Literatura: M. Janjević, Spoljna politika Evropske unije, Službeni glasnik, 2007, str. 12 !1"7# 1$ !177# 17%!202.

&ELE'(E:

)*JE+,-.(*

S/0LJ,*

-

&E)&E+,0S,*

/0L-1-(* E2
230405 -) M*S15-61*! 230405 0 E450/S(0J 2,-JUgovor iz Mastrihta predstavlja jednu od prelomnih tačaka u razvoju integrativnih evropskih procesa, posebno je značajan i zbog nastojanja da Evropa svoj međunarodni status pojača - bezbednosnom dimenzijom, tj. u perspektivi i vojnom. Do ugovora je do lo u periodu nakon zavr etka hladnog rata, kada se u kratkoj vremenskoj sekvenci sabilo vi e istorijskih zbivanja nego u prethodne dve generacije. !eliki događaji" revolucije u #E, kraj $ladnog rata, ujedinjenje %emačke &'(()*, raspad +ovjetskog saveza - sve skupa imali su za posledicu: najveću trans7or8a9iju Evrope o: kraja +rugog svetskog rata, a na i;vestan na<in. #stovremeno, događaji u ,alivu - '(()-'((' &kao i intervencija u -anami*, invazija .uvajta, rat u ,alivu, poraz #raka, progla avanje %+- od strane -redsednika /u a a sve to zajedno predstavlja" najve0u trans1oramacija +2D o1 !ijetnamskog rata. %agove taj dve koncepcije oblikovanja sveta - na temelju vojne 8oći &/u " rat protiv #raka, rat koji 0e doneti kraj svim ratovima* na temelju ekono8ske 8oći. %e treba zaboraviti" da E,3EU sebe de1ini e kao Mirovni projekat" '. traganje za stabilnim mirom jedan od temeljnih razloga nastanak E,, tj. ideja integracije proiza la iz stra nog Drugog svetskog rata i institucionalo oblikovanje smeralo prevencije svakog mogu0eg sličnog rata na tu Evrope. 4. E, se odlučila za razvoj kao civilna sila, a glavni instrumenti re avanja sukoba - ekonomski, trgovinski, razvojni i humanitarni, kao i regionalna integracija. Da pogledamo bli5e lokalni kontekst unutar kog je do lo do trans1ormacije E, u EU početkom '((4. godine. a* unilateralan zavr etak 6la:nog rata, sukob komunizma i kapitalizm - dolaskom 6orbačova &'(78* na vlast. -ovukao iz 2vganistana, smanjih tro kove za naoru5anje, demontirali !ar avaki pakt, zatvorili baze. Evropa zajednički dom. *L-"

'

demontiranje $ladnog rata je bilo jednostrano i asimetrično. %ema nikakvih naznaka %29: ka samoukidanju -aradoksalan tok" s jedne strane /roleće na9ije &nalik '7;7* u #E, stvorene pretpostavke za ujedinjenju Evropu, a s druge novi talas nacionalih, etničkih sukoba, tegobe tranzcije, nastanak novih <staklenih zidova=. #zmeđu ostalog do lo je do raspad sve tri 1ederacije u #E" sovjetske &'; zemalja*, 0e ke, jugoslovenske. -spu=tena =ansa da se napravi sna5niji zaokret ka pravednijem, manje militarizovanom, multilateralnom svetu, a samim tim ka mirnijem ujedinjenju Evrope. De 1akto pre5iveo američki hegemonski projekat, i politka obuzdavanja prema saveznicima &otuda tenzije koje se javljaju između EU i +2D, i unutar EU. -retpostavka za uje:injenje kontinenta, ali i čitav niz neočekivanih dilema" .o čini Evropu, kojom brzinom 0e se ona iriti, gde su joj prirodne i kutlurne granice, tj da li se granice EU poklapaju sa granicam Evrope, da li su na primer, >usija, Ukrajina i /elorusija njen prirodan deo, da li članice EU mogu postati 9urska i #zrael? $ladnoratovsaka podela bila je samo jedan u nizu dubokih podela koje su presecale evropski kontintent. Mnogo pre $ladnog rata usekle su se religijske i ekonomske, političke, kulturne razlike. ,bog toga padom /erlinskog zida nije jedinstvo nadohvat ruke. U naznačenim okolnostima do lo do Ugovora o EU, Ugovora iz Mastrihta, koji je potpisan @. 1ebruara, '((4 a stupio na snagu '. novembra '((A. godine. 9o je ugovor '4 dr5ava, koji je delom predstavljao radikalnu reviziju Ugovora o osnivanju EE,, a delom novinu tj. pro irenje na spoljno politička pitanja. +tvorena" Evropska unija. )aje:ni<ka spolja i be;be:nosna politika" &drugi stub* naslov 4, čl. B.'. B.''. B. U okviru naslova ! de1ini u se ciljevi i načini ostvarenja ,ajedničke spoljne i bezbednosne politike. >iljevi &č.B.'*" za tita zajedničkih vre:nosti i interesa Unije, be;be:nosti Unije, odr5avanje 8ira i jačanje međunarodne bezb. unapređivanja međunarodne saradnje, jačanje :e8okratije i vladavine prava. U pogledu be;be:nosti &čl. B.;*ka5e se da drugi stub obuhvata" sva pitanja koja se odnose na be;be:nost E2, uključuju0i dugoročno de1inisanje zajedničke odbrambene politike koja bi moga da dovede do ;aje:ni<ke o:brane. U tome posebnu ulogu ima )E2 ?)apa:noevropska unija@. Ciljevi spoljne politike se ostvaruju" 1ormulisanjem zajedničkih stavova, pozicija, uspostavljanjem stalne saradnje dr5ava članica, realizacijom zajedničkih akcija.
4

0vi8 2govor pre:stavlja prekretni9u - ispunjenje vi edecenijskog projekta &-levenovog plana o evropskoj armiji, Du eovog plana o uniji dr5ava i zajedničkoj sp. i bez. politika, kao i projekat Evropske politi<ke sara:nje*E kao o:govor na nove i;a;ove. %it koja je i la krividuvom linijiom - dovela do jačanja integrativnih procesa i irenje njihovog polja na s1eru spoljne politike i bezbednosti, kao uslova uspe ne ekonomske integracije. 2kcenat na" obave tavanju i dogovoranju, usklađenom delovanje &Dr5ava članice 0e obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa zajedničkom politikom čl. B.4. tačka 4.'.*, zastupanje zajedničkih interesa. Drugi stub 1unkcioni e kao međudr5avna s1era, međuvladina, jer s1era spoljne i bezbednosne politike je duboko povezana sa suvernitetom kojeg dr5ave čl. nisu spremne da se odreknu. Uprkos tenzijama" 5elja da EU prozbori na svestkoj političkoj sceni " BED%#M 6F2+:M. Međutim, to 0e se pokazati ve0 sa pravom krizom &na tlu Bugoslavije* s kojom 0e se suočiti da nije lako ostvarivo. -ostoje i inherentne tenzije sa %29:, jer +2D se pla i da 0e njenj razvoj potkopati kohezijeu %29:, ali i sa >usijom, zbog eventualmih humanitarnih i vojnih akcija u prostorima koje >usija smatra da su njena s1era uticaja &6ruzija, Ukrajina, 2zerbajđan, Gečenija*.

A

0+,0S E)AE2 /5EM* (5-)- 2 S5 J230SL*4-J0p=ta na<ela re=avanja sukoba : prevencija, opredeljenje za mirna sredstva, pregovore. >ilj: politika sveobuBvatne preven9ije. -revencija treba da dopre do korena sukoba" ekstremnog siroma tva, pol. eko. i kulturnih nejednakosti, izostanka demokratskih struktura. +trategija, naročito od samita u Fuksemburgu '((4. obuhvata" borbu protiv siroma tva, promociju odr5ivog razvoja, demokratizaciju, strogo po tovanje ljudskih i manjinski prava ali i teritorjalnog integriteta. Uzimaju se u obzir speci1ičnosti zemlje i lokalni akteri. 0:nos pre8a jugoslovenskoj kri;i -rvi posrednik u re avanju međuetničkog kon1likta bila je E, iako BU nije bila član. >azlozi" ,ajednička spoljna politika, zobg koje E, imala strate ki i politički razlog da se aktivno uključi u re avanje kriznog 5ari ta u Evropi. BU kriza je postala prvi 9E+9 evropske spoljne politike.

1%%1
-očetkom godine delegacija Evropskog +aveta izjavljuje da je uslov za mirno re enje jugoslovenske krize da BU uđe u +avet Evrope i da se raspi u vi estranački izbori za savezni parlament. &-redstavnik E. parlamenta" na Bu gledaju kao celinu.* *pril" troika se izjasnila za očuvanje BU i zala5e se mirno re avanje krize. 2$ juni progla enje nezavisnosti +lovenije i $rvatske. >at u +loveniji krajem juna. 2 juni +amit u Fuksemburgu H E, alje trojku &Djani de Mikelis, Iak -os, $ans van den /ruk radi posredovanja*. !a ington i Moskva in1ormaisani ali ne i konsultovani. -lan" re enje predsedničke krize &osporavanje Mesi0a kao predsednika od strane +rbije* suspenzija nezavisnosti na tri meseca, povratak armije u barake. ' jula uz prisustvo tročlane delegacije E, Mesi0 instaliran na mesto predsednika BU. $ juli Deklaracija E, za jedinstvenu i celovitu BU &$a ka deklaracija*" poziv na dijalog bez preduslova, na osnovu ,avr nog $elsin kog akt, tj. po tovanje teritorijalnog integriteta i za tita manjina. 7 jula ponovo u akciji trojka. Doneta &rionska :eklara9ija na osnovu načela $a ke deklaracije. Cilj" poni titi e1ekte secesije, nezavisnosti, uvesti tromesečni moratorijum o /rionska deklaracija vratiti re5im na &:ržavni8* granici u pređa nje stanje. Uveden i

embargo na oru5je, suspendovana 1inansijska pomo0 BU.

potvrđuje legitimitet 1ederalnih vlasti, zahteva uzdr5vanje od unilateralnih koraka,

;

uspostavljanje poretka od pre izbijanja sukoba u +loveniji i zala5e se za mirno re avanje sukob. MeCuti8 :ola;i :o ;aokreta nakon mesec dana. D. avgusta '(('. donosi se Deklaracija E, o Bugoslaviji. -rvi put se pominju >E-U/F#.E kao akteri sukoba. Uvodi se pitanje unutra njih granica a njihovo kr enje se stavalja u isti red sankcionisanja kao i međunarodne. %apu taju se obaveze /rionske deklaracije u pogledu slovenačkih obaveza. +ukob se rede1ini e" nije međuetnički ve0 međurepublički sukob. Glanice staju na stranu secesionista. +rbi kao konstitutivni narod 5ivotno zainteresovan za očuvanje BU, ili za promenu unutra njih granica. Dok je u E, dokumentima bilo reči o narodima E, je imala izgleda da principijelno posreduje. 7. septe8bar Dokument 6a=ke kon7eren9ije o BU - lord .arington predsedava. -rividno cilj da se zadovolje sve strane, a da se u skladu s %emačkim stavom prenebregne osnovni uzrok i priroda BU sukoba. Sporazum za opšte rešenje nudi" '. suverenost i nezavisnost za one koji to 5ele, 4. slobodnu asocijaciju republika. A. zajedničku dr5avu onih koji to 5ele, ;. sveobuhvatni aran5anmi i mehnizmi nadzora radi za tite lj. prava i specijalni status za izvesne grupe 8. evropsko anga5ovanje gde je to potrebno. J. priznanje nezavisnoti onih republika koje to 5ele i to u postoje0im granicama ako se drugačije ne dogovori. 0vi8 je E) poka;ala spre8nost :a u:ovolji ,e8a<koj i pripre8i legalan teren ;a rastakanje :ržave po =avovi8 5epublika. +tvorila je +avetodavno telo" *rbitražnu ko8isiju (on7eren9ije koja proglasila da jr BU u procesu rastvaranja tj. da se ne radi o secesiji. 47. oktobra Ultimatum da >epublike prihvati E, plan. 1%. ,ove8bra Ministri saveta )E2 o:lu<io :a uputi bro:ove Eran9uske, 4elike &ritanije i -talije u Ja:ran. 2$ ,ove8bar 2, stupaju na s9enu, posre:stvo8 i;aslanika Sajrus 4ensa i F njegovog plana ;a 6rvatsku. U proleče '((4. raspoređeno '). ))) pripadnika U% snaga za odr5avanje mira. 1D. :e9e8bar Deklaracija Ministarskog saveta pozvala jugoslovenske republike da pristupe novoustanovljeno proceduri priznavanja. ; republike se prijavile 2G :e9. ne čekajuči mi ljenje 2rbitra5ne komisije i usagla avanje E,, ,e8a<ka priznala $rvatsku i +loveniju

8

1%%2
1$. januara 1%%2 Mi=ljenja i preproruke *rbitražne ko8isije Mi ljenje '. BU u disoluciji. Mi ljenje 4" srpski narod u $ i /i$ manjina, bez prava na samoopredeljenje. Mi ljenje A. republičke granice postaju međunarodne. Mi ljenje ; . preporučila re1erendum za /i$ - prihvatanje pricnipa majoriteta u etičiki slo5enoj zajednici. &>e1erendum odr5an 4( 1ebruara* -reprouk .omisije" priznati +loveniju i Makedoniju. Umesto toga, članice priznale +loveniju i $rvatsku. 1$ januara zvanično priznanje + i $. %emačka čitavo vreme insistiralao na stvaranju nove međunarodnopravne situacije da bi se lak e identi1ikovao i osudio agresor i samim time preduzele mere. -gnorisala se priro:a sukoba, pre=lo preko klju<niB nor8i 8eCunaro:nog prava. /re=lo <utke preko je:nostrane ak9ije ,e8a<ke. 7. 7ebruara 2govor i; MastriBta -stog 8ese9a osnovana posebna (on7eren9ija o &i6 1 8art +ogovor o prin9ipi8a nekiB ustavniB re=enja ;a &i6 ?(utiljerov plan@ potpisali tri naroda" /i$ dr5ava sastavljena od A konstitutivna jedinice na etničkom principu, /i$ ima teritorijalni integritet. +2D, tj. obe0anje da če ih priznati* +2D is1orsirale priznanje /i$ @ aprila. #zbija rat. -ovlače se Monitoring Misije E, i deo U%->:D:>a, da bi se nakon toga njegov mandat pro irio. 2D!7 *vgusta 1%%2, odr5ava se Fondonska kon1erencija, da bi se re ile 1rikcije E, i U%. 6lavni dokument" -rogram akcija povodom humanitarnih problema. Uspostavljena trajna 1orma re avanja sukoba" Međunarodana kon1erencija o BU u Ienevi. Dejvid :ven umesto lorda .aringtona. :n je kopredsedavaju0i međunarodne kon1erencije zajedno sa !enson &U%* >. 4ens 0venov plan & ansa da se rat u /osni zavr i kombinacijom mira i načela* :dbacuju kantonizaciju, idu na ') regiona prema cenzusu iz '(('. Dederalni tip strukture i ograa mo0 centralne vlasti. .lintova vlada sru ila plan. septe8bar 1%%G 0ven Stoltenbergplan ;alaže se ;a po:elu &i6 u tri :ela ! 2niju republika. #zetbegovi0 odbio plan. 1%%" -lan kontakt grupe &+2D >usija U., D. i %*, teritorjalna podela prema 1ormuli 8'3;(K. nove8bar 1%%$ Dejton, 0p=ti okvirni spora;u8 o 8iru u &i6. Uključuju se +2D" dogovor sa E, o koordinisanju međusobnih aktivnosti. >ezultat" /i$ povukla potpis. &na pritisak

J

)aklju<ak: EU zaključila da je do5ivela 1ijasko na tlu biv e BU, da je glavni razlog tome činjenica da nije imala vojnu pesnicu da podupre svoje diplomatske akcije E2 - (5-)* ,* (0S042 - ME106-J1%DD. %akon Dejtonskog sporazuma, 1okus EU na primenu sporazuma, rekonstrukciju /i$, dobrosusedske odnose i ekonomsku saradnju. .ada je reč o /i$, stvoren je Dond za obnovu i rekonstrukciju /i$ &E. komisija dala J) miliona Evra*. :dr5ano vi e .on1erencija o obnovi /i$ uz podr ku EU i +/ &-arizu, Direnci, /onu*. #menovan je evropski a:8inistrator za Mostar. EU ne 5eli da učestvuje u program naoru5avanja /i$. 5egionalne ini9ijative" #stovremeno sa potpisivanjem Mirovnog sporazuma za /i$ u -arizu, u >oajomonu potpisana Deklaracija o procesu stabilnosti i dobrosusedstva &na /alkanu*, najava procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Cilj" obnova dijaloga i poverenja, pomirenje, regionalna saradnja, obnova. %ove dve inicijatave" '. o5ivela &Bo ka Di er*u jeku bombardovanja &'(((@ /akt o stabilnosti u Jugoisto<noj Evropi ?popravni ispit@ - perspektiva integracije zemalja BE u strukture EU - stabilizacija, bezbednost, demok. i ekonomka obnova i razvoj regiona. 4. nakon bombardovanja" 5a;voj pro9esa stabili;a9ije i pri:ruživanja )apa:nog &alkana kao deo regionalna politika Unije. A. Dinansijka pomo0 posredstvom programa C2>D+. (ri;a na (osovu počinje da se otvara, i vrlo brzo da dobija nasilne odlike. (osovari ra;o<arani +ejtono8. -očetkom '((J, 2. Demači u razgovoru sa delegacijom %emačkog M#-, izjavljuje da nikakva autono8ija ne dolazi u obzir, a posebno ne u okviru +rbije. +tvaraju se aralelne obrazovne i političke institucije. #deja kosovskih političara" .osovo pod 8eCunaro:ni8 protektorato8, demilitarizacija i re1erendum o status. !e0ina zemalja EU priznale BU i obnovile diplomatske odnose, zalagale se za :ijalog /gd3-ri tina, re avanje u okviru granica +>B. 4A. );. '((J 2lbanci izvr ili seriju teroristi<kiB napa:a. %akon toga gotovo svaka dva meseca vr e se napadi na policiju i 2lbance koji članovi +-+ ili lojalni BU dr5avi. >ugova negira da postoji :!. a :!. 0e se prvi put javno oglasiti početkom '((@ &'8. )'*, preuzimaju0i odgovornost za ubistvo A 2lbanaca.

@

!elika /ritanija smatra da je .osovo unutra nje pitanje >+, nova dr5ava ne dolazi u obzir. >e enje" iroka autonomija uz priznavanje granica +>B. Dalji tok obuhvata pregovore o sekundarnim pitanjima - obrazovanju. '-)(-'((J >ugova3+.Milo evi0 posti5u sporazum o povratku albankih učenika u kole, ali sporazum nikada nije primenjen.. %ova sekvenca politička kriza u +rbiji" novembarski izbori i tu5ba opozicije da su rezultati pokradeni. D. 6onzales do ao kao posrednik ispred :E/+. EU se direktno obraca građanima BU, i govori da EU 5eli mirnu, uspe nu, demokratsku +>B. Stav S5J" spremna da garantuju ljudska prava 2lbancima ali ne i da internacionalizuju problem. .inkel 5eli da internacionlaizuje problem na .on1erenciji o /osni u /onu, krajem '((@. 2lbanci se 5ale na masovno kr enje lj. prava, kao i međunarodne %6:, >ugova tra5i ponovo uvođenje 8eCunaro:nog 9ivilnog protektorata zbog brutalne intervencije srpske policije. 2 . 02. 1%% terorista. /0.E1*( 5*1* ,* (0S042. +2D u5asnute nasiljem osude :!.. EU uzdr5anija, insistira na pregovorima, ali smatra da se sLm problem internacionalizovao i doveo u pitanje regionalnu stabilnost. +rbija odredila pregovarački time, ali albanci odbili pregovore. %a scenu stupa (ontakt grupa i uvodi nove sanki9je J2. &zamrzavanje imovine u inostranstvu, a EU ne to kasnije uvodi embargo protiv B29*. .linton tra5i samouprava za .osovo u ovkiru +rbije, i izjavljuje da ne0e dozvoili novu /osnu. $olbruk i >obert 6elbard imenovani za američke izaslanike. :ni terenu. %asilje se iri na .osovu. /ro8ena o:nosa pre8a 04( - 2merika tra5i da rukovodstvo :!. prihvati vođstvo #brahima >ugove kako bi bili uključeni u mirovne pregovre, to podr5ava i %emačka. +ukobi u leto '((@ eskaliraju, rast broj izbeglica. 1%% .%a scenu stupa ,*10" Mirak i .lintom zatra5ili od %29: da izradi planove za vojnu intervenciju na .osovu. Do jeseni svi planovi za vojnu intervneciju okon0ani.
7

%apad 2lbanaca na policijske patrole u Drenici. -olicija ubila 'J

i osuđuju vladu +rbije i +>B, a od lidera .osova tra5e da

organizuju

razgovor Milo evi0a i >ugove u /eogradu. &'8. )8* ali to ne dovodi do promene na

&zaključak" do pogor anja do lo zbog neprihvatljive akcije srpske vojske, masakra albanskih civila* a donet i odluka da za vojnu intervenciju nije potreban mandat U%. &%elagoda Evrope* 'A. oktobra Milo evi0 i $olbruk posti5ui spora;u8 o 8irno8 i politi<ko8 re=enju proble8a na .osovu i Metohiji. Milo evi0 prihvatio primenu >ezolucije ''(( +/, prekid vatre, povlačenja velikog dela policije, N posmatrače :E/+sa i posmatračke letove %29:. 2lbanci, treba da se uzdr5avaju od nasilja, da učestvuju u pregovorima i da pru5e podr ku veri1ikacionoj misiji. Međutim, 2lbanci otpočinju provokacije &napad na policju u !ranjevcu*, jer uvereni da bez vojne intervencije nema nezavisnog .osova. Drancuzi i .. 2nan upozoravaju da je :!. zloupotrebila sporazum, i da su oni glavni destabilizuju0i 1aktor, ali osudu terorističkih aktivnosti :!. onemogu0io predstavnik +2D u +/. '8. janura '(((. dogodio se incident u >ačku. .rajem januara (ontakt grupa pozvala obe strane na pregovore u >ambujeu. #deja o su tinskoj autonomiji .osova &$ilov plan*. J. 1ebruara Mirak otvorio kon1erenciju i izjavio da Evropa ne0e trpeti nastavak rata na svojoj teritoriji. $a im 9ači predvodi 2lbansku delagaciju. /oliti<ki :eo :oku8enta" .osovo treba da ima svog predsednika, premijera, skup tinu, vrhovni sud, donosi svoje zakone, vodi svoju spoljnu politiku, ubira poreze, a vojska i policija BU bi morali da se povuku. -roblem sa *nekso8 & koji predvideo" slobodan i neogreničen pristup %29: na celoj teritoriji BU, imunitiete za svoje pripadnike i pravo da hapsi i predaje uhap enike odgovoraju0im instancama. +rbija odbila 2neks /. 2". 8arta 1%%%. započelo bombardovanje. -redstavnici EU smatrali da je ono nu5no i opravdano zbog kriminalnih i varvarskih dela +>B. U izvođenju bombardovanja EU imala status malađeg partnera, jer J)K bombardovanja izvele +2D, a 7)K municije obezbedile +2D. + početkom bombardovanja progla ena i humanitarna katastro1a, tvrdilo se da postoji J)) ))) izbeglica i da je preko ')) ))) albanaca ubijeno. %. Juna %29: i !ojska +>B potpisale .umanovski sporazum o povlačenju snaga +>B sa .osova. Doneta U% >ezolucija '4;;, prema kojoj razme tene mirovne snage pod komandom %29:, U%M#. civilna misija N EU i :E/+. -rojekat EU nakon bombardovanja" pru5anje pomo0i za obnovu demokratske +>B, planiranje za razdoblje nakon Milo evi0a. -omo0 opoziciji, medijama i lokalnim vlastima. +eptembra 4))) izbori za predsednika +>B - pobedio .o tunica
(

A. aprila 4))A. +>B primljena u +avet Evrope.

EU

#

.>#,2

%2

.:+:!U

#

ME9:$#B#

%2.:%

/:M/2>D:!2%B2
%akon bombardovanja" U 6eterburgu, 4))'. Evropski +avet zaključuje da je OEU uspe an primer spečavanja sukoba na temelju demokratskih vrednosti i po tovanje ljudskih prava, pravde i solidranosti, ekonomskog prosperiteta i odr5ivog razvoja. -roces pro irenja 0e pro iriti i zajednicu mira i napretka na ve0i krug evropskih dr5ava.O -onovo nagla eno da je prevencija sukoba glavni cilj spoljne politike EU. '. EU smatra da ima vitalni interes i odgovornost u re avanju budu0nosti .osova. Uzima uče 0e u provozirijumu i uspostavlja tesnu saradanju sa U%M#.:M i privremenim institucijama - s ciljem stvaranja demokratskog i multietničkog dru tva EU zadu5ena za ekonomski oporavk i razvoj 4. /laga osuda nasilja prema ne-albancima u periodu posle Milo evi0a. A. Evropska budu0nost .osova Evropska perspektiva za ,apadni /alkan &+olun 4))A* otovorena i za .osovo, kao doprinos re avanju problema i bezbednosti regiona. /udu0nost .osova samo kao multietničko i demokratsko dru tvo koje e1ikasno osigurava prava manjina, titi kulturne spomenike, osigurava povratak raseljenim licima. & :čigledno je EU od ovih načela kasnije odustala*. .omisija EU donela dokument Evropska budućnosti za Kosovo 2004-5. U dokumentu se izra5ava podr ku >ezolucije '4;; ali se .osovo tretira kao nezavisno - govori se o susedima .osova, da EU trenutno nema ugovorne odnose ali da ih očekuje u budu0nosti, da neizvestan status ograničava ekonomski razvoj, da se .osovo mora regionalno inegrisati, njegovo civilno dru tvo mora da uspostavi veze sa civilnim dru tvima članica. U dokumentu se takodje uop te ne spominje bombardovanje, ve0 je te5i te na rekonstrukciji .osova. -olitika EU obuhvata" '. podsticanje ekonomskog rasta &s tim to zagovara privatizaciju dru tvenih preduze0a*, integraciju u regionalnu ekonomiju &ni pomena od +rbije*, regionalnog tr5i ta energijom, saobračaja,, telekomunikacije, 4. izgradnju institucija, otvaranje kancelarije za procese integracije, eksperte iz EU kao savetnike u intitucijama, podr ku U%M#.UE A. 1inansijsku pomo0E ;. budu0nost .osova ključ regionalne stabilnosti &ne +>/#B2*, stoga .osovo mora postati konstruktivni partner ,apadnog /alkana, i regionalno integrisan. >EM2!2%BE +929U+2
')

-EU prepu ta re enje .ontakt grupi &!/, Drancuska, %emačka, #talija N >usija i +2D*, ali smatra da kakav god bude status .osova on 0e zahtevati međunarodno prisustvu, a u tome 0e EU igrati vode0u ulogu. -EU prihvata evoluciju svog stanovi a od standardi pre statusa, preko standardi i status, do statusa pre standarda. -ri tome, nagla ava da re enje mora da bude u skladu sa evropskim vrednostima i normama, kao i sa instrumentima i obavezam koje proizlaze iz međuanrodnog prava. %akon toga, zastupa stav da je .osovo jedinstven slučaj i da ne podle5e vladaju0im normama, ali da ono ne0e postati presedan koji 0e imati univerzalno značenje. .ao i u slučaju BU, ponovo se načelo teritorijalnog integriteta podređuje načelu samoodređenja. -regovori se vode u /eču &4))J-@*, ne to vi e od godinu dana, posrednik je M. 2htisari ispred .ontakt grupe kome EU pru5a podr ku. :n se pona a kao arbitar a ne posrednik. - 9o je zapravo simulacija pregovora, ishod se unapred zna H nezavisno .osovo. 2rgumenti u prilog nezavisnosti" a* +. Milosevic izgubio .osovo, nasilje suspenduje suverenitet. b* 6ubitak .osova uslov da +rbija postane normalna, demokratska zemlja. &EU ima drugačiji odnos prema secesiji -ridnjestrovlja u Moldaviji* - '@. 1ebruara .osovo progla ava nezavisnost i 44 članice EU priznaju ovu unilaterlanu secesiju. .rajem 4))7, započinje EUFEP , najve0a civilna misija EU u okviru CD+-. Cilj" da doprinese vladavini pravaE ona je navodno statusno neutralna, a 1aktički pru5a pomo0 u prenosu vlasti na kosovske institucije.

EU # +2D
Dva globalna aktera, prirodni saveznici nejednake snage u ekonomskom i vojnom pogledu &>obert .ejgan zbog toga smatra da su razlike koje se povremeno pojavljuju

''

između EU i +2D npr. zalaganje EU za multilateralizam, vladavnu prava, jake U%, dok se +2D zala5u za unilateralizam, vladavinu sile, marginalizaciju međunarodnih insitucija, rezultat nejednake vojne mo0i*. %ajve0i trgovinski partneri, i u osnovi dele zajedničke vrednosti. +2D su velikodu no pomogle Evropi nakon Drugog svetskog rata, s tim to je to bio i način sprečavanja dolaska levice na vlast u pojedinim evropskim dr5avama. +2D nakon $ladnog rata nastojala kao jedina supersila da uspostave -aQ 2mericana. Unipolarni trenutak kao da je na izdisaju, pojavili su se novi globalni akteri. '(() :dnosi EU i +2D 1ormalizovani 1ransatlantsko8 :eklara9ijo8 u Madridu, koja de1inisala načela te nje saradnje u ekonomiji, obrazovanju. 9ada stvoren i mehanizam samita &4Qgodi nje*, kao i redosnih sastanaka na nivou ministara. '((8 doneta je nova 1ransatlantska agen:a &s ciljem unapređivanja demokratije i mira, reagovanja na transnacionalne izazove, irenja svetske trgovine i izgradnje mostova preko 2tlantika*. +astavni deo 2gende je i ,ajednički akcioni plan &'8) oblasti saradnje H od ekonomske saradnje, demokratizacije Ukrajine do borbe protiv +#DE* '((7 %ova inicijativa" 1ransatlantsko ekono8sko partnerstvo H ukidanje trgovnskih barijera, uključivanje re avanje radnih, poslovnih i ekolo kih problema. Cilj 4))@ :snovan 1ransatlantski ekono8ski savet s idejom da se unapredi transatlantstka eonomska integracija, harmonizacija standarda, protok roba, ljudi, i za titi intelektualna svojina. ,ajedno su delovali u re avanju regionalnih izazova &.osova, #rana, /liskog istoka*, energetska bezbednost, kao i u poku aju da se postigne globalni dogovor za re avanje posledica klimatskih promena. -roblemi" Unutra naj podela članica na one koji su za transatlantsku osu i oni koji su za ve0i stepen autonomije, jačanje evropske ose i vlastitog bezbednosnog identiteta &relacija EU i %29:, i re enje posredstvom /erlin plus aran5mana*.:va podela je pojačana novim člnicama koje su vi e proameričke. -odelu na staru i novu Evropu &nove članice i !elika /ritanija i Mpanija* lansirao >ams1eld nakon intervencije +2D u #rak, 4))A. >azlike i u pogledu 2vganistana. Glanice EU se opiru vojnim aspektima operacija nakon zbacivanje 9alibana, glavni akcenat stavljaju na izgradnju in1rastrukture i na

'4

obuku policije i tu5ilaca. U međunarodnim snagama &#+2D* koje su u 2vganistanu ne učestvuje EU ve0 pojedine članice, njih 'A. E2 - 52S-J*

1@ HIJKLM M NOPMQMRSM OTLOK OULOTJ VW M XY
1%%". <RSTUVWXY T SVUZ[\U]Z^X _ ]VUV`a_ bc _ defE 1%%%. - gX[ &h\i[* <jVg\`[_klV ]ZUVZ\m_gV de SU\YV bX]_g_f, -olZTnVU &oT]l^V* <RU\`aTUTk[V ]ZUVZ\m_gV UVW^TgV T`[T]V bX]l\ c\`\UVp_g\ _ defE 200G. X RV[lZ q\Z\U]nXUmX <r\Z_U_ WVg\`[_klV SUT]ZTUVfE

Z@ [NOIJ\]^ O NJIQL_ITQK] M TJIJU`M
  

-artnership and Cooperation 2greement &-C2* &STZS_]V[ '((;., ]ZXS_T [V ][VmX '((@.* ''4 kiV[T^V, ') V[\l]V, 4 SUTZTlTiV, _ [\lTi_lT WVg\`[_kl_s `\liVUVp_gVE o\sV[_WVY [V`mi\`VaV"
   

RV^\Z WV ]VUV`aX &Y_[_]ZVU]l_ [_^T* hTY_Z\Z WV ]VUV`aX &ST`Y_[_]ZVU]l_ [_^T* hTY_Z\Z WV SVUiVY\[ZVU[X ]VUV`aX RVY_Z `^V SXZV mT`_ta\

a@ b_QMIM \Jc_ULMRSJ NIOTQOIJ

dlT[TY]l_ SUT]ZTUE

&p_u H TZ^TU\[T _ _[Z\mU_]V[T ZUv_tZ\ bX]_g\ _ deE TZliVaVa\ TmUV[_k\aV X ZUmT^_[_ _ _[^\]Z_p_gVYVE SUTYT^_]Va\ lTYS\Z_Z_^[T]Z_ WV][T^V[\ [V SU_[p_S_YV [\`_]lU_Y_[Vp_g\ _ TZ^TU\[T]Z_*E 

qUT]ZTU ]iTnT`\, n\Wn\`[T]Z_ _ SUV^`\E

&SUTni\Y UVWmUV[_k\aVE ^_W\ _ t\[m\[]l_ U\v_YE hVi_a_[mUV`E nTUnV SUTZ_^ Z\UTU_WYV _ TUmV[_WT^V[Tm lU_Y_[ViVE U\wTUYV UX]lTm SUV^T]XxVE ]STUVWXY European /order 2gency &D>:%9EP* and the Dederal /order +ecurity +ervice o1 >ussia*E 

qUT]ZTU ]VUV`a\ X TniV]Z_ ]STu[\ n\Wn\`[T]Z_E

&UVW^_gVa\ \w\lZ_^[Tm YXiZ_iVZ\UVi_WYV, ]V ]U\`_taTY XiTmTY ez, {d|R _ RV^\ZV d^UTS\E ]VUV`aV X WVYUW[XZ_Y lT[wi_lZ_YV - }UV[]a_]ZU_gV, ~nsVW_gV, •. {]\Z_gV, €TUa_ hVUVnVs*E 

qUT]ZTU _]ZUVv_^VaV, TnUVWT^VaV _ lXiZXU[\ UVWY\[\E

&TgVkV^Va\ _]ZUVv_^Vkl_s lVSVp_Z\ZVE WVtZ_ZV lXiZXU[Tm [V]i\xVE SU_iVmTxV^Va\ X[_^\UW_Z\Z]l_s SUTmUVYV _ l^Vi_w_lVp_gVE lTw_[V[]_UV[_ European Studies Institute X oT]l^_ T` 4))J3)@ mT`_[\*

dSKMI \J NIOeP_^JQM\JfMc]

'A

qTtZT g\ T^T _]ZTU_g]lT-`\]lU_SZ_^[V Z\YVZ]lV p\i_[V, SUTni\YVZ_WVp_gV ]\ T`^_gV lUTW XliVSVa\ [V^\`\[\ m\[\W\ UX]lT-\^UTS]l_s T`[T]V X t_U_ _]ZTU_g]l_ lT[Z\l]Z, lT[Z\l]Z STi_Z_l\ ^\i_l_s ]_iV _ lT[Z\l]Z SUT`Xnu_^VaV \^UTS]l_s _[Z\mUVp_gV. e S\U_T`X T` STZS_]_^VaV `T ]ZXSVaV [V ][VmX emT^TUV X oV]ZU_sZX, YViT SU\ _ YViT ST]i\ ZTm S\U_T`V, \^UTS]lV STi_Z_lV g\ n_iV ^\TYV `_[VY_k[V &z\YVklV SU_W[Vg\ •U^VZ]lX _ RiT^\[_gX, gXmT]iT^\[]lV lU_WV \]lVi_UV, •\up_[ nTYnVU`Xg\ UX]l_ SVUiVY\[Z, Rg\`_a\[\ ‚UvV^\ VlZ_^[_g\ XiVW\ X \^UTS]lX STi_Z_lX lUTW gXmT]iT^\[]lX lU_WX _Z`.*. RSTUVWXY T SVUZ[\U]Z^X _ ]VUV`a_ bc _ de &'((;.* ]\ X ZTY ]Y_]iX YTv\ ST]YVZUVZ_ lVT ^_` XY_U_^VaV bX]_g\ _ SUV^[_ Tl^_U lTg_Y ]\ `VgX SU_^U\`[\ _ n\Wn\`[T][\ mVUV[p_g\, lVlT _WXW\Z[T [\]ZVn_i[V bX]_gV [\ n_ ]s^VZ_iV ]Z^VUVa\ e[_g\ lVT SU\ZaX ]TS]Z^\[Tg n\Wn\`[T]Z_. RSTUVWXY g\ UVZ_w_lT^V[ Z\l ST]i\ SU^Tm UVZV X r\k\[_g_ _ ]ZXS_T [V ][VmX '((@. qTtZT g\ X ~Y]Z\U`VYX &'((7* X^\`\[V ]STu[V _ n\Wn\`[T][V STi_Z_lV lVT `UXm_ ]ZXn ]VUV`a\, X^\`\[V g\ _ SUVl]V X]^VgVaV ZW^. WVg\`[_kl_s ]ZUVZ\m_gV. •\`[V T` ZVl^_s g\ jVg\`[_klV ]ZUVZ\m_gV de SU\YV bX]_g_ _W '(((. mT`_[\, [V lTg_ g\ bX]_gV T`mT^TU_iV SVU Y\]\p_ lV][_g\ U\p_SUTk[_Y `TlXY\[ZTY ƒ RU\`aTUTk[V ]ZUVZ\m_gV UVW^TgV T`[T]V bX]l\ c\`\UVp_g\ _ de TlZTnUV '(((. mT`_[\. {nV `TlXY\[ZV ]X WV][T^V[V [V RSTUVWXYX T SVUZ[\U]Z^X _ ]VUV`a_ _W '((;. „ `TmT^TU T r\Z_U_ WVg\`[_klV SUT]ZTUV, _W 4))A. mT`_[\, WV][T^V[ g\ [V ]STUVWXYX _W '((;., Vi_ mV T[ X _W^\][TY ]Y_]iX lT[lU\Z_WXg\. {^V mT`_[V &4))A.* g\ k\Z^UZV mT`_[V qXZ_[T^\ ^iV`V^_[\ _ '). mT`_[V ST]ZTgVaV e[_g\. }VlTx\, T^T g\ mT`_[V lV`V ]X R~‚ TZSTk\i\ UVZ X „UVlX. e ZTY lT[Z\l]ZX, ST]ZTg_ `TnVU T][T^ WV Z^U`aX `V ]X r\Z_U_ WVg\`[_klV SUT]ZTUV TW[Vk_iV _ l^Vi_ZVZ_^[X SUTY\[X X T`[T]_YV _ SUT`Xnu_^Va\ Y\xX]Tn[\ ]VUV`a\ &[SU. ZU\…_ SUT]ZTU g\ ]STu[V n\Wn\`[T]Z X lTY\ g\ g\`V[ T` p_u\^V <UVW^_gVa\ \w\lZ_^[Tm YXiZ_iVZ\UVi_WYV ]V p\[ZUVi[TY XiTmTY ez _ {d|R-Vf, tZT, lVlT g\ ^U\Y\ STlVWViT, [_g\ ]VYT wTUYVi[T ST]ZV^u\[ p_u [\mT _ _]Z_[]l_ SUTmUVY `\iT^VaV.* RZX`\[Z_ X i_Z\UVZXU_ _YVgX TngVta\[ SUTni\Y UVWmUV[_k\aV ]V n_^t_Y ]T^g\Z]l_Y U\SXni_lVYV, ]V`V kiV[_pVYV e[_g\E ]ZVZX] UX]l\ YVa_[\ X Z_Y `UvV^VYVE ]ZVZX] hVi_a_[mUV`VE SUTni\Y ^_WV _ T]ZViV S_ZVaV ZW^. ]_Z[\ n\Wn\`[T]Z_*

2@ XL_IgMcJ SJO RMLMPJf OULOTJ XY M VW

';

Z@ XL_Ig_QTSJ NOK_hJ • '(('. X •VmX H ‚\liVUVp_gV T d[\Um\Z]lTg ST^\u_E
&p_u H `\liVUVp_gV T SU_[p_S_YV Y\xX[VUT`[\ ZUmT^_[\ \[\Um\[Z_YV, T SU_[p_S_YV SU\[T]V _ _[^\]Z_p_gV X TniV]Z_ \[\Um_g\ ]V [VY\UTY `V ]\ `\liVUVp_gV SU\Z^TU_ X TnV^\WXgX…_ XmT^TU*E

• '((;. X †_]VnT[X H emT^TU T d[\Um\Z]lTg ST^\u_ _ qUTZTlTi T \[\Um\Z]lTg \w_lV][T]Z_ _ T`[T][_Y \lTiTtl_Y V]S\lZ_YVE
&p_u H WVtZ_ZV ]ZUV[_s _[^\]Z_p_gV lUTW ]ZVZX] [Vp_T[Vi[Tm ZU\ZYV[V _i_ [VgST^iVt…\[_g\ [Vp_g\E [\`_]lU_Y_[VZTU[_ X]iT^_ WV ZUmT^_[X ]_UT^_[VYV, \[\Um\[Z_YV _ TSU\YTY ST SUV^_i_YV R}{E STXW`V[_ SU\lTmUV[_k[_ SU\[T] \[\Um\[VZVE U\tV^Va\ Y\xX`UvV^[_s ]STUT^V _ ]STUT^V _[^\]Z_ZTUV _ `UvV^VE SUTYT^_]Va\ \[\Um\Z]l\ \w_lV][T]Z_ _ WVtZ_ZV v_^TZ[\ ]U\`_[\*

• '((7. emT^TU _ qUTZTlTi ]ZXSVgX [V ][VmXE
&'((@. bX]_gV STZS_]Xg\ _ WVSTk_a\ SUT^_W_T[Vi[X SU_Y\[X emT^TUV T d[\Um\Z]lTg ST^\u_ Vi_ T`iVv\ UVZ_w_lVp_gXE ^\WXg\ SUTp\] UVZ_w_lVp_g\ WV _WY\[\ Пр ! " #$ !р$%&'!( d[\Um\Z]l\ ST^\u\E 4))J. mT`_[\ TngV^uXg\ `V [\…\ UVZ_w_lT^VZ_ emT^TU g\U ST a\mT^_Y SUV^_i_YV ]ZUV[\ lTYSV[_g\ _YVgX SU_]ZXS UX]l_Y mV]T^T`_YVE 4). V^mX]ZV 4))(. ^iV`V bX]_g\ TnV^\tZV^V `\STW_ZVUV emT^TUV T \[\Um\Z]lTg ST^\u_ &^iV`X qTUZXmViV* `V [\YV [VY\UX `V ST]ZV[\ XmT^TU[V ]ZUV[V _ `V SU\l_`V SUT^_W_T[Vi[X SU_Y\[X XmT^TUV _ SUVZ\…\m SUTZTlTiV*E

a@ XL_Ig_QTSM UMcJPOg XY!V]TMcJ • 4))). de _ bX]_gV ]X WVSTk\i_ d[\Um\Z]l_ `_gViTmE
&ST` SU\ZST]ZV^lTY `V …\ \[\Um\Z]lV WV^_][T]Z de T` bX]_g\ UV]Z_ X nX`X…[T]Z_, TlZTnUV 4))) X qVU_WX g\ WVSTk\Z `_gViTm lVlT n_ ]\ e[_g_ Tn\Wn\`_T SU_]ZXS UX]l_Y U\W\U^VYV \[\Um\[VZV. qU\`Y\Z SU\mT^VUVaV ]X n\Wn\`[T]Z ][Vn`\^VaV, \[\Um\Z]lV \w_lV][T]Z, _[wUV]ZUXlZXUV &mV]T^T`_*, _[^\]Z_p_g\ _ ZUmT^_[V. ‚_gViTm XluXkXg\ `UvV^\ kiV[_p\ de, \^UTS]lX \[\Um\Z]lX _[`X]ZU_gX _ Y\xX[VUT`[\ w_[V[]_g]l\ _[]Z_ZXp_g\. {UmV[_WT^V[ g\ X ; Z\YVZ]l\ p\i_[\ X lTg_YV ^\i_l_ nUTg ]ZUXkaVlV _W `UvV^[Tm _ SU_^VZ[Tm ]\lZTUV UVWmT^VUV _ SU_SU\YV SU\`iTm\ WV `Vu_ UVW^Tg ]VUV`a\*.

• 4))8. ST]Z_m[XZ `TmT^TU T ]VUV`a_ X TniV]Z_ \i\lZU_k[\ \[\Um_g\E
&X |\kX, gX[V 4))8. SU\`]ZV^[_p_ \^UTS]l_s _ UX]lTs lTYSV[_gV _W T^\ TniV]Z_ _ ST]Z_mi_ ]STUVWXY T ZUv_tZX _ WVtZ_Z_ v_^TZ[\ ]U\`_[\E lV][_g\ g\ XUVx\[V ]ZX`_gV _W^T`u_^T]Z_ ]SVgVaV \i\lZUT\[\Um\Z]l_s YU\vV _ SU\[T][_s ]_]Z\YV*

i@ HOPMQMSJ V]TS_ W_U_IJfMc_
• lTYn_[T^V[T UVWmT^TU_ ]V e[_gTY _ ]\SVUVZ[T V[mVvT^Va\ kiV[_pVE

dSKMI \J NIOeP_^JQM\JfMc] „[Z\mUVp_gX g\ UVWXYu_^T SUVZ_iV STZU\nV WV X^Tx\a\Y SUV^[\ U\mXiVZ_^\ X ZVlT W[VkVg[X TniV]Z lVl^V g\ \[\Um\Z]lV n\Wn\`[T]Z. {ZX`V ‚\liVUVp_gV _W '(('. _ emT^TU T \[\Um\Z]lTg ST^\u_ _W '((;. mT`_[\. qT^\uV WVSUV^T SU\SXtZV ]^X lT[ZUTiX [V` \[\Um\Z]l_Y _W^TU_YV YVZ_k[Tg `UvV^_, lTgV a_YV YTv\ `V XSUV^uV ST ]^TY [VsTx\aX. jVZT g\ Tl^_U WV SUTni\YVZ_WVp_gX T^\ Z\YVZ]l\ p\i_[\ S_ZVa\" jVtZT g\ bX]_gV ST`TWU_^V SU\YV T^TY `TlXY\[ZX, VlT T[ [\ XmUTvV^V ^iV][_tZ^T [V` \[\Um\Z]l_Y _W^TU_YV? &RZX`\[Z_ [\ W[VgX T`mT^TU [V T^T S_ZVa\*. qUTni\Y ]X ZUV[W_Z[_ SUTZTlTi_ qT^\u\. qT^\uV [\ ZUVv_ `V ]\ _W^TU_ \[\Um\[VZV _W[\]X [V ZUv_tZ\, Vi_ ZUVv_ `V ]\ _W[\]X mV]T^T`_, lVT SU\[T][_ Y\sV[_WY_. bX]_gV g\ T`n_gViV `V
'8

UVZ_w_lXg\ qT^\uX g\U SUTp\aXg\ `V …\ g\ ]XS\U_TU[\ WVSV`[\ lTYSV[_g\ [V`YVt_Z_ [V ZUv_tZX _ SU\XW\Z_ lT[ZUTiX [V` mV]T^T`_YV X[XZVU bX]_g\. qT`TWU_^T]Z _YV _ `UXm\ T][T^\. oT]l^V ]\ nTg_ `V X ]XSZ_i[_g_Y SUV^[TSTi_Z_kl_Y SUTp\]_YV [\ nX`\ _W_mUV[V T` ^\tZ_g_s \^UTS]l_s `_SiTYVZV. qU_Y\UV UV`_, bX]_gV g\ STZS_]ViV emT^TU T qT^\u_ '((7. _ WVSTk\iV SUT^_W_T[Vi[X SU_Y\[X. hV][_g\ g\ T`iXk_iV `V [\ SU_]ZXS_ qT^\u_ _ `V SU\l_[\ SUT^_W_T[Vi[X SU_Y\[X 4))(., Vi_ g\, SU\YV ]iT^X XmT^TUV, gTt [\lTi_lT mT`_[V T]ZViV TnV^\W[V `V ]\ ST`^Um[\ VUn_ZUVv_ XlTi_lT g\ [\l_ ]Xng\lZ ZXv_, n\W TnW_UV [V ZT tZT g\ SU\l_[XiV SUT^_W_T[Vi[X SU_Y\[X. }T g\ _]lTU_]Z_T •T`TUlT^]l_ _ •XlT] lTg_ ]X ZXv_i_ bX]_gX SU\` VUn_ZUVv[_Y ]X`TY _ bX]_gV ]V`V _YV TnV^\W\ `V ]\ nUV[_ SU\` ]X`TY _VlT [_g\ UVZ_w_lT^ViV emT^TU T qT^\u_ _ [\YV [_lVl^\ lTU_]Z_ _W a\mT^\ SU_Y\[\. oT]l^V g\ ]XYa_kV^V `V n_, XlTi_lT UVZ_w_lXg\ qT^\uX, n_iV X^Xk\[V X k_ZV^ [_W ]i_k[_s <_[ZU_mVf. bX]_gV, XT]ZViTY, _YV U\W\U^\ \[\Um\[VZV _ YTv\ `V ST]ZV^uV ]TS]Z^\[\ X]iT^\. RV ]^Tg\ ]ZUV[\, bX]_gV lTYn_[Xg\ SU_]ZXS de lVT TUmV[_WVp_g_ ]V ]\SVUVZ[_Y V[mVvT^Va\Y STg\`_[_s \^UTS]l_s `UvV^V &SU\ ]^\mV z\YVkl\ _ „ZVi_g\*. €V]T^T`_ qiV^_ ZTl SU\YV }XU]lTg, •Xv[_ ZTl SU\YV „ZVi_g_ _ R\^\U[_ ZTl SU\YV z\YVklTg _YVgX gV][\ m\TSTi_Z_kl\ _YSi_lVp_g\. {[_ XmUTvV^VgX X]ST]ZV^uVa\ g\`_[]Z^\[\ \[\Um\Z]l\ STi_Z_l\ de SU\YV bX]_g_ &zVnXlT g\ ]V i_]Z\ SU_TU_Z\ZV de ]lX[XiV ~[m\iV o\Ul\i XW TnUVWiTv\a\ lTg\ g\ ST`UvVT R_i^_T |\UiX]lT[_*. {[_ ST`U_^VgX ZUV[]VZiV[Z]l\ T`[T]\ g\U ^\i_l\ \^UTS]l\ `UvV^\ [_]X ]SU\Y[\ `V WnTm ST`Utl\ VY\U_klTg STi_Z_p_ X „]ZTk[Tg d^UTS_ XmUTW\ \[\Um\Z]lT ][Vn`\^Va\. zVgST]i\, T[_ ]Z^VUVgX T][T^ WV XluXk_^Va\ bX]_g\ X \^UTS]lX STi_Z_lX [V [Vk_[ lVlT SU\`^_xV o\`^\`\^u\^V _[_p_gVZ_^V T [T^Tg VUs_Z\lZXU_ \^UTS]l\ n\Wn\`[T]Z_, V ZT g\ lVT g\`[Tm T` ZU_ luXk[V ]Xng\lZV \^UTS]l\ STi_Z_l\, XW |U_]\i _ ‡Vt_[mZT[.

Cilj" dobrosusedstvo &dele granicu od 4.4))km*, ekonomska integracija, irenje mira, tj. re avanja sukoba na .avkazu &Gečeniji*, doprinos EU uspostavljanju vladavine prava u >usiji, boljoj poslovnoj klimi, energetskoj bezbednosti. EU glavni ruski trgovinski partner, a >usija peti po značaju trgovinski partner EU. -ravna osnova odnosa EU i >usije" Spora;u8 o partnerstvu i sara:nji &-C2, '((@* koji predviđasastanke na vrhu dva puta godi nje, i osnivanje +talnog +avega za partnerstvo kao okvir za sastanke ministara, kao komisija eksperata. +porazum potpisan na deset godina. %a estom samitu, 4))) u -arizu uspostavljen dijalog o energije na redovnoj osnovi.
'J

U okviru -C2, saradnja je unapređena na samitu u -etrogradu, 4))A stvaranjem ; dugoročnih <zajedničkih prostora= &)ommon spa)es* saradnje" '. prostor ekonomije &cilj" otvoreno i integrisano tr5i te, usklađivanje sistema regulacija, saobračja, nuklearne bezbednosti*E 4. prostor unutra nje slobode, bezbednos i sudstva &cilj" ve0a mobilnosti ljudi H uspostavljanje liberalnijih graničnih re5ima, migracije, viznog re5ima, saradnje sa Europolom*E A.prostor spoljne bezbednosti &cilj" zajednička odgovnors za međunarodni poredka i njegovu stabilnost H zajednički pristup upravljanju krizama, saradnj u okviru E+D-, saradnja u prilog razoru5anja, zabrane irenja oru5ja za masovno uni tenje, jačanja U%*E ;. prostor obrazovanja i kulture &razmena stručnjaka, naučna saradnja*. 4));. Uspostavljen i dijalog o ljudskim pravima i o severnim oblastima &2rktika, /altičkog mora* izmedju EU, #slanda, %orve ke i >usije. EU podr5ava ulazak >usije u +9:, kao i njen teritorijalni integritet ali smatra da se problem &čečenskog* terorizma mora re avati bez kr enja ljudskih prava &EU pru5a humanitarnu pomo0 za raseljan lica iz Gečenije*. 4));. -C2 pro iren i na nove članice. :tvorena pitanja" ratni zločini počinjeni u Gečeniji, tranzit kroz .alingrad, razme tanje raketnog tita na teritoriju nekih od čl. EU, priznavanje nezavisnosti .osova, energetska zavisnost EU koja uvozi ;)K gasa i A)K na1te iz >usije. %ovi -C2 nije 4))@. potpisan zbog protivljenja -oljske i /altičkih republika, stari je na stolu do sklapanje novog. U ratu između 6ruzije i >usije &4))7* zbog Bu5ne :setije, EU je posredovala i uprkos pritisku -oljske i /altičkih republika nije jednostrano i o tro osudila >usiju smatraju0i da je rat započela 6ruzija upadom u Bu5nu :setiju, a da je >usija upotrebila prekomernu silu. E2 - (-,*, -,+-J*, &5*)-L #zmeđu .ine i EU odnosi postoje A8 godina, tj. od '(@8. 9emelje se na +porazumu o trgovinskoj saradnji. &'(78*, koji je 4))@. unapredjen pregovorima o +porazumu o partnerstvu i saradnji, ali do danas ti pregovori nisu okončani. - EU najve0i trgovinski partner .ine, .ina drugi najve0i partner EU.

'@

- #zmeđu EU # .ine odr5avaju se stalni sastanci &godi nji samiti*, dijalozi o politici, ljudskim pravima trgovini, ekonomiji. -ored toga odr5avaju se dijalozi o 4; sektora, od za tite 5ivotne sredine do obrazovanja i kulture. - 6lavni ciljevi EU politike" pro iriti i produbiti dijalog sa .inom, uspostaviti zajedničku saradnju u pogledu novih globalnih izazova, pru5iti podr ku kineskoj tranziciji ka otvorenom dru tvu, zasnovanom na vladavini prava i po tovanju ljudskih prava, njenoj integraciji u svetsku ekonomije. &#zrađen je *ountr+ State,+ -aper ya period 4))@-'A*. EU mo5e da utiče na .inu da postane odgovorni globalni aktere, jer nije rival, ali i zato to se .ina zala5e za vlastiti Mekan uspon &+o1t rise* ka globalnoj ulozi. - 6lavni problem u odnosu" stanje ljudskih prava u .ini, embargo na oru5je &4)); EU 5eleo da ukine embargo ali su se +2D usprotivile i EU je odustala*, za tita intelektualne svojine &piraterija*, 9ibet, odnos prema 21rici, +evernoj .oreji, #ranu &.ina se kritikuje zbog podr ke autoritarnim re5imima i prodaje oru5ja*, re1orma +/ U% &.ina se protivi da Bapan i %emačka ostanu nove stalen članice*, smanjenje emisije ugljen dioksida &.ina smatra da se odgovornosti mora di1erencirati kada je reč o strategiji re avanja klimatskih problema*, trgovinski de1icit i potcenjena doma0a valuta. :dnosi EU-.ina nisu odnosi strate kog partnerstva jer su kartkoročni, nedovoljno 1okusirani. .ina ne0e da potpi e +poerazuma o partnerstu i saradnji bez ukidanja embarga, a EU bez pobolj anje ljudskih prava, tj. kineskog potpisivanja .onvencije o građanskim i političkim pravima. .ina ka5njava ekkonomskim merama kada se potegne pitanje lj. prava u U%, kada se prodaje oru5je 9ajvanu, ili primi Dalej Fama. #stovremeno .ina 5eli da sa EU postanu dve glavne sile za očuvanje svetskog mira, jer po tuju kulturne različitosti. />2,#F Diplomatski odnosi sa EE, od '(J). EU-/razil postigle okvirni sporazume o saradnji '((4, EU ME>C:+UF :kvirni +porazum, '((8. 4))@ EU predla5e +trate ko partnerstvo na prvom samitu u Fisabonu ,ajednički interesi" e1ekisani multilatereralizam, klimatske promene, energija, borba protiv siroma tva. ME>C:+U> proces, stailbnosti F2. /razil najvažnije trži=te za EU u F2. %a /razil otpada tre0ina trgovine EU sa F2. EU najva5niji trgovinski partner /razila. 2 /razil '' partner EU.
'7

/razil priro:ni li:er u F2, zbog demogra1ske veličine i ekonomske snag., promotor U%#BE BUI%: 2ME>#G.#$ D>I2!2 &osnovana 4));*, mo5e da podstake regionalnu saradnju EU sa ME>C:+U> &regionalna organizacija čije su članice" 2rgentina, /razil, Urugvaj, -aragvaj i Gile*. /razil nema stope rasta kao .ina ili #ndija ali ima ogromne prirodne resurse, industrijski diverzitet i veliko tr5i te. /roble8i" iako najmanje zavisna od spoljne pomo0i, postoji velika nejednakost dohotka, tre0ina stanovni tva je siroma no, a i regionalne nejednakosti su značajne &zbog toga EU 5ele da pomognu u stvaranju socijalne kohezije, smanjenju socijalnih i regionalnih razlika*. )aje:ni<ka agen:a E2 i &ra;ila " jačanje mulilateralizma, jačanje U%, saradnja u svim međunarodnim 1orumima, mirovnim operacijama &npr. na $aitiju*, na sprečavanju irenja nuklearnog oru5ja, za titi prirode & ki nih uma*, saradnja u s1eri enrgije - bio goriva. /razil stub stabilnosti B2, podstiče integracije, naučne i tehnolo ke inovaacije, sporazume o vizama. /razil je ampion nerzvijenih zemalja i ima odlične odnose sa a1ričkim zemljama, to EU 5eli da iskoristi za svoj vlastiti prodor u 21riku. #%D#B2 EU i #ndija predstavljaju dve najve0e demokratije, dele uva5avanje različitosti, vrednosti kao to su vladavine prava i multilateralizma. Cilj" jačanje saradnje na svim nivoima, povezivanje ljudi, civilnog dru tva, ekonomija, zajednička borba protiv terorizma i organizovanog kriminala. #ndija je među prvim uspostavila diplomatske odnose sa EE,. '((A. Boint -olitical +tatement '((;. -otpisan +porazum o saradnji koji je podrazumevao" godi nje samite, ministarske i ekspertske sastanke. +aradnja nadilazi ekonomsku s1eru i obuhvata i političu, kulturnu razmenu. 4));. #ndija postala jedna od strate kih partnera EU. :brazlo5enje" #ndija globalna sila u nastajanju i va5an regionalni akter. -et oblasti saradnje" u sprečavanju sukoba, poskon1liknoj rekonstukciji, borbi protiv terorizma, ekonomiji, kulturnoj razmeni. 4))8. Donet )aje:niki plan ak9ije čiji 1okus je na trgovini, saobračaju, klimatskim promenama, Milenijumskim ciljevima, re1ormi U%, s tim to #ndija ne podr5ava intelektulnoj i

'(

Međunarodni krivični sud. #ndija podr5ava e1ektivni mulitlateralizam za koji se zala5e EU. EU indijski najva5niji trgovinski partner, #ndija '4 trgovnski partner EU. EU nije prisutna u kon1liktnima na indijskim granicama, zbog čega #ndija do5ivljava EU kao regionalnu a ne globalnu silu.

4)