You are on page 1of 15

1.

Pojam dokaza

Pojam dokaza ne definiše se po pravilu u zakonskim aktima, već se koristi kao poznat pojam. Stoga se sama definicja prepušta pravnoj teoriji u kojoj postoji više shvatanja. Ipak, kao definicija dokaza može se upotrebiti ova: ,,Dokazi predstavljaju podatke činjenične prirode koji proizlaze iz

krivičnoprocesnih radnji koje su preduzeli subjekti krivičnog postupka, a pre svega sud, koji jedini izvodi dokaze u krivičnom postupku, na osnovu kojih se utvrĎuje činjenično stanje, a na temelju koga se izvode krivičnopravno relevantni zaključci u pogledu bitnih elemenata krivičnog dela i krivične odgovornosti, te izbora, odnosno mere konkretne krivične sankcije, kada su za to ispunjeni potrebni materijalni i procesni uslovi, ili se na temelju tih podataka izvlače odreĎeni krivičnoprocesni zaključci, pri čemu se takvi zaključci suda u procesnom smislu uobličavaju u okviru odluke kojom se na zakonski regulisan način rešava predmet krivičnog postupka.”1 U teoriji krivičnog procesnog prava različito se shvata i tumači izraz ,dokaz" i, samim tim, se ovom pojmu pridaju različita značenja. Pod ovim izrazom najčešće se podrazumeva dokazni osnov ili dokazno sredstvo, a ponekad, i samo dokazivanje, odnosno dokazni postupak. Zbog toga je potrebno da se izrazu „dokaz" odredi pravo značenje kako bi se ovaj izraz adekvatno upotrebljavao, što će dovesti i do jasnog razgraničenja izmeĎu dokaza, dokaznog sredstva i dokazivanja.

1

Škulić M., Krivično procesno pravo - opšti deo, str. 191-192 1

dokazno sredstvo je izvor dokaza. MeĎutim. Imajući u vidu rezultate ovih nauka. a dokazi su činjenice kojima se utvrđuje predmet dokaza. Stevanović. Prema tome. ima teoretičara koji odreĎuju pojam dokaza na jedan jedinstven način. Dokazna sredstva u krivičnom postupku su: uviđaj. Naime. postoje teoretičari koji prave razliku izmeĎu dokaza i dokaznog sredstva. dokazi. pojam dokaza u pravom smislu može se odrediti sledećom definicijom: dokaz je činjenica na osnovu koje se utvrđuje postojanje ili nepostojanje spornih pravno relevantnih i drugih činjenica. kao i samu suštinu izraza dokaza. a u nepravom smislu dokazno sredstvo. ne praveći razliku izmeĎu dokaza i dokaznog sredstva. iskaz svedoka. odnosno izvor dokaza. sam pojam dokaza odreĎuju u pravom i nepravom smislu. dovelo je i do postojanja razlika u odreĎivanju pojma dokaza. postojanje ili nepostojanje spornih pravno relevantnih činjenica.. jer su u iskazima ovih lica.2 Za razliku od dokaza. odnosno dokaz. tj. odnosno u ispravama su sadržani činjenični podaci koji se mogu upotrebiti kao dokaz. 2 Nicević. iskaz veštaka. Bliže rečeno. koje se utvrđuju u krivičnom postupku. odnosno oblike u kojima se javljaju i sadržane su činjenice. tj. i meĎu ovim teoretičarima postoje manje ili veće razlike u preciznom odreĎivanju ovnh pojmova. sporne pravno relevantne činjenice.str. Dokazna sredstva su zakonom odreĎena. smatramo da je ovo najadekvatniji izraz za dokazna sredstva. Tako. dok su dokazna sredstva izvori dokaza. koje čine sadržinu krivične stvari.Različito tumačenje samog izraza „dokaz". dokazna sredstva predstavljaju forme. naročito mada js reč o dokaznom sredstvu. predstavljaju predmet dokaza. 2008. 256-279. Č. koji se koriste kao dokazi u krivičnom postupku." Za razliku od njih. tj. tako da se pod dokazom u pravom smislu podrazumeva dokazni osnov.: Krivično procesno pravo. iskaz okrivljenog i isprave. Forum uiverzitetskih nastavnika. Novi Pazar. forme i oblici u kojima su sadržani činjenični podaci. M. te tako. 2 .

danas su sve klasifikacije dokaza relativne. Neposredni dokazi se u teoriji smatraju kredibilnijim. 3 . kada više posrednih dokaza ukazuju na neku činjenicu. indirektno ukazuju na postojanje odreĎene krivičnopravno relevantne činjenice (takav bi na primer bio iskaz svedoka da je čuo pucnje i video odreĎeno lice kako se posle izvesnog vremena brzo udaljava sa nekog mesta) dok neposredni dokazi omogućavaju da se na osnovu njih direktno utvrdi postojanje odreĎene činjenice (tako bi bilo kada bi u prethodnoj situaciji svedok video kako neko lice puca). podupiranje njenih navoda. Dokazi se u teoriji ponekad delei na dokaze odbrane. Isto tako. tj. Podele dokaza Dokazi se u teorijskom smislu mogu podeliti na posredne i neposredne. sud je dužan da u presudi obrazloži svoj stav u pogledu iznetih dokaza. Posredni dokazi nazivaju se još i indicije. Ipak.2. MeĎutim. prema kojoj od samog krivnčnog suda zavisi kakvu će vrednost dati pojedinom dokazu u konkretnoj krivičnoj stvari. Naravno. Posebno se to odnosi na slučajeve kada postoji takozvani niz indicija. postojale su različits klasifikacijs dokaza u vrsme vladavine teorijs o zakonskoj vrednosti dokaza. dokaze optužbe i indiferentne dokaze. postoji mogućnost da odreĎeni dokaz (recimo iskaz svedoka) podupire delimično i navode tužbe i navode odbrane. a kriterijum te podele je značaj za odreĎenu stranu. kada su ove klasifikacije imale i odreĎenu vrednost. U teoriji krivičnog procesnog prava postoje različiti kriterijumi na osnovu kojih se dokazi mogu klasifikovati. meĎutim pošto važi načelo slobodnog sudijskog uverenja na sudu je da odluči da li je i šta dokazano odreĎnim dokazom. zbog opšteprihvaćene primene teorije o slobodnoj oceni dokaza. Posredni dokazi su oni koji samo posredno.

MeĎutim. Prema tome. 2) originarni i izvedeni. najpre će se na osnovu otisaka prstiju utvrdpti da je lice A bilo prisutno na mestu gde je izvršena ova kraĎa. na osnovu koje se posredno zaključuje o postojanju ili nepostojanju spornih pravno relevantnih činjenica. polazeći od pojedinnh kriterijuma. jedno lice je bilo očevidac krivičnog dogaĎaja i kao takvo neposredno je opažalo odreĎene činjenice u vezn sa tim dogaĎajem. kao što je iskaz okrivljenog.2. na dozvoljene i nedozvoljene načine pribavljanja dokaza. Najzad postoji podela dokaza na dozvoljene i nedozvoljene dokaze. Neposredni dokazi su takve činjenice na osnovu kojih se neposredno utvrĎuje postojanje ili nepostojanje odreĎene sporne pravno relevantne ili druge činjenice u krivičnoj stvari. nalaziće se čnnjenični podaci. pomoću kojih se na posredan način utvrĎuje postojanje ili nepostojanje spornih činjenica. Naime. Posredni dokazi Posredni dokazi su takve činjenice. zaključuje se da je 4 . Tako se. Na primer. Na primer. Neposredni dokazi se mogu dobiti i iz drugih dokaznih sredstava. 3) optužni i odbrambenn i 4) lični i materijalni dokazi. a zatim će se na osnovu uviĎaja utvrditi da je iz prodavnice odnesena odreĎena roba i najzad. ovim dokazima se neposredno utvrĎuje postojanje ili nepostojanje neke druge činjenice. pojedini teoretičari i danas pridaju veću ili manju vrednost odreĎenim klasifikacijama dokaza. tj.1. da bi se utvrdilo da je lice A učinilac krivičnog dela teške (provalne) kraĎe obijanjem izloga prodavnice. i danas sreću sledeće podele dokaza: l) neposredni i posredni. utvrdiće se da se ta roba nalazi kod njega. Na osnovu ovih dokaza uzetih zajedno. kao svedoka. 2. kojim će se neposredno dokazivati postojanje iln nepostojanje spornih činjenica. pretresanjem stana i lica A. iskaz veštaka i uviĎaj. u iskazu ovog lica. 2. Neposredni i posredni dokazi Kriterijum za ovu klasifikaciju dokaza nalazi se u samom odnosu dokaza prema spornoj činjenici.

Izvedeni dokazi su takve činjenice koje organ krivičnog postupka saznaje posrednim putem. S pravom se smatra da je veća vrednost originarnih dokaza. Originarni i izvedeni dokazi Osnov ove klasifikacije nalazi ss u samom izvoru informacije. Originarni je onaj dokaz čiji je izvor informacija lice koje je činjenične podatke neposredno opazilo svojim čulima.3.ovo lice učinilac ovog krivičnog dela. Jednom rečju. ne vodeći posebno računa o tome da li se to postiže odbrambenim ili optužnim dokazima. s tim što i izvedeni dokazi imaju odreĎenu vrednost. odnosno činjeničnih podataka. originarni dokazi su sve one činjenice dobijne neposredno od izvora informacija kojima se utvrĎuje postojanje ili nepostojanje spornih činjenica. Slična je situacija i sa iskazom svedoka o činjenicama koje je saznalo od okrivljenog. Originarni dokazi su činjenični podaci sadržani u uviĎaju. od lica koje je saznalo ove činjenice posredno. Ova klasifikacija dokaza je dosta relativna. ova činjennca može se utvrditi i neposrednim dokazima.4. Prema tome. nije bilo očevidac krivičnog dogaĎaja. Optužni i odbrambeni dokazi U ovom slučaju dokazi su klasifikovani s obzirom na to da li se njima potvrĎuju navodi optužbe ili navodi odbrane. potpunim priznanjem okrivljenog. jer je bilo očevidac krivičnog dogaĎaja. izvedeni dokazi se dobijaju od tzv. zbog toga što je osnovni zadatak krivičnog suda da objektivno i svestrano rasvetli i reši krivičnu stvar. svedoka po čuvenju. jer se na osnovu njih može doći do originarnih dokaza. tj. 2. iskazu okrivljenog. Na primer. svsdoka i u predmetima i stvarima koji su izvor informacnja o materijalnim dokazima. da li se dokazom utvrĎuje činjenica koja ide na štetu ili u korist okrivljenog. lice A daje iskaz organu krivičnog postupka o činjenicama koje je saznalo od lica B koje je bilo očevidac krivičnog dogaĎaja. 2. S druge strane. tj. tj. 5 . tj. veštaka.

već su materijalni dokazi one činjenice koje je neposredno opazio krivični sud. pretnje .2. predmetima i stvarima koji su u odreĎenoj vezi sa krivičnim delom. načini i dokazi koji su izričito zabranjeni i najzad. odnosno stručio lice. Naime. koje je ovaj svojim čulima neposredno opazio ili posredno saznao. lični dokazi su činjennce čiji je izvor informacija čovek kao svesno biće.5. Dokazi koji su izričito dozvoljeni nazivaju se i zakonitim dokazima. koji će biti iskorišćeni kao dokazi u krivičnom postupku. u nedozvoljene dokaze spada iskaz okrivljenog koji je dobijen upotrebom sile. 6 . 2. prema načinu pribavljanja dokaza. To su u stvari svi dokazi dobijeni iz zakonom taksativno nabrojanih dokaznih sredstava i na zakonom dozvoljen i propisan način. tj. Naime. ali na zakonom zabranjen način smatraju se nedozvoljenim dokazima. Materijalni dokazi su činjenice čiji je izvor informacija u samim ispravama.6. To znači da isprave nisu materijalni dokazi. postoji podela dokaza na dozvoljene i nedozvoljene dokaze. Dokazi dobijeni iz zakonom predviĎenih dokaznih sredstava. Na primer." Prilikom klasifikacije dokaza. ako je za uspešno opažanje ovih činjenica potrebno posebno stručno znanje ili umenje. Dozvoljeni i nedozvoljeni dokazi Najzad. u pismenim dokumentima. Lični i materijalni dokazi I ova klasifikacija ima svoj osnov u samom izvoru informacija. tj.ili drugih sličnih sredstava. odnosno načina pribavljanja dokaza. u teoriji krivičnog procesnog prava sve je više teoretičara koji se opširno bave ovom problematikom. polazi se od stava našeg zakonodavca i konstatuje se da postoje načini i dokazi koji su izričito dozvoljeni. u tome gde se nalaze činjenični podaci. odnosno ako je okrivljeni ispitan bez prisustva branioca. načini i dokazi koji nisu izričito ni dozvoljeni ni zabranjeni.

a u praksi je pravilo da odreĎene činjenice dokazuje onaj ko je za njih zainteresovan. U rimskom i u graĎanskom pravu načelo je da teret dokazivanja leži na tužiocu. U istražnom (inkvizicionom) krivičnom postupku. po pravilu nije formalno regulisano. Sud js bio pasivan i. rešavano je na više različitih načina. U odreĎenim slučajevima postoji obaveza tuženog da dokazuje svoje navode (npr.str. 2008. kojima se utvrĎuju činjenice koje idu u njegovu korist.. Tako je u optužnom (akuzatorskom) krivičnom postupku teret pružanja dokaza ležao na strankama. Pod teretom pružanja dokaza u krivičnom postupku. koji je bio dužan da kao osnov svoje tužbe predlaže izvoĎenje odreĎenih dokaza. Novi Pazar. Teret dokazivanja. u prvom redu na ovlašćenom tužiocu. nije bio dužan da pruža dokaze. 256-279 7 . podrazumeva se pravo i dužnost određenih krivičnoprocesnih subjekata da predlažu izvođenje dokaza.3 Istorijski posmatrano. Forum uiverzitetskih nastavnika. koje čine sadržinu krivične stvari i na kojima se zasnivaju sudske odluke. teret pružanja dokaza bio je u potpunosti na krivičnom sudu. Teret dokazivanja Postupak iznošenja dokaza smatra se centralnim delom glavnog pretresa. samim tim. Stevanović.3. krivični 3 Nicević. koji je sam po sebi glavni deo krivičnog postupka. zavisno od samog sistema krivičnog postupka. Optuženi je sa svoje strane imao pravo da pruža dokaze. tačnije odreĎivanje koja strana je dužna da dokazuje neke činjenice. M. radi utvrđivanja pravno relevantnih i drugih činjenica. Naime.: Krivično procesno pravo. kada je u pitanjukleveta). pitanje tereta pružanja dokaza u krivnčnom postupku. Č.

prvenstveno ima pravo i dužnost da pruža dokaze u krivičnom postupku. Najzad. kojom prilikom mora mnogo odreĎenije da navede sve postojeće dokaze. na osnovu pojedinih zakonskih odredaba i načela. zakonodavac je obavezao ovlašćenog tužioca da već u zahtevu za sprovoĎenje istrage mora da označi sve okolnosti š kojih proističe osnovana sumnja da je odreĎeno lice izvršilo krnvično delo. kao nosilac funkcije optužbe. tj. zakonodavac nije izričito rešio pitanje tereta pružanja dokaza. jer u ovom postupku nije bilo stranaka. sam predlaže i izvodi sve dokaze u krivičnom postupku. ovlašćeni tužilac ima pravo i dužiost da u toku celog krivičnog postupka na poseban način stavlja predloge u pogledu izvoĎenja dokaza. Pravo i dužnost ovlašćenog tužioca da pruža dokaze postoji u toku celog krivičnog postupka. Tako. Ova dužnost ovlašćenog tužioca još vžiše je naglašena u slučaju ako odluči da podnese predlog za podizanje neposredne optužnice. kao najpotpunijem optužnom aktu.sud je bio dužan da realizujući načelo utvrĎivanja istine. omogućio sudu da uspešno rasvetli i reši krivičnu stvar. i to u formi posebnih pisanih podnesaka ili usmeno prilikom prisustvovanja izvoĎenju pojedinih istražnih radnji. 8 . Naime. odnosno u toku glavnog pretresa. može se zaključiti da je teret pružanja dokaza nejednako podeljen izmeĎu glavnih krivičnoprocesnih subjekata. ovlašćeni tužilac. kako bi opravdao svoju tezu o tome da nije potrebno sprovoĎenje istrage. Osim toga. ovlašćenm tužilac je dužan da konkretno stavi predlog u pogledu izvoĎenja pojedinih dokaza na glavnom pretresu. kao i normirane pretpostavke okrivljenikove nevinosti. prilikom podnošenja svih optužnih akata. u optužnici. tj. kako bi uspešno realizovao svoju funkciju. MeĎutim. da navede postojeće dokaze i da stavi predlog za izvoĎenje pojedinih dokaza. kao optužno-raspravnom. pošto ima dovoljno dokaza. s tim što utvrĎivanju pojedinih činjenica doprinose u odreĎenoj meri i sporedni subjekti u krivičnom postupku. U našem krivičnom postupku.

Prema tome. jer bi u odreĎeioj meri vršio i funkciju optužbe. 4. Ove delatnosti su predviĎene u jednom logičkom redosledu. tj.1. Č. a ne osnovna dužnost. 256-279 9 . Novi Pazar.: Krivično procesno pravo. dokazi inače dopušteni.) 2.str. došla bi u pitanje objektivnost krivičnog suda. M. a donekle i funkciju odbrane. 2008. Stevanović.. Tu se razlikuju dve kategorije: 1. izvoĎenje dokaza. s tim što se neke od njih odvijaju skoro 4 Nicević. Sam proces dokazivanja sastoji se iz više sistematskih procesnih aktivnosti krivičnoprocesnih subjekata. ali zabranjeni usled nedozvoljenog načina pribavljanja. Ako bi teret pružanja dokaza prešao potpuno na krivični sud. Forum uiverzitetskih nastavnika. proveravanje dokaza i ocenu dokaza. Pojam i procesni tok dokazivanja složenu Dokazivanje predstavlja i raznovrsnu procesnu delatnost krivičnoprocesnih stranaka i krivičnog suda s ciljem utvrđivanja pravno relevantnih i drugih činjenica u krivičnom postupku. koji je stranački i optužno-raspravni. sve tri glavne funkcije stekle bi se u rukama krivičnog suda. Dokazne zabrane Posebna pravila regulišu dokazne zabrane i odreĎuju koji se dokazi. koje se mogu putem sinteze klasifikovati u: otkrivanje dokaza. odnosno dokazna sredstva ne mogu koristiti. radi činjeničnog i pravnog oformljenja krivične stvari4. poligraf i dr. tj. Ovakvo rešenje je posledica same prirode krivičnog postupka. 3. dokazi izričito zakonom zabranjeni iz raznih razloga (tortura. aktivnost krivičnog suda na planu pružanja dokaza je dopunska.

istovremeno.. ocena dokaza predstavlja takvu aktivnost krivičnog suda. koji se u daljem procssu dokazivanja mogu uspešno iskoristiti kao dokazi. krivični sud će to lice pozvati i saslušati ga kao svedoka kako bi se sadržina njegovog iskaza mogla iskoristiti kao dokaz odreĎenih spornih činjenica. Do ove aktivnosti krivičnog suda. da bi se uspešno upotrebile kao dokaz spornih činjenica. 10 . Proveravanje dokaza znači utvrĎivanje verodostojnosti kako izvora činjeničnih podataka. samim tim. izvoĎenje i ocena dokaza. odnosno otkrivanje i izvoĎenje dokaza i slično. Na primer. tj. da poseduje odreĎene činjenice u vezi sa izvršenjem krivičnog dela. npr. pošto je otkriveno da je jedno lice bilo očsvidac krivičnog dogaĎaja i. Izvođenje dokaza u suštini prsdstavlja prihvatanje otkrivenih izvora dokaza i njihovo dalje procesno uobličavanje. utvrĎuje se u kojoj meri jedan činjenični podatak potvrĎuje postojanje ili nepostojanje sporne činjenice. stranke i krivični sud otkrivaju lica. tj. kojom se utvrĎuje vrednost dokaza u odnosu na spornu činjenicu. Najzad. doći će samo u slučaju ako se posumnja u verodostojnost lica koje treba da iskazuje. Konkretnije. pismeno fiksiranje činjeničnih podataka. stvari i predmete u kojima se nalaze činjenični podaci. kao i u verodostojnost sadržine njegovog iskaza. tako i samih činjeničnih podataka.

kao izvoru informacija. koju prvenstveno preduzimaju krivičnoprocesne stranke. Slična je situacija i kada se radi o predmetu.5 Ovo je prva i veoma važna aktivnost. kao što smo videli. Otkrivanje dokaza Otkrivanje dokaza predstavlja takvu aktivnost stranaka i krivičnog suda kojom se utvrđuje postojanje činjeničnih podataka u jednom ili više izvora dokaza. Č. Najzad. a posebno da se fiksiraju tragovi na njemu..5. pri čemu se može koristiti i posebno stručno znanje ili umenje. 2008. zavisno od toga o kakvom se izvoru informacija radi. na kojima. lice koje poseduje odreĎene činjenične podatke o delu i učiniocu. Novi Pazar. 256-279 11 . pa i krivični sud po službenoj dužnosti. leži teret pružanja dokaza.: Krivično procesno pravo. Tako je predviĎeno da će organ krivičnog postupka saslušati. jer postoji obaveza da se tačno fiksira mesto i položaj naĎenog predmeta. kao svedoka. Izvođenje dokaza u suštini predstavlja prihvatanje otkrivenih dokaza. MeĎutim. Forum uiverzitetskih nastavnika. Naime. koja aktivnost se preduzima na zakonom predviĎen i ureĎen način.str. predviĎen je i postupak čuvanja predmeta. 5 Nicević. saznavanje činjeničnih podataka procesno fiksiranje na zakonom predviđen način. ovom aktivnošću krivičnog suda postiže se prikupljanje činjeničnih podataka i njihovo obezbeĎenje. ako je to potrebno. čime se postiže njihovo obezbeđenje. na postojanje odreĎenih dokaznih izvora može ukazati bilo koje nezainteresovano lice. koji mogu poslužiti kao izvor materijalnih dokaza. To znači da je zakonodavac predvideo procesnu formu i način izvoĎenja dokaza. Stevanović. i da će rezultat njegovog iskaza zapisnički fiksirati. M.

kojima se potvrĎuje ili negira sporni dokaz. izvoĎenju i proveravanju dokaza. koji je bio različit.1. Teorije o oceni dokaza Istorijski posmatrano. 7. Naime. Ovo se postiže izvoĎenjem drugih dokaza. Krivični sud će pristupiti proveravalju dokaza i izvora informacija. aktivnost krivičnog suda radi utvrĎivanja vrednosti dokaza. zavisno od društveno-ekonomskih i političkih uslova. utvrĎuje se postojanje ili nepostojanje spornih pravno relevantnih i drugih činjenica u krivičnom postupku. Naime. odnosno lažno. Ocena dokaza je poslednja. tj. neposredno zavisi i samo utvrĎivanje vrednosti dokaza. u slučaju ako posumnja u njihovu verodostojnost. u dosadašnjsm razvoju krivičnog procesnog prava. ili pak uporeĎivanjem ovog dokaza sa drugim. Ova delatnost krivičnog suda je u odreĎenoj zavisnosti od prethodnih delatnosti u sistemu dokazivanja. zbog toga što od uspešns delatnosti suda u otkrivanju. krivični sud će biti dužan da ovu okolnost utvrdi. Proveravanje dokaza Proveravanje dokaza predstavlja procesnu aktivnost krivičnog suda koja ima za cilj utvrđivanje verodostojnosti dokaza i izvora informacija. ako postoji osnovana sumnja da je odreĎeno saznanje o postojanju ili nepostojanju činjenica neistinito. zbog toga što se tek ocenom dokaza postiže krajnji cilj dokazivanja. bila je u odreĎenoj zavisnosti od stava zakonodavca. 7. koje su predmet dokazivanja i koje čine sadržinu krivične stvari. zakonodavac js regulisao aktivnost suda na planu utvrĎivanja vrednosti 12 . završna i najvažnija aktivnost krivičnog suda. Ocena dokaza Ocena dokaza predstavlja utvrđivanje vrednosti otkrivenih i izvedenih dokaza u odnosu na sporne činjenice.6. dokazima. već izvedenim.

odnosno krivični sud utvrĎuje vrednost dokaza na osnovu svog slobodnog uverenja. To znači da je prema teoriji o slobodnoj oceni dokaza.dokaza na dva načina. Teorija o zakonskoj vrednosti dokaza Teorija o zakonskoj vrednosti dokaza primenjivana je i bila karakteristična za istražni (inkvizicioni) krivični postupak. s tim što je u sistemu dokaza najvsća vrednost pridavana dokaznim činjenicama sadržanim u priznanju okrivljenog. prilikom utvrĎivanja vrednosti dokaza. 13 . krivični sud slobodan. Krivični sud je. dužan je da se pridržava ustava i zakona i da ima u vidu zakone logike o pravilnom mišljenju i zaključivanju. 7. Teorija o slobodnoj oceni dokaza Teorija o slobodnoj oceni dokaza primenjivana je u optužnom (akuzatorskom) sistemu krivičnog postupka. utvrĎujući vrednost dokaza primenom ove teorije i po svom slobodnom sudijskom uverenju. ili tako što je predvideo mogućnost da krivični sud sam stvori kriterijume i merila na osnovu kojih će utvrĎivati vrednost dokaza. tj.3. Naš zakonodavac je predvideo da krivični sud nije vezan niti ograničen nikakvim posebnim formalnim dokaznim pravilima prilikom ocenjivanja da li neke činjenice postoje ili ne postoje (član 18). zakonodavac je u samom procesnom zakonu predvideo merila na osnovu kojih se utvrĎuje vrednost svih dokaza. 7. a primenjuje se i u savremenom krivičnom postupku.2. nije vezan nikakvim formalnim dokaznim pravilima. tako što je u samom zakonu predvideo kriterijume i merila za utvrĎivanje vrednosti dokaza. Prema ovoj teoriji.

.Literatura 1.: Krivično procesno pravo. Forum uiverzitetskih nastavnika. 191-192 14 . Č.. M. Škulić. Novi Pazar. Nicević. 2008. str. Krivično procesno pravo .str. 256-279 2.opšti deo. Stevanović. M.

..... Pojam dokaza ............10 6...........6 Dozvoljeni i nedozvoljeni dokazi .....7 3........... 2.........................12 7..1........................................................12 7......2........................................ 2...........4 Posredni dokazi ...................................... 7......... 2....5 Optužni i odbrambeni dokazi ........................................................................................ Teret dokazivanja ...........3.......... Proveravanje dokaza ................................................2......5 Lični i materijalni dokazi .........1 2..... Podele dokaza .............13 Teorija o slobodnoj oceni dokaza ..3.......13 15 .............................................5..........................1............................................................9 4.....4 Originarni i izvedeni dokazi ....................................... Neposredni i posredni dokazi ..................................................... Dokazne zabrane .......... Pojam i procesni tok dokazivanja ..... 2..........................................12 Teorija o zakonskoj vrednosti dokaza ...... 2............................... Teorije o oceni dokaza ..................4.... Ocena dokaza ....................3 2..Sadržaj 1.. Otkrivanje dokaza ..........................................................................................9 5.............................. 7.............................1..............................6...............................................6 3..............