спољашње контроле. Број 2 су трошкови. буџетска контрола доприноси предусловима за задовољење општих потреба друштва које се финансирају из буџета. (П. са изузетком детаља који се односе на сигурност државе. Рачунско-судску контролу обављају посебни судови или посебне институције контроле. Према државним субјектима који врше буџетску контролу. (Т.1 плате запослених. Административну контролу обавља виши управни орган у погледу законитости трошења нижих органа. → субвенције.). → субвенције и др. 2. највеће ставке су одрживи раст и управљање природним ресурсима који чине око 80 одсто расхода. тако и с обзиром на време контроле. које држава убира на основу свог финансијског суверенитета (порези. 1 су → приходи. б) приходе од привреде. те отуда произилази дванаестина буџета.2 → социјални доприноси.20 - Буџетска контрола је контрола → буџета у циљу обезбеђења поштовања буџетске дисциплине.) Буџетска установа је назив за организације у разним областима друштвених делатности (по- . што заправо представља претходно одобрење буџета којим се ограничава провизорно трошење од стране извршних органа. На страни расхода. нетржишних фондова или удружења. приходи се деле на: а) приходе од становништва. тј. а овај назив је у употреби зато што се → буџетска средства из претходне године деле са бројем месеци буџетске године. с циљем да се спрече злоупотребе.. водећи при том рачуна о рационалности трошења ових средстава. Буџет ЕУ мора да буде у равнотежи. (П. Последњих година приходе буџета највећим делом чине доприноси земаља чланица на основу висине БДП-а. Привремено финансирање има ограничено трајање. здравство.5 субвенције.) Буџетска класификација може бити економска (према економским сврхама. отплата → кредита. 1. разликују се: а) парламентарна или политичка контрола. Њен основни облик јесте контрола завршног рачуна по истеку буџетске године.

Буџетске установе врше унутрашњу контролу свог буџета. а завршава се око две године после њеног завршетка.) чија се средства за редовно пословање обезбеђују из → буџета. У школству и здравству ваучери доприносе јачању конкуренције. (М. сви корисници буџета исказују своје потребе за → буџетским средствима. М. Парламент се сазива у ванредно заседање под посебним условима и по посебном поступку. у редовним временским интервалима које утврђује → устав. односно органа локалне власти. Други услови су висина → државне потрошње. Ваучери се користе у → приватизацији. државних болница и сл. Ако се у представничком телу буџет усвоји. следи привремено финансирање. Ако су приходи виши од расхода. Саставни део буџетског процеса јесу разни облици → буџетске контроле и извештаји о изгубљеним . пошто се сачине и размотре сви извештаји о → ревизији и поднетим пријавама и евентуалним казнама. образовању.23 - В . (Т. здравству. (М.) Буџетски биланс изражава однос буџетских → прихода и → расхода. на предлог овлашћених предлагача и уз унапред утврђен дневни ред.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације пут културно-образовних установа. по правилу на предлог → владе (републичке или покрајинске).) које протекне од момента објављивања → закона до момента његовог → ступања на снагу. Најпожељније је да буџет буде уравнотежен. Буџет припремају → министарства или одељења финансија. Општи рок чекања закона утврђује → устав. јавни. контрола финансија. Постоје у два основна облика: систем апсолутне и систем релативне већине. Када предлог буџета усвоји → влада. → буџет је у суфициту. П. В У уставним системима у којима → парламент заседа повремено. Ванредни избори се расписују пре истека времена на које су → посланици изабрани. (П.) Ваучер је потврда која се користи за плаћање уместо новца. Околност да је буџет у равнотежи јесте добар. ако се не усвоји. немогућност → парламента да изабере → владу у одређеном року по конституисању парламента. социјалној помоћи. И буџетски дефицит и суфицит имају лоше последице. али само за тачно прецизирану сврху. Током припрема. буџетски процес за један годишњи буџет почиње годину дана пре референтне године. структура потрошње. П. М. М. Предлог за сазивање ванредног заседања може поднети → влада или група → посланика. Ј. а ако су приходи и расходи уједначени.) Вакацио легис (лат. и они се користе како би се избегло да се новац искористи за неке друге сврхе. распуштање парламента.) Ванпорески јавни приходи → приходи. односно орган локалне власти. а влада. он иде у → парламент. Ванредни избори се најчешће расписују у случају парламентарне кризе (нпр.). а не за оно за шта је намењен. али не и довољан услов за добре → јавне финансије. где може имати једно или два читања.) Већински изборни системи јесу → изборни системи у којима се посланички → мандат осваја применом критеријума највећег броја освојених гласова. vacatio legis) јесте време средствима кроз злоупотребе и казне које су за то изречене. извршење и контролу извршења → буџета. немогућност да се реши сукоб парламентарних домова у поступку доношења → закона и др. а локалних буџета обично у мају или јуну претходеће године. Услед сложености. прелази се на његово извршење. буџет је у дефициту. задржава контролу рада буџетске установе као рачунополагача. ванредно заседање је облик рада парламента који се одвија у периоду када парламент није у редовном заседању. буџет је уравнотежен или избалансиран. квалитет вођења јавних финансија. туризму. Буџетски процес је поступак везан за припрему и доношење. (П. (П. као и уз образложење зашто се захтева ванредно заседање.22 - Ванредно заседање представничког тела. јер врше инфлаторни притисак и подривају привредни раст. П. . Припреме за доношење → буџета ЕУ почињу око 15 месеци пре године за коју се доноси. (М. Разлози расписивања ванредних избора могу бити различити. ако су расходи виши од прихода.) Буџетски дефицит → буџетски биланс. Припреме за доношење државног буџета у државама почињу већ почетком године која претходи години у којој се буџет примењује.

Gerrymandering) Г означава политички пристрасно постављене границе изборних јединица. па се назива и систем натполовичне већине. Владу бира → парламент и она мора уживати подршку парламентарне већине. а тиме и могућност већег економског развоја.24 - инструменте → јавних финансија којима → држава или регионалне и локалне власти гарантују кредитним → институцијама да ће дати → кредит привредним субјектима или јединицама власти бити враћен. Термин води порекло из изборне праксе САД-а и имена гувернера државе Масачусетс (Gerry Elbridge). (М.) Вето је право једног органа државне власти да стави своју забрану на акте другог органа. Овај део града насељавају сиромашни са веома слабим примањима. (С. Адекватно решење захтева урбану обнову запуштеног дела града. спровођење .) Геримендрирање (енгл. То је облик ограничења власти и вид остваривања → децентрализације. једнокружно гласање или систем „први узима место“. С обзиром на дејство.25 - Г . С обзиром на критеријум освајања мандата. доприноси се победи на изборима. Отуда кованица Геримендер. Мандати се верификују на првој (конститутивној) седници новоизабраног → парламента. Од момента верификације мандата посланик стиче права и обавезе везане за статус посланика.) Вертикална подела власти јесте подела (→ подела власти) истоврсне функције власти између органа образованих на различитом нивоу. Без такве гаранције. разликују се → апсолутни и → суспензивни вето. Тај тип већинског система познат је и по називима исподполовична већина. фасада. Постављање граница изборних јединица које деле → бирачко тело наклоњено одређеном кандидату или странци између више изборних јединица. зависно од тога да ли се проценат гласова рачуна на укупан број бирача или на број бирача који су изашли на → изборе. П. неутрализује изборни потенцијал тог кандидата. П. (М. → Посланик може бити изабран и са мање од половине гласова бирача.) Гаранција кредита спада у изузетно корисне међу владе и шефа државе. За освајање мандата потребно је освојити 50 одсто + 1 глас у → изборној јединици. што има за последицу губитак на изборима. Само расељавање сиромашних људи из гета јесте механичко померање које не решава суштину проблема. П.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације За → апсолутну већину користе се и називи натполовична (изнадполовична) већина или систем вишекружног гласања. Верификација мандата је завршни чин → избора у коме се потврђује исправност → мандата изабраних → посланика. Решавање проблема гета веома је сложено. Ђ. П. (М. У парламентарном систему извршна власт је подељена из. (М. те је он по правилу запуштен. а само изузетно и вишемандатне изборне јединице. постоје строжи и блажи облик апсолутне већине. Истраживања показују да је сиромашнима психолошки лакше да су окружени људима истог социјалог слоја. Може бити и пропали део → града из кога се повукао имућнији део становника. кредитне институције су много опрезније у одобравању кредита.) Везани мандат → императивни мандат → мандат. (М. Пристрасно постављање граница изборних јединица може утицати на резултат → избора. побољшање квалитета школа за децу. П. (М. а у социјалном смислу расадник је криминала. лоше инфраструктуре. Везује се уз право шефа државе да стави забрану на акте које доноси → парламент.) Гето је облик заједнице која је организована зато што се њени чланови разликују од оних у окружењу. чијем изборном успеху је допринела пристрасно обликована → изборна јединица која је подсећала на саламандера.) Влада је орган → извршне власти. У систему релативне већине мандат осваја кандидат који је међу свим истакнутим кандидатима освојио највећи број гласова. што веома сужава понуду новца. Већински систем одликује појединачно кандидовање. П. односно странке. Постављањем граница изборних јединица у којима су концентрисани бирачи наклоњени одређеном кандидату или странци. Одговорна је парламенту.

Религиозне струје. као амбијент у коме се обезбеђује већи број сложенијих услуга (економија обима). већи степен финансијске аутономије који се односи на врсту изворних → пореза. куглице). По правилу. Од . Градови су били и религиозни центри и религија је често имала важан утицај на формирање градова. шири круг → надлежности. то је факултативан орган који може помагати у раду → градоначелнику (председнику општине).) парламентима. центри власти. У граду је настала прва штампарија. Како је обезбеђивање квалитетних услуга засновано на висини → пореза. као и на убирање пореза. адекватне програме социјалне помоћи итд. године.) држава и осталих облика јединица власти и пресељења у друге услед политичких. Дом лордова у Енглеској чији састав чини племство јесте остатак традиције. у решавање ових проблема најчешће се укључује → држава.) Гласање је радња којом бирач остварује → ак- Горњи дом је један од домова у дводомним тивно бирачко право. Добар пример представљају италијански градови. В. позоришта и музеји. (М. флексибилнијих организационих форми и инструмената развоја. (С. културна и политичка сложеност градске заједнице. Сарађује са установама (→ институцијама) за заштиту непокретних културних добара и непокретних природних добара посебних вредности и даје мишљење о архитектонским пројектима од великог значаја. узимајући у обзир само цео број → изборне квоте. Овај поступак назива се гомилање гласова. Обично → устав уводи град као ниво територијалне организације. а то поље је увек било основа укрштања разноврсних ин- тереса грађана и бројних социјалних група. што утиче на врсту правне организације. У пружању датих услуга градске власти користе флексибилније организационе форме (сарадња са приватним сектором. Градови су били политички центри моћи. М. → Град у упоредном законодавству увек представља део правног система државе. магнетне картице. горњи дом представља федералне јединице. као и технике гласања (нпр. устајањем и седењем. државни → трансфери су знатно виши уколико су критеријуми расподеле везани за број ста- . Главни архитекта покреће иницијативе за израду → урбанистичких планова. који су по правилу без адекватне квалификације и послова. На кандидатским листама преостаје један број гласова – они који не чине цео број изборне квоте. веку после протестантске реформе која уноси веће поделе и постаје важан политички фактор у низу градова Европе. а тајно о личности. показатељ је слабости тих јединица власти из којих се људи исељавају. тип односа између њих. Градови су били одбрамбена зона за своје грађане. а по новом → систему локалне самоуправе. П. развој тржница и обезбеђивање послова за грађане. (М. Ђ. Имали су своју војску. П. поготову у времену → државе благостања. Савремени → градови користе различите организационе форме. Немачки и холандски градови такође стварају метрополитенске регионе. Тајно се гласа на гласачким листићима. Напуљ).) Град. па мандат не може бити распоређен. У градовима се често ковао новац. по вишем степену поделе рада и уређености простора.27 - Г . историјске функције. на пример. Специфичан је као насеље по већој густини насељености. користе метрополитенске области да би пружали комплексније и скупље услуге за већу метрополитенску област (Милано. па и на њихов живот.26 - величине градова зависи социјална. по правилу. Ђ.) Гласање ногама је појава напуштања једних Главни архитекта је орган → јединица локалне самоуправе у неким земљама и у Републици Србији. гласање са два гласа). Технике гласања у → парламенту су различите. што је представљало посебну привилегију и израз значајне економске моћи. Остатак гласова за сваку кандидатску листу у свакој од изборних јединица се сабира. подстицање привреде. инструменти подстицања → локалног економског развоја итд. (С. а → посланик одлучује о питањима из → надлежности представничког тела. године. Методе гласања на општим → изборима су различите (нпр. → Градови су током историје имали бројне и разноврсне функције. економских. не и бројеве иза децимале. који је као обавезан био предвиђен Законом о локалној самоуправи из 2002. Статус града. модел политичког организовања власти. Чињеница да појединци напуштају неке земље и друге јединице власти и одлазе у друге. Ти гласови се називају остатак гласова. за њихове измене и допуне. покрети и промене били су честа основа сукоба у градовима и то посебно у 16. а с обзиром на то да у гету живе сиромашни → грађани. отварање нових радних места. обезбеђује виши степен → аутономије у односу на → општине. право на слободно утврђивање стопе.) преостану на кандидатским листама после расподеле → мандата извршене у → изборним јединицама. Гласа се лично и непосредно. статус. П. У → федерацијама. Статус града је по правилу уређен статутом града (→ статут локалне заједнице). организовање.) Град. У → унитарним државама овај дом је мешовитог састава. управљања и одлучивања. део је именован. установљеном Законом из 2007. електронско гласање.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације бројних образовних програма за преквалификацију сиромашних. Специфичност градске политичке заједнице изучава посебна научна дисциплина – урбана политикологија. али су успостављали сарадњу са световним и духовним господарима.) Град. У изборним јединицама остаје и известан број мандата који није распоређен. Резултат добијен сабирањем остатка гласова назива се → збирни остатак гласова. јер ниједна од кандидатских листа нема цео број изборне квоте. уметности и културног живота. (С. Ђ. Градови су увек били центри духовности. Гласање може бити јавно или тајно. уз помоћ електронског система и картица за гласање. која у континенталном делу Европе није била посебно развијена. Део → посланика се бира. У његов састав улазе и представници → региона. а Закон о територијалној организацији и Закон о градовима уређују детаљније ту област. универзитети. трговине. Преласком на предузетничку државу и европске земље преузимају многе од нових. део постаје то по положају. Под политичком природом града подразумева се његов статус и позиција у односу на друге нивое власти. Јавно се гласа подизањем руке. Они се накнадно распоређују између кандидатских листа на основу збирног остатка гласова. Јавно се гласа о ствари. Локалне власти су у неким градовима имале и улогу врховног локалног суда. који. као и политичка правила понашања и процедуре. (П. што је била додатна гаранција заштите од неке спољне силе. кумулирање гласова. па је безбедност била такође веома важна функција (градови тврђаве). Град представља и ниво власти смештен између → општине и националне државе и саставни је део државног уређења. политички односи актера.) Гомилање гласова је сабирање гласова који Град је урбано → насеље у коме се → грађани не баве пољопривредом већ другим врстама занимања. Ђ. по сложенијој просторној и социјалној структури. инструменте и различите аранжмане да би → грађанима обезбедили различите услуге. па и разноврсних конфликата насталих на тој основи. даје упутство при изради архитектонских пројеката у циљу заштите архитектонских вредности и очувања амбијенталних вредности појединих делова и објеката јединица локалне самоуправе. процеси одлучивања. Једна од најважнијих функција била је одржавање економског благостања грађана. и 17. породичних или других разлога. Ти мандати називају се нераспоређеним мандатима. прозивком. Англосаксонски свет је увек користио плурализам и организациону флексибилност. (Д. (М. економска. Рим. (С.) са циљем да пруже разноврсне услуге својим грађанима. У њима су настале прве школе. гласачки листићи. преференцијално или алтернативно гласање.

) Градске општине су јединице унутрашње → децентрализације → градова у Републици Србији.29 - Г . по богатству и по професионалној припадности. градоначелник може бити: а. имају и ниже нивое организовања јер су велике заједнице и постојање само градског нивоа одлучивања значило би демократски дефицит. Градови. функционисање. и да подстиче → локални економски развој. изградња и одржавање инфраструктуре. он га преноси на виши ниво (у овом случају град) који то обавља уместо њега. док Берлин. а све више. Градског (општинског) менаџера обично именује скупштина или → градоначелник (председник општине) и → мандат му најчешће траје као и мандат осталих органа. Ђ. а тичу се основних питања живота људи. Нови Зеланд. Грађани су носиоци → суверености и основни су извор власти у друштву.). саобраћај. креирање и управљање пројектима. јак (биран директно) или б.) Грађанска иницијатива. → Мандат овог тела обично траје као и скупштини. Понекад долази и до спајања округа и градова па се у САД-у такве јединице зову unigov (обједињене власти). тако да они обухватају све оне класичне послове које имају и локалне власти. Црна Гора итд.28 - ти исто траје. зборови итд. стално прате процесе доношења одлука. која прати рад менаџера. јер карактер друштва суштински опредељује природу и → локалних заједница и власти. сваки ниво покушава да га обави што квалитетније и ефикасније. да формира → буџет и финансије. а што се тиче друге групе послова. Ђ. Опште место у земљама које су спровеле урбану децентрализацију јесте да јединице мање од општина постоје само на једном степену. Образовање. Из свих ових примера се види да англосаксонски свет традиционално флескибилније користи форме организовања власти мерећи најбоље ефекте у пракси.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације новника. Прву врсту послова мора обавити дати ниво. Уколико је. прикупља искуства и помаже у размени. Град је изузетно важан облик организовања локалне власти. В. на пример) није у стању да привремено или у одређеној ситуацији реализује тај посао. по правилу. односно подручја катастарских општина које улазе у њихов састав). социјална заштита. → грађанска иницијатива. у нивоу → округа. а у другим он сам бира и разрешава чланове овог тела (Италија). Менаџер је као → институција настао у САД-у у покушају да се смањи → корупција и подигне квалитет. Велики град може бити. тако да се не може говорити о неком општем европском моделу урбане децентрализације. он му председава. степен развијености политичке културе и постојање одређеног типа политичке традиције. чиста животна средина. (С.). Нешвил. Тај посао поново преузима општина када оцени да је у стању да обавља тај посао.) Градски (општински) менаџер јесте професионалац који подиже квалитет рада локалне власти. по структури професија. да координира рад администрације и да одговара за њен рад. грађани путем → избора бирају своје представнике у органе власти. века приступило значајнијој децентрализацији управљања у градовима. Сва демократска друштва → уставом и → законима обезбеђују постојање непосредних форми укључивaња грађана у процесе одлучивања (→ референдум. уколико оно постоји. Феномен → зонинга. Социјална структура друштва обухвата састав становника по националности и расама. безбедност грађана (→ комунална полиција).) Грађани су веома важан чинилац → локалне самоуправе. да нема ниједног великог европског града који је своју → локалну самоуправу изградио у два степена. примарно здравство. паркови. → Градови су сложене → локалне заједнице. скандинавске земље. Ђ. као што су: урбано и → просторно планирање и градња. У неким системима ово тело формира скупштина из свог састава (класичан европски модел). и сви имају исти циљ: пружање што квалитетнијих услуга → грађанима. (С. (С. слаб (биран на → општим изборима по истој процедури као и остали чланови скупштине). право на посебне облике организовања и далеко веће финансијске ресурсе. у већини европских земаља то није случај (сем у англосаксонским земљама). у решавању проблема. култура (библиотеке. → Европска повеља о локалној самоуправи не нормира унутрашњу децентрализацију градова као императив. становање. Тако Париз и Мадрид имају статус региона. квалитет власти и услуга које добијају. У демократским друштвима. расподела намењена → финансијском уједначавању. од 1980-их година. подсти- цање → локалног економског развоја (отварање радних места и запошљавање) итд. У том погледу су изузетно занимљиви и индикативни → градови као модерна станишта. а градске општине врше послове града утврђене градским статутом (→ статут локалне заједнице). Подручја градске општине припадају подручју града (чине их → насељена места. Основна → надлежност градоначелника јесте да представља град (општину). Румунија. који подразумева посебне надлежности. → Грађани могу користити грађанске иницијативе или предлоге . које градови могу да формирају уколико процене да за њима постоји потреба. Сваки од поменутих нивоа има обавезне и факултативне → надлежности. позоришта. Градоначелник може имати извршни одбор као колективно тело и. У случају да дати ниво власти (→ општина. управљање → буџетом и финансијама. На овај начин сви нивои власти у граду су партнери. Ђ. У развоју ове професије менаџери крећу од асистента менаџера. електричном енергијом. Сва друштва имају специфичности у погледу раслојености по богатству. Ирска. информисање (локални медији). галерије). (С.) Град. Овај орган се негде зове председник скупштине. (С. Велика Британија. сарађују. Оне немају статус → јединица локалне самоуправе. гасом. изради студија итд. Традиционално. (Д. Ђ. Некада се округ интегрише у град (Сан Франциско) или округ обавља део градских функција (Индијанаполис. ефикасност и ефективност рада локалних власти. Данас је прихваћен у низу земаља у свету (Канада.) Градоначелник (председник општине) јесте инокосни извршни орган → општине или → града. у зависности од величине. и то → социјалног и → функционалног. мада у неким системима мандат није истовремен ни- . снажно утичу на ове процесе у локалној самоуправи. Обично велики град има статус → мегалополиса или уопштено метрополитенског → дистрикта. Менаџери имају своју међународну асоцијацију. Аустралија. добар је индикатор начина кретања и груписања људи у градовима. вртићи. Социјална структура чини срж природе друштва. У развијеним европским земљама се тек у другој половини 20. Менаџер има неколико функција: управљање капиталним → инвестицијама. по етничкој и националној издиференцираности итд. → региона или федералне државе. Негде га именује краљица (градоначелника Хага именује холандска краљица). у финским градовима). чиме градови аутоматски добијају више новца. снабдевање водом. Хамбург и Бремен у Немачкој или Беч у Аустрији имају статус федералне државе. спорт и рекреација. Џексонвил) и тај феномен се назива urban-county plan. чишћење. дешава се да економски развијени градови добијају по том основу далеко мање → прихода. тј. У зависности од типа → политичког система и снаге → извршне власти у њему (председнички или парламентарни системи). мада у новије време и оне преузимају многе флексибилне форме да би подигле квалитет услуга у јавном сектору. покретљивост грађана (на пример. међутим. америчко друштво је карактеристично по високом степену покретљивости људи и по кретању за пословима). управљање људским ресурсима (шеф је администрације). Србија. а негде се он ротира од седнице до седнице (први међу једнакима – у комитетском моделу у Великој Британији. до тога да не добијају ништа (амерички градови). већ само својство правног лица јавног права. преко менаџера у мањим → општинама па до менаџера у великим → градовима. школе (основно и средње образовање). У неким периодима и у неким системима овај орган није ни постојао (→ комисијски модел у САД-у).

Ако ниједан кандидат не достигне потребан број гласова. независне од → владе. → порези на имовину и потрошњу). У првом кругу → мандат се осваја → апсолутном већином (најмање половина) гласова. могу имати и → локалне заједнице. Дажбине обухватају порезе у ужем смислу (порези на приходе. јер се сматра најбољом оријентацијом о (не)повољности неког пореског система. и оне су важан облик укључивања грађана у одлучивање. предлоге и сугестије о којима регуларна скупштина мора расправљати у неком утврђеном року (најчешће три месеца). Лице које стиче својину над изграђеним објектом. породице итд. (М.) . Ј. (Т.) . односно урбанистичким планом који садржи детаљну разраду. уколико се за њега доноси генерални → урбанистички план. Предмет расправе у начелу јесте потреба за доношењем и разлози због којих се предлаже пропис. предузетника. Свој грб. По окончању начелне дебате. јер може да обухвата групе и удружења грађана. → Скупштина општине (града) често сазива грађанске скупштине када се нека питања покажу као врло сложена и проблематична. Овај термин означава на првом месту → порезе и друга обавезна давања. Како би се унапредила међународна размена. као и неке споредне приходе попут → такси. али се чешће користи за тзв. (Т. које → држава. Двоструко опорезивање најчешће настаје услед сукоба пореских → закона или као резултат недовољне координације пореских власти. државе су инокосним ограничењима и међусобним споразумима хармонизовале услове за промет људи и робе преко државне границе. По правилу се тражи да грађанској скупштини присуствује одређени проценат грађана да би њене одлуке биле правоснажне. прикупља од становништва и привреде. обавезних → накнада. царинских дажбина и сл. (С.) вативне природе. као и најзначајнија решења.) Гранични промет обухвата целокупан промет људи и робе преко државне границе који напушта територију под суверенитетом једне државе и улази на територију под суверенитетом друге државе. Свака држава на својој територији одређује услове кретања људи и робе.) Грађанска скупштина је облик најмасовнијег окупљања грађана да би расправљали о неким питањима која су важна за → локалну заједницу. Сматра се да су најбољи порески режими који имају ниске и равне (јединствене) пореске стопе. привредни и инфраструктурни објек- Дажбине су облик буџетских → прихода дери- ти.31 - Д . П. П.) Грађанско друштво (цивилно друштво) јесте појам који се може односити на друштво засновано на → приватној својини и правној једнакости коју гарантује правна држава. → царина и царинског поступка и слично. Државе траже различит проценат грађана који подржавају петицију да би она била правоснажна и обавезујућа за скупштину. В.) Дебата у начелу јесте део расправе о предлогу → закона или другог прописа која се одвија на → пленарном заседању представничког тела. Ђ. 15 одсто до 500. Позитиван исход → гласања услов је да се настави поступак одлучивања. Гранична пореска стопа важи само за директне порезе и она се увек наводи. билатералним споразумима и сл. Грађани могу подносити → петиције о свим питањима која они сматрају важним. порез на дивиденду) од стране две или више пореских власти. У другом кругу гласа се најчешће само за два најбоље пласирана кандидата из првог круга. → гласање се понавља. одлуком органа локалне власти. Ђ. У другом кругу мандат осваја кандидат који добије највећи број гласова у односу на сваког другог кандидата.) Грађанска представка је облик манифестовања политичке воље којим → грађани скрећу пажњу власти или износе захтеве. ако се порез на доходак плаћа 10 одсто до 100.) Грб је један од државних симбола. → Устав може тражити да грађанске предлоге подржи одређени проценат грађана да би били узети у разматрање. а одређује се општим актом → општине или града у складу са просторним. а у → надлежности су локалних власти. интересне групе. Још из доба средњег века у европским → градовима ово је био изузетно важан начин укључивања грађана у политику града. по правилу стиче и право да користи земљиште на коме се налази објекат и земљиште неопходно за његову редовну употребу. (С. а коригује се јасним разграничавањем фискалне → надлежности. односно скуп обавезних државних прихода који се убрајају у порезе у најширем смислу. → региони и федералне јединице (→ федерација). Ј. Ј. (М. М. на основу свог финансијског суверенитета. П. гранична пореска стопа је 20 одсто. (Д. гласа се о прихватању прописа у начелу.000 евра и 20 одсто до милион евра. Ове скупштине доносе писане → петиције. (Т. које су формирали појединци ради остваривања сопствених интереса. као симбол.) Двокружно гласање је → изборни систем Гранична пореска стопа јесте највиши разред или пореска стопа по којој се плаћа неки → порез. као и земљиште које служи за њихову редовну употребу. приватне установе (→ институција). У пракси се често ограничава број кандидата за које се гласа у другом кругу.) Двоструко опорезивање је ситуација када се исти порески обвезник опорезује два пута истом врстом → пореза (примера ради.000 евра. Одредбе о промету робе могу регулисати питања увозних и извозних дозвола. (С. Изграђено земљиште не може се пренети независно од зграде. Ђ.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације да би властима скренули пажњу на нека питања која су оне искључиле из свог опсега рада и увида. Његов најзначајнији облик – градско грађевинско земљиште – представља земљиште у граду или другом → насељеном месту. које је као такво одређено → законом. (П. (Т. Нпр. Ј. (М.30 - Д који комбинује апсолутну и релативну већину. односно земљиште на коме су изграђени такви објекти.) Грађевинско земљиште је земљиште у → градовима и → насељима на коме се могу градити стамбени.

а који регулишу законску материју. (С. комуналне делатности и др. или препуштање слободној делатности појединаца. смањењу бирократизма и повећању ефикасности привреде. Региналне и локалне власти имају своје → изборе. „владавина с пристанком“. деетатизација подразумева преношење надлежности органа класичне → државне управе на органе → јавне управе. попут: „владавина народа од народа и за народ“. Уредбе са законском снагом и ратне уредбе по правилу подлежу потврди од стране представничког тела. Ј. Декларација може бити и акт → владе којим она утврђује и износи у јавност свој програм. теоријски и практични развој. Деетатизација под- разумева и поверавање надлежности државе у погледу делатности од општег интереса приватним субјектима. У формалноправном смислу. Прописи које влада доноси на основу делегације власти јесу уредбе са законском снагом. Расправи у појединостима приступа се након што је пропис усвојен у начелу. У међународном праву то је и акт који гарантује људска права. и тада се називају уредбама са законском снагом. прелазећи пут од класичних облика.) Делегација власти је преношење дела законодавне власти са → парламента на → владу. Многи мисле да овај тип децентрализације није децентрализација у правом смислу речи. То може бити делатност из круга друштвених делатности (образовање. Она представља преношење одлучивања са централног на локални ниво (→ окрузи у Србији). С обзиром на то да су оба носећа појма ове старогрчке синтагме пролазила кроз историјски. као и пословања привредних субјеката на одређеном подручју (енергетика.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Дебата у појединостима јесте расправа на → пленарном заседању о предлогу → закона или другог прописа. тако да коначну оцену о квалитету одлука и аката у спорним случајевима доноси суд. неопходно је да она као таква представља незаменљив услов живота и рада грађана.33 - Д . деекспропријација подразумева поништај експропријације и успостављање стања које јој је претходило. а нарочито минимум обављања делатности којима се неће угрозити основне потребе становништва и привреде. надлежности. односно његовим наследницима.). финансије и аутономне су у одлучивању. делатности од посебног друштвеног интереса подвргнуте су опсежнијој контроли рада. (Т. као и правно средство лица овлашћених за покретање поступка поништаја правоснажног решења о експропријацији. али и одређене привредне делатности. консоцијационе. без неке веће самосталности. ванредно стање). (М. Делегирају се послови из домена надлежности извршне и управне власти. П. чак и када их обављају приватна лица. (Т. Уколико враћање конфисковане имовине или појединих делова те имовине више није правно или фактички могуће. (М. У материјалном смислу. где деетатизација примарно подразумева губљење надлежности државе. дискурзивне – све до космополитске демократије. „контрола колективно обавезујућих правила и → политике од стране једнаких грађана“ итд.) Деетатизација је супротност етатизацији. „контролисана и ограничена власт“. П.) Делегирано законодавство је општи назив за прописе које доноси → влада на основу → устава или → закона и → делегације власти од стране → парламента. протективне и развојне. функционере. П. финансија и управљања са државе на регионалне и локалне власти. Ј. Подложне су једино контроли уставности и законитости од стране државе. попут атинске. Под одређеним условима представничко тело може пренети на владу део својих законодавних овлашћења. Да би се нека привредна делатност квалификовала као делатност од посебног друштвеног интереса.) Декларација је термин који има више значења. По завршетку расправе. либералне демократије. П.) . „једнакост пред законом“. Привредни субјекти који обављају делатности од посебног друштвеног интереса дужни су да у свом пословању обезбеде остварење посебног друштвеног интереса. где подразумева промене у својинским односима и отвара питање враћања својине ранијим власницима (→ денационализација). Ђ. Став изнет у декларацији политички обавезује њеног доносиоца. Предмет расправе су конкретна решења као и → амандмани поднети на поједине чланове. Акти које влада доноси по основу делегације власти обавезно се подносе на потврду парламенту. (Т. Она доприноси успостављању демократског поретка. социјална заштита.) Деекспропријација је поступак супротан → експропријацији. узимајући их за опредељујуће. Основ за делегацију власти јесте у → уставу или → закону. јер је локална јединица само просторна испостава централног органа. Посебан случај је делегација власти у посебним околностима (рат. Ј. (Т. Доносе се у редовним приликама (обично због потребе за брзим. саобраћај. у изворном значењу појма.) Демократија представља. Органи власти који су делегирали надлежност имају право да доносе упутства за рад органа на које је → пренета надлежност.) Деконцентрација је најблажи вид административне → децентрализације. Нарочито је сложена у области привреде. Делегација власти у ратним приликама ограниченог је обима (обим овлашћења се утврђује прецизно) и ограниченог временског трајања (ратне уредбе трају само док постоје разлози који су изазвали проглашење ванредног стања или рата).). Ј. У најопштијем значењу декларација је изјава којом се јавност обавештава о неком питању или ставу. П. односно проширењу → надлежности државе кроз облике државног интервенционизма. све до савремених облика компетитивног елитизма. → делегирано законодавство. већ се у литератури налази читав низ одређења која потенцирају један број њених дистинктивних карактеристика. на неку другу организацију приватног или мешовитог карактера. (М. „партиципациона влада“. непосредна ратна опасност. Сходно томе. култура и др. Део или целина експроприсане непокретности враћа се претходном власнику. Они задржавају и право контроле и → надзора над радом нижих органа на које су делегирали надлежност. односно његовим наследницима. (С. деекспропријација представља поступак и акт надлежног органа о поништају решења о експропријацији. Као акт представничког тела.) Делегација надлежности је преношење → надлежности са виших на ниже органе државне власти. декларација је изјава о ставу овог тела о важним питањима или о → политици коју жели да води. деетатизација у модерним привредама подразумева јачање координирајуће улоге државе у регулисању привредног система и одржавање баланса између јавног и приватног интереса. тако се и демократија као облик владавине појављује у својим различитим епохалним формама. осуђеном лицу.) Деконфискација је повраћај конфисковане → имовине осуђеном лицу. здравство. ратне уредбе. (М. или у време ванредног стања. „респект за → опозицију“.) Деволуција представља најјачи облик → децентрализације. За разлику од екстремно либералног схватања минималистичке улоге државе. Иако због њиховог значаја често уживају директну или индиректну подршку државе. полиархије. Услови за поступак деекспропријације обично се предвиђају → законима о експропријацији. када се називају ратним уредбама. гласа се о поднетим амандманима и о пропису у целини. даје се → накнада у новцу на име тржишне вредности конфисковане имовине. Не постоји једна општеприхваћена дефиниција демократије. својину. . Она подразумева преношење → надлежности. владавину народа. „владавина већине“. Декларације су и документи уставне природе који претходе првим уставима. и питање облика → приватизације. Ђ. (М. ефикасним и стручним регулисањем одређених питања).32 - Делатност од посебног друштвеног интереса јесте делатност која се → законом или на закону заснованом одлуком надлежног органа утврди као делатност чије је остваривање од посебног друштвеног интереса.

Заговорници децентрализације истичу њену огромну предност: децентрализација повећава број центара у којима се одлучује. регионалном и локалном.) Демократска политичка култура → демократија. стварање → институција и механизама њиховог одржања и поштовања. Може се говорити о децентрализацији индустрије. отвореност средстава јавног информисања. јер бројна истраживања показују да су децентрализована друшва у којима већи број социјалних актера ефективно утиче на доношење важних развојних стратегија и одлука. и успостављање својине или другог права ранијег власника.) → градова итд. а неретко се истиче да овај процес нужно преноси → корупцију са централног на регионални и локални ниво. Ова врста децентрализације подразумева → дерегулацију на свим нивоима. Децентрализација разбија круте политичке структуре и политичке монополе над економијом и друштвом у целини. Према овој концепцији.) Децентрализација. Доминира у унитарним. којима се потискује хијерархијски однос. постојање правне државе. Постоји више типова административне децентрализације. Што се тиче комплексности и трошкова. Децентрализација. централном. а уводи принцип партнерства. та замерка не стоји. она се лако отклања транспарентношћу у раду и адекватном казненом → политиком. прерастају од апарата власти над → грађанима у сервис грађана. уз све поменуте слабости. Rousseau).ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Демократију је могуће разумети као политички и друштвени регулативни принцип. Ђ.) Децентрализација значи преношење моћи. административна. Постоји страх да ће децентрализација дестабилизовати државу која је и тако слаба. пре него као један коначно уобличени облик политичког организовања друштва. Ј. из једног на више центара и актера. Она топи значајан део моћи раније политичке структуре која је у планским друштвима монополски доносила одлуке о усмеравању економије и прерасподели ресурса. да тражи много времена. спремност грађана на демократску политичку партиципацију. Ж. централизованим земљама (нпр. Међутим. реч је о поступку који обухвата низ правних аката и радњи којима се постиже денационализација. као и → приватизацију економије али и области пружања јавних услуга. Кључне вредности демократије јесу слобода и једнакост. Административна децентрализација значи да → регионална и локална управа добијају већу → аутономију у реализацији → надлежности и да. изборна репрезентација. јесте процес повлачења → политике из простора одлучивања о економским процесима и редистрибуцији друштвеног богатства. економска и финансијска.. подиже мотивацију као и задовољство разних аутономних актера (→ региона. (С. упорност у њиховој примени свуда где се одлучује и расправља о јавним стварима. зна- права одлучивања итд. У → политичком систему. демократским вредностима и принципима. Русоа (Ј. Децентрализација је процес који је тесно повезан са → демократијом. кључни услови за демократију јесу: плурализам својине. (С. Она такође обезбеђује бољу. ефикаснију и у већем степену одрживу прерасподелу друштвеног богатства и економски ограничених ресурса. док се аутономним субјектима (економским. Дерегулацијом се смањује опсег законске регулације низа социјалних феномена и процеса. уз повећање → аутономије социјалних субјеката који учествују у тим процесима да га сами регулишу. и посебно између државе и регионалне и локалне власти. између осталог. Свака од ових димензија изузетно је битна за добро уређено демократско и тржишно друштво. Тако → држава регулише само основне принципе у некој области. процеса управљања (→ електронска управа). Противници децентрализације истичу да је она скупа. Француска) и проистекла је из начела недељивости народног суверенитета Ж. системска → корупција. доприносећи како благостању те средине тако и благостању читавог друштва. да ће на овај начин власт постати још комплекснија и скупља (ангажује велику енергију. административна. У овим процесима оставља се већи простор тржишним процесима и отклањају се препреке конкуренцији. и њиме се → грађани системски и институционално укључују у процесе одлучивања. тим процесима се обезбеђују далеко вреднија → јавна добра и мерењем може да се уочи да су добити веће од трошкова. Ђ. Једна од најзначајнијих делатности сваке власти јесте расподела → јавних добара и ресурса. Као веома важан услов истиче се постојање демократске политичке културе која. Њен главни облик јесте → деконцентрација. ефекти. У погледу замерке која се тиче повећања корупције. Она јача демократску структуру друштва. У формалноправном смислу. изван ширег социјалног контекста и склопа вредности које стварају оквир њене реализације. економска. В. Д.) правом да самостално одлучују према потребама своје средине. М. У савременом смислу. Овај процес подразумева модернизацију државе. Ипак. негује се јавност рада и транспарентност. него у друштвима у којима су ти канали затворени.) Дерегулација је укидање или смањење регулације. далеко . Децентрализација може бити политичка. (Т. Зато се. подразумева приврженост људи демократским процедурама и вредностима. становника из центра у друге делове земље. (А. предности овог начина организовања друштва су огромне. тако и грађана). → надлежности и финансија са централног нивоа власти (са државе) на регионалне и локалне власти. (С. Одликује је позивање на начело једнакости грађана и концепт управног старатељства (туторства). → општина. као кључна процедурална страна демократије. пре свега. омогућава да конкретне одлуке буду примерене конкретним потребама различитих средина. чиме се олакшава смањивање сиромаштва одређених социјалних група и заосталости традиционално сиромашних → региона и → општина. Што се тиче дестабилизације. којом су укинута имовинска права на некој ствари или другој имовинској вредности. праведнију. Ђ. Ј. стварање аутономног цивилног друштва (→ грађанско друштво). као и о децентрализацији као устројству читавог политичког и економског система.35 - Д . али и регионалним и локалним властима) оставља да флексибилно регулишу примену регулативе у складу са специфичним потребама привредне делатности или покрајинске/регионалне и локалне средине. ресурсе и време. штити мањине и подстиче грађанску партиципацију стварајући позитивну идентификацију грађана са друштвом. Ова врста децентрализације темељ је економских реформи у транзиционим друштвима. чи промену односа унутар саме државе.) . заједно са → државном управом. како власти. повећавање сензибилитета за потребе грађана као и обезбеђивање квалитетних услуга грађанима (добра владавина). суштину демократије немогуће је остварити само у њеним институционално -процедуралним аренама. одсуство искључивости – толеранција различитости. сходно потребама испољеним у пракси. одговорна → влада и одговорно друштво. (С. Бројне студије указују на то да су грађани далеко задовољнији у друштву у којем постоји могућност активне партиципације и утицаја на токове јавног одлучивања. → јединице локалне самоуправе истовремено су и инструмент централне државне власти и → управе. Њоме се одустаје од претераног нормирања и иде се на флексибилно регулисање односа. децентрализација значи преношење послова. Отуда је већина савремених демократија усвојила децентрализацију као важан организациони принцип. истиче успостављање општеприхваћених правила „политичке игре“. уз напомену да је централна. а постоје схватања која у административну децентрализацију укључују и → делегацију и → деволуцију. Ђ. као и да коначне одлуке не могу бити идеалне. увек највећи проблем. Денационализација је супротна → национализацији и подразумева укидање национализације. снаге и енергије свих актера (власти и грађана).34 - Децентрализација.

ова добра уживају посебну заштиту и користе се под условима и на начин прописан → законом (нпр. OECD посебно истиче потребу њиховог информисања. Степен самосталности локалних јединица власти мали је ако је учешће локалних у укупним државним трошковима испод 10 одсто. степен самосталности наступања локалне јединице власти на финансијском тржишту. У том контексту. савремени → устави предвиђају дужност корисника ових добара да их искоришћавају на начин којим се обезбеђују услови за њихово очување и остваривање права човека на здраву животну средину. поред јачања потенцијала локалних власти. општим и једнаким → бирачким правом.) Дискрециона оцена (слободна оцена). међународна сарадња. (М. воде. политичка.) Дистрикт је облик → округа који може бити територијални и функционални. (М. Одлика . јер су веома битни за квалитетан развој целине друштва (→ порези.) Држава је → институција која има монопол физичке принуде на одређеној територији. значи преношење одговарајућих → надлежности. Добра од општег интереса могу бити у приватној или у → државној својини. а велики код учешћа преко 20 одсто. Међутим. здравство и незапосленост. у складу са циљем у коме је овлашћење дато. добра у општој употреби (→ јавно добро). В. степен самосталности регионалних и локалних власти у односу на централну при састављају локалних буџета. који могу бити у државном или у приватном власништву. а не о појединачном случају. услужни и специјални дистрикт. → тајним гласањем. Она значи и активније укључивање грађана у процесе одлучивања као и потенцијално јачање цивилног друштва (→ грађанско друштво). Прво. То су. П. монетарна политика. Природни ресурси нису у корелацији са развијеношћу. координација рада локалних власти. удео → изворних прихода у укупним → приходима локалних јединица власти. партиципацију (учешће) грађана. овим фондовима најчешће управља централна држава. привредни фактори који представљају општи предмет рада или стварају услове за пословање. док учешће изворних прихода од преко две трећине укупних прихода представља знак велике самосталности локалне власти. Доњи дом је назив за опште представништво грађана. Треће. → Посланике непосредно бирају → грађани на парламентарним → изборима.) Добра природе су природна богатства која могу бити добра у општој употреби. Над добрима у државној својини може се стећи право коришћења уз одговарајућу → накнаду. путем кога врши своју (државну) власт.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације стабилнија од централизованих друштава и монополизованих процеса одлучивања у којима су → грађани и разноврсни социјални субјекти потиснути на маргину. Најпознатији облици су: школски. Супротност децентрализацији јесте централизација. Добро управљање сматра грађане партнерима. (С. црквени. Четири су основна мерила степена фискалне (де)централизације. народна скупштина и сл. шуме. дом комуна. Назива се и дом грађана. Ако су државни.37 - Д . Слободна оцена се никако не своди на арбитрарно одлучивање. део потрошње локалних јединица власти у укупној → државној потрошњи. Ј. на пример: земљиште. Ђ.36 - обимом послова. као и садржина тог акта или дела. године: добро управљање је „комбинација демократске и делотворне → управе“. да би касније постала утицајан покрет у савременој Европи. а понекад и федералне јединице. Ј.) Добро управљање је доктрина настала крајем 20. финансија и → аутономије у одлучивању са централне на регионалну и локалну власт. Посебну улогу у промовисању тог новог приступа → јавном управљању имају → градови (и у њима настањени → грађани) и → региони. (Т.) Донације → поклони. Ј.) Добро од општег интереса јесте добро попут земљишта. као управна доктрина. (С. шуме. У основи се ово односи на могућности задуживања локалних јединица власти код државе. Сматра се да је учешће изворних прихода у укупним приходима локалне јединице власти испод трећине израз велике зависности локалних јединица власти од државе. вода. Ђ. јесте поступак осамостаљивања финансија регионалних и локалних јединица власти од државног → буџета. као и богате земље које су сиромашне ресурсима. Можда је добро управљање најрелевантније дефинисала формулација UNDP-а из 2002. Орган → државне управе у сваком случају мора се руководити критеријумом стварне → целисходности и општег интереса и мора деловати у границама овлашћења. (С. Предмет дискреционе оцене може бити одлука о одређеном чињењу или нечињењу. креирање стратегија. пратећи логику функције коју треба да обаве и често се. → грађани се активније односе према проблемима друштва и директно учествују у проналажењу најбољих решења. већ на конкретно овлашћење да се између најмање две правно једнаке могућности изабере она која ће најбоље одговарати околностима конкретног случаја. У већини земаља степен самосталности локалних власти је мањи. Домицилни цензус најчешће се везује за → бирачко подручје или → изборну јединицу у којој бирач остварује бирачко право. Због посебног друштвено-економског значаја. укидају или мењају границе и обим послова. (Т. средњи ако је учешће 10–20 одсто. У савременим државама органи (јавне) → управе могу → законом бити овлашћени да при доношењу управних аката бирају оно решење које им се чини најцелисходнијим. М. као што су → пензије. стални. а у оквиру већинског или → пропорционалног изборног система. Територијални су класични окрузи. док последња два начела промовишу ефикасност у управљању и јачање институционалних капацитета европских земаља. рудног блага. Постоје земље које су сиромашне упркос богатству ресурсима. М. (П. са престанком потребе. од великог значаја и то да централна власт подигне ефикасност и квалитет послова који су јој остали у → надлежности. (Д. фискална.) Децентрализација. рудно богатство и др.) Домицилни цензус је један од услова за стицање → бирачког права. Због њиховог значаја. Обично се везује за англосаксонски свет. као и добра од посебног културног и историјског значаја. одговорност. са својим одређеним . Прва три од наведених начела промовишу демократичност у управљању и повратак демократском политичком легитимисању управних структура савремених држава. (Т. будући да је реч о општем. (П. учесницима у процесу обликовања учинака → јавне управе. која означава висок ниво зависности финансија регионалних и локалних јединица власти од државног буџета. средства и начин примене. консултовања и учествовања у уобличавању управних процеса. Друго. Европска унија је као основна начела добре управе утврдила: отвореност. делотворност и усклађе- ност (кохерентност).) Доприноси су врста → пореза који се прикупља за одређене облике друштвеног осигурања. режим коришћења обрадивог → пољопривредног земљишта). Испоставило се у процесима реформи да је. Функционални се просторно формирају пресецајући границе различитих → општина. Стицање бирачког права везује се за пребивалиште бирача на одређеном подручју у одређеном временском трајању. века. Средства за ове сврхе прикупљају се у ванбуџетским фондовима. безбедност). нетржишних фондова. У мањем делу земаља света локалне јединице власти врло су независне од централне власти у буџетским питањима. дискрециону оцену не представља могућност органа управе да ствара право попуњавајући правне празнине кроз тумачење у поступку непосредне примене. Ђ. комерцијалних банака и путем емисије вредносних хартија. Четврто.) Децентрализација. П. Политичка децентрализација подразумева успостављање демократских принципа и вредности (добра владавина) и ослања се на јачање грађанске културе (образовање за → демократију).

Насупрот субјективном. одржавање националне валуте. како се чешће назива у континенталној Европи. итд. Стални и главни део тог апарата чине државни (јавни) службеници. М. објективно схватање у обзир узима објективне радње на основу којих се основано може закључити да држалац ствари манифестује неки економски интерес приликом фактичког држања ствари. законита и незаконита. заштита од спољашње конкуренције. Државина може бити својинска и употребна.) Државна давања → државна помоћ. што је веома штетно. посредна и непосредна. Постојање државне помоћи у комерцијалном пословању јесте или знак да те фирме нису у стању да прођу тржишни тест или знак за привилегије. такође. (С. Услед високе државне потрошње неке земље (Уједињено Краљевство. људи који професионално обављају државне послове. парафискалне потрошње. После 1929. → национализацију и → експропријацију предузећа и непокретне → имовине. монополска и олигополска права. али је смањио економске слободе и степен ефикасности коришћења средстава. а мање у државном сектору. Сви они подједнако подлежу власти односне државе. Резултати реформи су били позитивни.39 - Д . штити опште друштвене интересе. и 19. Држава може пружати помоћ и федералним или локалним јединицама власти. Државна потрошња је од формирања националних држава у 18. односно Уставом СФРЈ из 1963. административног руковођења привредом после Другог светског рата. која се обично налазе на врховним положајима и функцијама. као резултат државног интервенционизма у привреди. који се називају → држава благостања. године била ниска и ограничена на класичне државне функције. док су поједини државни органи у оквирима признатих → надлежности могли да управљају и располажу објектима те својине. Ако се помоћ даје ради ублажавања последица елементарних непогода. услед неразвијености. социјална помоћ. Држава благостања (енгл. рађа очекивање да други реше наше проблеме и убија реформски инстинкт и жељу за променама у неразвијеним крајевима. В. Исланд. по правилу. Настала је у последњих неколико деценија 20. итд. утолико су привредни резултати бољи. пореске повластице. Такво право имају плодоуживалац. веку до 1929. Држава благостања је привлачна као циљ. Међутим.) Државна потрошња представља укупан удео у националном дохотку који → држава потроши на разне начине током једне године. али и разни облици нерегуларне. то може имати више лоших него добрих последица. (П. Данашње средње и високоразвијене земље имају државну потрошњу 30–55 одсто од БДП-а. Таква помоћ ствара зависност локалних од централних власти. држава се сматра њиховом. односно од по- . а сама држава игра кључну улогу у заштити и промоцији економског и социјалног благостања својих грађана. део издатака за инфраструктуру. држалац ствари не мора бити власник. САД. услуга или новца. Аустралија. те су то такође феномени истог рода али различитог степена организовања и надлежности (врсте послова). Државна својина социјалистичког типа подразумевала је положај државе као јединственог и неподељеног титулара својине.) цијалне заштите. чији је један од ефеката било и смањивање државне потрошње. Облици државне помоћи могу бити вео- . које јој се морају покоравати. Тако се више сигурности плаћа губитком економске слободе и нивоа благостања. Нови Зеланд. Ј. заштита слабих и особа са инвалидитетом. образовање. модерно схватање државине је објективно. Предмет национализације обично су била предузећа која обављају → делатности од општег интереса. Међутим. тј. Карактерише је уређени систем социјалне сигурности. која је припадала целокупној друштвеној заједници. Финска. један је од облика савремене државе у којој су наглашени облици со- жа појединцима.. Држава. У том смислу држава је кроз оснивање фирми. онда би однос између државе као целовитог система организовања власти у једној земљи и локалне власти морао по дефиницији најоптималније бити описан као партнерски. зато што већи издаци за социјалну државу значе пад конкурентности привреде. Холандија) од 1980-их изводиле су реформе.38 - ма разнородни. У савременим државама. године. У њих спадају: одбрана. била наглашена → друштвена својина. програме благостања.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације ове власти јесте → сувереност. здравство. самостална и изведена. В. уклонили или кориговали недостаци тржишта. али је идентификован проблем финансирања њених издатака.) Државина је фактичка власт над стварима. али и лице које је узурпирало неку службеност или украло ствар и било које друго лице које ствар држи без правног основа.) Државна својина је својина чији је титулар → држава. неко лице може имати право својине над стварима. други су странци. унутрашњи поредак. За разлику од римског права које је инсистирало на вољи да се ствар држи као своја (у супротном би се фактичка власт без вољног елемента називала детенција). При том је важно шта је разлог и циљ пружања помоћи. века. фирмама. савесна и несавесна и др. с обзиром на то да га на то овлашћује право својине или неко друго право. Уколико се прихвати као аксиом да је локална самоуправа базични ниво организовања власти грађана. они се деле на две врсте. Изванбуџетску потрошњу обично чине разни ванбуџетски фондови. Раст државне потрошње повећао је степен сигурности у привреди и међу становништвом. Ирска. а повремено у њему раде и изабрана лица. то може имати повољан утицај. залогопримац. Држалац ствари је по правилу власник ствари или титулар неког другог права. а ако је помоћ трајна и даје се нпр. лиценце. Држава је тесно повезана са појмом → локалне самоуправе. а у неке од најважнијих спадају: поклањање роба. Welfare state) или Државна помоћ је помоћ коју → држава пру- социјална држава. закупац. како би се избегле или ублажиле кризе. (П. кредитне повластице. Савремене државе уз јавни сектор имају веома велики апарат који често обухвата око 5–10 одсто становника државе. али је са протоком времена и у овим земљама опет долазило до раста државне потрошње. Једни су држављани (→ грађани) државе. организацијама или другим јединицама власти као и другим државама. да би са каснијим развојем самоуправног социјалистичког друштвеног уређења и процеса → децентрализације. као што су → пензије. Што се више средстава троши у приватном. послугопримац и сл. казнене и корективне установе (→ институција). и Д. технички и други стандарди. → субвенције. као и да имају извесне особене дужности. сертификати. Овај однос мора бити прецизно утврђен → уставом и → законима и локална самоуправа мора бити заштићена од државе и њеног могућег ограничавања или разних облика угрожавања → аутономије локалне самоуправе. Најчистије примере такве врсте односа видимо у Шведској или у Великој Британији до краја 1970-их. која постоји независно од чињенице да ли се та фактичка власт врши на основу неког правног основа или без њега. трошкови за одржавање администрације. Ђ. што значи да учествују у вршењу државне власти. године посебно расту издаци за државне интервенције у привреди и за тзв. И локална самоуправа и држава у ужем смислу речи јесу облици и начини организовања власти. Државна својина је карактерисала прву фазу развоја тзв. Различити облици државне помоћи имају различите ефекте у зависности од тога какав систем подстицаја развијају. Држава је територијална организација. што значи да је виша од свих осталих. што значи да обухвата све становнике једне територије тачно одређене државним границама. сопственом. (Т. С друге стране. образовање. државна својина настала је. (Д. здравство. опраштање → пореза и дугова. Државна организација устројена је по начелу хијерархије (→ однос разних нивоа власти) и поделе → надлежности. постајала већински или искључиви власник. али не и државину. М. У државну потрошњу спадају сви облици буџетске и ванбуџетске потрошње.

Ову својину нико није штитио. али су јефтиније од кредита комерцијалних банака.). над природним богатствима и добрима у општој употреби. управни → надзор аката → јединица локалне самоуправе (члан 8. Европске повеље. Друштвена својина је облик својине који је карактерисао социјалистичке друштвено-економске односе. Република Србија се. Створен је концепт по коме овај облик својине није имао класичног субјекта средстава за производњу и других средстава рада. сходно сопственим потребама. она је имовинскоправна категорија и субјективно право одређених титулара. у складу са чланом 12. Повељу је прихватио (ратификацијом. М. 28. Према невласничком схватању. а ступила је на снагу 1.). септембра 1988. односно самоуправни социјализам. обавезала да прихвати само неке одредбе Повеље. сопствених извора средстава јединица локалне самоуправе приликом финансирања изворних послова (члан 9. хартије од вредности могу да емитују и локалне јединице власти (→ муниципалне обвезнице). → општина) над → јавним добрима. Поред јавног сектора привреде. 25. Поред централне државе или федералних јединица. под овај појам се у ширем смислу подводи и својина државе и државних деривата (→ округа. или она истовремено има више субјеката. По правилу су → хартије од вредности скупље од → кредита ММФ-а и других нетржишних фондова. CLRA). право њиховог удруживања (члан 10. Charte européenne de l'autonomie locale) јесте документ који представља основу за хармонизацију → система локалне самоуправе у државама које су га ратификовале.).) и судске заштите (члан 11. унутрашње управне структуре (члан 6.).). став 2. Оне се емитују ради прикупљања средстава за финансирање државе и њеног дуга.) Европска повеља о регионалној демократији (Нацрт) (CLRA: 2008). Усвојена је 15. Као главна начела за организовање система локалне самоуправе наводе се → политичка децентрализација (члан 3.40 - Е Government.). Конгрес локалних и регионалних власти (енгл. приступањем) највећи број држава чланица → Савета Европе. на 15. Ј. став 3. усвојио је препоруку (бр. као и положај локалних службеника и изабраних представника (члан 3. Евазија → избегавање плаћања пореза. октобра 1985. Као главне елементе регионалне → демократије Нацрт Европске повеље о регионалној демократији апострофира: начело демо. став 2.41 - Е . јула 2007. пленарној седници.) Државни трансфер → трансфер. као додатак. као и над средствима за задовољење заједничких и општих потреба.). са циљем да се у догледно време нацрт усвоји као нова конвенција → Савета Европе. односно → добрима од општег интереса. над производима удруженог рада и над дохотком који је остварен удруженим радом. 240) уз коју је. (П. и члан 7. а средства за производњу у друштвеној својини била су заједничка и неотуђива основа друштвеног . В.). друштвена својина не сматра се правом својине.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације себног друштвеног интереса. Према власничком схватању друштвене својине. (Т. став 1. (Т. већ изразом специфичних друштвено-економских односа. начело обавезног консултовања локалног становништва (најбоље путем → референдума) приликом промене територије јединица локалних самоуправа (члан 5. фр. године у Стразбуру. рада. Могу бити разних врста и рочности. Друштвена својина као специфичност југословенског друштва постојала је над средствима за производњу и другим средствима удруженог рада. маја 2008. начело слободног уређивања. Из ова два основна начела потом је произашло начело опште клаузуле приликом одређивања делокруга послова локалних самоуправа (члан 4. Према Уставу СФРЈ. приложен Нацрт Европске повеље о регионалној демократији. European Charter of Local Self- Дужничке хартије → муниципалне обвезнице. године. а сви су имали интерес да је претворе у сопствену. године. Државне хартије од вредности јесте општи израз за разне врсте дужничких хартија државе. Ј.) и → супсидијарност (члан 4.) Државна управа → јавна управа → управа. (Д. као што су држава и друштво. друштвена својина је била основ слободног удруженог рада.) Европска повеља о локалној самоуправи (CoE:1985) (енгл.

13th Session. санкције против органа регионалне самоуправе морају бити утемељене искључиво на закону и бити пропорционалне важности интереса који се штите. они не морају у потпуности одговарати представништву региона. укључујући и формирање бројних европских региона (данас их има око 300). (Д. региони морају имати овлашћење да доносе опште и појединачне правне акте у оквиру својих овлашћења.42 - нима (European Charter for Border and CrossBorder Regions). централне власти могу вршити → надзор само у домену контроле законитости рада регионалних органа. укључивањем изабраних представника локалних самоуправа. 27–28 June 2002). г) трансевропску регионалну сарадњу која укључује и пословне субјекте (мала и средња предузећа). в) сарадњу у оквиру мултилатералних државних радних тела у пограничним подручјима. еврорегион Померанија (Пољска/Немачка). У току је интензивирање процеса → прекограничне сарадње → региона и → локалних заједница. самоорганизацију регионалних органа. концепт и дефиницију регионалне власти. 14.) Европски регионализам. одржаној у Будимпешти 2005. уређење међурегионалне и → прекограничне сарадње. Следећи битан документ јесте Европска повеља о пограничним и прекограничним регио- . Сажето. постојање региона мора бити гарантовано уставом или законом. начела су дефинисана у низу релевантних међународних докумената.) Европски регион је један од облика прекограничне („интертериторијалне“) сарадње региона различитих држава. Почетак нормирања ове области представља мадридска → Оквирна конвенција о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти (енгл. В. Helsinki Declaration on Regional Self-Government. В. право на удруживање. региони морају бити укључени у доношење централних државних прописа када се они тичу њихових надлежности и суштинских интереса. право на самостално организовање биће дефинисано у најширем смислу. Најконцизније су та начела сажели → министри за → локалну и → регионалну самоуправу земаља европског управног простора у виду идеја и препорука у Хелсиншкој декларацији о регионалној самоуправи (енгл. учешће грађана. У оквиру → Савета Европе израђен је Нацрт Европске повеље о регионалној самоуправи као једна врста пандана → Европској повељи о локалној самоуправи. Нацрт Европске повеље о регионалној самоуправи дефинише: право на регио- налну самоуправу у складу са начелом → супсидијарности. → надзор над актима регионалне власти и заштиту регионалне самоуправе. укључујући и модификацију 2004. а који би (по усвајању) постао правни документ који обједињује минималне демократске стандарде за уређење → регионалне самоуправе. Conference of European Ministers responsible for Local and Regional Self-Government. створених на европском управном простору. (Д. потрошила у периоду од 2000. начела). начело → супсидијарности. → упра- . укључујући статуте и регионалне институције. Највећи број ових елемената већ је претходно дефинисан кроз основне принципе европског регионализма (→ европски регионализам. да би она касније била потврђена на наредној. што обухвата учешће у раду државних представничких тела. 1998). као и у спровођење међународних споразума који се тичу надлежности или обима регионалне самоуправе. → статутом → региона или националним → законом (уз пуну слободу регулисања послова из сопствене надлежности унутар уставнозаконских оквира). овај тип сарадње може се свести на неколико основних модалитета: а) билатералне споразуме држава и партнерских региона.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације кратског управљања. године. или ће бити састављени индиректно. регионима се могу преносити послови из → изворне надлежности других органа → јавне управе. право на консултовање. кроз програм INTERREG. начело → доброг управљања и → управе. принцип кохезије. базираним на општем праву гласа. до 2006. уз обезбеђење адекватних финансијских средстава и капацитета за њихово успешно вршење. начело лојалности и поштовања територијалног интегритета. активнију улогу региона у извршавању националних → закона на сопственом подручју. док се границе региона не могу мењати без претходног консултовања региона или њихових грађана путем → референдума. ресурсе регионалних органа. године. а могу бити укинути само по истом поступку и на начин на који су и основани. 106. региони морају располагати сопственим средствима. Овај документ усвојила је 1981. услове обављања функција изабраних представника који сачињавају регионалне органе. затим 1995. односно „Европа без граница“. међурегионалну сарадњу и спољне односе. 1980) и додатни Протоколи (енгл. а органима регионалне самоуправе мора бити пружена прилика да судским путем оспоре такве одлуке (укидање и распуштање регионалних представништава допуштено је само у изузетним случајевима). већ полази од утврђене административне структуре у будућим земљама потписницама. првенствено се предвиђа постојање представничке скупштине. а надзор → целисходности биће могуће вршити само у домену пренесених послова. уставну или правну основу → регионалне самоуправе. Нацрт не даје смернице за уређивање → региона. који се у територијалном организовању власти налазе између централног и локалног степена управљања јавним пословима и који су у том смислу највеће територијалне јединице неке државе. б) институционализацију еврорегиона. European Outline Convention on Transfrontier Co-operation between Territorial Communities or Authorities. међусобни односи (партнерство) региона са другим поддржавним територијалним јединицама регулишу се у складу са начелом → супсидијарности. уз обавезно постојање права на судску заштиту зарад обезбеђења слободног вршења својих овлашћења. у седишту ЕУ у Бриселу имали око 180 регионалних представништава и бироа за лобирање. ентитете који се налазе између централне и локалне власти. када су регионалне институције у питању. Additional Protocol) о њеном спровођењу (1995. односе региона и → јединица локалне самоуправе у њиховом саставу (у складу са начелом супсидијарности). и обраћа се свим партнерима који желе да учествују у пројекту „Европа регија“. (Д. регионалне изабране органе. региони могу да се укључе у рад или да буду представљени у националним → институцијама и телима установљеним са намером да сарађују са европским институцијама. В. Одбор за локалну и регионалну демократију → Савета Европе идентификовао је следећа начела европског регионализма: регионалне → надлежности морају бити дефинисане → уставом. године четири милијарде осамсто седамдесет пет милиона евра. а уколико органе → извршне власти директно бирају становници региона. консултације и преговоре између државних и регионалних органа вла- сти и укључивање у међународне преговоре. за које сврхе је ЕУ. Helsinki. тамо где устав и/или закон гарантују право региона на одлучивање о унутрашњој организацији. региони морају имати право на удруживање и друге форме сарадње (могу бити чланови међународних организација регионалних власти). односе са централним државним властима (засноване на начелима партнерства и сарадње и њихово прикладно представљање у националним законодавним и управним органима) и учешће региона у европским и међународним односима. Нацрт Европске повеље о регионалној самоуправи још увек нема снагу правно обавезујућег документа због различитих гледишта на уређење регионалне самоуправе (препорука без правне снаге/повеља са правном снагом). године еврорегија Немачка/Холандија. право на иницијативу. делокруг регионалне самоуправе. при чему се регионима сматрају они нивои територијалног организовања власти који имају → представничке органе које су изабрали → грађани. No. општу клаузулу гарантовану → уставом као основ вертикалне деобе јавних послова (не одређујући том приликом ни оквирно делокруг послова региона).43 - Е . сесији Конференције европских министара. Европски региони су до 2001. → представнички органи региона (регионалне скупштине) могу бити директно бирани на слободним и тајним → изборима. нехијерархијске односе са локалним властима.) Европска повеља о регионалној самоуправи (Нацрт) (CLRA: 1997).

У јавној управи информационо-комуникациона технологија најчешће се користи приликом пријављивања → пореза. као и право на удруживање локалних власти. Уколико би експропријација захватила само део непокретности.) Економска природа локалне власти. постојање → изворних прихода. електронска управа смањује могућност да се јаве негативне последице које проистичу из директног контакта јавних службеника и грађана.) Експлицитни праг гласова јесте једна од изборних препрека. изградњом мреже путева. те смањује време потребно за обављање јавних послова. судовима и системом здравствене заштите. као и давање и примање информација унутар саме јавне управе. (М. конкретног обављања неке → јавне службе или пружања услуге грађанима помоћу електронских информационо-комуникационих средстава (интернет. њен сопственик може захтевати да се и преостали део непокретности користи. односно убрзава комуникацију између грађана и управе. едукативним и другим програмима и услугама итд. економско представништво је представник одређених интереса. Европска заједница је покушала да кроз Повељу утврди минимум стандарда у погледу права грађана на → локалну самоуправу у свакој држави чланици. а које потом. истражује тржиште и слично. Основи и мерила одређивања правичне накнаде утврђују се → законом. Основ → политике Европске уније у области е-управе представља акциони план под називом „2010 акциони план за е-управу: Убрзавање еуправе у Европи у корист свих“ који је 2006. моћи да обаве електронским путем.) Европски стандард локалне самоуправе утврђен је → Европском повељом о локалној самоуправи. груписања људи.). и друго. без обзира на облике организовања власти. без обзира на националне особености → политичког система. Цепање бирачког тела наклоњеног одређеном кандидату или кандидатској листи назива се и „ефекат сударања“ или „ефекат одбијања“. Економско представништво неког привредног субјекта не обавља непосредно његову делатност на територији где постоји. Ј. Економски чиниоци су у изузетно великој мери обликовали људска → насеља и просторе и тако је до данас. Електорски избори су облик посредних → избора. па у овим процесима важну улогу мора имати судска грана власти. осим оних који по својој природи захтевају физичко присуство. раст и стагнирање). на рекама. зарад остваривања два циља. Интервенција државе се дозвољава ради заштите уставности и законитости. од којих су најбитнији – енергетски извори и радна снага. (Т. Висина → земљишне ренте такође спада у важне факторе при избору. Студије и истраживања указују на то да је локацијски избор неког предузећа резултанта следећих чинилаца: транспортних трошкова. (Д. Повеља захтева уставни статус гарантовања грађанима права на локалну самоуправу и законске заштите тог права. финансијски капацитети региона морају бити сразмерни њиховим надлежностима и довољни да се оне ефикасно врше. државним фондовима и др. уверења из службених јавних евиденција (матичне књиге и др. Избор локације неког насеља. као што су мито и → корупција. као део електорског колегијума. Прво. године прихватила Европска комисија. В. П.45 - Е . мора постојати → представнички орган власти. закључује поједине правне послове. (М. Ђ. што може укључивати постојање регионалних → пореза. В. године Владе Републике Србије. П. а у општем интересу. Такође. (Д. Електронска управа у зна- чајној мери олакшава рад јавне управе. Уопште узев.) Експропријација је један од основа за стицање → државне својине над непокретностима. обалама мора или океана (луке) и на простору где се може обезбедити погодна радна снага за развој економије.44 - стекне право учешћа у расподели → мандата. Накнада се по правилу одређује у новцу. Израчунава се на нивоу → изборне јединице.) Економско представништво у политичкој и правној пракси означава представничка или друга тела која се образују на основу економских. интереси и односи значајне су детерминанте кретања. експлицитни праг гласова је нижи и обрнуто. Као главни начин утврђивања идентитета у електронским услугама јавног сектора користиће се квалификовани електронски сертификати. Стратегијом развоја електронске управе за период од 2009. као и организацију и функционисање локалне власти у разним земљама. Насеља су најчешће лоцирана уз изворе сировина. различиту традицију.) Електронска управа је употреба савремених информационо-комуникационих технологија у раду → јавне управе и у њеним односима са → грађанима.). инфраструктура и изглед. удела у државним порезима. Улога локалних власти јесте стварање услова за подржавање и подстицање привреде разрезивањем → пореза умерене висине. најчешће су условљени овим факторима. Она даље захтева постојање демократских → локалних избора и да. броја купаца и монетарног износа (богатства људи) и других погодности на одређеној локацији за производњу и продају. начин и динамика развоја (успон. помоћ финансијски слабијим регионима мора бити обезбеђена кроз финансијско изједначавање. Економски процеси. олакшавања приступа (грађанима) релевантним информацијама из јавног сектора. право грађана на квалитетне.) Ефекат границе. (Т. (М. бира непосредно органе власти. права локалних власти да одређују стопу тих прихода и да их самостално прикупљају). → трансфере од стране централних државних власти и путем омогућавања њиховог приступања тржиштима капитала. → гласања итд. (С. социјалних или професионалних интереса учесника у привредним делатностима. стални и довољни извори → прихода. П. → законом прописан минимални број гласова који је услов за то да кандидатска листа . подношења различитих захтева. ефикасне услуге. издавања потврда. предвиђено је да ће до 2020. То је принудно одузимање или ограничење права својине власника непокретности у режиму → приватне својине. али се може споразумно одредити и у виду давања друге непокретности или у другом облику. Назива се и законски праг.) Електор (изборник) јесте лице које → грађани бирају непосредно. Ако је → бирачко тело подељено на више изборних јединица. до 2013. електронска пошта итд. вештачки праг или елиминациони критеријум.. Повеља захтева круг → надлежности који локалним властима не може бити одузет и постојање финансијске аутономије (сигурни. уколико нема привредног интереса да користи и преостали део. електронска управа значајно доприноси остварењу принципа једнакости и равноправности грађана пред органима јавне управе.) . са имаоцима јавних овлашћења. (С. насељавања. Законом се обично набрајају важнији случајеви када општи интерес захтева експропријацију. уз тржишта – на раскрсницама путева. која је законски необавезујући документ (подлеже ратификацији) и којом се гарантују основе → аутономије и слобода → грађанима. Постављање граница изборних јединица које деле → бирачко тело наклоњено одређеном кандидату или кандидатској листи између две или више изборних јединица и тако умањује шансе за њихов изборни успех. грађанима олакшава приступ јавним информацијама. У том смислу. године грађани Србије све контакте са органима управе. уз правичну → накнаду. већ примарно служи да заступа његове интересе. Ј. Ђ. Повеља захтева постојање демократског и транспарентног рада локалних власти. Експлицитни праг гласова јесте процентуално изражен.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације вом и службеницима организованим у складу са општим принципима организовања → јавних служби.

оснивања и рада предузећа. итд. Буџетски систем чине → буџет Републике Србије. о јавним службама. о буџетском систему и др.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Зајам → кредит.47 - З . → јавних служби и → јавних предузећа. примарне здравствене заштите. (Д. Први су секторски закони којима се ближе регулишу послови из изворног и пренетог делокруга (то су прописи из области финансијског пословања. угоститељства. основног образовања.46 - .). закони о управном поступању. занатства и трговине. коришћења и уређења пољопривредног земљишта. буџети аутономних покрајина. становања. заштите културних добара од значаја за → општину. туризма и боравишних → такси. → урбанистичког планирања. грађења. јавног информисања од локалног значаја. о јавним предузећима. финансирању → јединица локалне самоуправе. Уређује пла.) Закон о буџетском систему. Уз одговарајуће уставне регуле. процесни закони којима се уређује начин поступања органа локалних јединица (нпр. Од изузетног значаја за обављање локалних послова јесу још две врсте закона. В. заштите. → локалним изборима. културе. физичке културе. коришћења средстава у → државној својини. спорта. управљања јавним бунарима и чесмама. елементарних и других већих непогода и заштите од пожара. правне норме закона о локалној самоуправи. посебице права → локалне самоуправе. дечје и социјалне заштите. територијалној организацији. заштите права и интереса општине. чине основу правног режима локалне самоуправе у свакој држави. коришћења језика и писама националних мањина који су у службеној употреби на територији јединице локалне самоуправе. Другу групу чине тзв. Закон о буџетском систему најопштији је документ о → јавним финансијама. путева. буџети локалних јединица власти и финансијски планови организација обавезног социјалног осигурања. заштите животне средине.). држања и заштите домаћих и егзотичних животиња. комуналних делатности. Закон је основни извор права територијалне З → децентрализације.

апсолутно и релативно увећава и цену земљишне парцеле. средње стојећа или богата популација).) Зонирање. Уређује се → уставом. (П. Најинтензивнија мешања разних култура и народа дешавају се баш у великим градовима. рекреацију. Последњих година је рецесија. Заштитник грађана (омбудсман) је независан државни орган који бира → парламент (парламентарни заступник. Ђ. привредници у тој зони. објекте који на њој постоје и прецизира власничко-правни однос на основу валидне документације. Скупштина може. која има неколико видова. П. Законом се уређује доношење буџета. али сви заинтересовани актери.) Зонирање. значи специјализовање делова → града за неке од функција. нарочито у централним зонама. знатно повећала проценат сиромашног становништва и донела читав низ промена и проблема. М.) Збирни остатак гласова јесте назив за гласове који се добијају сабирањем остатка гласова за сваку од кандидатских листа у свакој од изборних јединица. упознају се код локалних власти са условима и плановима и праве контакт са финансијским институцијама. равноправност полова. задуживање.) Законодавни поступак је скуп процесних радњи које се одвијају у → парламенту од момента подношења иницијативе или предлога за доношење → закона. пословање. (М. индустрију и другу делатност. радних места и становништва. одличне ефекте. форму у којој је састављен).48 - изузетно вредна роба посебно у → градовима. Скандинавци итд. тако и на регионалном и локалном нивоу. важну улогу има приватни сектор. Ђ. те профит бива умањен за висину земљишне ренте. на његовом припремању и опремању. односно → локална самоуправа. (С. купују земљиште са маркетиншким програмом реализације. (М. Земљиште је . дефинише зоне приоритетне → урбанизације и тако усмерава процес инвестирања. поред утицаја јавног сектора на припрему и обраду земљишта. социјално зонирање подразумева и боју коже. П. опште повећање → прихода → општине. Утврђује да ли → закон испуњава формалне услове за доношење. (С. Ђ. Образује се како на нивоу централне власти. У земљама тржишне економије. законом и → пословником парламента.) Зона унапређеног пословања јесте један од програма подизања квалитета инфраструктуре и услуга пословних и бизнис делова → локалне заједнице која се обезбеђује заједничким пројектом → јединице локалне самоуправе и организација и појединаца који су посебно заинтересовани за ове промене. „мала Италија“. (С. Посебно велика пажња је посвећена контроли. Законодавни вето је → вето који шеф државе ставља на → законе изгласане у → парламенту. Овај принос је виши што је локација датог земљишта вреднија. јер цена транспорта утиче на цену финалног производа. културу итд. постаје изузетно висока. свим неопходним условима и сагласностима. степен исплативости делатности која се на њему обавља. тј. Зона унапређеног пословања има. П. буџетирање.) Земљишна рента је принос од коришћења земљишта. Законодавна санкција → апсолутни вето → суспензивни вето → законодавни вето. (М. Ове агенције имају висок степен → аутономије у административним и финансијским пословима. Намена земљишта може бити за ста- новање. а као урбанистичко-техничка категорија представља компромис између цене и колективних потреба. као што су → град. управљање дугом. Важно је да градови и општине формирају резерве земљишта (банке земљишта) за градњу. Ђ. повећана наплата комуналних → такси у зони. функционално или функционални зонинг. куповину. по правилу. Води порекло из Шведске. словенски народи. двофазан и вишефазан. усеве и производњу. Ђ. тако да објективно не долази до мешања грађана различитих раса. Неретко. овлашћене предлагаче. припрему и доношење буџета Републике Србије.) Заседања представничког тела → парламентарна заседања → редовно заседање → стално заседање → ванредно заседање. Може бити → апсолутни и → суспензивни. Ђ. Промотери грађевинског земљишта проналазе земљиште које је погодно. да стимулише и олакша развој приватне и јавне → имовине на економски ефикасан и рационалан начин и да одреди правце будуће сарадње јавног и приватног сектора. што касније за собом повлачи кретање предузећа. Оне раде на прибављању земљишта за грађење. (С. (М.) Зонирање је процес којим се утврђује намена земљишта.49 - З . па тако постоје финан- . Тако се. и међу најважније спадају: повећан обим пословања у зони у свим привредним и пословним активностима. па и фактор очувања демократичности друштва. власници некретнина. у великом броју америчких градова могу наћи кинеске четврти. Може бити једнофазан. продају га или га дају у краткорочан или дугорочан закуп. услуге. и остварено партнерство приватног и јавног сектора. те у градовима висина ренте. на издавању и управљању земљиштем. на пример. извршење буџета. Тако намена земљишта. плодност земљишта је битна баш као и локација парцела. На вредност земљишта утиче велики број фактора. битна су основа настанка и реализације бројних других комплекснијих пројеката. Његов основни задатак јесте да штити људска права и надзире рад → државне управе и → јавних служби. значи да се људи групишу по богатству па постоје читави делови → града у којима живе само људи сличног материјалног стања и социјалног статуса (сиромашнија. и коначно га парцелишу и продају парцеле. У градовима. скок цене и вредности → имовине у тој зони.) Земљишна књига је јавна књига која уписује парцелу (број). као и буџета осталих нивоа власти и → јавних фондова. Намена земљишта је економска категорија. па до усвајања закона. где пољопривреда није присутна. На основу урбанистичких планова уређује се земљиште и спроводи контрола над земљиштем. повереник). (С. спорт.) Законодавни одбор је стално радно тело парламента (→ радна тела представничког тела) које разматра формалну страну законског предлога (правни основ за доношење. → Држава. Поступа по сопственој иницијативи или по представци грађана (→ грађанске представке). Национална и етничка структура указује на степен хомогености или хетерогености → локалних заједница. П. (С. издавање гаранција. Када се оно користи за обраду. За сваку земљу важи правило да развијен и стабилан средњи слој представља битан катализатор стабилности. Агенције или дирекције за → грађевинско земљиште у → општини (→ граду) јесу → институције које имају право и дужност да газдују земљиштем. Постоје општи и специјализовани омбудсмани (права мањина. (М. која је присутна у низу земаља. социјално. друге врсте делатности утичу на вредност земљишта. Назива се још и бранилац грађана. права детета). Коришћење земљишта (простора) у централној пословној зони утиче на лаку продају и уз релативно високе цене. учествују у креирању и реализацији пројекта. Разматрање и доношење инвестиционих и развојних одлука важан је процес. функционисање → трезора. П. У развијеним земљама она обично настаје на иницијативу привредника.) Земљишна политика се дефинише просторним. буџетско → рачуноводство и извештавање. путем планирања.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације нирање. трговци.) Законодавна надлежност → аутономија → регион. Зону унапређеног пословања одликује јавно финансирање и приватно управљање и она је често темељ партнерства и даље партнерске сарадње између града и привредника. а разрађује → урбанистичким плановима.

избори су регулисани правним прописима. Основ легитимитета власти јесте подршка грађана изражена кроз њихово непосредно учешће у избору органа власти. као јединство изборних правила и начела и њиховог практичног остваривања. коначно. Уставом се уређују основна изборна начела. потискивање индустријског и настанак информационог друштва. Начела на којима почивају и правила по којима се одвијају избори. културни центри итд. подразумева се сваки долазак на одређени положај у држави и друштву о коме → гласањем одлучује више појединаца.) Избори су средство. Отуда снижавање пореских стопа и смањивање броја пореза представљају најефикасније начине за сузбијање појаве избегавања плаћања пореза. М. Развој технологије и промене начина производње. као и садржај изборних права. (П. јер се → изборни системи мењају. већ и основна веза између грађана и власти.) Изборно звање је положај на који службена лица и носиоци власти долазе избором. Избегавање плаћања пореза најчешће се чини непријављивањем прихода или променом места боравка и оно расте како расте висина и број пореза.51 - И . што значи промену и начина кретања. Локалне јединице власти посебно су оштећене избегавањем плаћања пореза. Под изборним звањима.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Избегавање плаћања пореза јесте појава сијски и пословни делови града. значајно мењају врсту професија и начин организације и рада. Ђ. Садржина избора. На изборима се заснива легитимитет власти.50 - . кампуси и универзитетски делови града. структуре становника.) умањивања пореских обавеза или потпуног избегавања плаћања → пореза. М. Разлике постоје не само међу појединим уставним системима. зато што су стручност и опремљеност локалних пореских власти скромније од централних. Садржај слобода и права и начин остваривања изборних правила говоре и о положају грађана у конкретном уставном и → политичком систему. (П. одређују положај грађана као носилаца суверенитета. у ширем смислу. различита је. Круг лица може бити шири . већ и у оквиру у основи истоветног уставног система у појединим периодима његовог развоја. Због значаја који имају у уставном систему. груписања и. (С. → Изборна права зато нису само индивидуална права грађана. док се процедура и поступак избора регулишу → законом. а правила о изборима на- И чин на који се образују органи власти.

прихода од → имовине и дела → пореза (најчешће → порези на имовину. позајмице. П.) Изборне јединице бункери назив је за → изборне јединице чије су границе постављене тако да максимално обухватају бираче наклоњене одређеном кандидату или политичкој странци. Правна наука која изучава правна правила о изборима и њихову примену. а не за кандидата. док је у великим изборним јединицама та могућност мања. а у председничком систему шеф државе. техничка правила о изборима). средства међународних организација и средства од емисије → обвезница.) Изборна квота је процентуално изражен број гласова потребан за освајање једног посланичког места.52 - Изборно право је термин који има више значења. електричном енергијом. односно председник. Постизање усклађености ових разнородних чинилаца налаже брижљив однос према формирању изборних јединица. Користи се у припреми правног акта за штампање и за упоређивање текста правног акта објављеног у службеном гласилу са оригиналном верзијом. начин попуњавања гласачког листића). пословне и друге активности. Назив је за део правног система који обухвата правне акте који регулишу изборе (материјално и процесно изборно право. извршна. Од пренетих или поверених надлежности изворне надлежности се разликују по томе што су установљене уставом. Разликују се природни (имплицитни) и вештачки (законски или експлицитни) изборни праг. државно уређење. П. П. Свака се простире на одређеној територији. Локалне јединице власти треба да располажу довољним средствима како би успешно обављале функције које имају. дотације.). Чува се у архиви. спољашњи или неизворни приходи. Образовање изборних јединица повезано је са типом → изборног система. Изборне јединице се одређују → законом. Значајна је и за израчунавање вештачког (законског) → изборног прага. али је шанса да он уђе у употребу минимална. урбанизам. Вештачки изборни праг увек је виши од изборне квоте. Основни носилац извршне власти у парламентарним системима јесте → влада (која може бити организована по колегијалном или ресорском принципу). → накнада. величина → бирачког тела које обухвата изборна јединица и њено територијално простирање. П. питање предшколског и основног образовања (вртићи. безбедност људи. (М. Вештачки изборни праг из расподеле мандата елиминише кандидатске листе којима је процентуално мали број бирача поклонио поверење. зелене и рекреативне површине.) Изворник је оригинални примерак правног акта усвојеног у представничком телу. као што су: обезбеђивање инфраструктуре.) Изборни систем је начин на који се гласови бирача добијени на → изборима преводе у број изабраних представника у представничком телу. школе). здрава животна средина. → кредити. судска) или вертикалном нивоу (централни и нецентрални органи) утврђено → уставом. У оваквој изборној јединици концентришу се максимално гласови бирача наклоњених одређеном кандидату или странци. са већим степеном зависности од скупштине него у другим системима. регионални. Организација и положај извршне власти зависе од организације → политичког система конкретне државе. П. Поступци рачунања гласова јесу одређене технике чији циљ је да се дође до одређеног броја изабраних представника који чине представничко тело (→ парламент. У изворне приходе спадају и они од издавања земљишта или пословног простора. Изворне → надлежности одређују обим. (М. питање снабдевања водом. а неки и више од два века. В. као и физичком принудом. што првенствено укључује законске јавне потребе и → јавна добра и услуге за становништво и фирме.) Изборна јединица. Свакој изборној јединици припада одређени број → мандата. У малим изборним јединицама већи су изгледи да бирач познаје кандидате. Изворни су сопствени приходи локалних јединица власти од → корисничких такси. процентуално изражен. Разликују се два типа изборних јединица: изборне јединице у којима се бира један посланик и изборне јединице у којима се бира више посланика. Називају се још и оригинерним надлежностима. саобраћај. → пропорционалне и мешовите.). Пример је пристрасно обликоване изборне јединице. Основни критеријум за формирање изборних јединица јесте једнакост → бирачког права (начело један човек – један глас). Изборни систем се састоји из два основна дела: правила личног → гласања и начина рачунања гласова. скупштину.53 - И . То доприноси изборном успеху. станови. У остале приходе спадају тзв. извршава → законе и друге акте законодавних органа. Зато се назива и критеријум елиминације. (М. (П. али се узимају у обзир и други чиниоци: демографски. У изворну надлежност → општина одувек су спадала основна питања живота људи у тим срединама. М. У ужем значењу изборна звања укључују случајеве када се на положај долази избором од стране ad hoc → бирачког тела. Израчуна- ва се тако што се број гласова (узет као 100 одсто) дели бројем → посланика који се бирају у изборној јединици. позоришта. градња. (П. (М. број гласова потребан за освајање → мандата. итд. гасом. део пореза на доходак. порез на истицање фирме и сл. (М. П. чишћење.) Изборни праг је минимални. (М. економски. музеји. Мале изборне јединице одликују → већинске изборне системе и појединачно кандидовање. биоскопи). географски. Ђ.) Изворна надлежност представља право и дужност органа власти на хоризонталном (законодавна. галерије.) Извршна власт је грана државне власти. П. па бирач првенствено гласа за политичку странку. Они се могу сматрати и схемама преко којих се личне преференције бирача преводе у друштвени избор. Правила личног гласања односе се на поступак изражавања преференција (број излазака на биралишта. → институција или организација имају у уставном систему. која доношењем прописа и вршењем материјалних аката. П. Изборну јединицу одређују: број → посланика који се бира у изборној јединици. култура (библиотеке.) Именовање је начин ступања или доласка на неки положај у органима власти или у органи- . Сви изборни системи деле се на → већинске. и С.) Изворни приходи представљају → приходе које осигурава сама јединица локалне или федералне власти на основу своје фискалне. Мешовити изборни системи јесу мешавина већинских и пропорционалних. Означава скуп права и дужности учесника у → изборима. (Д. Зато су изворни приходи од великог значаја за → финансије локалне јединице власти. То је уједно и природни праг гласова.) . Коначно. У → скупштинском систему извршна власт је део интегралне скупштинске владавине и јавља се у виду извршног већа или одбора. као што су изједначујући → трансфери. (М. историјски. правила изборне математике и изборне географије. Веће изборне јединице карактеришу → пропорционалне изборне системе и кандидовање по листама. Сваки појединац може да направи свој изборни систем. отварање радних места и запошљавање итд. М.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације (→ посланике бирају бирачи) или ужи (→ владу бирају посланици). → просторно планирање. јер су сви једноставнији и бољи изборни системи познати деценијама. локалне јединице власти наплаћују одређене услуге преко својих комуналних предузећа и установа (→ институција) и та средства такође спадају у изворне приходе. које може бити шире (избор посланика) или уже (електорски колегијум). услуге примарне здравствене заштите (дом здравља). сакупљање и депоновање смећа. (М. садржину и квалитет самосталног деловања сваког органа власти и представљају основни показатељ статуса који неки орган власти. територијална организација и др. Свака обухвата одређени део бирачког тела. по самосталности органа при њиховом обављању и по томе што их не могу ограничити или суспендовати више власти.

54 - Инкомпатибилност је забрана да исто лице истовремено обавља различите државне послове или јавне функције. копир-апарат). а задуживање на финансијском тржишту јефтиније. Немачка. конфискација. као што су: испитивање тржишта за робу или услуге. Имовинска права су права чији је објект ствар. Државна управа не разликује се од тих организација само по својим циљевима и физичкој принуди којом распола- . судија. физичког или правног. и осталих организација. јер су свесне значаја улагања у науку и користи од примењених истраживања. Поред тога инкубатор корисницима пружа стручну подршку за послове. Смисао паркова је да се подстакне развој економије. шефа државе). Словенија и Чешка изузетно су добро искористиле потенцијале инкубатора. Одвајање субјекта од имовине постоји и приликом стечаја и принудне ликвидације привредних субјеката. и Т. Назива се још и природни праг. обухвата следеће елементе: идеју о сврси установе (која је заједничка за све њене чланове). Приватна имовинска права овлашћују појединца да употреби одређено добро и да га размени са другим. јер и у њима почетницима треба подршка и помоћ (Велика Британија. које чине његов економски потенцијал. → локалне финансије и укупно фунционисање локалних јединица власти постају стабилнији и предвидивији. Она може имати књиговодствену и тржишну вредност. Локалне јединице власти могу евентуално функционисати и без имовине. као и обезбеђивање других неопходних информација. Успоставља се у циљу очувања начела → поделе власти. Имовинска права могу бити апсолутна или релативна. одржавање курсева разних вештина итд. Право на → имовину јесте људско право на стицање и неометано уживање своје имовине. технолошки и научни парк приватног права којим се регулишу имовински односи. поред својства правног лица.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације зацији. лично добро или производ људског духа чија се вредност може изразити у новцу. по правилу од стране виших органа. скандинавске земље. Установа се развија у два степена – прво као установа ствар (која нема својство правног лица) и потом као установа личност (која ступа у додир са другима и постаје правни субјекат). (С. практично помажу да се заснују и развију нове фирме. део Индустријски.) Имовинско право је. Ствари и друге економске вредности које чине предмет једне имовине. односно подручје права које регулише односе чији се предмет може посредно или непосредно економски изразити. Индустријски парк представља корак напред у односу на гринфилд. Права вредност имовине само је њена тржишна вредност. Поседовање имовине повећава степен одговорности према њој. (Т. придржава упутстава бирача који су га изабрали.) Имплицитни праг гласова јесте процентуално изражен број гласова потребан за освајање → мандата на нивоу → изборне јединице. Ђ.) Инкубатор бизнис центар обезбеђује пословни простор појединцима да отпочну сопствени бизнис под повољним условима. Отуда развијене земље веома често улажу у научне паркове (везани су за научне и истраживачке центре). али се са њиме не може поистоветити јер је чине људи.) Инвестиција → улагање. → Држава је највиша од свих институција која не може постојати без права. Инкубатори се активно користе и у земљама које су економски далеко развијеније. али и због других околности као што су продаја. имовина представља скуп права и обавеза једног лица. рачуноводственог сервиса (телефакс. смањују број пропалих start-up предузећа и подижу оптимизам. назив који се користи за означавање важних елемената неког управног система. То омогућава правни промет. чине имовинску масу и могу се изразити у новцу. и да се олакша појединцима да започну бизнис. Неке транзиционе земље. Италија. осим у → јавном интересу под условима предвиђеним → законом и уз → накнаду. (М. маркетинг. људе. У ширем смислу. овај појам се употребљава у различитом значењу да би се означила својина. Развијени свет је свестан чињенице да степен привредног развоја друштва директно зависи од степена → улагања у науку. Инкубатори су дали одличне резултате. П. Имовина је корелат → приватне својине као прометна (новчана) вредност свих ствари које припадају једном лицу. Полазећи од појма институције. јер подстичу економски развој → општине. али је много боље ако је имају. (М. асистенцију приликом презентације фирме. Индустријски парк је најчешћи облик паркова. пре свега државе.) Императивни мандат је термин који означава везу између бирача и → посланика коју одликује обавеза посланика да се. . Појам институције. (П. обезбеђивање канцеларијске опреме. У формалноправном смислу то је скуп субјективних грађанских права која припадају једном лицу. рачунар. Технолошки паркови развијају посебне технологије за разне индустријске или услужне области и у низу земаља су подстакли економски узлет (Француска је одлично искористила сјајне технолошке паркове). односно пренос овлашћења у погледу истих.) Имовина је све оно што поседују у власништву појединци. под повољним условима. кроз пренос права над тим стварима и економским вредностима. помоћ приликом запошљавања радника. Ако не поштује њихове инструкције. у формалном смислу. обука за финансијски менаџмент или друге важне менаџерске вештине.) Институција (установа) јесте. лична и интелектуална добра).55 - И . Ако је број изборних јединица велики. могуће је у потпуности утврдити и разлику између организације → државне управе те других → јавних управа. помоћ око информационог система и коришћења компјутера. П. односно гашењем привредног субјективитета правног лица. као што су Мађарска. може бити опозван. али и за друге јавне установе. административна и правна помоћ. промовишу и јачају мало и средње предузетништво. Ђ. У ширем смислу. активности на остварењу сврхе и ограничено континуирано трајање (по коме се институције разликују од организација). Апсолутна права делују према свим трећим лицима која су дужна да се пасивно понашају према правном добру које субјекат апсолутног права ужива (ствари. као и професије. М. У том смислу. и пасиву. при одлучивању у → парламенту. коју чине обавезе које произилазе из облигационих односа. Висину имплицитног прага гласова одређује број изборних јединица. Доминантна црта државе и других установа јавног права. имовина се дели на активу. семинари о вођењу предузећа. Ј. средства. П. имплицитни праг гласова биће низак и обрнуто. које подразумева да нико не може бити лишен своје имовине. Императивни мандат је стога повезан са → оставком. већ на постављењу. посебно у одређеним областима за које земља може бити заинтересована. према одређеним схватањима. фирме или други субјекти. постаје њена институционалност. односно установе. елиминације сукоба интереса или обезбеђивања начела самосталности и независности појединих органа власти. (С. → национализација. коју сачињавају апсолутна права. Реч је о економској вредности која се може исказати у новцу и преносити правним пословима на друге субјекте. (М. проналажење фондо- ва подршке. Установа траје независно од људи који је чине докле год траје њена сврха. Он обезбеђује техничку подршку корисницима кроз заједнички офис. Имовина се од субјекта одваја смрћу физичког лица.) јесте наменски уређен простор који се. САД итд. а чија је сврха да остварује правду и ред. посебно за транзиционе земље. нуди инвеститорима да отпочну пословање. јер посланик не гласа према сопственом уверењу већ је везан инструкцијама бирача. под именовањем се подразумева сваки долазак на неки положај у држави и друштву о коме одлучују изабрана тела (избор → владе. непокретности и др. који није заснован на избору. локалне јединице власти. П. Поред тога. којим се нуди земљиште без инфраструктуре. (М. Ј. Назива се још и → везани мандат.).

и до данас има око 9000 чланова. Испоставило се да су грађани далеко задовољнији ако могу да утичу на структуру буџета и на квалитет јавних услуга које се финансирају из ових средстава.) ICMA је међународна асоцијација градских. тако и широм света. Један је од најпознатијих светских издавача истраживања. подржавајући државе. фондације и приватне корпорације. институција јавног права.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Јавна исправа је писмено које издаје или по- же за њихово остваривање. општинских и окружних експерата и другим појединцима широм света.57 - Ј . општинских и окружних менаџера (енгл. М.) Јавна служба је општи појам за друштвено регулисане делатности које обавља државна организација и одређене недржавне организације зарад задовољења општих интереса. Основана је 1946. школе јавне службе Леон Диги сматрао да је читава → држава у ствари скуп јавних служби које обухватају сваку активност чије вршење власт мора да обезбеди и надзире. В.) Јавна расправа о буџету јесте облик непо- Ј средног укључивања грађана у процес одлучивања о структури → буџета. што је нужан предуслов за остваривање друштвене међузависности (и тиме легитимације власти) и такве је природе да може бити обезбеђена само државном интервенцијом. по правилу. обезбеђивање високих стандарда менаџмента. јавним установама итд. агенције. Формални појам јавне . Овом активношћу она подржава развој професионалне праксе у раду локалних власти. века у пракси француског Државног савета и према основној замисли означава „активност → управе према начелима јавног права“. па се стога у великом броју демократских земаља овај облик укључивања грађана редовно одржава. како у САД-у. обезбеђивање највиших демократских стандарда и примене етичких стандарда одговорне власти. о врсти извора. (С.) и јавним властима. публикације. Ђ. Информациона технологија је омогућила да се повећа транспарентност и читљивост свих података везаних за буџет. → Грађани се информишу о висини буџета. International City/County Management Association). и П. (С. ICMA обезбеђује базе података. тренинге и професионални развој хиљадама градских.56 - тврђује надлежни државни орган или други овлашћени орган. Ј. То је општи назив за све врсте таквих писмених аката који могу да се издају у различитом облику и употребљавају у различитим односима и за различите сврхе. студије. Ова организација обезбеђује и велики бој грантова и пројеката. године у САД-у као непрофитна организација и седиште јој је у Вашингтону. студија и књига посвећених свим аспектима рада локалних власти. Јавне расправе. дају боље резултате на локалном него на државном нивоу. Ђ. док је оснивач тзв. Њена мисија је подизање квалитета рада локалних власти широм света јачањем професионалног менаџмента. о приоритетима у коришћењу тих средстава и о начину трошења. (Д. заједно с другим јавним управама (јединицама територијалне децентрализације. Појам је настао крајем 19. којим се констатују одређене чињенице или правни посао и које се најчешће користи за доказивање ових чињеница или правног посла. те је битно да буде јавно доступан као и да се о њему води јавна расправа у процесу доношења.) . информације. (Т. Буџет је најважнији → закон или документ у држави и локалној јединици власти. већ и по томе што је.

Иако су и старији економисти. и политички . али за различит круг корисника. потом тенденције ка диференцијацији (→ јавна управа. односно њихове активности (нарочито формулисање и спровођење јавних → политика). попут ширења пореске основице. Као наука. јавних добара. односно њено повећање и јачање интензитета управне делатности. наплаћене и плаћене камате. контрола. друштвених. Књиге посвећене економским питањима тек у последњим деценијама 19. Public Administration). Први механизми контроле јесу буџет и завршни рачун. Појавом јавне службе (крајем 19. расправљали о → јавним добрима или → порезима. (Д. диференцијација). века почињу да имају делове који су или посвећени или имају систематичније елаборације јавних финансија. Јавне финансије су део економије и као наука се етаблирају крајем 19. за различит део територије. иако су резултат вертикалне диференцијације. исплату → расхода. → региони. Јавне финансије се с обзиром на садржину састоје из четири основна саставна дела: → буџет. итд. За- . Пре државе. чија је једина санкција ускраћивање услуга). немеркантилност и примат над приватном службом. Преласком на капитализам. односно у оквиру → јавних служби. → имовина владара је била главни извор јавних финансија. Приликом вертикалне диференцијације јавне управе долази до стварања више нивоа приликом обављања појединих јавних послова. → јавни дуг и међународне јавне финансије. тако су се мењали и облици јавних финансија. Узроци вертикалне диференцијације најчешће су величина државне територије. вертикална није линеаран и константан процес.) Јавна управа. Најчешћи облик вертикалне диференцијације јесте → децентрализација. а на другој је → држава благостања. Други ограничавајући фактор вертикалне диференцијације представља оживљавање идентитета → локалних заједница као носилаца → политичке децентрализације.) Јавне набавке су поступак куповине робе и услуга од стране државе или јавног сектора. В. итд. а са друге су и научна дисциплина.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације службе полази од њеног носиоца – правног лица јавног права. У новије време користи се израз „јавни сектор“ за означавање система који обухвата државну управу и све већи скуп парадржавних. века) у области привреде. Као основне карактеристике јавне службе могу се навести: задовољавање општег интереса. Зато концепција јавних финансија зависи од концепције државе. Јавна управа се разликује од појмова → јавно управљање. пре свега. Употреба овог израза указује на даље ширење граница појма јавна управа. јавних интереса.) Јавне финансије. → донације и начин њиховог утрошка. (Д. Она може бити хоризонтална (рашчлањивање управе у ширину) и вертикална (рашчлањивање управе у дубину). а повлашћен третман домаћих добављача води протекционизму. Диференцијација → јавне управе представља појаву у развоју јавне управе која је одраз друштвене поделе рада. а порези су били мање -више спорадични. гаранције. пре свега услед смањења просторне и интеракцијске удаљености због побољшања комуникационих и саобраћајних веза. техничких и комуналних делатности. Развој → демократије унео је нове аспекте. подразумева скуп организација и → институција јавног сектора. М. мешовитих и недржавних организација које врше јавне послове са јединственим системом руковођења. кретање готовине и услуга. бирократизацији и технократизацији јавне управе. односно увођење нових облика територијалних јединица у оквиру јединственог система државне управе као што су покрајине. → окрузи. Корупција производи велике губитке. државна и независна. В. док се материјални појам одређује на основу природе службе – њене посебне важности за остваривање одређених општих. диференцијација. које као такве имају двоструки карактер: управни – јер су део јединственог управног система. оцењивања и контроле. В. Јавне финансије спадају у млађи део породице економских наука. Како се мењао тип уређења. Локалној скупштини [→ скупштина општине (града)] периодично се предочавају извештаји и они се односе на биланс. биланс имовине. Држава је у свакој земљи појединачно највећи купац. → градови. што имплицитно захтева „разуђенији“ управни систем. Она контролишу и локалне јединице власти и државу. итд. За развој јавних финансија важни су њихови како практични. тако и економски аспекти. На једној страни је ултраминимална. а потом и научну дисциплину (енгл. (П. века. регионалних. тако да јединице истог степена у јединственом управном систему обављају исте послове. У развоју јавне управе могу се уочити неке тенденције. попут меркантилиста или физиократа. наплату → прихода. Та контрола је унутрашња и спољашња. администрација итд. а услови зависе од износа и врсте набавки. Отуда је њена куповина робе и услуга регулисана. → јавна служба. развоја нових облика пореза или проблема политичког циклуса. истопио се иметак владара као основни извор јавних финансија. Највећи проблеми јавних набавки јесу → корупција и повлашћен третман домаћих понуђача. Схвата се и као посебан облик организовања централних. „јавна економија“. тј. чије функционисање кошта једва неки проценат националног дохотка. У завршном рачуну би требало да се виде структура и динамика пуњења и пражњења буџета. обавезе државе и дуговања других према држави.) Јавна управа. Кроз → јавне финансије данашњих држава и локалних јединица власти теку огромна финансијска средства. и тенденција ка интернационализацији јавне управе. док важна академска дисциплина постају тек после Другог светског рата.) Јавне финансије су са једне стране традиционално име за активности државе у прикупљању и трошењу средстава за разне државне функције.59 - Ј . ликвидност државе. Јавне финансије су пре краја 19. тј. Министарство финансија и → трезор морају имати своја интерна тела задужена за контролу трошења финансија. (П. за → локалне финансије постоји контрола и на локалном нивоу. те расправе се не могу сматрати систематичнијим развијањем науке о јавним финансијама. Појму јавне управе супротстављен је појам приватне управе (енгл. има и могућности злоупотреба. начело континуитета. Хоризонтална диференцијација одвија се у оквиру класичне државне управе.58 - – јер као инструмент дефинисања локалних интереса представљају противтежу државном → централизму. Рачун би требало да садржи попис државне → имовине. века третиране више као вештина у вођењу јавних → трезора него као наука. управна организација. М. долази до квалитативне трансформације државног апарата и његовог раздвајања на класичну → државну управу (као власт која кажњава употребом силе) и нову државну управу (кроз мрежу јавних служби. која троши и више од половине националног дохотка. У антици и у феудализму. Хоризонтална диференцијација → државне управе јесте процес током кога се из јединствене управне организације издвајају поједини послови или групе послова. → општине итд. И корисници буџета састављају сопствене извештаје о сопственим приходима и расходима. чије се обављање поверава новим управним организацијама које се налазе на истом територијалном степену као и организације из којих су послови издвојени. јавни (ванбуџетски) фондови. локалних политичких система и разних облика парадржавних организација (OECD). Зато је потребна вишеструка контрола ваљаности трошења средстава јавних финансија. (Д. у првом реду. Раст → државне потрошње после Другог светског рата такође је снажно подстакао успон интересовања за јавне финансије. Где год има → буџета и фондова. тенденција њеног увећања. Bussiness Administration). обавезе државе и њену ликвидност. За разлику од хоризонталне диференцијације. Јавна управа се од других облика управљања разликује по својим → надлежностима и по општем интересу као крајњем циљу. називају се и „економија јавног сектора“. а развијане су опште пореске схеме. Основна сврха јавних финансија јесте финансирање државних → надлежности.

Реч је о имовини која је намењена било општој употреби. Одговорност може бити политичка. Јавне финансије би требало да смање колебања која постоје између економски добрих и лоших година. После мораторијума обично се покрећу преговори дужника и поверилаца за опрост дела дуга. Сиромашније становништво би имало проблем са преживљавањем без пензија или проблем са приступом здравственој заштити без јавног здравственог осигурања. за подршку извозу. → добро од општег интереса. Чиста јавна добра морају да задовоље два услова – да су неискључива и неривалска по карактеру. фонд за неразвијене. извоз. мења систем подстицаја и намеће додатне трошкове учесницима трансакција. (П. У присуству јавних финансија расподела дохотка је другачија него да јавних финансија нема. онда се говори о квазијавном или приватном добру. ублажавање социо-економских разлика и сукоба. фонд за подршку пољопривреди. земље. а у тежим случајевима се проглашава мораторијум на отплату дуга.) Јавне финансије. → Парламент и његов одбор за финансије задужени су за праћење извештаја попут завршних и ревизорских рачуна. Посебан режим јавног домена подразумева и посебна правила о коришћењу одређене имовине и њеној заштити у управном спору или кривичном поступку. У износ дуга улазе дугови државе на свим нивоима. Ако земља није у стању да плаћа јавни дуг. Министарство финансија понекад прописује и друге врсте извештаја. (Т. која има статус независне државне агенције.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације хваљујући њима могућа је контрола буџета и по дубини. обично се покрећу преговори са кредиторима о одлагању отплате. Погодност јавних фондова јесте у томе што појединцима. Прописи ретко када одређују шта је то конкретно јавни интерес.). У већини земаља постоје и посебни изједначујући фондови. стабилизациона и регулативна. подстицање негативне селекције. Постојање јавног дуга изискује његову отплату или сервисирање. умерен је до 60 одсто. јер приватно власништво искључује друге појединце из располагања неким добром. Многе фирме могу да опстану на тржишту тек уз помоћ разних врста јавних фондова. а фонд за осигурање од незапослености даје помоћ у неким случајевима незапослености. М.61 - Ј . прекршајна или кривична. → Држава путем пореза регулише читав низ различитих подручја живота. функције. Висок јавни дуг подрива економски раст. Фонд здравственог осигурања обезбеђује средства за здравствену заштиту. гарантни фонд. У дуг се рачуна дуг према свим домаћим и страним актерима – физичка лица. потребно је да постоји државна ревизорска установа (→ институција). развоју села. тј. у коме доминира начело неотуђивости јавног домена.) Јавни дуг је укупни износ дуговања државе у одређеном тренутку. Регулативна. па тиме постоји могућност да инфлаторно смањује дуг. У том смислу. Неизбежна је и арбитрарност у додели средстава. Ако је неки од два или ако су оба услова нарушена. продаја → имовине. банака и осталих установа (→ институција). Јавна добра могу бити чиста или комбинована. фирме. војни објекти и сл. Постојање → пореза као оруђа у прикупљању средстава за јавне финансије доводи до промене у распореду ресурса у односу на ситуацију без постојања пореза. Висина јавног дуга мери се у процентима од БДП-а. За јавни дуг се сматра да је мали ако је испод 30 одсто од БДП-а. као и о вредности имовине. приватна или мешовита. Подразумева стабилизацију макроекономије (цене. (П. а преносе се другим субјектима. нетржишни фондови. Недостаци јавних фондова јесу: одсуство капитализације. У фонд социјалног осигурања уплаћују се → доприноси за социјално осигурање. Биланс садржи информације о вредности потраживања и обавеза. које од → изворних прихода не могу да прикупе довољно средстава да би могле да осигурају минимум функција које обављају локалне јединице власти. односно у демократским државама право штити приватни интерес у јавном интересу. М. Средства се прикупљају од једних. Тек изрицањем и издржавањем казни завршава се → буџетски процес за дату годину. Јавни интерес је саставни део позитивног правног поретка једне земље. било обављању → јавне службе (имовина → јавног предузећа. за регионалну → политику. Ако је дуг деноминован или секјуритизован у валутама попут евра или долара. М. Рецимо. државних фирми.) Јавни фондови (ванбуџетски). Независно од њих. Та подела има смисла само ако држава има сопствену валуту и ако је део дуга деноминован у домаћој валути.) Јавни домен означава → имовину која припада јавном колективитету. (П. којима се финансирају недовољно развијене → општине.60 - а велики преко тога.) Јавни интерес је интерес целог друштва. Поред ових. Стабилизациона. то и нису фондови у уобичајеном смислу речи. инвентар државних органа. Дистрибутивна. већ сервиси за покривање текућих трошкова. Дуг се понекад дели на домаћи и инострани. итд. односно значајног сегмента друштва који право штити. Јавни дуг се може отплаћивати на разне начине. Када су у државном или јавном власништву. јер представља → јавно добро. (П. представљају инструменте за разне врсте социјалног осигурања. Јавни интерес није супротност приватном интересу. → пензије. преко федералне до централне. Извештавање → министарства је најчешће тромесечно. запосленост. то што неки појединац ужива погодности владавине права. дистрибутивна. итд. Један од највећих недостатака јавних фондова јесте то што се управљају према политичким потребама. Разна удружења грађана и НВО могу иницирати независне ревизорске провере ако постоји сумња да интерне и државне контроле нису довољно добро обавиле посао. Када појединац попије сок или поједе чоколаду. емисија → обвезница или узимање нових → кредита. у данашњим државама и нижим једини- цама власти могу постојати и други фондови. који се може остварити уз претњу употребом државне принуде. а тражња за њима промењена. од локалне. јер изискује значајна средства за отплату. смањивање колебања агрегатне производње и размене. банке. као што су: развојни фонд.). та добра више нису доступна другима. На крају. који се сматрају допунским. . Услов неискључивости значи да потрошња неког јавног добра од стране једног појединца не искључује друге појединце из његовог коришћења. До овога долази услед прерасподеле. потребно је покренути и касније окончати поступке за одговорне. јавни интерес је елемент садржине општег интереса друштва. ако се констатује да су при управљању јавним финансијама прављени већи прекршаји и кривична дела. мора постојати парламентарни комитет за контролу финансија. а не према економској ефикасности. моралног хазарда и → корупције. а услед тога → порези у будућности морају бити виши него што би иначе били. Поред тога.) Јавно добро. Јавна добра су нери- . Сва добра су јавна. организације. Приватна добра су ривалска. као што су порески → приходи. Поред њих. већ обично овлашћују надлежне органе да у појединим ситуацијама процене да ли постоји јавни интерес који треба заштитити и у чему се он огледа. локалне јединице власти извештавају и министарство финансија на исте начине као и одборничке скупштине и општинске власти. запрашивања против инсеката или одбране од поплава. Заштита појединог приватног интереса може бити у јавном интересу. М. а оно по правилу консолидује финансијске извештаје локалних јединица власти. Ј. итд. која је подвргнута посебном режиму јавног права. фирмама или локалним јединицама власти пружају помоћ која им је на други начин недоступна. увоз. ометенима у развоју. Алокативна. а репрограмирање отплате остатка. (Т. не искључује друге појединце из могућности да уживају та добра. Ј. Две су основне промене – ресурси постају скупљи. Четири су основне опште функције → јавних финансија – алокативна. У износ дуга улазе и гарантије које → држава пружи приватним фирмама. У износ улазе и дуговања → јавних фондова. нема инфлаторног решења.

→ концесије. валута. итд. г. (П. ако држава оснује предузеће које не обавља делатност од општег интереса. а обавља привредну делатност. нпр. побољшање ефикасности рада. канализације. у нашем праву се траже два кумулативна услова: а) реални – делатност од општег интереса. → франшизе. Пример за прво јесте партиципација у здравству или улазнице у државним културним установама (→ институција). али титулар посебних или искључивих права може бити и предузеће у → приватној својини. доминантан утицај по основу својине. одношења смећа и отпада. То су нпр. Модели који укључују приватни сектор (чиста приватизација. јавно предузеће може бити истовремено и титулар посебних или искључивих права. могли су одређену услугу да добију само од једног снабдевача. Наиме. У последње три деценије највећи део јавног сектора привреде је приватизован или је у процесу → приватизације због нерентабилног пословања јавног сектора привреде. задовољству потрошача или сопственој ефикасности рада. б) формални – оснивач је лице јавног права. Наше позитивно право дефинише јавно предузеће као посебан правноорганизациони облик. реформе су увек усмерене према подизању квалитета услуга које се обезбеђују → грађанима уз повећање палете услуга које се нуде као и уз повећање доступности. које оснива држава. приватно) треба разликовати од начина на који се оно финансира. Ј. већ се генерички појам јавног предузећа (public undertaking) употребљава да се означе сва предузећа на која јавноправни субјекти врше. неплаћање → пореза од стране тих фирми. Посебна група модела везана је за специфичне уговорне аранжмане који су креирани у овим реформским процесима: → уговор за услуге. водоснабдевања. даљинског грејања. и коначно до д.63 - Ј . односно → јединице локалне самоуправе. Могућа су чиста јавна добра која се приватно финансирају. под једнаким условима за све. ћа (као и → јавних предузећа уопште) представља важан део реформе јавног сектора. Дакле. в) потрошачи нису имали слободу избора. бити дате под → концесију или продате. од тога има много изузетака. Јавне → политике се могу сматрати пакетима јавних и квазијавних добара. приватном и мешовитом власништву. што је доводило до низа проблема: а) предузећа су била монополисти. оне услуге чије се коришћење делимично или у целини наплаћује. У њихове стандардне послове спада одржавање саобраћајне инфрастуктуре. али се сви до сада идентификовани проблеми могу уклонити и ефикасно контролисати добром припремом. У разним земљама модели реформи варирају у захвату.: када приватни субјект оснује предузеће за обављање делатности од општег интереса. М. то што појединац „троши“ владавину права или ужива у ваздуху који је слободан од инсеката (после запрашивања). реализовати оснивањем мешовитих друштава капитала и сл. зелених површина. (С. толерисала неплаћање услуга од стране потрошача. гробља. Модели реформи ЈКП кретали су се од: а. г) запошљавала су другоразредне менаџере. Статус неког добра (јавно. б. (Т. Без обзира на конкретне моделе. али по правилу имају заједничке циљеве и крајњи ефекат им је смањење буџетских дефицита. зато што се неплатише могу искључити. Понекад се могу појавити и проблеми (може се значајно умањити преговарачка снага и могућност контроле од стране локалне власти). уговори или неке од комбинација) у већини случајева обезбеђују већу ефикасност у задовољењу комуналних потреба. што им је давало мало подстицаја да воде рачуна о квалитету услуга. увођење и подстицај конкуренције и → дерегула- . У последња два случаја потребно је да постоји независна агенција која ће водити рачуна о тарифној политици за коришћење мрежа. У противном. који не би могли добити посао у приватним фирмама.) Јавно комунално предузеће (ЈКП) јесте Јавно комунално предузеће.) У периоду после Другог светског рата у Европи била су у државном власништву. в. Реформа јавних комуналних предузе- државна или приватна фирма коју су основале локалне јединице власти ради обављања неких послова и → пружања услуга. (П. модели реформи. Кључно питање је везано за то који територијално-политички ниво је најпогоднији за понуду неког јавног добра. → приватизације. М. за менаџмент.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације валска. приватизација → приватизација. Приватизација јавних комуналних предузећа даје ефекта само ако се осигура конкурентски притисак. а пример за друго је тунел. промене власничке структуре (АД. чију изградњу је финансирала држава. због чега су се налазила у повлашћеном положају. то није јавно предузеће. не смањује количину тих добара за друге појединце. За разлику од нашег права. подизање организационих и менаџерских потенцијала. чије коришћење се плаћа по комерцијалној тарифи. д) служила су за вођење социјалне → политике. приватизовано предузеће престаје да буде јавно предузеће. пијаца. Делатност од општег интереса може се поверити приватним предузећима и предузетницима у јавном поступку. непосредно или посредно. који имају смисла само на националном нивоу. а онај који иде преко кабла квазијавно добро. Нека добра могу бити и јавна и квазијавна. Јавна комунална предузећа могу бити у јавном. Наравно. унутрашњи поредак. итд. градског јавног превоза. Генерални одговор је да то треба чинити тамо где је понуда најефикаснија.) Јавно комунално предузеће. организационе промене и подизања квалитета менаџмента. приватни парк у коме свако може да шета и ужива без → накнаде. то није јавно предузеће. бољи квалитет и коректну цену. Јавно предузеће је једна од правних форми обављања делатности од општег интереса и део националне привреде за чије функционисање → држава има непосредну одговорност. садржају и степену радикалности.) . последњих неколико деценија дошло је до таласа → приватизација у сфери јавних комуналних предузећа. б) често су цене њихових услуга биле високе у односу на квалитет услуга. независно од њиховог правног положаја који имају на основу унутрашњег законодавства држава чланица.. односно као предузеће које обавља делатност од општег интереса. путем сталне могућности слободног уласка у делатност. за лизинг уз различите варијације уређивања узајамних права и обавеза. креирања разних видова уговорних кооперација са приватним сектором. већу флексибилност понуде и шири дијапазон услуга. финансијског учешћа или прописа који се примењују на њихово пословање. дакле на локалном нивоу. као што су национална одбрана. по цени коштања без знатног профита. као што су могућа и квазијавна добра која финансира → држава. тиме што је држава контролисала цене. Преносне мреже могу остати у државном власништву. joint venture уз укључивање приватног капитала до извесне мере). о једнаким условима произвођача и дистрибутера мрежа и о споровима међу корисницима мрежа. прилагођавање тржишним условима и стандардима. Да би се ови проблеми ублажили. тј. потрошачима. спољна → политика. а то је углавном тамо где је понуда најближа → грађанима. у праву Европске уније не постоји јавно предузеће као посебан правноорганизациони облик. То отвара низ дилема. Де- латност од општег интереса огледа се у задовољавању непрекидне сталне потребе најширег круга корисника за робом или услугом. транспарентним начином рада и адекватним коришћењем свих инструмената. градње. Ђ.62 - ција државног уплива у ову област. издвајања делова предузећа који нису централна делатност и њиховог осамостаљивања (одлазак на тржиште). Право ЕУ познаје такође предузећа којима државе чланице дају посебна или искључива права. као нпр. Приватизацију је релативно лако обавити за предузећа која немају преносне мреже. која могу али и не морају да се поклопе са појмом јавног предузећа. приватни монополи не морају бити ништа бољи од државних. приобаља река и водених површина. ТВ програм који се прима преко антене јесте јавно добро.

У парламентарном систему у коме парламент и влада самостално обављају различите функције власти које су им поверене. статистички послови. Највиши правни акт јединице локалне самоуправе јесте статут (→ статут локалне заједнице). даје могућност за експериментисање. став 4. → Европске повеље о локалној самоуправи. ватрогасна служба. што је подстиче и обавезује на помоћ и подршку локалним јединицама. Друга група послова који могу спадати у надлежност јединица локалне самоуправе јесу послови централних управних органа из тзв. диференцијација) при регулисању одређене делатности и средства потребна за њихово обављање.64 - давање идентификационих исправа и возачких дозвола. тј. В. фрагментације. Општа клаузула подстиче иновацију и иницијативу јединица локалне самоуправе. Основне правне технике за одре- ђивање послова из локалног самоуправног делокруга јесу општа клаузула и енумерација. са одредбама члана 4.) . вођења послова и организовања делатности у јавном сектору. локално условљене потребе. слабе позиције поједине јединице локалне самоуправе) и споразумом централне власти и удружења локалних самоуправних јединица. (Д. Јавно управљање обухвата и управљање децентрализованим јединицама власти. Недостаци метода енумерације јесу: ограничавање локалне аутономије.65 - Ј . изворног делокруга) и послове самоуправног делокруга регионалних јединица. донетом 2007. (Д. Такође. општине и градови се оснивају и укидају законом. → градови и град Београд. шире учешће грађана и јачање локалне → аутономије. локалне послове (самоуправне послове сопственог. Општа клаузула представља правну презумпцију у обављању локалних послова у корист локалних јединица.) Јединица локалне самоуправе. У овом систему нема инструмената парламентарне контроле владе. целовита и јасно одређена одговарајућим → законом (члан 4. потреба за диференцијацијом (→ јавна управа. Међутим. док у парламентарном систему законодавна власт припада → парламенту. Енумерација постоји онда када правна претпоставка за обављање послова иде у корист централне државе. Територија и седиште јединице локалне самоуправе одређује се → законом. са друге стране она може повећати разлике у степену развијености између јединица локалне самоуправе. слабије развијене јединице локалне самоуправе могу развити амбиције које не могу финансирати из сопствених → прихода. Статутом града може се предвидети да се на његовој територији оснују две или више градских општина. Уобичајени пренесени делокруг чине: регистровање чињеница рођења. В. Препоручује је Европска повеља о локалној самоуправи и компаративно је широко прихваћена. из чега произилази да је одговорност за стање у држави углавном на централној власти.) Јединство власти је облик организовања власти у коме односе између органа државне власти на хоризонталном нивоу одликује концентрација законодавне и → извршне власти у представничком телу. → децентрализација. одржавање јавног реда и мира. а јавља се и неодговорност централне власти за стање у → локалним заједницама које остају препуштене својим недовољним капацитетима. (Д. са увиђањем прегломазности и крутости јавног сектора. В. из- . Аутономија у вршењу сопствених самоуправних послова подразумева елиминисање управног → надзора при њиховом обављању. (М. војне евиденције. Разлози због којих се поједине врсте јавних послова сврставају у делокруг јединица локалне самоуправе могу се разврстати на политичко-интересне и управно-техничке. Добија у значају са преоријентацијом политичке и управљачких елита са контроле улазних компоненти процеса владања на контролу исхода процеса владања. став 5. Одређивање локалних послова врши се у складу са принципом → супсидијарности (и солидарности) између локалне јединице и вишег нивоа власти. Свако од ових решења има своје предности и недостатке. Јединица локалне самоуправе има својство правног лица. Законом о територијалној организацији предвиђено је да у Републици Србији има укупно 174 јединице локалне самоуправе: 24 града и 150 општина. и слични послови уколико им већ нису поверени у самоуправни делокруг. надлежност. на крају. став 3. Оснивању и укидању јединица локалне самоуправе претходи → референдум на територији те јединице локалне самоуправе. стимулише → аутономију јединица локалне самоуправе. пренетог делокруга.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Јавно управљање је одређивање правца развоја. природа предмета рада. Критеријуми за оснивање јединице локалне самоуправе предвиђени су законом којим се уређује → локална самоуправа. Политичкоинтересни разлози јесу: специфичност одређених локалних интереса. парламент контролише рад владе. Локална овлашћења морају бити потпуна. а читав управни систем постаје еластичнији и легитимисанији. јер извршну власт врши само представничко тело. Управно-технички разлози због којих се поједини послови сврставају у делокруг јединица локалне самоуправе јесу: близина корисника. управним → уговором централне власти и појединачне јединице локалне самоуправе (када се јављају проблеми координације. и члана 9. развој централистичких тенденција и компликована правно-техничка примена. П. Европске повеље о локалној самоуправи). Питање је да ли је послове централне државне управе боље дати у пренесени делокруг јединицама локалне самоуправе или је за њихово обављање боље основати територијалне експозитуре органа централне државне управе. са опадањем доминантног положаја државе у регулисању друштвених процеса. Положај града Београда уређен је посебним Законом о главном граду. у условима измењене улоге власти у друштву и опадања капацитета за остваривање колективних интереса. Од парламентарног система разликује се по томе што су законодавна и извршна власт поверене представничком телу. Постоје три основна начина преношења поверених послова државне управе на јединице локалне самоуправе – законом (вољом централне власти). дозирано и неједнако оптерећивање различитих јединица локалне самоуправе.) Јединице локалне самоуправе јесу → општине. као и то да су регулисање и надзор квалитета → јавних служби поверени јединицама локалне самоуправе. Систем јединства власти постоји у облику скупштинског и конвентског система. спасилачка служба. закључења брака и смрти и вођење одговарајућих евиденција. → Надлежност → јединица локалне самоуправе чине локални послови који произилазе из вертикалног разграничења јавних послова на: централне послове (послове → државне управе). социјална заштита. године. према важећем Закону о локалној самоуправи. све веће зависности државе од спољних и унутрашњих друштвених чинилаца и. надзор над изградњом. спровођење → избора и вођење евиденције бирача. а извршна → влади.

Катастар земљишта се састоји из катастарских планова и операта.) . привредне и друге потребе и за израду → земљишних књига. Ова подела се не мора подударати са → политичко-територијалном поделом. катастар има много ширу употребу и користи се за управне. постоје и други катастри попут катастра вода и водопривредних објеката. који је посебно обележен на катастарском плану и представља основ за одређивање земљишнокњижног тела као правне целине у систему земљишних књига. Катастарски срез се састоји из више катастарских општина које карактеришу слични природни или друштвени услови. о култури. Поред тога. која представља ограничени део површине земљишта.66 - стре) на основу којих се може извршити увид у истовремено постојање одређених власничких и других чињеница. и то о положају. Најзначајнији су катастри земљишта који представљају збирке података о земљишту. катастра шума. Иако је првобитно настао за сврхе опорезивања. Катастарске услуге могу пружати и јавне и приватне фирме. Основна катастарска подручна јединица јесте катастарска → општина. катастарском приходу и кориснику. плодности. Ј. која обухвата сва земљишта у једном → насељу и за коју се израђује један катастарски операт. који представљају јавне евиденције. Основна катастарска јединица јесте катастарска парцела. уз наплату прописане → таксе. као што су и земљишне књиге и јавни регистри. Свако лице може захтевати увид у њих и извод. Израда катастра земљишта подразумева геодетски поступак премера земље и класирања земљишта према квалитету и намени. облику и површини земљишних парцела. (Т. У случају неслагања евидентираних података и стварног стања на терену. катастра водова и подземних инфраструктурних инсталација и сл. претпоставља се да је тачно оно стање које произилази из катастарског операта.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Катастар је назив за скупне евиденције (реги- К . Све док се промене података о карактеристикама и поседовном стању не евидентирају у катастарским оператима.67 - К . по правилу исте културе. врши се → ревизија катастра.

ПОЈМОВНИК децентрализације

ПОЈМОВНИК децентрализације

Кворум је најмањи број чланова колективног
тела чије се присуство захтева на седници да
би рад био пуноважан. Услов за пуноважан
рад најчешће је присуство преко половине
укупног броја чланова. Изузетно, кворум може бити мањи или већи од тог броја. Кворум
се утврђује пре почетка седнице, пре приступања → гласању, а на захтев чланова и у току
седнице. (М. П.)

Коазова теорема каже да ће само тржиште и
без било какве интервенције са стране, укључујући државу, наћи ефикасно решење у пословним трансакцијама ако су задовољена два
услова: прво, ако су власничка права приватизована, и друго, ако су трансакциони трошкови
ниски. Теорема се тако назива према економисти Роналду Коазу.
Коазова теорема указује на то да није потребна државна интервенција и тзв. исправљање тржишне грешке у многим случајевима где
су задовољени тражени услови. Као таква, теорема представља аргумент против државног
интервенционизма у привреди. (П. М.)

ва може користити само група посланика, рационализује се рад парламента. (М. П.)

Колективна својина је тип својине чији је титулар одређени скуп људи, односно својинска
овлашћења су подељена између више различитих субјеката (→ држава, колективи, појединци).
Будући да је реч о својинским овлашћењима
која су подељена између оних који имају делимичну власт и ограничену могућност употребе
и располагања предметом својине, колективна
својина подразумева да поред присвајања економског предмета својине његови титулари
имају одређена колективна права. (Т. Ј.)
Комасација је мера државе у виду груписања
→ пољопривредног земљишта ради стварања
крупнијих и боље распоређених земљишних
парцела да би се постигла његова рационалнија
обрада, као и ради стварања повољнијих услова
за развој пољопривредних → насеља. По својој
суштини слична је → арондацији, али се од ње
разликује примарно по томе што обухвата уређивање ширег простора. (Т. Ј.)

Кодекс је → закон који свеобухватно и у целини
уређује једну област права.
Кодексима су називани први писани правни акти у којима су, обично по налогу владара,
записивана обичајна правила и владареве → наредбе. У новије време кодекси регулишу материју која обухвата једну област, понекад и целу
грану права. Предност кодификације је у томе
што олакшава примену закона. (М. П.)

Комисијски модел је модел у коме је основни
носилац власти колективни орган (енгл. Commission), који у себи обједињује законодавну и
→ извршну власт. Ово је помало архаичан модел, пореклом је француски и није претерано
ефикасан. Данас је присутан као начин организовања једног броја америчких, пре свега средњих и мањих → општина и → градова. (С. Ђ.)

Колективна права посланика јесу права која

gions of the EU) јесте саветодавно тело Европске
уније. Основан је Уговором из Мастрихта
1992. године. Чине га представници локалних
и регионалних власти држава чланица Европске уније. Земље кандидати за чланство имају
своје посматраче у овом телу. Захваљујући овом
телу јединице локалне и регионалне власти директно су заступљене у оквиру институционалног система ЕУ, што је разумљиво када се узме
у обзир то да се око три четвртине прописа ЕУ
извршава на поддржавним степенима јавне
власти. Делатност Комитета региона заснива

може користити само група → посланика. Она
обухватају: подношење предлога за ревизију
→ устава, захтев за → гласање о поверењу → влади, покретање интерпелације, захтев за сазивање → ванредног заседања → парламента, покретање поступка за утврђивање одговорности
шефа државе, покретање поступка за претходну оцену уставности → закона. Устав утврђује
минималан број посланика који може користити колективно право. Ограничавањем индивидуалних права посланика условом да нека пра-

Комитет региона ЕУ (енгл. Committee of the Re-

- 68 -

се на три начела: → супсидијарност, близина
(сви нивои власти морају да теже да буду близу
грађана, првенствено транспарентним обављањем својих задатака тако да → грађани знају шта
је чији задатак) и партнерство (снага европског
управљања подразумева заједнички и истовремен рад и одлучивање четири нивоа власти:
нивоа ЕУ, нивоа националних држава, регионалне и → локалне самоуправе). Европска комисија и Савет у обавези су да затраже консултативно мишљење Комитета региона приликом доношења одлука које се тичу или се могу
тицати регионалних и → локалних заједница, и
то у областима економске и социјалне кохезије,
трансевропске инфраструктурне мреже, здравства, образовања, културе, запошљавања, социјалне → политике, животне средине, стручног оспособљавања и транспорта. Комитет региона се може обратити Европском суду правде
ради заштите принципа супсидијарности и
пропорционалности. Комитет региона има
344 члана, из сваке државе чланице по одређени број, који рефлектује број становника дотичне државе чланице. (Д. В.)

Комунална полиција је служба коју треба да
имају → градови у Републици Србији (не може
се оснивати у → општинама). Градови у складу
са Законом о комуналној полицији образују
комуналну полицију и обезбеђују и организују
вршење њених послова. Комунална полиција
треба да надомести вакуум између → надлежности комуналних инспектора и редовне полиције са којим се градови већ дуго суочавају,
чиме би се олакшао рад и редовној полицији
која је до сада покушавала да премости недостатак специјализоване службе каква је комунална полиција.
Комунална полиција је важан инструмент
града у спровођењу комуналне → политике, јер
решава највеће комуналне проблеме, као што
су: дивља градња, саобраћајни проблеми, комунални ред. Такође, комунална полиција је ослонац грађана у решавању проблема са којима
се свакодневно суочавају, а који им у великој
мери загорчавају живот, као што су бука из кафића, неред у парковима и низ других.

Прве градске комуналне полиције у Србији
почеле су са радом 2010. године. Комунални
полицајци имају посебне униформе, које одсликавају специфичност сваког од 24 града у Републици Србији, носе службену палицу, лисице (на располагању су им и одговарајућа превозна средства), имају право да легитимишу
грађане и обавезу да сарађују са Министарством унутрашњих послова.
Припадници те службе пролазе обуку у министарствима унутрашњих послова и → државне управе и → локалне самоуправе, а предвиђено је да сваки град има по једног припадника
ове службе на 5000 становника. (Д. В.)

Конгрес локалних и регионалних власти СЕ
јесте консултативни орган → Савета Европе (до
1994. звао се Стална конференција локалних и
регионалних власти Европе) који чине изабрани представници локалних и регионалних
→ јединица локалне самоуправе. Конгрес је подељен у два већа: у Веће локалних власти и Веће региона. Скупштину, која је дводомна, чини
313 именованих чланова и 313 њихових заменика. Сви чланови су изабрани представници
једне од преко 200.000 локалних и регионалних власти из 47 држава чланица Савета Европе. Конгрес се, у пленуму, састаје једном годишње у Стразбуру. Конгрес има свој Стални
комитет, који је састављен од представника националних делегација и састаје се између пленарних седница Конгреса. Основне активности Конгрес локалних и регионалних власти
СЕ јесу: подстицање успостављања ефикасних
структура локалне и → регионалне самоуправе
у свим државама чланицама Савета Европе, а
посебно у новим демократијама; праћење стања локалне и регионалне → демократије у државама чланицама; иницирање процеса који треба да омогуће стварно учешће грађана у локалној и регионалној самоуправи; заступање интереса локалних и регионалних власти у процесима обликовања европске → политике;
охрабривање регионалне и → прекограничне
сарадње ради постизања мира, толеранције и
одрживог развоја; праћење и посматрање локалних и регионалних → избора. (Д. В.)

- 69 -

К

ПОЈМОВНИК децентрализације

ПОЈМОВНИК децентрализације

Конкурентна надлежност је назив за истоврсне → надлежности првенствено законодавних тела, али и других органа државне власти на
различитим нивоима организовања власти.
Конкурентна надлежност одликује → федерације и друге облике сложених држава. Федерација и федералне јединице доносе своје законе. Неретко оне доносе → законе који регулишу истоветну област, али се овлашћења федерације и федералних јединица разликују. Федерални закон и закон федералне јединице не
разликују се по материји коју регулишу, већ по
обиму, садржају и квалитету овлашћења. Савезни закони и закони федералних јединица
допуњују се и примењују се истовремено.
У новије време конкурентне надлежности
карактеристичне су и за → регионалне државе
и расподелу надлежности, посебно законодавне власти (нормативне делатности) између
централне власти и регионалних власти.
Садржај конкурентних надлежности регулише → устав, по правилу, прецизним навођењем послова који се обављају на појединим нивоима власти. Оне морају бити регулисане прецизно како не би дошло до преплитања надлежности. (М. П.)

Конститутивни акт је правни акт који успоставља неко право, правни однос или неку обавезу који до доношења акта нису постојали.
Насупрот конститутивним актима стоје деклараторни акти којима се потврђује (констатује)
постојање неког права или обавезе.
Конститутивни акт има и уже значење. То
је општи назив за основни и највиши правни
акт којим се гарантују људска права, уређују односи у државној заједници и организација власти. Он носи различите називе. У највећем
броју земаља назива се → устав. У некима (Немачка) носи назив → основни закон или инструмент владавине (Шведска). (М. П.)

Конфедерација је савез → држава. Образују га
државе повезане међународним споразумом
који успоставља међу њима међународноправни
однос. Конфедерација није правна личност, већ
су то државе чланице. Оне задржавају државно-

правни субјективитет и имају право да у сваком
моменту напусте конфедералну заједницу.
Послове чије обављање се преноси у → надлежност конфедерације утврђује споразум
држава чланица. То су поверени послови. Најчешће обухватају спољне послове и одбрану.
Чланице конфедерације могу у сваком тренутку, променом конфедералног споразума, проширити или сузити круг послова који се обављају на нивоу конфедерације. Конфедерација
нема функције државне власти. Оне припадају
државама чланицама.
У конфедерацији се образују заједнички органи. Врсте заједничких органа, њихов састав,
надлежности и начин рада утврђује споразум
држава чланица. Састав заједничких органа
почива на паритету. Сваку државу репрезентује једнак број представника, независно од њене величине, броја становника или економске
снаге. Представници држава чланица нису
представници грађана. Они представљају
државу чланицу. Представници у заједничком
органу конфедерације бирају се посредно. Бира
их → влада или → парламент државе чланице.
Заједнички органи конфедерације одлучују по
начелу консензуса. За одлуку је потребна сагласност свих држава чланица. Одлуке заједничких органа конфедерације обавезују државу
чланицу само уколико их она прихвати. (М. П.)

Концесија је право обављања привредних делатности путем закупа ресурса у јавном или
државном власништву. Концесије су најчешће
везане за коришћење природних ресурса и изградњу неких облика инфраструктуре. Оне могу имати више форми у погледу комбиновања
→ улагања, управљања и поделе добити.
Погодност концесија је у томе што у јавни
сектор увлаче приватна улагања, што повећавају ефикасност и штеде → јавне финансије. Неповољна последица концесије јесте дисторзија
улагања. Концесионари имају подстицај да што
више улагања обаве у почетном периоду, а да их
смањују и обустављају како се приближава крај
концесионог периода. До тога долази зато што
концесионар није сигуран да ли ће поново закупити дато добро. (П. М.)

- 70 -

Корисничка такса је један од финансијских
инструмената који се користе и, по правилу,
није значајнији → приход за подстицање економског развоја. Корисничка такса може имати различите појавне облике и међу најпознатије спада путарина. Овај приход се користи
за одржавање путне инфраструктуре. Корисничке таксе могу бити укључене у све врсте
услуга које се дају па их треба добро осмислити, одмерити висину и укључити у пакет финансијских инструмената → локалног економског развоја. (С. Ђ.)

Корупција се може дефинисати као злоупотреба углавном јавних овлашћења за приватне
сврхе. Јавни службеници користе дискрециону
моћ којом располажу да незаконито приватизују овлашћења како би стекли корист. Корупција је непродуктивна активност зато што се
њом не ствара нови, већ се само прерасподељује постојећи доходак. Она у том погледу подсећа на лоповску активност.
Два основна проблема корупције јесу економски и морални. Економски проблем корупције јесте у томе што се кроз њу непродуктивно троше ресурси, који би имали продуктивну употребу да корупције којим случајем
нема. Инвеститори избегавају да улажу у земље са високим степеном корупције зато што
кроз подмићивање губе један део капитала.
Зато корупција подрива економски развој и
благостање. Морални проблем корупције јесте
у томе што она руши професионалне и моралне стандарде и тиме мења систем подстицаја у
друштву. Чему студирати ако се диплома може
купити, чему учешће на конкурсима ако су они
намештени, итд.
Са растом → државне потрошње и регулације повећавају се прилике за корупцију.
Најбоља средства за сузбијање корупције јесу:
→ приватизација, → дерегулација, смањење и
поједностављење регулације, подизање цене за
корупцију, спровођење антикорупцијског законодавства.
Ниво корупције у појединим земљама мери
се путем разних емпиријских истраживања и
анкета. Најпознатије рангирање земаља света

према нивоу корупције обавља организација
Transparency International, која сваке године
објављује Global Corruption Report (Глобални
извештај о корупцији). (П. М.)

Кредит је давање новчаних средстава корисницима од стране поверилаца. Услови давања кредита веома су разнородни. Основни елементи
кредита јесу: износ, обезбеђење, камата, период отплате и период почека. У добро уређеним земљама → владе централне, федералне и
локалне јединице власти активни су учесници
кредитних тржишта. Да би могле да се повољно задужују на финансијском тржишту, јединице власти морају имати добар → кредитни
рејтинг. (П. М.)

Кредитни рејтинг је процена вероватноће да
ће појединци, фирме или државе бити вољни
и бити у стању да плаћају дугове. Процена је
заснована на информацији о укупној → имовини и дуговима субјекта, о изложености ризику
и о протеклом искуству са његовим сервисирањем дугова. Низак кредитни рејтинг онемогућава или знатно поскупљује узимање → кредита и емисије → хартија од вредности. Агенције кредитног рејтинг (Standard & Poor, Fitch,
Moody, D & B, Bloomberg итд.) специјализоване су за одређивање кредитног рејтинг фирми,
држава и локалних јединица власти. (П. М.)

- 71 -

К

ПОЈМОВНИК децентрализације

ПОЈМОВНИК децентрализације

LAU (енгл. Local Administrative Unit, срп. Локал-

Л
- 72 -

на административна јединица власти) јесте теримин који се користи за статистичку класификацију најмањих територијалних јединица.
Целокупна територија ЕУ (и у оквиру тога територија сваке од држава чланица) подељена је
на пет нивоа: → NUTS 1, NUTS 2, NUTS 3,
LAU 1 и LAU 2. Успостављање локалних административних јединица, односно класификација најнижих локалних подручја, врло је важно за регионални и локални развој (јер се → политика ЕУ усмерава и на подручја која се не могу класификовати NUTS категоризацијом). Евростат (статистичка канцеларија ЕУ са седиштем у Луксембургу, основана са задатком да
обезбеђује квалитетне статистичке податке и
анализе на европском нивоу ради омогућавања
поређења међу државама и → регионима) уз регионалну базу података REGIO, успоставио је
и регионални информациони систем SIRE
(енгл. European Infra-regional Information System) који прикупља податке на нивоу → јединица локалне самоуправе, за чије потребе је установљена додатна класификација локалних административних јединица (LAU 1 и 2), која је
усклађена са NUTS категоризацијом. До 2003.
године те две врсте просторних јединица биле
су дефинисане као региони у оквиру NUTS номенклатуре и то као NUTS 4 и NUTS 5. За статистичку анализу на нивоу → градова, односно
градских четврти и ширих градских зона, а
због све већег броја становника настањених у
градовима, изграђена је база поузданих и упоредивих података на нивоу одабраних градова,
те ширих градских подручја држава чланица и
држава кандидата, која се назива Urban Audit.
Ова база је подељена на девет подручја и садржи податке из области: демографије, социјалних, економских и грађанских питања, обуке и
образовања, животне средине, саобраћаја, информационог друштва, културе и рекреације, и
представља тзв. репрезентативни узорак, јер не
обухвата сва градска подручја. Ниво града у
већини држава одговара локалним административним јединицама другог степена. Наравно, постоје изузеци. Према подацима из Urban
Audit базе има примера да град обухвата и под- 73 -

Л

ПОЈМОВНИК децентрализације

ПОЈМОВНИК децентрализације
ручја ван административних граница града,
као што је то нпр. случај у Француској где се
већи градови шире и на околне → општине, тако да ниво града чине тзв. заједнице општина,
односно заједнице градова. Шире урбане зоне,
које су уведене ради лакшег поређења и доступности података, одређују се путем функционалних урбаних региона и разликују се с
обзиром на национални и локални контекст.
Ови региони се добијају апроксимацијом података прикупљених за NUTS 3 и LAU 1 ниво. Ради омогућавања градским властима да
добију праву слику о евентуалним неједнакостима у друштвено-економској структури
поједних делова града, дефинисане су градске
четврти, тзв. SCD 1 и 2, односно Sub-City District 1. и 2. нивоа, где SCD 1 ниво одговара већ
постојећим подручјима унутар града, а SCD 2
ниво је установљен према критеријумима базе
података Urban Audit. (Д. В.)

Лична имовинска права јесу субјективна
грађанска права која се могу изразити у новцу
и као таква улазе у → имовину субјекта.
Вршење и трајање ових права имовинског
карактера уско је везано за одређено лице као
титулара права и она се не могу преносити на
друга лица. Лична имовинска права могу бити
личне службености, законско право на издржавање, права из → уговора закључених с обзиром
на личне квалитете неког лица и др. Личне
службености су стварна права на туђој ствари
везана за одређено лице која се не могу преносити на другога и ограниченог су трајања. Модерно грађанско право познаје три врсте личних службености: право плодоуживања, право
становања и → право употребе. (Т. Ј.)

Локална агенција или корпорација за економски развој јесте → институција која се формира да би на систематичан и организован начин подстакла економски развој у локалној средини (→ општини, → граду, → региону итд.). Ову
агенцију може створити општина, привредна
комора, привредна асоцијација, невладина организација која окупља лидере заједнице итд. У
формалном смислу, у неким земљама може бити

и део одељења за економски развој. Ова агенција треба да буде у функционалном смислу потпуно аутономна, да прави процене независно
од власти, чиме се спречава сукоб интереса у
овој веома осетљивој области. (С. Ђ.)

Локална заједница је скуп грађана у локалној средини. Одликује је постојање непосредних односа, као и постојање неких заједничких
потреба које треба да се реализују у тој средини. Најчешће су потребе за квалитетним условима живота који подразумева постојање добре инфраструктуре (стамбени објекти, путеви,
зеленило, рекреативне површине, културни
објекти) и квалитетних услуга (вртићи, школе,
домови здравља, социјалне услуге, снабдевање,
транспорт, чишћење, вода, грејање, безбедност
итд.). (С. Ђ.)
Локална инфраструктура. У ужем смислу речи, инфраструктура представља простор,
објекте (зграде) и односе међу људима на том
простору које треба уредити. У ширем смислу,
функционално гледано, инфраструктура има
смисла ако се користи за обављање разноврсних делатности у → општини (привреда у
целини или посебно занатство, трговина, угоститељство, туризам, пољопривреда, предузетништво) и за пружање разноврсних услуга
→ грађанима (комуналне делатности, чишћење,
снабдевање водом, гасом, електричном енергијом, становање, образовање, здравство, информисање, култура, здрава средина, инспекцијске службе, правна помоћ, рад мировних већа, подстицање предузетништва).
Вештина савремених локалних власти огледа се управо у њиховој способности да створе
привлачан амбијент за нове развојне → инвестиције и пројекте. Уређење режима радног
времена, управљање својином, креирање ефикасне администрације, спадају у посебно важне
чиниоце стварања услова привлачних за подстицање привредних активности и економског
развоја. (С. Ђ.)
Локална пореска управа јесте пореска служба локалне јединице власти. Она организује на-

- 74 -

плату → пореза, → такси, → накнада и других
→ прихода за које је овлашћена локална јединица власти. Локалне пореске управе нису својствене централизованим фискалним системима, па је њихово постојање један од знакова
→ децентрализације → јавних финансија. (П. М.)

Локална самоуправа је прва степеница у организовању и формирању власти и тесно је повезана са феноменом слободе. Она је управо
еманација слободе грађана и реализација је процеса преношења суверенитета власти који неотуђиво припада само → грађанима, на њихове
представнике који формирају органе власти и у
име тих грађана одлучују и обезбеђују скуп услуга. Слобода није апстрактан феномен и управо
се кроз → систем локалне самоуправе може мерити и остваривање реалне слободе грађана.
Локална самоуправа је као феномен тесно
повезана са појмом → демократије. Она је у
ствари локална демократија и темељ је читавом
систему демократије. Тешко је замислити да
постоје стабилни, глобални, национални демократски процеси без развијеног система локалне самоуправе. Она је важан мерни инструмент
и коректор демократских процеса на вишим
нивоима организације власти. Управо је изучавање процеса и односа у сфери локалних власти и самоуправе довело до веома значајних сазнања којима је обогаћена савремена теорија →
политике. Тамо где постоји развијена локална
самоуправа, чак и ако су у кризи → институције
централне државе и власти, може се говорити
о постојању базичне демократије.
Локална самоуправа је повезана и са феноменом → аутономије. Она означава традиционално прихваћен, гарантован и обезбеђен скуп
слобода, права и обавеза које имају одређени
друштвени субјекти, као што су на пример:
универзитет (аутономија универзитета), школа
(школска аутономија), црква (црквена аутономија), аутономија цеховских удружења, итд.
Локална самоуправа је облик остваривања и
реализације власти грађана (преко → органа локалне самоуправе), те се ту отвара питање односа према власти. Власт је један од најважнијих
политичких феномена и категорија и један је од

најважнијих феномена политичких истраживања. Власт је друштвени однос у коме један
субјекат одређује и намеће другом како да се понаша и тај други субјекат мора да послуша, јер га
на то принуђује моћ, ауторитет или сила првог
субјекта. Ове односе најчешће штите правне
норме тако да их диспозиција уређује, а казна
прецизира последице кршења норме. (С. Ђ.)

Локална управа и администрација представљају део служби локалне власти путем
којих се → грађанима обезбеђују разноврсне
услуге. Између државне и локалне администрације постоје односи сарадње. У већини земаља
се са нивоа државе може на локални ниво пренети део послова за које се морају обезбедити
средства, па и стручна помоћ уколико је то неопходно (пренети послови).
Без обзира на то који модел је у питању, на
локалну администрацију се, као и на централну,
односе иста начела рада, међу којима су најважнија следећа: раздвајање политичких од професионалних, административних позиција; администрација мора бити политички неутрална,
службеници треба да имају статус државних
службеника и треба да се подстиче њихова хоризонтална и вертикална покретљивост.
Запошљавање службеника, њихово напредовање, кретање у каријери, награђивање (напредовањем или платом), мора да се заснива на
заслугама, професионалном знању, стручности
и залагању (мерит систем); службеници се морају обавезивати на стручност, морају бити
одани стандардима професије и струке и не могу се смењивати због политичких уверење која
су приватна ствар одвојена од послова.
Начело ћутања администрације омогућава
да се грађани штите од лењости или потенцијалних злоупотреба од стране администрације одуговлачењем процедуре. Ово начело
значи то да ако службеници не одговоре на захтев грађана у прецизно утврђеном року, ћутање се сматра аутоматски давањем права захтеву
грађана. (С. Ђ.)

Локална управа, принципи рада. Проистичу из доктрине → доброг управљања. Могу се

- 75 -

Л

намена и начин обезбеђивања укупних финансијских средстава . прати стање и ангажује се на решавању еколошких проблема. који представља врсту „самоопорезивања становника → локалне заједнице. Са њим се отвара питање инклузивности политичких органа и потенцијалне могућности просечног грађанина да постане члан представничког органа. Што је боље пословно окружење на нивоу државе. В. Ђ. избегавања злоупотребе власти. делова → општине или чак и неких специфичних интереса. 4. 4. указивање на могућност правног лека. П. Први су материјалне природе и то су: 1. утолико је подстицајнија ситуација локалних јединица власти за економски развој. одговор → грађанима и кореспонденција на њиховом језику.76 - на унапређеног пословања. (П. Развојне могућности локалних јединица власти зависе од локалних реформи. Веће надлежности и финансије генерално јесу погодност за локални економски развој. свако питање мора бити посебно формулисано на гласачком листићу тако да се на свако може одговорити речју „за“ или „против“. 7. ЛЕАП је инструмент којим треба обезбедити економски развој. → законом и статутом (→ статут локалне заједнице). Треће. који → град. Референдум је пуноважан. на гласачким листићима. пропорционалности. то је успостављање електронске владе. (А. Локални референдум је облик непосредног изјашњавања грађана о питањима из надлеж- ности локалне самоуправе (→ јединица локалне самоуправе. пословних инкубатора. Пето. 2. На расходној страни су највеће ставке издаци за комуналне послове. пропорционали и мешовити. контрола и → надзор над функционисањем служби локалних јединица власти. 3. од тога шта су → надлежности и средства којима локалне јединице власти располажу и од тога шта локалне јединице власти чине за подстицање економског развоја. 5. → трансфери. ако је на њему гласала већина грађана који имају бирачко право и који су уписани у бирачки списак. оне су у посебним зонама допуштале постојање бесцаринских зона. принцип законитости. врста → избора. Прво. Шесто. Програмом се осмишљава начин решавања проблема уз стално праћење и оцењивање резултата тих активности. М. увођење → зонирања у просторне планове како би се избегли сукоби између различитих функција → насеља. Сваки од ових модела има читав низ својих варијација. Шире окружење може бити више или мање подстицајно за → улагања и развој. Програм се прави за период од три године. пропорционални избори. Седмо. Питање о коме се грађани референдумом изјашњавају мора бити изражено јасно тако да се на њега може одговорити заокруживањем „за“ или „против“. зависи од тога шта локалне власти раде за економски развој. односно → општина. подразумева широко учешће различитих актера у локалној заједници и дуготрајнији рад на њему. На приходној страни су → изворни приходи.) Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) јесте документ којим локална власт обезбеђује чисту животну средину. На референдуму којим се стварају права и обавезе грађана чије је пребивалиште ван територије за коју се расписује референдум. Акт који је потврђен на референдуму проглашава се у складу с → уставом. за која → скупштина општине (града) то одлучи. → Политичке партије су од изузетног значаја управо за спровођење избора. предлагање кандидата итд. Кад се референдумом одлучује истовремено о више питања. Одлука донета на референдуму је обавезна. поштеног понашања. Временом су већински избори замењени пропорционалним. Право изјашњавања на референдуму имају → грађани који имају → бирачко право и пребивалиште на територији за коју се расписује референдум. 9. посебно уколико је негативна. Ипак. Одлука о питању које је било предмет изјашњавања на референдуму сматра се донетом уколико је за њу гласала већина грађана. У реформе спада неколико програма и мера. задовољење економских потреба грађана уз поштовање ограничења природног окружења ради постизања одрживог развоја. објективности. (Д. чиме је обезбеђено боље представљање мањих партија. Потенцијал за локални економски развој зависи од окружења у коме се локалне јединице налазе. маргинализованих делова популације.) Локални порези → изворни приходи → финансије локалне јединице власти. тако да се у делу општине спроводе већински а у другом. (П. У једном броју земаља политичке партије уопште не учествују на локалним изборима (66 одсто локалних избора у САД-у јесу непартијски). Ђ. потреба и приоритета главих актера. Колико ће се погодности које одатле проистичу моћи користити. слање потврде о пријему у што краћем року и одређивање лица задуженог за обраду предмета. → јавне набавке и социјална помоћ.) Локалне финансије → финансије локалне јединице власти. преносе суверенитет на своје представнике и на тако изабране органе. На референдуму грађани се изјашњавају лично и тајно. Одлуку о увођењу самодоприноса → грађани доносе → референдумом. обука запослених у општинским службама за квалитетно обављање послова. односно „да“ или „не“. (С. 6. Иницијативу за покретање референдума подносе сами грађани на начин утврђен општинским статутом (→ статут локалне заједнице). 3. Он служи за идентификацију стања екологије у → локалној заједници. (С. образлагање одлуке. поштовање права на одбрану – права на саслушање и давање изјава пре доношења одлуке. увођење установе јединственог шалтера и реорганизација општинских служби по дубини. локални буџет има приходну и расходну страну. утврђивање еколошких приоритета за решавање проблема и за креирање акционог програма. изједначујући грантови и → поклони. једнакости. за утврђивање конкретних проблема. У Европи су избори углавном партијски али постоје разна правила о ограничавању претераног утицаја партија на рад локалних власти. Референдум се може расписати ради претходног изјашњавања о питањима из надлежности локалне самоуправе или ради потврђивања акта који је донео надлежни орган.) Локални избори су важна → институција и важан су чин путем кога → грађани реализују своју слободу у бирању органа власти. Пошто је генерално пословно окружење у социјалистичким земљама било лоше. непристрасности. 8. Локални буџет се понекад зове буџет локалне јединице власти. ЛЕАП сваке → општине или → града јесте специфичан у зависности од стања у општини али и од процене тежине стања. расписује за целу своју територију. Оне се разликују од државног буџета по садржају. понекад се препоручују неке од мера које су коришћене у време социјализма. уважавања законских очекивања. 2.77 - Л . Као и државни → буџет.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације поделити у две групе. Друго. М. начин избора је предмет сталних реформи и данас се могу идентификовати као најважнији: већински. 6. Велики број општина направио је својеврсну симбиозу између већинског и пропорционалног модела. Тип. односно „да“ или „не“. доследности. → Слободан мандат → посланика један је од важних механизама за јачање општих интереса у процесима одлучивања. 7. право изјашњавања имају и ти грађани. Четврто. важно је демократско питање. Друга група принципа је процесног типа: 1. Већински → избори су дуго били веома распрострањени и партије које су добијале већину имале су и највећи број представника.) Локални самодопринос је → изворни приход → локалне самоуправе. Уз иницијативу се подноси и програм којим се утврђују извори. запостављеном делу. давање одговора и доношење одлука у разумном року. превод списа од стране компетентних служби. коришћење механизама → пореске конкуренције за подстицање развоја. плате. надлежности). → зо- .) Локални економски развој један је од основних циљева локалних јединица власти. увођење начела 24 и 48 сати за решавање проблема из општинске надлежности. или за територију → насељеног места. 5. Поред наведеног репертоара реформи.

Регулисање њиховог правног положаја. → Европске повеље о локалној самоуправи). Мандат је и пуномоћје које изабрани представници добијају од бирача. Мандат је и овлашћење за састав → владе које шеф државе поверава кандидату за председника владе. Основицу самодоприноса чине зараде (плате) запослених.) Локацијска равнотежа (енгл. Ђ. овакав режим је био установљен и ради снабдевања дефицитарном робом или непосредног добављања. → пензије остварене у земљи и иностранству. (С. те за то добијају плату и друге врсте бенефиција. Шеф државе предлаже мандатара без обавезе да консултује посланичке групе. (Д. Локацијска равнотежа је мера одступања од успешности решавања проблема у одређеном → граду. → накнаде и изгледи за напредовање у каријери (члан 6. Шеф државе предлаже мандатара пошто саслуша мишљење → посланичких група (свих или само странака које чине парламентарну већину). приходи од пољопривреде и шумарства и приходи од самосталне делатности. вештине и компетенције. Шеф државе предлаже за мандатара лидера политичке странке која је на изборима освојила већину посланичких места (Енглеска). као и у погледу увоза и извоза робе. У погледу робне размене. али воде. П. успешна децентрализација подразумева и реформу службеничког система. Многе реформе су заказале. В.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације за реализацију пројекта који ће се финансирати самодоприносом. Гласачко право имају и грађани који немају изборно право и пребивалиште на подручју на коме се прикупљају средства. како за функционисање јединица локалне самоуправе тако и за сам процес → децентрализације. Location equlibrium) јесте идеална. На референдуму имају право да гласају грађани који имају → изборно право и пребивалиште на подручју на коме се средства прикупљају. замишљена величина којом се описује стање у коме су сви становници или појединац задовољни локацијским избором као оптималном комбинацијом цене. Назива се још и мандат за састав владе. Због тога.78 - М Мандатар за састав владе јесте лице које предлаже шеф државе и које има право да → парламенту предложи састав → владе. став 1. није могуће рачунати на успешност процеса децентрализације. због отпора који су пружали јавни службеници. Реч је о посебном режиму → граничног промета који се установљава имеђу суседних земаља на основу међународног → уговора којим се прецизирају окакшице и предности за становништво пограничних зона и привредне субјекте. или пропале. Зависно од природе и квалитета. за управни капацитет су подједнако важни као и добро организовање и квалитетан менаџмент децентрализованих управних органа.79 - М . погодности и услуга. Ове повластице могу се дати свим становницима настањеним у пограничној зони или само одређеним категоријама становништва. (Т. ако на том подручју имају непокретну → имовину. обука и квалификације од изузетне су важности. Услови службовања запослених у локалним органима власти морају бити такви да омогуће ангажовање особља високог квалитета на основу вредности и компетентности. Након → избора ово пуномоћје верификује → парламент на првом заседању након избора. Њихова образованост.) Локални службеник је врста јавног службе- Мандат у парламентарном систему има више ника и означава лице запослено у → институцијама и организацијама → јединица локалне самоуправе зарад обављања послова из њиховог делокруга. Ј. мотивација и схватање → јавног интереса. мандат изабраних представника може бити слободан или императиван (везани) мандат. у ту сврху морају се створити адекватне могућности за об- значења. Поступак предлагања мандатара за састав владе је различит. (М.) . П. Без подршке и оспособљености управног особља на свим нивоима управног система неке државе. (С. а средствима се побољшавају услови за коришћење те имовине. Назива се још и парламентарни мандат. на чији предлог парламент бира владу. односно вредност имовине на коју се плаћа → порез на имовину. стручност. тачка 2. То је временски период на који се бирају → посланици и чланови представничког тела регионалних и → локалних заједница. уз по правилу повољнији режим увоза и извоза.) Малогранични промет је посебан прекогра- разовање. То су професионалци који послу у → управи јединица локалне самоуправе посвећују највећи део радног времена.) нични промет људи и робе између пограничних зона.

Министри без портфеља делују у оквиру владе. века док се у државама западне Европе интензивира 1960-их.) Матични одбор је стално радно тело представничког тела (→ радна тела представничког тела) образовано за одређену област. Највећи градови на планети углавном су. има највећих проблема да испуни услове и дође до капитала.) Месна канцеларија је организациони део градске или општинске → управе. Микрокредитни фонд је фонд који предузетницима даје средства под условима који су повољнији од оних које дају комерцијалне установе (→ институција). Као руководилац ресора одговара влади за свој рад и за рад министарства на чијем је челу.) Материјални имунитет одборника → одборнички имунитет. Месна заједница може се оснивати и за два или више села. пружа стручну помоћ → грађанима у остваривању права итд. односно општинском одлуком. Месна канцеларија води матичне књиге и издаје изводе из њих. Микрокредитни фонд је важан. У великим градовима демократских. капацитет за управљање деценијама се подиже коришћењем разноврсних менаџерских знања. надлежност.) Метод енумерације → јединица локалне самоуправе. П. Министар стоји на челу управног ресора (→ министарства) и руководи једном граном → управе. П. До метрополизације долази када удео запослених у секундарним делатностима на подручју града почне да опада. који обично има од 7 до 15 чланова. Град.) Месни самодопринос → самодопринос. односно општина. тако и светског политичког и економског система. Ђ. развијених земаља. Крупан бизнис. рејони) образују се градском. сложене социјалне заједнице и политичке заједнице. Последњих година уместо на збору грађана. по правилу. Као члан владе одговара → парламенту (парламентарна влада) или првом министру (канцеларска влада). За говор или гласање у парламенту посланик не одговара ни по престанку → мандата. управљање сеоским водоводима.) Међународна донација → поклони. у својству министара који координирају рад различитих ресора → управе или као угледни и истакнути политичари чије . четврти. Мухамед Унис је разрадио једну од шема микрокредитних фондова и применио је на широк круг корисника. – на врху хијерархије. По окончању посла. везани за неразвијене делове света. матични одбор разматра садржај и → целисходност решења садржаних у правном акту. (А. На природу његове → политике утиче велики сплет чинилаца. Право да предложи састав владе мандатар остварује самостално или у сарадњи са шефом државе (Француска). (М. организовање јавних расправа о документима из надлежности локалне самоуправе (→ јединица локалне самоуправе. материјални имунитет изузима посланика од одговорности за противправне радње учињене у вршењу посланичке функције. надлежност). Процес метрополизације карактерише снажан развој градске периферије. → донације). саставља смртовнице. Његово дејство је апсолутно. У већини градова и општина опстало је традиционално представничко тело – савет месне заједнице. В. својом одлуком. Шире схваћен. на различите начине налази изворе средстава. (М. односно градских органа. урбанизована пољопривредна подручја. кривична и материјална. П. образује се комисија састављена од → посланика из оба дома са задатком да нађе решење прихватљиво за посланике у оба дома. Одговорност за рад ресора може бити политичка. Процес је у појединим државама отишао попририлично далеко. и његове околине коју сачињавају средњи и мали градови. већина запослених почиње да ради у терцијарном сектору. Метрополизација је процес формирања функционалног система → насеља састављеног од великог → града или → метрополе. (С. → Пословник утврђује број матичних одбора. Месна заједница може да обавља послове који се односе на увођење сеоских → самодоприноса. док је степен ангажовања становништва у области пољопривредних делатности најнижи. ефективно и ефикасно управљати. издаје уверења. који се образује углавном у сеоским → насељима да би њиховим становницима омогућила да без доласка у општинску управу остваре одређена права и добију информације из делокруга рада општинских.) Мегалополис је велики → град. оверава преписе и рукописе. који није обезбеђивао довољну репрезентативност избора. Месна заједница је облик месне самоуправе који у Србији постоји дуже од пола века. У поступку усвајања правног акта. док категорија средњих и чешће малих предузећа. (М. П.) сија подноси парламенту предлог за решавање спорног питања. коми- Министар је изабрано или именовано лице које обавља послове извршне и управне власти. може одлучити да месној заједници пренесе (децентрализује) послове из изворног делокруга. П. (М.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације ћи рачуна о томе да кандидат кога предложи добије поверење парламентарне већине (Француска). У САД-у овај процес започиње почетком 20. Назива се и парламентарна неодговорност. То је огромна просторна и урбанизована целина. П.81 - М . Министар је члан → владе. Метрополска подручја се сматрају централном формом просторног организовања развијених држава. спајањем подручја великих градских агломерација у континуирано урбанизована подручја која се простиру на великим површинама појединих држава. која су важан део укупне привредне структуре једног друштва. Процес метрополизације прати и промена социјалне структуре становништва.) Мешовити одбор за решавање сукоба домова јесте ad hoc радно тело (→ радна тела представничког тела) које образује представничко тело да би се решио сукоб домова поводом доношења → закона. односно општина. Одговорност министара пред парламентом политичке је природе. Материјални имунитет посланика јесте индивидуално право → посланика које штити слободу говора и → гласања у → парламенту. предграђа и ненасељени простор у оквиру одређеног → региона. (М. јер се усмерава на категорију малих и средњих предузећа којима увек недостају финансије. области за које се образују и → надлежности. (А. гробљима и пијацама. Ови кредити се могу додељивати корисницима преко механизама разрађеног фонда директно од стране → општина. Месне заједнице се обавезно образују у сеоским → насељима. Месне заједнице и други облици месне самоуправе (квартови. савети месних заједница углавном се бирају на општим и → непосредним изборима.) Министар без портфеља јесте члан → владе који не руководи ниједним ресором (→ министарством). У том својству учествује у креирању и вођењу → политике. професионалних вештина и увођењем тржишних принципа у ову област пружања услуга. Ђ. Она има својство правног лица и може имати сопствене → приходе (на пример издавање непокретности. Врсту. како националног. Овакви фондови најчешће обезбеђују → кредите малих сума. Када сагласност изостане или домови изгласају закон у различитим текстовима. структуру и начин → избора органа месних заједница утврђује град. а парламент располаже инструментима контроле рада министара. П.80 - шеф месне канцеларије који је општински службеник. На челу месне канцеларије јесте . (Д. којом је веома тешко квалитетно. Послови из повереног делокруга не могу се даље поверавати месним заједницама. У већини → градова и → општина највећи део прихода за рад месних заједница обезбеђује се из општинских → буџета. али који су често од пресудног значаја за одржавање и развој малог бизниса. попут банака. У дводомним → парламентима закони из равноправне → надлежности домова усвајају се сагласношћу оба дома. услед великог демографског прилива. (С.

на пример). (М. П. Овај модел се показао као веома ефикасан. најјефтинији начин задуживања локалних јединица власти. обвезнице неће наћи купце. па и у једном броју земаља балканског региона (Румунија. пре свега у сфери подстицања економског развоја. Свака → локална самоуправа има одређене карактеристике и круг надлежности које обавља. а све више утицаја има и у Европи. Када су задовољени сви предуслови. У балканском региону → ICMA већ пет година учествује у спровођењу разних програма (Румунија.) Муниципална обвезница је најчешће коришћени назив за дужничке хартије које емитују локалне јединице власти. Са већем и → градоначелником има партнерске односе и то је предуслов доброг функционисања овог модела. Ако то не буде случај. (П. Ђ. В. те је све заступљенији и у Европи. У добро уређеним земљама. што у Србији још није случај. али је све присутнији и у → локалним заједницама у Европи. оперативнији од већа. → Градоначелник је у овом моделу изабран из састава скупштине. сем позајмица из државног → трезора и → кредита нетржишних фондова попут EBRD. и то пре свега у смислу ефикасности решавања бројних проблема који расту геометријском прогресијом. Он формира специјализовану информативну службу неопходну за квалитетно администрирање. М. (Д. Мрежа највећих балкан- . Градоначелник је такође на челу управне службе и одговара за њену ефикасност и квалитет рада. Модел јак → градоначелник – слаба скупштина [→ скупштина општине (града)] најзаступљенији је у САД-у. → Градски менаџер има изузетно широка овлашћења и → надлежности. именовани је функционер. → Децентрализација подразумева постојање мреже → нивоа локалне власти која у различитим земљама поприма различите форме. То је цена прикупљања и администрирања јавних финансија. али и висок степен политичке културе која захтева одговорност свих субјеката за опште добро. Канади. Средства која се прикупе емисијом муниципалних обвезница најчешће се користе за ванредна капитална → улагања. који је по природи ствари агилнији. а не само рачуноводствени биланс. Главне предности овог модела јесу: ефикасност. Ђ.82 - ских градова BALCINET. али она могу да се користе и за премошћавање → буџетског дефицита. Ради бољег разумевања односа између нивоа локалне власти.) Модел јаког градоначелника. Министарски савет је колективно тело.) Министарство је орган → државне управе који се образује за одређену област (ресор) или за више сродних области и обавља послове државне управе. Градоначелници за мир. deadweight loss) јесте разлика између средстава која се прикупе → порезима и другим механизмима → јавних финансија и средстава која дођу до корисника државних програма. Предуслов за добро функционисање овог модела јесте постојање тржишне економије. што је разлог због кога се муниципалне обвезнице често користе. мртви терет је сразмерно мањи од онога у лоше уређеним државама. које по слободној процени исто тако може и разрешити дужности. (П. М. потребно је схватити особине и надлежности сваког од њих. П. већ и развијање мреже локалне власти која садржи више разних нивоа. али и на другим нивоима локалног организовања. бирају из → састава представничког тела. На пример: Асоцијација европских градова културе (Alliance de Villes Européennes de Culture – AVEC). Лига историјских градова. значај и одговорност градоначелнику као извршном органу. → окрузи (→ дистрикти) и → региони. на Новом Зеланду. Он руководи његовим радом. Ђ. (М. потребно је и да актери на финансијском тржишту прихвате муниципалне обвезнице као пословно привлачне.) гова.) Модел градског менаџера јесте облик власти који је веома заступљен у САД-у. по правилу. да локалне јединице власти имају средства за сервисирање ду. Обично се појављују три нивоа локалне власти и најчешће су то: → општине. Овај модел даје већи простор. Ово је модел који даје највеће резултате у управљању великим → градовима. финансијске аутономије и укупних потенцијала. управе. као и своје сараднике.) Модел слабог градоначелника јесте класичан европски модел организовања локалне власти. одсеци. (М. департмани) према врсти и природи посла.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације учешће у влади доприноси њеном успешнијем раду. Министарски савет је само други назив за → владу. влада) јесте орган државне власти коме је поверена → извршна власт. Црна Гора). као представничком телу у односу на → извршну власт. Муниципалне обвезнице су.) Мртви терет или вишак терета (енгл. П. Услови за емитовање муниципалних обвезница јесу да је овај облик задуживања законит.) Мрежа градова је међународна организација или удружење које окупља више → градова из целог света са циљем сарадње у различитим областима. професионалност и демократичност. Чине га → министри који руководе радом органа → управе (→ министарства) и министри без портфеља. (С. (С. тако да овај начин рада и размишљања постепено постаје прихватљивији. као и што може формирати и расформирати разне бирое. Јачање локалне власти значи не само проширење круга њених → надлежности. посебно ако он настане услед реформи → финансија локалне јединице власти. Овај модел је присутан у већини европских земаља. Асоцијација мултиетничких градова Југоисточне Европе.83 - М . да локалне јединице власти имају повољан → кредитни рејтинг и да локалне јединце власти имају одговарајући финансијски. (С. На челу министарства је → министар. итд. Услови таквог задуживања погоднији су од задуживања код банака. Министар има заменике (у Србији су то државни секретари) и помоћнике који руководе организационим јединицама министарства.) Министарски савет (савет министара. Он је доминантан у европским земљама и даје извесну предност → скупштини општине (града). Обично је на челу извршног одбора чији чланови се. Скупштина доноси одлуке којима уређује јавни живот градске заједнице. одељења и професионалне јединице које му помажу у раду. има право да поставља челне људе у градској управи. (С.) Мрежа локалне власти. Ђ. као и школованих градских менаџера. Мађарска. Отуда се он бира непосредно и тако постаје веома важна фигура градске власти. Бугарска. У оквиру министарства образују се организационе јединице (одељења. те се по истој процедури и смењује од стране већа. Аустралији.

град) представљају важан елемент процеса децентрализације. нпр. делокруг.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Надзор. Основне надлежности органа државне власти утврђује → устав и → закон. → ревизија. јер само оно што је устројено као поредак може бити одрживо.85 - Н .) Надлежност (овлашћење. надзор од стране → извршне власти. у случају незаконитих амбиција надзорних тела). организације или тела која не чине део државне структуре. Државне послове обављају органи државне власти. компетенција) јесте скуп права и обавеза и послова које обављају органи државне власти или различите недржавне → институције. општина. → Децентрализацији су иманентни Н односи и стања надређености и подређености. В. Према природи и врсти послова и према органима који их обављају. Надзор централних државних органа над јединицама територијалне децентрализације може се поделити на: надзор у самоуправном (надзор уставности и законитости) и у пренесеном делокругу (надзор законитости и → целисходности). . Надлежности других органа. (Д. пропорционалност (између контролне интервенције и важности интереса које треба штитити). институција или тела регулише закон или други прописи. а недржавне обављају различите институције. судова и других органа (нпр. → омбудсмана. сврха им је заштита права грађана и других правних лица од незаконитих аката јединица територијалне децентрализације). омбудсмана). организација. итд. надзор општих и појединачних аката (општи акти су подложни оцени → уставног суда. заштита изворних самоуправних права (судским и путем других органа. министарство финансија. појединачни акти надзиру се кроз систем редовних и ванредних правних лекова у управном поступку. надзор у финансијским питањима (интерна контрола. разликују се државне функције и недржавни послови. па стога различити облици надзора над радом и актима јединица територијалне децентрализације (покрајина.84 - . регион.). Основна начела надзора над јединицама територијалне децентрализације јесу: законитост.

Означавање назива насељеног места. шуме. П. Наредба може бити донета само на основу законског овлашћења. Овакав статус и → аутономија граду се дају.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Надлежност органа државне власти може бити стварна и месна. гломазност). Статут прецизира и нивое организовања власти у граду (→ дистрикт. као и односе између делова и целине. (Т. организовања (→ кворум. органи власти га сами покрећу. риболовно подручје. → округ. Национализација такође представља опште ограничење правне способности физичких и правних лица. → Град. Подстицај за подношење предлога потиче непосредно од грађана. завршни рачун. консултативни зборови грађана ужег дела локалне јединице. То је право бирача да. месни збор грађана. штити и државу од сталних притисака локалних власти за давање додатних права. → локалне порезе и друга финансијска питања). → општина. јесте скуп више насељених места која чине природну и географску целину. Органи државне власти имају обавезу да размотре представке грађана (→ грађанска представка) и обавесте их о предузетим активностима. Проблеми са којима се суочавају у раду тичу се: права учешћа (завичајност-рођење. Супротна мера је → денационализација. леко- вите воде. Није карактеристична само за земље социјалистичког државног уређења. (А. Граду се допушта да самостално. Насеља могу бити сеоска. њихову → надлежност. извршна.) Насељено место је део територије → општине који има изграђене објекте за становање и привређивање. законом или статутом регионалне или → локалне заједнице. али они нису формални предлагачи одлуке већ је то неки други субјект (→ посланици. према коме је гравитирало становништво и тамо се бавило разним делатностима.). и урбана. на територији → јединице локалне самоуправе. Ј. утврди стопу → пореза. економски повезан простор. којом они добијају право да сами уреде град (енгл. → локални референдум и → грађанска иницијатива. доноси орган → државне управе ради извршавања закона. као и вођење регистра кућних бројева. већ је после Другог светског рата као ме- ра монетарне → политике обележила привреде многих земаља. супсидијарни облик политичког одлучивања. Може имати неформални и формални облик. Кад је у питању → накнада за комунална добра. Консултативни скупови расправљају. Home rule status) дата је највећим → градовима у англосаксонском свету. Основни облици непосредне демократије пре свега јесу: локалне скупштине свих грађана. која су међусобно инфраструктурно повезана и имају седиште као гравитациони центар. П. судска). традицијом. путеве. У накнаде за општа добра спадају накнаде за → пољопривредно земљиште. итд. прописује → влада.87 - Н . Консултативни зборови грађана ужег дела локалне јединице представљају непосредно учешће грађана у одлучивању о питањима од локалног значаја. под условима утврђеним → уставом и → законом. међусобне односе и начин одлучивања.) . дужина боравка). као и модел управљања градом.) Народна иницијатива је иницирање или покретање поступка одлучивања од стране грађана. предузећима. (М. непосредног утицаја грађана на политичко одлучивање и обично су допунски. која више не могу стицати имовинска права у национализованим гранама. мада не иду све накнаде у → локалне буџете. У неформалном облику остварује се кроз право на обраћање органима државне власти. пребивалиште. (С. односно → општина.86 - Народна сувереност → сувереност. али не одлучују – нпр. Остварује се као колективно право грађана. итд. П. (П. степеном привредног развоја. мада у оквиру → закона. или → уставом или → уставним законом. Углавном доносе а) регулативне одлуке (→ статут и општенормативна акта). в) штити локалне власти од државне интервенције али. → статут и други општи правни акти које доносе регионалне или локалне власти). Град самостално статутом (→ статут локалне заједнице) уређује организацију власти. Може бити обавезан или факултативан према обавезности расписивања о одређеном питању. закона или другог општег правног акта који доноси представничко тело (нпр. тргова и зграда. Месна надлежност се везује за територију на којој се простире деловање и активност одређеног органа (надлежност → скупштине општине простире се на подручју одређене општине). али немају и обавезу да на основу неформалне иницијативе покрену поступак одлучивања. Народна иницијатива може имати и формални облик. home rule). (М. са друге стране. Насеље је изграђени. ресурсе) да задовоље нарасле потребе за локалним услугама. П. утврђује основне органе власти. в) персоналне одлуке (избор локалних функционера). на основу овлашћења из → закона. Ђ. најпознатија је накнада за градско → грађевинско земљиште. Према Закону о територијалној организацији. . То је индивидуално право грађана и не захтева испуњавање формалних услова. Народна иницијатива је погодан облик непосредног учешћа грађана у одлучивању у локалним заједницама. У → институцијама непосредног одлучивања учествују сви → грађани који живе на подручју јединице локалне самоуправе и имају политичка права. Најбитније функције највише организационе аутономије јесу да: а) она обезбеђује локалним властима капацитет (организацију. Локални референдум је непосредно и тајно одлучивање свих грађана → локалне заједнице о питању од локалног значаја са „да“ или „не“. привредних предузећа и ствари одређене врсте.) Накнаде су најпознатије у облику накнаде за општа и за комунална добра. град). односно рурална. по правилу. П. Немачке и др. Постоје у око 90 одсто комуна у Швајцарској. и одређених врста ствари. Тип насеља може бити условљен поднебљем.) Национализација је привредно-политичка мера која означава принудни прелазак из приватне у → државну својину одређених привредних грана. а право државе да интервенише у пословима града веома је ограничено. коначно. насељено место може бити у саставу само једне → јединице локалне самоуправе. начине функционисања и начин → пружања услуга и. учесталости сазивања (недостатак континуитета и планског рада). попут Велике Британије. функционално обједињени простор на коме су обезбеђени услови за живот и рад људи и задовољавање заједничких потреба становника.) Наредба је општи подзаконски правни акт који. етничком посебношћу. начин подстицања економског развоја. (М. Накнаде су значајан извор → локалних финансија. На нивоу → јединица локалне самоуправе чине је сви облици формализованог. надлежности.) Највиша организациона аутономија (енгл. уз представнички механизам (што одређује и → Европска повеља о локалној самоуправи). Стварна надлежност везује се уз својство и природу овлашћења којима неки орган државне власти располаже (законодавна. М. поднесу предлог за доношење устава. Такозвано мешовито (урбано-рурално) насеље настајало је средином прошлог века у селима у близини градског средишта. којима би адекватније одговорили на бројне развојне изазове. величине (манипулисање великим скупом. (А. улица и тргова.) Непосредна демократија. Француске. Локалне скупштине свих грађана обично се одржавају једном годишње. улица. Обично садржи заповест о начину примене неког законског решења. руде. ужих тела и органа (који најчешће преузимају стваран утицај). б) финансијске одлуке (→ локални буџет. Национализација се може вршити са → накнадом или без накнаде. б) допушта локалним властима да формулишу модел власти који највише одговара њиховим потребама. Предлог мора подржати одређени број бирача утврђен уставом. у малим локалним јединицама. основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Када нађу да постоје оправдани разлози за покретање поступка одлучивања. → влада). итд. са урбаним елементима. воду.

дефинисана је номенклатура просторних јединица за статистику (NUTS) као хијерархијски систем класификације територија ЕУ у оквиру националних. финансијску и фискалну → аутономију и организациону флексибилност да би успешно решавале комплексне послове који су пред њих постављени. Сваки од ових нивоа. (М. између њих постоје односи парт- . провинције. NUTS. департмани (у САД-у постоје територијални окрузи. Региони имају различиту снагу с обзиром на тип уређења и могу носити називе као што су: региони. средства буџета и → јавних фондова. По садржају може се односити на статут. виши је → округ а највиши → регион. Међународни монетарни фонд. Таква имовина се после правоснажности пресуда продаје. Окрузи се могу звати → дистрикти. специјални. а ти приходи обично иду у буџет. сењоража или приход од монопола на емисију новца. В. одлучују о избору својих представника у представничка тела (централна. Пето. Основни критеријуми за NUTS класификацију јесу постојећа управно-територијална подела одређене државе и број становника. Приходи од продаје имовине обично су значајни током → приватизације. Локалне власти морају имати изворне недлежности. Грађанска иницијатива постоји када група грађана локалном представничком телу предлаже доношење одређеног акта или решавање одређеног питања из локалног самоуправног делокруга. када се ови приходи не прикупљају у → буџету. На основу тих података. Најнижи ниво чини → општина. (Д. Поред тога. као и разних врста државних резерви. а понегде и заједнице (у Немачкој постоје два назива: Kommune и Gemeinde). делећи их на неразвијене регионе (регионе који имају испод 75 одсто БДП по глави становника у односу на просек ЕУ) и развијене регионе (регионе који имају . Нагласак се ставља углавном на јефтиноћу. регионалних јединица и подрегионалних јединица. → поклони и напуштена → имовина. грађани непосредно одлучују о избору и других органа државне власти који се према → уставу или → закону бирају непосредно (нпр. → концесију. као и других органа државне власти. наиме. жупаније. приходи од казни и одузете имовине. Европска комисија у оквиру буџетског циклуса (према буџетској перспективи за период 2007–2013) утврђује јединствену листу развијености → региона свих земаља чланица ЕУ на нивоу NUTS 2. (Д. (П. услужни). године. изборници) који су непосредно изабрани од стране грађана. покрајине. Уредбом ЕЗ бр. веровање у моћ приватне иницијативе и слободног тржишта. Четврто.) Нефискални приходи по правилу не доносе нека значајнија средства. Коначно. Супротност непосредним изборима јесу посредни избори.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Такође.) NUTS је скраћеница од француске синтагме Nomenclature des Unités Territoriales Statistiques и представља систем за статистичку класификацију територијалних јединица. који је најчешће везан за имовину која је стечена путем криминалне активности. Као реакција на ову доктрину настала је доктрина → добре управе. али и → функционални дистрикти који се везују за обављање неког посла или пружање услуге: школски. Општине се могу називати комуне. територијална питања. регионална или локална). општине. У трећој групи су наменски парафискални приходи. па и ландер (федералне јединице у Немачкој и Аустрији). спортским или другим организацијама. В. ефикасност. као што су доприноси привредним.89 - Н . М.) Ниво локалне власти односи се на јединице локалне власти на територији једне државе. OECD). који за резултат има образовање → статистичких региона. монетарне власти имају приходе. (Д. Сви нивои локалне власти представљају и својеврсну → мрежу локалних власти. У ранијим периодима ови нивои су били у хијерархијским односима. а NUTS 3 подручје на коме је настањено између триста хиљада и осамсто хиљада становника. кривичне) новчане је природе. у низу земаља постоји поступак одузимања имовине. Поред казни. итд. Прву групу нефискалних или ванпореских прихода чине завештања. а приходи припадају буџетима или неким друштвеним или државним установама (→ институција).) изнад 75 одсто БДП по глави становника у односу на просек ЕУ). културним. резултати могу бити обавезујући или саветодавни. По ос- нови емисије новца и наплате разних услуга. будући да се и централне банке финансирају из буџета. Приходи од камате такође спадају у изворе јавних финансија. У свим земљама света постоји казнени систем и део казни (административне. Добар део средстава од момента прикупљања до тренутка трошења држи се у комерцијалним банкама и на та средства банке плаћају камату. (С. поверен ужим или ширим изборним колегијумима (→ електори. регионалних или административних граница земље. него се директно дају тим организацијама. председник републике). али и у САД-у и другим демократски уређеним земљама. може у различитим земљама имати различита имена. док површина тих јединица има мање значајну улогу. представља основицу за прикупљање. Другу групу представљају приходи од продаје имовине и давања државне имовине под закуп. мада неки од њих у одређеном времену могу бити значајан извор → јавних финансија. услед различитих специфичности. В. војводства.) Непосредни избори су облик → изборног система у коме → грађани (бирачи). П. конкретна питања из самоуправног делокруга. Ђ.) Нова јавна управа представља управну доктрину чији је основни захтев наметање јавном сектору основних вредности (економских) и техника приватног сектора. не троше се у истом моменту када су прикупљена. То могу бити разне наменске → дажбине. у оквиру идеологије неолиберализма и конзервативних политичких снага у САД-у и Великој Британији. 1059/2003 Европског парламента и Савета о утврђивању заједничке номенклатуре просторних јединица за статистику (NUTS) од 26.88 - нерства и сарадње. За посредне → изборе је карактеристично да је избор чланова представничких тела или појединих домова у овим телима. развој. Прва категорија NUTS 1 обухвата подручје на коме живи преко три милиона становника. NUTS 2 подручје на којем живи између осамсто хиљада и три милиона становника. усклађивање и унапређење регионалне статистике унутар ЕУ. прекршајне. Развија се средином 1980-их. Значајан допринос у њеном ширењу имале су и неке међународне организације (Светска банка. а концесије у времену када их има више или када се ради о некој вреднијој имовини. док данас у земљама ЕУ. маја 2003. користећи лично и непосредно своје → бирачко право.

Обвезнице се могу продавати у различитим ситуацијама. . културни.91 - О .) чије услуге → грађани континуирано плаћају у дужем временском периоду. али најчешће се користи овај начин прибављања средстава када се жели реализовати неки амбициозан пројекат за који се не може издвојити довољно новца из → буџета. која ће континуирано стизати у дужем периоду. (М. депонија. Користи се приликом доношења значајнијих аката представничког тела као што су устав (уставотворни референдум) или посебно важни закони (законодавни референдум). Обично је реч о амбициозним инфраструктурним објектима (водовод. обавезно изјашњавање грађана на референдуму јесте стандард установљен европским документима о регионима и локалној самоуправи (→ Европска повеља о локалној самоуправи). као и о промени подручја на коме се оне простиру (границе → локалне заједнице или границе → региона). основа за функционисање тог финансијског инструмента.90 - . Постоји у облику претходног и накнадног референдума. чланство у међународним → институцијама). Обавезни референдум представља својеврсну поделу уставотворне или законодавне власти између представничког тела и грађана. За доношење одлуке потребна је сагласност и воља изабраних представника (→ парламент) и бирача. Управо су та сигурна средства. приступање међународним асоцијацијама. Примењује се и у процесу одлучивања о најважнијим друштвеним или државним питањима (нпр.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Обавезни референдум је облик → референ- О дума за који је карактеристична → уставом или → законом утврђена обавеза органа државне власти који доноси одлуку да распише референдум и препусти → грађанима коначну одлуку о одређеном питању или акту. спортски центар итд. Локалне власти имају у великом броју земаља могућност да издају и продају обвезнице и → хартије од вредности на финансијском тржишту.) Обвезница. Понекад се зову → муниципалне обвезнице. П. Приликом одлучивања о формирању територијалних јединица.

Лос Анђелес је добар пример овог типа → урбанизације. јер су они од великог значаја за стандард и економски развој читаве земље.) Одборник је представник грађана у представничком телу → јединице локалне самоуправе [→ скупштини општине (града)]. децембра 1951. у двотомној студији посвећеној регионима и → регионализму из 2004.) Одборничка група. В. У службеном гласилу објављују се и други општи правни акти представничког тела (нпр. губљењем држављанства и ако наступи смрт одборника. Обласна скупштина сазивана је у редовно заседање краљевим указом. (Д. које су омогућавале градњу пространих кућа и рекреационих терена. Одборнички мандати расподељују се између изборних листа сразмерно броју добијених гласова који је освојила свака од изборних листа. ако је правноснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци. Амерички градови су пре тога обично имали решеткасти систем развоја и један од добрих примера раног америчког града јесте Чикаго. као што су: ободни град (edge city). В. октобра 1929. Избори за одборнике морају се спровести најкасније 30 дана пре краја мандата одборника којима истиче → мандат. Одборник може поднети оставку усмено на седници скупштине јединице локалне самоуправе. Свој партнерски однос и подржавање локалних пројеката држава испољава тако што дате хартије од вредности ослобађа опорезивања. мрежасти град (network city) или постмодерни град (postmodern city). органа власти и свих других правних лица у складу са → законом. доношењем одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе.) Објављивање закона и других општих прописа јесте → уставом прописан услов за њихово → ступање на снагу и претпоставка поступања и деловања грађана. В. Одборнику престаје мандат пре истека вре- мена на које је изабран: подношењем → оставке. у резиденцијалне области по ободима → града (субурбија). њихових коалиција. века. а у новије време и у електронској форми на интернету. децентрализоване унитарне и централизоване унитарне државе. (С. → Изборне јединице биле су срезови. Одбор је из својих редова бирао председника. Развој ободних градова довео је до нове полицентричне шеме градова који имају центар и мноштво ободних градова сједињених у једно урбано ткиво. који најбоље одговара задацима и сврси државе. У теорији државе и у уставном праву преовлађује становиште да је унитарна држава „најприроднији“ облик државног уређења. Велики жупан. Извршни одбор био је извршни и управни орган народног одбора који је народни одбор бирао из реда својих чланова. Одборник може да буде члан само једне одборничке групе. као и појединачни правни акти (нпр. постављења. (М. Усклађивао је рад свих народних одбора на свом подручју у пословима локалног и општег делокруга. → регионална држава и → федерација. регионализоване унитарне. Обласна скупштина је бирала и обласни одбор као извршни орган обласне самоуправе. (Д. (Д. П. Ђ. Одборничка група заузима ставове о питањима која разматра скупштина. односно → локалних заједница. Области су постојале од 1922. → пословник). (С. и то како главница тако и камата. може се ићи на исплату у дужем временском периоду. Регионална држава је замишљена као облик државног уређења који треба да превлада слабости и унитарне државе и федерације. Одборничка група се конституише тако што се председнику скупштине подноси списак чланова одборничке групе. године. Привлачност ових обвезница за → улагање пре свега лежи у њиховој сигурности. неспојива с функцијом одборника. → Комитет региона ЕУ. у коме је цена квадрата била изузетно висока. у складу са → законом. Три су облика државног уређења: → унитарна држава. других политичких организација и листа које предложе групе грађана. Највиши орган власти у области био је народни одбор. покреће иницијативу за разматрање појединих питања и предлаже доношење општих аката скупштине.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Новац који се добија коришћењем услуга објекта који се гради средствима прикупљеним продајом обвезница представља извор из кога се исплаћује новац власницима обвезница. Одборничку групу чине одборници који припадају истој политичкој странци. → Локалне изборе за одборнике спроводе изборне комисије јединица локалне самоуправе и бирачки одбори. Избор одборника обавља се у општини или граду као јединственим → изборним јединицама. О потврђивању мандата одборника одлучује скупштина на конститутивној седници.) Област је била управна и самоуправна територијална јединица државе Србије која је обухватала делове територије знатно веће од → округа и → срезова. Мандат одборника почиње да тече даном потврђивања мандата. до 1929.) Ободни град (субурбија). На списку се посебно наводе председник и заменик председника одборничке групе. ако је правноснажном одлуком лишен пословне способности. односно функције. Други пут су области у правни систем Републике Србије уведене 1949. и одборници који су изабрани на предлог групе грађана.) Облик државе. → Одборници → скупштине општине (града) у Републици Србији имају право да образују одборничке групе. → Држава има крупне разлоге да подржава овакве пројекте локалних власти. заступа класификацију европских држава на: федералне. на слободним. тајним и општим → изборима. Унитарна држава је најстарији и данас најраспрострањенији облик државног уређења. избор. (Д. В. а између две седнице подноси је у форми оверене писане изјаве. коалицијама или другим политичким организацијама које имају мање од три одборника. Објављују се и у посебним издањима као публикације. → градови и вароши. Имале су обласну скупштину која је бирана на четири године. → Избори за чланове обласне скупштине обављани су по кандидатским листама за сваку изборну јединицу. Области су имале двоструки карактер и биле су и самоуправне јединице.) . који је био постављан краљевим указом стајао је на челу → управе у областима. кога → грађани бирају непосредно. коалицији или другој политичкој организацији која има најмање три одборника. Одборници се бирају на основу листа политичких странака. Субурбанизација је процес настао у САД-у од 1950-их година . Устав и закони се објављују по службеној дужности у службеном гласилу. Ово је специфична урбанистичка форма пре свега за америчке градове овог периода. О промени састава одборничке групе њен председник обавештава председника скупштине и прилаже изјаву одборника о промени одборничке групе. Одборничку групу могу удруживањем да образују и одборници који припадају политичким странкама. Прва федерација је настала крајем 18. а у ванредно заседање позивом великог жупана.92 - када су богатији и средњи слојеви становништва почели да се исељавају из пренатрпаног центра. Општи правни акти које усвајају органи → региона или → органи локалне самоуправе објављују се у службеним гласилима региона. Решетка као основ развоја донекле је била узрокована неравном топографијом. у средствима јавног информисања. Изборе за одборнике расписује председник Народне скупштине. преузимањем посла. а регионална држава после Другог светског рата. Који је облик државе бољи. ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе. који је потписао сваки њен члан. Овим градовима су аутори давали различите називе. Области се укидају 3. Федерацију поједини писци виде као „недовршен“ облик државе. Са друге стране. на период од четири године. а да задржи њихове добре стране. Имајући у виду врсту објеката који се на овај начин граде.93 - О . што их чини још привлачнијим за инвестирање.). Ђ. године образовањем → бановина. која је. О образовању нове одборничке групе и о променама у постојећим одборничким групама обавештавају се одборници на првој наредној седници скупштине. разрешења). године Законом о подели територија НР Србије на области (које су постојале до 1. зависи од конкретних историјских прилика сваке земље.

П. традиционално имају мање општине и проблеме недовољне економичности решавају преношењем сложенијих послова на → округе (провинције. Укидају се поделом земље на → области. Француска. Она може бити различите величине и то у зависности од традиције земље.) Општина. кнежевине. као и надгледање уставности и законитости рада локалних власти. Ђ. Kreis у Немачкој и Аустрији. до 1922. провинције у Шпанији и Италији итд. Величина → општина у великој мери зависи и од традиције. Карактеристични су за → сложене државе. Специфичност савременог тренутка јесте у томе да иако су процеси → децентрализације и јачање локалне → аутономије присутни. те га и европске земље све чешће користе. Србија се састојала од округа. федералне јединице. По окупацији у Другом светском рату → бановине су укинуте и замењене окрузима (у оквиру којих су наставили да раде срезови) под → управом одговарајуће фелдкомандантуре. П. који је на чело округа постављан краљевим указом. јер посланици који се позову на имунитет не могу бити притворени нити се против њих може водити кривични поступак без одборења скупштине. као што су: унутрашњи поредак. П. департмане). Окрузи који су постојали од 1918.) Одложни вето → апсолутни вето → вето → суспензивни вето. Аустралија. → држава мора имати довољне капацитете да квалитетно.95 - О . (М. креирање заједничких стратегија развоја. П. П.) Омбудсман → заштитник грађана. Окрузи су стални и територијални облици организовања власти и имају различита имена у разним земљама: county у Британији и САД-у. Оквирни закон је → закон који регулише одређену област на нивоу начела и основних института. В. Основала их је Влада Републике Србије 1992. у великој мери дају значајну улогу централној власти. смене → посланике које су изабрали. Британије. У земљама са већим општинама могу се формирати и мање јединице (подопштинске јединице) ради још непосреднијег укључивања грађана у јавне послове. пошто пружају заштиту само у погледу несметаног вршења одборничке функције у ужем смислу (изражавање мишљења или давање гласа на седници скупштине). јесу нивои организације → локалне самоуправе који имају карактер округа. а затим се често укида када се та функција испуни. (М. Доноси их централна власт у доменима → конкурентне надлежности централне и нецентралних власти (нпр. (М. а у разним земљама традиционално постоје и јављају се под тим именима. Данас округ у правном систему Републике Србије постоји као управни округ и представља једну врсту подручног центра → државне управе. регионалне или федералне државе. председнички избори када се бира шеф државе и сл. (С. → Одборник не може бити позван на кривичну одговорност. типични случајеви су → месне заједнице у некадашњој Југославији. не- присуствовање седницама парламента или његових радних тела (→ радна тела представничког тела).ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Одборнички имунитет. локални и регионални избори када се бирају представници грађана у локалне и регионалне органе. Дакле. Медитеранске земље (Италија. и Д. Отуда веће општине могу обезбедити бољи квалитет. били су и самоуправне јединице са окружном скупштином и сталним окружним одбором. Уведени су са изградњом државног апарата након ослобођења од Турака и постојали су са мањим прекидима све до 1947. → Срез. Опозив се везује уз → императивни мандат.) Општи избори.94 - тивно-територијалну управну јединицу. Ђ. економска. те се данас идентификује тенденција по- . али и од улоге коју локални органи власти врше. док се другим законима или прописима које доносе нецентрални органи ова начела и институти ближе регулишу. Овим се осигурава да одборници своја права и дужности врше слободно. (М. У исто време. → владе или других органа власти [дуги говори → посланика. Од општих избора разликују се → парламентарни избори на којима се бирају → посланици у законодавно тело. То је једно од средстава које користи → опозиција у парламентарној борби исказујући своје незадовољство радом парламента. безбедоносна и међународна → политика. Округ у Србији био је природна.) Оквирна конвенција о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти Савета Европе (CoE:1980) → прекогранична сарадња. ефикасно и ефективно реализује своје послове. Однос разних нивоа власти (хијерархија и/или партнерство). може се закључити да су имунитетска права одборника знатно ужа у односу на посланичка имунитетска права. (С. Он уводи флексибилност у начин функционисања читавог система. Од 1. (М. године ради вршења послова државне управе изван њиховог седишта. Назив за → изборе за све → представничке органе власти (централне.). они су снажно ограничавани централном влашћу државе. (Д. Опозив је право бирача да.) Општина је основна територијална → јединица локалне самоуправе. у округу је постојао и окружни начелник. економска и културна целина једне територије и назив за већу → администра- . основна функција округа јесте да обавља део заједничких послова за све → општине на његовој територији. одбрана. САД. без страха од казни. У неким земљама (англосаксонски свет) то је скуп функција које је централна власти увек имала (минималистичке државе). величина је показатељ степена посредности у избору локалних органа власти као и шансе да → грађани уђу у → представнички орган → локалне заједнице. Савремена технологија. регионалне) који се бирају непосредно. Опозив је санкција за поступање изван и преко оквира императивног мандата. департман у Француској. лупање по клупама]. ward у англосаксонском свету (Британија. срезова и месних народних одбора. моћна и свеобухватна комуникација и раст националне и интегришуће светске економије. координација рада локалних власти. са друге стране. Данас се јавља тенденција увећавања величине општина. притворен или кажњен због изнетог мишљења или давања гласа на седници → скупштине општине (града) и радних тела (→ радна тела представничког тела). В. Шпанија). јер су јој потребни већи капацитети да реализује повећан број послова који су јој у → надлежности. али у неким другим (као што је Француска) ова позиција представља значајно смањивање → надлежности државе и промену начина њеног функционисања. → региони). (С. Без обзира на различите називе или одређене специфичности у свакој од земаља. некада карактер → региона. локалне. који налаже посланику да поступа по налозима бирача. војводства. САД-а). То су политичке странке које у → парламенту немају већину (парламентарна опозиција) или странке које немају → посланике у парламенту (ванпарламентарна опозиција). У парламентарном систему опозиција је општи назив за политичку странку или за странке које не суделују у вршењу власти.) Опозиција у најширем смислу означава супротност. Држава је данас важан партнер локалној власти. Одборници нису у свему изједначени са народним → посланицима. Нови Зеланд итд. жупаније. супротстављену страну. Један број аутора идентификовао је да и поред децентрализације која је светски феномен. године. Ови окрузи укинути су 1947. септембра 1945. јер се оснива да би се реализовали неки послови.) Округ или → дистрикт представља виши ниво организовања локалне власти. Ђ. Централна држава задржава низ веома важних функција. монетарна. по → законом прописаном поступку. економичност и ефикасност у → пружању услуга. Дистрикт је назив за функционални округ (порекло му је из англосаксонског света.) Опструкција представља различите видове ометања рада → парламента. Тип односа између разних нивоа власти и даље је најбољи индикатор постојања унитарне.

конституисање.) Оставка је начин престанка функције лица које је изабрано. најчешћи модели јесу: комисијски (француски). дају иницијативе и учествују у одлучивању. судова. Регулише избор. Белгија (52 одсто) и Данска (47 одсто).) цију правних правила која се односе на одређену област. У већини случајева. (С. П. мада се конкретни модели могу веома разликовати од модела на нивоу државе (у англосаксонском свету то је врло честа ситуација). Оно има функцију да представља грађане. Швајцарска (59 одсто). Шведска са 2281 на 286 (-87 одсто). модели организовања локалне власти. У англосаксонском свету постоји пракса организовања власти на два колосека где → држава оснива своје локалне управне органе независно од општина. Постоји неколико модела организовања локалне власти. У време кризе. П. Дакле. кварт итд. → јединице локалне самоуправе и органе → јавних предузећа и привредних друштава.) Органски закон је → закон који допуњује → устав и регулише уставну материју. Има различита значења. прописе и друга нормативна акта којима се регулишу одређени односи и послови у → општини или → граду. Бугарска (63 одсто). Тако се број општина смањио: Велика Британија са 2028 на 484 (-76 одсто). доноси одлуке. Најважнији орган је представничко тело и може се називати скупштина [→ скупштина општине (града)]. (М. који оличава професионализацију локалне власти. који се зове и → модел јаког градоначелника. Норвешка са 744 на 439 (-41 одсто). уређено је да ли се о оставци отвара претрес и о њој одлучује или се престанак функције на основу оставке само констатује. Португалија (59 одсто). Ђ. Релативно мале локалне заједнице (од 1000 до 5000) имају Аустрија (55 одсто). У периоду од 1950. Чине их разни секретаријати као и инспекције. савет. Основни закон је назив основног конституционалног акта (Немачка – Grundgesetz). У зависности од типа → политичког система и у складу са тим.96 - којом се део управних послова који траже ангажовање на локалном нивоу преноси на општине и друге локалне власти. Данска са 1387 на 275 (-88 одсто). функционеру престаје функција даном и часом подношења оставке и време престанка функције само се констатује. Данас се сматра да већа општина има већи капацитет да пружа грађанима разноврсне и квалитетне услуге. Аустрија са 3999 на 2301 (-42 одсто). назван популарно → модел слабог градоначелника. међутим. према томе. Локална власт је организована по истим принципима организовања власти као и државна власт (подела. Инокосни извршни орган јесте → градоначелник (председник општине). док се општински органи баве искључиво пословима из своје → надлежности.) Органи локалне самоуправе јесу представнички (законодавни) и извршни.) као простор у коме се грађани окупљају.) Организација локалне власти односи се на тип односа који је успостављен између → скупштине општине (града) и → градоначелника (председника општине) као најважнијих органа локалне власти. Један број земаља има мање драстично умањење. Ова промена је прилагођавање на нове послове и начин рада локалних власти. мада се негде зове председник скупштине. модел скупштина – градски менаџер. . Словачка (67 одсто). начин рада и организовање органа државне власти (→ владе. Често се усваја по строжој процедури. постављено или именовано лице. у овом моделу не постоји феномен преношења надлежности са државе на локалне власти. установа (→ институција) и других организација чији су оснивачи република. Холандија (58 одсто). слаб градоначелник (→ модел слабог градоначелника). Тако изузетно мале локалне заједнице (до 1000 становника) претежно имају Исланд (83 одсто). (А. (М. постоје различити аранжмани. води → политику. и значаја и снаге → извршне власти (председнички парламентарни системи) и градоначелник може бити јак (биран директно) или слаб (биран на → општим изборима по истој процедури као и остали чланови скупштине). Управни органи су локални органи власти који са државним управним органима обављају низ послова и скупа чине једну функционалну целину. Норвешка (52 одсто). а најчешћи су: модел скупштина – градоначелник. савет. П. Извршни орган је колективно тело које обавља функцију општинске → владе и може се звати: општинско – градско веће. Данас се као веома важан механизам функционисања → локалне самоуправе појављује → градски менаџер. аутономна покрајина или → локална самоуправа. имају праксу управе једног колосека. Италија (49 одсто). Како велике општине могу имати проблем дефицита → демократије. → министарстава). тај проблем се решава тако што се оснивају подопштинске јединице (→ месна заједница. Бугарска са 2178 на 255 (-88 одсто) и Белгија са 2669 на 589 (-78 одсто). Најчешће се односи на организацију власти.051 на 6196 (-44 одсто). извршно веће. Основним законом називају се и закони који свеобухватно регулишу одређену област и представљају кодифика. Мађарска (54 одсто) и Немачка (53 одсто). (С. модел → непосредне демократије (town meeting у САД-у у области Нове Енглеске или у Швајцарској у мањим → општинама). Ђ. али и оно је знатно: Немачка са 24. у разним земљама стање је различито. а негде уопште и не постоји.97 - О . Холандија са 1015 на 647 (-36 одсто). директно бирани градоначелник показује далеко веће функционалне капацитете и далеко боље резултате рада. извршни одбор итд. и то вољом самог функционера. аутономне покрајине. Ђ.000) имају Шведска (73 одсто). Ипак. претресају сва битна питања живота. Он је орган аналоган функцији председника на нивоу државе. Малта (45 одсто). → Законом. Уопштено речено. Финска (44 одсто). Чешка са 11. док релативно велике локалне заједнице (од 10. → комисијски модел (пореклом је француски). постављено или именовано у органе централне власти. Луксембург (41 одсто). (С.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације већавања општина због потребе за већим капацитетима.272 на 8077 (-67 одсто). односно → пословником који уређује рад органа у коме врши функцију изабрано. јак градоначелник (→ модел јаког градоначелника) и модел градског менаџера.000 до 100. године. Европске земље. У неким → сложеним државама тако се називају → закони који начелно уређују питања која се потом конкретизују законима или другим општим правним актима које доносе нецентрални органи. Грчка (79 одсто). тј. Односи између представничког и извршног органа могу бити веома различити па. веће итд. у великом броју земаља долази до наглашеног смањивања броја локалних јединица и до њиховог увећавања (најчешће путем интегрисања).) Основни закон је општи правни акт. до 1990. модел градоначелник – скупштина. равнотежа и узајамна контрола власти). Шпанија (60 одсто). Француска (77 одсто).

пратећи с једне стране квалитет услуга. и 19.) П . веку. Основне функције парламента јесу: законодавна (иако нема монопол на законодавну делатност. да би у 18. Бундестаг (Немачка). Њега су идентификовали шведски истраживачи који су поредили степен задовољства грађана услугама у разним → општинама и локалним властима. Институција парламента носи различите називе у појединим државама: Народна скупштина (Србија). крајем 20. растао његов утицај. већ услугама на чије креирање су сами утицали. Испоставило се. века супрематија парламента постаје све видљивија у западним демократијама. који ће послужити као парадигма за стварање сличних демократских политичких система у другим деловима света. Кнесет (Израел). Кортес (Шпанија). Меџлис (Иран).98 - Парламент је тело изабрано од народа на одређени временски период чија је основна делатност доношење → закона. да грађани нису били најзадовољнији најквалитетнијим услугама. него уколико је тај пакет услуга припремљен независно од њихових интереса. (С. законодавство остаје једна од његових најважнијих функ. Дума (Русија).ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Парадокс јавних услуга везан је за понашање грађана. Енглески парламент има најдужу континуирану традицију која је створила вестминстерски модел парламентарног система. кроз борбу за проширење → бирачког права. У модерном смислу парламент настаје у 17.99 - П . Национална скупштина (Француска). нити је законодавна власт његова једина → надлежност. века опажа се и дефакто опадање његовог утицаја и рејтинга у савременим друштвима. Генеза појма везује се за енглеску средњовековну традицију и посебан облик окупљања „великаша“ као формални савет који је повремено сазивао сам краљ. Иако у првој половини 20. Ђ. а тиче се тога да → грађани постају задовољнији услугама у чијем креирању су сами учествовали. а са друге начин креирања оптималног пакета услуга (са партиципацијом или без партиципације и укључивања грађана). парадоксално. веку. Конгрес (САД). потреба и укључивања у процесе одлучивања.

а његову функцију обавља порез на промет. ређе и носиоце → судске власти) и квазисудска (у појединим политичким системима парламент се појављује као својеврстан судски орган овлашћен да суди највишим функционерима извршне власти – председнику републике. Ако желе да користе пасивно бирачко право. као што је случај у Чилеу и Казахстану. ПДВ је обично замена за → порез на промет и наплаћује се фазно. П. Парламент је у → сталном заседању ако је. Белгија) то се чини из буџета федералних јединица. У њој се износе предлози и за- .) Петиција је представка коју → грађани подносе органима власти. То важи у случају када се производња и продаја одвијају у различитим земљама. Владу бира парламент. важна је и културно-социјализирајућа.) Парламентарни заступник → заштитник грађана. и ванредни. Код ПДВ-а се најчешће примењује начело последње дестинације. Већина пензијских система у свету данас је подржављена и заснива се на начелу „проточног бојлера“ (енгл. Стиче се под истим или строжим условима од оних који важе за → активно бирачко право. Ако ту робу трговина продаје по 120 динара. Персоналне уније не настају међународним споразумом.101 - П . Чешћи је случај да се пензијски систем ослања на два или три стуба. У свакој од држава чланица владар обавља своје функције у складу са уставом те државе. након распуштања или → самораспуштања парламента).) Пензије су облик социјалног осигурања. било преко → трансфера или дотација. Ризици су везани за квалитет управљања фондовима и за евентуалне веће потресе на финансијским тржиштима. За свој рад одговара парламенту. као и симболичка функција парламента као значајног фактора у обликовању националног идентитета и места које рефлектује осећања и мишљење грађана. Она штити слободан посланички → мандат и несметано вршење посланичке функције. владе или првог министра. после сваке фазе додавања вредности. интерпелација. ПДВ се у неким земљама плаћа по фактури. образовање (нпр. до чега долази услед демографске динамике и продужења људског века. М. Код два стуба. У уставним системима у којима парламент заседа повремено. деполитизација и ефикасност пензионог система. М.100 - Пасивно бирачко право јесте право грађана да буду бирани у органе државне власти. Разлике у условима за стицање пасивног бирачког права јесу: године старости (стиче се касније од активног бирачког права). П. први је обавезно државно осигурање. али је → приватизација постојећег несолвентног државног система скупа. Нпр. Право на петицију јесте индивидуално право грађана. П. То су: захтев да се гласа о поверењу влади.) Парламентаризам је један облик организовања власти. парламентарна истрага. → министрима и другим високим функционерима државне администрације). → уставом прецизно прописаним временским интервалима. Поред наведених. П. (М. могуће сазвати заседање у сваком тренутку када за то постоји потреба. → владе и шефа државе као носилаца → извршне власти и судова као носилаца → судске власти.) ПДВ – порез на додату вредност јесте облик индиректног пореза (→ порези. па се недостајући део намирује из → буџета. а негде по наплати. Влада такође располаже инструментима које може користити као притисак на парламент како би обезбедила подршку за → законе или мере које предлаже или принудила парламент да одступи од свог предлога који влада није спремна да подржи. За парламентаризам карактеристичан је однос парламента и владе.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације ција којом он поставља правни поредак. (А. предлог за распуштање парламента и расписивање превремених → избора. изборна (самостално бира носиоце → извршне власти. Ограничава пасивно бирачко право.) . прописана → уставом или → законом. ПДВ прикупља → држава. pay as you go). уставотворна (парламент по правилу учествује у вршењу ове функције и онда када се → устав доноси или мења на → референдуму грађана). платиће опет 18 одсто на разлику од 20 динара коју ствара. већ на основу унутрашњег права (устава) сваке државе чланице уније. Државне пензије се обично исплаћују из буџета централне државе.) Парламентарна неподударност је ограничење → пасивног бирачког права и сметња за посланичку способност. тј. који могу да значајно умање висину пензија. → оставка → министра. а на увоз се овај порез наплаћује. писменост). Пошто у великој већини земаља света расте број пензионера у односу на број запослених. он се обрачунава тамо где се трансакције одвијају. ПДВ је доминантан индиректни порез у Европи. тј. То показује да пензијски системи по узору на „проточни бојлер“ нису дугорочно одрживи. За време ванредног стања парламент се обавезно састаје без позива.) Парламентарна заседања. Смисао овог института јесте очување начела → поделе власти које искључује могућност да једна личност истовремено обавља законодавну. текући доприноси нису довољни за исплату пензија. када се избори расписују и пре истека периода на који је парламент изабран (нпр. → посланици то могу учинити дајући предност посланичкој функцији. буџетско право парламента. Парламент заседа повремено када између заседања постоји временски дисконтинуитет. Односи између парламента и владе почивају на принципу „кочница и равнотеже“. репрезентативна (представљање воље грађана). пребивалиште или дужина боравка у → изборној јединици у којој се кандидује. (М. Код три стуба се између поменута два умеће трећи. (М.) Персонална унија је облик заједнице → држава које признају истог владара на основу сопственог → устава. а своди се на то да се пензије исплаћују помоћу текућих → доприноса тренутно запослених. ако је ПДВ 18 одсто и неко је направио робу вредну 100 динара. а у неким земљама (нпр. Одликује га → хоризонтална подела власти између → парламента као носиоца законодавне власти. (М. Парламентарни избори су → избори на којима се бирају → посланици законодавног тела.6 динара. Подноси се у писменој форми. држављанство стечено рођењем. → гласање о поверењу влади. Посебно ограничење пасивног бирачког права јесте → парламентарна неподударност (забрана истовременог обављања посланичке и неке друге јавне. државне или професионалне делатности). 3. М. (П. → Парламент заседа континуирано или у одређеним. П. из које је и настала његова законодавна функција). настањивање. П. Приватни пензијски фондови су ефикаснији и бољи. док у САД-у не постоји ПДВ. политичких и јавних функција или професионалне делатности. (М. директни/индиректни) који се наплаћује на новостворену вредност. Током неколико десетина година приватизација изискује средства која иду и до 150 одсто од БДП-а појединих европских земаља. платиће 18 динара пореза. разликују се редовна и ванредна заседања. индивидуални рачуни који онемогућавају преливање средстава међу осигураницима. То је забрана истовременог обављања посланичке и неке друге професионалне или јавне делатности. обавезно приватно осигурање. Предности приватизације пензионих фондова јесу сигурност пензија. буџетска (чини важан део моћи парламента. Данас су ретке земље у којима су пензијски фондови у потпуности приватни. Парламент располаже инструментима парламентарне контроле владе међу којима су: → посланичко питање. уз одрицање од других државних. Могу бити у режиму приватног и државног власништва. када се расписују јер је истекао мандатни период на који је биран → парламент. Зато се извоз ослобађа ПДВ-а. ствара право у његовим најважнијим деловима). Могу бити редовни. а други добровољно приватно осигурање. (М. (П. контролна (контрола вођења унутрашње и спољне → политике). али се део може уступати локалној јединици власти. без испуњавања посебних услова. извршну и → судску власт. Она мора уживати поверење парламентарне већине.

) Повремено радно тело.) Покрајински омбудсман → омбудсман. праћења и контроле и интервенције уколико уговорена услуга падне испод захтеваних стандарда.) лучује на пленарном заседању. На пленарном заседању једнодомног представништва учествују сви → посланици. ако у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита. (М. нпр. просвета. на начин утврђен покрајинском скупштинском одлуком. обавези или на закону заснованом интересу. власници одређене → имовине итд. Веома често за реализацију оваквих пројеката нису заинтересовани сви → грађани. Сиромашне земље су такве. други су мање ефикасни. Радна тела парламента (→ радна тела представничког тела) и других представничких тела бирају се са задат- Подела трошкова је техника којом локалне власти подстичу економски развој своје заједнице. Покрајинска управа је самостална. као и између истоврсних органа образованих на различитим нивоима власти (нпр. Зависно од начина расподеле → надлежности између домова. (М.103 - П . П. Статутом АП Војводине (→ статут аутономне покрајине) усвојеним 2009. шумарство. Подела на законодавну. Та техника се користи у различитим ситуацијама. Одлука је донета ако оба дома донесу истоветне одлуке. које су некада биле неразвијене.) Повлачење власти из монополских послова једна је од основних одлика реформи приликом преласка из → државе благостања према предузетничкој држави. а → буџет је недовољан за такав захват. а то значи да морају да поправе правила игре да би могле да привуку више улагања и да се развијају. организација. Области у надлежности покрајинске скупштине јесу: → просторно планирање и развој. У дводомним и вишедомним представничким телима домови заседају и одлучују одвојено. Неки облици поклона су ефикасни. бање и лечилишта.) Поклони су резултат нетржишних. лов. и судску коју врше судови. П. а цена висока. Сваки дом доноси одлуку. Овај процес подразумева повлачење власти (државе али и регионалних и локалних власти) из монополског обављања одређених послова и пружања низа јавних услуга. → региона. посебно централне. године. и то у складу са одлуком скупштине аутономне покрајине. приређивање сајмова и других привредних манифестација. у складу са законом.) Покрајинска влада је назив за орган коме је на нивоу → Аутономне Покрајине Војводине. фирми или других држава. између регионалних и локалних органа). П. па се у њихово финансирање укључују управо оне . законитих и неузајамних трансакција.) ком да обаве неки посао. Покрајинска скупштина нема законодавну → надлежност. Поклони могу бити разних врста. Унутрашње уређење покрајинских органа управе и других покрајинских организација прописује покрајинска влада. речни и железнички саобраћај и уређивање путева. задржава право посматрања. неки су ствар завештања или непостојања наследника. поверено обављање → извршне власти. Скупштину чине → посланици. облици пленарног рада се разликују. нпр. Овај вид поделе власти назива се и → децентрализација и представља облик ограничења власти. → Хоризонтална подела власти јесте облик организовања власти који одликује подела функција власти на законодавну. → Вертикалну поделу власти карактерише подела истоврсних функција власти између централних органа и нецентралних органа (органи који се образују на нивоу федералне јединице. П. послове из своје → надлежности обавља у складу са → законом. јер се испоставило да је квалитет тих услуга веома често био слаб. а за свој рад одговорна је → покрајинској влади. извршну и → судску власт и поверавање функција власти различитим органима јесте претпоставка ограничења власти и спречава да било која од државних власти концентрише у својим рукама све функције власти. водо- привреда. развојна помоћ. Због предлога или критике подносилац петиције не сме трпети штетне последице. пољопривреда. (П. Послове покрајинске управе обављају покрајински органи управе и друге покрајинске организације одређене покрајинском скупштинском одлуком. П. (М. Ова техника се разликује од самоопорезивања (→ самодопринос). (А. заштита животне средине. извршну. → локалне заједнице). али најчешће у пројектима који траже већа → улагања (подизање квалитета инфраструктуре бизнис зоне). Скупштина аутономне покрајине стара се о остваривању људских и мањинских права.) који су непосредније заинтересовани за реализацију тог пројекта. критикује се њихов рад. Они се заснивају на претпоставци да сиромашне земље не могу да прикупе средства за → улагања. М. (М. хуманитарна помоћ. друмски. По завршетку рада подносе извештај представничком телу које их је образовало и престају са радом. (А. У склопу → надзора над радом покрајинских органа управе.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације хтеви упућени органима власти. прецизира стандарде услуге. (С.102 - групе или појединци (привредници. Покрајински секретар је функционер изабран у Скупштини → Аутономне Покрајине . Представничко тело од- Подела власти. У обављању функција власти која им је поверена сваки од ових органа власти организационо и функционално је самосталан. Власт утврђује начела → политике у тој области услуга. поверену → парламенту.) Покрајинска управа је према статуту (→ статут аутономне покрајине) орган аутономне покрајине. законом или покрајинском скупштинском одлуком. Да је то тачно. Облици хоризонталне поделе власти јесу председнички и парламентарни систем. риболов. покрајинска влада може поништити или укинути сваки општи и појединачни акт покрајинских органа управе који није у складу са статутом. другима је сврха помоћ. (М.) Покрајинска скупштина је највиши орган аутономне покрајине. Орган коме је петиција упућена дужан је да одговори на њу. јер за њу није неопходан → референдум и често не обухвата све становнике заједнице. (С. који се бирају на период од четири године. Ђ. спорт. Власт гарантује → грађанима обезбеђивање најбољег пакета услуга у постојећим условима. домови заседају одвојено. подлеже преиспитивању пред судом у управном спору. П. Ђ. угоститељство. индустрија и занатство. поверену органима → извршне власти. здравствена и социјална заштита и јавно информисање на покрајинском нивоу. туризам. Разликују се хоризонтална и вертикална подела власти. јер имају лош систем подстицаја. утврђује симболе покрајине и начин њиховог коришћења и управља покрајинском → имовином на начин предвиђен законом. Вишегодишњи програми помоћи развијају зависност помаганих од поклонодаваца. Послови покрајинске управе и број покрајинских органа управе одређују се покрајинском скупштинском одлуком. Састав и → надлежност ових тела утврђују се одлуком о њиховом формирању. сваки дом заседа и одлучује самостално. Облик у коме се остварује показатељ је степена децентрализације власти. У новом амбијенту расписују се конкурси за добијање датих послова и најбољи понуђач добија посао. О питањима из равноправне надлежности. Кад одлучују о питањима из самосталне надлежности. П. Овај процес је отворио простор да приватне фирме преузму те послове. И државе или регионалне и локалне јединице власти могу примати поклоне од физичких лица.) Пленарно заседање. на → непосредним изборима → тајним гласањем. јер су сиромашне. култура. Законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о праву. статутом и покрајинском скупштинском одлуком. не би могле да се развију. већ области из свог делокруга уређује скупштинским одлукама и другим општим актима донесеним на основу → устава и → закона. ни данас развијене земље. Одлука донета у једном дому из домена његове самосталне надлежности јесте и одлука представничког тела.

тајни и вишестраначки → избори за представничке и/или извршне органе региона. северне Африке и др. Типични примери оваквих региона јесу региони у Италији и Шпанији. У инструменталном (модерном) смислу. представља технику или вештину владања. социјализација и мобилизација. њеног очувања и увећања. Шкотска и Велс у Великој Британији. изражавање. назива се → Покрајинска влада. створе претпоставке за несметану стабилизацију и легитимацију → институција политичког одлучивања. а део се именује или постаје посланик по положају. Покрајински секретар је и члан → Покрајинске владе. укључујући актере и процедуре јавног деловања. politics и policy. која обухвата подручје које се по величини налази између локалног и државног степена. њена формална димензија. левичарске и десничарске итд. (А. У унитарним државама разлози за дводомност су различити. Део посланика бира се према територијалном или неком другом начелу. Када је у питању могућност доношења → закона. регионалних закона. одређивање циљева. религијског. већ и већи број → унитарних држава. policy се тиче материјалне. као политичко-територијална заједница градског типа. Он је члан → покрајинске владе и руководи секретаријатом на чијем је челу. Посебно је утицајан плуралистички аспект схватања политике. као и извандруштвеним међународним окружењем. У просторно великим државама. на крају.) Политика (polity. Савремени енглески језик прати значењску дисперзију појма политика нијансирајући његов садржај кроз појмове polity. јер има све атрибуте државе: законодавну.. представничке и интегративне. демо- кратски. посебна регионална инфраструктура. Тоталитарно схватање политике карактерише став да политика нема своје специфично подручје стварности. Након усвајања Статута → Аутономне Покрајине Војводине (→ статут аутономне покрајине) 2009. јужне Италије.) Политички регион је територијална јединица средњег реда. П. (А. слободни. уредбе и сл. За Аристотела.) и чворна тачка одлучивања и разменског процеса – владавина. (М. Величина полиса била је углавном мала. представља одређене територијалне колективитете (→ регионе. већ да се она пројављује унутар сваког подручја чији спорови достижу интензитет разликовања пријатељ–непријатељ. В. Као један од кључних подсистема друштва окружен је другим унутардруштвеним подсистемима. стварање елита и регрутовање итд. војводства у Пољској итд. М. Колонизацијом Мале Азије. → статуту и програму партије. правде и опште користи.) Политички бикамерализам. Под овим појмом најчешће се подразумева полис у античкој Грчкој. ограничавају овлашћења → доњег дома поделом законодавне → надлежности међу домовима. Грци су проширили овај модел територијално-политичке организације. без могућности њиховог детаљнијег разрађивања.105 - П . године. polis – град држава. где она представља ауторитативну расподелу вредности у друштву. а уз придржавање начела уставности и законитости. Она поседује унатрашњу структуру где три кључна дела Покрајински секретаријат је назив за покрајински орган управе (→ покрајинска управа) образован за одређену област. Појмом politics наглашава се процесуална страна политике. спровођења и евалуације политике. сопствени → порези и други аутономни извори финансирања. Као главна компонента која одређује постојање политичког региона наводе се аутономни политички процеси. подршке). управну и → судску власт.) изворном (античком) нормативном смислу представља практичну делатност за остваривање идеја највишег добра. полис је највиши и најпожељнији облик организације државе. П. локална организација и чланство. Указујући на функционалну страну политике. У федерацијама природа овог дома је истоврсна и он представља федералне јединице. (Д. Дводомна структура представничког тела не одликује само → федерације. она се у → регионалним државама огледа у овлашћењу за доношење тзв. културног. На челу секретаријата је → покрајински секретар. тип → насеља који се . politics) (гр. (Д. уставне и револуционарне. са циљем да се. политички аутпут (обликоване политике – закони. могућност сарадње са другим самоуправним јединицама у земљи и иностранству (прекогранична и међурегионална сарадња) итд. ограничење државног → надзора на подручје уставности и законитости. Његове кључне компоненте јесу политички инпут (захтеви.) развио у почетним фазама процеса → територијализације. (М. институционализације и трајности. у контексту противречног окружења. организација власти. Кључне функције политичке партије јесу: агрегација и артикулација друштвених интереса. тираније. он укључује у свој садржај настајање. сукоб и посредовање интереса у једној заједници.) Политички систем подразумева скуп структура и процеса преко којих се захтеви (подршка) релевантних политичких субјеката трансформишу у ауторитативне. За овај процес карактеристичне су фазе започињања. → Посланици другог дома у унитарним државама бирају се различито. тј. у оквиру политичких региона између њих и → јединица локалне самоуправе може се налазити још неки облик територијалне самоуправе. са већим или мањим степеном политичке → аутономије. претпоставки. велики број послова изворног делокруга. која је истовремено прототип државне организације. одржавају и мењају општа правила по којима живе. одликују се високим степеном организованости.) Покрајинско извршно веће јесте назив за орган коме је на нивоу аутономних покрајина у Србији поверено обављање послова → извршне власти. па и њихова природа. → аутономије). П. П. где се излажу идејно-политичке и организационе основе партије. Ослоњени су на традицију. Типологија политичких партија веома је разуђена. закони којима се потпуно самостално. (М. Савремени појам политике подразумева функционално-системски приступ који политику одређује као процес управљања сложеним динамичким подсистемима друштва. Једна од општијих подела јесте на кадровске и масовне. У свом Политичка партија је добровољна политичка организација дужег трајања која се бори за освајање или одржавање власти ради остваривања одређених идеја или интереса. садржинске стране политике. а површина од 8000 км2 до 80 км2).) . образовног итд. а у децентрализованим државама у овлашћењу за доношење других општих прописа. Државна власт у полису имала је облик монархије.104 - чине: партијско руководство. Партијска структура потврђује се у нормативним партијским документима. на коме се налази више локалних јединица које повезује посебан регионални идентитет. садржаја и последица јавног одлучивања. скуп грађана који образују заједницу) у свом ширем значењу одређује се као делатност којом људи стварају. Кроз појам polity захвата се структурна страна политике. policy. (А. (М. обавезујуће одлуке и повратне реакције. За разлику од друштвених покрета. уређују различита питања из самосталног делокруга региона. односно вештину долажења до моћи. својство правног лица. Именује их шеф државе. тако да су се сви пуноправни становници могли окупљати на главном тргу ради обављања грађанских дужности (број становника се кретао од педесетак хиљада до неколико стотина грађана. В. Регионални закони се могу сврстати у неколико категорија: закони за спровођење закона које је донела централна државна власт.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Војводине који стоји на челу → покрајинског секретаријата (покрајински орган управе) и руководи његовим радом. М. представљање.) Полис је → град → држава. М. аристократије и → демократије. попут економског. институционални и нормативни склоп под којим се подразумева политички поредак једне заједнице. формулисања. На место посланика долазе по положају. закони који детаљније разрађују законе које је донела централна државна власт и.

овај појам обухвата само → јединице локалне самоуправе. У ужем смислу то је подела на основне територијалне јединице (→ општине. То се постиже увођењем пореских разреда. порез на добит корпорација. воћњаци.106 - Порез на промет (енгл. Његов сопственик има право да га користи и њиме располаже у оквиру законом предвиђених овлашћења. директни/индиректни) на годишњи доходак појединца. turnover tax. итд. итд. Под порезом се подразумева недобровољан законски намет. У директне порезе спадају: → порез на индивидуални доходак. тако да нпр. а да сиромашнији сносе мањи порески терет. М. које се користи у пољопривредне сврхе. За политичко-територијалну поделу употребљава се и термин административно-територијална подела. Порез на корпоративну добит обично наплаћују и деле федералне и локалне јединице власти. порез на истицање фирме. Код робе и услуга добијемо тачно оно што желимо. која има својство правног лица јавног права и располаже организованом политичком влашћу. порез на регистрацију аутомобила. док су фирме са губитком ослобођене плаћања. (Т. Број пореских разреда може бити и више од 20. Недостатак прогресивних пореза јесте то што су економски дестимулативни и што доводе до → гласања ногама. → порез на имовину. На пример. због различите економске снаге. М. (П. (П. Порези могу бити регресивни. М. За плаћање пореза не постоји непосредна противуслуга. висина. наводно. њихова дестимулативност је већа. а код пореза не добијемо ништа одређено. → хартије од вредности. 20 одсто. бекства људи и капитала из земаља које имају такве пореске схеме у земље са нижим порезима.) Политичко-територијална подела у ширем смислу јесте свака подела једне државе на уже територијалне јединице (почев од федералних јединица. У уставним демократским режимима ова подела се врши → законом. обично су то купци. (П. новчани.. Пропорционални порези су они где је висина плаћеног пореза усклађена са висином дохотка. Тако су пропорционални порези нека врста компромиса. у некима је само један. нити се сматрају неправичним као регресивни. обично. → царине. увозник робе који плати акцизу и царину тај трошак ће превалити на даље купце. → области итд.) Порези. куће и станови. Порези се могу делити према много критеријума. В. 25 одсто. а подстиче → избегавање плаћања пореза. пашњаци и друго земљиште које се користи у пољопривредне сврхе. (П. нема. С друге стране. ако је порез сто новчаних јединица без обзира на висину дохотка. Код директних пореза нема могућности преваљивања пореског терета са законског обвезника на другога. порези су прогресивни ако пореска основица расте брже од дохотка. директни/индиректни) и плаћа се на добит фирми. директни/индиректни) и плаћа се на пренос апсолутних права неких категорија добара. као што су штедња. не подлежу порезу на промет. Десет одсто код оних који имају висок доходак чини много више у апсолутном износу него што износи 10 одсто код оних који имају низак доходак.) Порези.) Порез на индивидуални доходак јесте директни порез (→ порези. као што је случај приликом плаћања робе и услуга или такси. То је. тј. Плаћају га само успешне фирме. Од пореза се очекује да задовоље захтеве праведности и правичности. директни/индиректни) и плаћа се на наследство и → поклоне према њиховој тржишној вредности. општа начела. → хартија од вредности. Коначно. такав порез је регресиван.) Порези. пољопривредно земљиште се може користити и у друге сврхе. појединци који имају доходак до неког нивоа плаћају 10 одсто. → јавна добра. ливаде. Погодност у односу на ПДВ јесте да се наплаћује једном и да је јефтинији за администрирање. који одређују пореске власти сваке земље.) Порез на пренос апсолутних права јесте облик директног пореза (→ порези. који се називају јавна добра. → Приходи од овог пореза припадају локалним јединицама власти. да би плаћање пореза било усклађено са економском снагом. као што су: економска функција. али је једна од најважнијих подела на директне и индиректне порезе. директни/индиректни. карактер. То значи да половне ствари. Ј. У неким земљама има више пореских разреда. Порез на индивидуални доходак плаћа се почев од одређеног нивоа дохотка. sale tax) јесте индиректни порез (→ порези. попут аутомобила или одеће. М. Код индиректних пореза је могуће да се порески терет свали на друге.) у чијим се оквирима организује → локална или → регионална самоуправа или се стварају истурени органи централне државне власти. пропорционални и прогресивни. онда се такав порез сматра пропорционалним. Пољопривредно земљиште је категорија земљишта. Уже посматрано. итд. јер снажније оптерећују сиромашне иако су економски веома стимулативни. јер економски нису толико дестимулативни као прогресивни. директни/индиректни) који се плаћа при првој продаји робе и услуга. до следећег нивоа 15 одсто. (Д. → акцизе. уз поштовање предвиђених обавеза. посебним прописом или одлуком овлашћеног органа предвиђено. В. организована у оквиру државног подручја. обрадивог или необрадивог. (Д. Апсолутног мерила о правичности неког од три типа пореза. Што су порези прогресивнији. фирме и организације без непосредне противуслуге. На пример. Регресивни порези су када висина плаћеног пореза спорије расте или уопште не расте у односу на пораст дохотка. → порез на капиталну добит. Порез на капиталну добит не постоји у свим земљама. који држави и нижим нивоима власти плаћају → грађани. да би се финансирали јавни издаци. → политичко-територијална јединица обухвата и федералне (→ федерација) и → аутономне јединице. Прогресивни порези се правдају тиме да имућнији појединци треба да плаћају већи порез.) Порез на капиталну добит плаћа се на добит од трговине капиталним средствима.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Политичко-територијална јединица јесте територијална јединица. Порез на индивидуални доходак типично спада у → приходе локалних јединица власти. тј. У друштву не постоји један стандард правде. Ова подела се прави на основу (не)могућности да се порески терет превали на другу особу у односу на ону која је законски обвезник пореза. Порез на промет је алтернатива → ПДВ-у. мада не искључиво.) Порез на корпоративну добит (профит) јесте облик директног пореза (→ порези. Право својине над пољопривредним земљиштем могу имати како физичка тако и правна лица. (П. → порез на пренос апсолутних права. М. итд. Висок порез на индивидуални доходак дестимулише рад. ако је порез на доходак појединца 10 одсто без обзира на висину дохотка. а у диктаторским режимима актима → владе или шефа државе. → срезове. (П. (П. (П.107 - П . Право својине над пољопривред- ним земљиштем може бити ограничено и успостављањем режима → аграрног максимума. итд.) . → ПДВ. Врсте пољопривредног земљишта могу бити њиве. Шире посматрано.) Политичко-територијална самоуправа → самоуправа.) Порез на наследство и поклоне јесте облик директног пореза (→ порези. Земљиште које се налази у → градовима или → насељима градског карактера није пољопривредно већ → грађевинско земљиште. На пример. Он је економски дестимулативан зато што кажњава штедњу и → улагања. М. нпр. Овај порез се обично не наплаћује на добит која се реинвестира. већ само постоји имплицитно обећање да ће се та средства употребити за неку робу и услуге. М. Такви су порези са јединственом или равном пореском стопом. итд. па је правда увек везана за концепцију . У индиректне порезе спадају: → порез на промет. Ако је то → законом. облик. → округе. преко аутономних до → јединица локалне самоуправе). наравно. регресивни порези се сматрају неправичним. → Приходи од овог пореза обично припадају локалној јединици власти. некретнина. М.

административна хармонизација је штетна. под утицајем → пореске конкуренције и без администрирања. У поређењу са правдом. Јединице власти са вишим пореским стопама изложене су конкуренцији оних са нижим стопама. Пошто нема једног стандарда правде. (П. ограничено је располагање готовином. → регионима. тј. појединци различитих схватања ће на врло различите начине оцењивати праведност постојећег пореског система. други оно што је регресивно. Четврто. директни/индиректни) који се плаћају на укупну → имовину појединца. Администрације су уз ниже стопе принуђене да пажљиво троше средства и да се предузетнички понашају. Друго.). Прво.109 - П . М. Ни са равномерношћу опорезивања није лакше. Хоризонтална је пожељна из неколико разлога.) Порези на имовину су облици директног пореза (→ порези. акције и друге → хартије од вредности. а расте приватна потрошња. → регион федерална јединица (→ федерација). које су имале знатно ниже пореске стопе. пореска конкуренција је средство фискалне контроле зато што власти тера да троше мање средстава и да тиме буду ефикасније. (П. аутомобили. стопи. међународни ниво].ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације схватања друштвеног поретка. а равномерност је везана за опорезивање према економској снази. М. Иако минималнији захтев. Та изузећа су законска.) Порески референдум је облик непосредног одлучивања грађана о висини. а трећи оно што је прогресивно. Тиме што се при овом поступку по правилу прописује најнижа стопа. пловила. уметничка дела.108 - тичарима смета што у присуству пореске конкуренције морају више да раде. општа доња стопа → ПДВ-а у Европској унији хармонизована тиме што је прописана на 15 одсто и ниједна чланица ЕУ не сме имати нижу стопу од те (али може вишу). До тога долази спонтано. Аустрија. новац се лако и јефтино може пребацивати на друге рачуне. порези на пренос апсолутних права. већина инвеститора ће радије улагати у Аустрију. у банкама нема правила „банкарске тајне“. Административна хармонизација значи изједначавање пореских стопа путем → закона.) Пореска инциденција → преваљивање пореза. итд. За разлику од спонтане. → градовима и → општинама. Најчешће се обрачунава на непокретности. СТО или ММФ. OECD. Пореска конкуренција може бити вертикална и хоризонтална. Општост значи да се примењује једнако на све без изузетка. Порез на поклон се наплаћује слично порезу на наследство. порез на увећану имовину. Хоризонтална пореска конкуренција јесте појава међусобног конкурисања нижим → порезима и → таксама између истих нивоа власти. → држава. Тако је нпр. итд. јер она подразумева мање државне заштите и помоћи разним привредним и друштвеним активностима. М. новац и драгоцености. пошто су у ЕУ 2004. Пореској конкуренцији се често супротстављају политичари и интересне групе. Порез на имовину се разрезује у проценту процењене тржишне вредности имовине. Више је пореза на имовину. касније се враћа услед већег обима привредне активности → финансијски федерализам (П. Интересне групе се опиру пореској конкуренцији. Да би јединице власти са вишим порезима избегле сеобу привреде и богатијих појединаца. прања новца. Либерали ће рећи да је праведно оно што је резултат тржишне утакмице. федералним јединицама. Вертикална је између разних нивоа власти [→ општина. Евиденције из праксе не потврђују ово очекивање. ако су у Аустрији неки порези нижи него у Немачкој. На пример. намени и коришћењу → пореза. понекад страна → улагања. скоро увек су изузети дипломате и службеници УН. тиме што се пропише одређена пореска стопа или основица. Немачка и још неке старе чланице ЕУ снизиле стопе → пореза на корпоративну добит. да буду ефикаснији. Вертикална пореска конкуренција је пожељна зато што доводи до међусобног ограничавања у → приходима и → расходима разних нивоа власти. Могло би се рећи да је порески систем правичан ако задовољава друга два начела – општост и равномерност опорезивања. Понекад се истиче да ће пореска конкуренција довести то тзв. (П. Државе и локалне јединице власти са нижим порезима привлаче више → улагања и брже се развијају. покретности. Општост опорезивања не може да се постигне јер сваки порески систем има извесна изузећа. Административна хармонизација обично служи да администрацијама осигура више → приходе. Порески рајеви су се намножили у последњих неколико десетина година зато што су многе земље света увеле високе стопе пореза на капиталну добит од штедње и берзанске трговине. М. а међу њима су најпознатији: порез на имовину. Спонтана хармонизација није административни поступак. Спонтана хармонизација после неког времена обично доведе до врло сличних пореских стопа у разним земљама и другим јединицама власти. пореска конкуренција доводи до нижих пореза и такси. инвеститори ће радије улагати у општину X. оне често прибегавају снижавању пореза. побољшава пословно окружење. постоји стриктно правило „банкарске тајне“. до пражњења → буџета. Она представља механизам економског ослобађања фирми и појединаца и механизам финансијске контроле администрације. могу се отварати рачуни под шифром и без идентификације. Овај институт је настао седамдесетих година двадесетог века у Западној Европи а касније и у САД-у као део → урбаних покрета и протеста грађана против пореза и квалитета јавних услуга. земљиште. Тако су обично изузети појединци који имају доходак који је нижи од прага опорезивања (мера егзистенцијалне заштите). Спонтана пореска хармонизација је корисна зато што смањује пореско оптерећење. тј. подстиче → улагања и економски раст. ако општина X има ниже порезе и таксе од општине Y. Поред законских. услед чега опада државна. Протест против пореза најчешће представља симболички отпор према слабостима у → политици градских вла- . Порези на имовину обично спадају у → приходе локалне јединице власти. убија се мотив за конкуренцију и институционалну иновацију. Поли- . што се у неким земљама опорезују и средства која нису уложена. постоје и ванзаконска изузећа (→ избегавање плаћања пореза). порез на поклон. „трке ка дну“. Порез на увећану вредност имовине наплаћује се само на увећани део имовине. ваздухоплови. Или. Фирме и имућнији појединци селе се у јединице са нижим → порезима. а не на читаву имовину. Оно што се изгуби снижавањем неких пореза и такси. М. затим нове фирме или фирме у неким гранама (изузеће је делимично или потпуно). и врло су строга правила против тзв. Административна хармонизација негативно утиче на улагања и привредни раст. а остали услови су слични. (П. а социјалисти оно што уједначава резултат тржишне и друштвене трке.) Порески рај је земља или територија која привлачи штедњу и → улагања из других земаља света захваљујући неким погодностима које штедише уживају. порез на наследство. већ последица → пореске конкуренције међу земљама. ни правичност није лако задовољити. правичност је минималнији захтев. → округ. ушле земље Источне Европе. Треће. Приватна потрошња је ефикаснија од државне. Све те погодности су савршено законите. конзервативци оно што је резултат доминантног друштвено-историјског идеала. → Порези на пренос апсолутних права обрачунавају се на процењену или тржишну вредност продатих ствари и добара (станови. Постоје два облика хармонизације и то су административна и спонтана. пореска конкуренција је средство економског ослобађања зато што смањује порезе појединаца и фирми. Тако су нпр. Неки сматрају да је равномерно оно што је пропорционално.) Пореска хармонизација је поступак усклађивања или чак изједначавања пореских стопа међу земљама или територијално-политичким јединицама. У пореским рајевима нема → пореза на капиталну добит од штедње. анализе показују да је пореска конкуренција једно од најснажнијих развојних оруђа. Порез на наследство се плаћа за имовину која се наслеђује.

одредбе чија се измена или доношење предлаже и образложење. Представничко тело самостално уређује сопствену унутрашњу организацију и поступке по којима се одвија његов рад. П. што је често тачка на којој се губе → избори. Тако се. а нарочито јавног тужилаштва. П. Број посланика или бирача који мора подржати предлог за промену уста- ва прописује устав као апсолутан (нпр. посланичке групе (Србија). Право употребе представља и личну службеност која њеном титулару пружа овлашћење да се туђом ствари користи у границама признатих потреба. осим ако посебним правилима није другачије предвиђено. У првом случају право може користити сваки посланик/одборник. Имају материјална права и дефинишу → политику коју ће парламентарна група заступати у представничком телу поводом питања на дневном реду. Ђ. предлог који подносе бирачи захтева подршку одређеног броја бирача. → Пословник представничког тела прописује минималан број посланика као услов за формирање посланичке групе. док се посланицима називају лица изабрана у законодавна тела. Посланичку групу образују → посланици (→ одборници) који припадају истој политичкој странци или различитим политичким странкама блиских политичких погледа и програма. са једне стране. најмање 50) или процентуално исказан број (најмање 10 одсто). према начину на који → институције функционишу и на који се влада. слободни посланички → мандат и гарантују услове за несметано вршење свих других посланичких права. П. Посланик има право да изнесе да ли је задовољан одговором или не. одредбе закона које се предлажу и образложење. Овлашћене су да самостално и слободно уреде сопствену организацију. односно владе. (Т. као што су порез на боравиште. → влада.) Пословник је специфичан општи правни акт који регулише унутрашњу организацију представничког тела или других органа власти. → статут → региона и статут → локалне заједнице као и → пословник .) Посланичко питање је индивидуално право → посланика. Основне врсте спорова кроз које се остварује правосудна функција јесу грађански. Постоје два облика имунитетских права: материјални и процесни имунитет. и функције других органа у погледу активности у вези са применом права. разменити. изборни → закон. П. Имунитетска заштита је везана уз принцип народног суверенитета. Сваки изабрани представник грађана не назива се послаником. привредни. федералне јединице (→ федерација). предлог који потиче од федералне јединице (→ федерација) може се односити само на уставом одређена питања значајна за статус федералне јединице. и правних лица. П. чиме ће се привући нови гости за хотеле. Устав прописује под којим условима и у односу на која питања федералне јединице и територијалне заједнице имају право да поднесу предлог закона који доноси орган централне власти. Поред тога.) Право предлагања устава или ревизију → устава имају → посланици и → влада. (С. правосуђе обухвата.. шеф државе и федералне јединице. Под одређеним условима то право имају и бирачи. (М. Посланичке групе располажу процесним правима и представљају део унутрашње организације и метода рада представничког тела.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације сти. парламентарне процедуре и правила поступања пред другим органима. У неким уставним системима ово право под одређеним условима имају и бирачи. употребе и прибирања плодова са туђе ствари. За разлику од органа → управе. кривични и управни спорови. Ова права су везана за слободни → мандат и гарантују несметано обављање посланичке/одборничке функције. (М. отуђити или уништити и сл.) Право употребе једно је од три својинска овлашћења. садржи уставни основ.) Посвећени порези су још један вид → пореза које → општина може да убира да би подстакла → локални економски развој у својој средини. (М. → Грађани путем пореског референдума непосредно процењују која висина пореза је реална као и какав квалитет услуга очекују да им се обезбеди од тих средстава. Имунитетска права → посланика штите статус посланика. Одговором на посланичко питање добија се информација и стиче увид у рад одређеног → министарства. (М.) Право располагања једно је од овлашћења у оквиру права својине. премијеру или → влади. са друге стране. (М. П. У дводомним представничким телима сваки дом доноси свој пословник.) Посланик је појединац којег су непосредно бирали → грађани за члана → парламента.) Право предлагања закона имају → посланици. органа правосудне управе и корективних установа (→ институција).110 - представничког тела. У ширем смислу. храну. правобранилаштва. већ покретањем поступка од стране овлашћене странке. статус и права → посланика или чланова одређеног тела. (М. односно право држања. Ј. Означава могућност правног или фактичког располагања стварима као најзначајнијег овлашћења из права својине. два од три одсто пореза на хотелски смештај може одвојити за оглашавање локалног туризма. Бирачи могу користити ово право уколико предлог подржи → уставом прописани број бирача. адвокатуре. П.) Право одборника/посланика гарантује → устав. Правосудна делатност у ужем смислу састоји се у примени општих правних правила на конкретне случајеве решавањем спорова од стране судова. Изузетно. органи територијалних заједница. Право да се поднесе предлог → закона јесте индивидуално → право посланика. парламентарни клубови (Аустрија). Судови решавају међусобне спорове. Права → посланика/ → одборника могу бити индивидуална или колективна. Називају се и парламентарне групе (Француска).) Посланичке групе су облик деловања политичких странака у представничком телу. стално су коришћени да подрже туризам. Упућује се → министру. која мо- . пиће. Представља право сопственика на употребу ствари и убирање њених плодова. ређе писмено. Право располагања подразумева да власник може ствар продати. Представници грађана изабрани у органе → локалних заједница називају се → одборници. Непосредно изабран од стране грађана. Власти су усвојиле овај институт да би избегле доношење неопрезних или неодговорних одлука у располагању → јавним финансијама. Ј. Предлог се подноси у писменом облику. Поставља се усмено. Порези. (С. Предлог посланика треба да подржи група посланика. кућни ред. У њему се наводи уставни основ за доношење закона. Предлог се подноси у писменом облику. (Т.) Посланички имунитет. ређе и шеф државе.) Правосуђе је једна од три основне гране државне функције и гране власти. парламентарну аутономију и → поделу власти. везана су и за ангажман у представничком телу и омогућују учешће у активностима представничког тела. (М. рецимо. судови по правилу не поступају по сопственој иницијативи. П. ако се средства одвајају за решавање приоритетних проблема и за обезбеђивање квалитетних услуга. Ђ. За валидност предлога потребно је најчешће испунити и посебне услове. (М. посланик је неприкосновен и независан од судске и управне власти. парламентарне фракције (Немачка). поред активности судова.111 - П . Колективна права посланик/одборник може користити само уз услов да га подржи група посланика/одборника. У досадашњим искуствима се потврдило да грађани радо прихватају и више порезе од предложених. неке законе (уставни и → органски закони) може предложити само група посланика. како између физичких и правних лица тако и спорове између физичких лица. У току заседања резервише се време за постављање питања. поред законодавне и извршне.

Аустралији. Модел градоначелник–веће доминантан је у САД-у а све више се уводи и у Европи (Немачка. Италија. охрабрујући државе и локалне власти да развијају и овај вид сарадње. као и разни облици сарадње између локалних власти. а други дом представништво федеративних јединица. повећања ефикасности и квалитета управљања. здравства. У уставним системима у којима се у другом дому парламента обезбеђује заступљеност региона. органи региона (Холандија). електорски колегијуми које чине посланици дома грађана и чланови регионалних већа (Француска). М. партнерски квалитет односа. на Новом Зеланду. до пре 20 година. Због значаја то гарантују и → устави неких земаља (Италија. Зато трошкови индиректних пореза могу да се свале на другога. без обзира на постојећи модел власти. Садржаји сарадње су веома богати и чини их све оно што локалним властима и грађанима ових региона може бити важно. као што су порез на доходак или добит корпорација. услуге које су прилагођене конкретним потребама грађана. грађана и других развојних ресурса. → посланике овог дома бирају непосредно → грађани (Италија). → Савет Европе је препознао значај овог вида сарадње. Одборници се бирају на период од четири године.) Предузетнички модели власти. модернизацију модела управљања и развијајући методе бољег коришћења развојних потенцијала. Модел веће–менаџер прихваћен је у Канади. (С. Код директних пореза (→ порези. . Белгија. а сразмерно броју становника региона одређује се број посланичких места за сваки регион (Белгија). → Локалне заједнице подижу квалитет менаџмента. али и са грађанима. пружају неопходне услуге грађанима и сл. уводи се „управљање мисијама и резултатима“. Локалне власти и централна власт су. ЕУ је такође одвојила део својих фондова за подршку пројектима прекограничне сарадње. иницијативност и креативност. постао незаменљив. Немачка) постављањем граница изборних јединица и поступком расподеле → мандата (Аустрија). Неке од тих промена су следеће: начелник → управе обавља послове менаџмента. П. далеко вишег стандарда и квалитета и. уважавање регионалног принципа при конституисању дома грађана у државама федералног типа (Аустрија. Ирској. Представнички орган има → надлежност да одлучује о основним друштвеним и политичким питањима унутар државе.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације же бити и субјект правосудне функције у ширем смислу. земље Средње и Југоисточне Европе итд. → изборне јединице које се простиру на подручју региона у уставним системима у којима је парламент једнодоман. Шпанија).112 - ренције у правцу снажнијег привлачења капитала. законски и економски субјект се подударају. Према структури. у свету развиле нови. али он није економски субјект опорезивања јер тај трошак сносе купци.) Предузетничка локална власт. уважавање регионалног начела при конституисању дома грађана формирањем изборних јединица у складу са регионалном организацијом (Италија. У неким земљама део посланика другог дома бира се непосредно. Финске и Данске. Локалне власти. у циљу бољег остваривања ових функција и решавања комплексних проблема у вези са тим (поготову у урбаним срединама). где је један дом представништво грађана. уводи се транспарентност рада. и то у складу са одлуком скупштине аутономне покрајине. Локална заједница почиње полако да следи и економске принципе. маја 1980. Чак је и традиционално европски модел скупштина–градоначелник усвојио један број предузетничких института и механизама у циљу веће професионализације рада. па је 21. (П. а део делегирају већа региона (Белгија).). те постаје далеко активнија у стварању амбијента привлачног за → инвестиције. на → непосредним изборима → тајним гласањем. У појединим уставним системима. Запослени се награђују према заслугама: према учинку. у процесу реформи током 1980-их година. Велика Британија. Ђ. разликују се законски и економски субјект опорезивања. мере се резултати рада (→ бенчмаркинг) и учи се из искуства (из успеха и неуспеха). Економски односи су поље на које. Локалне власти које су се боље припремиле за предузетничку улогу улажући у професионализацију рада. ради обезбеђивања бољег квалитета живота. То су: садржаји из области социјалних послова. представнички орган је скупштина → града или → општине коју чине → одборници. покретање бизниса и привлачење капитала. Ђ. Репрезентовање → региона у → парламенту је различито: дводомна структура парламента или посебан дом који репрезентује регионе. тј. локална власт добија следеће важне функције: подстицање економског развоја. (С. уводе се стандарди за сваку област. као и у скандинавским земљама. отварање нових радних места и креирање → приватно-јавних партнерстава ради спровођења пројеката којима се решавају неки проблеми. У већини уставних система преамбула није саставни део устава. активно користе знања професионалаца. увозника. М. Код индиректних пореза. Португалија. циљеве којима се уставотворац руководио доносећи устав и орган који је донео устав.) Преваљивање пореза се односи на питање ко сноси порески терет. постају далеко конкурентније и својим → грађанима лакше обезбеђују услуге широке лепезе разноврсности. Ту своју функцију представнички орган врши углавном доносећи → законе и друге опште акте. у Великој Британији. што је врло битно. Власник радње је у законској обавези да уплати → ПДВ на робу и услуге које је продао. уче из практичних искустава других и стално покушавају да пронађу модел што ефикаснијег и ефективнијег управљања и успешног решавања разноврсних проблема. (А. (Т. Зато се трошак директних пореза не може пребацити или свалити на друге субјекте. године у Мадриду усвојио Оквирну конвенцију о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти. Шпанија. Важан део напора улаже се у укључивање грађана у рад скупштинских тела и органа. а део посредно од стране законодавних тела региона (Шпанија) или се део посланика именује. Италија). спадају у важне инструменте и оруђа за решавање сложених проблема савремених друштава. представнички органи могу бити једнодомни (најчешће у → унитарним државама) и дводомни (у → федерацијама).113 - П . Устав гарантује минимални број посланичких места за сваки регион (Шпанија. Критеријуми представљања уважавају право региона на представљање. награђује се успех. У једнодомним парламентима начело представљања региона укључено је у → изборни систем Португалије. реформи начина управљања и настанка предузетничког управљања и предузетничке државе. преамбула је део устава. Француска). Она при томе развија широку лепезу пројеката и партнерстава са приватним и трећим сектором. П. (М.) Преамбула је краћи уводни текст који претходи нормативном делу → устава и садржи основне принципе на којима устав почива. Између локалних власти се такође развио однос конку- . Нови предузетнички модели управљања. директни/индиректни). У време спровођења великих реформи државе. најчешће кад устав изричито прописује.) Представнички орган (→ парламент или скупштина) јесте уставна и политичка → институција која има делокруг утврђен → уставом. Тако је у САД-у предузетнички начин управљања → градовима и → општинама. итд. У → систему локалне самоуправе у Србији. на купца.) Прекогранична сарадња је облик сарадње локалних власти две или више земаља које се налазе са обе стране државне границе. Ј. повећавајући тиме ефикасност и квалитет услуга. → локална заједница није у већој мери утицала. (П. Интеграцијом земаља у ЕУ испоставило се да → грађани пограничних → региона имају читав низ специфичних проблема који се далеко лакше решавају уколико се они удружују и креирају заједничке развојне пројекте. привлачење капитала.) Представљање региона у представничком телу централне власти постоји у већем броју европских земаља. као и потискивањем → државе благостања.

распуштањем представничког тела. могу имати различиту снагу. Право својине може бити ограничено јавноправним и приватноправним ограничењима. различит број актера. (С. Чак и када не врши никакво својинско овлашћење на ствари. и данас се стварају разноврсни аранжмани и реализују разноврсни пројекти. → Мандат чланова представничког тела престаје истеком времена на које су бирани. → ваучери или купони.114 - ри ужива предмет својине. које услед слабе привредне активности или малог броја становника нису у стању да прикупе довољно средстава за локалне → јавне финансије. културни пројекти. Поред пет наведених метода приватизације који су законити. њен титулар остаје сопственик. Општина и приватни сектор креирају заједнички пројекат са различитим улозима. → јавна комунална предузећа и део државних услуга. У неким → изборним системима мандат престаје престанком чланства у политичкој странци која је кандидовала → посланика/→ одборника. којима се купује државна → имовина. Данас су → општине принуђене да раде на прилагођавању људских ресурса новим економским потребама и променама. кафе. в) недељива односно јединствена – титулар својине је сам неограничено користи и располаже истом. Јавни и приватни сектор налазе заједничке интересе у реализацији тих пројеката који подстичу економски развој и решавају бројне проблеме заједнице.) Пренета надлежност → надлежност. која се обично обавља када се поступак приватизације одлаже. знања. 1. Ово су тек неки од аранжмана. Пет је основних метода приватизације. П. поклон итд. као својине појединца на предметима за потрошњу ради задовољења личних потреба. Пето. олакшају и подстакну пружање нове врсте услуга. у обнови → локалне инфраструктуре. Да би тако сложени пројекти могли несметано да се реализују. Поред приватизације комерцијалних фирми. нових технологија и вештина. Општина даје зграду – приватна агенција је преуређује. подстицање локалног екомског развоја итд. Ј. Предузетничко пословање локалне власти значајно се ослања на партнерства. Неки од њих трају од 15 до 20 година. Трећи метод је продаја. случајеви природних угрожавања и катастрофа. инфраструктурни пројекти. → Уговором се прецизирају права. изградње и функционисања инфраструктурних система и других јавних пројеката. (П. 2. капитал. постоји и „спонтана приватизација“. а секундарне су деполитизација привреде и подстицај развоја. Приватна својина има неколико правних одлика. веома су флексибилни. М. У изборним системима у којима постоји → императивни мандат. Четврти метод је оснивање нових фирми. екологије. даје јој нову намену (позориште. која се испољава кроз правна овлашћења слободног држања. Изједначујући трансфери или грантови намењени су економски слабије развијеним јединицама власти.) Премапотпис је потпис који на акте шефа државе ставља први → министар. ликвидација кроз стечај. техничком помоћи и стручњацима. односно њен објекат. подела добити и обавезе. циљ прекограничне сарадње јесте претварање „тврдих“ националних граница у „меке“ границе. (Т. инфраструктурне услуге. ресорни министар или сви чланови → владе. коришћења и располагања објектом права својине (продаја. спортски центар итд.) Приватно-јавно партнерство. Ђ. да помогну у информисању бизниса о новим тенденцијама (промена климе. 4. (С. саобраћаја. услед чега се ресурси који постоје у неком простору приватизују. Она је: а) апсолутна – обухвата сва овлашћења економског коришћења ствари. Они могу имати форму изједначујућих или базичних трансфера. Показали су се веома ефикасним и корисним начином ангажовања капитала. У фирмама са губитком заробљени су ресурси који се не користе а који имају алтернативну употребу. капиталом. земљиште. 3. сигурности → инвестиција и заштите уговорно регулисаних послова. Пренети приходи (трансфери) јесу средства која → држава преноси јединицама федералне. б) искључива – сопственик може искључити свако друго лице из уживања његовог предмета својине или пак овластити друго лице да у извесној ме- . Друго. смрћу. Општина даје простор за градњу – приватна агенција изграђује објекат и користи га одређени период. јесте → имовина. Многи од ових пројеката су дугорочни. а радници краду репроматеријал и машине. знањем. → денационализација или повраћај имовине ранијим власницима и њиховим наследницима. имиџа и ставова бизниса). а приватни сектор капитал и технологију. → аукција. (С. могу се приватизовати јавна. а пракса је изузетно богата и далеко надилази машту. које појединачно ни јавни ни приватни сектор не би могли реализовати. Општина изводи пројекат – приватни сектор се укључује у пружање одређене материјалне помоћи (или неком другом активношћу) и за то добија део права и прихода из продаје услуга. и она има неколико техника (директна погодба. да помогну у отварању нових предузећа. Базични трансфери постоје за све локалне јединице власти и њима држава враћа локалним властима део → прихода који је прикупила на њиховој територији. Обично → држава или општина дају зграде. Она се појављују у свим областима → пружања услуга и → надлежностима локалних власти. док локална власт поред свог учешћа прати реализацију целине послова и степен реализације јавних интереса.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације образовања. (М. Приватно-јавни аранжмани могу бити веома разноврсни. (П. које у већој мери повезују људе као грађане Европе без обзира на националну и државну припадност.) Приватизација је поступак промене власништва од јавног или државног у приватно. биоскоп.) Приватно-јавно партнерство [енгл. прецизно утврђеним правима и обавезама и будућим начином коришћења тако креираног и реализованог пројекта. (М.) Престанак мандата. користи одређени број година уз наплаћивање и касније предаје објекат општини. што обухвата неколико циклуса власти. прилагодљиви различитим условима и потребама.) у границама → закона. П. Односи између актера уређују се уговором. Основна сврха приватизације јесте повећање ефикасности пословања. губитком било ког од услова за стицање → бирачког права. неопходно је постојање правне државе. Приватни сектор улази у процес финансирања.115 - П . а сва остала овлашћења се из ње изводе. Ђ. врсте аранжмана. Пракса некадашњих социјалистичких земаља познавала је категорију личне својине. настанак иновација. Менаџери присвајају добит и уграђују се у набавке. У демократским државама постоји само једно право својине појединаца. тендер). подношењем → оставке. мандат изабраног представника престаје и → опозивом.). замена. јер обухватају изградњу и одржавање великих инфраструктурних објеката. разних вештина и локалних потенцијала. Посредно. Ђ. туризма. односити се на различита поља делатности и циљеве који се остварују кроз ове пројекте и подразумевати разноврсне уговорне обавезе између → општине и приватних агенција. Стављањем потписа одговорност за акте шефа државе прелази на владу коју контролише → парламент.) Привремена управа је мера државе која се спроводи над → јединицом локалне самоупра- . Корелат појма приватна својина.) Приватна својина је најшира правна власт на ствари. Public Private Partnership (PPP)] јесте релативно нова појава интензивније сарадње јавног сектора (локална власт) и приватног сектора (приватне агенције и предузећа) у пружању разноврсних услуга → грађанима. Приватно-јавна партнерства дала су најбоље резултате и највише су развијена у земљама у којима је професионализација у локалној власти пажљиво развијана и где стратегијско управљање представља ослонац ових пројеката. М. трансфера технологије и његове примене итд. Прво. регионалне или локалне власти.

116 - Проглашење закона је фаза → законодавног поступка у којој шеф државе. различите изборне препреке (законски → изборни праг. в) накнаде. (М. OECD. Приходи од продаје нефинансијске имовине обухватају неколико категорија. У неким уставним системима указ о проглашењу закона → премапотписује ресорни → министар. по правилу на свечан начин. Током времена системи → јавних финансија у појединим земљама трпе велике промене. спортисти. као што су уметници. в) → накнаде. У неким уставним системима указ → премапотписује ресорни → министар. итд. (М. износи став о важним државним питањима. Разне организације (УН. (М. залиха.) Просторно и урбанистичко планирање. ванредни (обично једнократни) порези и остали ванредни јавни приходи. указује на дугорочну перспективу друштвеног и економског развоја. Данас се број пореза и њихова висина не могу објаснити на други начин већ стално растућом жеђи државних и локалних администрација за све већим средствима. јер не уважава правило један човек – један глас.117 - П . (М. То могу бити саопштења опште природе која даје шеф → извршне власти. II) → социјални доприноси. драгоцености и земљишта. који су строго прецизирани → законом. У непореске јавне приходе спадају приходи од државних комерцијалних и некомерцијалних установа (→ институција). → Устав проглашава → парламент својом одлуком.) Проглашење устава је фаза поступка доношења → устава у којој → парламент. б) → таксе. Одлуку о проглашењу статута локалне заједнице доноси скупштина локалне заједнице. који → грађанима стављају на знање важна државна питања. ММФ све приходе дели у три категорије: а) текући приходи. тешко је наћи две земље са сличним пореским системима и системима јавних финансија. (М. а још више по њиховој висини. успостави привремену управу. Ђ. новац и → хартије од вредности. Текући приходи су најважнији и они се деле у четири категорије: I) порези. б) приходи од продаје нефинансијске → имовине и в) приходи од задуживања и продаје финансијске имовине. председник → владе или сви министри. Проглашењу статута аутономне покрајине може се приступити након што Народна скупштина Републике Србије да сагласност на тај акт.) Проглашење статута аутономне покрајине и статута локалне заједнице (град. Потребно . Када је у изборним јединицама број бирача неједнак. као и акти међународног права у којима државе саопштавају своје ставове значајне за међународне односе. Она се уводи да би се њоме спречила могућност наношења велике штете грађанима од стране неодговорне локалне власти.) Приходи.) Прокламација је јавно саопштење органа државне власти у коме се. Приходи се према редовности деле на редовне и нередовне. а са друге стране прецизно се регулише да држава не би злоупотребљавала овај инструмент против локалних власти. г) → доприноси и д) остали фискални приходи. У многим земљама је допуштено да се део пореске обавезе (обично 10 одсто од укупне пореске суме) за одређене порезе (обично су то порез на доходак и на профит корпорација) не даје држави него организацијама и појединцима за које се порески платиша одлучи. или сви министри. Зато се у плановима уносе правци развоја одређених → региона. јер се један → посланик бира на неједнак број бирача. Статут се проглашава на свечаној седници скупштине аутономне покрајине. г) доприноси и д) остали фискални приходи. б) таксе.) Пропорционални изборни систем (сразмерно представљање) јесте облик → изборног система у коме се посланички → мандати деле сразмерно броју гласова који су освојиле кандидатске листе. П. али је од највећег практичног значаја стандардизација јавних прихода ММФ-а. (П. IV) остали приходи. → Статут локалне заједнице усваја скупштина локалне заједнице [→ скупштина општине (града)]. (М. премијер. по правилу на свечаној седници. У пореске јавне приходе спада пет категорија: а) порези. створени-изграђени и социо-економски.) Прикривена неједнакост бирачког права. по правилу на свечаној седници. П. Већина планова процесом усвајања добија снагу правног акта. величина → изборне јединице која утиче на позицију политичких странака у → изборима (мале изборне јединице фаворизују велике странке и обрнуто). СТО. → поклони (донације) и остали непорески јавни приходи. П. Земље се међусобно веома разликују и по врстама пореза и других извора које практикују. → града. Закон у тим случајевима прописује да одговарајуће → министарство има право да распусти скупштину → локалне самоуправе. Акт о проглашењу статута локалне заједнице доноси се у форми одлуке. Сразмерно представљање омогућује да се лепеза политичког расположења бирача верније искаже у → саставу представничког тела. На тип пропорционалног изборног система утичу следећи фактори: метод прерачунавања гласова у посланичке мандате (математички образац за израчунавање изборног броја на основу кога се расподељују мандати). јавни. (С. Бирачко право тада није једнако.) . → Статут аутономне покрајине проглашава скупштина аутономне покрајине (→ покрајинска скупштина) својим актом који доноси у форми одлуке. али уз обавезу да се у законском року морају спровести нови → избори. Зато се назива прикривеном неједнакошћу бирачког права. Оно подразумева стварање развојне стратегије уз прецизирање циљева развоја околине. П. П. а у другој већи. У категорији финансијске имовине. као што је немогућност конституисања → скупштине општине. јесу: а) → порези.) Промулгација је → проглашење устава или → закона након усвајања. а у свакој од њих се бира један посланик. ММФ) и асоцијације (ЕУ) имају различите класификације јавних прихода. у форми указа. У редовне спадају непореска и пореска средства. (М. Чин распуштања скупштине коју су → грађани изабрали на изборима веома је драстична мера те се ова ситуација зато прецизно регулише. невладине организације. Подједнак обухват бирача у свакој → изборној јединици обезбеђује једнакост → бирачког права. Порезима се обично осигурава више од 4/5 средстава јавних финансија данашњих развијених држава. Практично. Већа одступања у погледу броја бирача на подручју различитих изборних јединица воде прикривеној неједнакости бирачког права. неодржавање седница и немогућност усвајања → статута или буџета. процентуални излазак бирача на биралишта) које малим странкама отежавају освајање мандата. → насеља. М. по правилу одмах након усвајања. Разликују се две групе пропорционалних изборних система: изборни системи у којима се обезбеђује пропорционалност (оптимализација односа између удела који страначке листе имају у броју гласова и удела који имају у броју освојених мандата) и непотпуни пропорционални изборни системи који одступају од начела пропорционалности постављањем природних (величина изборних јединица) или законских (законски праг) препрека освајању мандата. тада ће у једној изборној јединици за избор посланика бити потребан мањи број гласова. П.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације ве у одређеним условима. Неједнакост бирачког права која настаје образовањем изборних јединица са различитим бројем бирача није транспарентна. проглашава да је → парламент усвојио → закон. начела. као што су: приходи од зграда и опреме. клубови. својим актом (одлука о проглашењу) проглашава да је усвојен устав. основни су → кредити и друге врсте задуживања. → општина. а у нередовне зајмови. Закон проглашава шеф државе својим указом. Предуслов за примену ове мере по правилу је блокада рада локалне власти. Просторно и урбанистичко планирање повезује три система: природни. III) поклони и → пренети приходи (трансфери). обично у форми → декларације. То су и → акти → парламента. П. општина). итд.

неуспеси на тржишту.) Проточни.) . већ постаје и сама носилац тих промена. и у том контексту остварен квалитет јавних услуга.) Пружање услуга. обезбеђује од плаћања датих услуга крајњих корисника. њихов подстрекач и креатор. Ђ.) Процесни имунитет одборника → одборнички имунитет. неадекватно становање. вишеспратност. Информациона технологија изузетно олакшава добијање и коришћење обиља информација и података неопходних за добро планирање. безбедност – криминал (стандард безбедности). Овај фонд такође може излазити на тржиште → хартија од вредности. Процесни имунитет делује ако се посланик по- . План је зато жив документ који се може мењати и прилагођавати променама.119 - П . док тек мањи долази из локалне банке или из учешћа локалне власти. Сматра се да у ЕУ овакав фонд. Одобравање кредита се руководи затвореном шемом финансирања пројеката којима се враћање. О процесном имунитету одлучује парламент. → Организација локалне власти постаје флексибилнија и отворенија за промене. Није везан само за рад посланика у → парламенту. Локална власт има за циљ пре свега привлачење капитала на своју територију као и његово даље увећавање. Ђ. У процесима обезбеђивања јавних услуга. болести итд. по правилу.). У тржишним привредама законитости понуде и тражње у великој мери регулишу процес размене земљишта и непокретности утичући на изглед и на функционисање града. отклањају негативне појаве. (М. беда. Данас је дошло до промене у традиционалном планирању и тежиште планирања се помера са мерења економског раста на мерење укупног квалитета живота. Дејство процесног имунитета је релативно и траје за време трајања → мандата. значајно увећава расположива средства за развој. Обично се посебна пажња посвећује мерењу еколошких и друштвених трошкова и користи. Ђ. Revolving fund) јесте веома важан финансијски инструмент којим се омогућава да → локална заједница има приступ → кредитима под веома повољним условима (ниска каматна стопа која се креће испод тржишне. Ови системи су задужили савремену → демократију могућношћу отворене власти. → округ или чешће → регион) ствара овакав фонд уз обезбеђивање почетног капитала. Веома често успешност програма услуга зависи од способности да се ови проблеми схвате и решавају у целини. загађење. потиснула субјективности и волунтаризам људског фактора и потенцијално елиминисала пристрасност. неуређено земљиште. Она са кризом → државе благостања престаје да буде само пасивни рецептор промена из ширег правног. као резултат планирања. дивље парцелисање и дивља градња. Процесни имунитет посланика искључује кривично гоњење и штити личну слободу → посланика. одржавање станова (стандард квалтетно уређеног стана). локална власт је добила посебан значај. Назива се и парламентарна неповредивост. План. па и рад судова (доступност правде). Други важан елемент јесте награ- ђивање према резултатима рада и подстицање креативности запослених као и корисника услуга (грађана). Сви кредити које фонд даје морају бити враћени. → корупција. сиромаштво. Локална заједница (→ општина. транспорт. у интеракцији са тржиштем чини најважније факторе којима се уређују људска насеља и простори. застарела или руинирана инфраструктура. одржавање здраве животне средине. у распону од два одсто до четири одсто) чак и у условима када не постоје никакве → донације или државна давања. запошљавање. која прецизно мери трошкове и добити разних решења. оно је отворен и динамичан систем у који се укључују политичари. У већини земаља планирање је отворено и партиципативно. одрживи фонд (енгл. а приватно-јавна (→ приватно-јавна партнерства) или приватна партнерства све су присутнији начин новог ангажовања → локалне заједнице у економском развоју. саобраћајно загушење.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације је да се. Почетни капитал обично долази из европских фондова и финансијских → институција. П. предузетничка власт све већи нагласак ставља на резултате. Поред напора који се предузимају ради остваривања пуне запослености и побољшања услова становања. по правилу. врши превенција могућих проблема итд. → град. неадекватни услови становања. (С. Информациона технологија у великој мери је повећала објективизираност и стандардизованост. Све више се уместо традиционалног планирања користи урбана економија. Ђ. Успешност локалних власти у решавању озбиљних проблема савременог друштва. стубови су ослонци на којима се заснива предузетничко управљање локалних власти свуда у свету. Постоји низ облика и начина рада локалних власти у овој области у различитим земљама. атрактивношћу каматних стопа и привлачењем нових финансија. па је његова функција и последица значајно кумулирање средстава путем протока средстава. политичког и економског окужења. криминал итд.118 - зове на њега. праћења свих етапа рада и праћење квалитета и ефекте рада уз адекватно награђивање према учинку и подстицање креативности запослених. (С. поред стручњака и политичара и → грађани креативно укључују у процесе планирања. способност стратегијског размишљања и управљања уз способност превенције бројних тегоба (криминал. У функционисању фонда обезбеђује се финансијски менаџмент и од вештине примене различитих финансијских инструмената зависи у којој мери ће се и овај фонд развијати. (С. стручњаци и → грађани с циљем налажења оптималних одлука за развој града. Данас се утврђују разрађени стандарди којима се прате ефекти и квалитет услуга: чишћење – стандард „чисте улице“. предузимају се и мере за побољшање услова и укупног квалитета живота кроз повећање културних садржаја и рекреативних могућности. Савремена насеља и градови имају један круг сталних проблема које процес планирања мора имати у виду: пренасељеност. потенцијали и таленти грађана. саобраћај (стандард безбедности у саобраћају). Њоме се подстичу локалне иницијативе и боље користе локални извори. Да би се постигли што бољи ефекти. а не као раније на полазишта и циљеве који су често остајали са замућеним ефектима. продаје хартија од вредности. (С.) Просторно планирање је процес којим се осмишљено усмерава развој → града имајући у виду развој → насеља и потребе грађана. Савремена реформа → јавне управе и управљања уопште подстакла је значај контроле. подстиче развој одређених активности. Њиме се врши функционално зонирање. њене јавности и контроле. да су у могућности да учествују у одлучивању о питањима развоја града и да планови буду јавни документи.

) Р Развојни (плански. У састав радних тела бирају се → посланици. цивилног и пословног сектора. Њихово формирање често је праћено оснивањем посебних агенција за → регионални развој или других сличних тела. која служе као оперативни органи претходно поменутих колегијалних тела.121 - Р . у коју је тада као једно од основних начела уграђено начело партнерства и сарадње представника јавног. Постоје стална и повремена (ad hoc) радна тела.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Радна тела представничког тела образују се у представничком телу према областима у којима се протеже → надлежност представничког тела. Границе развојних региона поклапају се са подручјем просторних јединица за статистику из категорије → NUTS 2. развојни регион нема својство правног лица нити друге карактеристике које га могу сврстати међу јединице територијалне самоуправе. локалних самоуправа. са правом одлучивања или без њега. В. одбори или комитети. Расходи се деле према томе на којем нивоу се . На подручју развојног региона најчешће постоје изабрана или именована тела организована по принципу партнерства. Поред посланика могу бити изабрана и друга лица (стручњаци). у којима се могу наћи представници централних државних органа и власти. јавни. Називају се још и комисије.) Раскидни вето → апсолутни вето → вето. кохезиони) регион јесте јединица установљена ради планирања развоја и координације развојних активности у одређеној земљи. али без права одлучивања.120 - . У раду радних тела суделују и представници → владе. (М. Расходи. За разлику од → политичког региона. (Д. П. Са њиховим установљавањем почиње се након реформе → регионалне политике ЕУ с краја 1980-их. приватног и цивилног сектора. а један број радних тела образује се као заједничка радна тела оба дома. У дводомним представничким телима сваки од домова образује своја радна тела. јесу укупни издаци државе и међународних организација по свим основама.

) Ревизија је поступак провере рачуна у погледу тога да ли су комплетни и конзистентни. у Европи. укидање царинских баријера или трговинских ограничења између држава које чине унију) и монетарна унија (заједнички интерес две или више држава да одрже новчани паритет између својих валута). администрација у ужем смислу. према нумеричким класификацијама ММФ-а и других. данас у Европи настају тзв. (П. У одредби члана 3. универзитети и истраживања. (П. пружале отпор променама. иначе унитарне земље. М. Првобитно је регионализам био израз конзервативних политичких снага које су се заузимале за очување посебног регионалног идентитета.) Реална унија је заједница → држава које повезују неки заједнички интереси. долази до снажних сукоба с националном државом која потенцира → централизацију из страха од → сецесије. → регион. виших или нижих органа. На расходној страни су важна начела ефикасности. Процес настанка региона спонтаним активностима грађана зове се → регионализам. Државе чланице реалне уније споразумно одређују интересе које остварују у тој заједници. (П. политичких и социјалних програма. док се региону гарантује право да остварује део надлежности у истој материји. Они могу бити редовни и ванредни. У земљама у којима су региони основ за настанак покрета за националну независност (Северна Ирска. друштвених и политичких процеса у одређеној држави. Њихово постојање значи постојање вишестепене организације локалне власти. Региони отуда имају различиту снагу и статус у зависности од чињенице да ли је национална држава настала уједињењем независних држава (садашњих региона). царин- ска унија (јединствено царинско подручје. века. отварају нова радна места итд. А разумно једнак третман јавних добара значи да понуда неких није огромна а других скромна. регионално планирање. истичу различите видове јачања региона у односу на централну државну власт. пренете или поверене. континуитета и разумно једнаког третмана различитих → јавних добара. у земљама у којима је регион традиционално постојао. Declaration on Regionalism in Europe. М. могу бити разних нивоа ефикасности. пољопривреда и рибарство. → аутономије и моћи региона. као што су Француска и Италија. Она се сматра леком од нестручног → рачуноводства. Швајцарска је морала ради евентуалног укључивања у Европску унију да смањи моћ и независност кантона и да уместо високог ослањања на непосредну партиципацију грађана уведе. те. долази до његовог обнављања. обавезни и необавезни. М. У другом случају ради се о регионалним или → унитарним државама у зависности од реалне снаге. државе саме креирају регионе различитих назива и функција. → Региони имају три основне групе → надлежности: изворне. Тако данас можемо говорити и о грађанском регионализму – који истиче улогу економско-индустријски развијених урбаних средишта и заговара. у земљама у којима није постојао. обезбеђујући економски развој и благостање читавог региона. Поврх тога. свака за себе. најчешће да уређује основна начела. које се обављају самостално. разликују се нпр. модернизацији и изградњи савремене националне европске државе с краја 18. Директни су органи и организације државе и локалне власти. попут установа → правосуђа. приликом чега → држава задржава одређена овлашћења. организације и → надлежности. а подстицањем од стране европских тела → регионализација. веће међународне организације и државне издатке бар на централном и федералном нивоу. Ђ. у односу на регион. Те потребе су основ за креирање заједничких регионалних програма којима се привлачи капитал. Assembly of European Regions. здравства. културе. Француска – Немачка– Белгија – Холандија итд. а → влада → парламенту и бирачима. П. Рачуноводствени извештаји имају различите форме. статус. пре све- . неке институције представничке демократије. стабилности. (С. као што је случај САД-а. Отуда овај ниво у себи обједињава државне и послове локалне самоуправе. В. Од природе и садржаја заједничких интереса зависе облици и врсте органа заједнице. датих држава. на крају. → општина). Директори су одговорни за рачуноводствене извештаје акционарима или другим власницима. телекомуникације и транспортна инфраструктура. (С.122 - ка. Значај и моћ → региона у појединим државама варира. Каталонија у Шпанији и региони у Италији). У првом случају региони у великој мери имају функције државе и реч је о → федерацијама или чак и о → конфедерацијама. образовања. конкурентне. уз поштовање начела хармонизације. од стране. надлежности. (М. а Европа и сама подстиче овај процес у циљу бољег интегрисања становника.123 - Р .) Рачуноводство је поступак квантитативног праћења и приказивања пословних активности током неког периода. као и што мање трошкове за администрирање → јавних финансија. Декларације о регионализму у Европи (енгл. подстицања развоја и што успешнијег реализовања комплексних економских. Ђ. У једном броју земаља (Француска.) Регион представља највиши степен организације → локалне самоуправе и чине га територије које су географски. Шкотска и Велс у Британији. Француска – Швајцарска – Немачка.) Регион. Регионализам се данас развио у неколико легитимних идеолошких оријентација које. Континуитет значи да она теку непрекидно. итд. Европски региони су нови ентитет путем ког се грађани Европе међусобно повезују без обзира на вековне границе међу државама. култура и медији. или је регион настао касније ради обављања одређених послова. Стабилност значи да су средства јавних финансија релативно равномерно распоређена током читаве године. али би јачањем региона у Француској и Британији и ове.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације троше (→ држава. 1996) означене су типичне изворне регионалне надлежности: регионална економска → политика. полиција и јавни ред. Ревизија је обавезна за веће компаније.) Регион. слободан режим увоза и извоза робе и услуга. у складу са начелом прилагођавања. Корисници → буџетских средстава могу бити директни и индиректни. грађевинарство и стамбена политика. образовање на свим нивоима. њихов састав и начин → избора. Ови региони настају из спонтаног организовања и иницијативе → локалних заједница које идентификују сличне проблеме својих становника и сличне потребе. Циљ тих снага био је очување превазиђеног друштвено-политичког уређења феудалнокласних карактеристика.) Регионализам је посебна идеолошко-политичка оријентација која од → региона настоји да направи центар организације власти. наместо њих. Француска – Италија. енергија и екологија. С обзиром на интерес који повезује државе чланице реалне уније. Данас се углавном говори о Италији и Шпанији као о регионалим државама. туризам. (Д. Швајцарске и Немачке. као и Европе у целини. Квебек у Канади. Италија) регион је традиционално функционисао као испостава и ниво организације државне власти. Ефикасност у ужем смислу значи да се са што мање средстава постигне што више у домену понуде јавних добара. Индиректни корисници су све друге установе (→ институција) државе и нижих облика власти које је држава основала. → инвестиције. јавна здравствена заштита. Бретања у Француској. слободно време и спорт. У ширем смислу ефикасност укључује и лакоћу плаћања → пореза за пореске обвезнике. итд. те се → грађани идентификују са њим. добиле статус → регионалних држава. Од 1980-их година. И док на једној страни ове државе потискују самосталност региона. али не нужно) две или више држава: Шпанија – Францус- . него да је понуда уједначена око неког нивоа. → европски региони обједињавајући делове територије (често пограничне области. банке. → корупције и преваре. и почетком 19. историјски и економски специфичне и препознатљиве. тј. Са друге стране. да ли се слажу са финансијским документима других фирми и да ли су у складу са → законом.

В. Као → унитарне државе са јаким регионалистичким тенденцијама треба навести Шпанију. популистичком регионализму – који је негативно настројен према централној држави. реформу државе и подједнак развој свих крајева државе. транснационалне сарадње. Европског социјалног фонда – ESF и Кохезионог фонда). што као резултат има установљавање посебних политичких региона. а истовремено мање централизована него → унитарна држава. функционалне поделе и равнотеже власти). (Д.) Регионална држава је облик територијално -административног уређења (поред унитарног и федералног). Баскија или Велс). → региони. пак. Италију и Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. И. демократизацију. Немачке и др.) Регионална политика ЕУ као једна од заједничких → политика за коју ће у периоду од 2007. → Горњем дому.) Регионализација. новим технологијама. (Д. → политичке (регионалне) децентрализације и политичке регионализације одређене државе. рационалнија организација власти.) Регионална самоуправа се односи на територијалне самоуправне јединице средњег реда у унитарним децентрализованим државама. боље остваривање начела → супсидијарности итд. препознавање и јачање културних. јасно разликовање између → јединица локалне самоуправе (→ општина и → градова) и регионалних → аутономних јединица. карактеристична су. Може се уочити постојање корелације између јаких регионалистичких тенденција и егзистенције јединица → регионалне самоуправе. и то: 1) Циљ 1: конвергенција (уз помоћ средстава из Европског фонда за регионални развој – ERDF. за чије учешће су обезбеђена два финансијска инструмента ЕУ: Инструмент за претприступну помоћ – IPA и Европски инструмент за суседство и партнерство – ENPI. као и суседне земље.) Регионализација је процес стварања → региона различитих врста. мобилизацију друштвених снага одређених подручја. до 2013. У остваривању Циља 3 могу учествовати и земље које су кандидати или потенцијални кандидати за чланство у ЕУ. Ниво NUTS 1 може имати улогу посредника између региона државе чланице и ЕУ. међурегионалне сарадње (укључују програме Urbact. институционалног → регионализма. У државама са израженом идеологијом → регионализма доминирају политички разлози за регионализацију. док државе из круга тзв. Регионализацију најчешће реализује централна државна власт. Међутим. који често доводи до промене облика уставно-правног (политичког) уређења одређене државе. овај државни орган доноси уз учешће представника региона. снажан индустријски развој. усељеницима и фискалном изједначавању. као и заступљености мањих локалних целина. ефикасније обављање јавних послова. → NUTS номенклатури. деполитизован. а регионалистичке тенденције присутне су и у федерално уређеним државама попут Аустрије. али су прави и једини корисници регионалне политике ЕУ нивои NUTS 2 и NUTS 3. године бити издвојено 36 одсто од укупног → буџета ЕУ. Регионализам промовишу и одређени међународни документи. устаљена и најчешће заступљена четири основна модела регионализације. те смањење друштвених тензија. односно на тзв. Други тип регионализације подразумева формално конституисање → региона путем регионалне → децентрализације → унитарне државе. као уставна категорија и конститутивни чинилац централне власти. В. Регионална политика ЕУ спроводи се кроз реализацију пројеката у оквиру три главна циља. 2) Циљ 2: регионална конкурентност и запосленост (уз помоћ средстава из Европског фонда за регионални развој – ERDF и Европског социјалног фонда – ESF). Том приликом се. модернистичком регионализму – који је технократског карактера. в) модел политичко-територијалне регионализације. → улагању у људски капитал и у стимулацију малог и средњег предузетништва. гарантована финансијска → аутономија. главни је инструмент за смањивање развојних неједнакости између европских → региона и за постизање равномернијег просторног развоја ЕУ. Основне карактеристике (добијене анализом шпанских и италијанских „идеалних типова“ регионалне државе) јесу: формална → прокламација унитарног уређења. То су: а) модел економске регионализације. парламента. У земљама Западне Европе појачан је од 1970-их. б)модел регионализације који има карактер административне и функционалне децентрализације. Као главни разлози за регионализацију наводе се: величина земље (установљавању региона најчешће су приступале територијално простране земље). До истицања економских разлога за регионализацију долази напуштањем схватања да је регионални развој последица интервенције централне државне власти и усвајањем концепције о ендогеним факторима развоја одређеног подручја утемељеним на знању. тј.125 - Р . (Д. односно → политичких региона. У науци о → држави (→ политици) регионална држава је централизованија него → федерација. транзиционих демократија у тај процес улазе у склопу целокупне друштвене трансформације 1990-их. као највиши → конститутивни акт региона. (Д. Спровођење европске регионалне политике заснива се на институционалној територијалној подели земаља чланица. језичких и других регионалних посебности. Interact и ESPON). иновацијама. ове нове → институције најчешће представљају виши степен самоуправе. односно региони и → дистрикти. нормативно дефинисана разлика између региона (аутономне заједнице) са обичним статусом и региона са специјалним статусом. Постоје три основна типа → регионализације. Мотиви за регионализацију неке земље јесу спој политичких. 3) Циљ 3: европска просторна сарадња (уз помоћ средстава из Европског фонда за регионални развој – ERDF).124 - низацији и профилисању целокупног управног система неке државе. без примене принципа класичне. Све остале административне територијалне јединице које су мање од дистрикта нису предмет регионалне политике и називају се → локалне административне јединице. напослетку. Веома динамично се развија и погодује економском напретку и стабилности → демократије. а у регионализованим државама на самоуправне јединице између → региона и локалних једини- . Сенату. као што су Декларација о регионализму у Европи и → Нацрт Европске повеље о регионалној самоуправи. Први се назива и еволутивна регионализација путем поступне трансформације важећег система територијалне (локалне) самоуправе. У оквиру Циља 3 постоје програми: → прекограничне сарадње. и прикупљање већих новчаних и других средстава за подстицање развоја одређеног подручја. укључујући и „власт изузетне интервенције“. уместо установљавања новог степена власти користе постојећи. Регионализација се најчешће спроводи путем еволуирања постојећих → јединица локалне самоуправе. трећи тип политичке регионализације. који не може да ступи на снагу без сагласности парламента или га. прогресивном регионализму – који заговара напредак. → статут. и. г) модел регионализације у САД-у. В. Имајући у виду досадашња искуства и праксу европских и других земаља. → уставног суда и слично). представничка (скупштинска) организација регионалних власти (на основу → општих избора и пропорционалног представништва. → институције државног → надзора над радом и одлучивањем регионалних органа власти (од стране → владе. одликује висок степен регионалне → аутономије и конститутивности региона (→ области. (Д. В.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације га. олакшана вертикална управна координација. о сепаратистичком регионализму – који заговара → сецесију историјских нација (нпр. на крају. покрајина) у орга- . велике разлике у погледу величине и броја становника региона. без обзира на то што у пракси (нарочито у Шпанији) систем функционише путем „федерализма сарадње“ (кооперативног федерализма). што се огледа у дводомној структури → парламента и директној заступљености региона у тзв. уз одговарајуће прилагођавање циљевима регионализације. В. типови. управних и економских разлога.

као и иницијативе за инвестиционе фондове. чија финансијска вредност износи 11. Шпанија и Португалија (1986) такође су биле заинтересоване за → регионални развој и оне. еволуција финансирања. (Д. јер они чине важне димензије укупног квалитета живота грађана ЕУ.468 милијарди евра. Регионални развој се подстиче пре свега поправљањем инфраструктуре.. као што су: индустријски пропали региони. и Уредбом Комисије 718/2007. В. на оснивање малих и средњих предузећа. о спровођењу Уредбе Савета ЕУ о успостављању програма IPA.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације ца. заштитом животне средине и побољшавањем ефикасности рада → управе. допуна. Са првим проширењем и уласком Велике Британије у ЕУ (1973). У циљу финансирања регионалних политика (→ регионална политика ЕУ). В. заостали региони (Томпсонов извештај). Иницијативе Европске комисије увеле су три важна инструмента: а. Овде је суштински реч о → децентрализацији кроз стварање регулаторних тела као ауто- . колико се ослања на локалне власти. Примарни циљ који се у ЕУ остварује преко Кохезионог фонда и структурних фондова јесте смањење разлика у развијености између земаља чланица и самих европских региона путем суфинансирања (у сарадњи са државама чланицама) јавних → инвестиција у подручју саобраћајне инфраструктуре. → супсидијарност и координација. којим су замењени програми CARDS. JESSICA подржава регионални развој и веома често подржава пројекте изградње и обнове урбане инфраструктуре и мрежа. иницијативе Заједнице. Нове придружене чланице: Ирска. Ђ. Ђ. и Д. При финансирању се води рачуна о свим аспектима европских → политика: екологија. те финансијске подршке предузећима. (С. Средства из → регионалних фондова иду на директне интервенције у привреду. слободних зона. Први подразумева поверавање овлашћења специфичном органу управе. циљеви. JASPERS даје подршку у припреми великих пројеката у области заштите животне средине који захтевају инвестирање веће од двадесет пет милиона евра и у области транспорта који захтевају више од педесет милиона евра. имају највише бенефиција од регионалне политике и програма. Грчка (1981). б. 1085/2006. образовања. Увођење Европске монетарне уније 2000. у развој друштва утемељеног на знању. побољшава регионалну развијеност). LEADER. В. јер на њиховом подручју постоје територијално дислоцирани представници средишње државне власти. пре свега кроз структурне фондове и Кохезиони фонд. Јединице регионалне самоуправе истовремено су врло често и → управни региони. трговина итд. индустријских и технолошких паркова. на → улагање у развој инфраструктуре и модерне. пољопривреда. (С. Европског социјалног фонда (ESF) и Кохезионог фонда. уз уважавање њихових специфичности. кандидује се регионални проблем као важан и од тада региони постају важан развојни фактор који доста обликује начин функционисања Уније. Тада је направљен преглед регионалних проблема. регионална и → прекогранична сарадња. Преношење регулаторне функције на органе → јавне управе. комуникација и информисања. односно поверавање јавних овлашћења. демографије. Уз основне структурне фон- .) Регионални фондови у ЕУ јесу вид пружања помоћи → регионима. Тржишна неизвесност веома отежава предвидљивост резултата и усмеравање развоја угрожених региона. посебно запошљавање младих итд. Треба имати у виду и неке од актуелних иницијатива које је увела Европска инвестициона банка. JEREMIE је пројекат помоћи и подршке малим и средњим предузећима. године државе кандидати и потенцијални кандидати могу користити средства из програма IPA (Instrument for Pre-accession Assistance – IPA. Реч је о развојним програмима за пружање помоћи у решавању специфичних проблема регионалног развоја ЕУ: ЕQUAL. чиме се значајно мења амбијент реализације регионалне политике. Ђ. пољопривредни. обухвата разноврсне тренинге и обуке. URBAN. а остварује се и преко Европског фонда за регионални развој (ERDF). Процес финансирања → региона у ЕУ доста говори о томе у којој је мери Европска унија децентрализована. инфраструктуре и екологије.). Тај програм је успостављен Уредбом Савета (ЕЗ) бр. INTERREG (подржава међуграничну сарадњу. образовања. Циљеви → регионалног развоја јесу: унапредити развој угрожених (пољопривредних и индустријских) → региона. транснационалну сарадњу у циљу доприноса хармонизацији граничних подручја ЕУ и подручја суседних држава.) Регионални развој. Други облик поверавања јавних овлашћења обухвата независне регулаторне агенције. Улагање у радну снагу. (С. и представља начин за смањење утицаја „проклетства територијалног порекла“. Од 2007. пројекте енергетске ефикасности или пројекте информационе технологије. ISPA и SAPARD) како би имале више успеха у поступном прилагођавању правним тековинама ЕУ (acquis communautaire) и у припреми за коришћење структурних фондова.) Регулаторно тело. подстаћи запошљавање (преквалификација). лоша је смањена могућност националних држава да флексибилно користе неке финансијске инструменте (девалвацију на пример) у решавању текућих проблема. а посебно подстичу иновацију. године) није ни познавала проблем региона. а мери се праћењем пет димензија развијености. до данас. године додатно повезује простор ових земаља. (Д. јер су јој чланице (њих шест) биле приближно економски развијене. године EFRD постепено смањује директне → субвенције и иде у правцу јачања одрживог регионалног развоја. Отуда разлика између „државне“ и „јавне“ управе. међурегионалну сарадњу.) Регионални развој је дугорочни и свеобухватни процес унапређења одрживог економског и друштвеног развоја → региона и → јединица локалне самоуправе. инвестирањем у људски и физички капитал. одрживи фонд итд. најпре ресорном → министарству. Свака димензија се састоји од групе индикатора из области економије. PHARE. има два основна облика. којом се оснива Инструмент за претприступну помоћ. партнерство. јер развојни ефекти у једном региону могу изазвати негативне ефекте за суседне регионе. за период 2007–2013.126 - дове постоје и четири тзв. ЕУ је имала неколико фаза развоја. обухвата следеће компоненте: подршка транзицији и изградњи → институција. односно региона. подстиче међурегионалне развојне планове. привреда. Основна начела којих се ЕУ придржава приликом израде и извршавања регионалних развојних планова и програма јесу: програмирање. Овај програм. отворене администрације. заштите животне средине. У првој (до 1973. Координација регионалних пројеката и политика компликована је. развој људских потенцијала и рурални развој. У наредне две фазе реформише се начин финансирања региона. У односу на регионе. Важан део програма такође је усмерен на обуку привредника и локалних власти да се прилагоде изазову несигурног и променљивог тржишног амбијента. као главни фактор развоја економских капацитета региона. на давања предузећима.) Региони у ЕУ. Добра страна је већа повезаност. Од 1988. в. Од региона се разликују једино по томе што су просторно мање и немају могућност доношења регионалних → закона.127 - Р . прилагођавањем економским и социјалним променама. социјална политика. супротно агенцијама које су под непосредном контролом владе. које место у томе имају региони и зашто. образовања и усавршавања. који ће и убудуће бити у сталном фокусу пажње. → зона унапређеног пословања и других механизама одрживог развоја (→ проточни. предузетништва и → локалног економског развоја. разним агенцијама и → управама основаним и контролисаним непосредно од стране → владе. 1975. Конвергенција се као циљ остварује убрзањем економске конвергенције најмање развијених подручја. → регионални развој. године се оснива Европски фонд за регионални развој (EFRD). инкубатор бизнис-центара. Отуда регионални програми подржавају развој предузетничке културе.

128 - Р . нарочито ако се у целини или претежно могу финансирати од цене коју плаћају корисници услуга. (М. (П. П. регулаторно тело мора своје → надлежности остваривати на транспарентан начин и бити одговорно. М. Најчешће је национализација обављана без → накнаде у бившим комунистичким режимима. регулаторна тела обављају стручно-техничке и друге важне јавноправне функције.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације номних → јавних служби. Карактеристично је за уставне системе у којима представничко тело не заседа континуирано већ повремено. С обзиром на време расписивања.) Резолутни вето → апсолутни вето → вето → суспензивни вето.) саним у уставу. у → уставом прописаним интервалима. могу бити претходни и потоњи. итд. као што су: повраћај имовине у физичком облику (натурална реституција). Према Закону о јавним агенцијама из 2005. П. П. компензација другом имовином.) Реплика је дискусија у којој учесник у расправи одговара говорнику који је претходно говорио на тврдњу коју је изнео. С обзиром на акт о коме → грађани одлучују на референдуму. У парламентарној пракси често се користи као инструмент → опструкције рада.) правце своје → политике у вези са одређеним питањем или саопштава неку важну политичку одлуку. Има више метода реституције. укључујући не само решавање управне ствари. то су: → обавезни. Независна регулаторна тела морају имати јасан → мандат и циљеве који се прописују → законом. већ и према осталим субјектима. Било је и разних поступака делимичне национализације у тржишним привредама. (М. С обзиром на дејство. (М. → факултативни и саветодавни референдум. (Т. (М. Критеријум разликовања је садржај који се у њима износи. то може бити уставотворни или законодавни референдум. али и кроз независност од регулисаних субјеката и интересних група. Поред редовних постоје и → ванредни избори. Назив за → изборе који се одржавају периодично. Са друге стране. године. Резолуција је акт у коме → парламент износи одлуке и њен садржај. Свако од ових заседања траје неколико месеци. (М. које се све више установљавају ван структуре → државне управе. оспорава становиште или демантује исказ претходног говорника и сл. и то не само према законодавној и извршној власти. већ и отклањање тржишних недостатака и стварање предуслова за постојање конкуренције унутар одређених регулисаних сектора привреде (нпр. Ј. П.) Редовни избори. Расписују се пре истека мандата посланика текућег парламентарног сазива. енергетика. те тако представљају самосталне организације ван управног апарата које врше јавна овлашћења и старају се о задовољењу → јавног интереса. као што су Русија и земље Источне Европе. као предуслов његове ефикасности. У том смислу. Реч је о имовини која је одузимана у разним поступцима → национализације. Независност регулаторног тела. која се одвијала са накнадом. Редовна заседања се.). одвијају два пута годишње (пролећно и јесење). финансијско обештећење. Сматра се једним од најпогоднијих инструмената за допуњавање облика посредне → демократије и отклањање њених слабости. јавна агенција оснива се ако послови не захтевају сталан и непосредан политички → надзор и ако јавна агенција може боље и делотворније да их врши него орган државне управе. она уживају већу финансијску. што је био део општих протржишних реформи. организациону и функционалну самосталност од специјализованих управних органа. износи аргумент у прилог свом становишту. испољава се кроз независност од непосредног утицаја → извршне власти. Ради њиховог спровођења. П. Постоје различити облици референдума.) Редовно заседање представничког тела Референдум је облик непосредног суделова- јесте облик → заседања представничког тела који се одвија у редовним интервалима пропи- ња грађана у поступку одлучивања који омогућује њихов непосредан утицај на доношење . колико траје → мандат посланика.) Реституција или → денационализација јесте поступак враћања одузете → имовине некадашњим власницима или њиховим данашњим наследницима.129 - . по правилу. Касније су неке земље обавиле поступке денационализације. Између резолуције и → прокламације тешко је повући границу. електронске комуникације и др.

канализације. до којих се долази градњом мостова и путева. (Д. културном идентитету. Не уводи га → држава него сами → грађани. У савезни парламент бирају се посланици дома грађана и дома федералних јединица.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Савезна држава → федерација → конфедерација → сложена држава. образовању. Савезни избори представљају избор → посланика у федерални (савезни) → парламент у → федерацији. закључено око 200 међународних → уговора и других докумената (о људским и социјалним правима. Комитет министара. комесар за људска права. са седиштем у Стразбуру.) С Савет Европе је паневропска међународна организација. уређења простора. В. регионалној и државној сарадњи). јавни). а под чијим је окриљем од 1949. култури. објеката за културне активности. правној. → локалној самоуправи.130 - .) Самодопринос је посебан облик јавних прихода (→ приходи. од којих је свакако најважнији Европска конвенција о људским правима.) . спортских терена. Овај дом представља федералне јединице. Европски суд за људска права. водовода. Овај дом представља грађане. (П. генерални секретар и Секретаријат. Дом грађана се бира по начелу једнакости → бирачког права (начело један човек – један глас). културној различитости. итд. Савет Европе није орган ЕУ. здравству. обично својствен локалном нивоу власти или његовом делу. (М. Дом федералних јединица бира се по начелу једнаке (ређе сразмерне) заступљености федералних јединица (начело да свака федерална јединица има једнак број посланика). поштовања људских права и подршке владавини права. пре свега европских држава. Самодопринос се уводи са одређеном наменом и на одређено време.131 - С . слободи изражавања. натури и раду. Прилози за самодопинос могу бити у новцу. → Конгрес локалних и регионалних власти. обично да би прибавили неке услуге. медијима. П. Основни органи Савета Европе јесу: Парламентарна скупштина. спорту. основана ради унапређења парламентарне → демократије. М.

физичко и економско планирање итд. Градови под његовом јурисдикцијом. Даље. да повећа инвестиционе могућности. итд. Коначно. као што су: остваривање → закона. дводомно или вишедомно. попут Португалије и Шпаније. непосредно или преко својих изабраних представника. Сецесија може бити и позитивна и негативна појава. зависно од тога ко је и под којим условима врши и из ког угла се посматра (старе или нове државе). укључујући и поменуте градо- ве. јер је забрањена позитивним правом државе у којој се дешава отцепљење. назване unigov. или само бираче – оне грађане који имају право гласа. (Д.) Систем локалне самоуправе уређује се → Уставом. (А. Састав парламента може бити непроменљив. Сертификат је креиран и добија се од стране међународних независних агенција за процену стандарда квалитета. → граду и граду Београду. творац теорије законодавства.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Самораспуштање представничког тела јесте одлука о распуштању → парламента коју самостално доноси парламент. тако да се број чланова парламента мења после сваких → избора. а његов састав најпре зависи од броја посланика и начина на који се у уставном систему утврђује број посланичких места у → парламенту. веће итд. тако што се уставом утврђује број његових чланова и тај број се не мења приликом промене парламентарног сазива. затворско администрирање. В. У неким уставним системима посланик репрезентује само грађане → изборне јединице у којој је изабран. посебно чињеница да ли је оно једнодомно. сецесија је првобитно третирана као противправни акт. попут Немачке и Француске.) Скупштина општине (града) јесте → представнички орган и може се називати скупштина. Однос између → броја посланика у скупштини и грађана који их бирају (и могу бити бирани) указује на степен посредности → демократије и на могућност и шансу просечног → грађанина . Овај облик власти добио је присталице у организовању једног броја → градова у многим америчким државама. да коригују проблеме и подигну сопствене капацитете. Џексонвил (Флорида) итд. Обично је резултат дугих политичких борби у једној држави услед националних. Да би се развио добар процес сертификације. доводи до дискриминације на основу пола. Сан Франциско (Калифорнија). (Д. (М. другим → законима. Суштина овог облика самоуправе јесте у томе што становништво територије која ужива самоуправу само бира децентрализоване органе који врше власт на односној територији. Овај облик се разликује од city –county консолидације. али и локалног политичког лидерства. Захваљујући њима инвестирање не захтева сваки пут спровођење детаљних истраживања локалних услова у свакој → општини да би се пронашао оптимални амбијент за конкретну инвестицију. На састав представничког тела утичу и критеријуми од којих се полази када устав или закон одговарају на питање кога оно представља и ко су субјекти које репрезентују посланици. Уставом је загарантовано право грађана на → локалну самоуправу. Urban county plan) јесте покушај да се промовише метрополитенска координација преносом многих функција на власт → округа тако да се те функције обављају од стране бројних јединица власти унутар округа. П. Поред општих правила. тј. разрезивање → пореза и администрација. која се остварује непосредно или преко својих слободно изабраних представника. организација и институција у вршењу послова од интереса за шире територијалне и функционалне целине. Такав је случај са градовима Индијанаполис (Индијана). здравствене услуге.) Састав представничког тела. Овај орган се бира на општим. У Калифорнији неколико округа има утврђену одговорност за неке функције. у оквиру ширих територијалних и функционалних целина. Ђ. саобраћајни проблеми. важно је узети у обзир све фазе и чиниоце процеса подстицања → локалног економског развоја. али се данас на међународном плану сматра допуштеном. као што су: снабдевање водом. Законом о локалној самоуправи. организовани су као метрополитенски и урбани округ. на састав представничког тела утичу и посебна правила која се називају мерама афирмативне акције. Мајами (Флорида). Систем локалне самоуправе остварује се у → општини. ефикасности и ефективности локалне администрације (→ локална управа и администрација). У највећем броју земаља устав или изборни закон изричито прописују да посланик репрезентује све грађане. који се примењује у многим европским земљама као међународно препознатљив доказ успешне локалне власти у коју вреди инвестирати. Компаративна пракса показује да у највећем броју земаља број посланика утврђује → устав. → статутима и подзаконским актима. М. При сецесији обично долази и до иностраног мешања.) Сецесија (отцепљење) јесте отцепљење дела неке → државе ради успостављања посебне државе. на састав представничког тела утиче и његова унутрашња организација. која захтева потпуно ишчезавање органа округа њиховим апсорбовањем у органе власти града. Сертификације ове врсте пре свега се односе на мерење квалитета. (С. В. → Број посланика у представничком телу уређен је прописима..132 - ционалном или мешовитом изборном систему. а која умањују могућност да састав парламента. да се број посланика утврђује → законом. Најпознатији облик самоуправе јесте → локална самоуправа. непосредним и тајним → изборима. према тврдњи коју је у књизи „Политичка теорија локалне самоуправе“ изнео Харди Виквар.133 - С . В. сам термин „локална (само)управа“ сковао је енглески филозоф. али постоје и примери. Ипак се самоуправа најчешће везује за територијалну политичку самоуправу као посебан облик → децентрализације. (С. може се рећи да ниједан од њих не гарантује да ће састав представничког тела у потпуности одразити вољу бирача. Нешвил (Тенеси). делегирали су на округ многе функције. привуче капитал и да обезбеди одржив развој уз укључивање грађана.) Сарадња града и округа (енгл. У том случају се на одређени број бирача додељује један парламентарни → мандат. а посебно оне моменте који су битни за афирмацију и привлачење инвестиција и нових послова. записао је у „Држави“ С. који подразумева и могућност учешћа самосталних територија. самоуправа у локалним друштвеним заједницама. Термин и појам самоуправа на континент су дошли из Енглеске. свих битних актера и → локалне заједнице у целини. састав представничког тела може бити унапред неодређен. Представничко тело чине → посланици. изабран по општим правилима. уклањање смећа. → изборни систем и начин избора посланика као инструменти конституисања представничког тела могу пресудно утицати на његов састав. Сертификација даје шансу локалним властима да увиде своје предности и мане. Правно посматрано. Било да је реч о већинском. Ђ. Устави појединих земаља утврђују минимални и максимални број посланика. Један од најпознатијих модела сертификације јесте ISO сертификат у области локалне администрације. ако је резултат права нације на самоопредељење.) Самоуправа је термин који означава самосталан положај одређених територија. односно право истих да управљају јавним пословима од свог непосредног и заједничког интереса. Џереми Бентам. верских. али одредљив. савет.) Сертификација је инструмент процене (вредновања) локалне власти у погледу њеног капацитета да развије амбијент пријатељски оријентисан за пословање. Прецизније. организација и → институција. у зависности од пораста или смањења → бирачког тела. употребивши га први пут 1832. Јовановић. пропор- . Системом локалне самоуправе дефинисан је облик одлучивања и управљања грађана → локалним заједницама. привредних и других разлика између дела који тежи сецесији и осталих делова. Смисао сертификације је могућност да инвеститор релативно лако дође до података о погодностима за → улагање и за оптималне услове који се нуде баш његовој → инвестицији. посебно у Калифорнији и на Флориди. (Д. Поред тога.

социјална питања. финансије. култура итд. Скупштина увек има функцију да представља грађане. да доноси одлуке. У неким случајевима → општине формирају специјални порески → дистрикт. где је дошло до својеврсног јачања → извршне власти. Социјално-економски бикамерализам јесте дводомни → парламент у коме поред дома грађана постоји и дом у коме су представљене економске групе. комунални послови. (С. законодавство). Статистички регион је подручје које се. године. У њиховом раду учествују обавезно представници → владе. одговарајућа пореска ослобађања и поједностављене административне процедуре. → буџет). Представничка тела могу имати два одбора (често је то јединствено тело. → Мандат овог тела обично је четири године мада има и другачијих примера: у Француској и Аустрији на пример веће се бира на шест година. Дужина мандата обично је усаглашена и везана са мандатом других органа власти. тренинга итд. (М. а у Шведској на три године. у размени искустава. (М. а у новије време и → регионалне државе. Уније и конфедерације су облици међународног повезивања држава. Данас у свету постоји преко 5000 слободних зона у око 120 земаља и преко њих се остварује више од 20 одсто укупне међународне економске размене. → конфедерације. без одбора. организова- њу саветовања. природна.) Стално заседање представничког тела јесте облик рада овог органа за који је карактеристично да је. могуће сазвати заседање у сваком тренутку када за то постоји потреба. већ државе са међународно-правним субјективитетом. разматрају и оцењују садржај и → целисходност предложених законских решења (→ матични одбори) и формалну страну предлога → закона (→ законодавни одбор). П. → федерације. без испуњавања посебних услова. Бира се из редова → посланика. Једини је имао право да говори пред краљем у његово име. пошто су општине. У европским земљама представничка тела на локалном ниову релативно су бројна услед примарног значаја представничке власти у систему. Своје мишљење и извештаје о предлогу закона и → амандмана достављају представничком телу. П. професије и различити друштвени слојеви. прецизно утврђених граница. постојали су у Југославији у дугом периоду и са различитим облицима организовања. у циљу олакшаног вођења јавне → политике. по правилу. финансије. Срез је дуго представљао основни облик и главног носиоца права → локалне самоуправе. Ђ. у обезбеђивању стручне помоћи.134 - специјалног пројекта. Федерације и регионалне државе нису облик међународног повезивања. Одликује га централно место скупштине у чијим се рукама концентришу законодавна и → извршна власт.) Скупштински систем је облик организовања власти који почива на → јединству власти.) Стална радна тела представничког тела јесу радна тела парламента (→ радна тела представничког тела) образована у областима у којима се крећу традиционална овлашћења парламента (→ буџет. као другостепене → јединице локалне самоуправе.) Сразмерно представништво → изборни систем → пропорционални изборни системи. прописе и друга нормативна акта којима се регулишу одређени односи и послови у → општини. У великим → градовима та посредност је веома изражена због великог броја становника града и немогућности да се направи изузетно бројна скупштина. (С. СКГО има важну улогу у подстицању прекограничне и других видова сарадње. (М. → Зона унапређеног пословања као сложенији вид подстицања → локалног економског развоја користи овај механизам финансирања.135 - С .) Слободна зона је део територије државе на којем → влада успоставља и гарантује стимулативан режим пословања. П. (М. комитети. у коме се уводи одређена стопа → пореза. формира у великим → градовима и за реализацију изузетно великих пројеката (на пример. Као сложене државе наводе се уније.) Специјално опорезовани дистрикт. П. Овај дистрикт се. при успостављању веза и → братимљења са општинама и градовима Европе и света. економска и културна целина више → општина. Отуда назив спикер (говорник). Основно мерило на основу кога се образују јесте број становника и постојећа територијална подела (границе статистичких региона најчешће се поклапају са границама постојећих територијал- . В. (М. али су присутне и појаве различите дужине мандата. (М. већ при одлучивању поступа слободно и самостално.) Слободна оцена → дискрециона оцена. овакви облици подстицања економског развоја веома су корисни и стимулативни за читаву привреду. (Д. (С. припремају се материјали и одлуке које се прослеђују скупштини на усвајање. Идеално би било да се овај режим успостави у целој земљи. Заједно са предлогом закона и са амандманима. тј. Ђ. до 1967. користи свој глас тако да он не буде одлучујући за доношење одлуке.) Статистичка регионализација → статистички регион → NUTS. култура.) Социјални доприноси → доприноси. у многим општинама и градовима Италије на пет година. извештаји радних тела се разматрају на → пленарном заседању представничког тела. Срез је био повезана. Ђ. док се стручњаци могу позвати да учествују у раду радних тела. Називају се комисије. П. док у САД-у. Слободни мандат је однос између бирача и изабраних представника у коме → посланик није везан инструкцијама и налозима бирача који су га изабрали. функционера локалних власти итд. спроводи бројна истраживања у разним областима рада локалних власти. економској снази и организовању. што се види и по промени назива (обично се назива веће – council). Скупштина има обавезна и добровољна радна тела (комитети. здравство. када водоводни и канализациони системи треба да подрже крупне захвате на изградњи стамбеног простора).) Спикер (енгл. Срезови. (М. → правосуђе. СКГО је формирала корисне базе података које олакшавају рад локалним властима. која је вршила послове од заједничког интереса за општине у свом саставу. скупштина представља малобројнија тела. који је резервисан за финансирање . просвета. по својој величини. секције или комисије) (→ радна тела представничког тела) која се баве одређеном врстом питања и подељена су по тематским областима: образовање. Она има веома важну улогу у сарадњи → општина и → градова.) Стална конференција градова и општина (СКГО) јесте → асоцијација локалних власти Србије која је основана 1953. Непристрасну позицију илуструје и правило да у случају када пресуђује један глас. због хармонизације прикупљања података. али припадају сложеним државним заједницама. Чланови радних тела су → посланици. У одборима се разрађују питања од општег интереса. али како то није случај. Speaker) јесте председник Дома комуна у енглеском → парламенту. П. али без права одлучивања. у подстицању међународне сарадње. Ђ. биле сувише слабе да би могле успешно да остварују све основне функције. У савременим парламентарним системима постоји слободни мандат. да креира и усмерава → политику. П. (С. одбори. Део тог пореза одлази у посебан фонд општине (не иде у генерални фонд.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације да буде изабран. у статистичком смислу посматра као целина. формирала је тренинг центар за обуку службеника. здравство. Суделују у → законодавном поступку. године.) Сложена држава. као што је то у аустријским или нашим општинама). Основну атрактивност слободних зона чини повлашћени царински третман. а после → избора напушта странку чији је био члан. привреда.

организацију покрајинских органа. У примени апстрактног правног правила на конкретни случај. На → статут аутономне покрајине претходну сагласност даје Народна скупштина Републике Србије. односно функције → правосуђа у ужем смислу. закон може ступити на снагу раније (најраније даном објављивања) или касније. В.). Гарантује их → устав. јер делатност суда не сме бити под контролом законодавне и → извршне власти. Доноси га скупштина аутономне покрајине. Стратешки менаџмент подразумева постојање четири основна процеса: – снимање околине. П.). Изузетно. као и између појмова унутрашњег и спољашњег суверенитета.137 - С . финансије. Сувереност је својство неког субјекта да поседује највишу власт (моћ) која је самостална и независна од других субјеката. јавне функције или професионалну службу. јер није формални извор права. Иако ово тумачење у систему континенталног права. Мора бити у складу са → уставом и → законом и подлеже оцени уставности и законитости пред → Уставним судом. али још више од тога да саме креирају виши квалитет и промену. али је најзначајнија његова примена у односу на државну власт. закона. Основни задатак суда јесте да примени опште правило на конкретну ситуацију и да утврди да ли је дошло до повреде или угрожавања права или противправног акта. (А. али и јавном сектору да се прилагоде променљивим условима пословања и живота. што је обично осигурано монополом принудне силе. Судска власт мора бити хијерархијски организована како би се остварило → уставом гарантовано право на правни лек и обезбедила контрола рада нижих судова. Прва и основна функција судова јесте задовољење индивидуалне правде расправљањем и отклањањем спорова међу физичким. Као такав.) Статут аутономне покрајине највиши је општи правни акт аутономне покрајине. када је уведена јединствена → NUTS класификација просторних јединица за статистику. супрематију државне власти у односу према унутрашњим факторима. Живот у неизвесности највећи је изазов за управљање. Истовремено је отпочела расправа о томе коме припада сувереност у држави. материјалне принадлежности за обављање посланичке функције.) Статут локалне заједнице јесте општи акт највише правне снаге у → локалној заједници. Статус посланика одређују и услови за обављање посланичке функције. укључујући и санкције. коме припада и наше право. као и у случају постојања правне празнине. статута и општих правних аката. односно локалне самоуправе.) Сукоб надлежности постоји када органи јавних власти који доносе одлуке или врше јавне послове не могу да одреде који је од њих у конкретном случају надлежан да одлучи или обави . Теоретичари буржоаских револуција развили су идеју о народном суверенитету. – примену стратегије и – вредновање и контролу. Судска власт мора бити самостална и независна. Спољашњи суверенитет се односи на место које држава заузима у међународном поретку и на њену способност да делује као независан и самосталан ентитет. Судови утврђују да ли су акти или понашања правних субјеката противправни и предузимају мере да се та противправност отклони. → Закон ступа на снагу по протеку одређеног рока (лат. Политичка мисао средњег века приписивала је сувереност монарху. Статистички регион нема својство правног лица нити има других самоуправних елемената (представничке и извршне органе. В. право да се не буде позван у војну службу и др. (А.) Субвенција → државна помоћ. подношење → оставке. нижих и зависних од њега. → града или → општине.) Статут је општи акт највише правне снаге у структури аката аутономне покрајине и → локалне самоуправе. → vacatio . њихове → надлежности и начин образовања као и одговорност. нацију итд. Правни суверенитет се односи на врховну закониту власт. Често се прави разлика између појмова правног и политичког суверенитета. када се у самом закону утврђује моменат ступања на снагу. Судска власт доприноси правној сигурности и по томе што су правила по којима суд поступа уређена императивним нормама. број → одборника скупштине јединице локалне самоуправе. Доноси га → скупштина општине (града). организација и рад органа и служби. несметано вршење посланичке функције. материјалну и процесну → имунитетску заштиту. услови за покретање → грађанске иницијативе и друга питања од значаја за јединицу локалне самоуправе. суд тумачи право. (Т. П. Ту функцију суд обавља тумачењем и применом права на чињенице које утврди. а на територији аутономне покрајине и са општим актима које доносе покрајински органи. → слободан мандат.136 - legis) од његовог објављивања.) Стратешко управљање је настало у војним наукама изградњом војних вештина и стратегије. П. судови представљају арбитре који решавају сукобе интереса у виду судских спорова. – формулисање стратегије. унапред позната и иста за све правне субјекте. Судску власт чини систем независних државних органа којима је поверено вршење судске функције. Зато се забрањује истовремено обављање посланичке функције са овим функцијама или делатностима. П. Општи појам суверености везује се за различите типове организација (цркву.) Судска власт је једна од три гране државне власти. Унутрашњи суверенитет се односи на врховну власт коју унутар државе има тело које у оквиру државних граница доноси обавезујуће одлуке за све грађане. тј. на неприкосновено право да се на основу → закона тражи пристанак. начин управљања грађана пословима из → надлежности јединице локалне самоуправе. Ђ. као и друштвеном и материјалном сигурношћу судија. Један од најзначајнијих је отклањање → сукоба интереса до кога би могло доћи ако би посланик обављао друге државне послове. Временом постаје јасно да је његова применљивост изузетно велика и оно се примењује на привреду. Статут локалне заједнице мора бити у сагласности са → уставом и → законом. Статут аутономне покрајине. (Д. а у неким земљама и право на одбијање сведочења. поред законодавне и извршне. → изборе за органе. Примењујући правне норме на конкретне односе. града и општине мора бити у сагласности са → уставом и → законом. овај појам означава независност државне власти према спољним факторима. тумачење суда може утицати на будуће сличне случајеве. Стратешко управљање помаже фирмама. групе или → институције. (М. Независност суда се обезбеђује и гаранцијама сталности судијске функције. а такав појам садрже многи данашњи → устави. Усваја га скупштина аутономне покрајине на основу претходне сагласности Народне скупштине Републике Србије. Насупрот томе. као и правну неограниченост у којој су обједињена прва два обележја. политички суверенитет се односи на неограничену политичку моћ. али и правним лицима.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације них јединица одређене државе). и њиме се уређују права и дужности → јединице локалне самоуправе и начин њиховог остваривања.) Статусна права посланика јесу индивидуална права → посланика која обухватају права на: једнаке услове стицања → мандата. односно на способност да се захтева послушност. а касније и на филозофију управљања и на организацију власти. (С. нормативна овлашћења итд. Овај рок утврђује се у → уставу. Добија у значају јачањем процеса европских интеграција и јачањем → регионалне политике ЕУ. јер га оснива и финансира држава. (М. (Д. и њиме се уређују сва питања из уставне → надлежности покрајине. Ј. Појам суверености настао је у средњем веку у борби феудалне државе против цркве. (М. оснивање и рад → месне заједнице и других облика месне самоуправе. нема обавезност. Регулише статусна права аутономне покрајине. Због значаја сматрају се основним правима посланика.) Ступање на снагу устава. П. Суд је државни орган.

Када је у питању однос наднационалних интеграција и држава чланица. Протагонисти → аутономије локалних.) Супсидијарност (супсидијаритет) јесте основно начело територијалне → децентрализације које каже да сваки јавни посао који може да се обави квалитетно на локалном нивоу (односно на нивоу најближем → грађанима) на том нивоу и треба да буде обављен (принцип демократичности). а неке нижи облици власти (федералне. Ослањајући се на сопствену песимистичку прогнозу изборних шанси свог фаворита. Концепција и принцип супсидијарности подразумева примат појединца и нижих нивоа власти. Територијализација снаж. Од сукоба надлежности треба разликовати стицај надлежности. када су два органа истовремено надлежна за обављање неког посла. на поменуто начело наилазимо у Уговору Европске заједнице и у његовим каснијим верзијама. Сукоб надлежности може бити позитиван и негативан. (М. ограничава се број номинација за једно посланичко место. В. Тајност → гласања штити слободу избора. царинске. када два или више органа сматрају да нису надлежни за обављање неког посла или доношење одређене одлуке. они се преносе на виши ниво (преношење одоздо ка горе). све што може успешно да се обави на нивоу → општине. еколошке. Примена овог начела при расподели надлежности налаже да се надлежности свих других нивоа власти утврђују → методом енумерације (таксативним набрајањем). не буде превисока. Не искључује потпуно могућност усвајања закона. лиценцне (регистрационе).ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације неки посао. регионалних или Тајно гласање је једно од битних својстава федералних једница власти у њему виде заштиту од пренаглашене интервенције централних власти а. што доводи у питање легитимност → избора. Код такси је основни проблем да се њихова цена одреди тако да није испод трошкова пружања услуге. Назива се и → одложни вето. по правилу се захтева строжа већина.) Тактичко гласање је → гласање бирача противно његовој стварној вољи. седелачку привреду. За усвајање закона при другом гласању. Сукоб надлежности између органа → управе решава заједнички виши орган. насупрот личним заједницама. П. М. Представља један од основних услова који обезбеђује слободно изражавање воље бирача на → изборима. На пример. Да би се избегло цепање гласова и тактичко гласање. Гласови бирача не одражавају стварну вољу бирача. Назива се још и гласање за последњег неприхватљивог кандидата. Неке таксе прописују и прикупљају централни органи власти. Позитиван је када два или више органа сматрају да су баш они надлежни за одлучивање или обављање истог посла. са једне стране. (М. присталицама ефикасне заштите интереса целине политичке заједнице.) Територијализација представља процес постепеног преласка са номадског на стални тип насељених заједница и тзв. став 3. а супротно томе. с друге стране. П. В. судске. регионалне.) → бирачког права. М. градске и општинске таксе). негативан. што сужава могућност да бирачи изаберу кандидате који уживају њихову наклоност. Уставни суд је надлежан и да одлучује о споровима у вези са поделом надлежности између локалних и централних власти. а да.139 - Т . (С. Ђ. а тек у супротној ситуацији та надлежност треба да припадне вишој инстанци (на пример → региону). да дестимулише појединце у коришћењу ових услуга.) . (П. Територијална заједница представаља заједницу људи повезаних територијом. јав- Суспензивни вето је право шефа државе да → закон изгласан у → парламенту поново врати у процедуру захтевајући да се → посланици поново → гласањем о њему изјасне.138 - Т ни) који → држава убира у замену за одређене услуге. (Д. већ само одлаже његово усвајање. покрајинске. и Д. угрожавајући тако позицију фаворита. (П. члан 4. итд. треба да буде у њеној → надлежности. који је почео да се одвија у доба неолита. јер често могу да бирају само између двојице кандидата.) Такса је облик јавних прихода (→ приходи. Своје правно утемељење има у → Европској повељи о локалној самоуправи. обично административне. са друге стране. Тек ако локални ниво није у стању да реализује дате послове. коначно одређени посао обавља онај ниво који га може најквалитетније и најефикасније реализовати (принцип економичности и рационалности у коришћењу јавних средстава). а између управе и судова → Уставни суд. Тако. у којима су људи повезани неким личним својствима. како би се избегло да се остала средства → јавних финансија троше на пружање ове врсте услуга. он не гласа за њега већ за једног од кандидата који нису фаворити изборне утакмице. боравишне. начело супсидијарности пружа основ за политички избор циљева и референтно ширење поља → надлежности централног правног поретка. Шеф државе је дужан да изнесе разлоге којима се руководио враћајући закон на поновно разматрање.

Територијални управни систем суочен је са изазовима које доноси процес функционализације. изискују високе → порезе и смањују ниво економских слобода. Понекад се зову и изједначујући грантови. Стална настањеност територијалне заједнице условљава и омогућава подизање → насеља и старање. да би → држава могла да функционише као тржиште. М. Кроз ренте се не ствара нови. подизање цене за добијање ренти.) Територијална организација власти → територијални управни систем. регионалним или локалним јединицама власти. наћи ће се и они који ће их добити. Економиста Тибу (Charles Tiebout) указао је на то да би тржиште могло решити проблем → јавних добара (→ јавних финансија).) Тражење ренти (енгл. па је због тога хетероген. оне су са економског становишта штетне. За сузбијање тражења ренти користе се разни поступци. буџетирање.) Тибуов модел. која се мора чувати. ако би били задовољени неки услови: 1) ако држава не ствара екстерналије. контролу државних издатака. (Д. В. него се само прерасподељује постојећи доходак. То се чини у случају сиромашнијих јединица које захваљујући слабој привредној активности или малом броју становника немају довољан фискални капацитет за прикупљање средстава . управу локалног нивоа. Виши нивои ренти подривају мотиве за рад и предузетништво. М. Питање је и да ли данас постоји довољна разноврсност заједница када је у питању понуда јавних добара.) Т Трансфер (грант) или дотације представљају државни финансијски инструмент којим се средства преносе сиромашнијим федералним. Реални свет јавних добара веома се разликује од захтева које је Тибу изнео. као што су: → приватизација. Тражење ренти се одвија путем регулативне и законодавне активности државе. (Д. немогућа је идеална покретљивост или савршена обавештеност појединаца о услугама и порезима. 6) ако се јавна добра финансирају пропорционалним → порезом на имовину. управу регионалног нивоа. што има лоше економске последице. као и везаност за територију на којој се живи и која стиче и извесну матичну и сентименталну вредност – завичај. тј. Територијални управни систем јесте систем управљања јавним пословима у коме основне елементе чине управне организације. управљање јавним финансијама укључујући сервисирање → јавног дуга. → дерегулација.) којима би се финансирале законски обавезне услуге. (М. Једини лакше остварљив захтев могао би бити трошак по јединици јавног добра или његово финансирање пропорционалним порезом. Иако се ренте добијају у поступку који је законит. смештање и чување материјалих и културних добара без којих се не може замислити цивилизација. 3) ако су становници савршено обавештени о јавним услугама и → порезима. М.) Трка једног коња назив је за → изборе у којима на једно посланичко место конкурише један кандидат (кандидатска листа). управних организација врло различитих циљева. диференцијација). Са територијалном заједницом јавља се и граница територије. смањивање → државне потрошње. домовина. тако да појединци могу да одаберу тачно ону која им одговара. 4) ако постоји довољан број различитих заједница. (П. Рецимо. На таквим изборима нема изборне утакмице. Rent seeking) јесте поступак тражења дохотка мимо тржишта. Пример оваквих → изборних система јесу једнопартијски системи.141 - . ефекте који имају деловање на трећу страну а нису покривени калкулацијом трошкова у трансакцијама.) Трезор је основна установа (→ институција) → јавних финансија задужена за прикупљање пореза. нема земље у којој не настају негативне екстерналије. (П. отаџбина. месну самоуправу. У ренте спадају сви облици → помоћи државе коју добијају појединци и фирме. Услед тога се јавља проблем координације хетерогених елемената. П. Територијални управни систем обухвата све што се налази на подручју неке → државе.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације но утиче на целокупан живот људи и на државну организацију. (П. 5) ако је трошак по јединици јавних услуга сталан (удвостручење ста- новништва изискује удвостручење услуга). који се решава обједињавањем кроз политичку власт.140 - . а бирачи могу бирати само да гласају за јединог кандидата (кандидатску листу) или да не изађу на изборе. примена скупа антикорупцијских → закона. Даље. Проблем са Тибуовим моделом јесте у томе што се заснива на претпоставкама од којих је већина тешко остварљива. Обухвата централну → државну управу. тј. (П. а који би могли довести до чисто тржишног решења за јавна добра. В. састављен од низа најразличитијих типова управних организација (→ јавна управа. 2) ако постоји пуна покретљивост појединаца. Где год има ренти. М.

Ђ. (С. комплетни уговори којима се уговарач обавезује да обезбеди одређене. обично се не рачунају у улагања иако повећавају производњу производних добара тиме што увећавају социјални капитал. Може се односити и на пословни аранжман између власти и приватне организације која се обавезује да ће. Уговори могу бити краткорочни или дугорочни. (С. За разлику од периода пре неколико деценија. Уговор највећег напора од уговарача само захтева да уложи свој највећи могући напор да достигне одређени циљ.143 - У . Највећи број уговора јесу заокружени. остављајући тај простор приватним или другим јавним субјектима. а према потреби наручивати артикле. типови.142 - . са које службеници могу редовно. Ђ. испоручити робу или услугу → влади или другом субјекту за који влада жели. Уговори постоје да би се њи- У ма реализовали одређени послови. Данас власти путем уговора обезбеђују огроман број робе и услуга. у размену за новац. данас у економији превладава схватање да → држава . Неки облици улагања. → Држава (али и други нивои власти) повукла се из многих сфера у којима је монополски обезбеђивала услуге и производила робу. као што су она за „истраживање и развој“ и тренинг радне снаге. Уговори за испоруку одређених услуга обично се склапају између владе и неког снабдевача (на пример канцеларијски материјал) и њима се утврђује листа артикала.) Уговор. Ова врста уговора склапа се у ситуацијама када је посао који треба урадити по многим одредбама веома сложен и неизвестан.) Улагање је процес коришћења средстава ради повећања количине реалних производних или услужних добара. Уговори могу бити једнократни (припремљени за једну специфичну ситуацију) и њима → влада задовољава неку потребу. специфичне резултате.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Уговор је документ којим се утврђују услови размене. а крајњи циљ јесте обезбеђивање одређене робе и услуга. па се од уговарача не може захтевати конкретан ефекат већ само напор у правцу постизања таквог ефекта.

(Т. одређујући када ће се. У формално-организационом смислу управа представља државне органе и друге → институције које су позитивним прописима окарактерисане као вршиоци управне функције. које припремају и извршавају одлуке политичких органа.). В. У материјално-функционалном смислу представља доношење и извршавање аката управе (управно-правних прописа.144 - арбитрарност и повећати транспарентност њеног рада. које обављају интерне функције локалног управног система. Основно питање које се поставља у вези са радом и организацијом управе јесте како обезбедити ефикасност и законитост у њеном раду и одговарајуће облике контроле над њеним радом. како би се његов рад одвијао на што рационалнији начин а овлашћења остваривала квалитетније и ефикасније. секретара итд. објављује извештаје. креативно решава проблеме. комуникације. управних → уговора и материјалних аката управе).) Унутрашња организација представничког тела претпоставља право → парламента на самоорганизовање. Организација парламен- та је сложена и укључује домове парламента (један. Регулативне.) Унитаризам је тежња ка уједињавању или став у корист уједињавања више територијалних јединица у једну јединствену заједницу. одбора и комисија. конципирају и анализирају локалне јавне → политике. → надзор. (Д. Већина савремених држава спада у категорију унитарне државе. → Држава у којој је управа потчињена → законима назива се правна држава. провинције. итд. спречити . В. анализу и расправу о битним питањима локалне и регионалне → демократије и омогућио већу сарадњу европских држава у овој области. (Д. самосталности или својствености заједница или држава које се уједињују. административне и друге послове. В. пре свега зато што су мале по површини и броју становника. управних аката. → деволуције. На сваке две године Управни одбор за локалну и регионалну демократију припрема конференције → министара надлежних за → локалну и → регионалну самоуправу. CDRL усваја и промовише → уговоре и препоруке.) Управљање локалном администрацијом. Унитарна држава може путем процеса → децентрализације. деполитизација.145 - У . (Д. стратешки планира. а да процес улагања оставља приватним инвеститорима. спорт. односно адресата. В.) Управни локални органи најчешће су разни секретаријати или одсеци надлежни за одређене области рада. те зато представљају недељиве целине – у којима постоји само један носилац државно-правног → суверенитета. Унутрашња организација и начин рада парламента уређују се → уставом. док у државама са дужом парламентарном традицијом неписана правила задржавају свој значај. Координативне. М. на кога и у којој мери применити прописи различитих доносилаца. инвестирање у знање и задовољство грађана. економичност и ефикасност. Квалитет и начин рада ових органа од изузетног је значаја. (А. а то су: професионализација. Локалну администрацију (→ локална управа и администрација) чине локалне управне организације у којима професионални управни службеници обављају управне послове. професионалац. → Приватизација рада у овој области захтева адекватне економске па и законске предуслове и свакако би довела до побољшања квалитета рада и смањивања коштања власти. због чега се сматра да нема потребе за децентрализацијом. као што су: комунални послови. Без обзира на велику шароликост и разлике у организацији локалне администрације. Постоји низ институционалних средстава. или више држава у једну државу – на штету независности. Локалне власти могу да одреде сопствену унутрашњу административну структуру како би је прилагодиле локалним потребама и обезбедиле ефикасну → управу (члан 6. Могу се издвојити три основне врсте таквих управних структура. стручну подршку раду политичких тела. → Европске повеље о локалној самоуправи). Овај појам означава све државе које уставно -правно нису подељене на мање јавно-правне јединице. велике државе су по правилу → федерације. колегијума. култура опхођења.) Управни одбор за локалну и регионалну демократију (CDLR) основан је 1967. али оне регулишу правне односе правно везане само за једну државу. (П. организовање помоћних радних тела (→ радна тела представничког тела). усмеравање. образовање.) Унитарна држава је униформно организовање → државе без средњег или са слабим средњим нивоом власти или једноставна држава. У земљама балканског региона само увођење стандарда представља пионирски и изузетно користан посао. органа локалне власти или других органа који имају призната овлашћења за доношење одговарајућих прописа. у → локалним заједницама постоје информациони центри у којима грађани могу добити све неопходне информације. Са друге стране. два или више) решавање статуса и овлашћења парламентарних функционера (председника и потпредседника парламента. усмерава и делегира задатке сарадницима које прати и оцењује на основу резултата које постижу. појединим својим деловима дати одређени степен → самоуправе. тачка 1. чија је обавеза да развија иницијативу. Локалне власти данас се труде да увођењем стандарда пружају сталан и добар квалитет услуга и да грађанима смање евентуалне непријатности за које је увек био везан шалтерски рад. итд. и дефинишући одлучујући критеријум везивања за избор меродавног права. финансијске. (С. учешће свих. и посебно → пословником о раду. Ђ. планирање. став 1.) Управа је једна од функција државне власти. На састанцима Управног одбора за локалну и регионалну демократију учесници анализирају проблеме у функционисању савремених локалних демократија и размењују искуства својих држава у тим областима у циљу договарања заједничких смерница европске → политике развоја. Услед тога се сматра да је задатак државе – било на централном или локалном нивоу – да ствара услове за улагања. лична одговорност. → регионализације. законом о парламенту. јавност. Супротан појам је → федерализам. Сервисне (услужне). социјална заштита. здравство. покрајине. . На челу сваке од тих организација најчешће се налази руководилац или функционер. М. које обављају одређене локалне јавне послове којима се задовољавају интереси и јавне потребе грађана. У једном броју земаља (Немачка). Управа је најстарија државна функција јер је тесно повезана са суштином државе као посебне врсте политичке организације. у истој материји. прате и анализирају стање у појединим областима јавних послова. године као тело → Савета Европе како би омогућио → владама земаља чланица увид. Остале државне функције настале су касније као последица демократизације државног живота. а том циљу служи и → децентрализација власти. Унутрашње колизионе норме сличне су колизионим нормама међународног приватног права. али се такви јавно-правни колетивитети и даље не могу посматрати као нове федералне јединице или државе. а не економским приоритетима. персоналне. а све чешће процедура издавања докумената и решавање других послова поједностављује се организовањем једног шалтера за регулисање читаве лепезе послова које грађани треба да обаве (one stop shop) или чак регулисање свих тих послова преко интернета. омогућавање функционисања парламентарних група и одлучивање о парламентарном календару. ако изузмемо НР Кину. Норме којима се решава унутрашњи сукоб закона упућују на правила државе чланице → федерације. буџетске. (Д. у различитим управним системима постоје одређена начела на којима мора бити засновано управљање локалном администрацијом сваке → локалне самоуправе.) Унутрашњи сукоб закона јесте скуп норми којима се регулишу сукоби → закона у оквиру једне исте државе. рационализација. У ове послове све више се укључују приватне агенције и фирме које путем конкурса „освајају“ шансу да раде неке од ових послова. јер они остварују директан контакт са → грађанима.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације није добар инвеститор зато што се руководи политичким. култура. Ј. итд.

у погледу намене простора и концепције уређења простора. Латинска Америка и Кариби. па су Уједињене нације прогласиле долазак „урбаног миленијума“. тла.). (С. недостатак дечијих вртића. Од свих континената највиша је стопа урбанизације у САД-у. урбанистичко-дизајнерских. Сматра се да је појам урбанизације први употребио шпански инжењер А. физички раст урбаних области настао сељењем људи из сеоских према урбаним областима.) Управни регион се још назива и административни регион. где га карактерише још већа брзина и интензитет него у развијеним земљама у доба њихове најјаче урбанизације у 19. у Европи стопа урбанизације у 1950. (С. Данас је овај процес интензивиран у земљама у развоју. а пројекције за 2030. Оснива се ради лакшег управљања државом како би се на тај начин створио простор за циљано деловање. – расељавање сиромашних и етнички хомогених станишта из центра. → Урбанизација може бити планирана или органска. Ти проблеми су најчешће: – стамбена криза. године била је 72 одсто. → округ. па све до понуде решења. инфраструктурних објеката и веза. Урбанизација је тесно повезана са процесом индустријализације. В. другим речима експозитуре централне власти која уредно и финансира њихову делатност.). Када затаје → институције партиципације и институције контроле. коме је поверено управљање радом управног региона (нпр. војних итд. У 2005. за 2000. тј. уз концентрацију индустрије у градовима или њиховој околини. примењиваће се плански документ шире територијалне целине. туристичких и објеката посебне намене и њихове инфраструктуре. именован са централног нивоа. што је процес који је започео у 19. префект у Француској и Румунији. саобраћајних. В. Урбани покрети у овом периоду настају најчешће услед удаљавања капитала из сектора опште потрошње. те контрола уставности и законитости њиховог рада. спортских.147 - У . (Д. Институционалну структуру на подручју управних региона чине деконцентрисани органи централне власти. Европа. Поређења ради. годину износиће око 87 одсто. Тако је она за 1950. годину износе око 60 одсто. веома пристрасни приоритети градске стамбене → политике.). Плански документи морају бити међусобно усклађени. први пут у историји људског рода (2007. правног и културног аспекта. (А. високе станарине. У случајевима када су плански документи међусобно неусклађени. Бостон итд. Пољској и Буграској. као и заштите енергетских. итд. Беркли. и Д. па се у → мегалополисима влада и управља тако да се не решавају веома крупни проблеми → града и → грађана. Ђ. границе управних региона поклапају се са границама политичких региона (по правилу). зелене површине и појасеви. Серда 1867. неадекватност станова. годину 80 одсто. вода. класична и индустријска. политичког. економског. веку у Западној Европи када настају први градови са више од милион становника (Лондон 1802. неадекватност јавног саобраћаја. Проценат урбане популације у свету је 1950. али пројекције за 2030. Просторни планери су одговорни за просторну инфраструктуру. поверених послова).ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације подстиче одржавање конференција и семинара и олакшава директну сарадњу између својих чланова. а све то у условима „формалне → демократије“ где је учешће грађана у процесима одлучивања од прве иницијалне фазе формулисања проблема. по дефиницији Уједињених нација. године. итд. У оним државама у којима поред управних региона постоје и → политички региони. политичких региона тамо где они паралелно егзистирају са управним. Савремена стремљења према → децентрализацији јавних послова све више воде ка њиховом потпуном укидању и преношењу њихових послова у руке самоуправних јединица средњег степена (у круг тзв. а према пројекцији за 2030. настају урбани покрети као облици непосредног ангажовања грађана ради решавања тих проблема. здравља. Границе управних региона углавном обухватају границе → јединица локалне самоуправе нижег степена које улазе у састав управног региона. – спекулације са земљиштем. Израз је државне управне → политике усмерене према одређеном подручју. П. а пројекција за 2030. години. Ђ. такорећи непостојеће. угроженост и беда човекове средине. односно ка трансформацији управних у политичке регионе у случајевима да та два типа територијалних јединица не егзистирају паралелно. Реч је о динамичном и вишедимензионалном процесу у чијем проучавању учествује већи број наука и који се може сагледавати са демографског. те да ће у том периоду такође 50 одсто или више становника живети у → градовима. Обавља се због низа разлога: економских. којим настаје повећање урбане популације. (Д. јер је нерентабилан. уз активну сарадњу са еколошким и феминистичким покретима. око 47 одсто. Нагласак урбаних покрета био је на борби за већу партиципацију грађана. годину указују на то да ће стопа урбанизације у ова два региона бити изузетно велика. као и мере и смернице за уређење. тј. естетских. културно-историјског наслеђа. Ђ. рационалнију организацију → државне управе и лакше управљање јавним пословима. Службеници тих органа формално-правно су државни службеници.) Урбани покрети.) Урбанистичко планирање је процес планског уређења → градова. Постоје бројни примери урбаних покрета широм америчких градова (Сан Франциско. коришћење и намена простора. година). усклађују са планским документима ширих територијалних целина. Данас. привређивања и понашања. рударских и индустријских објеката. Проценат урбане популације у односу на укупну популацију једне земље показатељ је степена урбанизације. Ренесанса градских покрета везује се за осамдесете године и тло Западне Европе и Америке. веку. координација осталих подручних јединица централних државних органа на нивоу управног региона са јединицама локалне самоуправе. гувернер у балтичким земљама. обнова старих урбаних језгара. године износио око 30 одсто. као што су: јавни паркови. На њиховом челу се налази функционер. Африка и Азија су најмање урбанизовани континенти. степен. → дистрикт. Разликују се различити типови урбанизације: центрипетална и центрифугална. што проистиче из тзв.) Урбанистички план је плански документ којим се уређује организација. ваздуха.) . те настају или се заоштравају бројни проблеми у животу града.) Урбанизација. Париз 1850. Из низа разлога урбана инфраструктура треба да се развије пре него што процес урбанизације почне да се реализује. . с тим што се плански документи ужих територијалних целина. В. одрживи системи одвода воде итд. Северна Америка и Океанија високоурбанизоване су са више од 70 одсто урбане популације. „од врха ка доле“ оријентације. У том случају службеници њихових управних органа постају службеници управних органа постојећих или новостворених политичких региона. шума. (С. години износила је 50 одсто. Планирање и уређење простора мора бити усклађено са посебним прописима из области заштите животне средине. високе ренте и малверзације разних врста. стамбена беда. У главне → надлежности управних региона убрајају се координација и спровођење управних послова и јавних политика на средишњем нивоу власти. Отуда се покрети и јављају само и тек када дође до тежег кршења интереса и услова живота грађана или превиђања њихових проблема. просторног. годину указује на то да ће та стопа износити 78 одсто. То је територијална јединица без елемената политичке самоуправе. већина светског становништва живи у градовима. рејон.146 - Урбанизација је. Планирана урбанизација се заснива на изради комплексног плана којим се развијају сви аспекти битни за изградњу и живот једног урбаног → насеља. заштиту и унапређење простора. 2000. 2000. примарна и секундарна. годину износила 64 одсто. разни видови криминала и патологије која их прати. Појам урбанизације поред раста → градова може да означава и ширење градске културе – градског начина живота.

Гарант њихове → аутономије најчешће је уставни суд (уз законодавни орган). различито од законодавног по својој → надлежности. донет од стране посебног органа или по посебном поступку. регулише прелазни режим за примену новог устава. као и по поступку одлучивања о промени устава. Такође. → основни закон (Немачка). транспарентан начин рада.) Уставни суд је посебна врста суда чија функција је контрола уставности правних прописа ради заштите → устава и очувања складности управног система неке државе. П. Уставотворни поступак се разликује од законодавног по органу који одлучује о промени устава. односно основна питања организације власти. У већини држава називају се уставима. Бира се са циљем да припреми и усвоји → устав. Назив води порекло од латинске речи constitutio. О промени устава одлучује → парламент текућег сазива по посебном поступку. Обично се усваја по поступку који је строжи и сложенији од → законодавног поступка. Увођење услужног центра значи побољшање пословне климе и брже и ефикасније одговарање на потребе и захтеве инвеститора. телекомуникациону мрежу. након промене устава. Ђ. Са уставом морају бити у складу сви остали правни акти који чине јединствен правни систем. акт спровођења устава. али је већа од закона. ефикасан и квалитетан начин рада (→ електронска управа). (М. употребна дозвола. (М. В. П. а најчешће са процесом експанзије градова и њиховом неспособношћу да се боре са новим потребама. Уставотворне скупштине одликују време доношења првих писаних устава или доношење устава после крупних друштвених промена и дисконтинуитета са дотадашњим уставним развојем. За ту тзв. менаџере и администрацију. → уставотворна скупштина или парламент изабран у току одлучивања о уставној ревизији (прикривени уставни референдум). енергије и новца у вођењу послова.) Устав је правни акт највише правне снаге. када. (М. Јемчи и штити људска права. (С.). Регулише га федерални устав и почива на принципу супремације савезног устава. устав се усваја на референдуму.) Уставни закон је општи правни акт донет у Има више значења: акт ревизије устава. акт допуне устава. Корен речи constitutio и данас је препознатљив у многим језицима.148 - . Представља инструмент ограничења власти. (М.). П. конституционализацију права на → локалну самоуправу залаже се и → Европска повеља о локалној самоуправи (члан 2. (С. Он значи и промену начина понашања за све актере: политичке функционере.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Органска урбанизација није планска и многи градови који су тако настали у неком тренутку. уставом и → законом предвиђених гаранција њиховог статуса. И федерални устав и устав федералне јединице највиши су правни акти. канализацију. електричну. као и до система коришћења других услуга локалних комуналних предузећа (смеће. када регулише уставна питања чију регулативу устав препушта законодавцу. У → федерацијама. телефонску.) Уставотворна скупштина је посебно представничко тело. То налаже да устави федералних јединица морају бити сагласни са федералним уставом.) Устaвотворна власт је право представничког тела да доноси → устав као највиши правни акт државе. зеленило итд. За локалне власти услужни центар је прилика да уведу модеран. али носе и друге називе. која системски искључују → корупцију. Уставотворну власт представничко тело врши самостално или заједно са → грађанима (уствотворни → референдум). П. Ђ.) Услужни центар омогућава инвеститору да у најкраћем року и уз минималне трошкове дође до свих потребних дозвола. Чиста правила игре. Зато је у федерацијама специфичан однос федералног устава и устава федералних јединица. доводе до развијања осећаја поверења према локалним властима и до спремности инвеститора да дугорочно сарађује са локалном влашћу у будућности. и да смање простор за корупцију која погубно утиче на развој заједнице. а понекада и по саставу и начину → избора. уставни суд је инструмент за решавање → сукоба надлежности између органа различитих јединица локалне самоуправе у једној држави. постоји устав савезне државе (федерални устав) и устави федералних јединица. Са друге стране. (Д.) Установа → институција. строжем од законодавног. Посебно обележје → јединица локалне самоуправе јесте постојање прецизних. У форми → закона који регулише уставну материју. За инвеститора услужни центар значи уштеду времена. пролазили су кроз процес промена и редизајнирања. По доношењу устава престаје јој → мандат. . инструмент владавине (Шведска) и сл. преко уставног суда држава располаже правом → надзора (што подразумева и укидање аката и радњи) над уставношћу и законитошћу прописа које доносе → аутономне јединице. Правна снага уставног закона мања је од → устава. Уставотворну скупштину бирају → грађани. назив за → конститутивни акт територијалних → аутономија. до свих потребних прикључака за водовод. као што су грађевинска. У римском праву конституције су били укази императора и регулисали су питања која се односе на државну организацију. уређује организацију власти и најважније односе у политичкој заједници. Када парламент своју уставотворну власт дели са грађанима. Поступак усвајања устава је специфичан. као → сложе- ним државама. када мења садржај уставних норми и има снагу устава. Устав у формалном смислу може постојати у облику једног правног акта (кодификовани) или више правних аката (некодификовани).149 - . нпр.

расној. Као политички облик. географској. верској. тј.) Федерална клаузула (федерална резерва) јесте право федералне власти да. самостално управљају.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Факултативни референдум је облик непосредног учешћа грађана у вршењу јавне власти. односно да деле власт. груписаним у целине по различитим основама (националној. изјави резервисаност у погледу примене уговора на подручју федералне јединице. приликом прихватања међународног → уговора који се односи на питања из → надлежности федералне јединице. политичкој.151 - Ф . културној. Класичних федерација у свету нема много. (М. да представљају институционализацију овог начела. Услов за примену уговора јесте да га прихвати федерална јединица. П. Користи се када се о пропису или одлуци представничког тела не захтева обавезно изјашњавање грађана на референдуму.) Федерализам је облик уређења ширих поли- Ф тичких или државних система у којима се појединим њиховим деловима. локалној и сл. више је држава са обележјима федерализма. (Д. која се разликује од другог типа државног уређења – јединствене или → унитарне државе. у одређеном степену. економској.) даје могућност да. Федерална клаузула се среће у → федерацијама у којима федералне јединице уживају висок степен самосталности. В. федерализам подразумева постојање два различита нивоа власти који и правно и политички нису потчињени један другом. Основно обележје федерализма јесте подељени → суверенитет. Само што је у конфедерацији ово начело примењено у већем степену. Правна теорија државе разликује два облика државног уређивања по начелу федерализма: → федерацију и → конфедерацију. . Постоји као претходни и накнадни факултативни референдум. али због значаја питања о коме се одлучује → парламент може одлучити да распише референдум. Одлука донета на факултативном референдуму обавезујућа је.150 - . Реч је о облицима → сложене државе. историјској. Заједничко за оба ова облика јесте то да се они заснивају на организационом начелу → вертикалне поделе власти.

судски) на федералном нивоу. Друго. (М. сразмерно броју бирача. Врста државних давања такође може бити различита и креће се од строго наменских да- вања. Треће.153 - Ф . ређе непосредно. Финансирање локалних власти. Заједничке одлике федерација јесу: државно-правни субјективитет федерације. Пожељно је да → држава одреди само највише пореске стопе и основице како би омогућила → пореску конкуренцију локалних јединица власти. део пореза на доходак. Такав случај имамо у Италији и Холандији где око 75 одсто локалних буџета чине државна давања. тако што би били сувише високи.152 - Финансијско уједначавање → финансије локалне јединице власти. Ј. → Посланици овог дома бирају се непосредно на основу општег и једнаког → бирачког права (један човек – један глас). или скандинавске земље. Европска унија се бори против оваквих модела. П. Ђ. приходи морају пратити → надлежности и обавезе. начин расподеле → надлежности између федерације и федералних јединица.) Федерација је облик сложене → државе – савезна држава. Федерације се разликују с обзиром на: разлоге настанка и начин образовања. фискални суверенитет може бити потпун и ограничен.) Финансије локалне јединице власти чине сва средства која су на располагању некој јединици власти током неког периода. када је одређеном носиоцу додељен → уставом или → законом. јер не обезбеђују неопходну финансијску аутономију локалним властима (каже се да су локалне власти у том случају финансијски зависне од централне) и тражи да се проценат → изворних прихода локалних власти повећа. П. (П. Локалне јединице власти треба да располажу довољним средствима како би успешно обављале функције које имају. Може бити са већим или мањим степеном централизације финансијских овлашћења. Погодност првог су једноставност модела и лакша прегледност. Финансијски федерализам је облик → децентрализације пореског система.) Финансије локалних јединица власти могу бити уређене униформно или у складу са → фискалном децентрализацијом. које у просеку око 66 одсто буџета пуне изворним приходима. као највиши правни акт унутрашњег права. уставотворна власт федералних јединица. Поред приватног. судска). извршни. Локалне јединице власти могу се међусобно много разликовати када је у питању и структура прихода и → расхода. У федералној држави. Дом федералних јединица представља федералне јединице. утврђивање надлежности федералне државе савезним уставом. формирање свих органа власти (законодавни. што првенствено укључује законске јавне потребе и → јавна добра и услуге за становништво и фирме. Дом грађана представља грађане. У → сложеним државама → парламент је дводоман и чине га дом грађана и дом федералних јединица. али и потпуно децентрализован. средства међународних организација и средства од емисије → обвезница. (Т. учешће федералних јединица у уставотворној власти федерације. Правну везу између федералних јединица (чланица федерације) и савезне државе (федерације) дефинише савезни → устав. па преко давања без икаквих ограничења које локалне власти могу користити по свом нахођењу. зараде запослених и корисника. здравство. У остале приходе спадају изједначујући → трансфери. где се локалној власти оставља да одреди приоритете унутар те области. У принципу. Изворна су сопствени → приходи од → корисничких такси. или изведен. У неким → федерацијама (Немачка) посланици овог дома бирају се по начелу сразмерности. П. облике учешћа федералних јединица у остваривању надлежности федерације и др. (М. → кредити. Локалне власти имају такође право да самостално одређују висину пореза. док су погодности другог могућност предузетништва и развоја локалних јединица власти. .) Фискални суверенитет је појам који се изводи из политичког суверенитета државе и означава овлашћење државе да уводи и одређује висину државних → прихода (фискални суверенитет у ужем смислу). накнада прихода од → имовине и дела → пореза (→ порези на имовину. (С. Средства могу бити изворна и остала. Финансије локалне јединице власти дистрибуирају се у складу са следећим начелима. Посланици овог дома бирају се посредно (у парламентима или → владама федералних јединица). Федералне јединице доносе свој устав и имају функције државне власти (законодавна. већински принцип при одлучивању о савезним законима и др. нпр. прикупљање јавних прихода (→ приходи. финансијски федерализам подразумева одређене фискалне → надлежности федералних јединица. → Фискални федерализам на нивоу федералних држава. али неке од њих. → накнаде и порези не смеју узроковати економске поремећаје. Четврто. Ј). Држава често путем новца и система → локалних финансија покушава да контролише локалну власт и отуда је → аутономија и заштита од волунтаризма и претераног утицаја државе на овом пољу од великог значаја за аутономију → локалне самоуправе. Према основу → надлежности. Федералне јединице су представљење по начелу равноправности. односно фискалне → расходе. модели. систем у коме су независне фирме овлашћене да користе заједнички пословни систем. Одличан пример су локалне власти САД-а. У новије време све се више користе ненаменска давања. јавни) треба да буде на нивоу на коме то најбоље може да се обави. најчешће једне године. позајмице. припадности фискалних прихода и њихове расподеле. (Т. број и статус федералних јединица. Децентралистички модел подразумева да се буџет локалних власти пуни претежно из изворних прихода (→ локалних пореза које локалне власти самостално убирају). независно од њене величине и броја бирача (САД). генерално. извршна. финансијски (фискални) федерализам условљава одређена овлашћења федералних јединица у погледу овлашћења за увођење фискалних прихода.) Федерални бикамерализам. али и локалних колективитета. то ће дестимулисати конкуренцију. Централистички модел подразумева да се највећи део → буџета пуни од → државних давања. односно коришћења за одређене потребе. Ако се одреди и најнижа стопа.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације а федерална држава нема право да преузима обавезе које се односе на овлашћења федералних јединица. супремација савезног устава и савезног → закона над уставима и законима федералних јединица. локалне → таксе. као и право државе да самостално одређује намену прихода. франшиза се може користити и у друштвеном сектору. М. бирају већи број посланика. приходи и расходи треба да су уравнотежени. преко давања за нешто шире намене. а систем се шири у пословању. порез на истицање фирме и сл. Франшиза је. Ограничени фискални суверенитет ужи је од територијалног суверенитета. фискални суверенитет може бити оригиналан.) Фискални федерализам → пореска конкуренција. када тај субјект законом или другим актом преноси овлашћења на други субјект. дотације.). образовање. Као облик организовања финансијске власти. Ови модели се грубо деле на централистичке и децентралистичке. (М. будући да је реч о државном уређењу у којем федералне јединице учествују у вршењу власти федерације. у којима тај проценат иде и до 75 одсто. Прво. → Држава прикупља → порезе и редистрибуира један део средстава локалним властима. право федералних јединица на самоорганизовање. Према обиму овлашћења. . Независна фирма стиче углед система. уређује се → уставом и → законима. дводомна структура федералног → парламента у коме један од домова репрезентује федералне заједнице. Свака федерална јединица заступљена је са најмање једним послаником. Највећи део расхода типичних локалних јединица власти везан је за комуналне послове. Сваку федералну јединицу представља једнак број посланика. социјалну помоћ и → јавне набавке.

тунела. Ђ. Овај вид хармонизације прописа нарочито је потенциран зарад успостављања јединственог тржишта. проистиче из регионалних → политика ЕУ и кодификујућих делатности одговарајућих европских установа (→ институција) у области регионалне и → локалне самоуправе. као што су: акције. услужни.) или услуге ниског нивоа приоритета (гробља. На пример. као и олакшице терминала у метрополитенском ареалу Њујорка. канализације. појава административног дуплирања. (С. Њихова популарност потиче отуда што обезбеђују услуге локалним заједницама оних делова → града који немају адекватне материјалне ресурсе. канализацији. одржавају статус кво или штите од анектирања делове предграђа дајући им могућност да на други начин обезбеде одређене услуге. У вези са овим аспектом хармонизације прописа јесте и решавање → сукоба надлежности између појединих степена власти у једној држави. записи. заштите од поплава и олуја. Функционални дистрикти (школски. депоновању и рециклажи смећа. мостови. Обично се ради о водоводу. (С.). → Грађани и даље плаћају локалним властима дату услугу. железничке линије итд. Дистрикт следи логику бизниса и пословања у обезбеђивању услуга којима се решавају сложени проблеми који превазилазе капацитете па и просторне границе → локалне заједнице. Често помажу ободним → насељима. водовода. Победник на конкурсу потписује → уговор са прецизно дефинисаним правима и обавезама. тј.155 - Х .) Функционални дистрикти. специјални) постоје у англосаксонском свету као флексибилне форме организовања и пружања услуга. Оне могу бити приватне и државне.) Хартије од вредности су најшире име за вредносне хартије на финансијском тржишту. итд. од . амбулантским услугама итд. железнице. Они се просторно не поклапају са територијом → општине или → округа. Устав Шпаније се неколико пута позива на концепте „хармонизације“ и „координације“ као на механизме додељене централним институцијама државе. Овлашћење за хармонизацију из члана 150 ст. процес усаглашавања позитивног домаћег законодавства са правом ЕУ. Овај механизам је додатна могућност за интервенцију или притисак на приватну фирму уколико на било који начин угрози потребе корисника. Специјални дистрикти се формирају да би се обез- бедиле услуге широког домета. депоније смећа – често се користи за тзв. Дужничке хартије могу емитовати сви нивои власти. али су веома корисни облици власти и успешно решавају многе проблеме савременог друштва. затим техничке услуге (водоводи. у своје правне системе уградиле све државе чланице Савета Европе.) . како би на целој територији ЕУ постојали приближно једнаки услови за производњу и промет робе. Ипак. у мањој или већој мери. начин рада. они су далеко од неполитичности. која се тиче → децентрализације. Локална власт прати квалитет услуга. цену и реализацију укупних уговорних обавеза од стране приватне фирме. Под екстерном хармонизацијом подразумева се. пружање услуга. дужничке хартије. фабрике за пречишћавање воде. као што је → Савет Европе. затим постројења за рециклажу. еколошке депоније које су уједно и миниелектране. борба против комараца итд. а она преноси новац приватној фирми. Школски дистрикти су → аутономне јединице власти које управљају школским системом у скоро половини држава САД-а.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Франшиза се може дати за прављење и одржавање путева. аеродрома. 3 Устава. деривати. како многи о њима мисле. када општи интерес то захтева“. Ђ. држави даје право да „издаје законе који установљавају принципе неопходне за хармонизацију одредаба прописа аутономних заједница чак и у случају питања која су стављена у њихову → надлежност. Школским дистриктом управља одбор као изабрано тело које поставља функционера који је администратор читавог система. Друга страна екстерне хармонизације.154 - Хармонизација прописа је поступак усагла- Х шавања општих правних аката једне државе са одговарајућим екстерним и интерним нормама. Услужни дистрикт је јединица власти која на одређеном простору обезбеђује пружање неке врсте услуга. промовисање инфериорних услуга. Под интерном хармонизацијом подразумева се хармонизација прописа различитих → јединица локалне самоуправе унутар правног система једне државе. Они се уводе државним → законом. мостова. Специјалним дистриктом управља изабрани или постављени орган. Тако специјални дистрикт Лучка власт Њујорка и Њу Џерсија (The Port Authority of New York and New Jersey) обезбеђује функционисање лука. Специјални дистрикт је јединица власти која обезбеђује пружање сложенијих и често само повремених услуга. најчешће уз изјашњавање грађана тог дистрикта. (Д. аеродроми итд. контроли ерозије обала. пре свега. Најочигледнији доказ хармонизације у области територијалне децентрализације јесте усвајање тековина → Европске повеље о локалној самоуправи чије су одредбе. врсте. скупљању. Могу имати различите облике. В. Може им се понекад замерити недостатак одговорности.

изједначујуће царине. Царинска зона обично постоји у пограничном подручју или обухвата део луке. извршна. јер више царине обично значе више приходе до неког нивоа подизања царина. утовар и претовар робе која се увози. некада зато што је емитент лош платиша или је банкротирао. постоје и ванцаринске баријере (квоте. као што су капитална и друга → улагања. тражи се опрост дела или читавог дуга. преко федералних јединица и → региона. М. антидампинг мере. судска) између различитих органа (→ парламент. врши се реструктурирање или се проглашава мораторијум до налажења неког решења. али и в) индустријска производња робе.) . (П. када таква роба пређе царинску линију слободне зоне и уђе у царинско подручје државе која је одобрила слободну зону.) Хоризонтална подела власти јесте облик поделе (→ подела власти) различитих функција државне власти (законодавна. често кроз замене (супституте). Градске и општинске дужничке хартије најчешће се називају → муниципалне обвезнице.) . Може се плаћати по јединици производа или по вредности. У царинској слободној зони може се вршити: а) истовар.. Роба која улази у царинску слободну зону не подлеже царинском поступку од стране царинских власти те земље. контигенти.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације централне државе. која је у транзиту. па је и приход од царина релативно мали у односу на остале изворе → јавних финансија. (П. па је пожељно да буде што нижа. разни стандарди. али није дозвољен промет робом на мало. Приходи од царина иду у државни буџет.156 - Царина је облик → пореза који се плаћа обич- Ц но за увоз роба и услуга у неку земљу. (Т. премошћивање дефицита или недостатка средстава. Међутим.) Царинска слободна зона јесте део територије који се налази у оквиру територијалног суверенитета државних граница неке земље. некада зато што емитент има низак → кредитни рејтинг.. Данашње царинске стопе у развијеним земљама релативно су ниске. она подлеже редовном царинском поступку. а могу и да се квантификују као царине. што се обично назива сервис дуга. него да ли на тржишту постоје актери који желе да их купе. Приход од царина зависи од висине царинске стопе. односно друге територијалне целине. све је већи подстицај да се царина не плаћа или да се робе и услуге траже на домаћем тржишту. суд) који су образовани на истом нивоу државне организације. модернизација администрације. Најбоље је када је нема. попут мерења. Некада тражње за државним хартијама нема зато што је принос мали. Основно питање није емисија дужничких хартија. Како царинске стопе расту. Царина је за привреду и појединце трошак. прибегава се новом задуживању. као и њено складиштење. до → градова и → општина. или домаће робе намењене извозу. али није део њеног царинског подручја.157 - Ц . (М. М. У случају немогућности отплаћивања. → влада. Све направљене дугове касније је потребно отплаћивати. П.) које имају царински еквивалент и по деловању. Зато високе царинске стопе доводе до пада буџетских прихода из овог извора. намети. састављања и слично. Поред царина. а ређе за извоз или транзит. а не у буџете локалних јединица власти. затим б) припрема робе за тржиште. → Држава и друге јединице власти новац прикупљен емисијом хартија могу користити за разне сврхе. Ј.

централизација обично иде са ауторитарним системима. П. У савременом друштву и друштвеној мисли према централизму постоје бар два става: према првом.158 - Ц . што обухвата и оцену тога да ли је дискрециони управни акт донет у складу са циљем са којим је овлашћење дато у контексту слободне оцене првостепеног органа. Њени заговорници истичу да она јако повећава ефикасност одлучивања и управљања. ако сматра да су нецелисходни. поред општих услова. В. сходно којем правни или материјални акт мора бити у складу са → законом и важећим прописима. дужан да изврши. Он је једно време представљао начин за превазилажење економске и друге расцепканости и подела. тако да се он. У питању је процес којим се у → држави успоставља → централизам.) ралног. као и одлучивања са више социјалних актера на једног. Централизам је последица јачања државе и њене свеприсутне улоге у друштву. Најшире значење централизам има у сфери организације државе и по томе је највише познат у политичкој и правној науци. уз извесне изузетке. (Д. У савремном друштву централизму се супротстављају нова начела чија је суштина у прилагођавању организације државе њеној плуралистичкој структури и тежњи група и човека да учествују у процесу одлучивања у разним областима друштва. У политичком смислу. карактеристичних за тзв.) Централизација је преношење моћи. Централни орган може чак подређеном органу наређивати и незаконите радње које је овај. Ђ. У том случају. према другом. али занемарују њене крупне слабости. где нецентрални органи немају никакву самосталност у вршењу своје → надлежности.) Централизам је концепција функционисања једне организације која се заснива на централној или водећој улози средишњих органа или тела. (Т. Централизам је ретко у пракси изражен у чистом облику. не само због незаконитости него и због нецелисходности. до данас. Централни орган може наређивати подређеном органу какве акте треба да донесе или изврши. већ и руководећи положај и ставља под своју команду и контролу све друге или ниже степене организације који су му подређени. Централизација искључује грађане и велики број социјалних актера из процеса одлучивања о јавним стварима. он се проглашава и у пракси прихвата као једини оправдани принцип организовања власти и → управе. а не и целисходност акта. од привреде и → политике до науке и културе. на крају. може ништити већ донете акте подређеног органа. Ј. Надзорни орган може бити надлежан да цени само законитост. цензус пола (бирачко право имају само мушкарци а не и жене). другостепени орган → управе овлашћен је да испитује и целисходност одлуке коју је по → дискреционој оцени донео првостепени орган. Уколико је надзорни орган овлашћен да цени целисходност акта. за разлику од начела законитости. цент- . (С. чак и када сматрају да је реч о нецелисходним актима. што последично доводи до смањења степена → децентрализације. У том случају.159 - . у домену управне контроле радњи и аката. Централизам подразумева „хијерархијску организацију“ у којој врх те организације има не само централни. → децентрализације и других демократских → институција. децентрализовани органи у границама закона доносе свој → буџет и одређене акте које органи централне власти не могу поништити или изменити. са појавом отуђених центара моћи и одлучивања. он тада може да примени санкције. В. века до данас. Зато се често изједначава са јакобинизмом и утицајем и улогом Наполеона Бонапарте. У децентрализованом систему власти. (М. образовни (писменост или одређени ниво образовања). → надлежности и финансија. Јакобинизам и централизам извршили су велики утицај на политичке доктрине и на организацију већине држава које су се образовале од почетка 19. домицилни (настањеност на неком подручју одређено време). и обрнуто. Постоји више цензуса: имовински (поседовање непокретности). потребно испунити да би се стекло → бирачко право. акт органа који је слободан да сам одређује целисходност свог акта јесте коначан. па чак и кад су ови потпуно законити. порески (плаћање → пореза). те. и Д.) Цензус представљају посебни услови које је. ублажава разним облицима → деконцентрације. он се критикује и одбацује као средство политичког апсолутизма и аутократије и као извор јачања бирократизације управљања. што је овај дужан да извршава. већ су у потпуној власти централних органа. Централизам своје корене вуче из Француске револуције и разрађен је у схватањима Робеспјера и Наполеона. може све акте подређеног органа да мења. прединдустријске фазе развоја друштва. послова. демотивише их и ставља у пасивну позицију тако да и одлуке нису у интересу већине становника. Цензусом се назива и минимални проценат гласова који се захтева за освајање посланичког → мандата. Према томе. Најпознатији облици тих нових принципа јесу → децентрализација и → супсидијарност. односно да му нареди да их он измени.ПОЈМОВНИК децентрализације ПОЈМОВНИК децентрализације Целисходност представља прикладност неког акта за остварење одређеног легитимог циља. акт може бити целисходан али незаконит.

000. Београд 342.[и др. 5: Предговор / Наташа Чорбић. 2011 (Београд : Службени гласник).Лексикони COBISS.160 стр. . 25 cm Тираж 1. ISBN 978-86-914985-1-1 (картон) a) Децентрализација . . .160 - .Стр.CIP .Београд : Канцеларија Националног савета за децентрализацију Републике Србије..]].Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. ..25(031) ПОЈМОВНИК децентрализације / [Маријана Пајванчић .SR-ID 186808588 .

.

rs Rikna .gov.decentralizacija.ПОЈМОВНИК децентрализације www.