You are on page 1of 13

Humani papiloma virusi – infekcija i prateća oboljenja; Ranice i iritacije služokože genitalnih organa

Prim. dr sci. Todor Jovanović

Kondilom (condyloma) je bradavičasta izraslina na koži, koju uzrokuje virus. Šiljasti kondilomi (condylomata acuminata) su šiljate, bradavičaste, veće ili manje izrasline, koje se javljaju na koži glavića muškog uda, prepucijuma, a kod žena u okolini spoljnih genitalija ili anusa, usled iritiranja kože upalnim sekretom (najčešće je to slučaj kod tripera). Široki kondilomi (condylomata lata) su široke okruglaste bradavice, koje se javljaju u toku sifilisa na dodirnim površinama kože. Veoma su infektivne. Ova definicija je preuzeta iz «Popularnog medicinskog leksikona» iz 1956. godine. Prema Dorlandovom medicinskom rečniku, kondilomi su ispupčene lezije na koži. C. acuminatum je izraslina sa vezivnim tkivom u centru, koje se grana u obliku drveta, koju prekriva epitel. Potiče od humanog papiloma virusa (HPV). Pojavljuje se na mukoznim membranama ili koži spoljnih genitalnih organa ili u perianalnoj regiji. Ravni kondilomi (C. latum) su široki, ravni sifilistični kondilomi koji se javljaju na ivicama sluzokože, posebno genitalija i anusa. Kondilomi (grč. kondiloma = zaobljena izraslina). U starijoj medicinskoj literaturi, (uz sinonime, kao što su sycoses, fici, carnositases, verrucae i sl.) nazivom kondiloma su se označavale različite izrasline, najčešće smeštene na genitalijama i oko njih. Razlikuju se dve vrste kondiloma: 1) šiljasti kondilomi, koji se označavaju imenom condylomata acuminata (lat. acumen = šiljak), koji nastaju infekcijom specifičnim virusom; 2) široki kondilomi, condylomata lata (lat. latus = širok) nastaju pri infekciji uzročnikom sifilisa. Šiljasti kondilomi (označavaju se imenom genitalnih i ekstragenitalnih vegetacija ili papiloma) najčešće se razvijaju na sluzokoži muških i ženskih genitalija, redje na bližim i daljim delovima kože ili sluzokože (pupak, pazuh, očni kapak, usna šupljina). Na samom početku, vrlo sitni svetloružičasti čvorići brzim rastom prelaze u vitka i piramidalna uzdignuća, čija površina zbog mnogobrojnih plićih i dubljih brazdica ima finozrnastu strukturu. Obično su veličine glave šibice ili jagode, mada ih ima i znatno većih, koji dostižu veličinu jabuke, šake ili dečje glave. Ispod površine šiljastih kondiloma se nalazi veliki broj petlji, u kojima se nalaze brojni prošireni krvni sudovi za njihovu prehranu. Mehaničkim pritiskom ili ribanjem, često i spontano pri nedovoljnoj higijeni, lome se pojedini krhki delovi kondiloma, pa dolazi do njihovog krvarenja i raspadanja sa posledičnom upalom limfnih sudova i regionalnih limfnih čvorova. Kod nakupljanja kondiloma u prepucijalnoj kesi, uz svrab i bolove, može doći do fimoze. Daljim rastom kondilomi u suženoj prepucijalnoj kesi postepeno probijaju kožu prepucijuma, a stvoreni sitniji otvori se postepeno proširuju i srastaju zajedno, stvarajući veći otvor, kroz koji ispada čitav sadržaj prepucijalne kese: glavić sa kondilomima i nakupljenim sekretom (balanokela). Tako razvijeni šiljasti kondilomi, koji su probili sluzokožu i kožu prepucijalne kese mogu podsećati na rak kože, a označavaju se imenom kondiloma tipa Buške-Levenštajn (Buschke-Löwenstein). Radi se samo o prividnoj sličnosti sa rakom kože, koji se nikako ne može razviti od šiljastih kondiloma.

1

pogotovo ako je parfimisan. U pogledu histološke gradje. ponekad može biti ukomponovana i alergija na hranu koja se jede i na fekalije odredjene vrste hrane. posle duže upotrebe. Dovoljno je promeniti sredstvo za higijenu ili još bolje preći na stare. isti je kao i uzročnik običnih bradavica i pripada grupi humanih papiloma virusa. Ali. često ali ne uvek. dispozicione. emulzije za intimnu higijenu i iskaže preosetljivost na njih. fizičku i hormonalnu etiologiju. Ukoliko sve ovo ne da rezultate.Analni kondilomi se javljaju na koži perianalne regije i analnog kanala. tripera. čak i u samom toalet papiru ima puno alergena koji na nekog deluju. Zbog toga je i razumljivo zašto se prenosom filtriranog materijala iz šiljastih kondiloma u kožu. ponekad spontano nestaju i kondilomi. lanolin-sapun ili. sprejeve i sve drugo što je neizostavni deo savremene higijene. Odstranjivanjem dispozicionih faktora. trebalo bi da predje na najobičniji medicinski sapun. za koje se mislilo da su glavni činilac za pojavu kondiloma. Ne moraju biti u pitanju nikakvi jaki začini. treba utvrditi sa li je. posebno u početnom stadijumu. mekanih čankira. dokazano je tek u XX veku. na mestu inokulacije javljaju bradavice. dobre. u današnje vreme je najprimerenije uzeti najobičnije medicinske sapune. Čak i vrlo «fini» sapuni na neku osetljivu kožu. recimo. ponekad. pre svega treba ispitati pacijenta da li upotrebljava razna posebna sredstva za intimnu higijenu. već različiti aditivi i konzervansi. čak. već i polipa i ranica ne bi se trebalo zadržati isključivo na virusnim uzročnicima. Naročito. Podsećaju na bradavice. ali i hemijskih i bioloških uticaja. Uzročnik šiljastih kondiloma. koji su luetične etiologije i kod kojih se dijagnoza postavlja na osnovu serološkog testa i nalaza treponeme palide mikroskopskim pregledom u tamnom polju. a bujaju na vlažnoj maceriranoj podlozi. može se postaviti i pitanje o uticaju hormonalnog disbalansa. Znači. gelove. Ovi izrasline nisu tumorske prirode. Njih 2 . Pored raznih zračenja i drugih fizičkih. Čak i veš. Preosetljivost na hranu može pogoditi i čitavu crevnu strukturu i dovesti do propadanja crevnog epitela. slični običnim bradavicama. na nekog ne. Što se tiče ishrane. Još jedan izuzetno raširen aspekt koji treba uzeti u obzir jesu alergije na razne sapune. najprostije načine na koje se higijena održavala generacijama. šiljasti kondilomi su. kremove. već bi trebalo razmotriti i njihovu hemijsku. U svakom slučaju. treba pogledati i da li toaletni papir izaziva alergiju. Što se tiče teorija o poreklu ne samo papiloma i kondiloma. koji sa svoje strane može dovesti do raznih poremećaja. seoski sapun. u graviditetu i sl. balanitisa. Potrebno je razlikovati ih od kondiloma lata. Da su šiljasti kondilomi zarazni. Zbog toga se najčešće nalaze kod raznovrsnih nespecifičnih katara. sasvim druga tema u odnosu na. faktore spadaju najraznovrsniji mehanički i hemijski nadražaji zbog fizioloških i patoloških sekreta koji daju obilnu vlažnost tkivu. stvara «pogodnu klimu» za alergije. Drugo. orožnali sloj je slabije razvijen. To što mnogo puta nisu uspeli prenosi na kožu i sluzokožu. uopšte. kod kondiloma. Najbolji primer «stare» higijene jeste domaći. Medju pomoćne. To je. mogu delovati vrlo nadražujuće i dovesti do stvaranja ranica i raznih vrlo neprijatnih pojava koje se u suštini vrlo bezazlene. ipak. ukoliko pojedinac upotrebljava skupe i mirišljave sapune. najjeftiniji dečji sapun. govori o značaju pojedinih pomoćnih faktora. pogotovo onaj koji je sintetički i crne boje. u pitanju alergijska pojava kao otpor na odredjene preparate za higijenu. kuvani. ranice. Medjutim. naročito u prisustvu purulentnog sekreta.

Kada dodje do pucanja prstena virusnog genoma i integracije njegove DNK u DNK ćelije domaćina. A što se tiče hormonalnog disbalansa. Tako genotipovi 1. Pod njihovim uticajem može doći do dve vrste promena. što se može dokazati molekularno biološkim postupcima. Omotač im čini virusni kapsid koji je čistog proteinskog sastava. izazivajući po pravilu benigne lezije tipa condillomata acuminata i papilloma laringis. kao 6 i 11. što predstavlja osnovu njihove izuzetne otpornosti. što rezultuje alteracijom ćelije domaćina. trebalo bi poći od psihičke ravnoteže. Drugi HPV-tipovi. koju može da prouzrokuje disbalans hormona. Da bi jedna inficirana ćelija stekla osobine tipične za karcinomsku ćeliju. deo virusnog genoma biva oštećen. sastavljeni od omotača i duplog lanca dezoksiribonukleinske kiseline. Čak je i u ovoj grupi nadjen uži specifitet za tkivo. pritom. Druga mogućnost 3 . U jednom blagom. Jedna mogućnost je oštećenje genetske strukture ćelije domaćina. kojih je do sada poznato preko 60. jasno pokazuje da HPV infekcija nije dovoljan uslov za transformaciju ćelije u maligni fenotip. koji drži pod kontrolom transkripciju virusne DNK.mogu izazvati najrazličitiji uzroci. Činjenica da se opisani proces desi u samo jednoj ćeliji od mnogo hiljada HPV-inficiranih keratinocita. U jedru ćelije domaćina. 2. koje je moguće otkriti kod 70 – 80% cervikalnih karcinoma. koja stiče proliferativna svojstva. čak mogu biti i posledica svraba i češanja. U njima virusna DNK biva oslobodjena iz kapsida i odlazi u jedro ćelije. Jedna veća grupa od 15 genotipova inficira mukoze genitalnog trakta i dovodi se u vezu sa nastankom premalignih i malignih lezija. a bez lipidnih komponenata. pa do promena na koži i sluzokoži. Tako nastaje lezija koja je po pravilu monoklonalna. tip 18 HPV uglavnom otkrivan kod adenokarcinoma cerviksa. Samo oko 5% cervikalnih karcinoma ne sadrži DNK sekvence do sad poznatih HPV-tipova. Ove supstance se označavaju kao kokarcinogeni i mogu biti fizičke. na primer. već i jedan vid reakcije ili preosetljivost. Humani papiloma virusi po pravilu inficiraju bazalne ćelije epitela. dok se ostali redji tipovi sreću kod još oko 15% ovih tumora. cirkularni viralni genom perzistira u epizomalnoj formi. hemijske i hormonske prirode. dopunski. Sekvence virusne DNK se. on može da dovede do najrazličitijih zdravstvenih tegoba – od neuroloških i psihičkih problema. 3 i 4 inficiraju pločastoslojeviti epitel sa orožavanjem i izazivaju verucce vulgaris. humani papiloma virusi su cirkularni. tumor-supresornog mehanizma (CIF-celular interfering factor). odnosno infekcije koja se javila na tom mestu. ne posebno specijalističkom tretmanu. treba preći na viruse. ne izazivajući citopatogeni efekat. moraju biti prisutni i drugi. faktori. Tek kada se potpuno isključi mogućnost da je u pitanju ne samo alergija. veličine oko 55nm. Smatraju ih odgovornim za transkripciju virusne DNK. ali i povratno – psihička neravnoteža još lakše dovodi do endokrinog disbalansa. Zbog toga je moguće govoriti samo o njihovim različitim genotipovima. Taj latentni period može trajati godinama i decenijama. ne drastičnom. Prema zvaničnomedicinskim imunološkim saznanjima. inficiraju pločastoslojeviti epitel bez orožavanja. uvek nalaze u integrisanoj formi u DNK ćelije domaćina. Medjusobno se razlikuju samo na osnovu razlika u nukleinskim kiselinama. Pojedini od njih imaju visok specifitet za tkivo i dovode se u vezu sa odredjenim kliničkim lezijama. što znači da je nastala od jedne ćelije u kojoj je proces započeo. na mestima mikrotrauma ili u predelu metaplazije na cerviksu. Tako je. Medju njima su najčešći tipovi 16 i 18. ali sekvence E6 i E7 ostaju u integrisanoj formi uvek funkcionalno intaktne. pri kojoj bi došlo do ispadanja iz funkcije tzv.

njihove kliničke forme su dobro poznate slike invazivnih karcinoma donjeg genitalnog trakta. Ali. pa i grozdastog oblika čudesnih dimenzija i oblika. koji nisu plod samo fizičko-hemijskih uticaja i hormonskog disbalansa. krvarenjem i karakterisitčnim detritusom i fluorom. Kakve veze ima odnos ćelije i HPV-a? Postoji jedna stvar. svakako. otkažu pluća ili jetra. smrt. Zavisno od težine intraepitalnih promena. Da li to razaranje. Zašto se sve to prvo javlja na genitalnim organima? Zato što oni prvi «otkazuju». sa prisustvom vidljivog tumora. budući da nisu od vitlanog značaja. Ako. mora da podrazumeva da su virusi ušli u nju iz spoljne sredine? Koliko su istinite te priče o invaziji virusa koji osvajaju živa bića? Da li ti virusi stvarno dolaze ne znam odakle – iz vazduha. zapravo. na sve moguće načine i kad dodju čekaju dok ne nadju način da prodru u ćeliju. Znači. Nije li to ona priča da se HPV ulaskom u ćeliju ponaša kao embrion u jajetu? Zašto odbrana organizma dozvoljava stvaranje takvih parazita. Što se tiče bolesti udruženih sa HPV-infekcijom. Ona je možda znak ili simptom procesa autodestrukcije organizma ili organa koji su «odslužili svoje» i koji više nemaju upotrebnu vrednost. što se tiče ćelije i virusa. ranice. koja je već puna «domaćih» virusa koji su «prijateljski»? Da li bi ta stvar mogla da se posmatra potpuno drugačije – da u trenutku kada ćelija. Da bi se tako nešto dogodilo treba mnogo više. sa cepanjem episomalno postavljenog molekula i integracijom DNK-sekvenci u genom ćelije domaćina. počinju da se nekontrolisano množe da bi preživeli. To je kraj. na primer. već se prenosi sa ćelijske membrane na susednu ćeliju i to ide od pojedinačne ćelije do grupe ćelija veličine prosa ili maline. sa manjom ili većom verovatnoćom za progresivni razvoj ka malignoj promeni. organizam gubi mogućnost za opstanak. a na kraju ima samo HPV koji više ne izlazi iz ćelije. Ako HPV «opsedne» ćeliju. Ne vide se golim okom. igra i taj «čisto» proteinski omotač koji virusu dozvoljava da ga skine kao kaput pri ulasku u ćeliju. vulvarne (VIN) i penilne (PIN) intraepitalne neoplazije. polipi? Prvenstveno zbog postojanja različite varijante HPV-a i od njih zavisi da li će doći do destrukcije ćelija i nastanka ranica ili do stvaranja malinastog izraštaja koji ima opnu koja čuva ćelijski integritet. u početku. a ona pogadja prvenstveno reproduktivne organe. na anovaginalnom predelu koji je natopljen rektalnovaginalnim sadržajem. virusi koji su u njoj počinju da paniče i da se ponašaju kao putnici na brodu koji tone. virusi su već unutra. šire se kapljično i pljuvačkom. Odredjenu ulogu. pošto im okruženje više nije bezbedno. već je raspad ćelije uzrok paničnog ponašanja virusa. jer predstavljaju morfološke promene u epitelu. papilomi. I sama ta bolest ima potpuno drugo poreklo. Tu pojavu uslovljava Zakon bioloških prioriteta i intervencija. To bi značilo da nisu virusi uzrok raspada ćelije. ali se mogu otkriti pomoćnim metodama. zašto se pojavljuju različite manifestacije – kondilomi. Oni su sastavni deo živog organizma – kao što su ćelije. one se mogu podeliti u stadijume. Uticaj na genetsku osnovu virusa i njenu ekspresiju je i eksperimentalno potvrdjen. odnos izmedju humane ćelije i humanog virusa? Od pojedinačne ćelije koja ima sopstveni genom. vaginalne (VAIN). koja bi mogla da se primeni bar hipotetički. doživi degeneraciju i počne da gubi svoju funkciju. Koji je. Subkliničke forme u ovoj grupi su označene kao cervikalne (CIN). to bujanje virusa u ćeliji. čak i oni koji su korisni. nego da bi na primer 4 . lete kroz pljuvačku. često samo spolja. ali kad osete da ćelija umire. njen genom «transformiše» u HPVkopije.je promena u genetskoj strukturi samog virusa. iz nekih razloga. U ćelijama postoje virusi. već i pojave karakteristične za srednje životno doba.

na nivou hipoteza. uglavnom. zapravo. život se odvijao u beskiseoničnim uslovima. ne izazivajući nikakve pato-morfološke efekte. ćelija. do beskonačnosti u svetu. počinju da se spašavaju time što idu na uništavanje organizma i postaju zarobljenici koji vladaju. Njihove ćelije stare. Te forme čine istovetne promene. nego što se znalo pre pedeset godina. beznačajno malo i još uvek nemoćno. kao i diferenciranje pojedinih tipova. A pogotovo što uopšte ne znamo vezu ćelije sa energetskim poljem. energija organa prema energiji bića. mala i ljudske mogućnosti su još uvek beznačajno male po pitanju uveličavanja ćelije do mere potrebne da se prouči sav unutarćelijski život – šta se u njoj sve nalazi i zbiva. Subkliničke forme bolesti se mogu samo donekle otkriti pomoću konvencionalnih pomoćnih dijagnostičkih metoda: citologije. kako živi i šta će od nje postati – to sve zavisi od nečega što je ljudskom umu još uvek potpuno neshvatljivo. Sve je to slično mitohondrijama. On ostaje. Kliničke forme ovih oboljenja su tačno definisane. uz isključivo oslanjanje na intelektualne spekulacije. Kad je «nastao» kiseonik. Morfološke promene koje se sreću u epitelu. kad nije bilo kiseonika. Da li oni koji izazivaju benigne HPV-infekcije. Naime. Zbog toga lečenje konkretnih bolesti i konkretnih ljudi. Ali. Latentne forme HPV-asociranih bolesti nije moguće otkriti konvencionalnim pomoćnim metodama. Dijagnostika HPV-infekcija i HPV-asociranih bolesti će zavisiti od stadijuma u kome se bolest nalazi. itd. Molekularno-biološkim metodama je moguće otkriti njihovo prisustvo. sa poznatom morfologijom i simptomatologijom. Ćelija je toliko sićušna. Citološki je sa tzv. ili oni koji su asocirani sa malignim lezijama. koji se nalaze u «stanju mirovanja». A u ćeliji koja gubi svoju snagu i funkciju. «neklasičnih» ciotloških kriterijuma za HPV infekciju. ali samo u ograničenom procentu slučajeva. postaju neupotrebljive. predstavljene prisustvom virusa u ćeliji. Do rezultata se. iz celog tog znanja se može izvesti samo jedan zaključak – da je svo to ljudsko znanje minijaturno. Razlika je samo u tipovima virusa koji su u pitanju. Znatno bolji rezultati se mogu postići uz pomoć tzv. klasičnim znacima HPVinfekcije. kao u grupi HPV-infekcija. neće doneti željenu dobrobit. odnosno u kakvom je odnosu energija ćelije prema energiji organa. uglavnom. nude se različite opcije. Što se tiče znanja o ćeliji. mitohondrije su zarobljene i do danas obavljaju svoju funkciju bez koje ne bi mogao da postoji ćelijski život i osnovni ćelijski ciklusi. kolposkopije i histo-patologije. ukoliko se ne žvaće ili genitalni organi tamo gde nema potrebe za njima. 5 . Otkriveno je mnogo i zna se neuporedivo više. odnosno jedne od dokazivih mogućnosti. kod ovih stadijuma bolesti daju mogućnost citodijagnostičkog ili kolposkopskog prepoznavanja i histopatološke verifikacije. a medju mnogim živim organizmima bile su i mitohondrije. matematički put još uvek nije pravi dokaz. Ali. gde je prošao period reprodukcije. Što se tiče zvaničnomedicinskih dijagnostičkih metoda. čega u njoj ima. već su neophodna molekularno-biološka ispitivanja. energija bića prema energiji okruženja. Šta je. može doći matematičkim putem. virusi koji su već u njoj i sasvim su bezazleni i vrše svoje funkcije.otkazali zubi. moguće je otkriti samo oko 15% HPV DNKpozitivnih citoloških razmaza. Otkrivaju se već kliničkim pregledom. koilocitozom i diskariozom. ona su na samom pragu istine. a verifikuju histo-patološkom analizom uzorka tkiva.

dok kod nekih drugih i pored proširene primarne lezije. DNK-hibridizacija sa gotovim kitovima i druge. Tako su cervikalne forme (CIN). ali je znatno češća perzistencija i progresija sa karakterističnim proliferativnim promenama benigne prirode. Kao što je već rečeno. Osim toga. Čak ni histološki nalaz tu nije od velike pomoći. Kod nekih pacijenata se sreće brza progresija pri postojanju malog primarnog tumora. kojeg karakteriše i destruktivan lokalni rast. za latentne genitalne HPV-infekcije nije moguće predvideti dalji tok. često regresirale. koliko god da je taj malignitet čest. A to što se panika seje medju ženama u vezi sa promenama na genitalnim organima. koje se brzo šire. a nekad i sa karakterisitčnim šiljatim izraštajima. Mada. FISH. Latentne forme bolesti se mogu otkriti samo molekularno-biološkim postupcima. Čak ni klinički tok invazivnih karcinoma nije jedinstven. a u osnovi im se nalazi detekcija virusne DNK pomoću radioaktivno ili na drugi način markiranih DNK-sondi. Kliničke forme HPV-infekcija tipa condillomata acuminata.koje se redje koriste. sa citološki urednim nalazom u ponovljenom ispitivanju biće ponovo HPV-pozitivne u samo 30% slučajeva. za sad nije moguće reći. mogu spontano regresirati. perzistirati ili progredirati. možemo da tragamo za karcinomom pluća. HPVpozitivne žene. Sa porastom stepena intraepitalnih neoplazija. umonogome podseća na panični strah od karcinoma dojke – svi ga traže na i u svom telu. Takodje nije moguće dokazati perzistiranje celog virusnog partikula elektronskim mikroskopom. treba se zapitati na koji način. Najveći broj će regresirati ili perzistirati. Njima se otkriva virusna DNK u ćeliji domaćina. Takodje nije nadjen porast incidence displazija kod HPV-pozitivnih žena sa ponavljanim urednim citološkim nalazima. Koja će od inficiranih ćelija i pod kakvim uticajem maligno alterisati. Do sad nije jasno da li nalaz HPV DNK. dok su CIN sa HPV 16 / 18 pozitivnim nalazom znatno češće perzistirale ili progresirale. ili odredjenog tipa virusa ima uticaja na klinički tok bolesti i prognozu. Subkliničke forme HPV-infekcije i HPV-asociranih bolesti mogu isto tako regresirati. raste i verovatnoća njihovog progresivnog razvoja. za svaki virusni tip. s obzirom da se u ćeliji nalazi samo virusna DNK. na šta ukazuju dosadašnja ispitivanja. takodje. a na osnovu rasporeda DNK-sekvenci mogu se identifikovati pojedini tipovi virusa. punktirunga i belo obojenih zona nakon premazivanja 5% rastvorom sirćetne kiseline. jer subkliničke HPV-infekcije često daju tkivne promene vrlo niskog stepena. Postoji više molekularno-bioloških postupaka kojima se može dokazati prisustvo virusne DNK u genomu ćelije domaćina i odrediti tip virusa. Serološke.5%. Tu spadaju Dot-blot DNKhibridizacija. U poslednje vreme se pokušava sa otkrivanjem antitela na E6 i E7 sekvence virusnog genoma. onda. Pri kolposkopskom posmatranju se HPV-infekcija prezentuje slikama mozaika. in situ DNK-hibridizacija.Za otkrivanje HPV-infekcije kolposkopiji se u odnosu na citodijagnostiku daje prednost. Prelaz od njih ka HPVasociranim bolestima čine Buške-Levenštajnov tumor. Sve su to vrlo složeni postupci. tip-specifične metode za otkrivanje HPV-infekcije za sad ne postoje. Southern-blot DNK-hibridizacija. Na taj način se utvrdjuje prisustvo HPV i kod subkliničkih i kliničkih formi bolesti. Kolposkopsko razlikovanje subkliničke HPV-infekcije i HPV-asocirane bolesti je vrlo teško. PCR. Senzitivnost morfoloških promena (citologija i histopatologija zajedno) za otkrivanje HPV-infekcije je oko 62. kod kojih je HPV-nalaz bio negativan ili tip 6 / 11 pozitivan. nadjene du odredjene korelacije toka displazija i HPV-statusa. debelog creva ili jetre? Kako 6 . bolest pokazuje relativno povoljan tok.

Drugu grupu faktora rizika čine oni koji omogućuju kontakt sa humanim papiloma virusima. pogotovo kada se rade redovno. klasičnih. čijem nastanku pogoduju adolescentni period. Tako je na cerviksu zona metaplazije osetljivo područje. posmatranje. istražuje organizam. može da dovede do kancera ili drugih oboljenja. pre ili kasnije. vaginaletama. sigurno je da će borba pomoću već postojećih. relativno često. Problem HPV-infekcije i njene uloge u nastanku genitalnih neoplazija je vrlo aktuelan. Odredjeni faktori rizika doprinose nastanku pomenutih uslova. polnu higijenu i upotrebu nebarijernih metoda kontracepcije. ali ponekad to nije slučaj. ali i za sticanje profita nesavesnih lekara specijalista iz oblasti ginekologije. ne samo da bi uštedeo novac. a to potencira značaj preventivnog delovanja. dosta korisni. izmedju ostalog. Zvanična medicina podvlači značaj ispitivanja faktora. Ali. hronični iritirajući procesi i dugotrajna upotreba hormonske kontracepcije. recimo. nego kod čoveka koji ostavlja «na miru» svoj organizam i sve njegove mehanizme i živi bezbrižno i razmišlja o bolesti kao o nečemu što je podjednako apstraktno kao smrt. Za nastanak ove infekcije treba da budu ispunjena oba uslova tj. Todoxinove kreme i vaginalete mogu biti jedno od rešenja. da postoji lezija na sluzokoži ili koži. javlja se pretnja od pojave kancera. tu su i obavezne hirurške intervencije laserom. odnosno sluzokože. pre svega. Ova ispitivanja su jasno pokazala da postoje dva puta borbe protiv HPV-infekcije. Reč je o nečemu što nema cenu – ako se ultrazvukom. promiskuitet oba partnera. I pored mnogih otkrića u ovoj oblasti. od svih tih ataka i zračenja dolazi do jedne neravnoteže u organizmu koja. Na drugim delovima donjeg genitalnog trakta osetljive zone predstavljaju sva mesta gde je narušen integritet kože. a uključuju rani seksualni život. Osim obaveznih pregleda na šest ili dvanaest meseci. Mnogo je veća verovatnoća da se bolest razvije u jednom ovako napadnutom i oslabljenom organizmu. Negde je pisalo da je sreća navika – možda i jeste tako. koje izmedju ostalog i dosta koštaju. kroz koju će virus prodreti do bazalne ćelije i da ta lezija dodje u kontakt sa HPV. Naime. I mamografije i skener i ultrazvuk i sve druge metode nose izvesne rizike. Oni pripadaju seksualnoj sferi. ali i nesreća je navika. Preventivno delovanje se sastoji u sprečavanju nastanka navedenih promena i njihovom lečenju ako već postoje. Pojedincu se nameće dužnost da vodi računa o svom zdravlju.možemo da kopamo po sebi. tako što će na svakih šest meseci ili godinu dana ići na ozbiljne kontrole. skenerom ili nekim drugim sredstvom. da se samopretražujemo i živimo u neprestanoj panici da nas nešto vreba na svakom koraku? Ljude bi. trebalo osloboditi tog straha. Humani papiloma virusi su. Preventivni pregledi su. svakako. stvari biti veoma teška. Stara i dobro poznata stvar je da se humani papiloma virusi naročito često nalaze kod promiskuitetnih muških i ženskih osoba. Pravilno postavljanje u odnosu na ove faktore rizika efikasno smanjuje mogućnost nastanka HPV-infekcije. koje 7 . Jedan je sprečavanje kontakta sa humanim papiloma virusima. masažama i nova sredstva se uvek mogu pronaći. Čovek na takve sistematske preglede ne mora da ide. To se oduvek lečilo raznim globulama. a drugi je preventivno tretiranje promena koje mogu biti «ulazna vrata» HPV-infekciji. neka pitanja su i dalje bez odgovora. značajni za istraživanje. rentgenom. jer predstavljaju atak na organizam.

koliko ih ima brojčano i koje su veličine. nikakvi specifični lekovi neće doneti izlečenje. Ukoliko je promena i stvarno velikih dimenzija (nekoliko do desetak milimetara) i ako je pacijentkinja može opipati rukom. Ukoliko su u pitanju veliki izraštaji koji rastu i menjaju se. mackati.nisu baš uvak neophodne. pa tako partner mora 5. ne dozvoliti da se izrasline raseju. recimo psihoterapijom kod žena u menopauzi. laserima. virusno poreklo u pitanju. I kod mladih devojaka i dece u pubertetu vrlo često uplašenost promenama. potrebno je da bude od prirodnih materijala (pamuka) i da bude iskuvan. Može se dogoditi da. posle čega treba nastaviti sa korišćenjem krema. Ako je. zajedno sa finalizatorom i kremama i vaginaletama za lokalnu primenu. Nije potrebno. Sve što je na virusnoj bazi jedino se može savladati imunitetom do koga se dolazi preko kombinovane parenteralne. već samo blago utapkati. novim životom. onda se to može biti poput mioma sa sakulusom. lečenje se mora sprovoditi u tom pravcu. ukoliko ni to nije u pitanju. lokalne i oralne terapije. odmah od početka. sporije reaguje. otklanjanjem straha od odrastanja i odgovornosti. kremu razmazivati. Na pacijentu ostaje samo da izabere način. kroz razgovor. treba primenjivati pojačanu varijantu Todoxina broj 2. i ako je u pitanju kancerogeno oboljenje. ultrazvukom i raznim drugim «čarobnim štapićima». Potom. Nije na odmet ponoviti da je od presudnog značaja održavanje higijene i adekvatnog imuniteta. U tom slučaju. bolje je lečiti hormonalne poremećaje dok nisu veliki. Što se veša tiče. što može da dovede do deseminacije i reinfekcije od strane jednog ili više partnera. 6 puta i uvek pre nanošenja (aplikacije) kreme potrebno je dobro oprati ruke. Oni se mogu otkloniti na razne načine – običnim hirurškim putem. bez obzira na to. treba utvrditi da li ima nekog partnera i da li je sigurna da ga nema. zadacima i izazovima. ali to bi morao da pregleda lekar. Ali. već će se bolest dalje razvijati. ni promena higijenskih navika neće doneti poboljšanje. Uspostavljanjem jedne psihičke ravnoteže. Svakako. Todoxinova terapije sa primenom Todoxinovog finalizatora se pokazala uspešnom i kod mioma. Kada se jednom utvrdi priroda porekla kondiloma. Posle upotrebe vaginaleta (prema uputstvu). ni Todoxinova sredstva za imunitet. Lečenje često mora da se sprovodi dugo i uporno. Uloga lekara koji se bori za učinak se sastoji da odredi na šta će nagovoriti kog pacijenta i kako će umeti da ga prestraši. Todoxinova terapija (kreme. i zbog toga često izazivaju i strah. ukoliko je kondilom ili papilom veliki. preparati za oralno uzimanje) pruža. pacijentkinja je zaštićena iznutra. Ovu su samo neki od preduslova da se infekcija nekako sanira. već je sproveden jedan deo lečenja. bolje ih je ipak operisati. Ovu su samo neki od parametara koji moraju da budu ispunjeni da bi tretman bio uspešan. treba razmotriti koliko ih pacijent dugo ima. vaginalete. Pacijentkinja ne bi smela da nosi nikakve uloške. Znači. već samo jačanje imuniteta Todoxinovim preparatimai lokalna primena Todoxinove kreme i vaginaleta. kao i koje je tvrdoće (da li postaje mekša). zaštitu i izrasline većih dimenzija se mogu ukloniti radio-talasima. Ukoliko su bradavičasti izraštaji na sluzokoži genitalija u vezi sa hormonskim disbalansom. Krema mora da se koristi 5. strah od nečeg nepoznatog može da dovede do ozbiljnog disbalansa hormona u vrenju. Samo je pitanje da li je izraslina u ravni sa kožom ili koliko iznad. 8 . Moguće je i da partner ne sprovodi terapiju uredno. dakle. a ni dozvoljeno. 6 puta dnevno da maže Todoxinovu kremu «plus».

Osnovno pitanje jeste kada i koliko često treba primati ovu vakcinu? Čak i ako je vakcinacija opravdana. ispitivan humani karcinom izazvan papiloma virusom tipa 18. tretman može dati željene rezultate. uzimati oralno finalizator. nova. kada su se i posle kojih zahvata ponovo pojavile izrasline. pomažu lekarima da odrade svoju misiju. Nijedna vakcina ne pruža tako dugotrajnu zaštitu. uslovno rečeno. trebalo da stekne uvid i u njeno psihičko i emotivno stanje. generacija izraslina koje su inicijalno. Moguća je i situacija da dejstvo vakcine polako prestaje i da treba da se revakcinišete. ali onaj ko je vrši mora da bude veoma stručan. a ako baš po njenom isteku dodjete u kontakt sa HPVom. širenja. može se pojaviti druga. ali moraju da postoje i neki drugi ljudi koji. bićete zaraženi. kroz razgovor sa pacijentkinjom. Samo ovakav. Jednostrani pristup nikada ne može da donese željene rezultate. uklonjene. to treba da učini. neko sa vakciniše sa 14. koje će da istrpe sva ta testiranja. Intervencija laserom. Vakcina protiv HPV-a je još uvek u fazi ispitivanja i treba još dosta godina da prodje dok ne udje u redovnu. Ako se intervencije vrše više iznutra. ali posle zahvata je neophodno nastaviti sa Todoxinovom terapijom u cilju sprečavanja daljeg širenja infekcije. Sadašnje generacije. na prvom mestu. Tako je. takodje. tri aspekta. Lekar koji razgovara sa pacijentkinjom mora da traži sve podatke u vezi sa prethodnim intervencijama i tretmanima. kasnije je ovaj pristup 9 . Tumor je tretiran različitim koncentracijama interferona. 15 godina (pa i sa 11). ali u pitanju je više jedan način razmišljanja. Što se tiče delotvornosti vakcine protiv HPV-a. 50-te godine života ili čak posle toga. a Vaš partner ima odnos sa nekim ko nije vakcinisan i inficira se. prve. Lekari moraju da postoje. koliko traje zaštita koju ona obezbedjuje? Znači.Radi kompletnog uvida u zdravstveno stanje. doktorata u na temu genoma HPV-a i na tome slične teme. Ukoliko se tako ne postupi. dodatnog. da je bilo nemoguće razlikovati da li je neka od tih izraslina karcinom ili su sve papilomi. Postoje mnogi naučni radovi u kojima su objavljeni rezultati eksperimenata sa papiloma virusima. sveobuhvatni. ali zaštita ne traje do 40-te. potrebno je imunološki status i krvnu sliku pacijentkinje Potrebno je uz vaginalete i / ili kremu. fizikohemičari i drugi stručnjaci u okviru naučnih timova da bi njihov rad bio efektivan. a ne posmatrati stvari samo iz jednog ugla – treba da postoje i dobri biohemičari. magistratura. zajedno sa uterusom. Zabeleženi su i primeri veoma mladih devojaka koje su čak i posle prvog seksualnog kontakta imale ogroman broj kondiloma koji su bili toliko sitni i tako gusto rasporedjeni. posle zahvata laserom uvek ostaje ožiljak. Lekar bi.. Medjutim. će morati da prodju ceo reproduktivni period da bi se saznalo šta i kako deluje. Sve to može predstavljati problem. U laboratorijskim uslovima je dokazano da je došlo do inhibicije rasta i morfoloških promena tumora. I šta onda? Ništa Vam ta vakcina ne pomaže. Todoxinove vaginalete mogu da budu spasonosno rešenje. Veoma važno je i da se čvorić uhvati dovoljno duboko. tačnih podataka koliko traje zaštita neće biti još dugo vremena. Ovakve priče nisu baš prijatne za lekare. Za uklanjanje je najbolje koristiti radio-talase. moramo se zapitati. budući da kondilomi mogu da zahvate genitalne organe u celini. Osim toga. A šta ako se vi vakcinišete. kapsule Todoxina broj 1 i kašu ili tečni Todoxin broj 1. može dati dobre rezultate. klasičnu vakcinaciju. kao i subjektivni osećajem pacijenta – kako je.. Ukoliko se pacijentkinja odluči da hirurški odstrani izrasline. recimo. Spaljivanje azotom dovodi često do takvog. jer ako se u potpunosti ne odstrani može da se rasprši još više. Lekari virusolozi će napisati još mnogo stručnih radova. Treba povezati dva.

koje je veličine. antiflogistička..Todoxinov finalizator. a da ne znaju koji je tip. već treba ostaviti organizmu da ga uspori i zaustavi. za razliku od virucidnih supstanci. To je ipak samo doktorat. ispoljava antivirusno. Problem se javio. da li je visokorizičan. a ne neki drugi virus. pa sam delovao time i time na to. Todoxinove vaginalete predstavljaju kvalitetnu dopunu održavanju intimne higijene. utvrdjeno je i njihovo dejstvo na 10 .liofilizirani ekstrakt ljuske divljeg groždja . iritacija i ranica na sluzokoži genitalnih organa. etarska ulja i druge fiziološke aktivne materije koje iskazuju i značajna antiseptičke. Doktorati su uglavnom pisani po sistemu – video sam to. niskorizičan. Delovanje: Biljni preparat. Osim toga.trebalo primeniti na pacijentima. Ispitivanja su pokazala da preparat deluje podsticajno na proces granulacije i ubrzava epitelizaciju. Aktivni principi iz ekstrakata lekovitih biljaka sadrže tanine. U praksi se mora utvrditi šta je u pitanju. dokazano je da Todoxinov finalizator. da li ima neke kasnije reperkusije ili ne.kopriva (Urtica dioica).. Uglavnom treba znati tip HPV-a.borove iglice (Pinus silvestris) . U vodećim svetskim zdravstvenim institucijama (kao što je NCI – Nacionalni institut za kancer SAD-a). .ranjenik (Betonica officinalis) . sluzi. Ako nije u pitanju neki od visokorizičnih tipova za oboljevanje od kancera. možda ga i ne treba nešto posebno tretirati. a da pritom ne oštećuje same ćelije. jer to niko ne radi. pojačava otpornost ćelija na infekcije virusom. fungicidna i adstringentna svojstva. antitumorsko i imunomodulatorno delovanje.kupina (Rubus fruticosus) . polipa i tumorskih promena Todoxinove vaginalete: Sastav: .kičica (Erythraea centaurium) . izgledalo je tako. Uputstvo za primenu Todoxinovih vaginaleta i Todoxinove kreme u tretiranju HPV-infekcije (infekcije humanim papiloma virusima). kako izgleda i mora se dokazati da je to stvarno HPV.Uljani ekstrakti lekovitih biljaka: . ali su lekari rekli da su oni samo sposobni da utvrde prisustvo HPV-a.ivanjsko cveće (Calium verum) . čija su osnovna lekovita svojstva sadržana u Todoxinovom finalizatoru.

na temperaturi od 2 – 80C. Posle higijene intimnih delova tela. Ispupčenja na gornjem delu pakovanja treba podići i odstraniti. a potom se tamponi aplikuju u rodnicu svako veče. polni odnosi se ne moraju izbegavati. poboljšanju antioksidativno delovanje (uklanjanje slobodnih radikala). ranice i iritacije različite etiologije na sluzokoži genitalija kod žena.ublažavanje postmenopauzalnih simptoma. treba početi sa primenom Todoxinovih vaginaleta. pre spavanja. mikrocirkulacije. može se sprovesti skraćena terapija. Način primene i doziranje: Sa primenom Todoxinovih vaginaleta bi trebalo početi zadnjeg dana menstruacije. ukoliko se izrasline sa genitalija odstrane u nedovoljno dubokom sloju. Za vreme terapije. Kontraindikacije i moguće prateće pojave: 11 . pošto se obavi intimna higijena. do regresije lokalnog nalaza (povlačenja simptoma). tumorske promene na ženskim genitalnim organima. može i u frižideru. ukoliko se partner pridržava terapije Todoxinovom kremom. a po potrebi i duže. tj. Posle aplikovanja tampona. kao i Indikacije: Infekcije rodnice i grlića materice uzrokovane humanim papiloma virusima (HPV). neophodno je dobro oprati ruke. Uputstvo za raspakivanje vaginaleta iz ambalaže: Plastični poklopac sa pakovanja je neophodno podići. Lečenje traje najmanje dva meseca (dva terapijska ciklusa po 21 dan sa pauzom u toku menstruacije). posle čega se obavezno temeljno operu ruke. isti dan. trebalo bi da prodje jedan ciklus (21 dan) terapije Todoxinovim vaginaletama. jedna vaginaleta se umeće duboko u rodnicu svako veče pred spavanje. pa zatim kutiju okrenuti naopako. posebno tipovima 16 i 18. infekcije rodnice i okolne kože uzrokovane herpes simpleks virusom. Odmah posle intervencije. a vaginaletu odozdo pogurati plastičnim ili drvenim štapićem i izvaditi njen sadržaj iz plastičnog pakovanja. ali se mora imati u vidu da ni prezervativ nije pouzdana zaštita od infekcije HPV-om! Ukoliko se pacijentkinja odluči za operativni zahtev (preporučljivo je da to budu hirurški zahvati radiotalasima ili laserom). Ako pacijentkinja nema na raspolaganju 21 dan pre operativnog zahvata. Ona se sprovodi nekoliko dana. u trajanju od 21 dan. tako što se na obične tampone nanese tanak sloj Todoxinove kreme. koliko pacijentkinja ima na raspolaganju. Čuvanje: Todoxinove vaginalete se čuvaju na tamnom i suvom mestu. Ovakvom primenom se sprečava mogućnost reinfekcije koja može da nastane usled raspršivanja virusa.

Ako se partneri pridržavaju terapije. moguća je lokalna iritacija (prolazni svrab i crvenilo). Osim toga.nevena (Calendula officinalis) . Način primene: Todoxinova krema se nanosi 5 – 6 puta dnevno na izrasline (kondilome. nikako nekim agresivnim sapunom. tokom terapije se može pojaviti obilniji vaginalni sekret. Delovanje: Todoxinova krema u svom sastavu kombinuje blagotvorno delovanje biljnih sastojaka i aktivne lekovite principe Todoxinovog finalizatora. na mesto ranice ili iritacije. papilome). Kremu ne treba mazati ili masirati. polni odnosi se ne moraju izbegavati. Infekcije sluzokože genitalnih organa kod žena i muškaraca uzrokovane herpes simpleks virusom.breze (Betula alba) . ipak. HPV-infekcije koje se ispoljavaju u perianalnoj regiji kod žena i muškaraca.- Trudnice i dojilje bi trebalo da.Todoxinov finalizator. već samo nežno utapkati.divljeg kestena (Aesculus hippocastanum) .Uljani ekstrakt lekovitih biljaka: . da bi se sluzokoža genitalija na kojoj postoje iritacije ili ranice zaštitila od hlamidija. ukoliko postoji mogućnost za to.liofilizirani ekstrakt ljuske divljeg groždja . Mora se imati u vidu da prezervativ ne štiti od infekcije HPV-om! 12 . Todoxinova krema: Sastav: . mlakom (ne preterano toplom vodom) i nekim blagim sredstvom za higijenu (čija je pH vrednost 5. pripremiti mesto na koje se krema nanosi tako što se to mesto opere vaticom (koja je savijena u lopticu) ili medicinskom vatom natopljenom. Zahvaljujući jedinstvu velikog broja komponenata. Indikacije: Infekcije humanim papiloma virusima koji izazivaju pojavu kondiloma na spoljašnjosti sluzokože genitalnih organa kod žena i muškaraca. gljivica i da bi se sprečila dodatna infekcija. pa da počnu sa primenom Todoxinovih vaginaleta.oraha (Juglans regia) . krema pokazuje snažno antivirusno. antiinflamatorno. fungicidno i baktericidno lokalno delovanje. ubrzavanje epitelizacije i podsticanje mikrocirkulacije. Potrebno je.5). dokazan je njen uticaj na regeneraciju kože i sluzokože.borove iglice (Pinus silvestris) . sačekaju kraj trudnoće i perioda dojenja deteta. Obavezno je temeljno pranje ruku pre i posle nanošenja kreme. Obavezno je lečenje oba partnera u trajanju od dva puta po 21 dan.

treba početi sa primenom Todoxinove kreme. u trajanju od 21 dan. pacijent. ukoliko se izrasline sa genitalija odstrane u nedovoljno dubokom sloju. trebalo bi da prodje jedan ciklus (21 dan) terapije Todoxinovom kremom. Odmah po završetku upotrebe. na temperaturi 2 – 80C. Ovakvom primenom se sprečava mogućnost reinfekcije koja može da nastane usled raspršivanja virusa. može i u frižideru. može se sprovesti skraćena terapija – onoliko dana koliko pacijent ima na raspolaganju. kremu vratiti u frižider. Preporučljivo je da se količina kreme potrebna za jednodnevnu upotrebu izvadi iz originalnog pakovanja u neko manje pakovanje. Čuvanje: Todoxinovu kremu je potrebno čuvati na tamnom i suvom mestu. Odmah posle intervencije. potrebno je kombinovati kremu sa vaginaletama. Postupanje pre i posle intervencije uklanjanja izraslina kod žena je opisano u uputstvu za vaginalete. odluči za operativni zahtev (preporučljivo je da to budu hirurški zahvati radiotalasima ili laserom). Ukoliko se muškarac. isti dan. Ako pacijent nema na raspolaganju 21 dan pre operativnog zahvata. 13 .Ukoliko kod žena postoje i spoljne i unutrašnje izrasline.