1.

POJAM DRŽAVE Politička i pravna teorija poznaje različite oblike označavanja države, kao što je civitas (Pufendorf, Lajbnic), res publica (Đentile), république (Boden, Ruso), commonwelth ( obs), body politic (Lok) itd! "ržava je sui generis or#anizacija ili zajednica u kojoj je članstvo obavezno! $o, dru#i% reči%a, znači da iz države pojedinac ne %ože jednostavno da &iza'e( ili da se &iščlani( kao što %ože da iza'e ili istupi iz neko# &obično#( udruženja ili crkve! )edna od osnovni* funkcija države je da institucionalno posreduje iz%e'u %noštva interesa i zastupa one koji su opšti! +na se ne pojavljuje kao posrednik ili zastupnik neki* posebni* ili specijalni* interesa socijalni* #rupa i pojedinaca! "ržava je trajna ustanova! $o je, dakle, ustanova koja i%a karakteristike i osobine koje je čine trajnijo% od svi* dru#i* ustanova (sindikata, udruženja i sl!) koje nastaju u njoj! "ržava je nužna asocijacija koja i%a kontrolu nad svi% dru#i% asocijacija%a! Ljudi ne %o#u živeti izvan države čak i ako bi to *teli! ,ontrola svi* dru#i* asocijacija od strane države #ovori o njenoj suverenosti! Pre%a -eberu svaka država se te%elji na sili! "ržava je takav društveni autoritet koji je u stanju da or#anizuje i re#uliše javni život i da uspostavi stabilan siste% važe.i* pravila i socijalni* vrednosti! )edan broj disciplina, kao što su nauka o državi, filozofija države, politička teorija ili teorija države i brojni predstavnici ovi* naučni* disciplina (Platon, /iceron, 0v#ustin i dr!) nastoje da od#ovore na pitanje šta je država i koja su njena suštinska svojstva! 2. KLASIČNA TEORIJA DRŽAVE ,lasična ili tradicionalna teorija države definiše državu na osnovu tri ele%enta1 državno područje, stanovništvo i državna vlast (suverenitet)! ,lasična teorija države nastaje još u antičkoj epo*i a njeni daleki predstavnici bili su 0ristotel, Boden, obs, Lok, Ruso i dru#i! Pošto se pre%a tradicionalnoj (klasičnoj) teoriji država zasniva na tri osnovna ele%enta 2 teritoriji, stanovništvu i suverenitetu, povezanost ova tri ele%enta čini bi.e i sa%u suštinu svako# državno# sklopa! Teritorija države je područje na koje% se prostire vlast države, odnosno vlast državni* or#ana! "ru#i% reči%a, državno% teritorijo% se obično naziva o#raničeno područje nad

3

koji% odre'ena država i%a suverenitet! $eritoriju države čini trodimenzionalni prostor koji obu*vata ne sa%o odre'eni deo ze%ljine površine, ve. i prostor iznad nje#a, kao i deo ze%ljine unutrašnjosti ispod nje#a! "ržavnoj teritoriji, u uže% s%islu, pripadaju1 a) kopneno #eo#rafsko područje 2 čini #a teritorija obu*va.ena državni% #ranica%a, tj! za%išljeni% crta%a koje pokazuju dokle seže državna vlast4 2 teritorija neke države najčeš.e je povezana (nerazdvojena), ali postoje slučajevi i kada je razdvojena (npr! 5ndonezija, Portu#alija, 60")4 2 bitno je da se na jedinstvenoj ili razdvojenoj teritoriji proteže ista državna vlast, odnosno da se ostvaruje jedan državni suverenitet4 2 u %e'unarodni% odnosi%a %o#u postojati i dru#ačiji oblici državno# suvereniteta1 ,+7"+8575)98 2 dve države i%aju jednak suverenitet na istoj teritoriji (jako redak slučaj) :7,L0-0 2 deo države opkoljen sa svi* strana teritorijo% dru#e države :,6$:R5$+R5)0L7+6$ 2 ze%ljište na ko%e se nalazi a%basada dru#e države b) teritorijalno %ore 2 %orski pojas uz obalu neke po%orske države koji je podvr#nut njenoj vlasti4 2 izvan to# pojasa nalazi se otvoreno %ore na koje% je o%o#u.ena slobodna plovidba i eksploatacija prirodno# bla#a4 2 svaka država u#lavno% sa%a odre'uje širinu svo# teritorijalno# %ora4 c) jezera i reke 2 sastavni deo državne teritorije 9 okviru državne teritorije veo%a su značajne državne granice i teritorijalne promene! ržavnom granicom obično se naziva linija koja deli teritoriju dveju susedni* država! "ru#i% reči%a, #ranice odre'uju krajnje tačke do koji* se prostire teritorijalni suverenitet jedne države! ;ranice se dele na astronomske (#ranice duž uporednika), prirodne (pre%a odlika%a reljefa) i ve!tačke (u#ovorne)! Priliko% povlačenja #ranica pri%enjuju se različiti kriteriju%i1 etnički, strate#ijski, ekono%ski, saobra.ajni, #eo#rafski, istorijski i dru#i! $eritorijalne pro%ene označavaju transfor%aciju teritorijalno# statusa i one %o#u biti izvorne (ori#inerne) i izvedene (derivativne)! "zvorne teritorijalne pro%ene čini svako ono sticanje teritorije koje se zasniva na jednostrano% aktu države koja uve.ava svoju teritoriju! "zvedeno sticanje teritorije zasniva se na %e'unarodno% u#ovoru iz%e'u države koja je do tada i%ala suverenitet i države koja ti% u#ovoro% stiče suverenitet nad

<

takvo% teritorijo%! 7ajčeš.i razlozi teritorijalni* pro%ena su prira!taj, okupacija, porobljavanje i ustupanje! Poja% stanovni!tvo, u šire% s%islu, odnosi se na ljude koji su nastanjeni na teritoriji neke države, te su sto#a i podvr#nuti državnoj vlasti i obavezni da poštuju pravni poredak te države! 9 uže% s%islu poja% stanovni!tvo obu*vata državljane jedne države, strane državljane i ljude bez državljanstva (apatridi ili apoliti)! ržavljanin neke države je lice koje je po zakoni%a te države steklo njeno državljanstvo (pripadnost državi) i nije #a kasnije iz#ubilo! 9 %e'unarodnoj i do%a.oj praksi država postoji nekoliko načina sticanja državljanstva1 = pravo krvi 2 pravo deteta na državljanstvo roditelja bez obzira na %esto i državu ro'enja = naturalizacija 2 istupanje iz državljanstva svoje države i zakonski re#ulisano sticanje državljanstva države u kojoj se du#o boravi = sukcesija 2 sticanje državljanstva države koja je izvršila pripajanje teritorije dru#e = pravo opcije 2 pravo izbora da se zadrži ranije državljanstvo ili dobije dvojno = pravo zemlji!ta 2 sticanje državljanstva ze%lje ro'enja (karakteristično za 60") #trani državljani čine deo stanovništva jedne države koji trajno ili privre%eno borave na njenoj teritoriji! 9 pravno% s%islu, strani državljani i%aju sva #ra'anska prava kao i do%icilno stanovništvo, ali ne uživaju politička prava (ne%aju aktivno i pasivno pravo #lasa, ne služe vojnu obavezu i sl!)! 9 %e'unarodnoj i bilateralnoj praksi država veo%a često se pri%enjuje načelo reciprociteta, što znači da se or#ani jedne države odnose pre%a državljani%a dru#e države onako kako se or#ani te države odnose pre%a nji*ovi% su#ra'ani%a (državljani%a)! $politi ili apatridi su lica koja ne%aju državljanstvo4 suprotni nji%a su bipatridi, oni koji i%aju dva državljanstva! #uverenitet je državna vlast, vrhovna iznutra a nezavisna prema spolja! "ržavna vlast sadrži obeležja suverene vlasti ako je vr*ovna, nezavisna i neo#raničena! Boden je precizno definisao poja% i filozofiju državno# suvereniteta! 7je#ova definicija suverenosti #lasi1 suverenost je apsolutna i trajna vlast jedne države, odnosno političke zajednice! #uverena vlast je ona vlast koja je trajna i koja pripada biti sa%e države i političke zajednice bez obzira na nosioce (vladare koji se s%enjuju u %onar*iji)! Pored to#a što je trajna, suverena vlast je nedeljiva i neprenosiva, što znači da se ona ne %ože deliti sa još neko% si%etrično% suvereno% vlaš.u niti se %ože otu'iti u korist neko# dru#o# subjekta suverene vlasti! 6uverena vlast %ože biti u for%i de%okratije, aristokratije ili %onar*ije, ali nosilac suverenosti je jedinstven! +na je apsloutna što znači da je autoritet ko%e je poverena vrhovni!

>

političke procene i rezultati. stranke i dr4 država #ra'ane pri%orava na izdatke. #ra'anske inicijative. izbori i sl! Pred%et procesne analize države su1 političko delovanje. a oni od nje očekuju zaštitu i snabdevanje4 država poziva na služenje vojno# roka. a s vre%ena na vre%e i na izbore! @ . politički konflikti. procesna ili proceduralna analiza i funkcionalna ili normativna analiza! Pred%et strukturne analize države su1 okviri političko# delovanja. na osnovu koji* se utvr'uje i pravo na državljanstvo <! država je složen politički sistem sa institucija%a nadležni% za opšte poslove 2 vlada. for%ulisali teoriju o tzv! uslovnom ili ograničenom suverenitetu! 3. sudove. politička kultura. udruženja. koja se popularno izražava kao ideja državnog razloga! $o znači da država i%a pravo da učini sve u cilju svo# održanja! Ruso u &"ruštveno% u#ovoru( for%uliše teoriju narodnog suvereniteta! +n je državu poistovetio sa dru!tvenim ugovorom udruženih pojedinaca stvorenom političkom zajednicom gra%ana. politički ciljevi i zadaci i sl! $ri su osnovna pristupa u definisanju poj%a %oderne države1 3! država je društvo re#ulisano na nacionalno% i teritorijalno% principu. spoljnopolitičke pro%ene. političke partije i stranke. SAVREMENA TEORIJA DRŽAVE 9 dru#oj polovini ?? veka. politička borba i sl! Pred%et funkcionalne analize države su1 pro#ra%i političko# delovanja. sa %onopolo% vlasti pre%a unutra i suvereniteto% pre%a spolja. uprava. %e'u ostali% . kao i procesi stvaranja političke %o. teorijska analiza države od pravne teorije države postepeno prelazi u do%en političke teorije. politički proble%i i nji*ova rešenja. institucionalizovani u slučaju izbora ili nefor%alni! >! država se. politički akteri. svodi na vlast i ad%inistraciju. socijalni pokreti.o% osnovno% re#ulativo%.Predistorija %oderno# koncepta suvereniteta uključuje i političku doktrinu 8akijavelija. or#anski zakoni i ustav. ustavo% ili od#ovaraju. pre%a s*vatanju njeni* #ra'ana. vojsku. partijski pro#ra%i. policiju.ovaljov. proces političko# donošenja odluka. svode&i vladu i vladanje na puko izvr!enje! Politički i ideološki apekt suverenosti dobio je u dru#oj polovini ?? veka zapaženije %esto kada su sovjetski teoretičari. stranke. te je težište prešlo na političke osobine države! +snovni pristupi u savre%enoj teoriji države su1 strukturna ili institucionalna analiza. oblici državni* or#ana i nji*ovo delovanje.i i volje.

on uspostavlja "ržavni savet (3A<D! #odine). što je i dovelo C . posle 3A3C! #odine bio je apsolutistički vladar. u 6rbiji se u%esto "ržavno# saveta sve više ističe 7arodna skupština.a. pa je tako i ovaj ustav suspendovan 3AE@! #odine. sina . 8ilana i 8i*aila. knez 8iloš je faktički sa% nastavio da vlada! 7arodne starešine. USTAVNOPRAVNI RAZVOJ SRBIJE OD 1804. GODINE 9 6rbiji je borba za ustav i ustavnost počela od%a* po oslobo'enju centralno# dela 6rbije od turske vlasti i stvaranja prvi* or#ana nove državne vlasti! 7a čelu ustanka bio je .en na sna#u 9stav iz 3ADE! #odine! Posle više #odina pritiska.nez 8iloš +brenovi. inače tradicionalna narodna ustanova.raljevina 6rbija &nasledna ustavna %onar*ija s narodni% predstavništvo%(! +vaj ustav ustanovljava parla%entarnu %onar*iju. što je definitivno učinjeno 9stavo% . po ko%e je .ara'or'e.raljevine 6rbije D! aprila 3EB3! #odine (&aprilski ustav()! $aj ustav. nije trpeo nikakvu vlast pored sebe. oslanjala na vojsku i policiju! Povratko% +brenovi. bez obzira na to što su i kralj 8ilan i nje#ov sin. a ka%oli iznad sebe. a kasnije i %lado srpsko činovništvo. kao i vladavina 0leksandra +brenovi. pa je 3A>C! #odine donesen tzv! 6retenjski ustav. a vra. %e'uti%.4. po ko%e je 7arodna skupština postala zakonodavno telo! 0li. ti%e još uvek nije bio uveden i parla%entarni siste% jer 7arodna skupština nije i%ala zakonodavnu inicijativu. (3AFD=3EB>).u . a kasnije i donošenje% dva ustavna akta (3ABA! i 3A33! #odine)! . koja 3A@<! #odine dovodi na vlast kneza 0leksandra . kao vo'a ustanka (&vožd(). bio je prinu'en da pristupi ustavnoj refor%i! 7a -elikoj narodnoj skupštini 3AAA! #odine donet je 9stav (inače nazvan &radikalski% ustavo%(). a vlada i %inistri su od#ovarali knezu. kako unutrašnji* politički* faktora. bili su nede%okratski . pre sve#a. koja polako potiskuje "ržavni savet. tzv! turski ustav! Posle abdikacije kneza 8iloša (3A>E! #odine) i kratke vladavine nje#ova dva sina. (3AC@=3EB3). želeli su da se knez 8iloš o#raniči! $ako je on bio prinu'en da se sa#lasi sa ti%.ara'or'e Petrovi. sa koji% je trebalo zajednički da upravlja 6rbijo%! 0li.neževine 6rbije iz 3ADE! #odine. koji je ubrzo suspendovan! $ri #odine kasnije (3A>A! #odine) turske vlasti na%e.a. još suroviji i sa%ovoljniji! Pod pritisko% starešina.neževini 6rbiji svoj. kralj 0leksandar +brenovi. vlast preuzi%a oli#ar*ijska #rupa tzv! ustavobranitelja.ralj 8ilan +brenovi. kralj 0leksandar +brenovi.a! $a vlast se.ara'or'evi.ara'or'a Petrovi. pod pritisko% jake 7arodne radikalne stranke. ali je on vodio i sve državne poslove! 9staničke i narodne starešine *tele su da o#raniče nje#ovu vlast stvaranje% 9pravno# saveta 6rbije. je %orao popustiti i pristati na donošenje novo# ustava! +n je oktroisao 9stav . DO 1903. a ne 6kupštini! . tako i inostranstva (Rusije).a (3ACA! #odine). i%ali apsolutističke težnje. a isto tako #arantuje široka prava i slobode #ra'ana! $aj ustav je za ono vre%e bio veo%a %oderan i napredan. pa je u#lavno% vladao sa%! .

ara'or'evi.raljevine 6rbije iz 3EB>! #odine bio je po sadržaju skoro isti kao i ustav iz 3AAA! #odine (sa izvesni% jačanje% ulo#e parla%enta u odnosu na vladu i %onar*a)! "onošenje% ovo# ustava stvorene su sve de%okratske institucije i svi uslovi za razvoj parla%entarne de%okratije! $aj period je. DEMOKRATSKA DRŽAVA 6avre%enu demokratsku državu obeležava nekoliko tipični* karakteristika1 3! postojanje političkog pluralizma4 pluraliza% znači slobodno delovanje svi* politički* subjekata (stranaka) u političko% životu koji poštuju de%okratska pravila4 D .a (3A@@= 3E<3) sina kneza 0leksandra . KONSTITU IONALNA DRŽAVA Pored nacionalne. NA IONALNA DRŽAVA 'acionalna država razvila se u prvoj polovini ?5? veka! "olazi do ujedinjenja %ali* iscepkani* država koje su do tada postojale! ?5? vek je vek for%iranja nacija 2 počinju da se bude nacionalni i%pulsi! Postoje dva %odela formiranja nacija1 3! politički 2 isključuje zajedničku kulturu. i konstitucionalna država se svrstava u eksplikativni %odel . nad nji% važi vlast jedno# zakona i on i%a predstavnika u parla%entu4 <! organicistički 2 npr! 7e%ačka insistira na zajedničkoj kulturi. krvi. kratko trajao! 9skoro su došli Balkanski ratovi (3E3<G3>) i Prvi svetski rat (3E3@=3E3A)! 5. %e'uti%. veru i sl4 2 npr! Hrancuz je bio svako ko i%a francusko državljanstvo. 6rbin je %o#ao biti sa%o pravoslavac! !. jeziku i sl! (nisu insistirali na veri)4 9 6rbiji se nacija for%irala kraje% ?5? veka 2 3AFA! #idine je 6rbija priznata kao država! Pitanje veroispovesti je bilo osnovni kriteriju%.laus +feja u poslednja dva veka! (onstitucionalna država obrazovala se u dru#oj polovini ?5? veka! 9 to vre%e se nacionalna država polako inte#risala! +vaj tip države odlikuje o#raničena %onar*ova (kraljeva) vlast! 6a krune se prelazi na parla%ent.a! 9stav . tj! na državu! ". de%okratske i socijalne države.ara'or'evi.do ubistva kralja 0leksandra i dovo'enja na presto kralja Petra 5 . jezik.

izvršnu i sudsku vlast4 A! nezavisno sudstvo kao ustanova nadzora zakonitosti i ustavnosti rada svi* državni* or#ana4 E! ustavna za!tita prava čoveka i #ra'anina. orijentisanu ekono%sku politiku <! obavezno socijalno osi#uranje >! intervenciju u individualni% slučajevi%a (socijalna po%o.nosti da sa%ostalno zadovolje svoje potrebe zbo# če#a bi standard nji*ovo# života %o#ao da padne ispod e#zistencijalno# %ini%u%a! $e institucionalno=nor%ativne %ere obu*vataju četiri velika područja1 3! socijalnu politiku ili. pojedinca i %anjina4 3B! jednakost pred zakonom i poopštivost prava4 33! sloboda rada. potpuno i pravovre%eno obaveštavanje #ra'ana i svi* politički* sna#a u društvu4 sloboda %edija u de%okratiji o%o#u. vlade. u šire% s%islu. šefa države. i to kako stanovništva koje živi od pri*oda koji potiče iz radno# odnosa tako i oni* pojedinaca i #rupa koji nisu u %o#u.e# broja stanovnika države. je sklop %e'usobno povezani* institucionalno= nor%ativni* %era i postupaka koji%a se štiti i unapre'uje životni standard najve. nastojanje da se ostvari socijalna pravednost pravnim i institucionalnim putem na nivou države! 6ocijalna država.<! postojanje slobodnih i nezavisnih sredstava informisanja koja o%o#u. sudstva i politički* stranaka4 D! politička i pravna odgovornost svi* nosilaca državni* funkcija zbo# loše#. ustvari. odnosno socijalno) pravne države! "ržava bla#ostanja ili socijalna država predstavlja. jednaki. neposredni i tajni izbori4 emokratska država je obrazovana u prvoj polovini ?? veka! Prvi put u -elikoj Britaniji se javlja opšte pravo #lasa! +vaj tip države odlikuju pravo da biraš i da budeš biran.avaju objektivno. kao i čvrsti parla%entariza%! 8. sloboda i pluraliza% vlasništva i sindikalna autono%ija4 3<! sloboda izbornog prava 2 opšti.) @! intervencija u vanredni% ili krizni% situacija%a -alja na#lasiti da sprovo'enje ili realizacija ti* %era socijalne politike nije sa%o stvar državni* or#ana i institucija ne#o i lokalni* i sa%oupravni* tela i ustanova! F . SO IJALNA DRŽAVA #DRŽAVA BLAGOSTANJA$ Poja% države blagostanja je sinoni% za poja% socijalne države. vlade. sudija 2 kao najneposredniji izraz narodne suverenosti4 @! zakonitost i javnost rada svi* službeni* lica i svi* nosilaca državni* i društveni* funkcija4 C! strogo po!tovanje ustavo% i zakoni%a utvr'ene procedure rada parla%enta. preciznije rečeno. uprave. neod#ovorno# i nezakonito# rada4 F! podela vlasti u državnoj or#anizaciji. a pre sve#a podela vlasti na zakonodavnu.ava i slobodno izražavanje vlastito# %išljenja4 >! izbornost i smenjivost najvi!ih organa vlasti 2 zakonodavno# tela.

vrt jednakosti i socijalne pravde. -elika Britanija i Hrancuska! Ivedska je decenija%a isticana kao prototip države bla#ostanja i *ar%onije! Ivedska je postala #otovo %itološka ze%lja.i i* od brojni* rizika koje takav način života donosi4 taj novi korpus prava označen je kao socijalno pravo4 9 periodu posle "ru#o# svetsko# rata došlo je do procvata koncepta države bla#ostanja. vanredne socijalne okolnosti itd! 0nderson pravi razliku iz%e'u tri tipa države1 liberalne države koja osi#urava %ini%alne #arancije za najsiro%ašnije (60")4 korporativne države koja osi#urava zaposlene doprinosi%a osi#uranika i poslodavaca (6R 7e%ačka)4 socijaldemokratske države koja osi#urava načelno sve i to jednako (princip jednakosti i univerzalnosti 2 Ivedska)! 6ocijalna država odnosno država bla#ostanja počiva na slede. *u%anitarni* postupaka i institucija koje nastoje da ublaže ne#ativne socijalne posledice pro%ena u načinu života ljudi u industrijsko% i urbano% društvu. podsticanje tražnje. ve. obrazovanje. dečju zaštitu. %anje ili više efikasne %ere preraspodele do*otka4 dakle. opsežan siste% sveobu*vatni* zakonodavni* i upravni* %era. vlasnici kapitala i radnici kao ključni i#rači (u društvu i sticanju kapitala) ne bore se jedni protiv dru#i*. radni* odnosa i tr#ovine! 9 sferi ekono%ije i privrede socijalna intervencija države deluje u do%enu raspodele nacionalnog dohotka. naročito pedeseti* i šezdeseti*! 6ve skandinavske ze%lje pripadaju zoni države bla#ostanja. a nji%a se pridružuju 7e%ačka.i! +va *ar%onija podrazu%evala je tako'e dobre odnose iz%e'u radnički* sindikata i A . preraspodele privredne mo&i i poreske politike! 5ntervencija države u socijalnoj sferi pute% poreske politike i dru#i* %era finansijske politike svodi se na prikupljanje sredstava za zadovoljavanje socijalni* potreba (tzv! socijalnih tro!kova) za1 zdravstvo. ze%lja u kojoj je vladao politički sporazu% i *ar%onija iz%e'u socijalde%okratske vlade i nosilaca ekono%ske %o. na slobodni% i ko%petitivni% izbori%a4 c) pravni principi 2 država bla#ostanja razvila je. na slobodno% for%iranju brojni* interesni* #rupa i lobija. obezbe'uju. zasnovana na ovoj doktrini.i% principi%a1 a) socijalno)ekonomski principi 2 u nji*ovo% po#ledu dru#u polovinu ?? veka izarzito obeležava tzv! kejnzijanska doktrina #de ekono%ska politika. socijalno osi#uranje. odnosno pravni* odnosa koji pripadaju privatno% pravu! Priliko% definisanja socijalne države u uže% pravno% s%islu relevantno je ustavno ute%eljenje prava #ra'ana na jednakost i na život dostojan čoveka! 7a #lobalno% društveno% planu socijalna država ostvaruje pravedan socijalni poredak %era%a ekono%ske politike i socijalno us%ereni% zakonodavstvo% u području obrazovanja. zdravstva. u prvo% redu.6ocijalna država. u uže% s%islu. socijalnu po%o. i socijalno staranje. pro#resivno oporezivanje i dru#e. na parla%entarnoj de%okratiji. sta%benu sferu. obu*vata te%atiku te%eljni* prava kao i socijalno tu%ačenje subjektivni* prava. politiku pune zaposlenosti. sara'uju i %e'usobno se interesno respektuju4 b) politički principi 2 država bla#ostanja počiva i na stranačko% (partijsko%) pluraliz%u. obu*vata javno finansiranje aku%ulacije kapitala. stanovanja.

e i ve. ORGANIZA IJA DRŽAVNE VLASTI I SISTEM PODELE VLASTI +r#anizacija državne vlasti definisana je kao skup državni* institucija. sada ve. izvršna i sudska i nji*ov pravno re#ulisan %e'usobni odnos čine *orizontalnu or#anizaciju vlasti! Jakonodavna vlast države donosi zakone i pravne propise i ukida ili %enja postoje.ava unutrašnju ravnotežu sna#a! 0ristotel je ideju %ešovite vlade video u uravnoteženju tri osnovna oblika državne vlasti1 savetodavne. %ORIZONTALNA ORGANIZA IJA VLASTI orizontalnu or#anizaciju državne vlasti čini raspodela funkcija državne vlasti iz%e'u različiti* or#ana vlasti na isto% nivou! $ri osnovne funkcije vlasti 2 zakonodavna. izvr!nu i sudsku! Hrancuski filozof politike Iarl 8onteskje u delu uh zakona iznosi. kao što su zakonodavni.i da su na početku tre. izvr!ne i sudstva! +vo% trijado% vlasti na#oveštena je kasnije. u de%okratski% društvi%a pri%enjena podela vlasti na zakonodavnu.e# %ileniju%a ze%lje :9.poslodavaca! 8ože se re. or#anizacija i nadležnosti. izvršni i sudski or#ani! 11. zapravo savre%ena. VERTIKALNA ORGANIZA IJA VLASTI E . u znaku države bla#ostanja odnosno socijalnopravne države! 9. naročito dok i* je bilo 3C. kao i %e'usobni odnos iz%e'u ovi* institucija! "ržavna vlast or#anizovana je *orizontalno i vertikalno! 5deja podele vlasti javlja se još u antičkoj političkoj i filozofskoj %isli! Platon u ržavi i kasnije u *akonima tu%ači političko načelo me!ovite vlade koje u državi o%o#u. kažnjava krivca za povredu pravno# poretka! orizontalna or#anizacija vlasti %anifestuje se u dva osnovna oblika1 kao sistem podele i sistem jedinstva vlasti! +va klasifikacija izvršena je pre%a podeli funkcija vlasti iz%e'u različiti* or#ana državne vlasti. donete zakone i pravne akte zakonodavno# karaktera! 5zvršna vlast pri%enjuje i sprovodi zakone i donosi izvršne propise u cilju pri%ene zakona! 6udska vlast presu'uje u sporovi%a iz%e'u razni* subjekata prava (fizička i pravna lica). izvršnu i sudsku! "va su osnovna oblika podele vlasti1 predsednički i parlamentarni! 10. klasičnu teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu. način nji*ovo# izbora.

neposredno biraju #ra'ani4 predsednik republike istovre%eno vrši funkciju !efa države i !efa vlade4 on je nosilac svi* vladini* funkcija 2 sa% uspostavlja ad%inistraciju. PREDSEDNIČKI SISTEM VLASTI . državno ure'enje predstavlja oblik u ko%e se uspostavljaju odnosi iz%e'u centralni* i necentralni* or#ana u odre'enoj državnoj zajednici! 9 vertikali or#anizacije vlasti %o#u se razlikovati slede.enje podizanja optužnice i pokretanja postupka protiv neustavno# delovanja predsednika4 predsednik je nosilac izvr!ne vlasti4 u po#ledu zakona i odluka koje donosi parla%ent predsednik i%a na raspola#anju suspenzivni (zakon koji je iz#lasan u parla%entu predsednik %ože da vrati na ponovno raz%atranje4 isti zakon %ože da vrati sa%o jedno%4 ovakav veto i%a predsednik 6rbije) i džepni veto (en#l! impeachment4 predsednik %ože bez obrazloženja da povuče zakon)4 >! stroga podela poslova znači da u predsedničko% siste%u sudska vlast pripada sudovi%a koji svoju funkciju obavljaju u skladu sa načelo% sa%ostalnosti i nezavisnosti4 3B . neposredno nje%u4 <! odsustvo mehanizama ili instru%enata koji%a jedna vlast %ože uticati na e#zistenciju dru#e vlasti 2 parla%ent ne %ože oboriti predsednika. ona se često naziva i teritorijalnom organizacijom vlasti! Pošto je kod vertikalne or#anizacije vlasti reč o različiti% oblici%a unutrašnje# ure'enja države (unitarna država. i%enuje i razrešava svoje saradnike koji za rad ne od#ovaraju parla%entu ve.enje u dono!enju zakona i ovlaš. dok je u ?? veku šire pri*va.i nivoi (unutrašnje) teritorijalne or#anizacije države1 unitarna država.enja1 ovlaš.en i praktikovan zbo# svoje jednostavnosti i stabilnosti! Predsednički siste% vlasti odlikuje1 3! monocefalna egzekutiva oličena u šefu države (predsedniku republike) koje#.redsednički ili prezidencijalni sistem odlikuje stroga podela vlasti iz%e'u zakonodavnog tela. što znači da se na odre'enoj teritoriji (npr! lokalna zajednica. odre'ivanje nji*ovi* nadležnosti i ustanovljavanje osnovni* principa na koji%a počivaju odnosi iz%e'u ovi* or#ana! Jbo# to#a što je vertikalna or#anizacija vlasti uspostavljena na teritorijalno% principu. po pravilu.+ertikalna organizacija vlasti u najšire% s%islu podrazu%eva ustanovljavanje or#ana na različiti% nivoi%a or#anizacije državne vlasti. konfederacija i lokalna samouprava! 12. složena država). složena država. često se naziva i obliko% državnog ure%enja! 9 suštini. re#ija i sl!) ustanovljavaju or#ani vlasti koji na to% području obavljaju poslove iz do%ena svoje nadležnosti. a on ne %ože raspustiti parla%ent4 parla%ent je nosilac zakonodavne vlasti i i%a dva osnovna ovlaš. egzekutive koju izražava šef države i suda! 9 ?5? veku predsednički siste% postojao je jedino u 60".

postojanje mehanizama uzajamnog pritiska jedne vlasti na dru#u! 14.ine da bi ostvarila svoja ovlaš.arlamentarni sistem poseban je oblik or#anizacije vlasti zasnovan na podeli vlasti! +dlikuje #a politička od#ovornost izvršne vlasti (vlade) pre%a predstavničko% telu (parla%entu). čije članove neposredno bira! +r#ani izvršne vlasti od#ovaraju za svoj rad skupštini. rezolucije)! -lada raspolaže odre'eni% instru%enti%a koji%a %ože da utiče na rad parla%enta1 pravo da podnese ostavku. finansijske zakone i dru#e zakone >! ovla!&enja parlamenta vezana za kontrolu rada vlade 2 čine i* poslanička pitanja. pravo da od parla%enta zatraži #lasanje o poverenju i pravo da zatraži raspuštanje parla%enta! Parla%entarni siste% vlasti prvo je uspostavljen u :n#leskoj! 6avre%eni parla%entariza% se pri%enjuje u različiti% varijanta%a u veliko% broju politički* siste%a i država! Parla%entariza% se definiše kao tzv! &#ipka podela vlasti(. organske zakone. po pravilu. interpelacija. ali sa%i ne raspolažu instru%enti%a koji%a bi skupštinu prinudili na odre'eno postupanje! 33 .13. SKUP&TINSKI SISTEM VLASTI #istem jedinstva vlasti ili skup!tinski sistem odre'en je centralni% i do%inantni% %esto% predstavničko# tela 2 skupštine u siste%u or#anizacije vlasti! 9pravo takva pozicija skupštine oslonjena je na neposredan izbor njeni* članova od strane #ra'ana! :#zekutivna pozicija skupštine u siste%u or#anizacije vlasti učvrš. raspolaže slede.eni* predla#ača donosi ustavne zakone. PARLAMENTARNI SISTEM VLASTI . zaključke) i političke akte (deklaracije. u poslanički% #rupa%a i na plenarno% zasedanju (u puno% sastavu)! Parla%entarna zasedanja se odvijaju kontinuirano ili povre%eno! Parla%ent.enji%a1 3! ustavotvorna nadležnost parlamenta 2 parla%ent sa%ostalno ili u podeljenoj nadležnosti sa #ra'ani%a odlučuje o donošenju ili reviziji ustava <! zakonodavna nadležnost parlamenta 2 parla%ent na predlo# ovlaš.i% ovlaš. budžetsko pravo parla%enta i parla%entarna istra#a @! ovla!&enja parlamenta vezana za izbore 2 odnose se na unutarparlamentarne izbore i izbore organa vlasti Pored opšti* pravni* akata parla%ent %ože donositi pojedinačne pravne akte (odluke.enja! Parla%ent raspolaže instru%enti%a koji%a %ože kontinuirano nadzirati i kontrolisati rad vlade! Rad parla%enta odvija se u radni% teli%a.uje njeno pravo da izvršnu i sudsku vlast poveri izvršni% i sudski% or#ani%a vlasti. #lasanje o poverenju. koji je bira! -lada %ora uživati poverenje parla%entarne ve.

pored %inistara. u nekadašnje% 6ovjetsko% 6avezu.enji%a u političko% odlučivanju! -elika Britanija je ze%lja u kojoj je najpotpunije došao do izražaja takav siste%! .Postoji apsolutni i relativni oblik jedinstva vlasti! 9 apsolutno% obliku načelo jedinstva vlasti postoji kada sve državne funkcije vrši jedan isti državni or#an! $akav apsolutni oblik jedinstva vlasti je #otovo neza%isliv i praktično neostvariv! 9 relativno% obliku jedinstvo vlasti postoji kada nije obezbe'ena nezavisnost neke od državni* vlasti! 7ai%e.e se obično oko broja od 3B do <B članova! 6 obzrio% na to da se u -elikoj Britaniji za članove vlade s%atraju. PARLAMENTARNA VLADA 3< . KABINETSKA VLADA (abinetska vlada je posebna vrsta parla%entarne vlade! Ja nju je karakteristično postojanje i ulo#a ministarskog kabineta sa posebni% ovlaš. to se iz šire# sastava vlade izdvaja kabinet kao uže radno telo u cilju efikasnije# odlučivanja! Ja vre%e Prvo# i "ru#o# svetsko# rata bili su birani posebni ratni kabineti! + svi% važniji% pitanji%a vladine spoljne i unutrašnje politike. tj! šefovi depart%ana pod rukovodstvo% predsednika 60"! 9 Hrancuskoj se razlikuje kabinet od %inistarsko# saveta.abinet postoji i u dru#i% ze%lja%a s nešto drukčiji% sastavo%! 7pr! kabinet u 60" sastavljaju sekretari. s ti% što se ostali članovi vlade pozivaju jedino kad su na dnevno% redu pitanja iz delokru#a nji*ovo# resora! . i državni podsekretari. svaku od državni* funkcija vrši poseban državni or#an. pa u to% s%islu postoji jedinstvo vlasti! Princip jedinstva vlasti ostvaruje se u %oderno% političko% siste%u sa%o u svo% relativno% obliku i nije često praktikovan! 9 istoriji politički* siste%a princip jedinstva vlasti u obliku skupštinsko# ili konventsko# siste%a postojao je u vre%e Pariske ko%une 3AF3! #odine. tj! predsednik vlade. po pravilu odlučuje kabinet kao uže telo. s ti% što %inistarski savet označava vladu kojoj predsedava predsednik republike. a danas je zastupljen u Ivajcarskoj! 15. u bivšoj 6HR )u#oslaviji. a kabinet vladu kojoj predsedava predsednik %inistarsko# saveta! 1!.abinet sačinjavaju prvi %inistar. i %inistri koji zauzi%aju najvažnije resore! Broj članova kabineta nije unapred utvr'en i kre.

razrešiti neke %inistre i u%esto nji* i%enovati nove! Predsednik vlade je dužan da obavesti parla%ent o sastavu vlade i svakoj iz%eni sastava vlade! Ja kancelarsku vladu karakteristično je da pred parla%ento% od#ovara sa%o predsednik vlade kako za svoj rad tako i za rad vlade i %inistara! 8inistri u kancelarskoj vladi od#ovaraju predsedniku vlade za svoj rad i rad %inistarstva koji% rukovode! 9 pore'enju sa položaje% prvo# %inistra u parla%entarnoj vladi. ali se ne izjašnjava o personalno% sastavu vlade! 7akon izbora u parla%entu predsednik vlade.ine! 8andatar za sastav vlade predlaže parla%entu %inistre. KAN ELARSKA VLADA -lade se razlikuju s obziro% na ulogu koju mandatar za sastav vlade ima pri izboru (razrešenju) članova vlade! 0ko ovaj kriteriju% uz%e%o u obzir razlikuju se parlamentarne vlade i kancelarske vlade! (ancelarskom vladom naziva se vlada koju odlikuje izbor predsednika vlade u parla%entu i pravo predsednika vlade da i%enuje i razrešava ostale članove vlade! Parla%ent se izjašnjava o pro#ra%u vlade i bira njeno# predsednika. jer o to%e odluku donosi parla%ent! +n ne uživa sa%ostalnost ni kada na%erava da za%eni %inistra čiji% rado% nije zadovoljan. i za rad vlade. i za rad svako# od %inistara u vladi! 18.enja prvo# %inistra pri izboru vlade obu*vataju sa%o pravo predla#anja članova vlade. ve. a konačnu odluku o izboru donosi parla%ent! +vakav način izbora vlade reflektuje se i na od#ovornost vlade pred parla%ento%! Pred parla%ento% od#ovara kako predsednik vlade (prvi %inistar) koji od#ovara kako za svoj rad tako i za rad cele vlade.e članove vlade. postavlja i razrešava ostale %inistre! 9 toku trajanja %andata vlade on %ože iz%eniti njen personlani sastav. budu. položaj kancelara odlikuje nezavisnost priliko% izbora (i%enovanja) i razrešenja članova vlade! +vako visok stepen sa%ostalnosti kancelara pri odre'ivanju sastava vlade i%a za posledicu preuzi%anje od#ovornosti pred parla%ento%. jer je odlučivanje o razrešenju %inistra u ruka%a parla%enta! 9 to%e treba tražiti razlo#e za podjednaku od#ovornost prvo# %inistra i svako# dru#o# %inistra pred parla%ento%! 1".-lade se razlikuju s obziro% na ulogu koju mandatar za sastav vlade ima pri izboru (razrešenju) članova vlade! 0ko ovaj kriteriju% uz%e%o u obzir razlikuju se parlamentarne vlade i kancelarske vlade! . 7e%ačka). ne sa%o za svoj rad i rad vlade. tako i svaki od %inistara ponaosob! Predsednik vlade ne %ože opozvati niti razrešiti bilo ko# %inistra u vladi! $o %ože učiniti sa%o parla%ent. a parla%entu je poveren nji*ov izbor! +vlaš. UNITARNA DRŽAVA 3> . sa%ostalno ili na predlo# predsednika vlade! 5ako od#ovoran ne sa%o za svoj rad ve.arlamentarnu vladu odlikuje izbor u parla%entu i podrška parla%entarne ve. prvi %inistar nije nezavisan pri izboru članova vlade. koji se naziva kancelar (0ustrija.

SLOŽENA DRŽAVA #ložena država je opšti.ealna ili stvarna unija je zajednica država koje zadržavaju svoju sa%ostalnost i pored to#a što i%aju neke zajedničke or#ane i poslove! "ržave su u realnoj uniji povezane odre'eni% zajednički% interesi%a.i da je oblik državno# ure'enja! 6 obziro% na svojstva i karakter veza iz%e'u država članica razlikuju se sjedinjena. upravnu i sudsku vlast! +dluke ili zakoni koje donose centralni or#ani vlasti u unitarnoj državi prostiru se i i%aju dejstvo na teritoriji cele države i podjednako obavezuju celokupno stanovništvo (sve #ra'ane) u državi! 9pravo ovo obeležje unitarne države označava se kao &homogenost vlasti(! $akvu or#anizaciju vlasti i%a veliki broj savre%eni* država 2 Ivedska. od koje se razlikuje po to%e što u njoj postoji pluraliza% zakonodavstava. svaka država članica personalne unije. Bu#arska! Podela poslova iz%e'u centralni* i necentralni* or#ana zasniva se na načelu decentralizacije vlasti. priliko% donošenja zakona. ili suprotno to%e. na osnovu pravila sopstveno# ustava dovodi na presto isto# vladara! "ržave koje čine personalnu uniju su suverene i sa%o i%aju zajedničko# vladara! Personalna unija je poj%ovno bliska konfederaciji4 to je najlabaviji oblik unije i ona danas ne postoji! . Hrancuska. . realna i personalna unija! #jedinjena unija je takva zajednica država koja je najbliža unitarnoj državi.e predstavlja oblik %e'unarodno# povezivanja dve ili više država! "ržave koje for%iraju uniju %o#u obrazovati neke zajedničke or#ane! Ja uniju se sa%o uslovno %ože re. or#anizacija i nadležnost! Pre%a vrsti 3@ . nji*ov izbor. izvršnu. dru#i% reči%a. a od prirode i sadržaja ovi* interesa zavise oblici i vrste institucija (or#ana) zajednice.ersonalna unija je zajednica dve ili više država koja se zasniva na priznavanju istog vladara! "o to#a dolazi kada. nadre'en naziv za različite državne konfi#uracije u koje su uključene naj%anje dve države članice1 unija.-nitarna država ili jedinstvena država je takva &prosta( država koju karakteriše postojanje jedinstveno# nosioca državne vlasti! Hunkcije državne vlasti su u nadležnosti or#ana vlasti obrazovani* na centralno% nivou! 6a%o or#ani centralne vlasti raspolažu pravo% da vrše zakonodavnu. znači da u sjedinjenoj uniji zakonodavac u ze%lji donosi pravne nor%e koje nisu jednako pri%enjive na celoj teritoriji! Jakonodavac %ože.rčka. utvrditi da taj zakon važi na delu državne teritorije. olandija. Poljska. centralizovane unitarne države i me!oviti tip unitarnih država! 19. 6lovenija. federacija i regionalna država! -nija najčeš. 8a'arska. dekoncentracije vlasti ili na odre'enoj ko%binaciji ova dva načela! 7a osnovu to#a nastala su tri osnovna tipa unitarni* država1 decentralizovane unitarne države. ali ne i pluraliza% zakonodavaca! $o. Ru%unija. zakonodavac %ože izuzeti odre'ene delove teritorije od pri%ene to# zakona! .

federacija je poseban državno=pravni subjekt4 pravna veza iz%e'u federalni* jedinica (članica federacije) i savezne države (federacije) uspostavljena je savezni% (federalni%) ustavo%.nija po nadležnosti%a od država članica. pošto njoj u#lavno% i najčeš. jer bez nje udružene jedinice ne bi i%ale karakter federalni* jedinica.e pripadaju vojni.e# de%okratsko# izborno# %odela4 u dru#o% federalno% do%u zastupljene su sve federalne jedinice tako što daju jednak broj predstavnika bez obzira na veličinu svoje teritorije i broj stanovnika koji u nji%a živi4 prvi do% je predstavnik #ra'anstva.i se dele iz%e'u savezne države i država članica4 savezna država je po pravilu %o. pravosudni i dru#i poslovi4 c) funkcionisanje federacije te%elji se na tri osnovna principa1 3! supremacija federalne države 2 znači da je ona savezna država koja raspolaže puno% suverenoš. a federacija se sa%i% ti% ne bi razlikovala od decentralizovane unitarne države4 >! participacija federalnih jedinica 2 ovaj princip ispoljava se u to%e što federalne jedinice ne%aju &pasivan položaj( u okviru federacije. tj! da realizuje sklad iz%e'u suvereniteta savezne države i autono%ije federalni* jedinica4 iz%e'u savezne države i država članica obično pute% savezno# ustava utvr'ena je podela nadležnosti na taj način što neki državni poslovi pripadaju isključivo saveznoj državi. a tre. one nisu &politički statisti( i ne%i pos%atrači u kreiranju ciljeva i funkcija savezne države4 naprotiv. izvršnu i sudsku vlast4 prvenstvo u federaciji i%a federalni ustav koji ure'uje saveznu državu i nje#ovo postojanje ne isključuje postojanje ustava država članica federacije (npr! pored 9stava 60"=a i svaka a%erička država i%a svoj ustav)4 dru#i% reči%a. nalažu da se definišu njena slede. izvršni i sudski siste% or#ana4 autono%ija federalni* jedinica je suštinsko obeležje federalne države. policijski.interesa koji povezuje njene članice realna unija %ože biti carinska unija. spoljni. finansijsko=%onetarni. nečelo participacije znači da federalne jedinice učestvuju u vršenju nadležnosti federacije4 d) horizontalna organizacija vlasti federacije pokazuje da federacija predstavlja takvu složenu državu koja se označava kao savezna država4 zbo# to#a što federacija predstavlja saveznu državu ona i%a svoje savezno predstavničko telo ili savezni parla%ent koji je po svojoj strukturi najčeš. odnosno or#anizacijo% vlasti ostvari ko%paktnost političko# siste%a i državnu funkcionalnost.e dvodo%ni4 jedan do% savezno# (federalno#) parla%enta predstavlja sve #ra'ane federacije pri%eno% od#ovaraju. federalni% ustavo% utvr'enu nadležnost i individualizovan i poseban zakonodavni.a svojstva1 a) priroda federacije ispoljava se u to%e što federacija nije %e'unarodna unija niti tvorevina %e'unarodno# prava ne#o je tvorevina državno# prava koja se zasniva na ustavno% pravu (na ustavu)4 federalna država i%a svoju zakonodavnu. za razliku od konfederacije. postoji savezna 3C . monetarna unija i dr! Različiti oblici u#ovorno# udruživanja država u saveznu državu 2 federaciju.u. a dru#i teritorijalni* jedinica u federalnoj državi4 savezni parlament i%a zakonodavni (le#islativan) karakter4 pored federalne zakonodavne vlasti. kako spoljno% tako i unutrašnjo% <! autonomija federalnih jedenica 2 znači da federalne jedinice i%aju svoju. kao najviši% pravni% akto% unutrašnje# prava4 b) osnovni cilj federacije jeste da or#anizacijo% državno# ure'enja. carinski. dru#i isključivo država%a članica%a.

i područja van federalni* jedinica4 20. tri decenije kasnije u Ipaniji! Re#ionalna država na izvestan način spaja dobre strane unitarno i federalno ure'ene države. one koje proizilaze iz unutrašnje reor#anizacije broja i unutrašnji* #ranica iz%e'u federalni* jedinica i one koje proizilaze iz otcepljenja ili istupanja federalne jedinice iz sastava federacije4 federacije sa stalno% federalno% strukturo% su one koje ne poznaju nijednu %o#u.i* federalni* jedinica. a poto%. odluče da obrazuju federaciju ujedinjenje% pute% ustava (60". koje predstavljaju poseban oblik institucionalne or#anizacije države koju odlikuje podela vlasti iz%e'u različiti* nivoa državne or#anizacije! Prva re#ionalna država obrazovana je u 5taliji 9stavo% iz 3E@A! #odine. bivša 6HR). i na vertikalnoj ravni! Re#ionalno ure'ena država je specifičan oblik složene države koju odlikuju različitost oblika i specifični odnosi iz%e'u države (centralne vlasti) i autono%ni* zajednica 3D .i slabosti jedno# i dru#o# oblika državno# ure'enja! 7ai%e.i nji*ov neposredniji uticaj na vršenje vlasti. istovre%eno otklanjaju.(federalna) izvr!na (e#zekutivna) vlast i sa%ostalna sudska vlast savezno# (federalno#)značaja4 e) klasifikacija osnovnih vrsta federacija izvedena je1 3! pre%a načinu postanka 2 razlikuju se federacije nastale %etodo% agregacije i %etodo% devolucije4 federacije nastaju pute% agregacije (&odozdo() tako što više država koje su do tada predstavljale sa%ostalne pravne subjekte ili su bile povezane konfederalni% sporazu%o%. Ivajcarska)4 federacije nastaju pute% devolucije (&odoz#o() kada se do tada unitarna država pro%eno% ustava preure'uje u složenu 2 federativnu državu (Ruska Hederacija. pro%ene u po#ledu broja federalni* jedinica %o#u biti trovrsne 2 one koje proizilaze iz prije%a novi* federalni* jedinica (zbo# če#a dolazi do pove. bivša Ke*oslovačka i dr!)4 <! pre%a nacionalnom sastavu stanovništva federacije se dele u dve #rupe1 federacije sa etnički *o%o#eni% stanovništvo% i višenacionalne federacije4 >! pre%a strukturi federacije se dele na federacije sa stalnom i federacije sa promenljivom strukturom4 u federacija%a sa promenljivom strukturom. što je svojstveno unitarnoj državi! +snovni s%isao re#ionalne države ispoljava se u to%e da se vlast približi #ra'ani%a i o%o#u.anja broja članica federacije). re#ionalna federacija znatno više od federalne države obezbe'uje jedinstvo različitosti i one%o#u. pored postoje. REGIONALNA DRŽAVA 9 dru#oj polovini ?? veka pojavljuju se regionalne države kao novi oblik državno# ure'enja.nost pro%ene strukture koje su karakteristične za federacije sa pro%enljivo% strukturo%4 @! pre%a načinu organizovanja federalnog područja jednu federaciju %ože da čini ili skup područja federalni* jedinica koje ulaze u njen sastav ili područje federacije čine.ava preveliku koncentraciju vlasti. kao i da se načelo podele (i o#raničenja) vlasti pri%eni ne sa%o na *orizontalnoj ve.

Portu#aliju i Bel#iju4 ova vrsta re#ionaliz%a se razlikuje od klasično# siste%a federalne države i od unitarne države sa ad%inistrativno% centralizacijo%4 u 5taliji je institucija re#ionaliz%a usvojena 9stavo% iz 3E@F! #odine4 re#ioni i%aju autono%an status i punu političku autono%iju4 naročito razvijaju privredni sektor. javnu nastavu i obrazovanje. Ivedskoj.enja4 9stav Ipanije precizno odre'uje ne sa%o ovlaš.egion predstavlja oblik ad%inistrativno teritorijalne podele ili oblik političko teritorijalne autono%ije! 9 praksi savre%eni* država javljaju se četiri osnovna.i* te%eljni* principa re#ionalizacije1 3! re#ionalna država utvr'uje preciznu podelu vlasti ili nadležnosti iz%e'u or#ana centralno#. finansijska i tzv! specijalnost4 u vezi sa pitanji%a re#ionaliz%a u britanskoj varijanti. a procesi re#ionalizacije po %išljenju Hinaca i%aju s%isla sa%o ako se istovre%eno odvijaju sa proceso% demokratizacije i razvijanje% institucija gra%anskog dru!tva4 <! model regionalizacije koji karakteri!e administrativna i funkcionalna decentralizacija pri%enjen je u Hrancuskoj i -elikoj Britaniji4 u Hrancuskoj region predstavlja instituciju regionalne administracije koja je relativno autonomna4 autono%ija se ispoljava kao upravno)pravna. Ipaniju. tj! re#iona ze%lje4 teritorijalna veličina države nije uopšte presudna za pri*vatanje procesa re#ionalizacije.e zastupljena. pa je tako. olandiji. naročito u obliku prava na ubiranje sopstveni* poreza i pri*oda4 F! status. Hinskoj i "anskoj4 iako iz%e'u ovi* ze%alja postoje brojne i značajne razlike. ustavni zakon ili statut regiona4 D! re#ioni%a %ora biti obezbe'en izvestan stepen finansijske autono%ije. sve i* karakteriše takav %odel re#ionalizacije koji% se efikasno ubrzava razvoj privredno nerazvijeni* ili %anje razvijeni* delova. or#anizaciju lokalni* vlasti i finansijski sektor4 autono%ne zajednice u Ipaniji i%aju politička. modela regionalizacije! $o su1 3! model ekonomske regionalizacije 2 pri%enjen je u . ali i%aju sopstvene izborne or#ane (re#ionalna skupština. re#ionalna vlada) sa posebni% ovlaš.enja autono%ne zajednice (re#iona) ne#o i podelu nadležnosti iz%e'u države i autono%ne zajednice4 Bel#ija je federativna država u kojoj 3F . zakonodavna i još neka dru#a ovlaš. 6aveznoj Republici 7e%ačkoj. iz funkcionalnih razloga ze%lja je podeljena na A re#iona4 Ikotska. iako %ala ze%lja.enji%a u odnosu na rad i akte re#ionalni* or#ana4 C! re#ioni %o#u i%ati svoj najviši akt 2 ustav. najčeš. da je njen parla%ent politički suveren i da ne postoji nikakva dele#acija na re#ionalno% nivou4 %e'uti%. teritorija i #ranice re#iona #arantuju se ustavo% i konstitutivni% akto% re#iona4 .(re#iona)! 6tatus re#iona stiče se uvažavanje% slede. -els i 6everna 5rska istovre%eno nastoje da postanu i ad%inistrativni re#ioni4 >! model političko)teritorijalne regionalizacije karakterističan je za 5taliju. Hinska podeljena na 3< re#iona. valja i%ati u vidu da je -elika Britanija unitarna država.rčkoj. lokalno# i re#ionalno# nivoa4 <! re#ioni se ustanovljavaju ustavo% i po pravno ustanovljenoj proceduri4 >! re#ion i%a pravo na sa%oor#anizovanje4 @! re#ioni ne%aju ele%ente državnosti koje poseduju federalne jedinice u saveznoj državi.

su visoka autono%na ovlaš. ekološke. odnosno na najviši oblik or#anizacije jedne države! 0utono%ija podrazu%eva relativno sa%ostalan i sa%oupravan status pojedini* teritorija! 6avre%ena politička nauka i praksa poznaju nekoliko oblika ostvarivanja autonomije1 3! teritorijalna autonomija = predstavlja takav oblik autono%ije koji se konstituiše u slučaju kad su posebnosti odre'eni* područja u okviru unitarne države takve da za*tevaju ve. tj! izvorni zakoni4 <! kulturna autonomija 2 u savre%enoj literaturi se podrazu%eva pravo narodnosti ili etničke #rupe koje su po pravilu %anjina u višenacionalnoj državi ili etnički i jezički ne pripadaju ve. obrazovne i dru#e pro#ra%e pojedini* re#iona4 Pre%a svo% osnovno% i najrasprostranjenije% značenju autonomija se opredeljuje u odnosu na centar.oj naciji. ali pri to%e nisu ni tolike da za*tevaju pro%enu kvaliteta državno# ure'enja 2 u s%islu pro%ene unitarne države u federalnu državu. kofinansiranje i sl4 A! preko re#iona se pre%a uputstvi%a :9 ostvaruje tzv! re#ionalizovanje infor%acija o odre'eno% prostoru i na osnovu koji* se procenjuje opravdanost investiranja u ekono%ske. socijalne. ekolo#iji. ona %ože da postoji i u federacija%a4 teritorijalna autonomija i%a pravo da sa%ostalno donosi sopstvene zakone4 zakoni koje donosi zakonodavno telo teritorijalne autono%ije su primordijalni. efikasniju i racionalniju saradnju. ekono%iji. da razvijaju svoju kulturu i svoj jezik u 3A . kulturne. odnosno ne za*tevaju konstituisanje ti* posebni* područja u federalne jedinice4 iako je teritorijalna autono%ija karakteristična za unitarne države. regionalizacija i%a više značajni* prednosti1 3! re#ioni predstavljaju prostore na koji%a se interesi %no#o lakše i bolje artikulišu ne#o preko država4 <! %e'ure#ionalna saradnja je fleksibilnija. bez obzira na nji*ov oblik4 C! re#ioni se znatno lakše povezuju i sara'uju u kulturi. podesnija i jednostavnija ne#o %e'udržavna4 >! re#ioni su a#ilniji i i%aju %no#o više inicijative u odlučivanju (i sprovo'enju odluka) ne#o države4 @! re#ioni su efikasniji i ekono%ičniji u povezivanju i saradnji.aju i sl4 D! u re#ionu se pokre. saobra.e# broja savezni* država b) %ikro re#ionaliza% ili re#ionaliza% unutar pojedini* savezni* država "ru#a polovina ?? veka u :vropi protiče u puno% za%a*u re#ionalizacije! 9pravo otuda se s pravo% kaže da :9 nije :vropa država ne#o :vropa re#iona! Pre%a dosadašnji% iskustvi%a u :vropi i svetu.inskoj ili vladaju.enja re#iona utvr'ena ne sa%o 9stavo% ne#o i čitavi% nizo% federalni* zakona4 @! povodo% modela regionalizma u #$ )u #ovori se o dve osnovne varijante1 a) %akro re#ionaliza% ili re#ionaliza% na području ve.i stepen političke sa%ostalnosti od lokalne sa%ouprave.e %obilizacija tzv! re#ionalni* inicijativa (:vropa očekuje inicijative od re#iona. a ne od države)4 F! preko re#iona se %no#o brže i lakše ostvaruje evropska re#ionalna politika koja podrazu%eva razvoj partnerstva.

lokalna sa%ouprava predstavlja osnovni oblik teritorijalne or#anizacije vlasti i najširi okvir ostvarivanja sa%ouprave #ra'ana koji žive na odre'eno% području! Lokalna zajednica je pri%arni oblik sa%ouprave #ra'ana i osnovni oblik or#anizovanja zajednice u kojoj #ra'ani neposredno ostvaruju svoja prava i zadovoljavaju svoje potrebe! Lokalna vlast je najbliža #ra'ani%a. tj! sopstveni* pri*oda (od poreza i sopstvene i%ovine). privredne i dru#e poslovne or#anizacije) dobijaju izvesnu sa%ostalnost u osnivanju. neposredno od strane njeni* stanovnika ili pute% nji*ovo# predstavništva koje oni neposredno biraju i dru#i* lokalni* or#ana! "ru#i% reči%a. ustava. bolnice.i ?-5 veka kada su pojedini #radovi počeli da stiču status slobodni* #radova! +d to# vre%ena razvila su se 3E . koje jedinice lokalne sa%ouprave obavljaju bez uplitanja centralni* državni* or#ana4 <! #ra'ani u lokalni% jedinica%a slobodno biraju svoje predstavničko telo ili neposredno odlučuju o bitni% pitanji%a od interesa za lokalnu zajednicu4 >! or#anizaciona i personalna sa%ostalnost lokalni* institucija4 @! postojanje sa%ostalni* finansijski* i dru#i* sredstava. profesionalne.u su1 3! postojanje ustavo% utvr'eno# kru#a sa%oupravni* lokalni* poslova. kulturne institucije. naravno. upravljanju i finansiranju4 C! regionalna ekonomska autonomija 2 oblik teritorijalne autono%ije. staleške i dru#e socijalne #rupe (nezavisno od državne teritorije na kojoj su nastanjene)4 to je autonomija ne teritorijalno nego personalno konstituisanih zajednica4 ova autono%ija te%elji se na sa%ostalnosti personalne zajednice u upravljanju svoji% poslovi%a4 @! institucionalna autonomija 2 pojedine ustanove koje se bave najrazličitiji% poslovi%a (škole. ali u oblasti privrede4 ovakav oblik autono%ije uživaju u okviru države uže teritorijalne jedinice 2 re#ioni 2 koje po svoji% privredno=#eo#rafski% karakteristika%a predstavljaju ko%paktne privredne celine4 21. čiji se izvori i na%ena utvr'uju u budžetu lokalne zajednice4 C! postojanje ustavo% i zakono% utvr'ene zaštite sa%oupravni* prava. u okviru jedinstveno# društveno# i državno# ure'enja. koja o%o#u.okviru sa%ostalni* ustanova koje sa%i osnivaju i koji%a sa%ostalno upravljaju. centralni* zakona i dru#i* propisa4 >! personalna autonomija 2 autono%ija za odre'ene nacionalne. LOKALNA SAMOUPRAVA /okalna samouprava kao poseban oblik teritorijalne or#anizacije vlasti postoji kako u unitarni% tako i u složeni% država%a! 9 svo% osnovno% odre'enju lokalna sa%ouprava predstavlja oblik odlučivanja i upravljanja lokalni% zajednica%a. na užoj teritoriji.uju uredno funkcionisanje lokalne sa%ouprave4 Prvi oblici lokalne sa%ouprave nastali su u :vropi početko% ?. verske. a lokalna zajednica je pri%arni socijalno=politički a%bijent ostvarivanja nji*ovi* sloboda i prava! 7ajznačajnija obeležja lokalne sa%ouprave pre%a 8arkovi.

enja izvesno# sa%ostalno# ali *ijerar*ijski podre'eno# delokru#a odlučivanja. ovlaš. . a dru#i za Hrancusku! 9 prvo% slučaju lokalna sa%ouprava je odvojena od centralne vlasti.dva osnovna tipa lokalne sa%ouprave! )edan tip lokalne sa%ouprave karakterističan je za :n#lesku i -els. $urska. kru#a ovlaš. Hrancuska) je po svoji% obeležji%a najsloženiji oblik teritorijalne or#anizacije vlasti! Pored centralni* i lokalni* or#ana obrazuju se još dva nivoa teritorijalne or#anizacije vlasti iz%e'u centralne i lokalne vlasti! +bično jedan od ovi* oblika or#anizacije vlasti (okru#. for%iranje još jedno# nivoa or#anizacije vlasti iz%e'u lokalne i centralne vlasti! +vaj &srednji( nivo teritorijalne or#anizacije vlasti su re#ioni! Trostepena vertikalna podela vlasti (5talija. olandija) odlikuje. tj! #ra'ani neposredno >! supsidijarnost 2 ovaj princip je osnovni kriteriju% pre%a ko%e se utvr'uje raspodela nadležnosti iz%e'u centralne vlasti i lokalne zajednice4 ovaj princip ispoljava se u za*tevu da se delovanje viši* nivoa institucionalno# <B .enja. a u dru#o% slučaju je lokalna sa%ouprava kreacija države kojoj je i podre'ena! Lokalna sa%ouprava u 60"=u razvila se pod uticaje% lokalne sa%ouprave u :n#leskoj u tzv! kolonijalno% periodu pre sticanja nezavisnosti! 9 savre%enoj tipolo#iji lokalni* zajednica postoje različiti kriteriju%i nji*ove klasifikacije! Pre%a svojstvima (sadržaju. odnosno izvesna prava se prenose na niže or#ane jedno# isto# siste%a centralizovane *ijerar*ije <! decentralizacija 2 prenošenje poslova državne uprave iz nadležnosti centralni* državni* or#ana na lokalna predstavnička tela koja bira lokalno stanovništvo. pored or#anizacije vlasti na centralno% i na lokalno% nivou.rčka. u tu%ačenju funkcionalnosti. oblici%a) koja odlikuju status lokalne zajednice razlikuju se monotipska i politipska lokalna zajednica! 0onotipska or#anizacija lokalni* zajednica znači da svaka lokalna zajednica i%a status.u u unitarnoj ili složenoj državi. srez) nastaje kao vid or#anizaciono# i institucionalno# povezivanja lokalni* zajednica na neposredno više% nivou! "ru#i oblik teritorijalne or#anizacije vlasti su re#ioni koji se obrazuju na neposredno niže% nivou od centralne valsti! Poj%ovi koji se veo%a često sre.enja i raspodeli nadležnosti iz%e'u centralne valsti i lokalne zajednice su1 3! dekoncentracija 2 ad%inistrativni oblik centraliz%a u ko%e se na lokalne predstavnike centralne vlasti prenose ovlaš. dvostepena i trostepena lokalna sa%ouprava! 1ednostepena vertikalna podela vlasti (:stonija. Keška. 6lovenija) predstavlja takav oblik teritorijalne or#anizacije vlasti koji odlikuje or#anizovanje vlasti na lokalno% nivou i na centralno% nivou! $o je najjednostavniji oblik vertikalne or#anizacije vlasti! 5z%e'u centralne i lokalne vlasti ne postoji neki dru#i nivo teritorijalne or#anizacije vlasti! vostepenu vertikalnu podelu vlasti (Ivedska. Poljska. or#ane itd.olitipska or#anizacija lokalni* zajednica dopušta %o#u.nost razlike u po#ledu statusa lokalni* zajednica! Pre%a nivoima na koji%a se or#anizuju oblici vlasti u okviru vertikalne podele vlasti razlikuju se jednostepena. identične kao i sve dru#e lokalne zajednice u isto% državno% i ustavno% siste%u! . oblast.

AUTOKRATIJA' DIKTATURA' TOTALITARIZAM 9 šire%. ta koncentracija vlasti na jedno% %estu često %ože biti sa%o for%alna dok je stvarna koncentracija na sasvi% dru#o% (skriveno%) %estu koje ostvaruje interes ili uticaj preko for%alne autokratske strukture4 >! nedostatak demokratskog legitimiteta 2 izostajanje de%okratske podrške autokratsko% reži%u ili autokratsko% vladaru4 u autokratija%a državni po#lavar ne izvodi svoju vlast iz volje naroda ili iz neki* relevantni* se#%enata društva4 upravo suprotno.e odre'uju po to%e ko je politički nosilac suverene državne vlasti1 narod ili neko dru#i! $reba na#lasiti da osnovna klasifikacija oblika politički* reži%a na autokratiju i de%okratiju ne znači da su u istoriji i praksi u čisto% obliku postojala sa%o ova dva politička reži%a! 9pravo suprotno. zbo# če#a autokratski reži% popri%a odlike lične vlasti! $ri su važna obeležja autokratije (nijedno od ovi* obeležja nije bez odre'eni* o#raničenja)1 3! neograničena vlast 2 i ako suštinski nije o#raničena ustavni% i dru#i% pravni% nor%a%a. u zavisnosti od to#a kakav je karakter odnosa iz%e'u državno# aparata i naroda razlikuju se dva osnovna oblika politički* reži%a 2 autokratija i demokratija! "ru#i% reči%a. i prilično neodre'eno% s%islu. podela politički* reži%a na autokratiju i de%okratiju izvršena je pre%a načinu na koji državni aparat vrši svoje funkcije vlasti u odnosu na stanovništvo! $o znači da postoje razlike u stupnju odvojenosti državno# aparata od stanovništva i u broju prava što i* ono uživa! 9 pravnoj teoriji se oblici politički* reži%a nejčeš. bilo de%okratiji! 23. tj! državni po#lavar (%onar* ili diktator). često %ože biti i jeste podvr#nuta for%alni% ili stvarni% o#raničenji%a svetovno# ili teološko# karaktera ili neki% dru#i% fizički% ili %etafizički% okolnosti%a4 <! koncentracija vlasti 2 tipično obeležje autokratskih siste%a i to praktično znači da je sva vlast objedinjena (koncentrisana) u ruka%a jedne osobe. on vlada uprkos i nasuprot volji naroda upotrebo% različiti* sredstava prinudno# ostvarivanja <3 . jedne #rupe isto%išljenika ili jedne partije4 ipak.odlučivanja o#raniči i prepusti niži% nivoi%a odlučivanja 22. autokratija je takav oblik političko# reži%a u koje% vlast poseduje i vrši pojedinac. odnosno. u političkoj istoriji bilo je i postoji veo%a %no#o oblika politički* reži%a koji se pod različiti% nazivi%a približavaju bilo autokratiji. OBLI I POLITIČKI% REŽIMA Pre%a stepenu odvojenosti (otu'enosti) državno# aparata od stanovništva.

oligarhija i aristokratska republika! 8oderne autokratije su1 diktatura. kao i diktatura. stvaranje na svako% koraku neprijatelja reži%a odnosno narodni* neprijatelja) i ukidanje pluraliz%a %išljenja i svako# oblika de%okratske javnosti i tolerantno# dijalo#a4 "iktatura sa ekstre%ni% oblici%a ispoljavanja lične vlasti koja koristi krajnja sredstva da zadrži vlast. 6taljinovo% 666R. i tradicionalni legitimitet 2 le#iti%itet koji počiva na verovanju u svetost i obavezuju.u %o.enja diktatora proširuju sa političko# i pravno# na privredno područje i na sve potpuniju kontrolu privatno# života podanika.svoje vlasti4 u autokratskoj državi je izrazit stepen odvojenosti naroda od države.enja koja su koncentrisana u ruka%a jedne osobe ili jedne #rupe koja je na vlast došla nele#iti%no (državni% udaro%)4 b) suspenzija raniji* (zatečeni*) ustavni* i politički* prava4 c) %anipulacija kolektivni% ose. tradicije4 Pre%a ustaljeni% klasifikacija%a. cezarizam i totalitarizam! 5zrazit oblik autokratije predstavlja diktatura koja u suštini označava vladavinu jedno# lica koje %onopolizuje svu vlast u državi bez ikakvi* spoljašnji* ili unutrašnji* o#raničenja! 9 savre%eni% politički% okolnosti%a.anji%a podanika (izazivanje stra*a. posebno u itlerovoj fašističkoj 7e%ačkoj. predstavlja jednu varijantu autokratije! 9 veliko% broju ze%alja. sejanje opšte su%nje i širenje su%njičenja u sve i svako#. autokratije se dele na klasične i moderne! .lasične autokratije su1 tiranija. poja% diktature se koristi da izrazi %oderno političko stanje u koje% ne%a podele vlasti.i tu i na%etanje reži%sko# po#leda na svet! Totalitarni režim. tj! od državni* or#ana i stvarni* nosilaca političke vlasti u državi4 celokupno stanovništvo je u autokratsko% reži%u lišeno prava da utiče na političku vlast4 izostanak de%okratsko# le#iti%iteta ne znači sa%i% ti% i nedostatak svaki* dru#i* oblika le#iti%iteta koji po%ažu u održavanju autokratsko# reži%a4 politički reži%i poznaju i harizmatski legitimitet 2 le#iti%itet na osnovu lično# u#leda ili na osnovu uzorni* osobina vladaoca. u koje% postoji oktroisana (na%etnuta) vlast od strane jedno# pojedinca i u kojoj diktator ne%a nasledno pravo! 9 savre%enoj političkoj literaturi diktaturo% se s%atra takav oblik političko# reži%a za koji je karakteristično1 a) velika (neo#raničena) ovlaš. da je sačuva po svaku cenu približava se poj%u tzv! cezarističke diktature! Poja% totalitarne diktature označava politički reži% u koje% se ovlaš. toko% ?? veka totalitarizam se javlja kao *e#e%onijski politički reži%! 9 << . Hrankovoj Ipaniji. despotija. uključuju.

savre%enoj političkoj teoriji totalitarni režimi predstavljaju ekstre%ne oblike političke vladavine pojedinca! Ja totalitarne političke reži%e u#lavno% je karakteristično slede.e1 3! detaljno razra'ena ideolo#ija obu*vata sve aspekte čovekove e#zistencije 2 podanici %oraju pri*vatiti, bilo aktivno ili pasivno, vladaju.u ideolo#iju, koja je us%erena na radikalno ukidanje postoje.e# poretka i realizaciju novo#4 <! u političko% siste%u postoji jedna %asovna partija ili politička stranka koju po pravilu vodi jedan čovek 2 vo'a4 >! tajna politička policija, koju podržava i nad#leda partija, sprovodi neprestani teror, us%eren kako protiv vidljivi* neprijatelja reži%a, tako i protiv skriveni* kao i protiv proizvoljno odabrani* društveni* #rupa4 tajna policija koristi sva savre%ena dosti#nu.a nauke i psi*olo#ije kako bi što bolje obavljala svoju službu4 @! te*nološki je uspostavljen potpun %onopol kontrole svi* sredstava ko%unikacije 2 od šta%pe i fil%a do elektronski* %edija4 C! vo'a i partija i%aju apsolutni %onopol nad svi% oblici%a efektivne oružane sile4 D! preko birokratske koordinacije centralizovana je i kontrola celokupne ekono%ije ranije nezavisni* delova društva4 24. DEMOKRATIJA ( OSNOVNI MODELI DEMOKRATIJE emokratija predstavlja politički poja% koji je du#o vre%ena bio upotrebljavan u po*valno%, po#rdno% i neutralno% s%islu, da bi u novije vre%e bio pri*va.en #otovo jednodušno kao #lavna politička parola bez%alo svi* politički* partija! 6a stanovišta de%okratski* procedura de%okratija se definiše kao jednako i sveopšte pravo #lasa za odrasle #ra'ane, vladavina ve.ine i zaja%čena prava %anjina, vladavina prava, ustavno je%stvo za slobodu udruživanja i izražavanja, postojanje predstavničkih mehanizama koji su uslov de%okratski* procedura i koji uključuju institucionalnu podelu na državu i civilno dru!tvo! 9 svojoj %ini%alnoj definiciji de%okratije italijanski teoretičar Bobio ističe da je de%okratija, pre sve#a, politički reži% suprotan svi% oblici%a autokratski* reži%a i da se ona odlikuje skupo% pravila koja utvr'uju ko je ovlaš.en da donosi kolektivne odluke i na osnovu koji* procedura! "va su osnovna oblika de%okratije 2 neposredni i posredni! 'eposredna demokratija predstavlja donošenje politički* i dru#i* odluka direktno i bez posrednika! 7eposredna vladavina naroda najdoslednije je ostvarivana u atinskoj de%okratiji (za vre%e ,listenovi* refor%i CBF! #odine p!n!e!)! Prostorna o#raničenost #rčko# 2 posebno atinsko# polisa i %ali broj #ra'ana u polisu praktično o%o#u.avaju da de%okratija bude direktna, tj! neposredna vladavina svi* #ra'ana kao demosa! 0tinska de%okratija počivala je na pretpostavci jednake vrline svi* #ra'ana!

<>

,osredna demokratija je savre%ena ili reprezentativna de%okratija! +na uvodi parla%ent kao predstavničko izabrano telo koje iz%e'u izbora deluje u%esto naroda kao nosioca suverenosti! Prvi %odel reprezentativne de%okratije razvija se u ?-555 veku i vre%eno% je postao paradi#%a za civilizovano ure'ene zajednice! 6avre%eni britanski teoretičar de%okratije eld sve oblike de%okratije deli u dva osnovna tipa1 klasične i savremene! -eo%a zani%ljivu savre%enu tipolo#iju %odela de%okratije daje politikolo# Lajp*art! +n pravi razliku iz%e'u ve&inskog i konsenzusnog ili konsocijalnog %odela de%okratije! Pre%a nje%u postoji deset #lavni* crta ili ele%enata ve&inskog modela de%okratije1 3! koncentracija izvršne vlasti u jednopartijski% i jedva ve.inski% kabineti%a <! do%inacija kabineta (&diktatura kabineta() >! dvopartijski siste% 2 u siste%u do%iniraju dve velike partije @! ve.inski ili disproporcionalni izborni siste% C! interesno=#rupni pluraliza% kao ko%petitivni i protivnički siste% D! unitarna i centralizovana vlada F! koncentracija le#islativne vlasti u jednodo%no% zakonodavno% telu A! ustavna fleksibilnost E! odsustvo sudske kontrole ustavnosti 3B! centralna banka je kontrolisana od izvršne vlasti (onsenzusni ili konsocijalni %odel de%okratije tako'e i%a deset karakteristični* ele%enata! Pri%arne karakteristike ovo# tipa de%okratije su &učeš.e u izvršnoj vlasti i #rupna autono%ija(! 9češ.e u vlasti znači participaciju predstavnika svi* značajni* #rupa u političko% odlučivanju, posebno na izvršno% nivou! ;rupna autono%ija znači da te #rupe i%aju vlast da vode nji*ove sopstvene inetrne poslove! 9z to, konsenzusna teorija preporučuje dva dodatna svojstva koja %o#u ojačati učeš.e u izvršnoj vlasti1 proporcionalnost i uzajamni veto! :le%enti konsenzusnog modela de%okratije1 3! podela izvršne vlasti u širi% koalicioni% kabineti%a <! e#zekutivno=le#islativna ravnoteža vlasti u kojoj ne%a ostavke -lade >! %ultipartijski siste% @! proporcionalna reprezentacija C! interesno=#rupni korporativiza% D! federalna i decentralizovana država1 vlast je podeljena iz%e'u federalne centralne vlade i federalni* jedinica niži* nivoa F! jak bika%eraliza% (dvodo%nost) A! ustavna ri#idnost1 ustav za*teva za odlučivanje odre'ena specijalna pravila ili specijalne ve.ine E! sudska kontrola 3B! nezavisnost centralne banke 0naliza savre%eni* de%okratski* država i politički* siste%a pokazuje da savre%enu de%okratiju obeležava nekoliko tipični* karakteristika1 3! postojanje političko# pluraliz%a 2 pluraliza% znači slobodno delovanje svi* politički* stranaka u političko% životu koje poštuju de%okratska pravila

<@

<! postojanje slobodni* i nezavisni* sredstava infor%isanja koje o%o#u.avaju objektivno, potpuno i pravovre%eno obaveštavanje #ra'ana i svi* politički* sna#a u društvu, a sloboda %edija u de%okratiji o%o#u.ava i slobodno izražavanje vlastito# %išljenja >! izbornost i s%enjivost najviši* or#ana vlasti 2 zakonodavno# tela, šefa države, vlade, sudija 2 kao nejneposredniji izraz narodne suverenosti @! zakonitost i javnost rada svi* službeni* lica i svi* nosilaca državni* i društveni* funkcija C! stro#o poštovanje ustavo% i zakoni%a utvr'ene procedure rada parla%enta, vlade, uprave, sudstva i politički* stranaka D! politička i pravna od#ovornost svi* nosilaca državni* funkcija zbo# loše#, neod#ovorno# i nezakonito# rada F! podela vlasti u državnoj or#anizaciji na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast A! nezavisno sudstvo kao ustanova nadzora zakonitosti i ustavnosti rada svi* državni* or#ana E! ustavna zaštita prava čoveka i #ra'anina, pojedinca i %anjina 3B! jednakost pred zakono% i poopštivost prava 33! sloboda rada, sloboda i pluraliza% vlasništva i sindikalna autono%ija 3<! sloboda izborno# prava 2 opšti, jednaki, neposredni i tajni izbori 25. OBLI I VLADAVINE ( MONAR%IJA I REPUBLIKA +blici vladavine odnosno oblici državno# ure'enja su monarhija 2 po#lavar države je %onar*, i republika 2 po#lavar države je predsednik kao izborno lice! 5z%e'u sa%i* %onar*ija kao i iz%e'u republika kao oblika vladavine postoje odre'ene razlike koje su uslovljene istorijski%, kulturni%, nacionalni% i dru#i% specifičnosti%a! 9 poj%ovnoj istoriji države odavno se #ovori o oblici%a državne vladavine! Prva filozofska zapažanja o oblici%a vladavine dao je Platon u delu ržava! 0onarhija je takav oblik vladavine u kojoj je vršilac i nosilac najviše državne vlasti stalno krunisana osoba 2 monarh koji nije pravno od#ovoran, ve. je suveren i &iznad( prava, ne podleže pravni% sankcija%a, a nje#ov položaj je po privile#ija%a koje uživa suštinski različit od ostali* #ra'ana! 9 šire% s%islu %onar*ija je takav oblik vladavine u ko%e osnovnu vlast vrši jedan čovek! 9 uže% značenju %onar*ija je oblik vladavine u ko%e funkciju šefa, odnosno po#lavara države obavlja jedna ličnost koja ne podleže pravnoj i političkoj odgovornosti, koja svoju funkciju vrši doživotno, i ta funkcija je po pravilu nasledna! Ja označavanje %onar*ije ne upotrebljava se uvek ovaj naziv ve. se koriste izrazi 1 i%perija 2 i%perator, carevina 2 car, vojvodstvo 2 *erco# itd!, što zavisi od titule po#lavara (šefa) države, od vlastodržačke tradicije, istorije konkretne države i od neki* faktički* okolnosti (veličina teritorije, brojnost stanovništva, stvarna politička %o. države) itd! 8onar*ije se dele na neograničene i ograničene!

<C

ina nosilac vlasti (de%okratska republika). "žin#is=kanova država itd! . predsednik republike) vršilac odre'eni* funkcija bez lični* privile#ija. olandija. ona je pre izazvala njenu značajnu transfor%aciju1 od apsolutne. Ri%sko carstvo i . Ivedska. 7orveška. 7apoleonovo carstvo itd! 9 ograničene %onar*ije ubrajaju se one države u koji%a su vladari o#raničeni u svoji% pravi%a neki% dru#i% or#ano% sa koji% zajedno vrše suverenu vlast! $i or#ani su ranije. Hrancuska do 3FAE! #odine.inesko carstvo. koje su na tlu :vrope sve or#anizovane kao parlamentarne monarhije! . u novo% veku.enji%a staleški* skupština koje su sebi priznavale pravo da učestvuju u odlučivanju o ključni% ekono%ski% i politički% pitanji%a države! 9 novo% veku se o#raničene %onar*ije nazivaju ustavni% zbo# to#a što ustavi o#raničavaju vlast %onar*a i dru#i* državni* or#ana! 9stavne %onar*ije %o#u biti parlamentarne i dualističke ustavne monarhije! 9 parlamentarnim %onar*ija%a šef države.i delatnost niži* državni* or#ana koji su i% od#ovorni.e biran na taj položaj! 0ko je šef države u republici fizičko lice.raljevstvo -elike Britanije i 6everne 5rske.epublika je naziv za oblik vladavine koji je suprotan %onar*iji i u koje% je izabrana ve. u staro% ili srednje% veku bile skupštine 2 narodne ili staleške. ili parla%ent u %oderno% vre%enu i savre%eno% dobu! 9 ograničene %onar*ije spadaju stale!ke %onar*ije i ustavne %onar*ije! #tale!ke %onar*ije postojale su u srednje% veku! -last %onar*a bila je o#raničena ovlaš.'eograničene ili apsolutne su one %onar*ije u koji%a su vladari jedini nosioci suverene vlasti! +ni nisu o#raničeni nijedni% dru#i% or#ano%4 vrše. a u srednje% veku -izantijsko carstvo. :#ipatsko carstvo. +s%anlijsko carstvo. pod poj%o% republika označava se kako oblik države tako i način or#anizovanja vlasti! 8onteskje je pravio <D . oni rukovode čitavi% društveni% životo% u državi! 9 #rupu neo#raničeni* ili apsolutni* %onar*ija u staro% veku ubrajali su se -avilonsko carstvo. politički i pravno od#ovoran i najčeš. neo#raničene %onar*ije bile su Rusko carstvo. tada on i%a naziv predsednika republike! 9 novovekovnoj političkoj teoriji. a na dru#o%. %onar*ija je postala ustavna! 9 novi% i %ladi% država%a %onar*ija se teže pri*vata ne#o republika 2 ona i%a i svoje pristalice i svoje protivnike! 9pravo otuda savre%eno doba ne poznaje nastanak novi* %onar*ija ali ne#uje tradiciju zadržavanja stari* %onar*ija.enje% da postavlja i otpušta %inistre! "ržavna delatnost se odvija na dva koloseka! 7a jedno% koloseku je zakonodavna delatnost koja je u nadležnosti parla%enta. u 0ustrou#arskoj i u )apanu)! 8oderna de%okratija nije ukinula %onar*iju kao oblik vladavine.asnije. Hranačka država i Papska država. %onar* ili državni po#lavar. upravna i izvršna delatnost koja je u nadležnosti %onar*a (ranije je dualistička %onar*ija postojala u 7e%ačko% carstvu. a po#lavar države (šef države. Bel#ija i Ipanija! ualistička %onar*ija je ona ustavna %onar*ija u kojoj se vladar nalazi na čelu upravni* or#ana sa ovlaš. po pravilu vlada ali ne upravlja! +n i%a pretežno reprezentativne zadatke i ulo#e. država 0leksandra -eliko#. dok je parla%ent onaj državni or#an koji stvarno vrši bitne funkcije vlasti! $akve parla%entarne %onar*ije u :9 danas su 9jedinjeno . "anska.i zakonodavne. Persija. upravne i sudske funkcije i nadziru.

razlikuju se republike sa skup!tinskim (Ivajcarska). nai%e. liberalne #ra'anske %isli i suprotstavljanja vladavine prava vladarsko% apsolutiz%u. %oderna državna or#anizacija počiva na ideji da državnu ličnost treba odvojiti od ličnosti njeni* or#ana. i ove staviti pod pravni poredak! 2!. tj! na način prava! <F . odnosno da izaberu čoveka doraslo# značajni% državnički% pitanji%a i teško. a u predsednički% republika%a stro#a podela vlasti1 izvršna vlast je nezavisna od zakonodavne vlasti a težište vlasti se često po%era pre%a predsedniku republike kao šefu upravne vlasti i e#zekutive! Republike kao oblik vladavine danas su brojnije u svetu ne#o %onar*ije! -iše je razlo#a koji idu u prilo# republikansko% obliku vladavine! Prvo. izborni šef države kao što je predsednik republike sa%o je potvrda zrelosti #ra'ana da prona'u. bude doneta u korektnoj pravnoj proceduri. i sto#a u društvu ne treba da vlada lična volja ne#o opšta! "ru#o. naročito iz političko= praktični* %otiva i razlo#a.e kako u stručnoj tako i u svakodnevnoj upotrebi! Kesta i neod#ovaraju. i aristokratske republike u kojoj je subjekt suverenosti sa%o deo naroda! 6ve savre%ene republike se prikazuju kao de%okratske republike! Pre%a načinu uspostavljanja odnosa iz%e'u izvršne i zakonodavne vlasti. %ože da prikrije ili da za%a#li tačno značenje poj%ova pravne države i vladavine prava! Pored to#a. bez obzira na sadržinu i cilj. republikanski oblik vladavine karakteriše načelna pravna i politička izjednačenost ljudi u državi 2 niko nije toliko pa%etniji od ostali* da bi i%ao prava da svi%a zapoveda. a vladavina prava ostrvsko=evropsko# i an#losaksonsko# porekla! Pravna država i vladavina prava i%aju zajedničko socijalno=ekono%sko i teorijsko is*odište 2 #ra'ansko društvo i liberaliza%! .a%a! 7ajzad. nacionalno i #eopolitičko poreklo! Poja% pravne države je kontinentalno=evropsko# porekla i #er%ansko# porekla. pokoravanje jednoj ličnosti je unižavanje čoveka! $re.razliku iz%e'u demokratske republike u kojoj suverenost pripada celo% narodu. različito istorijsko.e. POJAM I PRIN IPI PRAVNE DRŽAVE Poja% pravne države u značajnoj %eri je tekovina %oderne pravne nauke. u republika%a sa parla%entarni% %odelo% podele vlasti postoji &ravnoteža vlasti( iz%e'u zakonodavne i izvršne vlasti. političko% voluntariz%u i policijskoj državi! Pravna država je ter%in koji se sre. parlamentarnim (brojne ze%lje u svetu) i predsedničkim sistemom (60")! 9 republika%a sa jedinstvo% vlasti težište vlasti je na skupštini ili konventu.ako u pravnoj državi. tako i u vladavini prava zaja%čena #ra'anska prava predstavljaju meru čovekove slobode! 9 stručnoj literaturi pravi se razlika iz%e'u materijalnog i formalnog poj%a pravne države! Ja %aterijalni poja% pravne države pored sadržine važan je i cilj pravno# poretka4 za for%alni poja% pravne države važno je jedino to da politička odluka. ter%ini pravna država i vladavina prava često se koriste kao sinoni%i iako uopšte nije reč o identični% poj%ovi%a! +va dva poj%a i%aju. kulturno.a kolokvijalna upotreba ovo# ter%ina.

pravo% o#raničenu i kontrolisanu političku vlast u kojoj prava i slobode deluju kao ključni ele%enat de%okratsko# le#aliteta! +va te%eljna načela svake zajednice koja i%a pretenziju pravne države. slobodna radna sna#a. zapisan u ustavu države.i* teoretičara prava i države! Pre%a . ni privre%eno uskratiti4 <! po!tovanje ljudskih sloboda i prava ) znači da re#istar prava i sloboda čoveka i #ra'anina. izvršnu i sudsku i da iz%e'u nji* %ora delovati princip ravnoteže vlasti4 @! po!tovanje ustavnosti i zakonitosti ) ispoljava se na dva načina4 u pravno% po#ledu poštovanje ustava i zakona izražava se u stvaranju. odnosno svi su jednaki pred pravo% i jednako podložni odluka%a redovni* sudova4 D! pravna sigurnost ) izvesnost zakonite slobode! Poja% pravne si#urnosti kao princip <A . tj! ustava i zakona. pravni karakter i de%okratsku prepoznatljivost pravne države odre'uju slede.Pravna država ili vladavina prava podrazu%eva de%okratski ustanovljenu. jedno opti%alno rešenje razdvajanja.arpenu &pravna država je država koja štiti prava pojedinaca4 pravna država je ona koja postoji pod vladavino% zakona4 pravna država je država u kojoj svako %ože pola#ati pravo na sudsku zaštitu od izvršavanja državne vlasti4 pravna država je država u kojoj se državna vlast izvšava racionalno i planski(! +snovna svojstva.i* i poopštivi* &pravila i#re(! Poja% pravne države operacionalizovan je kako od strane brojni* strani*. doneti po odre'enoj proceduri. slobodni kapital i preduzetništvo! 9slovi privredne konkurencije i sl! odvijaju se u okviru vrlo jasni*. podele i balansiranja podeljenje vlasti! Ja ekonomsku teoriju pravna država je or#anizaciona for%a slobodno# tržišta na koje% se susre. jednakost i nezavisno sudstvo! Poja% pravne države %ože se pos%atrati sa pravnog. operacionalizuju se kroz zakon kao izraz de%okratski kontrolisane opšte volje. te da se ne %o#u %enjati puko% političko% sa%ovoljo% i pravno nekontrolisano% političko% intervencijo%4 C! poop!tivost prava ) znači da ustav i zakoni važe jednako za sve u isti% uslovi%a4 ne%a pojedinca ili institucije izvan ili iznad prava.i principi1 3! po!tovanje pravde i pravičnosti ) znači da se pravda niko%e ne %ože ni trajno. javno i zakonito delovanje državni* institucija. je%stvo ljudski* prava! Ja političku teoriju pravna država je or#anizacija vlasti. postojanju i efikasno% delovanju takvi* sredstava i instru%enata koji obezbe'uju poštovanje prava4 u političko% po#ledu poštovanje ustava i zakona znači da se ovi pravni akti. %oraju uvažavati. stabilnost pravno# siste%a. kroz pravnu si#urnost. obavezuju.u slobodna preduze.a. tako i do%a. ne %ože i%ati deklarativan ne#o stvaran značaj4 ustav %ora #arantovati slobode i prava odre'eni% pravni% sredstvi%a4 >! podela i ravnoteža vlasti ) znači da u pravnoj državi vlast %ora biti jasno raz#raničena i podeljena na zakonodavnu. političkog i ekonomskog stanovišta! 6a pravnog stanovišta pravna država je u prvo% redu vladavina prava.

što upu. %etodološka i socijalna vrednost pravne države4 2".ud*artu (0! 5! . a odluke donose po propisanoj i unapred odre'enoj proceduri4 b) izbor sudija vrši se u parla%entu i predstavničko% telu svi* #ra'ana4 c) rad sudija %ora biti potpuno slobodan i nezavistan od bilo kakvi* politički* ili stranački* pritisaka i uticaja4 A! pravna efikasnost ) ispoljava se dvojako1 a) državni or#ani efikasno rea#uju. niti sa postojanje% odre'eni* osnovni* prava čoveka. či%e se #ra'anin obezbe'uje od sa%ovoljno# nastupanja uprave. ve. pod kojo% se u an#losaksonsko% pravu podrazu%eva zabrana državni% or#ani%a da intervenišu u do%en sloboda #ra'ana %i%o zakona! 0 to dalje znači zabranu političkoj vlasti da bez zakonsko# ovlaš. vladavinu prava ne treba poistovetiti sa de%okratijo%.ostvarivanja pravne države ili vladavine prava.uje na dobrovoljnost pri izvršavanju pravni* nor%i i ponašanju pre%a pozitvni% zakoni%a i pravni% propisi%a4 E! moderni koncept civilnog dru!tva ) jedan od principa na koje% se te%elji teorijska.i broj autora se slaže da načelo vladavine prava i%a višeznačan s%isao! 5stiče se da ono označava pre sve#a načelo o o#raničavanju političke vlasti! Pute% vladavine prava treba da se zaštite ljudska prava i slobode. u zaštiti prava #ra'ana pute% suda.ule of /aw)! 6%atra se da je tvorac ovo# poj%a du#o#odišnji profesor ustavno# prava 0! -! "ajsi ($2 +2 icey)! 6uština načela vladavine prava je u jednakosti svi* #ra'ana pred sudo%.ud*art). pravna teorija u -elikoj Britaniji je za poja% pravne države du#o upotrebljavala poja% &vladavina prava( (.enja interveniše u slobodnu sferu #ra'ana! Pre%a savre%eno% britansko% autoru . inkorporiran je u suštinu i karakrter #ra'ansko# društva4 F! nezavisno sudstvo ) ispoljava se na tri osnovna načina1 a) sudovi rade sa%o na osnovu ustava i zakona. ne sa%o pri donošenju ne#o i priliko% pri%ene pravni* nor%i.ava da se uspostavi načelo pravne jednakosti svi* #ra'ana pred zakono%! .arancija ovo# načela su potpuno nezavisni redovni sudovi! 6lede. u njoj treba videti načelo o #ranica%a u okviru koji* politička vlast %ože da deluje u svo% odnosu pre%a pojedincu! 7ajve. a istovre%eno da se sačuva i državna vlast! 28. načelo vladavine prava o%o#u. POJAM I PRIN IPI VLADAVINE PRAVA "ok se ne%ačka teorija bavila proučavanje% bi.e obeležje načela vladavine prava je garantovanje svim gra%anima pravne sigurnosti. tj! zakona i dru#i* propisa4 b) princip pravne efikasnosti ispoljava se u prila#o'enosti pravni* nor%i potreba%a adresata.a pravne države (u#lavno% u for%alno= pravno% s%islu). jer je uprava stro#o vezana zakono%! Pre%a "ajsiju. USTAV' POJAM I KLASI*IKA IJA USTAVA <E .

prepreka. ukazati na poreklo naziva ustav! 7aziv ustav vodi poreklo od latinske reči constitutio! 9 ri%sko% pravu konstitucija%a su se nazivali edikti koje su donosili ri%ski i%peratori. i pitanja o državnoj or#anizaciji i njeno% funkcionisanju! . da vrše. o#raničenje. oslonjene na pristup poj%u ustava! +tuda potiču i dva osnovna značenja poj%a ustava. ustava. nadležnosti i %e'usobne odnose or#ana vlasti. status.e je zapaziti i neke osnovne zajedničke karakteristike pojedini* stanovišta. a na dru#oj.oren reči constitutio kao naziv za ustav i danas postoji u %no#i% jezici%a (en#lesko%.9 raz%atranju poj%a ustava potrebno je. zabrane) državne vlasti! 9 pravnoj teoriji postoje različita stanovišta o poj%u ustava! 5 pored značajni* razlika %e'u nji%a. na jednoj strani. pri če%u for%a u kojoj je ure'ena ustavna %aterija nije presudna! 9stav u %aterijalno% s%islu %ože se razu%eti i kao svojevrstan društveni u#ovor u ko%e su zapisani osnovni principi na koji%a počiva politička zajednica! 5ako je polazni stav u osnovi jedinstven. iz%e'u ostalo#. po posebno% postupku i u posebnoj for%i. država i%a obavezu da i sa%a poštuje ljudska prava zaja%čena ustavo%! "ržava je vezana ustavo%! 9 dru#oj su oni koji sadržaj ustavne %aterije vezuju za dru!tvo! 9 ovu #rupu spadaju teoretičari koji sadržaj ustavne %aterije vezuju prvenstveno za pravila po koji%a se stvara pravo u državnoj zajednici! 9stav je osnov celokupno# pravno# siste%a! 7je#ove nor%e su najve. obuzdavanje! 9stav kao pravni akt zaista je akt o#raničavanja (obuzdavanja. što ove >B . tradicionalna ustavna teorija! $o su1 pojam ustava u materijalnom smislu i pojam ustava u formalnom smislu! 6uštinu pojma ustava u materijalnom smislu čini sadržaj ustavne %aterije. kako s%atraju pristalice ovo# stanovišta. oučavaju se razlike u teorijski% raz%atranji%a poj%a ustava u %aterijalno% s%islu! Razlike proističu iz poi%anja sadržine ustavne %aterije.i funkcije državne vlasti.i ovi% akti%a. %o#u. ure'uju. italijansko%. posebno najviši* or#ana državne vlasti! 9stavo% se.i% crta%a. što. podrazu%eva da država #ra'ani%a #arantuje odre'ene slobode i prava.e pravne sna#e zato jer su u nji%a sadržana pravila po koji%a nastaje pravo i opšte pravne nor%e 2 zakoni! Jbo# to#a što ustav ure'uje stvaranje prava. francusko%. kao i odnosa pre%a sadržaju koji u najbitnije% karakteriše ustavnu %ateriju! 6 obziro% na to sva stanovišta o poj%u ustava u %aterijalno% s%islu %o#u se podeliti u dve osnovne #rupe! Prvoj pripadaju teoretičari koji sadržaj ustavne %aterije vezuju za državu (pravo). na koja ukazuje ve. u najkra. njenu or#anizaciju. špansko% i dr!)! 9 naše% jeziku izvorno značenje ter%ina ustav je1 brana. ustavne nor%e donose se od strane posebno# or#ana. u prvo% redu postavljaju #ranice i okvir delovanja državne vlasti! 9 to% kontekstu ljudska prava se #arantuju ustavo%.

i* svojstava! 7ajbitinije svojstvo ustava u for%alno% s%islu je najve&a pravna snaga ustavni* nor%i i najviše %esto koje ustav zauzi%a u *ijerar*iji pravni* akata! +va karakteristika razlikuje ustav od zakona i dru#i* pravni* propisa. pisani ustav s%anjuje %o#u. kodifikovani >3 . posebno oni* značajniji*! Jato kodifikacija nije ele%enat koji suštinski odlikuje for%alni poja% ustava. ali je tada sužen prostor velikoj raznolikosti u interpretaciji.nosti različite interpretacije ustava! 8o#u.odifikacija nije svojstvo sa%o ustava.u sna#u ustava je i le#iti%itet ustava. ali jeste jedno od nje#ovi* najčeš. ustav %ože činiti i više pravni* akata! 9 to% slučaju ustav je nekodifikovan! 7e %ora svaki ustav nužno i%ati karakteristike kodifikovano# ustava! .nost da se #ra'ani upoznaju sa sadržino% ustava! 7ajzad.ena i siste%atizovana ustavna pravna pravila! 5zuzetno. tako i vlast! 9 nauci ustavno# prava sre. uporište za najve.nor%e razikuje od obični* zakona. jer postoje uslovi u koji%a je %o#u.ojam ustava u formalnom smislu odre'uju dva bitna svojstva ustava! Prvo svojstvo je vezano za sadržaj ustava.u se različite klasifikacije ustava! Različitost klasifikacija počiva na razlici kriteriju%a koji se koriste kao osnova klasifikacije! 7ajve. ve. %ada iz%e'u ovi* poj%ova nikada ne postoji puna podudarnost! 6pecifičnost poj%a ustava u for%alno% s%islu je nje#ova for%a 2 oblik u koje% je izražen sadržaj ustava! Hor%a ustava je nje#ovo bitno svojstvo. a dru#o za for%u ustava! 6adržaj ustava u %aterijalno% s%islu. pre sve#a po nji*ovoj najve. nje#ova sadržina koju priznaju.oj snazi i %estu u *ijerar*iji pravni* akata! Postoje i s*vatanja ustava u %aterijalno% s%islu koja uzi%aju u obzir oba navedena svojstva ustavne %aterije! Pristalice ovi* s*vatanja s%atraju da su za poja% ustava u %aterijalno% s%islu podjednako značajna pravila o or#anizaciji i funkcionisanju or#ana vlasti. u osnovi je identičan sadržaju ustava u for%alno% s%islu. %ože biti i odlika zakona.e for%ulisati osnovna pravila za nje#ovu interpretaciju! Pisana for%a obezbe'uje si#urnija je%stva za poštovanje ustava od strane države! "ru#i ele%ent ustava u for%alno% s%islu je kodifikacija pravni* nor%i koje čine ustavnu %ateriju! Pisani ustav najčeš. a ustavne nor%e od svi* dru#i* pravni* nor%i! Pored for%alni* obeležja. kao i pravila po koji%a se stvara pravo! .i broj klasifikacija polazi od for%alni* svojstava ustava (pisana for%a ustava.e je jedan jedinstveni pravni akt (kodifikovani ustav) u ko%e su obu*va. osobina po kojoj se ustav razlikuje od zakona i dru#i* opšti* pravni* akata! Postoji više ele%enata koji odre'uju for%u ustava i ujedno bliže odre'uju poja% ustava u for%alno% s%islu! $o je najpre pisana for%a ustava kao pravno# akta! Pisana for%a ustava pruža %o#u. pri*vataju i spre%ni su da poštuju kako #ra'ani jedne političke zajednice.nost različito# tu%ačenja ustava postoji i kada postoji pisani ustav.

ao kriteriju% za klasifikaciju uzi%a se or#an koji je doneo ustav! #tabilni (čvrsti) ustavi po#oduju slojeviti%. su to. ve. ve. niti više pravni* propisa >< . niti nose naziv ustava! 5 pored to#a. ovi akti se.u. ne postoji kodifikovani ustav. pored pravni* propisa (zakona).pravni akt. opšte pravo (co%%on laL). s%atraju ustavo% ze%lje! 9 ovo% slučaju.e% broju savre%eni* država najviši pravni akt je donet u pisanoj for%i! 'episani ustavi su izuzetak u savre%enoj ustavnosti! 9 ustavnoj teoriji :n#leska ustavnost često se navodi kao pri%er nepisano# ustava! $akvo% stanovištu %o#u se suprotstaviti odre'eni ar#u%enti! 6uština ustavnosti u :n#leskoj nije u to%e što pravna pravila nisu zapisana. ali oni ne%aju pravnu sna#u ve.e pravne sna#e! +vi akti razlikuju se od obični* zakona! Razlika je zasnovana na različito% postupku po koje% se donose.e pravne sna#e).u od pravne sna#e obični* zakona. propisi koji se odnose na sudove kao i ustavni običaji i siste% ustavni* konvencija na koji%a se zasniva i funkcioniše parla%entariza% u :n#leskoj! 5 pored to#a u nauci je zadržana klasifikacija ustava na pisane i nepisane! 7episani ustavi se vezuju za ustavne običaje i čine ustav u %aterijalno% s%islu! 7episani ustav ne poseduje jedno od bitni* svojstava ustava u for%alno% s%islu! $o je pisana for%a kao bitna karakteristika ustava! +tuda se nepisani ustav ne %ože s%atrati ustavo% u for%alno% s%islu.i broj savre%eni* država odlikuju kodifikovani ustavi! 'ekodifikovane ustave odlikuje postojanje više pisani* pravni* akata u koji%a su sadržana ustavna pravila! 9 ze%lja%a koje i%aju nekodifikovane ustave razlikuju se dva nji*ova tipa! Prvi je kada ustav čini više pravni* akata od koji* svaki i%a svojstvo akta najve. u to%e što pravni propis nije jedini izvor ustavno# prava. pak. različito% or#anu koji i* donosi ili. dakle. sa%o ustavo% u %aterijalno% s%islu! .riteriju% podele pisani* ustava na kodifikovane i nekodifikovane je broj pravni* akata koji čine ustav jedne države! $ipolo#ije ustava s obziro% na postupak ustavne revizije upotpunjuje podela na oktroisane ustave.rupisanje ustava na kodifikovane i nekodifikovane zasnovano je na broju pisanih pravnih akata koji ure'uju ustavnu %ateriju! $akvi* akata %ože biti više ili sa%o jedan! (odifikovani su oni ustavi koje čini sa%o jedan pisani pravni akt u koje% su obu*va. ustave paktove i narodne ustave! . jer su to bitna svojstva koja odlikuju ustav kao pravni akt i razlikuju #a od ostali* pravni* akata u pravno% siste%u! $radicionalna klasifikacija ustava na pisane i nepisane upotpunjena je dodatno% tipolo#ijo% pisani* ustava! Pisani ustavi %o#u biti kodifikovani (jedinstven pravni akt) i nekodifikovani (više pravni* akata)! .ena najbitnija ustavna pravila! 7ajve. pravni akt najve. na oba ova ele%enta (donosilac i postupak donošenja)! "ru#i tip je kada postoji više posebni* pisani* pravni* akata. složeni% interesno višestruko podeljeni% društvi%a u koji%a je ustav faktor stabilnosti i okvir rešavanja konflikata! 0eki ustavi su lako prila#odljivi potreba%a društveni* pro%ena! "anas u svetu do%iniraju pisani ustavi! 9 najve. opšto% sa#lasnoš. ve. još i dru#i pisani izvori prava (npr! srednjovekovni u#ovori iz%e'u vladara i ple%stva).

zakonodavno telo donosi posebno% ve. isto ono koje donosi i zakone! 0ekim (#ipki ili fluidni) ustavi%a pripadaju ustavi za čiju iz%enu nije potreban dru#ačiji postupak. pa podela ustava na čvrste i %eke ustave izražava ujedno i bitne razlike iz%e'u pojedini* ustava i nji*ovi* svojstava! 3vrsti ustavi se %enjaju po proceduri koja je složenija od postupka po koje% se %enjaju ili donose zakoni.lasifikacija ustava na čvrste i %eke kao osnovni klasifikacioni kriteriju% uzi%a postupak ustavne revizije.e federalni* jedinica u postupku revizije federalno# ustava i dr! 6 obziro% na to koji su ele%enti složenosti postupka revizije ustava zastupljeni.ino%. strožijo% od one koja se za*teva za reviziju zakona4 referendu% kao oblik neposredno# sudelovanja #ra'ana u donošenju ustava4 učeš.enji%a (ustavotvorna skupština)4 ustav donosi zakonodavno telo. %ože se uočiti da stupanj čvrstine pojedini* ustava nije isti.lasifikacija se oslanja na složenost postupka revizije ustava! Postupak po ko%e se odvija pro%ena ustava je jedno od bitni* svojstava ustava u for%alno% s%islu.e oktroisani ustavi nastaju pod uticaje% pritiska na nosioca apsolutne vlasti.i pravila po koji%a se ona vrši! 7ajčeš. ali to čini po posebno% postupku. sastavu i ovlaš. ve. nadležni i dru#i or#ani (ustavotvorna skupština) ili i #ra'ani.e #rupisati u tri osnovne #rupe! Prvu #rupu čine oktroisani ustavi! +ktroisani ustav kao jednostrani akt nosioca apsolutne vlasti.e pravne sna#e. donosi najčeš. pa čak i doku%enti koji ne%aju karakter pravni* akata! . koji je prinu'en da donese ustav i sa%i% >> . kruti ustavi se %o#u #rupisati u dve osnovne #rupe! Prvoj #rupi pripadaju ustavi za čiju reviziju su. nezavisno od to#a da li se ustav %enja deli%ično ili se donosi novi ustav (potpuna revizija)! . ustavi se %o#u #rupisati u više posebni* #rupa! Pri%eno% ovo# klasifikaciono# kriteriju%a ustave je %o#u.u! 6tabilnost ustava ne zavisi toliko od nje#ovo# oblika koliko od društveni* i ekono%ski* prilika koje stoje iza nje#a! 6 obziro% na to ko je donosilac ustava (or#an donošenja).u ustava odnosno sa česti% iz%ena%a ustava i nje#ovo% nestabilnoš.najve. npr! poseban or#an koji donosi ustav koji se od zakonodavno# tela razlikuje po izboru. različit i složeniji od zakonodavno# postupka! 8eke ustave od obični* zakona razlikuje sa%o %aterija koju ure'uju! Podelu ustava na čvrste i %eke ne treba identifikovati sa stabilnoš. jer postoje razlike u obi%u i sadržaju složenosti postupka ustavne revizije! 9 zavisnosti od stupnja čvrstine. birači (npr! kada se u postupku revizije ustava pri%enjuje ustavni referendu%)! "ru#u #rupu čine čvrsti ustavi o čijoj reviziji odlučuje zakonodavno telo. pored zakonodavno# tela. a uslovi koje nalaže procedura revizije ustava su strožiji! :le%enti koji postupak ustavne revizije čine složeniji% od zakonodavno# postupka su različiti! $o su. ustavnu %ateriju ure'uju obični zakoni . a odluku o reviziji ustava.e %onar*! +vi% akto% on o#raničava svoju apsolutnu vlast uspostavljaju.

odeljke ili delove kao šire jedinice siste%atizcije! Pored nor%ativno# dela znatan broj ustava sadrži i prea%bulu! 9 ustavnoj siste%atici preambula zauzi%a %esto ispred nor%ativno# dela i čini odvojenu celinu! 9 pojedini% ustavni% siste%i%a (npr! 60") u koji%a se ustav %enja ili dopunjava u for%i amandmana na ustav. SISTEMATIKA I SADRŽAJ USTAVA 9stavi se razlikuju s obziro% na strukturu i unutrašnju siste%atizaciju ustavne %aterije! +na %ože biti %anje ili više složena! .ava se sa razvitko% ustavnosti! 9nošenje prea%bule u ustave uzrokovano je različiti% i specifični% razlozi%a! 7ji*ovo zajedničko svojstvo je u to%e da unošenje prea%bule predstavlja izraz želje nosilaca novo# reži%a da iznesu %otive koji%a su se rukovodili u donošenju ustava i izlože suštinu svoji* po#leda na proble%e državno# i društveno# ure'enja koje se inau#uriše novi% ustavo%! $ri su posebno značajna pitanja koja se postavljaju u vezi sa prea%bulo%1 prvo se odnosi na formu koja odlikuje prea%bulu.e na pravnu prirodu i dejstvo pravila sadržani* u prea%buli ustava! Prea%bule i%aju odre'ene zajedničke karakteristike s obziro% na svoju formu! 6adržaj o koje% se #ovori u prea%buli nije siste%atizovan u članovi%a ili para#rafi%a! $o prea%bulu razlikuje od nor%ativno# dela ustava! $ekst prea%bule se saopštava u kontinuitetu.ra'ani ostvaruju ustavotvornu vlast zajedno sa parla%ento%! 7ajve. a%and%ani čine sastavni deo ustava. dru#o na sadržaj prea%bule i pitanja koja ure'uje ovaj deo ustava. ve.čino% nje#ovo# donošenja o#raniči i svoju apsolutnu vlast! +ktroisani ustavi u#lavno% pripadaju prošlosti! "ru#a #rupa obu*vata ustave koje donosi predstavničko telo (ustavotvorna skupština ili zakonodavno telo)! 9stavotvorna vlast pripada #ra'ani%a! . i narodnim ustavima! $re. ali nije %ali ni broj oni* ustava koji ne sadrže prea%bulu. otuda.i broj ustava pripada ovoj #rupi ustava! +ni se nazivaju.oj #rupi pripadaju ustavi paktovi! 9 donošenju ustava paktova sudeluju predstavničko telo i %onar* sa podjednaki% ovlaš. zajedno sa prvobitni% ustavni% teksto% ko#a %enjaju ili pak dopunjavaju! -eliki broj ustava sadrži preambulu. kao osnovne jedinice siste%atizacije! -iše članova ili para#rafa #rupiše se pre%a srodnosti %aterije koju ure'uju u #lave. ponekada sa%o odvojen posebni% stavo%. prvi pisani ustavi i%ali su prea%bulu! Broj ustava koji sadrže prea%bulu uve. a nji*ovo stupanje na sna#u vezuje se za potpis %onar*a! +vi% ustavi%a se uspostavljaju parla%entarne %onar*ije! 29.a! Ponekad prea%bulu čini sa%o jedna jedina rečenica! -e. a tre. ustave čini sa%o nor%ativni deo! Prea%bula u siste%atici ustava pret*odi nor%ativno% delu ustava! +na %ože biti duža ili kra.enji%a! 9stave donosi predstavničko telo. a izuzetno i posebni% odeljci%a! >@ .ako je ustav pravni akt on uvek sadrži normativni deo! 7or%ativni deo obu*vata ustavne nor%e #rupisane i siste%atizovane u članove i paragrafe.

na to pitanje od#ovor nastoji da prona'e pravna nauka ili sa%a praksa! 0r#u%entacija koja se koristi pri izučavanju pravne prirode prea%bule.e% broju ustava ne postoje takve nor%e. prijateljstvo i saradnja %e'u narodi%a i dr!)4 = #arantovanje ljudski* prava4 u pojedini% ustavi%a. slo#a %e'u narodi%a. po pravilu na borbu za oslobo'enje.ako u najve. sadržani su. bilo isticanje or#ana koji je doneo ustav4 ne navode sve prea%bule donosioca ustava4 = pozivanje na reli#iju re'e je sadržaj u prea%bula%a ustava evropski* ze%alja pa čak ustava azijski* i afrički* ze%alja4 u ustavi%a država Latinske 0%erike pozivanje na reli#iju je češ. polazi u osnovi od izvesni* for%alni* obeležja prea%bule.nost4 kao ciljevi navode se težnje ustavotvorca koje na%erava da posti#ne donošenje% novo# ustava4 = na#lašavanje opštiji* principa na koji%a počiva %e'unarodna saradnja konkretne ze%lje i odnosi sa dru#i% ze%lja%a (%ir.e pravnu prirodu prea%bule.i u prilo# svo%e stanovištu najčeš.e izvesna karakteristična for%alna obeležja prea%bule! Prea%bula je jasno odvojena od nor%ativno# dela! $ekst prea%bule nije siste%atizovan u članove ili para#rafe ve. niti i%a karakteristike pravni* nor%i! +n je pisan svečani% deklarativni% stilo%. pored nor%ativno# dela ustava i u prea%buli4 Pitanje pravne prirode prea%bule postavlja se u oni% ustavni% siste%i%a u koji%a sa% ustav nije odredio njenu pravnu prirodu izričito% ustavno% nor%o%! 6a%o %ali broj ustava odredi.e ze%lje ili njeno# naroda4 = isticanje zaslu#a pojedini* veliki* ličnosti i pozivanje na nji*ova dela ili pak zaslu#e koje su i%ali u razvitku odre'ene ze%lje4 = kritika reži%a koji su pret*odili reži%u koji uspostavlja ustav koji se upravo donosi4 u prea%bula%a čiji sadržaj je okrenut kritici pret*odno# reži%a. sticanje nezavisnosti. te po to%e više liči na svečanu izjavu ne#o na pravnu nor%u! 9prkos razlika%a u sadržini prea%bula.e sadržaj prea%bule4 = pozivanje na istoriju. svetski %ir. teče u kontinuitetu! +dredbe prea%bule ne%aju preciznost svojstvenu >C . bilo da izričito% ustavno% nor%o% utvr'uju da prea%bula čini sastavni deo ustava. nacionalne slobode i sl4 neki ustavi koji pripadaju ovoj #rupi navode u to% kontekstu i odre'ene istorijske datu%e značajne za istoriju od#ovaraju. često se navode i de%okratska obeležja reži%a koji se uspostavlja ustavo%4 = ciljevi koji se žele posti. osnovni principi na koji%a počivaju osnovne #arancije ljudski* prava. kao i od osnovni* karakteristika njeno# sadržaja! 7eki pravni teoretičari osporavaju prea%buli pravni karakter ističu. ili pak da se ona s%atra inte#ralni% delo% ustava! .6til u koje% se saopštava sadržaj prea%bule je bitno različit od nor%ativno# dela! $ekst prea%bule nije oblikovan kao pravna nor%a. bilo da je u pitanju subjekt čijo% se voljo% ustav donosi. uočavaju se i izvesna zajednička obeležja koja odlikuju sadržaj ovo# dela ustava! #adržaj prea%bula čine1 = navo'enje donosioca ustava.i donošenje% novo# ustava u koje se polažu nade za bolju budu.

pravni% nor%a%a! $akvo stanovište zastupa ! . koju obu*vata jedan član (para#raf) ustava složena i čini je više %e'usobno povezani* ili uslovljeni* ele%enata. pored to#a. ponekada ustav %o#u činiti i ustavni amandmani! Pri%er za to pruža 9stav 60"=a! 0%and%ani se. ve. ustav. označavaju redni% brojevi%a! Pored jedinica siste%atizacije koje se koriste u #rupisanju ustavne %aterije unutar pojedino# člana (para#rafa). jasno #a odvajaju. po pravilu.e su i posebno naslovljene! 9 pojedini% ustavni% siste%i%a. ne donose istovre%eno kada i ustav. pored osnovno# teksta (nor%ativni deo i eventualno prea%bula). naknadno! 0%and%ani%a se ustav dopunjava ure'ivanje% pojedini* pitanja koja ustavo% nisu bila ure'enja! 0%and%ani se. sadržane u isto% članu siste%atizuju i odvajaju u zasebne celine! $o su tačke. tada %ože biti potrebno da se ustavne nor%e sadržane u to% članu dodatno siste%atizuju! $ada se ustavne nor%e. na srodnu %ateriju.ad bi se on odbacio.i razlo# za pri%enu ovakve siste%atike je rastere. u ustavi%a se pri%enjuju i dru#e jedinice siste%atizacije! +ne obu*vataju ve. posebno u ustavni% siste%i%a koji su se razvijali pod uticaje% en#leske ustavnosti. pre sve#a njeno %esto u ustavu! 9stavi započinju prea%bulo%! +na je najznačajniji deo ustava. kao pravni akt najviše pravne sna#e.i ili %anji broj članova koje povezuje srodnost sadržaja koji ure'uju! $o su odseci ili odeljci. čine i dodaci ustavu! 6a%o %anji broj savre%eni* ustava poznaje dodatke ustavu kao jedinicu siste%atizacije ustavne %aterije! "odaci ustavu sadrže dopune odre'eni* osnovni* ustavni* odredbi! 7ji*ova pravna sna#a jednaka je pravnoj snazi ustavni* nor%i! "odaci ustavu se donose istovre%eno sa ustavo% i obu*vataju ustavnu %ateriju! 7ajčeš. neki autori su na stanovištu da prea%bula i%a pravnu sna#u! 9 prilo# takvo% stanovištu oni navode sadržaj prea%bule (najznačajnija pitanja jedne društvene i državne zajednice) i for%alna obeležja prea%bule. odnosno delovi i #lave! +ve jedinice siste%atizacije najčeš. stvarna sadržina ustava se obično ni naj%anje ne bi pro%enila(! 7asuprot teoretičari%a koji osporavaju prea%buli pravni karakter. a %ože biti oblikovan u vidu jedne ili više ustavni* nor%i! Ponekada jedan član (para#raf) obu*vata sa%o jednu rečenicu pa ne%a potrebe za dodatno% siste%atizacijo% ustavne nor%e koju on obu*vata! 0ko je sadržina srodne %aterije.enje sa%o# ustavno# teksta koji u pojedini% svoji% odredba%a jednostavno upu. za razliku od dodataka ustavu.elzen koji o prea%buli #ovori kao o svečano% uvodu u ustav koji &obično ne propisuje nikakve odre'ene nor%e za ljudsko ponašanje i tako %u nedostaje pravno relevantna sadržina! +n i%a pre ideološki ne#o pravni karakter! . koje se.uje na dodatak! Pored osnovno# teksta ustava. nor%a sadržana u ustavu za%enjuje se (ili ukida) nor%o% sadržano% u a%and%anu! 9 >D . pri%enjuju i kao jedna od te*nika za iz%enu (ili ukidanje) pojedini* ustavni* nor%i! 9 to% slučaju.i od nora%tivno# dela ustava! 6vaki ustav. po pravilu. sadrži normativni deo! 9 nora%ativno% delu sadržane su ustavne nor%e siste%atizovane u članovi%a ili para#rafi%a kao osnovni% jedinica%a siste%atizacije! Klanovi ili para#rafi se obeležavaju redni% brojevi%a! 6adržaj pojedino# člana ili para#rafa odnosi se. jer je ustavotvorac započeo ustav upravo teksto% prea%bule.

takvoj situaciji. najčeš.ene slobode i prava #ra'ana i ure'ena or#anizacija državne vlasti kao i #ranice njeno# delovanja! 7eop*odno je razu%evanje ustava i nje#ovi* svojstava ute%eljeni* na principi%a koji tvore poja% konstitucionaliz%a i čine nje#ove bitne karakteristike! +vi principi konstitucionaliz%a. jer su to središnja pitanja konstitucionaliz%a! )e%stvo te%eljni* principa konstitucionaliz%a (ponajpre ljudske slobode) i nji*ova zaštita je racionalno opravdanje i pretpostavka uspostavljanja političke zajednice u kojoj su slobode i prava zašti. a vlast. nji*ove lo#ičke povezanosti i konsekvenci koje iz to#a slede! #loboda i jednakost gra%ana nesu%njivo je prvo i osnovno pitanje ustava! $o su polazne. u sa%o% a%and%anu se. posebno u slučajevi%a u koji%a se u a%and%anu i izričito navodi koja se od ustavni* nor%i %enja (ili ukida). suvereniteta. neupitne i središnje vrednosti konstitucionaliz%a! +va načela. u prvi% deklaracija%a o sloboda%a i pravi%a označila su epo*u #ra'ansko# društva. nor%a sadržana u a%and%anu i%a jednaku pranu sna#u kao i ostale ustavne nor%e! 6ituacija je složenija kada se a%and%ani%a dopunjava tekst ustava. vlasti i sl!).ada se a%and%ani%a %enja (ili ukida) ustavna nor%a. tj! državi! Bio je to pokušaj da se otkloni proble% nepoverenja pre%a državi i na'e racionalno opravdanje nužnosti političke zajednice! Ja konstitucionalnu teoriju ova pitanja su i do današnji* dana ostala aktuelni i stalni izazov. o#raničena i podvr#nuta kontroli! $eorija konstitucionaliz%a na ova pitanja ne od#ovara jedno#lasno! 9 teoriji konstitucionaliz%a oblikova.e se ve. u osnovi su for%ulisani u teorijsko% opusu nastalo% toko% ?-55 i ?-555 veka. le#iti%iteta. jednakosti. ispisana ve.e izričito ure'uje koje ustavne nor%e se za%enjuju (ili ukidaju) nor%o% sadržano% u a%and%anu! 6 obziro% na razlike koje su iznete u po#ledu karaktera i sadržaja a%and%ana %ože se postaviti i pitanje pravne prirode a%and%ana.ena. TEMELJNI PRIN IPI USTAVA Raz%atranja o ustavu ne iscrpljuju se sa%o na obeležji%a i svojstvi%a ustava kao osnovno# zakona (najviše# pravno# akta) koji% su zaja%čene i zašti. čiji% su posredstvo% slobode i prava zaštičena. toko% ?-55 i ?-555 veka dva prepoznatljiva teorijska pravca koja i do danas ostaju aktuelna1 liberalni i liberalno) demokratski konstitucionalizam! Razlike iz%e'u nji* zasnovane su na različito% poi%anju sadržaja osnovni* kate#orija konstitucionaliz%a (slobode. a sa njo% i epo*u konstitucionaliz%a! +čuvanje slobode je svr*a i cilj for%iranja države kao političke zajednice i s%isao i razlo# postojanja ustava kao osnovno# zakona! 6loboda i jednakost su univerzalna svojstva ljudske ličnosti! +na pripadaju svako% čoveku sa%i% ro'enje% (prirodna prava)! >F . a dopuno% se posredno dotiču ustavne nor%e! 30. kao i odnosa a%and%ana pre%a osnovno% tekstu ustava! . de%okartije. u vre%e koje pret*odi donošenju prvi* pisani* ustava! +vi principi for%ulisani su u nastojanju da se izna'e od#ovor na centralno pitanje konstitucionaliz%a 2 kako osi#urati slobodu ljudi u političkoj zajednici.

sa nastanko% ideje o socijalnoj pravnoj državi (država bla#ostanja). jer je sloboda u političkoj zajednici %o#u. jednakost se s*vata kao pravna. pravna jednakost #ra'ana je nji*ova jednakost pred zakono% koja #arantuje jednakost u pravi%a i obaveza%a i jednakost u postupanju i procedura%a! $o je jednakost #ra'ana pred zakono% bez obzira na pol. socijalni status i sl! koje je danas for%ulisano kao jedan od te%eljni* principa u najve.ao i sloboda. dakle.i u #ra'ansko društvo. ali i &sloboda za(! &#loboda za( podrazu%eva sa%ostalno delovanje #ra'ana u sferi javne vlasti! Područje slobode pojedinca u političkoj zajednici nisu. on *o. sloboda pojedinca od države i pravila koja ona propisuje! 6tupaju. zani%anje.e sa%o pod pretpostavko% postojanja lični* sloboda! 7ačelo jednakosti nesporno je jedno od osnovni* načela ustava! . a ova različita stanovišta prepoznatljiva su po svoji% ustavno= pravni% konsekvenca%a i u ustavni% akti%a! $ako liberalni konstitucionaliza% slobodu razu%e u njeno% ne#ativno% značenju! $o je &sloboda od( koju u bitno% odre'uje odsustvo bilo kakve prinude koja bi o#raničavala ili sprečavala pojedinca da deluje za svoju sre.ao bitno načelo konstitucionaliz%a sloboda u konstitucionalnoj teoriji dobija dva osnovna značenja! )edno. ve. dakle. ve. s*vata različito. razvijeno u krilu liberalno# konstitucionaliz%a (ne#ativni poja% slobode) i dru#o.onstitucionalni izraz pravne jednakosti sadržinski odre'uju brojna i raznovrsna je%stva! )edna #rupa je%stava odnosi se na zaštitu #ra'ana pred or#ani%a javne vlasti (lična >A . etničko poreklo. pored nji* i političke koje su %o#u. pre sve#a.e% broju ustava! .o% je prirodno pravo čoveka. politička i socijalna! /iberalni konstitucionalizam jednakost svodi na pravnu jednakost #ra'ana! 7ajopštije rečeno. zapisano je u "eklaraciji o nezavisnosti! )ednakost je usko vezana uz princip slobode.e da se sa% brine o to%e! "ržava treba da #a osi#ura od dru#i* ljudi koji bi %o#li da #a o%etaju u vlastitoj brizi za blaženstvo( (5%anuel . nastalo u okviru liberalno=de%okratsko# konstitucionaliz%a (ne#ativno% poj%u slobode pridodato je i nje#ovo pozitivno značenje)! 6loboda se. sa%o lične slobode. boju kože.a sa%o %e'u jednaki%a! 8e'u pisci%a konstitucionalisti%a jednakost se s*vata različito! )edni je s*vataju kao pravnu jednakost! "ru#i pod načelo% jednakosti podrazu%evaju pravnu i političku jednakost! 7ajzad.u rukovo'en svojo% voljo% (tra#anje za sre. načelo jednakosti je polazište veliki* deklaracija o sloboda%a i pravi%a #ra'ana! &6vi ljudi su jednaki(. na%era čoveka nije &da dozvoli da %u država odre'uje sredstva koji%a on treba da utvr'uje svoje blaženstvo.. dakle. nacionalnu pripadnost.ra'ani su jednaki u obavezi da poštuju ustav (zakon)! +ni su jednaki i u pravu da od države zatraže zaštitu svoji* prava! . #odine starosti. kako ističe "eklaracija o nezavisnosti)! 6loboda je.ant)! +čuvanje slobode je razlo# poštovanja zakona! Liberalno=de%okratska konstitucionalna %isao ne zadovoljava se sa%o ne#ativni% odre'enje% slobode! 7e#ativno% poj%u slobode pridodato je i njeno pozitivno značenje! 6loboda se. obrazovanje. odre'uje kao &sloboda od(.

pravo na naknadu štete nanete nezakoniti% akti%a ili radnja%a državni* or#ana i dr!)! "ru#a obu*vata #arancije koje osi#uravaju na zakonu zasnovano delovanje or#ana vlasti pre%a #ra'aninu (sa%ostalnost i nezavisnost sudova.u. ne spore. slobodno sudijsko uverenje i su'enje na osnovu zakona i dr!)! /iberalno)demokratski konstitucionalizam poj%u pravne jednakosti pridodaje i poja% političke jednakosti! Politička jednakost podrazu%eva jednakost #ra'ana koji u %e'usobni% odnosi%a sa dru#i%a sudeluju u obrazovanju (i kontroli) or#ana vlasti u konkretnoj državnoj zajednici (politička participacija)! Politička jednakost #ra'ana %o#u. to se i le#iti%itetu pridaje različito značenje! Liberalna teorija konstitucionaliz%a s*vata legitimitet kao legalitet. ve.e u okviri%a važe.e# prava.ena je kao jednakost %o#u.nosti za svako# pojedinca da razvija svoje individualne sposobnosti nezavisno od svo# društveno# položaja! 6ocijalna jednakost posta. ali ujedno vlast %ora biti spre%na da opravda bilo koji svoj akt uvek kada #ra'ani postave za*tev za opravdanje%! Budu. pretpostavlja le#alitet! 6a%o le#alna vlast %ože biti i le#iti%na! 0li da bi vlast bila le#iti%na. doduše.i da se priroda sa#lasnosti na kojoj je zasnovan le#iti%itet s*vata različito. da zaštiti prirodna prava svako# #ra'anina u političkoj zajednici! .sloboda. početko% ?? veka. zaštititi individualna prava svako# člana zajednice! 7a takvo% poi%anju sa#lasnosti (pristanka) počiva s*vatanje le#iti%iteta kao le#aliteta! -last je le#iti%na sa%o ako je le#alna! Liberalno=de%okratska konstitucionalna %isao le#iti%itet ne svodi sa%o na le#alitet! Le#iti%itet. jednako%. posebno u opšte%. ne sa%o pravno% i političko% jednakoš. ko%petentnost sudova.ra'ani su suvereni u trenutku kada izražavaju sa#lasnost da svoja prava prenesu na suverenu vlast i tako stvore zajednicu u kojoj . dok liberalno=de%okratska konstitucionalna teorija le#iti%itet razu%e ne sa%o kao le#alitet. neposredno% i tajno% pravu #lasa kao najznačajnije% vidu prava #ra'ana da neposredno sudeluju u javni% poslovi%a i upravljanju zajednico%! 7ajzad. i kao dostojnost poretka da bude priznat! 9 liberalnoj konstitucionalnoj teoriji le#iti%itet državne vlasti počiva na pristanku #ra'ana da na vlast prenesu prava koja joj daju dovoljnu %o. i socijalnom jednako!ču! 6ocijalna jednakost s*va. a ne sa%o le#alna nužan je još jedan uslov! -last %ora biti dostojna da bude priznata od #ra'ana! 9 takvoj političkoj zajednici #ra'ani ostaju ori#inerni nosioci svoji* prirodni* prava i nakon stupanja u zajednicu! +ni i%aju pravo da.e ustavno načelo tek početko% ?? veka kada je oblikovana u konceptu socijalne pravne države (država bla#ostanja)! "ržavna vlast je legitimna sve dok se kre. podvr#avaju kontroli njene nosioce! >E . ve.e suverena vlast..a je sa%o ukoliko su #ra'ani i pravno jednaki! Pravna jednakost je pretpostavka političke jednakosti! 7ajznačajnije ustavno je%stvo političke jednakosti #ra'ana je u biračko% pravu.i suverenu %o. princip jednakosti se sadržinski odre'uje.i%a. pravo na zakonito su'enje. snabdevena nji*ovi% %o.

načelo suvereniteta ostaje i nadalje jedan od te%eljni* principa konstitucionaliz%a! 6uverenitet je o#raničen prirodo% sporazu%a koji tvori političku zajednicu i karaktero% prirodni* prava #ra'ana u političkoj zajednici! 31. raznovrsne tipolo#ije ljudski* prava! 7ji*ovo% pri%eno% ljudska prava se. pojavila se potreba da se ona #rupišu pre%a srodnosti! $oko% vre%ena nastale su. te%eljnu pretpostavku de%okratije! 7ajve. nalaže uzdražavanje države od uplitanja u ovu sferu4 = prava čoveka. s obziro% na pojedina svojstva i sadržaj prava.en u nje#ovo% tradicionalno% značenju (neo#raničena.arancija i zaštita ovi* prava postala je nerazdvojivi deo savre%ene ustavnosti i odlika savre%eni* ustava! Pored socijalno=ekono%ski* sloboda i prava.5z izneto# sledi da princip suverenosti s*va. %ože #ovoriti i o tzv! četvrtoj #eneraciji ljudski* prava koja obu*vata prava zaštite čovekove životne sredine.u.i broj savre%eni* ustava sadrži #arancije tradicionalni* lični* i politički* prava čoveka i #ra'anina! .a #eneracija). a koja se. ili #ra'aninu kao pripadniku političke zajednice. %no#i% savre%eni% ustavi%a zaja%čena su i brojna obrazovna i kulturna prava! Pored osnovni* #ra'anski* (prva #eneracija) sloboda i prava. različita po svo% karakteru i sadržaju ustavni* #arancija. naprotiv. tako'e. pored načela o#raničene vlasti i ustavne vladavine.i ili %anji! . kao što su1 = prava aktivno# i prava pasivno# statusa koja se razlikuju s obziro% na to da li #ra'anin. socijalno=ekono%ski* i kulturni* (dru#a #eneracija) i prava solidarnosti (tre.arantovanje ljudski* sloboda i prava čini. aktivno sudeluje u izboru or#ana državne vlasti i obavljanju funkcija vlasti ili i* ostvaruje izvan sfere javne vlasti4 = prava pozitivno# i prava ne#ativno# statusa. pri%eno% različiti* klasifikacioni* kriteriju%a. koriste.i se ovi% pravi%a. nedeljiva i neprenosiva vlast) ne nalazi svoje %esto u konstitucionalnoj teoriji! Pa ipak.ako se ustavo% ja%če brojna ljudska prava. zavisno od to#a da li priroda prava za*teva delatnost države i njeni* or#ana ili. ili se nji%a %ože koristiti sa%o državljanin odr'ene države4 = prirodna i #ra'anska prava koja se razlikuju s obziro% na to da li su stečena ro'enje% i postoje nezavisno od države. prava #ra'anina i prava državljanina koja se razlikuju s obziro% na to da li pripadaju čoveku kao ljudsko% bi. LJUDSKA PRAVA' TIPOLOGIJA I SADRŽAJ . danas se ve. ili postoje sa%o u okviri%a države kao političke zajednice4 = zakonska i etička prava od koji* prvoj #rupi pripadaju slobode i prava ure'ena pravni% @B . #rupišu u različite #rupe. sre.u u brojni% savre%eni% pravi%a! 9 novijoj ustavnosti posebno %esto pripada ustavno% #arantovanju prava nacionalni* %anjina! 6avre%eni ustavi #arantuju brojna ljudska prava! +pus sloboda i prava koje #arantuju različiti ustavi je ve.

što je sa%o #ru#i naziv za prava ne#ativno# i prava pozitivno# statusa4 = individualna prava i prava kolektiviteta4 = prava prve.i sa%o jedan kriteriju% klasifikacije! 7pr! sloboda šta%pe %o#la bi se svrstati u #rupu lični* sloboda koje štite du*ovni inte#ritet ličnosti (ova sloboda pruža %o#u.e osnovne #rupe1 lične slobode i prava4 političke slobode i prava4 socijalno=ekono%ske slobode i prava. političkai socijalno=ekono%ska prava i dr4 $ipolo#ije nastale u ustavno=pravnoj teoriji pri*vataju #rupisanje ljudski* prava u slede. pojedini%. a ponekada se u posebne pod#rupe izdvajaju kulturno=obrazovna prava4 dužnosti čoveka. suštinske razlike iz%e'u nji* i individualni* ljudski* prava! Razlike se ispoljavaju na nekoliko područja1 = #ra'anska i politička prava počivaju na individualističkoj koncepciji ljudski* prava4 socijalno=ekono%ska.e i četvrte #eneracije koja se #rupišu s obziro% na vre%e u ko%e se #arantuju ustavo% i postaju zašti.i nji*ove specifičnosti i predočiti najznačajnije. zbo# koji* je ova prava potrebno izdvojiti u posebnu #rupu.e da se svaka pojedinačna sloboda ili pravo svrsta pri%enjuju.e u ustavno= pravnoj teoriji. obrazovna i nji%a slična prava su prava odre'eni* kolektiviteta4 one ne pripadaju pojedincu kao individui.nost javno# saopštavanja %išljenja i u to% s%islu je jedna od načina izražavanja slobode %isli)! 0li. tre. a dru#oj ona koja ne %oraju biti ure'ena pravo%4 = liberalna odbra%bena prava i de%okratska prava sudelovanja. dru#e. postoje teško. ve. društvena i #ra'anska prava koja se razlikuju s obziro% na ustavni status i sadržaj prava4 = opšte slobode i prava koja uživa svaki čovek i posebna prava koja pripadaju pojedini% socijalni% #rupa%a kao kolektivna prava4 = prava #ra'ana koja su posledica jednakosti i prava koja su posledica slobode #ra'ana4 = lična.e susre. kulturna. sa ustavno=pravno# stanovišta poseban značaj i%a klasifikacija na individualna prava i slobode i prava kolektiviteta! Prava i slobode kolektiviteta razlikuju se od individualni* ljudski* prava po nizu svojstava. ona %ože biti svrstana i u #rupu politički* sloboda (sloboda šta%pe je važan uslov i pretpostavka sudelovanja #ra'ana u političko% životu i for%iranja javno# %nenja)! 6ve to ide u prilo# potrebi for%iranja precizniji* kriteriju%a za #rupisanje sloboda i prava čoveka i #ra'anina! $oko% vre%ena u teoriji su nastali brojni kriteriju%i koji se pri%enjuju na klasifikovanje ljudski* prava! 7ji*ov značaj sa ustavno=pravno# stanovišta nije isti! Pored #rupisanja ljudski* prava s obziro% na sadržaj koje se najčeš. posebna prava nacionalni* %anjina kao i prava stranaca! 9 #rupi lični* sloboda i prava izdvajaju se dve zasebne pod#rupe1 lična prava koja štite telesni inte#ritet i lična prava koja štite du*ovni inte#ritet ličnosti! Pri%ena raznovrsni* kriteriju%a #rupisanja ljudski* prava zapaža se i u različiti% ustavi%a! 6 obziro% na složenost i ko%pleksnost pojedini*ljudski* prava.ena pravo%4 = osnovna (ustavna) i zakonska prava kao prava koja pojedinac stiče ro'enje% i koja neposredno #arantuje i štiti sa% ustav i ona koja #ra'anin stiče na osnovu zakona4 = lična. ista. uži% ili širi% kolektiviteti%a4 = razlike postoje i s obziro% na subjekte koji%a pripadaju odre'ene slobode i prava4 @3 .pravili%a.

ravo na ličnost je sposobnost pojedinca da stiče prava i obaveze i da se koristi svoji% sloboda%a i pravi%a! $o je pravo pojedinca da bude subjekt prava! Pravni subjektivitet ličnosti iskazuje se u pravnoj i poslovnoj sposobnosti pojedinca! 6vako lice uživa pravnu sposobnost! .e i poslovnu sposobnost! . i%ovinski* i slični* razlika koje postoje %e'u pojedini% socijalni% #rupa%a4 5z izneto# sledi zaključak da su razlike u karakteru i suštini jedne.uje pojedincu da bude nosilac prava i da uživa #arantovane slobode i prava! Pravnu sposobnost pojedinac stiče ro'enje% (čak i pre ro'enja kada se radi o pravi%a začeto#. ako se i%a u vidu obi% #arancija i subjekti koji se ovi% pravi%a %o#u koristiti4 ovi% pravi%a se koristi. #ra'anin. jednakost ljudi i dostojanstvo ljudske ličnosti! . u svoje i%e i za svoj račun. odnosno dru#e #rupe ustava ljudski* prava.subjekti koji%a pripadaju tradicionalna lična i #ra'anska prava su raspoznatljivi i %o#u. svaki pojedinac nezavisno od svo# statusa i dru#i* lični* svojstava4 socijalno ekono%ska. dok je subjekte koji%a pripadaju socijalno=ekono%ska.e i* je unapred precizno odrediti (čovek. dakle. zaposleni. stupa u pravne odnose i aktivno se koristi svoji% pravi%a i sloboda%a! Poslovna sposobnost stiče se punoletstvo%! 0li. zbo# to#a što se one odnose na suštinu i ustavno= pravnu prirodu prava! 8e'u najopštija ljudska prava spadaju pravo na ličnost. obrazovna. penzioneri i sl!)4 zato su to posebna prava. kulturna i nji%a slična prava posebna su s obziro% na subjekte koji%a pripadaju4 ova prava ne pripadaju svako% pojedincu ve.uje pojedincu da sa%ostalno. učenici na školovanju i sl!) koji obu*vataju različite subjekte zavisno od prava ili sloboda koji su i% zaja%čeni4 = #ra'anska i politička prava su po svojoj prirodi opšta prava. kulturna i nji%a srodna prava teže precizno identifikovati4 to su pojedini kolektiviteti (penzioneri. takve prirode da nalažu različit prilaz u odnosu na svaku od ove dve #rupe! +ve se razlike ne s%eju #ubiti iz vida priliko% izučavanja i interpretacije sadržaja odre'eno# prava ili slobode.oslovna sposobnost o%o#u. učenici na školovanju. a ne opšta prava4 = s%isao #arantovanja tradicionalni* #ra'anski* i politički* prava je zaštita slobode pojedinca od države i nje#ovo pravo da sudeluje u vršenju javne vlasti4 ova prava su #ranica do koje seže državna vlast i njena %o.arantovanje jednakosti obezbe'uje si#urnost u odnosu iz%e'u individue i države! @< . a nero'eno# deteta) bez ispunjavanja bilo kakvi* uslova i ona ne %ože biti o#raničena! Pravo na ličnost obu*vata najčeš. zapisano je u prvoj rečenici "eklaracije prava čoveka i #ra'anina (3FAE)! . nezaposleni.ravna sposobnost o%o#u. nezaposleni. obrazovna. svako punoletno lice ne %ora uživati poslovnu sposobnost! +na %ože biti o#raničena iz razlo#a koji su osnov za o#raničenje poslovne sposobnosti (npr! duševno obolenje)! Lice koje ne uživa poslovnu sposobnost ili je nje#ova poslovna sposobnost o#raničena i dalje uživa pravnu sposobnost jer je ona bitno svojstvo prava na ličnost! 1ednakost je prirodno pravo čoveka! &Ljudi se ra'aju i žive slobodni i jednaki u pravi%a(. državljanin). uži% ili širi% kolektiviteti%a (zaposleni.4 s%isao du#e #rupe prava (socijalno ekono%ska) je zaštita pojedini* kolektiviteta ublažavanje% %aterijalni*.

a kao prava koje stiču ro'enje% posebno #arantuje1 jednakost pred zakono%4 pravo svako# pojedinca na podjednaku zaštitu zakona4 pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskri%inacije4 jednako pravo na pravično su'enje! :vropska konvencija za zaštitu ljudski* prava i osnovni* sloboda zabranjuje svaku diskri%inaciju i posebno #arantuje jednakost supružnika! 7ajve. u ovoj #rupi ljudski* prava izdvajaju se1 = pravo na život 2 ele%entarno prirodno pravo čoveka4 #arantuju #a brojni %e'unarodni doku%enti4 :vropska konvencija za zaštitu ljudski* prava i osnovni* sloboda #arantuje pravo na život. dostojanstvo ljudske ličnosti je polazno vrednost koju ovi doku%enti štite! . ustavi sadrže i posebne odredbe o lični% svojstvi%a čoveka koja ne %o#u biti povod ili razlo# za nejednak položaj ili izričito propisuju zabranu diskri%inacije ljudi iz ti* razlo#a! Posebno se #arantuje jednakost ljudi bez obzira na1 rasu.i broj ustava4 odsustvo izričite ustavne #arancije prava na život ne znači @> . uz još neke slobode i prava (npr! lična sloboda). #arantuju neprikosnovenost ličnosti i njeno# dostojanstva ili pravo svako# čoveka na slobodan razvitak ličnosti! Jaštita dostojanstva ličnosti često se povezuje i sa lično% slobodo% i #arantuje zajedno sa njo%! "a su jednakost ljudi i zaštita dostojanstva ljudke ličnosti prava koja su uslov ostvarivanja ostali* prava svedoči i pri%er 9stava 5talije u ko%e se ova prava #arantuju u +snovni% načeli%a 9stava! /ične slobode i prava obu*vataju više pojedinačni* ljudski* prava! $o su one slobode i prava koje štite fizički i du*ovni inte#ritet pojedinca i nje#ovu privatnost! Lična prava danas su #arantovana brojni% %e'unarodni% konvencija%a! 6lobode koje pripadaju ovoj #rupi nazivaju se još i osnovnim slobodama! 8e'u lični% sloboda%a i pravi%a izdvaja se #rupa prava koja !tite fizički integritet ličnosti i njeno dostojanstvo! +va prava pripadaju #rupi tradicionalni* sloboda i prava! . či%e se sa%o potvr'uje značaj koji ove #arancije i%aju za status pojedinca! ostojanstvo ličnosti je vrednost koju štite osnovni %e'unarodni doku%enti o ljudski% pravi%a! Pored jednakosti.arantuju i* svi ustavi. često nalaze i posebne odredbe o ravnopravnosti žena! . na opšti način.e izričito ure'uje jednakost #ra'ana pred zakono%! Pored jednakosti pred zakono% posebno se #arantuje i jednakost pred upravo% i sudstvo%! 6%isao ovi* #arancija je da osi#uraju jednakost #ra'ana pred or#ani%a državne vlasti! Pored to#a.e ističe kao jedan od razlo#a koji ne %ože biti povod za diskri%inaciju ljudi. neki ustavi sadrže i posebne odredbe koji%a. nalaže da ovo pravo bude zašti. pol.eno zakono% i zabranjuje s%rtnu kaznu4 pravo na život #arantuje najve.i broj ustava #arantuje jednakost kao opšteljudsko pravo i jedno od osnovni* prava koje odre'uje status #ra'ana u političkoj zajednici! 7eki ustavi u posebno% po#lavlju ure'uju jednakost #ra'ana! Jbo# značaja za status #ra'ana u zajednici u ustavi%a se najčeš.e započinju po#lavlja o sloboda%a i pravi%a. najčeš.)ednakost je za#arantovana %e'unarodni% konvencija%a! 9" +97 pored opšte #arancije jednakosti ljudski* bi.i #ra'anina od države i njene vlasti! 6voji% značaje%. jezik. veroispovest! 5ako se %e'u ovi% odredba%a pripadnost polu najčeš. u ustavi%a se.arantovanje dostojanstva ličnosti treba razlikovati od sloboda i prava koji%a se štiti du*ovni i telesni inte#ritet ličnosti! Pored konkretni* #arancija prava koja štite du*ovni i telesni inte#ritet čoveka. pored opšte #arancije jednakosti s obziro% na pol. štite.arantovanje% jednakosti.

sloboda naučno# i u%etničko# stvaralaštva i dr! 7ajvažnije slobode ove #rupe su1 = sloboda misli 2 jedna od najznačajniji* du*ovni* sloboda ličnosti. koju #arantuje najve. i niz posebni* prava čiji je s%isao u to%e da zaštite ličnost u postupku pred or#ani%a državne vlasti. posebno politički* sloboda i prava4 sloboda %išljenja. posebno pred upravo% i sudovi%a4 ove slobode u prava su brojne4 to su npr! pravo na odbranu. slobodu šta%pe i sl4 bez ovi* #arancija sloboda %išljenja ne %ože se realizovati kao stvarna individualna @@ .u unutar nacionalne teritorije odre'ene države. obu*vata. sloboda veroispovesti.e ze%lja)4 ure'uje se. . zabrana proizvoljno# pretresanja i *apšenja i dr! = sloboda kretanja i nastanjivanja 2 podrazu%eva slobodu #ra'ana da se kre. pored #arancije slobode čoveka kao prava na slobodu. da u njoj slobodno biraju %esto boravišta. zabrana prinude i sl4 = lična sloboda 2 jedna od najznačajniji* sloboda čoveka4 za#arantovana je nizo% %e'unarodni* doku%enata o ljudski% pravi%a4 lična sloboda. je neo#raničena4 ona se ne %ože o#raničiti pravno% nor%o%.i broj ustava. kao i razlozi koji ne %o#u biti povod o#raničenja slobode kretanja (npr! politička i ideološka uverenja)4 ustavi preciziraju subjekte koji uživaju ovu #aranciju (svaki čovek ili sa%o državljanin od#ovaraju. %ada postoje i ustavi koje ne #arantuju slobodu kretanja i nastanjivanja (.sloboda šta%pe i dr4 sloboda %isli je. posebno za do%a. kao i da slobodno %o#u napustiti ze%lju i vratiti se u nju4 najve. i uslov ostvarivanja brojni* dru#i*. sloboda %isli i opredeljenja. pis%o% ili na dru#e načine.ina. kao što su1 sloboda #ovora4 sloboda javno# izražavanja %išljenja rečju. i zabrana proterivanja iz ze%lje.i broj ustava iričito #arantuje ovu slobodu.e se #arantuje uz slobodu javno# iznišenja i saopštavanja %išljenja.da ustav ne #arantuje pravo na život4 u to% slučaju se o #aranciji prava na život zaključuje posredno. dakle.uba)4 u ustavi%a se navode razlozi usled koji* se sloboda kretanja %ože o#raničiti (npr! interes odbrane. tako'e. sloboda javno# saopštavanja i iznošenja %išljenja. slobodu javno# itupanja. kao jedno od osnovni* prirodni* prava čoveka.e državljane4 #lobode i prava koja !tite duhovni integritet ličnosti pripadaju #rupi osnovni* i univerzalni* ljudski* prava! Ja#arantovana su brojni% akti%a %e'unarodno# prava! +ve slobode obu*vataju više prava %e'u koji%a se1 sloboda savesti. pa ni ustavno%4 pored slobode %isli ustavi #arantuju i slobodu javno# ispoljavanja %išljenja4 #arancija slobode %isli uključuje slobodu #ovora. sprečavanje širenja zarazni* bolesti i sl!). pravo na žalbu. iz oni* ustavni* nor%i koje izričito propisuju zabrane čiji je s%isao zaštita telesno# inte#riteta (npr! zabrana izricanaj i pri%ene s%rtne kazne4 zabrana telesno# kažnjavanja. koju #arantuju brojni akti %e'unarodno# prava4 slobodu %isli #arantuje i veliki broj ustava u svetu4 najčeš.

sloboda javno# iznošenja %išljenja %ože biti podvr#nuta o#raničenji%a propisani% u ustavu4 = sloboda veroispovesti 2 pripada opusu tradicionalni* lični* prava. %ada se izuzetno sr. nejčeš.a prava1 = nepovredivost stana 2 #arantuju #a brojni ustavi bilo kao sa%ostalno pravo. %e'u koji%a su1 sprečavanje vršenja krivično# dela4 *vatanje učinioca krivično# dela4 izvršavanje sudske odluke i sl4 = za!tita porodice i braka 2 pripada #rupi noviji* ustavni* prava. bark i odnose u nji%a4 to su. du#i niz #odina stekle status ustavni* sloboda! Pored tredicionalni* sloboda noviji ustavi #arantuju i nova prava koja štite privatni život #ra'anina! $o su. a deo #eneraciji noviji* ljudski* prava! 7eka prava koja štite privatnost bila su #arantovana i ranije! $o se posebno odnosi na tajnost pisa%a. koja #arantuje i više %e'unarodni* konvencija4 sloboda savesti obu*vata.i broj ustava4 za sadržaj #arancija slobode veroispovesti. %aterijalna i dru#a po%o. telefonski* raz#ovora i dru#i* vidova ko%unikacija. npr1 posebna zaštita %ajki i dece.arantuju #a i %e'unarodne konvencije! 9stavi #arantuju više prava koja štite privatni život pojedinca! "eo ovi* prava pripada #eneraciji tardicionalni*. koje su ve. pravo na privatnost i pravo na tajnost prepiske i ko%unikacije4 neki ustavi (.e uz ličnu slobodu. zaštita braka i porodive. zabrana zloupotrebe vere u političke svr*e i dr4 često se uz slobodu veroispovesti #arantuje u pravo #ra'ana na pri#ovor savesti4 . 5ndija) ne #arantuju izričito ovo pravo4 ustavo% se propisuju i o#raničenja nepovredivosti stana4 navode se razlozi koji %o#u biti osnov o#raničavanja. dva osnovna aspekta ove slobode1 slobodu pojedinca da veruje i slobodu pojedinca da bude ateista4 svako% pojedincu se na taj način #arantuje da slobodno iz#ra'uje svoje verske po#lede i uverenja4 otuda je sloboda savesti uslov i pretpostavka slobode veroispovesti4 slobodu veroispovesti #arantuje najve. bilo uz neko dru#o pravo. kao i nepovredivost stana. odvojenost škole od crkve.e i u poneko% od ustava ?5? veka4 porodica i brak uživaju i %e'unarodno=pravnu zaštitu4 zaštitu porodice i braka #arantuju i ustavi4 zajedničko svojstvo svi* ovi* prava je nji*ova sadržinaks bliskost4 ona obu*vataju niz posebni* ustavni* #arancija koje se odnose na porodicu. tajnost bankovni* računa i dr! -redi izdvojiti i slede. koju država pruža verski% zajednica%a.rava na privatnost spadaju u #rupu osnovni* ljudski* prava i obu*vataju više sloboda i prava! . jednakost bračne i vanbračne dece posebno u odnosi%a pre%a @C . iz%e'u ostalo#. npr1 zaštota privatno# života i časti. tajo'e se utvr'uje u ustavu4 pored #arantovanja slobode veroispovesti.sloboda4 za razliku od slobode %isli. zabrana diskri%inacije #ra'ana zbo# nji*ovi* verski* po#leda.ina. ustavnu %ateriju u vezi sa ovo% slobodo% čine i neka dru#a pitanja4 to su1 posebne #arancije slobodno# vršenja verski* obreda. od značaja je načelo na koje% u konkretnoj državnoj zajednici počivaju odnosi iz%e'u države i crkve4 ovaj princip.

%e'uti%.e se #arantuje kao jedno od prava sudelovanja #ra'ana u upravljanju javni% poslovi%a4 aktivno biračko pravo je opšte i jednako.i broj savre%eni* ustava4 #ranice u koji%a je zaja%čena sloboda šta%pe često se propisuju ustavo%4 u to%e postoje razlike %e'u ustavi%a4 pojedini ustavi sa%i navode razlo#e o#raničenja slobode šta%pe4 razlozi za %o#u. politička prava pripadaju #rupi osnovni* ustavni* prava #ra'ana! 8e'u ovi% pravi%a. što se u ustavu najčše. kao i brojni ustavi4 to. izuzev državljanstva i poslovne sposobnosti (#odine starosti u koji%a se u konkretnoj ze%lji stiče punoletstvo)4 aktivno biračko pravo pripada državljani%a odre'ene ze%lje4 od ovo# opšte# pravila postoje i izuzeci 2 i stranci %o#u i%ati biračko pravo pod odre'eni% uslovi%a i u o#raničeni% okviri%a4 pasivno biračko pravo je pravo #ra'anina da bude biran4 sticanje pasivno# biračko# prava se u ve. nije uvek slučaj i sa #arantovanje% prava #ra'ana da se @D . slobodno odlučivanje o ra'anju dece i dr4 .e% broju ustava vezuje i za dodatne uslove koje #ra'anin %ora ispuniti da bi stekao ovo pravo4 = sloboda !tampe 2 pripada #rupi tradicionalni* ljudski* prava4 sloboda šta%pe ujedinjuje di%enziju lični* i di%enziju politički* prava4 slobodu šta%pe #arantuje najve.olitička prava i slobode pripadaju.roditelji%a. zaštita javno# %orala. izdvajaju se1 = biračko pravo 2 nesu%njivo jedno od najznačajniji* u #rupi politički* prava. zaštita dostojanstva ličnosti.e izričito navodi4 najve.i broj ustava #arantuje aktivno biračko pravo svako%e bez obzira na pol4 u ve.e% broju ze%alja žene stiču aktivno biračko pravo pod jednaki% uslovi%a kao i %uškarci4 biračko pravo je i jednako što izražava načelo &jedan čovek 2 jedan #las(4 za sticanje biračko# prava u ve. prvi% pisani% ustavi%a! Pored lični* prava. šasti i prava pojedinaca. zajedno sa lični% sloboda%a i pravi%a. očuvanje autoriteta i nepristrasnosti or#ana pravosu'a i dr4 = sloboda udruživanja i pravo pol! or#anizovanja 2 na nju oslonjeno i iz nje izvedeno pravo #ra'ana da se politički or#anizuju jedno je od osnovni* sredstava aktivno# sudelovanja #ra'ana u vršenju političke vlasti4 slobodu udruživanja #ra'ana #arantuju i %e'unarodne konvencije.a o#raničenja su različiti.ini ustava ne propisuju se više posebni uslovi. kao npr! zaštita državne bezbednosti. for%a u kojoj se zaključuje brak i priznavanje #ra'ansko# braka. odnosno jedno od najznačajniji* %e'u pravi%a #ra'ana da sudeluju u vršenju javni* poslova4 to je pravo #ra'ana da neposredno sudeluju u konstruisanju or#ana državne vlasti i na taj način praktično iskažu narodni suverenitet4 biračko pravo za#arantovano je u više %e'unarodni* konvencija4 ovo pravo najčeš. #rupi tradicionalni* ljudski* prava koja se #arantuju ve.

nazivaju još i pravi%a tre. pravo i sloboda nastave.i broj. na radni proces i na položaj čoveka na nje#ovo% radno% %estu4 sadržaj ovi* prava neposrednije je vezan za proces i uslove rada4 neka od ti* prava #arantuju se ve. bezbednosti i *i#ijene na radu. načelno uživa svaki pojedinac koji pripada odre'enoj društvenoj #rupi (pravo na penziju uživaju penzioneri. dok su dru#a novije# datu%a4 u #rupu ovi* prava %o#li bi se uvrstiti1 pravo na rad. zabrana prinudno# rada. kao npr! pravo na besplatno školovanje. posebno pakto% o ekono%ski%.politički or#anizuju i obrazuju političke partije4 reč je.e #eneracije! +vu #rupu čini ve. s obziro% na to da se u ustavi%a #arantuju znatno kasnije ne#o osnovna prava. posebna zaštita rada žena.e# broja ze%alja #arantuju ovo pravo4 najčeš. #arantovanje jednake nadnice za žene i %uškarce i dr4 = pravo na obrazovanje 2 ustavi najve. ali po sadržini ipak različita prava4 sloboda udruživanja nužna je pretpostavka i potreban. u ustavi%a koji po prvi put #arantuju socijalno=ekono%ska prava. o dve slobode. obaveza sticanja osnovno# obrazovanja. autono%ija univerziteta i sloboda nastave. ali ne i dovoljan uslov #arantovanja prava #ra'ana da se politički or#anizuju4 #ocijalno)ekonomska prava čine noviju #rupu ljudski* prava! 9 konstitucionalnoj teoriji ova se prava. socijalni% i kulturni% pravi%a i :vropsko% socijalno% poveljo%! 6ocijalno=ekono%ska prava po svoji% osnovni% svojstvi%a nisu opšta individualna prava! +va prava pripadaju pojedini% kolektiviteti%a! 7ji*.i broj ustava #arantuje socijalno=ekono%ska prava! +va prava za#arantovana su i akti%a %e'unarodno# prava. po sadržini veo%a raznovrsni* #rupa i prava! 7ji*ov s%isao je #arantovanje socijalne i ekono%ske si#urnosti #ra'ana u okviru koncepta socijalne pravne države! 6ocijalno=ekono%ska prava po prvi put se #arantuju u ustavi%a doneti% posle Prvo# svetsko# rata! 9 to% po#ledu karakterističan je -aj%arski ustav (3E3E). %ajki i %aloletnika. dakle. #arantovanje zaštite. pravo na javno i privatni školovanje.e se svrstava u #rupu socijalno=ekono%ski* prava jere realizacija ovo# prava nalaže aktivnost države i za*teva an#ažovanje %aterijalni* sredstava koja obezbe'uje država4 u neki% ustavi%a pravo na obrazovanje je u posebnoj pod#rupi kulturno obrazovni* prava4 u ustavi%a se utvr'uju o raznovrsne konkretne #arancije koje bliže odre'uju i sadržaj prava na obrazovanje4 one obu*vataju niz pojedinačni* prava. zabrana zapošljavanja dece. sloboda rada. pravo na obrazovanje učenici i sl!)! 9 ovoj #rupi prava postoji nji* nekoliko koje treba izdvojiti1 = prava vezana za rad 2 ova #rupa prava obu*vata veliki broj raznovrsni* prava koja se odnose na rad. dva %e'usobno tesno povezana. pod čiji% se uticaje% odredbe o socijalno=ekono%ski% pravi%a onose i u dru#e ustave! "anas najve. fizičko obrazovanje i sport i dr4 @F . pravo pristupa na univerzitet.

ali i kao pravo pravni* lica. prirodna dobra. for%ulisan ve. kao i da se pridržava ustava i zakona! $o je %ini%alni uslov opstajanja političke zajednice.i državljani i stranci(! 7ajve. posebno u ustavi%a ze%alja tranzicije. u prvi% deklaracija%a o ljudski% pravi%a. obaveza razvijanja prijateljstva i saradnje sa narodi%a dru#i* ze%alja.e# broja ze%alja #arantuju stranci%a i neka posebna prava! 6%isao ovi* prava i razlo# zbo# koje# su #arantovana stranci%a je zaštita koju država pod odre'eni% uslovi%a pruža stranci%a! $o je. dužnost dece da se staraju o roditelji%a. staranje o društveni% dobri%a.i broj ustava u #rupi socijalno=ekono%ski* prava izričito #arantuje pravo na zaštitu zdravlja4 u novije vre%e ustavi%a se #arantuje niz posebni* prava povezani* sa pravo% na zaštitu zdravlja. to i na strani #ra'ana postoje izvesne obaveze koji* se oni %oraju pridržavati! +snovna ustavna dužnost svako# pojedinca je da poštuje slobode i prava dru#i*.= pravo na za!titu zdravlja 2 ve. ali koja su po sadržaju znatno šira od prava na zaštitu zdravlja4 to su prava koji%a se štite osnovni prirodni resursi.i broj ustava #arantuje stranci%a lična prava kao i odre'ena socijalno= ekono%ska prava. iz%ee'u ostali*. navode i1 dužnost čast odbrane ze%lje. ili i* uživaju pod isti% uslovi%a. pravo azila (pravo utočišta)! Pod ovi% poj%o% podrazu%evalo se u prvo vre%e pravo strani* politički* i vojni* be#unaca da se %o#u slobodno nastanjivati u pojedini% ze%lja%a. čuvanje prirode i životne sredine.i od svako# političko# rada! Pravo utočišta #arantuje se stranci%a pod odre'eni% uslovi%a! 9slovi pod koji%a stranac stiče pravo @A . a što se politički* prava tiče stranci i* u#lavno% ne uživaju.anje poreza i dru#i* dažbina. po pravilu.ao posebne dužnosti #ra'ana u ustavi%a se.i se nji*ovi* teritorijalni* zakona i apstiniraju. ali postoje izvesna odstupanja! 9stavi najve. savesno i pošteno izvršavanje javni* funkcija. i u ustavi%a postoje nor%e koji%a se #arantuju slobode i prava stranaca! +ne su. obaveza staranja o vaspitavanju dece. siste%atizovane u po#lavlji%a o sloboda%a i pravi%a #ra'ana! 9 %e'unarodno% pravu se pretpostavlja da ustavo% #arantovana ljudska prava &podjednako uživaju.ako država štiti ljudska prava. čuvanje istorijski* i kulturni* spo%enika. i%aju. pre sve#a. strani% državljani%a i pravni% lici%a4 užnosti gra%ana povezane su sa nji*ovi% sloboda%a i pravi%a! . i do%a.i u vidu značaj koji ovo pravo i%a u uslovi%a iz#ra'ivanja novo# ekono%sko# i privredno# siste%a u ovi% ze%lja%a4 ovo pravo izričito je za#arantovano i stranci%a. obaveza čuvanja državne tajne i dr! Pored %e'unarodni* konvencija i dru#i* propisa %e'unarodno# prava koji%a se ure'uje status stranaca i nji*ova prava i slobode. biljni i životinjski svet i životna sredina uopšte4 jedni% i%eno% nazivaju se ekolo!ka prava4 = pravo na preduzetni!tvo 2 u #rupi ekono%ski* i socijalni* prava. pa sve do savre%eni* ustava! . drže. pla. #arantuje se i jedno novo ekono%sko pravo4 to je pravo na preduzetništvo4 ono se #arantuje kao jedno od individualni* prava pojedinca.

i% broje% ustava kao posebno pravo ili kao zabrana diskri%inacije na osnovu nacionalne pripadnosti! 9 više ustava.e osnovne #arancije1 3! ravnopravnost nacionalni* %anjina i zabranu diskri%inacije na osnovu nacionalne pripadnosti4 <! pravo na izražavanje nacionalne pripadnosti4 >! pravo na obrazovanje4 @! pravo na razvoj nacionalne kulture4 C! pravo na upotrebu %aternje# jezika i pis%a i u vezi sa nji% posebna #rupa prava1 a) pravo na sticanje obrazovanja na %aternje% jeziku4 b) pravo na infor%isanje na jezici%a nacionalni* %anjina4 c) pravo na koriš. instrumente zaštite kao i pravna sredstva koja se koriste za zaštitu ljudski* prava kada su povre'ena! + de%okratičnosti ustava %ože se. ustavo% predvideti posebne institucije. suditi i s obziro% na sadržaj je%stava na%enjeni* zaštiti ljudski* prava kao i s obziro% na sredstva po%o.enje %aternje# jezika u postupci%a pred državni% or#ani%a i dr! 32. u subjekti%a koji%a pripadaju! 8anjina%a su sa%o data posebna je%stva neki* prava i sloboda. kako #ra'ana tako i or#ana vlasti da @E . na sve #ra'ane nezavisno od nji*ove nacionalne ili etničke pripadnosti ili porekla! )ednakost #ra'ana s obziro% na nji*ovu nacionalnu pripadnost za#arantovana je najve. dakle. posebno oni* čija je #arancija od značaja za razvoj nacionalno# identiteta pripadnika %anjina! Prava %anjina obu*vataju slede. posebno u ze%lja%a %ultietničke strukture stanovništva za#arantovana su i posebna prava nacionalni* %anjina! Po sadržini.u koji* se osi#urava zaštita! 4arantovanje ljudskih prava ustavom kao pravni% akto% najviše pravne sna#e je prvi i pri%arni vid nji*ove zaštite! 9 ustavi%a se utvr'uje više principa ili posebni* prava čija pri%ena osi#urava zaštitu ljudski* prava zaja%čeni* ustavo%! 8e'u principi%a koji odlikuju celinu ustavno# siste%a. posebno se ističu1 = princip ustavnosti i zakonitosti kao obaveza svi*. ZA&TITA LJUDSKI% PRAVA' OBLI I I INSTRUMENTI 6%isao ustava nije sa%o u to%e da prokla%uje širi ili uži kru# ljudski* prava! 6%isao ustava je da uspostavi i osi#ura od#ovaraju.insko# naroda tako i pripadnicima nacionalnih manjina i etničkih grupa! +pšte ustavno je%stvo ljudski* prava odnosi se. zaštitne mehanizme.i broj prava nacionalni* %anjina nisu posebna prava! $o su prava za#arantovana svi% #ra'ani%a! Posebnost ovi* prava nije toliko u nji*ovj sadržini.e su propisani u sa%o% ustavu! +vo pravo za#arantovano je sa%o stranci%a! 9stavno #arantovanje ljudski* prava podrazu%eva jednako je%stvo svi* prava. najve. kako pripadnici%a ve. dakle. a i%aju i nesu%njivi značaj kao je%stva zaštite ljudski* prava. iz%e'u ostalo#. ve.utočišta najčeš.u zaštitu ljudski* prava koja su nji%e za#arantovana! 7eop*odno je.

a sudu radi zaštite svoji* ljudski* prava %ože se za*tevati1 prestanak radnji koji%a se vre'aju slobode i prava4 uspostavljanje pre'ašnje# stanja4 uzdržavanje od radnji koji%a se nanosi povreda ljudski* prava. to se ovaj or#an s%atra nadležni% i za pružanje zaštite ljudski% pravi%a koja su zaja%čena u ustavu! +tuda i pravo #ra'ana da se u cilju zaštite svoji* sloboda i prava.e je.ena je i #arantovana u brojni% %e'unarodni% akti%a! 6udska zaštita ljudski* prava i%a više oblika! )edan od oblika sudske zaštite sloboda i prava #ra'ana je zaštita pred redovnim sudovima! Radi zaštite svoje slobode ili prava svaki #ra'anin %ože se obratiti tužbo% nadležno% sudu! $užbo% kojo% se #ra'anin obra.se u svo% delovanju pridržavaju ustava i zakona i da deluju na osnovu i u okviru ustava i zakona4 = princip ustavnosti i zakonitosti koji obu*vata i zaštitu #ra'ana od sa%ovolje or#ana državne vlasti4 = nezavisnost sudova kao jedan %e'u osnovni% principi%a na koji%a počiva ustavna država4 sa%o nezavisni sudovi su nepristrasni u pri%eni prava i u pružanju zaštite pojedincu u slučaju kada je nje#ovo ustavo% #arantovano pravo povre'eno4 Ljudska prava štite ne sa%o načela ili različita prava koji%a se #ra'anin %ože koristiti kada su nje#ova ljudska prava povre'ena. ve. naročito ako su ona povre'ena neustavni% ili nezakoniti% pravni% akti%a. kao i naknada štete koju je #ra'anin pretrpeo zbo# povrede nje#ove slobode i prava! "ru#i oblik zaštite ljudski* prava je zaštita pred posebni% 2 upravnim sudstvom! +vaj oblik kontrole uprave naziva se sudska kontrola uprave i predstavlja najznačajniji vid kontrole uprave u pravnoj državi! 9 ovo% slučaju pred%et spora pred sudo% je odluka ili akt dru#ostepeno# or#ana uprave koji% je povre'eno neko ljudsko pravo! 6por koji se tada vodi pred sudo% naziva se upravni spor! -stavno)sudska za!tita je poseban oblik zaštite ljudski* prava! 9stavno=sudska zaštita obezbe'uje se paralelno sa zaštito% ljudski* prava koja se ostvaruje pred redovni% sudovi%a! 6 obziro% da je u nadležnosti ustavno# suda odlučivanje o zaštiti ustavnosti. se to čini i ustanovljavanje% or#ana u čijoj je nadležnosti odlučivanje o zaštiti ljudski* prava! Ja zaštitu svoji* sloboda i prava #ra'ani se %o#u obratiti različiti% organima! Prvi oblik zaštite ljudski* prava je zaštita koja se obezbe'uje pred organima uprave! Postupak odlučivanja pred or#ani%a uprave je dvostepen! Protiv odluka koje donese prvostepeni or#an uprave (rešavaju.i neko pitanje prava #ra'ana) %ože se podneti žalba dru#ostepeno% or#anu uprave! 7a taj način se obezbe'uje kontrola odluka koje donose prvostepeni or#ani uprave! 0li or#an uprave ne %ože biti jedini or#an koji odlučuje o zaštiti ljudski* prava! 8o#u. neposredno obrate ustavno% sudu! CB . da upravo or#an uprave svoji% akto% povredi neko od ljudski* prava! Jbo# to#a se obezbe'uje sudska kontrola akata koje donose or#ani uprave! +snovni oblik zaštite ljudski* prava je zaštita koju pružaju sudovi! 6udska zaštita kao pri%arni oblik zaštite ljudski* prava pri*va. nai%e.

prate poštovanje %e'unarodni* standarda ljudski* prava u država%a i upu.uju preporuke za unapre'enje poštovanja ljudski* prava i otklanjanje kršenja ljudski* prava! -lade država članica ovi* asocijacija obavezno podnose #odišnje izveštaje o stanju ljudski* prava koje raz%atraju od#ovaraju. na odnosu pre%a de%okratskoj javnosti.enosti ustavno# suda ovi% pred%eti%a. upozorava na nji*ovo kršenje.enja ti* or#ana! +%buds%an deluje i preventivno! +n prati ostvarivanje ljudski* prava. na značaju posla koji obavlja i konačno na lično% u#ledu pojedinca koji obavlja funkciju o%buds%ana! +n ne raspolaže ovlaš. narodni pravobranilac. koje ostvaruju nadzor nad stanje% ljudski* prava.enji%a koji%a raspolažu sudovi i nije za%ena za redovni sudsku zaštitu ljudski* prava! 7je#ovo delovanje je specifično.o%itet za ljudska prava +97.a je u dva osnovna oblika! +pšti i pri%arni oblik zaštite ostvaruje se u okviru opšte kontrole ustavnosti i zakonitosti kao osnovne i najznačajnije nadležnosti ustavni* sudova! +vaj oblik kontrole pravni* akata i%a za cilj zaštitu ustava kao i dru#i* objektivni* vrednosti koje čine sadržaj principa ustavnosti! 7jeno dejstvo je preventivno! Itite.a tela 6aveta :vrope).i princip ustavnosti. štiti i #ra'anina i nje#ova ljudska prava #arantovana ustavo%! 9 neki% ustavni% siste%i%a (5talija) to je i jedini vid ustavno=sudske zaštite ljudski* prava! "ru#i oblik zaštite ljudski* prava pred ustavni% sudovi%a ostvaruje se neposredno. prava nacionalni* %anjina i sl!)! +%buds%an nije or#an vlasti! 7je#ov autoritet počiva na nezavisnosti pre%a parla%entu koji #a bira. pravičnost)! Posebno je značajna nji*ova nadležnost vezana za zaštitu ljudski* prava pred or#ani%a državne vlasti. predlaže preduzi%anje %era u cilju ostvarivanja ljudski* prava i otklanjanja povreda! "eluje vaspitno jer javnosti skre. i posebne institucije čiji je zadatak da štite ljudska prava! $o je ombudsman (parla%entarni poverenik. od#ovaraju. pored redovni* sudova. veliki broj ustavni* siste%a pri*vata i me%unarodnu za!titu ljudskih prava! Jaštitu ljudski* prava obezbe'uju različita tela for%irana u okviru me%unarodnih organizacija (npr! . ali ujedno i najkontroverzniji vid zaštite ljudski* prava! Jaštita ljudski* prava u postupku po ustavnoj žalbi i%a karakter neposredne ustavno=sudske zaštite ljudski* prava! 9 to%e je s%isao i svr*a ovo# pravno# instru%enta! 5nstitut ustavne žalbe i%a i izvesni* nedostataka! Poseban proble% je raz#raničenje nadležnosti ustavno# suda i redovni* sudova u postupku zaštite ljudski* prava! Proble%i u pri%eni ustavne žalbe nastaju i zbo# preoptere. posebno kada su u pitanju diskreciona ovlaš. pute% instituta ustavne žalbe i u postupku u ko%e sud odlučuje o ustavnoj žalbi! 9stavna žalba je najefikasniji. svoje #odišnje izveštaje o stanju ljudski* prava %o#u podnostiti i nevladine or#anizacije! C3 . jer osi% kontrole zakonitosti rada javni* vlasti obu*vata i kontrolu zakonitosti i posebno nji*ov odnos pre%a #ra'ani%a (efikasnost. zaštitnik #ra'ana) koji danas postoji u veliko% broju ustavni* siste%a i i%a posebno značajnu ulo#u u zaštiti prava #ra'ana pred or#ani%a uprave! 9 novije vre%e biraju se o%buds%ani za razne oblasti ljudski* prava (npr! prava deteta.a tela %e'unarodni* or#anizacija! Pored vlade. ravnopravnost polova. usled če#a ovaj vid zaštite postaje neefikasan u pore'enju sa zaštito% koju ljudski% pravi%a pružaju redovni sudovi! 9 neki% ustavni% siste%i%a postoje.Jaštita ljudski* prava pred ustavni% sudovi%a %o#u.e pažnju na kršenje ljudski* prava! Pored zaštite prava pred pr#ani%a odre'ene države.

instru%ente i procedure nj*ove zaštite! 33. posebne institucije čija je ulo#a da štite ljudska prava. je potrebno ustanoviti i ustavo% #arantovati pouzdane institucije.eni subjekti %o#u obratiti ovo% sudu za*tevo% za pokretanje postupka za zaštitu ljudski* prava! Predstavke %o#u biti podnete kao pojedinačne. ustavno #arantovanje ljudski* prava dobija puni s%isao i sadržaj! 6a%o ustavno je%stvo odre'ene slobode ili prava nije dovoljna #arancija da . ve. zaštitni %e*aniz%i. sadržaj i nor%ativno oblikovanje izborni* pravila i izbora u celini! 5zbori su sredstvo. stoji na raspola#anju pojedincu čije je pravo ili sloboda povre'ena! .e %e'unarodne konvencije! :vropska konvencija za zaštitu ljudski* prava i osnovni* sloboda propisuje uslove pod koji%a se ovlaš. u nji%a nisu obu*va. i%aju nesu%njivo veliki značaj za de%okartsku ustavnost! $ek uz odre'en siste% #arancija i zaštite ljudski* prava.e one biti poštovane. #ra'anin %ora lično i%ati na raspola#anju pravna sredstva koji%a se %ože koristiti radi zaštite svoje slobode ili prava! $o je individualistički koncept zaštite! Pravni institut koji se koristi za zaštitu slobode ili prava."ru#i vid zaštite ljudski* prava obezbe'uju me%unarodni sudovi u okviru opšte# siste%a ljudski* prava (8e'unarodni krivični sud sa sedište% u Ri%u) i re#ionalno# siste%a ljudski* prava (:vropski sud za ljudska prava sa sedište% u 6trazburu)! )urisdikciju suda u odnosu na zaštitu ljudski* prava priznaju države koje su pri*vatile i ratifikovale od#ovaraju. %e*aniz%e. ali i* %ože podneti i jedna država protiv dru#e! Ja zaštitu ljudski* prava značajni su i pravni instrumenti koji%a se pojedinac %ože koristiti u svr*u zaštite svoji* sloboda i prava! $o su instru%enti individualne zaštite ljudski* prava! +ni obu*vataju pravo na podnošenje tužbe i žalbe koji%a se #ra'anin %ože obratiti nadležno% or#anu u cilju zaštite sloboda i prava! .e je siste%atizovana u više različiti* po#lavlja! 9 %alo% broju ustava postoje posebna po#lavlja u koji%a je siste%atizovana %aterija o izbori%a! Kak i kada postoje posebna po#lavlja o izbori%a i izborno% siste%u. kao i posebno #arantovanje niza ustavni* principa i posebni* prava čiji je s%isao da osi#uraju efikasnu zaštitu ljudski* prava.ene sve ustavne odredbe koje se odnose na izbore. obeležja. ve. USTAV I IZBORI "zborni sistem je sastavni deo celine ustavno# i političko# siste%a jedne ze%lje! $o je siste% pravila na osnovu koji* se konstituišu predstavnička tela kao najznačajniji or#ani državne vlasti! -iše činilaca utiče na karakter.ao što se iz izneto# %ože zapaziti. su one sadržane i u dru#i% po#lavlji%a ustava! C< .ada nastupi povreda odre'ene individualne slobode ili prava. a pravila o izbori%a način na koji se obrazuju or#ani vlasti! 8aterija o izbori%a koju ure'uju ustavi najčeš.

e% broju ustava ure'ena je dužina trajanja mandata kao i razlozi i uslovi pod C> .i broj pitanja ure'uje izborni% zakoni%a! 9prkos razlika%a.eno kao javna funkcija i dužnost #ra'ana) i dr! . ure'uju1 aktivno i pasivno biračko pravo i uslovi pod koji%a #ra'ani stiču biračko pravo4 pravo #ra'ana da se udružuju i politički or#anizuju4 pravo učeš. predvi'ena ustavo% ili izborni% zakoni%a. ve. koja one%o#u. prebivali!te ili dužina boravka u odre%enoj izbornoj jedinici su dodatni uslovi koje neki od ustava postavljaju za sticanje pasivno# biračko# prava4 u ovi% ustavni% siste%i%a sticanje pasivno# biračko# prava vezuje se uz ispunjenje strožiji* uslova ne#o za sticanje aktivno# biračko# prava4 = posebna o#raničenja pasivno# biračko# prava odnose se na parlamentarnu nepodudarnost4 parla%entarna nepodudarnost je s%etnja.e čine1 subjekti biračko# prava (ko %ože da bira)4 uslovi pod koji%a se stiče biračko pravo4 razlozi za #ubitak biračko# prava i uslovi pod koji%a je %o#u.e #ra'anina lišiti biračko# prava4 način ostvarivanja biračko# prava (načelo neposrednosti. %o#u.asivno biračko pravo (ko %ože biti biran).i% delo% su siste%atizovane u po#lavlji%a o ljudski% pravi%a u koji%a se.uje izbor u parla%ent zbo# nespojivosti posla koji odre'eno lice profesionalno obavlja sa funkcijo% poslanika4 s%isao propisivanja parla%entarne nepodudarnosti je očuvanje načela podele vlasti i sa%ostalnosti i nezavisnosti pojedini* or#ana državne vlasti4 9 ustavu se ure'uje više pitanja vezani* za mandat članova predstavničkog tela. najčeš. često. kasnije4 = državljanstvo. ili pak utvr'ivanje% sraz%ere u kojoj se jedan poslanik bira na odre'eni broj članova biračko# tela (ili stanovnika)4 = u najve.i broj pitanja relevantni* za izbore! 9 dru#i%a se ure'uju sa%o osnovni principi izbora ili sa%o osnovna prava #ra'ana u vezi sa izbori%a.9stavne odredbe o izbori%a najve. ne stiče u isto% starosno% dobu kada i aktivno biračko pravo. tajnosti. dok se ve.e broj članova parla%enta. nastanjivanje.e u ustavu izričito utvr'en bilo navo'enje% apsolutno# broja. a naročito1 = broj mandata u predstavničkom telu4 ovaj broj je. ili biračko pravo s*va. iz%e'u ostalo#. opštosti i jednakosti)4 karakter i svojstva biračko# prava (biračko pravo kao političko pravo #ra'anina koje on %ože ali nije dužan da koristi. tako'e je ure'eno u ustavu! 5z%e'u aktivno# i pasivno# biračko# prava. ustavnu %ateriju najčeš. bilo navo'enje% raspona u koje% se kre. po pravilu ne postoji podudarnost! Jato se posebno propisuju uslovi pod koji%a se stiče pasivno biračko pravo! Razlike u uslovi%a za sticanje pasivno# biračko# prava odnose se na1 = godine starosti 2 pasivno biračko pravo se.e čine ustavnu %ateriju! 9 ustavi%a se ure'uje aktivno i pasivno biračko pravo kao i karakter biračko# prava kao jedno# od osnovni* prava aktivno# statusa! 9 vezi sa aktivnim biračkim pravom.a politički* partija u izbori%a i dr! 8e'u ustavi%a postoje razlike s obziro% na sadržaj ustavne %aterije i obi% u koje% se u sa%o% ustavu ure'uju izbori! 9 neki% ustavi%a ove su odredbe konkretnije i nji%a se bliže ure'uje ve.e je ukazati na to koja pitanja izbora najčeš.

odnosno upražnjeno# političko# siste%a4 #ubitak %andata usled okolnosti i razlo#a navedeni* u ustavu i dr4 . ustavna %aterija obu*vata1 razlo#e za opoziv poslanika. od koji* je najčeš.koji%a se %andat %ože produžiti ili skratiti = ustavi%a se ure'uje još i karakter i priroda poslaničkog mandata4 = sistem raspodele mandata je jedno od najznačajniji* pitanja izborno# siste%a4 iako je rapodela %andata centralno pitanje izborno# siste%a. iz%e'u ostalo#.i raspuštanje parla%enta! 5zbori za novi poslanički sastav parla%enta %oraju se obaviti pre isteka %andata poslanika koji čine aktuelni sastav parla%enta! Jbo# to#a je odluku o raspisivanju izbora potrebno doneti pre isteka ovo# roka! . subjekte koji%a pripada pravo da iniciraju opoziv i postupak odlučivanja o opozivu4 pravo podnošenja ostavke4 za%enjivanje poslanika.inski ili proporcionalni)4 = prestanak mandata 2 u vezi sa ovi% pitanje%.riteriju%i i principi for%iranja izbornih jedinica ponekad se ure'uju ustavo%. ustavnu %ateriju čini1 odre'ivanje kriteriju%a za obrazovanje izborne jedinice u slučaju kada se one obrazuju pre%a ad%inistrativnoj podeli ili vode.aspisivanje izbora se tako'e ure'uje ustavo%! 9 ustavu se ure'uje vre%e raspisivanja izbora! -re%e raspisivanja izbora ure'uje se različito. zavisno od to#a da li su u pitanju redovni ili vanredni izbori! Redovni izbori se održavaju neposredno pre isteka vre%ena na koje su poslanici u teku. a vanredni izbori se održavaju pre isteka vre%ena na koje su izabrani poslanici usled različiti* razlo#a. sa%o u %anje% broju ustava ovo pitanje čini ustavnu %ateriju i ure'eno je ustavo%4 siste% raspodele %andata je kriteriju% za razlikovanje tipa izborno# siste%a (ve.e se ure'uju izborni% zakoni%a! 9 ustavi%a u koji%a se ure'uju pitanja vezana za izborne jedinice. najvažniji činioci izbora! 7ji*ovu ulo#u u izbori%a pojedini ustavi i neposredno izražavaju ure'uju. a čiji je s%isao da osi#uraju nepristrasan rad ti* or#ana4 dužnost #ra'ana da sara'uju sa or#ani%a za sprovo'enje izbora i dr! Bitno svojstvo politički* partija je.i računa o teritorijalnoj or#anizaciji sudstva i sl4 odre'ivanje broja birača koji čine izbornu jedinicu4 for%iranje posebni* izborni* jedinica u koji%a se biraju poslanici %anjina i dr! 7eki ustavi sadrže i posebne odredbe o biračkim spiskovima koji su svojevrsna evidencija o birači%a! Jbo# značaja birački* spiskova.e% sazivu izabrani.i više različiti* pitanja1 učeš. pored birača. ustavo% se ure'uju1 sadržina i način vo'enja biračko# spiska4 vre%e u koje% se oni %oraju inovirati4 poseban postupak donošenja zakona o birački% spiskovi%a i dr! Pojedini ustavi sadrže i odredbe o organima za sprovo%enje izbora! 9stavi%a se ure'uju1 or#ani u čijoj je nadležnosti sprovo'enje izbora4 sastav or#ana za sprovo'enje izbora4 nadležnost or#ana za sprovo'enje izbora4 povlastice koje uživaju članovi or#ana za sprovo'enje izbora. koje se ostvaruje u izbori%a! +tuda su političke partije.e politički* partija na izbori%a4 pravo isticanja kandidata i kandidatski* lista4 pravila koji* se političke partije %oraju pridržavati da bi %o#le sudelovati u izbori%a4 prava u vezi sa predstavljanje% izborni* pro#ra%a političke stranke i kandidata čiju je kandidaturu stranka istakla na izbori%a4 C@ . nji*ovo sudelovanje u borbi za osvajanje vlasti. a češ.

naročito1 pravo politički* partija koje sudeluju u izbori%a da kontrolišu tok i odvijanje izbora i poštovanje pravila o izbori%a4 or#ane u čijoj je nadležnosti odlučivanje o sporovi%a u vezi sa izbori%a4 kontrolu verifikacije poslanički* %andata4 pravo strani* i do%a. koji se biraju na neposredni% izbori%a.i* pos%atrača izbora da ostvare uvid i prate izborne aktivnosti. u skladu sa 9stavo% @! bira i razrešava #uvernera 7arodne banke 6rbije i nadzire nje#ov rad C! bira i razrešava Jaštitnika #ra'ana. u skladu sa zakono%! CC . 7arodna skupština1 3! bira -ladu. tajni% #lasanje%. i nadzire nje#ov rad D! bira i razrešava i dru#e funkcionere odre'ene zakono% 7arodnu skupštinu čini <CB narodni* poslanika.prava opozicije4 pravo politički* partija koje sudeluju u izbori%a da kontrolišu odvijanje izbora i dr! 7eki ustavi posebno ure'uju kontrolu izbora. sudije i za%enike javni* tužilaca. na predlo# -lade 3<! daje a%nestiju za krivična dela 9 okviru svoji* izborni* prava. nadzire njen rad i odlučuje o prestanku %andata -lade i %inistara <! bira i razrešava sudije 9stavno# suda >! bira predsednika -r*ovno# kasaciono# suda. SKUP&TINA SRBIJE U USTAVU SRBIJE 7arodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici 6rbiji! 7arodna skupština1 3! donosi i %enja 9stav <! odlučuje o pro%eni #ranice Republike 6rbije >! raspisuje republički referendu% @! potvr'uje %e'unarodne u#ovore kad je zakono% predvi'ena obaveza nji*ovo# potvr'ivanja C! odlučuje o ratu i %iru i pro#lašava ratno i vanredno stanje D! nadzire rad službi bezbednosti F! donosi zakone i dru#e opšte akte uz nadležnosti Republike 6rbije A! daje pret*odnu sa#lasnost na statut autono%ne pokrajine E! usvaja strate#iju odbrane 3B! usvaja plan razvoja i prostorni plan 33! usvaja budžet i završni račun Republike 6rbije. u skladu sa zakono%! 9 7arodnoj skupštini obezbe'uju se ravnopravnost i zastupljenost poslova i predstavnika nacionalni* %anjina. tok izbora i ostvarivanje izborni* prava i dr! 34. predsednike sudova. Republičko# javno# $užioca. javne tužioce.

ine narodni* poslanika! 8andat narodno# poslanika počinje da teče dano% potvr'ivanja %andata u 7arodnoj skupštini i traje četiri #odine odnosno do prestanka %andata narodni* poslanika to# saziva 7arodne skupštine! 7arodni poslanik je slobodan da. poslove i dužnosti za koje je zakono% utvr'eno da predstavljaju sukob interesa! 7arodni poslanik uživa i%unitet! 7arodni poslanik ne %ože biti pozvan na krivičnu ili dru#u od#ovornost za izraženo %išljenje ili #lasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije! 7arodni poslanik koji se pozvao na i%unitet ne %ože biti pritvoren.ino% #lasova narodni* poslanika na sednici na kojoj je prisutna ve.i kazna zatvora. EB dana pre isteka %andata 7arodne skupštine.ine svi* narodni* poslanika ili naj%anje 3BB!BBB birača 7arodna skupština raspisuje referendu% o pitanju iz svoje nadležnosti. u skladu sa 9stavo% i zakono%! CD . dru#i* propisa i opšti* akata i%aju svaki narodni poslanik. neopozivo stavi svoj %andat na raspola#anje političkoj stranci na čiji predlo# je izabran za narodno# poslanika! 7arodni poslanik ne %ože biti poslanik u skupštini autono%ne pokrajine. niti se protiv nje#a %ože voditi krivični ili dru#i postupak u ko%e se %ože izre. niti funkcioner u or#ani%a vlasti i pravosu'a. tako da se izbori okončaju u naredni* DB dana! Prvu sednicu 7arodne skupštine zakazuje predsednik 7arodne skupštine iz pret*odno# saziva. skupština autono%ne pokrajine i naj%anje >B!BBB birača! Jaštitnik #ra'ana i 7arodna banka 6rbije i%aju pravo predla#anja zakona iz svoje nadležnosti! 7a za*tev ve. saziva njene sednice. ve. pod uslovi%a odre'eni% zakono%.ina narodni* poslanika! 7arodna skupština se sastaje u dva redovna zasedanja #odišnje! Prvo redono zasedanje počinje prvo# radno# dana u %artu. -lada.ino% #lasova svi* narodni* poslanika.ine narodni* poslanika ili na za*tev -lade. predsedava nji%a i vrši dru#e poslove odre'ene 9stavo%. tako da se sednica održi najkasnije >B dana od dana pro#lašenja konačni* rezultata izbora! 7arodna skupština na prvoj sednici potvr'uje poslaničke %andate! 7arodna skupština konstituisana je potvr'ivanje% %andata dve tre. zakono% i poslovniko% 7arodne skupštine! 7arodna skupština donosi odluke ve.5zbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike. a dru#o redovno zasedanje počinje prvo# radno# dana u oktobru! Redovno zasedanje ne %ože trajati duže od EB dana! 7arodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na za*tev naj%anje jedne tre. bira predsednika i jedno# ili više potpredsednika 7arodne skupštine! Predsednik 7arodne skupštine predstavlja 7arodnu skupštinu. niti %ože obavljati dru#e funkcije. sa unapred odre'eni% dnevni% redo%! 7arodna skupština sastaje se bez poziva posle pro#lašenja ratno# ili vanredno# stanja! Pravo predla#anja zakona. bez odobrenja 7arodne skupštine! 7arodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivično# dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duže% od pet #odina %ože biti pritvoren bez odobrenja 7arodne skupštine! 7arodna skupština.

uz pis%eno obrazloženje. predsednik Republike. ko%anduje -ojsko% i postavlja.ino% od ukupno# broja poslanika! Predsednik Republike je dužan da pro#lasi ponovno iz#lasani zakon! Predsednik Republike bira se na neposredni% izbori%a. na obrazloženi predlo# -lade. odnosno najkasnije u roku od seda% dana ako je zakon donet po *itno% postupku. na ponovno odlučivanje! 0ko 7arodna skupština odluči da ponovo #lasa o zakonu koji je predsedenik Republike vratio na odlučivanje. pošto sasluša %išljenje predstavnika izabrani* izborni* lista @! predlaže 7arodnoj skupštini nosioce funkcija.u sve svoje sna#e posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike 6rbije. tako da se izbori okončaju najkasnije za DB dana od dana raspisivanja! + 7arodnoj skupštini se donosi zakon! 35. ako je podnet predlo# da joj se iz#lasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svo# poverenja! 7arodna skupština se raspušta ako u roku od EB dana od dana konstituisanja ne izabere -ladu! 7arodna skupština ne %ože biti raspuštena za vre%e ratno# ili vanredno# stanja! Predsednik republike dužan je da ukazo% raspusti 7arodnu skupštinu u slučajevi%a odre'eni% 9stavo%! 5stovre%eno sa raspuštanje% 7arodne skupštine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike.i i . tako da se izbori okončaju u naredni* DB dana. u skladu sa zakono%. zakon se iz#lasava ve. u skladu sa 9stavo% i zakono% C! postavlja i opoziva ukazo% a%basadore Republike 6rbije na osnovu predlo#a -lade D! pri%a akreditivna i opozivna pis%a strani* diplo%atski* predstavnika F! daje po%ilovanja i odlikovanja A! vrši i dru#e poslove odre'ene 9stavo% Predsednik Republike.osovo i 8eto*iju kao njen sastavni deo. u skladu sa 9stavo% >! predlaže 7arodnoj skupštini kandidata za predsednika -lade. unapre'uje i razrešava oficire -ojske 6rbije! Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 3C dana od dana iz#lasavanja zakona. tajni% #lasanje%. raspustiti 7arodnu skupštinu! -lada ne %ože predložiti raspuštanje 7arodne skupštine. donese ukaz o pro#lašenju zakona ili da zakon. vrati 7arodnoj skupštini. pred 7arodno% skupštino% polaže zakletvu koja #lasi1 &Jaklinje% se da . u skladu sa zakono%! 5zbore za predsednika Republike raspisuje predsednik 7arodne skupštine EB dana pre isteka %andata predsednika Republike.Predsednik republike %ože. uključuju. PREDSEDNIK REPUBLIKE U USTAVU SRBIJE Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike 6rbije! Predsednik Republike1 3! predstavlja Republiku 6rbiju u ze%lji i inostranstvu <! ukazo% pro#lašava zakone. kao i CF . u skladu sa zakono%! Priliko% stupanja na dužnost.

ostavko% ili razrešenje%! .ostvarivanju ljudski* i %anjinski* prava i sloboda. za izvršavanje zakona i dru#i* opšti* akata 7arodne skupštine i za rad or#ana državne uprave CA .ine narodni* poslanika! 9stavni sud je dužan da po pokrenuto% postupku za razrešenje. odluko% 7arodne skupštine.ine narodni* poslanika! Postupak za razrešenje %ože da pokrene 7arodna skupština.u savesno i od#ovorno ispunjavati sve svoje dužnosti!( Predsednik Republike ne %ože obavljati dru#u javnu funkciju ili profesionalnu delatnost! 8andat predsednika Republike traje pet #odina i počinje da teče od dana pola#anja zakleteve pred 7arodno% skupštino%! 7iko ne %ože više od dva puta da bude biran za predsednika Republike! 8andat predsednika Republike prestaje isteko% vre%ena na koje je izabran. najkasnije u roku od @C dana. odluči o postojanju povrede 9stava! Predsednik Republike uživa i%unitet kao narodni poslanik! + i%unitetu predsednika Republike odlučuje 7arodna skupština! . #lasovi%a naj%anje dve tre. na predlo# naj%anje jedne tre. očuvanju %ira i bla#ostanja svi* #ra'ana Republike 6rbije i da .ad je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost ili %u %andat prestane pre isteka vre%ena na koje je biran.ad predsednik Republike podnese ostavku. predsedniku Republike prestaje %andat! Predsednik Republike razrešava se zbo# povrede 9stava. VLADA U USTAVU SRBIJE -lada je nosilac izvršne vlasti u Republici 6rbiji! -lada1 3! utvr'uje i vodi politiku <! izvršava zakone i dru#e opšte akte 7arodne skupštine >! donosi uredbe i dru#e opšte akte radi izvršavanja zakona @! predlaže 7arodnoj skupštini zakone i dru#e opšte akte i daje o nji%a %išljenje kad i* podnese dru#i predla#ač C! us%erava i uskla'uje rad or#ana državne uprave i vrši nadzor nad nji*ovi% rado% D! vrši i dru#e poslove odre'ene 9stavo% i zakono% -lada je od#ovorna 7arodnoj skupštini za politiku Republike 6rbije. poštovanju i odbrani 9stava i zakona. on o to%e obaveštava javnost i predsednika 7arodne skupštine! "ano% podnošenja ostavke. za%enjuje #a predsednik 7arodne skupštine! Predsednik 7arodne skupštine %ože da za%eni predsednika Republike najduže tri %eseca! + predsedniku Republike donosi se zakon! 3!.

niti član izvršno# ve. predsednik -lade.ina od ukupno# broja narodni* poslanika! 8andat -lade traje do isteka %andata 7arodne skupštine koja ju je izabrala! 8andat -lade počinje da teče dano% pola#anja zakletve pred 7arodno% skupštino%! 8andat -lade prestaje pre isteka vre%ena na koje je izabrana. na predlo# predsednika -lade! 7aj%anje CB narodni* poslanika %ože podneti interpelaciju u vezi sa rado% -lade ili pojedino# člana -lade! -lada je dužna da od#ovori na interpelaciju u roku od >B dana! 7arodna skupština raspravlja i #lasa o od#ovoru koji su na interpelaciju podneli -lada ili član -lade ko%e je interpelacija upu.e se #lasanju o nepoverenju -ladi ili članu -lade. konstatovanje% ostavke.andidat za predsednika -lade 7arodnoj skupštini iznosi pro#ra% -lade i predlaže njen sastav! 7arodna skupština istovre%eno #lasa o pro#ra%u -lade i izboru predsednika i članova -lade! -lada je izabrana ako je za njen izbor #lasala ve.ada 7arodna skupština konstatuje ostavku predsednika -lade.andidata za predsednika -lade 7arodnoj skupštini predlaže predsednik Republike. a predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove -lade! 0ko 7arodna skupština ne izabere novu -ladu u roku od >B dana od dana neiz#lasavanja poverenja. -ladi prestaje %andat. raspuštanje% 7arodne skupštine. iz#lasavanje% nepoverenja.a autono%ne pokrajine ili izvršno# or#ana jedinice lokalne sa%oprave! . poslanik u skupštini autono%ne pokrajine i odbornik u skupštini jedinice lokalne sa%ouprave. iz#lasavanje% nepoverenja u 7arodnoj skupštini i razrešenje% od strane 7arodne skupštine. po nepri*vatanju od#ovora na interpelaciju.ena! 5z#lasavanje% pri*vatanja od#ovora 7arodna skupština nastavlja da radi po usvojeno% dnevno% redu! 0ko 7arodna skupština #lasanje% ne pri*vati od#ovor -lade ili člana -lade. ostavko% predsednika -lade i u dru#i% slučajevi%a utvr'eni% 9stavo%! -lada kojoj je prestao %andat ne %ože da predloži raspuštanje 7arodne skupštine! Klanu -lade %andat prestaje pre isteka vre%ena na koje je izabran. jedan ili više potpredsednika i %inistri! 8inistri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokru#a %inistarstva od#ovorni predsedniku -lade. predsednik Republike je dužan da raspusti 7arodnu skupštinu i raspiše izbore! Predsednik -lade %ože podneti ostavku 7arodnoj skupštini! Predsednik -lade ostavku podnosi predsedniku 7arodne skupštine i istovre%eno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost! 7arodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika -lade! -ladi prestaje %andat dano% konstatacije ostavke predsednika -lade! . pošto sasluša %išljenje predstavnika izabrani* izborni* lista! . pristupi. odnosno član -lade ne podnese ostavku! -lada %ože zatražiti #lasanje o svo% poverenju! 7arodna skupština je pri*vatila predlo# za iz#lasavanje poverenja -ladi ako je za nje#a #lasalo više od polovine od svi* narodni* poslanika! 0ko 7arodna skupština ne iz#lasa poverenje -ladi. predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove -lade! 0ko 7arodna skupština ne izabere novu CE . ukoliko pret*odno.-ladu čine predsednik -lade. -ladi i 7arodnoj skupštini! Klan -lade ne %ože biti narodni poslanik u 7arodnoj skupštini.

a zakono% se %ože predvideti da u odre'eni% stvari%a sudi sudija pojedinac! 6udska vlast u Republici 6rbiji pripada sudovi%a opšte i posebne nadležnosti! +snivanje. potvr'eno% %e'unarodno% u#ovoru i propisu doneto% na osnovu zakona! 6udske odluke su obavezne za sve i ne %o#u biti pred%et vansudske kontrole! 6udsku odluku %ože preispitivati sa%o nadležni sud. zakona i dru#i* opšti* akata.u. dano% donošenja odluke o razrešenju! Predsednik -lade je dužan da po prestanku %andata člana -lade zbo# podnošenja ostavke ili razrešenja. or#anizacija. po pribavljeno% %išljenju opšte sednice -r*ovno# kasaciono# suda i nadležno# odbora 7arodne skupštine. nadležnost. a 7arodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku! Predsednik -lade %ože predložiti 7arodnoj skupštini razrešenje pojedino# člana -lade! +dluka o razrešenju člana -lade doneta je ako je za nju #lasala ve. odlučuje -lada! + -ladi se donosi zakon! 3". opštepri*va.ina od ukupno# broja narodni* poslanika! Klanu -lade koji je podneo ostavku %andat prestaje dano% konstatacije ostavke. zakonu. pokrene postupak za izbor novo# člana -lade! Predsednik -lade i član -lade ne od#ovaraju za %išljenje izneto na sednici -lade ili 7arodne skupštine. oprostiti u celini ili deli%ično! DB . na predlo# -isoko# saveta sudstva. ure'enje i sastav sudova ure'uju se zakono%! 7e %o#u se osnivati privre%eni. predsednik Republike je dužan da raspusti 7arodnu skupštinu i raspiše izbore! Klan -lade %ože podneti ostavku predsedniku -lade! Predsednik -lade dostavlja ostavku člana -lade predsedniku 7arodne skupštine. bez sudske odluke.eni* pravila %e'unarodno# prava i potvr'eni* %e'unarodni* u#ovora! Raspravljanje pred sudo% je javno i %ože se o#raničiti sa%o u skladu s 9stavo%! 9 su'enju učestvuju sudije i sudije porotnici. u skladu sa zakono%. a članu -lade koji je razrešen. SUDOVI I JAVNA TUŽILA&TVA U USTAVU SRBIJE 6udska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike 6rbije! 6udovi su sa%ostalni i nezavisni u svo% radu i sude na osnovu 9stava. preki ili vanredni sudovi! -r*ovni kasacioni sud je najviši sud u Republici 6rbiji! 6edište -r*ovno# kasaciono# suda je u Beo#radu! Predsednika -r*ovno# kasaciono# suda. u zakono% propisano% postupku! Po%ilovanje% ili a%nestijo% izrečena kazna %ože se.-ladu u roku od >B dana od dana konstatacije ostavke predsednika -lade. ili za #lasanje na sednici -lade! Predsednik i član -lade uživaju i%unitet kao narodni poslanik! + i%unitetu predsednika i člana -lade. bira 7arodna skupština! Predsednik -r*ovno# kasaciono# suda bira se na period od pet #odina i ne %ože biti ponovo biran! 6udske odluke se donose u i%e naroda! 6udske odluke se zasnivaju na 9stavu. na način utvr'en zakono%! Jakono% se %ože propisati da u odre'eni% sudovi%a i u odre'eni% stvari%a sude sa%o sudije! 6ud sudi u ve. kada je to predvi'eno zakono%.

a dru#i profesor pravno# fakulteta! Klan -isoko# saveta sudstva uživa i%unitet kao sudija! -isoki savet sudstva bira i razrešava sudije. u skladu sa zakono%! 5zborne članove čine šest sudija sa stalno% sudijsko% funkcijo%. na predlo# -lade. nastupanje% zakono% propisani* uslova ili razrešenje% iz zakono% predvi'eni* razlo#a. i dva u#ledna i istaknuta pravnika sa naj%anje 3C #odina iskustva u struci. %inistar nadležan za pravosu'e i predsednik nadležno# odbora 7arodne skupštine. bira 7arodna skupština! Republički javni tužilac bira se na period od šest #odina i %ože biti ponovo biran! Republičko% javno% tužiocu prestaje funkcija ako ne D3 .en u dru#i sud! 6udija ne %ože biti pozvan na od#ovornost za izraženo %išljenje ili #lasanje priliko% donošenja sudske odluke.6udijska funkcija je stalna! 5zuzetno. predlaže 7arodnoj skupštini izbor predsednika -r*ovno# kasaciono# suda i predsednika sudova. po pribavljeno% %išljenju nadležno# odbora 7arodne skupštine. osi% ako se radi o krivično% delu kršenja zakona od strane sudije! 6udija ne %ože biti lišen slobode u postupku pokrenuto% zbo# krivično# dela učinjeno# u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja -isoko# saveta sudstva! Jabranjeno je političko delovanje sudija! -isoki savet sudstva je nezavisan i sa%ostalan or#an koji obezbe'uje i #arantuje nezavisnost i sa%ostalnost sudova i sudija! -isoki savet sudstva i%a 33 članova! 9 sastav -isoko# saveta sudstva ulaze predsednik -r*ovno# kasaciono# suda. u skladu sa 9stavo% i zakono%! )avno tužilaštvo je sa%ostalan državni or#an koji #oni učinioce krivični* i dru#i* kažnjivi* dela i preduzi%a %ere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti! Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici 6rbiji! Republički javni tužilac vrši nadležnost javno# tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike 6rbije! Republičko# javno# tužioca. predlaže 7arodnoj skupštini izbor sudija priliko% prvo# izbora na sudijsku funkciju. kao članovi po položaju i osa% izborni* članova koje bira 7arodna skupština. kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju! +dluku o prestanku sudijske funkcije donosi -isoki savet sudstva! Protiv ove odluke sudija i%a pravo žalbe 9stavno% sudu! 6udija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen sa%o 9stavu i zakonu! 6vaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen! 6udija i%a pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i sa%o uz svoju sa#lasnost %ože biti pre%ešten ili upu. od koji* je jedan advokat. na predlo# -isoko# saveta sudstva. u skladu sa 9stavo% i zakono%. lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri #odine! 7arodna skupština. od koji* je jedan sa teritorije autono%ni* pokrajina. bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju! 8andat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri #odine! 6udiji prestaje sudijska funkcija na nje#ov za*tev.

osi% za članove po položaju! Klan "ržavno# ve. od koji* je jedan advokat. odnosno za%enik javno# tužioca ne %ože biti lišen slobode u postupku pokrenuto% zbo# krivično# dela učinjeno# u vršenju tužilačke funkcije.a tužilaca traje pet #odina. bira za%enike javni* tužilaca koji su na stalnoj funkciji za za%enike javno# tužioca u dru#o% javno% tužilaštvu.e tužilaca je sa%ostalan or#an koji obezbe'uje i #arantuje sa%ostalnost javni* tužilaca i za%enika javni* tužilaca u skladu sa 9stavo%! "ržavno ve.bude ponovo izabran. nastupanje% zakono% propisani* uslova ili razrešenje% iz zakono% propisani* razlo#a! )avno% tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. nastupanje% zakono% propisani* uslova ili razrešenje% iz zakono% predvi'eni* razlo#a! Hunkciju javno# tužilaštva vrši javni tužilac! )avno# tužioca bira 7arodna skupština. kao članovi po položaju i osa% izborni* članova koje bira 7arodna skupština. %inistar nadležan za pravosu'e i predsednik nadležno# odbora 7arodne skupštine. vrši i dru#e poslove odre'ene zakono%! D< . od koji* je jedan sa teritorije autono%ni* pokrajina.e tužilaca predlaže 7arodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za za%enika javno# tužioca. bira za%enike javni* tužilaca za trajno obavljanje funkcije za%enika javno# tužioca. odnosno službe. u skladu sa zakono% donosi 7arodna skupština.a tužilaca uživa i%unitet kao javni tužilac! "ržavno ve. a za%eniku javno# tužioca. pri če%u odluku o razrešenju donosi na predlo# -lade! )avni tužilac i za%enik javno# tužioca ne %o#u biti pozvani na od#ovornost za izraženo %išljenje u vršenju tužilačke funkcije. osi% ako se radi o krivično% delu kršenja zakona od strane javno# tužioca. na predlo# "ržavno# ve. na način predvi'en 9stavo% i zakono%. odlučuje u postupku za prestanak funkcije za%enika javni* tužilaca. u skladu sa zakono%! 5zborne članove čine šest javni* tužilaca ili za%enika javni* tužilaca sa stalno% funkcijo%. kada sa% to zatraži.e tužilaca i%a 33 članova! 9 sastav "ržavno# ve. ako ne bude izabran na stalnu funkciju! +dluku o prestanku funkcije javno# tužioca. bez odobrenja nadležno# odbora 7arodne skupštine! Jabranjeno je političko delovanje javni* tužilaca i za%enika javni* tužilaca! "ržavno ve. a niži javni tužioci i neposredno više% javno% tužiocu! Ja%enici javno# tužioca od#ovaraju za svoj rad javno% tužiocu! )avno% tužiocu i za%eniku tužioca prestaje funkcija na nji*ov za*tev. bira za za%enika javno# tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju! 8andat za%eniku javno# tužioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri #odine! Republički javni tužilac od#ovoran je za rad javno# tužilaštva i za svoj rad 7arodnoj skupštini! )avni tužioci od#ovaraju za rad javno# tužilaštva i za svoj rad Republičko% javno% tužiocu i 7arodnoj skupštini.a tužilaca.a tužilaca ulaze Republički javni tužilac. a dru#i profesor pravno# fakulteta! 8andat članova "ržavno# ve. i dva u#ledna i istaknuta pravnika sa naj%anje 3C #odina iskustva u struci. odnosno za%enika javno# tužioca! )avni tužilac. na predlo# -lade! 8andat javno# tužioca traje šest #odina i %ože biti ponovo biran! Ja%enik javno# tužioca za%enjuje javno# tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po nje#ovi% uputstvi%a! 7arodna skupština.

sindikata. predsednik Republike i%enuje pet sudija 9stavno# suda D> . or#ani teritorijalne autono%ije ili lokalne sa%ouprave. sindikalne or#anizacije ili udruženja #ra'ana! Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti %o#u da pokrenu državni or#ani. USTAVNI SUD U USTAVU SRBIJE 9stavni sud je sa%ostalan i nezavisan državni or#an koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i %anjinska prava i slobode! +dluke 9stavno# suda su konačne. udruženja #ra'ana i kolektivni* u#ovora s 9stavo% i zakono% 9stavni sud1 3! rešava sukob nadležnosti iz%e'u sudova i dru#i* državni* or#ana <! rešava sukob nadležnosti iz%e'u republički* or#ana i pokrajinski* or#ana ili or#ana jedinica lokalne sa%ouprave >! rešava sukob nadležnosti iz%e'u pokrajinski* or#ana i or#ana jedinica lokalne sa%ouprave @! rešava sukob nadležnosti iz%e'u or#ana različiti* autono%ni* pokrajina ili različiti* jedinica lokalne sa%ouprave C! odlučuje o izborni% sporovi%a za koje zakono% nije odre'ena nadležnost sudova D! vrši i dru#e poslove odre'ene 9stavo% i zakono% 9stavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke.e! 9stavni sud odlučuje o 1 3! sa#lasnosti zakona i dru#i* opšti* akata sa 9stavo%. a koji%a se povre'uju ili uskra. izvršne i opšteobavezuju.enja.enja. politički* stranaka.eni% pravili%a %e'unarodno# prava i potvr'eni% %e'unarodni% u#ovori%a <! sa#lasnosti potvr'eni* %a'unarodni* u#ovora sa 9stavo% >! sa#lasnosti dru#i* opšti* akata sa zakono% @! sa#lasnosti statuta i opšti* akata autono%ni* pokrajina i jedinica lokalne sa%ouprave sa 9stavo% i zakono% C! sa#lasnosti opšti* akata or#anizacija koji%a su poverena javna ovlaš. a pet opšta sednica -r*ovno# kasaciono# suda 6rbije! 7arodna skupština bira pet sudija 9stavno# suda iz%e'u 3B kandidata koje predloži predsednik Republike.38.uju ljudska ili %anjinska prava i slobode zaje%čene 9stavo%. opštepri*va. ako su iscrpljena ili nisu predvi'ena dru#a pravna sredstva za nji*ovu zaštitu! 6vako je dužan da poštuje i izvršava odluku 9stavno# suda! 9stavni sud čini 3C sudija koji se biraju i i%enuju na devet #odina! Pet sudija 9stavno# suda bira 7arodna skupština. pet i%enuje predsednik Republike. kao i naj%anje <C narodni* poslanika! Postupak %ože pokrenuti i sa% 9stavni sud! 6vako pravno ili fizičko lice i%a pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti! 9stavna žalba se %ože izjaviti protiv pojedinačni* akata ili radnji državni* or#ana ili or#anizacija koji%a su poverena javna ovlaš.

ribolova. or#anizaciju i rad or#ana i službi koje osnivaju! 0utono%ne pokrajine. u skladu sa zakono%! 6udija 9stavno# suda uživa i%unitet kao narodni poslanik! + nje#ovo% i%unitetu odlučuje 9stavni sud! 6udiji 9stavno# suda dužnost prestaje isteko% vre%ena na koje je izabran ili i%enovan.i* autono%ni* pokrajina utvr'uju #ra'ani na referendu%u. osnovane ukidati ili spajati po postupku predvi'eno% za pro%enu 9stava! Predlo# za osnivanje novi* ili ukidanje. tajni% #lasanje%! 6udija 9stavno# suda ne %ože vršiti dru#u javnu ili profesionalnu funkciju niti posao. turiz%a. banja i D@ . ure'uju pitanja od pokrajinsko# značaja u oblasti1 3! prostorno# planiranja i razvoja <! poljoprivrede.osovo i 8eto*ija uredi.ino% #lasova svi* sudija 9stavno# suda! +dluku da sa%ostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti 9stavni sud donosi dvotre.iz%e'u 3B kandidata koje predloži 7arodna skupština. šu%arstva. izuzev profesure na pravno% fakultetu u Republici 6rbiji. AUTONOMNE POKRAJINE U USTAVU SRBIJE 0utono%ne pokrajine su autono%ne teritorijalne zajednice osnovane 9stavo%. u skladu sa zakono%. trajno iz#ubi radnu sposobnost za dužnost sudije 9stavno# suda. a ve. u koji%a #ra'ani ostvaruju pravo na pokrajinsku autono%iju! Republika 6rbija i%a 0utono%nu pokrajinu -ojvodinu i 0utono%nu pokrajinu . ure'uju nadležnost. lova. izbor. u skladu sa zakono%! $eritorija autono%ni* pokrajina i uslovi pod koji%a se %ože pro%eniti #ranica iz%e'u autono%ni* pokrajina odre'uje se zakono%! $eritorija autono%ni* pokrajina ne %ože se %enjati bez sa#lasnosti njeni* #ra'ana izražene na referendu%u.ino% #lasova svi* sudija! 39. kad napuni zakono% propisane opšte uslove za starosnu penziju ili razrešenje%! 6udija 9stavno# suda razrešava se ako povredi zabranu sukoba interesa. u#ostiteljstva. u skladu sa zakono%! 0utono%ne pokrajine. na nje#ov za*tev.e tužilaca! 6a svake od predloženi* lista kandidata jedan od izabrani* kandidata %ora biti sa teritorije autono%ni* pokrajina! 6udija 9stavno# suda se bira i i%enuje %e'u istaknuti% pravnici%a sa naj%anje @B #odina života i 3C #odina iskustva u pravnoj struci! )edno lice %ože biti birano ili i%enovano za sudiju 9stavno# suda najviše dva puta! 6udije 9stavno# suda iz svo# sastava biraju predsednika na period od tri #odine. u skladu sa 9stavo% i svoji% statuto%. a opšta sednica -r*ovno# kasaciono# suda i%enuje pet sudija iz%e'u 3B kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože -isoki savet sudstva i "ržavno ve. bude osu'en na kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje #a čini nedostojni% dužnosti sudije 9stavno# suda! 9stavni sud odluke donosi ve.osovo i 8eto*ija! 6uštinska autono%ija 0utono%ne pokrajine . odnosno spajanje postoje.e se posebni% zakono% koji se donosi po postupku predvi'eno% za pro%enu 9stava! 7ove autono%ne pokrajine %o#u se osnivati.insko% ve. vodoprivrede.

zdravstvene i socijalne zaštite i javno# infor%isanja na pokrajinsko% nivou 0utono%ne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudski* i %anjinski* prava. #lavno# #rada Republike 6rbije. uz pret*odnu sa#lasnost 7arodne skupštine! 40. donose svoj budžet i završni račun! 0utono%na pokrajina i%a izvorne pri*ode koji%a finansira svoje nadležnosti! Budžet 0utono%ne pokrajine -ojvodine iznosi naj%anje FM u odnosu na budžet Republike 6rbije. #radovi i #rad Beo#rad! $eritorija i sedište jedinice lokalne sa%ouprave odre'uje se zakono%! +snivanju.rad Beo#rad i%a nadležnosti koje su 9stavo% i zakono% poverene opštini i #radu. ukidanju i pro%eni teritorije jedinice lokalne sa%ouprave pret*odi referendu% na teritoriji te jedinice lokalne sa%ouprave! +pštine se osnivaju i ukidaju zakono%! . s ti% što se tri sed%ine od budžeta 0utono%ne pokrajine -ojvodine koristi za finansiranje kapitalni* ras*oda! 7ajviši pravni akt autono%ne pokrajine je statut! 6tatut autono%ne pokrajine donosi njena skupština. prire'ivanja saj%ova i dru#i* privredni* %anifestacija >! prosvete. sporta i fizičke kulture C! stara se o razvoju i unapre'enju turiz%a.enje #ra'evinsko# ze%ljišta i poslovno# prostora >! stara se o iz#radnji. održavanju i koriš. kulture. ure'uje se zakono% o #lavno% #radu i statuto% #rada Beo#rada! . obezbe'uju sredstva jedinica%a lokalne sa%ouprave za obavljanje povereni* poslova. zanatstva. sporta.enja! 0utono%ne pokrajine. zaštite životne sredine. dečije zaštite. industrije i zanatstva. a zakono% o #lavno% #radu %o#u %u se poveriti i dru#e nadležnosti! +pština. u skladu sa zakono%1 3! ure'uje i obezbe'uje obavljanje i razvoj ko%unalni* delatnosti <! ure'uje i obezbe'uje koriš.rad i%a nadležnosti koje su 9stavo% poverene opštini. LOKALNA SAMOUPRAVA U USTAVU SRBIJE )edinice lokalne sa%ouprave su opštine. i%aju izvorne pri*ode. kulture.enju lokalni* puteva i ulica4 ure'uje i obezbe'uje lokalni prevoz @! stara se o zadovoljavanju potreba #ra'ana u oblasti prosvete. zdravstvene i socijalne zaštite.lečilišta. preko svoji* or#ana.aja i ure'ivanja puteva. a zakono% %u se %o#u poveriti i dru#e nadležnosti! 6tatuto% #rada %ože se predvideti da se na teritoriji #rada obrazuju dve ili više #radski* opština! 6tatuto% #rada se ure'uju poslovi iz nadležnosti #rada koje vrše #radske opštine! Položaj #rada Beo#rada. rečno# i železničko# saobra.rad se osniva zakono%. u skladu sa 9stavo% i zakono%. u#ostiteljstva i tr#ovine DC . dru%sko#. rekonstrukciji. u skladu sa zakono%! 0utono%ne pokrajine utvr'uju si%bole pokrajine i način nji*ovo# koriš. u skladu sa kriteriju%i%a predvi'eni% zakono% koji% se ure'uje lokalna sa%ouprava! .

zaštiti od ele%entarni* i dru#i* nepo#oda. raspisuje opštinski referendu% i vrši dru#e poslove odre'ene zakono% i statuto%! +r#ani opštine su skupština opštine i dru#i or#ani odre'eni statuto%. u skladu sa zakono% i statuto%! -lada %ože. uvedena prvi put 6kupštinski% poslovniko% iz 3AFB! #odine. interpelacije su po pravilu načelnije# karaktera i ve. interpelacija sa navedeni% svojstvi%a je pronalazak francusko# parla%entariz%a za vre%e $re. odnosno %inistru u pitanju! Ja razliku od poslanički* pitanja prvi put uvedeni* u :n#leskoj. pod uslovi%a odre'eni% zakono%. da bi postala ustavna kate#orija 9stavo% iz 3AAA! #odine po kojoj &svaki poslanik i%a pravo upravljati (postavljati) %inistri%a DD . zaštiti i unapre'enju ljudski* i %anjinski* prava. zaštiti kulturni* dobara od značaja za opštinu F! stara se o zaštiti. interpelacija se razlikuje i ti%e što se posle rasprave obavezno pristupa #lasanju. bez njeno# razlikovanja od poslanički* pitanja. donosi svoj budžet i završni račun. vode. u skladu sa zakono%! 6kupština opštine odlučuje o izboru izvršni* or#ana opštine.e# značaja! 5nterpelisani su dužni da na interpelaciju u odre'eno% roku od#ovore i poto% se otvara rasprava.e republike! 9druženo sa ostali% slabosti%a to# parla%entariz%a. usvaja budžet i završni račun opštine. u kojoj i%aju pravo da učestvuju svi članovi parla%entarno# do%a! +d poslanički* pitanja. odnosno pojedini% %inistri%a da se izjasne o pred%etu interpelacije koji stoji u vezi s rado% vlade ili njeni* resora! Ja razliku od poslanički* pitanja. više nji*) vladi.anje članova parla%enta (jedno# ili.e.enju poljoprivredno# ze%ljišta A! obavlja i dru#e poslove odre'ene zakono% +pština sa%ostalno. u skladu sa zakono%. raspustiti skupštinu opštine! 5stovre%eno sa raspuštanje% skupštine opštine. utvr'uje si%bole opštine i nji*ovu upotrebu! +pština se stara o ostvarivanju.D! stara se o zaštiti životne sredine. kao i o javno% infor%isanju u opštini! 7ajviši pravni akt opštine je statut! 6tatut donosi skupština opštine! 6kupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti. podnošenje veliko# broja interpelacija (u stvari zloupotreba ovo# instituta od strane opozicije) vodilo je često% iz#lasavanju nepoverenja vladi i njeno% obaranju u parla%entu! +tuda 9stavo% Pete republike iz 3ECA! #odine nije predvi'eno postojanje interpelacije! 9 6rbiji je interpelacija. INTERPELA IJA "nterpelacija je pisano obra. koje u slučaju nepovoljno# is*oda po vladu i%a karakter iz#lasavanja nepoverenja vladi.i računa o političko% i nacionalno% sastavu raspuštene skupštine opštine! 41. unapre'enju i koriš. češ. urbanistički plan i pro#ra% razvoja opštine. donosi plan razvoja i prostorni plan opštine. -lada i%enuje privre%eni or#an koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine.

potpredsednik i dru#i federalni zvaničnici. dok se %otivisani prelazak izjednačava sa iz#lasavanje% nepoverenja vladi! Podnošenje interpelacija ušlo je u običaj sredino% seda%deseti* #odina i opozicija je služe. slučaj prelazi u nadležnost 6enata. koji sprovodi su'enje! Po okončanju procesa.ina iz#lasa i%pič%ent.u odredbu sadržali su i ustavi iz 3EB3! i 3EB>! #odine! 6kupštinski% poslovniko% iz 3AAE! #odine. koji je podneo ostavku pre početka zvanične procedure! DF . predvi'eno je razlikovanje iz%e'u pitanja i interpelacije na taj način što je utv'reno da se o pitanji%a ne vodi. uključujuči i sudije. posu%njati.i se nji%a često dovodila vladu u nez#odan položaj. a i kasnije donošeni% poslovnici%a utvr'ene su pojedinosti u vezi sa podnošenje% interpelacije. osra%otiti) je krivični postupak protiv osobe na javno% položaju! 9 60" i%pič%entu %o#u biti podvr#nuti predsednik. :ndru "žonson i Bil . svaki član ponaosob #lasa za ili protiv optužbe po svako% od navedeni* članova (za konačnu presudu potrebna je dvotre. što je npr! bio slučaj sa interpelacijo% povodo% pitanja naoružavanja vojske 3EBC! #odine! 5s*od pojedini* rasprava o interpelaciji okončavao se iz#lasavanje% nepoverenja vladi (npr! februara 3EB>! #odine)! 9 9stavu Republike 6rbije iz <BBD! #odine kaže se da &naj%anje CB narodni* poslanika %ože podneti interpelaciju u vezi sa rado% -lade ili pojedino# člana -lade! -lada je dužna da od#ovori na interpelaciju u roku od >B dana!( 42. optužiti. ti%e što bi 6kupština u %e'uvre%enu bila raspuštena! + interpelacija%a je povodo% značajniji* pitanja vo'ena i višednevna rasprava. a o interpelacija%a vodi pretres! +vi%.ada ve. ali bez ve. kao i kasniji% poslovnici%a.i* posledica! Praksa interpelacija bila je posebno bo#ata za vre%e parla%entariz%a posle 3EB>! #odine! $oko% pojedini* tro%esečni* skupštinski* zasedanja bilo je podnošeno i po više desetina interpelacija! 7a pojedine od nji* %inistri se od#ovarali u roku koji je utvr'ivala 6kupština. i to pred Predstavnički% do%o% a%eričko# 6enata! .odine 3EF@! za*tev za i%pič%ent podnesen je protiv predsednika Ričarda 7iksona.ina)! +su'eni zvaničnik %ože biti povučen sa službeno# položaja! 9stav 60"=a podvlači da . pa i izbe#avanja uopšte od#ovora. IMPIČMENT "mpičment (en#l! i%peac* 2 okriviti.linton osetili su silu i%pič%enta na sopstvenoj koži! . koji %ože biti prost ili %otivisan! Prost prelazak praktično znači sa#lašavanje skupštine sa %inistrovi% od#ovoro% na interpelaciju.pitanja i interpelacije! 8inistri su dužni dati na nji* od#ovor u toku isto# saziva!( +d#ovaraju. raspravo% o njoj i odlučivanje% u 6kupštini! Rasprava o interpelaciji okončava se #lasanje% o predlo#u za prelazak na dnevni red.e zvaničnik biti optužen za težak zločin i prekršaj4 stručnjaci su se usa#lasili da je i%pič%ent dozvoljen isključivo u slučajevi%a vankrivični* aktivnosti (npr! kršenje 9stava)! "vojica a%erički* predsednika. ali je bilo i slučajeva značajno# prekoračivanja to# roka.inska ve.

navo'eno je da jedino on od#ovara načeli%a narodne suverenosti i de%okratije. a odluka je u krajnjoj liniji. kao što su usvajanje budžeta i odnosi sa vlado%.e oni* koji su opstajali za*valjuju. pristupa se usa#lašavanju do%ova. često se odluka donosi u zajedničkoj sednici dva do%a. kao najvažnije funkcije parla%enta. pri če%u donji do%. otkada resorni %inistri od#ovaraju pred parla%ento%.9 Britaniji. ova zakonska %era svojevre%eno je služila zakonodavno% telu kao sredstvo da se reši o%raženi* %inistara. s obziro% na to da uvek i%a ve.u reč! + budžetu se prvo izjašnjava on. najčeš. ali uz izvesne oči#ledne prednosti donjeg doma! 9 oblasti zakonodavstva. u koji%a su koriš. čak i uprkos eventualno% protivljenju #ornje# do%a. za vre%e važenja 9stava iz 3EB3! #odine! DA . #de donji do% parla%enta pokre.e. pre sve#a u socijalistički% ze%lja%a. kao telu izabrano% od #ra'ana. ali i u preovla'uju. donji do% i%a #otovo uvek odlučuju. pre sve#a vanevropski* ze%alja! Položaj dva do%a i nji*ova ovlaš.enja re#ulisani su u pojedini% ze%lja%a na različite načine! -e. obično pute% paritetni* ko%isija. a ne pred suvereno%! 43. za*teva se u načelu sa#lasna odluka dva do%a za usvajanje svako# zakona! 0ko ta sa#lasnost ne bude posti#nuta.u se sa%o izuzetno. uživa prednost! 9 neki% dru#i% oblasti%a.i %onar*ovoj bla#onaklonosti! +d procedure se odustalo još početko% ?5? veka. kao i u %anje% broju dru#i*. odnosno skupštinsko# siste%a.eni ar#u%enti i političke i pravne prirode! 9 prilo# jednodo%o% parla%entu. BIKAMERALIZAM 5ikameralizam (dvodo%i parla%ent) je jedan od dva oblika strukture parla%enta (npr! Rusija)! "ru#i je jednodo%i parla%ent (npr! 6rbija)! 6lučajevi višedo%osti sasvi% su izuzetni! 9 teoriji su o prednosti%a jedno# ili dru#o# oblika vo'ene ozbiljne rasprave.ino% su u načelu dva do%a pro#lašena ravnopravnim.nosti efikasno# odlučivanja! Pristalice dvodo%o# parla%enta isticale su da dru#i do% treba da služi bolje% i zrelije% raz%atranju odluka koje parla%ent donosi i otklanjanju opasnosti od nepro%išljeno# i is*itreno# odlučivanja u slučaju da parla%ent i%a sa%o jedan do%! 9 ve. a #ornji sprovodi postupak i%pič%enta. u okviru pri%ene načela jedinstva vlasti.i broj članova.e% broju unitarno ure'eni* država! )ednodo%i parla%enti sre. a ako do sa#lasnosti ipak ne do'e. u nje#ovi% ruka%a! -lada se po pravilu obrazuje odluko% donje# do%a4 ona za svoj rad snosi od#ovornost pred ti% do%o% i on joj %ože iz#lasati nepoverenje! 5zuzetno predvi'ena ravnopravnost do%ova i u ovo% po#ledu daje u praksi loše rezultate u vidu nestabilnosti vlade! 9 6rbiji je dvodo%i parla%ent postojao sa%o kratko vre%e.ini savre%eni* država uvedena je dvodo%a struktura parla%enta! $o je slučaj praktično u svi% federacija%a. a da se nje#ova prednost sastoji i u %o#u.

#lasaju. u uslovi%a postojanja više politički* stranaka. upotrebljivost).redstavnički sistem. svesni da. odnosno najbolja i najracionalnija u s%islu najve.i za kandidate odre'ene stranke. a pripisuje se 7ikolu 8akijaveliju iako je sa% izraz prvi upoterbio. bo#u ili nekoj višoj kos%ičkoj svrsi! +na je savršeno odvojena kao entitet. a #ra'ani #lasaju za neke od nji*. podrazu%eva da političke stranke ističu kandidate iz svoji* redova. po koje% nosioci državne vlasti polaze od &državno# razlo#a( a ne od %oralni* razlo#a. posledice pri%ene vanredni* %era %o#u biti. koja se popularno izražava kao ideja državnog razloga! 9 teoriji države i savre%eno# ustavno# prava poja% &državno# razlo#a( us%eren je na ideju zaštite.e pripada vladi! Ja vre%e trajanja vanredni* okolnosti suspendovana su neka ustavna prava i slobode čoveka! 0ko vanredna stanja traju duže ne#o što je to zaista neop*odno. nje#ov %la'i savre%enik i sunarodnik .vičardini! Predistorija %oderno# koncepta suvereniteta uključuje i političku doktrinu 8akijavelija (3@DE=3C<F). a %oralno je izolovana zato što ne%a ni pre%a ko%e obaveza izuzev pre%a sa%oj sebi! ržava je jedino sama sebi cilj! 6a%a država je volja i delo vladara koji je svestan zadatka i smisla vlasti! ržavni razlog se još definiše i kao zaštita. #lasaju i za pro#ra% te stranke! DE .e ostvarljivosti! 9 okolnosti%a državno# razlo#a država rea#uje tako što donosi odluku o pro#lašenju vanrednog stanja! 9stavno pravo na donošenje takve odluke najčeš.enja su1 rat. dalekosežno #ledano. posle 8akijavelijeve s%rti. ekono%ska depresija.u sredstava koja %oraju biti racionalna i u skladu sa odre'eni% ciljevi%a. neop*odnost) i utilitas (korisnost. LEGALITET I LEGITIMITET . necessitas (potreba. kontraproduktivne za de%okratske odnose! $ipovi krize koji otvaraju pitanje vanredni* ovlaš. bez vitalno# odnosa pre%a crkvi. podesnost.44.e verovatno. po%o. osi#uranje i sa%oodržanje države pod slede. cilj). TEORIJA DRŽAVNOG RAZLOGA ržavni razlog je načelo for%ulisano radi opravdanja apsolutne vlasti. osi#uranja i sa%oodržanja države &po svaku cenu i svi% sredstvi%a(! "ržava i%a pravo da učini sve u cilju svo# održanja! "ržava je potpuno svetovna tvorevina. pobuna i subverzija! 4!. secesija.i% le#iti%acijski% okolnosti%a1 voluntas (voljnost. pa nji*ova dela ne %o#u da se prosu'uju sa %oralno# stanovišta jer je opravdano sve što koristi državni% interesi%a! "ržavni% razlo#o% se opravdava politički a%oraliza%.

postoji le#iti%nost društveno# poretka. naravno. onda #ra'ani %o#u tu suverenu vlast preneti na svoje predstavnike pute% slobodni* izbora! 5zbori su izvor i osnov nastajanja. a ne na sili! $a težnja za le#iti%noš.i% s*vatanji%a o pravdi i pravičnosti! 9 suštini. na odnosu pre%a FB . zaštitnik #ra'ana) koji danas postoji u veliko% broju ustavni* siste%a i i%a posebno značajnu ulo#u u zaštiti prava #ra'ana pred or#ani%a uprave! 9 novije vre%e biraju se o%buds%ani za razne oblasti ljudski* prava (npr! prava deteta. %ože se ostvariti sa%o na slobodni% de%okratski% izbori%a! 0ko je narod autentični nosilac suverenosti. i posebne institucije čiji je zadatak da štite ljudska prava! $o je ombudsman (parla%entarni poverenik. prava nacionalni* %anjina i sl!)! +%buds%an nije or#an vlasti! 7je#ov autoritet počiva na nezavisnosti pre%a parla%entu koji #a bira. predstavnička vlast (skupština.Predstavnički siste%. što je lo#ično i %oralno! Pri to% treba razlikovati legalitet (le#alnost) koji bukvalno znači zakonitost. opštepri*va. konstituisanja i funkcionisanja predstavničke vlasti! 7ai%e. le#iti%nost neko# za*teva. opštinski ili #radski odbor i sl!) svoj legitimitet 6legitimnost7 crpi iz izbora koji. a sa%i% ti% ni narodne suverenosti. parla%ent. narodni pravobranilac. sa pravo% u s%islu viši*. da se bori za slobodu i nezavisnost. čitava politička istorija je težnja i borba ljudi za vlast koja . kao oblik narodne suverenosti. zasnovano na opštepri*vatljivi% principi%a! Le#iti%itet političke vlasti podrazu%eva.eni* pravila i viši* društveni* vrednosti! $ako.i*) zakona! "akle. tj! ute%eljeno i pravično. pored redovni* sudova. ravnopravnost polova. OMBUDSMAN 9 neki% ustavni% siste%i%a postoje. bez le#iti%nosti predstavničke vlasti! /egitimitet (lat! leN inti%us. opštinu) na opštepri*vatljivi% principi%a jedno# državno# poretka (koji su se kroz istoriju %enjali). da se brani. sa#lasnost postojanja i delovanja jedne institucije ili siste%a sa pravo%! 5 to ne sa pravo% u s%islu pozitivni* zakona. za sa%oopredeljenje! Le#iti%no je ono što je prirodno i pri*vatljivo. stro#o uzev. sa%ovolje pojedinaca ili #rupa uzurpatora! 4". ve. kao i sa preovla'uju. i%a nepravde i bezakonja. le#e inti%us 2 najjači zakon) uopšte označava osnovanost neče#a na pravu. ali ne i le#iti%no. izvorni*.e biti zasnovana na pravu.u vlasti ispoljavala se indirektno. od le#iti%iteta koji i%a širi s%isao i koji. njenu utemeljenost u odre%enu političku zajednicu (državu. postupka itd! Le#iti%no je pravo naroda da se pobuni protiv nasilja i tiranije. kroz borbu protiv uzurpacije vlasti i tiranije od strane pojedinaca ili #rupa! +davno se s%atralo da ta%o #de ne%a le#iti%iteta političke vlasti. i ne %ora uvek biti u sa#lasnosti sa le#aliteto% u s%islu pozitvni* (važe. pre sve#a. nešto %ože biti le#alno. moraju biti slobodni. le#iti%nost vlasti. demokratski! 7e%a istinske de%okratije.

na značaju posla koji obavlja i konačno na lično% u#ledu pojedinca koji obavlja funkciju o%buds%ana! +n ne raspolaže ovlaš. posebno u dru#oj polovini ?5? veka. pri%era radi1 čvrsto i labavo or#anizovane. parla%enti neizbežno postaju or#ani čiji članovi o razni% pitanji%a zastupaju različita %išljenja. jer osi% kontrole zakonitosti rada javni* vlasti obu*vata i kontrolu zakonitosti i posebno nji*ov odnos pre%a #ra'ani%a (efikasnost.e u borbi za vlast i njeno osvajanje! . još od kraja ?-55 veka. u stvari pretvaranja od #rupa neor#anizovani* isto%išljenika (to su u svoje vre%e. pri če%u se u ve. ve. pravičnost)! Posebno je značajna nji*ova nadležnost vezana za zaštitu ljudski* prava pred or#ani%a državne vlasti. ali nisu bili F3 . de%okratske i one koje to nisu itd! Pojava politički* stranaka 2 pre koji* su %anje=više svuda %o#li postojati sa%o nedovoljno definisani politički pokreti ili različita društva. %asovne i kadrovske.i* i %anji*. predlaže preduzi%anje %era u cilju ostvarivanja ljudski* prava i otklanjanja povreda! "eluje vaspitno jer javnosti skre. posebno kada su u pitanju diskreciona ovlaš. odnosno pristalica. POLITIČKE PARTIJE' TIPOVI I *UNK IJE . i zato učestvuju u izbori%a sa sopstveni% pro#ra%o% i isticanje% bliži* i dalji* ciljeva za nje#ovo ostvarivaje! "o pojave politički* stranaka došlo je najpre u :n#leskoj u toku duže# procesa nji*ovo# uobličavanja.ini nji* 2 za razliku od :n#leske 2 obrazuju ne dve velike stranke ne#o više nji*. pa i politički% pitanji%a 2 uslovljena je nastanko% parla%enta kao predstavničko# izabrano# tela! 9%esto da budu obični skupovi pojedinaca. čije postojanje vodi postojanju višestranačko# siste%a. ali su se i pre to#a javljali i bili aktivni različiti politički pokreti i #rupacije! 0ko ostavi%o po strani tzv! (ara%or%evi&evce i 8brenovi&evce. #rupe i sl! koji su se bavili razni% društveni%. članstvo%. koji su okupljali pristalice dve dinastije. upozorava na nji*ovo kršenje.e pažnju na kršenje ljudski* prava! 48. a da bi se izborili za nji*ovo usvajanje 2 %e'usobno se udružuju! Političke stranke nastoje da u parla%ent u'e što više nji*ovi* članova. da bi vre%eno% ulo#u ove dru#e preuzela laburistička stranka! 5 u dru#i% evropski% ze%lja%a dolazi. do obrazovanja pravi* politički* stranaka. stranački% aparato% i sl! Podsticaj za or#anizovanje politički* stranaka dolazi u vidu sukcesivno# proširivanja prava #lasa počev od 3A><! #odine i ti%e proširivanja biračke osnove "o%a ko%una! +brazuju se najpre konzervativna i liberalna stranka.olitičke partije se definišu kao or#anizacije isto%išljenika čiji je osnovni cilj učeš.enja ti* or#ana! +%buds%an deluje i preventivno! +n prati ostvarivanje ljudski* prava.enji%a koji%a raspolažu sudovi i nije za%ena za redovnu sudsku zaštitu ljudski* prava! 7je#ovo delovanje je specifično. članstvo stranke i njen pro#ra%! Po svi% ovi% ele%enti%a političke stranke se svrstavaju u različite skupine.de%okratskoj javnosti. pa s ti% u vezi i posebni% karakteristika%a parla%entariz%a u ti% ze%lja%a! "o for%alno# obrazovanja politički* stranaka u 6rbiji dolazi 3AA3! #odine. bili tzv! torijevci i vi#ovci) u prave političke or#anizacije sa pro#ra%o%.ao neop*odni ele%enti politički* stranaka javljaju se postojanje posebne stranačke or#anizacije.

partije sa direktni% i indirektni% članstvo%. #lavnu reč vodili su radikali i sa%ostalci. važi kako za ve.inu. vre%e kada je. uticaje% koji su vršili u borbi za donošenje i poto% sprovo'enje ustava. radi ostvarivanja svoji* pro#ra%ski* ciljeva! .a u političko% životu.inu i postaje do%inantna politička sna#a sve dok i%a ve. da se bori za svoje stavove i pristalice! 9 to%e postoje i neka društvena pravila i#re.adikalne i 'apredne. u to vre%e tzv! $ursko# ustava! 7ji%a su sledili tzv. o slobodi šta%pe i dr!. koji su u#lavno% i obrazovali vlade u to% razdoblju! 8ože%o izdvojiti nekoliko tipova političkih partija1 radničke i buržoaske partije.rajnji cilj svake političke stranke je preuzi%anje vlasti pute% izbora. #ra'anske i nacionalističke partije! 9 politički% stranka%a i dru#i% politički% or#anizacija%a (udruženje. ali i %anjina (opozicija) i%a pravo da nastupa. koji su se odlikovali ne neki% ve.a i onovre%eni* socijalistički* ideja! $o je ve. partije %išljenja i ideološke partije. bili doneti najvažniji politički zakoni 2 o udruženji%a i zborovi%a. kadrovske i %asovne partije. naravno.i sredstva. sledbenici 6vetozara 8arkovi.i uticaj i zadobije najviše pristalica dobija (na izbori%a) ve. kao jedno%išljenici.e 3EB@! i do for%alno# izdvajanja iz Radikalne stranke #amostalne radikalne stranke. partije individualno# predstavništva i partije inte#racije. do če#a dolazi početko% osa%deseti* #odina! $ada su ve. %e'usobno uvažavanje i sl! +vo. odnosno odbornička) %esta u predstavnički% teli%a (parla%entu.ni u ko% s%islu or#anizovani radi učeš.i% broje%. preko koji* %o#u da ostvaruju svoje pro#ra%ske ciljeve! 6tranka koja ostvari najve. dakle. interesne i ideološke partije. bore za vlast! . li#e itd!) #ra'ani se. koja podrazu%evaju kulturu dijalo#a. na osnovu 9stava iz 3ADE! #odine. postoje.e u vlasti. prvi političko pokret u stvari predstavljaju ustavobranitelji. kako bi na izbori%a dobili predstavnička (poslanička.e biračko pravo predstavljalo uslov or#anizovanja politički* stranaka! 9vo'enje parla%entariz%a 9stavo% iz 3AAA! #odine pruža priliku politički% stranka%a da se %e'usobno. konzervativci i rani liberali. partije revolucije i partije le#iti%nosti. pokret. savez. tako i za %anjinu! Pre%a to%e. lokalnoj sa%oupravi) i tako učestvovali u javnoj (državnoj) vlasti i dru#i% institucija%a. ve. 7arodna skupština postala zakonodavni or#an koji se redovno sastaje i u ko%e se vode političke borbe! 6vi navedeni pokreti i #rupacije stvaraju podlo#u za obrazovanje pravi* politički* stranaka. uz ve. često ne biraju. koje %e'uti% još nisu i%ale karakter politički* stranaka! 7ajzad. a slede.inu! -last. dve relativno jasno uobličene političke #rupacije. čiji je cilj učeš. politička stranka %ože se definisati kao dobrovoljno udruženje #ra'ana 2 politički* isto%išljenika. kao i do pro%ene naziva Liberalne stranke u 7arodna stranka! 8ada su sve ove stranke bile zastupljene u 7arodnoj skupštini i unosile posebnu živost u parla%entarni život. odnosno uticaj na vlast le#alni% sredstvi%a. /iberalne.i* #lasača. vrši ve.ina. što je.odine 3EB>! dolazi do obrazovanja #rpske socijalističke stranke. zalažu i bore za širenje kru#a pristalica (članova. korektno ponašanje. . seda%deseti* #odina javljaju se i 0arkovi&evci. si%patizera) i %o#u. kako bi se taj pro#ra% %o#ao ostvariti! F< .

e stranke i davanje% alternativni* predlo#a! A! Prirodno. jedan stav. a po pravilu i nije. stavovi i zahtevi.e stranke (ili više nji*) obezbe'uje uticaj na društvo ili nje#ov ve.i deo! <! 9 politčkoj stranci se uobličavaju politička mi!ljenja. članstva. ve. na osnovu ve.e da #lasaju! E! 6tranke u političkoj borbi sara%uju sa drugim strankama i stvaraju razne saveze (koalicije. kao i od#ovaraju.i% izbori%a dobije ve.e kandidate za koje birači *o. formira i formuli!e :narodna volja. finansiranja i dr! C! Politička stranka propagira svoje programske ciljeve i političke stavove o raznovrsni% društveni% pitanji%a radi uticaja na #ra'ane i radi pridobijanja pristalica i %o#u.u svoja %išljenja i u velikoj %eri us%eravaju volju i raspoloženje #ra'ana u željeno% pravcu! D! 9 prirodi svake političke stranke je borba za vlast. stvara javno %nenje i podiže političku svest #ra'ana. a kad se na'e na vlasti 2 da tu vlast sačuva i zadrži! +na stranka koja dobije ve.e1 3! 9 savre%eno% de%okratsko% društvu političke stranke su osnovni oblik institucionalizovanog. bilo da zajedno obrazuju vladu. na taj način što se različita %išljenja kroz de%okartsku raspravu inte#rišu. %išljenje svi* u stranci. ali i društvene interese klase (sloja) ili dru#e društvene #rupe koju stranka predstavlja! @! Politička stranka i%a statut. kritiko% rada vladaju. opozicija želi da na slede.e pro#ra%e.e ličnosti koje vode stranku. načina rada rukovodstva stranke. dobru or#anizaciju i od#ovaraju.ine u predstavničko% telu preuzi%a vlast i vo'enje poslova države ili lokalne zajednice (sa%a ili u savezu sa dru#i% stranka%a).i ako i%aju od#ovaraju.9unkcije stranaka su slede.anja data na izbori%a! F! 6tranke koje ostanu u %anjini po pravilu su u opoziciji pre%a vladaju. koriste. u ko%e su sadržani osnovni du#oročni i kratkoročni ciljevi. koji% ure'uje pitanja svo# unutrašnje# or#anizovanja. deluju u opoziciji ili nastupaju na izbori%a (npr! sa zajednički% kandidati%a i sl!)! 9unkcije političkih partija se razlikuju u tipovi%a društava1 a) u de%okratski% društvi%a1 kontrola e#zekutive4 predstavljanje različiti* interesa4 re#rutacija za položaje4 b) u totalitarni% društvi%a1 podsticanje ose. za koji se stranka or#anizovano zalaže! $o ne %ora biti.i sva le#alna sredstva političke borbe.inu na izbori%a. država preko vladaju. organizovanog i svesnog (os%išljeno#) uticaja dru!tva na državnu politiku! +bratno. ve. usa#lašavaju i izražavaju kao jedno %išljenje! $ako se u%esto *aosa %noštva stavova dobija jedno %išljenje. si%patizeri i birači ! $aj pro#ra% sadrži odre'ene opštedruštvene interese. podstiče nji*ov interes za donošenje odluka o pojedini% pitanji%a i utiče da se te odluke donesu! $i%e političke stranke najoči#lednije na%e. partijske discipline. preuzi%aju.anja solidarnosti preko propa#ande i %anipulacija si%boli%a4 odre'ivanje svi* karakteristika or#anizovano# života preko kontrole nad nji%a4 F> .i* birača.oj stranci! 6tranke opozicije deluju u parla%entu i van parla%enta.inu i do'e na vlast! +pozicione stranke to %o#u posti.i istovre%eno i sve od#ovornosti! 6tranka se %ože održati na vlasti ako ispuni obe. blokove i dr!). oko koji* se okuplja članstvo.ine! >! Politička stranka i%a svoj program. pristalice.

or#anizacija.i da da tzv! zakonodavnu sankciju. udruživanja i delovanja povezani* ve. *ariz%atska ličnost. kr*ka or#anizacija. institucionalizacija 'ove dru!tvene pokrete (ekološki. širenje. nacionalne i dru#e #rupacije Tok socijalni* pokreta1 propa#iranje toka krize.i da političke stranke i%aju neza%enljivu ulo#u u političko% or#anizovanju savre%eno# društva i u funkcionisanju savre%ene države na de%okratski% osnova%a! +ne nisu savršene. APSOLUTNI I SUSPENZIVNI VETO +eto (lat! &zabranjuje%() se definiše kao pravo šefa države da svoji% akto% (&stavljanje% veta() spreči stupanje na sna#u nako# zakona usvojeno# u parla%entu! $i%e se šef države javlja u ulozi zakonodavno# činioca! 9 %onar*ija%a.9prkos svi% slabosti%a stranačko# or#anizovanja i delovanja. populistički. %asovni pokret. artikulacija ideolo#ije.u od države kao institucije koja se od svi* ostali* razlikuje %onopolo% sile i obaveznoš.no# života dru#o je i%e za državnu zajednicu! +na se razlikuje od dru#i* udruženja bri#o% i staranje% za vrline svoji* #ra'ana! ru!tveni 6socijalni7 pokret definiše se kao niz sukcesivni* akcija us%ereni* pre%a aktuelno% društveno=ekono%sko% poretku u cilju da se on održi ili pro%eni (socijalni pokret. nauku i sl!)! 50. ubacivanje u institucionalni %e*aniza% (%edije. studentski pokret itd!)! Tipovi socijalni* pokreta1 revolucionarni.i. ideološki pokret. verski #ubjekti socijalni* pokreta1 socijalne klase. spontani oblici delovanja. %ože se re. neposedovanje institucionalno# statusa i %o. artikulacija protesta. rasni.u poštovanja njeni* odluka! Poja% &civilno društvo( definisan je još u vre%e 0ristotelove političke filozofije! Jajednica #ra'ana. odbijaju. neposedovanje for%alni* pravila i postupaka.o% ili %anjo% nazavisnoš. kulturu. konzervativni. IVILNO DRU&TVO I DRU&TVENI POKRETI Pod civilnim dru!tvom se obično podrazu%eva splet razni* oblika ljudsko# or#anizovanja. ali još uvek predstavljaju najefikasniju branu od diktature i dru#i* oblika autokratske vladavine! 49. vladar izražava svoje protivljenje da zakon usvojen u parla%entu stupi na sna#u! +va zakonodavna sankcija ti%e dobija karakter apsolutnog F@ . proevropski i sl!) odlikuju nefor%alno i nekonvencionalno delovanje. tj! civilno društvo. revolucionarni pokret. dobrovoljno ujedinjeni* zarad sre. fe%inistički. intenziviranje protesta. nacionalni.

za*teva od parla%enta da raz%otri nje#ove pri%edbe na usvojeni zakonski akt i da se o nje%u izjasni još jedanput! 0ko #a parla%ent ponovo usvoji.veta! #uspenzivni veto označava pravo predsednika da ne pri*vati zakonski predlo#! $aj predlo# %ože da postane zakon tek ako se ponovo o nje%u #lasa u . predsednik u neki% ze%lja%a i%a i pravo apsolutno# veta! Praksa koriš.enja veta veo%a je različita1 ne#de.inu! 9 republika%a predsednik republike i%a pravo da. predsednik relativno često stavlja veto na zakone usvojene u . kao u 60".insku ve. koja je i%ala karakter apsolutno# veta! FC .i svoj odložni (suspenzivni) veto. zakon uprkos predsednikovo% protivljenju stupa na sna#u! 5sti zakon predsednik %ože da vrati na ponovno raz%atranje sa%o jedno%! +vakav veto i%a predsednik 6rbije! 5zuzetno. dok su dru#de slučajevi stavljanja veta ili retki ili i* uopšte i ne%a! 9 6rbiji su po svi% njeni% ustavi%a vladari raspola#ali pravo% zakonodavne sankcije.on#resu. dvotre. stavljaju.on#resu i dobije kvalifikovanu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful