Standardi i kompresovanje podataka

Aleksandar Kraupa

Standard se moţe definisati kao:

Nivo ili stepen kvaliteta koji se smatra za ispravan ili prihvatljiv. Prihvaćena mera ili nivo koji se koristi u svrhe poređenja. Nešto što je utvrđeno kao pravilo za merenje teţine, vrednosti, čistoće, itd. Nešto što je utvrđeno, poznato, ili se često koristi.
(Longman Dictionary of Contemporary English)

Pravno pravilo 1) “pravilo” kao sinonim za “normu” ili “zapovesti” je u izvesnim analitičkim teorijama omiljeni termin, dok ga druge struje uzimaju kao osnovni termin i koriste bilo termine “uputstva” ili termin “norma”. 2) Pravila kao vrsta dele se između “preskriptivnih pravila” (norme uputstva, naredbe) i “konstitutivnih pravila” (eidetskih, koje se odnose na suštinu, teorijskih, koje otkrivaju prinudni poredak) prema prirodi i funkciji. 3) Govori se takođe o pravilima na opisni način kao regulatorima prirode ili fizičkih i/ili društvenih fenomena (npr. pravila ili zakoni Njutnove fizike ili zakoni Frojdove psihoanalize). 4) Razlikuje se primarna pravila koja diktiraju ponašanje i sekundarna pravila koja a) dodeljuju vlasti, b) odnose se na primarna pravila označavajući kako se ona identifikuju (rules of recognition), kako se menjaju (rules of change), kako se primenjuju (rules of adjudication).

duţine. Struktura koja je napravljena i sluţi kao osnova ili podrška. Standard se primenjuje kod svakog definitivnog pravila. Nešto što je postavljeno i utvrđeno od strane vlasti kao pravilo za meru količine. vrednosti ili kvaliteta. teţine. običajima ili opštim koncezusom (kriterijum).Standard se moţe definisati kao:    Nešto što je utvrđeno kao model ili primer od strane države. (Encyclopedia Britanica) . principa ili mere koje su zvanično postavljene.

zakoni. sa takvim funkcijama da se često indetifikuju sa društvom. Pored pravila. putem kojih se na društveno adekvatan način regulišu osnovni društveni odnosi i uređuju pojave sa osnovnom funkcijom da se zaštiti zajednica od raspada.Drţava kao institucija je društvena tvorevina sloţenog karaktera. kao osnovni elementi javljaju se subjekti i objekti primene pravila i brojna sredstva za primenu pravila. Koncenzus je obostrana ili uzajmna saglasnost volja. Kao instituciju čine je brojna. rešenja ). najčešće formalna pravila ( ustav. uredbe. .

Običaj je specifičan oblik društvene svesti.blage. mada je u primitivnim zajednicama poznata i teţa sankcija. To je društveni propis. najčešće . koji nastaje u neorganizovanim društvenim zajednicama spontanim ponavljanjem odreĎenog ponašanja. tj. Sankcije koje se primenjuju u društvu za nepoštovanje običaja su. koje vremenom postaje obavezno. jer nastaje dugotrajnim ponavljanjem istog načina ponašanja. Običaji nastaju u neorganizovanim društvima i često su najznačajnija pravila ponašanja u tim društvima. . koje postaje tradicionalno ponašanje. običaj.

nešto što vaţi kao uzor.Standard se moţe definisati kao: Svaka zakonom utvrđena mera.Leksikon stranih reči i izraza) . normalna mera. zakonska novčana stopa i sl. merilo. obrazac. (Milan Vujaklija. što je priznato kao klasično.

Zakon je opšte obavezno pravilo ponašanja u društvu  ima ulogu regulatora društvenih odnosa u okviru datog društvenog uređenja  sluţi za regulisanje društvenih odnosa.  za obezbeđenje reda.  za uspostavljanje određenog pravnog poretka.  .

model ili uzorak po kojem se ocenjuje da li predmet ili pojava odstupa od određene normale. BIGZ) .Standard se moţe definisati kao: Zakonom. (Popularna enciklopedija. opis. običajem ili organizacionopravnim aktom utvrĎena mera ili merilo (parametar).

Ako se. tada se uočavaju njegovi elementi:  Organ ili organizacija koji donose pravni akt  Popstupak po kome se on donosi  Formalni oblik pravnog akta. pravni akt posmatra sa formalnog stanovišta. .Pravni akt je eksplicitni dokument ili sistemskiakt kojim se stvaraju pravne norme. odnosno uslovi za primenu pravnih normi. pak. Pravni akti se dele na opšte i pojedinačne. Opšti pravni akti nazivaju se izvorima prava.

Prosveta) . **veličinu.Standard se moţe definisati kao: Tehnički propis (norma) koji ima za cilj da ujednači *oblik. ***kakvoću i ****način ispitivanja nekog materijala i proizvoda. (Mala enciklopedija.

Norma (pravna norma) je pravilo o ponašanju ljudi koje je zaštićeno drţavnim aparatom za nasilje. različit od ostale prirode.Norma (društvena norma) je pravilo koje stvara društvo. i koje reguliše društveni ţivot ukoliko je on specifičan. . To je društveni propis koji donosi ili sankcioniše država.

običajima ili opštim koncezusom (kriterijum). model ili uzorak po kojem se ocenjuje da li predmet ili pojava odstupa od odreĎene . Nešto što je utvrĎeno. zakonska novčana stopa i sl. Encyclopedia Britanica Nešto što je utvrĎeno kao model ili primer od strane vlasti. obrazac. Standard se primenjuje kod svakog definitivnog pravila. Nešto što je utvrĎeno kao pravilo za merenje težine. dužine. Prihvaćena mera ili nivo koji se koristi u svrhe poreĎenja.Izvor definicije standarda Longman Dictionary of Contemporary English Definicija standarda Nivo ili stepen kvaliteta koji se smatra za ispravan ili prihvatljiv. vrednosti ili kvaliteta. vrednosti. ili se često koristi. težine. nešto što važi kao uzor. poznato. Struktura koja je napravljena i služi kao osnova ili podrška. opis. što je priznato kao klasično. Milan Vujaklija. BIGZ Svaka zakonom utvrĎena mera. principa ili mere koje su zvanično postavljene. merilo. Nešto što je postavljeno i utvrĎeno od strane vlasti kao pravilo za meru količine. Zakonom. itd. normalna mera.Leksikon stranih reči i izraza Popularna enciklopedija. čistoće. običajem ili organizaciono-pravnim aktom utvrĎena mera ili merilo (parametar).

Standardi u telekomunikacijama .

Organizacije koje se bave standardizacijom u telekomunikacijama su: ETSI – evropski standardi 3GPP – mobilna telefonija. GSM. UMTS ITU – osnovna standardizacija IETF – internet standardi .

neprofitna organizacija čiji je zadatak da stvori standarde u telekomunikacijama. ETSI ima članove iz 55 zemalja.ETSI (European Telecommunications Standards Institute) Evropski institut za standardizaciju u telekomunikacijama (ETSI) je nezavisna. kako u Evropi. u Francuskoj. Sedište mu je u Sofiji Antipolisu. tako i van nje. .

ETSI je odgovoran za standardizaciju informacionih i komunikacionih tehnologija u Evropi. . kao što su prenos podataka i medicinska elektronika. Pod tim tehnologijama podrazumevaju se:  telekomunikacije  emitovanje  i srodne oblasti.

prodavaca i istraţivača koji se bave razvojem strukture interneta i pravilnim funkcionisanjem interneta. operatera. IETF je otvoren za sve zainteresovane individue. .IETF (Internet Engineering Task Force) Radna grupa za internet inženjering (IETF) je veliko međunarodno udruţenje dizajnera mreţe.

koje se prema oblasti koju pokrivaju dele na nekoliko područja: rutiranje transport bezbednost itd .o o o o IETF je podeljen na nekoliko radnih grupa.

3GPP (3rd Generation Partnership Project) Partnerski projekat treće generacije (3GPP) je ugovor o saradnji sačinjen decembra 1998. Ovaj ugovor o saradnji udruţuje nekoliko telekomunikacionih standarda poznatih kao Organizacioni partneri. .

3GPP Organizacioni partneri ARIB CCSA ETSI ATIS TTA TTC .

. u Švajcarskoj.ITU (International Telecommunication Union) Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) ima sedište u Ţenevi. 3. ITU ima tri glavna sektora: sektor za radiokomunikacije (ITU-R) sektor za standardizaciju (ITU-T) sektor za razvoj (ITU-D) 1. 2.

koji potiče još iz 1865. . marta 1993. Javni i privatni sektor sarađuju u okviru ITUT za razvoj standarda koji pomaţu korisnicima telekomunikacija širom sveta. i zamenio je prethodni Međunarodni komitet za telegrafiju i telefoniju.ITU-T (sektor za standardizaciju) ITU-T je osnovan 1. Zadatak ovog sektora je da obezbedi efikasnost i blagovremenu izradu kvalitetnih standarda koji pokrivaju sva polja telekomunikacija.

koje se bave različitim temama Serija Tema A B C D E F G Organizacija rada ITU-T Organization of the work of the ITU-T Načini izraţavanja Means of expression Opšte telekomunikacione statistike General telecommunication statistics Opšti principi tarifa General tariff principles Telefonska mreţa i ISDN Telephone network and ISDN Netelefonski komunikacioni servisi Non-telephone telecommunication services Sistemi za transmisiju i mediji Transmission systems and media .ITU standardi su dati u serijama od A do Z.

facsimile and leased circuits Odrţavanje: međunarodnih zvučnih programa i televizijskih transmisionih kola N Maintenance: international sound-programme and television transmission circuits Specifikacija opreme za merenje Specifications of measuring equipment Kvalitet telefonske transmisije telephone transmission quality . telefonskih kola. instalacija i zaštita kablova i drugih elemenata spoljne opreme Construction. telegrafa i sl. installation and protection of cables and other elements of outside plant Odrţavanje: međunarodnih transmisionih sistema. Maintenance: international transmission systems.H I J K L M N O P Transmisija netelefonskih signala transmission of non-telephone signals Digitalne mreţe integrisanih servisa integrated services digital network Transmisija zvučnog programa i telefonskih signala Transmission of sound-programme and television signals Zaštita od smetnji Protection against interference Konstrukcija. telegraphy. telephone circuits.

Q R Prebacivanje i signalizacija Switching and signalling Telefonska transmisija Telegraph transmission S T Oprema terminala telegrafskih servisa Telegraph services terminal equipment Oprema terminala i protokoli za telematske servise Terminal equipments and protocols for telematic services Telegrafsko prebacivanje Telegraph switching Prenos podataka preko telefonske mreţe Data communication over the telephone network Mreţe podataka i komnikacija otvorenih sistema Data networks and open system communication Programski jezici Programming languages U V X Z .

Kompresovanje podataka .

Frejm (frame)   U telekomunikacijama. Frejm se uglavnom transmituje serijski bit po bit i sadrţi prednje i zadnje polje koje uokviruje podatak. U filmskom i video snimanju i puštanju. frejm je pojedinačna slika u sekvenci slika koje se snimaju i puštaju. . frejm je podatak koji se transmituje između čvorova u mreţi kao jedinica koja ima tačnu adresu i neophodne protokolne kontrolne informacije.

frejm je set podataka koji sadrţe informacije o pojedinačnim objektima. vrlo dostupnog dela video RAM-a. U aplikacijama veštačke inteligencije. procesima ili slikama.  U kompjuterskoj video displej tehnologiji. frejm je slika koja se šalje u uređaje koji sluţe za prikazivanje slika. On se konstantno nadograđuje i osveţava iz bafera frejma. .

Oblast u kojoj se definicija primenjuje TELEKOMUNIKACIJE Definicije frejma U telekomunikacijama. KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA U kompjuterskoj video displej tehnologiji. frejm je podatak koji se transmituje izmeĎu čvorova u mreži kao jedinica koja ima tačnu adresu i neophodne protokolne kontrolne informacije. frejm je set podataka koji sadrže informacije o pojedinačnim objektima. APLIKACIJE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE . U aplikacijama veštačke inteligencije. Frejm se uglavnom transmituje serijski bit po bit i sadrži prednje i zadnje polje koje uokviruje podatak. vrlo dostupnog dela video RAM-a. FILMSKO I VIDEO U filmskom i video snimanju i puštanju. procesima ili slikama. frejm je SNIMANJE I PUŠTANJE pojedinačna slika u sekvenci slika koje se snimaju i puštaju. frejm je slika koja se šalje u ureĎaje koji služe za prikazivanje slika. On se konstantno nadograĎuje i osvežava iz bafera frejma.

. JPEG je ISO / IEC grupa eksperata koja razvija i odrţava standarde algoritma za kompresovanje kompjuterskih slika. Zajedno sa GIF (Graphic Inter-change Format) i PNG (Portable Network Graphics Group).JPEG (Joint Photographic Experts Group ili Joint Photography Experts Group) Združena grupa eksperata za fotografiju(JPEG) je standard za kompresiju slike sa gubitkom. i uglavnom ima ekstenziju “.jpg”. JPEG je jedan od formata za slike podrţan od strane WWW.

itd.JPEG ima primenu kod:  interneta  digitalne fotografije  digitalnog bioskopa  štampanja i skeniranja  prismotre  u medicini  u nauci  u industriji. .

MPEG je ISO / ITU standard za video kompresovanje sa gubitkom.MPEG (Moving Pictures Experts Group ili Motion Pictures Experts Group) Grupa eksperata za pokretne slike (MPEG) je osnovana 1988. Takođe. MPEG standardi su različite serije od kojih je svaka kreirana za različitu svrhu. moţe da se naziva i MJPEG (pokretni JPEG). . MPEG razvija standarde za digitalnu video i audio kompresiju.

Različite serije koje je proizveo MPEG su:    MPEG 1 . Na tome se zasniva DVD i digitalna televizija. MPEG 3. . sa 24-bitnim kolorom i CD kvalitetom zvuka. MPEG 2 – standard za kompresovanje koji pruţa kvalitet slike sa rezolucijom od 720 x 480 koja se koristi u DVD filmovima. kao i MPEG 1 sa audio lejerom 3 se zovu još i MP3. To je popularan naziv za standard za skidanje muzike. Pruţa rezoluciju 352 x 288 pri 30 fps.standard za kompresovanje koji se koristi u CD romovima i video CD.

MPEG 7 – standard za opisivanje i traţenje audio i vizuelnih sadrţaja. Podrţava širok raspon audio i video modova i brzina transmisije.   MPEG 4 – standard za multimediju kod fiksnih i mobilnih mreţa. . MPEG 21 standard je multimedijalni radni okvir.

MPEG C.MPEG takođe započinje i nove standarde. MPEG D – pruţaju specifične sistemske video i audio standarde. MPEG E – najnoviji standard. Sluţiće kao podrška multimedijalnim aplikacijama. npr:    MPEG A – obezbeđuje specifični aplikacioni standard. . još u razvoju. MPEG B.

Prosveta. Longman Group UK Limited. Novinsko – izdavačka ustanova Sluţbeni list SRJ. Milijan. Beograd.3gpp.LITERATURA [1] Bjelica. Priština. II knjiga: Teorija prava. D. 1971 [6] Popović.techtarget. Naučna knjiga. Beograd. Socijologija. prvo izdanje. Deluxe Edition. Prilozi teoriji prava.int/home/index. Beograd. V. 1976 [8] Vujaklija. BIGZ. Gordana. Teorija države i prava.itu.org/ [13] http://www.org/ [14] http://www. Beograd. Beograd. 2002 [3] Longman Interactive English Dictionary. 1993 [4] Lukić. 1958 [5] Mala enciklopedija.etsi. Novi Sad 1997 [2 Encyclopedia Britannica. Spasoje.O. Milan.org/ [12] http://www.ietf. Radomir. Prosveta.”Dnevnik” – izdavačka delatnost. NIP “Novi svet”. treće dopunjeno izdanje. 1980 [9] Vukadinović. 1996 [10] http:// whatis.html . Leksikon stranih reči i izraza.com/ [11] http://www.O. 1997 [7] Popularna enciklopedija. Izbor tekstova iz teorije prava.

Hvala na pažnji .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful