10

Modulacija i modemi
10.1 Uvod Poglavlja u ovom delu knjige pokrivaju po jedan aspekt komunikacije podataka. Prethodna poglavlja govore o informacionim izvorima, objašnjavaju kako signal mo e predstavljati informaciju, i opisuju forme energije koje se koriste u raznim prenosnim medijima. U ovom poglavlju se nastavlja pri!a o komunikacijama podataka fokusiranjem na upotrebu visoko frekventnih signala za prenos informacija. "ovori se kako se informacije koriste za promenu visoko frekventnog elektromagnetnog talasa, zašto je ova tehnika zna!ajna, i kako se analogni i digitalni inputi koriste. #aredna poglavlja nstavljaju pri!u o tome kako se ova tehnika mo e koristiti za pronalazak komunikacionog sistema koji prenosi više nezavisnih tokova podataka preko zajedni!kog prenosnog medija istovremeno. 10.$ Prenosnici, frekvencija i rasprostiranje Mnogi komunikacioni sistemi za ve%e distance koriste kontinuelno osciliraju%i elektromagnetni talas koji se zove prenosnik &carrier'. (istem !ini malu promenu na prenosniku koja predstavlja informaciju koja se šalje. )a bi se razumelo zašto su prenosnici zna!ajni, setimo se iz poglavlja * da frekvencija elektromagnetnoe energije odre+uje kako se ta energija rasprostire. ,edna motivacija z upotrebu prenosnika dolazi iz elje za izborom frekvencije koja %e se dobro rasprostirati, nezavisno od stope po kojoj se podaci šalju. 10.- .nalogna modulaciona šema /oristimo izraz modulacija za promene na!injene na prenosniku prema informacijama koje s ešalju. /onceptualno, modulacija uzima dva inputa, prenosnika i signal, i generiše kao izlaz moduliran prenosnik, kao što slika 10.1 ilustruje.

(lika 10.1 /oncept modulacije sa dva ulaza U suštini, pošiljalac mora promeniti jednu od fundamentalnih karakteristika talasa. 0ako postoje tri primarne tehnike koje moduliraju elektromagnetni prenosnik prema signalu1 2 2 .mplitudna modulacija 3rekvencijska modulacija

analogni signal informacija. (lika 10. Prenosnik nastavlja osciliranje na fiksnoj frekvenciji. (lika 10. i rezultuju%i modulirani prenosnik. Pored toga.2 Modulacija pomeranjem faze Prva dva metoda modulacije su najpoznatija i ekstenzivno se koriste. rezultuju%a kriva ima isti oblik kao i signal na slici 10. kao i za televiziju. i &c' amplitudno moduliranog prenosnika . grafik vremenskog domena moduliranog prenosnika ima oblik sli!an signalu koji je upotrebljen. .mplitudna modulacija 0ehnika poznata kao amplitudna modulacija izmenjuje amplitudu prenosnika u proporciji sa informacijama koje s ešalju &tj.$c. ja!ina' sinusnog talasa modifikuje. prema signalu'. #a primer.$ ilustruje nemodulirani prenosni talas.$ 6lustracija &a' nemoduliranog prenosnog talasa. 10. 4ni u stvari ne poti!u od kompjuterskih mre a 2 koriste se za radio emitovanje.$b.mplitudna modulacija nije teška za razumeti jer se samo amlituda &tj.5 . &b' analognog signala informacija. ako zamislimo omotnicu koja se sastoji od krive koja povezuje vrhove sinusnog talasa na slici 10. ali amplituda talasa varira.

0ako odr avanjem prenosnog talasa blizu maksimuma obezbe+uje da racio signal2šum ostane što je mogu%e ve%i. a kada je signal slabiji.$c pokazuje amplitudu koja varira od maksimuma do skoro nula.ilustruje tla sprenosnika moduliran sa frekvencijskom modulacijom prema signalu na slici 10. frekvencijska modulacija je malo te a za vizuelizovanje jer male promene frekvencije nisu tako vidljive. me+utim. pogledajmo da ako se faza promeni nakon ciklusa k.8 Modulacija promenom faze 0re%e svojstvo sinusnog talasa je njegova faza. ova tehnika se retko koristi sa analognim signalom. 9ide%emo. /ada se koristi frekvencijska modulacija. 4vo malo kašnjenje li!i na promene u frekvenciji. 6ako je modulacija faze mogu%a u teoriji. modulacija samo malo menja amplitudu prenosnika. modulacija promenom faze se mo e posmatrati kao posebna forma frekvencijske modulacije. offset od referentnog vremena kada sinusni talas po!inje. Pretpostavljaju%i da je koli!ina šuma konstantna.7 3rekvencijska modulacija . ova slika je pomalo zbunjuju%a1 u praksi. Me+utim.6lustracija prenosnog talasa sa frekvencijskom modulacijom prema signalu na slici 10. )a bi se razumelo zašto. frekvencija prenosnika se malo poja!a. mo e s eprimetiti da modulirani talas ima ve%e frekvencije kada je signal koji s ekoristi za modulaciju ja!i.$b. /oristimo izraz promena faze za ozna!avanja ovih promena.. 10.lternativa amplitudnoj modulaciji je poznata kao frekvencijska modulacija. frekvencija prenosnika se malo smanji. racio signal2šum %e se pribli iti nuli kako se signal pribli ava nuli.$b 10. )a bi se razumelo zašto prakti!ni sistemi ne dozvoljavaju da se modulirani signal pribli i nuli. ali se menja frekvencija prema signalu1 kada je signal ja!i. u zavisnosti od konstante poznate kao modulacioni indeks. 0ako. slede%i sinusni talas %e po!eti malo kasnije od trenutka kada se ciklus k završi. Mogu%e je koristiti promene u fazi da s epredstavi signal. 6ako je lako ljudima da shvate.. što omogu%ava prenos više bita u sekundi. .mplitudna modulacija i :enonova teorema 6lustracija na slici 10. da je promena faze zna!ajna kada se kroisti digitalni signal za moduliranje prenosnika. /ao što slika pokazuje. (lika 10. kod analognog inputa. pogledajmo :enonovu &Shannon' teoremu. amplituda prenosnika ostaje fiksna. (lika 10.10.* .

(lika 10. oboje zhteva bar jedan ciklus prenosnog talasa da s epošalje jedan bit osim ako se koristi posebna kodna šema &npr. #akon pomeranja faze. amlitudna modulacija omogu%ava amplitudi prenosnika da varira proizvoljno malim koli!inama kao odgovor na promenu u signalu koji se koristi. 0a!nije. #>?uist teorema opisana u poglavlju 8 predla e da se broj bita poslanih po jedinici vremena mo e pove%ati ako kodna šema dozvoljava više bita da se kodiraju u jednom ciklusu prenosnika. frekvencijsko pomeranje koristi dve osnovne frekvencije. Modulacija. prenosnik nastavlja da osciluje. pomeranje funkcioniše sli!no analognoj modulaciji. diigtalni input. a zna!ajno manja amplituda mo e odgovarati logi!kom 0. koristimo izraz pomeranje &shift keying' umesto modulacija. Umesto kontinuuma mogu%ih vrednosti. 0ako sistemi komunikacije podataka !esto koriste tehnike koje mogu slati više bita. amplitudno pomeranje koristi fiksan set mogu%ih amplituda. (vaka ova promena se naziva pomeranje faze. Postavlja se pitanje.FSK'. digitalni ulazni signal. 10. da bi se razlikovale analogna i digitalna modulacija.7 ilustruje kako pomeranje faze uti!e na sinusni talas.. osim ako se pozitivni i negativni delovi signala ne promene nezavisno'. kako se digitalni input mo e koristiti< 4dgovor le i u jednostavnim modifikacijama modulacionih šema gore opisanih1 umesto modulacije koja je proporcionalna kontinuelnom signalu. #asuprot tome. ali momentalno ska!e na drugu ta!ku u ciklusu sinusnog talasa. i rezultuju%u formu talasa za amplitudno pomeranje &Amplitude Shift Keying . .10. pomeranje faze &phase shift keying' menja fazu prenosnog talasa naglo da bi se kodirali podaci. puna amplituda mo e odgovarati logi!kom 1. U suštini. (li!no tome. i pomeranje Prethodni opis modulacije pokazuje kako se analogni signal informacija koristi za moduliranje prenosnika. digitalno pomeranje ima fiksan set. U najjednostavnijem slu!aju.ASK' i frekvencijsko pomeranje &Frequency Shift Keying . (lika 10. Pored toga. digitalne šeme koriste posebne vrednosti. #a primer.= Pomeranje faze 6ako amplitudne i frekvencijske promene funkcionišu dobro kod zvuka.5 ilustruje prenosni signal.

(lika 10. i &d' frekvencijskog pomeranja (lika 10. &c' amplitudnog pomeranja. &b' digitalnog ulaznog signala.5 6lustracija &a' prenosnog talasa.7 6lustracija modulacije pomeranjem faze sa strelicama koje pokazuju vreme kada prenosnik naglo ska!e na novu ta!ku u ciklusu sinusnog talasa .

0re%a promena faze odgovara promeni od 2=0o &što je ekvivalentno $*0o'. 4bi!no su sistemi dizajnirani da koriste snagu dva mogu%a pomeranja. Dijagram konstelacije se koristi za izra avanje ta!ne dodele bita podataka odre+enim promenama faze. 10. #a primer.0o pomeranje faze (lika 10.0 o.* pokazuje dijagram konstelacije za sistem koji koristi !etiri mogu%a pomeranja faze &tj. )ruga promena faze na slici tako+e odgovara promeni od 1. (lika 10. pošiljalac i primalac se mogu slo iti u vezi sa brojem bita u sekundi. 0ako je mogu%e kreirati komunikacioni sistem koji prepoznaje set pomeranja faza.* )ijagram konstelacije za sistem koji koristi !etiri mogu%a pomeranja faze od kojih svako predstavlja dva bita podataka .8 ilustruje ovaj koncept.0o. krajnje levo pomeranje na slici 10. i prisustvo pomeranja faze za ozna!avanje logi!kog 1. i koristi svako posebno pomeranje faze da predstavi odre+ene vrednosti podataka. Bardver mo e da radi više od detektovanja prisustva pomeranja faze 2 primalac mo e da meri koli!inu za koju se prenosnik pomerio tokom promene faze.Pomeranje faze se meri uglom promene. i mogu koristiti odsustvo pomeranja faze za ozna!avanje logi!kog 0. (lika 10. #a primer. pošiljalac koristi dva bita podataka za izbor me+u !etiri mogu%e vrednosti pomeranja. $$'. sistem mo e koristiti pomeranje faze od 1. #a svakom stadijumu prenosa.0 o.7 menja ugao za @A$ radijana ili 1.8 )ijagram konstelacije koji pokazuje logi!ko 0 kao 0o pomeranje faze i logi!ko 1 kao 1. (lika 10.10 Pomeranje faze i dijagram konstelacije /ako se podaci mogu kodirati upotrebom pomeranja faze< U najjednostavnijem slu!aju. što zna!i da pošiljalac mo e koristiti bite podataka da bira izme+u pomeranja.

* je poznata kao &-$SK mehanizam. #otacija %-$SK se koristi za ozna!avanje dve mogu%e vrednosti.11 /vadraturna amplitudna modulacija . mehanizam pomeranja faze kao što je onaj ilustrovan na slici 10. 182P(/ mehanizam mo e slati dva puta više bita u sekundi od 52P(/ mehanizma. pokazuje dijagram konstelacije za varijantu poznatu kao .(umiramo1 Glavna prednost mehanizama kao to je pomeranje faze je sposo!nost predstavljanja vi e od jednog !ita podataka po datoj promeni" Dijagram konstelacije pokazuje dodelu !ita podataka promenama faze" Postoje mnoge varijacije pomeranja faze. sa tamno sivim podru!jem koje ozna!ava amplitude. (lika 10./+A.M predstavilo na dijagramu konstelacije. &u literaturi se !esto koristi izraz kvadraturna amplitudna modulacija umesto kvadraturno amplitudno pomeranje faze''. )a bi se D.#$SK '.. mogu%e je pove%ati brzinu podataka pove%anjem opsega pomeranja faze. me+utim. U teoriji. U praksi. slika 10. varijacija ilustrovana na slici 10. kako se brzina podataka dalje mo e pove%ati< 4dgovor le i u kombinaciji modulacionih tehnika koje menjaju dve karakteristike prenosnika u isto vreme. Poznat kao Kvadraturna amplitudna modulacija &+uadrature Amplitude .+A.. #a primer.M u kome distanca od porekla reflektuje amplitudu . )ijagram konstelacije za 18D. Caklju!ujemo1 'ako mnoge varijacije pomeranja faze postoje( um i distorzija ograni)avaju mogu*nosti prakti)nih sistema da razlikuju vrlo male razlike u promenama faze" 10. #ajsofisticiranija tehnologija kombinuje amplitudnu modulaciju i pomeranje faze.ko hardver nije u stanju da detektuje proizvoljne promene faze. 0ako.8 koji omogu%ava pošiljaocu da šalje jedan po jedan bit se klasifikuje kao mehanizam !inarnog pomeranja faze &#inary $hase Shift Keying .odulation . koristimo distancu iz porekla kao meru amplitude. (li!no tome. #a primer. šum i distorzija ograni!avaju mogu%nost hardvera da razlikuje male razlike u pomeranjima faze. ovaj pristup koristi i promenu u fazi i promenu u amplitudi za predstavljanje vrednosti.

i demodulatora.1$ Bardver modema za modulaciju i demodulaciju Bardverski mehanizam koji prihvata niz bita podataka i primenjuje modulaciju na prenosni talas prema bitima se naziva modulatorE hardverski mehanizam koji prihvata modulirani prenosni talas i rekreira niz bita podataka koji su upotrebljeni za moduliranje prenosnika se naziva demodulator. (lika 10. što zna!i da svaka lokacija zahteva i modulatora. modemi se tako+e koriste sa drugim medijima.= 6lustracija dva modema koji koriste konekciju sa 5 ice /ao što slika pokazuje. ili izme+u gradova &kolo koje se prostire kroz javnu svojinu se mora iznajmiti od provajdera usluga. modemi su dizajnirani da obezbede komunikaciju na velikim udaljenostima.0F' modema se mo e koristiti za slanje podataka preko radio talasa. a par opti)kih modema se mo e koristiti za slanje podataka preko para opti!kih kablova. prenosnik se modulira na strani pošiljaoca i demodulira na strani . koji se koristi za primanje podataka. 6ako ovakvi modemi koriste potpuno druga!ije medije nego modemi koji rade sa icama. proizvo+a!i kombinuju mehanizme modulacije i demodulacije u jedan ure+aj koji se naziva modem &modulator i demodulator'. U praksi. uklju!uju%i F3 prenos i opti!ka vlakna. princip ostaje isti1 na strani pošiljaoca modem modulira prenosnikaE na strani primaoca. izme+u zgrada. 0ako prenos podataka zahteva modulator na jednom kraju prenosnog medija i demodulator na drugom.= ilustruje kako par modema koristi 52 i!nu konekciju za komunikaciju.10.oš jedna zanimljiva primena modema uklju!uje govorni telefonski sistem. podaci se ekstrahuju iz moduliranog prenosnika. /olo sa 5 ice koje povezuje dva modema mo e da se prostire unutar zgrade. dialup modem koristi audio ton. #a primer.4pti!ki i radio frekventni modemi Pored ica.1. 10. koji se koristi za slanje podataka. (lika 10. /ao i kod konvencionalnih modema.15 )ialup modemi . par radio frekventnih & 0adio Frequency . Umesto upotrebe elektri!nog signala kao prenosnika. 10. ve%ina komunikacionih sistema su poptunio dupleks sistemi. obi!no telefonske kompanije'. )a bi se smanjili troškovi i omogu%ilo da ure+aji budu laki za instaliranje i korištenje.

/oristimo izraz interni modem za ozna!avanje ure+aja koji je sastavni deo kompjutera. 10. (lika 10. 0ako na strani pošiljaoca dialup modem koristi podatke za moduliranje audio prenosnika. što zna!i da je dotupni opseg $500 Bz. i ekstrahuje originalne digitalne podatke. (lika 10.17 D. da bi se garantovala bolja reprodukcija i manje šuma. 0elefonski sistem digitalizuje dolaze%i audio. /ada su dialup modemi dizajnirani. 6roni!no je da je unutrašnjost modernog telefonskog sistema digitalna. koja pokazuje opseg dostupan kod dialup konekcije. dialup modemi koriste frekvencije izme+u 800 i -000 Bz.10 ilustruje ironiju upotrebe analognih i digitalnihsignala dialup modemima. 0ako.10 6lustracija digitalnih i analognih signala &ozna!enih kvadratnim talasom i sinusnim talasom' koji se pojavljuju kada se dialup modem koristi za slanje podataka od jednog kompjutera do drugog /ao što slika pokazuje. ovaj pristup je imao smisla 2 dialup modem je konvertovao podatke u modulirani analogni prenosnik jer je telefonski sistem prenosio analogne signale. 0ako. ali neka konekcija mo da ne%e mo%i da radi sa krajnjim vrednostima. )a bi se shvatilo zašto.11 6lustracija opsega glasa i podataka kod dialup telefonske konekcije .11.primaoca. ve%ina telefonskih konekcija prenosi frekvencije izme+u -00 i -000 Bz. koji se prenosi do telefonskog sistema. dialup modem se obi!no nalazi u sklopu kompjutera. Modem na strani primaoca demodulira analogni prenosnik. a izraz eksterni modem za ozna!avanje ure+aja koji je poseban fizi!ki ure+aj. /ao što slika ilustruje. uzmimo sliku 10.M šema mo e da pove%a brzinu podataka dramati!no. (lika 10. D. pored mogu%nosti uspostavljanja telefonskih poziva. glavna razlika izme+u dialup i konvencionalnih modema je manji opseg audio tonova. transportuje digitalnu formu. i konvertuje digitalnu verziju nazad u analogni audio za isporuku.M primenjen na dialup /vadraturna amplitudna modulacija se tako+e koristi sa dialup modemima kao na!in maksimiziranja brzine po kojoj se podaci mogu slati.

.-$bis modem koristi 1$. (lika 10.1.-$ dialup modem 9.1$ 6lustracija D.M konstelacije za 9.-$ modem koji koristi -$ kombinacije amplitudnog pomeranja i pomeranja faze da postigne brzinu podataka od =800 bps u svakom smeru.ilustruje ovu konstelaciju.18 9.1$ ilustruje D.-$ i 9.10.M. Potrebna je sofisticirana analiza signala da se detektuje minorna promena koja se pojavljuje od neke ta!ke u konstelaciji do susedne ta!ke.M konstelaciju za 9. pogledajmo 1"2% i 1"2%!is standarde. (lika 10. (lika 10.-$bis dialup modemi /ao primer dialup modema koji koriste D. kombinacija pomeranja faze i pomeranja amplitude da postigne brzinu podataka od 15500 bps u svakom smeru.

/ao i kod analogne modulacije.M konstelacije za 9. ili faze. /ada se digitalni signal koristi kao input. )ijagram konstelacije se koristi za predstavljanje mogu%nosti za pomeranje faze. F3 i dialup modemi tako+e postoje. . mogu%ih kombinacija.(lika 10.6lustracija D. frekvencije. . 9. 4pti!ki. Cbog toga što je opseg ograni!en. pomeranje faze menja prenosnika. dozvoljen je samo fiksan set mogu%nosti. Me+utim. /vadraturna amplitudna modulacija kombinuje amplitudno pomeranje i pomeranje faze za dobijanje više mogu%nosti.-$bis modem koristi 1$. višestruki inputi bita se mogu koristiti za odabir jedne mogu%nosti u svakoj ta!ki vremena.mplitudna i frekvencijska modulacija su najuobi!ajenije forme koje se koriste kod analognog inputa. modulacija je poznata kao pomeranje faze. Modem je hardverski ure+aj koji uklju!uje kolo za vršenje i modulacije i demodulacijeE par modema se koristi za punu dupleks komunikaciju. dialup modemi koriste šemu kvadraturne amplitudne modulacije. Prenosnik se modulira promenom amplitude. .-$bis dialup modem 10.1.1* Ukratko /omunikacioni sistemi na ve%e distance koriste modulirani prenosni talas za prenos informacija.ko sistem dozvoljava dve mogu%nosti.-$ modem koristi -$ mogu%e kombinacije pomeranja faze i promena amplitudeE 9.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful