BIBLIOTEKA FRONESIS

Milan Subotiæ

NA DRUGI POGLED
Prilog studijama nacionalizma

Institut za filozofiju i društvenu teoriju I. P. „Filip Višnjiæ“ Beograd, 2007.

Objavljivanje ove knjige omoguæilo je Ministarstvo nauke i zaštite ivotne sredine Republike Srbije finansiranjem projekta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju – Prosveæenost u evropskom, regionalnom i nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost (br. 149029).

Sadr aj 1. Lica Janusa: komunizam i nacionalizam 5. Literatura 7 45 81 137 183 221 223 . Crno-beli svet: prilog istoriji dualnih tipologija nacionalizma 4. Globalizacija demokratije i civilizacijske granice 6. Na leðima bika: o simbolièkoj geografiji evropskog prostora 2. Imaju li nacije pupak? Gelner i Smit o nastanku nacija 3. Napomena 7.

sa strategijama njegovog odbacivanja zasnovanim na isticanju upravo te prošlosti kao krajnjeg argumenta.I Na leðima bika: o simbolièkoj geografiji evropskog prostora Uvod: „simbolièka geografija“ Tema „integracija i tradicija“1 nas obimom svojih noseæih pojmova i kompleksnošæu njihovog meðusobnog odnosa prisiljava da se ogranièimo na jedan od brojnih pristupa i moguæih pravaca njenog razmatranja. Stoga æu u ovom radu pod „integracijom“ pre svega podrazumevati niz (politièkih. Ako sada ostavimo po strani razmatranje brojnih razloga kojima se opravdava i obrazla e potreba stvaranja nadnacionalnog evropskog jedinstva. decembra 2003. mo emo tematizovati mesto i ulogu koje u tom procesu ima „tradicija“. ekonomskih i kulturnih) procesa usmerenih na stvaranje jedinstvene Evrope. aktuelni projekat evropskih integracija koji bi. u buduænosti vodio ostvarenju arhitektonskih planova izgradnje „zajednièkog evropskog doma“. Tada se suoèavamo sa pitanjem (dis)funkcionalnosti „tradicije“ u evropskim integracionim procesima – s jedne strane sa problemom utemeljenja aktualnog projekta integracije u evropskoj prošlosti. dok s druge strane. Oèigledno je da zastupnici prvog 1 Tekst je proširena verzija autorovog priloga za meðunarodni nauèni skup „Integracija i tradicija“ koji je u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju odr an 13 -14. po zamisli njegovih tvoraca i zagovornika. 7 . godine u Beogradu. tj.

Ovaj pristup. slièna selektivnost odlikuje i protivnike evropskih integracija koji u „ ivoj prošlosti“ tragaju za dokazima postojanja ne samo razlièitih. Ali. funkcionalan za stvaranje svesti o Evropi kao „zamišljenoj zajednici“ koja prevazilazi nacionalno-dr avne partikularitete. svedoèi nam da je ona. Ali. Mraène epizode prošlosti Evrope jednako mogu biti interpretirane kao integralni deo evropskog kolektivnog iskustva i identiteta. za razliku od „nasleða“. skretanje od predodreðenog marša evropske istorije ka veæem miru i harmoniji. Uoèena selektivnost u tumaèenju „tradicije“ èuva nas od iskušenja njenog razumevanja kao neèega objektivno datog i konaènog. nije teško uoèiti da ova rekonstrukcija poèiva na selektivnom pristupu evropskoj prošlosti iz koje se izdvajaju i preuzimaju upravo oni segmenti i formativni elementi koji potkrepljuju poèetno normativno polazište – ideju ujedinjene Evrope. kao da je koncept ujedinjene Evrope po sebi po eljan i istorijski neizbe an jer je jedina alternativa ispoljavanju opasnosti od tradicionalnog nacionalizma. redukuje kompleksnu istoriju Evrope na istoriju stvaranja Evropske Unije i predstavlja osnov za stvaranje novog istorijskog mita – „mita evropskog jedinstva“ (vid. strašni dogaðaji koji su unakazili evropsku istoriju ranog XX veka bili su jasno motivisani rasizmom i netolerancijom. prema oceni jednog drugog istorièara: „Veæina ovih istorija pisana je sa nekritièkog pro-evropskog stanovišta. veæ i veèno sukobljenih partikularnih tradicija. te kao ukorenjene u samoj ideji Evrope“ (Heffernan. opasnim izdancima staromodnog nacionalizma. Aleksej Miler istièe: „Brojne istorije Evrope su koncipirane kao prvo poglavlje istorije koja neizbe no vodi veèitoj Evropskoj Uniji. zaista hvale vredna interpretacija. „Za razliku od tradicije.2 S druge strane. 2004: 7). 1997: 60-71). Riekmann. oni u njenom konzerviranju vide imperativ opstanka kulturnih i politièkih identiteta evropskih nacija ugro enih projektom integracije. verovanje da te strašne stvari koje su se dogaðale unutar Evrope predstavljaju negaciju evropskog ideala. 1998: 141). U svakom sluèaju. Skloni da u svojim nacionalnim istorijskim narativima esencijalizuju ono što smatraju ekskluzivno svojom „samobitnom tradicijom“. Taj trend me veoma podseæa na moj moskovski ud benik iz šezdesetih godina koji je poèinjao poglavljem SSSR u periodu paleolita“ (Miller.stanovišta te e formulisanju i rekonstrukciji onih elemenata zajednièke „evropske tradicije“ pomoæu kojih bi se legitimisalo zalaganje za evropsko jedinstvo. Takoðe. nasleðe (bar u engleskom) ne podrazumeva aktivan proces svesnog izbora meðu elementima saèuvanim iz prošlosti. predstavlja u potpunosti samo pri eljkivanje (wishful thinking). To je razumljiva. veæ se odnosi na sve što se 8 .3 plod izvesne (soci2 3 Komentarišuæi ovaj novonastajuæi mit.

Tokom poslednjih decenija u socijalnoj teoriji i istoriografiji. U tom okviru stvarana je. politièke.jalne. o onim unutar-evropskim prostorima èija se politièka. u vezi s imenovanjem Evrope. pretvarajuæi ih u kategorije „simbolièke geografije“ u kojoj saèuvalo. sviðalo se to nama ili ne. pored „spoljašnjeg Drugog“. poèev od starog veka. latinski hrišæanski svet / Osmanlije). Potomci mogu da velièaju nasleðe kao što mogu i da ga ukaljaju. tokom evropske istorije u evropskom identitetskom diskursu va nu ulogu su imale predstave o „unutrašnjem Drugom“. Ako prihvatimo stav da je „tradicija“ istorijski promenljiv konstrukt a ne esencijalistièki pojmljena „ideja“. Prema Volfgangu Šmaleu. nastao je „èitav jedan anr koji se bavi problematikom i prikazivanjem ‘drugosti’. Taj anr je interdisciplinaran i pokriva oblasti od antropologije. istorièaru evropske ideje: „Veæ je. svaka konstrukcija opšteevropske tradicije pretpostavlja identifikovanje neke neevropske tradicije olièene u Drugom kao onoj referentnoj taèki prema kojoj se „Evropa“ samoodreðuje putem identifikovanja sliènosti i razlika. jasnije odreðuje. koje je primilo va ne impulse iz razgranièenja sa drugim kulturama u situaciji ugro enosti (Grci / Persijanci. 4 9 . 2003: 36-37). ali to je druga stvar. Njihovo znaèenje i upotreba. Ali. socijalna i kulturna stvarnost razlikuje od dominantnog normativnog pojma „Evrope“. tj. preko knji evnosti i filozofije. slika evropskog èoveka kojom je sopstveno odreðivano kao suprotno od tuðeg“ (Šmale. onda se suoèavamo sa èinjenicom da je konceptualizacija tog konstrukta zavisna od odnosa prema nekoj „drugosti“ uz pomoæ koje se. U tom znaèenju. prevazilaze neutralni (geografski) opis statièke konfiguracije prostora. 1999: 22). do sociologije i istorije“ (Todorova. Nasleðe je neutralan apstraktni oznaèivaè“ (Todorova. Karolinzi / Arabljani. zahvaljujuæi u velikoj meri Saidovom Orijentalizmu (1978). U tom smislu. Pošto je „Evropa“ primarno oznaka prostorno-geografskog entiteta. to je ipak sekundarno. kao i u sluèaju same „Evrope“. nasleðe ne mo e ni da se ogreši o prošlost niti je u potpunosti prepušteno našoj samovolji. kulturne) konstrukcije. 2005: 88). funkciju i „spoljašnjeg“ i „unutrašnjeg Drugog“ obièno preuzimaju termini koji takoðe oznaèavaju neku objektivno-prostornu stvarnost. Tako su u prošlosti „Azija“ ili „Orijent“ predstavljali one centralne geografske topose „drugosti“ pomoæu kojih se primarno artikulisao diskurs o evropskoj tradiciji i identitetu4. pomenut postepeni razvoj jednog evropskog samorazumevanja. u krajnjoj liniji.

èuvamo. S obzirom da su te predstave fiksirane u jeziku. a takoðe. „Mentalna kartografija“ (mental mapping) je „apstraktni pojam koji obuhvata te mentalne i duhovne sposobnosti koje nam omoguæavaju da sakupljamo. Èak i geografi i kartografi priznaju da mape ne poèivaju samo na matematièkom merenju. 5 Ili. dozivamo iz pamæenja i preraðujemo informacije o prostoru koji nas okru uje. 10 . 2000:13). da mu pridamo kakav-takav smisao. društvene imaginacije i reprezentacije. ova istra ivanja uglavnom su bazirana na diskurs-analizi kojom se. veæ da one u obzir moraju da uzmu i duhovne. za razliku od kognitivno-psihološkog pristupa usmerenog na istra ivanje formi reprezentacije prostornog znanja u svesti individue. 1999: 9). On nije nešto što prosto postoji. Mesta. istièe Edvard Said: „Orijent nije inertna prirodna èinjenica. kako to. jeste uvoðenje „simbolièke geografije“ za koju se tvrdi da je „pod uticajem subjektivnih ili emocionalnih faktora isto koliko i objektivnih ili strukturalnih“. „Mentalne mape“ – smatra Marija Todorova – „mo emo shvatiti kao recepte. kalupe ili sheme u koje pokušavamo da uklopimo utiske koje prikupljamo èitavog ivota i pomoæu kojih pokušavamo da unesemo malo reda u svet. u analizi i rekonstrukciji kolektivne. 1977: 16). regione i geografska podruèja poput ‘Orijenta’ i ‘Okcidenta’ stvorio je.je „mentalna kartografija“ va nija od fizièkih mapa sa ucrtanim rekama i planinama5. ureðujemo. kao geografske i kulturalne entitete – o istorijskim da i ne govorimo – èovek“ (Said. zadobiti karakter ideologije ili politièkog programa“ (Kontler... polazeæi od jezièke prakse. Ali. kao što ni Okcident nije nešto što prosto postoji. tj. a ne na „fizièku stvarnost“. Posledica ove primarne upuæenosti na diskurs. razmatrajuæi znaèenje i status „Orijenta“ i „Okcidenta“. a „mentalna karta“ je „predstava koju èovek stvara o nekom delu prostranstva“ (Downs & Stea. rekonstruišu znaèenja naših predstava o prostoru nezavisno od pitanja njihovog odnosa prema samim teritorijalno-geografskim realijama. Pomenuti pojmovi „mentalne karte“ i „mentalne kartografije“ prvobitno su formulisani u okviru empirijske kognitivne psihologije koja se bavi istra ivanjem naèina formiranja i mehanizmima funkcionisanja èovekove orijentacije u prostoru. te da „mo e biti uoblièena nauènim istra ivanjem kao i politièkim razmatranjima. pojam „mentalne mape“ mo e biti korišæen i u istra ivanju predstava koje društva ili njegovi znaèajni delovi formiraju o prostoru.

kolonizovan Istok i stvorena imperijalna Rusija kao „evropska dr ava“ sa svojom unutrašnjom. tj. Dvine. stoga. Kavkaz – zasniva se na politièkoj odluci“ (Hobsbaum. shematizovani a priori. 2003: 234). „azijskom“ periferijom. On je Ural oznaèio kao granicu koja teritoriju Rusije deli na njen evropski i azijski deo. 1991: 2). Aziju i Afriku – zamišljena kao prirodne celine meðusobno odvojene velikim vodenim masama. kada se te granice. S obzirom na nepostojanje jasne vodene granice izmeðu „Evrope“ i „Azije“.politièke ili moralne parametre.. nezavisno od samih geografskih otkriæa i rasta znanja. imaju granice inherentne fizièkoj konfiguraciji zemljine površine“ (Bassin. Kaspijsko more. Naime. od antièkih vremena naziv „kontinent“ je upotrebljavan kao oznaka za velike kopnene površine odvojene vodenim masama: „Shvatanje da je zemljina površina podeljena na odvojene teritorijalne masive stvorili su starogrèki geografi koji su prvi identifikovali tri ‘kontinenta’ – Evropu. Informacije koje primamo mi sreðujemo u skladu s matricama za koje smo kao percipijenti odgovorni èak i ako ih nismo svesni“ (Todorova. reka Ural. Èak i kartografska granica iz tradicionalnih školskih atlasa – planinski venac Ural. kao što svako zna. predstavljaju plod konvencije koja nema èvrsto i jednoznaèno uporište u fizièkoj konfiguraciji tla i vode6. politika kojom je napušten izolacionizam Moskovije. naprotiv. tj. celine koje. Pretpostavka promene ruskog (geografskog) samorazumevanja bila je politika Petra Velikog i njegovih naslednika.) kao granice Evrope i Azije formulisano je u radovima ruskog istorièara Tatišæeva (1686-1750). Upravo takav sluèaj je sa „Evropom“ – kontinentom èije su istoène granice faktièki neodreðene. Ovi subjektivni (ideološki) èinioci konstrukcije prostora (sadr ani u pomenutim „matricama“) posebno su znaèajni u sluèajevima kada nam sama fizièka geografija ne daje jednoznaène odgovore o granicama nekog prostora. Odustajanje od identifikovanja razlièitih reènih tokova (Dona. Percepcija se ne ogranièava samo na primanje gotovih utisaka iz spoljnog sveta: naši utisci su. sve do oznaèavanja Urala kao graniènog planinskog lanca koji ih razdvaja7. 2005: 84-85). Volge. 11 . i ovaj kontinent prema tome postoji iskljuèivo kao intelektualna konstrukcija. 2004: 74-84). istorija geografskih predstava svedoèi o promenljivoj konceptualizaciji njihovog odnosa. Evropa nema istoènih granica. Ovo danas uobièajeno shvatanje razgranièenja Evrope i Azije u prošlosti je bilo 6 7 „Geografski. (Opširnije o tome videti u: Subotiæ. pokazuju kao istorijski promenljive. Peèore i Oba.

1994: 83). odreðenja buduæeg obima „Evropske Unije“. EU u svoje èlanstvo prihvata nacije-dr ave. tj. tj. Evropa je sa nekim predmetom. ili.dovoðeno u pitanje na najrazlièitije naèine – od Meternikove zajedljive opaske da „Azija poèinje na (beèkoj ulici – M. 1994: 83). uporediva samo onda kada se neka geografska definicija postavlja apsolutno. da li æe Turska postati deo jedinstvene Evrope. S. pa u pitanju o pripadnosti ili nepripadnosti Evropi geografija nema nikakav znaèaj“ (Danilevski. One su plod istorijskog razvitka i iskustva. Ali geografske definicije zavise i od pogleda ljudi u njihovom sopstvenom vreme8 9 „Gde se Evropa završava? Ural i Bosfor su uobièajeni odgovori na ovo staro pitanje. Gde je kraj Evropskoj Uniji? To je savremeno pitanje koje se ne rešava pomenutim uobièajenim odgovorima. S. èak i da su spremne. kulturno-istorijski i politièki (normativni) koncept. Primerena znaèenja stalno su se menjala. a stare granice Evrope polove dve velike nacije“ (Maier. èije su spoljašnje konture utvrðene. Toga je bio svestan veæ Danilevski koji je još 1869.) smislu nikakve Evrope ni nema. godine u knjizi Rusija i Evropa istakao: „Smisao reèi Evropa ima svoju punu te inu. da se nalazimo u podruèju „simbolièke geografije“ u kojoj su „mentalne karte“ èesto mnogo znaèajnije od onih fizièkih9. Da li æe. delilo. 12 . Ono što je hiljadama godina oznaèavano imenom Evropa nikada nije ostajalo isto. pomeralo. uprkos èinjenici da njen geografski „evropski deo“ èini samo mali procenat njene teritorije?8 Formulisanje odgovora na ova i slièna pitanja suoèava nas sa èinjenicom da je „Evropa“ istovremeno geografski (deskriptivni). U prvom redu. zato što su mnoge zemlje unutar ovih granica daleko od spremnosti za èlanstvo u EU.) Landštrase“. veæ kulturno-istorijski. To ‘nešto’ se u oèima ljudi stalno menjalo. Naznaèena geografska neodreðenost istoène granice „Evrope“ prestaje da bude sholastièko (ili samo istorijsko-geografsko) pitanje i postaje ivotno va no kada se danas formuliše kao problem odreðenja granica prostiranja procesa „evropskih integracija“. 2002: 17). poveæavalo. veæ postoji samo zapadno poluostrvo Azije “ (Danilevski. tim procesima biti obuhvaæena Rusija u njenom današnjem dr avnom obimu. do tvrdnje Nikolaja Danilevskog da „u razmatranom (fizièko-geografskom – M. Ali. smanjivalo. rezultat nasleða koje se selektivno tumaèi i rekonstruiše u savremenoj politièkoj i kulturnoj imaginaciji: „Va no je shvatiti da Evropa nije predmet poput stola ili kuæe. na primer. ali taj smisao nije geografski.

naravno.nu. ivkoviæa. niti nu no mora biti ideološki zasnovano (mada se. uprkos obimu i apstraktnosti koncepta „evropske tradicije“. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji dali su sna an podsticaj za tematizaciju 10 11 Slièno tvrdi E. poslednjih godina bili su tema brojnih radova11. artikuliše u ideološkom diskursu). koja se nameæe onako kako su ih definisali oni koji sebe vide kao bolje. XVII. one nisu nepromenljive. te Milice Bakiæ-Hejden u èasopisu Filozofija i društvo. ona je promenljiv. karakteriše upravo nedostatkom evropskih vrednosti i tradicija – predstavlja ilustraciju te strategije istovremenog ukljuèivanja i iskljuèivanja. veæ bi se pre moglo reæi da se. Prema Hobsbaumu. Ta èinjenica je još oèiglednije u sluèajevima unutrašnjeg diferenciranja „Evrope“ na njene sastavne regione srednje velièine („mezo-regione“).. da ona nije postojala ili da ne postoji. Vesne Golsvorti (2000).“ (Hobsbaum. Samo. Jer. po pravilu. Fleming. 2003: 235) Videti prevedene knjige Marije Todorove (1999). ovo isticanje razlika unutar Evrope ne mora poèivati na geografiji (mada koristi geografiju). prostore koji su manji od samog kontinenta. Primer „balkanistièkog diskursa“ – kojim se „Balkan“ stvara i oznaèava kao evropska „unutrašnja Drugost“ koja se. Istorija nastanka i upotrebe pojmova „Balkana“ i „balkanske tradicije“. to æe reæi obièno kao pripadnike više intelektualne. istorijski promenljive spoljašnje (geografske) granice „Evrope“ zavisile su i zavise od normativnog koncepta „evropejstva“ ili shvatanja „evropske tradicije“ koji nam slu e kao kriterijum teritorijalnog diferenciranja.. tj. 2003: 238-239). polazeæi od njega. kulturne ili èak biološke klase od one kojoj pripadaju njihovi susedi“ (Hobsbaum. Neka je Evropa uvek postojala. XIV (1998: 101-118). S. iako (geografski) pripada „Evropi“. Dejvida Norisa (2002). 13 . još otkako su joj stari Grci dali ime. delovi kontinenta diferenciraju i rangiraju u vrednosnom smislu. M. (2001: 11-110) i Vol. kao i studije K. teško se mo e tvrditi da on u potpunosti i podjednako karakteriše Evropu kao geografsku celinu. 2003: 7-8)10. Vol. slo en i fleksibilan pojam. Jansena. a veæi od pojedinaènih dr ava i njihovih manjih transgraniènih podruèja. Drugim reèima. kao i ambivalentan odnos samih balkanskih naroda prema njima. To pokazuje istorija geografije“ (Šmale. Hobsbaum: „To što je Evropa jedan konstrukt ne znaèi. ali je uvek oslonjeno na psihološko oseæanje superiornosti i inferiornosti: „Istinska razlika razdvaja oseæanu superiornost od inferiornosti.

Termin ‘Balkan’ tu.mesta „Balkana“ u simbolièkoj geografiji Evrope i presudno su uticali na o ivljavanje „Balkanske sablasti“ u evropskoj imaginaciji12. izazvanih iznenadnim slomom komunizma i nestankom Sovjetskog Saveza.. u krajnjoj liniji. 1992: 260)13. bivša Ruska imperija i mnoge nacije u Aziji povezivale i same sebe definisale. zemlje Istoène Evrope. koje se vrte oko primitivizma. da su one samo puki „odraz“ baziènih.. kulturne) moæi. Tokom pola veka mislili smo u terminima Istoka i Zapada. nasilja“ (Jansen. ne znaèi da nasleðene i novostvorene „mentalne mape“ povratno ne utièu na samu politiku. 1992: 497). ekonomske. raznolikosti. za formulisanje teze po kojoj promene „simbolièke geografije“. dakle. oznaèava skup stvarnih ili zamišljenih društvenih praksi. objektivnih društveno-ekonomskih i istorijskih zbivanja. zavise od promena u strukturi (politièke. èija va nost se 12 13 „Post-jugoslovenski ratovi dali su upotrebi termina ‘Balkan’ nov podstrek. te nastankom „novog svetskog nereda“ u kome je „nestala primarna osa meðunarodne politike“ (Jowitt. Stoga. ‘Treæi svet’. poput „lingvistièkog obrta“ u savremenoj filozofiji. 1992: 261). Ovo ponovno otkrivanje „Balkana“ potisnulo je u drugi plan one topose simbolièke geografije koji su. tj. 1999: 276). decenijama zauzimali središnje mesto u teorijskom i politièkom diskursu. nego obrnuto“ (Todorova. Ali. ovaj „materijalistièki“ intoniran zakljuèak izra en stavom po kome „ne utièe simbolièka geografija na politiku. „ ‘Izumiranje’ lenjinizma radikalno menja okvir unutar koga su se Zapad. teza o simbolièkoj prirodi same „društvene stvarnosti“ decenijama je veæ „opšte mesto“ socijalne teorije. 14 . Iz nje se izvodi zakljuèak da je „zaista nemoguæe na osnovu empirijske evidencije razlikovati ‘idealne’ i ‘realne’ faktore u društvu jer su verovanja i ideje ljudi realne sile u njihovim ivotima. i on se našao u nesigurnom središtu pristupa koji te ratove objašnjava kao izraz atavistièkih kulturnih odlika i drevnih mr nji. predstavnih aspekata realnosti. Naprotiv. a strukture su uvek o ivotvorene znaèenjima“ (Greenfeld. a iznad svega. poslednjih decenija je u socijalnoj teoriji i istoriografiji izvršen svojevrsni „obrt“ ka istraivanju simbolièkih. strasti. poput „Istoène Evrope“ i „Centralne Evrope“. tj. Pomenuti primeri mogu poslu iti za demonstriranje zavisnosti „mentalne kartografije“ od istorijskih i politièkih procesa. a sada više nema Istoka kao takvog“ (Jowitt. Njihovo povlaèenje bilo je uzrokovano „tektonskim poremeæajima“ evropskog tla. Amerika. 2001: 35).

danas se raspravlja u širem sklopu diskusija o (post)modernizmu i (de)konstruktivizmu. Ðeriæ. itd14.. „izmišljanja“ i „otkrivanja“ (inventing). daje Gordana Ðeriæ u knjizi Pr(a)vo lice mno ine. „mentalne mape“ su tokom poslednjih decenija postale tako znaèajne upravo zbog ovog saznajno-metodološkog „kulturološkog obrta“ koji je doveo do toga da u istoriografiji „predstave sve više zauzimaju mesto stvarne istorije jer se ‘stvarna istorija’ èesto pokazuje kao proizvod ideja koji su njeni akteri stvorili o njoj“ (Hildermeier. nekadašnja „realistièka“ usmerenost i vera u moguænost saznanja pretpostavljene. Lerija Vulfa. a meðu karakteristiène naslove svakako spadaju Andersonove Imagined Communities (1983). istorijske. Kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi. Imaging the Balkans (1997) Marije Todorove. Nakon 1989. ontološki primarne (društvene. Analizu dva tipa dominantnog diskursa kolektivnog identifikovanja – javnog i akademskog („nauèno-publicistièkog“). O teorijskim i metodološkim pretpostavkama. ‘Balkana’ ili ‘Centralne Evrope’ kao predmeta analize brojnih 15 . kao i povodom problema (ne)legitimnosti upotrebe kategorije „istorijskih regiona“ u našem socijalnom i istorijskom saznanju16. godine uoèava se ne samo intenzivna diskusija o prirodi i granicama istorijskih regiona poput ‘Istoène Evrope’. u velikoj meri je ustuknula pred zadatkom dekonstrukcije dominantnih „diskurzivnih praksi“. 2003: 30).. nezavisno od tipa diskursa koji je predmet analize. otvoreno je pitanje 14 15 16 Na ovaj istra ivaèki „preokret“ najviše je uticao Mišel Fuko. 2005: 149-170). u em tematskom okviru. „Napori istorièara da identifikuju i opišu istorijske regione Evrope su ozbiljno osporavani poslednjih godina u brojnim knjigama i radovima usmerenim na dekonstrukciju odgovarajuæe prostorne terminologije.) stvarnosti. Inventing Eastern Europe (1994). kulturne. U istra ivanju procesa „mentalnog mapiranja“ i njegove uloge u kolektivnom razumevanju i samopoimanju mogu nam poslu iti kako oficijelne i akademske. kao i krajnjim dometima ovog „obrta“. zateèenih „narativa“ i supstancijalizovanih „identiteta“. mentalne mape i stereotipi (videti poglavlje „Mentalno mapiranje prema opštim kategorijama“. U ovom drugom.oèituje veæ u naslovima brojnih knjiga i radova koji sadr e termine poput „zamišljanja“ (imagining). Hobsbaumov zbornik The Invention of Tradition (1983). Prema reèima jednog savremenog istorièara. Ali. karakteri. te „laièkog“ (svakodnevnih naracija „obiènih“ ljudi) – kao i njihovog meðuodnosa na primeru „srpskih prièa“. tako i svakodnevne „diskurzivne prakse“ u kojima geografske odrednice predstavljaju va an vektor orijentacije u socijalnom i istorijskom prostoru15.

druga izbliza razmatra predstave o prostoru. U tom pogledu. Space. Die Konstruktion von Rëumen und Grenzen in Europa seit der Aufklärung“ (Berlin. sla em se sa F. Time“. „Der Balkan: Ein Plëdoyer für Differenz“. 2002.da li se korišæenje geografsko-prostornih koncepata (poput „Balkana“. Geschichte und Gesellschaft. 29 (2003). „Srednje Evrope“. Šenkom koji istièe: „Istorièari koji se bave evropskim regionima i nauènici koji analiziraju ‘invenciju’ ili zamišljanje ovih prostora pre svega biraju razlièite i u izvesnom obimu komplementarne predmete analize.. ili nam oni mogu poslu iti kao deskriptivne oznake relativno stabilnih i dugotrajnih strukturalnih karakteristika same istorijske i društvene stvarnosti?17 Sklon da u sporu „konstruktivista“ i „realista“ vidim dva razlièita pristupa koja se mogu meðusobno dopunjavati. 2004: 19-20).. 2003: 21). 203: 400-405). Archiv für österreichische Geschichte.) mora. nauènih disciplina i institucija u Zapadnom svetu. S. veæ i izvesni pokušaji da se ti regioni dekonstruišu kao èiste ‘invencije’ na ‘mentalnim kartama’ Zapadne ili Centralne Evrope“ (Schenk. Dok prva grupa razmatra strukture istorijskih regiona. 17 18 16 . Istok je istoèno: nastanak. 1. itd. u ovom radu æu se ogranièiti na interpretaciju mesta i funkcije dva toposa „simbolièke geografije“ – Istoène i Srednje Evrope – u diskusijama o „evropskoj tradiciji“ koji se. „The Balkans as Category of Analysis: Border. 137. pp. Sundhaussen. ogranièiti na heuristiku njihovog nastanka i funkcionisanja u okviru istorijski promenljivih „mentalnih mapa“. 642-658. Ovo pitanje je bilo u središtu rasprave Marije Todorove i Holma Zundhausena (Sundhaussen) voðene povodom korišæenja i statusa koncepta „Balkan“ ili „Jugoistoèna Evropa“ na konferenciji „Mental Maps. ne mogu razumeti izvan politièkog. Wien. odgovarajuæu terminologiju i njene normativne konotacije. O tome videti u: Todorova. IV 2000). mapu èije je obrise neposredno nakon Drugog svetskog rata paradigmatièno formulisao Vinston Èerèil u govoru koji je 1946. 31. socijalnog i istorijskog konteksta. III – 1. Sa eti prikaz diskusije dostupan je u radu Ditmara Milera (Müller. podtekst – tretirajuæi ih kao delove diskursa moæi i identiteta“ (Schenk. a ne nu no iskljuèivati18. kako æe biti pokazano. pomeranje i nestanak Gvozdene zavese Koncept jedinstvene Evrope danas potiskuje iz kolektivne imaginacije decenijama vladajuæu „mentalnu mapu“ podeljenog kontinenta. pre svega. 57-83.

Zapadnu i Istoènu Evropu (Churchil. kao ni ispitivanje zasnovanosti njegovog opisa politièkih sistema „narodnih demokratija“ 1946. ali osnovna Èerèilova briga nisu bile dr ave iza „gvozdene zavese“. Ne ulazeæi ovde u razmatranje uloge samog Vinstona Èerèila u stvaranju onoga što on naziva „sovjetskom zonom uticaja“. Skup svih drugih dr ava iza „gvozdene zavese“ èini „Istoènu Evropu“ – geografski pojam èiji je sadr aj ispisan jezikom ideologije i politike. kako u mišljenju. po Èerèilovoj oceni. Naime. rezultat ratne pobede saveznika „nije ona slobodna Evropa za koju smo se borili“ jer se nakon pobede nad nacizmom gotovo pola Evrope našlo zatoèeno „u senci“ Sovjetske dominacije: „Gvozdena zavesa prote e se preko celog kontinenta. „sa svojom besmrtnom slavom“ i uz pomoæ zapadnih saveznika. 1994: 1). mo emo zakljuèiti da je retorièka figura „gvozdene zavese“ predstavljala „kljuènu reè“ hladnoratovske epohe evropske istorije19. saèuvala svoju slobodu i stoga.godine odr ao na Vestminsterskom koled u u gradu Fultonu. odgovorio pitanjem: „Hoæete li Vi tada iveti u Jugoslaviji?“. Ona je delila Evropu na dve manihejski suprotstavljene polovine. razdvajajuæi „slobodni svet“ i komunistièki totalitarizam. uspostavljene su komunistièke pete kolone koje deluju i potpuno jedinstveno i apsolutno poslušno slede direktive koje dobijaju od komunistièkog centra. 17 . upozoren od svog saradnika da æe podrška saveznika jugoslovenskim partizanima nakon završetka rata dovesti do komunistièke vladavine. godine kao „totalitarnih“. postala deo „Zapada“. Izuzev u Velikoj Britaniji i Americi gde je komunizam u povoju. tako i na mapama. Sa istoène strane „gvozdene zavese“ samo je Grèka. komunistièke partije ili pete kolone èine rastuæi izazov i opa19 20 „Gotovo tokom pola veka“ – istièe Leri Vulf – „gvozdena zavesa je bila suštinska strukturna granica. uprkos svom geografskom polo aju.20 veæ sudbina „slobodnog sveta“ u kome tamošnje Komunistièke partije predstavljaju preteæu „petu kolonu“ pod rukovodstvom moskovskog centra: „U velikom broju zemalja. O èemu svedoèi i poznata anegdota prema kojoj je Èerèil. 1946). dr avi Misuri. u celom svetu i daleko od granica Rusije. ideološkom podelom kontinenta tokom Hladnog rata“ (Wolff. Mapa Evrope sa njenim mnogobrojnim zemljama i kulturama bila je u svesti obele ena Èerèilovom gvozdenom zavesom. od Šæeæina na Baltiku do Trsta na Jadranu“.

intelektualni centri epohe Prosvetiteljstva u kojima je suprotnost izmeðu „civilizacije“ i „zaostalosti“ (pa. 1994: 3)21. pa èak i varvarstva. 1994:4). S. „Upravo je Zapadna Evropa u osamnaestom veku. 1988) kada je naglasila da zapadni kritièari „komunizma“ èesto polaze od stare dihotomije „Istok – Zapad“ i koriste „su en spektar boja za portetisanje (komunistièkog – M. jasno locirana na njegove zapadne i istoène polovine22. da je stvoreno razdvajanje Istoène i Zapadne Evrope“ (Wolff. u okviru evropskog kontinenta. prema: Bakiæ-Hayden.snost za Hrišæansku civilizaciju“ (Churchil. skriveno ili namerno potisnuto da je u ranijoj epohi istorije ideja kontinent veæ bio podeljen. 1992: 4).. Tako je otkrivena Istoèna Evropa. od starog Rima do renesansnih italijanskih 21 22 Sliènu tezu je ranije formulisala Katrin Verderi u jednom predavanju o „komunizmu“ i „orijentalizmu“ („Images of East: ‘Orientalism’. Prema njemu: „Gvozdena zavesa je taèno odgovarala ranijem nacrtu i gotovo je bilo zaboravljeno. ideja „Istoène Evrope“ je. Upravo je Prosvetiteljstvo sa svojim intelektualnim centrima u Zapadnoj Evropi odgojilo i zatim prisvojilo za sebe novi pojam ‘civilizacije’. tj.. 1946). taj osamnaestovekovni neologizam. na taj naèin sliku èije su nijanse uzete sa palete korišæene veæ vekovima“ (cit. 2005: 12). pre ivela u našoj kulturi i njenim mentalnim mapama“ (Wolff. 18 . Stoga je primarni adresat njegovog govora bio sam „Zapad“ koji je predstavljen kao bastion slobode ugro en od strane komunistièkog „Istoka“. 1994: 3). ‘Communism’ and the Toll at the Border“. uprkos tome što se trasiranje simbolièke mape Evrope Hladnog rata vezuje za Èerèilovu metaforu „gvozdene zavese“. stvarajuæi. kako je to pokazao Leri Vulf u knjizi Inventing Eastern Europe. a „gvozdena zavesa“ je shvaæena kao svojevrsna „karantinska barijera koja odvaja svetlost hrišæanske civilizacije od svakojakih opasnosti koje se skrivaju u senci“ (Wolff. Ona je. formulisana mnogo pre pojave posleratnog rivalstva i napetosti izmeðu istoènih (komunistièkih) i zapadnih (demokratskih) dr ava. i „varvarstva“). prema Vulfovoj analizi.. Rodno mesto ovog razdvajanja bili su. Ali. koja je vodila daljoj podeli izmeðu Severa i Juga“ (Verderi. otkrila Istoènu Evropu kao svoju komplementarnu polovinu.. da bi u okviru istog kontinenta civilizacija otkrila svoju komplementarnu polovinu u senovitim predelima zaostalosti. Prethodna. u epohi Prosvetiteljstva.) Drugog. Èerèilova poruka o manihejski suprotstavljenim politièkim i društvenim sistemima sadr avala je „višak znaèenja“ koji je sna no uticao na oblik znanja i saznajnu organizaciju sveta: „Hladni rat je uspostavio koordinate jedne konceptualne geografije zasnovane na suprotstavljanju Istoka i Zapada.

skreæe pa nju da je „filozofska 19 . a proces premeštanja središta kulturnog. iako nikada u ivotu nije bio istoèno od Švajcarske. 1994: 357). pisao predlog nacrta za Poljski ustav! Uoèavajuæi u ovoj shemi te nju za dominacijom. Vulf istièe da konstrukt „Istoène Evrope“ poèiva na „polu-orijentalizmu“ jer se „Istoèna Evropa“. u prosvetiteljskoj simbolièkoj geografiji nije dovoðeno u pitanje da je „Istoèna Evropa“ u teritorijalnom smislu deo Evrope. „dok je suprotnost Evrope i Azije ideji Istoène Evrope davala geografsko znaèenje. Vulf. „Istoèna Evropa“ je u imaginaciji epohe Prosvetiteljstva (u njenoj „filozofskoj geografiji“) shvaæena kao posredujuæi èlan ili prelazna zona izmeðu dva osnovna pola suprotnosti koju èine „Evropa“ i „Azija“ („Zapad“ i „Orijent“). suprotnost izmeðu civilizacije i varvarstva joj je pru ala filozofsko znaèenje koje je bilo od velike va nosti za Prosvetiteljstvo“ (Wolff. London i Amsterdam nakon XVI veka. kao i spise vodeæih filozofa i enciklopedista. Navodeæi i analizirajuæi brojne zapise putnika. dominantna linija podele evropskog prostora bila je ona izmeðu Juga i Severa. Taènije. ali je negirana njena pripadnost „Evropi“ kao kulturno-civilizacijskom pojmu. privrednog i finansijskog ivota u Pariz. Ali. simultano iskljuèuje i ukljuèuje u „Evropu“ kao jedinstvenu celinu. za razliku od „Orijenta“. sebe smatrao vrhovnim autoritetom za Rusiju. U svetlu univerzalnih istina prosvetiteljskih uèenja. egzistencijalno iskustvo i neposredno poznavanje empirijske stvarnosti „Istoène Evrope“ bilo je od drugorazrednog znaèaja – tako je Volter. ne bez ironije.gradova-dr ava. kao komplementarne koncepte koji definišu jedan drugog svojom suprotnošæu i prostornom bliskošæu“ (Wolff. U osnovi sledeæi Saidovu analizu „orijentalistièkog diskursa“ po kojoj je „Orijent“ proizvod i konstitutivni elementu samosvesti „Zapada“. Drugim reèima. Ovaj paradoksalni status Istoka kontinenta kao „Evrope“ i istovremeno „ne-Evrope“ sa ima se u metafori „zaostalosti“. a ispravlja se projektom širenja i primene prosvetiteljskih ideja Zapada na podruèjima „mraène“ i „zaostale“ polovine kontinenta. diplomata i avanturista. uticao je da se u XVIII veku artikuliše nova slika geografskog prostora u kojoj je osa podele premeštena na liniju koja razdvaja Istok i Zapad. Vulf formuliše tezu da je „Prosvetiteljstvo otkrilo Zapadnu i Istoènu Evropu zajedno. koji nikada nije putovao istoèno od Berlina. 1994: 5). a Ruso je.

prinèeva i vlada. baveæi se temom razvoja nauènih disciplina poput „istoèno-evropskih studija“ ili „sovjetologije“. utemeljena koncepcija evropskih meðudr avnih odnosa).. politièkog interesa u institucionalizaciji nauènog istra ivanja i konstituisanju njegovog predmeta. èak i kvazi-antropološkoj zainteresovanosti o razlièitim narodima Evrope kao najva nijim indikatorima unutrašnjeg poretka i spoljašnjih granica Kontinenta. novi leksikon reèi i pojmova. 1999: 17-18). S. svedoèe o primatu praktiènog. 16. „Posle 1750. Tako je. predstava o politièkoj podeli kontinenta na liberalni Zapad (Francuska. te „sekularne geopolitike“ ranog modernog perioda (dokumentovane Vestfalskim sporazum kojim je 1648. poèeo se pojavljivati u moralnim i politièkim debatama u novostvorenim reènicima i enciklopedijama. Neuspehom ovih armija i Napoleonovim porazom. Debate o geopolitièkom karakteru i obimu Evrope reflektuju te promene... Engleska) i autokratski Istok (Pruska. Stoga. Rusija) nije išèezla iz zapadno-evropske imaginacije. Tako je. ako u praæenju istorije evropske ideje razlikujemo rani srednjovekovni period „hrišæanske geopolitike“ („Evropa“ kao oznaka „hrišæanskog sveta“ – Christendom).“ (Heffernan. cit. na primer. ‘civilizacija’ i ‘progres’ – sekularno trojstvo prosvetiteljske misli koje se pojavljivalo sa poveæanom uèestalošæu u diskusijama o prirodi Evrope i njenoj osobenosti. podele na dva dela koja ne mogu naæi nikakav zajednièki jezik“ (cit. Ranija preokupacija odnosima izmeðu kraljeva. prema: Bugge. postepeno se usmeravala prema kulturnoj. te da su filozofske ideje prosvetiteljstva na prostoru „Istoène Evrope“ bile brzo zamenjene Napoleonovim armijama23. 1822. analizom nastanka univerzitetskih katedri i instituta koji se bave „Istoènom Evropom“. godine jedan francuski autor (Abbé de Pradt) ovaj rascep po liniji Stokholm-Kadiz objašnjavao kao rezultat „podele Evrope na dve meðusobno suprotstavljene zone društvenosti (sociabillité). prema: Goehrke und Haumann (2004). Osnovni argument prosvetiteljskog poimanja politièkog prostora zasnivao se na kulturološkoj podeli („civilizacija“/„varvarstvo“) u okviru koncepta Evrope kao skupa odvojenih nacija-dr ava èiji se odnosi regulišu sporazumima o ravnote i moæi24. Osteuropa – Geschichte und Politik. do tada nepoznatih ili drugaèije upotrebljavanih.. 1998: 148). Austrija.. 20 . onda u kulturološkoj 23 24 Istorija i sociologija znanja..geografija“ èesto bila prethodnica „vojne kartografije“. Prosvetiteljstvo je geopolitièku debatu artikulisalo u kulturološkom registru.. Opladen 1979. Tri najva nija meðusobno povezana termina su bili ‘kultura’. jedan nemaèki istorièar zakljuèio da su „istoèno-evropske studije“ bile „akademska pomoæna disciplina spoljne politike“ (Günther Stökl.

jedna druge boje“ (cit. ministra finansija Anrija IV. a ne više za „hrišæanstvo“. 1998: 147). nasuprot njegovom samorazumevanju. u svakom sluèaju. negativna „istoèno/orijentalna/azijska“ etiketa u svesti Zapadne Evrope èvrsto vezana za Rusiju i njene panslovenske aspiracije (vid. Ali. veæ u „Velikom planu“ (Grand Dessein. Takoðe. Okey. Lemberg. Istina. te se Vulfova teza „da je ideja Istoène Evrope izvorno i u osnovi bila plod kulturnog 25 26 Objašnjavajuæi svoj „Veliki plan“ Sili je isticao: „Svrha tog novog sistema dr ava je da se cela Evropa u istoj srazmeri podeli izmeðu izvesnog broja sila koja jedna drugoj ne bi morale da zavide zbog svoje nejednakosti. tek nakon Beèkog kongresa uèvršæuje se podela po osi „Istok-Zapad“ kao osnovnoj vododelnici izmeðu autokratskog Istoka (Rusija. prema: Heffernan. 1985: 450-60). moguæe je. te da se i Napoleonov pohod na Rusiju poimao u shemi sukoba „jug -sever“. skicirana podela Evrope je starija od Hladnog rata. nakon Krimskog rata i otvaranja „Istoènog pitanja“. Poput Hansa Lemberga koji va enje ove podele prote e sve do poèetka XIX veka tvrdeæi da se tokom XVIII veka Rusija u francuskoj. 1632) vojvode od Silija (Maximmilien de Béthune. nalazimo koncept evropskog jedinstva zasnovanog kako na balansu moæi. uprkos njenoj pripadnosti hrišæanskom svetu: „Ne govorim ovde ništa o Moskoviji ili Rusiji – pisao je Sili – jer se ona mo e sa isto toliko razloga uraèunati u Aziju kao i u Evropu. 1992: 110-111). ni da se. engleskoj i nemaèkoj obrazovanoj javnosti smatrala „severnom silom“. Vremenom. na primer. 1998: 147). 2003: 88. vremenski produ iti period dominacije podele „sever-jug“ u evropskoj samosvesti26 sve do otpoèinjana epohe masovnog nacionalizma tokom koje je. Tako. niti vremenski situirati u oštro odeljene periode evropske istorije. iako smo je tokom ovih petsto godina svrstavali meðu hrišæanske sile“ (cit. moemo uoèiti izvesnu resakralizaciju prostora „Evrope“ – ovog puta vezanu za koncept „civilizacije“. 21 . 1560-1641). s obzirom na ravnote u koja je potrebna meðu njima. te se mo e smatrati varvarskom zemljom i smestiti u istu klasu kao i Turska. nasuprot Vulfu. Austrija) i liberalnog Zapada (Britanija.25 tako i na korišæenju kulturološkog argumenta za iskljuèenje Rusije iz Evrope. Francuska). Mapu Silijevog „Velikog plana“ ureðenja Evrope videti u: Heffernan. Pruska. Prema Lembergu. do Prvog svetskog rata. etiketa „Istoka“ se gotovo iskljuèivo vezuje za Rusiju (vid. ovo pojednostavljeno i shematièno izvoðenje mo e biti dovedeno u pitanje navoðenjem primera kojima se pokazuje kako se ove razlièite geopolitièke vizije ne mogu jasno razdvojiti.retorici Prosvetiteljstva. prema: Šmale.

etnièkog sastava ili politièkog temperamenta. iako osloboðen od „komunizma“. bilo zbog religije. Istoènjaci Ossies. Jer. Istina... tj. zaostalosti.. Istoèna Evropa je èesto prikazivana kao biæe ‘odvojeno’ od Zapada – kao region koji je ujedno i taman i zaostao. ipak nije nestao. na kulturu razlièitu od naše (zapadne). 1994: 371). Osim „projektovanja“ stigme na susede. Ili. ekonomskog razvoja. nakon sloma komunistièkih sistema. da svoju istoènu granicu proglasi poèetkom prave „Istoène Evrope“. Stoga se. 1992:11).) najèešæe prosleðuje susedima ili. komunizma. ivkoviæ na primeru Srbije. Zapadnjaci su i dalje Wessies. Berlinski zid još uvek postoji. koristi za unutrašnje diferenciranje u kolektivnom samorazumevanju i samopredstavljanju (vid. ekonomska i politièka stvarnost još nije „evropska“ u pravom znaèenju te reèi27. danas su granice „Istoène Evrope“ spornije nego ikada u prošlosti – „gvozdenu zavesu“ je zamenila „plišana zavesa“ koja se lakše pomera u pravcu Istoka. pojam danas posve ispra njen od svog prvotnog geopolitièkog znaèenja. a termin Istoèna Evropa i dalje je uporno u najširem opticaju. u „simbolièkoj geografiji“ Evrope ustrojenoj po shemi „Zapad“ (centar) – „Istok“ (periferija) mogu rekonstruisati i pratiti „gradijenti nipodaštavanja“ na osnovu kojih se stigma „istoènjaštva“ (varvarstva. definiše i objašnjava ono geografsko prostranstvo èija društvena. Istoèna Evropa. 1996: 168). Balkana i Rusije prikazuje i analizira strategije samo-nipodaštavanja („minstrelizacije“) i samo-egzotizovanja pomoæu kojih se spolja nametnuti stereotipi interiorizuju ili 22 . reðe. Zaista. ukazuje na svet razlièit od našega (zapadnoga). ivkoviæ. kako to pokazuje Marko ivkoviæ. na identitet razlièit od našega (zapadnog)“ (Ugrešiæ. 2001: 104-106)28. istorijski i kulturno u zaleðu“ (Feffer. Pojam insistira na granici i razlici.lukavstva“ potvrðuje i èinjenicom da dvovekovna intelektualna istorija i danas. deluje na obrazac percepcije kontinenta podeljenog na zapadnu i istoènu polovinu (Wolf. On je uvek bio više kulturološka oznaka korišæena za oznaèavanje delove Evrope koji se nisu u potpunosti smatrani evropskim.. dok veæina zemalja bivšeg komunistièkog bloka nastoji da upravo sebe predstavi kao „graniènu zemlju“ Zapada. Kako to istièe Dubravka Ugrešiæ: „Iako srušen.. 27 28 „Istok“ u tom smislu nije geografski koncept: „Nikada atribut ‘istoèni’ nije imao precizno geografsko znaèenje. koncept „Istoène Evrope“ se reprodukuje kao kategorija „mentalne mape“ pomoæu koje se opa a.

Srednja Evropa: bekstvo sa Istoka i „povratak u Evropu“ Na hladnoratovskoj „mentalnoj mapi“ prostorne oznake „Istok“ i „Zapad“ postale su sinonimi komunizma i demokratije. nekadašnje istoèno-evropske zemlje nastoje da se oslobode simbolièkog balasta sadr anog u konceptu „Istoène Evrope“. tako je i strategija distanciranja od „istoèno-evropskog“ statusa starija od današnjeg procesa proširenja Evropske Unije. procesom u kome se nekada jedinstveni prostor „Istoène Evrope“ diferencira na regione i zemlje koje se nadmeæu u sticanju punova nog èlanstva u ujedinjenoj Evropi. 1992: 4). simboli podeljenog kontinenta i bipolarne strukture politièke moæi. geografski zapadno od Beèa. Beè je. Starija linija razdvajanja (zapadne) „civilizacije“ i (istoènog) „varvarstva“ je obièno išla du prusko-poljske granice koju su putnici krajem XVIII se njihov negativni sadr aj pretvara u egzotiènu. opa an kao deo „Zapada“. Ali. privlaènu karakteristiku. oznaèila Milica Bakiæ-Hejden kategorijom „gnezdeæeg“. smatran „Istokom“. 2. reprodukujuæeg orijentalizma (nesting orientalisms): „Celokupna ova hijerarhija mogla bi se protumaèiti u pojmovima simbolièke geografije kao opadajuæa po vrednosti kad se ide od severa i zapada (najviša vrednost). 23 . ukljuèujuæi (siromašni) „Jug“ i (zaostali) „Istok“. U osnovi. na primer. U nastojanju da potvrde svoj trajni „evropski identitet“ i doka u da zadovoljavaju savremene evropske standarde. do juga i istoka (najni a vrednost).kako je to. u svakom regionu postoji tendencija da se kulture i religije ju no i istoèno od sebe vide kao konzervativnije ili primitivnije“ (Bakiæ-Hayden. U skladu sa tom mapom. mo e se zamisliti sistem ‘gnezdeæeg’ orijentalizma po kome. Ovo tvrðenje mo e biti ilustrovano praæenjem istorije nastanka. 2001). U pogledu kulturnog predstavljanja razlièitog i manje vrednog Drugog. kao što je „Istoèna Evropa“ starija od Hladnog rata. te pretvara u dokaz superiornosti ( ivkoviæ. razlièitih znaèenja i upotreba pojma „Srednje Evrope“ – jednog od najuticajnijih produkata ideološke konstrukcije evropskog prostora. dok je Prag. ova strategija je dodatno podstaknuta tekuæim procesom proširenja Evropske Unije.

godine pisao o stvaranju „srednjoevropske ekonomske zajednice“ u kojoj dominantnu ulogu treba da imaju Pruska i Habzburška monarhija (Vid. ali politièka formula „Mitteleurope“ obièno se vezuje za Fridriha Lista. pored Zapadne i Istoène Evrope. Bugge. veæ i dva sveta koja pripadaju razlièitim vremenskim epohama29. nijedna ne pominje jedino Iberijsko poluostrvo. 2002: 412)31. Judt. Po reèima jednog drugog putnika koga takoðe citira Vulf. L’Europe Centrale“ (Transaction and Papers of the Institute of British 24 . nemaèkog ekonomistu koji je 1842.30 Ova. nezavisno od njenog pomeranja. Peterburg i na toj granici zapisao da ima utisak da se „vratio deset vekova u prošlost“. predstavljali kao granicu koja ne razdvaja samo teritorije dve dr ave. Upravo ova teritorijalna neodreðenost „Srednje 29 30 31 Na poèetku svoje knjige Vulf navodi francuskog ambasadora u Rusiji. godine. Nemaèki geograf Zinhuber. ekonomski i politièki razlièita od svog zapadnog i istoènog okru enja. u ovom prostorno-neutralnom smislu. Mitteleuropa. posebna oblast koja je kulturno-istorijski.veka. U literature se prve formulacije ideje o „Srednjoj Evropi“ najèešæe tra e u nemaèkoj literaturi s poèetka XIX veka. nezavisno od istorijskog pomeranja graniène linije. od sredine XIX veka u evropskoj imaginaciji stvaraju se „mentalne mape“ na kojima se. Amerikanca D ona Ledjarda (Ledyard) koji se 1788. pa Timoti Garton Eš navodi da od šesnaest definicija „Srednje Evrope“ formulisanih do 1954. 1991: 24. dok su samo podruèja Austrije. Miller. na koga se Eš poziva. 1999: 1819). 1999: 86. ova granica (koja je u meðuvremenu fizièki pomerena) je „velika rampa koja deli azijske i evropske obièaje“ (Wolff. evropski prostor je predstavljen kao podeljen na jasno kontrastirane polovine koje iskljuèuju „prelazna podruèja“. tvrdi se da postoji „Evropa izmeðu Zapada i Istoka“. Èeške i Moravske bila obuhvaæena svim tim definicijama (Eš. Korišæenje nemaèke reèi ukazuje na genealogiju ovog koncepta formulisanog u Nemaèkoj koja je upravo sebe odreðivala kao „zemlju koja se nalazi u sredini“ Evrope (Das Land der Mitte). Nasuprot ovoj sklonosti ka jednostavnom dihotomnom modelu reprezentovanja prostora. izdvaja i središni. ili kako bi to Nemci rekli. godine putovao u St. te stoga i kao centar „Mitelleurope“ – tog središnjeg prostora kontinenta. godine vraæao iz Sibira. centralni deo kontinenta koji je „izmeðu“ ova dva suprotstavljena pola. 354). Naime. „Zwischeneuropa“. 1994: 6. grofa Se ira (Counte de Ségure) koji je u zimu 1784/85. Ali. na prvi pogled intuitivno jasna predstava „sredine“ kontinenta tokom istorije je geografski odreðivana na najrazlièitije naèine. priznao je u radu „Central Europe.

kada pišu Centralna ili Istoèno-centralna Evropa njihove reèenice su uvek pozitivne – afirmativne ili veoma sentimentalne“ (Eš. kao i sporovi oko njenih distinktivnih karakteristika èine je konceptom „simbolièke“. „Biti u središtu Evrope“ znaèi.Evrope“. koristimo razlièite oznake poput „Istoène“ ili „Srednje Evrope“. 32 33 25 . 2003: 274). tj. Nemaèka se neizbe no pojavljuje kao periferna. Mitteleurope. 1999: 18). Eš navodi tekstove Vaclava Havela i Ð. Stoga. konaèno. Ako je evropska civilizacija locirana u Francuskoj. U politièkom smislu. Schultz u radu „Fantasies of Mitte: Mittelage and Mitteleuropa in German Geographical Discussion in the 19th and 20th Centuries“. nemaèka ideja „Mitteleurope“ nastaje kao pokušaj da se na osnovu središnjeg geografskog polo aja Nemaèke (Mittellage) afirmiše njena kljuèna uloga u razvoju Evrope: „Pošto je oznakama na kompasu dat kulturni znaèaj i Istok snabdeven negativnim karakteristikama. 1954) da je. zlatne sredine i. oblikovane su nasuprot takvoj percepciji“ (Bugge. Istorija nastanka koncepta „Srednje Evrope“ povezana je sa simbolièkim znaèenjem „sredine“ i vrednosnim statusom koji „središnji polo aj“ ili „centar“ imaju u odnosu na obodne delove neke celine33. Ideje moralne. ako ne i istoèna dr ava. ona „zlatna sredina“ u kojoj se uravnote uju karakteristike perifernih podruèja kontinenta. a ne obiène deskriptivno-fizièke geografije. Political Geography Quarterly. Znaèaj simbolièke va nosti „sredine“ (Mitte) i „središnjeg polo aja“ (Mittelage) u nemaèkim diskusijama o geografskom polo aju Nemaèke detaljno ilustruje i analizira H. nasuprot prosvetiteljskom „Zapadu“ sa centrom u Parizu. 8 (1989). Nemci su se našli u zbunjujuæoj poziciji. D. Vol. nasuprot revolucionarnom i liberalnom „Zapadu“ (Francuskoj i Engleskoj). jer su za te nazive vezani skupovi istorijski nastalih i kulturno-politièki artikulisanih pozitivnih i negativnih znaèenja 32. u odnosu na zapadne i istoène delove kontinenta. To je oèito veæ na nivou jezièke prakse kada za isti prostor. 1988: 202). kao i despotskom „Istoku“ Geographers. na primer Èešku i Maðarsku. pa sam izbor naziva oèito implicira mnogo više od pukog neutralno-geografskog opisa. zapao „u stanje potpune konfuzije“ (cit. biti „prava Evropa“.prema:. pp. Schultz and Natter. 315-339. nakon èitanja relevantne literature o „Srednjoj Evropi“. Konrada iz osamdesetih godina i u njima identifikuje svojevrsnu „semantièku podelu rada“ po kojoj: „Oba autora koriste termin Istoèna Evropa ili istoènoevropski kada je kontekst neutralan ili negativan.

politièki nestabilnom unutrašnje-evropskom prostranstvu videla svoj vitalni „nacionalni interes“ i svoju istorijsku „civilizacijsku misiju“. 26 . Problem dr avnog ujedinjenja nemaèkih zemalja. a politièki i nacionalni partikularni identiteti bili bi oèuvani uz insistiranje na jaèanju elemenata zajednièke („srednjoevropske“) kulture i regionalnog. Opširnije o nemaèkoj tradiciji Mitteleurope. Bugarsku. Švajcarsku. pre svega. Ovaj imperijalistièki sadr aj nemaèkog koncepta „Srednje Evrope“ vidljiv je i u njenim liberalnijim verzijama kakva je ona koju je 1915. Mayera (1955). nemaèke zemlje u „srcu Evrope“ predstavljane su kao „srednje rešenje“ koje harmonièno kombinuje stabilnost i slobodu. Grèku. ekonomskoj i kulturnoj integraciji prostora izmeðu Francuske i Rusije. politièke i vojne uloge Nemaca („nemaèkog jezgra“) u Mitteleuropi. Zakasnivši u raspodeli prekomorskih kolonijalnih poseda. brojnost nemaèke dijaspore na Istoku.(Rusija). do Fridriha Naumana (èija je knjiga Mitteleuropa 1915. Holandiju i Belgiju. godine kodifikovala modernu upotrebu tog pojma). bila plod rasta ambicija Nemaèke u „svetskoj politici“ (Weltpolitik). te vrednost i uticaj nemaèke kulture. Dansku.34 njihov ekonomski znaèaj. nadnacionalnog identiteta. U tom smislu. Ali. 1991: 24). njegov projekat je polazio od kljuène ekonomske. kao i u knjizi H. godine u knjizi Mitelleuropa izlo io Fridrih Nauman35. Po Naumanovom projektu. sam koncept podruèja koje se u Evropi naziva centralnim parazitirao je na problemu ujedinjenja Nemaèke“ (Judt. a ideja „kulturnog zajedništva“ 34 35 „Od Meternika koji je prvi razvio ovu temu. u osnovi ovog saveza bila bi carinska unija koja bi vodila stvaranju jedinstvenog privrednog sistema. Ukljuèivši u „Srednju Evropu“ – pored Nemaèke i Austro-Ugarske – Srbiju. kao i o O Naumanovoj koncepciji videti u radu Èaslava Koprivice (1997). Nemaèka je u širenju svog uticaja na ovom prete no agrarnom. teritorijalna velièina Habzburške monarhije. Rumuniju. Nauman je „Mitelleuropu“ odredio kao jedan „savez dr ava“ sposoban da se ekonomski i vojno odupre pritisku zapadnih dr ava i Rusije. za tradicionalnu ideju „Mitteleurope“ se mo e tvrditi da je. bili su neophodni preduslovi za formulisanje predstave o Mitteleuropi koja je ukljuèivala zahtev za vodeæom ulogom Nemaèke u politièkoj. uz svu Naumanovu obazrivu umerenosti u pogledu buduæeg politièkog statusa slovenskih naroda Srednje Evrope.

Èartorijskog. Palckog. tj. Oni to mogu uèiniti jedino ako budu tesno i èvrsto ujedinjeni“ (cit.srednjeevropskih naroda pretpostavljala je njihovu „dobrovoljnu upotrebu nemaèkog jezika“. Za razliku od „panslovenskih“ projekata oslonjenih na princip slovenstva i dominaciju Rusije kao „starijeg brata“ u zajednici slovenskih naroda. „austroslavizam“je svoju politièku formulu našao u ideji „Srednje Evrope“ koja je obuhvatala austrijske Slovene. A. godine u javnosti slovenskih i maðarskih delova Habzburške monarhije. faktièki ogranièava na teritoriju Habzburške monarhije. Suoèeni sa nerealnošæu stvaranja samostalnih nacionalnih dr ava na teritoriji Monarhije. Maðari. Maðare. prema: Miller. Nijedan od njih pojedinaèno nema dovoljno snage da se suprotstavi moænom istoènom susedu. ovi otpori nisu obrazlagani nu nošæu suprotstavljanja Slovena germanskoj dominaciji. godine Èešku odredio kao „centar i srce Evrope“. na podruèje koje se prostiralo izmeðu Rusije i buduæe ujedinjene Nemaèke. formulišu se veæ od 1848. Rumune i austrijske Nemce. L. Rumuni. Ali. Alternativne koncepcije „Srednje Evrope“ koje se oslanjaju na pomeranje „centra Evrope“ na istok. te na iskljuèivanje nemaèkih zemalja iz tako zamišljenog prostranstva. Oslanjajuæi se na novu definiciju „sredine kontinenta“36 nacionalni pokreti politièki nesamostalnih „istorijskih nacija“ pod krovom 36 František Palacki je 1848. Te nja ka smanjenju uticaja nemaèkih zemalja vodila je reinterpretaciji koncepta „Srednje Evrope“ kojom se ona. otpori nemaèkim koncepcijama „Srednje Evrope“ formulisani upravo u krugu slovenskih nacija. 27 . Nemci. Stoga je razumljivo što su. nezavisno i mnogo vremena pre Hitlerove redukcije „Mitteleurope“ na rasistièku ideju germanske superiornosti u socijaldarvinistièkoj borbi nemaèke nacije za „ ivotni prostor“ (Lebensraum). ideolozi i voðe nacionalnih pokreta (poput F. veæ su se pozivali na koncept Srednje Evrope razlièit od (nemaèke) Mitteleurope. Etveša) formulišu ideju preureðenja Austrije u pravcu formiranja jedne „Srednjoevropske federacije“ (ili „Dunavske federacije“) u kojoj bi dominacija austrijskih Nemaca bila uravnote ena priznanjem kolektivnih politièkih prava drugih naroda – podanika kuæe Habzburgovaca. te u reformisanoj Austriji (federaciji njenih naroda) video garanta stabilnosti regiona i branu od imperijalistièkih ambicija Rusije: „Pokraj granica Ruske imperije ivi mnogo naroda – Sloveni. za razliku od razlièitih varijanti panslavistièkih pokreta. 1996: 8). za razliku od Mitteleurope. Telekija i J.

ali najmanje originalna. Toma Masarik je veæ 1921. koji je potvrðen nestankom Monarhije nakon Prvog svetskog rata. etnièka i kulturna mapa Evrope je koncipirana u skladu sa osnovnom trodelnom podelom kontinenta – izmeðu Zapadne Evrope koja se završavala sa Austrijom i Nemaèkom i Istoène koja je poèinjala na granici Sovjetskog Saveza. Da æe se u „Novoj Evropi“ novonastale nacionalizujuæe dr ave (Brubejker) u spoljnopolitièkim odnosima i unutrašnjem razvoju sukobljavati sa brojnim starim problemima (borba velikih sila oko podele interesnih sfera. habzburška ‘misija’“ (Tejlor. postalo je jasno brzo nakon okonèanja rata.. nego što se pozitivno 28 . „nepravedne“ granice. ekonomske teškoæe. do Grèke i Turske na jugu kontinenta. prostirala se „Srednja Evropa“ koja je ukljuèivala zemlje i narode od Skandinavije i Baltièkih dr ava na severu. Istorijskim neuspehom ove „misije“. tj.kuæe Habzburga videli su u konceptu „Srednje Evrope“ okvir koji æe im omoguæiti novi politièki ivot i istovremeno ih saèuvati od dominacije Nemaèke i Rusije: „Da uèini Srednju Evropu ni ruskom ni nemaèkom bila je poslednja. a istovremeno je ruski boljševizam teritorijalno ogranièen na podruèje „Istoène Evrope“. podruèja izmeðu Nemaèke i Rusije. Miller. Ako u svakom konceptu „Srednje Evrope“ razlikujemo dve osnovne funkcije – izolacionistièku i integrativnu (vid. a šta Zapad na kopnu èije su politièke podele potpuno i do neprepoznavanja promenjene tokom pojedinaènog ivotnog doba?“ (Judt. Od èega se sada sastoji Srednja Evropa? Šta je Istok. bujanje autoritarnih re ima. Jedan od gorljivih zagovornika „Nove Evrope“. 1991: 25). ideja „Srednje Evrope“ je potisnuta idejom „Nove Evrope“ koja se zasnivala na afirmaciji prava naroda na samoopredeljenje i stvaranje nacionalnih dr ava na teritorijama propalih imperija: „Nestanak Austrougarske imperije (istinski znaèajan dogaðaj u evropskoj istoriji) ostavio je ogromnu prazninu u konceptualnoj geografiji kontinenta. 2001: 77). nerešeni problemi polo aja brojnih manjina. Politièka. godine obnovio ideju „Srednje Evrope“ kao „posebnog podruèja malih dr ava i nacija izmeðu Zapada i Istoka“. 1999: 86) – onda mo emo zakljuèiti da se ovako širokim odreðenjem uspešnije naglašava distanca prema Nemaèkoj i Rusiji (boljševizmu). Tako obuhvatnim konceptom jasno je istaknuta razlika spram (nemaèke) ideje Mitteleurope.itd)..

Lukiniè. 1952) anticipirao koncept simbolièke reprezentacije evropskog prostora koji æe od osamdesetih godina XX veka postati dominantan ne samo 37 38 Stoga je razumljivo što je Ištvan Bibo u naslovu svoje knjige koristio upravo „istoènoevropsku“. itd37.. Ovaj deficit integrativne funkcije „Srednje Evrope“ u meðuratnom periodu odra avao je èinjenicu faktièkog nedostatka saradnje i solidarnosti izmeðu novonastalih dr ava koje su ulazile u niz teritorijalno-graniènih sporova potvrðujuæi tako spolja formiran utisak da. nego što se varvarizovalo usled niza nesreænih istorijskih dogaðaja koji su ga potisnuli s puta evropske konsolidacije. Naravno. Rutkovski) bili su ignorisani na Svetskim kongresima istorièara (Brisel. Bibo je smatrao da „ovo podruèje nije u stanju da se konsoliduje ne zbog toga što je istinski varvarsko. 1999: 86) 29 . Borderlands of Western Civilization. te da se nasuprot podele na Istoènu i Zapadnu Evropu afirmiše teza o istorijskoj posebnosti ovog regiona38. „narodi i zemlje ovog podruèja po svojoj naravi nisu sposobni za demokratski razvoj zapadnoevropskog tipa“ (Bibo. Istina. maðarskih i èeških istorièara (Halecki. 1996: 46). 1950. Bidlo. zabele eni su pokušaji da se u meðuratnom periodu pojam „Srednje Evrope“ izmesti iz jezika politike i uvede u diskurs istorijske nauke. Ovi pokušaji poljskih. Od ovih pokušaja svakako najznaèajniji trag ostavili su radovi poljskog istorièara Oskara Haleckog. 1996: 79). Rusije i Otomanske imperije. a ne „srednjeevropsku“ teritorijalnu odrednicu (vid. te je eksplicitno bilo asocirano sa tradicionalno negativnim konotacijama koje je „Istoèna Evropa“ imala kao podruèje politièke nestabilnosti. 1933) na kojima su se rasprave vodile u sekcijama za Zapadnu i Istoènu Evropu: „U diskursu Zapada. ekonomske i socijalne nerazvijenosti. kulturne zaostalosti. njihove zemlje su još pripadale Istoku“ (Miller. Beda malih istoènoevropskih dr ava. 1923. prema reèima Ištvana Biboa.identifikuje neka platforma kooperacije malih dr ava i naroda tog regiona. 1928. 1946). Varšava. koji je tokom svoje akademske karijere u Americi veæ u vreme Drugog svetskog rata uveo u opticaj termin „East Central Europe“ kao oznaku za poseban region u kome su u prošlosti iveli brojni narodi izmeðu Nemaèke. Stoga je u meðuratnom periodu ovo podruèje prvenstveno oznaèavano kao „istoènoevropsko“. Pored terminološke inovacije koja je danas opšteprihvaæena u anglosaksonskoj literaturi. Handelsman.. Halecki je u svojim knjigama (The Limits and Divisions of European History.“ (Bibo. Oslo. za razliku od stava „zapadnjaèke“ superiornosti.

Halecki je u podruèju koje le i istoèno od Nemaèke razlikovao tri razlièite društveno-istorijske celine. veæ i u praktièno-politièkom diskursu. 39 „Poput imena Adolf. kao istorièar „Istoène Evrope“. i pojam Mitteleuropa je potpuno nestao iz politièkog reènika u Bonu. a nekada podreðeni svojim moænim susedima“ (Halecki. polje „istorije brojnih naroda koji su. Ovo podruèje koje je. i tri decenije posle 1945. 1952). nasuprot koncepciji dvodelne ili trodelne geografske podele Evrope. a ne nerešena pitanja jasnog definisanja pomenutih regiona (na primer. pored ova dva. veæ pominjana posleratna ideološka podela na „komunizam“ i „slobodni svet“. posebno polje koje mora biti tretirano kao razlièito“. Na ogranièeno usvajanje ove prostorne konceptualizacije kontinenta (prete no prihvaæene samo u akademskim krugovima istorièara koji su se bavili Habzburškom monarhijom). teritorijalno se prostire izmeðu Švedske. „istoèno-zapadnoj“ podeli evropskog prostora. godine niko nije govorio o ‘Srednjoj Evropi’ u sadašnjem vremenu“ (Eš. kako u srednjem veku tako i u modernoj epohi. iveli izmeðu Nemaèke i ovih imperija. presudno su uticali politièki razlozi. osna ivala je staru tendenciju ka dvodelnoj. Dve od njih – jedna koja obuhvata zemlje koje su u prošlosti bile pod dominacijom Vizantije i kasnije Otomana. ostalo za evropsku istoriografiju terra incognita. tj. po reèima Haleckog. sve e seæanje na nacistièku interpretaciju Mitteleurope i vojni pokušaj njenog ostvarenja èinio je samo pominjanje „Srednje Evrope“ problematiènim: „U zemljama u kojima se govori nemaèki izgledalo je da je sama reè ‘Mitteleuropa‘ umrla sa Adolfom Hitlerom. 1988: 199)39.u teorijskom. Tako je. te druga u kojoj je dominirala Ruska imperija – predstavljale su tradicionalno koncipirane predmete istra ivanja istoèno-evropske istoriografije. Berlinu i Beèu“ (Katzenstein. Naime. on je istakao „treæe. nekada u sopstvenim nezavisnim dr avama. Istoèno-centralne i Istoène Evrope. Osim toga. Halecki predlo io èetvoroèlanu podelu kojom se izdvajaju regioni Zapadne. 1997: 1) 30 . Nemaèke i Italije s jedne i Rusije i Turske s druge strane. Ali. Pre svega. nakon što je Hitlerovo ‘hiljadugodišnje carstvo’ buknulo u vatri i dimu. a on ga je nazvao „Istoènim delom Srednje Evrope“ ili „Istoèno-centralnom Evropom“. Zapadno-centralne. otvoreno pitanje odnosa i razgranièenja „Istoèno-centralne Evrope“ i „Balkana“).

u pitanju bio nov fenomen koji je shvatljiv jedino ako imamo u vidu istoènoevropsku perspektivu njenih glavnih uèesnika40. Debata iz osamdesetih bila je nov fenomen sa drugaèijim pobudama i drugaèijim ciljevima“ (Todorova. 264). U osnovi. od Praga do Budimpešte. te da dr ave „Zapadne Evrope“ predstavljaju njihovu najbli u „srodnièku grupu“. ali jeste bila nov koncept. uprkos svojoj heterogenosti.Ali. Prvi je teorijski obrazlo io tezu o specifiènosti Srednje Evrope kao istorijskog regiona koji se. bli e „Zapadu“ nego „Istoku“. 31 . Marija Todorova je s pravom istakla kako je. veæ sudbina sovjetskih evropskih satelita koji su na hladnoratovskoj mapi pripadali Istoènoj Evropi: „Novi razgovor o Srednjoj Evropi nije potekao iz Berlina ili Beèa. Kljuènu ulogu u obnovi ideje „Srednje Evrope“ imali su. godine. u prvom planu ove debate nisu bili problemi ujedinjenja i statusa Nemaèke. veæ iz Praga i Budimpešte“ (Eš. Ðerða Konrada. èeškog pisca Milana Kundere (Kundera. sada veæ davne 1988. 1999: 259. Sièova analiza istorijskog i socijalnog razvitka Poljske. Ona nije vaskrsenje Mittleurope – to je bila nemaèka ideja. pored brojnih radova Èeslava Miloša. 1983) i esej „Tragedija Srednje Evrope“. Srednja Evropa je istoènoevropska ideja. od Varšave do Zagreba (izazivajuæi sna an odjek u Beèu i Berlinu).. Ovaj istoriografski pokušaj utemeljenja distinktivnih karakteristika srednjoevropskog regiona (koji je sledio glavnu tezu Haleckog o Srednjoj Evropi kao 40 „Srednja Evropa osamdesetih godina nikako nije bila nov termin. Èeške i Maðarske vodila je zakljuèku po kome su ove zemlje kao „istoèna periferija Zapada“. Osvræuæi se na ondašnje debate. ak Rupnik je svoju knjigu Druga Evropa. osnovne politièke i ideološke trendove doba nakon Solidarnosti“ (Rupnik. Drugim reèima. 1988: 4). 1984). poèeo profetskom objavom: „Sablast Srednje Evrope luta zemljama ‘realnog socijalizma’. 1988: 199). poèetkom osamdesetih godina XX veka dolazi do iznenadnog „povratka Srednje Evrope“ u teorijski i politièki diskurs i ovo otkriæe starog termina menja simbolièku mapu kontinenta podeljenog na Istok i Zapad. u odnosu na klasiène rasprave o Mitteleuropi. Adama Mihnjika. dva teksta – spis maðarskog istorièara Jene Sièa „Tri istorijska regiona Evrope“ (Szücs. po nizu svojih „istorijskih struktura“ razlikuje od svog istoènog i jugoistoènog okru enja. nakon višedecenijskog zaborava. Ponovno otkriæe Srednje Evrope odra ava..

sasvim drugaèija civilizacija“ (Kundera. „Srednja Evropa“ oznaèava „neodreðeni pojas malih naroda izmeðu Rusije i Nemaèke“. tekstu u èijem se izvornom èeškom naslovu ta tragedija upravo svodila na tvrdnju da je „Srednja Evropa“ – „oteti Zapad“41. 1984: 66). jaèe nego gde drugde. to veliko središte savremene zapadne kulture. olako odrekao svog. u kulturnom smislu. od kojih je glavni progutala ruska civilizacija“ (Kundera. 32 .) postoji. u krajnjoj liniji. Èeška varijanta eseja je imala precizniji naslov: „Oteti Zapad ili oproštajni naklon kulture“. Rusija smatra Anti-Zapadom. izvan apstraktnog teorijsko-istorijskog diskursa. po njegovom mišljenju. pojas koji se ne specifikuje geografskim i politièkim terminima. „Ako takva celina (Srednja Evropa – M. 04. Osnovni uzrok ove tragiène „izdaje Srednje Evrope“ ne le i. veæ kao posebna. veæ diskursom u kome kultura i (istorijska) sudbina imaju kljuènu ulogu42. uzaludno bismo pokušavali da ih taèno odredimo. u trenutnoj politièkoj slabosti „Zapadne Evrope“. ne tretira se kao jedna od mnogih evropskih sila.„graniènoj zemlji Zapada“). apsurdna presuda Jalte je podelila na dva dela. suštinski va nog dela i ustupio ga „Istoku“ koji nije okarakterisan prevashodno politièkim kategorijama (komunizam). to je središnja oblast (zapadne) evropske kulture koja je u politièkom smislu. jer Srednja Evropa nije dr ava veæ kultura ili sudbina. po Kunderi. u zavisnosti od svake nove istorijske situacije“ (Kundera. veæim delom postala deo Istoène Evrope: „U razdoblju svog najveæeg procvata Srednju Evropu. umetnièkih i duhovnih vrednosti za opstanak i razvoj „evropskog identiteta“: „Prema tome. artikulisan je mnogo jasnije u Kunderinom eseju „Tragedija Srednje Evrope“. S. Njene granice su zamišljene i moraju se uvek iznova povlaèiti. 1984: 68). U ovom eseju koji je izazvao burnu diskusiju. 1984). imao je za cilj potvrdu „zapadno-evropskog“ karaktera „Srednje Evrope“. veæ kulturološko-civilizacijskim terminima ne-evropskog Drugog43. Stoga su Kunderine optu be pre svega bile upuæene „Zapadu“ koji se. hirom istorijske sudbine (Jalta). mo e li se geografski odrediti? Koje su njene granice? Meðutim. Ovaj Sièov cilj. te pod istim naslovom ubrzo preveden na francuski (Le Mond) i nemaèki (Die Zeit). oslanjao se na dihotomnu podelu Istok-Zapad i. veæ u gubitku njene svesti o va nosti kulturnih. prava trage41 42 43 Kunderin esej je prvo objavljen na engleskom pod naslovom „The Tragedy of Central Europe“ u New York Review of Books (26. „Još jednom elim da podvuèem da se na istoènoj granici Zapada. 1983: 40). Najjednostavnije.

. Staljin nije. Ova Kunderina originalna mešavina kritike društvene stvarnosti savremenog „Zapada“ (oslonjena na tradiciju kritike „civilizacije“ u ime „kulture“) i radikalnog iskljuèivanja „Istoène Evrope“ (Rusije) iz „Evrope“. rezultovala je „politièko-kulturnim mitom o Srednjoj Evropi“ (Judt. Ako Kundera ovo ne uvrsti u svoju literarnu lamentaciju. Najjasniji i najekstremniji izraz ove tendencije potièe od Milana Kundere. sa „carstvom kulture“ u kome su vodeæu reè imale dve figure – „Dichter und Denker“44. te brojni intelektualci iz „srednjoevropskih“ zemalja (npr. veæ Evropa“ (Kundera. etnièke raznovrsnosti koja podstièe kulturno stvaralaštvo. Ostatak je bio ‘istoènoevropski’ – ruski ili. skeptièno i tolerantno. Predrag Matvejeviæ. „istoènoevropski“ svet totalitarizma. tj. tj. nemaèki. Milan Šimeèka. njegovo æe shvatanje ‘srednjoevropske tragedije’ biti krivo“ (Hauner. Ivo Banac). 1984: 55). s druge strane.. Istoènoj Evropi ostaju Richter und Henker. eventualno.).. humanistièko. 1984: 73). Karakteristièan je stav Milana Haunera: „Sam Hitler koji se u Kunderinom eseju ni na jednom mestu ne spominje. Novo u njegovoj postav44 45 46 „Istorija je dosta preinaèena u mit. bio je produkt srednjoevropske kulture par exellance.. Mi treba da prihvatimo da je ono što je doista bilo ‘srednjoevropsko’ u stvari oduvek bilo zapadnjaèko. Kundera je sliku prošlosti „Srednje Evrope“ stilizovao u skladu sa predstavom o idiliènom „zlatnom dobu“ tolerancije i slobode. 1988: 202).. 1991). Ali.45 suprotstavljen je „Istok“.. mitom koji se s novim sjajem uklapao u staru predstavu binarne opozicije Istok – Zapad46. godine granica izmeðu dveju Evropa pomerila se nekoliko 33 . koja se pru a od Atlantika do Urala. prema Kunderi: „Geografska Evropa. drugi je bio usidren u Vizantiji i pravoslavnoj crkvi (posebno obele je: æirilica). demokratsko. Posle 1945. „etnièkog èišæenja“. Naime. Na Kunderinu selektivnu rekonstrukciju „srednjoevropske prošlosti“ posebno su kritièki upozorili njegovi sunarodnici Milan Hauner. racionalno. suprotstavljena i savremena „Zapadna Evropa“ sa svojom površnom masovnom kulturom. Rusija kao trajno ne-evropski ili tuði. potrošaèkim eskapizmom i egoistièkom opsednutošæu bogatstvom i udobnošæu. Srednjoevropska kultura producirala je Auschwitz i masovne deportacije milijuna ljudi..dija Srednje Evrope nije Rusija. Ovoj naglašeno selektivnoj rekonstrukciji „srednjoevropske tradicije“ (oèišæene od tragova nacionalnih sukoba. Hitlera i Aušvica. Danilo Kiš. Da bi pojaèao svoju konstrukciju. uvek je bila podeljena na dva dela koja su se posebno razvijala: jedan je bio povezan sa starim Rimom i katolièkom crkvom (njeno posebno obele je je latinski alfabet). autoritarnih i diktatorskih re ima. (Eš. Srednja Evropa uzima Dichter und Denker. njoj je. Janoš Kiš..

ali je u celini imala više sreæe. Za razliku od primarne. etnièke i jezièke raznovrsnosti i kompatibilnosti. Ali. isticanjem kulturnog primata. Brodski je ironièno primetio da srednjoevropske „pretenzije na kulturni primat uopšte ne spreèavaju te nju da se bude deo tog Zapada nad kojim Kundera oseæa izvesnu superiornost. od bitke na Beloj gori sve do današnjeg dana. jednog jutra probudili su se konstatujuæi da se nalaze na Istoku“ (Kundera.. postao rtva geopolitièke istine koja je smišljena na Zapadu. „Pretpostavka da je taj deo Kontinenta nekada bio gotovo rajski predeo kulturne. region obele en estokim svaðama. ubitaènim ratovima i èestim pokoljima u razmerama koje se prote u od pogroma. Takve predstave nas ponovo vraæaju Kakaniji. Zapadna Evropa nije uvek bila mnogo bolja. izolacionistièke funkcije koncepta „Srednje Evrope“ (kojom se potvrðuje distanca prema Rusiji). U polemici sa Kunderom Brodski je jasno istakao ovu èinjenicu nekritièkog preuzimanja ideje „veèite podele“ Evrope na dva sukobljena dela: „Kundera je. veæ i kao suštinski preduslov istinske kulturne revitalizacije samog „Zapada“! Jer. upravo „Srednja Evropa“ koja je u prošlosti bila „ rtva ravnodušnosti Zapada“... Naravno. 1986: 481). kao i mnoga njegova istoènoevropska braæa.. u stvari. rtva koncepcije deljenja Evrope na Istok i Zapad“ (Brodsky.. koji su se dotle smatrali zapadnima.“ (Judt.. Komentarišuæi mesijanske aspekte ideje „Srednje Evrope“. 47 48 34 . region trajne etnièke i religijske netolerancije. svojim „povratkom u Evropu“ bi tom istom „Zapadu“ donela istinske kulturne vrednosti bez kojih nema „evropskog identiteta“47. slobode i kulturnog pluralizma“48 osamdesetih godina sna no privlaèila zapadnoevropske intelektualce koje je istorija ostavljala bez toposa komunistièke alternative: „Centralna Evropa je postala idealizovana Evropa naše kulturne nostalgije. tj. ovaj „kulturno-mesijanski“ element srednjoevropskog diskursa imao je jasnu kompenzatorsku funkciju kojom se. dok je. do genocida. 1991: 48). po Kunderinoj konstrukciji. mada je za srednjoevropljane stotina kilometara na Zapad i narodi. Takoðe.ci bilo je naglašavanje gotovo mesijanske uloge „malih naroda“ Srednje Evrope èija (politièka) emancipacija od dominacije Sovjetskog Saveza nije protumaèena samo kao puka te nja „izvlaèenja“ iz èvrstog zagrljaja (ruskog) komunizma. skorašnjih je godina postala deo predstave Zapada o njemu. prevazilazio srednjoevropski kompleks ni e vrednosti u odnosu na empirijski „Zapad“. Centralna Evropa. predeo koji je stvarao neopisiva kulturna i intelektualna bogatstva. 1984: 63). „Srednja Evropa“ je upravo kao zamisao i projekcija „nikada postojeæe Evrope tolerancije.“ (Brodsky. 1986: 482).

koncept „Srednje Evrope“ je osamdesetih godina imao politièko-ideološku funkciju u eroziji sovjetske dominacije u graniènim zemljama „Istoènog bloka“. Ali. izolacionistièki motivi su opravdavani eljom za slobodom. Zaista. njegovu nadu da æe se u diskusiji o „Srednjoj Evropi“ formulisati neki „autentièni identitet“ koji æe poslu iti kao „organizujuæi princip onima koji te e neèemu drugaèijem od sovjetskog tipa realnosti“. Ipak. stavljeni „mali narodi“ ovog regiona49. Ali. to podseæa na loš ukus i ne razlikuje se tako mnogo od politièkih fantazija druge vrste koje su 50-tih godina projektovane na Istok“ (Judt. tj. Nakon iskustva više neuspešnih pokušaja oslobaðanja od sovjetske dominacije. više od pokušaja da se pobegne od neprijatne realnosti u maglovitu i romantizovanu prošlost“ (Schöpflin. doveo je do smanjenja njenog znaèaja u teorijskom i politièkom di49 „Jasno je da je osnovna ideološka tenzija u politièkom diskursu Centralne Evrope bila koncentrisana na njen odnos prema Istoku. kao i za formulisanje politièke strategije „novog evolucionizma“ (Mihnjik). pogleda unazad na Kakaniju. prošlu ili sadašnju. olièen u padu Berlinskog zida i povlaèenju ruskih trupa iz regiona. kada sovjetski tip društva pripada prošlosti. Sve dok je Istok znaèio komunistièku Moskvu. Negativan (a u nekim sluèajevima i otvoreno rasistièki) odnos prema „Istoku“ (Rusiji). politièki trijumf ideje „Srednje Evrope“. nezavisno od svoje istorijske (mitsko-poetske) sadr ine. 1991: 48).ta fantazija mo da slu ila kao nu ni mit. U tom smislu. to oseæanje nije iscrpljivalo emocionalnu pozadinu izolacionistièkog aspekta ovog diskursa“ (Miller. kafu sa šlagom i zaher tortu. 35 . voljom velikog istoènog suseda i ravnodušnošæu „Zapada“.. Šeflin je s pravom ocenio da je „o ivljavanje ideje Centralne Evrope mnogo više od prolazne iluzije. okarakterisati samo kao utopijsku. distinktivistièki intoniran diskurs „srednje Evrope“ poslu io je kao pozadina za teorijsku artikulaciju teme „civilnog društva“. opravdavan je statusom „ rtve“ u koji su. Paradoksalno. Sigurno je za srednjoevropljane razumno da u svetlu njihove istorije malo sanjaju o Švedskoj. nostalgije za Austro-Ugarskom monarhijom. mo emo danas. 1999: 87). isto tako je sasvim neadekvatno za Zapad da od Centralne Evrope pravi fantaziju.. centar supersile koja kontroliše region. 1991: 27). Ali. èudno je videti da se on odra ava u zapadnim fantazijama o Centralnoj Evropi. o jednom geografskom entitetu.

U odnosu na ovu negativnu. Meèijara.. njegova domovina je dugo oèekivanu slobodu iskoristila da bi redukovala tu raznolikost i raspala se na Èešku i Slovaèku!51 Tokom osamdesetih sna no naglašavan kulturni aspekt „srednjoevropskog identiteta“. Stoga je Aleksej Miler s pravom „krah komunizma“ proglasio „Pirovom pobedom koncepcije Srednje Evrope“: „Program centralnoevropskog diskursa je 1989. kao i kulturni primat u odnosu na „Zapad“. nakon sloma komunizma. Senka „Balkana“ se tako nadvila nad Bratislavom – gotovo do beèke Landštrase! 36 . pre ivela je izolacionistièka funkcija ove ideje koja se tokom devedesetih sve više premeštala sa Rusije na „Balkan“ kao region koji je svoje nepopravljivo „istoèno“ biæe spojio sa „ju njaèkim“ siromaštvom i violentnim temperamentom. ili sa Slovaèkom na Balkan“ (cit. Politièari postkomunistièkih zemalja brzo su prihvatili pravila igre i.skursu postkomunizma. 2005: 343). 2005: 95). posle 1989. i oko koje su ispisane stranice i stranice. u stremljenju oslobaðanja od vlasti Moskve. U „klubu uspešnih“ postkomunistièkih zemalja koje su po50 51 Sliènu ocenu daje Marija Todorova: „Emancipatorska ideologija koja stoji iza pojma Srednja Evropa. godine praktièno ispunjen u svojom poštovanja vrednom ‘negativnom delu’. tj. Zala uæi se za sporazumni. Slovaèka više nije smatrana „srednjoevropskom zemljom“ što svedoèi o primatu politièkog sadr aja i normativnoj upotrebi koncepta „Srednje Evrope“. Vaclav Klaus je naglašavao da Èeška stoji pred izborom: „Sami u Evropu. tokom vladavine V. Ali. integrativno-pozitivna funkcija koncepta „Srednje Evrope“ pokazala se mnogo slabijom – uprkos Kunderinom odreðenju „Srednje Evrope“ kao olièenja „maksimuma razlièitosti na minimumu prostora“. prema Bojm. kao ideja – mrtva“ (Todorova. Nakon toga. danas je gotovo zaboravljen ili se pominje samo u sklopu melanholiènih lamentiranja humanistièke inteligencije suoèene sa „pravilima igre“ tr išta i masovne kulture.. Istina. æutke napustivši pokušaje pretvaranja Centralne Evrope u samostalnog politièkog aktera. posvetili se obezbeðenju za svoje dr ave prava prvenstva za stupanje u zapadne strukture“ (Miller. u tom trenutku je postalo sasvim jasno da razmišljanja o Centralnoj Evropi ne sadr e nikakav pozitivan program. „plišani razvod“ Èeške i Slovaèke. 2001: 25)50. sve jedna uèenija od druge. I dok æe konaèna presuda istorije mo da glasiti da je ovakva strategija za neke u stvari bila politièki uspešan nastup s dobrim rezultatima. godine postala je propusnica za odreðene privilegije: pristup NATO-u i mesta u prvim redovima Evropske unije. nehotièna posledica jeste to što je u ovom trenutku Srednja Evropa.

je nestanak „Istoène Evrope“. njegov zapad je prava Evropa. vodila bi faktièkom nestanku „Istoène Evrope“ ili njenom trajnom fiksiranju za teritoriju Rusije. Poljaci i Èesi koji pišu na engleskom za sebe zahtevaju centralno-evropski status i istovremeno porièu evropski identitet Rusije. nakon dvovekovne istorije bi bio ostvaren okonèanjem projekta „evropeizacije Istoka“ i njegovim nestankom kao „unutrašnjeg Drugog“. ali ne i njegov istok“ (Okey. pa se zato zove Srednja Evropa (kad smo veæ kod imena. on ima središte koje nije baš skroz Evropa. onda to za rezultat ima èudnu situaciju da postoji zapad i centar kontinenta. 2005: 94). dok jedan od uticajnijih intelektualaca Belorusije svoju zemlju odreðuje kao „tipiènu srednjoevropsku dr avu“ (Miller 2001: 31). Istoèna Evropa išèezava. a Rusija se kvalifikuje kao Evroazija ili Zapadna Azija. pored Poljske. Posledica ovog „pomeranja“ teritorije „Centralne Evrope“ u pravcu istoka. prelazne karike. 2001: 30). ni a Evropa). Ili. 37 . kada Maðari.52 ili njeno identifikovanje sa (douralskom) teritorijom Ruske Federacije. uz instrumentalizaciju koncepta „Srednje Evrope“ kao posredujuæe. nalazi tabla koja prolaznika obaveštava da je upravo tu središna taèka evropskog kontinenta (Péter. obuhvatala Litvu. što u potpunosti odgovara trajno preovlaðujuæoj tradiciji poljske misli o Rusiji“ (Miller. Ovo „išèezavanje“ Istoène Evrope bilo je implicirano još u debatama o „Srednjoj Evropi“ iz 80-ih godina: „U stvari. pa se danas u gradu Rahovu. 1992: 104). danas se podseæanje na njihov distinktivni „centralno-evropski identitet“ do ivljava kao etiketa manje vrednosti ili se koristi samo kao argument od strane konzervativno-nacionalistièki orijentisanih protivnika evropske integracije. u Ukrajina. mogli bismo ga zvati i Untereuropa. Na taj naèin. „Centralna Evropa se u suštini pretvara u ‘krajnju Evropu’. 1999: 101). Belorusiju i Ukrajinu). Skicirana radikalna promena „mentalne mape“ Kontinenta kojom se „Istoèna Evropa“ i „Srednja Evropa“ pretvaraju u istoriograf52 Takvom koncepcijom „Centralne Evrope“ (koju Miler naziva „Jagjelonskom“ jer se oslanja na tradiciju Reèi Pospolite koja je. Normativni koncept „Evrope“ koji je od vremena prosvetiteljstva identifikovan sa „Zapadom“. krug se zatvara: poèetna simbolièka podela Evrope na „Istoènu“ i „Zapadnu“. kako duhovito primeæuje Marija Todorova: „Sad imamo zanimljivu situaciju – imamo kontinent koji se zove Evropa. a istoka nema“ (Todorova. sve do današnjih zapadnih granica Rusije. Stoga se upotreba koncepta „Srednje Evrope“ sve više povlaèi ka istoku kontinenta.stale deo Evropske Unije.

a i sistem vrednosti nam je slièan. Slama još uvek ispada iz mojih cipela. U eseju o „Srednjoj Evropi“ iz 1990. godine Zoran Ðinðiæ je u „psihologiji napuštenosti i ugro enosti“ video jednu od najupadljivijih karakteristika „srednjoevropskog mentaliteta“. u Aziji.. Adam Mihnjik u nedavnoj polemici sa Danijelom Kon-Benditom povodom intervencije u Iraku. skloni da svoje istoène (kao i jugo-istoène) susede sa njihovim pravoslavljem i æirilicom. prema: Todorova. Ðinðiæ. U Evropskoj Uniji vi raspravljate kako da opremite voz. izabrali su te (u Evropski parlament – M. Ti si sto odsto Evropljanin. Svakako najuticajniji savremeni primer reafirmacije podele Evrope je onaj koji je. maj. koje su decenijama (istina. prema Rišardu Kapušæinskom. 2003). u Evropi sam nalik Rasinjaku u Parizu. toaleti. te da preuzmu „granièarsku ulogu“ u odbrani „Zapada“ od pretenzija „istoènjaka“ na punopravno èlanstvo u procesima evropskih integracija53. ali ipak mi se u neèemu razlikujemo. koristeæi staru religijsku podelu Kontinenta i pretvarajuæi njene istoène i zapadne polovine (sa malim „islamskim klinom“) u veèito suprotstavljene kulturno-civilizacijske celine. S.. a u „izdaji“ njegov eminentni motiv (vid. 38 . iz Balzakovog Èièa Goria.ske koncepte koji gube svoje predmetno znaèenje. Još uvek sam sa jednom nogom u komunizmu.. 1990: 2). Moja jedina briga je da uðem u taj voz. nailazi na otpore formulisane sa razlièitih stanovišta. zasedaš u Strazburu. „limes koji se obièno povlaèi u Istoènoj Evropi jeste granica izmeðu latiniènog i æiriliènog pisma“ (cit.. i brojni nekadašnji „srednjoevropljani“ su. svedoèe o kompleksu ni e vrednosti koji se teško prevazilazi.“ (Danas. iskljuèe iz „Evrope“. Tako. dok sam ja provincijalac.) Francuzi. a ja deset odsto. priznaje: „Razmišljamo blisko. takoðe.. Ali. Ovi (ne)svesni pokušaji reprodukcije i supstancijalizacije starih podela. na primer. Putnicima zaboravljenim na zapuštenim stanicama komunistièkog Istoka54 nekada je karta sa igom „Srednje Evrope“ za ulazak u „taj voz“ 53 54 Jer. selektivno) dovoðene u pitanje od strane nekadašnjih „Istoènjaka“. U ovoj novoj funkciji oni èesto ispoljavaju crte borbenog „krajiškog mentaliteta“ (tako razlièitog od nekadašnjeg ideala tolerantnog „srednjoevropejstva“). 1999: 270). formulisao Semjuel Hantington. te pretenduju da u oèima Amerike postanu jezgro „nove Evrope“ koja je „zapadnija“ i od same stare (Zapadne) Evrope. kakve ce biti fotelje. Nemac si. 10-11. predstavljaš model Evropljanina.

To je radosno naivna slika evropske romanse. pošto se prerušio u bika i ubedio je da mu sedne na leða. napustila Jugoslaviju da bi se pridru ila Evropi kao nezavisna dr avica. Jaroslav Šimov istièe da se nakon stišavanja euforije prvih godina posle pada komunizma. Evropa na biku znaèi. te da su zato „Maðarska. Biti Zevsova izabranica bilo je kao narativni i mitološki topos po sebi metafora za sreæu.) i oseæanju napuštenosti.. odveo preko mora do Krita gde ju je.bila prava dragocenost. sreæi i plodnosti. Poljska i Èeška poèeli tako oèajnièki lupati na vrata NATO i EU – kao deca koja su se zaigrala na ulici i odjednom primetila da pada noæ. U Ljubljani. sede u udobnoj toploj sobi pred kaminom i piju èaj“ (Shimov. zaboravivši na njih.. ali je barem dugoroèna veza. Slovenija je. 39 . ukazivanje na plodnost. vampira ni polja smrti. Volfang Šmale naglašava: „Mit o Evropi nije bio mit o osnivanju jednog kontinenta... „Srednja Evropa“ ponovo oseæala napuštenom“. simbol sreæe.. mitskoj prièi o Evropi. telesne plodnosti. ali je sada njen „srednjoevropski peèat“ vredan samo u odnosu na karte potencijalnih putnika sa (jugo-istoène) trase nekadašnjeg Orijent-ekspresa. 21)56. obilja hrane“ (Šmale. Naime.. Ovaj motiv „izabranosti“. a da odrasli. *** Korišæena metafora voza posredno nas vraæa antièkoj. 2003: 19. dakle.55 sada je u koliziji sa potrebom samo-predstavljanja bivše „Srednje Evrope“ kao punopravnog stanara jedinstvenog „evropskog doma“.. rtvenih jaraca. Statua slavi savršeni trenutak spajanja i autonomije.. a ne Evropa“ (Bojm. metaforu izabranice. Moskve. Tu je najerotièniji predmet evro. u razlièitim varijantama ovog mita „Evropa“ je mlada devojka koju je Zevs. To mo da nije još brak. pokazavši joj se u svom pravom obliku. na kraju krajeva. Tu nema rtava.. godine nalazi se fontana „Statua Evrope“ (vajar Franc Kralj) sa likovima iz antièkog mita: „Fontana prikazuje nagu devojku kako preskaèe pro drljiv jezik bika u pokretu orgazmièkog osloboðenja. periodièno prekidan fazama oseæanja „umora“ i slutnjama „sumraka“ koje ga 55 56 Oslanjajuæi se na ocenu èeškog filozofa Vaclava Belohradskog da je „u našoj istoriji politika uvek bila posao ‘tih stranaca’“. Utemeljenje srednjoevropske samospoznaje na figuri rtve (Minhena. korisno u prošlosti za tra enje kompenzacija za stare „istorijske nepravde“. na mestu koji je nekada zauzimao spomenik Edvardu Kardelju. od 1992. prema Svetlani Bojm. 2002). Teško bi bilo zamisliti takvu fontanu u Briselu.. odvojenosti i jedinstva. nego mitska pripovetka o izabranosti.. 2005: 328-329).. obljubio. uzajamne radosti i osloboðenja. Jalte. Komentarišuæi ovu prièu.

mo e biti praæen kao svojevrsna „crvena nit“ istorije evropske samosvesti.ru/nz/2002/6/ianov. uoèavamo nejednake uèinke ove nesigurnosti i posledica „dekonstruktivistièke“ razgradnje ranije neupitnog „evropskog identiteta“. objavljena u ruskom èasopisu Íåïðèêîñíîâåííûé çàïàñ 2002. „Evropa“ ostaje ona mlada devojka nošena bo anskom snagom ka krajnjem odredištu – sreæi. Glavna komponenta evropske kulture koja je èini hegemonom unutar i izvan (geografske) Evrope je. ¹ 6 (26). dok je teorijski diskurs onoga što oznaèavamo reèju „Zapad“ sklon relativizujuæoj i (samo u simbolièkoj ravni) „subverzivnoj“ dekonstrukciji sopstvenog statusa. unutrašnjim diferencijacijama. 2000: 17). Sklon odbacivanju esencijalistièkih odreðenja „Evrope“ (kao i njima odgovarajuæih polu-orijentalistièkih kvalifikacija „Rusije“). tako i onog spolja“. pa je svom ruskom sabesedniku poruèio kako „Evropa (kao i lepota u engleskoj poslovici) postoji samo u oèima posmatraèa – kako onoga koji je unutra. subjektivno. Naime. upravo bila „ideja evropskog identiteta koji je nadmoæan u odnosu na sve neevropske narode i kulture“ (Said.html. stavovima iz njihove prepiske u èijem središtu je „veèno pitanje“ o (ne)pripadanju Rusije Evropi. plodnosti i. „obilju hrane“. tako i u saznajnoj ravni. stalnom redefinisa57 58 Diskusija je. diskurzivne prakse evropskog samo-predstavljanja. kontrastno pojaèavaju. o moguænostima „evropskog puta“ Rusije57. Svi navodi iz ove debate su dati prema elektronskom izdanju ovog èasopisa. u formi prepiske Vulfa i Janova. tj. Ova postulirana i samorazumljiva „poziciona“ superiornost „Evrope“. prema Edvardu Saidu. (poput „Orijenta“ u Saidovom orijentalizmu)58. iz perspektive svoje (istoène i jugoistoène) periferije. Videti: Said. 2000: 271.dodatno. te da „odreðenje ‘evropejstva’ mo e biti veoma individualno. 40 . pre svega „sistem predstava“. „Evropa“ je za Vulfa. koji je podloan promenama. što je mo da najva nije. Drugim reèima. proizvoljno i strategijsko“. dovedena je danas u pitanje kako u ontološkoj (društveno-istorijskoj). Ove razlièite perspektive mogu biti ilustrovane nedavno voðenom diskusijom Lerija Vulfa i ruskog politikologa Aleksandra Janova.russ. Vulf je mišljenja da se ovo pitanje postavlja na pogrešan naèin. Ako sada ostavimo po strani razmatranje slo enog odnosa ove dve ravni i ogranièimo se na praæenje saznajno-simbolièke. na internet adresi: http://magazines.

u krajnjoj liniji. 2002). Zaboravljajuæi 59 60 U pismu Janovu. Nasuprot tome. je li moguæe dati objektivni istoriografski odgovor na pitanje da li je Rusija evropska zemlja ili èak da li je ona to bar delimièno? Ili je samim odgovorom na to pitanje lako manipulisati u zavisnosti od toga kakvo odreðenje odluèimo da damo Evropi?“ „Jer šta je. Jer. „takvom kakva jeste“. predstavlja za njega jedinu nadu za dostojanstveni ljudski ivot stanovnika evropskog Istoka. èovek poput pauka sam ispreda – dok. veæ garantije slobode. izvor. ono što naše predstave i koncepti oznaèuju kao pretpostavljenu realnost. samo sjedinjenje sa njom mo e Rusiji dati jamstvo da ona neæe iznova skrenuti u bilo kakvu sledeæu osobenjaèku Moskoviju“ (Janov. institucionalizovanih „garantija slobodâ“60. a koga æe prinuditi da èeka? Drugim reèima. „Evropa“ je za Janova normativni pojam u èijem jezgru je postojanje èvrstih. „naracije“. Stoga je. razlièitom izboru njihovih saznajnih prioriteta. nav. tj. niti odeæa i svakodnevne navike. dok je ona još otvorena za takvu pomoæ“.. S jedne strane opa amo fokusiranje na „tekst“. 41 . Zato je Evropa znaèajna za Rusiju. tj.nju i politièkoj instrumentalizaciji oslonjenoj na odnose dominacije i podreðenosti59. kao što je i sam diskurs intencionalan. za uspešno ostvarenje eljenog procesa evropeizacije Rusije izlišna i potpuno kontraproduktivna razgradnja normativnog statusa „Evrope“. pa on svoju prepisku sa Vulfom završava sa dozom gorèine: „Ne nadam se da æu Vas ubediti. ali se nadam da æe zapadni intelekt na kraju krajeva izaæi iz sadašnjeg teškog zimskog sna. bez obzira na subjektivnost predstava o Evropi kod svakog èoveka. Pojednostavljeno. da se poslu im Gercovom metaforom. Simplifikujuæi karakter ove provizorne podele lako pada u oèi – društveno-istorijska stvarnost je posredovana jezièko-simbolièkim sredstvima. upravljen na „stvarnost“. osloboditi se svepro imajuæe strasti ka dekonstrukciji tuðih tekstova i stvarno pomoæi Rusiji. pa ujedinjenje Rusije sa Evropom. u krajnjoj liniji. maniri. diskurzivne strategije – te simbolièke mre e znaèenja koje. Evropa ako ne garantije sloboda? U centru evropske civilizacije ne le e (kako su smatrali mislioci Prosveæenosti) obièaji.. Vulf postavlja niz pitanja koja otkrivaju njegovo stanovište: „U kojoj meri smo sposobni da uverljivo odredimo šta smatramo ‘Evropom’? Ili je to pojam koji se stalno preispituje i iznova smišlja – tokom vekova. prema Janovu. skicirane perspektive utemeljene su u „svetovima ivota“ njihovih zagovornika i vode. prioritet ima ono što je iza i izvan „teksta“. do današnjeg trenutka kada Evropska Unija odluèuje koga æe primiti u Evropu. s druge strane.

izvodio iz struktura i odnosa realne (socijalne. naravno. Razmatrajuæi „geostereotip“ evropskog „Istoka“ u nemaèkoj misli. 2003: 108). simbolièko-tekstualnoj ravni61. ona je plod istorijske i socijalne imaginacije.) moæi. društvene) stvarnosti pomoæu stalnog kritièkog ispitivanja (dekonstrukcije i istorizacije) zateèenih i novostvorenih predstava i diskursa o toj stvarnosti. ekonomske. skupovi distinktivnih ekonomskih. puki konstrukti zasnovani na posebnim kulturnim i politièkim intencijama i potrebama njihovog vremena. S druge strane. ali ta imaginacija nije rezultat arbitrarnog nadahnuæa („pesnièke slobode“) veæ nastojanja da se. Primerom. Ipak. istorije i obièaji imaju grubu realnost oèigledno daleko veæu od svega što se o njima mo e reæi na Zapadu“ (Said. S jedne strane.. fiksiraju i imenuju. socijalnih. predrasudama i narativnim praksama nekritièki pridamo status „same stvari“ (stvarnosti). razumevanje njihove istorijske geneze i dinamike. meðusobno ih dopunjujuæi i uzajamno ih korigujuæi. tj. same te predstave i diskurse. 42 . 61 62 Anticipirajuæi ovu drugu moguænost razumevanja njegove teorijske pozicije.. u krajnjoj liniji. smatra on: „Kakve veze postoje izmeðu mentalnih konstrukta i stvarnosti? Kako se projektovani nacrti ‘evropskog Istoka’ – stvorene slike i pojmovi – vezuju sa konkretnim istorijskim fenomenima i oblicima razvoja? (Mühle. 200: 14). veèito kreæu u samodovoljnoj. upuæuju na odgovarajuæe referentne taèke u samoj stvarnosti. osnovna pitanja su. ove referentne taèke u stvarnosti – konkretni fenomeni i tokovi zbivanja – u izvesnoj meri mogu biti pod uticajem mentalnih mapa“. Edvard Said je veæ u uvodnim stranicama Orijentalizma istakao: „Bilo bi pogrešno zakljuèiti da je Orijent suštinski bio ideja ili kreacija koja nema oslonac ni u kakvoj korespondentnoj realnosti. dok bi s druge strane. on bi pretpostavljao usmerenost na saznanje (istorijske. One.. „Balkan“. iz perspektive „dugog trajanja“. stereotipima.. ako se vratimo komentarisanim topoima „simbolièke geografije“: „Istoèna Evropa“ (kao i „Centralna Evropa“. tj. Sadr insko odreðenje tih karakteristika. poput ljudi u lavirintu sa mnoštvom ogledala..prvu èinjenicu padamo u iskušenje da našim „mentalnim mapama“. i èiji ivoti.) jeste i zamišljena i istovremeno stvarna. Eduard Mühle na slièan naèin istièe: „Mentalne mape ‘evropskog Istoka’ nisu samo invencije. kulturnih i politièkih karakteristika istorijsko-društvene stvarnosti62. dok u drugom sluèaju ostajemo „zarobljenici diskursa“ koji se. Izbegavanje ove dve zamke zahteva formulaciju „treæeg“ ili „srednjeg put“ koji bi sintetizovao ova dva istra ivaèka pravca. politièke. Postojale su – i postoje – kulture i nacije koje se nalaze na Istoku.

kao i svest o moguænosti njihove politièke instrumentalizacije – predstavljaju otvorene probleme pred kojim se nalazi svako istra ivanje koje se programski ne zadovoljava ostajanjem u granicama striktno „imagološkog pristupa“. kao i drugih stereotipa. 43 . rezultati ovog pristupa nam omoguæavaju da istorizacijom i razgradnjom zateèenih predstava o „simbolièkoj geografiji“ Evrope kontrolišemo (zlo)upotrebu naših „mentalnih mapa“ kojih se. Ali. u svakom sluèaju.izbegavanje njihove „esencijalizacije“ kojom se one pretvaraju u veèitu i metafizièki utemeljenu „ideju“ homogenog regiona. ne mo emo u potpunosti osloboditi.

Tako je proces zapoèet Gorbaèovljevim reformama doveo do svojevrsne „nauène perestrojke“ u kojoj je „nacionalizam“ tematizovan iz ugla razlièitih nauènih disciplina – teorije meðunarodnih odnosa. da je postala suparnik svim drugim savremenim temama intelektualne proizvodnje“ (Verdery. godine1.II Imaju li nacije pupak? Gelner i Smit o nastanku nacija Uvod Tema „nacije i nacionalizam“ je tokom poslednje dve decenije sa margine specijalistièkog. godina oznaèava kao Annus mirabilis jer su te godine objavljene èak tri knjige koje su postale „klasika“ i koje su sna no uticale na kasnije diskusije – Gelnerova Nacije i nacionalizam. 1 Èesto se u literaturi o nacionalizmu 1983. kao svog predmetnog podruèja. nastala èitava nova nauèna disciplina – „studiji nacionalizma“: „Tokom 80-ih i 90-ih godina. Iako je ova promena statusa teme bila anticipirana pojavom kljuènih teorijskih tekstova 1983. nauèna industrija izgraðena oko koncepata nacije i nacionalizma postala je tako obimna i tako multidisciplinarna po svom karakteru. odluèujuæi impuls za njenu teorijsku rehabilitaciju došao je iz praktièno-politièke sfere obele ene slomom komunizma i stvaranjem novih dr ava na teritorijama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. akademskog i prete no istoriografskog interesovanja dospela u samo središte društvene teorije oko koga je. Andersonova Zamišljena zajednica i Hobsbaumov zbornik Izmišljanje tradicije. 45 . 1996: 226).

. koliko sam to mogao. reference na problem razumevanja kompleksa pitanja povezanih sa „srpskim nacionalizmom“ i „srpskom nacijom“. 1998: 302). ako smo zainteresovani za razumevanje istorijskih procesa „stvaranja (srpske) nacije“. uprkos usko odreðenom predmetu i njegovom teorijskom statusu. u zavisnosti od praktièno-politièkog stanovišta autora. veæ da se. Sam izbor predmeta istra ivanja – debata Ernesta Gelnera i Entonija Smita o nastanku nacija i nacionalizma – u velikoj meri je olakšavao ovu nameru. a s druge strane. etnografije. Formulisanje mnoštva teorija i razlièitih metodoloških pristupa. sociologije. 46 .) zahteve i delegitimisati druge“ (Calhoun. Ali. sa postojanjem brojnih teorijskih modela objašnjenja nastanka nacija i razlièitim teorijama nacionalizma. aktivistièku stranu – „izgradnju nacije“ (nation building).. Ova opasnost je dodatno uveæana lako uoèljivom èinjenicom da veliki deo literature o nacionalizmu nije nastao samo kao plod primarno-saznajne te nje da se on razume i objasni.3 suoèavamo se. prete da èitavu ovu tematsku oblast dovedu u stanje „nove nepreglednosti“. 1993: 215). Naime. dramatièno skraæen put izmeðu „razumevanja“. Brubaker. udru eni sa hiperprodukcijom tekstova o nacijama i nacionalizmu. Pod ovim procesima „stvaranja nacije“ podrazumevam kako „objektivnu“ stranu tog procesa – ono što se u anglosaksonskoj literaturi oznaèava sintagmom nation formation – tako i „subjektivnu“. kulturnih studija. istorije umetnosti. Ovu zamku „anga ovanog pristupa“ pokušao sam da. istina posredne. „nacija“ i „nacionalizam“ su primeri „suštinski spornih“ pojmova o kojima nema saglasnosti ni na nivou definicija: „Pojam nacije je tako duboko upleten u modernu politiku da je ‘suštinski sporan’ – jer æe svaka definicija nacije legitimisati neke (politièke – M. Ova praktièna.politièke nauke. antropologije. rodnih studija. svesno izbegnem u pisanju ovoga rada. logikom politièkih i istorijskih zbivanja. osudi ili afirmiše2. „zauzimanja stava“ i „delovanja“. sa obimnim empirijsko-istoriografskim materijalom èija je upotreba obièno lišena samosvesne teorijske artikulacije. (vid. S. komparativne knji evnosti. ovaj rad nije nastao bez izvesne. s jedne strane. teorije racionalnog izbora. èesto „ekspresivna“ i „ubeðivaèka“ funkcija teorijskog diskursa o naciji i nacionalizmu posebno optereæuje domaæe diskusije u kojima je. Verujuæi da je neophodno dovesti u vezu ova dva èesto razdvojena 2 3 Kako se to èesto istièe.

s jedne strane. kreacionistièke teze po kojoj je pretpostavljeni prvi èovek („Adam“) nije imao pupak (pošto nije roðen. Stoga sam se u ovom radu ogranièio samo na izlaganje dva meðusobno polemièki suèeljena teorijska modela objašnjenja nastanka nacija koja. u drugom koraku. Naime. oktobra 1995. koji je u svojim radovima sintetizovao teorijski i istoriografski pristup nacionalizmu „malih evropskih nacija“: „Društvene nauke se suoèavaju sa hiperprodukcijom novih teorija. te. 1999: 31-42. kao i u èasopisu Nations and Nationalism Vol. biti korišæena u analizi konkretnih „studija sluèaja“. Izbor teorijskih stanovišta Ernesta Gelnera i Entonija Smita za prvi korak naznaèenog šireg istra ivaèkog plana ne zahteva posebno obrazlo enje – oba autora predstavljaju nezaobilazne „klasike“ u savremenoj literaturi o nacijama i nacionalizmu. pored drugih. 47 . godine. na nivou teorija srednjeg ranga“ (Hroch. Dok je prvi bio jedan od najuticajnijih zagovornika „modernistièkog zaokreta“ u prouèavanju nacija i nacionalizma.ac. Naslov ovog teksta preuzet je iz ove rasprave. 2. 1996. (ed). u krajnjoj liniji.html. s druge strane. Oni su takoðe obavezni da uzmu u obzir nalaze društvenih nauka. na zastupanje. evolucionistièke teze po kojoj je „Adam“ morao imati pupak jer je svakako prošao kroz proces raðanja na odreðenom 4 5 Jer. veæ stvoren od strane Boga). dok je u štampanom obliku ona objavljena u: Mortimer. te „testirana“ na empirijsko-istoriografskom materijalu koji nas primarno zanima. drugi je formulisao originalnu „etno-simbolièku“ teoriju koja kritikuje konstruktivistièke i instrumentalistièke pretpostavke „modernistièkog“ pristupa. istorièari priznaju da se ne mogu ogranièavati na prosti empirizam.lse. tako i kapacitete njenog autora. 3. mogu kasnije.nivoa istra ivanja. 1998: 93). a s druge strane. taènije iz Gelnerovog tumaèenja njihovog spora o nastanku nacija pomoæu analogije sa starim raspravama kreacionista i evolucionista o nastanku èoveèanstva. dvanaest dana pre Gelnerove smrti5.uk/collections/gellner/Warwick. Elektronsko izdanje ove rasprave Gelnera i Smita dostupno je na Internet adresi LSE: http://www. No. sholastièka forma ovog spora svodi se na raspravu o „Adamovom pupku“. tj. 24. po reèima Miroslava Hroha.4 istovremeno sam bio svestan da ostvarenje tog cilja prevazilazi kako okvire jedne studije. Razlike koje karakterišu teorijske pristupe problemu nacija i nacionalizma Gelnera i Smita sa eto su predstavljene u njihovoj raspravi voðenoj u Vorviku (The Warwick Debate).

antropološko-politièke i istorijsko-sociološke). Mo ete se smejati.stupnju evolutivnog razvoja ivih biæa6. tako i sociološkog odreðenja „nacije“ kao osnovne ili izvedene. koristeæi se pomenutom analogijom. problem koji je u njenom središtu – razumevanje nastanka i prirode nacija – svakako je jedan od suštinski va nih problema teorije nacije i nacionalizma. recimo 4003. protumaèio kao posledicu „evolucionistièke“ opsednutosti prošlošæu i kulturnim kontinuitetom (Gellner. Gelnerovim reèima: „Da li je èoveèanstvo stvoreno sa Adamom ili se ono sporo razvijalo? U vreme kada su dokazi o tome diskutovani. Ako. 48 . jer nije prošao proces za koji ljudima pupak treba. onda se problem. upravo ovu predmodernu prošlost nacija smatraju veoma va nom. Ako teme koje dominiraju ovim teorijama. postavimo pitanje o nastanku „nacija“. 1995: 32) Naglašavam „umereni“ jer Gelner ne porièe postojanje i va nost prošlosti kao jednog od konstitutivnih elemenata stvaranja nacija. po Gelneru. poput Smita. poput njegovog oponenta Smita. umesto o „èoveèanstvu“. Sve što treba da utvrdimo je da li je Adam imao pupak ili nije“ (Gellner. 1995: 32). dok je Smitovu kritiku. To je jednostavno. ili bar neke od njih. kao i sam „pupak“. nije od vitalnog znaèaja za ivot „nacija“. Drugim reèima. ali oèigledno je da ako je Adam stvoren od Boga u izvesnom trenutku. da nacionalna prošlost. veæ smatra da kulturni kontinuitet nije suštinski va an. tj. osobito je veoma ivo bilo pitanje: Da li je Adam imao pupak ili ne? To je suštinski va no pitanje. onda je prirodna prva reakcija da se odgovori da on nije imao pupak. tj. nezavisno od samorazumevanja aktera ove diskusije. Ali. smatraju da su nacije stvorene krajem XVIII veka i da ono što se dešavalo ranije nije od suštinske va nosti za razumevanje njihovog nastanka. Mi stvarno znamo koje pitanje je odluèujuæe za odluku da li je svet veoma star i da li je èoveèanstvo evoluiralo. pitanja drevnosti ili modernosti nacija. ili da li je svet stvoren pre oko 6000 godina. 6 7 Ili. Gelner je svoju poziciju odredio kao (umereni) „kreacionizam“7 po kome je nastanak nacija rezultat stvaralaèkog procesa modernizacije. oduvek postoje“. poput njega. podelimo u tri glavna skupa (etièko-filozofske. godine pre naše ere. onda ova diskusija pripada treæem skupu – istorijskim i sociološkim. te one koji. svodi na dilemu: Da li nacije imaju pupak ili ne? Prema odgovoru na ovo pitanje teoretièare nacionalizma Gelner deli na dve velike grupe – one koji. polemièki je redukujuæi na „primordijalistièko“ uverenje po kome „nacije. On se tièe kako mesta „nacije“ u istoriji èoveèanstva.

Smith. S druge strane. u krajnjoj liniji. kulturnim) vezama njihovih èlanova. Na osnovu odgovora na prvo pitanje teoretièari nacija mogu biti grupisani u dve osnovne kategorije – „perenijaliste“ i „moderniste“ – tj. Generalno. sa sociološkog stanovišta. (vidljivih.. ova katalogizacija teoretièara nacija u tri grupacije èesto vodi poistoveæivanju zagovornika ova dva poslednja stanovišta. „primordijalnim“ (biološkim. tj. Primordijalistièko stanovište po kome je èoveèanstvo prirodno podeljeno na zajednice koje nazivamo „nacijama“. Drugim reèima. Nacije jesu moderne. 1998: 8-9). nacije jesu moderne (Smith. pre nego prirodni fenomen. uprkos tome. one koji smatraju da su nacije stare i veèite. to je otvoreno pitanje koje zaslu uje više istra ivanja. njihovom izjednaèavanju koje korespondira jedinstvenom „bloku“ modernista. èak i kada njihovi èlanovi misle da su veoma stare i èak i kada su one delimièno stvorene od strane predmodernih kultura i uspomena. Nadam se da sam pojasnio da se ja. Na neopravdanost ove karakterizacije osvrnuo se i Smit u memorijalnom predavanju posveæenom Gelneru: „Moje stanovište je sam Ernest nazvao ‘evolucionistièkim’. ne sla em sa bilo kom formom ‘primordijalizma’. One nisu ovde oduvek. „nacije“ mogu biti smatrane izvornim (prirodnim) grupama koje poèivaju na izvornim. po mom mišljenju. Za njega je etnièka zajednica ili 49 . Moguæe je da se nešto nalik modernim nacijama pojavljuje tu i tamo u starom i srednjem veku. 1996a).8 jer se teza o drevnosti nacija èesto poistoveæuje sa verom u njihovu prirodnost. suprotstavljeno je ovde sociološkoj tezi o njima kao društvenim zajednicama koje nastaju i karakterišu samo odreðeni (moderni) period ljudske istorije. one su za nega striktno istorijski i društveni. i u debati izmeðu Gelnera i Smita). Ali. u Gelnerovoj polemièkoj karakterizaciji Smitove pozicije kao „primordijalistièke“. tj. „perenijalistièko stanovište“ zastupaju oni 8 9 Pre svega.. Ovo izaziva niz nesporazuma. u stvari. ni u kom smislu. Na ovu razliku izmeðu „perenijalizma“ i „primordijalizma“ ukazuje Smit: „Perenijalista odbija da nacije ili etnièke grupe vidi kao po prirodi ‘date’. kao i nacionalizam. Pošto se i u istorijskom i u sociološkom pogledu „modernisti“ suprotstavljaju „perenijalistima“ i „primordijalistima“.društveno konstruisane kategorije socijalnog ivota (vid. nisu upisane u sam „prirodni poredak“ stvari9. ‘primordijalistièkim’. ili posebnim socijalnim tvorevinama („konstruktima“) nastalim u odreðenim društveno-istorijskim okolnostima.. gubi se iz vida da neko mo e tvrditi da su “nacije" stare kategorije društveno-istorijskog ivota ljudi koje. te one koje u njima vide socijalne pojave karakteristiène samo za moderni period ljudske istorije.

Drugim reèima. tj. usmereno na objašnjenje fenomena nacionalnosti kao „prirodne èinjenice“.. 1993: 136). dok je „primordijalistièko“ stanovište. prema Gelneru. 1998: 159). kao i Mont Everest. pa se zato nacije i etnièke zajednice svojim èlanovima èine drevnim“ (Smith. entitetima sa sopstvenim intrinsiènim karakteristikama koje su u velikoj meri trajne“. „za taj mit je bitna ideja da nacije postoje od pamtiveka. „Naglašavajuæi va nost ‘primordijalnih’ veza zasnovanih na srodstvu. nacionalistièko stanovište polazi od socijalne ontologije po kojoj se „realizam grupe“ (nacije) retrospektivno projektuje u davnu prošlost.“ (Gelner. istovremeno i naturalizuje10: „Nacionalizam sebe vidi i predstavlja se kao afirmacija baš svake ‘nacionalnosti’ ponaosob. da bi se pojaèao. Prema Smitu. te da ih nacionalisti moraju ponovo probuditi iz dugog dreme a kako bi zauzele svoje mesto u svetu drugih nacija“ (Smit. još pre doba nacionalizma“ (Gelner. te. kao aistorijske „datosti“ (vid. 1997: 74). Centralni motiv Gelnerove teorije nacija i nacionalizma je suprotstavljanje ovom uverenju o prirodnoj datosti i drevnosti nacija. Özkirimli. 1988a: 38). Slièno. teritoriji ili religiji. Èesto izjednaèavanje ova dva logièki nezavisna stava je posledica njihovog faktièkog stapanja u samorazumevanju i retorici nacionalistièkih pokreta. ovaj argument etnièke zajednice i nacije vidi kao esencijalne i prirodne elemente istorijskog iskustva èoveèanstva“ (Todorova. 10 50 . pa je njegovo stanovište formulisano u protivstavu prema nasleðu primordijalistièkog i perenijalistièkog samorazumenacija ljudski ili društveni fenomen kao i svaki drugi. ona je stalna i fundamentalna crta ljudskog društva tokom cele zabele ene istorije. u osnovi ovog mita po kome je „nacija prirodan. u onome što Gelner i Smit nazivaju središnim „mitom nacionalizma“ ili mitom o „nacionalnom buðenju“ u kome je najèešæe sjedinjena vera u drevnost i prirodnost nacija. le i „zabluda da su ‘nacije’ prosto tu. bogomdan naèin klasifikovanja ljudi“. 1997: 75). 1998: 23). u samoj prirodi stvari i da samo èekaju da ih iz svog alosnog sna ‘probude’ (omiljeni nacionalistièki izraz i slika) nacionalistièki ‘budioci’. èesto vide kao deo prirode podreðen zakonima evolucije kao bilo koji drugi organizam“ (Smith. rasi. a za te navodne entitete se pretpostavlja da su tu prisutni od davnina.koji „nacije smatraju istorijskim entitetima èiji razvoj teèe vekovima.. kao i to da se upravo te „nacije koje nacionalisti ele ‘probuditi’. Istovremno. pre svega. 2000: 64-68).

1997: 83). godine. U tom smislu. ukratko prikazati osnovne teze Gelnerove teorije koja je. 1. Gelner formuliše jedan teorijski model objašnjenja nacionalizma 11 12 „Mi ne smemo prihvatiti taj mit. te utemeljila osnovne postulate modernistièkog pristupa toj problematici. bilo da se zasnivaju na njegovim pretpostavkama. Nationalism and Social Communication. kao i vera u njenu drevnost i veèitost (perenijalizam). u narednom poglavlju. Vid. 1998: 40). Nacije nisu urezane u prirodu stvari. Niti su nacionalne dr ave oèigledna konaèna sudbina etnièkih ili kulturnih grupa“ (Gelner.vanja nacionalizma11. 1997: 74). Karl Deutsch. nacionalna dr ava postala norma politièkog ivota. Ovim stavom odbacuje se poimanje „nacije“ kao izvorne ili prirodne realnosti (primordijalizam). po Smitovim reèima. u svom zrelom obliku iz 1983. Stoga. svojim zahtevom za kongruencijom nacionalnog i politièkog jedinstva. pre svih12). Po Gelneru. Gelnerovo stanovište: nacija kao plod modernizacije Pomenuti „kopernikanski obrt“ u teoriji nacija i nacionalizma mo e biti ilustrovan jednom od najva nijih Gelnerovih teza po kojoj je „nacionalizam taj koji stvara nacije. nakon Francuske revolucije. (uprkos oslanjanju na neke od prethodnih metodskih i teorijskih uvida – K. izvršila „kopernikanski obrt“ u prouèavanju nacija i nacionalizma. ono je paradigmatièno za modernizam koji je. stoga. kako je to taèno primetio jedan od Gelnerovih kritièara: „Sva kasnija vredna dela i istra ivanja nacionalizma koristiæe se njegovim radom. karakteristièna samo za moderni ili savremeni period ljudske istorije u kome je. „nacija“ je stvorena i nova društvena pojava. bilo na neslaganju sa njima“ (O’Leary. one ne saèinjavaju politièku verziju o prirodnim vrstama. Jer. 1966 (2nd ed. pa se.) 51 . danas „dominantna ortodoksija“ u tematizaciji nacija i nacionalizma (Smith. „nacije mogu definisati samo posredstvom doba nacionalizma“ (Gelner. Cambridge. Mass. Dojèa. omoguæava istorijsku pojavu „nacionalne dr ave“.: MIT Press. Stoga æu. traganje za „objektivistièkom“ definicijom „nacije“ mora biti zamenjeno fokusiranjem na istra ivanje porekla i logike delovanja „nacionalizma“ koji. 1998: xii). a nije obrnuto“.

ili znatno veæe od kulturnih entiteta i ne postoji te nja ka njihovom poklapanju14. 1996: 98)13. samoreprodukujuæih i samodovoljnih kultura koje (vertikalno) razdvajaju izolovane seoske zajednice. hijerarhiju.. Gelnerov teorijski model objašnjenja nacionalizma formulisan je i dopunjavan u više navrata. Agrarna društva karakteriše hijerarhijska. onda to znaèi da problem o kome raspravljamo – nacionalizam – za razliku od veæine drugih velikih problema istorijsko-društvene promene. u agrarnim društvima koegzistira niz „divljih“. ali je generalno indiferentan prema kulturnim sliènostima. te politièki sistem koji se zasniva na strukturama moæi i religijskoj ideologiji. bazirano na zemljoradnji i ustaljenoj tehnologiji. na „veoma plauzibilnim i teško osporivim generalizacijama koje. relativno stabilna struktura i naglašena kulturna diferencijacija koja pojaèava i opravdava statusne razlike i èvrstu podelu rada. te „kulturnu mapu“ ovih društava èine mozaiènom i šarolikom. zaista objašnjavaju taj fenomen“ (Gellner. dogmatizam. ali je njegova klasièna verzija sadrana u knjizi Nacije i nacionalizam (1983). po njegovom uverenju. Nasuprot skiciranom tipu stagnantnih agrarnih društava. kulturni pluralizam. 1996: 98-99). napetost izmeðu visoke i niske kulture. bilo je manje ili više osuðeno na vojno-klerikalni etos. 1996: 110). Polazna pretpostavka za izgradnju ovog modela je razlikovanje dve vrste društva – „agrarnog-pismenog“ i „napredno-industrijskog“ – kao i isticanje razlièite uloge koju ima kultura u odnosu na socijalnu strukturu ta dva „ideal-tipa“. dostupno nam je ubedljivo i neosporno objašnjenje nacionalizma“ (Gellner.. a ne za politièke granice“ (Gellner. od XVII veka. ovde æe njegov model biti izlo en u najsa etijoj verziji. zaista ima objašnjenje. zajedno sa raspolo ivim èinjenicama o promenama društva u XIX veku. U ovom ontološki i kulturno heterogenom svetu politièke jedinice (od gradova-dr ava do velikih imperija) su ili manje. Za razliku od tih problema. Kokoške. 52 . Na drugom mestu Gelner sumira svoj opis karakteristika agrarnih društava na sledeæi naèin: „Prethodno društvo. Pored podele na „visoku“ i „nisku“ kulturu koja horizontalno odvaja slojeve administrativno-vojnih i sveštenièkih elita od seljaèke populacije. poput slika E. On je umno avao razlike vezane za socijalne polo aje. S obzirom da je ova Gelnerova knjiga dostupna u srpskom prevodu.zasnovan. pod uticajem skupa nauèno-saznajnih i 13 14 Gelnerova pretenzija na konaèno i univerzalno va enje njegovog modela objašnjenja nacionalizma je vidljiva iz uverenja da „ako su (njegove poèetne – MS) tvrdnje odr ive.

s druge strane. „prvi put u istoriji èoveèanstva. operativna kultura celog društva“ (Gellner. postaje pro imajuæa. vrši kulturna homogenizacija. u modernom industrijskom društvu socijalni odnosi i uloge se permanentno redefinišu u skladu sa zahtevima funkcionalne podele rada. u odnosu na agrarnu epohu. dramatièno promenjeni svet uspešno reprodukovao. neophodno je da postoji opšti pristup obrazovanju. otvorenog za beskonaèno istra ivanje“) praæena je procesom industrijalizacije koji uzrokuje radikalnu promenu društvene strukture tradicionalnog agrarnog društva.“ (Gelner. mora postojati standardizovan i centralizovan obrazovni sistem koji izgraðuje i nadgleda dr ava. pa Gelner naglašava da „u osnovi modernog društvenog poretka ne stoji d elat. a dr avi je verovatno potreban homogeni kulturni ig za njeno stado. u osnovi. 1996: 107). Da bi se ovaj. 1997: 54-55). Gelner je.. a egalitarizam potiskuje nekadašnje naglašavanje èvrsto definisanih statusnih razlika. „visoka kultura“ koja je u agrarnom društvu bila posed i distinktivno obele je upravnih i/ili religijskih elita i koja je koegzistirala sa mnoštvom „niskih kultura“. Da bi ovaj funkcionalni imperativ industrijskog društva bio zadovoljen. veæ profesor“. To znaèi da u industrijskom dobu dr ava i kultura stupaju u tesnu. unutrašnju vezu posredstvom sistema obrazovanja pomoæu koga se.. podlo nog sistematiènim zakonima koji ne prave izuzetke. „materijalistièku teori53 . iz te novouspostavljene zajednièke kulture sama dr ava crpela sopstveni politièki legitimitet: „Kulturi je potrebna dr ava. Promena slike sveta („kao homogenog. visok nivo opšteg znanja stanovništva. s jedne strane. itd. u industrijskom dobu. veæ je (primerno nazvan) doctorat d’ état glavno oruðe i simbol dr avne moæi“ (Gelner. Odreðujuæi „nacionalizam“ kao „nametanje visoke kulture društvu“ i zahtev za poklapanjem kulturnih (nacionalnih) i politièkih (dr avnih) granica. 1997: 194). nasuprot romantiènom samorazumevanju nacionalizma. nastaje drugi tip društva voðeno idejom stalnog napretka – moderno industrijsko društvo. te da „nije giljotina. moguænost komunikacije slobodne od neposrednog socijalnog konteksta.. da bi. Naime. Drugim reèima. stabilnost starih struktura je zamenjena društvenom pokretljivošæu..ekonomsko-privrednih inovacija. standardizovani jezièko-simbolièki sistemi i opšta pismenost. formulisao jednu.

Stoga je Gelner svoj sociološko-filozofski model nastanka nacija morao dodatno specifikovati istoriografskim razmatranjima pomoæu kojih se njegova validnost testira na ni em nivou apstraktnosti da bi. Ali. u toliko što se fenomen koji se objašnjava izvodi iz osnovnog naèina na koji društvo osigurava sopstveno materijalno samo-obnavljanje“ (Gellner. agrarni svet sa svojim dinastièkim imperijama i malim politièkim jedinicama nije strukturisan u skladu sa nacionalistièkim principom poklapanja kulturnih i politièkih granica. Po njemu. industrijsko društvo osigurava sopstvenu samoreprodukciju: „Ukratko. 1996:110). Na drugom mestu Gelner istièe: „Retorika nacionalizma obrnuto je povezana s njegovom društvenom zbiljom: on govori o Gemeinschaft. industrijska društva politièki organizovana kao nacionalne dr ave. zastupnici teorije modernizacije dele sa svojim marksistièkim oponentima kritièko uverenje da su nacije i nacionalizam u velikoj meri superstrukturni epifenomen mnogo znaèajnijih kretanja u ekonomskoj bazi“ (Vujaèiæ. O’ Leary. ova opšta formula po kojoj su nacionalizam i nacije plodovi „tranzicije“ iz agrarnog u industrijski tip društva redukuje kompleksno istorijsko i politièko iskustvo dvovekovnog razvoja ljudskih društava na jednostavnu eksplanatornu shemu. strukturno-funkcionalni imperativi modernizacije agrarnih društava i njihovog pretvaranja u industrijska društva predstavljaju prozaiènu stvarnost pojave nacionalizma – ono što se stvarno dogaða – nezavisno od mitopoetske samoprezentacije nacionalizma (Gelner. Da Gelnerova teorija predstavlja jednostrani „ekonomski funkcionalizam“ istièe èak i Peri Anderson. meðusobni odnos izmeðu moderne kulture i dr ave je nešto sasvim novo i neizbe no proistièe iz zahteva moderne ekonomije (Gelner. Stoga Veljko Vujaèiæ s pravom primeæuje: „Ironièno. 2001: 707). ma koliko bili kritièni prema marksistièkoj paradigmi. 1998: 51). te se ne mo e govoriti o postojanju „nacija“ i „nacionalizma“ u njemu. Predmoderni. nipošto marksistièka). a ukorenjen je u semantièki i èesto fonetski standardiziranom Gesellschaft“ (Gellner.ju“15 koja nacionalizam izvodi iz osnovnog naèina na koji moderno. 2001: 102). 54 . 1997: 85-86)17. na taj naèin. opšta formula prelaska sa agrarnog na industrijski tip društva dobila potvrdu na razlièitim istorijskim oblicima nacionalizma i formiranja 15 16 17 „Teorija nacionalizma koja je ovde ponuðena je materijalistièka (ali. Gelnerovu teoriju odlikuje „euklidska elegancija“: od dva ideal-tipa ljudskih društava nacionalizam karakteriše samo moderna. 1997: 195)16. jedan od voða britanske „nove levice“ (vid.

predmodernog politièko-dr avnog okvira. Europa se dijeli na èetiri vremenske zone nalik na one karte svijeta što ih viðamo na aerodromima. ovaj vremenski neujednaèeni proces prelaska sa agrarnog u industrijsko društvo odvijao se u politièkim okolnostima koje su bile razlièite s obzirom na. „Grubo govoreæi i dopuštajuæi moguænost nekih komplikacija. u ekonomskoj i politièkoj moæi.. Mo da. stvarajuæi veliki disbalans u tempu razvoja. politièke jedinice morale prilagoditi kulturnim granicama. koje pokazuju razlièita vremena u razlièitim vertikalno podijeljenim podruèjima svijeta“ (Gellner.nacija18. sna ne dinastièke dr ave (Francuska. Povijest je nacionalizmu darovala jedno široko podruèje gde je nacionalistièki imperativ barem u znatnoj mjeri bio ispunjen prije dogaðaja“ (Isto). nije bila potrebna nikakva veæa promjena osim ex post ratifikacije. Postoje mnogi sluèajevi koji ilustruju moj argument. ali takoðe ima i mnogo onih koji ga ne podr avaju.. Osnovna èinjenica koja uslo njava jednostavnu primenu Gelnerovog modela je neravnomernost ili neujednaèenost procesa modernizacije: „Kao što je poznato. Prva zona obuhvata zapadne. za nacionalizam. Gelner je razlikovao èetiri „vremenske zone“ ili „pojasa“ unutar evropskog kontinenta kao rodnog mesta nacionalizma i nacija 19. Taj proces se odvijao neravnomerno. Španija. Portugal) èije su granice obuhvatale relativno homogene kulturne oblasti. Engleska. ali ipak moram primetiti da je svet u kome ivimo samo delimièno euklidovski. s dolaskom nacionalizma. ali èiji su zakljuèci u (makar delimiènom) sukobu sa èinjenicama. 2001: 107). S druge strane. 2002: 41). uslo njavajuæih faktora koji nisu ukljuèeni u poèetni model ali su delatni i znaèajni u stvarnom svetu“ (Gellner. To zahteva istra ivanje. nije celokupno èoveèanstvo istovremeno stupilo u epohu industrijalizacije sa njenom savremenom proizvodnom tehnikom. 1996: 111). Stoga je prilagoðavanje politièkih jedinica kulturnim granicama u ovoj zoni bilo dosta jednostavno20 – nacionalizam se u nasleðenim politièkim okvirima svodio na nametanje postojeæe „visoke kulture“ seoskoj populaciji koja je koristila lokalne dijalekte i imala sopstvene samonikle 18 19 20 „Èini mi se da moja argumentacija ima euklidovsku snagu. 55 . „To znaèi da kada su se. neposlušne èinjenice mogu biti objašnjene kao posledice drugih. Postoji nešto èudno u argumentu koji je ubedljiv.. kljuènu dinamiku odnosa „visoke kulture“ i zateèenog. atlantske obale Evrope na kojima su u prednacionalistièkom dobu formirane stabilne. blagostanju društava. Polazeæi od neravnomernosti (ekonomskog) razvoja i (politièki) razlièitih situacija odnosa moæi (dr ave) i kulture..“ (Gellner.

posebno u kasnijim zahtevima za politièku samostalnost. drugi vremenski pojas u kome je politièka fragmentiranost bila kombinovana sa postojanjem kodifikovanih. samosvesnih visokih kultura èija je primarna te nja bila usmerena ka obezbeðivanju jedinstvenog „politièkog krova“. potiskivanje stranih vladara sa njihovih kljuènih pozicija“ (Gellner. koristeæi se zateèenim usmenim kulturama kao osnovnim materijalom. prostire se. ali ovo razlikovanje Gelner ne smatra va nim. poput Gelnera. onda u ovom sluèaju oba „braèna partnera“ nedostaju! To da ih „nacionalizam“ tek stvara. 56 . situacija je bila još slo enija: u okviru politièkih granica Habzburške i Otomanske imperije postojalo je mnoštvo teritorijalno izmešanih kultura bez odgovarajuæe politièke zaštite. pa su u nacionalnim pokretima najva niji akteri bili dr avnici. Tek nakon politièkog ujedinjenja i stvaranja nacionalne dr ave.„niske“ kulture: „Seljaci su morali biti pretvoreni u prave graðane. pesnici i etnografi: „Ono što je u toj zoni trebalo uraditi bilo je ujedinjenje tog mnoštva mini i srednjih dr ava i. na dnevni red su došli zadaci okonèanja procesa kulturne homogenizacije. Istoèno od zone sna nih dinastièkih dr ava. a ne mislioci. Stoga je nacionalizam u ovoj zoni (za razliku od prethodne dve) istovremeno bio suoèen sa dva teška zadatka21: stvaranjem „visoke kulture“ i formiranjem sopstvene dr ave. predstavlja kljuènu taèku za Gelnerove kritièare. Gelner. da bi. smatramo posrednikom u „braku izmeðu kulture i dr ave“. Dalje prema istoku. Gelnerov prikaz dinamike nacionalizma „Ruritanaca“ u „Megalomaniji“ predstavlja opis ove „habzburške situacije“ u kojoj malobrojna (pismena) elita malih naroda. u nekim sluèajevima. iako je preduslov njihove veze. Stoga je u sluèaju Nemaèke i Italije nacionalizam prevashodno bio integrativno-politièki. jer 21 Ako „nacionalizam“. vodio razlikovanju „istorijskih“ i „neistorijskih nacija“. konaènog pretvaranja „seljaka“ u „Nemce“ i „Italijane“. istakla zahtev za sopstvenom dr avom (vid. diplomate i vojnici. U podupiranju ovoga zahteva nacionalna inteligencija je èesto koristila argument „slavne prošlosti“ koji je. 1996: 128). tj. a ne biti upotrebljeni za definisanje nove nacionalne kulture“ (Gellner. normira i standardizuje nove „visoke kulture“. po Gelneru. 1996: 128). u sledeæem koraku. 1997: 87-93). u sledeæoj vremenskoj zoni koja obuhvata Centralnu i Jugoistoènu Evropu. a ne kulturni projekat.

Razlika izmeðu ova dva tipa verovatno nije tako va na kako se to obièno pretpostavlja. po njegovom mišljenju. proces modernizacije i (ne)postojanje „visoke kulture“ èine tri osnovna faktora koji odreðuju dinamiku nacionalizma u razlièitim delovima Evrope. Oni još nemaju dr avu da im pomogne. Zateèeni predmoderni politièki okviri (imperije i male dr ave). Ne ulazeæi ovde detaljnije u Gelnerovo tumaèenje komunizma. 1996: 129). bez obzira da li nam se sviðaju ili ne“ (Gellner. Ono što je va no kod ove vrste nacionalizma je da on zahteva ‘budioce’. Konova podela na „zapadni“ (graðanski – racionalni i individualistièki) i „istoèni“ (etnièki – iracionalni i organski) nacionalizam formulisana je tokom Drugog 57 . U pode22 23 24 „U okviru ove kategorije uobièajeno je razlikovanje izmeðu ‘istorijskih’ i ‘ne-istorijskih’ nacija. Najzad. Pre svega. godine.. 2002: 44). kao i sklonost apriornoj „teritorizaciji“ ideal-tipova „graðanskog“ i „etnièkog nacionalizma“24. Prve su nekada posedovale dr avu. Ove druge zahtevaju stvaranje politièke jedinice koja bi bila definisana u skladu sa samom kulturom. 1973: 24-36).23 Gelner je razlikovanjem „vremenskih zona“ u osnovi obnovio tradicionalnu podelu na „zapadni“ i „istoèni“ nacionalizam koju je formulisao Hans Kon (Kohn. to je ono što ovaj obrazac razlikuje od ‘centralizacije odozgo’“ (Gellner. te da je njeno okonèanje ostavilo otvorenim pitanje daljeg pravca evolucije nacionalnih pokreta i nacionalizama dr ava-naslednica. podelu koju prati dihotomija „dobar-loš“.istièe da u oba sluèaja njihov nacionalizam nije imao oslonac u postojeæoj politièkoj vlasti22.. ali je nakon Boljševièke revolucije i propasti druge dve velike kontinentalne imperije. tendencija „esencijalizacije“ istorijsko-politièkog iskustva. opstala kao posebno istorijsko i društveno podruèje.. Prve zahtevaju ponovno raðanje politièke jedinice koja je nekad postojala ali je nekako uništena tokom dinastièkih ili religijskih sukoba. godine u osnovi bila identièna treæoj. ali su je izgubile. procesi raspada starih kontinentalnih imperija bili u Sovjetskom Savezu samo „zamrznuti“ tokom sedam decenija komunistièke ideokratske vladavine.. naknadno prošireno na Zapad posle 1945.. dok je druge uopšte nisu ni imale. Iako je naglašavao vrednosnu neutralnost svog pristupa fenomenu nacionalizma. 1945: 329-331) i modifikovao D on Plamenac (Plamenatz. Moramo spoznati korene te pojave i pomiriti se sa njenim plodovima. „Neophodan nam je realistièki pogled na stvari. na krajnjem istoku Evrope nalazi se èetvrta zona koja je sve do 1918.. mo emo zakljuèiti da su. bez podrške istorije.

tj. Kako s pravom istièe jedan rumunski autor: „Ovo razlikovanje. Tamo gde je taj faktor. 1973. u krajnjoj instanci. èak ni na poèetku. ono je postalo polazište za istra ivanje. po njemu. lošeg nacionalizma. 1996: 111-126). sveden na postojanje èvrstog politièko-dr avnog okvira. nacionalistièke agitacije podsticanja naroda da formiraju nove dr ave-kulture na osnovu sirovog materijala nekodifikovanih seljaèkih kultura. Polazno stanovište je bilo nepromenjeno – vladavina prednacionalnog. 58 . u aksiom. Gelnerov model nation-buildinga razvijenih industrijskih društava. Od hipoteze. dinastièko-religijskog principa izra enog na Beèkom kongresu (1815) koji je ignorisao prve zahteve za stvaranjem politièkih jedinica baziranim na „naciji“. kao alternative stupanju u kulture koje su veæ bile svetskog rata. Nakon toga. kao i njoj suprotstavljenog ‘nacionalnog buðenja’. Taj aspekt je naglašen i postao je danas preovlaðujuæi. Pomeranjem na istok. pa su nemaèki i italijanski nacionalizam slu ili kao glavni primeri „istoènog“. èitav jedan vek (1815–1918). trajao je drugi stadijum – period nacionalistièkog iredentizma u kome su stare politièke jedinice bile pod snanim pritiskom nacionalistièke agitacije kojom je zahtevana promena granica u skladu sa principom „jedna kultura-jedna dr ava“: „To je bio period asimilacije. funkcionalne nu nosti kulturne homogenizacije industrijskih društava) ka isticanju va nosti politièkih faktora. 1999: 5-6). Gellner. Plamenatz. ova Gelnerova periodizacija nastanka i dinamike nacionalizma ilustrovana je. politièki faktori postaju. ova periodizacija je imala za cilj njegovo dodatno nijansiranje i operacionalizaciju na istorijskom materijalu. (uprkos kontra-primerima Irske. nije bilo samo analitièko. ono se postepeno pretvorilo u premisu. Nemaèka i Italija primeri „zapadnog nacionalizma“ (vid. granica istoènog i zapadnog nacionalizma se pomera tako da su. Veæ kod Plamenca. Korzike) deluje kao uverljiva deskripcija istorijskog razvoja. godine.li Evrope na èetiri vremenske zone te ište Gelnerovog tumaèenja nastanka nacionalizama i nacija pomera se sa teze o primarnoj ulozi socio-kulturnih i društveno-ekonomskih èinilaca (tj. pre svega. primerima istorije drugog i treæeg „vremenskog pojasa“. 1973: 33). veæ takoðe i normativno. kao u prvoj zoni. godine. a ne moguæi zakljuèak “ (Dungaciu. Katalonije. sve va niji o èemu svedoèi Gelnerova periodizacija pet „stadijuma na putu od sveta multietnièkih imperija i mikro-jedinica ka svetu homogenih nacija-dr ava“ (vid. Formulisana nakon opšteg sociološko-filozofskog modela iz 1983. Naime.

povezane sa dr avnim aparatom“ (Gellner. jedna od posledica zloèinaèkih poduhvata èetvrte faze je „smanjenje etnièkih sentimenata“ 59 . uprkos vojno-politièkom porazu nacizma. Nacionalistièki imperativ kulturne homogenosti u ovom periodu nije ostvarivan kulturnom asimilacijom. on je bio nešto što je upisano u agendu. pored sopstvenih dodatnih. Nakon Prvog svetskog rata èinilo se da je zahteve nacionalistièkog iredentizma moguæe ispuniti. da tako ka emo. a slomom novog poretka nacionalizam je ušao u èetvrti period (Nacht und Nebel. ubrzo je demonstrirana iluzornost ovih optimistièkih oèekivanja: brojne male i slabe posleratne dr ave èije su granice povlaèene u skladu sa interesima pobednièkih sila suoèile su se. Ali. te stvoriti sistem nacija-dr ava sa „praviènim“ granicama koje obezbeðuju dugoroènu meðunarodnu stabilnost. 1996: 118). uporno isticale iredentistièke zahteve: „Tako je novi poredak uspostavljen u ime nacionalistièkog principa imao. Gelner istièe: „Èetvrti stadijum razvoja nacionalizma koji je preuredio etnièku mapu nezamislivo brutalnim sredstvima nije bio nešto akcidentalno. godine. Trijumfalna pobeda nacionalistièkog principa obele ena je raspadom imperija na èijem tlu su nikle dr ave koje su svoj nastanak opravdavale principom nacionalnog samoopredeljenja. Za razliku od uobièajenih tumaèenja tog perioda kao „istorijskog incidenta“ i èudovišne „anomalije“. i sa problemom statusa mnoštva manjina koje su. Jednovekovni pokušaji redukcije slo ene kulturno-lingvistièke mape stare dinastièke Evrope dostigli su vrhunac u treæem stadiju – trijumfu i brzom porazu nacionalistièkog iredentizma od 1918. evropske misli“ (Gellner. Otuda. Ali. 1996: 122). veæ brutalnim sredstvima koja su. Nasuprot tome. i sve slabosti sistema kojeg je zamenio“ (Gellner. nešto što je sluèajni nusprodukt moguænosti da se (pod plaštom ratne tajnovitosti) bude manje skrupulozan i dobrog ponašanja u javnosti nego što je to obièno u situacijama opšte prismotre i nadgledanja. podsticane od svojih matiènih dr ava. 1966: 117). pobednièki nacionalizam je ujedno bio i „samopora avajuæi“ (self-defeating). do 1938. 1939-1948) u kome je te nja za poklapanjem teritorijalno-politièkih granica sa kulturno-etnièkim bila ostvarivana praksom (nacistièkog) genocida i „etnièkih èišæenja“ tokom i nakon Drugog svetskog rata. osim sa ekonomskim i socijalnim problemima. trajno izmenila etnièku mapu Evrope.

rat oko dr avnih granica je danas kudikamo te e zamisliv no što je bio ranije u 20. Ograðujuæi se da to va i za podruèja kasnog industrijalizma. ali èovjek se mo e samo nadati da æe razvoj jednom doæi i onamo. kome su èesto prebacivali da problemu nacionalizma prilazi sa „olimpijske distance“. „olimpijski stav“ bi se. 1998: 272).. savremenom stadijumu nacionalizma.. Olimpijski teoretièar otkriva stvarne uzroke onoga što se dešavai otkriva ih èitaocima“ (cit. mogao pripisati svakom teorijskom pregnuæu! 60 .u narednom. ali iz njegovog tumaèenja nacionalizma kao te nje ka poklapanju kulturnih i 25 26 „U delovima Zapadne i èak Istoène Evrope. èitavu putanju do opadanja znaèaja dr avnih granica. ostaje otvoreno pitanje25. ali Gelner zna da je ono što oni zaista èine u stvari olakšavanje tranzicije u industrijsko društvo. Otuda je ovo podruèje pre u stadijumu „nacionalistièkog iredentizma“ koji otvara razlièite scenarije (od mirnog „razdru ivanja“ politièkih federalnih jedinica. a da istovremeno nije uspeo da asimiluje brojne etnièke grupe u okviru jedinstvene kulture. No. te da je teoretièar u poziciji da opa a stvarnost. bivšoj Jugoslaviji. ali ne i manje nasilnom obliku. Stoga je poslednja faza po Gelneru istovremeno mešavina ispunjenja ciljeva nacionalizma (konsolidovanja nacija-dr ava) i njegovog potiskivanja logikom ekonomskog razvoja koja vodi kulturnoj konvergenciji. stoljeæu. U navedenom smislu. do ratnog menjanja njihovih granica).26 ne daje kategorièki odgovor na ovo pitanje. „Gelner je prouèavanju nacionalizma pristupao sa olimpijske distance. 2000: 138). „Olimpijsku distancu“ prema „nacionalizmu“ Gelneru prebacuje i Majnogi (Minogue). više je nego jasno da to nije sluèaj u. bojim se. prema: Özkirimli. smanjenju ekonomske zavisti i opadanju nacionalistièkih oseæanja. tu no je pitanje hoæe li to biti moguæe nakon etnièkog èišæenja“ (Gellner. nacionalisti mogu misliti da oslobaðaju svoju naciju. ali je tumaèi kao posledicu njegove „patronizujuæe“ pozicije teoretièara koji se oslanja na funkcionalistièko objašnjenje: „Takva objašnjenja impliciraju da je ono što ljudi èine u stvari razlièito od onoga što veruju da èine. nego u stadijumu sni avanja nacionalistièkih strasti. Gelner. bar u onom delu Evrope koji nije bio „zamrznut“ širenjem komunistièke èetvrte vremenske zone na Zapad. Samo. Gelner tezu o opadanju nacionalistièkih oseæanja ne prote e na bivši Sovjetski Savez i Jugoslaviju – zemlje u kojima je komunizam odlo io konsolidaciju posebnih nacija-dr ava. recimo. 2001: 115). postavljajuæi pojavu i mene nacionalizma u svetsko-istorijsku perspektivu“ (Brubaker. Da li je nu no da ova podruèja proðu u vremenski skraæenom. Stoga.

uopšte ne bi ni postojali suparnièki nacionalizmi. opšte objašnjenje nacionalizma ne sme biti neposredno vezano za kulture koje se razmatraju – ono mora stajati izvan njih“(Gellner. oni ne mogu da va e uopšteno. Dakle. 1997: 95). jer u protivnom. pa je „nacija“ u krajnjoj liniji. mo e se naslutiti deterministièko uverenje koje ne ostavlja mnogo nade za brzo i sreæno okonèanje nacionalistièkih sukoba u ovim podruèjima. industrijsko društvo. iz razlièitih razloga funkcionalan za moderno. u kome posledice prethode uzrocima. industrijskom društvu je neophodna kulturna homogenost koju omoguæava nacionalizam. predstavlja jedno „spoljašnje“ objašnjenje raznolikih formi nacionalizma iz perspektive opšte teorije modernizacije po kojoj su nacionalizmi i nacije plod transformacije odnosa dr ave i kulture u doba industrijalizma27.politièkih jedinica usled funkcionalnih imperativa procesa modernizacije. Brubaker. mo emo zakljuèiti da ono. Ili. Taj poziv je uslovljen realijama savremenog ivota i njega nije moguæe jednostavno skinuti sa dnevnog reda propovedajuæi sveopšte bratstvo ili goneæi u zatvor ekstremiste“ (Gellner. Isti kritièki argument formuliše i Smit: „Moglo bi se priznati da je nacionalizam. u nekom smislu. 1998: 36). 2002: 44). po njemu: „Poziv na kulturni (‘etnièki’) identitet nije rezultat zabluda koje izmišljaju suludi romantièari. još ne znaèi da je time objašnjeno njegovo poreklo. ali to uopšte ne objašnjava poreklo i širenje nacionalizma“ (Smith. te koje izaziva sumnju da se preæutno uvode nadindividualni i holistièki 27 28 „Ako je nacionalizam opšti fenomen koji se tièe celog niza razlièitih nacija. 1998: 294)28. Kako je primetio Brubejker. prema jednoj stro ijoj kritièkoj oceni. u metodološkom pogledu. šire neodgovorni ekstremisti i u skladu sa svojim egoistièkim interesima koriste privilegovane klase da bi zaglupele mase i odvukli ih od pravih problema. sasvim je oèigledno da se on ne mo e objasniti razlozima koji deluju unutar svakog od nacionalnih pokreta: ti razlozi se moraju konkretno dovesti u vezu sa svakom od nacija i njenom kulturom. Ako sada rezimiramo Gelnerovo stanovište. 61 . Jer. jer ne postoji mehanizam koji bi garantovao da æe se to što je „potrebno“ i desiti (vid. ovo objašnjenje zaobilazi opšti problem funkcionalistièke analize – istaæi da je neki fenomen „neophodan“ ili „koristan“ za funkcionisanje bilo èega. Naime. „Gelnerov argument ispoljava sve slabosti funkcionalistièkog rezonovanja po kome se dogaðaji i procesi odvijaju potpuno ili prete no izvan razumevanja ljudskih aktera. nusprodukt procesa industrijalizacije.

nacionalne volje i duhovnih sila. „modernizacija“). Gelnerovo objašnjenje da se u vreme nastanka balkanskih nacionalizama „senka industrijalizma“ veæ nadnela nad ovim podruèjem. tako i u sluèaju ostalih „perifernih“ nacionalizama (tj. poput Miroslava Hroha. opovrgnuæe èinjenica da su se svi prvobitni nacionalizmi etablirali pre industrijalizacije i da nezapadni nacionalizam nije zatekao nikakvu industrijalizaciju. Stoga su oni koji se. da u društvenoj realnosti postoji izvesna „objektivna socijalna kategorija“ èiju samosvest nazivamo „nacionalizmom“31. mora biti dopunjena specifikacijom dodatnih uzroènih faktora nastanka nacionalizma. kako u sluèaju balkanskih. Gelnerova osnovna teza se mo e problematizovati navoðenjem primera u kojima se èini da nacionalizam istorijski prethodi industrijalizaciji29.. otvara problem tumaèenja transfera ideja i uticaja (procesa „imitacije“) iz razlièitih „vremenskih zona“. Za tu vrstu kritike nije potrebno tra iti primere iz nama egzotiènih predela Afrike ili Azije – upravo je Balkan evropsko podruèje u kome su nacionalizam i nacionalni pokreti nastajali u socijalnom miljeu koji svakako nije bio industrijalizovan. nacionalizma. hegelijanski reèeno.shvaæeni entiteti kao zamene za pravo objašnjenje. (O’Laery. po pravilu. „Nasuprot subjektivistièkoj koncepciji nacije kao produkta nacionalne samosvesti. Takoðe. šire. mi polazimo od koncepta naci- 62 . veæ i nasuprot postojeæoj dr avi (imperiji) koju ti nacionalizmi percipiraju kao „tuðu“ i neprijateljsku. Ali. 29 30 31 „Glavni. Jedan od najboljih poznavalaca balkanskih nacionalizama. bave upravo tim nacionalizmima skloni da. Pašalis Kitromilides. istièe da se na primeru Balkana pokazuje slabost Gelnerove teze po kojoj je nacionalizam snaga socijalne entropije koja nastaje kao odgovor na potrebe socijalne komunikacije u industrijskom društvu: „Nasuprot tome. nasuprot Gelneru. niti je mogao brzo da je inicira“ (Veler. te. 1994: 160). 1998: 52). nacionalizama malih naroda Istoène i Srednje Evrope) suoèavamo se sa problemom objašnjenja pojave i širenja „standardizovanih visokih kultura“ koje ne samo da nastaju bez neophodne podrške dr ave i njenog obrazovnog sistema. „noæ u kojoj su sve krave crne“. tj. ne poklapa sa industrijalizacijom“ (Kitromilides. 2002: 30). te da stoga. ako ostavimo po strani primedbe po kojima je „industrijalizacija“ (ili. u krajnjoj liniji. nacionalizam nastaje kao specifièno politièka snaga tesno povezana sa stvaranjem moderne dr ave – fenomena koji se. tvrde kako ipak nacije prethode nacionalizmu. dovodi u pitanje njegovo poèetno „materijalistièko“ polazište30.. strogo funkcionalistièki argument Ernesta Gelnera.

kao socijalne realnosti koja se razlikuje kako od je kao sastavnog dela društvene realnosti sa istorijskim poreklom. Smit nije propuštao priliku da prizna svoj dug nekadašnjem profesoru kod koga je odbranio doktorsku disertaciju o teorijama nacionalizma i od koga je nauèio nekoliko „osnovnih lekcija o nacijama i nacionalizmu“ (vid. U toj literaturi posveæenoj razmatranju Gelnerovog stanovišta izdvajaju se radovi Entonija Smita u kojima on. izla e svoju „etno-simbolièku teoriju“ po kojoj. Prva. izmeðu ostalog. nego što pretenduje na celovitiji problemski prikaz obimne kritièke literature. Mi razmatramo poreklo moderne nacije kao osnovne realnosti i nacionalizma kao fenomena izvedenog iz postojanja te nacije“ (Hroch. Smitova kritika Gelnera: etnosimbolizam vs.32 prema dve najva nije Smit je imao znatno ambivalentniji odnos. 1985: 3). tj. èesto u širem kontekstu kritike „modernistièkog“ pristupa naciji. Gelner joj je posvetio kritièki osvrt u kome je. Pre svega. moramo pa nju usmeriti na predmoderne etnije i etnièke identitete. eksplicitno naglasio: „Ne sla em se sa njim u obe taèke: nacije zaista nisu ‘stvarno postojeæe’ (one se samo pojavljuju kao specijalna forma uzajamnog odnosa kulture i politièke zajednice pod odreðenim ekonomskim uslovima). Stoga æu u nastavku ovog rada prikazati Smitovu kritiku Gelnera fokusiranu na problem nastanka nacija. 2. 32 63 . teza o centralnoj va nosti nacionalizma za razumevanje savremenog sveta.Naznaka razlièitih moguæih pravaca kritike Gelnerove teorije ovde slu i više kao ilustracija pomenutog uticaja koji je ona imala u diskusijama o problemu nacija i nacionalizma. 1996: 132). koju je usvojio. Smith. Dok neke od ovih „Gelnerovih lekcija“ imaju status nespornih „opštih mesta“. kao i konstatacija kompleksnog – „eluzivnog“. te neophodnost njegove klasifikacije i izrade tipologije. Marksistièko shvatanje tranzicije iz feudalizma u kapitalizam je prihvatljivo jedino ako se reinterpretira kao tranzicija iz agrarnog u industrijski svet“ (Gellner. S obzirom na veliki uticaj Hrohove (neo)marksistièke analize nacionalnih pokreta malih naroda. 1996a). odnosi se na Gelnerovo shvatanje nacionalizma i nacija kao socioloških fenomena. modernizam Komentarišuæi u više navrata Gelnerovu teoriju. „protejskog“ – karaktera nacionalizma i njegovih manifestacija. da bi razumeli i objasnili nastanak nacija i nacionalizma. Smith. 1996: 36.

. uistinu najveæi i najmoæniji socijalni akteri na politièkoj pozornici. kao i nacionalizmi. tako i od postmodernistièkog svoðenja „nacije“ na plod „imaginacije“. Ali. „stvarni i moæni sociološki fenomeni“ (dirkemovske „socijalne èinjenice“). prinuðujuæe.34 ali ne i u njenoj eksplanatornoj funkciji po kojoj je „nacija“ proizvod specifièno modernih èinilaca i uslova – poput industrijalizma. Mo e se reæi da su. Za obojicu.. Gelnerovo rešenje ovog problema po kome su nacije funkcionalno nu ni (nus)produkti procesa modernizacije predstavlja „drugu lekciju“ koju Smit samo delimièno usvaja. 1996: 37).. veæ da nam ono saopštava samo pola prièe.primordijalistièke pretpostavke samih nacionalista. a da nemate drugo. Naime.33 još nismo rešili osnovni problem – objašnjenje njihovog nastanaka. itd. 64 . „pretpostavljali da su nacije. ili instrumentalistièki protumaèene samo kao manipulativno sredstvo socijalnih elita. Stoga on smatra da je Gelnerov model „polovièan“. a „nacionalizma“ na „diskurs“. tezu da su nacionalizmi i nacije moderni fenomeni on je prihvatio samo u njenoj deskriptivnoj funkciji vremenskog lociranja pojave „nacije“ u istoriji. Gelner i drugi klasièni „modernisti“ su. nacije nisu ni prirodne ni veèite veæ stvorene zajednice koje su. zanemarujuæi pitanje odnosa nacija prema njihovoj (makar pretpostavljenoj) prošlosti. moderni fenomeni u tom smislu da osnovne karakteristike modernog sveta zahtevaju postojanje nacija i nacionalizama. za razliku od „postmodernista“.. opšte pismenosti.35 jer. takvo objašnjenje pojave nacionalizma i nacija nije u striktnom smislu reèi pogrešno. veæina nacija relativno skorašnje i da su nu no moderne“ (Smith. poput zgrada ili umetnièkih dela. One su. takoðe. One su. ono što je Dirkem nazivao ‘socijalnim èinjenicama’ sa osobinama koje je on tim èinjenicama pripisivao. pa ne mogu biti svedene na puke proizvode imaginacije. „Gelner me je ubedio da su nacije. ali moæne. Ali. te kao takvi. ujedinjujuæe. nakon što su nastali. ne mogu biti fragmentisani i razbijeni na hiljade delova kao mehanièki slavuj iz bajke Hansa Andersena“ (Smith. ono je nedovoljno jer. socijalne mobilnosti. poput dru33 34 35 Po Smitu. To je oèigledno u sluèaju nacionalizma – ideološkog pokreta za koga je jasno da nije postojao pre XVIII veka. ne objašnjava u potpunosti genealogiju nacija. Ne mo ete imati jedno. podstièuæe. realne zajednice kulture i vlasti: ogranièene. Mada. po Smitu. „Ne smatram da je to objašnjenje pogrešno. to je takoðe istina i za nacije uopšte. jednom formirane. èak i ako neke nacije mogu biti naðene pre dolaska moderne. istovremeno i stvarne i zamišljene. Postoji i druga polovina i drugi naèin gledanja na taj protejski fenomen. 1995a: 4). javnog obrazovanja. ako se slo imo sa tezom da su nacije i nacionalizmi. „narative“ podlo ne „dekonstrukciji“. socijalni akteri.

Postoje. ili zašto je tako mnogo ljudi spremno da umre za njih“ (Smith. poput biblijskog procesa stvaranja od pre šest hiljada godina. bio iznenadan i diskontinuiran. 1996a. po Smitu. Smith. Treæi i najva niji razlog je posledica osnovnog i. „klatno“ je otišlo u drugom pravcu: „Ernest je sebe nazivao ‘kreacionistom’. taènije moraju da funkcionišu.. ali zbog visokog stepena filozofsko-sociološke apstraktnosti. naèinima na koje nastaju i osnovama na kojima izrastaju: „On nam govori kako moderne nacije funkcionišu. ne omoguæava uverljiv odgovor na ova pitanja. u modernom. on nam ne mo e reæi koje nacije æe se negde pojaviti i zašto te nacije a ne neke druge. Drugim reèima.“. po Smitu. ali ostavlja po strani va na pitanja o pojavi konkretnih nacija. Prvi razlog je njena uopštenost: Gelnerov model predstavlja ubedljiv okvir za objašnjenje „nacionalizma uopšte“. Na taj naèin Gelner je. po Pokušaæu da isprièam tu drugu polovinu i razmotrim neke od tih drugih naèina“ (Smith. 1996: 39). etnièkih antagonizama. njegova primena na konkretne sluèajeve i istorijske primere zahteva dopunska i èesto ad hoc objašnjenja pomoæu kojih se uvode faktori koji u samom modelu ne igraju neku znaèajnu ulogu – poput religijskih èinilaca. 1998: 46).gih modernistièkih teorija. tako i u visoko razvijenim društvima – od Eritreje. redukcionistièkog stava da su „nacije i nacionalizmi proizvodi modernizacije“. Drugi razlog je veæ pomenuta „materijalistièka osnova“ Gelnerovog stanovišta i „modernistièkih“ teorija uopšte: vezujuæi pojavu nacionalizma za procese „modernizacije“. od krajnosti (primordijalistièkog i perenijalistièkog) samorazumevanja nacionalista koji sebe vide kao „budioce“ uspavane ali uvek prisutne „nacije“. teze koja vodi zanemarivanju „istrajnosti etnièkih veza i kulturnih sentimenata u mnogim delovima sveta i njihovog kontinuiranog znaèaja za veliki broj naroda“ (Smith. tri osnovna razloga zbog kojih Gelnerova teorija (kao i „modernistièka paradigma“ uopšte). u Gelnerovom naglašavanju „kreacionistièke uloge“ moderniteta i isticanju diskontinuiteta u kulturno-istorijskom razvoju. industrijskom dobu. 1996: 37). Ali. teško moemo objasniti njegovu snagu kako u predindustrijskim.. itd. ali on je iznenadno roðenje nacionalistièkog èoveka pripisao procesu modernizacije koji je. 65 . do Kvebeka. uverljivo odgovara samo na pitanja zašto se i kada se nacionalizam uopšte pojavio.

Pored naglašavanja procesa „izmišljanja tradicija“ u kome se koriste simbolièki elementi predmoderne prošlosti.36 Iz te vremenske perspektive. nemaju pedigre. Smith. simbolièke sadr aje socijalnog ivota koji kao seæanje („priznata prošlost“) kontinuirano traju ili se. ma 66 .. To se. Smit ga dovodi u pitanje pozivajuæi se na istorijsko prouèavanje procesa dugog trajanja (la longe durée) kojim se fokusiranost na kratki period smene dva „ideal-tipa“ društva (Gelnerov prelaz iz „niske“ u „visoku“ kulturu) zamenjuje istra ivanjem slo ene dinamike socijalnog. još ne znaèi da su istovremeno i sve druge sfere socijalnog ivota radikalno „revolucionisane“. povremeno „ponovo otkrivaju“. on istièe njihovu povezanost: „Oèito je. Naprotiv. Hobsbaum je èitavo poglavle svoje knjige o nacionalizmu kao modernom fenomenu posvetio „narodnom proto-nacionalizmu“ – mre ama oseæanja kolektivne pripadnosti koje prethode modernim dr avama i na koje se nacionalizam èesto oslanja. predmodernih agrarnih društava i industrijskog sveta moderne. kao što 36 37 U isticanju znaèaja prouèavanja „procesa dugog trajanja“ za studij nacija i nacionalizma Smit se oslanjao na D ona Armstronga koji se još 1982. osim potreba modernog društva“ (Smith. on istièe da elementi (dis)kontinuiteta u okviru razlièitih socijalnih sfera nemaju isti znaèaj: to što diskontinuitet u formi industrijske i politièke revolucije obele ava raðanje „Novog doba“ u ekonomsko-politièkoj sferi. kulturnog i ekonomskog razvoja u mnogo du em periodu vremena.Smitovom mišljenju. 1996a). da je proto-nacionalizam tamo gde je postojao uèinio lakšim zadatke nacionalizma. veæ ni Gelner koji je. da u njima ne postoje znaèajni elementi kontinuiteta izmeðu pred-moderne prošlosti i savremenosti. 2004: 199). nego o potpunoj smeni obuhvatnih „paradigmi“. Pošto Gelnerov „kreacionizam“ poèiva na tezi o radikalnom diskontinuitetu izmeðu starih. u potrazi za „autentiènošæu“. Razlikujuæi „protonacionalistièke veze“ od „modernog nacionalizma“.. politièkog. pre svega odnosi na kulturne. modernizaciji neopravdano pripisao gotovo „bo ansku moæ“ stvaranja ex nihilo tvrdeæi da „nacije nemaju roditelja. pa je na empirijskom nivou opravdanije govoriti o neravnomernom razvoju. diskontinuitet u nekoj oblasti èesto mo e voditi jaèanju kontinuiteta u drugoj. godine u knjizi Nations before Nationalism zalagao za la longue durée pristup u okvir šireg istraivanja pre-modernih osnova etniciteta (vid. tj. Va nost ovog „kulturno-simbolièkog materijala“ u izgradnji nacija neæe sporiti ni „modernisti“ – ne samo Hobsbaum koji je isticao znaèaj „izmišljanja tradicija“ za razumevanje nastanka i funkcionisanja nacionalizma37.

istorijskim i drugim nasleðem iz prednacionalistièkog doba“ (Gelner. naprotiv. kao i kasnijim spisima. kako velike razlike izmeðu njih postojale. spremni da priznaju“ (Zimmer. seæanja. 2003: 20). stvorenim od strane ideologije nacionalizma. kao „sirovim materijalom“. ovi kulturno-simbolièki sadr aji su od presudne va nosti jer upuæuju na postojanje izvesnog kontinuiteta izmeðu „nacija“ i prednacionalnih zajednica koje su „pupèanom vrpcom“ povezane sa modernim nacijama. godine. daleko od tvrdnje da su oni isti.smo videli. 1997: 75). postoji sna ni uzroèni odnos izmeðu etnija i nacija“ (Hutchinson. ali istovremeno i ukorenjena u znatno starijim zajednicama od kojih preuzima niz elemenata poput imena. on napada vladajuæu modernistièku ortodoksiju koja nacije smatra suštinski novim politièkim entitetima. Mada veæina nacija ima mnogo modernih komponenata. prema jednom drugom interpretatoru: „Smit je dokazivao da su nacionalizam i moderni nacionalni identiteti više ukorenjeni u predmodernom etnicitetu nego što su to zastupnici modernizma. priznavao èinjenicu da se „nacionalizam“ u stvaranju „nacije“. ili èak da jedan mora logièki ili neizbe no da vodi u drugi“ (Hobsbaum. niti zastupanje primordijalistièke atribucije „nacionalizma“ ljudskoj prirodi ili stanju kao takvim. Drugim reèima. meðutim. U svom klasiènom radu The Ethnic Origins of Nations iz 1986. skupa mitova i simbola. Za Smita. one su izgraðene na predmodernim etnijama i. poput Gelnera. sve dok su postojeæi simboli i oseæanja proto-nacionalne zajednice mogli da budu mobilisani za savremenu stvar ili modernu dr avu. Ili. u stvari. 38 67 . Smit formuliše stanovište po kome nacije nastaju oslanjajuæi se na znatno starije etnièke zajednice: „Centralna tema Smitovog enciklopedijskog nauènog rada je odnos izmeðu predmodernih etnièkih zajednica (etnija) i modernih nacija. koristi „kulturnim. nacija je nova i moderna. 2004: 109)38. Ali. vrednosti. za razliku od Gelnera i drugih „modernista“. Ovo je. 1996: 88). „Kontinuitet“ ne znaèi prihvatanje perenijalistièke teze po kojoj su nacije veèite (jer se ne tvrdi da postoji identitet izmeðu „nacija“ i „prednacionalnih zajednica“). Te predmoderne zajednice do kojih dolazi pomoæu uvida u va nost kulturno-simbolièkog sadr aja nacionalizma i nacija Smit naziva etnijama (etnièkim zajednicama). Dakle. Hobsbauma i Brojlija. Gelner je ovom „materijalu“ odricao suštinsku va nost – on je za njega bio poput „pupaka“ koji nakon roðenja nema nikakvu znaèajnu funkciju.

2001: 19). 1998: 191). 39 40 „Središte mojih analiza poèelo se premeštati od nacionalizma ka nacijama. 1986: 32)40. 1998:52. godine. kurziv – M. Smitovo stanovište je. uz mala preciziranja: „Etnièka zajednica (ili etnija) je imenovana jedinica populacije sa mitovima o zajednièkim precima i istorijskim pamæenjem.). kulturne diferencije i teritorijalne mobilnosti. etnija odreðuje bez pozivanja na primordijalistièki shvaæene prirodno-biološko osobine kao. verovanja) i „simbolièko-kulturnih“ sadr aja (mitova. te nacionalizam i nacije izvodila iz logike procesa modernizacije koja u istoriju unosi radikalni diskontinuitet. na primer. u sluèaju odreðenja „rase“: „Etnije se ne konstituišu posredstvom fizièkog porekla. S. zajednièkog pamæenja i kolektivne sudbine. vera. tj. Navedenu definiciju Smit varira i delimièno razlièito akcentuje u brojnim radovima – od prve definicije u Teorijama nacionalizma (1971) gde. do kasnijeg naglašavanja „kulturno-istorijskih“ ili „simbolièkih“ atributa etnije (vid. pigmentacija).39 kljuèno pitanje postaje: kako odrediti samu „etniju“? Najkraæi Smitov odgovor glasi: „etnièka zajednica“ ili „etnija“ je „imenovana ljudska populacija sa zajednièkim mitovima porekla. sa elementima zajednièke kulture. a od nacija ka etnièkim zajednicama“ (Smith. uz priznavanje va ne uloge modernizacije i ideologije nacionalizma. 1998: 40-43). simbolima i vrednostima koje zadr ava data kulturna jedinica ljudske populacije“ (Smit. ukljuèuje i „objektivistièku“ karakteristiku „velièine“ (large size u odnosu na ‘pleme’ – vid. 68 . kao i izvesnom merom solidarnosti. Smit. odnosa prema drugim grupama. pošto se u Smitovom pristupu problem razumevanja nacionalizma i nacija pomera ka tematizovanju etnièkih zajednica. Na taj naèin. povezanošæu sa odreðenom teritorijom i oseæanjem solidarnosti“ (Smith. seæanjima. Smith. oni mnogo od svog sadraja i snage dobijaju od pred-modernih etnija“ (cit. makar meðu elitama“ (Smith. pre svega usmereno na traganje za elementima kontinuiteta izmeðu etnije i nacije: „Èak ako su nacije i nacionalizmi vremenski i kvalitativno moderni. obièaji. pored oseæanja grupne pripadnosti. vezom sa istorijskom teritorijom.Dok je Gelnerova teorija polazila od razlikovanja agrarnog i industrijskog društva. Jedna novija definicija u osnovi ponavlja navedenu iz 1986. 1971: 189). nego posredstvom oseæanja kontinuiteta. pored kulturnih karakteristika koje zadobijaju status „objektivnih belega“ (jezik. na osnovu kulturne srodnosti otelotvorene u mitovima. pamæenja) kojima se. istorijama i kulturama. 2004: 2). prema: Guibernau and Hutchinson. U ovoj definiciji lako uoèavamo primat „subjektivnih“ komponenti (oseæanja.

To je oèito iz Smitove definicije „nacije“ kao „imenovane ljudske populacije sa zajednièkom istorijskom teritorijom. mora biti lociran u kulturno-simbolièkim sferama“ (Smith. Ovo „zajednièko jezgro“ ukljuèuje i odnos prema „domovini“. mo emo zakljuèiti da. u pojmovnom odreðenju „nacije“ upravo ovaj teritorijalni aspekt naciju povezuje sa dr avom. Njima generalno nedostaje ogranièena teritorija koju zauzimaju njeni èlanovi. masovna kultura“ (Smith. 1998: 30).. Ta privr enost datoj zemlji i povezanost s njom. Bez dr avne pravno-poli41 42 43 „Bilo koji kontinuitet izmeðu etnije i nacije. pre svega. javna kultura) Smit na nekim mestima izostavlja zajednièku ekonomiju: „Va no je naglasiti da premoderne etnije nisu nacije. 1998:42-43). kao i zajednièke masovne. jedinstvena jurisdikcija. za razliku od etnije. zajednièkom masovnom. Stoga. 1996a). tako i nacije41. 2004: 196). „Nacija kao zajednica se razlikuje od one koju predstavlja etnija. Ono što je zajednièko etniji i naciji u ovim definicijama je vlastito ime i niz „konstitutivnih mitova“ poput onih o poreklu i istorijskoj sudbini. zajednièkim mitovima i istorijskim seæanjima. a ne nastanjenost na njoj ili njeno posedovanje. simbolièki smisao „svetog mesta“ èiji svetovni status nije u prvom planu42. javnom kulturom. iako „dr avu“ kao politièki i pravni koncept moramo razlikovati od „nacije“ koja je tip ljudske zajednice. Ali. javne kulture – slu e Smitu kao demarkacione linije modernih nacija i predmodernih etnija43. konstitutivne elemente kako etnije. „Privr enost odreðenim teritorijalnim deonicama. uz postojanje mnogih ekonomskih i politièkih rezova izmeðu pre-modernih i modernih kulturnih identiteta na jednoj istoj teritoriji. posebno u pogledu zauzimanja domovine. kao i opšta. Iz potpunog spiska elemenata razlike izmeðu etnije i nacije (teritorijalnost. te postojanje zajednièkih simbola i vere u jedinstvenu kulturu. jednaka zakonska prava i du nosti za sve èlanove. dok domovina za „etniju“ ima. nadilaze dihotomiju „premoderno“ – „moderno“ i predstavljaju zajednièke. ako se posmatraju u du oj vremenskoj perspektivi (la long durée). ima mitsko i subjektivno svojstvo. jeste ono što je va no za etnièku identifikaciju“ (Smit. politièko-pravnog statusa svih njenih pripadnika.. ekonomsko-privredni ivot. razvoja distinktivne 69 . kao i nekim mestima na njima. ova veza se još sna nije ispoljava u navedenim karakteristikama „nacije“ koje – poput zajednièkog ekonomskog ivota.Upravo ovi kulturno-simbolièki sadr aji. zajednièkom ekonomijom i zajednièkim pravima i du nostima svih podanika“ (Smit. ali za konstituciju „nacije“ je presudno faktièko posedovanje ogranièene teritorije i upravljanje njome.

Smit nasuprot Gelneru smatra da socijalno-politièki. 44 45 70 . Sumnjam da smo u poziciji da veæ ponudimo teoriju o tako protejskom i mnogostranom fenomenu kao što su etnije. a ne njegovo sadr insko odreðenje (jednakost prava). Bez tih zajednièkih uspomena i tradicija. Drugim reèima. stvara javna kultura. te da èitav proces ne mo e biti shvaæen bez fokusiranja na njegovu nu nu pretpostavku – etnièku zajednicu i njen kulturno-simbolièki sadr aj. osim na veoma uopštenom nivou“ (Smith. mada selektivno. ipak ne mogu umanjiti suštinsku va nost „etnièkog supstrata“ sa èijom kulturno-simbolièkom sadr inom poèinje èitav proces: „Ono što etnije zaista imaju i što. Za Ernesta je moguæe i po eljno imati opštu javne kulture i standadizovanja zakona i obièaja sa zajednièkim pravima i du nostima za èlanove istorijske kulturne zajednice“ (Smith. 1996a). neki posebni obièaji i tradicije.44 kao i kulturne koordinacije kojom se. ostavljaju u nasleðe modernim nacijama je fond mitova. 1996: 40). Po Smitu. najopštija lokacija i. nacije i nacionalizmi. etnija ne mo e biti transformisana u naciju. ekonomski i kulturni procesi modernizacije sami po sebi nisu dovoljni za stvaranje nacije. engleska “nacija" ne bi ukljuèivala ene do poèetka XX veka kada su one izjednaèene sa muškarcima u pravima i du nostima! Drugim reèima. Ovi bitni formativni èinioci procesa izgradnje nacije (nation-buildung ) na koje se. Va no je napomenuti da to ne znaèi jednaka prava za sve. pozivaju i „modernisti“. simbola. 2004: 197). za razliku od etnije. jer u tom sluèaju. razlièito ih naglašavajuæi. „Za poèetak. Jedna od posledica Smitovog skiciranog etno-simbolièkog pristupa45 je zalaganje za napuštanje opštih teorija nacija i nacionalizma u korist empirijskih prouèavanja procesa formiranja nacija. ne teorija. èlanovi nacije. Stoga on odbacuje Gelnerove pretenzije na formulaciju jedne „euklidske teorije“: „To me vodi mo da najfundamentalnijoj razlici izmeðu mog i Gelnerovog pristupa.tièke centralizacije. to je pristup ili perspektiva. osnova za stvaranje nacije je slaba. Kritièki argument koji ne uva ava ovu distinkciju formulisan je u: Uzelac. postojanje pravnog sistema koji obuhvata sve èlanove zajednice je konstitutivno za „naciju“. vlastito ime. a zadatak je herkulski“ (Smith. što implicira postojanje jedinstvenog pravnog sistema (dr ave). (2003: 131). vrednosti i zajednièkih uspomena. imaju „zajednièka prava i du nosti“ ili „graðanska prava (citizenship rights) koja va e za sve. ponekad. te kapitalistièkog tr išta koje ujedinjuje društvene klase u jednu zajednicu. npr. prevashodno putem obrazovnog sistema. mitova i simbola.

48 a poslednji od njih – oèuvanje i unapreðenje „nacionalnog identiteta“ – direktno je povezan sa kulturno-simbolièkim kompleksom koji povezuje etnije i nacije. uprkos tome što je „nacionalizam“ kao politièki pokret moderni. sentimenta i simbola. on odmah dodaje: „To ne znaèi da sugerišem zaokret od univerzalizma ka potpunom partikularizmu.teoriju nacionalizma.“ (Hall.. Ostvarenje ovih ciljeva poduprto je skupom uverenja ili nacionalistièkom doktrinom koja u svom jezgru sadr i èetiri osnovna postulata: (1) svet je podeljen na nacije od kojih svaka ima svoju individualnost. 1999).. 1998: 119)47. Smatram da su razlike izmeðu nacionalizama u zavisnosti od razlièitih perioda i kontinenata tako velike da bi se obuhvatile jednom euklidskom teorijom“ (Smith. karakteristiènom logikom i socijalnom osnovom svakog od njih. on se istovremeno èvrsto oslanja na jednu vrstu „politièke arheologije“ koja u etnièkoj prošlosti nalazi osnovni „rezervoar“ simbolièkog materijala 46 47 48 Slièan stav formuliše D . 71 . Stoga. Naprotiv.. nacionalizam uopšte samo je bekstvo lenjog istorièara od muènog zadatka koji se sastoji u objašnjavanju uticaja ove ili one konkretne nacionalistièke ideje. argumenta ili sentimenta u njihovom veoma specifiènom kontekstu“ (Smit. Smit ovim postulatima dodaje još jedan – „Da bi ostvarile sebe.. Razumevanje i tumaèenje nacionalistièkih ciljeva moguæe je samo kontekstualno-istorijski. od opšte teorije ka nacionalnim istorijama. (2) nacija je jedini izvor politièke moæi i objekt primarne lojalnosti. Kao što je istorijski materijal razlièit. Hol: „Nije moguæa jedna. nikakva tako generalna teorija nije moguæa. istoriju i sudbinu. univerzalna teorija nacionalizma. evropski fenomen. prema: Uzelac. Po meni. jedinstva i identiteta pretpostavljenih ili stvarnih „nacija“. nacionalizam dobija boju prema svom kontekstu. Smit.. Podlo an beskrajnoj manipulaciji. onu koja se izvodi iz postulata moderniteta. U knjizi Mith and Memories of the Nation (Oxford. „Poput kameleona. središnji teren mo e biti obraðen opisivanjem razlièitih idealnih tipova nacionalizma. Ova istorijsko-empirijska raznovrsnost „nacionalizma“ kao ideologije i pokreta uslovljava formulisanje jedne definicije nacionalizma u kojoj se on odreðuje pomoæu njegovih najopštijih ciljeva – kao ideološki pokret za ostvarenje i unapreðenje autonomije. 1996a)46. Ali. taj nadasve podatljivi splet verovanja. 1998: 128). nacije moraju biti autonomne“ (Cit. 1995: 8). mo e se razumeti jedino u svakom specifiènom primeru. (3) pripadnost naciji je uslov èovekove slobode. tako i to moraju biti i naši koncepti“. 2003: 133). (4) mir i pravda u svetu su moguæi jedino ako su nacije slobodne i bezbedne (vid.

uprkos svojoj modernosti. mogu biti praæeni unazad do pre-modernih i klasiènih izvora... tj. socijalni sastav i uloge lokalnih elita. da bi teorija nacija i nacionalizma imala ovu „prognostièku“ funkciju. za koju neki od njenih èlanova smatraju da konstituiše stvarnu ili potencijalnu naciju. u nekim sluèajevima i pred-moderne identitete i zajednice“. 2004: 198). 49 „Treba li mi da verujemo kako su u okviru jedne generacije seljaci postali francuski patrioti jednostavno samo zato što su bili podvrgnuti opštem obrazovnom programu i školskom sistemu. Nacionalizam u Smitovom tumaèenju je poput boga Janusa – njegovo lice okrenuto prošlosti va no je kao i ono koje gleda u buduænost.). zašto nacionalistièka agitacija inteligencije nailazi na odjek u „masama“ (Smith. Naime. karakter kljuènih „konstitutivnih mitova“. to samo po sebi ne mo e objasniti èesto sna nu privr enost i strast prema naciji koja karakteriše tako mnogo ljudi u svim delovima sveta“ (Smith. Zato. njegovo traganje za autentiènošæu i vera u narodni suverenitet su proizvodi moderne Evrope odakle su prošireni na druge delove sveta“ (Smith.iz koga crpi svoju snagu: „Dok elementi nacionalizma kao ideološkog pokreta za postizanje i oèuvanje autonomije. Ali. a etno-simbolièki pristup nam „mo e pomoæi da razumemo zašto nacionalizam èesto ima tako široku narodnu podršku“. 1998: 38-39). ukorenjeni u (etnièkoj) prošlosti. jednaèina sa više promenljivih (konkretne istorijske okolnosti. pa se njegov uspeh ne mo e objasniti samo nu nošæu stvaranja homogene kulture putem obrazovnog sistema u uslovima industrijalizacije49. jedinstva i identiteta neke ljudske populacije. za razliku od „euklidske slike“. Potpuno je istina da moderni graðani ula u mnogo vremena i napora u svoje obrazovanje. Smith. 72 . Smitov prigovor Gelnerovoj teoriji da nam ona ne mo e odgovoriti na pitanje koja æe nacija (od mnoštva potencijalnih) zaista nastati i zašto æe imati specifiène karakteristike i razvojni put (vid. te da su zato masovno bili spremni da umru za la patrie en danger? Da li je rtvovanje za domovinu zaista odbrana od strane obrazovanja odr avane visoke kulture?. moderni politièki nacionalizam „ne mo e biti shvaæen bez reference na ranije etnièke veze i seæanja. Ako prihvatimo Smitovo tvrdnju da su nacionalizmi i nacije. kulturna simbolika.. mo e biti upuæen i samom Smitu. 1996a).. te da je nastanak nacija. u iskušenju smo da napustimo svaki pokušaj formulisanja opše teorije nation-buildung -a ili pravljenja tipologije nacionalizama. kao i „nacija“. 1996: 40-41).

niti istorijsko objašnjenje nastanka „dominantnih etnija“ koje postaju „etnièka jezgra“ modernih nacija. ono što razlikuje Gelnera i Smita je. a model nastanka nacija bi morao poèivati na identifikovanju apstraktnih. kasnije.lista elemenata koji konstituišu „naciju“ bi morala biti potpuna i primenljiva u svim sluèajevima bez izuzetaka. kratko æu se osvrnuti na njegovo trasiranje „puteva stvaranja nacija“ koje se. zavise od etnièkog polazištima tog procesa – razlièiti tipovi etnija su osnova za divergentne procese nastanka nacija i njegove razlièite konaène rezultate. Ova aposteriorna perspektiva upravo i karakteriše glavni tok teorijskih rasprava o nacijama i nacionalizmu koji je. fokusiran na prošlost. Smit u pre-modernoj prošlosti ljudskih zajednica nalazi suštinski va ne elemente nastanka nacija. dok je treæi Smit uveo kasnije u nameri da objasni distinktivne osobine „imigrantskih nacija“ – SAD. Kanade i Australije. u Smitovom sluèaju. pa se problem tipologije nacija i nacionalizma rešava uz pomoæ formulisanja prethodne teorije etnija i etniciteta. granica do koje se daleko ide u prošlost: dok se Gelner zaustavlja na poèetku procesa modernizacije. 73 . tj. Imigrantski tip etnije je skup razlièitih etnièkih fragmenata koji je ujedinjen providencijalistièkim nacionalizmom „novog sveta“. a ne na prognoziranje ishoda tekuæih ili buduæih sluèajeva nation-building-a. Ne ulazeæi ovde u detaljniju eksplikaciju Smitove tipologije etnija. na objašnjenje istorije procesa nastanka nacija. Formulisanje skupa apriornih elemenata konstituisanja nacija i pravila njihovog nastanka je preambiciozan i nerešiv zadatak – ono što je moguæe je pre aposteriorno razumevanje postojeæih sluèajeva. kao u sluèaju Gelnera i Smita. etnièke i kulturne razlièitosti u okviru natkriljujuæeg politièkog. bez obzira na kritiku Gelnerovog modernizma. Smit razlikuje dva osnovna ideal-tipa etnièkih zajednica – (1) lateralno-aristokratski. pa i slavi. Kulturne razlièitosti imigrantskih skupina uticale su na ‘pluralnu’ koncepciju nacije koja prihvata. ne razlikuje mnogo od veæ izlo enog diferenciranja „vremenskih zona“ evropskog nacionalizma. istra ivaèko te ište sa „nacije“ prenosi na „etniju“. u krajnjoj liniji. obuhvatnih zakona koji bi delovali „gvozdenom nu nošæu“. pre svega. Putevi formiranja nacija (nation formation). (2) vertikalno-demotski – kojima. Time se. U tom pogledu. 1998: 194). zakonskog i lingvistièkog identiteta (vid.50 Prvi tip u mnogome odgovara 50 Prva dva tipa su tipa su detaljno analizirana u Ethnic Origins of Nation. pridodaje i (3) imigrantski. Smith.

znatno šire i obuhvataju razlièite socijalne slojeve èiji kulturni identitet obièno poèiva na spoljašnjoj ugro enosti. a izrazito oseæanje zajednièkog etniciteta bilo je kod nje skopèano s esprit de corps. tako mo emo ocrtati razvitak nacija kroz procese: (a) birokratske inkorporacije drugih Zbog specifiènosti imigrantskih nacija. narodne slojeve. nasleða i tradicije je u ovim vertikalnim etnijama mnogo jaèa nego u horizontalnim. 1998: 88). Nasuprot ovom tipu. kod Smita. za njihov „narodni“ (demotièki) karakter. sama po sebi. kao što su i razlike unutar svakog od tipova smanjene. tj. U osnovi. Iako Smit daje više istorijskih ilustracija za ove dve grupe etnija. Snaga zajednièkog porekla. mitovima o poreklu. koji je posedovala kao sloj visokog statusa i kao vladajuæa klasa“ (Smit. kulturom. (èesto uz birokrate. te poseduje „vertikalnu dubinu“. Osim što je po svom sastavu „aristokratska“ (ogranièena na više slojeve). treba imati u vidu da je reè o „ideal-tipskim“ konstrukcijama koje u èistom vidu ne postoje u stvarnosti. komentarisana su samo prva dva tipa etnija i na njima zasnovani procesi stvaranja razlièitih tipova nacija. razlièiti tipovi poèetnih etnija uslovljavaju divergentne puteve nastanka nacija: „Kao što smo mogli razlikovati lateralno-aristokratske od vertikalno-demotskih i imigrantskih etnija. a pošto su najèešæe u pitanju „podanièke zajednice“. 74 . njihova homogenost je usled pritiska „tuðina“ dovoljna za zanemarivanje unutrašnje slojne diferencijacije. te da su razlike izmeðu njih namerno naglašene. manje va na od sledeæeg Smitovog koraka koji se sastoji u rekonstrukciji puteva nastanka nacija koji. Najkraæe reèeno. polaze od navedenih tipova etnija. tj. kao od svog ishodišta. ovaj tip etnije Smit naziva „lateralnim“ jer geografski raširena vezama sa susednim sliènim slojevima: „Usled toga su joj granice bile karakteristièno ‘iskrzane’. drugi je znatno kompaktniji i obuhvata šire. Ali. u ovom radu one su ostavljene po strani. duhom zajedništva.opisu horizontalne više klase u predmodernim društvima koju daje Gelner. ali joj je nedostajala društvena dubina. s tom razlikom što Smit istièe da aristokratija i sveštenstvo. ovaj tip etnije je slièan Gelnerovim zajednicama „divljih kultura“ koje su. vojne zvaniènike i bogate trgovce) u agrarnim društvima predstavljaju etniju koja se odlikuje posebnim identitetom. kao i drugim neophodnim elementima konstitucije etnièke zajednice. ova tipologija etnièkih zajednica je.

klasa i regiona od strane više klase etnièke dr ave; (b) vernakularne mobilizacije od strane inteligencije koja se vraæa u prošlost u nameri da ponovno otkrije zajednièke korene, i (c) pionirskog naseljavanja od strane etnièkih fragmenata povezanih sa providencijalistièkom sudbinom“ (Smith, 2004: 197-8). Ako opet ostavimo po strani treæi (imigrantski) sluèaj, onda u prvom imamo transformaciju „lateralno-aristokratske etnije“ zapadnih dinastièkih dr ava u prve nacije koje nastaju administrativnom centralizacijom, ekonomskim razvojem i kulturnom koordinacijom,51 dok u drugom sluèaju imamo vremenski kasniji (nemaèki i istoèno-evropski) put preobra aja vertikalne etnije u naciju, proces kome odluèujuæu ulogu ima inteligencija koja se poziva na „narod“ i etnièku prošlost da bi dostigla svoj cilj – stvaranje nacionalne dr ave52. Kao rezultat, uprkos Smitovoj kritici Gelnera, na kraju izranjaju dva „idel-tipa“ nacija koja su veoma slièna Gelnerovom razlikovanju nacija u „zapadnoj“ i „istoènoj“ vremenskoj zoni – nacija kao teritorijalna zajednica graðana obuhvaæenih jedinstvenim zakonima i nacija kao zajednica definisana etnièkim poreklom njenih pripadnika. Ovim tipovima „nacija“ korespondiraju tipovi „nacionalizma“: prvi je „teritorijalni“, fokusiran na boravište, zakonsku zajednicu, dr avljanstvo i graðansku kulturu, dok drugi više „etnièki“ jer naglašava genealoške veze, vernakularnu kulturu, nativistièku istoriju i narodnu mobilizaciju (vid. Smith, 2004: 198). U ovoj podeli, kao i kod Gelnera, lako se uoèava uticaj Konove podele na racionalni „zapadnjaèki“ i organski, „istoèni“ nacionalizam,53
51

52

53

„Posredstvom te tri revolucije – administrativne, ekonomske i kulturne – birokratska dr ava je periferne regije i njihove etnije, srednje i ni e klase inkorporirala u dominantnu laterarnu etnièku kulturu. Stvaranje svetovnih, masovnih nacija bilo je u krajnjoj liniji ishod energiènog programa politièke socijalizacije putem javnog, masovnog obrazovanja. No tom programu daleko su prethodili postupnije širenje aristokratske etnièke kulture i njen preobra aj u stvarnije nacionalnu kulturu: kulturu koja je bila ne samo etnièka nego i graðanska, uz to društveno ukljuèiva, u skladu sa proširivanjem graðanskih i zakonskih prava na veæe delove kraljevine“ (Smit, 1998: 100). „U tome je, dakle, glavni zadatak etnièke inteligencije: mobilisati ranije pasivnu zajednicu da oblikuje naciju oko nove vernakularne istorijske kulture koju je ta inteligencija ponovo otkrila“ (Smit, 1998: 105) Smit to ne skriva: „Uprkos tim kritikama, Konovo filozofsko razlikovanje racionalnije i organskije verzije nacionalistièke ideologije ostaje ispravno i korisno.

75

mada Smit ukazuje na opreznost u korišæenju geopolitièkih oznaka (jer se oba tipa mogu naæi i na „Istoku“ i na „Zapadu“), te istièe: „U praksi, èisti tipovi su retki, a u datim sluèajevima ti tipovi se u znatnoj meri preklapaju i èesto, tokom procesa stvaranja nacija i nakon toga, smenjuju jedan drugog“ (Smith, 2004: 198). Ali, uprkos ovoj ogradi, Smit eksplicitno nastavlja dugu tradiciju izrade bipolarnih tipologija „graðanskih“ i „etnièkih“ nacija, te razlikovanja „graðanskog“ i „etnièkog“ nacionalizma. Pošto toj tradiciji, kako je pokazano, pripada i Gelner, mo e se postaviti pitanje u èemu je razlika izmeðu njih dvojice? Na osnovu izlo enih shvatanja ove dvojice autora, nameæe se odgovor po kome Smit tezu o etnièkom poreklu nacija proširuje na svaki tip nacije i nacionalizma, dok Gelner etnicitet uopšte ne smatra bitnim za razumevanje sveta nacija. Drugim reèima, uprkos tome što se u velikoj meri sla u u pogledu tipologije nacija i nacionalizama, Gelner i Smit se primarno razilaze u pogledu njihove genealogije. S druge strane, nezavisno od Gelnera, tumaèenje koje u Smitovoj tipologiji vidi uobièajeno i pojednostavljeno suprotstavljanje „etnièkog“ i „graðanskog“ nacionalizma, potpuno gubi iz vida da je za Smita nastanak i razvoj „graðanske nacije“ neshvatljiv bez etnièke osnove i etnièkih „konstitutivnih mitova“, u istoj meri kao i u sluèaju nastanaka i razvoja „etno-nacionalizma“: „Jer, kada se bolje pogleda, ispostavlja se da su i nacionalizmi koji su u najveæoj meri ‘graðanski’ i ‘politièki’, takoðe i ‘etnièki’ i ‘jezièki’ – to je, svakako, sluèaj sa francuskim nacionalizmom tokom Revolucije, da ne pominjemo kasnije, sa njegovim pozivanjem na ‘nos ancêtres les Gaulois‘ i jedinstveni francuski narod, te njegovim gušenjem regionalnih jezika u korist pariskog francuskog“ (Smith, 1998: 126). *** Diskusija Gelnera i Smita u Vorviku je voðena u formi spora oko odgovora na pitanje: Imaju li nacije pupak, ili ne? Pozicije koje su artikulisane u ovom sporu bile su polemièki zaoštrene: niti je Gelner verovao da su nacije plod modernosti koja zaista nema nikakve veze sa predmodernom prošlošæu, niti je Smit zastupao perenijalistièku
Ono je implicirano u razlici koju sam povukao izmeðu ‘zapadnog’ graðansko-teritorijalnog i ‘istoènog’ etnièko-genealoškog modela nacije“ (Smit, 1998: 131).

76

tezu da nacije oduvek postoje, kao ni primordijalistièko stanovište po kome su nacije izvorni, nepromenljivi entiteti54. Ali, u polemièkom aru obojica su bili sklona da stanovište oponenta interpretiraju tako da sebi olakšaju formulisanje kritièkih primedbi. Jer, u krajnjoj liniji, i Gelner i Smit su se slagali da nacije imaju pupak, mada su razlièito ocenjivali njegovu va nost. Kao što smo videli, po Gelneru, kao i u ivotu èoveka, pupak nakon trenutka roðenja nema nikakvu bitnu funkciju,55 dok za Smita „pupèana vrpca“ koja povezuje stare etnije i moderne nacije zbog transfera „etno-simbolièkog“ sadr aja ostaje presudno va na za naše razumevanje roðenja, ali i kasnijeg ivota „nacija“. U osnovi, Smit je svoj etno-simbolièki pristup formulisao iznutra revidirajuæi polaznu (gelnerovsku) „modernistièku paradigmu“, a ne njenim odbacivanjem „spolja“ (vid. Smith, 1998: 202). Takoðe, on je odustao od Gelnerove pretenzije na formulisanje opšte teorije nacije i nacionalizma, ogranièavajuæi se na artikulisanje „pristupa“ ili „perspektive“ koja dopunjuje modernistièko stanovište56. O plodnosti te „dopune“ mo e se, po mom mišljenju, suditi tek nakon njenog „testiranja“ na empirijsko-istorijskom materijalu, tj. nakon njenog korišæenja u konkretnim analizama nastanka pojedinih nacija i nacionalizma. Ako nam se u sluèajevima poput „balkanskih nacionalizama“, Gelnerova opšta teorija modernizacije èini teško potkre54

55

56

Kako to efektno istièe Brubejker, primordijalizam je „davno-mrtvi konj koga pisci o etnicitetu i nacionalizmu nastavljaju da podbadaju“. Jer, prema njemu: „Nema ozbiljnog nauènika koji æe danas zastupati stanovište koje se poput strašila obièno pripisuje primordijalistima... Svi se sla u s tim da su nacije istorijski konstrukti, mada postoje neslaganja oko relativne te ine koju u tom procesu imaju predmoderne tradicije i promene svojstvene moderni, drevna seæanja i novija pokretljivost, ‘autentièno’ i ‘veštaèko’ oseæanje pripadnosti grupi“ (Brubaker, 1996: 15). „Moj glavni argument za modernizam koji se trudim da istaknem u ovoj debati je da su u celini etnièke, kulturne nacionalne zajednice koje su tako va no Smitu, pre nalik na pupak... Neke nacije ga imaju, neke ne. Drugim reèima, to nije suštinski va no“ (Gellner, 1995: 32). „Nemam teoriju, mada bih voleo da je imam jer mislim da je obuhvatna teorija, u principu, po eljna. Ali, ja je nemam, delimièno zato što je predmet prouèavanja zagonetan i raznolik, a delimièno zato da drugi autori u svojim teorijama odgovaraju samo na neka od pitanja koja prouèavanje nacionalizma nameæe, dok druga izostavljaju.... Ono što imam je ogranièenija perspektiva ili pristup koji dopunjuje modernizam, te takoðe pokriva samo neke aspekte ovog protejskog predmeta“ (Smith, 2003: 359).

77

pljiva istorijskim svedoèanstvima, mo da æe nam se upravo etno-simbolièki pristup pokazati kao plodniji? U svakom sluèaju, kao istra ivaèki program, a ne opšta teorija nacija i nacionalizma, etno-simbolièki pristup nam otvara široko podruèje u kome na osnovu poznavanja „dugog trajanja“ etnièkih veza i sentimenta, mitova, simbola i vrednosti neke zajednice mo emo bolje razumeti i njen, ipak, moderni nacionalni oblik. Stoga, teško se mo e prihvatiti ocena po kojoj je „etno-simbolizam više pokušaj da se o ivi nacionalizam nego da se on objasni“, te da su „etno-simbolisti najnoviji romantièari koji pate od dubokog oseæaja nostalgije“ (Özkirimli, 2003: 340). Oštrina ove kritike etno-simbolizma koja je formulisana oslanjanjem na savremene postmodernistièke pristupe naciji i nacionalizmu ukazuje da središte spora izmeðu (post)modernistièkog i etno-simbolièkog stanovišta više nije prevashodno pitanje nastanaka i prošlosti „nacija“ i „nacionalizma“, veæ njihova buduænost. Teza o „kraju nacije“ sadr ana je u osnovama modernistièke paradigme, a razlièiti „postmoderni pristupi“ samo je zaoštravaju objavljujuæi da je faktièki na delu izlazak iz Moderne koji za posledicu, izmeðu ostalog, ima i ulazak u novo, „post-nacionalno doba“. Stoga su tekuæe diskusije manje usmerene na „pupak“ kao problem genealogije nacija, a više na (ne)moguænost dekonstrukcije „nacije“. Drugim reèima, ako se poslu imo jednom botanièkom analogijom (vid. Özkirimli, 2003), u središtu tekuæih diskusija je danas više pitanje da li je „nacija“ poput luka ili artièoke, nego ima li pupak ili ne. Jer, ako je „nacija“ poput luka, onda se ona mo e, sloj po sloj, potpuno „dekonstruisati“, kao što nakon ljuštenja luka, na kraju ne ostaje ništa èvrsto. Nasuprot tome, kada odvojimo i pojedemo listove artièoke, ostaje nam njeno èvrsto jezgro ili „srce“ u kome se novi slojevi više ne mogu odvajati. Ako je „nacija“ poput artièoke, onda, nasuprot raširenim predstavama o „kraju nacije“, njeno tvrdo „jezgro“ koje Smit nalazi i identifikuje u etno-simbolièkoj prošlosti, neæe izgubiti na znaèaju ni u buduænosti. Ali, ako se vratimo poèetno formulisanoj perspektivi – onda nezavisno od tekuæeg spora o postnacionalizmu – mo emo zakljuèiti da etno-simbolièki pristup genealogiji nacija ima veæe heuristièke kapacitete od modernistièke paradigme, bar kada je u pitanju problem nastanka „perifernih nacija“ i razumevanja dinamike njihovih
78

i u sluèaju nastanka nacija. to èinimo iz sadašnjosti i anticipirane buduænosti.nacionalizama. Naravno. autonomije i identiteta sopstvene nacije. Jer. ili dekonstruktivistièkim arom izvedenim iz uverenja o poèetku post-nacionalne epohe. 79 . to ne znaèi da bavljenje etno-simbolièkim sadr ajem prošlosti nije osloboðeno pristrasnosti koja se hrani ili te njom za afirmacijom jedinstva. kao i uvek kada govorimo o prošlosti.

parovi „politièkog“ i „kulturnog“. Ova dualna koncepcija pro ima svaku diskusiju o pojmu nacije“ (Schnapper. ako se ogranièimo samo na diskusije o raspadu bivše Jugoslavije. Uticaj naznaèene dualne koncepcije pojaèan je èinjenicom da osim analitièkog. 81 . „liberalnog“ i „neliberalnog“ nacionalizma). teza o dva tipa „nacije“ i „nacionalizma“ ima i sna no normativno znaèenje. ova binarnost.. obièno izra eno u paru „dobar“/„loš“.. kao i kada se istra ivaèki interes upravlja ka drugim podruèjima. I u sluèajevima kada se upotrebljava drugaèiji kategorijalni aparat (na primer. suštinski strukturiše èitavo predmetno podruèje studija nacionalizma: „Obièno se tvrdi da postoje dve koncepcije nacije. Naèin na koji se to izra ava razlikuje se od zemlje do zemlje. suoèavamo se sa brojnim primerima reafirmacije i reinterpretacije stare podele na „graðanski“ i „etnièki nacionalizam“. Tako. 1995: 177). te njihove èeste teritorijalizacije kao „zapadnog“ i „istoènog“. prema intelektualnoj tradiciji i background-u istra ivaèa. ali distinkcija uvek ostaje. teorijski oslonjena na tezu o postojanju dve vrste nacija.III Crno-beli svet: prilog istoriji dualnih tipologija nacionalizma Uvod Veæ na osnovu površnog uvida u obimnu literaturu o nacijama i nacionalizmu stièe se utisak o postojanju izvesne teorijske pozadine na osnovu koje se ovi slo eni fenomeni tumaèe i razvrstavaju polazeæi od binarne suprotnosti koja se jezièki artikuliše na razlièite naèine.

oèitovao svojevrsni „preporod geografije“: „Nakon 1989. kao i interese. pristrasnosti i svesnu manipulaciju koji èesto prate teorijski diskurs o nacionalizmu. Jedna od šest zabluda o nacionalizmu koje Brubejker kritikuje kao uticajne „mitove“ je upravo „manihejsko gledište po kojem postoje dve vrste nacionalizma – dobra (graðanska) i loša (etnièka) vrsta..1 da bi. Kada ka em „neoèekivani dogaðaji“. 1996: 205-6). veæ krajem devedesetih. u najboljem sluèaju. Brubejker sa gorèinom ustvrdio da se „mitovi i pogrešne koncepcije“ nigde tako ne ispoljavaju kao u literaturi i kvazi-literaturi o nacionalizmu (Brubaker. 1999: 48-49). kao i toliko puta do sada. On predstavlja. uslo njavajuæi èinilac ili katalizator drugih procesa.Ako sada ostavimo po strani ljudsku sklonost ka mišljenju u binarnim suprotnostima. Dobar je znak da sada kru i nad nacijama i nacionalizmom“ (Hobsbaum. po kojoj se nacionalnost zasniva na zajednièkom graðanstvu i kao 1 „Uprkos oèiglednom naglašenom prisustvu. nemam u vidu samo lokalnu perspektivu raspada Jugoslavije. S. godine. kao što je to bio u devetnaestom i ranom dvadesetom veku. veæ znatno širu društveno-politièku scenu – èitav kompleks istorijskih zbivanja nakon okonèanja „kratkog XX veka“.) istorijski manje znaèajan. za koju su neki pretpostavili da oznaèava ‘kraj istorije’. Minervina sova mudrosti. kao i dva odgovarajuæa razumevanja nacije – kao dobre ili graðanske. nakon svega. 1998: 302). dualnih tipologija nacionalizma mo emo tumaèiti kao jednu vrstu „prirodnog refleksa“ da se neoèekivani dogaðaji tumaèe pomoæu veæ postojeæih i ustaljenih kategorija. najèešæe u formi „kulturno-civilizacijske paradigme“. Više nije svetski istorijski program. onda primere o ivljavanja starih. nacionalizam je (danas – M. Tako je tematizacija ovih zbivanja od poèetnog optimizma „kraja istorije“ vodila povratku znatno starijem kategorijalnom aparatu u kome se. na osnovu koga se tvrdilo da su svetski odnosi mnogo više pod uticajem dubokih kulturnih razlika jasno podeljenih po regionima. izleæe u sumrak. sama èinjenica da su istorièari veæ poèeli da napreduju u prouèavanju i analizi nacija i nacionalizma ukazuje da je. Slièno se desilo i sa fenomenima „nacionalizma“ i „nacije“: sredinom osamdesetih Hobsbaum je tvrdio da „Minervina sova krui nad nacijama i nacionalizmom“. 82 .. reèe Hegel. došlo je do svojevrsnog ‘ponovnog raðanje geografije’. nego pod uticajem sna nih politièkih ili ideoloških faktora“ (Bracewell & Drace-Francis. pojava prešla svoj zenit.

1996. Ponekad se ova distinkcija koristi na nauèni ili kvazinauèni naèin da bi se karakterisale i klasifikovale razlièite forme nacionalizma i oblici nacionalnog samorazumevanja. 2 O ostalim „mitovima i pogrešnim predstavama“ o nacionalizmu više videti u radu Slobodana Naumoviæa u kome je Brubejkerovo kritièko stanovište ilustrovano primerima preuzetim iz brojnih tumaèenja raspada Jugoslavije (Naumoviæ.. on s pravom ukazuje da ona ima sna nu ideološku funkciju unutar strategija „orijentalizacije Drugog“ i uèvršæivanja po eljnog – po pravilu pozitivnog – kolektivnog autoidentifikovanja: „Ova podela je èesto povezana sa orijentalistièkom koncepcijom istoènoevropskog nacionalizma jer se uopšte graðanski nacionalizam smatra karakteristiènim za Zapadnu Evropu. da bi se razlikovao sopstveni. Brubejker ubedljivo pokazuje da je njena pojednostavljena. legitiman i graðanski nacionalizam. 1999). S druge strane. sa razlièitih teorijskih stanovišta. 2000. Takoðe. tako i u normativnom smislu. ona opstaje i reprodukuje se kao „opšte mesto“ ne samo u obilju nauènih i publicistièkih radova. Singer. 1998. u kojoj se nacionalnost vidi kao zasnovana na zajednièkom etnicitetu“ (Brubaker. u manje ili više sofisticiranom obliku kod Gelnera. Spencer and Wollman.. Izbor autora i stanovišta koji. od nelegitimnog etnièkog nacionalizma suseda. 1998: 298). veæ i u nizu klasiènih radova o nacionalizmu – od. Stoga se mo e zakljuèiti da rasprava o dualnoj tipologiji nacija i nacionalizma – njenoj zasnovanosti. distinkcija etnièko-graðansko èesto se koristi i unutar regiona. dobar. dovodili su je u pitanje i brojni drugi teoretièari nacionalizma (npr. najèešæe korišæena forma problematièna kako u analitièkom. U kritici dualistièke tipologije Brubejker nije usamljen – tokom poslednje decenije. a etnièki – za Istoènu. Bez pretenzije da ovu debatu u potpunosti prika em. znaèenju.loše. Ali. po mom mišljenju. Smita. 1996. 2002). 83 . Brown. 1998: 298). ponekad na ideološki naèin. otvorenih problema studija nacionalizma. Šnaper. Hobsbauma.2 Iako je i sam ranije koristio jednu verziju ove podele. do najnovije verzije kod veoma uticajne Lie Grinfeld. Yack. 1996. 1999.“ (Brubaker. Kuzio. Dungaciu. smatrao sam da bi nam istorijski pristup koji bi pratio i tumaèio glavne etape u razvoju dualistièkog stanovišta mogao biti od pomoæi za njeno bolje razumevanje. etnièke. dometima i statusu – predstavlja jedno od naj ivljih.

u izvesnim periodima. 84 . niti se odlikuje posebnom starošæu: „Nacije su nešto potpuno novo u istoriji.. ali se nikada potpuno ne mešaju“ (Renan. ne posti uæi trajni uspeh u tome. preko Hansa Kona iz pedesetih i D ona Plamenca iz sedamdesetih godina. kao i njihovom kontekstualizacijom kojom se dualne tipologije generalno vezuju za vreme i okolnosti svoga nastanka. godine. One su bile nepoznate u antici. Klasièni stari 3 „Od kraja Rimskog carstva. Engleska. 1882: 48). na primeru dualnih tipologija nacija mo e se ilustrovati opšti stav istorièara ideja prema kome su „tekstovi o nacionalizmu uvek svoje perspektive i strasti crpeli iz promenljivog politièkog i kulturnog konteksta u kojima su njihovi autori iveli“ (Kramer. te ile hegemoniji nad drugima.. Nemaèka. marta 1882. biæe. Za još stotine godina Francuska. ili pre od sloma carstva Karla Velikog. 1997: 525). nakon raspada carstva Karla Velikog. suštinski delovi šahovske ploèe èija se polja po svom znaèaju i velièini menjaju. Rusija. prema Renanu. Ernest Renan: (francuski) „svakodnevni plebiscit“ i (nemaèka) „kultura“ Predavanje koje je Ernest Renan odr ao na Sorboni 11. polazeæi od ocene da naizgled jasan pojam „nacije“ uzrokuje mnoge sporove i nesporazume. njihovo postojanje. istorijske individue. sve više lièi na „šahovsku tablu“ èija polja predstavljaju teritorijalno definisane nacije-dr ave u postepenom nastanku i konsolidovanju3. uprkos rizicima kojima se budu izlagale. predstavljao je svojevrsni „èas anatomije“ jer je Renan. 1. zakljuèio kako je neophodno „hladno i nepristrasno“ izvršiti „vivisekciju“ te „ ive ideje“ da bi se izbegle opasne zablude koje prete da uvedu evropske dr ave u sukobe sa nesagledivim posledicama... Zapadna Evropa nam izgleda podeljena na nacije od kojih su neke. Meðutim. ne potvrðuje prirodnu podelu èoveèanstva. Drugim reèima. iako su „nacije“ glavni akteri moderne istorije. U svom predavanju Renan je pošao od konstatacije da Zapadna Evropa. do Lie Grinfeld sa kraja XX veka – mo e biti dovoðen u pitanje. ali se nadam da æe kriterijum izbora biti opravdan prikazom unutrašnje logike analizovanih stanovišta. godine.obele avaju te etape – od Renanovog predavanja o naciji 1882.

surovost i rtve koje su pratile stvaranje nacionalnog jedinstva potiskivane su iz istorijske svesti i zaboravljane. Nasuprot dominantnom uverenju. pa æe se i okonèati. njihov istorijski razvitak išao je u pravcu postepenog konsolidovanja posebnih politièkih jedinica – nacija-dr ava. ali takoðe i da zaborave mnoge stvari (Renan. 1882: 59). èak i one akte èije su posledice bile najblagotvornije. Renan je svoju pa nju usmerio na objašnjenje procesa nastanka nacija u zapadnoj istoriji nakon Verdunskog ugovora (843. Tokom vremena. Ali. Ovaj (zaboravljeni) proces unifikacije raznorodnog stanovništva pod vlašæu (jednog) politièkog autoriteta 4 5 6 „Nacije nišu nešto veèito. Drugim reèima. „Istorijsko istra ivanje osvetljava èinove nasilja koji se dešavaju na poèetku svake politièke formacije. bitni faktori u stvaranju nacije“. Stoga. pa je za buduænost. on je u nacijama video moderne istorijske tvorevine koje. ka e Renan. ostavljajuæi po strani buduæi razvitak nacija. 1882: 48-49).. konfederacije lokalnih republika i carstva. 85 . Renan je bio preteèa kasnije formulisanog „modernistièkog“ poimanja nacija (vid. 1998: 9-10). Smit s pravom istièe: „Za Renana je zaboravljanje isto tako va no za naciju kao i seæanje“ (Smith. U osnovi ovoga procesa bilo je nasilno „stapanje stanovništva“. mogu i nestati. ali nije imao nacije u smislu u kom ih mi shvatamo“ (Renan. U sadašnjem trenutku. postojanje nacija je dobro.vek je imao republike i gradove-monarhije. odbacujuæi „primordijalistièko“ i „perenijalistièko“ stanovište. 1882: 50. Uprkos ambicijama i pokušajima ovih (feudalnih) dr ava da obnove ideju univerzalne imperije.. nasuprot tadašnjoj stvarnosti nacija-drava u Evropi.5 da bi zakljuèio kako je „suština nacije da pojedinci imaju mnogo toga zajednièkog. Smith. anticipirao stvaranje jedne Evropske konfederacije4. to nije zakon veka u kome mi ivimo. godine) kojim su podelom carstva Karla Velikog nastala jezgra buduæih nacija-dr ava. Njihovo postojanje je garancija slobode koja bi bila izgubljena u svetu koji bi imao samo jedan zakon i jednog gospodara“ (Renan. istorijska greška. Verovatno æe ih zameniti Evropska konfederacija. tj. Jedinstvo se uvek stvara brutalnošæu – ujedinjenje severne i ju ne Francuske bilo je rezultat kontinuiranog uništavanja i terora koji su trajali gotovo èitav vek“ (Isto). 51)6. èak nu no. 1995: 132). proces postepene i dugotrajne kulturne i jezièke integracije svih podanika pod vlašæu dinastije koja je identifikovana sa dr avom. istièuæi da su „zaborav i. One poèinju. poput svega što je nastalo. Ali.

ne rešava problem odreðenja njenog konstitutivnog principa. Renan istièe da je uloga kraljevskog apsolutizma u stvaranju moderne francuske nacije bila od velike va nosti: „Kralj Francuske koji je. ipak nam ostaje otvoreno kljuèno pitanje koje je i u naslovu Renanovog predavanja – šta je nacija? Drugim reèima. stvorio je najsavršenije nacionalno jedinstvo koje je uopšte postojalo“ (Renan. èinjenica da nacija postoji i da na primeru francuske nacije mo emo pratiti njen nastanak. ovi veliki zakoni istorije zapadne Evrope postaju opipljivi. ne samo nakon 1789. Francuskoj pripada primat. 1882: 51)8. pre svega na osnovu Revolucije i Napoleona. narodi ostaju trajno odvojeni u okviru velikih imperija poput Habzburške i Otomanske7. godine veæ i u predrevolucionarnom. Traganje za njim u dinastièkoj prošlosti. U Èeškoj su èeški i nemaèki elemenat bili postavljeni kao ulje i voda u èaši. Uprkos tome što je nakon revolucije dinastièka prošlost Francuske izgubila presti koji je u ivala kod svojih savremenika. Ne treba da uzimamo za loše to što nas drugi imitiraju. proklamovala da nacija kao takva postoji. uzimaju kao opšti primer i izvor za modernu centralizovanu Zapadnu naciju“ (Sluga. umesto postepenog stapanja. Daleko od toga da sjedinjuje razlièite elemente pod svojom vlašæu. Habzburška dinastija ih je dr ala odvojene jedne od drugih i èesto ih meðusobno suprotstavljala. 2002: 185). Francuskom revolucijom. a delimièno pravdom. usudio bih se reæi. tj. dinastièkom periodu. Ako se slo imo sa Renanom da je Francuska „rodno mesto“ moderne nacije. Turska politika odvajanja nacionalnosti u skladu sa religijom imala je najte e posledice: to je prouzrokovalo propast Orijenta“ (Renan. 1882: 51). ni na teritoriji Zapadne Evrope procesi „stapanja stanovništva“ i politièke centralizacije nisu se odvijali istom brzinom i sa istim uspehom: u tom pogledu. S druge strane. Mnoge zemlje nisu uspele u nastojanjima koje je kralj Francuske. 1882: 50). delimièno svojom tiranijom.na Zapadu Renan bli e odreðuje pomoæu poreðenja sa Istoènom Evropom u kojoj. Nakon vekova „pripremnih radnji“ (procesa politièke centralizacije i kulturne homogenizacije stanovništva). 86 . U naglašavanju uloge francuskih kraljeva u procesu nastanka nacije Renan se razlikuje od veæine istorièara nacija koji „Francusku. Stjepana Maðari i Sloveni su ostali odvojeni kao što su to bili i pre osamsto godina. tako zadivljujuæe okonèao. moderna nacija je roðena u aktu revolucije: „Slava pripada Francuskoj što je. idealni tip sekularnog ujedinitelja. teza da 7 8 „Tek pomoæu kontrasta. Princip nacionalnosti je naš “ (Renan. Pod krunom sv.

zoološko poreklo èoveèanstva ima suštinsko prvenstvo u odnosu na poreklo kulture. „Rasa. Nasuprot tome. etnièke zajednice. kako je mi istorièari razumemo.. te da se èak i one nacije koje su formirane od strane dinastija mogu od njih odvojiti. Da bi odredio taj princip. Za njih. dok s druge strane. a osim dinastièkog prava postoji nacionalno pravo“ (Renan. tj. èine slo enu i nerazluèivu „mešavinu krvi“. Èinjenica rase. poput Francuske.. 87 . Za Renana. Stoga Renan.10 biološko-fiziološki faktor ljudske istorije èiji znaèaj od „tame praistorijskog sveta“ opada u korist sve veæeg znaèaja socijalnih i idejno-kulturnih faktora ljudske istorije. nešto je što nastaje i što se razgraðuje. upozorava Renan. Renan kritièki razmatra pokušaje izvoðenja „nacije“ iz „rase“ (etniciteta). za istorièara je „rasa“ nešto što nastaje i nestaje. nacija nije. 1882: 54). njegova primena na savremena ljudska društva je nemoguæa iz prostog razloga što i najstarije „nacije“ danas. nastavljaju svoju punu nacionalnu egzistenciju. 9 10 „Stoga se mora priznati da nacija mo e postojati bez dinastièkog principa. 1882: 52). „nacija“ se temelji na „rasi“. Stari princip koji raèuna samo na prava vladalaca nije više odr iv. krvno srodstvo. ova teza se svodi na uverenje da su „nacije“ u osnovi velike „srodnièko-biološke“. jezika. nacije koje su. Reèeno savremenim jezikom. nastoji da svojim slušaocima demonstrira šta. ova teza poèiva na fizièko-antropološkom shvatanju „rase“ kojim se na èoveèanstvo primenjuju zoološki kriterijumi: „Za antropologe rasa ima isti smisao kao u zoologiji – ona oznaèava stvarno potomstvo. u politièkom ivotu odbacile taj princip. da je etnicitet konstitutivni princip nastanka i postojanja nacija. interesa i geografsko-teritorijalne osnove. po njegovom mišljenju.je nacija plod dinastièkog principa ne mo e se odr ati u svetlu èinjenica da. postoje nacije bez dinastièke osnove. bez posledica po svoje postojanje. 1882: 53). vere. ne smatra da je taj princip suštinski odreðuje samo postojanje „nacije“9.. poèetno od najveæe va nosti. Po prvom i najèešæe zastupanom stanovištu. Ako i prihvatimo „zoološki“ koncept „rase“. iako odaje priznanje istorijskom uèinku integrativne i centralizujuæe funkcije dinastièke vladavine.. civilizacije i jezika“ (Renan. ona izrasta iz èvrstog tla biološke (krvne) srodnosti velikih grupa ljudi. s jedne strane. tj. u „fiziološko-rasnom“ pogledu. izgubila je svoju va nost“ (Renan.

. 88 . Po Renanu.. Nemaèka je germanska. èak kada oni ne tra e da se ujedine. No. pokazuje kao nedovoljna – kako za objašnjenje istorijskog procesa konstituisanja modernih nacija. razrušila evropsku civilizaciju“ (Renan. Drugim reèima. religija je u savremenom svetu samo privatna stvar svakog pojedinca: „Nema više dr avne religije – 11 12 13 Iako Renan ne pominje imena. i u teorijskom i u praktièno-politièkom pogledu pozivanje na etnièki princip je neopravdano – u prvom sluèaju. keltska i slovenska. tako dobro naèinjena jer je stvorena saglasnošæu svojih razlièitih delova. 1882: 54). iberijska i germanska. Jer. ti pripadaš nama’!“ (Malik.“ (Renan. „subjektivno-voljna“ komponenta bez koje nema slobodnog pripadanja naciji. Pravo germanizma na neku provinciju je jaèe od prava stanovnika te provincije na sebe same. „Ono što smo upravo rekli o rasi. takoðe se mora reæi i o jeziku. da govori: ‘Ti si naše krvi. „ljudska istorija je suštinski razlièita od zoološke. kao objektivne kulturno-etnièke karakteristike. postavlja se pitanje mogu li to mo da jezik i religija. Švajcarska.11 izgledala kao „èvrsta i trajna“ osnova odreðenja „nacije“. Istina je da nema èistih rasa i da je zasnivanje politike na etnografskim analizama oslanjanje na himeru.12 dok u drugom. Sjedinjene Dr ave i Engleska. kao što je to sluèaj sa glodarima i maèkama. tako i kao kriterijum za odreðivanje njihovih politièkih granica. Nasuprot tome. njegovo razmatranje „rasne teorije“ se pre svega odnosi na „germanske zastupnike“ te ideje: „Na primer. To je veoma velika greška koja bi. ono poèiva na nerazumevanju ljudske istorije. hvatajuæi h za gušu. Na taj naèin stvaramo neku vrstu primordijalnog prava analognog bo anskom pravu kraljeva – etnièki princip je zamenio princip nacije. govore istim jezikom. ali ne potpuno. ima pravo da ponovo objedini svoje razbacane èlanove. prema teoriji koju izla em.13 Dok nas jezik u velikoj meri. vodi opasnim posledicama po evropsku civilizaciju: „Etnografska razmatranja nemaju veze sa konstituisanjem modernih nacija.. ukljuèuje tri ili èetiri jezika. U èoveku ima nešto sna nije od jezika – njegova volja“ (Renan. 1882: 53). 1997: 117). ali ne formiraju jednu naciju. po uverenju brojnih nemaèkih mislilaca. Jezik poziva na sjedinjenje. Francuska je keltska. a rasa nije sve. Amerika koja govori španski i Španija.Stoga se „rasa“ koja. ako sama „rasa“ ne mo e poslu iti kao objektivni kriterijum nacionalne pripadnosti. 1882: 53). ni jezik ni vera nisu dovoljni konstitutivni principi „nacije“ jer im nedostaje dodatna. ogranièava u slobodi izbora. ali ne sili na njega. ako bi postala preovlaðujuæa.. te niko nema pravo da ide po svetu pokazujuæi na lobanje ljudi i. germanska porodica.

druga u sadašnjosti“ (Renan. Preciznije. samo (o)seæanje nije dovoljno: ono 14 15 „Dve stvari koje. odgovor na Renanovo polazno pitanje. Ako shvatimo tu „dušu“ ili „duhovni princip“. jevrej ili ne praktikovati nikakav kult“ (Renan. U oba sluèaja. Svi ovi objektivni konstitutivni elementi „nacije“ su. istoj veri. Time se objektivistièki pristup (koji polazi od socijalne ontologije u kojoj se „nacija“ odreðuje pomoæu jednog ili više objektivnih kriterijuma). Stoga. „nacija“ je nešto više od zajednice zasnovane na „rasnoj srodnosti“. alost vredi 89 . za razumevanje konstituisanja i postojanja „nacije“ nisu nam dovoljni razmatrani principi. striktno govoreæi èine jednu. dobiæemo pozitivno odreðenje „nacije“. Jedna je u prošlosti. taj duhovni princip. slavljenje negdašnjih podviga i kult rtava – jednu mitsko-poetsku verziju istorije u kojoj se više izra ava solidarnost sa predstavljenom prošlošæu. Prvo obuhvata uspomene na zajednièku prošlost. Izbliza posmatrano. a „prirodne granice“ su arbitrarni kriterijum koji najèešæe slu i opravdanju nasilja u te nji ka politièko-vojnoj ekspanziji. po Renanu. kao i tezu o „nacionalizmu“ kao suštinski va nom agensu nastanka same „nacije“. ovaj spiritualni agens („duša“) je janusovski lik: njegovo emocionalno lice je okrenuto prošlosti. zajednièka patnja ujedinjuje mnogo više no radost. a biti katolik. zakljuèuje Renan. prirodno-geografskih uslova njihove egzistencije. U stvarima nacionalnih uspomena. tj. „Patiti. 1882: 58). ‘zajedno patiti’: zaista. S druge strane.neko mo e biti Francuz. tj. zamenjuje „subjektivistièkom perspektivom“ po kojoj se u elementima oseæanja i volje pripadnika (nacionalne) zajednice pronalazi odluèujuæi princip njenog konstituisanja. u ivati i nadati se zajedno mnogo je vrednije nego sporazumi o carinama i granice koje potvrðuju strategijske ideje – to je ono što razumemo uprkos rasnoj i jezièkoj raznolikosti. rezultat je razoèaravajuæi – carinska unija (Zollverein) nije otad bina (patria). zajednièkom jeziku. poput zajednièkih „materijalnih interesa“ ili fizièkih. duhovni princip“(Renan. 1882: 56). oseæanje kontinuiteta sa precima i herojskim danima. protestant. duhovnog principa: „Nacija je duša. konstituišu tu dušu. Englez ili Nemac. „mrtvi“ bez ivotvornog. dok je voljno usmereno na sadašnjost14. ogranièenja ovih kulturnih komponenti èesto bivaju nadomeštana isticanjem objektivnih karakteristika postojanja nacija. 1882: 58). Renan anticipira moderni konstruktivizam. U tom pogledu. Rekoh malopre. nego što se tra i istorijska istina15. zajednièkim interesima i teritorijalno-geografskoj celovitosti.

U teorijskom pogledu. Suštinski va na uloga stalno obnavljanog voljnog „pristanka“ pripadnika nacije za samo njeno konstituisanje – taj svojevrsni „plebiscit“ koji konstituiše „naciju“ – predstavlja najèešæe pominjani aspekt Renanovog stanovišta. 1882: 60). ali se ovaploæuje u sadašnjosti opipljivom èinjenicom – pristankom koji jasno ispoljava elju da se nastavi zajednièki ivot“ (Renan.se mora stalno iznova htenjem potvrðivati u sadašnjosti. Nezavisno od ovog praktiènog problema odreðenja preciznijih empirijskih uslova i mehanizama rešavanja teritorijalnih sporova. konsultujte stanovništvo o kome je reè. 1882: 58). ni svoje religije. tj. ni svog jezika. Renan je upozoravao da. njenog „otvorenog“. Naime. ni planinskih venaca“. Preciznije. naglašavanje (plebiscitarnog) „pristanka“ vodi isticanju voluntaristièkog elementa konstituisanja „nacije“. kao ni tokova reka. tj. religijske). da bi ga trebalo koristiti samo u situacijama kada preti rat za izmenu granica u kome se sukobljene dr ave pozivaju na naciju kao „teološko-metafizièku apstrakciju“. jer „nacija pretpostavlja prošlost. Ono svakako ima pravo na mišljenje o toj stvari“ (Isto). bez obziranja na volju samih stanovnika sporne oblasti. poput svakog opšteg principa. jer nameæe du nosti koje zahtevaju zajednièki napor“ (Renan. Osnovna praktièno-politièka posledica isticanja znaèaja uloge subjektivne volje za konstituciju „nacije“ svodi se na Renanovu preporuku plebiscitarnog izjašnjavanja u rešavanju teritorijalno-graniènih sporova: „Ako se raðaju sumnje u pogledu granica nacije. Istina. inkluzivnog karaktera. ovo pravo na samoopredeljenje stanovništva ne bi trebalo „terati do krajnosti“. pošto „èovek nije rob ni svoje rase. njegova pripadnost „naciji“ poèiva na slobodnom pristanku (Renan. jezièke. pripadnosti. 1882: 58). Renanova koncepcija nacije kao „svakodnevnog plebiscita“ omoguæava razlièite teorijske interpretacije. Da bi istakao ovaj element slobodne volje i stalno obnavljanog pristajanja na zajednièki ivot. ako prihvatimo Renanovo insistiranje na elementu (voljnog) „pristanka“ kao konstiviše nego trijumf. 90 . nasuprot ekskluzivnog koncepta „nacije“ zasnovanog na objektivnim kriterijumima (etnièke. Renan je „naciju“ aforistièki definisao kao „svakodnevni plebiscit“ (un plébiscite de tous les jours).

bio rodonaèelnik „francuske koncepcije nacionalnosti i graðanstva“16 po kojoj je „nacija shvaæena u odnosu na institucionalni i teritorijalni okvir dr ave. svakako. Koja je od dve skicirane moguæe interpretacije Renanovog shvatanja „svakodnevnog plebiscita“ uverljivija? Uticajnija je. 1990: 316). pa se kao konstituent nacionalnosti razume politièko jedinstvo. to su.tutivnom za postojanje „nacije“. Druga grupa bi obuhvatala odgovore koji prevashodno upuæuju na naš aktivni pristanak na skup politièkih vrednosti i institucija odreðene politièke zajednice (dr ave). mitova. zato što je on shvatao ‘naciju’ kao naciju graðana“ (Habermas. tj. naš graðanski (dr avljanski) status. jednu varijantu Habermasovog „ustavnog patriotizma“. uprkos širokoj prihvaæenosti. a Renan bi. tj. u samom tekstu Renanovog predavanja ova podela nije tako pojednostavljeno izvedena kako se to mo e zakljuèiti na osnovu njegove kritike „rasne srodnosti“ kao osnovnog konstituenta „nacije“. Prihvatimo li. odgovori na ovo pitanje se mogu podeliti u dve grupe. 1992: 36). Prvu grupu bi saèinjavali oni kojim se istièu kulturno-istorijski razlozi i motivi naše privr enosti upravo toj. 1992: 36). a ne zajednièka kultura“ (Brubaker. u najkraæem. nasuprot „nemaèkoj“ etno-kulturnoj koncepciji nacije. ostaje otvoreno pitanje na šta to „pristajemo“ kada sebe odreðujemo kao pripadnika neke nacije? U osnovi. druga – Renanov „plebiscit“ najèešæe se tumaèi u sklopu isticanja razlika izmeðu „etnièko-kulturnog“ (nemaèkog) i „graðanskog“ (francuskog) koncepta „nacije“. kultova itd. „nacija“ bi bila shvaæena kao politièki. prihvatanje zajednièke prošlosti. veæ iz praxisa graðana koji aktivno vrše svoja graðanska prava“ (Habermas. Drugim reèima. 91 . a ne etno-kulturni koncept. Renanovo odbacivanje nacije kao 16 Habermas je u tom pogledu izrièit: „Posle 1871. Renan je jedini bio u stanju da se suprotstavi zahtevima nemaèke imperije u vezi sa Alzasom pozivajuæi se na stanovnike francuske nacionalnosti. njenog simbolièko-vrednosnog sadr aja. politièki identitet zajednice (nacije-dr ave) bio bi primarni objekt našeg (plebiscitarnog) prihvatanja. a ne nekoj drugoj naciji. U tom sluèaju. dakle. Meðutim. nju bi konstituisalo naše prihvatanje graðanskog statusa i ustavno-pravnih okvira dr ave èiji smo graðani: „Nacija graðana ne izvodi svoj identitet iz zajednièkih etnièkih i kulturnih svojstava.

da poslu i kao osnov za tezu o manihejskoj suprotnosti izmeðu dva radikalno razlièita tipa „nacija“. ali retko primeæuju da ta fraza predstavlja samo polovinu njegove definicije nacije“ (Yack. Stoga. Drugim reèima. S. 2000 – kurziv – M. Hans Kon: „zapadni“ i „istoèni“ nacionalizam Ono što ne nalazimo u Renanovom predavanju iz 1882. kako to istièe Slobodan Naumoviæ: „Zašto bi se graðanski tip tumaèio kao korenito drugaèiji od etno-kulturnog tipa ako on. ako ne dobrovoljno prihvatanje (a u nekim sluèajevima i institucionalno nametanje) postojeæe istorijski izgraðene kulture kao svoje sopstvene. zbog èega ova volja nije dovoljna. nasuprot (romantièarskom. etnièkom. D ek. godine – jasnu i oštru. binarnu podelu nacija i nacionalizama – lako 17 18 Stoga B. te da njegovo pozivanje na „duhovni princip“ nije u potpunom nesaglasju sa Herderovim romantizmom (Silverman. šta je to što èini Francuze (ili Amerikance) Francuzima (ili Amerikancima). jedan od kritièara „mita o graðanskom nacionalizmu“. predstavlja pojednostavljenje koje èesto zanemaruje da „analize Renanovog predavanja pokazuju da je i njegov koncept nacije nadahnut idejama duha i tradicije“. kao što obièno èini. S. „kultura“ i „graðanstvo“ nisu tako radikalno odvojeni u Renanovom opisu janusovskog lica „nacije“: „Imati zajednièku slavu u prošlosti i zajednièku volju u sadašnjosti. 1882: 58)17. tumaèenje Renanovog stanovišta kao karakteristiènog za (racionalni.).. frazu koja zaista sugeriše da je saglasnost izvorište nacionalnog identiteta. element racionalnog i slobodnog pristanka graðana („politièki nacionalizam“) poduprt je verom u zajednièku slavu u prošlosti („kulturnim nacionalizmom“). ne treba da smetnemo sa uma njegovo isticanje va nosti seæanja na zajednièku prošlost i njenog prihvatanja za oseæanje i potvrðivanje pripadnosti „naciji“. tj.?“ (Naumoviæ.biološke. skreæe panju da „zastupnici tog mita èesto citiraju slavni opis nacije francuskog istorièara Ernesta Renana kao ‘svakodnevnog plebiscita’. takoðe. graðanski. sama po sebi. politièka volja da se ivi zajedno u sadašnjosti. 92 . srodnièke zajednice „krvi“. podrazumeva ideju posebne kulture koju dele pripadnici jedne populacije? Jer. 1999: 65. politièki i inkluzivni) francuski nacionalizam.18 Stoga. kao što smo videli. obaviti u prošlosti velike stvari zajedno i hteti da se to uèini ponovo u sadašnjosti i buduænosti – to su suštinski uslovi da bi se bio narod“ (Renan. Ili. kurziv – M. 2. kulturnom i ekskluzivistièkom) nemaèkom nacionalizmu.. 1992: 20-21).).

2002: 21-22). 93 . da ‘liberalni nacionalizam’ nije oksimoron“ ( Wolf. godine. politièko i intelektualno razlikovanje „dobrog. iako se mo e tvrditi da je sklonost prema analitièkom i normativnom diferenciranju i klasifikaciji nacionalizama u dva osnovna tipa starija. nasuprot projektu stvaranja jevrejske nacije-dr ave. sam Kon je svoje prouèavanje nacionalizma poèeo kao zagovornik koncepta „kulturnog“ ili „etièkog nacionalizma“ koji. godine. zapadnoevropskog“ i „lošeg. do 1929. geografsko. èak i nakon 1945. Za razumevanje nastanka ove dihotomije va no je imati u vidu da se ona izvorno. 1997: 158). nasuprot veæini. „Ideja binacionalizma je u okviru cionistièkog diskursa gotovo isto tako stara kao i sama ideja nacije-dr ave – ona se mo e pratiti od ranih dvadesetih godina prošlog veka. Ovo Konovo uverenje bilo je ukorenjeno u njegovom mladalaèkom pripadništvu pokretu „kulturnog cionizma“ – praškoj studentskoj organizaciji Bar-Kochba (1908-1914)20 i kasnije. Preciznije. 1976: 651). On je bio jedini veliki teoretièar nacionalizma koji je tvrdio. ova grupa je okupljala „posveæene. da nacionalizam mo e potpomoæi individualnu slobodu i svetsko jedinstvo. organizaciji Brit Shalom (Zavet mira) èiji su se èlanovi u Palestini. Prema D . prema njegovom tadašnjem uverenju nije u suprotnosti sa afirmacijom ideje jedinstva èoveèanstva i idealom individualne slobode19. kosmopolitizmom i polaganjem prava na slobodoumnost“ (Mosse. Snyder. mada su i drugi teoretièari kasnije nastavljali tu tradiciju“ (Kuzio. Stoga se hronološko. za razliku od „politièkog“. „upravo je Kon mo da najviše zapamæen zbog razvijanja te dihotomije.. te u ivale puna kolektivna kulturna prava21. 1954: 121). u ranim delima njenog tvorca. Mosu. Naime. Brit Shalom je bila mala grupa koja je u periodu izmeðu 1925. zalagali za osnivanje binacionalne dr ave u okviru koje bi jevrejska i arapska zajednica koegzistirale bez obzira na manjinski ili veæinski status. Na obe ove grupe presudno je uticao filozof Martin Buber 19 20 21 „Konov uticaj na prouèavaoce nacionalizma bio je povezan sa njegovim jedinstvenim insistiranjem da su prosveæeni nacionalizam i liberalizam komplementarni.mo emo pronaæi u brojnim spisima Hansa Kona iz sredine XX veka. stvore ‘humanistièki nacionalizam’ (nationalhumanismus – kako ga je nazvao Maks Brod) koji æe pomiriti njihovu duboku nacionalistièku posveæenost sa njihovim individualizmom. tj. i 1933.. zaista entuzijastièke cioniste koji su pokušali da. nije poklapala sa danas uobièajenim shvatanjem suprotnosti izmeðu „politièkog“ i „kulturnog“ nacionalizma. istoènoevropskog“ tipa nacionalizma èesto u literaturi i naziva Konovom dihotomijom (vid.

22 23 94 . Ona je. dok je ostvarenje njegovih u ih politièkih ciljeve definisao razlièito od veæinske struje pokreta22.. pretrpeti „depolitizaciju“. Drugim reèima. Hans Kon je tokom studija prava na praškom Nemaèkom univerzitetu usvojio. cit. a ne dovesti do daljih podela“ (Wolf. 1976: 653).. Snaga ove organizacije je poticala kako iz njenog moralnog statusa. kulturni ili ne-politièki nacionalizam. 2004: 94-95). tako æe i opadanje nacionalizma biti uzrokovano na isti naèin“ (Kohn. 1976). (3) mesijansku nadu da takav nacionalizam mo e unaprediti svetsko jedinstvo. 1976: 654). afirmiše (herderovska) vizija svetskog jedinstva u kulturnoj raznovrsnosti: „Poput religigodine verovala u binacionalno rešenje kao opciju koja mo e spreèiti produ eni nacionalni sukob. Roðen u jevrejskoj porodici 1891. Na Cionistièkom kongresu 1921. godine. prema Konovom mišljenju. tragiène posledice instrumentalizacije nacionalizma koju praktikuju dr ave (politièki nacionalizam) mogu dovesti. Kon je u tom smislu precizan: „Kao što je opadanje religije bilo prouzrokovano njenom unijom sa dr avom. Stoga je Kon u svom prvom teorijskom radu o nacionalizmu (napisanom nakon povratka iz Rusije u kojoj je proveo pet godina u zarobljeništvu). godine Buber je formulisao zahtev da kongres zvanièno potvrdi kako „jevrejski narod eli da ivi u miru i bratstvu sa Arapima. 1922: 121. u krajnjoj liniji. tri osnovne ideje „kulturnog cionizma“: (1) „da nacionalizam mo e biti blagotvorna ili progresivna snaga u istoriji samo ako je etièki. prema: Wolf.23 formulisao predviðanje da æe nacionalizam. ponudila suštinsku alternativu svim cionistièkim programima. Kohn. do svojevrsnog „proèišæavanja“ nacionalizma kao kulturne i etièke snage kojom se. bez obzira na njihov mali broj“ (Weiss.. nakon Prvog svetskog rata kao „vrhunaca i istovremeno kraja jedne epohe“. te da zajednièku domovinu razvija kao republiku u kojoj æe oba naroda imati moguænosti za razvoj“ (cit. Nationalismus: Über die Bedeutung des Nationalismus im Judentum und in der Gegenwart. 1922. 1976: 653). tako i liènog presti a njenih èlanova i simpatizera. pod neposrednim Buberovim uticajem.. prema Wolf. (2) da je kulturni ili etièki nacionalizam najbolji naèin da se minimizuju tenzije izmeðu pojedinca i zajednice. Wien. uprkos malobrojnosti njenih èlanova.(1878-1965) koji je cionizam tumaèio kao deo radikalne i univerzalne duhovne i moralne obnove. (U prikazu ovog Konovog rada oslanjam se na detaljnu analizu Kena Volfa – Wolf. poput one koju je do ivela religija nakon Tridesetogodišnjeg rata (1648).

Kon je kasnije samo promenio mišljenje o tome šta omoguæuje ovu depolitizaciju i kako se ona mo e ostvariti.oznosti nakon 1648. godine: „Kada su beskrajni i svirepi verski ratovi zapretili da æe uništiti ljudsku sreæu i civilizaciju. vodio je depolitizaciji religije. 1939: 1021). ekumenska religija i komunizam pokazuju put ostvarenju doba univerzalizma i mira. Kao što æe biti pokazano. Kritièan prema boljševièkom odbacivanju ideala individualnih sloboda i prava. veæ uèinjen nepolitièkim. Crkva i komunizam u svojim sistemima te e jednom sveobuhvatnom društvu – u prvom sluèaju ujedinjenom u veri. politièkom vlašæu bila je prekinuta. 1976: 655)24. socijalni problem praktiènog ostvarenja formalne jednakosti prava uzdizanjem zaostalih naroda na nivo onih 24 Ovu analogiju Kon je i kasnije koristio. npr.. Pod nacionalnim sistemom još ostaju sukobi izmeðu nacija. on je isticao da su pred boljševicima stajala tri velika problema koja su zahtevala formulisanje novih. princip nacionalnosti ne mora biti uništen. njena povezanost sa dr avom. U tom smislu. godine. prema: Wolf. originalnih rešenja: „Konstitucionalni problem potpune jednakosti prava svih nacionalnosti i ukidanja svih privilegija ruskog naroda. Zamisliva je slièna depolitizacija nacionaliteta“ (Kohn.. Taj proces depolitizacije religije bio je spor. srednjovekovnim idealima velikih nad-nacionalnih religija kojim se uklanjaju ogranièenja „politièkog nacionalizma“: „Za razliku od sistema politièkog nacionalizma koji uvek pretpostavlja postojanje razlièitih nacija u njihovim zasebnim dr avama koje su jedna pored druge. 1933: 21-22). Izgubila je samo element prisile koji je bio tako ‘prirodan’ tokom mnogih vekova. tako da æe nam nacionalni ratovi uskoro izgledati tako nemoguæi kao religijski fanatizam Vartolomejske noæi i krvavi sukobi izmeðu naroda kakve vidimo danas“ (Kohn. 95 . u drugom sluèaju u nepostojanju klasa. u tekstu iz 1939. Tim procesom religija nije izgubila svoj istinski dignitet – ona je opstala jedna od najveæih duhovnih snaga koja teši i uzdi e ljudsku dušu. Razmatrajuæi Revoluciju u u em kontekstu ruske istorije. talas racionalizma koji je zapoèeo oko 1680. pokret Prosvetiteljstva. 1922: 123 – cit. i dominirao XVIII vekom. komunizam je povratak na veru ljudi srednjeg veka“ (Kohn. Kon je u komunizmu video izdanak racionalistièke tradicije koji se vraæa ekumenskim. Ova vera podstakla je Kona da poèetkom tridesetih godina pozitivno oceni sovjetsku nacionalnu politiku kojom se nadnacionalno (dr avno ili politièko) jedinstvo odr ava bez ugro avanja kulturne posebnosti brojnih (naroèito malih i azijskih) naroda Sovjetskog Saveza. Religija se povukla u intimnost i spontanost individualne svesti.

onda je „zadr avanje kompletne kulturne nezavisnosti svake nacije“ (bez problematizovanja njene ne/saglasnosti sa komunistièkom doktrinom) bilo ono rešenje koje je. Oni se moraju ujediniti snagom samog duha. Njihova borba je duhovna. To je bitka koja se vodi u ime èoveka. od organizovane nacionalne sebiènosti. u ime svoga sacro egoismo. nezavisnost (Swaraj) nije njihov cilj. Konu je izgledalo da federalna ili ‘nadnacionalna’ politika Sovjeta mo e biti racionalna“ (Wolf. 1976: 659). spiritualnog samopotvrðivanja26. nacionalizma koji se u samoj Evropi „brzo transformisao u destruktivni princip koji sa sobom nosi aroganciju. Kon je upozoravao da „mladalaèki nacionalizam Istoka veæ daje dokaze svih slabosti svoga starijeg (evropskog – M. uzdigao do najvišeg standarda ljudskog ponašanja“ (Kohn.. te intelektualni problem uvoðenja nacionalnih kulturnih sistema u okvir nove univerzalne komunistièke doktrine i vere“ (Kohn. industrijalizacija) ne moraju nu no biti praæeni preuzimanjem evropskog politièkog nacionalizma (tj. 1929: 152).. formu kulturnog. Drugim reèima. te da æe ovi novi (istoèni) nacionalizmi imati.. sovjetsko iskustvo nadnacionalnog. Zato je u pravu Ken Volf kada istièe da je Konova ocena sovjetske nacionalne politike bila pozitivna pre svega zbog njene „nadnacionalnosti“: „Pošto je moderni politièki nacionalizam per se smatrao iracionalnim. neprijateljstvo i podozrivost. 1929: 431)25. ) brata“ (Kohn. sadr alo „seme svake buduæe organizacije susedsko-prijateljskih odnosa izmeðu razlièitih naroda“ (Kohn.. kulturnim formama koje ne moraju proæi zapadni put stvaranja rivalskih i neprijateljskih „nacija“. u brojnim spisima o ondašnjem buðenju nacionalizma u kolonijalnim posedima evropskih sila. izra avao uverenje da tamošnji pozitivni uèinci imperijalne „vesternizacije“ (racionalizam.koji su kulturno i ekonomski napredniji. Oni moraju osloboditi èoveka. te svoje ambicije. pre svega.. 25 26 Pozivajuæi se na primer Turske. 1929: 431). 1933: 58).. Rano uviðajuæi nezadr ivost procesa „planetarizacije“ – globalne povezanosti i jedinstva èoveèanstva – Kon je u istoènim nacionalizmima tragao za nepolitièkim. U knjizi Nationalism in the East (1932) Kon je o Tagori i Gandiju pisao: „Ma koliko oni sami sebe obmanjivali frazama nauèenim na Zapadu. Stoga je on. modela nacije-dr ave). S.Tada æe èovek steæi istinsku Swaraj 96 . za Kona. Ako su ustavno „pravo na nacionalno samoopredeljenje“ i „unifikacija ekonomskog sistema socijalizacijom resursa“ bili boljševièki odgovori na prva dva problema. federalnog jedinstva razlièitih nacija uz oèuvanje njihove kulturne samobitnosti predstavljalo je alternativu daljem planetarnom širenju evropskog „politièkog nacionalizma“.

Taj politièki oblik (apsolutistièku 27 28 97 . buduæi da ga je definisao kao „stanje duha po kome individua najvišu lojalnost duguje naciji-dr avi“ (Kohn. zastupao „modernistièko stanovište“ koje. ali je istovremeno centralizovanu organizaciju vlasti ispunila novim duhom i dala joj do tada neviðenu kohezivnu moæ. od antièkih Jevreja i Grka.Ova mladalaèka Konova profetska vizija preobra aja nacionalizma u kulturnu. nacionalni mesijanizam“ (Kohn. centralizovane dr ave. kulturni nacionalizam upravo tamo gde je ona i nastala – u multinacionalnoj Srednjoj Evropi odreðenoj jevrejskom i nemaèkom intelektualnom tradicijom. „Rast nacionalizma je proces integracije narodnih masa u zajednièku politièku formu. Jedna od posledica ovakvog odreðenja „nacionalizma“ jeste teza da je ovaj fenomen. poput Renana. ne-politièku snagu nije dovedena u pitanje istorijskim razvojem evropske periferije.. 1976: 662).27 plod skorašnjeg istorijskog razvoja: „Nacionalizam. 1955: 9). kako ga mi razumemo. Francuska revolucija je nasledila i nastavila centralistièke tendencije kraljeva. Politièka stvarnost je brutalno dovela u pitanje veru u „humanistièki“. godine. Taj oblik vlasti je stvoren od strane apsolutistièkih monarha koji su bili pokretaèi modernog nacionalizma. 1945: 3). konaèno. od postojanja unutrašnje veze izmeðu „nacionalizma“ i moderne. nakon selidbe u Ameriku 1934. prema Wolf. u Engleskoj i Francuskoj (nezavisnost). naglašavanje zajednièkog kompleksa seæanja na prošlost i nada za buduænost. revidirao svoje shvatanje nacionalizma i formulisao tipologiju koja se razlikuje od prethodno skiciranog suprotstavljanja „politièkog“ i „kulturnog“ nacionalizma. odrpani prosjaci Istoka. nacionalizam pretpostavlja da kao èinjenica ili ideal postoji centralizovani oblik vlasti na odreðenoj i velikoj teritoriji. Oni. „Koreni nacionalizma izviru iz samog tla Zapadne civilizacije. veæ pojavom fašizma i nacizma u samom središtu Evrope. tj. nije stariji od druge polovine XVIII veka“ (Kohn. Nacionalizam je nezamisliv pre nego što su se pojavile moderne dr ave u periodu od XVI do XVIII veka. U novom tumaèenju nacionalizma Kon je pošao od teze o izvorno politièkoj prirodi tog fenomena. Tri suštinske crte modernog nacionalizma imaju poreklo kod Jevreja: ideja izabranog naroda. Drugaèije reèeno. uprkos priznanju va nosti uèinaka idejnih pokreta (renesanse i reformacije) i politièkih aktera (centralizma apsolutistièke vlasti) pred-nacionalne epohe28. uprkos ukorenjenosti nekih njegovih elemenata u grèko-jevrejskoj prošlosti. te. 1955: 11). Stoga. moraju osvojiti slobodu za celo èoveèanstvo“ (cit.. i Kon je. Ne iznenaðuje stoga što je Kon.

Moderno doba je. ili njegov anticipirani. te da je nacija izvor celokupne kreativne kulturne energije i ekonomskog blagostanja“ (Kohn. doba nacionalizma i u njemu su nacije. U oba sluèaja.): „Iako objektivni faktori imaju veliku va nost u formiranju nacija. ali ta raznolikost. a ne individue. nacionalne razlike i nacionalne individualnosti“ (Kohn. Od tada se nacija i dr ava poèinju identifikovati u Zapadnoj Evropi. veæ proizvod njihovog razlièitog društvenog i idejnog razvoja. pretendujuæi da inspiriše sve njegove èlanove. nacionalna dr ava. Naprotiv. dinastije. Nasuprot univerzalizmu iz prošlosti. To je ta volja koju nazivamo nacionalizmom. zakljuèiæe Kon. novi nacionalizam je slavio posebnosti i lokalne. 1955: 15). glavni akteri istorije.29 Takoðe. nacionalizam je politièki fenomen. prema Konu. „Jedino u XVII vekovnoj Engleskoj i u Francuskoj tokom Revolucije 1789. Zato pred istorièarem društava i ideja stoji zadatak da iz te „zbunjujuæe kompleksnosti“ razlièitih nacija i nacionalizama izdvoji suštinske elemente koje ih karakterišu i èine meðusobno uporedivim (vid. teritorije.. 1955: 10). Nacija. najbitniji element je iva i aktivna kolektivna volja. veæ na „fenomenološkom nivou“. ali ga je promenio nadahnjujuæi ga novim oseæanjem ivota i novim religijskim arom“ (Kohn. 1939: 1002). oseæala je svoju odgovornost za sudbinu zemlje. a ne više kralj. godine dr ava je prestala biti kraljeva dr ava i postala dr ava naroda. prirodnih ili bioloških razlika. ne znaèi da je svaki nacionalizam isti. dr avu – MS) nacionalizam je prihvatio. Ona potvrðuje da je nacija-dr ava ideal i jedino legitimna forma politièke organizacije. otad bina. meðutim. To. oèituje se raznolikost nacija i nacionalizama. prethodnog politièkog jedinstva. te je ranije Konovo razlikovanje „kulturnog“ i „politièkog“ nacionalizma izgubilo preðašnju klasifikatorsku funkciju. stanje duha koje inspiriše veliku veæinu naroda. Stoga je nacija-dr ava „prirodna sredina“ nacionalizma i njegov „objekt udnje“. jezika.revoluciji vidi „rodno mesto“ moderne nacije i nacionalizma.. zadati „sveti cilj“. tj. odnosno veæ postojeæi okvir njegovog nastanka i rasta. obièaja itd. on je sledio Renana i u isticanju primata subjektivnog faktora (volje) prilikom konstituisanja „nacija“ u odnosu na va nost „objektivnih elementa“ (poput porekla. klase ili crkve. nije posledica neistorijskih. 29 98 . kao što se i civilizacija identifikuje sa nacionalnom civilizacijom. da unutar jedinstvenog politièkog fenomena ne mo emo diferencirati razlièite oblike i grupisati ih na osnovu nekih kriterijuma.

Izvan zapadnog sveta. prema Konu. kao u sluèaju SAD. veæ takoðe na generalno zaostalijem stupnju društvenog i politièkog razvoja: granice postojeæe dr ave i uzdi uæe nacionalnosti retko su se poklapale. Taj zadatak Hans Kon rešava svojom tipologijom nacionalizama po kojoj ih on deli u dve osnovne grupe koje. nacionalizam na istorijsku scenu stupa kasnije. Istorijski procesi nastanka nacija i njihova socijalna osnova na evropskom Zapadu i Istoku su.. Nepostojanje sna ne srednje klase i anahroni (feudalni ili imperijalni) dr avni okvir su. Kon je zakljuèio da su nacije i nacionalizmi na Istoku imitativni. importovani ili reaktivni fenomeni. Naime. Istoènoj Evropi i Aziji. Švajcarskoj. dok je.. graðanska klasa. 1945: 329). SAD i Britanskim dominionima. nacionalizam nije samo nastao kasnije. Nasuprot tome. prema Konovom mišljenju. a zatim i širom sveta. ili se (kao u sluèaju SAD). Francuskoj. na Zapadu. Istorijski razvoj nacija. idejno-ideološke karakteristike nacionalizma. Nacionalizam je tamo rastao u protestu protiv postojeæe dr avne forme i u sukobu sa njom – ne primarno da je transformiše u narodnu dr avu. veæ da ponovno iscrta politièke granice u skladu sa etnografskim zahtevima“ (Kohn. uspon nacionalizma poklapao sa stvaranjem nacionalne dr ave. U Centralnoj. na Konovoj mapi sveta nacija i nacionalizama. 1945: 329). presudno uticali na dinamiku nastanka nacija i prirodu istoèno30 „U zapadnom svetu – u Engleskoj. poklapalo sa njim. Na taj naèin. Holandiji. te njegove socijalno-istorijske funkcije èine glavne kriterijume na osnovu kojih Kon pravi razliku izmeðu nacija i nacionalizma s leve i desne strane Rajne. prethodilo mu je formiranje buduæih nacionalnih dr ava ili se. 99 . na istoku Evrope. meðutim. nacije su nastale unutar veæ formiranog i stabilizovanog dr avnog okvira. bili radikalno razlièiti. uspon nacionalizma je bio preovlaðujuæe politièki dogaðaj. nasuprot tome. kao protest protiv postojeæih dr avno-politièkih oblika i nastojanje da se one izmene u skladu sa etnièkim kriterijumima30. socijalni prostor na Istoku ostao oštro podeljen izmeðu aristokratije i seljaèkih masa. Istina je. da je vremenski primat nastanka nacija na Zapadu u osnovi bio posledica èinjenice da je tamo postojala autohtona socijalna osnova nacionalizma – sna na srednja. koristeæi se geografskim oznakama. reka Rajna postaje prirodna granica koja razdvaja dve razlièite oblasti – evropski Zapad i Istok. Usled hronološkog primata procesa formiranja nacija na Zapadu. imenuje kao zapadni i istoèni nacionalizam.Kohn.

nakon renesanse i reformacije. Na Zapadu. odbacivši prosvetiteljsku veru u razum. Za razliku od ranije Konove kritike „politièkog“ u ime „kulturnog“ nacionalizma. organskog „duha naroda“: „Stoga je ovaj nacionalizam u nasleðu sopstvene prošlosti tra io potvrdu svog razlikovanja od Zapada. „zapadni nacionalizam“. sada je primarna usmerenost „istoènog nacionalizma“ na kulturnu sferu ocenjena kao njegova fatalna opsednutost prošlošæu i mitom. 1945: 329). paradigmatièan) model društveno-politièkog razvoja. te stoga kao nešto bogatije problemima i moæima. istoèni nacionalizam je bio progonjen kompleksom inferiornosti koji je rešavao naglašavanjem sopstvenog znaèaja (metafizikom „nacionalne ideje“). 1955: 30). Kao reakcija na izazov (uspešnog i prosperitetnog) Zapada. bez potreba da u slavnoj „herojskoj prošlosti“ traga za izvorima svoje snage i samopouzdanja. pre nego politièka i upravna aktivnost“ (Kohn. okrene romantièarskoj stilizaciji prošlosti i velièanju iracionalnog. kao politièki pokret srednje klase koja je usvojila progresivistièku filozofiju istorije. Otuda. Rusiji ili Indiji se njihov sopstveni nacionalizam èinio kao nešto beskonaèno dublje od nacionalizma na Zapadu. Nasuprot tome. uslovilo je da nacionalizam na Istoku bude artikulisan prevashodno u sferi kulture. bio „prinuðen“ da se. u idejno-ideološkoj dimenziji „zapadni“ i „istoèni“ nacionalizam se radikalno razlikuju jer se oslanjaju na dve suprotstavljene idejno-filozofske tradicije. bio je okrenut buduænosti. obrazovni i propagandni poduhvat. Otuda je „istoènjaèko“ insistiranje na posebnosti nacije i njenom istorijskom putu (partikularitetu) èesto bivalo praæeno univerzalistièkim. svetsko-istorijskim pretenzijama i verom u sopstveni mesijanski znaèaj. odnosno na prosvetiteljstvo i romantizam.evropskog nacionalizma. Stanje socijalne i politièke zaostalosti u odnosu na Zapad kao uspešniji (i samim tim. reaktivna pojava. a ne politike: „Na poèetku je tamo nacionalizam bio san nauènika i pesnika koje nije podr avalo javno mnjenje (ono nije ni postojalo i nauènici i pesnici su pokušavali da ga stvore). dok je na Istoku kao zakasnela. „Nacionalistima u Nemaèkoj. nacionalizam je svoje idejno utemeljenje našao u racionalizmu prosvetiteljstva. On je èesto uznosio sopstvene drevne tradicije nasuprot zapadnom Dobu prosveæenosti“ (Kohn. ruskog ili indijskog 100 . Traganje za znaèenjem nemaèkog.

Kohn. a socijalno-istorijski iz graðanstva).nacionalizma. preko Herdera i kasnijeg romantizma. veæ reaktivan i imitatorski. 1955: 30). „Na modernom Zapadu nacionalizam koji je nastao u XVIII veku. te on. prete no je bio politièki pokret za ogranièenje moæi vlade i osiguranje graðanskih prava. istoèni nacionalizam. po Konu. kao što je Kon pokazivao analizom ruskog mesijanstva (Dostojevskog i Danilevskog). nauèeni su od Napoleona – nacionalizmu. razmišljanje o ‘duši’ ili ‘misiji’ nacije. veæ kao obo avanju kolektivne sile“ (Kohn. Dok su zapadne pretenzije na univerzalno. 1955: 29). te u „izlivu kolektivnih strasti neprijateljskih prema individualnim pravima“ u periodu 1789-1795. ali njegov (zapadni) uzor je Napoleon i drugo. ni u svojim negativnim karakteristikama. Njegov cilj je bilo stvaranje liberalnog i racionalnog civilnog društva koje reprezentuje srednju klasu i filozofiju D ona Loka“ (Kohn. istoèni nacionalizam nije osloboðen svoje reaktivne i imitatorske prirode: kod Nemaca. bio uèenièka reakcija na Napoleona i Rusoov mit o jedinstvenoj „kolektivnoj volji“31. Drugim reèima. Kon je ukazivao na njegovu socijalno-politièku funkcionalnost u ostvarenju ideala individualne slobode i konceptu afirmacije graðanskih prava. kolektivistièki „istoèni nacionalizam“ vodi i završava u glorifikaciji dr ave. 1955a: 500). 1955: 23-25). u doba Prosvetiteljstva. prema Konu. 1955: 29). ali nestalnom duhu Rusooa“. Ali. Španaca i Italijana on je. ne kao sredstvu individualne slobode. „manje brine o individualnoj slobodi. nego o nacionalnoj moæi i sudbini“ (Kohn. beskrajna diskusija o njihovom odnosu prema Zapadu – sve to je postalo karakteristièno za taj novi nacionalizam“ (Kohn. èak ni u ovoj svojoj opsednutosti kolektivitetom. Rusa. autohton. samosvojnoj tradiciji. kosmopolitsko va enje bile. 101 . pre svega. nije. godine). oslonjene na racionalizam i koncept individualne slobode. Nasuprot tome. godine“ (vid. Ne dovodeæi u pitanje opravdanost pretenzije na univerzalni („kosmopolitski“) znaèaj zapadnog tipa nacionalizma (idejno-istorijski izvedenog iz racionalizma i prosvetiteljstva. završa31 „Ono èemu ti narodi nisu nauèeni od strane Francuske revolucije (teško da ih je dotakao duh 1789. istoèni nacionalizmi su svoje mesijanstvo temeljili na ideji nacionalne posebnosti i afirmaciji kolektivnog duha ovaploæenog u partikularnoj. Na primeru nemaèkog nacionalizma Kon je detaljno pratio genealogiju ideje „naroda“ (Volk) kao organske zajednice koja od ranih nemaèkih humanista. 1945: 330-331. „neindividualistièko lice“ Francuske revolucije ovaploæeno u „plodnom.

Kon je insistirao na tezi da se u njenom dominantnom toku. samo bezgranièno veæa i moænija. Vezujuæi prvi deo ovih opozitnih kvalifikacija za „zapadni“. mo emo zakljuèiti da ona. 1939: 1018). ugovorne asocijacije racionalnih graðana“. Nemaèki nacionalizam je zakonski i racionalni koncept ‘dr avljanstva’ (citizenship) nadomestio beskrajno neodreðenijim konceptom ‘naroda’ (Volk) koji je. liberalno-autoritarno...va u ekstremnom. sadr i èitav niz opozitnih karakterizacija nacionalizma. politièko-kulturno. Istini za volju. Kon je iz ovog analitièko-interpretativnog modela izveo normativni zakljuèak – prvi nacionalizam je „dobar“. veæ tradicionalnim vezama srodstva i statusa. nasuprot „zapadnoj“ koncepciji nacije kao „slobodne. u misterioznoj materici naroda. prema Konu. organske zajednice ukorenjene u „tamnom tlu primitivnih vremena. pisanim za potrebe anglosaksonske èitalaèke publike tokom i nakon Drugog svetskog rata. veæ organska liènost. za nemaèke mislioce. Ako sada ostavimo po strani primere iz istorije ideja kojom se. isticao je Kon. što bli e snagama prirode“. afirmiše koncept nacije-naroda (Volk) kao prirodne. veæ u ‘prirodnoj’ èinjenici zajednice koja se ne dr i na okupu niti voljom svojih èlanova. Kon detaljno bavio da bi izveo i opravdao svoju binarnu tipologiju. drugi je „loš“. èudovišnom „totalitarnom nacionalizmu“ fašistièkog pokreta koji je „beskompromisni neprijatelj Zapadne civilizacije“ (Kohn. Iako je u brojnim radovima o „nemaèkom duhu“. nije 32 „Nacionalizam na Zapadu je bio zasnovan na nacionalnosti koja je produkt društvenih i politièkih faktora. kao i celokupni istoèni nacionalizam. poput parova: racionalno-iracionalno. izvor svih pojedinaènih ivota“ (Kohn. „nacionalna ili narodna dr ava nije bila društvena organizacija zasnovana na ljudskim zakonima s ciljem osiguranja èovekove slobode. ni zapadni nacionalizam. demonstrirao sklonost ka pa ljivijoj rekonstrukciji nemaèke intelektualne istorije. osim svog geografskog naziva (zapad-istok). niti bilo kakvom ugovornom obavezom.. voluntaristièko-deterministièko. sigurnosti i sreæe. a drugi za „istoèni nacionalizam“. a ne na jasnom svetlu politièkih ciljeva. prvo otkriven od strane nemaèkih humanista. 1945: 331). nacionalizam u Nemaèkoj nije našao svoju potvrdu u racionalnoj društvenoj koncepciji.. 1955: 35 ). graðansko-etnièko. što bli e snagama prirode“ (Kohn. 102 .32 Stoga. kasnije bio dalje razvijen od strane Herdera i nemaèkih romantièara. bo anska kreacija kao i sama individua. kontraktualno-organsko. za razliku od socijalne istorije. Izgledalo je da njegovi koreni dopiru duboko u tamno tle primitivnih vremena i da rastu hiljadama tajnih puteva nesvesnog razvoja..

u smislu u kome se taj termin ovde upotrebljava. ali zbog sopstvenog preterivanja i dinamizma. vere u jedinstvo èoveèanstva i krajnju vrednost individue“ (Kohn. Ako se. one. samo najpogodnije sredstvo ostvarenja viših. individualnih prava i racionalnosti – vrednosti na kojima se mo e graditi jedinstvo èoveèanstva.. liberalno demokratskom odorom. Uporeðena sa njom. saèuvali su naglašavanje zajednice i jedinstva u raznolikosti koju je on cenio. Pošto od dva postojeæa istorijska i idejna tipa nacionalizma samo jedan (onaj „zapadni“) omoguæava i ubrzava dostizanje tog postnacionalnog stanja. tek nakon njegove konaène depolitizacije. Ove vrednosti su starije od modernog „doba nacionalizma“. kada je Kon govorio o ‘univerzalnom mesijanizmu’ on se obraæao onome što je smatrao opravdanim zapadnim impulsom ka širenju svojih vrednosti i unapreðivanju svetskog jedinstva pod racionalnom. Nacionalisti u tim zemljama. tj.34 mo emo se nadati ostvarenju Konovog ideala postnacionalnog svetskog jedinstva na osnovama univerzalnih i veèitih (zapadnih) vrednosti. on je. njegovih du nosti prema drugima. „èine suštinu Zapadne civilizacije. pre svega Britaniji. „Nacionalizam mo e izgubiti svoju povezanost sa politièkom organizacijom. „Kon se okrenuo nacijama ‘modernog Zapada’. 33 34 35 „U reèi sloboda treperi poruka koja pro ima celokupnu ljudsku istoriju i èini je ljudskom: obeæanje digniteta èoveka. hrišæanstva kao i prosvetiteljskog racionalizma. Ako i kada taj dan doðe. onda mo emo zakljuèiti da je on. biæe prošlost“ (Kohn. Zato. nacionalizam je samo prolazna forma integracije. njegova vrednost nije intrinsièna. liberalno-demokratski nacionalizam zapadnih dr ava kao pogodnije i istorijski dostupno sredstvo njegovog dosezanja 35. zadr avajuæi taj ideal. u modernom dobu.. 1945: 575). samo prihvatio politièki. èesto destruktivna za ljudsku slobodu“ (Kohn. kada nacionalizam izgubi svoju povezanost sa dr avom i postane intimno oseæanje. Francuskoj i Americi. 1939: 1021). kako god. njegovih prava kao pojedinca.. Konov stav o njegovom normativnom statusu je sasvim razumljiv. kako ih je Kon razumeo i opisao u desetini knjiga i mnoštvu èlanaka tokom poslednjih trideset godina ivota.. U vreme 103 . veæ instrumentalna. 1939: 1018)33. setimo Konove mladalaèke vere u ideal jedinstvenog èoveèanstva i zalaganja za „etièki“ ili „kulturni nacionalizam“ kao sredstvo njegovog ostvarenja. te ostati samo kao jedno intimno i pokretaèko oseæanje..„dobar po sebi“. Stoga. pak. po Konovom uverenju. univerzalnih i veèitih vrednosti ljudske slobode. doba nacionalizma. tokom Drugog svetskog rata i kasnijeg hladnoratovskog sukoba. tek nakon okonèanja „doba nacionalizma“.. blagotvorna i ivotvorna. tj.

oslanjajuæi se na modifikovanu Konovu tipologiju i koristeæi odrednicu „Zapad“ kao osnov svoje tipologije nacionalizama. reinterpretira u skladu sa promenama globalnog politièkog i svetsko-istorijskog konteksta. Ne iznenaðuje. a èešæe u sklopu šireg tematizovanja i kritike èitave tradicije dualne podele nacija i nacionalizama. Naprotiv. jezièko-metaforièna sredstva za oznaDrugog svetskog rata on je prihvatio zapadni politièki nacionalizam ali ga je kombinovao sa svojom cionistièkom verom u naèelo slobode i jedinstva svih ljudi“ (Wolf. tip nacionalizma karakteristièan za dato društvo dozvoljava nam da ga smestimo na simbolièku mapu koju smo veæ iscrtali. Ipak. stoga. te da ga odredimo kao deo Zapada ili Istoka. a ne fizièke geografije. uprkos tome što je Irska veoma udaljena u pravcu zapada od Rajne kao demarkacione linije „Zapada“ i „Istoka“. istièe: „Sama geografska lokacija nacije ne govori nam o tome koji je tip nacionalizma karakteristièan za nju. njen uticaj je bio znatno širi jer su „istoèni“ i „zapadni nacionalizam“ postali ideal-tipovi èija analitièka i normativna upotreba nije neposredno vezana za interpretaciju stanovišta njenog autora. tj. Zapadne ili Istoène Evrope“ (Greenfeld. U tom sluèaju bi „istoèni“ i „zapadni nacionalizam“ bile oznake èija upotreba podrazumeva svesno potiskivanje njihovog topološko-geografskog porekla i smisla. dihotomija je nastavila sopstveni ivot. ako se ogranièimo na samog Kona. kao što æemo videti na primerima Plamenca i Grinfeldove. 1976: 666-667). „Zapad“ i „Istok“ su termini koji svojim konotacijama daleko prevazilaze neutralne geografske oznake. Puštena u opticaj krajem Drugog svetskog rata. irski nacionalizam po svojim karakteristikama predstavlja primer Konovog „istoènog nacionalizma“. 1995: 19). moguæe je Konovu terminologiju koristiti osloboðenu od fizièko-geografske konotacije i njihove arbitrarne granice. Naime. povodom njegovog uvoðenja geografskih termina kao oznaèitelja dva tipa nacionalizma. nezavisan od njenog tvorca i postala opšte mesto èije se va enje podrazumeva i. na primer. Da bi se izbegli slièni paradoksi.Posmatrano nezavisno od statusa i znaèenja koje „Konova dihotomija“ ima u kontekstu praæenja dinamike njegovog intelektualnog razvitka. Kao takvi. 36 104 . tj. Toga je svesna Lia Grinfeld koja. èinjenica da se ona danas reðe kritièki razmatra u njenoj izvornoj (Konovoj) verziji.36 što je vidljivo veæ iz èinjenice da. osnovna primedba njegovoj tipologiji mo e se formulisati veæ na nivou terminologije. oni su prevashodno termini „simbolièke“.

iako „Konov Zapad selektivno grupiše zajedno pet zemalja. pa zakljuèiti kako je „Konova zapad-istok. naime u oblasti sa izvesnom istorijom i socijalnom strukturom“ (Dungaciu. U tom sluèaju. Tako bi. mnogo komplikovanija od rezultata koji dobijamo aplikacijom gotovih „ideal-tipova“ na društvenu stvarnost. 2002: 26).). poput francuskog. Konova dihotomija sadr i skup opozitnih karakteristika koje uverljivo opisuju dve potpuno razlièite realnosti? Ili. ali su bili rasisti jer su roðeni na Istoku. liberalni. mo e tvrditi da su tokom dugog istorijskog perioda uvek bili graðanski. individualistièki. kod Kona su vrline uvek zapadne.. Pojednostavljeno. bez obzira na geografsku oznaku. preciznije. Slièno je i sa primerima „istoènih nacija“. nasuprot opozitnim karakteristikama koje su esencijalno vezane za njihove „istoène“ kontra-primere? Gledano iz istorijske „ ablje perspektive“ slika je. 2002: 24). inkluzivni. mogli zakljuèiti da. 1999). problem se svodi na pitanje da li zaista karakteristike koje Kon grupiše pod rubrikama „istoènog“ i „zapadnog nacionalizma“ imaju oslonca u društveno-istorijskoj stvarnosti? Drugim reèima. organske.37 Kon ih je po pravilu objašnjavao pozitivnim „zapadnim“ uticajima38. naravno. autoritarne. a poroci istoèni. i u sluèajevima kada je ukazivao na postojanje „dobrih“ struja unutar slo ene idejne scene nacionalistièkih pokreta istoènih naroda (razlikovanjem dve Nemaèke. liberalno-neliberalna podela nacionalizama previše uprošæena“ (Wolf. engleskog i amerièkog.. To je najoèitije u razmatranju pojave Hitlera i nacizma u Nemaèkoj – oni su bili moguæi ne 105 . da li.èavanje skupa karakteristika koje nemaju nu nu i suštinsku vezu sa uobièajenom prostornom orijentacijom. mada se u razmatranju karakteristika njihovog nacionalizma Kon trudio da ih u potpunosti ne redukuje na etnièke. Meðutim. 37 38 „Logika tog razlikovanja sugeriše da su istoèni intelektualci bili liberali jer su nauèili tu doktrinu na Zapadu. 1976: 671). Sledeæi ovu perspektivu posmatranja. Nije teško naæi brojne primere koji pokazuju da Kon „idealizuje zapadni nacionalizam kao graðanski fenomen koji je uvek bio potpuno inkluzivan u odnosu na socijalne i etnièke grupe“ (Kuzio.. ekskluzivistièke i druge crte iz tog korpusa. dok ignoriše veæinu drugih dr ava koje geografski pripadaju tom regionu“ (Kuzio. sintagmu „zapadni nacionalizam“ mo emo koristiti u situacijama kada ona obuhvata tako su eno odreðenje „Zapada“. da li se za omiljene primere Konovog „zapadnog nacionalizma“. dve Rusije itd. na primer.

nedostatka za koje oni ure da optu e nacionalizam Istoka.opravdanim se èini zakljuèak prema kome je Konova dihotomija poèivala na „dubokom etnocentrièkom oseæanju zapadne superiornosti“. 1998). Ili. 1998)39. a Italija i Nemaèka su postale liberalno-demokratske dr ave na novoj granici sa komunistièkim „Istokom“. onda ga bar objašnjavaju. onda mo e odveæ lako zaslepiti pisce u pogledu nedostataka zapadnog nacionalizma. The Mind of Germany. D on Plamenac: „Tu na razmišljanja Crnogorca u Oksfordu“ Socijalno-istorijski kontekst nastanka „Konove dihotomije“ (ratno i poratno sukobljavanje liberalnog „Zapada“ sa totalitarizmima „Istoka“) uèinio je od nje pogodno sredstvo klasifikacije i objašnjenja politièke dinamike tokom više decenija. prema Wolf. kako istièu ova dva autora: „Duboki etnocentrièki oseæaj Zapadne superiornosti koji se oèituje u tom posebnom dualizmu. 3. cit. Nije teško identifikovati brojne karakteristike pretpostavljenog ‘istoènog nacionalizma’ koje se oèituju i kao osobine zapadnog. oseæanju koje sliku sveta olako redukuje na crno-bele tonove (Spencer and Wollman. Ipak. veæ „usled onoga što je Nemaèku u njenom socijalnom i intelektualnom razvitku odvajalo od Zapada“ (Kohn. tako i dominantnih) nacionalistièkih diskursa u Francuskoj. Nesumnjive promene dovele su u pitanje i odr ivost do tada vladajuæeg koncepta nacionalizma. ili potiru ‘našu’ kulturu) glavna su crta desnih (kako ekstremnih. Reèju. što je dovoljno da se ova distinkcija uèini veoma nejasnom. Rajna više nije bila granica „Istoka“ i „Zapada“ (dva glavna Konova primera „istoènih nacija“). sa poznatom propratnom atribucijom va ila u zato što je Nemaèka imala nešto zajednièko sa Zapadom. formulisano tokom Drugog svetskog rata. Britaniji i SAD veæ godinama“ (Spancer and Wollman. Talasi resantimana prema Drugima (jer kradu ‘naše’ poslove. Konovo odreðenje „zapadnog“ i „istoènog nacionalizma“. ako je Konova reprezentacija „istoènog“ nacionalizma. 39 106 . 1976: 671). naime. kao i njegova èvrsta vera u postojanje univerzalnih vrednosti i jedinstvo èoveèanstva. Ako vreme i dramatiène istorijske okolnosti u kojima je Kon pisao svoje radove o nacionalizmu. zahtevalo je reinterpretaciju u izmenjenim uslovima hladnoratovskog svetskog politièkog poretka. 1960: 22. u potpunosti ne opravdavaju ovaj oseæaj superiornosti.

107 . German Marxism and Russian Communism (1954). Uprkos akademskom uspehu i ovdašnjem poreklu. Izuzetak je brošura The Case of General Mihailovic (koju je Plamenac o sopstvenom trošku izdao 1944. po reèima njegovog prijatelja i kolege Isaije Berlina. postavljalo se pitanje njene opravdanosti u savremenosti. a „kada je govorio – mi ovako razmišljamo. te posebno dvotomni zbornik njegovih studija iz istorije politièke teorije i filozofije – Man and Society. èak i kada se posmatra sa stanovišta njenog nacionalizma. te je 1973. ili ovako je kod nas – obièno je mislio na Crnu Goru“ (Berlin. U toj taèki D on Plamenac je u svojoj poznatoj studiji Dva tipa nacionalizma ispravio Konovu teoriju“ (Dungaciu. godine D on Plamenac ponudio njenu novu verziju: „Sada smo u 1973.40 Plamenac se danas najèešæe pominje zahvaljujuæi kratkoj studiji „Dva tipa nacionalizma“ koju je 1973. godine u nameri da utièe na britansko javno mnjenje i politiku prema Jugoslaviji). John Plamenatz ili Jovan Petrov Plamenac (1912-1975). Plamenac se. Kamenka objavio u zborniku o prirodi i evoluciji ideje nacionalizma (Plamenatz. „nikada nije u potpunosti prilagodio“ na sredinu u kojoj je proveo celi ivot. Ideology (1970). Iako je od svoje pete godine iveo u Engleskoj gde se školovao i kasnije bio profesor oksfordskog All Souls koled a. bio je diplomata i ministar inostranih dela Kraljevine Crne Gore (1913-1915). u poznatoj crmnièkoj porodici iz koje su poticali ugledni politièari i crkveni velikodostojnici – njegov otac. 2001: 56-57). demokratska i dovoljno jaka da bi bila raèunata u istoènu zemlju. Petar Plamenac. njegove knjige nisu prevoðene na naš jezik. 1997: 142). 1815-1871 (1952). (1963). Gelner. Ovaj „fascinantan i prilièno potresan ogled“ mogao bi. Pisac brojnih i veoma cenjenih knjiga iz istorije politièke filozofije. godini – Nemaèka je zapadna. roðen je na Cetinju. 1973). godine. po Gelnerovom mišljenju. Zanemarimo li ovaj lièni background. Stoga je Konova dihotomija morala biti usklaðena sa novim politièkim i društvenim okolnostima. obrazlo enje ovakvog „naslova“ je u èinjenici da ogled sadr i kritiku „istoènog nacionalizma“ formulisanu od autora koji je intimno pripadao upravo tom „Istoku“ (vid. From Marx to Stalin (1953).odnosu na prošlost. s tekstom Isaije Berlina o Plamencu kao pogovorom. biti nazvan i „tu nim razmišljanjima Crnogorca u Oksfordu“. godine E. The Revolutionary Movement in France. 1999). Plamenèeva tipologija je 40 Od brojnih knjiga i studija Jovana Plamenca najznaèajnije su: English Utilitarians (1950). koja je pod naslovom Sluèaj Ðenerala Mihailoviæa objavljena u Nikšiæu 2001.

uprkos svom meðusobnom rivalitetu i kulturnim razlikama. On se vezuje za narode koji. drugi narodi oseæaju „sindrom neuspešnosti“ koji ih tera da svoj kulturni identitet osna e ili transformišu. „nacionalizam“ predstavlja modernu pojavu o kojoj se ne mo e govoriti pre XVIII veka.zanimljiva kao nastavak i modifikacija starijeg razlikovanja dve osnovne vrste nacionalizama koje su. Nacionalizam je „ elja da se saèuva ili poveæa nacionalni ili kulturni identitet naroda kada je taj identitet ugro en. opisana „zajednièka situacija“ u kojoj se nalaze brojni narodi „u kulturno nepovoljnom polo aju“ ne rezultuje istom vrstom „nacionalizma“. kako bi se kao punopravni akteri ukljuèili u ostvarenje dominantne (i od njih samih prihvaæene) koncepcije progresa i društvenog razvoja. poput „zajednièkog imenitelja“. ili nastoje da dele. Naime. onda postojanje nekog široko prihvaæenog ili usvojenog kulturnog standarda „uspeha“ predstavlja „merilo“ od primarne va nosti. i bez obzira na njegove razlièite politièke forme i konotacije. 1973: 24). Pretpostavka njegovog pojavljivanja je dostizanje izvesnog stupnja svetsko-istorijskog i kulturnog jedinstva èoveèanstva koje je. osnov za poreðenje i meðusobne uticaje kultura razlièitih naroda41. Poslednja dva veka svetske istorije su. 1973: 27). dok se na politièkoj ravni artikuliše u ekspanzionistièkom pravcu. jer se njihovi poèetni kulturni potencijali znatno razlikuju. ispunjena naporima naroda „periferije“ da sustignu zapadno-evropske. tj. 108 . ovi narodi se mogu 41 „To sugeriše da se nacionalizam mo e naæi samo meðu narodima koji dele. oznaèavane upotrebom geografskih ili geopolitièkih termina. 1973: 23). veæ pripadaju ili nastoje da uðu u porodicu nacija koje sve ele da napreduju u pribli no istom pravcu“ (Plamenatz. internacionalnu kulturu èiji su ciljevi svetski. „metropolske“ nacije èiji se kulturno-nacionalni identitet ne do ivljava kao sporan – u kulturnom pogledu on zahteva samo oèuvanje i jaèanje. on je „izvorno kulturni fenomen“ (Plamenatz. pošto pretpostavlja izvesnu „drugost“ u odnosu na koju se konstituiše. nakon Kona. Pošto je „identitet“ relacioni pojam. Neka društva i dr ave Zapadne Evrope – Francuska i Engleska. ili elja da se on transformiše ili èak stvori tamo gde se oseæa da je neadekvatan ili da nedostaje“ (Plamenatz. U odnosu na njih. Prema Plamenèevom odreðenju. Za Plamenca. pre svih – od kraja XVIII veka u ivaju u svetskim razmerama upravo ovaj status „uzora“. prema Plamencu.

ali koji su uprkos tome kulturno opremljeni naèinima da dostignu uspeh i odlike merene standardima koji su široko prihvaæeni i brzo prošireni. 109 . a njihove dve dr ave su bile najmoænije u delu sveta koji je veæ nauèio o sebi da misli kao o nekome ko je ispred svih drugih“ (Plamenatz. pre svega. kao i njima srodnih „zakasnelih nacija“ poput Nemaca i Italijana. pa i Latinske Amerike. te. Francuzi i Englezi su bili. Stoga. s druge strane. ekonomskog i kulturnog ivota. „nacionalizam naroda koji se iz nekih razloga oseæaju neuspešnim. ili su se èinili. Sam proces nastanka „nacija“ u ovom zapadno-evropskom „tvrdom jezgru“ nije u fokusu Plamenèeve pa nje jer njega. bez neophodne „kulturne infrastrukture“. a koji su se prvo pojavili meðu njima i drugim njima kulturno srodnim narodima“. Ovaj tip razmatranog fenomena Plamenac naziva „istoènim nacionalizmom“.razvrstati u dve grupe – one koji su veæ „kulturno opremljeni“ za razvoj i napredak. zakljuèio je Plamenac. zato što se u hronološkom smislu prvo pojavio meðu narodima na istoku Evrope. zanima dinamika „imitativno-reaktivnog“ prilagoðavanja evropske „periferije“ primerima koji su tokom XIX veka postali obavezujuæa norma politièkog. pokušavaju da participiraju u prihvaæenom „civilizacijskom modelu“. Plamenèeva osnovna teza svodi se na tvrdnju o reaktivnoj prirodi nacionalizma: po njemu. narode èije predaèke kulture nisu prilagoðene za uspeh i preimuæstva po tim kosmopolitskim i rastuæim vladajuæim standardima“ (Plamenatz. Meðu njima je nacionalna samosvest. 1973: 33 –34).42 U dru42 „Tokom perioda u kome je vera u progres brzo postala popularna na Zapadu. Drugi tip nacionalizma karakteriše sve sluèajeve izvan podruèja evropske „metropole“ i njenog neposrednog susedstva – pre svih. bila veoma razvijena. koja se razlikuje od nacionalizma. nadmoæno progresivnim narodima. ali i narode Afrike. „imamo dve vrste nacionalizma“ – s jedne strane. ostali nacionalizmi se mogu tumaèiti kao odgovori na izazov koji su svojim idejama i politièkom stvarnošæu nametale ove dve dr ave sa uspostavljenim „kosmopolitskim“ znaèajem. nakon kulturnog i politièkog etabliranja „prvoroðenih“ nacija Francuske i Engleske. Azije. te one koji. slovenske narode. 1973: 26). da bi se nakon toga proširio i na udaljene ne-evropske prostore. „nacionalizam naroda nedavno ukljuèenih u civilizaciju do tada njima stranu. Prvi tip nacionalizma Plamenac naziva „zapadnim“ jer on opisuje dinamiku brige za oèuvanje i unapreðenje kulturnog identiteta vodeæih zapadno-evropskih nacija.

predstavlja osnovni sadr aj Plamenèeve studije. Za razliku od njih. njegova kljuèna inovacija svodi se na tvrdnju da su nemaèki i italijanski nacionalizam slièniji engleskom i francuskom nego nacionalizmu „istoènih“ naroda. a ne njegovim intrinsiènim karakteristikama: „Nacionalisti su bivali liberali. Drugim reèima. Kasnije zloæudnije politièke forme tog nacionalizma objašnjive su „kontekstualno“. 1997: 142-143). pri postojeæem kulturnom nacionalizmu. pa je „to uèinilo njihov nacionalizam nekako suštinski razlièitim od nacionalizma Nemaca. ugledu i primeru Francuske i Engleske.gom koraku. moglo se samo oèekivati da æe narodi poput Nemaca i Italijana te iti jedinstvu unutar granica nacionalne dr ave. te na taj naèin sebe postaviti u istu ravan sa Englezima i Francuzima“ (Plamenatz. 1973: 30).. 29)43. zavisno od okolnosti u kojima su se nalazili. za ilustraciju „istoènog nacionalizma“ ostali su 43 Komentarišuæi Plamenèevu tipologiju nacionalizma Gelner je primetio: „Bilo bi zanimljivo zapitati ga da li bi izuzetno maligne forme koje je zadobio nekada benigni ili relativno liberalni i umereni zapadni nacionalizam u XX veku smatrao sluèajnim zastranjivanjem koja su se mogla izbeæi“ (Gelner. Kulturni nacionalizam ovih naroda. U samom devetnaestovekovnom nemaèkom i italijanskom nacionalizmu nije bilo ništa što je „po sebi“ neliberalno ili suštinski razlièito od zapadnog nacionalizma raširenog u Francuskoj i Engleskoj. Pošto je Italijane i Nemce uvrstio u „zapadne narode“. politièki je artikulisan zahtevom za ujedinjenjem kojim bi se dr avni status ove dve nacije uskladio sa statusom njihovih uzora: „Dakle. Macini (a ne Musolini) i Herder (a ne Hitler). Upravo isticanje posebnosti „istoènog nacionalizma“. 110 . Sloveni sa istoka Evrope (kao i ostali ne-evropski narodi) nisu bili u tako povoljnoj kulturno-istorijskoj situaciji. ali i ne-liberali. 1973: 27. kao i postojeæoj potrebi delotvorne administracije u veæim razmerama. ali su poni eni ili zanemareni. To je bio nacionalizam naroda koji su veæ politièki ujedinjeni. predstavljaju prave primere italijanskog i nemaèkog nacionalizma koji je „zapadni“ jer poseduje „kulturnu opremu“ koja mu omoguæava da uspešno sledi francuski i engleski primer. zasnovan na brizi o postojeæoj „visokoj kulturi“ (Gelner).. Na Zapadu je taj neliberalni nacionalizam bio nacionalizam naroda koji su pora eni u ratu ili razoèarani pobedom u njemu. mnogo više nego analiza njegovog „zapadnog“ pandana. uprkos toj ujedinjenosti“ (Plamenatz. Italijana i drugih zapadnih naroda“ (Plamenatz. 1973: 28).

nacionalizam naroda koji æe biti nazvani ‘zaostalim’ i koji nisu nacionalisti te vrste ako istovremeno ne priznaju tu zaostalost i ne te e da je prevladaju“ (Plamenatz. kao i jasno formulisati te nju da je prevladaju: „To je nacionalizam naroda koji oseæaju potrebu da se promene i da se. našli plodno tlo na slovenskim prostorima. ovde se u prošlosti nije mogla naæi neka „visoka kultura“. tako i sopstvenog kulturnog nasleða kao nefunkcionalnog za uspešan razvoj – stavlja ga u antinomiènu poziciju u kojoj se teško formuliše uravnote en. 1973: 34). 1973: 34). èineæi to. realistièan i stabilan projekat nacionalno-kulturnog i politièkog ivota44. pa ni standardizovani knji evni jezik. imitira i nadmašuje sopstvenim standardima. veæ i posedovanje „predaèkih kultura“ koje se ne uklapaju u vladajuæe kosmopolitske (zapadne) standarde. put izlaska iz ove antinomiène situacije: „Voðe ili vladari koji preuzimaju na sebe da stvore naciju ili je preoblikuju snabdevajuæi je vešti44 „Istoèni nacionalizam ukljuèuje dva odbijanja – oba ambivalentna. odbijanje stranog nametanja i dominacije koja se. Istorijski usud ovih naroda nije bila samo njihova „zaostalost“. Upravo zato nacionalizam ovih naroda odlikuje suštinska. primoran je da slavi sopstvenu prošlost i istovremeno da je negira. uzdignu. Njegovo dvostruko odbacivanje – kako „tuðe“ kulturne i politièke dominacije. a s druge. 111 . koji bi tim narodima olakšali dosezanje punopravnog kulturnog i politièkog statusa na ondašnjoj evropskoj sceni – oni su se morali suoèiti sa priznanjem sopstvene zaostalosti. Stoga su slovenski narodi bili suoèeni sa imperativom izgradnje novog kulturnog identiteta koji bi im omoguæio ukljuèivanje u krug „civilizovanih nacija“. Za razliku od nemaèkog i italijanskog sluèaja. Tako su nemaèke (herderovske) ideje o autohtonom duhu i kulturi naroda. ali jedini „materijal“ koji su za to mogli upotrebiti bilo je njihovo sopstveno seljaèko nasleðe. odbijanje predaèkih puteva koji se smatraju preprekama progresu. S jedne strane. duboka ambivalencija: on je istovremeno imitativan i neprijateljski raspolo en prema modelu koji mora da preuzme. a ipak se neguju kao oznaka identiteta“ (Plamenatz. slovenski narodi: „Govoriæu sada uglavnom o Slovenima jer sluèajno o njima znam više nego o narodima Afrike i Azije“ (Plamenatz. kao i romantièarsko slavljenje prošlosti. uprkos tome. mada ne i jedino moguæi. 1973: 30). Autoritarna vladavina predstavlja najèešæi.mu njihovi istoèni susedi.

oni sebe vide kao oslobodioce. ali nu nog „èistilišta“ na putu dosezanja njihovih uzora – 112 . uslovljava i podstièe: „U svetu u kome sna ni i bogati narodi dominiraju i eksploatišu slabe i siromašne narode. intelektualne i moralne revolucije koja na svojoj zastavi ispisuje te nju ka demokratiji i liènoj slobodi. rðav“ (Western.nama. „istoèna društva“ nacionalizam je jedna vrsta bolnog. ru an. Zapadni kritièari su ovu neliberalnu. anti-Western) Prethodnu Plamenèevu poruku mo emo formulisati na drugi naèin: za periferna. Lia Grinfeld: „Dobar. u svetu u kome se autonomija dr i za oznaku dostojanstva. nasilnu i prevratnièku prirodu „istoènog nacionalizma“ èesto isticali kao opasnost za „civilizovani svet“. 4. Pošto je nacionalizam reaktivni fenomen. 1973: 35). prema Plamencu. 1973: 36). Njihova vladavina je neliberalna. 1973: 36). ta vrsta nacionalizma je nu no reakcija siromašnih i slabih“ (Plamenatz. Stoga oksfordska perspektiva Jovana Petrova Plamenca ne ukida izvesnu dozu razumevanja za „istoèni nacionalizam“ – to jedino raspolo ivo sredstvo koje je pri ruci siromašnim i slabim u njihovom nastojanju da postanu bogati i sna ni. a oni sami su nalik „gonièima robova“ èija surovost nalazi opravdanje u uzvišenosti cilja koji postavljaju – da izgrade nacije koja æe prevladati tragièno „zaostajanje“ i ukljuèiti se u red priznatih i poštovanih nacija-dr ava. less Western. upravo zato što se trude da dublje dosegnu u njihove duše. nisu strpljivi prema otporima“ (Plamenatz. Takve osude. samodovoljnosti i sposobnosti da se ivi kako dolikuje ljudskim biæima. u krajnjoj liniji. a ne ugnjetaèe i njihovi podanici ih u izvesnom stepenu prihvataju kao takve“ (Plamenatz. Ali. Nove nacionalne voðe su kao radikalni modernizatori istovremeno i ugnjetaèi i oslobodioci: „Ti novi vladari koji zahtevaju tako mnogo od svojih naroda su u mnogim pogledima veæi ugnjetaèi nego što su to bili stari. gube uz vida da je taj nacionalizam ipak deo društvene. onda osuda „istoènog nacionalizma“ mora imati u vidu i stanje koje ga. idejama i vrednostima koje ona nije ranije imala.

) ima dodira sa napredovanjem onoga što zovemo ‘modernošæu’ èak – a mo da i naroèito – tamo gde se èini da to uzima ‘anti-moderne’ forme“ (Tejlor. To je koncepcija po kojoj su nacije i nacionalizam intrinsièno povezani sa prirodom modernog sveta i revolucijom modernosti“ (Smith. istièuæi da „sve to (razlièiti oblici nacionalizma – M. Ova teza o unutrašnjoj vezi izmeðu „nacionalizma“ i epohe Moderne koja je. vremenom je postala jedan od temelja vladajuæeg „modernistièkog“ pristupa nacijama i nacionalizmu: „Paradigma nacionalizma koja je do danas najšire prihvaæena jeste paradigma klasiènog modernizma. sna no izra ene „anti-moderne“ karakteristike45. Prema ovom pristupu. u brojnim teorijama modernizacije „gotovo uvek se verovalo da je ekonomski faktor zaista odgovoran za njegov nastanak – u krajnjoj liniji. bez obzira na to što on u svojim pojavnim. na prvi pogled. kako je to Marks prorokovao u Komunistièkom manifestu. Dovodeæi sa sociološko-istorijskog stanovišta u pitanje ovo osnovno uverenje (marksistièkog i funkcionalistièkog) „modernistièkog pristupa“. ostatak prošlosti koji je na putu nestanka sa napretkom modernog poretka“. 2000: 220-221). „istoènim“ oblicima èesto sadr i.društava savremenog „Zapada“. nacionalizam je objašnjavan kao funkcionalni preduslov ili kao proizvod industrijalizacije i kapitalizma“ (Greenfeld. Lia 45 Slièan stav formuliše Èarls Tejlor u nastojanju da odredi „naèine na koji su razlièiti nacionalizmi povezani sa modernošæu“. 1998: 3). nacionalizam je proizvod industrijalizacije i kapitalizma (marksizam). sadr ana još u Renanovom predavanju i Konovoj analizi nastanka nacionalizma. S. tako i razlièitim teorijama modernizacije. operacionalizovanom kako u marksistièkoj tradiciji. usmeravajuæi vektor i akcelerator istorijskog razvoja. Reèju. do stvaranja moderne centralizovane dr ave. kao što smo videli. na putu modernizacije tradicionalnih društava „nacionalizam“ je jedan od znakova obaveznog kretanja. 1996: 8). nusproizvod odreðenih baziènih socijalnih procesa odgovornih za nastanak savremenog društva – od kapitalizma. 113 . industrijalizacije i pojave buroazije. U oba sluèaja „nacionalizam“ se tumaèi kao „suprastrukturni fenomen“. bez obzira što je osamdesetih godina prošlog veka „postalo opšteprihvaæeno da nacionalizam nije. ili strukturno-funkcionalni preduslov nastanka savremenog društva (Gelner). Stoga. sekularizacije i homogenizacije kulture.

Stoga. Pre svega. tvrdeæi da ideja nacije vremenski prethodi usponu kako kapitalizma.47 Njena osnovna kritièka primedba vladajuæoj „modernistièkoj ortodoksiji“ svodi se na tezu da je nacionalizam uzrok. Mnogo je opravdanije pretpostaviti da je on jedan od njihovih uzroka“ (Greenfeld.. je njena inverzija tradicionalne kauzalne veze izmeðu roðenja nacije. nacionalizam ne mo emo smatrati efektom ovih kasnijih razvojnih procesa. sa stanovišta naglašavanja va nosti pre-modernih. za razliku od uobièajenog odreðenja nacionalizma njegovom modernošæu. 1996: 8). Veljko Vujaèiæ s pravom istièe: „Najoriginalniji aspekt analiza Grinfeldove. originalno konstruiran doprinos predmetu koji je trenutaèno preoptereæen repetitivnim studijama“ (Hastings. Grinfeldova je preokrenula uzroèni odnos. Stouks kada naglašava „idealistièki obrt“ Grinfeldove u odnosu na dominantna socijalno-strukturna tumaèenja nacionalizma: „Tokom poslednjih dvadeset pet godina veæina autora je nacionalizam razmatrala kao ideologiju ukorenjenu u socijalnim i ekonomskim promenama povezanim sa modernizacijom. a ne kao njen proizvod koji 46 47 48 Kako ocenjuje Hestings: „Djelo Greenfeldove je doista vrhunski.. Grinfeldova se direktno konfrontira sa problemom sa kojim su se muèili brojni socijalni interpretatori nacionalizma – problemom da pojava nacionalizma prethodi bilo kojoj znaèajnoj komponenti modernizacije“ (Stokes. sem ako ne podlegnemo teleološkom rasuðivanju.. a ne posledica Moderne: „Istorijski. Stoga. Lia Grinfeld je prekinula kontinuitet socijalne interpretacije nacionalizma sa jednim naglašeno idealistièkim objašnjenjem nacionalizma. Èineæi to.. Iako ne ignoriše strukture. razlikovala od drugih novijih alternativnih pristupa nacionalizmu. formulisao Smit u svom „etnosimbolièkom pristupu“. tako i demokratije“ (Vujaèiæ. 114 . od drugog pravca kritike „modernistièke paradigme“ koji je. nacionalizam (pojava nacionalnih identiteta i ideologija nacionalizma) prethodi industrijalizaciji i institucionalizaciji kapitalizma. 1993: 821). modernog društva i demokratije. Grinfeldova je samu modernost definisala nacionalizmom jer je „naciju“ odredila kao „konstitutivni element modernosti“. kao i razvoju dr ave i sekularizaciji kulture. Ako i marksistièki i teoretièari modernizacije vide uspon nacije i demokratije kao nusprodukt uspona bur oazije i (ili) funkcionalnih zahteva modernog industrijskog društva. ona se odluèno izjašnjava u korist kauzalne primarnosti ideje nacionalizma. Sliènu tezu formuliše G. etnièkih korena nacija.48 Drugim reèima.Grinfeld je u knjizi Nacionalizam: pet puteva u modernost formulisala jednu originalnu teoriju nacionalizma46 koja se. 2001: 713). 2003: 20). bez vraæanja na tradicionalne (primordijalistièke i perenijalistièke) pretpostavke kritike „modernizma“.

roðenje nacionalizma. prema njenom mišljenju. politièke i kulturne) komponente moderniteta formativno deluje: „Nacionalizam je i ostvarivao i odra avao veliku transformaciju od starog poretka ka modernosti (Greenfeld. ponekad preæutno. a ne njegova posledica. doslovno „put u modernost“. Pošto. Jedna od neposrednih i va nih posledica inverzije koju je Grinfeldova unela u tradicionalno tumaèenu kauzalnu vezu modernosti i nacionalizma jeste novo hronološko datiranje nastanka „nacije“ i „nacionalizma“. te nacionalizma i modernosti. na tlu Engleske javlja „prvoroðena nacija“ (God’s Firstborn Nation). te je upravo nacionalizam taj koji na (ekonomske. Hobsbauma i Andersona).je. ja modernost smatram definisanu nacionalizmom“ (Greenfeld. „pojava nacionalizma prethodi razvoju bilo koje znaèajne komponente modernizacije“. veæ roðenje nacije kao takve. institucionalne. prema Grinfeldovoj. dakle. analiza tog sluèaja je suštinski 115 . u èijem jezgru je ideja ‘nacije’ za koju verujem da predstavlja konstitutivni element modernosti. izveden iz drugih baziènih socijalno-ekonomskih i kulturnih procesa: „Središte moje knjige. stoga i kauzaliteta za koji se obièno. Kon i Plamenac (da ne pominjemo savremene moderniste poput Gelnera. Grinfeldova vremenski pomera nastanak nacionalizma u prvu treæinu XVI veka kada se. tvrdi da postoji izmeðu nacionalnog identiteta i nacija. U tom uverenju. 1992: 20). 1996: 9-10). „uprkos tome što se istorièari mogu sporiti oko taènog datuma roðenja nacionalizma“. Engleska je mesto gde je proces nastao. je set ideja. širenja i transformacije ideje „nacije“ i „nacionalizma“ (XVIII – XIX vek) izvedena iz ovog posebnog statusa Engleske: „Roðenje engleske nacije nije bilo roðenje samo neke nacije. Naime.. Ovo odstupanje od uobièajene modernistièke hronologije je od suštinske va nosti za teoriju nacionalizma Lie Grinfeld jer je njena analiza kasnije dinamike. „Moderne“ nema bez „nacije“. u okviru modernistièke paradigme postoji konsenzus da je „nacionalizam moderni pokret i ideologija koja se pojavila u drugoj polovini XVIII veka u Zapadnoj Evropi i Americi (Smith. Radije nego da nacionalizam definišem njegovom modernošæu... nacionalizam je. ja sam obrnula poredak prvenstva pa. tj... Nasuprot njima. 1998: 1). u krajnjoj liniji. sa malim varijacijama zastupaju upravo takvo stanovište.. Videli smo da Renan.

Rusiju (druga polovina XVIII veka). Greenfeld.va na za razumevanje prirode izvorne ideje nacije. naèin i uslove nastanka nacionalizma. samim tim i „modernitet“). uslova njenog razvoja. razvija se i propada tokom vremena. centralni objekat lojalnosti i osnova kolektivne solidarnosti. da bi odredila vreme. Manhajm ju je koristio u svojim analizama opštih karakteristika konzervativizma tvrdeæi da „konzervativizam takoðe implicira opšti filozofski i emocionalni kompleks koji mo e èak konstituisati odreðeni stil mišljenja“. koji je povezan sa postojanjem i sudbinom konkretnih ljudskih grupa i koji je. „èine set obrazaca koje je pratio ostatak planete“. 1992: 3). o „nacionalnosti“ (nationality) mo emo govoriti od trenutka kada se izvor individualnog identiteta smešta u „narod“ koji je odreðen kao nosilac suvereniteta. 1992: 3). Stoga. Naime. te koji su „oblikovali sudbinu našeg sveta“. tj. neophodno je imati na umu da ona ovaj termin koristi u širem smislu (umbrella term) koji obuhvata meðusobno povezane fenomene „nacionalnog identiteta“ i „svesti“. njihov produkt“ (Mannheim. Njegova osnova i jedini faktor bez koga se on ne mo e razviti je postojanje posebnog koncepta ‘naroda’ i ideje ‘nacije’ u kojoj je taj koncept podrazumevan“ (Greenfeld. kao i „artikulisane ideologije“ (vid. Nemaèku (kasni XVIII i poèetak XIX veka) i SAD (od kasnog XVIII do sredine XIX veka) – sluèajeve koji. Da bi se razumeo odgovor Grinfeldove na pitanja kada. Greenfeld. ideja bez koje nacionalizam nije moguæ: „Specifiènost nacionalizma je konceptualna. 1992: 24). kao „nacija“ (vid. ali strukturno jedinstven „stil mišljenja“ u èijem jezgru je ideja „nacije“. „jedan dinamièki. upravo kao „prvoroðena nacija“. tj. puteva koji se otvaraju konstituisanjem „nacije“. zatim „nacije“ kao zajednice bazirane na njima. tj.98). 116 . sadr inski razlièit. u stvari. njenih socijalnih upotreba“ (Greenfeld. Koristeæi Manhajmov koncept „stila mišljenja“. Ovih pet razlièitih „obrazaca“ nacionalnog identiteta i nacionalne svesti èine pet puteva u modernost. (pa. istorijski strukturalni sklop koji implicira tip objektiviteta koji poèinje u vremenu. zašto i kako je nastao „nacionalizam“. prolaskom kroz vrata „nacionalizma“. prema Grinfeldovoj. Grinfeldova prati semantièke transfor49 Preuzimajuæi iz istorije umetnosti kategoriju „stila“. 1996: 10-11). Engleska je bila uzor za druge glavne sluèajeve nastanka modernih nacija – Francusku (1715–1789). Drugim reèima. 1959: 97.49 Grinfeldova je „nacionalizam“ odredila kao „posebnu (konceptualnu) perspektivu“.

tj. odluèujuæa promena konotacije reèi „nacija“ dogodila se kada je.. do oznake „zajednice mnjenja“ u sholastièkim diskusijama (od Lionskog koncila. tj. 1996: 11). 117 . Skiciranu istoriju termina karakteriše opadanje negativnog znaèenja termina „nacija“ i njegova postepena transformacija u oznaku za predstavnike politièke. kao i praæenju kasnijeg širenja i dalje promene semantièkog statusa „nacije“ u ostala èetiri 50 51 „Da bi se razumela priroda ideje ‘nacije’ mo e nam pomoæi objašnjenje semantièkih promena koje su se svojevremeno dešavale sa njom. osnove politièke solidarnosti i najvišeg objekta lojalnosti.. semantièki je izjednaèen sa dotadašnjim pozitivnim znaèenjem reèi „nacija“: „Redefinicija ‘naroda’ kao ‘nacije’ simbolièki uzdi e obièno stanovništvo do dostojanstva elite. grèkih i judejskih korena (natio. umesto da oznaèava „elitu“. razvoj glavnih ekonomskih i politièkih ‘struktura moderniteta’“ (Greenfeld.macije reèi „nacija“ od njenih latinskih. tj. ammamim).. ona postala sinonim za reè „narod“ (people). oznaèavajuæi eminentno pozitivni entitet. Moderno društvo je društvo zasnovano na tom principu nacionalnosti. a u nekim sluèajevima uzrokuje.“ (Greenfeld. kada je njeno znaèenje prošireno na sve stanovnike Engleske ranog XVI veka. godine). praæenje istorije same reèi“ (Greenfeld. preko srednjovekovne upotrebe kao oznake za grupe studenata na zapadnim univerzitetima koji dolaze iz geografski ili lingvistièki povezanih regiona. stranci kao „varvari“ ili oni koji ne pripadaju „izabranom narodu“). „Kao sinonim ‘nacije’ – elite – ‘narod’ je izgubio svoju derogativnu konotaciju i sada. 1992: 7).. Upravo taj princip omoguæava. ta ethne. nacije u smislu u kome se ta reè danas razume i pokrenula je eru nacionalizma“ (Greenfeld. 1274. uzdignut na nivo „elite“. ona prati istoriju upotrebe ovog termina od njegovog antièkog derogativnog znaèenja („stranci“ koji nisu rimski graðani. Ali. a zatim se opet menja u zavisnosti od promenjenih istorijskih okolnosti).51 Objašnjenju ove promene u Engleskoj. do savremene upotrebe50. po mišljenju Grinfeldove. „plebsa“ ili stanovnika nekog regiona). 1992: 4). Rekonstruišuæi „cik-cak obrazac“ semantièke promene termina „nacija“ (po kome zateèeno konvencionalno znaèenje u izmenjenom društveno-istorijskom kontekstu dobija novi smisao. Njome je „narod“ (nasuprot starom znaèenju „rulje“. kulturne i društvene elite. Ova semantièka promena. stekao znaèenje nosioca suvereniteta. 1992: 6). „signalizovala je pojavu prve nacije na svetu.

Izvan toga. imetka. tj. Naime. Èlanovi nove aristokratije Engleske Henrija VIII. razlièiti nacionalizmi malo toga dele“ (Greenfeld.izdvojena sluèaja. itd). Stoga je „nacionalni identitet u svom distinktivnom modernom smislu. prema tome. što ima za posledicu da se stratifikovana nacionalna populacija percipira kao suštinski homogena. 1992: 7). Greenfeld. Ovo englesko otkriæe „nacionalizma“ koje je rešavalo krizu identiteta elite i uklanjalo disfunkcionalnost starog poretka time što 52 „Nacionalizam nastaje kao reakcija – jedna od mnogih moguæih – na strukturalne kontradikcije staleškog društva. novi koncept „nacionalnog identiteta“ izveden je iz èlanstva u „narodu“ koji je odreðen kao skup individua koji je suštinski homogen. Nacionalizam je bio odgovor pojedinaca iz elitnih sektora društva koje su te kontradikcije lièno pogaðale i stavljale ih u stanje statusne inkonzistentnosti. identitet koji se izvodi iz èlanstva u ‘narodu’ èija je fundamentalna karakteristika da je odreðen kao ‘nacija’. niti kao odluèujuæe za samo èlanstvo u zajednici52. bili su pronalazaèi nacionalizma“ (Greenfeld. klasnog) identiteta. Ne ulazeæi ovde u interpretaciju obimnog istoriografskog materijala kojim se ona slu i. 1993: 48). „otkrivanju nacije“ – konceptualnom izumu koji je omoguæio da stare statusne razlike više ne budu percipirane kao prepreka za socijalnu mobilnost. mada je faktièki „ispresecan“ granicama od sekundarnog znaèaja (linijama socijalnog polo aja. ‘elitnom’kvalitetu. a granice stale a i klasa kao veštaèke. shvata kao uèesnik u njegovom superiornom. širenje oseæanja nekonzistentnosti starog staleškog poretka i socijalne realnosti vodila je pripadnike novonastajuæe tjudorovske elite (iz redova gospode – gentry i obrazovanih pripadnika treæeg stale a – commoners). 118 . Ova kriza je od politièke i kulturne elite zahtevala novu samoidentifikaciju. 1992: 27-89). Taj princip le i u osnovi svakog nacionalizma i opravdava njegovo tretiranje kao nekog jedinstvenog opšteg fenomena. mo e se tvrditi da je predstavljao odgovor na strukturnu krizu feudalnog društva koja je bila pojaèana sukobima unutar aristokratije i smanjenjem njenog broja (War of the Roses). pola. rešenje problema sopstvenog identiteta (vid. posveæena je èitava knjiga Grinfeldove. poveæanjem socijalne pokretljivosti i slabljenjem tradicionalnih staleških barijera. za prvi i najva niji. Za razliku od starog staleškog (ili kasnijeg. Svaki èlan ‘naroda’ se. regionalne pripadnosti. odvajanjem crkve od Rima i opadanjem uticaja sveštenstva. engleski sluèaj.

raspad starog poretka je u velikoj meri nastao usled nacionalistièkog odgovora na njegove disfunkcije. nacionalizam je ubrzao procese promene.je stalešku nejednakost zamenilo jednakopravnim graðanskim statusom pojedinaca kao èlanova „nacije“. 1996: 10). ali je svojim posledicama odredilo njen buduæi tok53. definisana bez „geopolitièkog i etnièkog baga a“). 119 . Ali. nasuprot poèetnom „univerzalnom statusu“ prvoroðene „nacije“. englesko otkriæe „nacije“ (oslonjeno na ideju suvereniteta naroda i ideju jednakosti individua). kako se nacionalizam širio u razlièitim uslovima. tj. nije bilo posledica „gvozdene logike“ istorije. preuzeti „univerzalistièki“ (engleski) 53 „Nacionalizam je bio odgovor pojedinaca pod uticajem nefunkcionisanja staleškog društva – tradicionalne strukture koju je zamenilo moderno društvo. omoguæilo je raðanje moderne demokratije: „Demokratija je bila roðena sa oseæanjem nacionalnosti – oni su unutrašnje povezani i nijedno ne mo e biti shvaæeno bez uzimanja u obzir te veze. predstavlja osnovni problem u razumevanju mnogostrukosti posebnih nacionalizama. Analiza ovog procesa širenja nacionalizma i promena semantièkog statusa „nacije“ koja je usledila nakon njenog preuzimanja širom Evrope od Engleske (gde je „nacija“. meðutim. Mnogi drugi odgovori bili su moguæi – izbor nacionalizma nije bio nu an. ona je bila sadr ana u ideji nacije kao leptir u svojoj èauri“ (Greenfeld. bio nu an. To. Samo širenje „nacionalizma“ bilo je posledica polo aja koji je Engleska u ivala u oèima kontinentalne (u prvom redu. ogranièio moguænosti buduæeg razvoja i postao njegov glavni faktor“ (Greenfeld. Umesto toga. veæ sluèajan. Izmeðu ostalog. 1992: 10). 1992: 10). ne va i za kasnije mutacije „nacionalizma“ koje su usledile nakon njegovog širenja Evropom i svetom: „Jer. francuske) aristokratije XVIII veka. Jednom izabran. kao i njihovog preuzimanja engleskog rešenja problema sopstvene krize identiteta i transformacije staleškog društva. bilo je sluèajno. Nacionalizam je bio oblik u kome se demokratija pojavila u svetu. a naglasak u ideji nacije se menjao od karaktera suverenosti ka jedinstvenosti naroda. Niti je raspad starog društva. poèetna jednakost izmeðu nacionalizma i demokratskih principa je izgubljena“ (Greenfeld. ne znaèi da je svaki „realno postojeæi“ nacionalizam kolevka liberalne demokratije – ono što va i za izvorni (engleski) pojam „nacije“ kao „suverenog naroda“ sastavljenog od pojedinaca. prema Grinfeldovoj. naroèito u obliku koji je imao ili brzini kojom se dešavao.

nezavisnim i primarnim u odnosu na volju i interese ljudskih pojedinaca unutar nacije. nu no razdiran unutrašnjim kontradikcijama. 1995: 16). 1995: 17). zajednièkom opštom voljom (volonté générale).koncept „nacije“ sada je transformisan u partikularistièki odreðen koncept jedinstvenog „naroda“. tj. pošto „naciju“ odreðuje kao skup svih graðana sa jedinstvenom. veæ kao kolektivna liènost obdarena sopstvenom voljom i interesom. Transformacija „nacije“ od „slo enog entiteta“ (composite entity) u koncept „kolektivne individue“ (collective individual) rezultuje kolektivistièkim nacionalizmom koji je potencijalno autoritaran jer. je za razliku od graðanske i individualistièke „prvoroðene nacije“. posledica redefinicije preuzetog modela u pravcu naglašavanja distinktivnog karaktera (francuskog) „naroda“ kao „kolektivne individue“54. a neko je pozvan da bude njen tumaè“ (Greenfeld. veæ posebnog. Takvo definisanje nacije rezultuje kolektivistièkim nacionalizmom“ (Greenfeld. 1992: 11). na drugom mestu: „Kolektivistièke ideologije su inherentno autoritarne jer kada se kolektivitet predstavlja u unitarnim pojmovima. Ova semantièka „mutacija“ pojma „nacije“ bila je proizvod potrebe razlikovanja u odnosu na (engleski) uzor. te kao takav. francuski nacionalizam u odreðenju kriterijuma nacionalnog pripadništva usvaja graðanski princip. koju kolektivistièka definicija nacije porièe. „Kolektivistièki nacionalizam stoga favorizuje politièku kulturu populistièke demokratije ili socijalizma. Stoga je kolektivistièki i graðanski nacionalizam jedan ambivalentan. pa svojim inkluzivnim karakterom afirmiše slobodu individua (graðana) da (ne)pripadaju nacionalnom kolektivitetu: „Graðanskim kriterijumom nacionalnog èlanstva priznaje se sloboda individualnih èlanova. Ovaj hronološki drugi (francuski) tip nacionalizma. kvalitativno jedinstvenog „suverenog naroda“ sa sopstvenom kolektivnom voljom koja je nezavisna od volja njegovih konstitutivnih delova – pojedinaca. implicira postojanje samoproklamovanih tumaèa volje i interesa nacije koji svoju interpretaciju nameæu „masama“55. daje ideološke osnove modernih tiranija“ (Greenfeld. u osnovi. tj. istovremeno graðanski i kolekti54 55 „Nacija se ne odreðuje kao slo eni entitet. ne više „suverenog naroda“ kao skupa nezavisnih individua. onda to vodi pretpostavci da kolektivitet kao individua poseduje jednu volju. 1995: 17). Ili. Burna istorija francuske nacije je reèito svedoèanstvo tih kontradikcija“ (Greenfeld. 120 . Iako je kolektivistièki. problematièni tip.

koncept „nacije“ na tlu Rusije i Nemaèke do ivljava narednu semantièku transformaciju u kojoj. èitava tipologija nacionalizma Lie Grinfeld sa eto se mo e svesti na razlikovanje tri navedena tipa: „Istorijski. Grinfeldova. Etnièki nacionalizam vidi nacionalnost kao genetski determinisanu. koji je kasnije nastao. u aristokratiji i inteligenciji. Drugi. Ovde je „nacija“ shvaæena kao „narod“ (íàðîä. graðanski kriterijum pripadnosti tom kolektivitetu biva zamenjen etnièkim kriterijumom. zadr avajuæi kolektivistièko shvatanje suverenog naroda kao jedinstvene liènosti. u skladu sa svojim hronološkim pomeranjem pojave nacionalizma. Kao model on se prvo pojavio u Rusiji. Treæi. neodvojivu od njih.. Volk) koji je definisan distinktivnim etnièkim i kulturnim karakteristikama – pripadništvo „naciji“ je stoga uslovljeno etnicitetom njenih èlanova. Na taj naèin. a ne ekonomskim interesima – vidi naj121 . 1994: 83). a zatim u Nemaèkoj. Prihvatanje ideje „nacije“ i širenje „nacionalizma“ izvan njihove istorijske kolevke Grinfeldova u osnovi tumaèi kao proces importa i transformacije izvornog. Stoga. prvi nacionalizam koji se pojavio u Engleskoj pripada individualistièkom i graðanskom tipu.vistièki. te stoga. mešoviti tip koji se pojavio u Francuskoj bio je graðanski i kolektivistièki. redefiniše kao unutrašnja sloboda ili kao saznata nu nost“ (Greenfeld. za razliku od razlièitih verzija „modernistièke paradigme“ unutar kojih se „bur oazija“ identifikuje kao glavni nosilac i promoter nacionalizma.. 1995: 19). a ona sama je holistièki shvaæena kao kolektivitet. Taj tip nacionalizma bio je predodreðen da postane od svih najèešæe imitiran u kasnom XIX i ranom XX veku“ (Greenfeld & Chirot. Sloboda pojedinca se u ovom tipu nacionalizma dosledno porièe ili. sastoji se od kolektivistièkog i etnièkog nacionalizma. te je ruski i nemaèki nacionalizam etnièki i kolektivistièki: „Ovaj tip nacionalizma kombinuje kolektivistièku definiciju nacije sa etnièkim kriterijumom nacionalnosti. Daljim širenjem nacionalizma. pod sna nim uticajem upravo ovog francuskog modela. kao i njihovoj zaokupljenosti problemom statusa – njihovom „taštinom“ (vanity) i ponosom. èešæe. potpuno nezavisnu od volje pojedinaca. engleskog rešenja problema krize identiteta i statusa aristokratije kao glavnog socijalnog aktera staleškog društva.

To. nemaèki intelektualci – da ga dostignu. Oni su se borili – i postali nacija – zbog poštovanja prema sebi. te ište njene argumentacije mora biti pomereno sa socijalne strukture na procese širenja i recepcije ideja.57 pojaèana je centralnom ulogom koju u njenom objašnjenju širenja i istorijske dinamike nacionalizma ima psihološki koncept resantimana. Engleska aristokratija je te ila da potvrdi svoj status. Pošto je model superioran u percepciji samog imitatora. pre nego zbog neèeg drugog“ (Greenfeld. Grinfeldova upravo naglašava da je (nacionalistièka) ideja ta koja stvara osnovu za dolazak modernosti. Obrtom Gelnerove teze da objektivne strukturne socijalne promene („modernizacija“) vode raðanju nacionalizma. u svih pet sluèajeva razmatranih u ovoj knjizi. Uloga taštine ili elje za statusom u socijalnim promenama bila je u velikoj meri potcenjivana. psihološkog stanja koje se odlikuje potiskivanjem oseæanja zavisti i mr nje. veæ iz perspektive kulturno-istorijskih i socijalnih okolnosti Francuske. a sam proces preuzimanja bio je praæen oseæanjem inferiornosti u odnosu na superiorni status uzora – „prvoroðene nacije“58. „Svako društvo uvozeæi stranu ideju nacije neizbe no se usredsreðuje na izvor uvoza – po definiciji objekt imitacije – i reaguje na njega. tj. u drugom koraku. reæi da je svet u kome ivimo nastao uz pomoæ taštine. 1992: 488). Conversi. obièno reakcija preuzima oblik resantimana“ (Greenfeld. Ova teza o znaèaju do ivljaja „statusne inkonzistentnosti“ tradicionalnog staleškog poretka koja je pokazatelj „idealistièkog“ usmerenja Lie Grinfeld (nasuprot veæ pomenutom „materijalizmu“ modernizma). 122 . posebno intelektualce kao stvaraoce tih ideja (vid. Stoga je transformacija graðansko-individualistièkog tipa nacionalizma podstaknuta reakcijama koje Grinfeldova tumaèi kao izraz resantimana. mada ne i preterivanje. Stoga. oporezivanje bez predstavljanja je bio udar na njihov ponos. Naime. više nego povreda njihovih ekonomskih interesa. (pomešana sa mr njom prema njemu jer njegov status svedoèi o našoj sopstvenoj inferiornosti). Ipak. preuzeti engleski model „nacije“ predstavljao je objekt divljenja i imitiranja. 1992: 15). pojava nacionalizma je povezana sa zaokupljenošæu statusom. Ova psihološka reakcija je ipak uslovljena sociolo56 57 58 „Mo da je jaka formulacija. Zavist prema objektu imitiranja. vodi njenom fokusiranju na elite. te nemoguænosti njihovog zadovoljavanja. vodi sna nom kompenzatorskom glorifikovanju sopstvene posebnosti i znaèaja. a sam kontakt èesto slu i isticanju imitatorove inferiornosti. Èak i za materijalistièke Amerikance.va nije èinioce raðanja novog sveta nacija56. a eð ili volja za moæi je obièno smatrana njenom glavnom pobudom. da bi utvrdila kako ideologija preovladava u odnosu na materijalne okolnosti. francusko i rusko plemstvo – da ga zaštite. 2002: 11).

veoma slièna mehanizmu „resantimana“. Grinfeldova pokazuje da su oba glavna toka ruske tradicije 59 60 U tumaèenju „resantimana“ Grinfeldova se oslanja na Nièea i Šelera. spreèava afirmaciju teorijski postojeæe jednakosti59. samosvojni nacionalni identitet otelotvoren u konceptu posebnog. Iako analitièki razlikuje tri faze u analizi nastanka posebnih nacionalizama – strukturalnu. Takoðe. „Kako se mo emo izleèiti od dve kontradiktorne i najštetnije predrasude: prve. kulturnu i psihološku – Grinfeldova u ruskom i nemaèkom sluèaju posebno istièe resantiman kao kljuèni faktor koji je oblikovao samu matricu njihovih nacionalizama. faktièkoj nejednakosti koja. 1992: 223). Naime. druge. da je sve kod nas u asno. odgovora na izazov vodeæih nacija – Francuske i Engleske) pri prihvatanju ideje „kulturnog jedinstva èoveèanstva“. orijentir i model u odnosu na koga se definiše drugi. 123 . 1993: 61). iako je njegova teza o reaktivnoj prirodi nezapadnog nacionalizama (tj. u oba je „Zapad“ istovremeno uzor i objekt mr nje. supstancijalistièki shvaæene „nacionalne ideje“. ali ne pominje Plamenca. onoga što je Plamenac nazivao „jedinstvom èoveèanstva“. tj. Drugim reèima. ruski i nemaèki nacionalizam su „anti-zapadni“. a što se danas oznaèava „globalizacijom“) preduslov širenja nacionalizma: „Treba se podsetiti da se nacionalizam mogao širiti samo stoga jer je veæ postojao izvesni stepen globalizacije. što se od „prvoroðene nacije“ kreæemo više ka Istoku. uprkos svojoj kontingentnosti. prema: Greenfeld. dok je u sluèaju Francuske ambivalentna mešavina graðanskog i kolektivistièkog nacionalizma samo „ne-zapadna“. Nije sluèajno da se nacionalizam prvo proširio po Evropi ujedinjenoj vezama religije. samosvojnog „duha naroda“. te svešæu o njihovoj aktualnoj. zajednièke kulture i trgovine“ (Greenfeld. „nacionalne sudbine“ ili „misije“.škim. Ukazujuæi na rano upozorenje Fonvizina (1744-1792) po kome se rusko plemstvo mora osloboditi kako idealizacije „Zapada“ i prezira prema sopstvenoj zemlji. da je u stranim zemljama sve u asno. Grinfeldova naglašava da je postojanje izvesnog stepena faktièke meðuzavisnosti razlièitih društava (tj. dok je u stranim zemljama sve dobro. strukturalnim uslovima pojave tog stanja – fundamentalnom uporedivošæu ili jednakošæu subjekta i objekta zavisti. tako i odbacivanja svega „tuðeg“ i obogotvorenja sopstvenog naroda60. resantiman postaje sve sna niji pokretaè transformacije koncepta „nacije“ i èinilac promene sistema vrednosti na koji se taj koncept izvorno oslanjao. a kod nas sve dobro?“ (cit. Obimni istoriografski materijal za ilustraciju svoje teze o resantimanu Grinfeldova nalazi u ruskoj intelektualnoj tradiciji u èijem središtu su debate o odnosu „Rusije i Evrope“.

Beograd: Zavod za izdavanje ud benika. Duh nacije je smešten u ‘narodu’. drugo. on se obelodanjuje uz pomoæ obrazovane elite koja. Èehova. ima sposobnosti da ga otkrije“ (Greenfeld.) onda on „ruskost“ definiše kulturnim. Opširnije o ova dva toka ruske intelektualne i politièke istorije. itd. kršten je u pravoslavnoj veri. dr avi) od u e etnièke pripadnosti koja se. nacija je odreðena kao kolektivna liènost. kao i njihovom meðusobnom odnosu. stvarnih primera ima bezbroj – veæ pominjani Fonvizin je jedan od njih. Uprkos obimnom materijalu na koji se Lia Grinfeld poziva u svom tumaèenju nastanka ruske nacije i karakterizaciji ruskog nacionalizma. etnicitetu („krv i tlo“). primordijalnim faktorima poput krvi i tla. ali dosta paradoksalno. treæe. ako se „etnièki nacionalizam“ poima u 61 62 63 Tezu o zajednièkim korenima ruskog slovenofilstva i zapadnjaštva formulisao je još A.– „slovenofilstvo“ i „zapadnjaštvo“ – bili sna no „natopljeni resantimanom“. govori ruski. ona je oblikovana rasnim. oèigledno. 2001. nju karakteriše enigmatièna duša ili duh. sebe odreðuje kao „Rusa“ (jer. a ne etnièkim kriterijumima. Dok su slovenofili rešenje za svoje nezadovoljstvo tra ili u povratku idealizovanoj prošlosti Rusije i njenoj „samobitnosti“ u odnosu na „Zapad“. Studije o ruskim misliocima XIX veka. lik iz „Tri sestre“ A. nezavisno od politièkih i ideoloških razlika unutar ruske intelektualne tradicije. uprkos svom imenu. videti u mojoj knjizi Tumaèi ruske ideje. Kada Tuzenbah. njeno isticanje dominantne va nosti „etnièkog kriterijuma“ nacionalne pripadnosti veoma je neubedljivo za naciju u kojoj i na nivou jezika postoji dvosmislenost (izra ena u pridevskom paru: ðîññèéñêèé – ðóññêèé) kojom se razlikuje pripadnost politièkoj zajednici (imperiji. „zapadnjaci“ su svoje priznanje faktièke inferiornosti Rusije nastojali da kompenzuju tezom o „prednosti zaostalosti“. èešæe upotrebljava u smislu kulturne identifikacije (jezik. Stoga. te verom u mesijansku ulogu Rusije u konaènom raspletu svetsko-istorijske drame èoveèanstva61. nego u znaèenju „krvi i tla“63. „Ruska nacionalna ideja sastoji se iz sledeæeg: prvo. Naime. Sliènih istorijskih. Prema Grinfeldovoj. a otkriva i tumaèi intelektualna elita62. vera. te tajanstvenoj „ruskoj duši“ koju ovaploæuje „narod“. 1990: 590). Hercen koristeæi metaforu o dvoglavom orlu ili dva lica boga Janusa – jednog okrenutog prošlosti. 124 . a drugog buduænosti. osim u ekstremnim politièkim pokretima. kultura u u em smislu). koncept „nacije“ ili „ruske nacionalne ideje“ zasnivao se na kolektivizmu. obe ove meðusobno sukobljene struje ruske misli bile su ukorenjene u dubokom oseæanju inferiornosti Rusije i odbacivanju ruske socijalne stvarnosti XIX veka.

Ovu èinjenicu Grinfeldova preæutno priznaje kada èisti model „anti-zapadnog nacionalizma“ identifikuje u Nemaèkoj. još jednom sakupi sve klišee o humanom engleskom i amerièkom nacionalizmu 125 . Mada nije bilo neizbe no..) je bilo inherentno nemaèkoj nacionalnoj svesti. individualizma i demokratije. zapadni svet besmislen i zao. kolektivistièki i antizapadni okvir. prihvatimo ovu karakterizaciju celokupne nemaèke tradicije kao ekstremno 64 65 „Dovoljno je istaæi ponovo. situira kako internacionalistièki marksizam. po Grinfeldovoj.. „matrica nemaèkog nacionalizma. omoguæiti samoostvarenje prave ljudske prirode. S. te da je njeno ostvarenje moguæe jedino kroz zajednicu – kolektivitet pro et sopstvenim duhom. druga na desnici – marksizam i volkish tradicija koja je kulminirala u nacional-socijalizmu“ (Greenfeld. na principima po kojim je: (1) moderni. od „pet puteva u modernost“. Konaèno rešenje (jevrejskog pitanja – M. Samo je Nemaèka mogla stvoriti Hitlera. (3) uverenju da je prava priroda èoveka socijalna. Nemaèka je bila spremna za holokaust od trenutka nastanka nemaèkog nacionalnog identiteta“ (Greenfeld. bila je produkt anti-zapadnog resantimana“ i poèivala je.. (4) udnjom za socijalnom promenom koja æe.. Od rane pijetistièko-romantièarske misli. Ako. vodi i završava u nacistièkom rasizmu64.. iako je to èesto èinjeno. nego èistom „etnièkom“ kriterijumu. jedna na levici.strogom. onda za ruski kolektivistièki koncept „nacije“ pre mo emo reæi da poèiva na „kulturnoetnièkom“. za razliku od nemaèkih teoretièara nacionalizma65. ekskluzivistièkom smislu apsolutizacije „krvi i tla“ kao osnovnog kriterijuma nacionalne pripadnosti. a ne u Rusiji. istièe kako to „nije spreèilo Liu Grinfeld da.. (2) stavu da je moderni èovek otuðen od društva i svoje prave prirode. kritikujuæi Konovu dihotomiju da „u sublimnoj formi suprotstavljene pozicije oba svetska rata“. da direktna (mada ne ‘apsolutno jasna i nesporna’) linija povezuje Hitlera sa idealistièkim romantièarskim patriotima iz ratova za osloboðenje.. Greenfeld. nemaèki put je onaj koji od romantièarskog odbacivanja ideala racionalizma. Hans–Urlih Veler. konstitutivnih principa nemaèke nacionalne tradicije Grinfeldovoj slu i da u isti. Naime. te (5) naglašavanju primarne uloge intelektualaca u procesima socijalne transformacije (vid. Isticanje ovih stavova kao strukturnih. 1992: 384). 1992: 387). tako i nacistièki rasistièki nacionalizam: „Sto pedeset godina nakon roðenja nemaèkog nacionalizma ništa nije tako duboko uticalo na tako veliki broj ljudi kao dve nemaèke tradicije. kroz rat ili revoluciju.. 1992: 386-387).. ono nije bilo incident i aberacija nemaèke istorije..

socijalno frustrirane i izolovane inteligencije – posebne frakcije srednje klase – graðanstva sa univerzitetskim diplomama (Bildungsbiirgertum)67. 1992: 293). 66 67 126 . suoèavamo se sa problemom objašnjenja uzroka takvog razvoja nemaèke (kao i ruske) autoritarno-kolektivistièke „matrice nacionalizma“.. nemaèki intelektualci su bili „nezadovoljni svojom liènom situacijom“. Od najranijih vremena u Nemaèkoj su sekularni intelektualci iz srednje klase bili posebna grupa – grupa sa sopstvenim i posebnim etosom. Zauzimajuæi uski socijalni prostor izmeðu plemstva i bur oazije. artikulacija nacionalizma potièe od marginalizovane. 277). Nemaèka je jedini primer koji podr ava gledište da je nacionalizam fenomen vezan za srednju klasu. aspiracijama i frustracijama. uzdi uæih slojeva koji su te ili da saèuvaju i potvrde svoj novouspostavljeni status. ti vizionari i arhitekte nemaèkog nacionalizma. „Poèetna definicija nacije u svakom (razmatranom – M. podstakla je nemaèku inteligenciju da se nasuprot varvarskom rasistièkom nemaèkom nacionalizmu (‘Od Herdera do holokausta’) i to sa ambicijom da tim svojim delom pru i nešto novo“ (Veler. „Od svih evropskih primera prikazanih u ovoj knjizi. a ne aristokratije. 345-6. 1995: 19). Grinfeldova evoluciju („zapadnog“ i „ne-zapadnog“) nacionalizma u „anti-zapadni“ tip ne objašnjava strukturnim karakteristika nemaèkog i ruskog društva. Ova socijalna frustriranost. imali tako malo zajednièkog sa bur oazijom kao klasom. S. kao i resantiman u odnosu na Francusku i Englesku. Njene voðe na putu ka nacionalnom identitetu bile su iz redova bur oazije. optereæeni „neuspešnošæu“ i pro eti „opsesivnim oseæanjem statusne nestalnosti i protivreènosti“ (vid.“ (Greenfeld. ovaj izuzetak slu i da potvrdi pravilo jer su intelektualci iz srednje klase. Dok su u engleskom sluèaju liberalnog. individualistièkog shvatanja „nacije“ nosioci novog koncepta zajednice bili pripadnici samopouzdanih. socijalnom „izolacijom i iskljuèenošæu“.neliberalne i kolektivistièke (anti-zapadne). kao i sa plemstvom koje je na njih gledalo sa visine ili sa seljaštvom. veæ socijalnim statusom i karakterom stale a ili klase koja u tim društvima gradi i artikuliše nacionalistièku ideologiju66. Ipak.) sluèaju – da li je ona odreðena kao slo eni entitet ili kao unitarna celina – zavisi od prirode grupa koje su aktivno ukljuèene u artikulisanje nove ideologije i situacije sa kojom se one suoèavaju (Greenfeld. 1992: 351.. Ona je bila tvorevina nemaèkih univerziteta. mada je znaèajan broj tih intelektualaca u seljaštvu nalazio svoje poreklo. u nemaèkom sluèaju. 2002: 65-66). moguænostima. Greenfeld.

društveno-istorijska stvarnost. ovo izvoðenje nezavisno od istorijskog razmatranja njegove pouzdanosti. odreðen socijalnim statusom i karakteristikama sloja koji artikuliše novu nacionalistièki ideologiju. u „Novoj Engleskoj“ osloboðenoj evropskih „staraèkih navika u mišljenju i delanju“ (Greenfeld. „peti put“. suoèavamo se sa opštijim pitanjem povodom teze prema kojoj je tip nacionalizma. tj. amerièka nacija idealna nacija: to je najèistiji primer nacio127 . kolektivistièko-etnièki koncept nacije) koja je dopunjena treæim. analitièkom smislu. Prihvatimo li.okrene od racionalistièkog i optimistièkog prosvetiteljstva ka romantièarskoj stilizaciji prošlosti u kojoj je u idealizovanoj slici „naroda“ (Volk) pronašla novi princip socijalnog i politièkog autoriteta koji je davao znaèaj inteligenciji kao svom tumaèu i glasnogovorniku. svodi se na „prvi“. meðutim. 2000: 64). ruske i nemaèke) iscrpljuje. Naime. te razlikovanju osnovnih tipova „nacija“ bio bi time svakako umanjen. U traganju za odgovorom na ovo pitanje fokus istra ivanja nu no bi opet bio pomeren od socijalnih aktera i njihovih ideja. te je „nasuprot prihvaæenim mišljenjima. imale baš takvog odjeka u širokim slojevima stanovništva. ova èetiri modela koja su klasifikovana u dualnu shemu (individualistièko-graðanski vs. bez obzira da li je ona pro eta samopouzdanjem ili kompleksom inferiornosti. engleski model ostvaren na drugoj strani Atlantika. francuske. Utisak o inovativnosti teorijskog pristupa Lie Grinfeld u objašnjenju nastanka i difuzije nacionalizma. èine èetiri „puta u modernost“. Za razliku od prethodno analizovanih sluèajeva preuzimanja koncepta „nacije“ i širenja „nacionalizma“ koji su nu no bili pod uticajem specifiènih geo-politièkih i etnièkih faktora. francuskim sluèajem (kombinacija kolektivistièko-graðanskog principa). ka „materijalistièkom“ pristupu kojim se tematizuju socijalne strukture. u izvesnom. u sluèaju Amerike izvorni engleski model „nacije“ je preuzet bez optereæenja od partikularnih tradicija i resantimana. 1992: 401). Prikazana tipologija osnovnih „matrica nacionalizma“ (engleske. u krajnjoj liniji. Poslednji. neophodno bi bilo objasniti „zašto su nacionalistièke ideologije jedne posebne klase. tj. te baš tako uticale na karakter nacionalnog identiteta?“ (Brown. uzore koje su sledile druge nacije. kako je to istakao jedan kritièar Lie Grinfeld. prema Grinfeldovoj. U osnovi.

to bi znaèilo da je prema Grinfeldovoj moguæa jedinstvena liberalno-demokratska svetska dr ava koja bi bila nalik današnjoj Americi. mogu posmatrati u gotovo èistoj formi“ (Greenfeld. 68 69 „Amerièki sluèaj ilustruje suštinsku nezavisnost nacionalnosti od geo-politièkih i etnièkih faktora i naglašava njegovu konceptualnu ili ideološku prirodu. Grinfeldova mo e da poka e kako njeno shvatanje „nacije“ kao posebne „konceptualne perspektive“ ili nacionalizma kao „organizacionog principa“ koji je nezavisan od partikularnih (etnièkih. graðanskog nacionalizma i demokratije. tradicijsko-kulturnih. veæ više na njegovim efektima koji se. stoga. Grinfeldova. Ali. univerzalistièke) karakteristike izvedene iz istorijski osnovnog engleskog individualistièko-graðanskog principa mogu. Stoga. ostvariti u potpunom obliku. Jednostavnije reèeno. S obzirom na pomenutu unutrašnju vezu izmeðu individualistièkog. u tom sluèaju. ne samo da mogu biti. prema analogiji sa USA..) karakteristika. istovremenu afirmaciju jednakosti njenih raznolikih segmenata (vid. zakljuèuje: „Amerièka nacija opstaje kao primer izvornog obeæanja ‘nacije’ – demokratije – kao dokaz njene elastiènosti i ivotne sposobnosti. takoðe. zbog svog kolektivizma i etnièkog kriterijuma pripadnosti „naciji“. kao u USA. 128 . Na taj naèin. 1992: 23-24). osnovna prepreka ostvarenju ove vizije su. njena poèetna teza da „nacionalizam nije nu no oblik partikularizma“. ne napuštajuæi konceptualni okvir „nacionalizma“. kao što smo videli. Drugim reèima... veæ zaista i jesu ostvarivi i funkcionalni u socijalno-istorijskom realitetu. u buduænosti. uprkos kontradikcija koje su joj inherentne“ (Isto). graðanskog nacionalizma“ (Greenfeld. treba istaæi njen zakljuèak da je „amerièka nacija. geopolitièkih. Ne ulazeæi ovde u prikaz analize amerièke istorije na koju se poziva Lia Grinfeld. ostala verna izvornoj ideji nacije i najviše se pribli ila ostvarenju principa individualistièkog.. Greenfeld. 1992: 403)68. vodi zakljuèku da „nacija koja se poklapa sa èoveèanstvom uopšte nije kontradikcija u pojmu“. partikularistièki nacionalizmi jer su. analiza amerièkog nacionalizma se ne usredsreðuje na uslove njegovog nastanka koji su neproblematièni. mo emo zamisliti „Ujedinjene dr ave sveta“ (USW) kao jednu „naciju“ u kojoj bi suverenitet bio proširen na celokupnu ljudsku populaciju uz. te da se njegove izvorno-formalne (pa. 1992: 484)69. 1992: 7-8). S obzirom na to da je nacionalni identitet izvorni identitet amerièke populacije koji prethodi nastanku njegovog geo-politièkog i institucionalnog okvira.nalne zajednice od svih“ (Greenfeld.

veæina nacija unapred „osuðena“ na neuspeh u izgradnji liberalno-demokratskog ekonomskog i politièkog poretka. nasuprot oèekivanjima brze liberalno-demokratske rekonstrukcije post-komunistièkih nacija. mo e biti model uspešne transformacije identiteta pod spoljašnjim pritiskom. Istina. uspeh inteligencije u demonta i komunizma na Istoku okonèan je „gorkim okusom“ jaèanja „etnièkog“. Stoga. predstavlja jedan od najradikalnijih savremenih primera zagovaranja stanovišta kulturnog determinizma prema kome je. Grinfeldova je uverena da je takva radikalna transformacija nacionalnog identiteta principijelno moguæa. mada ne i mnogo verovatna71. 70 71 „Naravno. oèekivanje brzog širenja i prihvatanja liberalno-demokratskih politièkih sistema širom sveta predstavlja optimistièku iluziju. „Mora se shvatiti da to što se podrazumeva nije ništa manje do promena identiteta tih nacija. jedna od posledica gubitka izvorne povezanosti „demokratije“ i „nacionalizma“ je. ne izgleda verovatna u veæini istoèno-evropskih društava i bivšim Sovjetskim republikama“ (Isto) 129 . te da sposobnost prihvatanja i razvoja demokratije u njima mo e zahtevati promenu identiteta“ (Greenfeld. tj. naroèito od „inteligencije“ kao onog socijalnog sloja koji je imao presudnu ulogu u stvaranju nacionalne samosvesti ne-zapadnih nacija. stav da „demokratija ne mo e biti izvo ena“. prema Grinfeldovoj. Navedeni stav. transformacija identiteta pod uticajem spolja zahteva veoma te ak pritisak – takav kakva je dugotrajna okupacija ili podela. pored Hantingtonovog „sukoba civilizacija“. kako Nemaèka dokazuje. ova „presuda“ nije sasvim konaèna: brojne „anti-zapadne nacije“ mogu raèunati na uspešnu liberalno-demokratsku transformaciju ako promene svoj „kolektivni identitet“. u krajnjoj liniji. 1992: 10). ili ako na to budu spolja prisiljene70.nespojivi sa liberalnom demokratijom. Ali. mada moguæa. da je ona „inherentna predispozicija nekih nacija (sadr ana u samoj njihovoj definiciji kao nacija – tj. u izvornom konceptu nacije). Tu no iskustvo Bosne i Hercegovine pouèava nas da meðunarodna zajednica još nije spremna na takve mere èak i u najgorim okolnostima“ (Greenfeld. identitet takoðe mo e biti transformisan pritiskom spolja. Takva promena. zavisi od karakteristika socijalnih elita tih nacija. jer najrasprostranjeniji kolektivistièko-etnièki model nacionalizma predstavlja èvrstu prepreku univerzalizaciji liberalne demokratije. Drugim reèima. u krajnjoj liniji. Ona. Ali. 1995: 22). ali strana drugim. Nemaèka koja je bila suštinski promer etnièkog nacionalizma.

(drugim reèima..a ne „graðanskog i individualistièkog nacionalizma“. To je bio sr problema. Objašnjenje za ovu „izdaju stvari demokratije“ od strane inteligencije ona je.. Istina. Grinfeldova je od sopstvenog „idealistièkog“ pristupa uzmakla ka (implicitnom) priznanju va nosti jedne „materijalistièke“ analize u kojoj bi kategorija „interesa“ imala veæu va nost od „ideja“. u stvari. da „ruska inteligencija mnogo više vodi raèuna o svojoj poziciji u društvu. stvarno raditi). kao što je ranije njima bila privr ena“ (Greenfeld. 1996a: 431). tra ila u odbijanju inteligencije da se odrekne tradicionalne uloge predstavnika „kolektivne pameti i moralne samosvesti naroda“. po svojoj prirodi i suštinski protivi demokratiji“ (Greenfeld. *** Prethodno naznaèena praktièna posledica tipologije nacionalizma Grinfeldove vraæa nas opštijem problemu istorijske kontekstuali72 „Za inteligenciju se tr ište pokazuje kao okrutan gospodar. da prilikom veæ pomenute nu nosti „spoljašnjeg pritiska“ u transformaciji partikularistièkih. nasuprot „etno-kolektivistièkih“ identiteta veæine nacija zarobljenih u klopku sopstvene autoritarnosti. pokušaji da se ona razlikuje od takozvanih ‘masa’ i da se potvrdi njena superiornost. 1995: 23). meðutim. To nam sugeriše da njena kriza identiteta nije bila uzrokovana uvoðenjem tr išnih mehanizama i materijalizmom koji oni podstièu. Mnoge diskusije o suštini i ulozi inteligencije. „anti-zapadnih“ nacionalizama le i osnovna praktièna poruka izlo ene teorijske konstrukcije Lie Grinfeld. 1996a: 419). Ne samo da je na svoje iznenaðenje inteligencija otkrila da mora teško raditi u znoju lica svog da bi u ivala u plodovima svoga rada. te pristane na sve konsekvence principa demokratske jednakosti koji je izjednaèava sa „masama“ (hoi polloi)72. veæ demokratizacijom i èinjenicom da se ruska inteligencija kao grupa. 130 . stoga.. Èini se. bile su.. Grinfeldova je u više navrata isticala da je postkomunistièka inteligencija brzo odbacila reforme i „udaljila se od ideala demokratije gotovo isto tako jedinstveno. nego o politièkim principima“ (Greenfeld. ova teorijska nedoslednost nije uticala na ubla avanje njenog kulturnog determinizma prema kome liberalna demokratija ostaje inherentno svojstvo nekih nacija. Svojim zakljuèkom. Koristeæi primer Rusije. veæ je otkrila i mnogo znaèajniju posledicu – da je tr ište meša sa hoi polloi. u skladu sa svojom tezom o va nosti „statusne nesigurnosti“ i „taštine“ kao motivacionih faktora formulisanja koncepta nacionalnog identiteta.

„Nacionalisti obièno opisuju svoje nacije naglašavajuæi kako se one razlikuju od drugih. Francuzi su. citirajuæi revolucionarne principe. pa istorija nacionalizma mo e. jezièkim i kulturnim ‘germanstvom’ Alzasa. No. spor izmeðu nemaèkih i francuskih istorièara dostigao je nivo klasiène tragedije u kojoj se pojavljuju sukobljene dve ideje nacije koja je smatrana suštinski ‘ambivalentnom’. 1998. videti tekst M. a Plamenèeva iz konteksta stabilizovane slike sveta Hladnog rata. Ne ulazeæi ovde u razmatranje posledica ostvarenja takvog stava. te demonstrirati kako se u okviru teorija nacionalizma èesto reprodukuje nacionalistièki „narativni obrazac“ koji poèiva na vrednosnoj hjerarhizaciji dihotomije „mi“ i „drugi“75. u jednoj ravni. tvrdili da je Alzas ‘francuski po nacionalnosti i ljubavi za otad binu’. tvrdili da ‘ni rasa ni jezik ne èine nacionalnost’ i u ime legitimnih ‘ elja nacije’ i ‘volje’. Vol. pokazuje kako su politièki spor i teorijske analize bile neraskidivo povezane“ (Schnapper. 3. kao i njihovom odnosu prema „naciji“. „Crusaders. Na jednoj strani. nije teško uoèiti njegovu socijalno-istorijsku uslovljenost globalnim trijumfom liberalnog kapitalizma. iz njene teze o inherentnoj vezi anglosaksonskog koncepta „nacije“ i liberalne demokratije. lako se izvodi aktivistièki stav „krstaškog liberalizma“73 koji. poziva na oslobaðanje ostatka sveta – te „doline suza“ – od tvrdokornih i sa demokratijom nespojivih partikularistièkih (etno)nacionalizama. godine. Skeptics and the Nation“. Journal of Political Ideologies. biti opisana kao istorija intelektualnih dihotomija (mi/drugi) pomoæu kojih se stvaraju hijerarhije vrednosti. mnogo od istorijske literature o nacionalizmu ponavlja intelektualne tendencije nacionalistièke kulture jer. nadahnut liberalnom verom i legitimacijom „idealne nacije“. 73 74 75 O razlikovanju „krstaškog“ i „skeptièkog“ liberalizma. Primeri drugih ovde razmatranih dualnih tipologija takoðe nas upuæuju na istorijsko-politièke okolnosti njihovog nastanka. „Nakon rata 1870. Na taj naèin mo emo bolje razumeti genezu dualnih tipologija. kategorizuje kulture u skladu sa istorijskim razlikovanjem i suprotstavljanjem ‘dobrog’ i ‘lošeg’ razvoja“ (Kramer. Tako se Renanovo predavanje mo e tumaèiti polazeæi od francusko-nemaèkog spora o Alzasu74. te ‘slobodnog pristanka’ (Renan). nezavisnom od trenutne volje njegovih stanovnika. 1995: 181).zacije dualnih tipologija. 131 . pa èak i u Italiji. 1997: 541). Conovan. Naime. Teodor Momzen opravdavao je Bizmarkovu aneksionistièku politiku etnièkim. 3. Uloga koju je aneksija Alzasa igrala u razmišljanjima o naciji u Nemaèkoj i Francuskoj. takoðe. U tom pogledu. Konova dihotomija iz perspektive sukoba sa nacizmom. okolnosti u okviru kojih su one imale sna nu ideološku funkciju. Na drugoj strani.

101-102 (cit. podstièu na prihvatanje dualnih tipologija kao pomoænog sredstva kojim se taj bogati kolorit svodi na „crno-beli svet“ jasnih granica i strukture. (etno)centristièko stanovište koje. Isticanje istorijskih i ideološko-normativnih pretpostavki razmatranih tipologija nije.) strani“76. ovo razlikovanje se èesto „od hipoteze postepeno pretvara u premisu. ponovo se suoèavamo sa brojnim oblicima nacionalizama èiju raznovrsnost uoèavamo veæ na intuitivnom i empirijskom planu.. pa u aksiom – ono postaje polazište istra ivanja. 1999). S. kada dihotomnu podelu ostavimo po strani.Drugim reèima. Focaal. 132 . „na jednu stranu postavlja ljubomorni provincijalizam i sangviniènu ksenofobiju. nasuprot èasnog ponosa i opuštenog samopouzdanja na drugoj (svojoj – M. ove distinkcije su èesto formulisane kao neka vrsta dihotomnih veberovskih ideal-tipova koji u èistom obliku ne postoje u praksi. samo po sebi. kao i „protejski lik nacije“ koji se opire èvrstom definisanju (Smith). prema: Dungaciu. U tom smislu. zapadnog i istoènog.) nacionalizma slu e nam kao „idealni tipovi“ pomoæu kojih tumaèimo istorijsku i socijalno-politièku stvarnost77. liberalnog i autoritarnog. njihovom „reifikacijom“ kojom se jedno analitièko sredstvo pretvara u „samu stvar“. kompleksna istorijsko-društvena stvarnost redukuje na usvojeni polazni model. „The World in Pieces: Culture and Politics at the End of the Century“. dualistièkom obrascu. kontraktualnog i organskog. te se. po Gercovim reèima. ali su korisne u poreðenju spram kompleksnosti politièke i istorijske realnosti“ (Spencer and Wollman. a ne moguæi zakljuèak“ (Dungaciu. Upravo nas ta šarolikost istorijskih i savremenih oblika ispoljavanja nacionalizma. mo emo govoriti o sklonosti ka „esencijalizaciji“ 76 77 Clifford Geertz. „Metodološki. ako izbegavamo termin „postvarenje“. Drugaèije reèeno. praæena našom sklonošæu njihovog poistoveæivanja sa stvarnošæu. U krajnjoj liniji. na alost. kako to istièe jedan kritièar dualnih tipologija nacionalizama. No. Neophodnost stvaranja „ideal-tipskih“ modela je. dovoljno da bi se u potpunosti dovela u pitanje njihova saznajna i eksplanatorna vrednost. 1999). pp. nije samo karakteristika nacionalistièkog diskursa veæ i teorijskih tipologija „nacionalizma“ koje poèivaju na manihejskom. 32. na taj naèin. tj. 1998: 256). 1998.. Ili. dualni parovi graðanskog i etnièkog (politièkog i kulturnog.

poveæava kolektivno samopoštovanje. po pravilu. bez etnièkih netrpeljivosti. politièke. individualistièki. graðanske nacije. kulturne asimilacije i kolektivistièke mistike. društvene ili ekonomske razloge. Dekonstrukcija tog mita izvedenog iz esencijalistièki shvaæenog „graðanskog nacionalizma“ nije ogranièena na prošlost koja. S druge strane. „Karakterizacija politièke zajednice u takozvanim ‘graðanskim nacijama’ (civic nations) kao racionalne i slobodno izabrane privr enosti setu politièkih principa èini mi se neodr ivom jer je mešavina samozadovoljstva i pri eljkivanja (wishful thinking) (Yack. Istorija nije prvi eksplinatorni argument za zapadni nacionalizam. Razmatrane dualne tipologije nacionalizama. a njihov nacionalizam racionalan. Radikalnija kritika dovodi u pitanje analitièke kapacitete dualnih tipologija u razumevanju savremenosti. nema istu „te inu“ na Zapadu i Istoku. a ne „opsednutost prošlošæu“.kojom sopstvene koncepte ovekoveèujemo kao suštinske i nepromenljive karakteristike same stvarnosti. istina. za sam koncept nije od presudnog znaèaja78. 133 . ta78 79 Naime. a ne samo istorijske prošlosti. Pretpostavka da su zapadne „graðanske nacije“ oduvek i po svojoj „suštini“ bile liberalno-demokratske i inkluzivne. ali je za istoèni“ (Dungaciu. jedna od karakteristika „zapadnog“ ili „graðanskog nacionalizma“. dok Kimlika osnovnu tezu o „etnokulturnoj neutralnosti“ liberalne. u krajnjoj liniji. Tako. mi se usmeravamo ka istorijskom objašnjenju. 1999). najèešæe se upravo tako upotrebljavaju i logièno vode afirmaciji nekog oblika kulturnog determinizma. Istorija. prema uvre enom dualistièkom tumaèenju nacionalizma. prosveæen i tolerantan. Otuda za iste ili sliène pojave u „graðanskim“ i „etnièkim“ nacijama objašnjenje tra imo na razlièite naèine: „Gotovo uvek kada se nacionalistièka ili religijska obnova i etnièki ili nacionalni konflikti dešavaju na Balkanu ili Istoènoj Evropi. sa stanovišta istorijske kritike pokazuje se kao mit kojim se. supstancijalistièki shvaæene primordijalne atribute odreðenih nacija. nasuprot njegovom „istoènom“ ili „etnièkom“ kontra-tipu. je njegova „okrenutost ka buduænosti“. najèešæe dovode u pitanje njihove esencijalistièke pretpostavke pomoæu kojih se skupovi karakteristika idealnih tipova „graðanskog“ i „etnièkog“ nacionalizma pretvaraju u trajne. naroèito kada su povezane sa topološko-geografskom odredbama „zapada“ i „istoka“. 1996: 210). kada se to dogaða na Zapadu. na primer. Stoga kritièari dualnih tipologija nacionalizma. D ek tvrdi da je sam koncept „graðanske nacije“ mit79. ali ne i saznanje prošlosti. tra imo konkretne savremene uzroke za sociološku objašnjenje i kulturne.

Kimlika zakljuèije da je „ideja o etnokulturnoj neutralnosti jednostavno mit“. Dakle. 1999: 4-5). biæe nemoguæe uopšte govoriti o njegovom postojanju) i praktièno svi vidovi nacionalizma biæe nu no odreðeni kao etnièki i kulturni. a „graðanski“ preporuèuje i odobrava. 1998: 299). u analitièkom smislu. Prema njemu: „Stav da su liberalno-demokratske dr ave (ili ‘graðanske nacije’) etnokulturno neutralne na oèigledan naèin je pogrešan. u analitièko-saznajnom smislu dualna tipologija nam ne mo e biti od velike pomoæi u razumevanju istorijske i socijalno-politièke stvarnosti. suoèavamo se s problemom koji je direktno suprotan prethodnom: „Graðanski nacionalizam brzo gubi realne crte (tj. kako istorijski tako i konceptualno“ (Kymlicka. heterogena kategorija koja obuhvata sve ostale primere nacionalizma. U tom sluèaju. onda on postaje prazna kategorija (za koju gotovo da nema primera u stvarnosti). nejasno je u kom obimu „kulturni parametri“ ulaze u definiciju etnièkog i graðanskog nacionalizma. brojne argumente protiv podele nacionalizama na „graðanski“ i „etnièki“ kao i razlièitih derivacija ove tipologije. osloboðenom kulturnih parametara. dok „graðanski nacionalizam“. bez kulturnih sadr aja. Stoga. ukljuèivanjem kulturnih parametara. Brubejker istièe da i u normativnom pogledu dualna tipologija ima niz ogranièenja koja su. nasuprot usko „graðanskom“. Naime. postaje preširoka. Izlaz iz ove teškoæe mo emo potra iti u suprotnom pravcu – u konceptu „etnokulturnog nacionalizma“. Ipak. Ako „etnièki nacionalizam“ definišemo usko („krv i tlo“). prestaæe da budu graðanski pošto imaju odluèujuæu kulturnu komponentu“ (Brubaker.koðe smatra „mitom“80. najubedljivije sa ima Brubejker u veæ pominjanom radu o „mitovima i pogrešnim predstavama o nacionalizmu“. on ih je izvodi iz sistemske teškoæe koju razlikovanje „graðanskih“ i „etnièkih“ nacija i nacionalizma ima sa razumevanjem i statusom „kulture“. 134 . poput Francuske i Amerike. njena normativno-praktièna upotreba kojom se „etnièki nacionalizam“ (obièno pripisan nekom Drugom) osuðuje. Èak i paradigmatièni sluèajevi graðanskog nacionalizma. Razlikujuæi analitièke i normativne slabosti ove podele. èesto je va nija od njenih analitièkih kapaciteta. vezana za 80 Komentarišuæi stav po kome su „graðanske nacije ‘neutralne’ prema etnokulturnim identitetima njihovih graðana“ jer se „pripadnost naciji ovde definiše iskljuèivo u terminima prihvatanja odreðenih principa demokratije i pravde“. takoðe. Ali.

Tako pedagoški narativ zapadnih demokratija ispada isto tako zahtevan i rigorozan – i u praksi etnièki jednostran – kao i onaj ne-zapadnih autoritarnih dr ava-nacija.dvosmislenu ulogu kulture.. Jer graðanski nacionalizam èesto zahteva. 81 Ili. onda je njegova apriorna osuda èesto neosnovana jer gubi iz vida njegovu odbrambenu funkciju u sluèajevima ugnjetavanja manjina ili porobljenih naroda. U stvari. ne samo etnièki. Stoga. u analitièkom i normativnom pogledu.. ako „graðanski nacionalizam“ shvatamo šire – tako da nije „kulturno neutralan“ – onda pozitivnim stavom prema njemu prihvatamo niz asimilacionistièkih praksi koje. kao cenu za dobijanja dr avljanstva i koristi iz toga. dualna tipologija ne predstavlja pouzdan „normativni kompas“ koji bi nas sa sigurnošæu vodio u formulisanju praktièno-politièkih stavova prema razlièitim nacionalizmima. Kritièkom dekonstrukcijom dualnih tipologija ostavljeni smo bez ustaljenih i široko prihvaæenih naèina klasifikacije i vrednovanja raznolikih ispoljavanja nacionalizma. odricanje od etnièke zajednice i individualnosti. on mo e biti èak isto toliko opak i beskompromisan kao i etnièki nacionalizam. univerzalna teorija nacionalizma“ (Hall. zakljuèuje da „nije moguæa jedna. Stavu koji. zakljuèuje Brubejker.. on. 1995: 8). veæ takoðe i graðanski nacionalizam mo e zahtevati iskorenjivanje manjinskih kultura i zajednica kao zajednica. jer on pretpostavlja asimilaciju etnièkih manjina unutar granica nacionalne dr ave kroz akulturaciju u hegemonoj veæinskoj etnièkoj kulturi“ (Smith. privatizaciju etnièke religije i marginalizaciju etnièke kulture i nasleða manjina unutar granica nacije-dr ave. kako to istièe Smit: „Sa stanovišta ugro enih manjina graðanski nacionalizam nije ni tolerantan ni nepristrasan kako to njegovo samopredstavljanje sugeriše. mo e biti pridodat i stav da nije moguæa ni jedna jedinstvena dualna tipologija kojom bi se. ne èini nimalo lakše podnošljivim za brojne manjinske kulture81. Ma koliko nam ovaj zakljuèak ote avao diskurzivne navike i ustaljene narativne strategije. ne bez izvesne doze rezignacije. teoretièarima nacionalizma otvara široko polje daljeg rada. sama èinjenica da nisu „etnièki“ motivisane. kompleksnost fenomena nacionalizma redukovala na jednostavnu shemu „graðansko-etnièko“ i „dobro-loše“. Stoga. S druge strane. 135 . 1995: 101). za utehu. Primerom – ako pod „etnièkim“ podrazumevamo širi pojam „etnokulturnog nacionalizma“.

Istinski proces ocene sovjetske avanture sada mo e. 1994: 7. kao i u politièkim raspravama tokom poslednjih petnaest godina. tema (postkomunistièkog) „nacionalizma“ zauzela je ono privilegovano mesto koje je decenijama zauzimao „komunizam“ koji je sada konaèno potisnut u domen istorije i u nadle nost istorièara1.. 2004: 9). Ovu promenu statusa tema „komunizma“ i „nacionalizma“ mo emo okarakterisati kao neoèekivanu u dvostrukom smislu.IV Lica Janusa: komunizam i nacionalizam Uvod: Postkomunistièka kuhinja – pokvareni fri ider. Znaèaj ove post mortem perspektive naglašava u svom „posmrtnom slovu o komunizmu“ i Rièard Pajps: „Mi smo danas u moguænosti. dakle. 12).. na kraju. nije predviðala moguænost 137 . S jedne strane. S dru1 2 Istorièar Martin Malija naglašava moguænosti istinskog istorijskog sagledavanja „komunizma“ tek iz perspektive njegovog kraja: „Prvi put je sovjetska istorija postala stvarno istorija i ta njena okonèanost nam omoguæava da uvidimo zakonomernost ili ‘logiku’ po kojoj se ona razvijala tokom svog ivota. da saèinimo završni raèun o jednom društvenom pokretu koji je dominirao tokom glavnine dvadesetog veka. uprkos brojnim dijagnozama krize komunistièkih re ima. Ova ocena svakako va i za glavni tok sovjetološke literature u kojoj se. sve do pred kraj osamdesetih godina XX veka gotovo da niko unutar razgranate akademske industrije studija komunizma („sovjetologije“) nije ni pomišljao na moguænost brzog i konaènog nestanka sopstvenog predmeta prouèavanja2. poèeti: kao što je Hegel u svojoj istorijskoj mudrosti istakao – Minervina sova poleæe u sumrak“ (Malia. i da utvrdimo da li je propao zbog pogrešaka nekih ljudi ili zbog mana koje su mu bile inherentne“ (Pajps. lonac bez poklopca U izboru teorijsko-istra ivaèkih prioriteta.

biva praæen dobitkom na njihovog brzog sloma.. oslonjene osamdesetih godina na dominantnu modernistièku paradigmu. a naroèito na ta prouèavanja u Sjedinjenim Dr avama. Hobsbaum. završene epizoda svetsko-istorijskog razvoja (vid. bile su znatno više usmerene na objašnjenje prošlosti nacionalizma. 2004: 41). u stvari. ruska verzija: Ïðîñóùåñòâóåò ëè Ñîâåòñêèé Ñîþç äî 1984 ãîäà?. urušavanjem re ima „realno postojeæeg socijalizma“ i praæen (mirnim ili ratnim) raspadom federalnih socijalistièkih dr ava. nego na analizu njegovih savremenih oblika ispoljavanja. U tom pogledu.ge strane. 2005: 12). studije nacionalizma. nakon dosezanja visokog stepena modernizacije veæine savremenih društava. te rastom etnièkih tenzija širom Istoène Evrope. 1992: 774). Suoèeni sa èudom da se „kolos koji je obuhvatao ceo svet u mirnodopsko vreme urušio poput kuæe od karata.. „Hladni rat je kao kontekst neizbe no izvršio veoma sna an uticaj na sva prouèavanja realnog socijalizma. bez obzira što je on pogrešno predvideo da æe uzrok buduæeg sloma biti rat sa Kinom. radikalno je izmenio naznaèene istra ivaèke perspektive u obe akademske discipline. najèešæe u radovima sovjetskih disidenata-emigranata. 1996: 205-206). „Ôîíä èìåíè Ãåðöåíà“.. ilustrativan je rad Andreja Amalrika (1938-1980): Will the Soviet Union Survive Until 1984? (New York. 1970.. 3 138 . uèestvovala na sopstvenoj sahrani“ (Burawoy. Stoga je poèetna euforija izazvana demokratskim revolucijama brzo zamenjena svešæu da je „slaveæi smrt komunizma. èinilo se da je nacionalizam. On nije bio samo suèeljavanje supersila koje je imalo široke politièke reperkusije. Naime. Napuštanje ranije dominirajuæeg „anga ovanog prezentizma“ bilo je pokazatelj gubitka društvenog i politièkog znaèaja discipline èiji se nastanak i burni razvoj odvijao pod sna nim uticajem Hladnog rata3. Amalrikovo uverenje da Sovjetski Savez 1970. bio je to i oblik znanja i saznajna organizacija sveta. godine ulazi u poslednje decenije svog postojanja pokazalo se taènim. Harper and Row. akademske studije komunizma su se usmerile na istoriju svog predmeta prouèavanja i (samo)kritiku sopstvene profesije. bez ulaganja ikakvog napora njegove elite da ga odr i“ (Malia. Kalendarsko preuranjeni završetak „kratkog XX veka“. obele en padom Berlinskog zida. Retka predviðanja kraja realnog socijalizma formulisana su uglavnom na akademskim marginama. u osnovi. Ovaj gorki zakljuèak èesto je ubla avan tvrdnjom prema kojoj gubitak društvene i politièke relevantnosti discipline na jednoj strani. Àìñòåðäàì. „uprkos oèigledno naglašenom prisustvu. 1970). pa je smatran pokretaèkom snagom jedne. sovjetologija.“ (Verderi. istorijski manje znaèajan“.

mo e se reæi da je upravo ovaj gubitak politièke aktuelnosti bio cena za moguænost razvoja novog nauènog usmerenja“ (David-Fox. tj. Oni nisu morali da pate zbog toga. Majkl Dejvid-Foks u jednom pregledu amerièke istoriografije sovjetskog perioda istièe: „Ironijom sudbine.. 2003: 373). niko nije imao intelektualne ili duhovne krize“ (Kenez. prestala da izaziva nekadašnji društveni odjek. pored èestog variranja metafore o Minervinoj sovi. poèetna euforija je brzo potisnuta razoèaravajuæim uvidom u 4 5 6 Tako. istoriografija sovjetskog perioda je u širim krugovima amerièkog društva u velikoj meri izgubila svoju politièku aktualnost i. faktora i tempa tranzicije sa jednog sistema koji je propao.. naravno. S tog stanovišta. 1998: 385). Nestanak bipolarne strukture moæi kao utemeljujuæe pretpostavke nekadašnje „sovjetologije“. na „pobednièki“ i sada univerzalno prihvaæeni sistem tr išne ekonomije i politièke demokratije. 139 . sledstveno tome. Taj scenario sa izbavljenjem najèešæe se javlja u dve varijante: šok terapija i veliki prasak. Ali. 2005: 409). Dok slika ‘šok terapije’ predstavlja zapadne savetnike kao doktore. Ova sliènost u oèekivanjima investiranim u slom komunizma nije.. okretanje istoriji nije moglo zadovoljiti ogromnu armiju eksperata za komunizam. Zato je Stiven Kotkin „tranzitologiju“ (koju oznaèava „teorijom“ samo pod navodnicima) okarakterisao kao „smokvin list koji pokriva amerièku autouniverzalizaciju“ (Kotkin. Ipak. ekonomskih i socijalnih promena na prostorima bivšeg socijalistièkog sveta u novom okviru „postsovjetskih“ ili „postkomunistièkih studija“5. snano obele ilo poèetnu „tranzitološku“ perspektivu na obe strane nekada razdvojenih svetova. niko nije izgubio posao. ‘veliki prasak’ ih prikazuje kao Boga“ (Verderi. 2001). pa je njen najveæi deo nastavio dotadašnji rad istra ivanjem politièkih. Stoga je fokusiranje na „implementaciju“ gotovog modela. Intelektualci tra e naèine objašnjavanja promena i opravdavaju svoje pozicije – kao rezultat toga.. èini se umesnim zakljuèak Pitera Keneza: „Nema razloga da alimo zapadne eksperte za Sovjetski Savez samo zato što se predmet njihovog prouèavanja promenio.. Ipak.drugoj – saznajno-teorijskoj4.6 praæeno optimistièkim oèekivanjem brze i uspešne ekonomske i politièke demokratizacije.. presudno je uticao i na konstituisanje postkomunistièkih (postsovjetskih) studija kao tranzitoloških studija. implicirala jednaki status ova dva sveta – re im uèenja ukljuèuje dominaciju i podreðenost: „U mnogim prièama o postkomunizmu javljaju se vitezovi zapadnog znanja koji hitaju da izbave unesreæenu Istoènu Evropu. kao istra ivanja naèina.. okonèanjem Hladnog rata.

. dovoðenjem u pitanje njenih polaznih teorijskih i normativnih pretpostavki. a njegovo mesto je sve više i više zauzimao pojam ‘postkomunizma’. nezavisno od praæenja dinamike razvoja (post)sovjetologije. Drugi dolazak hrišæanske teologije“ (Keep.slo enost i neizvesnost demokratske rekonstrukcije postkomunistièkih re ima i društava7: „Ovaj gotovo evolucionistièki entuzijazam po pitanju predvidljivosti ideološkog i ekonomskog pomaka od totalitarizma i dr avne ekonomije ka demokratiji i tr išnoj ekonomiji trajao je tek nekoliko godina. Tako je pojam ‘tranzicije’ kao adekvatnog koncepta uveliko napuštan. te na sve sna nijem ispoljavanju (postmodernistièkog) „skepticizma prema velikim istoriosofskim shemama (metanarativima) u skladu sa kojima se èoveèanstvo nu no kreæe prema nekom krajnjem cilju – bilo da je on komunistièka utopija. španske. na primer. Bunce). kojim se mnogo skromnije izraavaju promene koje slede posle“ (Mihailesku. Terry. na primer. Dalja razgradnja koncepta „tranzicije“ poèivala je na prihvatanju teorijskog i metodološkog „kulturološkog obrta“ (cultural turn) unutar savremene društvene teorije. Kasnijih godina „pomodna tranzitologija“ nije kritikovana samo zbog „naivnih oèekivanja“. Ph. Karl. Ali. godine zakljuèio „U svakom sluèaju. na društvenu i politièku stvarnost zemalja bivšeg socijalizma8. V. Politièka stvarnost postkomunistièkih zemalja davala je obilje podsticaja takvom pristupu9. veæ i znatno radikalnije. M. 2004: 91). Umesto liberalne Arkadije na mnogo mesta nalazi se rasulo i raspad“ (Dahrendorf. do zime 1995. 1996: 5). velika nadanja mnogih još se nisu ispunila. 2004: 24). portugalske) demokratizacije i „postkomunistièke tranzicije“ odnosi se 140 . nastale u analizi demokratizacije autoritarnih re ima ju ne Evrope i Latinske Amerike. lako uoèavamo da se njena „tranzitološka“ verzija ukršta sa „studijama nacionalizma“ ako se „nacionalizam“ tematizuje kao va an faktor objašnjenja (ne)uspeha „tranzicije“. tokom kojih je sve više i više postajalo jasno da su ‘krajnji ishod’ i ‘tranzicija’ ka njemu daleko manje oèigledni nego što se predviðalo. Schmitter & T. pa je tema „nacionalizma“ iz 7 8 9 U predgovoru Razmatranjima o revoluciji u Evropi Darendorf je veæ 1992. kapitalistièki raj slobodnog tr išta ili.. godine voðena u èasopisu Slavic Review (autori: S. U okviru komparativne politikologije formulisana je dilema o opravdanosti primene „tranzicijske paradigme“. debatu koja je od leta 1993. Videti. Jedan od argumenata Sare Teri o razlièitostima „postautoritarne“ (latinoamerièke.

sfere teorijsko-akademske „prerade prošlosti“ izbila u prvi plan upravo u okviru tumaèenja tekuæih procesa postkomunistièke transformacije. 1998: 285-286). U njoj su sjedinjene ocene o iracionalnosti i arhaiènosti „nacionalizma“ koji. 1993: 334). Prvom se komunizam tumaèi kao svojevrsni „zamrzivaè“ koji je na tlu Istoène Evrope uspešno ohladio i „zaledio“ stare nacionalistièke ideologije i pokrete koji su. nisu ukljuèivale takav stepen etnièke slo enosti kakav postoji u mnogim komunistièkim zemljama“. mo e igrati u tranzicijskom procesu“ (Terry. prirodne nepogode i ruši optimistièku viziju moguænosti jedne racionalno ureðene buduænosti èoveèanstva.) literatura tu no oskudna u pogledu pitanja o ulozi koju nacionalizam. poput fosila u ledu. pa su u trenutku naglog otopljavanja (tj. Formulisana sa ambicijom da objasni „uskrsnuæe“ nacionalizma u svetskim razmerama Ignjatijevljeva „dijagnoza“. Primenjena na postkomunizam. iskaljujuæi svoj gnev i osvetu. tj. Nešto drugaèija verzija teze o „povratku potisnutog“ (u kojoj se ne implicira sistemska trajnost nesvesnog i opasnog etno-nacionalnog „ida“) artikulisana je metaforama o postkomunistièkom „pokvarenom fri ideru“ ili „ekspres loncu bez poklopca“. Svoju sa etu i uticajnu publicistièku verziju ova eksplanatorna shema dobila je u poznatoj tezi Majkla Ignjatijeva o tome da smo svedoci „povratka potisnutog“: „Potisnuto se vratilo i njegovo ime je nacionalizam“ (Ignatieff. osloboðen tektonskim pomeranjima u strukturi savremenog sveta. iako je ilustrovana i primerima Nemaèke. komunistièki re imi su gušili primordijalni nacionalni id pomoæu surovog. kvara „komuupravo na èinjenicu da „ranije tranzicije. na korišæenje psihoanalitièke sheme odnosa ida. ega i super-ega: „Bez racionalno upravljajuæeg ega u vidu samoregulišuæeg civilnog društva. te na njenu ocenu da je „postojeæa (tranzitološka – M. ka njavajuæeg komunistièkog super-ega. Kolapsom komunistièkog super-ega. u njegovim mnogim oblicima. 1993: 2). na „kvazi-frojdovski idiom“. po pravilu. slobodne od ideoloških strasti i napetosti. Kvebeka i Severne Irske. bez kontrole regulativnog ega“ (Brubaker. S. teza o „povratku potisnutog“ oslanja se. kako je istakao Brubejker. ostali savršeno oèuvani u zateèenom stanju. bila je najèešæe korišæena i izricana u tumaèenju nacionalnih sukoba na tlu postkomunizma. izbija na površinu poput elementarne. potisnuti etno-nacionalni id se vratio u punoj snazi. 141 .

1994). Njima se mo e dodati i ona o „uspavanoj lepotici“ prema kojoj: „Objašnjavajuæi savremene dimenzije i dinamiku nacionalnih pokreta u Sovjetskom Savezu.nistièkog fri idera“) iznova o iveli10. komunistièko potiskivanje nacionalizma je ovde ilustrovano slikom ekspres lonca prema kojoj je komunizam poput hermetièkog poklopca kontrolisao i skrivao unutrašnje „kljuèanje“ koje se sada. 1996: 36). Crise et fin du communisme (Paris. nakon njegovog naglog uklanjanja. koristeæi se drugom metaforom. prema sopstvenom razumevanju. prema sopstvenom priznanju. ako je komunizam. zatièemo èudesno oèuvane“ (Rupnik. Stoga se. „Taj pristup nazivam ‘teorijom ekspres lonca’ jer on ceo region predstavlja analogijom sa ekspres loncem etnièkih konflikta koji su na granici kljuèanja i izlivanja u etnièko i nacionalistièko nasilje. kombinovano je sa tezom o njihovoj razornoj snazi sadr anoj u metafori „ekspres lonca“. Ovo naglašavanje anahronosti postkomunistièkih nacionalizama (tribalizam) u metafori „pokvarenog fri idera“. ali je iz pre-komunistièkih vremena pre iveo i sada ponovo postao aktivna ideologija jer komunizam nije rešio ‘nacionalni problem’“(Hroch. nakon pola veka. tj. 142 . ak Rupnik je. Obe ove metafore12 su varijacije teze o „povratku potisnutog“ i predstavljaju pokušaj da se objasni iznenadna pojava nacionalizma nakon (takoðe neoèekivanog) sloma komunizma: „One su najèešæi i ‘najelegantniji’ odgovor prema kome je pod komunistièkom vlašæu nacionalizam bio zabranjen. bio prometejski pokušaj da se Istorija svesno usmeri i reguliše. nekontrolisano razliva i manifestuje u svoj svojoj opasnoj „vrelini“ 11. onda njegov slom mo emo tumaèiti kao svojevrsnu „osvetu prošlosti“ – kao faktièki povratak na taèku prekida istorijskog toka. godine u knjizi L’Autre Europe. komunizam je zaledio stare nacionalistièke ideologije i sukobe koje mi sada. Na taj naèin. Naime. Zanimljivo je da 10 11 12 „Prema metafori zamrzivaèa. prvi upotrebio ovu metaforu veæ 1990. postkomunistièki nacionalizmi èine beznade no anahronim o ivljavanjem drevnih „plemenskih mr nji“. buretom baruta koji se od bilo koje neoprezne iskre mo e pretvoriti u katastrofièni etnonacionalni pakao“ (Brubaker. 1993: 3). ili. posmatrano iz („zapadne“) perspektive okonèanog procesa izgradnje nacija-dr ava i njihovih tekuæih nadnacionalnih integracija. 1990: 357-59). 1998: 281). novinari i nauènici obièno vide savremeni nacionalizam kao erupciju dugo potiskivane primordijalne nacionalne svesti. kao izra avanje zabranjenih elja osloboðenih poljupcem slobode“ (Suny.

.. Ona se povezuje sa shvatanjem da socijalistièki period predstavlja aberaciju u svakom pogledu i da se njegovim okonèanjem sve stvari vraæaju na staro. godine pisao da su „jugoslovenski narodi tragièno potvrdili svoju istorijsku nezrelost i umesto oèekivanog ‘carstva parlamentarne demokratije’ stvorili pakao tribalistièke mr nje i zoološkog nacionalizma. Sricanje slobode. ne biva imenovan 13 14 Privlaènosti ovog „opšteg mesta“ nisam ni ja odoleo kada sam 1992.“ (vid. tako i na teorijskim slabostima u konceptualizaciji njenih noseæih pojmova. seæajuæi se sa nostalgijom vremena bez nacionalnih podela i strasti. dok Ketrin Verderi zakljuèuje da takvi pristupi „ponovo probuðenom“ nacionalizmu ne poèivaju na analizi. ‘nacionalizam’ se identifikuje kao problem koji se dešava tamo. Na taj naèin. Milan Subotiæ. u centru.“ (Verderi. ali sa suprotstavljenim vrednosnim stavovima – prvi. 1992: 7). optu ujuæi komunistièku vladavinu za decenijske nepravde nanošene njihovoj „ugnjetavanoj naciji“.. Uprkos širokoj prihvaæenosti. te egzotizacije tuðeg „nacionalizma“ u odnosu na (normalni ili naš) patriotizam: „Semantièki ogranièen na mali broj i egzotiène boje. Brubejker tezu o „povratku potisnutog“ ubraja u šest najuticajnijih „mitova i zabluda“ u razumevanju nacionalizma. 1995: 47) 13. na normalniji poredak ‘iracionalnih plemenskih’ strasti u jednom delu sveta koji je dugo smatran nazadnim. ili kao novo „proleæe naroda“ koje nastupa nakon duge i surove zime komunizma (vid. bez obzira da li se taj povratak ocenjuje kao „iracionalna opasnost“. Ova retorika distancira nas od njih.. 2005: 167). veæ na ideologiji14. na periferiji. a ne ovde...u postkomunistièkim zemljama i kritièari i zagovornici „nacionalizma“ prihvataju ovo objašnjenje. I zaista. „tema povratka (potisnutog) nacionalizma postala je opšte mesto u radovima akademskih socijalnih nauènika“. saznajna ogranièenja tog „objašnjenja“ ne umanjuju njegovu funkcionalnost u strategijama „orijentalizacije“ (postkomunistièkog) Drugog. skicirana tematizacija odnosa „nacionalizma“ i „komunizma“ predstavlja simplifikaciju koja poèiva kako na površnom istorijskom tumaèenju socijalne i politièke stvarnosti komunistièke epohe. a drugi. Billig. naš svet od njihovog sveta.. U svakom sluèaju. 143 . teorija o drevnim mr njama je toliko ilava da se druga objašnjenja i ne uzimaju u obzir. naš nacionalizam se rutinski zaboravlja. Beograd.. Naravno. „Najèešæe objašnjenje amerièkih novinara i politièara bilo je da je kraj ‘komunizma’ dao maha starim mr njama koje je partijska vlast bila suzbila.

vodi do ostvarenja eljenog strateškog cilja – „komunizma“ kao stanja opšteljudske emancipacije ili potpuno nove epohe istinske ljudske istorije osloboðene od 15 O tome videti. uviðanje slabosti teze o „povratku potisnutog“ ne oslobaða njene kritièare od obaveze formulisanja drugaèijeg pristupa razumevanju slo enog istorijskog odnosa „komunizma“ i „nacionalizma“. Ali. postkomunistièkih.nacionalizmom. „Marks i Engels doista nisu ostavili ništa što bi se moglo nazvati teorijom nacionalnog pitanja“ (Kolakovski. 144 . naroèito u tekstovima Fridriha Engelsa. u gotovo istoj meri u kojoj „gvo ðe“ ne mo e biti „drveno“. 1983: 109). 1. Površnom poznavaocu teorijskog nasleða oèeva osnivaèa marksizma èini se da njihov (doktrinarni) internacionalizam iskljuèuje „nacionalizam“.. prete no slovenskih) „neistorijskih“ naroda i njihovog prirodnog (reakcionarnog) zaštitnika – Rusije15. oni su se „nacionalnim pitanjem“ bavili samo u okviru razmatranja taktike revolucionarnog proleterskog pokreta koji. XVIII. dinamike koja je vodila kako fenomenu „komunistièkog nacionalizma“(nacional-boljševizma). On se u celini projektuje na druge. 49). Istina. godine. Bez pretenzije na celovitost. osim ovih usputnih i situaciono uslovljenih istorijsko-politièkih komentara o nacionalizmu. 1. po mom mišljenju. mo emo naæi jasne tragove (nemaèkog) nacionalizma usmerenog protiv (malih. „Nacionalizam Fridricha Engelsa“. „mutacija“ i ukrštanja. Komunizam: tamnica naroda ili modernizacija zaostalih? Prva od pomenutih sintagmi – „komunistièki nacionalizam“ – veæ na prvi pogled predstavlja oksimoron. na primer: Molnar. tako i procesima „nacionalizacije komunizma“. va nih pretpostavki tog drugaèijeg razumevanja dinamike odnosa komunizma i nacionalizma. (2001). u njihovim radovima iz burne 1848-1849. Ipak. 1995: 6. na nesreæu njihovih naslednika i nastavljaèa. u nastavku ovog rada pokušaæu da skiciram neke od. No. Sociologija. te alternativnog tumaèenja njihovih savremenih. ako je rukovoðen pravim saznanjem (njihovom filozofijom). Vol.. Svet etabliranih nacija pojavljuje se kao nulta taèka nacionalizma“ (Billig. Taènije.

Iz ovog aksiomatskog stava po kome je istorija èoveèanstva „istorija klasnih borbi“. jednoobraznošæu industrijske proizvodnje i ivotnih odnosa koji njoj odgovaraju. Takoðe. „nacionalne ekonomije“. u doslovnom smislu. Gellner. svetskim tr ištem. nudeæi alternativne vizije sveta“ (Szporluk. doktrinarnoj ravni ne ukrštaju: „U istorijskoj epohi inaugurisanoj Francuskom i industrijskom revolucijom. Ali. ali oni na njih daju razlièite odgovore. Vladavina proletarijata uèiniæe da se oni još više izgube“ (Marks i Engels.) iskljuèuje njihov teorijski sinkretizam“ (Todorova. to ne znaèi 16 Ova logika razvoja je na delu veæ sa graðanskom. itd. u njihovom shvatanju svetsko-istorijskog toka. bur oaskom epohom: „Nacionalna odvajanja i suprotnosti naroda sve više išèezavaju veæ sa razvitkom bur oazije. 145 . kao i nezavisno od navoðenja Marksovih i Engelsovih stavova u kojima oni izra avaju nacionalistièke i evropocentriène predrasude svoga vremena. 1990: 117).) i partikularistièke romantièarske vere (nacionalizma – M. mo e se tvrditi kako su u pitanju dve radikalno razlièite saznajne perspektive koje se u teorijskoj. bez obzira na brojnost i uspešnost ovih pokušaja (èitavih biblioteka „marksistièkog uèenja o nacijama i nacionalnom pitanju“). njihov kljuèni stav mo e biti sa et Gelenrovom opaskom da su. istinske dramatis personae ljudske istorije „klase“. generalno. Kao što je poznato. Naravno. te je.postojanja „nacije“. 1982:28). ukida prividno „prirodnu“ podelu èoveèanstva na „nacije“16. sa slobodom trgovine. taj stav objašnjava nepostojanje teorije nacionalizma u klasiènom marksistièkom uèenju. izvedena je teza o „proleterskoj klasnoj solidarnosti“ koja transcendira nacionalne granice. internacionalna. Drugim reèima. logika razvoja modernog industrijskog društva pomoæu proletarijata („univerzalne klase“ koja „nema domovinu“). èini mi se opravdanom teza da „nespojivost kosmopolitske univerzalistièke ideologije (komunizma kao doktrine – M. Ne ulazeæi ovde u analizu i interpretaciju stavova „klasika marksizma“. „dr ave“. socijalizam i nacionalizam su usmereni na veoma slièna – ako ne i identièna – pitanja. teorije koju su generacije „marksista“ naknadno pokušavale da formulišu oslanjajuæi se na interpretacije tekstova „klasika“ i „duha“ njihovog uèenja. stvarajuæi rivalske programe za njihovo ostvarenje i. a ne „nacije“ (vid. S. S. 1991: iv). izmeðu ostalog. 1993: 146). razara zateèene društvene strukture i. prema njima.

146 . kao i ar koji ona budi. Naprotiv. meðunarodni radnièki pokret se neposredno pred Prvi svetski rat suoèio sa problemom sopstvenog funkcionisanja u svetu nacija-dr ava. u osnovi. predstavljao sna an generator beskonaènih marksistièkih sporova o „nacionalnom pitanju“. problem nacionalizma“ (Nairn. Zato je za ocenu teze o „povratku potisnutog“. tako se i marksistima u osnovi dopada da misle da je duh istorije ili ljudske svesti napravio strašnu glupost. ako ne ranije. sa situacijom u kojoj se „nacionalizam“ njegovih „sekcija“ sukobljavao sa zahtevima internacionalistièke ideologije.. ali je nekom strašnom poštanskom greškom isporuèena nacijama. 1997: 181). praktiènoj ravni (koja je upravo od primarne va nosti za „marksizam“ kao filozofiju promene. kako u teoriji tako i u praksi. Razmatranje teorijskih stavova o nacionalizmu klasika marksizma i njihovih nastavljaèa nije put koji nam omoguæava razumevanje odnosa „komunizma“ i „nacionalizma“. tj. umesto sholastièke rekonstrukcije tekstova „klasika“. davno je unutar samog „marksizma“ uoèeno da je upravo (ne)razumevanje nacionalizma jedna od njegovih osnovnih slabosti17. a ne interpretacije sveta). nijedan od tih problema nije tako znaèajan i fundamentalan kao što je to. Sada je neophodno da revolucionarni aktivisti ubede pogrešne primaoce da predaju poruku. ove rasprave su. brojne marksistièke teorije nacionalizma Ernest Gelner naziva „teorijama pogrešne adrese“: „Baš kao što i ekstremni šiitski muslimani dr e da je Arhanðel Gavrilo napravio grešku. mnogo va nija analiza politike i istorijske dinamike razvo17 „Teorija o nacionalizmu predstavlja krupan istorijski promašaj marksizma. pravim i nameravanim primaocima“ (Gelner. Ogranièene poèetnom postavkom „klasika“ i promenljivim istorijsko-politièkim kontekstom.. dajuæi Poruku Muhamedu. bile varijacije teze prema kojoj je „nacionalizam“ sredstvo manipulacije kojim bur oazija pacifikuje klasne sukobe i udaljava proletarijat od njegove istorijske misije. Poruka za buðenje je bila namenjena klasama. ali. Mo da je on imao i druge promašaje o kojima se mnogo raspravljalo.da „komunizam“ i „nacionalizam“ u socijalno-istorijskoj. Uostalom. ostaju dva paralelna toka. Upravo je ovaj jaz izmeðu (teorijskog) internacionalizma i društveno-istorijske stvarnosti u kojoj „nacija“ praktièno-politièki dobija primat nad „klasom“. Stoga. 1975: 3). iako je ona bila namenjena Aliju. ne bez ironije.

osvrnuæu se samo na one njihove karakteristike koje imaju posledice u tematizaciji statusa i interpretaciji smisla i funkcije „nacionalizma“ u „komunizmu“ kao društveno-istorijskoj stvarnosti 19. sporeæi se meðusobno. u literaturi uobièajena upotreba reèi „komunizam“ je u tom kontekstu identièna sa „realno postojeæim socijalizmom“. tako i podanika tih re ima. teorije totalitarizma su u svojim brojnim verzijama isticale razlièite elemente ovih politièkih sistema koji se. najopštije. mogu svesti na tezu o njihovoj te nji ka uspostavljanju totalne kontrole politièke sfere (dr ave. presudno uticali na konfiguraciju teorijskog polja interpretacije komunizma u njegovom najva nijem. Ne ulazeæi ovde u njihovo detaljnije razmatranje. „komunizma“ kao prakse u okviru koje je teorijska (ideološka) samorefleksija bila va an. Naravno. tumaèenje odnosa „komunizma“ i „nacionalizma“ (tj. harizmatskog lidera) nad „društvom“. „Totalitaristièka paradigma“ je decenijama sna no oblikovala naèin na koji je tumaèena stvarnost komunistièkih re ima na samo u nauènoj literaturi. „revizionistièka“ u odnosu na prvu i stariju. ova distinkcija ne podrazumeva „spasavanje“ ili „rehabilitaciju“ klasiène doktrine. Pojednostavljeno. Drugim reèima. nije osloboðeno od nasleðenih interpretativnih okvira ili „paradigmi“ unutar kojih se obièno artikuliše naša rekonstrukcija komunistièke prošlosti. U ideal-tipskom modelu (moderne) „totalitarne diktature“ su. najèešæe imenuje kao „modernizacijska“. (nemaèkog) nacional-socijalizma i (ruskog) komunizma. izmeðu ostalog. Nastale kao plod komparativnog pristupa prouèavanju (italijanskog) fašizma. Prva se obièno naziva „totalitaristièkom paradigmom“. opisi18 19 „U korišæenju reèi ‘komunizam’ va no je napraviti distinkciju izmeðu ideologije pre-dr avnog komunizma ili klasiènog marksizma (mada se on odupire jedinstvenom odreðenju) i praxisa komunistièke dr ave sa njenim sopstvenim diskursom“ (Todorova. nomenklature. 1993: 142). tematizacija moguænosti njihove sinteze sadr ane u sintagmama „komunistièki nacionalizam“ i „nacionalizacija komunizma“) zavisi od našeg razumevanja istorije „realno postojeæeg socijalizma“. partije. kao ni njeno korišæenje kao normativnog oslonca u kritici politièke prakse (po shemi suoèavanja „ideala“ i „stvarnosti“). veæ i u svakodnevnom mišljenju kako spoljašnjih posmatraèa. 147 . Ovo razumevanje. sovjetskom oblièju. pak. ali ne jedini konstitutivni èinilac18. dok se druga. Iako neprecizna.ja „realnog socijalizma“. mo emo izdvojiti dve takve paradigme èiji su zastupnici. tj.

nasuprot sociologiji samog Marksa. Friedrich & Brzezinski. 34). Pajps je u svojim klasiènim radovima – Russia under the Old Regime (1974) i Russia under the Bolshevik Regime (1994) – bio sklon da naglašava ulogu ruske politièke kulture (samodr avne.. i u kome je društveno-ekonomska konstrukcija bila izvedena iz te partijske baze“ (Malia. 1965: 9-10)..vane sledeæim karakteristikama: efikasnom indoktrinacijom stanovništva (nametanjem obavezne oficijelne ideologije).. bitno razlikuje od naèela i provedbene uspostave svih ranijih društvenih poredaka. patrimonijalne vlasti i tradicije ruske inteligencije) u nastanku i uèvršæivanju komunistièkog totalitarizma. formulisan kao alternativna liberalnom kapitalizmu. (a dio njegovih nastavljaèa uzima ih kao temelj ‘marksistièkog nauka o društvu’) socijalistièki se poredak. U domaæoj literaturi najobuhvatniju originalnu studiju 148 . monopolom kontrole nad sredstvima masovne komunikacije. praksom neogranièenog terora aparata represije. Naglašavanje politièkih faktora kod Rièarda Pajpsa i ideoloških kod Martina Malie ilustruje dva glavna trenda unutar „totalitaristièke“ istoriografije. dok je Martn Malia kritikovao esencijalizaciju ruske tradicije (Russia under Western Eyes.. SSSR-a) od koncepta „totalitarizma“. tj. U kategorijama koje Marx rabi u Uvodu iz 1859. poput fašizma. 1999). brojni istra ivaèi su svoju pa nju prvenstveno usmeravali na politièke i ideološke faktore njihovog istorijskog razvoja. ideologija i politika pre predstavljale ‘bazu’ sistema nego njegovu ‘nadgradnju’. Iako je teza o presudnoj ulozi politièkih i ideoloških faktora artikulisana na razlièite naèine kod „sovjetologa“ prve generacije. èvrstom kontrolom vojnog kompleksa. Polazeæi u razumevanju i tumaèenju društveno-istorijske stvarnosti komunistièkih zemalja (pre svega. te centralizovanim upravljanjem celokupnim ekonomskim ivotom u kome nema nezavisnih subjekata (vid. postojanjem jedne i jedine èvrsto centralizovane i hijerarhizovane masovne partije. 1994: 17)20. dakle. zbiva kao poredak koji je potekao (i odr ava se) iz nadgradnje nasuprot bazi“ (Puhovski. uverenja da je socijalizam bio sistem „okrenut na glavu“ – „svet u kome su.21 meðu njima 20 21 Sistematsku filozofsko-sociološku razradu i obrazlo enje ove teze o real-socijalistièkom obrtu „sa nogu na glavu“ formulisao je arko Puhovski u knjizi Socijalistièka konstrukcija zbilje: „Socijalistièki poredak (‘realni socijalizam’) svojom se konstrukcijom. 1990: 5. naglašavajuæi (zapadni) koncept „socijalizma“ kao presudni faktor „Sovjetske tragedije“ – izgradnje „ideokratskog re ima“ koji je. Ova fokusiranost na politièku istoriju bila je logièna posledica stava o primatu politike i ideologije u (komunistièkom) totalitarizmu.

. 22 149 . politika. bez „reza“ izmeðu Lenjinove i Staljinove epohe. slabljenje Hladnog rata i prelaz na politiku detanta i mirne koegzistencije. te da je sovjetsko istorijsko iskustvo jedan „eksperiment“ ostvarenja „utopije“ koji je. odbacujuæi statièki koncept „totalitarizma“ kao ideološki produkt Hladnog rata. tako i promene teorijskog usmerenja u društvenim naukama i istoriografiji. rezultovao „tragedijom“ èija je uzaludnost sada oèita u faktièkom povratku komunistièkog sveta na institucije i vrednosti iz predkomunistièkog doba. da je odr anje ove manjine (partije) na vlasti nu no zahtevalo upotrebu terora velikih razmera i ideološku diktaturu. taj konsenzus je obuhvatao stavove prema kojima Oktobarska revolucija nije bila „socijalna revolucija“ veæ nasilni prevrat („puè“ ili „dr avni udar“) koji je izvela organizovana i ideološki fanatizovana manjina. da ne postoje sistemske „unutrašnje alternative“ koje bi vodile „socijalizmu sa ljudskim likom“.).. Prva paradigma je te ila tumaèenju komunistièkog sistema ‘sa vrha’ – kao produkta ideologije i politièke volje. 2000-2001). rat u Vijetnamu. Sa etu karakterizaciju „smene paradigmi“ formuliše Martin Malia: „Tokom èetrdeset godina posle Drugog svetskog rata sve èetiri discipline nauke o društvu (ekonomija. da je postojao kontinuitet komunistièke istorije. U razlièitim varijantama teorija „društveno-ekonomskog nastanka i razvoja boljševièkog totalitarnog sistema formulisao je Milan Brdar u dvotomnoj knjizi Praksis odiseja (Beograd. kao i njegovih osnovnih karakteristika. Naime. Poèevši od kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina prošlog veka gotovo svi navedeni stavovi koje su delili zagovornici „totalitaristièke paradigme“ bili su podvrgnuti kritièkoj „reviziji“ od strane novog pokoljenja „sovjetologa“ – generacije „sinova“ na èiju pobunu protiv „oèeva“ su uticale kako izmenjene politièke i ideološke društveno-istorijske okolnosti (studentski pokret.je postojao konsenzus u pogledu nastanka i istorijskog razvoja komunistièkog sistema. „otopljavanje“ staljinistièkog re ima u SSSR-u. tj. na kraju. da je reè o sistemu koji je nemoguæe reformisati. sociologija i istorija – MS) pre ivele su izvesnu veliku ‘smenu paradigmi’ u oblasti istra ivanja komunistièkog sistema – ‘totalitarni model’ zamenjen je ‘teorijom modernizacije’. sovjetolozi su tih godina svoju pa nju poèeli da usmeravaju na istra ivanje socijalno-ekonomskog razvoja socijalistièkog sveta koji je objašnjavan pomoæu obuhvatne teorije modernizacije22. Pojednostavljeno.

zato. i zato radikalno drugaèiji od zapadnih demokratskih sistema. Slavic Review. 23. tj. 1964. 1992: 95). a ne sna na dr ava. Sna ni.. 1965. sovjetski sistem je srodan nacizmu i fašizmu. „komunizam“ je protumaèen kao jedan – „autoritarni oblik“ – transformacije nerazvijenih društava na njihovom putu dostizanja savremenosti. 88 (1983: 31-52).. kao i kasniji rad Ronalda Sunija koji se smatra paradigmatiènim za „revizionistièku školu“: Ronald Grigor Suny. te odbacili predstavu o Oktobru kao nasilnom puèu jedne diktatorske manjine neukorenjene u istoriji i socijalnoj strukturi kasno-imperijalne Rusije25. na dovoðenju u pitanje polazne sheme prema kojoj u komunizmu (svemoæna) „dr ava“ strogo kontroliše i teroriše pasivno „društvo“24. Vol. urbanizacije. 1993: 118). Svoju kritiku i relativizaciju va enja „totalitaristièkog modela“ revizionisti su temeljili na istra ivanjima socijalne istorije Sovjetskog Saveza23. Drugi model koji se pojavio 60-tih godina stremio je objašnjenju sovjetskog sistema u osnovi ‘od dole’ – kao produkt ivotne delatnosti univerzalnih socijalnih i ekonomskih sila i. NaglašavaRazmatran sa tog stanovišta. savremenog tipa porodice i profesionalizacije društvenih praksi ) nastojale da izbegnu marksistièki kategorijalni aparat. Sovjetska dr ava je bila jednostavan produkt društva“ (Getty. Nasuprot totalitarnom modelu. Na taj naèin on je. Vol. ¹ 1. „Toward a Social History of the October Revolution“. stabilni re imi nemaju potrebu za masovnim nasiljem da bi upravljali društvom. Baveæi se istra ivanjem društvenih odnosa na „mikro nivou“ (history from below) oni su skrenuli pa nju na podršku koju je komunistièki re im imao u širokim slojevima stanovništva. socijalne pokretljivosti.. radikalni „revizionizam“ je formulisao tezu o staljinistièkom Sovjetskom Saveza kao „slaboj dr avi“: „To je bila slaba. 1905-1917“. 2000a) . 23 24 25 150 . „The Problem of Social Stability in Urban Russia. pomoæu „teorija konvergencije“ praktièno „normalizovan“ kao legitiman i efikasan put skraæenja evolutivnog društvenog razvoja „zaostalih zemalja“. American Historical Review. razlièit samo po stepenu. „U novoj generaciji sovjetologa dominirali su socijalni istorièari – oni su bili neskloni totalitarnom modelu ne samo iz ideoloških razloga veæ i stoga što je on implicitno poricao postojanje društvenih procesa u SSSR-u koji bi bili vredni prouèavanja“ (Fitzpatrick. Videti prvi „revizionistièki“ tekst o Oktobarskoj revoluciji – Haimson.. masovnog obrazovanja.razvoja“ (developmentalist school) koje su konceptom „modernizacije“ (industrijalizacije. ali ne i po suštini od drugih ‘savremenih’ ili ‘modernizujuæih’ društava“ (Malia. 24. uprkos „socijalnim troškovima“ i ljudskim rtvama („ekscesi staljinistièkog perioda“). ¹ 4.

ali je rezultovao relativizacijom saznajnih dometa obe paradigme i odbacivanjem ekstremnih pozicija njihovih zastupnika. Lenin’s Last Struggle (1968). Stoga su.juæi slo enu dinamiku i unutrašnje protivreènosti sovjetske epohe. Bukharin and the Bolshevik Revolution (1973). Voðen u okviru kritièke samoistorizacije „sovjetologije“ ovaj spor nije okonèan. „perestrojka“ je bila „èas istine“ koji je demonstrirao da je „sovjetski re im odreðivao socijalne procese. a nije bio njima odreðen“ (Malia. nu no je istaæi da sama po sebi konstatacija èinjenice da se u SSSR-u ostvarivala društveno-ekonomska modernizacija. mehanizam donošenja odluka u centralnim organima partije i vlade). poèetkom devedesetih godina sa novom estinom obnovljen stari spor o primatu istra ivanja politièke ili socijalne istorije u razumevanju komunizma27. revizionistièka antiteza usvaja fundamentalnu logiku svog totalitarnog oca – revizionisti samo zamenjuju primat ideologije i politike primatom socijalnih snaga“ (David-Fox. To što veæina radova o raspadu SSSR-a razmatra proces njegove promene sa stanovišta politike (uloga poslednjeg lidera. protiveæi se redukciji „komunizma“ na period „zrelog staljinizma“. te istra ivanju alternativnih projekata socijalistièkog razvoja (Buharinovom. bez obzira na uspešnost sovjetskog projekta modernizacije društva i ekonomije“ (Semjonov. Uvid u redukcionistièke sklonosti zastupnika obe paradigme vodio je najmlaðu generaciju istorièara komunizma traganju za 26 27 Za ilustraciju. posebnu pa nju posveæivali istra ivanju razlika izmeðu Lenjinove i Staljinove vladavine. 2002). Lewin. videti knjige: Cohen. ne rešava pitanje o njenoj postojanosti koja zavisi od balansa politièkih i društvenih odnosa. Teza prema kojoj je moguæa „demokratska transformacija“ sovjetskog sistema nakon dostizanja visokog stepena socijalne modernizacije predstavljala je jedno od temeljnih uverenja razlièitih struja revizionistièke škole. tj. delimièno svedoèi o prevlasti politièkih odnosa nad socijalnim u kasnoj sovjetskoj epohi. tezom da su ove paradigme u izvesnom smislu „konceptualni blizanci“: „U svom odbacivanju totalitarne teze. 151 . Za Martina Maliu. Zato je konaènim neuspehom politièkog projekta demokratizacije („perestrojke“) realnog socijalizma. revizionisti su koncept „totalitarizma“ tumaèili samo kao jedan „idealni-tip“ koji ima veoma ogranièene istoriografsko-deskriptivne potencijale. pre svega)26. Umereniju varijantu kritike „revizionistièke teze“ formuliše jedan ruski autor: „Bez obzira na oèigledna postignuæa modernizacijske paradigme kojom se ona razlikuje od totalitarne po dubini poimanja sovjetske istorije. 1992: 102). 2004: 101). analizi politièke i socijalne stvarnosti NEP-a.

odnosa. veæ i artikulaciju teze o samosvojnosti prouèavanog fenomena – komunistièke civilizacije29 – koji se ne mo e svesti na model nacije-dr ave od kojeg su. 2006). Naglašavanje kulturološkog pristupa koji nadilazi kako fokusiranost na istra ivanje mehanizama i aktera vlasti (politike) tako i istra ivanje socijalne strukture i mobilnosti. jezika i novih oblika reèi. „treæim putem“ u interpretaciji smisla i dinamike komunistièke prošlosti. studijama kulture. U te nji da izbegne totalitarnu i modernizacijsku „ortodoksiju“. dok su „oèevi“ sovjetologije polazili od koncepta „totalitarizma“. Ova neoèekivana „rehabilitacija“ starog koncepta omoguæila je ne samo uravnote enje njihovog interesa za politièku i socijalnu istoriju. „novi kreativni nered“ u (post)komunistièkim studijama uslovio je teorijsku pluralizaciju i sinkretizam koji je zamenio vladavinu zateèenih. oèito je u pristupu Stivena Kotkina koji u podnaslovu svoje knjige oznaèava staljinizam kao „civilizaciju“: „Staljinizam ne treba razmatrati jednostavno kao spoj institucija. a „sinovi“ od „modernizacije“. veæ kao celokupnost vladajuæih simbola. Ipak. 2004: 101). postmoderne filozofije. O trendu sna ne „antropologizacije“ savremene slavistike videti njen inauguralni govor sa godišnje skupštine AAASS (Verdery. godine u konceptu „imperije“ pronašao novu „kljuènu reè“ za tematizovanje specifiènosti komunistièke prošlosti. roda i nacionalizma28. èini se da je jedan znaèajan deo najmlaðe generacije („unuci“) nakon 1991. ako se to shvata kao jedinstveni kljuè za celokupni sovjetski fenomen“ (David-Fox. 152 . koncept „imperije“ s jedne strane olakšava tumaèenje sovjetskog 28 29 Ovo otvaranje istoènoevropskih i slovenskih studija prema drugim nauènim disciplinama vidljivo je. Takoðe. istra ivaèku sklonost ka „malim temama“ (rekonstrukcija „svakodnevnog ivota“). nova „postrevizionistièka generacija se karakteriše èvrstim odbijanjem ‘primata’ bilo èega. izmeðu ostalog. èak novog stila odevanja. situiranje politièke i socijalne tematike u okvire „kulturne istorije“. liènosti i ideologije. svega što omoguæava da se razume nova civilizacija koju nazivamo socijalizmom“ (Kotkin. tj. te na otvaranje tradicionalnih politikoloških i socioloških pristupa uticajima antropologije. kao samorazumljive pretpostavke. jasno artikulisanih paradigmi.novim. u nedavnom izboru (2005) antropološkinje Ketrin Verderi za predsednika „American Association for the Advancement of Slavic Studies“. Taènije. 1995: 14). Ovaj „novi talas“ u istoriografiji komunizma oslanjao se na široku dostupnost arhivskih izvora. savremene socijalne teorije. novih formi ponašanja u društvu i privatnom ivotu. polazile obe prethodne paradigme.

boljševièka nacionalna politika je bila slièna klasiènom modelu imperijalne asimilacije u kojoj svemoæni 30 „Raspad i pretnje raspada mnogonacionalnih dr ava na kraju XX veka. 2002)30. po definiciji. Rani boljševièki ustupci zahtevima za veæom autonomijom neruskih nacionalnih zajednica („pravo na nacionalno samoopredeljenje“) bili su samo taktièko sredstvo stvaranja i teritorijalne ekspanzije boljševièke dr ave. Nacionalizmi potèinjenih naroda su bili. oèuvanja komunistièke vlasti i produavanja (velikoruske) dominacije. poistoveæivana sa interesima veæinske nacije. od koji su Jugoslavija i Sovjetski Savez najznaèajniji primeri. Otomansku i Rusku imperiju“ (Barkey & Hagen. 1997: 181). Urušavanje komunizma i dezintegracija socijalistièkih federacija nametnuli su temu nacija i nacionalizma u svetlu koji se razlikuje od nasleðenog „totalitarnog“ ili „modernizacijskog“ pristupa. Dakle. te su sa stanovišta kritike komunistièkog totalitarizma.perioda (komunizma) kao dela ruske imperijalne istorije. o iveo je interesovanje za tri istorijske. 153 . uprkos internacionalistièkoj ideologiji. iz perspektive totalitarne paradigme. Sovjetski Savez je bio tamnica naroda u kojoj je partija-dr ava (kojom su dominirali Rusi) kombinacijom brutalnog terora i sofisticiranijim merama „rusifikacije“ dr ala u potèinjenom statusu sve druge etnièke grupe. opisivani sa simpatijama jer su ocenjivani kao potencijalni faktori destabilizacije re ima. najznaèajniji impuls za rehabilitaciju „imperijalnog pristupa“ razumevanju komunizma potekao je iz same društvene stvarnosti: „Odluèujuæi preokret ka razumevanju ruske i sovjetske istorije kroz prizmu imperije odvijao se pod velikim uticajem raspada mnogonacionalne sovjetske dr ave“ (Semjonov. tradicionalne. Primerom. kontinentalne dinastièke imperije koje su do nedavno zauzimale veæi deo teritorija bivšeg Sovjetskog bloka – Habzburšku. „antiboljševièki“. U okviru prve paradigme „nacionalno pitanje“ je razmatrano kao deo osnovnog narativa o represivnoj prirodi komunistièkog re ima: od svog nastanka taj re im je silom nametan etnièkim grupama i nacijama od strane komunistièke elite koja je zbog svog etnièkog sastava i centralistièke politike. dok s druge strane obezbeðuje širu komparativnu perspektivu koja ukljuèuje istra ivanje drugih kontinentalnih i prekomorskih imperija i koristi rezultate savremenih postkolonijalnih studija. Ipak.

a „nacionalizam“ je. u skladu sa Gelnerovim uèenjem. a ne „nacionalne“ strukture i dinamike. Stoga su tada istra ivanja procesa stvaranja nacija (nation formation) potisnula statièku postavku kontinuirane komunistièke represije malih nacija. U svom sintetièkom pregledu sudbine komunizma Pajps je tvrdio: „Staljin je bio prvi komunista koji je uvideo i poèeo da koristi politièki potencijal ruskog nacionalizma.Centar guši nacionalne posebnosti iako svoju dominaciju.. sovjetski komunizam se veæ sasvim rastopio u ruskom nacionalizmu i pojednaèio se s njim. Preæutna pretpostavka ovakve tematizacije „nacionalnog pitanja“ je primordijalistièko shvatanje (ugnjetenih) „nacija“ kao drevnih i stabilnih zajednica koje su obdarene esencijalistièki shvaæenim „nacionalnim identitetima“ i trajnom („uroðenom“) te njom ka politièkoj nezavisnosti u odnosu na veæinsku (rusku) „naciju“ koju tokom celokupne istorije karakteriše „volja za moæ“. propast Sovjetskog Saveza predstavlja deo univerzalnog procesa opadanja polietnièkih imperija i njihovog raspada na nacionalne dr ave – pojavu koja je u Evropi bila oèita na primerima 31 32 Pojednostavljeno i sa eto prikazano.. rev. 154 . Kritike „primordijalizma“ formulisane osamdesetih godina unutar modernistièkih teorija nacionalizma koje su vodile naglašavanju konstruktivistièkog poimanja „nacionalnog identiteta“. ed. ovo stanovište je razvijeno u radovima Rièarda Pajpsa (npr. dok je politièki okvir procesa komunistièke „modernizacije“ – mnogonacionalna komunistièka dr ava – bio u drugom planu sve do njegovog iznenadnog nestanka. 2004: 89). revizionistièka fokusiranost na (sovjetsko) „društvo“ preferirala je prouèavanje njegove klasne i slojne. first ed. Takva interpretacija je poèivala na neproblematizovanom shvatanju nacija kao organskih zajednica i imperije opsednute gušenjem nacionalnih oseæanja“ (Yekelchyk. Do trenutka Staljinove smrti. 2004: 476).. 1954). tumaèen kao bitan preduslov modernizacije. Ipak. The Formation of Soviet Union: Communism and Nationalism. Tada je naknadno zakljuèeno kako „u široj perspektivi. te nja ka dominaciji i ekspanzionizmu32. tj.. artikuliše jezikom „klase“. a ne „nacije“31. uticale su na izmeštanje konceptualizacije „nacionalnog pitanja“ iz totalitarne u okvire „modernizacijske“ paradigme. 1997. „Na vrhuncu Hladnog rata autoriteti poput Voltera Kolarza i Rièarda Pajpsa oznaèavali su i caristièku i sovjetsku dr avu kao ekspanzionistièke imperije pod ruskom dominacijom koje potiskuju prirodni nacionalizam neruskih nacionalnosti. bar do sredine tridesetih.“ (Pajps.

2000). razumevanje Sovjetskog Saveza kao imperije preuzeli su iz antikomunistièkog politièkog diskursa („imperija zla“) i totalitarne paradigme postrevizionistièki istorièari koji su intelektualno socijalizovani u okvirima modernizacijske paradigme. uprkos èestoj cirkularnosti argumentacije kojom se povezuju „imperiju“ i „raspad“33. Kalifornija. a izvan Evrope. Naime. njegov uticaj na formulisanje novog pristupa razmatranju odnosa „komunizma“ i „nacionalizma“ bio je veoma znaèajan. veoma podsticajni u rekonstrukciji odnosa „komunizma“ i „nacionalizma“. Sovjetski Savez kao „komunalka“ i „imperija pozitivne diskriminacije“ Iako se u svom radu o nacionalnoj politici boljševika Juri Sljoskin34 nije direktno pozivao na koncept „imperije“. te da je „sa tog stanovišta. odbacujuæi decenijama vladajuæe uverenje o kontinuiranom „ugnjetavanju“ nacija i progonu „nacionalizma“ od strane boljševièke vlasti. on se obièno oznaèava imperijom upravo stoga što se raspao“ (Beissinger. The Jewish Century (2004). te tvrdio da su „sovjetsku nacionalnu politiku formulisali i sprovodili nacionalisti“ (Slezkine. Sovjetski Savez je bio imperija i zato se raspao. Juri Sljoskin (Yuri Slezkine) je profesor ruske i sovjetske istorije na Univerzitetu Berkli. The Myth of Siberia in Russian Culture (coeditor Galya Diment. 155 . 1994: 415. S druge strane. Oktobarska revolucija i sovjetska vlast nekoliko decenija odlo ila prirodni raspad Ruske imperije“ (Kappeler. u okviru procesa dekolonizacije“. Drugim reèima. 414). 2000). 1995: 115). Emigrirao je iz Sovjetskog Saveza 1983. te priredio zbornike: Between Heaven and Hell.Otomanske i Habzburške imperije XIX i poèetka XX veka. Rezultati ovog ukrštanja teorijskih perspektiva su. on je u prikazu i analizi nacionalne politike boljševika isko33 34 Na cirkularnost argumentacije upozorava Mark Bejsind er: „Po opštem uverenju. a pored brojnih studija napisao je veoma zapa ene knjige: Arctic Mirrors: Russia and the Small Peoples of the North (1994). 1993). Sklon paradoksima i zaoštrenim formulacijama. godine. 2. Dokaz za to su radovi dvaju istorièara mlaðe generacije – Jurija Sljoskina i Terija Martina – koje æu ukratko prikazati. Sljoskin je formulisao protivtezu o „hroniènoj etnofiliji sovjetske vlasti“. In the Shadow of Revolutions (coeditor Sheila Fitzpatric.

1994: 415). bez obzira na njihovo uèenje. prema Sljoskinu. ‘Prva dr ava radnika i seljaka u celom svetu’postala je prva dr ava u istoriji koja je ozakonila etno-teritorijalni federalizam. íàöèîíàëüíîe ñòðîèòåëüñòâo). Posebno je zanimljivo to što su komunistièki vlasnici ovog ‘zajednièkog stana’ nastavljali da ojaèavaju mnoge od ovih pregrada i nikada nisu prestajali da slave odvojenost zajedno sa zajedništvom“ (Slezkine. „nacionalna kultura“ samo „bur oaska fikcija“ nasuprot asimilaciji kao progresivnom procesu). Prema njegovoj oceni: „Nepomirljivi protivnici liènih prava. Prva obuhvata one koji su povezani sa politièkim oportunizmom: boljševici su delovali u svetu u kome su. federalizam – „graðanski“ politièki ideal. nasuprot razvijenim.ristio metaforu „zajednièkog stana“ (komunalke)35 prema kojoj je prva socijalistièka dr ava. vodili veoma aktivnu politiku „nacionalne izgradnje“ (nation-building. boljševici su strasno. godine SSSR opisao kao „zajednièki stan“ u kome „nacionalne dr avne jedinice. 1994: 415). stvarajuæi tako posebne „sobe“ za etnièke grupe na svojoj teritoriji. posebne republike i autonomne oblasti“ predstavljaju „zasebne sobe“ (vid. Varejkisa (Âàðåéêèñ). klasno neizdiferencirane. svetu u kome su se nacionalne zajednice razlikovale kako prema stepenu svog društveno-istorijskog razvoja („zaostale“.. Po njegovom mišljenju. To bi znaèilo da su uprkos internacionalistièkoj ideologiji (prema kojoj su „klase“ primarni socijalno-istorijski akteri. „zrelim“ nacijama).. nacije bile „objektivna stvarnost“. klasifikovala sve svoje graðane prema njihovoj biološkoj nacionalnosti i formalno propisala preferencijalni tretman izvesnih etnièki definisanih delova stanovništva. promišljeno i sasvim konsekventno promovisali kolektivna prava koja se nisu uvek poklapala sa pravima proletarijata. decenijama gradila i uèvršæivala unutrašnje podele du etnièkih linija. „nacionalizam“ samo sredstvo „bur oaske manipulacije“. sovjetskog teoretièara koji je 1924. Slezkine. tako i izvan ruskog komunistièkog pokreta). boljševici. tako i prema svom polo aju u distribuciji politièke i ekonomske moæi 35 Sljoskin je ovu metaforu preuzeo od I. uprkos internacionalistièkoj ideologiji i centralistièkoj logici politièkog sistema. presudno su uticali razlozi koji se mogu podeliti u dve osnovne grupe. na ovu boljševièku reviziju klasiènog marksistièkog uèenja (reviziju koja je podsticala kritike kako unutar. 156 .

1994: 419). Da bi bili politièki uspešni. nije prestala nakon Revolucije i tokom izgradnje novog društvenog i politièkog sistema. dodatno bila zasnovana u njihovom razlikovanju nacionalizma „ugnjetaèkih“ i „ugnjetenih nacija“. boljševièka instrumentalizacija „nacionalnog pitanja“ u pridobijanju saveznika za borbu sa imperijalnom vlašæu. 157 . veæ i nerazvijenosti. zauzimale su. artikulisati svoju poruku sa univerzalnim (proleterskim) sadr ajem u jedino shvatljivoj „nacionalnoj formi“36. 36. posledica nejednakog društveno-ekonomskog razvoja brojnih naroda i narodnosti imperije: oni koji su „zaostali“ nisu bili samo rtve carizma. To je bila direktna primena Lenji36 „Bez opiranja na lokalne jezike i tradicije revolucionarni program èišæenja svesti podanika od starog sadr aja i njegovo ispunjavanje novim ostalo bi prazno obeæanje. plemena) koje zbog nerazvijenosti nisu imale sopstvenu „radnièku klasu“.(„ugnjetaèke“ i „ugnjetene nacije“). zaslu ivao razumevanje proletera „veæinske nacije“: „U tom smislu. izmeðu ostalog. kao reaktivna i prolazna pojava.. Ali. tj. Zar su boljševici mogli odustati od jezièkog i kulturnog prevoðenja svog spasonosnog uèenja?“ (Baberowski. Vol. tokom Lenjinove mladosti. etnièke grupe. Nasleðeni odnosi nacionalne dominacije i podreðenosti bili su. brojne nacionalne zajednice („narodi“. naglašavao znaèaj nacionalnih jezika i kulture u širenju apostolske istine videti: Isabelle Kreindler. u odnosu na dominantnu veæinsku naciju. boljševici su se morali prilagoditi zateèenim okolnostima – poput hrišæanskih misionara oni su svoje spasonosno uèenje morali „prevesti“ na lokalne jezike. „A Neglected Source of Lenin’s Nationality Policy“. To ukazuje da njihova podrška zahtevima za „nacionalno osloboðenje“ nije bila samo posledica politièko-propagandne taktike veæ je. pp. O analogiji Lenjinove nacionalne politike i uèenja pravoslavnog misionara Iljminskog koji je. Zato je avangarda ruske „radnièke klase“ u borbi protiv unutrašnjeg imperijalizma u „zaostalim“. Slavic Review. parole nacionalnog samoopredeljenja i etnoteritorijalne autonomije bile su gesti kajanja. Prema uverenju boljševika.. Na taj naèin. 2006). polo aj „proletera“. 86-100. nerazvijenim i eksploatisanim narodima našla svog glavnog „proleterskog“ saveznika. dok je drugi. izvan jezika „klasne borbe“. ¹ 1 (March 1977). Prvi je bio (ruski) „velikodr avni šovinizam“ sa kojim se Partija oštro obraèunavala. što više prava i moguænosti u iva neka nacionalna manjina ona æe iskazivati više ‘poverenja’ prema proletarijatu bivše ugnjetaèke nacije“ (Slezkine.

Kao što je proleterska revolucija morala naknadno konstituisati sopstveni subjekt – „proletarijat“ u jednoj agrarnoj imperiji – tako je i ostvarenje „internacionalistièkog bratstva“ zahtevalo prethodno priznanje. nacije su izjednaèene sa klasama“ (Slezkine. veæ i ispravljala „istorijsku nepravdu“ nejednakog društveno-ekonomskog razvoja. obiènog ivota: nacionalnost je bila forma. po definiciji. kolonijalni narodi ekvivalent zapadnoj „radnièkoj klasi“: „Pod diktaturom (ruskog) proletarijata ovi narodi (unutar nekadašnje ruske imperije – M. Ukoliko je nacionalna kultura bila realnost. Stoga su godine nakon Revolucije bile doba bujanja (nacionalnih) „formi“ definisanih na osnovu etnografskog i lingvistièkog znanja u hijerarhijski 37 Ovo je oèito na primeru organizovanja obrazovanja: „Prema Lenjinu. isticala njihovu jednakost. marksistièke škole su morale imati isti program nezavisan od samog jezika-posrednika. Do tada. Na taj naèin. Stoga se sovjetska vlast u svojim prvim dekretima obraæala upravo „nacijama“ i „narodima“ – potvrðivala je njihova „prava“. S. komunistièki ideal homogenog društva (koji je unutar paradigme „totalitarizma“ pogrešno tumaèen kao društvena i politièka stvarnost) pomiren je sa zateèenom faktièkom heterogenošæu imperije: „Nacionalni format je bio prosta forma koja je omoguæavala boljševicima da usaglase zamišljeni i realno postojeæi poredak“ (Baberowski. Nova vlast je na taj naèin ne samo sticala saveznike. te puni razvoj nacionalne kulture.nove teorije imperijalizma (kao „najvišeg i poslednjeg stadijuma kapitalizma“) prema kojoj su. najsigurniji put ka jedinstvu sadr aja. 2006). 1994: 418).) kolonijalizma ne izleèe. Nacionalna forma je bila prihvatljiva jer nije bilo stvari koja bi bila nacionalna sadr ina“ (Slezkine. 1994: 419)37. socijalistièkim „sadr ajem“.) imaju prava na specijalni tretman sve dok se ekonomske i psihološke rane (ruskog – M. Ove razlike tumaèene su kao „forma“ koja se mo e ispuniti novim. 158 . pa je saglasno lenjinovskom paradoksu. 1994: 421). bio nesporan. Ovekoveèena u Staljinovoj formulaciji – „nacionalna po formi. na globalnom nivou. garantovala im suverenitet (zahvaljujuæi etno-teritorijalnom federalnom principu i pravo na otcepljenje). ona se ticala jezika i nekih elemenata domaæeg. S. proleterska po sadr ini“ – politika boljševika je prevashodno bila fokusirana na „formu“ jer je sam „sadr aj“. vodio upravo preko razlièitosti forme “(Slezkine. isticanje i institucionalizaciju zateèenih nacionalnih razlika.

38 39 40 „Nacionalnost je znaèila razlièite stvari u razlièitim oblastima... 1994: 422). na primer. nemaèka.“ (Slezkine. „Za kratko vreme nacionalna demarkacija je rezultovala zbunjujuæom i praktièno neogranièenom kolekcijom etnièki umetnutih lutaka (nesting dolls). svaki autonomni etno-teritorijalni entitet u sebi je skrivao hijerarhijski ureðen niz manjih autonomnih entiteta39. 2 estonske i 2 nemaèke škole! Osim školstva. nacionalne rejone. plemenske i nomadske (rodovye i kochevye) sovjete. 27 ruske. Boljševièki zvaniènici u Moskvi etnicitet su smatrali legitimnim zbog teškoæa i razvojnih ogranièenja etnièkih grupa. 1994: 430). Ova komplikovana mre a etnoteritorijalnih autonomija razlièitog obima rezultovala je federacijom koja je lièila na rusku „babušku“ – kao u sluèaju tradicionalnih ruskih lutaka. nastava odr avana u 43 jermenske. s uverenjem tvrdili da što bude taènija ‘nacionalna demarkacija’ . sovjetskih republika38. osim na jeziku Abhaza. Radi ilustracije posledica afirmacije prava na školovanje na maternjem jeziku Sljoskin navodi primer Abhazije (autonomne oblasti u Gruziji) u kojoj je 1926. Oni su. nacionalne sovjete. Stoga ne èudi što je dosledna afirmacija kulturnih prava razlièitih etnièkih grupa tokom dvadesetih godina pretila da Sovjetski Savez pretvori u novu „Vavilonsku kulu“ jer je identifikovano èak 192 jezika koji su pretendovali na status „slu benog jezika“ na teritorijama razlièitog obima40. a sve nacionalno definisane grupe koje su ivele na neèijoj ‘tuðoj’ teritoriji bile su nacionalne manjine koje su imale pravo na sopstvene teritorijalne jedinice. razlièite Republike sadr ale su nacionalne okruge. godine. afirmacija jezièke ravnopravnosti i iz nje izvedenih „kvota“ je primenjivana i u radnom procesu: „Diktatura proletarijata je bila Vavilonska kula u kojoj su svi jezici na svim spratovima imali 159 . domorodaèke sovjete (tuzemnye sovety). „u okviru Komunistièke partije Azerbejd ana postojala iranska. Dr avna institucionalizacija politièke i kulturne autonomije je osnivanjem „nacionalnih sekcija“ bila preneta i sferu partijskog organizovanja pa je.ureðen niz koji se protezao od „plemena“ do „nacija“ i bio praæen njihovom institucionalizacijom sa razlièitim pravnim statusima – od nacionalnih radnih komuna. do osnovnih federalnih subjekata. a ne usled lukave strategije zavadi pa vladaj. grèka i jevrejska sekcija“ (Slezkine. sledeæi Lenjina i Staljina. Do 1928. ali granice veæine oblasti su smatrane zaista ‘nacionalnim’ i bile su zapanjujuæe sliène etnografskim mapama iscrtanim od strane Komisije za prouèavanje plemenskog sastava stanovništva. domorodaèke izvršne komitete (tuzriki). to æe biti uspešniji put u internacionalizam“ (Slezkine. autonomnih oblasti i autonomnih republika. Svi neruski stanovnici su bili ‘nacionalnosti’ koje su imale pravo na sopstvenu teritorijalnu jedinicu. godine. 1994: 430). 41 grèke.

a sovjetske ljude za SSSR“ (Slezkine. 1928-1932. 1994: 444). bila neukorenjena. ‘Veliki uzmak’ tridesetih godina je bilo trijumf istinske korenizacije – u doslovnom smislu ‘ukorenjivanja’ ili ‘radikalizacije’. 1994: 439-440). zgrade. „Kultura ‘velikog skoka’ je. stvarni „otac naroda“ (istina. ne otac svih naroda i ne sve vreme). ene za muškarce. 1994: 414). „nacija“ je ostala jedina trajna društvena grupa. „Voðama Sovjetskog Saveza je postajalo sve te e i te e da objasne šta predstavlja taj njihov ‘socijalistièki sadr aj’ i kada je Gorbaèov konaèno odbacio pohabano komunistièko praznoslovlje. gde god je to moguæe. Sljoskin smatra da u odnosu prema „nacionalnom pitanju“ nije postojala suštinska razlika u politici boljševièkih voða. mogla slobodno biti ispunjena sopstvenim „nacionalistièkim“ sadr ajem42. Èak su i udarnièke brigade u fabrikama i na gradilištima trebale da budu. zvanièni stav je bio da klase i njihove ‘ideologije’ dolaze i odlaze. nacionalnosti ostaju. Stari ljudi su se ponašali kao adolescenti. Sile gravitacije (u oba smisla) prièvrstile su zgrade za tlo. fluidna i karnevalska.) predstavljala „najekstravagantnije slavljenje etnièkih razlièitosti koje je ikada neka dr ava finansirala“ (Slezkine. proporcionalni udeo u svim poslovima. Stoga ne iznenaðuje što je slabljenjem i nestankom sovjetskog „socijalistièkog sadr aja“ opstala samo „nacionalna forma“ koja je sada. 41 42 160 . Ljudi. organizovane prema etnièkom principu (slavna ena-udarnica. radnike za fabrike. po definiciji. kao i u izgradnji „zrelog socijalizma“ u kome su zvanièno nestale „društvene klase“. èija je politika tokom „velikog skoka“ (âåëèêèé ïåðåëîì. tokom i nakon Otad binskog rata. bez ideološke kontrole. ovaj proleterski postmodernizam se pokazao preuranjenim. Ali. ‘stahanovka’ – Paša Angelina. Lenjinovu politiku „izgradnje nacija“ nastavio je Staljin. Na kraju. U kasnijem periodu „velikog uzmaka“ iz sredine tridesetih godina samo je su eno polje „cvetajuæih nacionalnosti“. Naprotiv. klase su menjale mesta. etnicitet je bio jedini znaèajni identitet“ (Slezkine. bila je ponosni èlan ‘Grèke brigade’) (Slezkine. ali je nastavljeno intenzivno kultivisanje onih koje su davale plodove41. reèi gubile smisao.Nasuprot tezi „revizionista“ o diskontinuitetu izmeðu Lenjinove i Staljinove vladavine. jezici i nacionalnosti su se beskrajno umno avali. nivelisanom i decentriranom krajoliku. deca su se rðavo ponašala. 1994: 449). jedini jezik koji je ostao bio je izbrušeni i dugo praktikovani jezik nacionalizma“ (Slezkine. U zemlji osloboðenoj društvenog sukoba. a nacionalna pripadnost jedini èvrsti socijalni identifikator stanovništva: „Ukratko. ene su se oblaèile kao muškarci (mada ne i obratno). seljake za zemlju. 1994: 451). migrirali i širili po tankom i ravnom.

da svoj ‘ ivotni prostor’ konaèno pretvore u pravi stan?“ (Slezkine. dopunjava je i obogaæuje je. smatramo prednošæu ili hendikepom. cit. kada je Sovjetski Savez kao nenacionalna dr ava izgubio svoje komunistièko znaèenje. sve nacije – i male i velike – nalaze se u jednakom polo aju i svaka nacija je jednako znaèajna kao i bilo koja druga“ (Ñòàëèí È. bez obzira da li tu rusku posebnost. Kao imperijalna („ugnjetaèka“) i „razvijena“ (kulturno dominantna. 161 . hol i veliki hodnik koji je povezivao sve druge sobe. Te osobenosti predstavljaju onaj doprinos koji svaka nacija unosi u zajednièku riznicu svetske kulture. U tom smislu. poreklo. reè je o Rusima koji su (kako u sopstvenim. njegove Republike kao nacionalne ne-drave ili pseudo-dr ave. Novi „kuæni red“ ih je stavio pred te ak izbor: „Treba li da pokušaju da povrate svoje stvari? Da li da sruše zidove? Da ukinu snabdevanje gasom? Ili. ekonomija. razlièitom od svih ostalih samodovoljnih „soba“. Sljoskin urušavanje komunizma opisuje kao trenutak odluke stanara zajednièkog stana da zazidaju vrata sopstvenih soba. polazeæi od boljševièkog odreðenja „nacija“ kao društvenih grupa sa skupom objektivnih karakteristika (zajednièki jezik. prema Sljoskinu.Â. tako i tuðim oèima) decenijama izgledali kao „najva niji stanari“. tada se postavilo pitanje šta æe biti sa onim stanarima koji su naseljavali i koristili centralni deo nekadašnje zajednièkog stana – kuhinju. da bi se iznenada probudili u nefunkcionalnom „stanu“. 1994: 452). Otvaranje „ruskog pitanja“ raspadom SSSR-a ukazuje na još jednu kljuènu karakteristiku sovjetske nacionalne politike – njenu ambivalenciju i nedoslednost u pogledu definisanja statusa „ruske nacije“. Ñî÷èíåíèÿ. postale su jedini moguæi naslednici. Naravno. urede ih po svom ukusu i poènu da koriste prozore kako bi izlazili napolje. Naime. 1994: 449). Ali. XIII: 100.Reèju. svoju specifiènost koja pripada samo njoj i ne postoji kod drugih nacija. prošlost. kultura. nema osnova za zakljuèak o nekakvoj posebnosti Rusa u odnosu na ostale sovjetske nacije. Vraæajuæi se metafori „komunalke“. klasno diferencirana) nacija Rusi u prvoj fazi sovjetskog rešavanja nacionalnog pitanja nisu mogli biti predmet mera pomoæu kojih je Partija podsticala razvoj „zaostalih“ 43 „Svaka nacija – bez obzira da li je mala ili velika – ima svoje kvalitativne osobenosti. „Rusi su bili jedinstvena ne-nacija u Sovjetskom Savezu“. teritorija) i stava o njihovoj ravnopravnosti43. Ali. te je njihov status u odnosu na sve druge nacije bio razlièit. u zavisnosti od istorijskog perioda u kome je analiziramo. prema Slezkine.

i sama bila federacija (RSFSR): „Rusi su ostali u posebnoj poziciji. partijskih i vojnih kadrova. Neki Rus je mogao imati koristi od toga što je bio proleter. ali sve sna nije kako je odmicala decenija. zamenom latinice æirilicom u knji evnim standardima stvorenim dvadesetih godina. ruski simboli i tradicije mogle su biti asimilovane u novi sovjetsko-ruski identitet“ (Vujaèiæ. 1994: 434). poput SSSR-a. industrijskih radnika) Rusi su preuzimali ulogu „etnièkog lepka“ sovjetske dr ave.nacija i etnièkih grupa Sovjetskog Saveza. Procesi nacionalne izgradnje nisu obuhvatali Ruse. etnièki motivisane mere pozitivne diskriminacije na nacionalno definisanim teritorijama. poèeli dobijati nacionalna obele ja i prava koja su veæ pripadala svima ostalim: „S poèetka oprezno. veæ samo „manjine“ na teritoriji ruske federalne jedinice koja je. promenjena je kako afirmacijom i institucionalizacijom prava drugih nacija i nacionalnosti.. Uèinjeni politièki bezopasnim. školskim uniformama i tradicionalnim porodiènim vrednostima – bio je znak da su poslednji društveno i kulturno znaèajni. Stoga su veæ poèetkom tridesetih godina Rusi. Oni su opravdano mogli biti nacionalne manjine na teritorijama pripisanim drugim nacijama. pa stoga (sa ‘proleterskog stanovišta’) politièki opasni. pošto su i sami postali „proleterska nacija“. vojnim èinovima. te usvajanjem ruskog kao jedinog jezika komandovanja i slu bene komunikacije u Crvenoj armiji (vid.“ (Slezkine.. ostatci stare Rusije (Rus’) bili konaèno uništeni. bile su eksplicitna replika mera pozitivne diskriminacije na osnovu klasne pripadnosti u Rusiji. Partija je poèela obdarivati Ruse nacionalnom prošlošæu. tako i jaèanjem „klasne borbe“ koja je od „ruskih mu ika“ ubrzano stvarala „proletere“. dok su ostali neruski stanovnici imali koristi veæ od toga što nisu Rusi“ (Slezkine. Ova poèetna asimetrija u polo aju sovjetskih nacija kojom je istovremeno ispravljana „istorijska nepravda“ ruske dominacije i odbacivana konzervativno-seljaèka ruska nacionalna tradicija. Svojom brojnošæu i prisutnošæu u drugim Republikama (najèešæe u funkciji struènjaka. ali u samoj Rusiji oni nisu imali nacionalna prava i nacionalne moguænosti (zato što su ih nekada posedovali i pogrešno iskoristili). Vu44 „Uskrsnuæe ruske ‘nacionalne forme’ – upotpunjene Puškinom. U stvari... nacionalnim jezikom i sve poznatijom nacionalnom ikonografijom sa Puškinom na èelu. 1994: 443)44. a teškoæe komunikacije u „Vavilonskoj kuli“ smanjene su uvoðenjem ruskog jezika kao obaveznog predmeta u svim osnovnim školama. 2004: 261) 162 .

2004: 283). Ovo preklapanje ruskog i sovjetskog identiteta nam poma e u razumevanju èinjenice da je u ivljavanje u ulogu rtve komunizma. 2004: 263. bilo jednako rasprostranjeno i sa strastvenom uverenošæu obrazlagano kod svih („malih“ i „velikih“) nacija i etnièkih zajednica nekadašnje dr ave internacionalistièkog bratstva. kao i ranije.. Ove promene.“ (Slezkine. Slièan zakljuèak izvodi istorièar Teri Martin u radovima o nacionalnoj politici boljševika napisanim nakon objavljivanja Sljoskinove studije o Sovjetskom Savezu kao „komunalki“46. Ili. U raspadu „nerazrušivog bratstva“ koje je usledilo kao rešenje. prema Šporluku. Hejdena. nisu imali svoju Partiju i nikada nisu stekli nacionalnu Akademiju. primenjenu na sluèaj SFRJ – skice za podeljenu kuæu) nije bio zanemariv. ove zajednice strahovale od brojnosti svojih sustanara i moguænosti njihovog isticanja zahteva za novom raspodelom ivotnog prostora. Nesklon metafora45 46 Koristeæi metaforu komunalke. Sljoskin opisuje na sledeæi naèin: „Rusi su poèeli kinjiti svoje susede i ukrašavati svoj deo zajednièkog stana (deo koji je ukljuèivao veliki hol. autoru koji se ne mo e optu iti za pristrasnost prema ruskom nacionalizmu: „Dominacija etnièkih Rusa u SSSR-u bila je postignuta po cenu rastvaranja ruske nacije u sovjetskoj dr avi“ (cit. Reèju. odvojeni“ (Isto). godine 163 . ivotom u „komunalki“ više niko nije bio zadovoljan: s jedne strane.jaèiæ. Slezkine. dok su s druge strane. da upotrebim sintagmu R. odbranjenoj na Univerzitetu u Èikagu 1996. 1923-1938“. ogranièenja teze o „rusifikaciji“ kao dominaciji ruske nacije. ali oni nisu tvrdili da je èitav stan njihov ili da druge (velike) porodice nemaju pravo na sopstvene sobe. uèinak boljševièkog plana zajednièke kuæe (ili. 1994: 444). u nedu ni objekt stradanja od strane suseda i istorije. prema Sljoskinovoj oceni: „Rusi nikada nisu postali nacija poput drugih. Stanari su bili više nejednaki ali. 1994: 444)45. S jedne strane. Pre svega. prema Vujaèiæ. kao i naglašeno nacionalna retorika Staljinovih ratnih godina tumaèene su kao pokazatelj „rusifikacije“ Sovjetskog Saveza i ruske dominacije nad ostalim nacionalnim grupama. u doktorskoj disertaciji „An Affirmative Action Empire: Ethnicity and Soviet State. Ipak.. oni nisu imali jasno definisanu nacionalnu teritoriju (RSFSR je ostala amorfni skup republika i nije nikada identifikovana sa etnièkom ili istorijskom ‘Rusijom’). hodnik i kuhinju u kojoj se donose glavne odluke). Rusi su smatrali da je njihov komfor u odnosu na manje zajednice smeštene u zasebnim sobama nepravedno umanjen.

federacije. politika pozitivne diskriminacije sa skupom kompenzatorskih mera) i koncepta imperije. konfederacije. jezikom i sopstvenim elitama. kao i u brojnim studijama.ma. nije èudno što Malia u kritici Martinovog rada istièe: „Pozitivno delovanje (affirmative action) nije nikada bio sovjetski termin. a komunisti (boljševièki internacionalisti) postaju „graditelji nacija“ (nation-builders.. 1996: 39). íàöèåñòðîèòåëè). Ithaca. Martin je Sovjetski Savez definisao kao „imperiju pozitivnog delovanja“ (Affirmative Action Empire) kako bi istakao osobenost ove dr ave koja se razlikovala kako od modela „nacije-dr ave“ i „federacije“. tj. prema Martinovom mišljenju najtaènije opisuje sovjetsku nacionalnu politiku i dr avno-pravno ustrojstvo48. 1923-1939. „Taj termin predla em kao ideal-tip da bi se Sovjetski Savez kao nacionalni entitet razlikovao od alternativnih ideal-tipova: nacije-dr ave. Objašnjenju ovog paradoksa prema kome se „internacionalizam“ potvrðuje voðenjem „nacionalistièke politike“. U tom pogledu. Na prvi pogled ovo protivreèno spajanje savremenog termina affirmative action (kojim se oznaèava politika preferiranja etnièkih i drugih manjinskih grupa koje su u prošlosti bile izlo ene diskriminaciji. Prva premisa je bila veæ pomenuta marksistièka ocena „nacionalizma“ kao „maskirajuæe (kasnije objavljenoj u obliku knjige: The Affirmative Action Empire: Nations and Nationalism in the Soviet Union. sa socijalistièkim zahtevom za ekonomski i politièki unitarnom dr avom“ (Martin. Stoga. ‘imperija pozitivnog delovanja’ je smeo izazov ortodoksiji modela ‘tamnice naroda’ (Gerasimov. 2001). tako i od tradicionalnih „imperija“47. Veæ ovom sintagmom u naslovu „Martinova knjiga dramatièno odstupa od standarda koji su nekada uspostavili Rièard Pajps i Elen d’Enkos nedvosmisleno tvrdeæi kako je Sovjetski Savez bio represivan prema nacionalnim grupama koje je obuhvatao. 2005). 2004: 38).. imperije“ (Martin. grada-dr ave. 47 48 164 . Neobiènost ove sintagme odra ava kontradiktornost politike samih boljševika koji se „mogu nazvati internacionalnim nacionalistima“ jer su „pokušali da spoje zahteve nacionalista za nacionalnom teritorijom. U njemu su rekonstruisane tri osnovne polazne premise boljševièke politike „pozitivnog delovanja“ prema nacionalnim pokretima nasleðene multietnièke imperije. New York. 2001: 78). posveæen je Martinov istoriografski rad oslonjen na obimnu arhivsku graðu. politike koju su dvadesetih godina formulisali Lenjin i Staljin. kulturom. Martin prisvaja amerièki ideal graðanskih prava i primenjuje ga na imperium Lenjina i Staljina!“ (Malia.

„nacionalnih alijansi“ svih slojeva društva. „Pošto je Lenjin usmerio pa nju boljševika na istoène. godine opravdavao pokroviteljsku politiku Partije (ïîêðîâèòåëüñòâííàÿ ïîëèòèêà) prema nacionalnim kulturama na sledeæi naèin: „Mi sprovodimo politiku maksimalnog razvoja nacionalne kulture da bi ona iscrpela sebe potpuno i da bi. konsolidacija nacionalnog statusa se poèela povezivati sa istorijskim progresom. 1996: 24-25). Kako i nakon pobede boljševika nije nestala potreba za ujednaèavanjem stupnja razvoja razlièitih nacionalnih grupa. 1996: 22)49. Stoga su oni. Internacionalistièki komunisti su stoga morali „obuæi nacionalni kostim“ i zameniti nacionalnu „bur oaziju“ u artikulaciji zahteva za autonomijom ugnjetavanih naroda. 2001: 71) 165 . boljševici su zakljuèili da æe im prisvajanje „nacionalne forme“ omoguæiti da neutrališu opasnosti od „bur oaske“ hegemonije u tim pokretima. prema: Martin. Ovo njihovo uverenje bilo je poduprto drugom premisom prema kojoj je „nacionalna svest neizbe na istorijska faza koju svi narodi moraju proæi na putu ka internacionalizmu“ (Martin. ‘zaostale’ nacionalnosti Sovjetskog Saveza. boljševièka antikolonijalna strategija 49 50 51 Staljin je 1929. Pošto su pre i nakon Revolucije bili suoèeni sa pojavom sna nih nacionalnih pokreta. veæ i pozitivnim korakom komunistièke modernizacije50. stvorena baza za organizovanje internacionalne socijalistièke kulture“ (cit. Širi. te je motivisan istorijski opravdanim i duboko ukorenjenim nepoverenjem prema imperijalnoj dominaciji Rusa. Konaèno. „Ovo verovanje je dovelo do uspostavljanja va nog ‘principa veæe opasnosti’ po kome velikodr avni (ili ponekad velikoruski) nacionalizam predstavlja veæu opasnost od lokalnog nacionalizma“ (Martin. treæa Lenjinova i Staljinova premisa sadr ana je u njihovom èesto izricanom uverenju po kome je neruski nacionalizam prevashodno odgovor na caristièko ugnjetavanje. Taj trend je dostigao vrhunac tokom kulturne revolucije kasnih 20-tih kada se sovjetska propaganda hvalila kako je na Dalekom istoku hiljadugodišnji proces stvaranja nacije sa et u samo jednu deceniju“ (Martin. nakon toga.ideologije“ koja ugro ava „proleterske interese“ jer predstavlja osnovu stvaranja nad-klasnih. 2001: 70). smatrali da nacionalizam malih naroda zaslu uje podršku i nakon Revolucije jer ima „opštedemokratski znaèaj“ i predstavlja „manje zlo“ od „velikodr avnog šovinizma“51. podsticanje procesa „nacionalne izgradnje“ brojnih „zaostalih“ naroda nije smatrano samo nu nim. prema Martinovom mišljenju. spoljno-politièki okvir ove podrške predstavljala je. nasuprot „internacionalistièkoj opoziciji“ u samoj Partiji.

muzeja. a kultura je dobila svoju institucionalnu „infrastrukturu“: „Sovjetska politika je sistematski promovisala razlièite nacionalne identitete i nacionalnu samosvest svojih neruskih stanovnika. Skup tih mera kasnije je nazvan „korenizacijom“ (êîðåíèçàöèÿ. nasuprot raznolikosti (nacionalno-kulturnih) „formi“ društvenog ivota. starosedelaèki. veæ takoðe i agresivnom promocijom simbolièkih markera nacionalnog identiteta – nacionalnog folklora. progresivnih istorijskih dogaðaja i klasiènih knji evnih dela (Martin. Sovjetski „fasadni federalizam“ je skrivao unitarnu politièku volju Partije koja je bila garant jedinstva (socijalistièke) „sadr ine“. opere.kao i oèekivanje da æe afirmacija prava nacionalnih manjina (dijaspora) sa zapadne sovjetske granice pozitivno uticati na odnos njihovih matiènih dr ava prema novom re imu. To je èinjeno ne samo stvaranjem nacionalnih teritorija kojima su rukovodile nacionalne elite na sopstvenom jeziku. odeæe. Na osnovu izlo enih premisa. Izvedena od pridevskog oblika „korennoj“ (êîðåííîé – u znaèenju prvobitan. hrane. 2001: 74). autohtoni. Takoðe. obrazovnu i kadrovsku politiku. indigenization) – neologizmom kojim je prvobitno oznaèavana politika promocije jezika sovjetskih nacionalnosti i stvaranja autohtonih elita svake od brojnih etnièkih grupa. izvorni. boljševici su nakon XII Kongresa (1923) zakljuèili da æe „nacionalizam biti razoru an priznavanjem nacionalnih formi“..) ova reè je bila deo boljševièke antikolonijalne retorike kojom su naglašavana prava „starosedelaca“ neke teritorije u odnosu na „došljake“ – „imperijalne ugnjetaèe“. Mere pozitivne diskriminacije bile su usmerene upravo na „domoroce“ – oni su dobili sopstvene teritorijalne jedinice. njihov jezik (èesto uz prethodnu lingvistièku doradu i kodifikaciju) stekao je status slu benog jezika. pa su sistematski razradili niz praktièno-politièkih mera afirmacije i unapreðenja tih „formi“. sovjetska nacionalna politika nije podrazumevala podelu vlasti kojom bi se znaèajnija politièka i ekonomska ovlašæenja prenela sa boljševièkog centra (Partije) na federalne jedinice. a znatno manje na ostvarenje planova za „ekonomsko ujed166 . Ali. uprkos postojanju brojnih teritorijalnih jedinica konstituisanih po nacionalnom kriterijumu i federalnom ustavnom ustrojstvu. pesnika.. u procesu nacionalne izgradnje „zaostalih“ naroda mere pozitivne diskriminacije prevashodno su bile usmerene na kulturnu.

167 . Martin istièe: „Sovjetska dr ava je doslovno preuzela voðstvo u sve tri faze: artikulaciji nacionalne kulture. Ona je delala pozitivno podr avajuæi dekolonizatorske pokrete sa ciljem njihovog kooptiranja i udaljavanja od postizanja njihovog cilja – nezavisne dr ave“ (Martin. 2001: 67). mo da sa izuzetkom Indije. Martin zakljuèuje da je partijska podrška nacionalnim manjinama (odbacivanje politike njihove asimilacije – melting pota. Martin smatra da je „sovjetska revolucionarna vlast bila prva od svih starih evropskih multietnièkih dr ava koja se suoèila sa rastuæim talasom nacionalizma i na njega odgovorila sistematskim podsticanjem nacionalne svesti svojih etnièkih manjina i stvaranjem za njih mnogih institucionalnih formi karakteristiènih za nacije-dr ave.. 2001: 76). formiranju nacionalnih elita i propagiranju masovne nacionalne svesti“ (Martin. sovjetska dr ava je usvojila suprotnu strategiju. 1996: 47-48).. gotovo da nisu postojale birokratske institucije koje bi nadgledale i sprovodile procese ekonomskog ujednaèavanja“ (Martin.naèavanje“ razlièitih republika i oblasti52. zasnovanog na dominaciji ruske kulture) tokom dvadesetih godina u krajnjoj liniji vodila negativnoj diskriminaciji „velikodr avne nacije“: „U sovjetskom sluèaju u kome 52 53 „Ekonomsko ujednaèavanje je imalo mnogo dvosmislenije mesto u sovjetskoj nacionalnoj politici. 2001: 76). Poput Sljoskina. 1996: 37-38).. nijedna multinacionalna dr ava kasnije nije dosegla obim sovjetske afirmativne akcije“ (Martin. Bez korišæenja boljševièke terminologije.. Usvajajuæi Hrohov model tri faze (nauènu. Umesto toga. ova njegova ocena mo e biti formulisana tezom da je sovjetska dr ava na sebe preuzela one uloge koje su u Hrohovoj trofaznoj periodizaciji nacionalnih pokreta „malih naroda“ imali „patriotski intelektualci“ i „nacionalni aktivisti“ u svojoj borbi protiv tradicionalnih imperija53. Ili: „Ekonomski komesarijati su bili stalno neprijateljski raspolo eni prema sovjetskoj nacionalnoj politici (Martin. Nasuprot kulturnom i nacionalnom ujednaèavanju. Ipak. Tako nešto nije nikada ranije pokušano i. uz sva ogranièenja dometa „pozitivnog delovanja“ sovjetskog voðstva. „U Hrohovom modelu imperijalna dr ava deluje samo negativno (i uzaludno) da bi spreèila pojavu nacionalnih pokreta. 2001: 75). agitacionu i masovnu) u nastanku nacionalnih pokreta malih naroda unutar imperija. Svoju detaljnu i na istorijsko-arhivskom materijalu zasnovanu analizu boljševièke politike „korenizacije“ Martin zakljuèuje tvrdnjom da je tokom dvadesetih godina „Partija postala avangarda neruskog nacionalizma“ (Martin.

su svi ne-Rusi bili favorizovani, Rusi su sami nosili teret pozitivne diskriminacije“54. Takoðe, on promenu sovjetske nacionalne politike povezuje sa Staljinovim upozorenjem o „vrtoglavici od uspeha“ nakon koga tokom tridesetih godina poèinju postepena ogranièenja mera pozitivne diskriminacije sovjetskih nacionalnosti praæena postupnom rehabilitacijom ruske nacionalne tradicije: „U januaru 1934. godine Staljin je slu beno objavio odbacivanje principa ‘veæe opasnosti’ kojim su Rusi stigmatizovani kao nekadašnja velikodr avna nacija. Na poèetku se èinilo da æe Rusi dobiti jednaki nacionalni status, ali od 1936. godine oni su veæ uzdignuti u status prvog meðu jednakim u sovjetskoj porodici nacija“ (Martin, 2001: 81). Ovaj praktièno-politièki otklon od boljševièkog modela „imperije pozitivnog delovanja“ bio je praæen promenom sovjetskog teorijskog diskursa – shvatanje „nacija“ kao proizvoda moderne kapitalistièke epohe zamenjeno je esencijalistièkom koncepcijom po kojoj su „nacionalni identiteti“ sovjetskih nacija duboko istorijski ukorenjeni. Usvajanje primordijalistièkog shvatanja „nacije“ vodilo je jaèanju statusa „titularnih nacija“ (ukljuèujuæi i ruske), redukciji broja etno-teritorijalnih jedinica (mre e autonomnih nacionalnih sovjeta, rejona, oblasti,) kao i pragmatiènijoj jezièkoj politici kojom je ruski jezik etabliran kao lingua franca sovjetske dr ave. Novi princip nadnacionalnog sovjetskog jedinstva naðena je u formuli vekovnog „prijateljstva naroda“ (äðóæáà íàðîäîâ) u kome je najveæi (ruski) narod imao sto ernu ulogu jer je, prema partijskom èasopisu Boljševik iz 1938. godine, upravo on tokom celokupne istorije dokazao svoju „borbenost“ i „slobodoljubivost““: „Istorija velikog ruskog naroda istorija herojskih bitaka za nezavisnost i slobodu protiv bezbrojnih neprijatelja, osvajaèa i intervencionista (ukljuèujuæi i ‘nemaèke elemente’)...“ (cit. prema: Martin, 2000: 349). Ovaj novi zvanièni partijski stav reflektovao je pomenutu promenu u sovjetskom naèinu tematizacija
54

Nikolaj Buharin u svom istupu na XII Kongresu (1923) jasno formuliše razloge za asimetrièan polo aj ruske nacije u odnosu na sve druge: „Kao bivša velikodr avna nacija, moramo uva avati nacionalistièke aspiracije drugih i staviti sebe u neravnopravan polo aj, u smislu davanja još veæih ustupaka nacionalnim strujama. Jedino takvom politikom – onom kojom sebe veštaèki stavljamo u poziciju koja je ni a od pozicije drugih – samo po toj ceni mo emo sebi kupiti poverenje ranije ugnjetavanih nacija“ („Pravda“, 24. aprila 1923., cit. prema: Martin, 2001: 78).

168

nacionalne pripadnosti – ona se sada stanovništvu pripisivala kao primordijalni i suštinski atribut, a ne više kao istorijski prolazna i sluèajna „forma“55. S obzirom na postepeno napuštanje „klasne borbe“ kao osnovnog sovjetskog narativa, boljševièki diskurs je kasnih tridesetih godina ostao oslonjen na dve osnovne kategorije – „dr avu“ i „narod“. Pojednostavljeno, centralizovana „partija-dr ava“ èvrsto je ujedinjavala (sovjetski) „narod“ koji je prema nacionalnom kriterijumu bio podeljen i klasifikovan na grupe veæeg i manjeg obima56. Pored paternalistièke dr ave, na stvaranje i odr anje jedinstva sovjetskog „naroda“ uticale su (stvarne ili zamišljene) opasnosti kojima je „socijalizam u jednoj zemlji“ bio izlo en od neprijateljski raspoloenog kapitalistièkog okru enja. Stoga, boljševièko voðstvo nije te ilo pretvaranju Sovjetskog Saveza u „naciju-dr avu“ koja bi poèivala na stvaranju nove „sovjetske nacije“ ili na nasilnoj asimilaciji stanovništva u postojeæu veæinsku (rusku) naciju57. Ipak, kao i svako prijateljstvo, sovjetska „dru ba naroda“ je od sredine tridesetih godina bila suoèena sa nizom iskušenja u kojima su neke etnièke grupe postajale „neprijatelji“ koje dr ava ka njava, progoni i raseljava. Drugim reèima, diskriminacija zasnovana na klasnoj pripadnosti je u periodu „velikog terora“ èesto kombinovana sa nasilnom deportacijom èitavih etnièkih grupa: „Izmeðu 1935. i 1938. godine su bar devet
55

56

57

„Sovjetski primordijalizam mo e biti objašnjen pomoæu više konvergentnih faktora. Svepro imajuæa sovjetska praksa oznaèavanja individua pomoæu nacionalnog identiteta da bi se administrirali programi pozitivne diskriminacije potpomagala je pretvaranju nacionalnosti u pripisani nasledni status... Dodatno, Staljinova etatistièka revolucija ‘od gore’ proizvodila je paternalistièki kult naroda koji je sa svoje strane ohrabrivao slavljenje primordijalne, völkisch nacionalne kulture...“ (Martin, 2000: 358). „Tokom staljinske revolucije odozgo klase su bile dovedene do potpunog nestanka. Boreæi se sa eksploatatorskim klasama, proletarijat je ukinuo sam sebe, pretvorivši se u èoveèanstvo. Ipak, nacije ne mogu nestati tako brzo: celo èoveèanstvo se delilo na nacije. Za razliku od socijalnih klasa koje su dolaskom socijalizma morale nestati, nacije su nastavile da postoje èak i onda kada su socijalne kategorije izgubile svaki smisao“ (Baberowski, 2006). „Sovjetski Savez nije bio nacija-dr ava, niti je njegovo voðstvo ikada bilo posveæeno pretvaranju Sovjetskog Saveza u naciju-dr avu. Nije bilo pokušaja da se iskuje nova sovjetska nacija, niti da se nasilno asimiluje nerusko stanovništvo. Naprotiv, u ranom sovjetskom periodu je aktivno obeshrabrivana èak i dobrovoljna asimilacija“ (Martin, 1998: 816).

169

sovjetskih nacionalnosti – Poljaci, Nemci, Finci, Estonci, Litvanci, Koreanci, Kinezi, Kurdi i Iranci – bile podvrgnute etnièkom èišæenju“ (Martin, 1986: 815). Stigmatizovane kao nelojalni, „antisovjetski elementi“, ove nacionalne zajednice su deportovane iz pograniènih oblasti u skladu sa procenom rastuæe spoljne opasnosti po sovjetsku dr avu. Od poèetno naglašene pozitivne diskriminacije ovih dijaspora58, boljševièka politika je pod uticajem rastuæe sovjetske ksenofobije (sindroma opkoljene socijalistièke tvrðave) preusmerena na njihovu masovnu deportaciju – mere nacionalne izgradnje (nation building) zamenjene su praksom selektivnog uništavanja nacionalnih zajednica (nation destroying). Pošto je u dramatiènim okolnostima nasilne kolektivizacije i gladi, veliki broj prethodno pozitivno diskriminisanih pripadnika nacionalnih manjina iskazivao elju za napuštanjem „prve zemlje socijalizma“59, boljševièko rukovodstvo je pribeglo merama kolektivnog ka njavanja. Kasnije širenje ovih mera na druge etnièke grupe koje su iz razlièitih razloga stigmatizovane kao „neprijateljske nacije“ nije, prema Martinovom mišljenju, dovoljan dokaz teze o radikalnoj promeni sovjetske nacionalne politike u pravcu nasilne „rusifikacije“ i „nacionalnog terora“, veæ pokazatelj napuštanja „modernistièkog“ u korist „primordijalistièkog“ shvatanja „nacije“ u boljševièkoj ideologiji: „Sama pojava kategorije ‘neprijateljske nacije’ koja je tokom i nakon Drugog svetskog rata proširena i na brojne indogene sovjetske nacionalnosti (ne samo dijaspore – M. S.), oznaèava trijumf primordijalistièkog naèina mišljenja“ (Martin, 2000: 358). Tako je veliki boljševièki projekat socijalne modernizacije (u kome je izgradnja zaostalih nacija bila samo prolazna faza ka
58

59

„Politbiro je svojim dekretom od 1925. godine eksplicitno naglasio da nacionalnim manjinama u pograniènim oblastima treba dati više nacionalnih prava nego onima u centralnim oblastima Sovjetskog Saveza“ (Martin, 1998: 831). Ova politika je formulisana u skladu sa „pijemontskim principom“, tj. uverenjem da æe status sovjetskih dijaspora pozitivno uticati na stav prema komunizmu njihovih sunarodnika u matiènim dr avama. „Ovi pokreti za emigraciju su sovjetsko voðstvo dramatièno suoèili sa neuspehom ‘pijemontskog principa’. Nacionalne manjine na zapadu Sovjetskog Saveza su trebale da poslu e kao privlaèni komunistièki primeri za svoju inostranu etnièku braæu. Umesto toga, njih su sada privlaèile njihove matiène dr ave i oni su se odricali svoje sovjetske domovine na veoma iznenaðujuæi naèin“ (Martin, 1998: 838).

170

ostvarenju internacionalnog bratstva) završio obnovom vere u prirodnost i drevnost „nacija“ kao trajnih entiteta udru enih u sovjetsku „porodicu naroda“60. Slièna asimetrija izmeðu intencija i posledica sovjetske politike oèituje se i u odnosu prema „imperijalizmu“ – nastao kao antiimperijalistièki pokret, boljševizam je stvorio „komunistièku imperiju“: „Dugoroèno gledano, istovremena promocija neruskih identiteta i ponovno uspostavljanje Rusa kao najcenjenije i istaknute dr avotvorne nacije jedne centralizovane dr ave, omoguæilo je subjektivnu percepciju imperije. Kako su se neruske nacije modernizovale i znatno uveæavale nacionalnu inteligenciju tokom vladavine Hrušèova i Bre njeva, polako je jaèala njihova subjektivna percepcija da ive u Ruskoj imperiji. S poèetkom politièkih reformi Gorbaèova, ovo oseæanje je iznenada eksplodiralo i fatalno potkopalo Lenjinovu imperiju pozitivnog dejstva“ (Martin, 2001: 82).

3. Lukavstvo uma: crvena rotkva i pseudomorfoza
Izlo ena Sljoskinova i Martinova istorijska analiza boljševièke nacionalne politike ilustruje promenu unutar decenijama dominantnog sovjetološkog narativa prema kome je ta politika iskljuèivo poèivala na represiji neruskih nacionalnosti i boljševièkoj manipulaciji sa „pravom nacija na samoopredeljenje“. Njihova tematizacija boljševièke izgradnje nacija osvetljava one momente istorijskog procesa koji ostaju u senci „totalitarne paradigme“ fokusirane na kasni staljinizam kao „tamnicu naroda“. Takoðe, njome se istièe „dijalektièki obrt“ ciljeva i sredstava boljševièke politike, tj. naglašava protivreèni odnos izmeðu intencija i rezultata komunistièkog eksperimenta. Naime, boljševièko stvaranje nacija (nation-making) koje je izvorno bilo samo sredstvo postizanja komunistièkog cilja – internacionalnog bratstva – na kraju je, „lukavstvom istorije“, dovelo do raspada Sovjetskog Saveza i stvaranja brojnih novih nacija-dr ava61. Mere predu60

61

„Modenizacija je teorija sovjetskih intencija, a neo-tradicionalizam je teorija njenih nenameravanih posledica“ (Martin, 2000: 361). „Proces stvaranja nacija u Sovjetskom Savezu odvijao se u jedinstvenom kontekstu – u dr avi koja je, da bi prevladala nacionalizam i razlike izmeðu nacija u

171

procesi nativizacije. industrijalizacije. urbanizacije i izgradnje dr ave u Sovjetskom Savezu obezbedili su društvenu i kulturnu osnovu prvo za pojavu etnièkih elita koji su organizovali otpor niskog nivoa vladavini Rusije. Ondašnji planovi reorganizacije mnogonacionalnog carstva bili su koncipirani u dva osnovna. vodile nestanku meðuetnièkih konflikata veæ su rezultovale „poveæanjem nacionalne samosvesti i rastom nacionalnog separatizma meðu društveno aktivnijim èlanovima svake od nacionalnih zajednica“ (Kaiser. kao što su oèekivali boljševici. 1994: 248).zimane radi postizanja jednakosti nacionalnih zajednica nisu. 172 . a kasnije. obrazovano. tako i omoguæilo odr anje dr avne stvari stvorila skup institucija i inicirala procese koji su podsticali razvoj svesnih. otvara moguænost novog naèina tematizacije odnosa komunizma i nacionalizma. 2001: 31). usmerena na procese dugog trajanja. za stvaranje kontra-elita koje su mobilisale široko zasnovane nacionalistièke pokrete“ (Suny. mobilno i samo-motivisano društvo? Kome je potrebna imperijalna kontrola Moskve kada su nacionalne elite i njeni konstitutivni delovi sposobni da artikulišu sopstvene interese u skladu sa idejom nacionalnog samoopredeljenja koju odobrava marksizam-lenjinizam?“ (Suny. Nasuprot poèetnim ciljevima Komunistièke partije. sekularnih i politièki mobilisanih nacionalnosti. U oba sluèaja. što je modernizacija „zaostalih“ sovjetskih nacionalnih zajednica bila uspešnija. Komunistièka partija je samu sebe delotvorno uèinila nepotrebnom. a njena etno-teritorijalna federalizacija nije razmatrana kao sredstvo koje bi zadovoljilo kako postojeæe i potencijalne nacionalne pokrete. to je boljševièki „modernizator“ bio sve nepotrebniji: „Taj dijalektièki preokret samolegitimacije imperije otelotvoren u teoriji i praksi modernizacije bio je u samom jezgru progresivnog propadanja Sovjetske imperije Ustvari. U pokušajima objašnjenja dinamike i neuspeha boljševièke nacionalne politike „imperijalna paradigma“. ideal-tipska pravca: pretvaranju imperije u naciju-dr avu sa ruskom etnièkom dominacijom ili stvaranju nacije-drave politièki jednakih graðana bez politizacije njihove etnièke pripadnosti. Imperijalna Rusija koja se od sredine XIX veka dramatièno suoèavala sa krizom i nu nošæu reformi predstavlja problemsko središte takvog istra ivaèkog pristupa. 1993: 126). Kome je potrebna ‘avangarda’ kada sada ima urbano. podrazumevano je oèuvanje jedinstva i celovitosti ruske imperije. Reèju.

tako i protivnicima. entiteta koji bi bio slièan izmenjenom ruskom carstvu ujedinjenom ne-etnièkom idejom komunizma i sa graðanima koji su. Kasnije pomeranje naglaska u boljševièkoj praksi sa izgradnje „zaostalih nacija“ (íàöèîíàëüíîe ñòðîèòåëüñòâo) na procese „rusifikacije“ (jaèanje uloge ruskog naroda i njegove tradicije kao integrativnog elementa sovjetskog socijalistièkog bratstva) mo emo tumaèiti promenom politièkih okolnosti i slabljenjem integrativnih kapaciteta same ideje komunizma. Boljševièki izbor upravo ove moguænosti bio je plod ukrštanja situaciono-istorijske. bila usmerena na stvaranje politièkog entiteta koji nije zasnovan na etnièkim vezama. real-politièke logike i njihovih doktrinarnih internacionalistièkih uverenja. paralelnih ili simultano smenjujuæih praksi o kojima su voðeni sporovi meðu samim boljševicima i njihovim savremenicima – kako „saputnicima“. opravdan je stav prema kome je tokom celokupne istorije Sovjetskog Saveza postojala napetost izmeðu te nje boljševièkog re ima da stvori homogenu zajednicu (praksom „sovjetizacije“ kojom se stvara „sovjetski narod“ èije je distinktivno obele je „komunizam“) i praktièno-politièke potrebe odr anja njene etnièke raznovrsnosti putem „korenizacije“. Ne ulazeæi u razmatranje unutarboljševièkih sporova. a predstavljao je pokušaj „spajanja nespojivih praksi – odr anja imperije i izgradnje nacija“ (Blitstein. Ipak. bez obzira na dinamiku odnosa ove dve komponente boljševièke nacionalne politike. dok je „s druge strane. „ukorenjivanja“ tog istog komunizma u najrazlièitijim nacionalnim tradicijama i etnièkim zajednicama (vid. jednaki“ (Ikeda. 2006). tj. ovu tvrdnju mo emo ilustrovati stavovima formuli173 .celovitosti. 2005: 122). Naknadna. istoriografska rekonstrukcija sovjetske prošlosti suoèava se sa problemom razumevanja ovih protivreènih. Ova dvostrukost boljševièke prakse èesto je previðana jednostranim naglašavanjem ili partijskog centralizma i „rusifikacije“. ili isticanjem pozitivno-formativne uloge boljševika u procesima izgradnje sovjetskih nacija. Blitstein. 2006). s jedne strane „te ila unapreðenju etnièkog identiteta svakog stanovnika“. izuzev stigmatizovanih ‘kontrarevolucionara’. Izbegavanje zamke takvog redukcionizma u tumaèenju istorije Sovjetskog Saveza vodi oceni prema kojoj je boljševièka vlast istovremeno.

prema mišljenju Laufenberga i Volhajma.. nacionalne politièke grupacije. ostavši nepokolebiv u principu. XII. Pošto je komunizam predstavljao politièki projekt radikalno suprotstavljen pobednièkom. Naime. Broj 238-239. III (1996). mogao privuæi i nemaèke desne. Srpska politièka misao. prema uverenju Ustrjalova. ).. sistematski razvijen upravo u radovima ruskog emigranta Nikolaja Ustrjalova62. krajem 1918. 1-4. str.yurope. Beograd.html. nacional boljševizma (korišæenja boljševizma za nacionalne ciljeve – u onom smislu u kome su neki ljudi u savremenoj Nemaèkoj takoðe izrazili to stanovište)“ (cit. „hirovita dijalektika istorije je sovjetskoj vlasti sa njenom internacionalistièkom ideologijom neoèekivano dodelila ulogu nacionalnog faktora savremenog ruskog ivota. pobeda boljševika u Graðanskom ratu omoguæila je ostvarenje osnovnog nacionalnog cilja – ponovnog uspostavljanja teritorijalne celovitosti ruske imperije i njenu buduæu transformaciju u rusku naciju-dr avu. Beograd. u praksi izgubio sjaj i 62 63 Sintagma je prvobitno formulisana kao polemièki koncept – upotrebljena je u Radekovoj kritici „Komunistièke radnièke partije Nemaèke“ koju su u Hamburgu. Paradoksalno. prema: Burbank. 207-222 (isti tekst: Republika. zapadno-evropskom kapitalizmu. Vol. Ustrjalov ga obaveštava da je „zauzeo poziciju. godine. 174 . naglašavanjem integrativne ili nacionalno-formirajuæe strane boljševièke nacionalne politike. Kritikujuæi ovaj politièki projekt kao nekomunistièki – Radek ga je nazvao „nacional-boljševizmom“. a Lenjin je taj pojam preuzeo i koristio u svom poznatom radu Deèija bolest levièarstva u komunizmu (1920). Internet dokument: http://www. Najkraæe formulisan ideološki kredo ove grupe svodi se na poziv za ujedinjenje svih nemaèkih nacionalnih snaga pod zastavom komunistièke partije u borbi protiv imperijalizma Antante. onda kada je [antiboljševièki] nacionalizam. uprkos svom nemaèkom poreklu. 1986: 309). g. on je. Tako je. Laufenberg (Laufenberg) i F. U radovima ovih zaboravu prepuštenih politièkih teoretièara èesto se mogu naæi anticipacije savremenih sporova o odnosu „nacionalizma“ i „komunizma“.com/zines/republika/arhiva/2000/238-239/238_15. izvodili razlièite zakljuèke o njenom buduæem ishodu. No. U pismu Struveu od 15. sam koncept „nacional-boljševizma“. O Ustrjalovu i smenovehovstvu videti opširnije u: Agursky (1987). Volfhajm (Wolffheim).. kao i u mom radu: „Nacional-boljševizma: prilog istoriji pojma“. osnovali H. Hardeman (1994).sanim u krugovima ruske emigracije dvadesetih godina prošlog veka koji su. oktobra 1920. konstitucionalnog demokrate (kadeta) i predvodnika „smenovehovskog pokreta“ èiji su pripadnici zagovarali aktivnu podršku boljševicima motivisanu nacionalno-patriotskim razlozima63. God. jun 2000.

.. istoriju ili naciju – mera i cilj nacionalne snage je teritorija“ (Burbank. mora pre svega biti ‘topografski’.. zaslu uje u tom poslu odluènu podršku i simpatiju svih svesnih ruskih patriota“ (Ustriialov. 1927: 4). firma koja upadljivo pada u oèi. Prema njegovom mišljenju. uspešno integrišu nekadašnju rusku imperiju. Zato ja smatram da vlast koja sada okonèava ujedinjavanje Rusije u njenim velikodr avnim okvirima. „Boljševizam sa svojim internacionalnim uticajem i svuda raširenim vezama sada postaje sjajno oruðe meðunarodne politike Rusije i slepi su oni ruski patrioti koji bi u sadašnjem trenutku eleli da zemlju vide lišenu tog oruða po bilo koju cenu“ (Ustrialov. Ustrjalov se ne poziva na pravoslavlje. „Rim ostaje Rim i pod vlašæu republikanaca i pod vladavinom imperatora“ (Ustrialov. indiferentnim prema njenoj duši. Ja sam spreman da tvrdim sasvim suprotno: upravo je teritorija najbitniji i najvredniji deo duše dr ave. ako je ozbiljan.potamneo usled hroniènih saveza i kompromisa sa takozvanim ‘saveznicima’“ (Ustrialov. korisna zbog svojevrsne privlaènosti za poglede sa strane. rusku kulturu. Taj poziv se temeljio na njegovom uverenju da æe vremenom boljševizam biti evolutivno transformisan („i ivljen“) jer æe boljševici pod pritiskom socijalne stvarnosti odustati od doslovnog ostvarenja sopstvenog komunistièkog uèenja. Stoga je Ustrjalov buduæi razvoj Rusije predoèavao pomoæu analogije sa rotkvom èija je spoljašnost crvena. 52). boljševici svojim centralizmom i „demagogijom slobodnog samoopredeljenja naroda“.. 175 . 1920: 50. dok internacionalistièkom komunistièkom retorikom ojaèavaju poziciju Rusije obezbeðujuæi joj podršku meðunarodnog radnièkog pokreta65. 1920: 51)64. Duboko greši onaj koji teritoriju smatra ‘mrtvim’ elementom dr ave... bez obzira na njen prividno grubi ‘fizièki karakter’. a unutrašnjost bela: „Crvena ljuska. po njegovim reèima. Pošto su boljševici praktièno dokazali da su jedina politièka snaga koja je sposobna da ukine anarhiju. Stvaranje sna ne. zbog 64 65 „Teritorija“ je od suštinskog znaèaja za Ustrjalovljev koncept „nacionalizma“: „Svaki nacionalizam. spreèi separatistièke pokrete neruskih nacionalnosti i oèuva celovitost zemlje. 1986: 226). velike dr ave pod imenom Sovjetskog Saveza je u oèima Ustrjalova predstavljalo obnovu razrušene imperije èije je unutrašnje ureðenje od sekundarnog znaèaja jer. „Teritorijalno-centriènost“ Ustrjalovljeve pozicije istièu i savremeni tumaèi: „U njegovoj interpretaciji nacionalizam nema duhovno ili ideološko opravdanje. Ustrjalov je („unutrašnju“ i spoljnu) emigraciju pozvao na „pomirenje“ i saradnju sa re imom. 1920: 85). bez obzira kakva da je.

onda mo emo zakljuèiti da je bez „crvene“. Na moguænost takvog istorijskog razvoja i krajnjih posledica boljševièke nacionalne politike upuæivao je veæ dvadesetih godina. Njena sr . predodreðena za politièko i 66 O evroazijstvu i evroazijskom pokretu ruske emigracije videti moju knjigu: Put Rusije: evroazijsko stanovište. Iz perspektive raspada i kraja Sovjetskog Saveza. nasuprot Staljinovoj formuli. predviðao je da æe. suština je bela i sve što više raste i sazreva plod. tako i njegovu sopstvenu saradnju sa boljševicima. Poput Ustrjalova. teritorije „Evroazije“ koja je. a ne samo ruskog. Ustrjalov se vratio u domovinu gde je 1937. biæe sve belja. 1927: 36). Ohrabren napuštanjem „ratnog komunizma“ i uvoðenjem NEP-a. Beograd: Plato. èini se da je komunistièka „forma“ pothranjivala i omoguæavala rast i bujanje mnoštva „nacionalnih sadr aja“. 2004. opravdavao kako istorijsku pojavu boljševizma. a nacionalan po sadr ini“. on je u uspostavljanju sna ne ruske dr ave video krajnji rezultat boljševièke politike osloboðene komunistièkih iluzija o opšteljudskoj emancipaciji. teoretièar prava i politike Nikolaj Aleksejev sa svojim istomišljenicima okupljenim u „evroazijskom pokretu“ ruske emigracije66. ali se ona odvija u okolnostima koje samo potvrðuju nerealistiènost njegovih predviðanja: napuštanje komunizma poklopilo se sa raspadom one velike dr ave èiji opstanak je.svoje sposobnosti da ‘imponuje’. Ironijom istorije. anticipirajuæi jaèanje procesa „rusifikacije“ sovjetske dr ave. Sovjetski Savez vremenom sve više postajati „internacionalan po formi. komunistièke „forme“ Sovjetski Savez bio nedovoljno pro et ruskom (nacionalno-belom) „sadr inom“ da bi saèuvao svoju kompaktnost i celoviti oblik. 176 . Ako se poslu imo njegovom metaforom „rotkve“. evroazijci su odavali priznanje boljševicima za oèuvanje celovitosti ruske imperije. Ona æe beleti stihijno. godine bio osuðen i ubijen zbog svog „nacional-boljševizma“ upravo u vreme Staljinovog sve sna nijeg zaokreta ka ruskoj nacionalnoj tradiciji i izgradnji „socijalizma u jednoj zemlji“ koja je mnoge podseæala na rusku imperiju. prema njihovom uverenju. Ponovno štampanje Ustrjalovljevih radova i debate o njima danas predstavljaju svojevrsnu rehabilitaciju ovog „usamljenika iz Harbina“. organski“ (Ustrialov. izmeðu ostalih. kako je to predviðao Ustrjalov. Reèju. prema njegovom uverenju.

stvaranju novih nacionalnih elita èiji se rukovodeæi status legitimiše njihovom „proleterskom svešæu“. Ipak. kada doðu na vlast.“(Trubetzkoy. provincijalni nacionalizam“ (Alekseev. uprkos tome što je. pošto je boljševièki etnofederalizam poèivao na „pravu nacija na samoopredeljenje“. Eventualno slabljenje stroge partijske discipline i hijerarhije vodilo bi „labavljenju“ federacije i osamostaljenu federalnih jedinica upravo pod rukovodstvom tih novostvorenih nacionalno-komunistièkih elita. 1994: 422). 1994: 421). 1927: 252). èesto poseduju posebno sna ne nacionalistièke instinkte koji. „podela na proletarijat i bur oaziju veštaèka u sluèaju mnogih naroda SSSR-a“ (Trubetzkoy. Zato je sistemska pretpostavka boljševièkog federalizma bila „korenizacija“ kojom se u federalnim jedinicama ubrzano stvara „proletarijat“ kao oslonac sovjetske vlasti. godine istakao: „Sovjetska politika za rezultat ima paradoksalnu èinjenicu da se iz radnièkog internacionalizma raða pravi. „pokazuje se da proleteri. komunistièke elite federalnih jedinica postaju nosioci nacionalizma koji se situaciono ogranièava samo partijskim centralizmom i ideološkom pravovernošæu. poèinju da ugnjetavaju nacionalne manjine koje ive u njihovim granicama“ (Alekseev. Svoju anticipaciju buduæeg raspada Sovjetskog Saveza pod pritiskom nacionalnih pokreta njegovih èlanica predvoðenih bivšim pripadnicima komunistièke nomenklature. morao je biti ogranièen jedinstvenim „interesom proletarijata“ koji ovaploæuje u centralizovana Komunistièka partija. Naime. 1927: 252).kulturno jedinstvo. prema reèima lingviste Nikolaja Trubeckog. Nikolaj Aleksejev je još 1927. Dokaz za to su rano uoèene pojave ugnjetavanja nacionalnih manjina u novoformiranim sovjetskim republikama: „Nacije koje su se samoopredelile i koje ne èine uvek veæinu stanovništva nacionalnih republika. Iako su bili protivnici zagovornika povratka na tradicionalno rusko imperijalno „velikodr avlje“. Predviðajuæi takav pravac istorijskog razvoja. oni su kritikovali kombinaciju klasnog i nacionalnog principa u sovjetskom federalizmu. lokalni. ne postoje u pravih proletera. Na taj naèin. Ubrzani razvoj pismenosti i obrazovanja na jezicima nacionalnosti sovjetskih republika. tj. on je 177 . prema komunistièkom uèenju. bez obzira na vernost ovih novih elita boljševizmu. Martinove „mere pozitivne akcije“ vode.. prema predviðanju Trubeckog..

zasnivao na predviðanju slabljenja integracione uloge komunistièke ideologije u odnosu na jaèanje „centrifugalne“ snage nacionalnog principa ugraðenog u temelje sovjetske federacije. Ova istoriografski zanimljiva tema zaslu uje posebnu pa nju. 1998: 368). Prva bi bila ona koju mo emo nazvati „nacional-boljševièkom“ – izvedena iz totalitarne paradigme. onda njegovo predviðanje istovremenog sloma komunizma i sovjetske federacije dobija proroèko znaèenje koje se mo e dopuniti jedino opaskom da je. morati da stupe u borbu. boljševizam bi se mogao tumaèiti kao sredstvo koje je sedam decenija odlo ilo raspad ruske imperije. kao rezultat te borbe. odvojeni narodi koji ulaze u sastav Rusije sruše i Rusiju i internacionalizam “ (Alekseev. ruskog naroda. pre ili kasnije. oni su svojom nacionalnom politikom otvorili Pandorinu kutiju nacionalizma: „Nad Rusijom sada lebde nacionalni duhovi stvoreni sovjetskom politikom i njihov zanos preti sovjetskom internacionalizmu sa kojim æe oni. Ako imamo u vidu da Aleksejev pod „Rusijom“ zapravo podrazumevao Sovjetski Savez. boljševici su zarad propagandno-taktièkih ciljeva široko primenjivali „pravo na samoopredeljenje“ i ad hoc formirali „nacionalne republike meðu narodima koji do tada nisu ni razmišljali o bilo kakvoj autonomiji“. Prethodnim kratkim osvrtom na stavove ruskih emigrantskih autora iz dvadesetih godina prošlog veka nisam nameravao da se upuštam u analizu i interpretaciju njihovih politièkih i teorijskih stavova o nacionalnom pitanju. Po njegovom mišljenju. Bezgranièno verujuæi u snagu klasnog naèela (proleterske diktature i solidarnosti). nasuprot njegovim oèekivanjima. u ovom slomu aktivno uèestvovala i politièka elita veæinskog. a ovde je samo naznaèena u funkciji ilustracije teze o dve pomenute perspektive iz kojih se i u savremenim raspravama pristupa istra ivanju boljševièke nacionalne politike. Komunistièka politika doslovno svim silama stremi da uèini realnom tu neverovatnu moguænost da. ona bi u savremenijim verzijama isticala procese „rusifikacije“ Sovjetskog Saveza i instrumentalizaciju „boljševizma“ u oèuvanju ruskog imperijalnog nasleða. nacionalna politika boljševika bi se mogla interpretirati kao pozitivni èinilac u formiranju nacija bivše imperije. Iz druge perspektive koja polazi upravo od ovog raspada. Posmatrano iz tog 178 . uprkos konaènom neuspehu. Iz te perspektive.

ugla. Špengler je koristio koncept „pseudomorfoze“ u objašnjenju kulturne istorije. dve skicirane interpretativne strategije (koje sam nazvao „nacional-boljševièkom“ i „nacional-komu67 68 „Bez posredništva lokalnih komunista bilo bi nemoguæe ostvariti korenizaciju socijalizma. ali je sticajem politièko-istorijskih prilika bio prinuðen na prilagoðavanje? Da li je Jugoslavija – posmatrano funkcionalno. u tom pogledu. a ne sa stanovišta subjektivnih motiva aktera – imala samo tu osnovnu ulogu da osigura pozadinu za nastanak nekog. kategorizacije i prevaspitavanja podanika u nacionalnom duhu. a u azijatskim periferijama imperije islamski prosvetitelji su se borili za evropeizaciju muslimanskog naèina ivota“ (Baberowski. pa je „komunizam“ kao postulirani cilj istorijskog procesa. bila period u kome je jedna univerzalistièka ideologija „nacionalizovana“ prema merilima i potrebama razlièitih naroda bez politièke samostalnosti i kompletne socijalne strukture. na raspolaganje stavila samo praznu formu. 1988: 6-7). nisu bili samo rtve „boljševizma“. kao sredstvo proraèuna. mo e biti korišæen za opis nastanka i „sazrevanja“ nacija-dr ava u njima spolja nametnutoj formi „komunistièke federacije“68. Tako je za ukrajinske nacional-komuniste bilo va no da se seljaci pretvore u Ukrajince. kao dr avna tvorevina. uprkos njihovoj autoistorizaciji. slièno kao kod prirodne dinamike minerala. njenog izrabljivanja u interesu partikularnih ciljeva“ (Ðinðiæ. u koju se slio rastuæi i nekontrolisani sadr aj (kao ‘nacionalni tokovi’). a na tumaèenje dinamike odnosa „nacije“ i „komunizma“ u Jugoslaviji ga je efektno primenio Zoran Ðinðiæ: „Nije li Jugoslavija. oni su socijalizam pre svega shvatali kao nacionalno-mobilizujuæu ideologiju. Uspešno prilagoðavanje „komunizma“ specifiènim „nacionalnim okolnostima“67 završeno je njegovim konaènim odbacivanjem u korist stvaranja samostalnih nacija-dr ava. naime za nastanak nacionalnih dr ava osnovnih naroda koji su se u njoj sakupili? Tada bi. koncept „pseudomorfoze“ koji u mineralogiji oznaèava pojavu kristalizacije nekog minerala u tuðoj formi koja mu je nametnuta jer mu je jedina na raspolaganju. 2006). njenoj spoljašnjoj arhitekturi stranog sadr aja. brojni sovjetski narodi. koji bi rado. stvorio vlastitu formu. veæ i korisnici toka i rezultata njegove nacionalno-formirajuæe strategije. samo da je mogao. Stoga. 179 . *** Uprkos njihovoj razlièitosti. nakon faze popunjavanja novonastalog manevarskog prostora usledila faza instrumentalizovanja opšte forme. Boljševièka epoha bi. pretvoren u sredstvo modernizacije i stvaranje preduslova za politièku samostalnost „zaostalih naroda“. Ipak.

Ipak. „nacije i nacionalizam danas cvetaju najveæim delom upravo zbog politike sovjetskog re ima“ (Brubaker. On je. nasuprot tome. poput Marije Todorove. ona uopšte nije bila i anti-nacionalna. te da „takozvani komunistièki nacionalizam nije ništa drugo do prerušeni. Ono nas pre suoèava sa zadatkom ponovne tematizacije odnosa „komunizma“ i „nacionalizma“ i nove interpretacije istorije bivšeg komunistièkog sveta. godine. komunistièki re imi nisu bili nalik „zamrzivaèu“ koji je ohladio i zamrznuo nacionalne pokrete da bi se oni naknadno. Sovjetski re im uopšte nije nemilosrdno suzbijao nacionalno – on ga je u velikoj meri institucionalizovao. Ako „postsovjetski nacionalizam“ – upozorava nas Brubejker – „smatramo borbom izmeðu nacija. tj. Smisao njegovog upozorenja nije u tome da re imu koji pripada prošlosti na pozamašnu gomilu „grehova“ dodamo još jedan – greh podsticanja „nacionalizama“ koji su ga nasledili. naglo „otopili“ i ispoljili svu estinu svojih decenijama potiskivanih arhaiènih strasti. mislim da se mo emo slo iti sa njenim stavom da je naš 69 U obrazlo enju ove teze Brubejker sa ima veæ navoðenu argumentaciju: „Koliko god da je sovjetska politika bila anti-nacionalistièka. ‘obièni’ nacionalizam koji se nakon 1989. nakon 1989. 180 . suzbijao nacionalizam. Prošlost je mnogo slo enija od crno-bele slike koju o njoj stvaramo kada je objašnjavamo tezom o „povratku potisnutog“. kao fundamentalnih društvenih kategorija. otišao mnogo dalje nego bilo koja dr ava pre ili posle njega u teritorijalnoj institucionalizaciji nacionalnosti i etniciteta. izmeðu realnih. zakljuèiti kako „etnicitet. godine zagledao u svoju novosteèenu golotinju“ (Todorova.nistièkom“) polaze od iste pretpostavke – teze da komunistièka epoha nije bila nasilni prekid nacionalnih pokreta ili „prazno vreme“ u procesu formiranja nacija.. sovjetski re im je nehotice stvorio politièko polje koja je veoma pogodovalo nacionalizmu“ (Brubaker. onda smo sve postavili naopako“ jer. Da li æemo tada. ako smatramo da nacije i nacionalizam danas cvetaju uprkos nemilosrdno antinacionalnoj politici sovjetskog re ima. Èineæi to. Iako represivni. Isto). nacionalizam i etatistièki komunizam obrazuju jednu liniju u istorijskom razvoju Istoène Evrope od XVIII do XX veka. oblikujuæi ono što se mo e oznaèiti kao (gotovo) neprekinuti nacionalistièki kontinuum“. ali je istovremeno. 1992: 146) – ostaje otvoreno pitanje. solidarnih grupa koje su nekako uspele da pre ive sovjetske pokušaje njihovog gušenja. naravno.. 1996:12)69. nezavisno od odgovora na to pitanje.

181 .osnovni problem razumevanje odnosa etniciteta i nacionalizma u modernom i postmodernom dobu. nego u samom „nasleðu komunizma“ (vid. Todorova. 1992: 153). a da objašnjenje za jaèanje etnièkih i nacionalnih oseæanja u Istoènoj Evropi pre treba tra iti u savremenom evropskom i globalnom kontekstu.

183 . prema uredicima èasopisa. pored Fukujaminog rada „The End of History“. izazvao je više diskusija za tri godine nego bilo koji èlanak od èetrdesetih. te da æe osnovni subjekti 1 Prema Hantigtonovim reèima: „Taj èlanak. Odgovori i komentari u vezi sa njim stizali su sa svakog kontinenta i iz mnoštva zemalja. Kritièke reakcije na Hantingtonov èlanak uredništvo èasopisa Foreign Affairs je objavilo. godine Semjuel Hantington je u èasopisu Foreign Affairs objavio èlanak pod nazivom „The Clash of Civilizations?“ Brojne diskusije koje je ovaj èlanak izazvao širom sveta uèinile su ga. u posebnoj knjizi – Samuel Huntington’s The Clash of Civilizations: The Debate. 1996). lik iz Apdajkovog romana Rabbits) U leto 1993. On je sigurno izazvao više rasprava za tri godine nego bilo šta što sam napisao. veæ kulturni. watt’s the point of being an American?“ (Rabbit Angstrom. najuticajnijim i najkontroverznijim politikološkim štivom poslednje decenije XX veka1. zaintrigirani. prestravljeni i zbunjeni mojim argumentom da æe glavna i najopasnija dimenzija globalne politike koja se pojavljuje biti sukob izmeðu grupa iz razlièitih civilizacija“ (Hantington. 1998: 13). Ljudi su bili razlièito impresionirani.V Globalizacija demokratije i civilizacijske granice Uvod: od Treæeg talasa do Sukoba civilizacija „Without the Cold war. U njemu je Hantington formulisao tezu prema kojoj osnovni izvori buduæih konflikata na svetskoj politièkoj sceni neæe biti ideološki ili ekonomski. Usborne Books (January. povreðeni. zajedno sa Hantingtonovim odgovorom kritièarima.

ima znatne eksplanatorne i prognostièke prednosti u odnosu na sve druge. nakon nastanka prethodne verzije ovog rada. godine objavi obimnu knjigu Clash of Civilizations and Remaking of World Order2 u kojoj æe odluènije. bila „potraga za novom paradigmom“: „Politièkim naukama je neophodno osmišljavanje novog meðunarodnog poretka. zakonomernosti tekuæeg politièkog procesa. 2003: 114). stvorivši intelektualni vakum nakon što obuzdavanje komunizma više nije moglo slu iti kao amerièka strateška doktrina. godine (Hantington. njeni brojni komentatori i kritièari sla u se u oceni da ona predstavljala jedan od najva nijih pokušaja zadovoljenja sna no izra ene potrebe teorijske konceptualizacije globalnih politièkih promena nastalih urušavanjem komunizma i nestankom blokovske podele sveta3. Ali. 2004. kao i zbivanja na meðunarodnoj politièkoj sceni. bivši funkcioner u administraciji Buša (starijeg). opisao je intelektualno okru enje sa kojim se suoèavaju donosioci politièkih odluka kao Izgubljenu paradigmu“ (Aysha. a teorijska istra ivanja meðunarodnih odnosa do ivljavaju duboku krizu“ (Alekseeva. 1998). ruska strana – osnovna karakteristika spoljnopolitièkog mišljenja nakon okonèanja Hladnog rata je. podstakli su Hantigtona da svoju poèetnu tezu razvije i 1996. sa uverenošæu i naglašenim profetskim arom formulisati svoju „civilizacijsku paradigmu“ koja. Demokratizacija na kraju dvadesetog veka koja je prevedena u Beogradu. perspektiva i karaktera nastajuæe meðunarodne zajednice. Naime. 1997).svetske politike biti velike civilizacije koje æe se. Znakom pitanja u naslovu svog èlanka Hantington je istakao izvesnu dozu opreznosti u pogledu plodnosti predlo enog „civilizacijskog pristupa“ za razumevanje i prognoziranje globalnih politièkih tokova nakon okonèanja Hladnog rata. posebno ako se ima u vidu da je sovjetologija do ivela krah. To je slo en zadatak. rivalske paradigme koje nastoje da obuhvate i interpretiraju svu „kompleksnost post-hladnoratovskog sveta“. prevedena na srpski pod naslovom Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka (Hantington. prema njegovom mišljenju. 184 . „Kraj Hladnog rata i nestanak komunizma otvorili su pukotinu u amerièkim spoljnopolitièkim krugovima. Navodi iz knjige su usaglašeni sa navedenim izdanjem. u te nji da prošire svoju moæ. Razlikujuæi se u procenama vrednosti Hantingtonove teze. prema reèima jedne ruske autorke. sukobljavati du linija meðusobnog dodira. kao i u sluèaju Hantingtonove knjige Treæi talas. godine. Slièan stav delila je i druga. 2004). diskusije o „Sukobu civilizacija“. prognostièke moæi politièkih nauka znatno diskreditovane. dramatièna i sa stanovišta politièke teorije neoèekivana promena društvene stvarnosti bila je praæena krizom i promenom 2 3 Knjiga je 1998. Rièard Has.

„vodiè“ ili „mapu“ kojom se slu e politièki akteri na meðunarodnoj sceni. inkorporirao u svoju civilizacijsku paradigmu. donošenje praktièno-politièkih odluka i konfiguraciju meðunarodnog politièkog polja u kome se identifikuju aktuelni i potencijalni saveznici i 4 Pre Hantingtonove teze o „sukobu civilizacija“ postojala su „èetiri glavna kandidata za definiciju centralne ose internacionalnog konflikta u posthladnoratovskom svetu – trgovinski ratovi. etnièki ratovi i obnavljanje Hladnog rata“ (Kurth. 185 . o bipolarnom konfliktu bogatih i siromašnih zemalja. kao što æemo videti.teorijsko-politièke hladnoratovske optike decenijama fokusirane na sukob „slobodnog sveta“ i „totalitarizma“: „Sa krajem Hladnog rata nauènici i politièari su se suoèili s uznemirujuæim zadatkom skrajanja nove paradigme sposobne da otkrije glavne izvore sukoba i saradnje u brzo menjajuæem meðunarodnom sistemu. jednom usvojena. Neke od ovih odreðenja izvora buduæih sukoba (religijski i delimièno etnièki faktor) Hantington je. o buduæem povratku na tradicionalnu politike sile. 1997a: 28)4. nestanak opšteprihvaæenog i decenijama podrazumevanog teorijskog okvira tumaèenja politièkih zbivanja je tokom devedesetih godina usmeravao glavni tok politikoloških diskusija u pravcu traganja za novom obuhvatnom teorijom: „Novonastalo okru enje je bilo razlièito interpretirano – ukljuèujuæi teze o kraju istorije. 1994: 4). religijski ratovi. Stoga se ni razmatranje njihove vrednosti ne mo e ogranièiti na striktno teorijsku ravan jer. jer je svaka od njih predstavljala opšti okvir orijentacije za praktiènu politiku. 1994: 113). s druge strane. i teze koja u „sukobu civilizacija“ vidi sadašnjost i buduænost svetske politike. Drugim reèima. Usvajanje jedne od ovih paradigmi svakako utièe na izbor politièkih prioriteta. To se posebno jasno uoèava ako uporedimo praktièno-politièke posledice koje slede iz prihvatanja interpretacije meðunarodne politike kao procesa globalizacije liberalne demokratije s jedne. o sukobu civilizacija. te o sukobljavanju trendova ka integraciji i fragmentaciji“ (Huntington. o umno avanju etnièkih sukoba koji se pribli avaju anarhiji. Pitanje izbora i usvajanja jedne od ovih rivalskih paradigmi nije imalo samo teorijski znaèaj i posledice. Semjuel Hantington se u Sukobu civilizacija? smelo ponudio da popuni to upranjeno mesto“ (Rubenstein & Crocker. svaka od ovih teorijsko-politièkih paradigmi lako zadobija status „samoostvarujuæeg proroèanstva“ (self-fulfilling prophecy).

u ovom radu æe biti prikazane i komentarisane njihove teorijske pretpostavke. pokušaæu da interpretiram „unutrašnju logiku“ koja je Hantingtona vodila od optimistièke vere u globalni trijumf liberalne demokratije do mraène slike buduæeg sukoba civilizacija. godine u knjizi The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth Century. 186 . jedan od najcenjenijih i najuticajnijih amerièkih politikologa. Hantington (1927) je profesor i direktor D on Olin Instituta za strateške studije na Univerzitetu Harvard. tj. Pored dve pomenute.neprijatelji. veæ u onom obliku u kome je nalazimo u tezi o „treæem talasu demokratizacije“ koju je formulisao Hantington 1991. objavio je više knjiga meðu kojima su najznaèajnije: The Soldier and the State: The Theory and Politics of Civil-Military Relations (1957). i najnovija – Who Are We? The Challenges to America’s National Identity (2004) koja je izazvala brojne rasprave u amerièkoj javnosti. ogranièavajuæi se na analizu razlièitih stanovišta formulisanih u delima istog autora. ma koliko znaèajan i uticajan politikolog5. nezavisno od praktièno-politièkih konsekvenci ova dva rivalska pristupa interpretaciji globalnih politièkih trendova. Središni deo rada æe biti posveæen interpretaciji „civilizacijske paradigme“. Political Order in Changing Societies (1968) i American Politics: The Promise of Disharmony (1981). Ali. mo e poslu iti kao povod za tematizaciju va nijih promena u „duhu vremena“ poslednje decenije prošlog i poèetka ovog veka. da Hantington. 1. koja je za grupu mladih oficira (MFA) bila znak za poèetak dr avnog udara 5 Semjuel P. godine na lisabonskom radiju emitovana pesma Grandola Vila Morena. Treæi talas: perspektiva globalizacije demokratije Kada je u kasnim noænim satima 25. Na taj naèin. Hantington je u administraciji D imija Kartera (1977-1978) bio anga ovan u Nacionalnom savetu za bezbednost. Pored istaknutih akademskih polo aja. Pretpostavka od koje polazim u ovom radu je da naznaèena promena perspektive prevazilazi znaèaj jednog sluèaja individualne teorijsko-politièke evolucije. aprila 1974. dok ideja globalizacije liberalne demokratije neæe biti razmatrana u njenoj radikalnoj verziji (olièenoj u Fukujaminom stavu o „univerzalizaciji zapadne liberalne demokratije kao konaènog oblika politièke vladavine“).

a neke od demokratizovanih dr ava drugog talasa su se vratile modelima nedemokratske vladavine u razdoblju od 1958 do 1975. prema Hantingtonovoj oceni. pa. godine i (III) poslednji. poèela kao vojni dr avni udar. pojava znaèajnijeg povratnog talasa ili „demokratske oseke“ nije nu nost po sebi (Hantington. (II) kratkotrajni. godine. a brojnošæu znaèajno prevazilazi istovremene tranzicije u suprotnom smeru“ (Hantington. nesumnjivo. godine. do 1942. Na kraju prva dva talasa sledio je reverzibilni proces (povratni talas) tokom koga su se neke. jedan od najspektakularnijih i najva nijih politièkih promena u ljudskoj istoriji“ (Huntington. ali ne sve. do 1926. Teza o razlièitosti treæeg tala6 7 „Dr avni udar od 25. Nakon prvog talasa demokratizacije tekao je proces u suprotnom smeru od 1922. 1997: 4). Iz perspektive kasnije stabilizovane demokratske tranzicije. paradoksalno. „treæi talas“ koji je zapoèeo 1974. od 1943. jer predvodnicima dr avnog udara uvoðenje demokratije nije bilo ni na kraj pameti. godine. Taj poèetak bio je nenameran. 2004: 11). Identifikovanje ovih „kontra talasa“7 je posebno znaèajno za predviðanje daljeg toka i sudbine tekuæeg „treæeg talasa“. 2004: 22). godine. U politièkoj istoriji modernog sveta on je izdvojio tri takva talasa: (I) dugotrajni talas koji se odvijao od 1828. novostvorene demokratije vratile nekom od nedemokratskih oblika vladavine. Hantington je zakljuèio kako je „ovaj dramatièni rast demokratije za tako kratko vreme bio. aprila neoèekivano je postao poèetak svetskog pokreta demokratizacije. jer dr avni udari èešæe s vlasti uklanjaju demokratske re ime nego što ih na vlast dovode. U interpretaciji ovih promena on je koristio koncept „talasa demokratizacije“ kojim je oznaèio „grupu tranzicijâ iz nedemokratskih u demokratske re ime koja nastupa u odreðenom vremenskom periodu. 2004: 8).kojim æe biti srušen re im koji je nasledio dugotrajnu Salazarovu diktaturu. 187 . do 1962. To je moguæe jer su se. „demokratizacije u treæem talasu razlikovale od onih u ranijm talasima“.6 zapoèeo je proces tranzicije sa autoritarnih i totalitarnih na demokratske re ime širom sveta. a kamoli pokretanje svetske demokratizacije“ (Hantington. te za osmišljavanja strategije kojom bi se reverzibilni proces ogranièio ili sasvim onemoguæio. niko nije mogao ni pretpostaviti da je to poèetak promena koje æe u narednih petnaestak godina izmeniti politièku mapu sveta. proces koji je prvi put u ljudskoj istoriji doveo do pobede demokratije u više od polovine današnjih dr ava. „Demokratskom revolucijom“ u Portugalu koja je.

šire na okolinu. kao u Fukujaminom sluèaju. Hantington je ukazao i na znaèajnu ulogu koju su religija i religijske institucije imale (pre svega. on je isticao produbljivanje legitimacionih kriza autoritarnih re ima usled njihove nesposobnosti da savladaju vojno i ekonomsko zaostajanje u odnosu na prosperitetne demokratije. Azije i Istoène Evrope. analizirajuæi promene u politièkim sistemima zemalja Ju ne Evrope. U prvom redu. 2004: 28). ekonomskih i socijalnih uzroka koji su doveli do pojave „treæeg talasa“. Svoj optimizam u pogledu širenja i ishoda procesa demokratizacije Hantington je temeljio na analizi skupa politièkih. Ovi zahtevi za demokratizacijom autoritarnih re ima (kao endogeni faktor) znatno jaèaju pomoæu uticaja „egzogenog faktora“ – podrške demokratskih dr ava i mre a nevladinih organizacija koje vrše spoljni pritisak u korist poštovanja ljudskih i politièkih prava. Navedeni skup uzroka „treæeg talasa“ demokratizacije imao je razlièite uèinke na tempo i oblike procesa tranzicije u razlièitim 188 . poput efekta „sne ne grudve“ (snowballing). Hantington je 1991. širenja obrazovanja i stepena urbanizacije) koje podstièu te nju stanovništva za veæom participacijom u politièkim procesima.sa svodi se (da upotrebim jednu od omiljenih figura marksistièkog diskursa) na uverenje da je „kvantitet demokratskih re ima“ prešao u „novi kvalitet“ meðunarodnih odnosa koji potpoma e konsolidovanje novouspostavljenih demokratija i ogranièava obim moguæeg povratnog toka. S druge strane. Delotvornost ovog pritiska je olakšana savremenim sredstvima komunikacija koja su svet uèinila jedinstvenim. imao filozofsko obrazlo enje u obliku hegelijanske teze o „kraju istorije“. pa se uspešni primeri demokratizacije. godine zakljuèio da. uprkos otporima i pomeranjima unazad (kao u Kini 1989. Na kraju. „demokratski pokret u nizu pobeda poprima osobine nezaustavljivog globalnog talasa“ (Hantington. Ova teza predstavlja osnovni pokazatelj Hantingtonovog optimizma u pogledu moguænosti globalnog širenja demokratije. optimizma koji nije. godine). Ipak. dostizanje odreðenog nivoa ekonomskog razvitka u okvirima autoritarnih politièkih re ima ima niz posledica (poput višeg nivoa ivotnog standarda. Latinske Amerike. u Latinskoj Americi i u Istoènoj Evropi) u pru anju otpora autoritarnim re imima i u podršci demokratskim snagama.

Na osnovu komparativnog pristupa obimnom empirijskom materijalu Hantington je formulisao tipologiju demokratskih tranzicija i razmotrio razlièite aspekte problema stabilizacije i konsolidacije „novih demokratija“. razvitka i stabilizacije demokratskih sistema zemalja u tranziciji. je politièka demokratija oblik vladavine koji je. uz nekoliko izuzetaka. da bi na kraju obuhvatila valjda sve zemlje na svetu?“ (Hantington. nezavisno od teorijske tematizacije problema i dinamike nastanka.dr avama. po Hantingtonu. osnovni problem kome se Hantington vraæa9 u završnom poglavlju knjige je problem moguænosti globalizacije demokratskih re ima. Od pet navedenih uzroka. dugotrajan. kao što misle Tokvil i Brajs? Ili. tri (problem legitimnosti autoritarnih re ima. Na poèetku knjige Hantington ovaj problem formuliše u formi pitanja: „Da li postoji fundamentalno nepovratan. Da li su te demokratizacije deo globalne demokratske revolucije koja traje i stalno se širi. Dok prvi zavisi od neizvesne buduænosti dr ava razvijene demokratije (pre svega. Za razliku od Fukujame. Prema njegovoj oceni. 2004: 34). kao i razvoj komunikacija koji svet èine jedinstvenim) predstavljaju relativno stabilne faktore na èiji uticaj se sa velikom dozom sigurnosti mo e raèunati u buduænosti. ogranièen na manji broj društava u svetu – bogatih i/ili onih na zapadu?“ (Hantington. te da se svesno izla e opasnosti da bude optu en za te nju da bude „demokratski Makijaveli“ (vid. 2004: 9). „Demokratizacija u skoro trideset zemalja izmeðu 1974. kao i pozitivni uticaj kulturno-religijskog faktora na demokratsku tranziciju – predstavljaju. 2004: 267). Hantington. 189 . manje pouzdane èinioce daljeg širenja „treæeg talasa“. (razmatranja u èijoj pozadini je bila neskrivena praktièna intencija izgradnje jednog uputstva za uspešnu demokratizaciju)8. godine i liberalizacija u još nekoliko njih u središte pa nje stavlja jedno temeljno pitanje. meðunarodni faktor demokratizacije (uticaj uspešnih demokratija – Amerike i Evrope). 8 9 Sam Hantington istièe da na nekim stranicama svoje knjige „odbacuje ulogu društvenog nauènika i preuzima ulogu politièkog konsultanta“ koji piše svojevrsno „Uputstvo za demokratizatore“. Ali. Hantington nije bio sklon jednoznaèno potvrdnom odgovoru na ovo pitanje. i 1990. predviðanje daljeg umno avanja demokratskih re ima zavisi od stabilnosti i trendova razvoja onih „opštih uzroka“ koji su presudno uticali na sam nastanak „treæeg talasa“. korelacija ekonomskog rasta i demokratizacije politièkog sistema. Druga dva – eksterni. globalan trend širenja demokratskih politièkih sistema po celom svetu.

190 . 200: 56). Pitanje da li je „konfuèijanstvo“ u strogom smislu „religija“ ili kulturna i filozofska tradicija ostaje otvoreno – u ovom radu se koristi Hantingtonovo odreðenje konfuèijanizma kao religije (vid. Da li ove religije i kulture zasnovane na njima predstavljaju nepremostivu prepreku za širenje demokratskih poredaka i vrednosti? Ili. za sada. Ako sada po strani ostavimo problem odnosa demokratije i drugog. moguæe je formulisati negativnu tezu prema kojoj „jedna kultura ili više njih predstavljaju naroèito nepodesnu sredinu za demokratiju“(Hantington. Insistiranje na va nosti ovako specifikovanog kulturno-religijskog faktora ogranièilo bi moguænost širenje demokratije i usvajanje demokratskog politièkog sistema na zapadno-hrišæanska društva i ona u kojima je zapadno hrišæanstvo u ekspanziji. a pre svega islamske i konfuèijanske11. po strani brojne implikacije ovoga stava. Hantington je ipak odbacio tezu o nepremostivim preprekama koje ove kulture postavljaju procesu demokratizacije. komentar u: Stepan. veæ da budemo jedna“ (Huntington. treba istaæi da Hantington u Treæem talasu jedino tematizuje negativne posledice koje za demokratizaciju nastaju „slabljenjem Amerike“ ili gubitkom njene privlaènosti u oèima ostatka sveta usled njenih unutrašnjih nedostataka i teškoæa. postavlja se pitanje uticaja ostalih velikih religija. istoènog ogranka hrišæanske religije. Hantingtonovi primeri pozitivnog uticaja religije i religijskih institucija na nastanak i širenje „treæeg talasa“ bili su ogranièeni na hrišæanski svet i promene u njegovom katolièkom delu.Amerike koja sebe identifikuje sa demokratijom i nastoji da kao takva bude prihvaæena i od „ostatka sveta“)10. na procese demokratske tranzicije. Uva avajuæi neke od rezultata analiza koje istièu nesaglasnost pojedinih vrednosti klasiènog konfuèijanstva i islama sa demokratijom. 2004: 284). Svoju skepsu on je zasnivao na èinjenici da su istorijskim razvitkom brojne varijante kulturoloških argumenta iz prošlosti – poput teza o nespojivosti katolicizma i politièke demokratije ili konfuèijanstva i kapitalistièkog razvitka – vremenom 10 11 Hantington ovu samoidentifikaciju Amerike i demokratije ilustruje stavom R. 1997: 29). u slabijoj verziji „argumenta kulturne prepreke“ kojom se ne bi insistiralo na afirmativnoj tezi o posebnoj pogodnosti samo jedne (zapadno-hrišæanske) kulture za demokratiju. Hofstadtera. Ostavljajuæi. On je bio skeptièan prema stanovištu kulturnog determinizma po kome pojedine kulture predstavljaju trajnu prepreku za odreðeni smer društvenog i politièkog razvoja. po kome je „Naša sudbina kao nacije bila da nemamo ideologije.

2004: 299). a vraæao se manje od prethodnih. ne kreæe napred po pravoj liniji. kao u Španiji. Stoga. jeste sâm ekonomski napredak“ (Hantington. Prema njemu. da je ona podlo na promenama i izlo ena razlièitim uticajima tokom svog istorijskog razvitka12.. konfuèijanstva i politièke demokratije ne budu na slièan naèin demantovana u buduænosti. svaki talas stizao je dalje. Kulturne promene u Nemaèkoj nakon Drugog svetskog rata bile bi upeèatljiv primer moguæeg sna nog uticaja „egzogenog faktora“. (Pravo) pitanje glasi: koji elementi islama i konfuèijanstva pogoduju demokratiji.ubedljivo demantovane. da današnja uverenja o nespojivosti npr. te kako i pod kojim uslovima oni mogu da prevagnu nad nedemokratskim elementima u tim kulturnim tradicijama?“ (Hantington. 191 . ukljuèujuæi èak i konfuèijanstvo. 2004: 294). 2004: 294). autoritarna. nema nikakvog razloga. Kulture evoluiraju. Hantington kulturne promene ilustruje primerom Španije. uzastopni talasi demokratizacije zapljuskuju obale diktature. kreæe se napred“ (Hantington. treba imati na umu da je „kultura“ dinamièka kategorija. 1997: 166). hijerarhijska. postoje neki elementi kompatibilni sa demokratijom. Imajuæi to u vidu. Hantington je sa verom u buduænost demokratije zakljuèio: „Vek i po pošto je Tokvil posmatrao kako se moderna demokratija raða u Americi. ali kada se vešti i odluèni lideri potrude. 12 U Treæem talasu. smatrao je u Treæem talasu Hantington.. Nošen rastuæom plimom ekonomskog napretka. tj. „kulture su shvaæene kao dinamiène i kompleksne – vremenom kulturne crte koje su kompatibilne sa demokratijom mogu potisnuti one koje su joj prepreka“ (Gershman. U sluèajevima kada su trenutno dominantne osobenosti neke kulture prepreka usvajanju i širenju demokratije. završavajuæi svoju analizu „treæeg talasa“. Istorija se. naglašavajuæi odluèujuæu va nost ekonomskog razvoja u tom sluèaju: „Pedesetih godina dvadesetog veka španska kultura obièno je opisivana kao tradicionalna. što velike kulture nisu monolitne celine veæ kompleksne mešavine razlièitih elemenata (ideja. duboko religiozna i upravljena ka èasti i polo aju. a verovatno najvaniji uzrok kulturne promene. verovanja. da promenimo metaforu. Tim pre. doktrina i obrazaca ponašanja) od kojih nisu svi u jednakoj meri (ne)spojivi sa demokratskim politièkim sistemom. Veæ sedamdesetih i osamdesetih godina tim reèima nikako nismo mogli opisati španske stavove i vrednosti. „u svakoj velikoj kulturi. kao što i u protestantizmu i katolièanstvu postoje elementi koji su oèigledno nedemokratski.

1948).. nije filozofska novina – Hantington ga preuzima od niza filozofa istorije i istorièara meðu kojima su Špengler. koje je izra eno i formulisano u njegovoj knjizi Sukob civilizacija. nastoji da na osnovu njega izgradi jednu politièku teoriju meðunarodnih odnosa koja bi. 2003a: 429).. Uprkos znaèajnih razlika.. Hantington je u Sukobu civilizacija napustio i zamenio koncepcijom istorije kao skupa razlièitih civilizacija koje.“ (Aysha. preko univerzalne dr ave.. Otuda. 46. kao i prethodno. 47). korpus filozofsko-istorijskih pretpostavki Sukoba civilizacija 13 14 „Ono što je zbunilo mnoge posmatraèe koji su pratili Hantingtonovu karijeru bilo je njegovo gotovo špenglerijansko uverenje o neizbe nom raspadu i zalasku zapadne. takvo istra ivanje bi moralo uzeti u obzir i sliènosti Hantingtonove teze sa idejama formulisanim u okviru ruske intelektualne tradicije – pre svega. Ovo shvatanje istorije.. 192 . uprkos preprekama. Hantington nije ni filozof ni istorièar.. Nemoguæe je misliti o razvoju èoveèanstva u bilo kojim drugim pojmovima. Tojnbi i Brodel. pored deskriptivno-interpretativne. opadanja i smrti13. sve teorije civilizacija tvrde da se civilizacije razvijaju – od vremena teškoæa i sukoba. Pored uticaja veæ pomenutih autora (naroèito Tojnbija koji je napisao i èlanak pod istim nazivom – v. zrelosti. prolaze kroz „faze“ raðanja. one se razvijaju. imala i prognostièko-praktiènu funkciju. Danilevskog i filozofijom istorije pripadnika „evroazijskog pokreta“ ruske emigracije. u jednom jedinstvenom pravcu. usvajajuæi filozofske pretpostavke „civilizacijskog pristupa“. „Ljudska istorija je istorija civilizacija. Opširnije o tome videti u mojim knjigama Tumaèi ruske ideje (2002) i Put Rusije: evroazijsko stanovište (2004). na koje se i eksplicitno poziva. sa teorijom kulturno-istorijskih tipova N. za razliku od pomenutih autora. ali takoðe i dugoveène. rasta. veæ politikolog koji. svaka za sebe. najpoznatiji14. Toynnbee.2. 1998: 43. a ne samo amerièke moæi. Ovu koncepciju svetske istorije kao jedinstvenog „toka“ koji sa svojim „talasima“ – „plimama“ i „osekama“ – teèe. Civilizacije su smrtne. prilagoðavaju i predstavljaju najtrajnija ljudska udru enja. do opadanja i raspada“ (Hantington. Sukob civilizacija: kulturna partikularizacija sveta U pozadini skicirane Hantingtonove teorije „talasa demokratizacije“ le i jedna podrazumevana progresivistièka shema istorijskog razvitka koja svoju empirijsku potvrdu nalazi u èinjenici uveæanja broja demokratskih re ima. Istra ivanje odnosa Hantingtonove teze o sukobu civilizacija prema ranijim formulacijama ove teze bi bilo posebno zanimljivo sa stanovišta istorije ideja. Ali.

. postoji velika saglasnost sa Brodelom da je ‘zabluda eleti. odreðenja broja savremenih civilizacija. istim religijskim uverenjima17. globalna politika postala je multipolarna i multicivilizacijska. Pored filozofskih pretpostavki. obrazac za globalnu politiku koja æe biti smislena za teoretièare i korisna za politièare“ (Hantington.. tehnologija. Pod „civilizacijama“ Hantington podrazumeva velike kulturne zajednice16 koje okupljaju narode sa visokim stepenom jezièkih. U ovom novom svetu. i nije bio njegov cilj15). Hantington odbacuje razlikovanje „civilizacije“ (tehnika. Ali. ekonomske. Sledeæi Brodela. Suparništvo supersila zamenjeno je sukobom civilizacija“ (Hantington. 1992: 309-340). 1997: 165). „demonstrirajuæi neprevaziðenu širinu pristupa. lokalna politika je politika etniciteta. globalna politika je politika civilizacija. Ona smera da predstavi okvir. samim tim. integriše politièke. nezavisno od ovih teškoæa. što se oèituje veæ u njegovoj teškoæi da formuliše jasne kriterijume definisanja i. 28). da se kultura razdvoji od njene osnove. materijalni aspekti društvenog ivota) i „kulture“ (sfera duhovnih vrednosti. tako i za izvoðenje skupa praktièno-politièkih preporuka. kao i od Hantingtonovog netematizovanja filozofskih pretpostavki „civilizacijske paradigme“ (što. 1998: 44. U vrlo velikom stepenu. 1996: 14). moralnih i intelektualnih ideala i dostignuæa). Hantingtonovo shvatanje svetske politike poèiva na nizu teorijskih stavova koji za njega imaju aksiomatski status i predstavljaju osnov. va nije civilizacije u ljudskoj istoriji identifikova- 193 . u krajnjoj liniji. istorijskih. Civilizacije su najširi kulturni (ne rasni 15 16 17 „Namera ove knjige nije da bude delo o društvenoj nauci. prvi put u istoriji. na nemaèki naèin. civilizacije‘ (Hantington. sada su civilizacije postale osnovni subjekt savremene svetske politike: „U posthladnoratovskom svetu. obièno je najva niji religija. „Od svih objektivnih elemenata koji odreðuju civilizacije. Ona bi trebalo da bude interpretacija evolucije globalne politike posle hladnog rata. 1998: 21. kako za deskriptivno-sadr insku analizu savremenih meðunarodnih odnosa. uobièajeno u nemaèkoj tradiciji: „Ovi napori da se napravi razlika izmeðu kulture i civilizacije ipak nisu prihvaæeni i.je više podrazumevan nego razvijen. istorijske i kulturološke analize u obuhvatnu teoriju svetske politike nakon Hladnog rata“ (Gerschman. videti i: Brodel. a sam pojam „civilizacije“ ostaje kod Hantingtona nedovoljno odreðen. mo emo se slo iti sa ocenom da Hantington nastoji da. kulturno-tradicijskih sliènosti i. što je najva nije. izvan Nemaèke. Prvi takav stav se tièe subjekata svetske politike – nakon nacije-dr ave i ideoloških blokova.

vid. njen kulturni identitet. 1998: 140. njene prijatelje i neprijatelje“ (Huntington. Taènije. religiju. „U novom svetu kulturni identitet je centralni èinilac koji oblikuje udru ivanje zemalja ili njihov antagonizam. mogu da kolju jedni druge. zamenjeno je sada mnogo fundamentalnijim pitanjem: ‘Ko ste?’. Ljudi se udru uju sa ljudima koji imaju sliènog pretka. ali pripadnošæu „èoveèanstvu“ mi istièemo samo razliku u odnosu na druga iva biæa na Zemlji (ili. Taj odgovor. 1997a: 28).. Jedna od va nih posledica ove promene je ne su sa velikim svetskim religijama. kulturno. najviši stupanj kulturnog grupisanja ljudi. u savremenom svetu politika zasnovana na identitetu (identity politics) potiskuje i zamenjuje politiku zasnovanu na interesu ili ideologiji.i ne politièki) entiteti. kao što se dogodilo u Libanu. „Èoveèanstvo“ je jedini pojam šireg obima. prema Hantingtonu. Drugim reèima. Pitanje: ‘Na èijoj ste strani?’. 1996: 125. za razliku od Njih tamo negde“ (Hantington.. Svaka dr ava mora imati odgovor na njega. 1998: 139). Mi moramo znati ko smo. najširi okvir kulturne identifikacije – one su „najveæe Mi unutar koga se. u interpretaciji svetske politike plodno polazište nam više ne mogu biti nacionalne dr ave (184 priznatih „subjekata“ meðunarodne zajednice) rukovoðene svojim „nacionalnim interesima“. sada ne mo e nemati identitet. prethodnoj Jugoslaviji i na Potkontinentu“ (Hantington. oseæamo kod kuæe. ali se razlikuju po religiji. prema Hantingtonu. Dok je neka zemlja mogla izbeæi svrstavanje u Hladnom ratu. 18 19 194 . vrednosti i institucije. pa je kulturni identitet postao prvorazredno politièko pitanje18. Narodi i zemlje sa razlièitim kulturama se razdvajaju“ (Hantington. dok nas pripadnost jednoj „civilizaciji“ kulturno odreðuje u odnosu na druge velike ljudske grupe. i ljudi koji dele etnicitet i jezik. odreðuje njeno mesto u svetskoj politici. veæ „civilizacije“ kao kulturne grupacije koje daju odgovor na probleme identiteta: „Ono na šta ljudi u krizi identiteta mogu da raèunaju su krv i uverenja. vera i porodica. drugaèiji prevod u Hantington. Primat „identiteta“ nad „interesom“ Hantington tvrdi i nezavisno od istorijskog razvoja meðunarodne politike: „Nacionalni interes se izvodi iz nacionalnog identiteta. jezik.19 kao ni „blokovi“ dr ava formiranih na osnovu ideološkog svrstavanja. „devedesete godine ovog veka svedoèe o erupciji krize identiteta širom sveta“. 1998: 45). 1998: 46). 139). a udaljuju od onih kod kojih je to razlièito. u odnosu na zamislive „vanzemaljce“). pre nego što mo emo znati šta su naši interesi“ (Huntington. Narodi i zemlje sa sliènim kulturama se udru uju. To je od posebne va nosti jer.

izvesna stabilizacija politièke karte sveta – za razliku od interesa i ideologija, „identitet“ se te e menja pa su civilizacijske podele mnogo trajnije od interesnih grupacija ili ideoloških savezništva. Ali, to ne znaèi da je svet nakon Hladnog rata postao, kako su to mnogi euforièno oèekivali, svet u kome se „opšteljudske vrednosti“ šire i ostvaruju u atmosferi saradnje i harmonije: „Ranih devedesetih svet je postao drugaèiji, ali ne nu no mirniji. Promena je bila neizbe na, ali ne i progres“ (Hantington, 1998: 33). Upravo je nerazumevanje znaèaja kulturnih razlika i prirode civilizacija kao novih subjekata svetske politike bilo osnovni uzrok pogrešnih, „idealistièkih“ politièkih oèekivanja buduæeg trijumfa procesa univerzalizacije liberalne demokratije i vere u poèetak nove epohe meðunarodnog mira, prosperiteta i saradnje. Jer, i to je drugi polazni aksiom Hantingtonovog stanovišta, uz svu kulturnu razlièitost civilizacija, jedna bitna karakteristika im je zajednièka – sve one te e uveæanju sopstvene moæi, odbrani i oèuvanju svojih vrednosti, te širenju i dominaciji u odnosu na okru enje. U osnovi, odnosi meðu civilizacijama koncipirani su po uzoru na Hobsovu sliku „prirodnog stanja“, a linije dodira meðusobno suprotstavljenih civilizacija postaju linije sukoba: „Kulturne zajednice zamenjuju blokove hladnog rata i neodgovarajuæe granice izmeðu civilizacija postaju glavne linije sukoba u globalnoj politici“ (Hantington, 1998: 139). Tematizujuæi svet politike i meðunarodne odnose u tradiciji „realistièke škole“,20 Hantington izra ava sumnju u pogledu moguænosti postojanja neke instance koja bi, na svetskom nivou, imala status slièan Hobsovom suverenu, tj. koja bi obezbeðivala mir i regulisala, na osnovu konsenzualno prihvaæenih pravila, meðunarodne odnose. Postojeæa pravila i instrumenti „meðunarodne zajednice“ su,
20

Pripadništvo Hantingtona „realistièkoj“ tradiciji politièkog mišljenja istièu gotovo svi komentatori njegove „civilizacijske paradigme“, a neki sa tog stanovišta dovode u pitanje njenu pretenziju na status nove paradigme: „Ispod površine slike novog sveta, poznati mehanizmi su na delu. Hantingtonovo razmišljanje ostaje povezano sa pretpostavkama politièkog realizma, dominirajuæom filozofijom iz perioda Hladnog rata. Za njega, kao i za ranije realiste, meðunarodna politika je, pre svega, borba za vlast izmeðu koherentnih ali suštinski izolovanih entiteta od kojih svaki tra i moguænost da na najbolji naèin unapredi svoje interese u uslovima anarhije. Hantington je zamenio nacionalne dr ave, glavnu figuru u osnovnoj igri politièkog realizma, sa figurom veæeg obima – civilizacijama. Ali, u svim osnovnim aspektima, igra se vodi na isti naèin kao i ranije“ (Rubenstein, R. & Crocker, J. 1994: 115).

195

po njemu, samo provizorni pokušaji ubla avanja anarhije, a njihova prihvaæenost nije posledica postojanja nekih civilizacijskih „univerzalija“,21 veæ faktièke moæi dominantne Zapadne civilizacije da svoje interese nametne ostalim civilizacijama: „Odluke donesene na Savetu bezbednosti UN ili u Meðunarodnom monetarnom fondu koje odraavaju interese Zapada predstavljaju se svetu kao odraz elja svetske zajednice. Sama sintagma ‘svetska zajednica’ postala je eufemistièka fraza (zamenjujuæi tako ‘Slobodan svet’) koja daje globalnu legitimnost akcijama koje odra avaju interese Sjedinjenih Dr ava i drugih zapadnih sila“ (Huntington, 1993: 39). Promena postojeæeg odnosa snaga u svetu, drugaèija distribucija moæi meðu civilizacijskim „blokovima“, nu no bi vodila promeni meðunarodno-politièkih „pravila igre“, kao i naèina njihovog teorijskog i ideološkog opravdavanja. Polazeæi od naznaèenih opšte-filozofskih i u ih, teorijsko-politièkih pretpostavki, Hantington opširno izla e rezultate primene svoje „civilizacijske paradigme“ u analizi politièkih zbivanja na „makro“ i „mikro“ nivou. Na prvom, globalnom nivou, on identifikuje osam svetskih civilizacija (kinesku, japansku, hindu, islamsku, pravoslavnu, zapadnu, latinoamerièku i, za sada, nedovoljno jasno profilisanu, afrièku), kao glavne politièke subjekte nakon nestanka ideološkog hladnoratovskog svrstavanja. Multipolarni svetski poredak zasnovan na civilizacijama odlikuje se konfliktnošæu razlièitog stepena – od otvorenog neprijateljstva direktno sukobljenih civilizacija na linijama njihovog dodira22, preko manje konfliktnih odnosa udaljenih civilizacija, do nekonfliktnog odnosa (potencijalno ili aktualno) „saveznièkih“ civilizacija. Ali, za razumevanje nove svetske konfiguracije politièke moæi je od suštinske va nosti, prema Hantingtonovom mišljenju, razumevanje promena u odnosima Zapada i ostatka sveta (The West and the Rest). Naime, vekovna dominacija
21

22

„Univerzalizam je ideologija Zapada s ciljem konfrontacije sa nezapadnim kulturama... Ne-zapad vidi kao zapadno ono što Zapad vidi kao univerzalno“ (Hantington, 1998: 72). Za svetski mir su lokalni sukobi na granicama dodira civilizacija najopasniji: „Nasilje izmeðu dr ava i grupa iz razlièitih civilizacija nosi sa sobom potencijal da eskalira jer se druge dr ave i grupe iz ovih civilizacija okupljaju da podr e ‘srodne zemlje’... Najopasniji kulturni sukobi su oni du neodgovarajuæih granica izmeðu civilizacija“ (Hantington, 1998: 28-29).

196

Zapada, ideološki podupirana egocentriènom iluzijom Zapada o univerzalnoj vrednosti sopstvene civilizacije, danas se okonèava „sumrakom Zapada“ i njegovim povlaèenjem pred rastuæom moæi i kulturnom samosvešæu ostatka sveta. Ali, taj „ostatak“ (The Rest) nije nekakva monolitna celina, jedinstveni „blok“, veæ skup razlièitih civilizacija sa slo enim meðusobnim odnosima koji, kao u sluèajevima sukoba hindu i islamske, pravoslavne i islamske, te kineske i hindu civilizacije, mogu biti ozbiljna pretnja svetskoj stabilnosti i miru: „Šta nezapadna društva imaju zajednièko osim èinjenice da su nezapadna?... Jedinstvo nezapadne (civilizacije – M. S.) i istoèno-zapadna dihotomija je mit koji je stvorio Zapad“ (Hantington, 1998: 34). Uprkos naglašavanju kompleksnosti multicivilizacijske strukture savremenog sveta, u i i Hantingtonovog interesa je, pre svega, odnos napetosti i moguæeg sukoba zapadne sa islamskom i kineskom civilizacijom. Ove dve velike civilizacije ekonomskom ekspanzijom (Kina, Jugoistoèna Azija), demografskim potencijalom i posedovanjem strateških sirovina (islamske zemlje), te sna no probuðenom samosvešæu i insistiranju na kulturno-religijskoj posebnosti, predstavljaju, prema Hantingtonovoj oceni, najozbiljnije pretnje interesima i moæi Zapada: „I Azijati i muslimani naglašavaju superiornost svoje kulture u odnosu na zapadnu kulturu... Azija i islam stoje sami i, ponekad, zajedno u svom samopouzdanom potvrðivanju u odnosu na Zapad... Azijsko potvrðivanje ukorenjeno je u ekonomskom rastu; muslimansko potvrðivanje, u znatnoj meri, potièe od društvene mobilizacije i porasta stanovništva“ (Hantington, 1998: 113). Ipak, osnovna pretnja Zapadu, miru i stabilizaciji svetskog politièkog poretka dolazi od zemalja koje pripadaju islamskoj civilizaciji. Modernizacija ovih zemalja i njihov ekonomski napredak nisu, kako se to oèekivalo, vodile njihovoj „vesternizaciji“ veæ „islamskom uskrsnuæu“ (The Islamic Resurgence23), tj. „novom predavanju islamu kao vodièu kroz ivot u modernom svetu“ (Hantington, 1998: 121). Ovo neoèekivano o ivljavanje religijske sr i muslimanske civilizacije
23

Reè „uskrsnuæe“ u ovoj sintagmi Hantington u Sukobu civilizacija piše velikim slovom (Resurgence) da bi naglasio va nost ovog fenomena i stavio ga u istu ravan sa zapadnim revolucijama koje se pišu velikim slovom (Oktobarska, Francuska, Amerièka revolucija) i Reformacijom (vid. Hantington, 1998: 121).

197

izlo ene modernizacijskim uticajima Zapada Hantington je objašnjavao skupom razlièitih (politièkih, ekonomskih, socijalnih, demografskih) faktora koji su uticali na dramatiènu krizu identiteta muslimanskog sveta za koju se rešenje tra i u religijskom konceptu Ume, istinske zajednice. Tako je u savremenom svetu obnovljeno staro neprijateljstvo islamske i hrišæanske civilizacije, a „islamsko uskrsnuæe“ nadilazi okvire pojave ogranièenog „verskog fundamentalizma“: „Osnovni problem za Zapad nije islamski fundamentalizam, veæ islam – razlièita civilizacija èiji je narod uveren u superiornost svoje kulture i koji je opsednut inferiornošæu svoje moæi“ (Hantington, 1998: 240). Stoga, Hantingtonova „civilizacijska paradigma“ iz devedesetih godina, identifikujuæi u islamskoj obnovi opasni detonator èije su eksplozivne karakteristike pojaèane pogrešnom politikom Zapada, islam odreðuje kao osnovni generator moguæeg globalnog sukoba24. Da bi potkrepio svoje upozorenje na opasnost od globalnih civilizacijskih sukoba du „krvavih granica islama“, Hantington je analizirao niz lokalnih konflikta u kojima su sukobljene strane „civilizacijski“, a ne „interesni“, „ideološki“, ili usko etnièki neprijatelji. Ovaj „mikro-nivo“ Hantingtonove analize obuhvata sluèajeve raspada dr ava ili dugotrajnih graðanskih ratova u zemljama sa visokim stepenom kulturne heterogenosti stanovništva25. Primeri raspada Jugoslavije i rata u Bosni su Hantingtonu, još od èlanka iz 1993.
24

25

Naglašavam „devedesetih godina“, jer je kasnije Hantington menjao svoj odnos prema „islamskoj opasnosti“. O uzrocima ove promene i njenoj funkciji u Hantingtonovom teorijsko-politièkom stanovištu biæe reèi kasnije. Samo kao ilustraciju ove promene navodim Hantingtonov stav formulisan nakon 11. septembra: „Ipak, gledajuæi uopšteno, doba muslimanskih ratova ima svoje korene u opštijim uzrocima. Oni ne obuhvataju uzroke koji su inherentni samoj prirodi islamske doktrine i verovanja koje, kao i kod hrišæanstva, sledbenici mogu koristiti da opravdaju mir ili rat, po elji. Uzroci savremenih muslimanskih ratova le e u politici, a ne u verskoj doktrini iz VII veka“ (Huntington, 2001: 43). Ove zemlje Hantington naziva „podeljenim“ (cleft countries) – zemljama èije stanovništvo pripada razlièitim civilizacijama, tj. „koje teritorijalno opkoraèuju neodgovarajuæe granice izmeðu civilizacija i suoèavaju se sa posebnim problemima odr avanja svog jedinstva“ (Hantington, 1998: 153). Pored „podeljenih“, teškoæe sa stabilnošæu imaju i „podvojene“ ili „pocepane“ zemlje“ (torn countries) – one koje su tokom svoje istorije pokušale da radikalno promene i redefinišu sopstveni kulturni identitet (Rusija, Turska, Meksiko..).

198

Ova paralela nije ostala neprimeæena. smatraæe se martirima koji su pokušali da spasu svoje muslimanske srodnike’ (Huntington. istu anticipirajuæu i opominjujuæu funkciju kakvu je. pru ala su niz stereotipa koji su bili isuviše primamljivi da bi bili ignorisani. Zasnovane na uverenju da æe „svet biti ureðen na osnovu civilizacija ili nikako“ (Hantington. odbrambene. onda je koncipiranje jedne politièke strategije izbegavanja takvog razvoja dogaðaja od suštinske va nosti. 2003: 16). 1993: 37). ‘Rat u Bosni je postao emocionalni ekvavilent borbe protiv fašizma u Španskom graðanskom ratu’ – istakao je jedan Saudijski novinar i dodao: ‘Oni koji tamo umru. politièara i socijalnih teoretièara: „Devedesetih godina smrt bivše Jugoslavije i ratovi kojima je ona bila praæena podstakla su brojna pozivanja na ‘kulturne’ ili ‘civilizacijske’ razlike da bi se objasnio oruani sukob. anga ovanjem i uplitanjem „zemalja-srodnica“. u Sukobu civilizacija on je nastojao da formuliše niz praktièno-politièkih preporuka èije bi provoðenje smanjilo opasnost izbijanja globalnog sukoba civilizacija. kulturne) integracije zapadne civilizacije.godine. po njemu. pravoslavne i zapadno-hrišæanske. rat u Bosni je imao.“ (Hejden. osnovni materijal kojim ilustruje logiku lokalizovanog „civilizacijskog sukoba“26 koji. Neprijateljstva naroda koji prihvataju rimokatolièanstvo. Zapad bi trebalo da jaèa uticaj na one civilizacije koje su mu bliske i sa kojima 26 27 U tome ga je sledila armija novinara. 1998: 174). To je i osnovna Hantingtonova praktièna intencija – dok je u Treæem talasu te io da postane „Makijaveli demokratizacije“. ove preporuke su upuæene Zapadu i treba da poslu e osmišljavanju nove strategije u odnosima Zapada i „ostatka sveta“. te jaèanja kulturne samosvesti Zapada. sadr i obrise „sledeæeg Svetskog rata koji æe. U drugom koraku. pred Drugi svetski rat (koji je bio ideološki motivisan sukob unutar Zapadne civilizacije). ako ga bude. „Tridesetih godina Španski graðanski rat je podstakao intervenciju dr ava koje su bile fašistièke. Prva preporuka se tièe buduæeg poveæavanja nivoa (ekonomske. 1993: 37)27. biti rat izmeðu civilizacija“ (Huntington. imao Španski graðanski rat – „sukob civilizacija“ na malom prostoru Bosne. komunistièke i demokratske. Devedesetih godine sukob u Jugoslaviji je podstakao intervenisanje iz zemalja koje su bile muslimanske. pravoslavlje i islam na jednoj od tradicionalnih politièkih raselina u ju noj Evropi.. politièke. preti da eskalira u sukob svetskih razmera. 199 .. Ako postojeæi lokalni sukobi na granicama civilizacija prete eskalacijom u globalni rat civilizacija. U tom pogledu.

Prvi bi se svodio na tezu o procesu globalizacije 28 „U svetu koji se pojavljuje. Njegova nemoralnost je posledica èinjenice da je „imperijalizam logièka posledica univerzalizma“. mo e biti najtraumatièniji i najuznemirujuæi dogaðaj za Ameriku“ (Huntington. ako se desi. 1997a: 32). Zapad treba da upozna i razume druge civilizacije. nego da saèuvaju. Zapadna civilizacija je „jedinstvena. „glavna odgovornost zapadnih voða nije u tome da pokušaju da preoblikuju druge civilizacije po ugledu na Zapad. Hantington. Demokratija: globalna ili lokalna? Na osnovu izlo ene skice Hantingtonovog tumaèenja globalnih politièkih procesa mogu se formulisati dva razlièita stava o buduænosti demokratije. Zapadnjaèki univerzalizam je la an jer postoje druge civilizacije sa svojim vrednostima. globalna pobeda demokratije. aludirajuæi na Fukujamu. te. ali mora odustati od mešanja u njihove „unutrašnje poslove“ i odreæi se pretenzija da im nametne svoje vrednosti i institucije. 200 . ogranièio ekspanziju i rastuæu moæ njemu neprijateljskih civilizacija – islamske i kineske. zaštite i obnove jedinstvene kvalitete koje krase Zapadnu civilizaciju“ (Hantington. 19986: 345-346). što je izvan njihove moæi koja opada. 1998: 311).mo e saraðivati (latinoamerièka i pravoslavno-hrišæanska). Imajuæi na umu sudbinu Rima nakon njegove globalne dominacije (tadašnjim) svetom. sa svojim etnièkim i civilizacijskim sukobima. Ali. Hantingtonovo preferiranje umereno izolacionistièke strategije Zapada u odnosu na projekat globalizacije zapadnih vrednosti nije samo posledica njegove (èinjenièke) procene „opadanja moæi Zapada“. not universal). nemoralna i opasna“. Prema njegovom mišljenju. upozorava: „Kraj istorije. ali ne i univerzalna“ (unique. zapadna vera u univerzalnost zapadne kulture je pogrešna. osnovna Hantingtonova preporuka je izvedena iz njegove kritike (zapadnjaèkog) univerzalizma28. stoga. normama i institucijama. za koja argumentaciju mo emo potra iti u dve njegove prikazane knjige. zajedno sa njima. da bi. a opasan je jer mo e dovesti do globalnog sukoba civilizacija (Hantington. 3. veæ i uvida u pogubne posledice koje bi ostvarenje tog projekta imalo za sam Zapad.

a drugo „bolnim otre njenjem“ od poèetnog neumerenog optimizma i „sudarom sa stvarnošæu“ postkomunistièke tranzicije31. formuliše dve razlièite deskriptivno-sadr inske analize politièkih procesa i iz njih izvodi dve meðusobno suprotstavljene praktièno-politièko strategije. Jedna od brojnih posledica ovog Hantingtonovog stava je tvrdnja da je Grèka „pravoslavni autsajder“. Sam Hantington je 1995. verovatno æe biti iznenaðeni njegovom novom i veoma kontroverznom teorijom po kojoj je ‘sukob civilizacija’ odreðujuæa karakteristika savremene meðunarodne politike. posebno njegove klasiène studije iz 1991.. 1997: 166).. Kako se mo e tumaèiti „otvorena nekonzistentnost“ ova dva Hantingtonova stanovišta. ne dovodeæi u pitanje sam normativni status „demokratije“. ukljuèuju i Latinsku Ameriku). Posebno zbunjujuæa je otvorena nekonzistentnost te teorije i Treæeg talasa“ (Gerschman.. šest godina nakon kolapsa evropskog komunizma. 1996a: 3) 201 . Oèigledno je da Hantington. tvrdi dve razlièite stvari u pogledu moguænosti njene globalne prihvaæenosti. To je odgovor koji Zapadnoevropljani ele da èuju. dok bi po drugom demokratija ostala politièki specifikum „zapadne civilizacije“ – podruèja èije se granice. tj. tako što se prvo objašnjava euforiènom atmosferom nastalom nakon urušavanja komunizma. naš trenutak euforije je prošao i postali smo tu niji. Ne sporeæi plauzibilnost ovog socijalno-psihološkog objašnjenja (posebno uverljivog u praæenju politièke evolucije brojnih istoènoevropskih intelektualaca 29 30 31 Eventualne nedoumice u pogledu „granica Evrope“ Hantington odluèno ukida: „Civilizacijska paradigma otuda pru a jasan odgovor na pitanje sa kojim se suoèavaju Zapadnoevropljani: gde se završava Evropa? Evropa se završava tamo gde se završava zapadno hrišæanstvo. „Poštovaoci Hantingtonovog nauènog rada u oblasti demokratije i. a Turska „islamski konvertit“ u Evropi. formulisana u rasponu od samo nekoliko godina?30 Uobièajeno se u odgovoru na ovo pitanje vrši „kontekstualizacija“ ova dva stanovišta. Reè ‘genocid’ èula se èešæe u prošlih pet godina nego tokom Hladnog rata“ (Huntington.29 Severne Amerike i Australije. godine u jednom predavanju istakao: „Sada.. u u em i preciznijem odreðenju. Identifikovanje Evrope sa zapadnim hrišæanstvom pru a jasan kriterijum za prijem novih èlanova u zapadne organizacije“ (Hantington 1998: 178-179). sa granicama Evrope. ili. u najboljem sluèaju. godine.demokratije.. ali i mudriji. koji oni odobravaju sotto voce i koji razlièiti intelektualci i politièke voðe eksplicitno potvrðuju. a poèinju islam i pravoslavlje.. poklapaju sa granicama zapadnog hrišæanstva (dakle.

socijalizam i demokratija. Proceduralna definicija demokratije. politièki sistemi mnogih zemalja mogu biti odreðeni kao 202 . èini mi se da je u Hantingtonovom sluèaju moguæa interpretacija kojom se ubla ava argument o teorijskoj i politièkoj nekonzistentnosti njegovih stavova. Upravo opasnost redukcije „demokratije“ na „izbore“ (fallacy of electoraliasm) je osnovna slabost ove minimalistièke koncepcije demokratije koju Leri Dajmond (Diamond) naziva koncepcijom „izborne demokratije“ (electoral democracy). ali je institucija izbora u prvom planu analize i komparacije politièkih sistema. a „nedemokratski re imi“. slobodni i pošteni jesu suština demokratije. 2004: 17. niti pokušava da ih inkorporira u stvarne pokazatelje demokratije“ (Diamond. Oslanjajuæi se na Šumpeterov (Schumpeter) klasièni rad Kapitalizam. neizbe ni sine qua non“. jer ona „ne poklanja dovoljno pa nje pretpostavljenim baziènim slobodama. Otuda. „Izbori. Ona bi se bazirala na tezi o razlièitim konceptima „demokratije“ koje Hantington upotrebljava u poèetnoj tezi o globalizaciji i njoj suprotstavljenom zakljuèku o „parohalizaciji“ demokratije u Sukobu civilizacija . imaju jednu bitnu zajednièku osobinu – u njima „nema izborne konkurencije niti opšteg prava glasa“ (Hantington. 19). otvoreni. 2004: 15). istina. slobodnih i poštenih izbora. Hantington savremeni politièki sistem odreðuje kao demokratski „ukoliko su u njemu oni najmoæniji koji donose odluke izabrani na fer. Hantingtonova empirijsko-deskriptivna definicija „demokratije“ zasniva se na isticanju institucionalizovane izborne procedure kao osnovne karakteristike demokratskih sistema na osnovu koje je moguæa politièka participacija i konkurencija. Nasuprot klasiènoj teoriji demokratije u kojoj se ona odreðuje preko izvora politièke moæi („volja naroda“) ili cilja („opšte dobro“). u mnogo èemu meðusobno razlièiti. poštenim i periodièno odr avanim izborima na kojima se kandidati slobodno takmièe za glasove. Naime. u osnovi. 1996: 21). podrazumeva postojanje graðanskih prava i politièkih sloboda koje su preduslov fer. definiše u terminima izbora. u teoriji o „talasima demokratizacije“ Hantington polazi od minimalistièke. a pravo glasa imaju skoro svi odrasli graðani“ (Hantington.koji su liberalnu utopiju brzo zamenili civilizacijskom retorikom). proceduralne koncepcije demokratije kojom se ona.

. bitno je imati u vidu da izmeðu graniènih tipova – „autoritarnih re ima“ i „liberalne demokratije“ – postoji slo eni kontinuirani prelaz koji ukljuèuje razlièite forme „pseudo-demokratije“32 i „izborne demokratije“. ukljuèuje i niz drugih karakteristika koje nadilaze „minimalistièki“ pristup usresreðen na izbornu proceduru: realna vlast ne le i u „neprozirnim domenima“ rezervisanim za nosioce koji nisu odreðeni izbornom procedurom. ali ne i njena suštinski va na odlika – dovoljno fer arena za nadmetanje koje bi omoguæavalo smenu vladajuæe partije sa vlasti. a da istovremeno u njima ne postoje one garantije graðanskih i politièkih sloboda koje smatramo konstitutivnim elementom šireg pojma „demokratije“ koji ukljuèuje niz vrednosti i institucionalnih mehanizama liberalne tradicije. izvršna vlast je pod efektivnom kontrolom (nezavisnog sudstva. ( vid.„demokratski“ (jer su vlade u njima izabrane u procesu relativno slobodnih i poštenih izbora). u krajnjoj liniji. parlamenta. ogranièena je moguænost uticaja vladajuæe partije na izborni proces. zaštiæena su individualna prava i slobode. postoji efektivna vladavina zakona koji graðane štiti od dr ave i paradr avne samovolje. Vraæajuæi se problematici Treæeg talasa. etnièki i religijski pluralizam zaštitom prava manjinskih grupa. 203 . pored izbora. 1997: 23-24). kao i postojanjem slobodnih asocijacija. nezavisno od šireg razmatranja koncepta „liberalne demokratije“. ali i dodatnu ocenu prema kojoj je broj „liberalnih demokratija“ sta32 „Pseudodemokratijom“ Dajmond oznaèava re ime u kojima postoje opozicione partije (za razliku od autoritarnih re ima). revidirani zakljuèak Treæeg talasa bi potvrðivao poveæanje broja „izbornih demokratija“ u svetu. postojanje nezavisnih medija i moguænost graðana da slobodno pristupaju alternativnim izvorima informacija. Na taj naèin. svedoèili o globalizaciji „izborne demokratije“. javnosti) koja je ogranièava. osiguran je kulturni. Dajmondov koncept „liberalne demokratije“. pokreta i grupa koje èine mnogostruke „kanale uticaja“ graðana na vlast izvan izbornog procesa. Hantington je u jednom predavanju uva io znaèaj naglašavanja razlika izmeðu „izborne“ i „liberalne demokratije“ i priznao da je njegov optimizam u pogledu „treæeg talasa demokratizacije“ bio izveden iz pokazatelja koji su. Ali.. ombudsmana. graðani su politièki jednaki pred zakonom. Diamond. kao i mnoge crte izborne demokratije.

. kao „zapadne“. graðanskom društvu. takoðe. ali je samo 79 od njih zaista ‘slobodno’. Takvi apeli mogu pogoršati podele unutar zemlje i mogu. Paradoksalno. Turska. te oni èesto apeluju na etnièke. èesto se dešava da upravo poštovanje demokratskih procedura (fer. 1997: 6). kulturno „infrastrukturnim“ slojevima drugih. slobodnih i poštenih izbora) u dr avama ne-zapadnih civilizacija dovodi na vlast one politièke snage koje se pozivaju na autohtone vrednosti sopstvene civilizacije. Prema njemu.bilan i obuhvata politièke sisteme zemalja koje pripadaju „zapadnoj civilizaciji“33. ona je „produkt Zapadne civilizacije“ (Huntington. iskustvu sa predstavnièkim telima. „u socijalnom pluralizmu. Hantington zakljuèuje: „Broj izbornih demokratija je znatno poveæan poslednjih godina. socijalnim. na iznenaðenje zagovornika globalizacije demokratije. Ukrajina. jednom reèju. Objašnjenje za neuspeh širenja i konsolidovanja „liberalne demokratije“ u nezapadnim društvima Hantington je u Sudaru civilizacija našao u kulturnim (vrednosnim. Ovaj „paradoks demokratije“ neposredno se ogleda u èesto raširenom nezado33 Pozivajuæi se na Dajmonda. tj. rezultovati pobedom antizapadnjaèkih voða i politike. liberalno-demokratski ureðeno. Ostalih 39 dr ava sa izabranom vlašæu se smatraju samo ‘delimièno slobodnim’. U skladu sa najnovijim pregledom “Freadom House“. 204 . liberalna demokratija je ukorenjena u zapadnom istorijskom iskustvu. klasnom sistemu. 1997: 7). ne-zapadnih civilizacija. Politièari u nezapadnim društvima ne pobeðuju na izborima pokazujuæi kako su zapadnjaci“ (Huntington. dok. religiozne ili nacionalistièke strasti. a meðu njima su i tako znaèajne dr ave kao Rusija. istorijskim) razlikama koje dele Zapad i ostatak sveta. Otuda. Brazil. dok je broj liberalnih demokratija relativno statièan. veri u vladavinu zakona. 1997: 8). tj. Pakistan i Kolumbija“ (Huntington. odvajanju duhovne i svetovne vlasti i prihvatanju individualizma“. 118 dr ava je okarakterisano kao izborne demokratije. Njeno širenje putem prihvatanja institucionalnih i proceduralnih demokratskih mehanizama (u formi „izborne demokratije“) nailazi na sna an otpor u dubljim. odbacuju upravo one pretpostavke na kojima poèiva liberalna demokratija: „Izbori u nezapadnim dr avama podstièu politièare da se obraæaju izbornom telu tako da dobiju što više glasova i pobede. religijskim. prihvatanje zapadnih demokratskih institucija u nezapadnim društvima èesto ohrabruje nativistièke i antizapadnjaèke pokrete i omoguæava im da osvoje vlast. Indija..

To je. prema Hantingtonovom uverenju. kultura Latinske Amerike je veoma bliska Zapadnoj kulturi.. najoèiglednije u sluèaju islamskih zemalja u kojima izborna demokratija. u jednoj debati sa Gidensom upozorio: „Iako smo svi skloni demokratiji. tj. pa zagovornici globalizacije demokratije lako padaju u „islamsku zamku slobodnih izbora“ (Islamic free-elections trap). po pravilu. Zakljuèujuæi na slièan naèin.. moramo se uzdravati u ubeðivanju nekih zemalja da postanu demokratske“ 34 35 „Verujem da veæi naglasak treba staviti na transformaciju izborne u liberalnu demokratiju. Praktièna posledica ovog stava sa ima se u veæ pominjanoj Hantingtonovoj preporuci opreznog odnosa prema veri u moguænost daljeg širenja demokratskih re ima u nezapadnim „civilizacijama“. 1997: 11). fundamentalisti su ti koji naginju pobedi. u drugim suparnièkim civilizacijama veæ samo širenje „izborne demokratije“ mo e imati opasne i neoèekivane posledice po meðunarodnu stabilnost i sigurnost samog Zapada. 205 . pa Hantington zakljuèuje kako je „demokratija u svojoj biti parohalizujuæi. za Hantingtona predstavlja pokazatelj jaèanja „te nje ka autohtonosti“ usled duboke krize kulturnog identiteta nezapadnih društava. gde god su u muslimanskom svetu odr ani izbori. 1997: 8). gde su odr ani izbori za Islamski savet koji je ustanovila vlada.voljstvu zagovornika demokratije rezultatima demokratskih izbora. „U krajnjoj liniji. Dok je u civilizacijama srodnim Zapadu (pre svega. Stoga je Hantington. Oni reprezentuju veoma širok deo javnog mnjenja. Èak i u Francuskoj. Ako ubrzo organizujemo izbore u Iraku. u njegovom zahtevu da se napusti zapadnjaèka pretenzija na univerzalnu vrednost liberalne demokratije. Na taj naèin globalizacija (izborne) demokratije vodi jaèanju partikularnih civilizacijskih identiteta. ili u Pakistani i drugim muslimanskim zemljama. a ne kosmopolitizujuæi proces“ (Huntington.. Mesto na kome treba poèeti je Latinska Amerika gde je liberalna demokratija veæ u nekoliko zemalja pustila korene. Jer. ne liberalnom) demokratijom. latinoamerièkoj i pravoslavno-hrišæanskoj) otvorena moguænost buduæe evolucije postojeæih „izbornih“ u istinski „liberalne demokratije“34.. vodi jaèanju i pobedi islamskog fundamentalizma. a gde postoji i deset dr ava sa izbornom (ali. sklon sam opkladi da æe ekstremniji Šiiti i fundamentalisti Suniti biti ti koji æe pobediti (Huntington & Giddens. a u osnovi. 2003: 41). navodeæi primere pobeda fundamentalistièkih pokreta na slobodnim izborima35. pobeðivali su fundamentalisti. sledeæi prioritet su pravoslavne dr ave“ (Huntington.

Stoga je Sukob civilizacija Hantingtonu prevashodno poslu io kao teorijsko utemeljenje jedne konzervativne. na amerièko društvo i njegovu politiku. kritikom nacionalizma i njegovom zamenom drugim (etnièkim. Ajša: „Ono što u najveæoj meri motiviše njegovu civilizacijsku tezu je ono što se mo e nazvati ‘unutrašnjim’ ili ‘domaæim’ civilizacijskim brigama.. politièkih i kulturnih razlika izmeðu Amerike i ostalih društava“ (Huntington. nacionalizmom nadahnute amerièke meðunarodne i domaæe politièke strategije36. 2004: 17). 123). jaèanjem uloge meðunarodnih 36 Da su u središtu Hantingtonove teze o sukobu civilizacija problemi amerièkog identiteta i unutrašnje i spoljne politike SAD. rodnim. 206 . vode „smanjenju ili eliminaciji socijalnih. teza o èvrstim bedemima civilizacijskih granica na koje u svom širenju nailazi „demokratski talas“ pojaèana je upozorenjem o opasnosti od podsticanja tog „talasa“ za interese i buduænost njegovog „epicentra“ – zapadne civilizacije. 2003: 41). Pod tim podrazumevam njegovu primenu sopstvene paradigme na sluèaj samih Sjedinjenih Dr ava: kako civilizacijska dinamika utièe na ponašanje SAD u meðunarodnoj areni. Uprkos meðusobnim razlikama. 2003: 119.(Huntington & Giddens. po Fukujaminoj metafori koja je postala slavna.. društva i kulture. Ideologija liberalnog kosmopolitizma s jedne. kreæu u jednom vagonu voza ka zemaljskom raju zapadne liberalne i kapitalistièke demokratije“ (Gress.. rasnim. skreæe pa nju E. u Hantingtonovoj tvrdnji da odbacivanje (amerièkog) kreda i zapadne civilizacije znaèe kraj USA onakvih kakve znamo… Drugi kljuèni stav je upravljen na one koji veruju da je istorija okonèana i da se sada sve nacije. i ideja imperijalne amerièke dominacije s druge strane su. prema Hantingtonovom mišljenju.. a praktièno-politièki specifikuje u analizi politièke dinamike posthladnoratovskog sveta i krize amerièkog identiteta: „Hantingtonova kritièka poruka amerièkim politièarima i teoretièarima sadr ana je u dva stava. Tako. ideala „otvorenog društva“.) identitetskim obrascima. osnovni predmeti njegove kritike koja se teorijski artikuliše formulisanjem „civilizacijske paradigme“. Prvi je upuæen multikulturalistima i njihovim manje-više znaèajnim politièkim zastupnicima. Amerièki segment zapadne civilizacije je stvarno središte njegove teze o sukobu civilizacija“ (Aysha. oba ova rivalska ideološka koncepta. te na interakciju spoljnopolitièkih i unutrašnjih problema. 1997: 285). u tom pogledu. u kosmopolitskom pristupu – afirmacijom multikulturalizma. Na taj naèin.

oèuvanju i odbrani sopstvenih institucija i vrednosti (vid. Amerika preuzima misiju oblikovanja sveta po sopstvenoj meri. uprkos postojanju samo jedne supersile. slavljenjem „razlièitosti“ – „Amerika postaje svet“. Umesto posveæenosti širenju demokratije („globalnom unapreðivanju“). Oni poduèavaju druge zemlje o univerzalnoj validnosti amerièkih principa. upozorava Hantington. tj. Ali.. tj. 207 ..“ Njegov osnovni kritièki argument je da „svet nije unipolaran“. ali ne i znaèajne veæe sile i mnogo manjih sila. prema Hantingtonu. S druge strane. struktura svetske moæi znatno kompleksnija.institucija. Kao rezultat takvog sistema. amerièki zvaniènici te e da delaju kao da je svet unipolaran. supersila bi mogla sama efikasno rešavati va ne meðunarodne probleme. Reèju. to ne znaèi da je svet unipolaran. Pretpostavke obe ove amerièke spoljnopolitièke strategije su u suprotnosti sa Hantingtonovom tezom o postojanju suštinskih civilizacijskih razlika. 37). Usmeravanje demokratske teorije na tematizovanje kulture kao bitnog aspekta razumevanja tempa i uspešnosti demokratske tranzicije predstavlja jednu od zasluga Hantintgtonovog pristupa. bez uplitanja drugih dr ava koje ne bi imale moæ da je spreèe u tome“ (Huntington. praksi i institucija. „Kulturološko polje“ je u tekuæim diskusijama znatno prošireno u odnos na 37 U tekstu „The Lonely Superpower“ Hantington istièe: „Potpuno prirodno. u svetu pluralnih kulturno-civilizacijskih identiteta. 2003: 16). „u takvom svetu Amerika gubi svoj identitet kao nacija i postaje dominantna komponenta nadnacionalne imperije.. Huntington. u kosmopolitizmu suprotstavljenoj imperijalnoj alternativi „svet postaje Amerika“: polazeæi od teze o apsolutnoj supremaciji „usamljene supersile“37 i uverenja o univerzalnosti sopstvenih vrednosti. sa njegovom podelom savremenog sveta na posebne kulturne celine koje se razlièito odnose prema demokratskom politièkom idealu. te da je. 1999: 35. amerièka politika bi.. trebala da se okrene „obradi sopstvenog vrta“ – zaštiti. tako i u odnosu na fragmentaciju tog identiteta podstaknutu posmodernim relativizmom i idealom multikulturalnosti.“ (Huntington. da ukljuèuje više veæih i manjih sila èiji znaèaj u meðunarodnoj politici nije zanemariv: „Sada postoji samo jedna supersila. Unipolaran sistem bi imao jednu supersilu. 2000). pozdravljajuæi SAD kao dobronamernog hegemona. briga o oèuvanju sopstvenog kulturnog identiteta mora imati prioritet kako u odnosu na narcisoidno-mesijansku pretenziju nametanja sopstvenih (demokratskih) institucija i vrednosti „ostatku sveta“. Ali. Oni se hvališu amerièkom moæi i amerièkim vrlinama.

pre svega. noseæem osnovu demokratskih sistema. posledica brzog širenja demokratske ideologije (sistema normativnih uverenja) i prihvatanja demokratskih institucija u zemljama sa autoritarnim re imima. etnièke svesti. religije. heterogene celine koje su podlo ne evolutivnom razvitku i otvorene uticaju spolja (u interakciji sa drugim kulturama). 1995: 14). Dok su u prvom sluèaju kulture shvaæene kao kompleksne.38 a ne svedoèanstva o postojanju nezavisnog „graðanskog društva“ utemeljenog u skupu kulturnih pretpostavki. Ali. uvid u neujednaèenost promena na ova èetiri nivoa. Tako. po Fukujaminom mišljenju. a asimetrija izmeðu oèekivanja i realnosti tamo gde su stvorene institucije brzo je poèela povratno negativno uticati i na normativna uverenja koja su bila u osnovi „demokratskih revolucija“. 208 . veæ æe se rešavati u ravni graðanskog društva i kulture koje su priznate kao „suštinski znaèajne za nove demokratske dr ave ponikle na autoritarnoj prošlosti“ (Fukuyama.uobièajene pristupe fokusirane na u i koncept „politièke kulture“. izmeðu teze o primarnoj va nosti kulture za konsolidaciju demokratskih sistema i Hantingtonove pozicije kulturnog determinizma iz Sudara civilizacija postoji velika razlika. 1995: 9). Pokazalo se da u nekim dr avama. Hantingtonove „civilizacije“ su 38 „Gotovo trenutna promena normativnih uverenja je rodila velika oèekivanja koja se nisu mogla ispuniti zbog veæeg opiranja promenama koje se mo e primetiti na ostalim. moralnih vrednosti. Fukujama u jednom novijem radu istièe trend pomeranja te išta politièke analize demokratije sa nivoa ideologije i institucija. Takoðe. ka nivoima „graðanskog društva“ i „kulture“. sve dubljim nivoima“ (Fukuyama. kao i svest o njihovoj meðusobnoj zavisnosti. nakon brzog prihvatanja demokratskih ideja. veæ na nivou izgradnje institucija poèinje zastoj. pa su u prvi plan politièko-teorijskog istra ivanja dospele pojave poput strukture porodice. buduæa sudbina „liberalne demokratije“ neæe biti odreðena sporovima oko prirode institucija (o èemu je moguæe postiæi konsenzus). Optimizam u pogledu globalizacije demokratskih sistema je i po njemu bio. Stoga. ‘graðanstva’ i partikularnih istorijskih tradicija. na primer. vodila je kompleksnijem pristupu problemu odreðenja toka i tempa demokratskih tranzicija. Kasnije razoèarenje tempom i rezultatom demokratizacije vodilo je zakljuèku o „primatu kulture“ kao najdubljem.

te da su „unutar-civilizacijski ratovi“ Zapada bili krvaviji i èešæi od „sukoba civilizacija“41. U radu o uticaju kulturnih faktora na meðunarodne sukobe Handerson i Taker su pokazali da Hantingtonova teza o sukobu civilizacija.koncipirane kao a priori neprijateljski suprotstavljeni entiteti èije bazièni. 1997: 181). S. godine. a od njih samo 4 (13% od svih) su bili ratovi izmeðu islamskih i zapadnih dr ava. 2000: 44). kompatibilne sa njom“ (Stepen. kao i o posebno opasnoj „islamskoj pretnji“. 2001: 323). 39 40 41 U razmatranju odnosa religije i demokratije Hantington sledi raširenu pogrešku koju Stepan naziva pretpostavkom jednoznaènosti (the assumption of univocality) i prema kojoj je neka religija en bloc (ne)demokratska: „Moramo biti oprezni sa tvrdnjom da je bilo koje religijsko uèenje jednoznaèno prodemokratsko ili antidemokratsko. kao i obratno – M. u krajnjoj liniji. Veæ na primeru „zapadne civilizacije“ postaje jasno da su na osnovu iste religijske i šire kulturne osnove („identiteta“) izrastali sasvim razlièiti politièki re imi – od liberalno-demokratskih do totalitarno-fašistièkih. dok su se ostali odvijali izmeðu islamskih i pravoslavno-hrišæanskih dr ava“ (Henderson & Tucker. svoje slabosti pokazuje ako se upustimo u razmatranje unutar-civilizacijske kulturne i politièke dinamike. kako ju je razvio an Kalvin. naciji-dr avi. kojom se slo enost meðunarodno-politièkih odnosa elegantno redukuje na shemu civilizacijskog grupisanja i meðu-civilizacijskih sukoba. ne mo e biti poduprta uverljivim empirijskim dokazima iz prošlosti: „Opšti pregled odnosa izmeðu religijske sliènosti i meðudr avnih ratova na osnovu podataka sadr anih u projektu istra ivanja ratova (War Project) otkriva da su od 30 ratova koji su ukljuèivali dve dr ave koje su pripadale razlièitim civilizacijama od 1816. Istina. Aleksa Ðilas Hantingtonov kulturni determinizam opravdano poredi sa Kalvinovim uèenjem o predestinaciji: „Njegova politièka nauka lièi na doktrinu o predestinaciji. do 1992. veliki francusko-švajcarski verski reformator iz XVI veka“ (Ðilas. èini mi se prikladnim da ne pretpostavljamo njihovu jednoznaènost veæ da istra imo da li te doktrine sadr e mnogoznaène (multivocal) komponente koje mogu biti korisne za politièku konstrukciju dvostruke tolerancije ili. religijski odreðen identitet39 za dr ave-èlanice predstavlja fatum koji limitira moguænost politièkih promena i èini beznade nim svaki napor u ostvarenju liberalnih vrednosti40. toleranciji i demokratiji… Stoga. kada razmatramo pitanje nezapadnih religija i njihovog odnosa prema demokratiji.) U nekim periodima svoje istorije katolièko uèenje se organizovano protivilo liberalizmu. Njihovi 209 . samo 11 (37%) bili ratovi izmeðu islamskih i hrišæanskih dr ava. Izvesno je da se zapadno hrišæanstvo razlièito (mnogoznaèno -multivocal) odnosilo prema demokratiji i dvostrukoj toleranciji (twin tolerations – ogranièenje slobode delovanja dr ave prema religijskim institucijama. Predstava o homogenosti civilizacijskog identiteta.

Hantington na ovaj prigovor mo e odgovoriti ukazujuæi na èinjenicu da su navedene pojave karakterisale zapadnu civilizaciju u njenoj prošlosti, a da je sada, unutar nje, liberalna demokratija etablirana kao konaèni „zapadni model“ politièke vladavine. Ali, ako se i slo imo sa ovim odgovorom, ostaje pitanje zašto bi pluralizam i dinamika koja je nekad postojala u okviru zapadne civilizacije bila negirana u sluèaju drugih, Hantingtonu manje poznatih civilizacija? Taènije, zašto bi, na primer, u sluèaju pravoslavne ili islamske civilizacije va ila teza o kulturnoj homogenosti koja jednoznaèno determiniše njihov buduæi politièki razvitak, dok to nije sluèaj onda kada je u pitanju zapadna civilizacija i njena prošlost? Teza o suštinski ogranièenim evolutivnim kapacitetima ne-zapadnih civilizacija bi mogla biti odgovor, ali ona bi se morala suoèiti sa brojnim kontraprimerima koji potvrðuju sposobnost razvoja nezapadnih civilizacija implementacijom zapadnog privrednog sistema (tr išne privrede, moderne proizvodnje rukovoðene profitom...itd) , kao i pojedinih zapadnih ideologija (poput komunizma). Stoga bi ova teza morala biti su ena na tvrdnju o nesposobnosti drugih civilizacija da prihvate jedino liberalno-demokratski politièki sistem, koji bi bio i ostao ekskluzivno vlasništvo i distinktivno obele je Zapada. Na taj naèin, liberalna demokratija bi bila jedan od retkih „zapadnih izuma“ koji ne bi bilo podlo an širenju izvan sopstvenog civilizacijskog okvira: za nezapadnjake bi bio sasvim dobar Big Mac, ali ne i Magna Carta! Pomenuti kulturni determinizam po kome narodi koji pripadaju nekoj nezapadnoj civilizaciji („ostatku sveta“) ostaju „osuðeni“ na nedemokratske sisteme vladavine ili bivaju prinuðeni na radikalnu promenu svog kulturnog identiteta, predstavlja osnovnu metu brojnih Hantingtonovih kritièara. Sam koncept „civilizacija“ kao homogenih, èvrsto definisanih, aktualno ili potencijalno sukobljenih aktera globalne politike, osim iz politikološke, dovoðen je u pitanje i iz perspektiva drugih nauènih disciplina – od filozofske kritike tog koncepta42, preko istoriografskog testiranja teze o sukobu civilizaciempirijski nalazi okreæu Hantingtonovu tezu „na glavu“ jer oni zakljuèuju kako je „manja verovatnoæa za dr ave iz razlièitih civilizacija da se meðusobno sukobe, nego za dr ave iz iste civilizacije“ (Henderson & Tucker, 2001: 328). Za konceptualnu kritiku Hantingtonove teze reprezentativan je rad „Can Civilizations Clash?“ (Matlock, 1999: 428-439).

42

210

ja43, do antropološke kritike Hantingtonovog esencijalistièkog shvatanja civilizacijskog „identiteta“. Zahvaljujuæi èinjenici da islam ima va nu ulogu u Hantingtonovoj teoriji o „sukobu civilizacija“, raznovrsni kritièki pristupi èesto problematizuju Hantingtonovo shvatanje „civilizacija“ oslanjajuæi se (implicitno ili eksplicitno) na poznatu Saidovu kritiku „orijentalizma“44. Ali, nezavisno od u eg problema „islamske opasnosti“, Hantingtonova „civilizacijska paradigma“ je gotovo savršen primer esencijalistièkog poimanja „Drugog“ – njegovog proizvoðenja, antagonizovanja, kontrolisanja i dominiranja, tj. orijentalizma u širem smislu te reèi. Jer, kako to s pravom istièe Milica Bakiæ-Hejden: „Osnovno intelektualno pitanje koje orijentalizam postavlja je da li se sveukupnost ljudske stvarnosti mo e podeliti na jasno diferencirane kulture, istorije, tradicije i društva, a da se ne implicira nepremostivo neprijateljstvo tako apsolutizovanih razlièitosti. Time se ne porièe da razlièitosti kao takve uopšte postoje, veæ se naglašava da, prvo, fenomeni koje one oznaèavaju nisu dihotomièni i, drugo, da su vrednosti koje se sa njima povezuju samo naizgled oèigledne“ (Bakiæ-Hayden, 1992: 4). Kao što smo videli, Hantingtonov odgovor na prvo pitanje je negativan, jer on eksplicitno tvrdi da postoji duboko „neprijateljstvo apsolutizovanih razlièitosti“, te ih razumeva dihotomièno, ne dovodeæi u sumnju
43

44

Pored veæ navoðenog rada Handersona i Takera, ilustrativna je istoriografska kritika Roberta Marksa koji u prikazu Hantingtonove knjige zakljuèuje: „Hantington nije zainteresovan za razumevanje prošlosti i naèina na koji ona oblikuje sadašnjost. On ima unutrašnje i meðunarodno politièke planove za koje se zala e. Istorièari, bez obzira odakle su, treblo bi da budu uvreðeni Hantingtonovim korišæenjem njihove discipline u prizivanju kineskih i islamskih neprijatelja ‘Zapadne civilizacije’i SAD, dr ave koju on vidi kao njenog osnovnog zaštitnika. Malo znanje (u Hantingtonovom sluèaju, istorije) sigurno mo e biti opasno“ (Marks, 2000: 104). Edvard Said je u više navrata komentarisao Hantingtonovu tezu o sukobu civilizacija, a dovoljno reèit primer je njegov èlanak „The Clash of Ignorance“ u kome, izmeðu ostalog, istièe: „Hantington, kao ni B. Luis, nema dovoljno vremena da bi ga odvojio za razmatranje unutrašnje dinamike i pluralnosti svake civilizacije, za èinjenicu da se glavna borba u veæini modernih kultura vodi oko definicije ili interpretacije same kulture, te za neprivlaènu moguænost prema kojoj je ogromna doza demagogije i potpuna ignorancija ukljuèena u odva nost da se govori u ime cele jedne religije ili civilizacije. Ne, Zapad je za obojicu Zapad, a islam je islam“ (Said, 2001: 11).

211

oèiglednost vrednosti koje sa njima povezuje. Drugim reèima, njegov diskurs je, ne samo kada piše o islamu, „orijentalizujuæi“ – esencijalistièki shvaæeni, homogeni i trajni „kulturni identiteti“ rivalskih „civilizacija“ potpuno odreðuju prošlost, sadašnjost i buduænost globalne politike. Kao i svaka teorijska „paradigma“, Hantingtonova teza slu i olakšavanju razumevanja i interpretacije kompleksne stvarnosti. Poput vodièa ili mape ona nam poma e da se kreæemo po lavirintu svetske politike, omoguæava nam da je, predstavljenu u formi jasnih i pravilnih obrisa, obuhvatimo jednim obuhvatnim pogledom. Ali, kada se sa globalnog nivoa spustimo na ravan konkretnih politièkih zbivanja, poèetna elegancija i eksplanatorna moæ Hantingtonove teze postaje manje oèigledna. To je oèito na primeru Hantingtonovog tumaèenja rata u Bosni kao „sukoba civilizacija“, tumaèenja koje je zbog svoje jednostavnosti bilo veoma èesto korišæeno u medijima. Ne treba biti ekspert za istoriju, politièku i socijalnu stvarnost da bi se uvidelo kako je identifikovanje suštinskih kulturnih i religijskih („civilizacijskih“) razlika izmeðu Srba, Hrvata i Bošnjaka kao osnovnog uzroka bosanskog rata, u najboljem sluèaju, simplifikacija. Naprotiv, moguæe je koristeæi primer Bosne, nasuprot Hantingtonu, tvrditi kako „èesto, upravo kulturne sliènosti, a ne razlike, pothranjuju sukob“ (Matlock, 1999: 433). Èinjenica da je teza o „sukobu civilizacija“ široko korišæena u ideološkom samorazumevanju aktera ratova u bivšoj Jugoslaviji, ne èini tu tezu validnim objašnjenjem samih tih ratova. Bez negiranja postojanja kulturnih razlika izmeðu jugoslovenskih naroda, „sukob civilizacija“ teško da mo e obuhvatiti kompleksnu istoriju i stvarnost raspada Jugoslavije45. Stoga, upravo se na ovom primeru, po mom mišljenju, potvrðuje kritièko opa anje D ona Greja prema kome: „Razlièite kulturne tradicije su sigurno jedan od izvora sukoba danas, ali one, same po sebi,
45

Nasuprot brojnim „egzotizujuæim“ pristupima (koji ukljuèuju tezu o balkanskoj drevnoj mr nji ili nezapadnoj, civilizacijskoj drugosti aktera jugoslovenskih ratova), pokušaji objašnjenja ovih dogaðaja bi mogli poæi i od obratne teze po kojoj su: „Nacionalni rivaliteti ili takozvani ‘etnièki sukobi’ u Jugoistoènoj Evropi proizvod reorganizacije regiona u skladu sa zapadno-evropskim modelom nacije-dr ave – oni ne mogu biti pripisani sukobu civilizacija“ (Roudometof, 1999: 234).

212

ipak retko vode velikim sukobima izmeðu dr ava. Tek interakcija sa oskudicom resursa, rivalskim pretenzijama na teritoriju, sukobljenim planovima za trgovinu i istorijskim seæanjima na etnièko ili religijsko neprijateljstvo, èini od kulturnih razlika izvor za rat. Mišljenje o meðunarodnim konfliktima kao sukobima civilizacija ukljuèuje veliku i opasnu simplifikaciju tih komplikovanih i èesto skrivenih interakcija (Gray, 1998: 151). *** Pre gotovo taèno pola veka Semjuel Hantington je u radu „Conservatism as an Ideology“ formulisao svoje viðenje uloge konzervativne politièke misli u Americi. Razlikujuæi tada tri teorijska tumaèenja prirode konzervativizma kao ideologije, on se opredelio za „situaciono“ odreðenje po kome: „Konzervativizam kao ideologija nastaje u osobenoj, ali ponavljajuæoj istorijskoj situaciji u kojoj fundamentalni izazov biva upravljen ka postojeæim institucijama, pa oni koji te institucije podr avaju koriste konzervativnu ideologiju za njihovu odbranu“ (Huntington, 1957: 455). Pojednostavljeno, za razliku od istorijske karakterizacije konzervativizma kao ideologije odreðene klase (aristokratije) u periodu nakon Francuske revolucije, kao i sadr inskog („autonomnog“) odreðenja konzervativizma pomoæu skupa za njega karakteristiènih ideja i vrednosti, Hantington je konzervatizam odredio kao reakciju na ugro avanje postojeæih institucija, tj. kao jednu reaktivnu ideologiju kojom se te institucije i vrednosti uèvršæuju, štite i èuvaju46. Ako su, kao što je to sluèaj u SAD, institucije o kojima je reè liberalne i demokratske, onda je konzervativizam spojiv sa liberalizmom („konzervativni liberalizam“), kao što je, u sovjetskoj politici bila moguæa artikulacija ideologije „konzervativnog komunizma“ upravljene protiv (spoljašnjih i unutrašnjih) „neprijatelja socijalizma“. Bez inherentne vezanosti za interese odreðenih društvenih grupa, konzervativizam je sa svojim baziènim vrednostima poput pravde, poretka, balansa i umerenosti,
46

„Konzervativizam nije, kao što argumentše aristokratska interpretacija, monopol jedne posebne klase u istoriji. Niti je on, kao što autonomistièka škola tvrdi, odgovarajuæi za svako doba i mesto. Umesto toga, on je relevantan u posebnom tipu istorijske situacije“ (Huntington, 1957: 473).

213

Stoga. oba ova preduslova bila su zadovoljena postojanjem „komunizma“ i opasnošæu od Sovjetskog Saveza. pa „amerièki liberali.. „Situaciono razumevanje“ konzervativizma kojim se istièe njegova „poziciona“.u osnovi jedna „poziciona ideologija“ (positional ideology) èiji je karakter više odreðen strukturom istorijske situacije u kojoj nastaje nego unutrašnjim idejno-teorijskim jezgrom: „Manifestacije konzervativizma su jednostavno paralelne ideološke reakcije na sliène socijalne situacije. neka manifestacija konzervativizma ima malo ili nimalo veze sa drugim manifestacijama. ma kako paradoksalno izgledalo. Stoga je konzervativizam jedna poziciona ideologija“ (Huntington. 1957: 473)48. Kasnije 47 48 Vraæajuæi se 2000. 2000: 32). Ali. on se poziva na istoriju. reaktivna priroda kao va nija od kataloga konzervativnih ideala i vrednosti. Njene manifestacije su istorijski izolovane i odvojene.. „nasuprot liberalizmu i socijalizmu. da bi oèuvali dostignuæa amerièkog liberalizma. predstavlja osnov za Hantingtonovo tumaèenje dinamike uspona i povlaèenja konzervativne ideologije u savremenim društvima. narodnih i demokratskih’ institucija od pretnji Sovjetskog Saveza i 214 . „doktrinarni konzervativizam“ („ono što se naziva konzervativizmom u Americi i što se veoma razlikuje od klasiènog konzervativizma“) je „konzervativna forma liberalizma. Umesto toga. ne evolutivna. pa zastupnici konzervativizma iz jednog vremena i situacije mogu biti njegovi oponenti u drugim vremenima i situacijama. Pošto je on odgovor na specifiène pretnje odreðenim kulturama i institucijama. konzervativizam koji brani tradiciju sam je bez tradicije. Nasuprot njemu. kljuène pretpostavke formulisanja i artikulacije ideologije konzervativizma. nisu imali drugog izlaza do okretanja konzervativizmu“ (Huntington. 1957: 469) 47. Konzervativna misao je repetetivna. godine problemu definisanja konzervativizma Hantington je razlikovao „klasièni konzervativizam“ od „doktrinarnog“ ili „ideološkog konzervativizma“. u tom pogledu. nije upravljen na realizaciju neke posebne vizije dobrog društva. suprotstavljena narodnom ili demokratskom liberalizmu“ (Huntington. Oseæaj ugro enosti i figura neprijatelja su. on otelotvoruje opšti stav prema poretku i promenama – odbranu prvog i ogranièavanje drugog“. Hantington i u ovom radu istièe „pozicioni karakter konzervativizma“: „Znaèajni intelektualni i politièki konzervativni pokreti se javljaju samo kada postoji ozbiljna pretnja ustanovljenom poretku. 2000: 31. 33). nezavisno od uvoðenja ove distinkcije. „Stoga je Hantington tada ulogu konzervativizma video u oèuvanju amerièkih ‘liberalnih. iz amerièke perspektive. Klasièni konzervativizam. ali je bez istorije“ (Huntington. Krajem pedesetih godina.

a konaèno urušavanje komunizma dovelo je do trijumfa liberalizma koji se oslobodio korektivnog uticaja konzervativizma – svog trezvenog i realistiènog „vigovskog polubrata“. dok je u unutrašnjoj politici liberalizam u svojoj postmodernoj redakciji bio nadahnut moralnim relativizmom. ‘spoljna politika kao socijalni rad’. prema Hantingtonovoj oceni.. a vodeæu grupu amerièkih liberala u zagovornike konzervativnih ideja“ (Huntington.. Hantington je izrièit: „Ako multikulturalizam prevlada i ako se konsenzus o liberalnoj demokratiji raspadne. a ne etnicitet i zajednièka drevna istorija). individualistièkom ili kosmopolitskom kritikom nacionalizma i amerièkog patriotizma. Sam Hantington je u jednom osvrtu na te decenije istakao tesnu meðuzavisnost izmeðu jaèanja konzervativizma i Hladnog rata: „Sovjetska opasnost je pretvorila konzervativce u branioce amerièkih liberalnih institucija. Rezultat toga je ‘širenje’.. vode dubokoj krizi amerièkog nacionalnog identiteta koja. Ovi procesi. liberali su sada mogli napredovati ka ostvarenju dobrobiti u svetu. Amerika se mo e pridru iti komunistièke ideologije“ (Aysha. afirmacijom ideala multikulturalnosti. te sna enjem kulturne samosvesti hispanoamerièke zajednice koja je sve više odbijala integraciju u (anglosaksonsko) amerièko društvo. Osloboðeni od tog ogranièenja. 2000: 34). s obzirom na prirodu tog društva (tj. godine oznaèavao povlaèenje ideologije konzervativizma. te doveo do kritièkog preispitivanja („dekonstrukcije“) tradicionalnih amerièkih vrednosti.postepeno opadanje „sovjetske opasnosti“ vodilo je slabljenju amerièkog konzervativizma. u pogledu posledica jaèanja „multikulturalizma“. Bez ogranièavajuæih faktora koje nameæe suparnièka supersila. dok je ideja multikulturalizma bila podstaknuta poveæanom imigracijom. jaèanjem uloge etnièkih dijaspora u politièkom ivotu. èinjenicu da su za njegovu stabilnost od presudne va nosti ideološke – kulturne i religijske – vrednosti. 2000: 37). 2003: 439). Objektivni osnov liberalnom optimizmu „kraja istorije“ predstavljali su procesi ekonomske globalizacije. na primer. a nasuprot oèekivanjima liberala. ‘humanitarna intervencija’. spoljna politika amerièkih liberala je sada mogla da sledi sopstveni „idealistièki“ impuls konaènog ureðenja i poboljšanja sveta49. 49 215 . „Kraj Hladnog rata je uklonio potrebu subordinacije liberalne spoljne politike ciljevima najva nijih zahteva nacionalne sigurnosti u odnosu na sovjetsku opasnost. Tako.. Stoga je „liberalni trijumfalizam“ nakon 1989.“ (Huntington. mo e imati dalekose ne i opasne posledice.

. Amerikanci su gradili svoj identitet u koji veruju kontrastom prema nepo eljnom ‘drugom’. Nestankom komunizma i raspadom Sovjetskog Saveza kao suštinski va nog suparnika. reafirmaciju konzervativnog politièkog stava ukorenjenog na religijskom (protestantskom) temelju. 32). on je uveren da gubitak konsenzusa o distinktivnim amerièkim vrednostima na unutrašnje-politièkom planu ne mo e biti. prema Hantingtonu. Na „èe nju za neprijateljem“ kao posledicu sloma komunizma upozoravao je još tokom 1989. profesionalnoj. Ovo ugro avanje samih temelja politièke zajednice zahteva okret ka konzervativizmu kao pouzdanom sredstvu odbrane i jaèanja amerièkog identiteta. presudno va na figura „neprijatelja“: „Od poèetka. Naprotiv. s druge strane. pa i Hantingtonov pokušaj reanimacije konzervativizma suoèava se sa problemom identifikovanja i lociranja novog. preteæeg i ugro avajuæeg „Drugog“51.Sovjetskom Savezu na smetlištu istorije“ (Huntington. a Amerika. komunizam æe nas izneveriti. Nazivajuæi prve „mrtvim dušama“50. pesimistièkoj antropologiji i privr enosti sopstvenoj naciji. osim ovih trajnih „principa konzervativnog mišljenja“. „više od bilo koje druge zemlje ima potrebu za suprotstavljenim Drugim da bi odr ala svoje jedinstvo“ (Huntington. tj. globalizacija ima svojevrsni bumerang-efekt jer dovodi do ubrzane „denacionalizacije elita“ i krize demokratskog sistema jer se „amerièki establišment – dr avni i privatni – ubrzano odvaja od amerièkog naroda“ (Huntington. S druge strane.. za Hantingtonovo situaciono razumevanje konzervativizma je. Stoga se Hantingtonova teza o 50 51 „Broj mrtvih duša je mali. U Americi se poveæava glavni raskol izmeðu mrtvih ili umiruæih duša njene elite i njene javnosti koja je Bogu zahvalna za Ameriku“ (Huntington. Hantington upozorava na rast nepoverenja. sve veæi jaz izmeðu interesa i stavova liberalno-kosmopolitske elite s jedne i obiènog „naroda“ vernog amerièkim tradicionalnim vrednostima. Ali. ali on raste u poslovnoj. apatije i sklonosti ka alternativnim oblicima politike u širokim slojevima amerièke javnosti. kao što smo videli. svaki. godine Alan Brikner: „Ako potpuno nestane. moguæe je èak da njegov raspad izazove kod nas isto toliko zebnje kao i 216 . praæen verom u njihovo širenje i univerzalizaciju oslonjenu na procese ekonomske i kulturne globalizacije. intelektualnoj i akademskoj eliti Amerike. 2004: 11). 1997a: 30. 2004: 5). Rezultat je. 1997a: 35). Amerièki oponenti su uvek odreðivani kao oponenti slobode“. u spoljno-politièkoj ravni.

gde je sada zlo? Ko æe biti na strani ðavola. 1991. godine. te da se on u toj potrazi „vraæa kuæi“ – na tlo same Amerike. pojedinaèni teroristièki napadi koji se ne vezuju za neku vodeæu i dominantnu (core state) islamsku dr avu. Neposredno nakon toga. Vol. tako da je „Osama bin Laden vratio Zapadu njegov zajednièki identitet“ (Huntington. Napadom od 11. septembra apstraktna pretnja je pretvorena u ivu sliku neprijatelja. protestantske i anglofone Amerike postaju likovi „unutrašnjeg Drugog“ koji daju neophodni podsticaj i opravdanje za uspon konzervativizma. 4. Hantington je nekoliko radova posvetio Japanu kao potencijalnoj opasnosti za globalnu amerièku ekonomsku dominaciju. Survival. No. No. 1991a: 8). Ali. 1990: 296). denacionalizacija elita (njihov kosmopolitizam i postmoderni liberalizam). Totalitarizam izvana je omoguæio da se oseæamo dobrim i èestitim kod nas. Videti Hantingtonove tekstove: „America’s Changing Strategic Interests“. ovog puta samo ekonomski. 2004: 6).sukobu civilizacija mo e tumaèiti kao deo njegove strategije identifikovanja neprijateljske opasnosti koja je. International Security. Vol. svepro imajuæe i fundamentalne sile ekonomske globalizacije verovatno æe uticati na nastavljanje denacionalizacije elita“ (Huntington. implicitno ukazuje da se Hantingtonova potraga za „neprijateljem“ nastavlja. usmerena na konsolidaciju amerièkog identiteta. 17. 2002: 7). 3-17. te ideologija „multikulturalnosti“ sa pretnjom hispanizacije tradicionalne bele. Ali. tog omiljenog pokvarenjaka?“ (Brikner. 52 217 . pp. teško mogu dugotrajno odr ati „patriotsko jedinstvo“ amerièke javnosti i elite: „U odsustvu ponavljanja sliènih napada. 1993. Ova opaska koja nije osloboðena doze cinizma. Komentarišuæi ovo smenjivanje likova (neprijateljskog) „Drugog“ – od Sovjetskog Saveza do latinoamerièkih imigranata u ju nim dr avama SAD – Karlos Fuentes je zajedljivo njegov nastanak u obliku dr ave 1917. Ekonomska globalizacija. te „Way International Primacy Metters?“. pp. U prvom radu Hantington je zakljuèio kako Amerika treba da bude „opsednuta Japanom kao što je bila opsednuta Sovjetskim Savezom“.) moæi“ (Huntington. 68-83. naglašavajuæi da je na pomolu novi. te je Japan oznaèio kao „glavnu opasnost za amerièko prvenstvo u jednoj krucijalnoj oblasti (ekonomskoj – M. u krajnjoj liniji. Japan je zamenjen suparnièkim „civilizacijama“ od kojih su dve – kineska i islamska – glavni potencijalni izvori opasnosti za „Zapad“. 33. 1. Pre formulisanja njene prve verzije (1993). S. Hladni rat52.

On nabraja neprijatelje po imenima. buduænost pripada sukobu civilizacija“ (Sardar. 2004: 81). mo emo zakljuèiti da je Hantington. kineske. Hantingtonova paradigma mo e poslu iti na slièan naèin: Mi. Ali. Od sada se taj identitet mo e potpuno jasno ocrtati i fiksirati na politièkoj mapi“ (Malahov. latinoamerièke i afrièke) civilizacije. uvek zahteva eksternalizaciju koja se zadovoljava demonizacijom Drugog. Ili. Oni su neprijatelji jer su tuði. islamske. Na taj naèin. Drugi nije samo potpuno drugaèiji. Fukujama je. tvrdeæi pobedu Zapada nad ne-Zapadom. mo emo se prepustiti invenciji civilizacijskog. u otporu prema nekim i u privremenim savezništvima sa drugim civilizacijama. Hantington. ako naša civilizacija osna i.upitao: „Ko æe biti sledeæi Mobi Dik kapetana Ahaba Hantingtona?“ (Fuentes. i pripadnicima neke nezapadne (pravoslavne. ukazujuæi Zapadu na opasnost od strane ne-Zapada. 1997)54. Ali. lišio Zapad njegovog Drugog. „zapadne“ strane sveta: „Strah od drugih civilizacija. 1998: 82) 218 . Hantington. slièna tvrdnja sa druge. što znaèi da vraæa identitet Zapadu. baviti njenim sadr ajem. èuvamo svest o tome ko smo.53 Na osnovu izlo enog. istaæi pretenziju univerzalnog va enja. kako je to opisao S. dobro uoèivši fenomen krize identiteta u svetskoj politici nakon Hladnog rata. japanske. partikularnog identiteta i izgraditi naš politièki sistem koji æe. i bez pretenzija na univerzalno 53 54 Navedeni komentar se tièe nove Hantingtonove knjige (Who Are We? The Challenges to America’s National Identity) koja mi je bila dostupna samo u delovima koji su prethodno objavljeni u èasopisima. hindu. Jedina odbrana od njega je agresija – moguænost prvog udara: destrukcija Drugog ili njegova promena i usvajanje u okviru celine koja je bila ili jeste Zapad. Ili. okupljamo se oko centralne dr ave naše civilizacije i stra arimo na granicama gde se dodirujemo sa nama tuðim civilizacijama. vraæa mu Drugog (Tuðeg). izra avanje neurotiène nesigurnosti i strepnje koje definiše zapadnu samopercepciju. on je lišio Zapad identiteta. veæ inherentno suprotstavljen Zapadu i njemu zbilja neprijateljski. Stoga se ovde ne mogu baviti raspravama koje je ova knjiga podstakla. niti se mogu. svojom „civilizacijskom paradigmom“ ponudio „Zapadu“ jednostavan odgovor na pitanje: „Ko smo mi?“ Kako to primeæuje jedan ruski autor: „Tajna Hantingtonovog uspeha je u tome što on oznaèava neprijatelja. Odbacivši liberalnu demokratiju kao „zapadnu“ ideju. sem u kontekstu skiciranja njenog mesta u sklopu „logike“ Hantingtonove odbrane konzervativnog stanovišta.

potencijalno opasno“ (Ikenberry. 219 . strategija pozivanja na „civilizacijski identitet“ ne oslobaða obaveze formulisanja racionalnog odgovora na pitanje kakav bi to politièki.. uz svu zavodljivu ubedljivost u deskripciji tekuæih napetosti svetske politike. pravni. Opširnije o tome. pozivajuæi se obilato na Hantingtona. èesto se u otporu „tuðim“ demokratskim institucijama i vrednostima. Zjuganov u potrazi za Treæim putem“. str. sistem zaista bio u skladu sa pretpostavljenim (našim) „identitetom“? Bez formulisanja ovog odgovora. ekonomski. 377–404. 2002: 440). videti u mom radu: „Ruski neokomunizam: G.. njegovog „moralno inspirisanog“ imperijalizma) le i njegovo delimièno objašnjenje. èini se opravdanim zakljuèak jednog njegovog kritièara koji je istakao kako je „teza o sudaru civilizacija“. U reaktivnoj prirodi ovog „nativistièkog odgovora“ na globalnu dominaciju „Zapada“ (tj. 55 Dobar primer takvog pokušaja je ideologija ruskog neokomunizma koju. teorijski artikuliše Genadij Zjuganov: „On se eksplicitno oslanja na Hantingtonov koncept ‘sukoba civilizacija’ zamenjujuæi njime hladnoratovsku ideološku borbu da bi potvrdio svoju odbranu Ruske ideje“ (Sakwa. u društvima koja na takav naèin te e da „politiku zasnuju na identitetu“.znaèenje. ¹ 3-4. krije samo racionalizacija interesa postojeæih elita: „Ovde imamo posla ne toliko sa kulturnim vrednostima koliko sa steèenim pravima prerušenim u odbranu kulturnih vrednosti (Pipes. Vol. Sociološki pregled. 1997: 162). „ako ideje istaknutih mislilaca imaju ikakav uticaj na realni svet. 1997: 64). ipak jedno „fantastièno preterivanje“ koje je. ali ne i opravdanje za pokušaje da se u ime odbrane „kulturnog identiteta“ brane razlièite vrste autoritarizma kao prihvatljive samo zato što su „autentièno naše“55. XXXVI. Imajuæi u vidu praktiènu funkciju i popularnost Hantingtonove paradigme.

Da bih izbegao naknadno pravdanje. neæu ovde pominjati – ko se toga poduhvati. radije pitanje opravdanosti njenog pojavljivanja prepuštam sudu (zamišljenih) èitalaca. Tegobe suoèavanja sa sopstvenim tekstovima i nezadovoljstvo svakim njihovim konaènim oblikom.VI Napomena Tokom pripreme rukopisa knjige dugo sam odlagao pisanje ove napomene u kojoj bih. Veæ samim naslovom knjige – Na drugi pogled – nagoveštena je revizija objavljenih radova i moje nastojanje da. Pozivanje na akademsku praksu sakupljanja i ponovnog štampanja sopstvenih radova predstavlja argument koji mi samo prividno olakšava poziciju jer me istovremeno podseæa na ivotnu dob sa kojom se ova praksa obièno povezuje. regionalnom i nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost“ u 221 . ipak ponešto popravim i dodam. ponudio objašnjenje bar nekih razloga za njeno štampanje. èinjenica da su èetiri od pet ovde štampanih studija proteklih godina objavljene u izdanjima Instituta za filozofiju i društvenu teoriju – èasopisu Filozofija i društvo i zborniku radova Integracija i tradicija – zahteva dodatno obrazloenje. moji saradnici na projektu „Prosveæenost u evropskom. po ustaljenom obièaju. Ipak. Stoga sam skloniji da istaknem kako su ovde sakupljene studije (pored one o odnosu nacionalizma i komunizma koja do sada nije štampana) u veæoj ili manjoj meri izmenjene u odnosu na njihove prethodno objavljivane verzije. sam je izabrao svoje breme. Svojim kritièkim primedbama i pomaganjem u redakciji tekstova ovaj muèni posao olakšali su mi Gordana Ðeriæ i Predrag Krstiæ. vraæajuæi se veæ napisanom.

ona ne sadr i i ne nudi nikakva „rešenja“ problema koji se danas vezuju za fenomen „nacionalizma“ u društvenoj i politièkoj stvarnosti. niti je napisana sa ambicijom potvrðivanja autorske originalnosti. nego na analizu same „stvarnosti“. novembra 2006. Takoðe. ona je više fokusirana na naš naèin njegovog sagledavanja.okviru koga je nastala ova knjiga. iako je knjiga pisana pod uticajem društveno-istorijskog konteksta u kome ivimo. godine 222 . Naravno. Naslov knjige sadr i i aluziju na pokušaj da se neki od ovde tematizovanih problema sagledaju u svetlu ne samo drugog. veæ i drugaèijeg pogleda od onoga koji je uobièajen u našem javnom diskursu i literaturi. Buduæi da je knjiga zamišljena kao prilog „studijama nacionalizma“ ona nije koncipirana sa pretenzijom na sistematiènost i celovitost. zahvalnost koju im dugujem ne oslobaða me odgovornosti za sve njene nedostatke. Stoga. U Beogradu. neæe mnogo izgubiti – „stvarnost“ æe ga svakako saèekati. Njen sadr aj je ogranièen na interpretaciju nekih od brojnih teorijskih kontroverzi koje obele avaju literaturu o nacionalizmu. Ako zbog toga èitalac odluèi da je odlo i i ne èita.

¹ 4. International Relations. (1997): „Ïîñëå ‘õîëîäíîé âîéíû‘: ïîèñê íîâîé ïàðàäèãìû“. No. Baberowski. Robert (1992): „Orientalist Variations on the Theme ‘Balkans’: Symbolic Geography in Recent Yugoslav Cultural Politics“. 1. Vol. (2006): „Ñòàëèíèçì è íàöèÿ: Ñîâåòñêèé Ñîþç êàê ìíîãîíàöèîíàëüíîå ãîñóäàðñòâî“. 1980). 113-132..htm) Aysha. Vol. Paris. Mikhail (1987): The Third Rome: National Bolshevism in the USSR. Íèêîëàé]. (1927): „Ñîâåòñêèé ôåäåðàëèçì“. M. No. pp.net). 223 . London: Sage Publications. Òatiana [Àëåêñååâà Òàòüÿíà]. Òîì 2. 1-15. Alekseev. pp. Çèìà (http://www. 429-452. Èäåîëîãèÿ íàöèîíàë-áîëüøåâèçìà. Pro et Contra. Êí. Nikolai [Àëåêñååâ. Kazan (Internet dokument: www. ¹ 1. Åâðàçèéñêèé âðåìåííèê. Ab Imperio.abimperio. Alekseev. 5. 17. International Studies Perspectives: Blackwell Publishing. London: Westview Pres (ruska verzija: Àãóðñêèé. 1997 ãîä. Milica & Hayden. Bakiæ-Hayden.ru/ru/pubs/procontra/55596. pp. El-Din Emad (2003a): „Huntington’s Shift to Declinist Camp: Conservative Declinism and the ‘Historical Function’ of the Clash of Civilizations“. Ïàðèæ. 51. Jörg [Áàáåðîâñêè. Ìîñêâà: Àãðàô. Éîðã]. Íèêîëàé]. 2. Ìîñêâà. Nikolai [Àëåêñååâ. Aysha. El-Din Emad (2003): „Samuel Huntington and the Geopolitics of American Identity: The Function of Foreign Policy in America’s Domestic Clash of Civilizations“.carnegie. (1998). ¹ 4. YMCA-Press. Ðóññêèé íàðîä è ãîñóäàðñòâî. Alekseeva.VII Literatura Agursky. Slavic Review. 240-261. ñ.

and Habsburg Empires. 6. pp. Mark (1991): „Russia between Europe and Asia: The Ideological Construction of Geographical Space. Alex (1999): „South-Eastern Europe: History. Brown. 224 . Rodgers (1990): „Immigration. 310-340. Ethnocultural. Brubaker. No. Cambridge. 21. Bugge. No. 15-34. ¹ 1. Boundaries“. Brikner. Post-Soviet Affairs. in: Turner and Hamilton (eds. Brubaker. 1994. Støední Evropa“. Fernan (1992): Spisi o istoriji. 2. Nationalism and the national question in the New Europe. The State of the Nation. Citizenship. Jane (1986): Intelligentsia and Revolution – Russian Views of Bolshevism. No. Marc von (Eds. London: Routledge. 2. pp. Vol.).). Vol. II. 272-306. Vol. Alan (1990): „Èe nja za nepijateljem“. str. 50. pp. Bracewell. European Review of History-Revue européenne d’Histoire. pp. Brodsky. III. Balkanologie. Rogers (1996): Nationalism reframed. Burbank. (April–June). Mark (1995): „The Persisting Ambiguity of Empire“. Citizenship. Peter (1999): „The Use of the Middle: Mitteleuropa vs. Oxford: Oxford University Press. sa francuskog). David (2000): Contemporary Nationalism: Civic.1-17. 288-296. John Hall (Ed. Ernest Gellner and the Theory of Nationalism. Boulder: Westview Press. 47-66. No. 477-483. pp. 1. ¹ 6 (November). Michael (1992): „The End of Sovietology and the Renaissance of the Modernization Theory“. Contemporary Sociology. Paris. 11. 5. Burawoy. Vol. pp. 1917-1922. Slavic Review. Joseph (1986): „Why Milan Kundera is Wrong about Dostoevsky?“ in: Cross Currents. Karen & Hagen. (1997): After Empire: Multiethnic Societies and Nation-Building the Soviet Union and Russian. Cambridge: Cambridge University Press. Vol. Ottoman. Rogers (1998): „Myths and Misconceptions in the Study of Nationalism“. Vol. Sarajevo. and the Nation-State in France and Germany: A Comparative Historical Analysis“. Treæi program Radio Sarajeva. Brubaker. Brodel. Wendy & Drace-Francis. Critical Concepts. (prevod sa francuskog). and Multicultural Politics.Barkey. Beograd: Srpska knji evna zadruga (prev. Bassin. Beissinger. Concepts. London: Routledge. 744-785.).

Larry (1996): „Is the Third Wave Over?“. Ì.Calhoun. Internet dokument. Michael [Äýâèä-Ôoêñ. David (1977): Maps in Minds.Äýâèä-Ôîêñ/. karakteri. Vol.com/SPECIALS/cold. Beograd: Slu beni list (prevod sa ruskog). Novi Sad: Knji evna zajednica Novog Sada. Ralf (1996): Razmatranja o revoluciji u Evropi. 13. (1997): „Demokratija. IV. Zoran (1990): „Hrabrost dr aèa sveæe. David-Fox. Kritika. Nikolaj (1994): Rusija i Evropa. Àìåðèêàíñêàÿ ðóñèñòèêà: Âåõè èñòîðèîãðàôèè ïîñëåäíèõ ëåò. London: Routledge. Aleksa. sudbina i sudar civilizacija“. „Filip Višnjiæ“. 18-19. Diamond. Beograd. Downs. ¹ 3-4. Beograd: IFDT. Ñàìàðà: Ñàìàðñêèé óíèâåðñèòåò. Zoran (1988): Jugoslavija kao nedovršena dr ava. avgust. Nova srpska politièka misao. 177-186. Vol. 20-37. New York: Harper and Row. (br. s. Reflections on Cognitive Mapping. Winston (1946): „The Sinews of Pice“. Zemun. str. Beograd.war/episodes/02/documents/churchill/ Conversi. Pismo. Michael (2004): „On the Primacy of Ideology: Soviet Revisionists and Holocaust Deniers (In Response to Martin Malia)“. Vol. Danilevski. pp. Craig (1993): „Nationalism and Ethnicity“. David-Fox. Eš. Dahrendorf. Dan (1999): „East and West and the ‘Mirror of Nature’. URL: http://www. Journal of Democracy. Timoti Garton (1988): „Da li postoji Srednja Evropa?“. 199 – 219. ¹ 3. Ðeriæ. pp. Nationalism in West and East Europe – Essentially Different? In: A Decade of Transformation. Ñîâåòñêèé ïåðèîä: Àíòîëîãèÿ /Ñîñò. Kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi. 19. Dungaciu. 8: Vienna. pp. Daniele (ed. Roger & Stea. (2002): Ethnonationalism in the Contemporary World: Walker Connor and the Study of Nationalism. Zagreb: Antibarbarus (prevod s nemaèkog). 7. Ðilas. 225 . ¹ 1 (Winter).). Nedeljna Borba. (prevod s engleskog). Ðinðiæ. Ðinðiæ. Vol. 211– 39. br. 2.cnn. Vol. Explorations in Russian and Eurasian History. Ìàéêë] (2001): „Ñåìü ïîäõîäîâ ê ôåíîìåíó ñîâåòñêîé ñèñòåìû“. Srednja Evropa meðu nama“. str. Annual Review of Sociology. 5. Gordana (2005): Pr(a)vo lice mno ine. 81–105. 231-232). Churchil. IWM Junior Visiting Fellows Conferences. mentalne mape i stereotipi.

Ernest (1995): „Adam’s Navel: ‘Primordialists’ versus ‘Modernists’. 77-81. Gellner. ¹ 4. pp. Eseji. 21. Carl & Brzezinski. Journal of Democracy. (2000): Stalinism: New Directions. Nation and State. 1995. Gellner. Fukuyama. 4. Kazan. People. Volume: 46. London: Weidenfeld & Nicolson. Sheila (2000a): „Russia’s Twentieth Century in History and Historiography“. pp. Ernest (2001): Uvijeti slobode. Journal of Democracy. Gelner. Fitzpatrick. Cambridge: South End Press. str. Vol. Feffer. 1. Cambridge: Harvard University Press. 3.“ in: Edward Mortimer (ed). skice i izveštaji iz Evrope devedesetih.abimperio. Gerasimov. Beograd: Samizdat B92.). (Internet dokument: www. Fuentes. The Meaning of Ethnicity and Nationalism. Ernest (1997): Nacije i nacionalizam. Zbigniew (1965): Totalitarian Dictatorship and Autocracy. London: Verso. Vol. Ernest (2002): Encounters with Nationalism. ¹ 1. Timoti Garton (2002): „Gde je sada Srednja Evropa?“. 226 . 8. The Australian Journal of Politics and History. Gellner. ¹. pp. Friedrich. Ab Imperio. Fitzpatrick. London: I. 116-133. Zagreb: Politièka kultura (prevod na hrvatski) Gellner. No. Ernest (1990): „The Dramatis Personae of History“. ¹ 2 (Spring) pp. pp. (prevod sa engleskog). 31-35. 98-145. Studies of New Imperial History and Nationalism in the Post-Soviet Space. Sheila (ed. 411 – 425. 165-170. u: Istorija sadašnjice. Gershman. Tauris Publishers. Mapping the Nation. East European Politics and Society. Blackwell Publishers (paperback edition). in: Gopal Balakrishnan. Carlos (2004): „Huntington and the Mask of Racism“. Ernest (1997): Nationalism. Novi Sad: Matica srpska (prevod s engleskog). John (1992): Shock Waves: Eastern Europe after the Revolutions. 6. Gellner. Vol.Eš.). Francis (1995): „The Primacy of Culture“. New York and London: Routledge. Ilya (2005): „Affirmative Writing: Empire (On New Standards in Russian Imperial Studies)“. Gellner. New Perspectives Quarterly. Civilno društvo i njegovi suparnici. Ernest (1996): „The Coming of Nationalism and its Interpretation: The Myths of Nation and Class“. (ed. Carl (1997): „The Clash within Civilizations“. Issue: 3. 7-14. B. pp. Vol.net).

Alec (ed). pp. 23. Liah (1992): Nationalism: Five Roads to Modernity. (Summer). pp. Issue 2. str. 1-8. pp. classified and explained“. No. New York: St. Greenfeld. graðanstvo. Halecki. 25-29. 74.ru/archen/Osteuropa_deutsch/ Golsvorti. Vol. Orbis. Philadelphia: FPRI. sa engleskog). Civilization. 149-163. Vol. Liah & Chirot. 8-33. Greenfeld.Gettó. International Seminar for Russian and East European History. David (1994): „Nationalism and Aggression“. 10. Arch. Issue 2. Liah (1996): „Nationalism and Modernity“. Vol. Greenfeld. Goehrke. Issue: 3. 2. „The Intellectual as Nationalist“. Vol.). Greenfeld. ¹ 1. Internet document: http://isem. (http://historicaltextarchive. 63. 2002.com/). Oscar (1952): Borderlands of Western Civilization. Notions of Nationalism. pp. No. International Affairs. 285-299. Greenfeld. 227 . Hall. 1. Montserrat and Hutchinson. u: Slobodan Divjak (ur. Social Research. Nacija. Social Research. Beograd: Slu beni list SRJ. Vesna (2000): Izmišljanje Ruritanije. Vol. 1995. Gray. Liah (1993): „Transcending the Nation’s Worth“. 47-62. Cambridge. John (1995): „Nationalisms. John (1998): „Global Utopias and Clashing Civilizations: Misunderstanding the Present“. Daedalus. 2. 1-2. pp. Liah (1995). Guibernau. 35-45. David (1997): „The Subtext of Huntington’s Clash“. John (2004). 122. 3-40. Konstruktionen – Geschichtsbilder – Aufgaben“. Martin’s Press. 79-130. „History and National Destiny“. 417. A Journal of World Affairs. Mass. The Stalin Phenomenon. Theory and Society. pp. pp. Gress. Jirgen (1992): „Graðanstvo i nacionalni identitet: neka razmišljanja o buduænosti Evrope“.ac. A History of East Central Europe. 63. Imperijalizam mašte. kultura.susu. Harvard University Press. Vol. John (1993): „The politics of Stalinism“. 41. pp. in: Sukumar Periwal (ed). Liah (1996a): „The Bitter Taste of Success: Reflections on the Intelligentsia in Post-Soviet Russia“. pp. No. Habermas. Greenfeld. Vol. Budapest: CEU Press. Vol. u: Nove. (prevod s engleskog).438. Carsten und Haumann Heiko (2004): „Osteuropa und Osteuropaeische Geschichte. Beograd: Geopoetika (prev. 1993. No. Nations and Nationalism. 1.

No. na hrvatski knjige The Construction of Nationhood. Cambridge: Cambridge University Press.Hantington. Zagreb. Hobsbaum. Oxford: Blackwell. Dodgshon. 1997). An Historical Geography of Europe. Demokratizacija na kraju dvadesetog veka. Hroch. 317-338. Adrian (2003): Gradnja nacionaliteta. br. Heffernan. Vol. Nations and Nationalism. Henderson. De Kalb: Northern Illinois University Press. Cambridge: Cambridge University Press. Miroslav (1985): Social Preconditions of National Revival in Europe. s engleskog). Manfred (2003): „Germany and the Soviet Union“. Beograd: Filip Višnjiæ (prev. Hantington. (prev. pp. A. Hildermeier. Beograd: Otkrovenje (prevod s engleskog). Erik. 140-180. stvarnost. Oxford. Ch. Butlin and R. and the Idea of Europe since 1500". New York: Berg. Marc (1998): „The Changing Political Map: Geography.). The ‘Changing Signposts’ Movement among Russian Émigrés in the Early 1920s. Podgorica: CID (prev. A Comparative Analysis of the Social Composition of Patriotic Groups among the Smaller European Nations. Hardeman. pp. 29-44. (1996). Semjuel (1998): Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka. (2001): „Clear and Present Strangers: The Clash of Civilizations and International Conflict“. Beograd: Stubovi kulture (prev. pp. Hall (ed). Robert (2003): Skice za podeljenu kuæu. pp. Hejden. Richard. u: Gordogan.7. in: Eduard Mühle (ed. Nacije i nacionalizmi od 1780. (eds. Geopolitics. Beograd: Samizdat B92. sa engleskog). Hauner. Ernest Gellner and the Theory of Nationalism. A. Hobsbaum. Erik (2003): O istoriji. s engleskog) Hroch. pp. International Studies Quarterly. 1. (1987). 23-24. 55-58. in: John A. (prev. in: R. Milan (1984): „Pismo uredništvu The New York Review of Books“. Ustavna logika jugoslovenskih sukoba. 45. Rijeka: Buybook. Errol & Tucker. Miroslav (1998): „Real and constructed: the nature of the nation“. Germany and the European East in the Twentieth Century. 2. 91-106. Hastings. Clarendon Press. IX. 35-44. Hroch. Semjuel (2004): Treæi talas. Miroslav (1996): „Nationalism and national movements: comparing the past and the present of Central and Eastern Europe“. str. sa engleskog). Program.). mit. Vol. 228 . Hilde (1994): Coming to Terms with the Soviet Regime. The State of the Nation.

Samuel (2001): „The Age of Muslim Wars“. ¹ 5. New York: Simon & Schuster. Samuel (2002): „Osama bin Laden Has Given Common Identity Back to the West“. Vol. ¹ 4 (Fall 2003) pp. ¹ 4. Vol. Huntington. Yoshiro (2005): „The Reintegration of the Russian Empire and the Bolshevik Views of ‘Russia’: The Case of the Moscow Party Organization“. Vol. New Perspectives Quarterly. Foreign Affairs. 22-49. Samuel (2004): „Dead Souls. pp. Samuel (1999): „The Lonely Superpower“. New Perspectives Quarterly. Hutchinson. London: BBC Books. Ikeda. Huntington. 1. The Denationalization of the American Elite“. pp. No. Winter 1999/2000. 120-140. Michael (1993): Blood and Belonging: Journeys into the New Nationalism. Vol. pp. pp. (Winter). 109-123. pp. Samuel and Giddens. 42 –47. 7. Vol. 2. pp. 3-12. Huntington. Huntington. 5-8. Samuel (1997a): „The Erosion of American National Interests“. Vol. ¹. Samuel (1991): The Third Wave: Democratization in the Late Twentieth Century. Huntington. Huntington. 1991. ¹ 1. Samuel (1993): „The Clash of Civilizations?“ Foreign Affairs. Vol. 37-43. 72. Huntington. Vol. Issue 25. ¹. 22. Samuel (2000): „Robust Nationalism“. pp. 138. 1-2. 5-18. 31-40. Samuel (1996a): „Democracy For The Long Haul“. Journal of Democracy. 35-49. pp. 8. pp.Huntington. 229 . Vol. Huntington. Foreign Affairs. The National Interest. John (2004): „Myth against Myth: The Nation as Ethnic Overlay“. 3-13. Huntington. Survival. Newsweek. Issue 58. Anthony (2003): „Two West“. Vol. Nations and Nationalism. pp. Vol. Samuel (1997): „After Twenty Years: The future of the Third Wave“. 10. The National Interest. ¹. 78. Huntington. Journal of Democracy. Acta Slavica Iaponica. ¹ 2. pp. Huntington. 19. Ignatieff. ¹ 2. pp. Samuel (1957): „Conservatism as an Ideology“. Samuel (1991a): „America’s Changing Strategic Interests“. 51. Huntington. 3-17. Issue: 75. 4. Samuel (1996): The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order. 454-473. (Spring). Hokkaido University: Slavic Research Center. 28-49. The American Political Science Review. pp. 33. Vol. University of Oklahoma Press. 20. 76. Huntington.

Harvard University Press. Vol. pp. The American Political Science Review. Kohn. str. pp.). (2000): „Ðîññèÿ – ìíîãîíàöèîíàëüíàÿ èìïåðèÿ“: íåêîòîðûå ðàçìûøëåíèÿ âîñåìü ëåò ñïóñòÿ ïîñëå ïóáëèêàöèè êíèãè“. Foreign Affairs. 33. Hans (1955a): „Dostoyevskiy and Danilevskiy: Nationalist Messianism“. 500-515. in: Simmons. Ken (1992): New World Disorder: the Leninist Extinction. pp. Katzenstein (editor). Keep. Providence: Berghahn Books. New York: Brace and Company. Aldershot: Variorum Kohn. in: Mitteleuropa: Between Europe and Germany. ¹ 1 (prevod sa nemaèkog. 1-38. Stalinism: Russian and Western Views at the Turn of the Millennium. in: Alter Litvin and John Keep (eds. pp. 6. 76. ¹ 2. Kohn. Peter J. Princeton: Princeton University Press. E. Nationalism. Kohn. John (2004): „Old Controversies. Robert J.Ikenberry. S. Kohn. Kappeler. pp. Kohn. Westview Press Boulder. 1001-1021. (ed. 33-71. Berkeley: University of California Press. John (1997): „Just Like the Rest“. 162-164. No.) Eastern Europe… Central Europe… Europe. Graubard. Hans (1955): Nationalism: Its Meaning and History. Kitromilides. (Ed. Hans (1933): Nationalism in the Soviet Union. 24-58. Hans (1939): „The Nature of Nationalism“. Jansen. New York: Macmillan. New York: Routledge. Beograd: IFDT. Princeton: Van Nostrand.abimperio. Orthodoxy: Studies in the Culture and Political Thought of South-eastern Europe. XVIII.A Study in Its Origins and Background. Continuity and Change in Russian and Soviet Thought. Tony (1991): „The Rediscovery of Central Europe“. 2000.). London: Routledge. Pashalis (1994): Enlightenment. Vol. 2004. Andreas [Êàïïåëåð Àíäðåàñ]. Hans (1945): The Idea of Nationalism. Kaiser. Colorado.net) Katzenstein. (1994): The Geography of Nationalism in Russia and the USSR. 230 . Filozofija i društvo. Ab Imperio. New Approaches: Revisionism and Post-modernism“. Jowitt. Stef (2001): „Svakodnevni orijentalizam: do ivljaj ‘Balkana’/ ‘Evrope’ u Beogradu i Zagrebu“. Hans (1929): A History of Nationalism in the East. Judt. Peter (1997): „Germany and Mitteleuropa“. Internet dokument: www.

Kramer. pp. Berkley. 3. Issue 37. Îêòÿáðü. 1-52.russ.17-37. 63-75 (prevod s èeškog). Ìîñêâà.106. in: Zielonka (ed.F. (Internet dokument: http://magazines. 9-14. Kundera. 20–39. Conceptual Categories. European Review of History-Revue européenne d’Histoire. 384-425. Journal of the History of Ideas. Stephen (1995): Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization. Vol. Maier. Analytical Frameworks“. (1997): „Âîéíà êóëüòóð. t. Vladimir [Ìàëàõîâ Âëàäèìèð]. 89. 159-196. Milan (1984): „Oteti Zapad ili tragedija Srednje Evrope“. 525-545. New York: Routledge. James (1994): „The Real Clash“. XII. Kotkin. Beograd: BIGZ. ¹ 7. 48-91. Will (1999): „Etnièki odnosi i zapadna politièka teorija“. II (prevod sa poljskog). pp. Vol. Malia. Kuzio. No. Habitus.ru/october/1997/7/malahov. 1. 3-15. Ethnic and Racial Studies. Vol. Èeško pitanje. Koprivica. Vol. str. Martin (1992): „From Under the Rubble. 70 (June). László (1999): „Introduction: Reflections on Symbolic Geography“. Lešek (1983): Glavni tokovi marksizma. Beograd. Lloyd (1997): „Historical Narratives and the Meaning of Nationalism“. in: Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. The National Interest. Malahov. 6. pp. 0. 1 pp. Beograd. No. 25 No. 1990. 231 . 1-2. N. 33.Kolakovski. pp.). Kotkin. Stephen (1998): „1991 and the Russian Revolution: Sources. Kurth. str. No.). Vol. S. No. pp. Kontler. Taras (2002): „The myth of the civic state: a critical survey of Hans Kohn’s framework for understanding nationalism“. u: Biserka Rajèiæ. str. 58. èëè Èíòåëëåêòóàëû íà ãðàíèöàõ“. Filozofija i društvo. Novi Sad: Centar za multikulturalnost. (Fall). 41. Kymlicka. Europe Unbound: Enlarging and Reshaping the Boundaries of the European Union.html). Lemberg. Charles (2002): „Does Europe need a frontier? From territorial to redistributive community“. What?“ Problems of Communism. Vom ‘Norden’ zum ‘Osten’ Europas“. Hans (1985): „Zur Entstehung des Osteuropabegriffs im 19. pp. Èaslav (1997): „Povijesno nasleðe ‘Srednje Evrope’ i njeni izgledi krajem dvadesetoga stoleæa“. (ur. Jahrhundert. The Journal of Modern History.

1-2. 1923-1938. 64-164. Spring. No. Martin. Vol. 70. pp. Karl (1959): „Conservative Thought“. William (1997): „Decline of the West?“ The New York Review of Books. Martin. 4-25. ed. Vol. Marks. pp. Essays on Sociology and Social Psychology. P. Journal of World History. Öåíòðàëüíàÿ Åâðîïà êàê èñòîðè÷åñêèé ðåãèîí. Vol. Terry (2000): „Modernization or Neo-traditionalism? Ascribed Nationality and Soviet Primordialism“. Robert (2000): „Review of The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order“. Dissertation. str. 1-2 (1997). pp. in: A State of Nations. New Republic. Malik. ¹ 3. s engleskog). pp. Martin. Miller. Terry (2001): „An Affirmative Action Empire The Soviet Union as the Highest Form of Imperialism“. 1026 (UMI Number 9711247). Kenan (1997): „Rasa. Jack (1999): „Can Civilizations Clash?“. (prev. The Journal of Modem History. Stalinism: New Directions. Martin (1994): The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Russia 1917-1991. 67-90. XXXVIII. Matlock. University of Chicago. str. Àëåêñåé] (1996): „Îá èñòîðèè êîíöåïöèè Öåíòðàëüíàÿ Åâðîïà“. Mannheim. 23-36. January 9. 143. Terry (1994): An Affirmative Action Empire: Ethnicity and Soviet State. Utvara nacije: Beogradski krug /Belgrade Circle. Kecskemeti). Karl i Engels. No. pp. Alexei [Ìèëëåð. Oxford University Press. R. Fridrih (1982): Manifest komunistièke partije. New York: The Free Press.Vintila (2004): „Institucionalna tranzicija i postkomunistièke promene u Rumuniji: Beleške za antropologiju transparentnosti“. 3-4 (1996). 231 Issue 22/23. December 1996. pp. Ìîñêâà: ÐÀÍ.). 101-104. Department of History. 348-366. 114-132.Malia. The Hague. Martin. Mihailesku. Malia. McNeill. Suny and T. Martin (2004): „Soviet studies after the Soviet Union“. 34 –41. No. (ed. kultura i nacionalna svojstvenost“. Vol. Sociološki pregled. Sheila. Proceedings of the American Philosophical Society. (ed. London: Routlredge & Kegan Paul. Beograd: BIGZ Marks. Martin. Terry (1998): „The Origins of Soviet Ethnic Cleansing“. 428-439. Henry Cord (1955): Mitteleuropa in German Thought and Action 1815-1945. 232 . Meyer. (prevod sa rumunskog). pp. pp. ñ. 4. in: Fitzpatrick. 813-861.

Central Europe in the Framework of European History“. 4. Cambridge: Cambridge University Press. Eduard (2003): „The European East on the Mental Map of German Ostforschung“. Ïîëèòè÷åñêàÿ Íàóêà. pp. pp. Miller. pp. No. Vol. 2000. 107 – 130. 94. what is living and what is dead in Ernest Gellner’s philosophy of nationalism?“ in: John A. Ernest Gellner and the Theory of Nationalism. Tauris Publishers Mosse. Vol. Eastern Europe. Àëåêñåé] (2001): „Òåìà Öåíòðàëüíîé Åâðîïû: Èñòîðèÿ. Okey. 18-33. Nova srpska politièka misao. „Can Nationalism Be Saved? About Zionism.). Brendan (1998): „Ernest Gellner’s diagnoses of nationalism: a critical overview. 2. Alexei (1999): „Central Europe: A Tool for Historians or a Political Concept?“. Tom (1975): „Marxism And the Modern Janus“. sa engleskog). 2. Edward (ed). Slobodan (1999): „Balkanski kasapi: Mitovi i pogrešne predstave o raspadu Jugoslavije“. 393-408. Mühle. New York: Berg. 85-89. pp. 1. The Meaning of Ethnicity and Nationalism. 3-29. Müller. Alexei [Ìèëëåð. European Review of History-Revue européenne d’Histoire. New Left Review. Ìîñêâà. ZDES: Bielefeld. George L. 7-14. London: I. Germany and the European East in the Twentieth Century. Past and Present. or. Naumoviæ. No. 2. 102–133. New York: Palgrave Publishers. 156-173. Miller. Vol. 40–88. Pitanja identiteta i modernosti. Dietmar (2003): „Southeastern Europe as a Historical Meso-region: Constructing Space in Twentieth-Century German Historiography“. IV. 233 . Özkirimli. 1. ñîâðåìåííûå äèñêóðñû è ìåñòî â íèõ Ðîññèè“. 57-77. pp. pp. Mortimer. Writing European History Today. No. pp. (1999): People. str. The State of the Nation.Miller. Beograd: Geopoetika (prev. Nairn. Israel Studies. Robin (1992): „Central Europe/Eastern Europe: Behind the Definitions“. ñ. St. Beyond the Nation. No. in: Eduard Mühle (ed. Hall (ed. Umut (2000): Theories of Nationalism: A Critical Introduction. br. Alexei (2004): „Russia. No. Beograd. 6. 137. Nation and State. Oxford University Press. Petersburg. Dejvid (2002): Balkanski mit. Rightful and Unjust Nationalism“. Vol. O’Leary. Noris. No. B. 10. pp.). (1997). European Review of History-Revue européenne d’Histoire.

London: Routledge. Sonja Puntscher (1997): „The Myth of European Unity“. S. George Schopflin (eds.) Nationalism in Europe 1815 to the Present. Said. ¹. No. 60-71. (ed. (March). 103. Roudometof. Umut (2003): „The nation as an artichoke? A critique of ethnosymbolist interpretations of nationalism“. London: Pluto Press. pp. 2. 1. American Academy of Arts and Sciences. London: Sage Publications. 113-128.). 123. 233-247. Sakwa. John (1973): „Two types of Nationalism“. Vol.). Globalization. 1996. Foreign Policy. pp. in: Geoffrey Hosking. 339-355. 11-13. Rubenstein. Said. 3. Richard & Crocker. Commentary. Zagreb: Biblioteka èasopisa „Pitanja“. London. London. Vol. 62-65. pp. Jacques (1994): „Europe’s New Frontiers: Remapping Europe“. Vol. ¹ 3. Edward (2001): „The Clash of Ignorance“. Rièard (2004): Komunizam: kratka istorija. 3. Plamenatz. Richard (1997): „The West & the Rest“. ¹ 96 (Fall). László (1999): „Central Europe and its reading into the past“. in: Nationalism. 48-61. (ed. Kamenka. Puhovski. pp. Beograd: XX vek (prevod sa engleskog). The Nature and Evolution of an Idea. Richard (2002): Russian Politics and Society. Vol. Ziauddin (1998): Postmodernism and the Other: The New Imperialism of Western Culture. 2. pp. 24-36. 101-111. Jacques (1988): The Other Europe. 9. Edvard. E. pp. New York: Routledge.Özkirimli. October 22. Nations and Nationalism. pp. European Journal of Social Theory. Myths and Nationhood. Victor (1999): „Nationalism. Péter. Renan. London. Rupnik. pp. Pajps. London: Edward Arnold. Beograd: Alexandria Press (prev. s engleskog). No. 6. Pipes. arko (1990): Socijalistièka konstrukcija zbilje. Daedalus. 234 . (2000): Orijentalizam. Rupnik. A Reader. Jarle (1994): „Challenging Huntington“. Ernest (1882): „What is a Nation?“ in: Woolf. Sardar. The Nation. European Review of History-Revue européenne d’Histoire. pp. Vol. No. Riekmann. Eastern Orthodoxy: ‘Unthinking’ the ‘Clash of Civilizations’ in Southeastern Europe“.

Beograd: Clio (prevod sa nemaèkog).Schenk. Vol. London: Duckworth Smith. Glenda (2002): „Narrating Difference and Defining the Nation in Late Nineteenth and Early Twentieth Century ‘Western’ Europe“. Vol. 309-337.com/article/2002-10-11-shimov-en. Writing European History Today. European Review of History—Revue européenne d’Histoire. Semjonov. Íåïðèêîñíîâåííûé çàïàñ. Vol. ¹ 6 (20) (Internet dokument: http://www. 9.ru/ Shimov.eurozine. No. Racism and Citizenship in Modern France. pp. No.html). Brian (1996): „Cultural versus Contractual Nations: Rethinking their Opposition“. No. Wolfgang (2003): „Imagining Mitteleuropa: Conceptualisations of ‘Its’ Space In and Outside German Geography“. Anthony (1995): Nations and Nationalism in a Global Era. Vol. Sluga. pp. Qualitative Sociology. History & Theory. 3-23. Nations and Nationalism. (http://www. Yuri (1994): „The USSR as a Communal Apartment. Slavic Review. 273-292. Silverman. Schultz. Maxim (1992): Deconstructing the Nation: Immigration. London: Routledge Singer. Beograd: Biblioteka XX vek (prevod s engleskog) Smith. 36. 235 . Anthony (1971): Theories of Nationalism. European Review of History /Revue européenne d’Histoire. 177 – 187. 1. Yaroslav (2002): „Middle Europe: On the Way Home“. Slezkine. St. Dominique (1995): „The Idea of Nation“. Issue 3. Šmale. Oxford: Blackwell Smith. pp. No. Anthony (1986): The Ethnic Origins of Nations. Anthony (1995a): „Gastronomy or Geology? The Role of Nationalism in the Reconstruction of Nations“.nz-online. Hans-Dietrich & Natter. Schnapper. in: Beyond the Nation. pp. 414-452. 2. or How a Socialist State Promoted Ethnic Particularism“. Vol. pp. Volfgang (2003): Istorija evropske ideje. Petersburg: ZDES Working Papers. Smith. Bielefeld. Vol. 2. 1. pp. Eurozine – the netmagazine. Cambridge: Polity Press. 53 (Summer). Aleksandar (Ñåìåíîâ Àëåêñàíäð) (2002): „×åì áûë Ñîâåòñêèé Ñîþç è ÷òî îçíà÷àåò åãî ðàñïàä: äèñêóññèè çàïàäíûõ èñòîðèêîâ“. Antoni (1998): Nacionalni identitet. 2. 183-197. Frithjof Benjamin (2004): „The Historical Regions of Europe – Real or Invented? Some Remarks on Historical Comparison and Mental Mapping“. 10. Smit. 18.

Spencer. URL: http://members. Beograd: Plato. Stepan. Smith.tripod. pp. 1996 (internet dokument. ‘National’ Identity. Anthony (2004): „History and national destiny: responses and clarifications“. Smith. R.ac. Alfred (2000): „Religion. Journal of Democracy. Stanford: Stanford University Press. Šnaper. 3. 195-209. [Isto. The Warwick Debates. Oxford: Polity Press. Stokes. pp. The Ernest Gellner Memorial Lecture.html. and the Collapse of the Soviet Union. Anthony (2001): „Nation in history“. (prevod s francuskog). pp. 236 . Anthony (1996a): „Memory and modernity: reflections on Ernest Gellner’s theory of nationalism“.html). pp. Vol. in: Understanding Nationalism. Howard (1998): „Good and Bad Nationalisms: A Critique of Dualism“. (London School of Economics and Political Science). N. 821-822. (Internet izdanje: http://www. New Brunswick. Gale (1993): „Review of Nationalism: Five Roods to Modernity“. Journal of Political Ideologies.). No. Revolution. 1999: 36-42].uk/collections/gellner/Warwick. 37-57. M. Nations and Nationalism. Suny and T. 27-66.Smith. pp. March. Philip & Wollman. 9. J. 10. ¹ 4. and Theories of Empire“. Martin. in: A State of Nations.com/GellnerPage/SmithLec. Vol. Snyder. 3. Democracy and ‘The Twin Tolerations’“. 1-2. Dominik (1996): Zajednica graðana. Vol. 9-32. Louis (1954): The Meaning of Nationalism. ed. Subotiæ. 3. Hutchinson (eds. No. Suny. Grigor (2001): „The Empire Strikes Out: Imperial Russia. Milan (2004): Put Rusije: evroazijsko stanovište. Nations and Nationalism. 255-275. 11. Anthony (1998): Nationalism and Modernism: A critical survey of recent theories of nations and nationalism.lse. Vol. No. Smith. pp. pod naslovom: „The Nation: Real or Imagined?“ in: Mortimer. pp. Ronald. The American Historical Review. 98. Anthony (1996): „Nations and their pasts“. Suny. No. 3. Guibernau and J. Anthony (2003): „The poverty of anti-nationalist modernism“. Oxford University Press. Ronald. Novi Sad: Izdavaèka knji arnica Zorana Stojanoviæa. London and New York: Routledge Smith. Grigor (1993): The Revenge of the Past: Nationalism. (ed). 339-355. Vol. O modernoj ideji nacije.) Smith.

237 . Jenö (1983): „Tree Historical Regions of Europe. Êóëüòóðà. Íèêîëàé] (1920): Â áîðüáå çà Ðîññèþ (ñáîðíèê ñòàòåé). Istorija – forme – posledice. Gordana (2003): „Kad nastaje nacija? Konstitutivni elementi i procesi na primeru Hrvatske“. Oxford: Oxford University Press (2. East European Politics and Societies. Todorova. 2. str. No. An Outline“.Szporluk. No. Ustrialov. 70. sa engleskog). Reè. Marija (2005): „Šta je istorijski region? Premeravanje prostora u Evropi“. 333-337. Vol. sa nemaèkog).) Szücs. Roman (1991): Communism and Nationalism. 2. Katherine (1996): „Whither ‘Nation’ and ‘Nationalism’?“. Beograd: XX vek (prev.ed. Æèâîâà). Vol. Toynnbee. 127-146 (prevod s engleskog). (âòîðîå èçäàíèå). str. Slavic Review. Nikolai [Óñòðÿëîâ. Zagreb: Arkzin. Hans-Urlih (2002): Nacionalizam. 226-234. Õàðáèí. Beograd: Samizdat B92. 1. Nationalism and the Communist Legacy in Eastern Europe“. Alen (2001): Habzburška monarhija 1809-1918. Sarah (1993): „Thinking about Post-communist Transitions: How Different are They?“. Novi Sad: Svetovi (prev. Todorova. Tejlor. Ðóññêèå äóìû. 135-154. 1. sa engleskog). (ed. Nikolai [Óñòðÿëîâ. Mapping the Nation. 29. (Summer). Trubetzkoy. Verderi. Beograd: Beogradski krug. (priredio Obrad Saviæ). pp. Â. Íàöèîíàë-áîëüøåâèçì. 81-96 (prev. 52. No.). Vol. Karl Marx versus Friedrich List. Èarls (2000): Prizivanje graðanskog društva. Tejlor. Marija (1993): „Ethnicity. Õàðáèí. ßçûê (ñîñò. Uzelac. pp. Íèêîëàé] (1927): Ïîä çíàêîì ðåâîëþöèè. 7. Marija (1999): Imaginarni Balkan. Acta Historica Academiae Scientiarium Hungaricae. Dubravka (1996): Kultura la i. Verdery. In: Gopal Balakrishnan. Terry. pp. sa engleskog). London: Verso. sa engleskog). Beograd. Todorova. London. 73/19. Antipolitièki eseji. Ì. Ustrialov. Veler. No. Beograd: Clio (prev. 131-184. Beograd: Fabrika knjiga (prev. pp. Íèêîëàé] (1994): Èñòîðèÿ. Nikolai [Òðóáåöêîé. Ugrešiæ. Arnold (1948): Civilizations on the Trail. Reè. Ketrin (2005): Šta je bio socijalizam i šta dolazi posle njega?. Ìîñêâà.

No. ivkoviæ. No. Beograd: IFDT. Filozofija i društvo. 1890-1940. 46. 193-211.vigile. Vol. Oliver (2003): Nationalism in Europe. Katherine (2006): „Bringing Anthropologists (Back) In“. Myth. Ken (1976): „Hans Kohn’s Liberal Nationalism: The Historian as Prophet“. NewsNet: News of AAASS. Gordonsville: Palgrave Macmillan. pp. Vol. 238 . and Politics. Vujaèiæ. Wolff. 475-487. XLVI. pp. (2004): „Central European Ethnonationalism and Zionist Binationalism“. Vujaèiæ. The Map of Civilization on Mind of the Enlightenment. National Post. Serhy (2004): „Interpreting Russia’s Imperial Dimension“. No. 1.10. pp. pp.html). 4-11.Verdery. Bernard (1996): „The Myth of the Civic Nation“. str. No. Veljko (2001): „Sociology of Nationalism“. Weiss. 1-2.net/00-7/nationalisme-yack. 73-110. Vol. XVIII. Ifaat. Veljko (2004): „Nationalism. 3 – 4 (September-December). San Diego: Academic Press. July 1 (internet document: http://www. 4. Fundamental Themes. Jewish Social Studies. Vol. 693-718. Zimmer. Vol. pp. 1. Larry (1994): Inventing Eastern Europe. Yekelchyk. Journal of the History of Ideas. Vol. Encyclopedia of Nationalism. 93-117. Yack. Vol. 37. Yack. XI. Wolf. 1. Marko (2001): „Nešto izmeðu: simbolièka geografija Srbije“. Stanford: Stanford University Press. No.2. pp. 651-672. Russians and Serbs in the Dissolution of the Soviet Union and Yugoslavia“ (manuscript). Bernard (2000): „The myth of civic nationalism“. Canadian Slavonic Papers. Critical Review.

Beograd.bg. Beograd * Tira : 500 primeraka * Beograd.instifdt. Beograd * Za izdavaèe: Stjepan Gredelj.* Izdavaèi: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. www.bg. 2007 * ISBN 86-82417-15-4 . Ustanièka 25.ac.Milan Subotiæ: Na drugi pogled. E-mail: institut@instifdt./Fax: (+381-11)2646-242. Stjepan Gredelj.ac. direktor / Jagoš Ðuretiæ. Prilog studijama nacionalizma.yu / „Filip Višnjiæ“. direktor * Recenzenti: Ilija Vujaèiæ. Tel. Kraljice Natalije 45.yu.* Likovno-grafièko rešenje biblioteke i korice knjige: Vladana Mrkonja * Kompjuterska obrada teksta: Sanja Tasiæ * Štampa: „Filip Višnjiæ“.

282 str.Napomene i bibliografske reference uz tekst. Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju : "Filip Višnjiæ".Ñóá¼åêò (ôèëîçîôè¼à) COBISS.Summary: Subject vs. 249-275. Òåîäîð (1903-1969) . ISBN 86-82417-15-4 (IFDT) a) Àäîðíî. 20 cm.CIP – Êàòàëîãèçàöè¼à ó ïóáëèêàöè¼è Íàðîäíà áèáëèîòåêà Ñðáè¼å.SR-ID 136442124 . Ïðåäðàã Subjekt protiv subjektivnosti : Adorno i filozofija subjekta / Predrag Krstiæ. . Áåîãðàä 14 Àäîðíî Ò. Subjectivity: Adorno and the Philosophy of Subject.Bibliografija: str. . (Biblioteka Fronesis) Tira 500. ÊÐÑÒÈ . . 2007 (Beograd : "Filip Višnjiæ"). . .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful