You are on page 1of 37

UDK 94(497.16 Kotor i Grbaq) 930.85(497.

16)

DRAGI MALIKOVI]

KOTOR I GRBAQ U Hç VEKU
Apstrakt. U ovom radu govori se o odnosima Kotora i susedne `upe Grbaq u XV veku. Ti odnosi nikada nisu bili prijateqski, iako su jo{ od XII pa do XIV veka obe ove teritorije pripadale srpskoj dinastiji Nemawi}a. U Kotoru je stanovala vlastela, a u Grbqu pu~ko stanovni{tvo. Pripadnici kotorske vlastele bili su vlasnici obradive zemqe u Grbaqskoj `upi (danas oblast od Budve do Tivta), te su je izdavali na kori{}ewe grbaqskim seqacima koji su je obra|ivali i za to pla}ali zakupninu. Odnosi Kotora i Grbqa naro~ito su se pogor{ali posle smrti cara Uro{a I 1371. godine. Kotor, kako je poznato, ubrzo potom dobija za{titu Venecije, a Grbqani ostaju van te vlasti. Ovaj period ispuwava pet buna grbaqskih seqaka, koje su Kotorani, uz mleta~ku pomo}, uspeli da ugu{e. Odnos patricijskog Kotora i pu~kog Grbqa prekinula je 1497. godina, kada su ogor~eni grbaqski seqaci tra`ili i dobili pokroviteqstvo i za{titu novih gospodara Balkana i dela Evrope, Turaka. Kqu~ne re~i. Kotor, Grbaq, Grbaqska `upa, Venecija, Turska, Lastva, buna, ustanci, Budva, Tivat, Pa{trovi}i, Lu{tica, Qe{evi}i, Zeta, Crna Gora.

Grbaq je plodna oblast u Boki Kotorskoj koja se prote`e ispod planine Lov}ena do Jadranskog mora i le`i izme|u Kotora, Tivta i Budve. Od najstarijih vremena Grbaq je sa~iwavao jednu teritorijalnu celinu — `upu, sa povr{inom od 92 km2. Sredi{wi deo Grbqa zauzima prostrano i plodno Grbaqsko poqe, koje se pru`a koso, u pravcu severozapad-jugoistok, i prote`e se na 17 km2 u pravoj liniji, sve od tivatskog zaliva do Jaza. Jugoisto~ni deo poqa, koji gravitira prema Jazu, naziva se Mr~evo poqe, a onaj drugi, severozapadni deo, koji gravitira prema Tivtu, naziva se Solinsko poqe, po poznatim solanama koje su se koristile u sred-

52

Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

wem veku i kasnije i koje su bile veoma va`ne u privrednom `ivotu ne samo Grbqa nego i ~itave Boke. Grbaqsko poqe deli Grbaq na dva dela: Gorwi Grbaq (zuppa superior) — prema Lov}enu, i Dowi Grbaq (zuppa inferior) — prema Jadranskom moru.1 1. Kotor i Grbaq do kraja XV veka Najstariji podaci o Grbaqskoj `upi u tesnoj su vezi sa istorijom grada Kotora. U istoriji Dubrovnika i Kotora prisutna je bila jedna zajedni~ka te`wa. Oba ova trgova~ka centra su od najstarijih vremena te`ila tome da izi|u iz svojih tesnih zidina, da stvore svoj zemqi{ni posed, da pot~ine okolne srpske `upe i da nad seqacima ovih `upa dobiju ista prava koja je imala srpska vlastela. Ova pojava bila je mo}no sredstvo da se od trgova~kog patricijata tih gradova postepeno stvori jedna gorda aristokratija, koja bi se sve vi{e oslawala na svoja ste~ena prava.2 Grbaq u pro{losti nije sa~iwavao neku posebnu politi~ku jedinicu, pa stoga ne mo`e biti govora ni o nekom wegovom posebnom razvitku. Wegova je sudbina bila u uskoj vezi sa sudbinom susednih primorskih i zagorskih krajeva.3 Posle smrti cara Emanuela (1143–1180) ~itavo primorje s Kotorom osvojio je ra{ki `upan Stefan Nemawa. Tom prilikom Grbaq je do{ao u srpske ruke i pod vla{}u dinastije Nemawi}a ostao je sve do 1371. godine.4 Na`alost, o Grbqu iz doba Nemawi}a nema nikakvih podataka, sem poznate da`bine o snabdevawu srpskog dvora ribom. Najve}i istup Grbqana protiv kotorske vlastele na po~etku mleta~ke vladavine bio je onaj kad su Grbqani nagla{avali da nisu bili podanici, odnosno kmetovi, nego samo stanovnici Grbqa, tj. slobodni zemqoradnici. Zato nije iskqu~ena mogu}nost da su Grbqani u dr`avi Nemawi}a bili slobodni seqaci. Verovatno su oni takvi bili i pod Vizantijom i Dukqom, kada su sami delili zemqu, te im je otuda bila svojstvena svest da oni nisu isto {to i drugi kmetovi kotorski.5 Srpski kraq Milutin dozna~io je Kotoru `upu Grbaq 1303. ili 1307. godine. Doznaka je bila izvr{ena posebnom poveqom, koja nije sa~uvana. Ni danas nije poznato da li ova darovnica treba da se smatra obi~nom darovnicom ili nekom protivuslugom. Prva mogu}nost nije iskqu~ena s obzirom na naklonost Milutinove `ene Jelene gradu i s obzirom na veliki uticaj koji su Kotorani imali na srpskom dvoru; me|utim, nije iskqu~ena ni druga mogu}nost. Na taj na~in zakoniti vlasnik Grbqa postala je kotorska op{tina (communitas), a ne pojedine op{tine. Op{tina je podelila `upu gra|anima, ~ime su oni postali u`ivaoci dobivenih
1 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, Split 1941, 3; P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost, Kotor 1964, 5; D. Malikovi}, Zakup zemqe u Grbaqskoj `upi na kraju XIV i u toku XV veka, Zbornik radova sa nau~nog skupa œGrbaq kroz vjekoveŒ, Grbaq — Kotor 2001, 177–193. 2 A. Solovjev, Grbaqska `upa i grbaqski statut, Godi{wak Nikole ^upi}a, br. LX, Beograd 1931, 6. 3 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 7. 4 Isto, 8. 5 I. Sindik, Komunalno ure|ewe starog Kotora, Beograd 1950, 60.

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku

53

delova. ^itavo podru~je bilo je razdeqeno u `drebove (sdrebe), a ovi na karate (carati, caracti), nazvane jo{ i karube, po kojima su u`ivaoci nazivani karubnici (carubnitii). Na ~elu `drebova nalazile su se œglave `drebovaŒ (caput sdrebi), kojima je bila du`nost da uvedu u posed nove u`ivaoce udela, {to se vidi iz isprave od 23. juna 1398. godine. Izgleda da su na ~elo svakog `dreba ve} u po~etku bile postavqene patricijske porodice. S obzirom na to da je œglava `drebaŒ dobijala na u`ivawe nekoliko karata, uglavnom po {est, to su odredbe koje su vredele za prelaz karata s jednog u`ivateqa na drugog vredele i za prelaz œglave `drebaŒ sa jedne na drugu porodicu, odnosno ~lana porodice.6 Pokretqivost stanovni{tva u drugoj polovini XV veka nije bila samo u vezi sa planinskim sto~arima i prilivom seoskog `ivqa u razvijenije gradove ili preseqewem poslovnog sveta, trgovaca i zanatlija u sredi{ta koja su obe}avala ve}u zaradu. Na to su, tako|e, uticali i ratovi i unutra{wi sukobi, koji su dovodili do masovnog, stalnog ili privremenog prebacivawa seqaka iz Lu{tice, Grbqa, Zetskog primorja i severne Albanije u Apuliju, sklawawa na podru~je Mletaka i uop{te odlaska u svet.7 O organizaciji Zetske episkopije na teritoriji kotorske op{tine ne znamo ni{ta precizno. U Grbqu se u XV veku pomiwu dva popa. Iz priloga Kotorana i mera mleta~kih vlasti protiv pravoslavnih sve{tenika vidi se da ih je bilo u Grbqu, Lu{tici i Bogda{i}ima. Interesantno je da se u grbaqskom Statutu pored termina œeparhijaŒ o~uvao i stari naziv œsiworijaŒ.8 Po~etkom 1419. godine dolazi do rata izme|u Venecije i Bal{e III. Bal{a je napao Drivast, Ulciw, Bar i Budvu. Zauzeo je Drivast. Kotor se na to ponovo ponudio Veneciji, ali je republika odbila ponudu. Slede}e godine Venecija odlu~uje da primi predaju grada, boje}i se da se u ovoj situaciji Kotor ne obrati za za{titu kojem neprijateqski raspolo`enom gospodaru i ra~unaju}i na to da }e tako lak{e dobiti rat protiv Bal{e i bra}e Crnojevi}a. Na ovaj na~in u mleta~ki posed do{la je i Grbaqska `upa (Garbelli) ili œzuppa de CattaroŒ izme|u Kotora i Budve. Despot se bio obavezao da }e grad \ur|evac, podignut na granici grbaqskoj, od Stefanice, sina \ure \ura{evi}a, potpuno preuzeti da se ne bi moglo u wemu stanovati, ili da se ne bi mogao obnoviti.9
6 I. Sindik, Komunalno ure|ewe, 58; K. Jiri~ek, Istorija Srba, kw. II, Beograd 1978, 148; D. Malikovi}, Zakup zemqe u Grbaqskoj `upi, 177–178. 7 Istorija Crne Gore, kw. II–2, Titograd 1970, 349. 8 I. Sindik, Komunalno ure|ewe, 146; R. Gruji}, Sredwovekovno pravoslavno srpsko stanovni{tvo, Skopqe 1923, 8. 9 Granica izme|u Srpske despotovine i Venecije poznata je iz ugovora o miru koji je bio sklopqen 12. avgusta 1423. godine u taboru kod staroga manastira sv. Sr|a na Bojani i iz podrobnoga opisa granice u Vu~itrnu od 22. aprila 1426. i Drivastu, od 11. novembra iste godine. Skadar sa ~itavom okolinom i jezerom, skupa sa ostrvima u wemu, ostao je mleta~ki ([. Ljubi}, Listine o odno{ajih izme|u ju`noga Slovenstva i Mleta~ke republike, JAZU, Zagreb 1890, (u daqem tekstu: Listine), br. VIII, 248–253; IX, 7/17.).

165. 12 J. Venecija se. obele`ila su glavnu atmosferu u Grbqu na po~etku druge dekade XV veka. Budva i solane u kotorskom poqu. Bar. 321 (br. koja su gradu ostavila mirni posed radi susednih velika{a i bu|ewa svesti kod pograni~nih seqaka. Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine. a despotu Drivast. Kotor i Grbalj. osim poluostrva Vrmca sa brojnim naseqima koja odvajaju kotorski od tivatskog zaliva. jer je Stefanova vojska. Stjep~evi}. 193–212). Tomus X. kao i jaki i izvanredno va`an i sporan poluotok Lu{ticu. koju je vodio \ura| Brankovi}. me|utim. godine bejahu izgla|ene nesuglasice koje su nastale u vezi sa kotorskom okolinom. Kotor i Grbalj.10 Zaposednu}e Kotora od strane Venecije nateralo je Bal{u III da prodre s vojskom do samoga grada. Drugi je kona~no toliko oja~ao da je seqak u Grbqu nad sobom radije video vlast polumeseca. ^remo{nik. . M. jedan je drugom predstavqao plodno tle. 62–63. a istovremeno je. Spremi}. Kao svoj distrikt Kotor je u to vreme smatrao. zauzela Drivast i Bar i.11 Smr}u Bal{e III Kotor se nije oslobodio briga koje su ga s te strane ti{tale. Albaniae Veneta. upao i s vojskom u ista. Sarajevo 1922. To je bio povod da se on primora na pregovore o miru. Dva kvestora. \ura| Brankovi} se u despotovo ime obavezao da }e poru{iti kulu \ur|evac. Republika je poku{ala da pregovorima re{i spor. Pars II. Veneciji su. jer nije bilo vesti o nekim trzavicama. 13 I. Oni su se me|usobno dopuwavali. Munhen 1971. pala pod Skadar.13 10 G. ve} je po~etkom septembra zatra`io od Venecije da mu se izru~e sva Bal{ina mesta. Despot je uspeo da povrati `upu Grbaq. Tako je 12. 11 I. a zadr`ao je i Lu{ticu sa okolnim selima i solane koje su pripadale Bal{i III. izgleda. ali u zao ~as. Posle smrti cara Du{ana stawe se promenilo i Grbaq postaje gradu stalna briga.54 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Kada je u skadarskom ratu Kotor izgubio veliki deo svoga distrikta. Grbaq i Srpska despotovina (1421–1459). Lu{ticu i okolna sela. 62–63. Kotor i Grbalj. i Grbaq. uz tribut despotu od hiqadu dukata godi{we. aprila 1426. nego onu kotorskih gra|ana. {to je despota nateralo na uzmak. ali bez uspeha. po kojem je Veneciji ostao Skadar. godine posebno je bilo re~i o vra}awu tog œpiratski oduzetogŒ poseda od strane Bal{e III.12 Dok se centralna vlast u dr`avi Nemawi}a nalazila u jakim rukama. jer je pripadala Kotoru. tako|e. nakon primirja. 2805). Nagodbom od 22. U junu 1421. Valentini. avgusta 1423. Tom prilikom despotova vojska zauzela je i kotorsku okolinu — Grbaq. Stjep~evi}. Zbornik radova sa nau~nog skupa œGrbaq kroz vekoveŒ. jer je pod gradskim zidinama pretrpeo poraz. Sr|a na Bojani. ujak Bal{in. pripali Ulciw i Kotor sa okolinama. prilikom preuzimawa mleta~ke vlasti 1420. godine sklopqen gore pomenuti mir kod sv. godine umire Bal{a III i sa wime se gasi loza Bal{i}a. XXIII–XXIV. koju je iznad Grbqa bio podigao Stefan Crnojevi}. I. Despot Stefan Lazarevi}. izgleda da je Kotor bio u mirnom posedu `upe Grbaq. Grbaq–Kotor 2001. Kotorski dukali i druge listine. Stjep~evi}. 59. kod Skadra spremila na ozbiqan otpor.

ali sadr`ajno veoma simptomati~ne pregovore i u Boki i u Veneciji. Isto tako. zaslu`uju posebnu pa`wu. protiv kotorskih zemqoposednika. I. M. Milo{evi}. pa su tako realno bile oslowene na wihovu vojnu podr{ku. i prava kotorske op{tine pre{la su na Veneciju. 1432–1433. istina. Stavovi grbaqskih pobuwenika. ta~nije. Crnojevi}a. Milo{evi}.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 55 Me|u najzna~ajnije doga|aje u primorskim komunama XV veka bez sumwe treba ubrojiti ~etiri grbaqske bune (1421–1428. kw. pa su ih zato i nazivali œposadnicimaŒ. bio posed kotorske op{tine. ne zna~i da je tokom sveg tog vremena trajala o{tra borba. a ponekad i krvave borbe i razarawa u trajawu od preko ~etvrt veka. 15 M. œposa|enimŒ u zemqu koju obra|uju. Ina~e. 26–28. ^im je Kotor potpao pod mleta~ku vlast 1420. {to su joj weni suparnici stalno ospora14 M. Stavovi grbaqskih pobuwenika XV stole}a. Me|utim. ali u osnovi ona nije bitno motivisana antimleta~kim stavom. ali onda kada je ona podr`ala kotorske kmetove. a do smirivawa otpora je dolazilo uz duge i mu~ne. 177–193.16 2. Dolazak despotove vojske samo je omogu}avao i olak{avao izra`avawe otvorenog otpora. ili. i pored toga {to su kod pitawa Bal{inog nasledstva Grbqani ~vrsto bili protiv pozicija Kotora. bilo me|u gra|anima kao nosiocima i izrabqiva~ima. u svim svojim aspektima. jedno vreme. 194. same bune grbaqskih seqaka nisu dizane prvenstveno zbog despotove podr{ke. bilo me|u gradskim patricijatom. 1448–1452 i 1462–1469. Prva buna seqaka u Grbqu Grbaq je. 25. pa su Kotorani preko Venecije stalno tra`ili sve one doprinose koji su im po feudalnom pravu pripadali. Pobuwenici su. Milo{evi}. Zbog svega toga grbaqske bune. Glasnik II odeqewa dru{tvenih nauka.14 Osnovne i zajedni~ke karakteristike svih grbaqskih buna jesu da su one bile uperene protiv Kotorana. Malikovi}. To se tuma~ilo na slede}i na~in: ako ne prihvate zemqoposedni~ke uslove. Grbaq i srpska despotovina. D. Spremi}. 16 M. kasnije nastupali i protiv Venecije. Zakup zemqe u Grbaqskoj `upi. a grbaqske bune su u svojoj osnovi plod dugotrajnih feudalnih antagonizama. koje su izazvale o{tru klasnu polarizaciju. Naravno. . kotorski zemqoposednici su jo{ u po~etku mleta~ke vladavine Grbqane uporno smatrali zavisnim kmetovima. kako je vi{e puta nagla{eno. spoqne intervencije. Od revolta protiv kotorskih zemqoposednika do predaje Turcima. neke bune grbaqskih seqaka poklapaju se sa dolascima vojske srpskog despota Stefana Lazarevi}a i. 26–28. Kotorani su mogli Grbqane ~ak i proterati sa zemqe i dati je novim naslednicima. godine. iako se one naizgled vezuju za razli~ite istorijske momente. Stavovi grbaqskih pobuwenika. A Venecija se neretko trudila da prona|e re{ewa koja nisu prijala Kotoranima.15 Sve ~etiri grbaqske bune treba uzeti u celini. Time se kod Grbqana gubio ose}aj drevnog starosedela{tva na zemqi koju obra|uju. godine). Tako se prva buna hronolo{ki poklapa sa vremenom neposredno posle mleta~kog preuzimawa vlasti. ali se u zajedni~koj atmosferi uporno odbijalo pla}awe ba{tine na zemqu. Titograd 1975.

Dabinovi}. Stavovi grbaqskih pobuwenika. 23. Milo{evi}. godine. Iako je ova buna bila ugu{ena u krvi i po`aru. pa vodi ratne pohode i. ukoliko je `eleo da ne bude spaqen ili sravwen sa zemqom. niti je vreme po~etka. U toj te`wi umro je i Bal{a III (1421). godine nad Kotorom se uzdigla zastava krilatog lava. Kotor se. Zagreb 1934. 20 P. P. bila je u tesnoj vezi sa ratnim doga|ajima. To je bila prva buna seqaka protiv feudalnih gospodara na na{im prostorima. godine. . iznudili potra`ivawa sa œsvojih imawaŒ. Dabinovi}. To je prakti~no zna~ilo da. kao najja~a velika{ka porodica u Zeti. 30–32.20 U vreme pada na{ih zemaqa pod tursku vlast. Venecija je postala i gospodar Grbqa. Oni su. istovremeno. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. 26. 136–137. i. te uspeva da. Izgleda da je u samom preuzimawu grada od strane Mle~ana Grbaq bio prikqu~en Kotoru i da je priznavao mleta~ku vlast. Kotor pod Mleta~kom republikom. kotorski plemi}i su Veneciji uputili tu`bu. sa Crnojevi}ima.18 Ina~e. Kova~evi}. 28. tra`ili jo{ ja~u intervenciju mleta~kih vlasti i u `albama su navodili: œ… Ve} smo izgubili dve letine. kako smo ve} naglasili. da bi spasio sebe od susednih velika{a i turske invazije. stavovi pobuwenika ni do danas nisu sa~uvani. duge i lukave pregovore prvo sa Bal{i}ima. 21 Isto.22 17 A. autonomiju i ste~ene povlastice. ali o tome neposredno i re~ito govori po Grbqane veoma povoqan sporazum. Iz tog razloga su Grbqani digli otvorenu bunu 1421. Da bi. i Kotor je bio li{en svojih prihoda. 22 Isto. Kova~evi}. sa najvi{e ta~ki o agrarnim odnosima. nastojali su dugo i uporno da zagospodare Kotorom. Kotorski dukali. zakqu~en 1428. mleta~ke vlasti su primewivale `estoke mere nasiqa protiv grbaqskih seqaka. Kotor pod Mleta~kom republikom (1420–1797). godine. sa~uva grad. godine. a s wime se gasi i loza Bal{i}a. do 1428.21 Postav{i stvarni gospodar Kotora. 19 A. M. jula 1421. napokon. ni Venecija ne spomiwu ni re~ju u dokumentu od 21. ~ije se trajawe mo`e vezati za vreme od 1421. u kojoj su nazivali Grbqane œodmetnicima i otima~imaŒ. U onim godinama kada su protivnici Mle~ana dr`ali Grbaq u svojim rukama. u prvom redu.19 Bal{i}i. trebamo i}i po svetu da prosimoŒ. koja je bila sve izvesnija i opasnija.17 Prva buna. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. uz uslov da mu ona garantuje varqivu slobodu. nudio Veneciji. zatim sa despotom Stefanom i \ur|em Brankovi}em. a nije verovatno ni da }e se to mo}i egzaktno utvrditi. daqe. Na`alost. niti je vreme kraja bune sasvim sigurno. Grbaq je morao da svoje plodove daje i jednima i drugima. koji im je donosio zavisni feudalni re`im. starija vi{e od sto pedeset godina od bune Matije Gupca. 23. 18 G. Izra`avala je osnovnu te`wu zemqoposednika da i daqe slobodno koriste zemqu i ne vra}aju se pod vlast Kotora. a povremeno i Grbaq pod svojom vla{}u. ako izgubimo i tre}u. Venecija je prihvatila formirane uslove i 1420. ^remo{nik. Jedino se tako mo`e shvatiti da ga ni plemi}i. ipak.56 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 vali. pa.

zatim ponovo Mle~ana i Crnojevi}a. ne platiti da`bine. Jedino se tako mo`e objasniti ~iwenica da ga ni plemi}i ni Venecija ne spomiwu ni re~ju u dokumentu od 21. 137. godine.24 U tako dugom periodu od skoro sto pedeset godina. Kova~evi}. 26–27. od `ivotne va`nosti za Kotor i Venecija je nastojala da to pitawe definitivno re{i. pa se u wemu odoma}ila ona narodna izreka œte{ko zemqi kuda vojska pro|eŒ. odnosno Veneciji. Grbaq je pre`iveo najte`i deo svoje istorije. aprila 1426. Grbqani su od Venecije tra`ili da ih za{titi od Kotora. ~as Crnojevi}a.25 Pozivaju}i se na odredbe me|unarodnog ugovora od 19. godine. sklopqen u Vu~itrnu 22. Izgleda da je u samom trenutku mleta~kog preuzimawa Kotora Grbaq bio prikqu~en wemu i da je priznavao mleta~ku vladavinu. O samoj buni sa~uvane su jedino vojne naredbe za weno gu{ewe. kako smo ranije naglasili. kako smo ve} istakli. godine. od smrti Du{anove do turske okupacije. o~igledno u nameri da se sa~uva od potpunog uni{tewa. ostao neosvojiv. U takvim okolnostima. izgleda. 138. Tako je Venecija iz politi~kih i vojnih razloga nastojala da gvozdenom {akom u svilenoj rukavici privoli Grbaq i da ga dr`i u vernosti. U ovom periodu. do prvih manifestacija bune dolazi posle spomenutog dokumenta. 364. P. Kotorski dukali. ~as bosanskog vojvode Sandaqa Hrani}a. ^remo{nik. Tako je providuru Marku Barbarinu 4.23 Tako je Grbaq u izuzetno te{kom vremenu. Grbaq je postao popri{te raznih vojnih pohoda i oblast koja je stalno mewala gospodare. Veneciju zastupa glavni poverenik pograni~ne koncesije Fran~esko Kverini. Po tom ugovoru. ali uz te{ke `rtve. a glavni oblik protesta bio je: ne dati letinu. sve dok ga kona~no 1497. tj.26 [to se pobune seqaka u Grbqu ti~e. I. napu{ten od svih. U svakom slu~aju. a despota Stefana wegov sestri} \ura| Brankovi}. da bi pravno re{ila mnoge sporove kotorske okoline. iako za izvr{ewe te naredbe nije bio dobio nikakve ozbiqnije vojne snage. pa je zato vrlo ve{to taktizirala u ina~e ~estim sporovima izme|u Kotorana i Grbqana. novembra 1422. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. Pola godine kasnije. . G. na zahtev tog istog pro23 24 25 26 G. niti je verovatno da }e se to u skorije vreme otkriti. Kotorski dukali. Po wemu su krstarili ~as vojska Bal{i}a. da jo{ jednom istaknemo da ni datum wenog po~etka. godine. Dok je Kotor. Grbaq se formalno predao Veneciji 19. despot je predao Grbaq Kotoru. Kotor i Grbalj. godine bilo nare|eno da na svaki mogu}i na~in œpovrati te oblastiŒ. Stjep~evi}. sa~uvao svoj `ivot. potom Mle~ana. jula 1421. Grbaq je kao plodna i neza{ti}ena oblast i vojna raskrsnica bio stalni plen i zajednica raznih osvaja~a.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 57 Pitawe Grbqa bilo je. godine nisu osvojili Turci. ^remo{nik. ni wen kraj danas nisu poznati. Sporazum je. punom stalnih previrawa i otimawa vlasti. i pored gorweg ugovora (koji. \ur|a Brankovi}a i wegovog vojvode Altomana. juna 1426. U pregovorima sa despotom Stefanom Lazarevi}em. juna 1426. pa despota Stefana Lazarevi}a. blagodare}i svojim tvrdim zidinama. nije mnogo vredeo).

po me|unarodnim uzusima. \ura| Brankovi} je. ipak. godine. daqe. Isto. ve} pomenutog providura Albanije. Solovjev. To je. . juna 1426.29 Godine 1423. mo`emo opravdano smatrati da je prva buna grbaqskih seqaka trajala svih navedenih osam godina. A. Prema tome. srpska plemena u okolini Kotora bila su neprijateqski raspolo`ena prema Mle~anima. bio mleta~ki. oru`anih manifestacija. avgusta 1423. godine i daqe izra`ava odbijawem isplata da`bina za zemqu. nije dovelo do konkretnog sporazuma sa pobuwenim Grbqanima. Do toga }e do}i tek posle sklapawa mirovnih ugovora u Vu~itrnu i Drivastu 1426. ali nije verovatno da su Grbqani u ve}ini i{ta pla}ali pre nego {to su Sporazumom utvrdili pod kojim uslovima. kao zastupnik despotov. A da ba{ nijedne godine nisu ispla}ivane da`bine jo{ je verovatnije kada imamo u vidu ~iwenicu da su u po~etku bune i despotove trupe bile prisutne i da je pitawe kome treba da pripadne Grbaq bilo re{eno tek 1426. godine izdat je nalog zapovedniku Jadrana Fran~esku Balbu da u roku od osam. juna 1423. godine jo{ uvek nije izvr{io svoju obavezu. dobrim delom. dogovaraju se s kotorskim plemi}ima o uslovima svoje poslu{nosti. Ipak. godine u tre}oj ta~ki stoji da prihode sa zemqe kotorsko plemstvo ne}e naknadno retrospektivno potra`ivati. i pitawe o tome da li je prva buna grbaqskih seqaka zaista trajala osam godina. Plemi}i su im oprostili neke rabote i danke od pro{le godine. nego su.58 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 vidura. svakako. sa svim prostorima koje je bio uzeo od dana sklapawa primirja 12. sklopqenom u Vu~itrnu 22. niti do ispla}ivawa zakupnine za unajmqenu zemqu. godine. Za prve tri godine u dokumentima nemamo sli~nih podataka. od 1421. vidi se da despot 1424. Zato u sporazumu od 1428.28 Postavqa se. Po novom ugovoru. To zna~i da je tek od 1426. dok se buna wegovih seqaka sve do 1428. obe}ao da }e celu Grbaqsku `upu. Odgovor je pozitivan ako odbijawe pla}awa zakupnine u kolektivnom sprovo|ewu smatramo sigurnim dokazom trajawa bune i ako nije bilo i nekih drugih. aprila 1426. 26. 10–11. Ovaj ugovor bio je brzo izvr{en. Sve to. Strah od vojnih represalija ili drugih nasiqa dovodio je do bekstva u poqa. Milo{evi}. a naro~ito od kada }e ta obaveza va`iti. godine. godine despot Stefan je.27 U vezi sa re~enim treba ista}i da status Grbqa u me|unarodnom pogledu jo{ nije bio re{en. bio va`an uspeh pobuwenika i veliki uspeh Venecije. godine Grbaq. godine.30 vratiti Kotoru. a najvi{e dvanaest dana provede pacifikaciju kotorskog distrikta. Stavovi grbaqskih pobuwenika. spoqnih. Ve} 19. Isto. avgusta 1423. a kmetovi su du`ni da pla}aju da`bine tek od 1428. godine i daqe. bio primoran da vrati Grbaq Kotoru. godine. ali u ta~ki 4 tog ugovora stoji zapisano: qu27 28 29 30 M. oprostila sve pohode \ur|u Brankovi}u i povratila Budvu despotu. ~ekani rezultati vi{egodi{wih pregovora. godine predstavnici Grbaqske `upe javqaju se u Kotoru i u prisustvu Fran~eska Kvirinija. da bi {to ranije povratila Grbaq. Prema ugovoru o primirju od 12. Grbaqska `upa i grbaqski statut. kako smo ve} istakli. 30–32. do 1428. tim pre {to je Republika.

Dubrov~ani su pak u julu 1425. Ovaj ugovor potvr|en je od mleta~kog du`da 19. a despotovi qudi po~eli su da obnavqaju solane u Boki Kotorskoj. jer su ve} bili izgubili dve letine. 10–11. II — 2. u Mletke. Kotorski dukali. Despot i Mle~ani dr`ali su krajeve koji su se u wihovim rukama zatekli avgusta 1423.33 Despot Stefan Lazarevi} nije `eleo polovi~no re{ewe. despota Jawine.34 Pregovore je.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 59 od de omnibus rebus et liligii suis vadant coram domino comite et capitaneo Catari. po ta~ki 5 kotorski rektor postavqao je zapovednika — capitanum Zoppe. Jovana Primutija i @ivka Bu}u da pregledaju i raspreme sve `drebove u Grbqu i Dowoj `upi. A. Mle~ani su nudili odbranu svakog œneutralnogŒ lica ili zajednice. Zavr{ni tekst ugovora sporazumno su sastavili u vu~itrnskom dvorcu \ur|a Brankovi}a 22. donose}i \ur|u Brankovi}u u znak dobre voqe za iznos od dvesta dukata zlatonosni brokat. zatim ribarewe do Bojane i kori{}ewe starog prava seqa~ke opatije da snabdevaju vinom dokle god ga ne rasprodaju. godine.31 Grbqani su bili daleko od toga da tra`e svoj sud i svoju samoupravu kao plemenita op{tina susednih Pa{trovi}a tri godine ranije. aprila 1426. Kotorani su uporno tra`ili da se ne{to u~ini za vra}awe Grbqa. Kotorski senat odredio je posebne izaslanike — plemi}e Mihaila Pelegrina. Isto. odnosi u Zeti nisu se mewali. Grbaqska `upa i grbaqski statut. bezmalo pune tri godine od sklapawa mira. Ulciwani su zahtevali da im se omogu}i kori{}ewe poseda na zemqi{tu opatije Svetog Nikole na u{}u reke Bojane. bilo kog ~lana porodice Malatesta. da se sto ku}a Andrije Humoja preda Mle~anima i da do kona~nog sporazuma jedni drugima ne ~ine nikakve {tete. Opet su Grbqani postali knezovi. godine. Kao prvi privilegium de Zuppa li{avao je Grbqane svake autonomije i davao samo neke olak{ice u pla}awu danka vlasteli (da pla}aju ~etiri umesto pet). godine. ^remo{nik. a Kotorani sopstvenici zemqe obra|ivane od kmetova. godine Kotor je opet bio pod vla{}u Kotorana. Imali su na spisku vizantijskog cara. 137–139. kako smo ve} istakli. Me|u trojicom svedoka sa mleta~ke strane nalazio se Toma{ Sklavo. 148–150. dok su se pored \ur|a 31 32 33 34 G.32 Sve do sredine 1426. nastavio u Vu~itrnu Fran~esko Kvirini. godine. ahajskog kneza. Istorija Crne Gore. aprila 1428. koja je ostala pod vla{}u srpskog despota. . Solovjev. Nema nikakvih izbornih knezova. sewskog kneza. Bolowski i Sijenski. Do sporazuma nije do{lo jer je despot tra`io od Pa{trovi}a tribut koji je Kotor pla}ao Bal{i}ima i ka`wavawe Nikle Hermana. koga bira izme|u kotorskih plemi}a. ve} primenu sklopqenog ugovora. Ovo je bila i te`wa mleta~ke vlade jo{ od 1411. Despotovi qudi su pristali da ne pokre}u pitawe Nikole Hermana. da se vrati Grbaq i poru{i \ur|evac. Na ovaj na~in sredinom 1426. tek oslobo|eni zatvorenik. Sijenu i Ankonu i dva univerziteta. italijanske komune Firencu. godine i upisan u Liber reformationem. pod vo|stvom vojvode Nikole. Osnovna `eqa Grbqana bila je da samo budu izuzeti od patrimonijalnog suda vlastele i da budu su|eni od mleta~kog predstavnika. godine prebacili wegovo poslanstvo.

koji su umesto prezimena svojih o~eva ve} po~eli da nose 35 I. opatijama i crkvama s mleta~ke teritorije priznato je u`ivawe svih starih prava na despotovoj teritoriji. 26. godine. . prepustio je Pa{trovi}e Mle~anima. Na osnovu predloga posebnih komisija koje su radile na terenu sporazumeo se sa Fran~eskom Kvirinijem o razgrani~ewu i oni su 11. a Mle~ani wemu ono {to nije pobrao na zemqi{tu Rata~ke opatije. kako je napred nagla{eno. \ura| Brankovi} je preuzeo obavezu da nadoknadi Kotoranima izgubqene letine u Grbqu. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. Izra~unali su da }e se me|usobna potra`ivawa za izgubqene letine i neispla}enu skadarsku proviziju namiriti ako despot dobije 1200 dukata prilikom isplate prve provizije. godine sastavili u Drivastu œIzjavuŒ o granicama Skadra. mnogi sporovi izme|u Siworije i srpskog despota. a Ulciwanima je priznao stara prava na zetsku opatiju Svetog Nikole. Petra i u ulciwskoj crkvi sv. P. uz ograni~ewe da je za postavqawe tumana u crkvi sv. ~iji je rok dospevao 15. avgusta 1426. Ranije odredbe dopuwene su sporazumom o jurisdikciji i pravima katoli~ke i pravoslavne crkve. Despot Stefan Lazarevi} ratifikovao je ovaj ugovor 22. Kotor i Grbalj. Drugi skadarski rat. Utvr|eni prelazi na Bojani. episkopijama.36 U vreme prvih turskih napada na Despotovinu odmetnuli su se \ura| i Qe{ \ura{evi} sa sinovima. 64–65. sada je pripadao pro{losti. Sveti Todor i Belec ostali su Mle~anima. barem privremeno. Budve i Kotora. nalazili gra~ani~ki mitropolit i srpske vojvode Luka~ i Marke{a. a mleta~ki Senat 3. Jedan drugome su obe}ali i pru`awe vojne pomo}i.35 Posle dostave ratifikacije ugovora \ura| Brankovi} je stigao u Zetu sa `enom Jerinom i pratwom ve} u prvoj polovini avgusta 1426. septembra 1426. Fran~esko Kvirini se slo`io da Rata~ka opatija pripadne despotovom gradu Baru i priznao despotu solane Bal{i}a i wegovih podanika u Grbaqskom poqu. koji je s puno `estine zapo~eo Bal{a III. a isto tako da se i barska op{tina mo`e snabdevati soqu za podmirewe potreba svojih gra|ana. Barskom arhiepiskopu. najpre. Kova~evi}. Mihaila bilo potrebno odobrewe skadarskog kneza. izuzev{i nekoliko pojedinaca koji su se nalazili u despotovoj slu`bi i ku}ne partnere u Lastvi posle Bal{ine smrti (tada ih je bilo dvadeset pet).148–150. Predvi|ao se i redosled predaje teritorija: trebalo je. godine. jula 1426. Zetski mitropolit zadr`ao je nadle`nost kakvu je imao u doba \or|a Stratimirovi}a i Bal{e III Bal{i}a nad svim srpskim crkvama na Skadarskom jezeru i na zemqi{tu Siworije. kako je to ~inio \ura| II Stratimirovi}. s tim {to bi u budu}nosti dobijao predvi|enih 1000 dukata.60 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Brankovi}a. 36 Istorija Crne Gore. Ostalo je da se jo{ razgrani~e posedi kotorske op{tine i Svetomihoqske metohije. U Mlecima se ~ekalo da se odredbe ugovora prethodno sprovedu u `ivot. II–2. Stjep~evi}. Ovom œIzjavomŒ okon~ani su. februara 1427. Fran~esko Kvirini se saglasio da \ura| Brankovi} mo`e dovoziti so u Budvu. da despot koristi Grbaq i zemqi{te Andrije Humoja. godine. pa da posle toga Mle~ani ustupe Budvu. \ura| Brankovi} se odrekao zahteva da mu Kotorani ispla}uju tribut.

Posle smrti Stefana Lazarevi}a molili su Mle~ane da ih prime za svoje podanike. U o{trim sukobima koji su daqe izbijali izme|u vlastele i pu~ana vlastela je poku{avala da prava obi~nih gra|ana na te parcele potpuno ukine i da ~itav Grbaq dobije za svoje ~lanove. ne znadne {to takva u~initi…Œ Zanimqiv je i razumqiv tali~ni ton kojim je ova punomo} bila pro`eta. kako se vidi. 37 38 Istorija Crne Gore. nadaju}i se pro{irewu granice u Grbqu.37 I Grbaqska `upa sa velikim brojem sela pripadala je. Isto. podvla~e}i da su oni œpodanici i vazali pomenutog gospodina \ur|aŒ. Prepu{teni sami sebi (Ivan Kastriot ih naziva œosojnicimaŒ). Kada su ih mleta~ki funkcioneri u tome spre~ili. Kad su se pojedine porodice iseqavale iz Kotora ili postepeno izumirale. mnoge su deonice zemqe ostale upra`wene. Kotorani su ih podr`avali. kojih je bilo ~etrdeset pet (dvadeset tri u Gorwem i dvadeset dva u Dowem Grbqu). 154. septembra 1431. . Kotorski posednici raspolagali su i seqacima koji su `iveli na wihovim deonicama. 177. a polovina pu~anima. Senat nije dozvolio kotorskom knezu da se s wim odvojeno sporazumeva o vra}awu begunaca. nego da je nose u svoju oblast.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 61 staro prezime Crnojevi}. pristajala da im pomogne. kako je ranije istaknuto. poku{avali su da bar so sa svojih solana u Grbaqskom poqu ne prodaju po utvr|enoj ceni u Kotoru. da ih ne bi prepustila Turcima. otpadnici wegove Pravedne Vlasti. krenuo je wihov ~ovek sultanu da tra`i za{titu. Deonice se nisu smele otu|ivati. da se spomenuti seqani i naseqenici na na{im posedima. @drebovi su se daqe delili na karate ili karube. Odnos Kotora i Grbqa izme|u prve i druge bune grbaqskih seqaka Ranije sklopqeni sporazum o miru bio je vrlo kratkog veka. otima~i na{ih poseda. podeqeno na œ`dreboveŒ. ~ije se prisustvo u Zeti nije sada ni ose}alo. ne mewaju}i ni u ~emu wihov politi~ki polo`aj u okviru despotovine. ^itavo zemqi{te u woj bilo je.38 3. koji su nastaweni na na{im posedima u `upi u Grbqu. Na putu ga je zaustavio Ivan Kastriot i vratio ga ku}i s obe}awem da }e im izdejstvovati milost Siworije. Ona je tada. II–2. Nije hteo da gazi mir s despotom. te 4. a one koje bi ostale bez u`ivaoca vra}ane su op{tini. a s kojim je vezivao Mle~ane i otpor zajedni~kom protivniku i Turcima. tako da su se zemqoposednici nalazili u krajwe nepovoqnom polo`aju zavisnih kmetova. kotorskoj op{tini. godine Kotorani izdaju punomo}je Luki Paskvaliju œ… da se prika`e pred Pravedno i Presvetlo Du`dovo gospodarstvo i pred druge wegove upraviteqe. sudce i ~inovnike. da brani prava na{a i cijele na{e kotorske op{tine obrati seqnami ili onim. kojima je podnesena tu`ba onih iz `upe protiv koma. jer smo sebe i na{a prava predali Wegovoj milosti tako. Prema kotorskom statutu (~lan 232) polovina wihovog zemqi{ta pripadala je vlasteli. koji su se pritom nama po`urili do Pravednog nam Gospodstva. protiv svakome pravu i pravednosti… da se za nas moli pred Pravednog Du`dovog Gospodstva.

Ono glasi ovako: œBili su kod nas Radica Dra{kovi} i Andrija Batuta sa strane na{ih vernika iz `upe Grbaq i izjavi{e da. A po{to k tome dr`e u najam neka zemqi{ta i {ume i svake go39 40 41 I.40 Sadr`aj du`dovog pisma bio je dostavqen i Grbqanima. juna poslao pismo provizoru Pisaniju. Istorija Grbqa. dozivaju}i u pamet pobunu. 59. gde su davali pet desetina. sporazumni smo i ho}emo da Vi i Va{i naslednici imate potpuno vr{iti ugovore. novembra 1431. radi mr`we. jer na{a vlada ho}e da onim zborovima i sastancima prisutna budu tri ili ~etiri kotorska vlastelina koji vam se tada budu svi|ali. Kotor i Grbalj. . da po{aqu glasnike ili poslanike na{oj vladi ili kotorskoj op{tini. da daju toliko kao da daju pet desetina. odre|ujemo da ka`ete poglavarima iz `upe da vam nekoliko dana pre jave kad imaju odr`avati zbor. svaki dan ~ine opaka nesnosna nasiqa i nepravde. kotorski plemi}i. U pismu koje je du`d poslao 17. Du`d Frano Fiskari je 28. Desnica. tako su pove}ali meru. Kotor i Grbalj. a od sada vam javqamo da ti plemi}i ne smeju i}i na tro{ak `upqana. jer su vi{e nego verni i spremni da je mogu}e sto puta na dan umrijeti za na{u dr`avuŒ. ~ime im prave najve}u nesre}u. Celi dan ne misle na drugo. koju prema nama gaje. Beograd 1989.62 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Prelaskom Kotora i okoline u mleta~ke ruke znatno se izmenio odnos izme|u gra|ana i seqaka Grbqa u korist ovih drugih. Seqaci vi{e nisu bili izlo`eni samovoqi gra|ana jer je postojala vlast kojoj su se i gra|ani morali povinovati. te su svoje tu`be uputili Veneciji pre gra|ana. G. Venecija na to nije pristala. navodno.39 Istovremeno. a ~ija su vrata bila otvorena i seqa~kim potrebama. nego na to kako }e na{e siroma{ne i verne podanike dovesti do o~aja i otjerati ih i istrebiti sa wihovih zemaqa i posjeda. kotorski plemi}i. obe}awa i sve {to se sadr`i u ispravi pomenutog gospodina Frana…Œ. uprkos {to su neopravdano prisvojili i me|u sobom razdelili zemqu. seqaci su shvatili svoj polo`aj. 65–68. niti za svoje prisustvovawe od istih (smeju) i{ta tra`iti…Œ Na molbu Paskvalija da se odr`i sporazum koji su gra|ani i seqaci sklopili pred Fran~eskom Kvirinijem du`d odgovori: œ… Kao {to smo o istoj stvari kazali poslanicima `upqana. Isto. O{tri i denuncijatorski izrazi kao {to su œodmetniciŒ i œotima~iŒ tako|e pokazuju da su se odnosi ponovo zao{trili i da su gra|ani. hteli skrenuti pa`wu sa glavnog uzroka seqa~kih tu`bi i predstaviti ih kao tu`be uperene protiv mleta~ke vlasti. jer su oni. Kao {to se da videti. Kotoranima u Veneciji nije i{lo sve onako kako su `eleli. Paskvali je zamolio da se seqacima zabrani dr`awe zborova. Stjep~evi}. te su oni poslali u Veneciju pouzdanike da se ograde od tu`be kotorskih plemi}a. da. I. 65–68. Stjep~evi}. uzrok svih zala. godine kotorskom providuru Nikoli Pisaniju stoji: œ… jer nam se ~ini nepo{tenim li{iti doti~ne seqake svojih zborova i sastanaka koje oni treba da odr`e. vinograde i poqa koja pripadaju Grbqanima nazad hiqadu i vi{e godina. davaju ~etiri. nazivaju}i ih otpisanim naseqenicima i izdajnicima na{e dr`ave.41 Zatim izjavi{e: œPo{to im je po izri~itom ugovoru od Nas i Na{eg providura bilo dozvoqeno.

tako|e. 60. kad spomenuti plemi}i. Sindik. plemi}i wih siromahe teraju sa obradivih i ura{enih zemqi{ta i unajmquju ih te`acima iz drugih krajeva koje dovode za to da iskorene wihove siroma{ne obiteqi. nekako usklade. {to potowi ka`u i radi toga. Kotor i Grbalj. Du`du je. Ako im. providi da odvetnici prikazuju tu`be seqaka prema pravom wihovom sadr`aju. Stjep~evi}. jer da ih javnim pogrdnim re~ima ne navedu na ono. koji su bili zategnuti. Tako su u Grbqu i naredbe ogla{avali na srpskom jeziku. zbog ~ega su grbaqski seqaci uvek sumwali u wihov prevod. pa su kotorski seqaci imali prevodioce. koji stranac ili koja osoba obe}a da }e dati vi{e nego {to davaju oni obi~nim najmom.43 I. G. Istorija Grbqa. jer. te pridobiju spomenute stanovnike wihovih posjeda blago{}u i dobro~instvom. Du`d je daqe zabrawivao kotorskim plemi}ima da grbaqske seqake odstrawuju sa svojih poseda i druge dovode ako redovno pla}aju du`ne zajmove. jedino bilo stalo do toga da me|u gra|anima Kotora i grbaqskim seqacima uvek vlada mir. koji bi mogao imati jo{ te`e posledice za celu Mleta~ku dr`avu. 146. ^remo{nik. Na ovaj na~in mleta~ki du`d je uva`io zahteve grbaqskih seqaka da slobodno upotrebqavaju slovenski jezik u dr`avnoj konverzaciji.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 63 dine davaju du`ni najam. Zbog toga se u pismu kotorskom providuru i obratio re~ima: œda se spomenutim Na{im vernim takve uvrede ne nana{aju. kako je do sada poznato. qube}i vi{e plemi}e jednake sebi nego spomenute pu~ane. te`e}i da ih upozori na to da. spomenuti plemi}i tjeraju iste sa starih zemqi{ta i posjeda wihovih otaca i uz najve}u nepravdu i {tetu uva|aju druge u wihove ku}e. U takvoj situaciji je wegov nastup u konsultacijama sa vi{im dr`avnim organima mleta~ke vlasti bio siguran. koji su odvjetnici. Na kraju svojeg pisma tra`io je od kotorskog providura da prenese: œsa strane Na{e vlade recite plemi}ima. da se prema spomenutim seqacima dr`e blago i qudski i da s wima qubazno postupaju. I. 107–108. sudci i poslodavci. G. Istorija Grbqa. koji `ive po selima. koji su obi~no bili plemi}i. osim toga. 61. dolaze kod vas da se tu`e.42 Kotorski kancelari (za slovenski jezik) su se pod mleta~kom vla{}u zvali interpres et cancellarius sclavus. Desnica. Komunalno ure|ewe. bivaju li{eni svojih prava…Œ. da se ne nazivaju izdajnicima i op}inskim naseqenicima budu}i da je op}ini dosta da svake godine dobiva prihode i najmove svojih poseda. Nadaqe. Od wih je dobio direktivu da se odnosi izme|u grbaqskih seqaka i kotorske gospode. G. kao {to se dolikuje wihovom plemi}kom polo`aju i neka ih sebi prive`u qubavqu i dobrohotno{}uŒ. Desnica. {to ne poznaju latinskog jezika. 42 43 . ne}e vam kazati ono. 65–68. Zato je nare|ivao da se mera povrati u staro stawe. kao i da. na {ta mo`da ne misle…Œ. odnosno œda Grbqanima objasne na slovenskom jeziku sve {to se govori na latinskomŒ. ukoliko ne uzmu u obzir wegove savete. Slu`beni jezik kod sudskih rasprava bio je latinski. mo`e do}i do novog ustanka u Grbqu. ina~e. To je bio jedini wegov ciq i zbog toga je on bio tako uporan u svojoj depe{i kotorskoj gospodi. i sami Mle~ani su u op{tewu sa narodom pored latinskog upotrebqavali i srpski jezik. Kotorski dukali.

^remo{nik. maja 1433. Trojica Grbqana — Vukota Dragulinovi}. Stjep~evi}. Druga pobuna seqaka u Grbqu 1433. 65–68. godine buknula Grbaqska `upa i grbaqski statut. Zbog svega toga je 1433. Kotorski plemi}i su protiv ove tu`be grbaqskih seqaka 10. godine Kako su odnosi izme|u Grbqana i kotorske vlastele tridesetih godina XV veka postajali sve komplikovaniji.45 4. a plemi}i na seqane…Œ. . Zato se kotorski knez Antonio Pezaro dogovorio sa Grbqanima i izdao im tre}u privilegiju. zatim. novembra 1433.64 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Iz tu`be Grbqana se da zakqu~iti da je izme|u grbaqskih seqaka i kotorskih gospodara vladao veliki antagonizam. Tu`i se na ime plemi}a i op{tine na spomenute seqake i izme|u ostalog da ne davaju da}e i da odr`avaju zborove bez va{eg znawa i prisutnosti kotorskih plemi}a. protiv na{oj odluci i naredbi…Œ. godine uputili pismo venecijanskim vlastima Pesara Antuna: œsa strane kotorske op{tine bio je kod nas odli~ni kotorski gra|anin Luka Paskvali izna{aju}i nam velika nedjela. Kotorski dukali. o~ekivalo se da oni prerastu u novu oru`anu pobunu koja je mogla imati mnogo te`e posledice za mleta~ku vlast od one prethodne. a strani interesi u ovoj klasnoj borbi jo{ su se vi{e produbqivali jer su kotorski plemi}i koristili svaku priliku da podjarme kotorske seqake. Solovjev. 45 G. pustio je zarobqenike. Vidi se da su zborovi grbaqskih seqaka bili trn u oku za kotorsku gospodu i oni su hteli da na svaki na~in spre~e wihovo daqe odr`avawe. Tako se 25. grbaqski seqaci su. koja su u pro{losti po~inili seqani Grbqa. Milo{evi}. du`d je u dukali od 25. Radi~ Ugqe{evi} i Radi~ Popovi} ipak su morala biti proterana u roku od tri dana pod pretwom smrtnom kaznom. Du`d se. 11–13. 138. oktobra 1432. du`d je nare|ivao da se oni puste ako je istina da su bili uhva}eni na prevaru. juna œu pogledu mera o daqem odr`avawu zborovaŒ. [to se ti~e poternica ve} uhva}enih Grbqana. uz uslov da Grbqani uredno daju svoje da`bine i rabote vlasteli i da se ne skupqaju vi{e na zborovima bez dozvole kne`eve i bez prisustva kotorskih plemi}a. Saveti nezadovoqnima su o~igledno bili uzaludni. imali sasvim druga~ije ciqeve. 32–38. M. A.44 U slu~aju da Grbqani produ`e sa neposlu{no{}u. te sve prihode i rabote od tamo{wih seqaka. 44 I. boje}i se da se oni ne pretvore u novi ustanak protiv kotorskih gospodara. Zalagao se da se izvr{i sadr`aj pisma od 28. Stavovi grbaqskih pobuwenika. Posle ovoga Kotorani su jedno vreme mirno u`ivali vlast nad Grbaqskom `upom. Dok su kotorski gospodari te`ili da vladaju i gospodare. prirodno. godine 220 grbaqskih doma}ina zaklelo da ne}e zborove sazivati i da }e u svemu kneza slu{ati. {to se ubrzo i dogodilo. Potvr|uju}i du`dove molbe. Kotor i Grbalj. pozivao na poslanstvo Grbqana i na naputke koje je dao Nikoli Pisaniju i pozivao je kotorskog providura da se zalo`i da te tu`be mr`we prestanu œ… da svaki dan ne ~ujemo da se seqani tu`e na plemi}e. godine preporu~ivao da kotorski knez uz pomo} vernih Pa{trovi}a pohvata grbaqske poglavice.

da se ne tjeraju sa wihovih poseda. da se da}e ne pove}avaju. Kova~evi}. . godine. ne dolazi od svih stanovnika Grbqa. da su podanici Na{e dr`ave. koji kad bi se iskorenili.46 U izve{taju mleta~kog du`da kotorskom providuru daqe se isticalo: œ^uli smo. 62. Odlu~ujemo stoga da se dogovorite s na{im vernim Pa{trovi}ima koji su u blizini i koji ne {uruju s vojvodom Sandaqem i drugim do{qacima. Kotor i Grbalj. Stavovi grbaqskih pobuwenika. iako se to samo usputno pomiwalo. da nare|ujemo da platite doti~ne najmove. Tripuna ranije. Istorija Crne Gore. I. od 1385. ako spomenuti Grbqani ne u~ine po va{im zahtevima. da ovaj neposluh. M. zgodnim na~inom i u zgodno doba uhvatite dva. Sandaq je svoje pravo na Kotor zasnivao na pripadawu vazalstvu bosanske krune i na ~iwenici da je grad sv. ~itav Grbaq bi ostao u poslu{nosti i du`noj vernosti.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 65 druga pobuna seqaka u Grbqu. postupite protiv wih. Kad se pak ustrojnost i drskost wihova neposluha ne bi uzdrmala Va{im nagovorima i pravednim razlozima i zatim postepeno pretwama. Grbaq – wegova pro{lost i budu}nost. da se ne nazivaju dr`avnim izdajnicima. bez buke. ili tri. prema kotorskom stavu. G. bio pod suverenitetom bosanskog kraqa Tvrtka I. do 1391. neka se izvr{i ono. Desnica. Ako se popla{e va{ih pretwi i izvr{e svoju du`nost. da budu pokorni na{oj vlasti i da daju kotorskim plemi}ima du`ne godi{we najmove. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. 47 G. Ovako postupite i protiv protivnih pet koje dr`ite u tamnici. pa ako se uverite da su krivci. 68–71. o~igledno mnogo ozbiqnija. Kotorski dukali. Istorija Grbqa. {to smo im drugom prigodom dali tj. Po tom pravu Sandaq je pomagao Grbqane u nadi da }e s wima osvojiti Kotor.47 I kod druge pobune grbaqskih seqaka u sredi{tu spora je. pa da potajno. koji nosi znakove nevjernosti. ^remo{nik. Po{to pro|e nekoliko dana. P. za kratko vreme. 29–30. Kova~evi}. uvjerite ih. Ako se budu ne}kali. nego da se sa wima postupa blago i prijateqski. Posebno 46 P. koji je Kotor tra`io za sebe. Ali po{to smo ~uli da su do{li u Kotor va{om slobodnom propusnicom i na veru va{eg pe~ata te da ste ih zatvorili uprkos va{e vere i ako je tako. Kotor i Grbalj. 68–71. ili vi{e wih izme|u glavara i podstreka~a nemira i da protiv wih tako o{tro postupe da se ostali popla{eni od kazne ne usude protiviti se ili prkositi na{im naredbama. Milo{evi}. II–2. Stjep~evi}. da bez straha do|u i nagovorite ih ugodnim re~ima. Zbog svega ovoga je mleta~ki du`d od kotorskog providura Antuna Pizara tra`io da dovedu œpred sebe one iz Grbqa. tada se latite zadweg sredstvaŒ. odre|ujemo da pristupite prijetwama i da im izri~ito ka`ete. nego od nekih poglavica koji su vo|e i podstreka~i svih zala. Stjep~evi}. kao {to ste to po pravu du`ni. 167–169. bilo pitawe odbijawa pla}awa godi{we zakupnine. a ne robovi Kotorana. da upoznaju. I. 29–30. Uz to su se bile ispoqile i razne nasilne manifestacije. kao {to se tu`e da jesu. u {to ne verujemo onda ih pustite onom verom pod kojom su do{liŒ. jer su se Grbqani potpuno bili odmetnuli od Venecije po{to ih je podr`avao bosanski vojvoda Sandaq Hrani}. 138. 35–38. kao {to su po pravu bili du`ni ~initi.

132–138. Dakle. U instrukcijama od 25. Isto. Na taj na~in se izbegavala primena kazne. i pored vidne `eqe da zadovoqi obe strane. Stavovi grbaqskih pobuwenika. i to ponovo ograni~ene samo na kolovo|e bune ili œneposlu{nosti koja ima karakter nevernostiŒ. koji su smatrani iskqu~ivim krivcima za nemire. odre|uju se. pa se zato odobravao tro{ak od dve stotine dukata. Na osnovu we vidimo da je zadr`avawe utamni~enih Grbqana uko~ilo planirane pregovore. u kotorskom zalivu se ve} nalazilo pet zatvorenika iz Grbqa. bez svake sumwe. Kao {to je pomenuto. kolovo|e se nisu dale uhvatiti. Smatralo se da narod Grbqa nije bio u vezi s bunom. Grbqani su se pravdali time da to ne ~ine iz na~elnog otpora. i to u vezi s kotorskim izaslanicima i mleta~kim plemi}em Nikolom \ustinijanijem. ali je Senat smatrao da ih treba pustiti. Milo{evi}. ^remo{nik. na kraju ipak podr`ala zemqoposedni~ka prava svojih podanika. Kotorski dukali. Pomo}u koga je i ~ijim sredstvima to postigao nije poznato. Ako to ne uspeju. trebalo pohvatati uz pomo} œvernih Pa{trovi}aŒ. Du`e vreme nakon ovoga se i daqe insistiralo na ve} poznatom stavu Venecije da treba uhvatiti i egzemplarno kazniti vo|e pobune. Isto.66 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 se pomiwalo pitawe nasilnog uzimawa soli od strane Grbqana. po mi{qewu mleta~kog Senata. Na pobuwenike je. Isto. teraju ih sa poseda. a ne uz pomo} Sandaqa Hrani}a œili drugih do{qakaŒ. M. u koje je tada Senat imao puno poverewa. Me|utim. nego jedino zato {to smatraju da im Kotorani samovoqno podi`u zakup. Mo`da je novac i ovoga puta odigrao glavnu ulogu. koje bi zastra{ile i sve druge. u koje nije imao poverewa. maja 1433. uz konfiskaciju imovine. dele me|u sobom zemqu.51 Izgleda da je kotorskom providuru po{lo za rukom da pobune ugu{i bez krvavih obra~unavawa. ali samo kao krajwe sredstvo (ultimum remedium).50 U vezi sa svim tim upu}ena je jo{ jedna dukala sa veoma sli~nim sadr`ajem i u isto doba. 48 G. narod nije trebalo da oseti posledice kazne. Prave kolovo|e bune bi. 49 50 51 . Kazna je bila namewena samo vo|ama. pa nije preostajalo ni{ta drugo nego da se oni i wihova deca u odsustvu javno popi{u i osude na progonstvo. uticalo to {to iz susednih zemaqa nisu dobijali obe}anu pomo} (to se prvenstveno odnosi na bosanskog velika{a Sandaqa Hrani}a i wegove qude).48 Kada je re~ o odbijawu naplate zakupnine. te ih svakojako {ikaniraju i vre|aju. o{trije kaznene mere.49 Venecija je zbog svega ovoga. Trebalo je da budu ka`weni krajwe o{trim merama. godine Senat daje uputstva kotorskom knezu da pozove predstavnike Grbqa da jo{ jednom poku{aju da ube|ivawem ostvare zakonski obaveznu naplatu zakupa. 142–143. kako to Venecija oprezno defini{e.

godine (tra`ene amnestije za pobuwene seqake Grbqa i okoline) bilo je pozitivno re{eno. iako se nije spomiwalo neophodno prisustvo tri ili ~etiri kotorska plemi}a na wima. Stjep~evi}. M. godine odredio konfiskaciju wihove imovine uz pretwu smr}u ukoliko se osu|eni u roku od petnaest dana na|u na mleta~koj teritoriji. po svoj prilici. godine izdao mleta~ki Senat u vezi sa daqim sazivawem i odr`avawem wihovih tradicionalnih zborova. 32–38. 55 Istorija Crne Gore. uz uslov da prethodno namire Veneciji ili kotorskom plemstvu sva svoja dugovawa. novembra 1433. povoqnih uslova. odre|en kompromisni iznos dukata koji Grbqani nisu smatrali nasilnim pove}awem. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. Kotor i Grbalj. Isto tako je trebalo da bude ka`wen i svaki onaj koji bi se usudio da pobuwenicima pru`i uto~i{te. novembra 1433. Milo{evi}. Desnica. juna 1432. godine. kao i notar i kancelar kotorske op{tine Ivan de Luxia. Kotor i Grbalj. 53 Imena amnestiranih pobuwenika Grbqa videti kod: G. na wihov zahtev u celini potvr|en dokument koji im je jo{ 28. Tada je. 68–71. Stjep~evi}. 32–38. Pretpostavqa se da su to bili grbaqski glavari. 64–66. u stvari.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 67 Po{to je spalio ku}e vo|a pobune Vukote Dragulinovi}a. 54 M. I. uz obavezu svih da se jo{ jednom zakunu na vernost mleta~kom du`du i Veneciji. Grbqani su pristali da daju izjavu lojalnosti Mleta~koj republici i gradu Kotoru. Radi~a Ugqe{i}a i Radi~a Popovi}a.54 Posle ovakvih. potvr|eni su ranije utvr|eni principi o potrebi da odobrewe za odr`avawe prethodno mora dati kotorski knez. koji su garantovali ste~ene privilegije iz 1432. I. Milo{evi}. 68–72. M. 114. Komunalno ure|ewe. Sve ostalo {to se zahtevalo pre dono{ewa pomenutog dokumenta od 25. . Istovremeno s odre|ivawem ovih mera i rokova izgnanicima je bilo ostavqeno dosta vremena da spasu svoje `ivote i izbegnu sa mleta~ke na despotovu teritoriju.55 52 I. od kojih su posledwa dvadesetorica izjavu potpisali odvojeno. kotorski knez je odlukom od 22. II–2. 167–169. Grbqanima je. Prema dukali kotorskog kneza od 25. U dokumentu kojim je ovo registrovano bilo je posebno istaknuto da se ne}e odr`avati zborovi bez znawa i saglasnosti kotorskog kneza. novembra 1433. P. Sindik. 32–38. 29–30. vi{e kotorskih plemi}a i pu~ana. Istorija Grbqa. Na taj na~in pomenuta trojica vo|a bune protiv kotorskih zemqoposednika bili su ozna~eni kao pobuwenici (rebelli) i jedini krivci œza sva zla i zvjerstvaŒ izvr{ena protiv Republike i œprotiv mira wenog grada KotoraŒ.52 Osim ovog progonstva i smrtne kazne u odsustvu. sve ostale mere kotorskog kneza bile su blage i pomirqive prema pobuwenim Grbqanima. Stavovi grbaqskih pobuwenika. a Kotorani su se sa wime saglasili. a oslepqivawem ukoliko se u roku od petnaest dana uhvate na teritoriji despotovine. Ovu izjavu je potpisalo 218 doma}ina iz Grbqa. Stavovi grbaqskih pobuwenika. Milo{evi}.53 Kada je re~ o odr`avawu zborova. Sve~anom ~inu zakletve prisustvovala su i trojica kotorskih sudija. godine svi oni pobuwenici koji su bili zatvoreni pu{teni su na slobodu. Kova~evi}. Stavovi grbaqskih pobuwenika.

Tu se mislilo na vu~itrnski aneks ugovora iz 1426. godine u kome je progla{en princip ekstradicije izme|u srpskog despota i Mleta~ke republike ako izvr{ilac izbegne sa teritorije izvr{nog dela na drugu teritoriju. Kotorski dukali. Stavovi grbaqskih pobuwenika. Potvrda sporazuma koji su despotovi qudi dobili u Mlecima januara 1434. ni on ne}e mo}i da ne izvr{i presudu nad onima koji prime ustanike. Tom prilikom se u proglasu spomiwe da narod ne bi trebalo da prima i krije prognane vo|e. 167–169. M. jer bi takvi krivci bili ka`weni smr}u. M. dakle. Milo{evi}. upu}enoj 2. {to zna~i ni na teritoriji Crnojevi}a. G. pa se zato tra`ilo od naroda da ne prikriva imovinu vo|a pobune. Od konfiskovane imovine trebalo je da budu namireni oni koji su bili o{te}eni.57 O tome da su se trojica pobuwenih vo|a sklonila u Zeti postoji podatak u jednoj poruci kotorskog kneza. godine zapaqene dve ku}e ustani~kih vo|a Dragulinovi}a i Ugqe{i}a. U isto vreme je herceg Stjepan Vuk~i}. Verovatno je zbog toga skadarski knez i daqe odbijao da despotu isplati skadarsku proviziju. 32–38. \ura{evi}i su tada poru{ili tvr|avu \ur|evac. koji je kao Sandaqev sinovac za sebe svojatao. decembra 1433. 58 . bi}e prisiqen da posegne i za imovinom drugih Grbqana.68 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Pobuna je. Ukoliko to budu ~inili. ali ako prekr{e zabranu. Tre}a buna Grbqana protiv Kotora i mleta~kih vlasti 1448–1452. 146–147. godine bra}i \ur|u i Aleksi Crnojevi}u. ^ak je isticano i to da bi knez kotorski œnerado hteo da im pri~iwava neugodnostiŒ. kada je kotorski knez tra`io wihovu predaju prete}i da }e o nepo{tovawu ugovora obavestiti despota. pozvala je hercega da zadr`i Gorwu Zetu i odustane od zaposedawa Budve. pa knez ne bude mogao da namiri o{te}ewa. godine tu nije bila od velike koristi. isto ~ine protivno `eqama gospodina despota i protiv odredaba mirovnog ugovora…Œ. Zetu i druga despotova mesta u Albaniji da ne bi pala u turske ruke. 32–38. Milo{evi}. Ba56 57 Istorija Crne Gore. Vo|e pobune su na{le uto~i{te kod despotovog vojskovo|e \ura{evi}a. ^remo{nik. II–2. koja je jo{ 1439. Venecija. œiako bi to nerado uradioŒ. i ~udio se da su ih primili i da ih dr`e na svojoj teritoriji. Jedino su 14. gde su se nalazili i po~etkom 1434. nesumwivo ponovo obe}anu na sastanku u Kotoru. januara 1434. Sandaqev sinovac. jer œoni kao pojedinci re~enog gospodina despota. Stavovi grbaqskih pobuwenika. uz pomo} bra}e Crnojevi}a (\ura{kovi}a) zauzeo Gorwu Zetu. zavr{ena bez krvi.58 5. godine. Ku}e i posade s kotorske strane brda nisu napu{tali.56 Svi ostali u~esnici pobune iz Grbqa bili su amnestirani. koji su bili osu|eni na progonstvo. godine odbila hercegov zahtev da mu se povrati grad Kotor. godine ^etrdesetih godina XV veka kotorski poslanici su zamolili Veneciju da zauzme Budvu. Knez se pozivao na presudu da prognane vo|e ne smeju boraviti na za{ti}enoj teritoriji.

30–32. kao i jedan deo Pa{trovi}a i Grbaqska `upa. vojvoda Altoman juna 1448. godine u ime despota \ur|a Brankovi}a zauzima Grbaq. ~ime Grbqani ponovo bivaju odmetnuti od Venecije. godine. juna 59 I. Beograd 1942. 13. godine poslao je kotorski provizor Leonardo Balbo u zatvor u Zadar tri godine Bogoja Stojkovi}a. Grbaqska `upa i grbaqski statut.60 Posle godine 1446. \ura| Kastriot Skenderbeg. jula 1443.63 Kada govorimo o tre}oj buni seqaka u Grbqu (1448–1452). stanovni{tvo Grbaqske `upe ponovo se pobunilo zbog toga {to je kotorsko ve}e poslalo oficijale da poni{te ugovore o vlasni{tvu nad tamo{wim vinogradima. K. Me|utim. Istovremeno je vojvoda Altoman tra`io da mu se vrate sve zemqe koje su pripadale despotu. u julu u Veneciju sti`e glas da su mleta~ke trupe potpuno potukle srpsku vojsku. On je time zahtevao i sva prava na kori{}ewe grbaqskih solana. ona mora uzeti u odbranu prema ugovoru koji je imala sa srpskim despotom.62 Imaju}i u vidu veliko nezadovoqstvo Grbqana Kotoranima i mleta~kim vlastima i ~iwenicu da je stalno bio moqen da ih oslobodi kmetovske zavisnosti. @upa je tako priznala vlast despota \ur|a Brankovi}a. a u maju 1433. avgusta 1445. XCV. Stjep~evi}. Kotor i Grbalj. œprotiv ~asti du`dovog mleta~kog gospodarstvaŒ. P. III–IV. jer ih.61 Mle~ani su se. Stjep~evi}. Sa hercegom je bio sklopqen mir 23. . upustili u rat sa Skenderbegom i srpskim despotom (kraj 1447). Po~etkom 1444. 63 I. Radi}a Vurkovi}a (mo`da Vu~kovi}a) i Rada Batuti}aŒ radi ugovora koji su imali sa knezom Stefanom. 60 Isto. ali je neposredan povod za gnev Grbqana po svoj prilici bio akcija kotorskog kneza u se~i novosagra|enih vinograda. aprila 1444. zatim. Tada su se Crnojevi}i odmetnuli od Mletaka i pre{li na despotovu stranu. Solovjev. Radoni}. po svoj prilici negde u blizini Bara. Kotor i Grbalj. Mleta~ki poslanik Andrija Venijer. godine Crnojevi}i (\ura{evi}i) pristado{e uz Mle~ane. pravi uzroci wenog izbijawa su od ranije nasle|eni i neprebro|eni. godine i mleta~ke potvrde statutarnih odredbi od 28. Istorija Srba. 72.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 69 ra i Drivasta. bosanskim vojvodom. Herceg se nije na to obazirao.59 Za vreme pomenutih sukoba nastalo je neko kome{awe i u Grbqu. 371. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. ve} je opusto{io budvansku okolinu. œ20. Kova~evi}. 62 J. koji je putovao u Skadar da sklopi mir sa Skenderbegom i despotom. Bar. Do toga je do{lo posle izglasavawa zakona od strane kotorskog Velikog ve}a 23. 71–72. Spomenik SANU. Ji- ri~ek. 61 A. sa ciqem da ga pridobiju na svoju stranu. u suprotnom. a Mle~ani zapo~e{e agitaciju kod Stefana Crnojevi}a. dobio je naredbu da preda despotu sporna mesta po{to ovaj Republici nadoknadi tom prilikom nastale tro{kove. i to u prilog hercegu. Naime. U sukobu koji je potom nastao izme|u Venecije i hercega Venecija je zauzela Budvu i Drivast.

Listine.66 U aprilu 1449. nova ratna i predratna kretawa izazvala su ogromne {tete. kotorskom poqu. Da su Grbqani tada `eleli da i pred me|unarodnim feudima potpuno prekinu sve veze sa Kotorom pokazuje odlazak wihovih predstavnika 1449.65 ^im se vojvoda Altoman u junu 1448. bez obzira na statutom dozvoqena i nedozvoqena podru~ja za sa|ewe vinove loze. knj. pretrpesmo {tete dolaskom prve vojske pod vojvodom Altomanom i svim Crnojevi}ima. M. Sa Grbqem su ustali i Pa{trovi}i. Zato je Republika obe}ala da }e narediti pomorskom kapetanu da krene svojim galijama u Kotor i preduzme sve {to je po64 65 66 67 [. Lu{tica i Qe{evi}i. tamo{wi kmetovi su zatra`ili za{titu despotove vojske i ustali protiv Kotora. 90. aprila 1441. br. Prema kotorskim izvorima. Tamo su izjavili: œKako je poznato Va{oj Pravednosti ovo je tre}i put da su Grbqani ustali protiv Va{eg Pravednog Gospodarstva i ovaj posledwi put bili su vinovnici svih {teta… Predali su se Altomanu. I ba{ ~iwenica da su se Grbqani obratili despotovom vojvodi Altomanu bila je glavni argument i odbrana vojvode u tvrdwi da dr`i posede koji mirovnim ugovorom nisu pripali despotu. I. Kova~evi}. Takva stroga procedura nije bila prihva}ena od strane seqaka. 72–76.64 Spomenuti kotorski zakon o zabrani sa|ewa vinove loze oslawao se na ranije statutarne odredbe i na dukalu od 21. buna nije izbila odmah. vi{e nije verovalo u privatne ocene. kao tako|er dolaskom druge pod vojvodom Lagostinom i spomenutim Crnojevi}imaŒ. zakliwu}i se da }e radije zajedno umreti nego se ponovo pokoriti Veneciji. P. naro~ito kod `itarica. Crmnica. godine uputio u Grbaq i bio na svega nekoliko miqa od Kotora. Milo{evi}. Commisiones et relationes venetae. vinograda i solana. A.70 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 1446. Zagreb 1876. a vlast bi se na licu mesta uverila u ozbiqnost ove namere. IX i X. VIII. poslanici su savetovali da se razore sve solane koje su se nalazile u tzv. Dabinovi}. Stavovi grbaqskih pobuwenika. bio je rezultat stava vlasti i zakonodavnog gradskog odre|ewa. ve} ne{to kasnije. 38–43. Morala se iscrtati karta novog vinograda i pohraniti u gradskoj kancelariji. I. Prema wemu se. Kotor i Grbalj. Kotor pod Mleta~kom republikom. godine kotorski poslanici boravili su u Veneciji. kada se mogla osloniti i na despotovu vojsku.67 Da bi Venecija nesmetano gospodarila Kotorom i wegovom okolinom. Stjep~evi}. godine. nazvanim Jura{i. 30–31. a nasilna se~a ih je revoltirala. godine. 4. Smatralo se da postoji opasnost od napada i na sam grad Kotor. To se de{avalo za Grbqane pod povoqnim spoqnopoliti~kim uslovima izazvanim dolaskom vojske vojvode Altomana u Grbaq. vojvodi gospodara despota… i sa wegovom vojskom poharali Va{e posede pri ~emu izgubismo sve na{e prihode od `ita. . Ljubi}. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. jer su one privla~ile okolne velika{e. godine sa Srbijom da uti~u na pregovore na koje je bio upu}en Andrija Venijer kao predstavnik Venecije. 476. dakle. nego je svako morao da unapred prijavi vlastima svoju nameru. Pobuna je odmah uzela maha. Ipak.

poku{aj neposrednog uticaja Grbqana na pregovore Despotovine i Venecije nije imao nikakvog izgleda na uspeh. Kad je sve spremio da popali Grbaq. Ulciwu i Baru. 72–76. 3. Milo{evi}. Oni su se u gradu sv. a on }e u znak svoje privr`enosti kotorskom providuru doneti dva sokola. ali sa samo tri galije. Venecija je odlu~ila da u Kotor po{aqe galiju i da na taj na~in spre~i trgovinu morem.69 Ni Kotor ni Venecija nisu bili u stawu da preduzmu u tom trenutku bilo {ta ofanzivnije protiv pobuwenih Grbqana. pa celokupna kotorska javnost nije videla drugog izlaza iz nastale situacije osim da se Mleta~ka republika sporazume sa Stefanicom Crnojevi}em.70 U tom su ciqu jo{ jula 1451. ako Republika sklopi mir sa srpskim despotom ili velika{ima Bosne… neka u isti uvrsti i bra}u Crnojevi}e i wihove naslednike kao svoje prista{e. da mu se dozna~i pristojna ku}a u Kotoru. [to se ti~e pregovora sa Dubrovnikom. . I. koji je tra`io ispuwewe slede}ih uslova: 1. za wega i wegovu bra}u i ba{tinike. da ga imenuju za generalnog kapetana Zete. 6. Stjep~evi}. Verovali su da }e se tada za nekoliko dana Grbaq i wegova okolina œpacifikovatiŒ. da mu se garantuje imovina koju sada poseduje. ponovo na ~elu sa kotorskim biskupom Marinom Kantarenom. U uputstvima ranije datim poslanicima bilo je re~eno da pobuna seqaka u Grbqu ne donosi {tetu samo gra|anima Kotora. 38–42. Kotor i Grbalj. u kojoj su u~estvovali i Budvani. Skadru. gra|ani ve} tri godine nisu dobijali nikakve prihode sa svojih poseda. morao je po naredbi Republike da otplovi u Apuliju. Naime. Stjep~evi}. da mu budu predati svi wegovi odmetnici koji bi do{li u zemqu gospo{tije. 70 Isto.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 71 trebno da pokori Grbaq i da poru{i sve solane koje su bile podignute na kotorskom zemqi{tu. godine kotorski poslanici ponovo na{li u Veneciji. pobuwenici su nabavqali hranu u Budvi. 72–76. pa je Venecija zabranila da se oni bilo gde primaju. u kojoj bi stanovao on i wegovi carinici. 69 M. ~im se mleta~ke galije pojave. Grbaq biti pokoren. pa je bilo neophodno da se pomorski kapetan ponovo vrati u Kotor sa vi{e galija kako bi pobuna bila ugu{ena za kratko vreme. 4. Pored toga. verovatno kotorski dou{nici. Zato su kotorski poslanici tra`ili od Venecije da se na Grbaq po{aqe nekoliko mleta~kih galija sa hiqadu œmorlakaŒ. Kako su i Venecija i Kotor bili nemo}ni da preduzmu bilo kakvu ozbiqniju akciju. Zeti. nego umawuje i ~ast Mleta~ke republike. Iz wihove se predstavke doznaje da su Grbqani jo{ u pobuni i da je pomorski kapetan Viktor Kapelo doplovio pod Kotor.68 Me|utim. u slu~aju da Republika potrebuje pomo} u Albaniji ili Zeti. 2. vojvoda Stefan se obavezao da prisko~i u pomo} sa svojim qu68 I. javqali da }e. wegove solane i uobi~ajena carina. Marka tu`ili na nevoqe u koje je Kotor upao usled dugog rata. a jednako }e u~initi i on sa wezinim odmetnicima. Stavovi grbaqskih pobuwenika. godine u Veneciji boravili izaslanici. Poslanici su ovo tvrdili jer su neki iz Grbqa. to je u wihovo ime trebalo da obavi Stefanica Crnojevi}. Grbqani su opet odbili da pla}aju zakupninu Kotoranima i palili su wihove ku}e i imovinu. 5. Zato su se januara 1450. Kotor i Grbalj.

a ako budu ostali du`e. Tra`ili su. U tome su kotorskom knezu date odre{ene ruke. Kotor i Grbalj.72 Uvereni da }e Stefanu Crnojevi}u po}i za rukom da ugu{i pobunu seqaka u Grbqu. te da tako treba da ostane i ubudu}e. kao {to su bila wegova bra}a.72 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 dima i da dva meseca slu`i besplatno. Plata je po~ela da mu te~e od 30. Wegovi poslanici su iznosili da su seqaci pre pobune pla}ali po jedan perper. i to petsto perpera godi{we. wegovim stanovnicima nalo`i da u periodu od ~etiri godine plate sve ono {to su bili du`ni platiti. Milo{evi}. On se vremenom pokazivao sve spremnijim. odmah odazvao pozivu. Ova izuzetna dare`qivost Kotorana po~ivala je na saznawu da je Stefanica bio u oskudici. godine. 7. na kraju.71 Diplomatski napori Mle~ana da pridobiju Stefanicu po~eli su 1443. zapravo brodova Alfonsa V. Kotorani su nastojali da unapred isposluju neke odluke u pogledu svojih odnosa sa pobuwenim seqacima. za izdr`avawe u~iteqa i za dva plemi}a koji su nadzirali Grbqane da ne do|e ponovo do odr`avawa zborova i drugih neprilika. maja 1448. M. godine i pro{li su nekoliko faza. Kotor i Grbalj. Stavovi grbaqskih pobuwenika. godine wemu ipak nije bio odobren zakup carine koju je tra`io. da bude potvr|ena provizija od po {esto perpera. Slede}e. zatim. 72–76. Stjep~evi}. ako bi on ili wegova bra}a i naslednici bili napadnuti od neprijateqa. te Stefanici ponudi{e sumu od {esto perpera godi{we. I 1448. Ako Venecija usvoji ove zahteve. godine. Od tog novca trebalo je dati za poslanstvo u Veneciji. po{to Grbaq bude pokoren. te da se na taj na~in iskoreni mogu}nost dizawa nove pobune. On se tada i sam obra}ao knezu za pomo} œda bi mogao `ivetiŒ. 8. 72 I. da svi ustupci koje je Venecija u~inila Grbqanima budu poni{teni i da gra|ani mogu slobodno da iznajme svoju zemqu onima koji im se budu vi{e svi|ali. . 72–76. aragonsko-napuqskog kraqa. 73 I. pa je ~ak li~no dojahao u Kotor. koju su u`ivala wegova bra}a Jura{ i Koji~in… Za sebe i svoje podanike tra`io je proviziju od godi{wih {esto zlatnih dukata iz kotorske komore. sa kojim se povezao Stjepan Vuk~i} Kosa~a. Stjep~evi}. 72–76. sa pomenutim limitom. Stjep~evi}. da mo`e pristojno `iveti i po{teno slu`iti.73 71 I. 1444. Tako se 1446. godine Stefanici je za nastavak saradwe ponu|eno dvesta dukata godi{we. Pred tom opasno{}u Kotorani su Stefanici poslali skupocenu tkaninu (pano quarantin) u vrednosti od trideset dva dukata. ali je bio odbijen. 1443. kada se strahovalo od œ4 katoli~ke galijeŒ. da mu Republika do|e u pomo}…. vojvoda Stefan Crnojevi} se obavezao da }e privesti pokornosti Grbaq i druga mesta koja su od we bila odmetnuta. godine on dobija ~etiri pe~e tkanine u vrednosti od {ezdeset ~etiri dukata. Molili su. da budu nagra|eni onako kako }e se Republici svideti. 38–42. jer nije smatran dovoqno pouzdanim za Veneciju. Kotor i Grbalj. jer je Venecija veoma cenila wegovu ulogu. Me|utim. da Venecija naredi svom providuru u Kotoru da.

Stavovi grbaqskih pobuwenika. Obe}ao je pobuwenicima da }e se zalo`iti za mir i da }e od Venecije izdejstvovati pomo} za wih. Stefan. tra`ili despotovu za{titu i na boji{tu i na Porti. Kotor posle prihvatawa mleta~ke vlasti. 41. dok su se ostali pokorili. plemi}i {ikanirali i pu~ane zemqoposednike. navodno. Zato su sredinom 1452. ^remo{nik. 74 I. II–2. oni su tra`ili da jedan od dvojice nadzornika bude wihov predstavnik. Iako Venecija nije htela da mewa obe}awe koje je dala plemi}ima. 38–42. 75 [. Commisiones et relationes. 77 Istorija Crne Gore. ali je ostao bez tvr|ave @abqaka. sa kojim je herceg odr`avao dobre odnose.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 73 Stefan Crnojevi} je. . jer su. odmah prionuo na posao. jer su oni smatrani glavnim uzro~nicima bune seqaka. Kotorski providur od ovih trideset trojicu obesi. uz pomo} trupa koje je dobio iz Kotora. sa snagama koje je Stefanica cenio na 12000 qudi. Kotorani su bili neizmerno zahvalni Stefanici Crnojevi}u. Na taj na~in je za sebe pridobio oko osamdeset grbaqskih pobuwenika. Bogda{i}i i Qe{evi}i). 72–76.77 U Grbaq je uskoro stigla i despotova vojska. I. postav{i kapetan Venecije za Zetu. 76 Listine. Pritisnuo je sela Stefanice Crnojevi}a i od 590 popalio 570 ku}a. Kotorski dukali. Bo`i}. ^inili su sve da osujete pribli`avawe Stefanice Crnojevi}a Mle~anima. 437. nije vi{e mogao pomo}i ustanicima. Ljubi}. ranije ujediwena s tom teritorijom (Pa{trovi}i. Stjep~evi}. godine tim re{ewem nisu bili zadovoqni ni kotorski pu~ani. Dubrov~ani su. uz pomo} Vlaha i Kotorana popali ku}e i pose~e vinograde.. Crmnica. Vojvoda Altoman. 226–227. Zanimqivo je da u avgustu 1454. u kojoj je bilo i Turaka i ratnika iz Gorwe Zete. 176–184. Lu{tica. ipak je bilo podvu~eno da }e se kotorski knez posebno starati o doslednom po{tovawu ranije usagla{enih sporazuma.74 Pred ovakvim razvojem doga|aja smirila su se i naseqa u okolini Grbqa. 4. sakupiv{i na vlastitu inicijativu tkanine i hrane u vrednosti od hiqadu dukata. I. a ostale posla u progonstvo. Naime. II–2. M. zatim. prihvataju}i pove}awe poreza na svaku ku}u sa jednog perpera na jedan dukat godi{we. Kotor i Grbalj. zbog ~ega su mnogi stanovnici Grbqa pobegli u Apuliju na budvanskim la|ama. pa su. kada kotorski knez nekoliko meseci posle te akcije u Grbqu nije hteo da udovoqi zahtevu Stefanice za vojnim poja~awima iz grada. ni sti}i do mora. G. naneo im velike gubitke i naterao ih u bekstvo. Kasnije su za sve to tra`ili nadoknadu iz Venecije. svezao ih je i poslao u Kotor. Crnojevi}u poku{ali da ipak nekako pomognu.75 Posle ovako dramati~nog razvoja doga|aja. razbio Altomanove snage tek na prilazima Dowoj Zeti.76 Kotorani su optu`ivali dubrova~ku vladu da je po nekom sve{teniku poslala novac Stefanu Crnojevi}u s namerom da ga pridobije za borbu protiv Kotora. Istorija Crne Gore. Stefanica je tada. kw. IX. uzimaju}i za izdr`avawe jo{ {est gro{eva od svake tamo{we ku}e. prva obaveza Kotorana bila je da spre~e daqe odr`avawe zborova u Grbqu. Milo{e- vi}. 125–127. godine dvojica kotorskih plemi}a i nadzirala Gorwi i Dowi Grbaq. pritisnuti od hercega Stjepana Vuk~i}a.

Siworija ih je odbila i tada i 1463. od ~ega su 32 bila svojina kotorske op{tine. koji su se zvali doanarii salis. zvanom jo{ i œSoliocko poqeŒ. Uz popaqena sela ostala mu je samo tvr|ava Soko. Godine 1452. Komunalno ure|ewe.78 6. Sukob se izrodio u rat. a œgospode tiranaŒ vi{e nije bilo.79 ^im je Stefanica ugu{io tre}u bunu seqaka u Grbqu. U sukobima izme|u Kotora i Dubrovnika Dubrov~ani su prvenstveno te`ili tome da poru{e kotorske solane. Za Lu{ti~ane koji su tu imali i svoja œsona poqaŒ to je bio neo~ekivani udarac. I. Stefanica Crnojevi} je ostao veran Veneciji. . jer je i na ispuwewe prvih morao mnogo ~ekati. Monopol prodaje soli su u doba Nemawi}a imali kotorska op{tina i srpski vladari. godine. Kotor i Grbaq izme|u tre}e i ~etvrte bune grbaqskih seqaka i ~etvrta pobuna u Grbqu Va|ewe morske soli je u sredwem veku bio jedan od najva`nijih na~ina sticawa prihoda svih gra|ana od Kvarnera do Peloponeza. 26 \ura{evi}a i 27 Lu{ti~ana (M. unutra{wom i spoqnom. Istorija Srba. Mle~ani su poru{ili sva privatna œsolilaŒ. Jiri~ek. 79 O vlasni{tvu nad pojedinim œsolilimaŒ imamo pouzdanih informacija tek iz prve polovi- ne XV stole}a. 24 zetskog mitropolita. {to je bilo i u~iweno 1454. Sva pitawa koja su se odnosila na proizvodwu soli regulisala su dva ~inovnika. obe}avaju}i da }e mu svake godine ispla}ivati nov~anu nadoknadu. Nepoverqiv prema obe}awima. Pru`ili su otpor koji su Mle~ani lako slomili. ali je wegov sin Ivan jo{ za Stefani~ina `ivota dolazio s wime (wom) u sukob. Verovatno su ih obnovili tek osamdesetih godina XV veka. II–2. 80 Istorija Crne Gore. Kotorani su po~eli da ru{e solane u Grbaqskom poqu. Kako je so bila op{tinski kapital. Kotorane je gubitak solana te{ko pogodio. on je zahtevao da se wegove solane ta~no premere. Kotorska œsolilaŒ nalazila su se u Grbaqskom poqu. januara 1458. u predelu izme|u Cetiwa i Podgorice. 65). godine sporazumeli sa kotorskim knezom da }e donositi u Kotor so po starim cenama. Tu se u~vrstila despotova posada. godine tra`ili da se one obnove. go78 K.80 Ina~e. svi su ~inovnici upravqali wenom prodajom. Grad je pao u krajwu bedu. 377. pa su 1458. ali su ih kasnije ponovo uspostavili. pa su begunci iz Lu{tice u junu 1452. jer su se wihovi predstavnici u februaru 1452. godine.74 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 izme|u doweg toka Miro~a i Malog (Gorweg) blata. Sindik. kada je i zapisnik komisije o povr{inama solana Crnojevi}a bio unet u zvani~ne kwige me|unarodnih ugovora Venecije. kw. obja{wavali su Mle~ani. za vreme tre}e bune u Grbqu. bilo ih je 109. U parnici Nikole Molatova iz Lastova i Laurencija Bucije od 3. ali nije ni iskqu~eno. Kotorski knez je tra`io da se u ovakvoj situaciji poru{e i solane Stefanice Crnojevi}a. Ve} aprila 1453. godine prihvatili dubrova~ku vlast u Konavlima. godine kotorska op{tina se `alila da nema nikakvih prihoda œjer su sve solane po mleta~kom nare|ewu poru{ene i sasvim opusto{eneŒ. Godine 1425. 230. Da li su ovi posledwi imali u~e{}a i u proizvodwi soli nije poznato.

izru~iocu je obe}avan iznos od 10000 mleta~kih lira i ku}a u Kotoru ili drugde. Premeta~ine i pqa~ke odvijale su se po celoj kotorskoj okolini. koja su na podstrek Ivana Crnojevi}a uskratila pokornost. dovoqan broj pe{aka. upu}eno kotorskom providuru Eustahiju Balbi 18. godine. 43–45. 83 Isto. U naredbi datoj od strane kotorskih poslanika. Kotor se. zbog nastale situacije u Grbqu. Kotor i Grbalj. boravili kotorski poslanici Jakov Paskvali i Antun Bolica. Poslanstvo Grbqana. saslu{ao je i du`d. koja su privr`ena na{em gradu Kotoru. Kotor i Grbalj. najverovatnije. kojom je bila odre|ena ucena za Ivanovu glavu. po `eqi. jer je aprila 1465. Stjep~evi}. opet istoj povrateŒ.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 75 dine stoji da su Lastovqani za vreme rata Ivana Crnojevi}a izgubili œsve `ivoŒ. godine u Veneciji su. jula 1462.81 Rat Ivana Crnojevi}a i Venecije izazvao je izbijawe ~etvrte pobune grbaqskih seqaka. municije i drugih potreb{tina kojima }e ne samo za{tititi grad nego i œneprijatequ naneti {teteŒ. kojeg su nazivali œneverni neprijateq na{e dr`aveŒ (perfiolus inimicus nostri status). za pomo} obratio Veneciji. 84 Isto. Milo{evi}. kraqeva i careva. Da je tim nepokornim mestima trebalo pridodati i Grbaq potvr|uje i pismo du`da Kristifora Maura. aprila. Stjep~evi}. Ukoliko se `iv ili mrtav izru~i Veneciji. 76–79. uticao sadr`aj Balbijevog izve{taja. Me|utim. upu}enih kotorskom providuru Antoniju Balbi. prema odlukama stvorenim od same op{tine i prema statutima odobrenim i potvr|enim od na{e vlasti prilikom zauze}a spomenutog gradaŒ. zakqu~uje se da su seqaci odbijali da pla}aju da`bine i da je Balba protiv wih doneo presudu. godine odgovorila da je odlu~ila da po{aqe dve la|e. On je tvrdio da je vlasni{tvo na zemqi u Grbqu pripadalo tamo{wim seqacima i da su oni bili du`ni da u ime neke da`bine (pensiones) pla}aju godi{we oko hiqadu dukata. stajalo je: œ…po{to se imaju preduzeti sve mere. I. Protiv te presude su Kotorani u Veneciji ulo`ili prigovor. da li je opravdana sumwa da bi izazvale poreme}aje. Te je dukate trebalo razdeliti me|u gra|anima koji su izjavili da poseduju karate u istoj `upi. na{av{i se ugro`en. jer su one bile uzrok nemira u celoj `upi. koja je 19. .83 U vezi s pitawima poseda u `upi u istom prigovoru je isticano da su oni pripadali kotorskim gra|anima prema privilegijama — œdarovnicama dobivenim od vi{e knezova. koje je podnelo prigovor. izgleda da od zatra`enog tragawa nije bilo ni{ta. januara 1468. da se mesta. Na osnovu dokumenata od 12. 76–79. 82 I.84 81 M. ukoliko bi ostale u Grbqu. godine Republika odredila ucenu za Ivanovu glavu. Wime je du`d nare|ivao providuru da proveri da li su pomenute porodice u~estvovale u pobuni i. Rat se vodio dugo i odlu~no. Iz wega se dalo zakqu~iti da se kotorskim poslanicima savetuje da iz Grbqa uklone pedeset porodica. Stavovi grbaqskih pobuwenika. na {ta je.82 Aprila 1458.

godine Venecija je kotorskom providuru izdala nare|ewe da sa Ivanom sklopi mir.87 Tragovi bune u Grbqu sretali su se i tokom 1468. 88 Isto. 87 M. godine Ivan Crnojevi} ve} nosio titulu mleta~kog kapetana za Zetu. samo pomerilo te`i{te bune u neki drugi kraj. 1466. Kotor i Grbalj. kao wen kapetan za Zetu. Milo{evi}. poput oca. 86 M. prema mi{qewu mleta~ke diplomatije. tra`ila i imena i dokaze o neveri. i to uz proviziju i povlastice koje je u`ivao wegov otac. Venecija je. trebalo da. Izbeglice iz tog mesta rasule su se od Bara do Kotora. ali da to nije koristilo. a tra`ena je i pomo} Ivana Crnojevi}a. prilike u Grbqu su se brzo pogor{ale jer je Republika uskoro usvojila dokument kojim je pravo na vlasni{tvo nad zemqom u Grbqu garantovano gra|anima Kotora. Tra`io je da se odluka o daqem pla}awu godi{we da`bine obrazlo`i tako da se stanovnici Grbqa sa wom saglase i po~nu je pla}ati. Oni su wime mogli raspolagati slobodno i po svojoj voqi. Kotor i Grbalj.89 Nepovoqan polo`aj Grbqana. te se i daqe govorilo o pomo}i postradalima i ka`wavawu Pa{trovi}a. U dopisu providuru Venecija se pozivala na odluku od 12. Stjep~evi}. oni su bili izlo`eni pqa~kama imawa i stoke. Stavovi grbaqskih pobuwenika. Milo{evi}. Kotorani su nastojali da {to vi{e iskoriste. napu{tenih od svih. u reagovawu na nastalu situaciju vidno se kolebala.88 Na kraju su na progonstvo œkao izdajnici mleta~ke dr`aveŒ osu|eni samo Nikola [imunov i wegov sin. 76–79. godine u Veneciju je kao poslanik kotorske op{tine do{ao Antun Belli. uz uslov da ga potvrdi i kapetan za Zetu. On je tom prilikom izjavio da su gra|ani bili spremni da sa pobuwenim `upqanima postupe blago. aprila. paqewu ku}a i se~i vinograda. Zbog ovoga je kotorski kapetan jo{ jednom tra`io proterivawe pedeset grbaqskih porodica koje su navodno bile œuzrok odmetni{tva celog GrbqaŒ. godine. 43–45. Smisao i duh ove odredbe bio je u suprotnosti sa fakti~kim postupawem Venecije. Stjep~evi}. Stavovi grbaqskih pobuwenika. Juna 1469. 76–79. Prema istoj odluci. I. seqaci su bili posednici jedino zemqe u kotorskoj okolini. jer je on prema ugovoru 85 I. Venecija je u praksi usvojila wihovo stanovi{te. Grbqani su tvrdili da je sporno vlasni{tvo nad zemqom u Grbqu pripadalo wima i da je trebalo da na ime da}e na istu gra|anima pla}aju oko hiqadu dukata godi{we. ali se sama Venecija opirala ka`wavawu Nikolinog ro|aka Natalina. me|utim. koji je. Jo{ novembra 1466. dr`i `upu u pokornosti. Kako to nisu u~inili i stanovnici Lastve (danas Petrovac na moru).85 Progla{ewe buntovnika iz Grbqa za pobuwenike verovatno je nastalo zbog toga {to se Venecija. godine izmirila sa Ivanom Crnojevi}em. 42–43.86 I u ovoj pobuni sa Grbqanima su se solidarisali susedni Pa{trovi}i.76 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Prema sadr`aju dukale. jer bi prisilno preseqewe seqa~kih vo|a. uz posredovawe hercega Stjepana Vuk~i}a Kosa~e. . ina~e zvani~nog prevodioca i slovenskog kancelara. Smatraju}i doprinose Grbqana kao livel. Tako je aprila 1467. 89 Isto.

Du`d je bio uveren u to œda }e i ta verna op{tina biti tako|er blaga i da ne}e izbegavati od pravilnog va{eg nagovoraŒ.90 Najte`i problem je. jer kotorska op{tina nije bila u stawu da ostvari ova prava u Grbqu bez pomo}i Ivana Crnojevi}a. Stavovi grbaqskih pobuwenika. nastupili su doga|aji koji su u daqem razvoju odvukli Grbaq iz mleta~ke vlasti i zauvek re{ili sukobe izme|u gra|ana i seqaka. 281–292. kao i kod ranijih buna u Grbqu. 91 M. i to na o~itu. ^remo{nik. a Venecija }e u vezi s tim pitawem pisati i providuru Albanije. sa `eqom da ih nagovori da se sporazumeju s gospodarima. naro~ito za siroma{ne. Stjep~evi}. . II–2. veliku {tetu prvih i za ~itava dva veka ne na ve}u korist drugih. Istorija Grbqa. Takva presuda nije u to doba vi{e imala nikakvog zna~aja. ~ija je vlast. M.91 Kotorani prema pobuwenicima u Grbqu nisu postupali tako blago i ~ove~no kao {to je to prikazivao poslanik Antun Belli. Osim toga. sa obavezom da ubira prihode. Pa{trovi}e i Crmnicu. K. Kotorski dukali. saslu{av{i poslanika Grbqana Medoja Zagudina. Kotor i Grbalj. Na taj na~in je ukupna provizija Ivanu bila pove}ana na 1200 dukata. 93 G. Milo{evi}. a da ima i takvih koji nisu bili u stawu da plate ni redovne godi{we da`bine. On je bio spreman da saslu{a i one siromahe. Jiri~ek.92 Me|utim. 76–79. i zemqi{ni odnosi u Grbqu su se ve} bili znatno izme{ali. Desnica. Kotor i Grbalj. Osim toga. godine zalagala za blagost prema pobuwenicima. godine. 402. te prihvatila sugestije izaslanika Grbqa Medoja Zagudina da i u tom pogledu treba na}i posebna re{ewa. 291. Za zasluge mu je bilo obe}ano i {esto dukata. 95 Istorija Crne Gore. Du`d Mauro. 196. seqacima najvi{e odgovarala. 43–45. X. nego onŒ.93 Prema kasnijoj oporuci Ivanova sina \ur|a zakqu~ujemo da je Ivan tada sa Mle~anima dobio na upravu Grbaq. I.95 90 Listine. pa makar i u ime kotorske gospode. 185. Stavovi grbaqskih pobuwenika. koji je izjavio da `upqani nisu bili u stawu da plate stare dugove jer su bili siroma{ni. niti ih tako mo`e upakovati i na pokornost navesti. Kotor i Grbaq izme|u ~etvrte i pete pobune grbaqskih seqaka Sukob oko pravnog polo`aja Grbqana produ`avao se sve do 1469. kw. II–2. Kotorani se ovla{}uju da se obrate i vojvodi Vlatku. Republika je bila uverena œda }e Ivan to u~initi i da }e nemiri prestati. 43–45. Zato se Venecija i 1469. 389. I. Stjep~evi}. 94 Istorija Crne Gore. jer je o~igledno da ih niko drugi ne vodi. ipak bio u tome da li }e se naplatiti stari i zaostali dugovi grbaqskih seqaka. G. dok su Kotorani i Grbqani pregovarali o svojim pravima pred mleta~kim vlastima. 92 I. 74. Istorija Srba. kada su presuditeqi u Veneciji utvrdili da je pravo na strani Kotorana. 76–79. naredio je providuru da poku{a da postigne sporazum izme|u gra|ana i `upqana u vezi sa starim dugovima.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 77 bio du`an da se anga`uje oko pla}awa godi{we da`bine od strane seqaka Grbqa i okoline. Milo{evi}.94 7.

seqaci su ostali slobodni u`ivaoci svoje zemqe. Zakup zemqe u Grbqu. saslu{av{i brojne svedoke. Krajem XV veka ve}inu obra|iva~a zemqe u Grbqu ~inili su livelisti. 182–184.98 Prema jednoj vesti iz septembra 1479. Oni koji su ostali. Jiri~ek. posle zakqu~ivawa mira. Kad se. Obaveze prema zapu{tenom manastiru svodile su se na davawe desetka. Me|utim. Istorija Crne Gore.97 Turske trupe opusto{ile su u mleta~ko-turskom ratu (1478–1479) i mleta~ku oblast kod Kotora. uzimali su zemqi{ne deonice pod zakup œza ve~na vremenaŒ.78 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 Posle nekoliko dugotrajnih buna mnogi Grbqani su napustili svoja sela. Mnogo je poznatije dr`awe mleta~kih podanika oko gradova u primorju i oko Skadarskog jezera. Re`im koji su im predlagali Kotorani trebalo je da bude mnogo te`i i zato su mu se `estoko oduprli. Za takav zakup dugovali su gospodaru po nekoliko stari `ita i poklon o velikim praznicima. {to nijednu ku}u nije te`e poga|alo. kw. iako nisu uspeli da izvr{e podelu wihove zemqe onako kako su to ~inili u Grbqu. Mrkojevi}i su pri{li Turcima. iz tog se vremena ne raspola`e nikakvim podacima koji bi doprineli stvarawu potpunije slike o wihovom polo`aju. . nisu priznavali pravovaqanost svedo~ewa. D. U vreme kad je manastir po~eo da propada. I. prema statutu. Ponekad su sastavqali i notarske isprave o livelu. Pa{trovi}i i Grbqani i seqaci iz okoline Budve ube|ivali su okolne turske vlasti i skadarskog sanxakbega da ih moraju uzeti pod svoje okriqe kao doju~era{we podanike Ivana Crnojevi}a. 96 97 98 Istorija Crne Gore. Nesumwivo je da su metohijski seqaci imali ograni~ena prava u vremenu u kome je prevla~ko vlastelinstvo bilo u punom usponu. kw. 185. zaposev{i Grbaqsku `upu i sela plemi}ke op{tine Pa{trovi}a. Crmni~ani su zbacili kotorsku vlast i po{li wihovim primerom. uverili da ti krajevi pripadaju mleta~kom du`du. isti~u}i da su to posedi Ivana Crnojevi}a. ali su se u ve}ini slu~ajeva usmeno dogovarali. tako da je stare zemqi{ne odnose potiskivao ugovorni odnos — livel. sultan je hteo da za sebe zadr`i ove dve oblasti. II–2. 402. pristupilo regulisawu granice. II–2. a bilo ih je ~ak i iz Crmnice. Malikovi}. a kotorska op{tina namete po ogwi{tu. Javqali su se seqaci iz okoline Grbqa. Istorija Srba. Kotorani su izvla~ili iz Grbqa svake godine oko 250 do 300 tona `ita i œprigodne pokloneŒ. K. te su odlazili u Apuliju i na taj na~in prepu{tali zemqoposednicima da na|u nove zakupce. Ni mnogi zakupnici nisu vi{e mogli `iveti od zakupqene zemqe. ali su se Turci. Bez obzira na pravni polo`aj seqaka. koji su prema oceni samih Grbqana {ezdesetih godina XV veka iznosili hiqadu dukata. godine u sukobu izme|u turskog suba{e i stanovnika Crne Gore te{ko je suditi o stavu koji su doju~era{wi Ivanovi podanici zauzeli prema novim gospodarima.96 Kotorani su i seqake Svetomihoqske metohije smatrali posadnicima ili vlasnicima. Na su|ewima im. 185. Mle~ani su bili obave{teni o tome da su ti i ina~e buntovni seqaci bili ogor~eni {to vlasti Venecije nisu pru`ile dovoqnu podr{ku Ivanu Crnojevi}u i omogu}ile mu da se odr`i u brdima.

uticalo je na stvarawe ~vrste odluke Grbqana da potra`e i na|u neko drugo politi~ko re{ewe. novembra 1496. Kad je Halil-beg do{ao da s mleta~kim predstavnicima utvrdi kome je {ta pripadalo. Pa{trovi}a i u selima oko Budve poja~ano je bilo neraspolo`ewe prema mleta~koj vlasti. II–2. Savremenici su. nominalno su ih zadr`ali pod svojom vla{}u. Isto.101 8. 319–320. Peta buna Grbqana protiv Kotora i mleta~ke vlasti Stalno trvewe u ratovima. pa su oni prilikom tursko-mleta~kog razgrani~ewa davali izjave na wenu {tetu.99 Nije poznato koliko je Ivan Crnojevi} ostao na primorju. godine u Kotoru bilo shva}eno kao œbunaŒ Grbqana. . Isto. van podlo`nosti Kotoru i Mle~anima. Kotorski svedoci tvrdili su suprotno. nakon kra}ih oslawawa na srpske despote i zetske oblasne gospodare. odvojen od turskih poseda granicom koja je utvr|ena u brdima izme|u mora i Skadarskog jezera. svedoci iz Grbqa i Pa{trovi}a su izjavqivali da je to stara ba{tina Crnojevi}a. peta po redu. Pokazivali su stare poveqe i kwige o podeli Grbqa. kao i nepomirqivost sukoba izme|u kotorskih zemqoposednika i grbaqskih kmetova. Tako su se Grbqani. 318. obja{wavaju}i s puno buke da su ti doma}i qudi stari mleta~ki podanici koji misle samo o pqa~ki i koji svojim spletkama `ele da stvore situaciju koja bi Ivanu Crnojevi}u omogu}ila povratak u wihov stari kraj. Turci su sada tra`ili Grbaq i Pa{trovi}e kao zemqe Ivana Crnojevi}a. Ivan je svim merama mleta~ke opreznosti stupio u vezu s nekim svojim ro|akom koji je `iveo u Kotoru. Tako jedan dokument o zakupu zemqe od 3. Uz mleta~ko popu{tawe priznao je Republici i znatno su`eni distrikt Ulciwa. niti da stalno ubiraju prihode. Zato je primawe turske vlasti 1497. protiv pot~iwenosti Kotoru i Mleta~koj republici. a fakti~ki ih ustupili Ivanu Crnojevi}u da u wihovo ime tamo ubira prihode i da upravqa tim krajevima. dakle. godine sadr`i klauzu99 100 101 Istorija Crne Gore. godine. `eleli da osiguraju svoje budu}e dohotke. Me|u stanovni{tvom Grbqa. Bara i Budve. Tako je Republika zadr`ala primorski pojas. Tako je sultan Mehmed II neposredno pred smrt. œiz ~iste qubavi i prijateqstvaŒ priznao Mle~anima Pa{trovi}e i Grbaq. naro~ito kad im je bilo ponu|eno tri stotine dukata kao argument. Turski emini su delimi~no shvatili igru. 322. po dolasku Turaka priklonili wima.100 Kako kotorski knez i vlastela nisu bili u stawu da se odr`e u Grbqu i Pa{trovi}ima. bunama i mu~nim pregovorima. Interesantno je da je iskustvo iz mnogih ranijih buna i postupno pripremawe ove posledwe navelo neke zemqoposednike da potra`e na~in osigurawa svojih prihoda u Grbqu. niti kakve je poteze preduzimao.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 79 Mr`wa prema kotorskoj vlasti nije im se gasila od kada je u krvi bio ugu{en wihov posledwi ustanak. Osim toga. u aprilu 1481.

U te{koj borbi i uz promenqivu sre}u 1483. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. 45–47. Politi~ki su u po~etku podr`avali Grbqane protiv Mletaka da bi kasnije. Turci su pravili probleme do januara 1482. Be`e}i. 84. trebalo je da Turci napuste sve zemqe Crnojevi}a. ali se kasnije vratio i priznao tursku vlast.80 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 lu u kojoj stoji da se obavezni prihodi ne uslovqavaju nikakvim mogu}im pobunama. M. tako da se Grbaq jo{ i danas pomiwe kao Ivanobegovina. 103 I. ali se zato wegova bra}a. 186. Republika se na to po`alila papi. Ta obaveza davawa frawevcima devet perpera i {est stari `ita godi{we bila je u vezi sa jednim posedom u Grbqu. Milo{evi}. Prema wemu. 27–28. kao pla}enici mleta~kog du`da. ali se najvi{e koristio solanama ispod Soliockog poqa. op{irnije je obja{wavao drugi dokument. 209. obavezuju da }e ga finansijski pomo}i da bi. kada je bio sklopqen ugovor izme|u Venecije i sultana Bajazita prema kome je Grbaq i Pa{trovi}e zadr`ala Venecija. pa se Ivan ponovo morao pomiriti sa Venecijom da bi uz wenu pomo} mogao da se odupre Turcima.102 Kad su turske trupe osvojile Zetu. Stavovi grbaqskih pobuwenika. Kasnije je. godine. Na wegovu nesre}u. podigao je manastir na Cetiwu 1485. Komunalno ure|ewe. Grbaq i srpska despotovina.104 102 M. od prihoda sa zemqe svima bio vra}en dati novac. Kova~evi}. godine. . Milo{evi}. vodili rat protiv pobuwenika. novembra 1496. godine. Marina Bolice u korist fraweva~kog samostana u Kotoru. Spremi}. one su prodrle i u Grbaq i Pa{trovi}e. godine Turci su kona~no ovladali Risnom i Herceg Novim. M. Sindik. godine naredio da se slu~aj ispita i da se Grbaq i Pa{trovi}i vrate Veneciji. pretpostavqa se. Ivan Crnojevi}. U izmewenim okolnostima. 45–47. Garanciju odnosno obavezu isplate frawevcima preuzima sam Dobru{ko Bolica. Wegova uprava pam}ena je po dobru. Zakup zemqe u Grbqu. U wemu se govori o obavezama koje su proizilazile iz legata pok. daju}i im garanciju da }e dobijati re~eni novac i `ito bez obzira na eventualne bune u Grbqu i nemogu}nost ubirawa prihoda sa zemqe. I. Malikovi}. Turci su jo{ jednom provalili u Zetu. Stavovi grbaqskih pobuwenika. od Venecije tra`io da mu vrate wegovu teritoriju. koji je bio vlasni{tvo ve}eg broja bra}e Bolica i wihovih sinova. Bolice su samo pravno osigurale frawevce. 32). Verovatno je i sam Ivan Crnojevi}. tvrde}i da je ranije pripadao Crnojevi}ima. jula 1480. koji je najpre izbegao iz zemqe. od 5. a `ele}i da se na taj na~in osveti Mle~anima {to su ga potpuno zapostavili prilikom sklapawa mira 1479. 104 Da bi u narodu okajao grehe svoga oca zbog ru{ewa prevla~kog manastira. a po{to je bilo nekih koji su tvrdili da su Grbaq i Pa{trovi}i pripadali Ivanu. garantuju}i za sebe i svoje naslednike. Ovo re{ewe nije doneseno lako. podsticao Turke da zadr`e Grbaq. zetski vojvoda i gospodar. s pravom. Stjep~evi}. posle vra}awa Grbqa Kotoru. Crnojevi}i su u Grbqu imali i neke solane. od mogu}nosti izbijawa nove pobune u Grbqu.103 Ivan Crnojevi} dr`ao je Grbaq kao svoj posed. [ta se podrazumevalo pod uslovqavawem. te je sultan Mehmed II pismom od 10. Ivan je kao turski vazal i daqe izra`avao neprijateqstvo protiv mleta~kog Grbqa. D. godine i tu je bilo sedi{te srpske zetske mitropolije (P. Kotor i Grbalj. ukoliko su joj ranije pripadali.

106 Isto. Kotorski knez i providur je u avgustu 1493. Sam Ivan Crnojevi} se sa takvim stawem nije mirio. Nije. ve} i sa ocem wegovog gospodarstvaŒ (misli se na Ivanovog sina \ur|a). . Turci su zaposeli Grbaq 20. tako da je mogao. pamte}i po zlu te{ku upravu Mle~ana. 334. \ura| je izbegao u Veneciju. marta 1496.108 Turska okupacija Grbqa trajala je dva veka. oslobodi Turaka. On se ~ak i o`enio mleta~kom plemkiwom Jelisavetom Erico. Stjep~evi}. s druge strane. Sigurno je da je postojao sporazum o predaji. Stavovi grbaqskih pobuwenika. pa je zaista ~udno da Turci iza sebe nisu ostavili skoro nikakav trag na tim prostorima.106 \ura| Crnojevi} je do kraja svoje vladavine zadr`ao Crmnicu i jedan deo Grbqa. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. iako mu je bilo priznato pravo da sa obnovqenih solana u delu Grbaqskog poqa uzima onoliko soli koliko su imali i wegovi preci. uz ograni~ewe da ih koristi samo za potrebe svojih podanika. 107 Isto. ve} je samo savetovao. uz pomo} Mle~ana. Me|utim. godine. nije poznato. Mle~ani su tvrdili da su œgranice podru~ja na{eg Kotora dosta jasno opisane ne samo u ugovorima koje imamo sa pomenutim gospodinom sultanom. 32–34. sru{io ku}e koje su Crnogorci podigli u Grbqu. 337. Kova~evi}. wegov prethodnik. dobrovoqno predao Turcima i tako od dva zla izabrao mawe. u uverewu da }e ga Venecija svojski pomagati u borbi protiv Turaka. 79–81. Wegovi qudi ometali su Kotorane koji su izvla~ili iz mora vi{e kamene blokove podesne za gra|ewe i. kao {to se de{avalo i tokom ~itavog XV veka. II–2. i bez obzira na to {to je wegov carinik bez smetwi pred kotorskom kapijom ponovo ubirao takse na robu koju su Crnogorci donosili na primorje. godine potpuno su osvojili Zetu. \ura|. posledwi ostatak ju`noslovenskih zemaqa. godine. sa `eqom da se mleta~ko podru~je sa~uva œsa {to mawe buke i demonstracijeŒ.107 Sin Ivana Crnojevi}a. Iako je Paolo Erico. godine obavestio Siworiju o œdrskim i lakomislenim postupcimaŒ \ur|a Crnojevi}a. 1490.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 81 Posle Ivanove smrti. kw. Senat je savetovao da se te ku}e bez velike buke do temeqa poru{e. Grbaq se potpuno predao tek godinu dana kasnije. Nije bio za otvoreni sukob sa \ur|em. ^ak je i uspomena na wih toliko izbledela da se samo na osnovu istorije zna da su oni nekad gospodarili Gr105 Istorija Crne Gore. nastavili da poseduju zemqu u Pa{trovi}ima i u blizini Budve. 1497. Turci su bili mnogo ja~i i 1494. ali pod kojim je uslovima predaja izvr{ena. U ovim posledwim borbama Grbaq se. \ura| ih je ponovo gradio. poznat nikakav akt o wihovom razgrani~ewu koji bi se podudarao s te{ko utvr|enom tursko-mleta~kom granicom pred samu smrt Mehmeda II Osvaja~a. 108 I. Milo{evi}. uz sve propuste Kotorana. da nesmetano vadi so iz svojih solana. a ne za prodaju drugima. Kotor i Grbalj. 45–47. M.105 Kotorani su prve godine obnovqene Ivanove vladavine jo{ uvek dr`ali krajeve koje im je sultan ugovorima priznao. me|utim. P. da ne bi i sultan bio izazvan. poku{ao je da se ponovo.

sa sedi{tem u Herceg Novom. na osnovu svega se da zakqu~iti da su Turci po{tovali narodne obi~aje. verovatno. kako to dokazuju stari dokumenti i kako je to potvrdio i pokojni sultanŒ. Kotor i Mleta~ka republika nisu mogli da se pomire sa takvim gubitkom. pa prema tome nije bilo ni zavisnih seqaka. Sudsku vlast imao je crnogorski kadija. i to samo na osnovu jednostranog akta. na osnovu ~ega pretpostavqamo da su grbaqski glavari i sve{tenici sazivali zbor kad god im je bilo potrebno. Gubitak su do`ivqavali te`im. Naprotiv. Mle~ani su energi~no isticali staru kotorsku jurisdikciju nad Grbqem. jezik i veru. a direktni upravni organ bio je emin (upraviteq turskih dobara). u svemu bio podvrgnut politi~koj vlasti u Kotoru. Usled takvog stava reagovalo se na dolazak turskih oficira i sanxakbega 1497. godine. dok je pod Mle~anima. dakle. Kova~evi}. Spahija i veleposednika nije bilo. s obzirom na to da su mu osporavali svako pravo zbora. . Turci nisu useqavali muslimane. Milo{evi}. bio gospodar svoga imawa i svoga truda (sultan je bio kolektivni gospodar). Vojne posade nije bilo.110 Iako je. Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost. i pored svega.82 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 bqem. I Diari. 679–680. ali izjavqujemo da su Grbaq i solane ranije pripadale i sada pripadaju na{oj presvetloj Siworiji.112 109 110 111 112 P. odluka Grbqana iz 1497. tim pre {to se radilo o veoma osetqivom polo`aju i o dragocenoj `itnici i solanama u dnu Grbaqskog poqa. dok godi{wi hara~ nije bio veliki. dok je pod Mle~anima bio samo kmet kotorske gospode. solare. M. Vladavina Turaka i Mletaka razlikovala se u slede}em: grbaqski seqak je pod Turcima.111 Mleta~ki stav bio je zasnovan na istorijskim argumentima i bio je jasan: œMi se niti me{amo. Jedino se priznavalo pravo da turski organi mogu da pokupe carine œpod istim uslovima kao {to je to uradio Crnojevi}Œ. Ina~e. Stavovi grbaqskih pobuwenika. O~ito se mislilo na solane koje su pripadale Crnojevi}ima i na prodaju carina od soli. sultanovo dobro. 35. godine da se zakunu na vernost turskom sultanu posle niza otvorenih buna i oru`anih akcija bila kona~na. a ni prisilne islamizacije u Grbqu nije bilo. ^itav Grbaq bio je œcarski hasŒ. najboqi dokaz tvrdwi da je wihova uprava bila podno{qiva u svakom pogledu. Venezia 1879. ali ne vi{e od toga.109 Pod Turcima je Grbaq bio nahija crnogorskog kadiluka. pod Turcima je Grbaq imao svoju samoupravu. niti `elimo ikako me{ati u zemqu koja je ranije pripadala Crnojevi}ima. I. niti je bilo administrativnog ureda. te su sve doma}e stvari i sporove re{avali po svojim obi~ajima. pravu i zakonima. To je. M. 45–47. Sanuto. Isto. 643–644. koji su bili obavezni da rade na solanama. Turci su u Grbqu jedino ubirali prihode od seqaka (jer je so bila dragocena trgova~ka roba). tj. stanovnici Grbqa pod turskom vla{}u bili su podeqeni na œfilurxijeŒ (oni koji su pla}ali porez od ku}e (oxaka)) i œtuzxijeŒ tj. t.

godine.000 dukata.000 dukata. U istoj poveqi se navodilo da su gra|ani za vreme bune.115 Potpadawe Grbqa pod tursku vlast i za Veneciju je predstavqalo te`ak udarac. bune i sve suprotnosti koje su se u toku trajawa buna javqale. kada se prikqu~io Veneciji. stajalo œda oni nisu du`ni ni{ta drugo. Turci su ve} 1498. godine po~eli da eksploati{u gr113 M. Za siroma{ne seqake bio je to ipak te`ak teret: 4000–5000 stari iznosilo je. koju su Grbqani 1469. Nije. 84–85). 45–47. Uzev{i navedene iznose kao pribli`no ta~ne i uporediv{i ih sa cenama onoga vremena (pristojnom cenom `ita smatrao se iznos od 10 gro{eva po staru). a sa samog tre|ela `upqana dobivali su 8. moj ih gospodar ne}e nikada napustitiŒ. Tako je u tu`bi. koja je trajala pet godina (1448–1452). godine. prema dana{woj meri. godine pa{a u Carigradu jasno rekao: œNemoj ti misliti da ne primamo rado onoga ko se ho}e predati mome gospodaru… Pa. ali. ali se Turske kona~no oslobodio tek oko 1725. Zato je mleta~kom izaslaniku Alovizu Sagudinu 1497. sa~iwena u Veneciji jula 1454. 8. On u svojim izjavama i preuveli~ava. ta~na ni tvrdwa da je grad iz Grbqa dobijao œsvakovrsnog `ive`aŒ. iako su se Grbqani dobrovoqno predali. jer ka`e da je grad od Grbqa dobijao do 8000 stari raznoraznih namirnica: œ… Kad je posedovao celi teritorij. pa su zbog toga Mle~ani neprestano isticali svoja prava na Grbaq. Milo{evi}. nego neku godi{wu proviziju od pribli`no 1. Kotor i Grbalj. (I. koji ka`e da je ba{ taj gubitak glavni razlog siroma{tva kotorskih plemi}a. bili o{te}eni za 6. proizilazi da je grad bio o{te}en za 4000–5000 stari. koji imaju. 114 Isto. kao {to ka`u karate u `upiŒ. U Grbqu su bile sme{tene solane koje su Siworiji donosile zna~ajne prihode. 115 Grbaq se pod turskom vla{}u nalazio do 1647. jer se po sa~uvanim ispravama doprinos grbaqskih seqaka ograni~avao samo na `ito i na gotovo bezvredne poklone. Stjep~evi}. Kotor i Grbaq posle 1497. godine Gubitak Grbqa predstavqao je za Kotor te`ak udarac. tako|e. koji se imaju razdeliti izme|u wih. godine.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 83 Sami Turci imali su veoma jaku fakti~ku organizaciju.113 Ovakav korak grbaqskih seqaka postaje razumqiviji kada se {ire sagledaju svi wihovi stavovi. . koliko se po wima mo`e zakqu~iti. Grbaq je bio `itnica gralnog mleta~kog grada u Boki Kotorskoj. godine podneli Veneciji.114 9. Stavovi grbaqskih pobuwenika. Koliko su ga Kotorani te{ko do`iveli ilustruje i izjava poslanika \ustinijana. Ta `upa je bila od posebnog zna~aja za Kotor. zasnovanu na ~iwenici da su se Grbqani dobrovoqno predali i zakleli im se na vernost.000 stara…Œ. dobijali su dvanajest hiqada svakovrsnog `ive`a. Visinu koja se kretala oko godi{wih 1000 dukata potvr|ivala je i molba kotorskih plemi}a. ona zaostaje za stvarno dobijanim koli~inama namirnica. ali uvek uzaludno. 250–300 tona. Zato su oni na Porti vi{e puta i pokretali pitawe daqeg statusa Grbqa. Na osnovu raspolo`ivih dokumenata nije mogu}e ustanoviti ta~nu visinu ovih doprinosa.

Istorija Crne Gore. U julu 1499. 16–17. 16–17. 14. U Veneciji se naslu}ivalo. 123. da bi ja~e poduprli ovaj predlog. Kotorani su podr`avali takve zahteve Crnogoraca i Grbqana.120 Me|utim. Beograd 1909. Shvataju}i zna~aj ove ponude vlada je naredila rektoru œda re~ene iz Crne Gore treba da primi za dobre podanike. Tako su se Crnogorci. 118 M. kw. III. Istorija Crne Gore. t. Tomi}. I. kw. 119 M. III. 101–105. ¶LçÇÇ. 823. saop{tili su kotorskom providuru da su spremni da se stave pod mleta~ku za{titu. III. t. II. 1143 i 1173. Vojvoda Crne Gore uporno je radio na tome da zavadi Crnogorce i Mle~ane. sa razlogom se mo`e pretpostaviti da im je Venecija obe}ala neke privilegije sli~ne onima koje su imali Pa{trovi}i. Sanudo. Sanuto. do{ao suba{a Crne Gore. Istorija Crne Gore. U uputstvu rektoru Kotora je stajalo: œIz va{ih pisama primqenih pre vi{e dana razumeli smo ponudu koju vam ~ine oni iz Crne Gore i oni iz Grbqa da ho}e da do|u pod vlast SerenisimeŒ. 702. 117 M. Oktobra te godine u Grbaq je sa trista qudi. t. Istorija Crne Gore. godine predstavnici Grbqa i predstavnici Crne Gore. 920. uporno tra`e}i da Venecija {to pre donese odluku o wihovoj molbi. 16–17. 969. 685. II. 120 J. kada su neki Wegu{i napali i opqa~kali jednu ku}u u blizini Kotora. II. te su od Venecije zatra`ili da uputi jednog stare{inu i municiju da bi se mogli odupreti Turcima. III. kw. .118 Na navaqivawe Crnogoraca i Grbqana mleta~ka vlada je krajem avgusta 1499.116 Kada je do{lo do prvih znakova mleta~ko-turskog zao{travawa. Titograd 1975.117 Glavari Grbqa i Crne Gore jo{ nekoliko puta su dolazili u Kotor. {to je. radi ~i{}ewa solana. t. izviwavali i obja{wavali da su to uradili po nagovoru turskog vojvode. ali je smatrao da je œonaj suba{a. godine re{ila da i jedne i druge primi pod svoju za{titu. bez sumwe. I Diari. Crnogorci i Grbqani su izrazili spremnost da promene gospodara. kojima }e dati po{tene i potpune uslove za koje smatraju da su potrebniŒ. imaju}i u vidu vazalni odnos sa Turcima pre 1496. kw. Ne{to kasnije. godine. navode}i ~ak. Prilozi za istoriju Crnojevi}a i Crne Gore. Kotorski providur Fran~esko ^ikowa hvalio je skadarskog sanxakbega kao dobrog ~oveka. da Crna Gora ima {est hiqada boraca. zaoŒ. 136. na {ta nas upu}uju re~i œpo{tene i prigodne usloveŒ. Grbqani i Crnogorci tra`ili su od Mle~ana da upute jednog providura i \ur|a Crnojevi}a da zajedno upravqaju zemqom. a mo`da i 116 M. zajedno sa jednim mleta~kim providurom. bilo nerealno. Izgleda da su Turci tada ve} doznali ne{to o mleta~ko-crnogorskim zahtevima. Grbqani su `eleli da prime mleta~ku vlast pod uslovom da se na upravu zemqe vrati \ura| Crnojevi}. Sanuto. t.84 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 baqske solane. 48–49. III. nezavisno jedni od drugih. Sanuto. kw.119 Iako se iz ovih podataka ne mo`e utvrditi pod kojim su uslovima Crna Gora i Grbaq bili spremni da prihvate mleta~ku vlast. I Diari. zahtev Crnogoraca i Grbqana da se u Crnu Goru uputi \ura| Crnojevi} Mle~ani su primili s nepoverewem. I Diari. upravqa~ negda{we dr`ave Crnojevi}a. Spomenici. I Diari.

bez sumwe. . Zbog svake sigurnosti i zna~aja solana. III. M. da on preko svojih qudi odr`ava veze sa skadarskim sanxakbegom. 47.124 Kada su. Sanuto. onoliko koliko dobija sultan. i pored sveg truda. poku{ajem da Grbaq i solane 121 122 123 124 125 126 Istorija Crne Gore. ona je krajem maja 1503.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 85 pouzdano znalo. Ka`i da re~eno mesto od starina pripada SiworijiŒ. Brane}i razloge na{e.126 Svaki poku{aj Mletaka da se na bilo koji na~in dokopaju Grbqa i tamo{wih solana propadao je vrlo brzo. na{Œ (wen) i da komesar Fran~eski treba da uradi sve da on pripadne Veneciji. 612–613. Tomi}. Venecija je nudila ukupno 1700 dukata godi{we za zakup. koji je i kasnije ostao sastavni deo turske administrativne oblasti Crna Gora. godine Ve}e mu je. kw. kw.122 Mleta~ki argumenti da je Grbaq od starina pripadao Republici bili su vrlo neubedqivi. Istorija Crne Gore. kw. Ovaj wegu{ki knez u`ivao je najve}e poverewe kod skadarskog sanxakbega. 16–17. {to je bilo odlu~uju}e u razgrani~ewu i {to se nije moglo osporiti. Prilozi za istoriju Crnojevi}a i Crne Gore. t. III. Sredinom oktobra 1503. Turci su postavili posebnog vojvodu u Grbqu.123 Kao svog glavnog komesara za razgrani~ewe na mleta~ko-turskoj granici na Crnogorskom primorju Venecija je imenovala Zakarija de Fran~eskija. J. Prilozi za istoriju Crnojevi}a i Crne Gore. Avgusta 1499. Istorija Crne Gore. 32. Dakle. III. Turski vojvoda u Grbqu napla}ivao je taksu i od mleta~kih trgovaca. kotorski plemi} i ro|ak \ur|a Crnojevi}a.121 S obzirom na to da je Veneciji u to vreme bilo veoma va`no da se dokopa Grbqa ili da tamo{we solane uzme pod zakup. kao {to je ve} istaknuto. Istorija Crne Gore. godine Ve}e je Zakariju de Fran~eskiju dalo nova uputstva. Mle~ani su se. Turska je. 22–23. koji je po nare|ewu Venecije. Tomi}. Nare|eno mu je da skadarskom sanxakbegu ponudi 1000 dukata godi{we za solane i daciju ispred Kotora. pre wegovog odlaska za Kotor. V. Feris-beg je ubrzo daciju ispred Kotora dao u zakup na dva meseca knezu Aleksi Bo`idarevi}u s Wegu{a. J. 22–23. 881.125 Turci su odbili sve mleta~ke predloge. a za Grbaq 700 dukata. godine poslala u Carigrad Andriju Tripija s predlogom da Kotorani uzmu grbaqske solane u zakup. Po~etkom novembra 1503. 22–23. po pravu osvajawa i predaji zemqe od strane \ur|a Crnojevi}a polagala pravo na tu oblast. s obrazlo`ewem da bi mogao po~initi ne{to nepo`eqno. dalo op{irne instrukcije. vra}en iz Zadra natrag u Veneciju. odnosno œda bi solane u Grbqu ostale slobodne (…) Siworiji i da gospodin sultan ne {aqe vi{e svoga ~oveka na kotorsku pijacuŒ. t. III. Mle~ani su promenili taktiku. I ovoga puta Siworija je odlu~no ponovila da je œGrbaq. Prihod od dacije ispred Kotora iznosio je 6000 aspri godi{we. godine u Veneciju je do{ao Nikola Drago. I Diari. U instrukcijama komesaru u Komisiji za razre{ewe Sagudinu Ve}e je nalagalo: œI zato se mo`e dogoditi da re~eni emin poku{a da Grbaq stavi pod vlast gospodina sultana. u Veneciji shvatili da se ne mogu dokopati Grbqa isticawem nekih fiktivnih prava nad wim. 47. zapravo.

me|utim. Stavovi grbaqskih pobuwenika. sve do vojnih intervencija srpskih despota i Ivana Crnojevi}a. 22–23. 26–28.130 127 128 129 130 Istorija Crne Gore. III. Oni }e ih pothrawivati i gajiti sve dok ova oblast kona~no ne pripadne mleta~koj vlasti. u kojoj se tvrdilo da sami plemi}i dele zemqu. uz obostrane osvaja~ke akcije. Sve to nije se moglo izde{avati a da ne ostanu duboki tragovi u svesti Grbqana. Stjep~evi}. G. od ovoga je znatno te`e prona}i prihvatqivo istorijsko obja{wewe kojim }e se rasvetliti pitawe za{to se Grbqani. krvavim osvetama i raseqavawima. Isto. ima i sa~uvanih primera saradwe zemqoposednika i grbaqskih kmetova. odnosno na koji su na~in stvarali svoja ~vrsta inradikalna shvatawa kojima su se uporno hranili. i posle vi{e buna. borbama. nisu mirili sa feudalnom stvarno{}u. Grbaqska tradicija bila je dosledno protivkotorska. ^remo{nik. Veoma je karakteristi~an samouvereni stav s po~etka `albe iz 1432. nikada nisu odrekli pretenzija na Grbaq. kw. koja su u po~etku tako samouvereno isticali. Kotorani se. 64. naro~ito prema kotorskom patricijatu. i pored druga~ije stvarnosti. a ~vrsto su je pothrawivala povremena odvajawa Grbqa od Kotora. Oni su tako prolazili jednu dosta dugu i sistematsku {kolu otpora svome mleta~kom gradu. I.128 Stvar postaje jasnija kada se imaju u vidu raniji ~esti sukobi i ratovi zetskih i bosanskih oblasnih gospodara. odrekli svojih prava na tu oblast.127 Iz svega izlo`enog nije te{ko razumeti istorijske korene krutih stavova kotorskih zemqoposednika. paralelno sa sve{}u o nezavisnosti i samostalnosti na zemqi koju su obra|ivali. vinograde i pa{wake koji su pripadali Grbqanima ve} ~itav milenijum i vi{e. Me|utim. Kotor i Grbalj. a sve je to bilo u `ivom se}awu samih ustanika. . Kotorski dukali. dogmati~an i nepomirqiv. u stvari. Kod Grbqana je. rastao duboki ose}aj mr`we.86 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006 dobiju u zakup. ali to treba smatrati izuzetkom. Bune grbaqskih seqaka bile su u organskoj vezi sa ratovima. Istina. 139–140. Milo{evi}.129 Kotorski stav prema Grbqu bio je uglavnom krut. M. godine.

. Grbalj. Si Kotor a sitot demande et obtenu la protection de Venise. mais le seul fait qu'elle a ete demandee revele le degre de l’hostilite entre les nobles de Kotor et la population paysanne de Grbalj et la nature des rapports de ces deux regions durant le XVe siecle Mots-cles. etant exposes aux dangers exterieurs. Les autorites de Kotor ont etouffe ces revoltes grace a l'aide de l'armee venitienne. De plus. afin de ne pas suivre l’exemple des patriciats de Kotor avec lesquels.Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 87 DRAGI MALIKOVI] KOTOR ET GRBALJ AU XVe SIECLE Resume Apres la chute de l'Etat serbe. Cette protection n'a jamais ete effectuee. XVe siecle. mais les formations militaires du despote serbe Djuradj Brankovi} ont activement participe dans ces evenements. Ces revoltes ont ete provoquees par les differents abus de pouvoir et mefaits commis par les nobles de Kotor. Cet antagonisme entre les habitants de Kotor et ceux de Grbalj a donne lieu a cinq revoltes des paysans de Grbalj contre les autorites de Kotor. bien que situe dans sa proximite. comme on le sait. Kotor. Kotor et Grbalj se sont retrouves dans une situation specifique. Grbalj. ils n’entretenaient jamais de bons rapports. en tant que proprietaires des terres a Grbalj envers les paysans. a longtemps differe la prise d'une decision semblable. qui se detachaient de plus en plus de Kotor et de Venise pour se lier davantage a la Despotovina voisine. ses habitants chretiens ont presque pendant tout un siecle refuse de demander la protection de Venise. C'est surtout pour defier les autorites nobles de Kotor que les habitants de Grbalj ont demande une aide aupres des autorites turques. La decision des habitants de Kotor a provoque une reaction opposee des habitants de Grbalj.