Arhitektura - okvir privatnog ivota u srpskim zemljama od poetka devetnaestog veka do Prvog svetskog rata

Od ustanikih dana do poetka Prvog svetskog rata privatni ivot Srba u matici, okupiranim teritorijama i dijaspori, odvijao se u razliitim arhitektonskourbanistikim miljeima, obeleenim nejednakim stepenom politiko-administrativnog, ekonomskog i kulturnog razvoja. Dok se u krajevima pod austrijskom i ugarskom vladu proces kulturne emancipacije stanovnitva i njegove klasno-personalne diferencijacije odvijao relativno brzo, u duhu savremenih srednjoevropskih normi, na prostorima pod turskom dominacijom, u varokim i seoskim sredinama matice tekao je mnogo sporije i neujednaenije. Arhitektonski preduslovi profilisanja i obogadivanja sadraja privatnog ivota Srba u Boki Kotorskoj ili severno od Save i Dunava bili su mnogo povoljniji od onih u ratom opustoenoj umadiji, a pogotovu u dugo okupiranim jugoistonoj Srbiji, Rakoj oblasti i Kosovu i Metohiji. Razvojem novih graevinskih tipova i urbanistikim transformacijama gradova, omogudeno je podizanje kvaliteta javnog i privatnog ivota Srba u 19. veku. Graditeljski okvir njihove privatnosti prvenstveno je odslikavao njihov drutveni i materijalni poloaj, pa tek onda personalne ukuse u domenu umetnikih stilova i ua estetska interesovanja. Odnos izmeu naina tadanjeg privatnog ivota i razvoja arhitekture donekle se moe smatrati dvosmernim. Iako je opti razvoj arhitekture i urbanizma presudno odredio fiziki okvir ivota razliitih slojeva populacije, sklopovi pojedinih objekata prilagoavani su njihovim privatnim shvatanjima, interesima i obiajima. Dok se javni ivot (kolovanje, privreivanje, vojna obaveza, politiko, versko i kulturno delovanje) odvijao u organizaciji dravnih ustanova, crkve i privatnim objektima javne namene, privatni se odigravao u stambenim objektima razliitih struktura i tipova, kao i u delu javnih namenjenih privatnoj komunikaciji. Uticaj arhitektonskih stilova na karakter privatnog ivota ogledao se u tipskoj klasifikaciji i semiotikoj diferencijaciji graevina koje su kod Srba simbolisale razliita kulturna opredeljenja. Vladajudi slojevi, kao i imudniji graani, dugo su prednjaili u podizanju kvaliteta svog stambenog fonda, za razliku od vedine stanovnika, koji nisu mogli da menjaju ved samo povremeno da opravljaju ,,krov nad glavom''. S obzirom na to da se u arhitekturi privatnih objekata u kojima se odvija najvedi deo linog ivota pojedinaca i porodica najupadljivije odraavaju njihova shvatanja privatnosti, moe se zakljuiti da itav korpus srpske arhitekture od ustanikih dana do Prvog svetskog rata, uprkos razlikama u oblikovnim, tehnikim i prostornim modalitetima, pokazuje da su se naruioci preteno prilagoavali aktuelnim graditeljskim programima uvezenim iz razvijenijih sredina, nego to su uspevali da nametnu sopstvene ideje i originalna reenja prilagoena specifinim privatnim potrebama. Graevinsko zakonodavstvo, stroga kontrola izvrne vlasti, autoritet istaknutih arhitekata, nespremnih za kompromise kada je re o primeni proverenih prostornih sistema i morfologije vladajudih akademskih stilova, ograniavali su privatnu inicijativu u oblikovanju fasada i prostora. Prevlasti ustaljenih metoda nad istraivakim pristupima, doprinosilo je i neznanje naruilaca, koji su kao pripadnici prvih generacija koje su usvajale srednjoevropske obiaje, slepo prihvatali tipska reenja koja su im nudili strani i domadi graditelji stambenih objekata.

Za razliku od seoskog graditeljstva, iji su oblici proistekli iz statinog naina ivota, potrebe za privreivanjem i komunikacijom na uskom geografskom podruju, prostor je u privatnim kudama graana u srpskim zemljama 19. veka bio u vedoj meri prilagoen profesionalnim ambicijama i materijalnim uslovima vlasnika, kao i sve razgranatijim oblicima privatnog ivota. Potreba za reprezentacijom, ali i za uvaavanjem normi graevinskog zakonodavstva primenom akademski verifikovanih organizacija stambenih jedinica, obeleila je arhitekturu privatnih objekata u Srbiji druge polovine veka.1 Prostor je u objektima graana izraavao i determinisao razliite naine njihovog privatnog ivota, dok je fasadna, to jest ulina arhitektura, imala funkciju javnog obradanja, reprezentovanja klasnog statusa i ideolokog stava. Dok se unutranji raspored, funkcija i karakter kude u seoskoj arhitekturi jasno raspoznavao, naglaavajudi smernost i radinost seoskog stanovnitva, u graditeljstvu privatnih jednoporodinih kuda i vila, takva transparentnost je postojala samo delimino . Umetnika obrada fasada, determinisana stilskim predilekcijama graditelja, kao i njihovih saradnika skulptora i likorezaca, nije ostavljala dovoljno mogudnosti za pokazivanje unutranje podele prostornih jedinica na spoljanjosti zgrada. Tome su doprinos ili uticaji novih evropskih arhitektonskih stilova, u kojima se pomenuti raskorak sve vie produbljivao, a fasadizam kao pomodni princip pompeznog pokazivanja drutveno -ekonomskog statusa prednjaio. Otud se na fasadama privatnih kuda mogu raspoznati razliite arhitektonske i kulturne ideologije koje su egzistirale u srpskom drutvu od sredine 19. veka do Prvog svetskog rata. Arhitektonski okvir privatnog ivota u srpskim zemljama, naroito je na okupiranim teritorijama pokazivao strukturnu zavisnost od tuih, nametnutih modela, pod ijim uticajima se gradilo i nakon osloboenja. Korpus seoskog neimarstva imao je naglaeno narodno, spontano nacionalno obeleje, dok su svi drugi segmenti gradske privatne arhitekture, osim malobrojnih objekata u ,,srpskom'' stilu,2 bili obeleeni stranim uticajima, odnosno predstavljali njihov strukturalno-morfoloki pandan. U vreme vazalnog odnosa prema Otomanskoj carevini posle ustanaka, srpska politika elita je oponaala Turke u mnogim oblastima, pa i u nainu privatnog ivota, stanovanju i svakodnevnoj komunikaciji.3 esto nasilna, ona potencira strogu hijerarhiju kneevske vlasti i namede patrijarhalne vrednosti. ivi u konacima, koji odgovaraju njenom statusu i potrebama. Smanjuje se intimni karakter tih objekata koji se vie ne usmeravaju iskljuivo prema bati i zazidanim dvoritima. Sve ede su to zgrade sagraene u bloku, neokruene zidovima, koje osim privatne stiu i znaajne javne funkcije.4 Njihov nametaj, kupatila, prostorije za grejanje i drutvena okupljanja, dugo de zadrati elemente orijentalnog ureenja. Ostalo stanovnitvo ivi u naputenim prizemnim turskim kudama. Uglavnom je dolo sa sela, donosedi navike i potrebe za individualnom izgradnjom malih prizemnih kuda. Imudniji graani, trgovci, zanatlije i intelektualci za svoje kude trae uzore u inostranstvu, iz gradova u Vojvodini, negujudi tip spratne stambene zgrade sa bonim krilima du dvorinog dela parcele. Siromaniji slojevi se konstantno ugledaju na narodnu tradiciju i orijentalno naslee. Kolektivna stambena izgradnja dugo nije zaivela, sve do preduzimanja korenite evropeizacije i definitivnog potiskivanja Turaka iz Srbije tokom ezdesetih i sedamdesetih godina veka. U Miloevoj Srbiji imudniji slojevi su iveli na spratovima svojih poslovnih objekata, graenih

od tronih materijala, uglavnom u bondruku. Potencira se tip dvodelne ili trodelne balkanske bondruare, dok se za vede prostorne rasporede takozvanih ,,gospodskih'' kuda ponavlja koncepcija begovskih zgrada. Re je o srpskoj varijanti takvih kuda na kojoj preovlauje simetrian raspored prostorija i otvora. Razvija se i tip kude sa dva trakta, zidan na isti nain kao prethodni. Tip trodelne kude odlikuje se kuhinjom u sreditu plana, sa dve sobe smetene bono. Dvotraktni tip ima iri front prema ulici i etiri do pet prozorskih osovina. Ima kuhinju i tri sobe, duboka dvorina krila sa pomodnim prostorijama. Ova dva najstarija tipa porodine kude dugo de se zadrati u beogradskim etvrtima, sve do pojave savremenijih srednjoevropskih privatnih palata i rezidencija. Razvija se i tip spratne kude sa dudanima u prizemlju i stanovima na spratu.5 U kudama i stanovima u Srbiji dugo se nije znalo za trpezariju i salon, niti se razlikovala trpezarija od spavade sobe. Tokom slededih decenija i u najotmenijim stanovima klozet je bio ,,preko avlije'', a voda na javnim esmama ili u bunarima u dvoritu. Najiri slojevi su iveli u skromnim udericama, bez arhitektonskih vrednosti i osnovnih higijenskih uslova. U njihovim etvrtima, koja se stihijski razvijaju, ulice su bile neprestano pranjave ili blatnjave. Dok se javna zdanja podiu od kamena i kvalitetne opeke, stambene zgrade se podiu od slabijih i tronih materijala. Vedina prizemnih i jednospratnih zgada podie se u bondruku sa opekom u blatu. Njihove fasade se malteriu krenim malterom. Neimari su dolazili sa sa srpskog i balkanskog juga, ili iz preka. Od blagog krova pokrivenog deramidom i strmog pokrivenog crepom, u Kneevini Srbiji je stvoren nov tip krova manje strmog od onog u severnim krajevima. Na selu se takoe teilo podizanju kvaliteta u izgradnji porodinih kuda u okviru privatnih gazdinstava.6 Knez Milo se energino zalagao da se grade vede, trajnije i i udobnije seoske zgrade za stanovanje, zbog ega je pozvao majstore iz Osata.7 Oni su tokom prve polovine veka izgraivali sela zapadne Srbije i umadije tipskom dvodelnom stambenom zgradom, u narodu poznatom kao ,,brvnarom osadankom'', sastavljenom od ognjita i sobe. Razvija se i tip seoske kude istone Srbije i Pomoravlja. Moravska prizemljua u poetku ima trem na proelju iji su stubovi povezani arhitravnim gredama koje nose krovnu konstrukciju. U drugoj polovini veka javljaju se luni sistemi ralanjivanja fasada, po emu de ovaj graevinski tip postati iroko prepoznatljiv.8 Unutranji sklop stambenih zgrada koji se razvija tokom druge polovine veka po seoskim naseljima u Srbiji je identian, bez obzira da li je re o strmim brdsko -planinskim ili plodnim ravniarskim podrujima u slivovima velikih reka. Njihov prostor odgovara dvodelnom tipu zgrade ije su jedinice podeljene na ,,kudu'' u kojoj je ognjite i u kome se obavljaju skoro sve kolektivne dnevne aktivnosti, i manju odaju ,,sobu'' u kojoj se iskljuivo provodi nod, a ponekad primaju gosti prilikom slava, krtenja i sl. Korenita evropeizacija srpske arhitekture i urbanizma, pokrenuta oko 1860.godine u Beogradu kneza Mihaila, shvadena kao oblik radikalne emancipacije od ustaljenih modela orijentalnog graenja, razvijala se nejednakim tempom i efektom u srpskim ze mljama.9 U samostalnim i kulturno razvijenijim sredinama, donela je opipljivije rezultate, koji su se odrazili i na privatni ivot. Umesto prevazienih sistema spontanog orijentalnog urbanizma, varoi u Srbiji se transformiu kroz korenite i konzervativne rekonstrukcije. Umesto

hijerarhizovanog orijentalnog sistema, koji je skrivao tokove privatnog ivota u strogo zatvorenim blokovima pojedinanih kuda, pod uticajem srednjoevropskih shvatanja, kao i neposrednim uedem stranih inenjera, urbanista i arhitekata, razvija se novi tip gradskih naselja u kojima se privatno i javno jasno diferenciraju. Uvode se kruni trgovi kao dominante planskih kompozicija gradova i princip modularnosti u formiranju stambenih etvrti. U ortogonalnoj mrei pravilno usmerenih ulica, javni objekti se vremenom izdvajaju od privatnih uglavnom po veliini, a manje po stilskoj obradi i dekoraciji. Od 1865.godine, u Srbiji se smanjuje upliv stranih graditelja u korist domadih strunjaka, formiranih u zemlji i usavravanih na prestinim evropskim kolama. Postepeno se diferenciraju graditelji specijalizovani za razliite tipove javnih i privatnih objekata.10 Privatni se do kraja razdoblja uglavnom grade po narudbini, bez konkursa i konkurencije. Za razliku od Beograda kojeg izgrauju ovladeni projektanti, u mnogim sredinama u Srbiji objekte podiu graevinski inenjeri i nearhitekti. Postepeno se ureuje zakonska regulativa, kojom se primarno uvodi red u arhitekturu javnih, a kasnije i privatnih objekata. Od sredine veka razvija se tip jednoporodine prizemne ili spratne kude sa vrtom, ispunjenim drvoredima i travnjacima. To je najedi oblik stanovanja tokom perioda kada Beograd i druge sredine prerastaju iz zaputenih orijentalnih varoi u razvijene evropske gradove, iji se modaliteti razvijaju kroz razliite oblike prostorne organizacije. 11Trgovci i dravni inovnici prednjae u gradnji takvih objekata, uzidanih izmeu susednih zgrada ili samostalnih na parceli sa etiri slobodne fasade. Obrauju su u akademskom i romantiarskom stilu, ree u znaku srpskog ,,sloga''. Trgovaki sloj je kapital esto ulagao u nekretnine, najede kupujudi i gradedi jednoporodine objekte razliitih struktura. Po dimenzijama i sloenom programu, sainjenom u duhu najsavremenije akademske arhitekture, meu njima se istiu Kapetan-Miino zdanje, kude Steve Mihailovida i Dimitrija Krsmanovida u Beogradu, Krsmanovideva palata u apcu, kuda Alekse Obradovida u Kragujevcu, kuda Ninida u Zajearu i kuda Pueljida u aku.12 Deavalo se da se monumentalni privatni objekti vremenom poklone dravi i ,,oteestvu'', kao to je to bio sluaj sa Kapetan-Miinim zdanjem i Krsmanovidevom kudom na Terazijama.13 Arhitekti inkliniraju ivotu u reprezentativnim privatnim kudama koje su sami projektovali.14 One su esto sadravale i mala ateljea, iako su projektanti ved imali radne prostorije u dravnim nadletvima i ustanovama. Tip vieporodinih spratnih stambenih zgrada se dugo mea sa poslovnim namenama, kroz specifian oblik poslovno-stambenih objekata u gradovima.15 Oni se podiu na relativno uskim i dubokim gradskim parcelama. Odlikuju se malim predsobljima, skromnim kuhinjama i sobama na spratovima, sa prozorima koji se postavljaju na spoljne strane zidova. Kod razvijenijih reenja, sa krilom uz ulicu i bone ivice parcele, javljaju se sloenija reenja sa vedim brojem soba. U prometnijim gradskim potezima one su imale i krilo postavljeno du regulacione linije ulice u ijem je sreditu bio prolaz za zajedniko dvorite iz koga se ulazilo u stanove. U zadnjem delu dvorita su grupisani veernica sa esmom i klozeti. Kod ovih zgrada zapaa se individualna estetika projektanta, studija plana, koja je sistemski podreena ustaljenim akademskim obrascima u tretmanu prostorija. Tip najamne zgrade za stanovanje, takoe preuzet iz srednje Evrope, obeleen je reprezentativnim salonskim prostorijama i prevelikim spavadim sobama na raun komunikacionih vorita i nedovoljno kvalitetnih nusprostorija. Takve zgrade se podiu najede po uzoru na beka, minhenska i

budimpetanska zdanja. Renesansni motiv piano nobile (kod nas poznat po nemakom nazivu nobel -stock) kojim se na fasadama oznaava glavni, ,,otmeni'' sprat, naglaen je najede balkonom i obilnijom dekoracijom od drugih etaa.16 Spratne visine se povedavaju, a prozori uvlae u debljinu zida, dobijajudi bogat plastiki okvir.17 U nastojanju da istaknu svoj drutveni status i kulturna opredeljenja, pojedine porodice pribegavaju razliitim sredstvima semiotike diferencijacije u odnosu na susede i ,,druge'', putem posebnih tema fasadne dekoracije ili obrade enterijera u odreenom stilu, ije su konotacije bile konvencionalno prepoznatljive. Potrebe ljudi za komunikacijom, razonodom, kulturnim sadrajima, putovanjima u druge krajeve, za razliitim nainima koridenja slobodnog vremena, podstakle su razvoj novih tipova javnih zgrada u kojima su se te privatne potrebe zadovoljavale kafana, gradskih i banjskih hotela, kockarnica, pozorita, zgrada razliitih esnafskih i kulturno -prosvetnih udruenja u kojima su odravani balovi, sveanosti i ceremonije, kao i parkova, etalita i dugakih ulinih poteza u kojima se predvee etalo i pokazivalo. Kafane su uvek bile pune gostiju, pogotovu one koje su imale dvorine bate ili pivnice u suterenima.18 Isto tako, ureuju se i novim potrebama prilagoavaju prostori javne komunikacije proistekli iz potreba privatnog ivota trgovi, trnice, crkvene porte i groblja. Stilskom i tipolokom diferencijacijom objekata kulturno-prosvetne namene (kola, fakulteta, biblioteka i dr.), stvaraju se uslovi za ispunjenje personalnih potreba za edukacijom i kulturnim uzdizanjem. Vedem kvalitetu privatnog ivota u arhitektonskim objektima i urbanistikim celinama doprineli su i komunalni radovi u srpskim gradovima, uglavnom zapoeti sedamdesetih godina 19. veka. U Beogradu je tek 1886.godine izraena prva moderna kaldrma od kocke, na malom potezu izmeu Knez-Mihailove ulice i Saborne crkve. Uvoenjem vodovoda, kanalizacije i elektrinog osvetljenja, usponom sanitarne tehnike, osavremenjeni su stambeni programi i koncepcije stanovanja. I izgradnja saobradajne infrastrukture, pre svega eleznice, pospeila je modernizaciju Srbije, a time i mogudnosti za obogadivanje privatnih konatakata, meumesnih putovanja i poseta. Krajem 19. veka javljaju se prve dvospratne kude, podizane nakon donoenja Zakona o zajmovima koje je davala Uprava fondova. Od 1892.godine, kada se u beogradske stanove uvodi tekuda voda, klozeti poinju redovno da se grade kao sastavni deo stana, a poetkom slededeg stoleda i kupatila. Najede se grade prizemne ili spratne zgrade u nizu, naslonjene sa jedne ili obe strane na suseda, sa dve do tri sobe na frontu i dvorinim krilima. Viespratne zgrade za kolektivno stanovanje naputaju galerijski sistem etaa i osvetljavaju se preko unutranjih dvorita. Trpezarija postepeno postaje sredinji, odnosno glavni motiv organizacije svih stambenih jedinica u Beogradu. Poetkom 20. veka privatne kude se sve ede grade od trajnijih i skupih materijala.19 Detalj se pojavljuje, ukras stilski obrauje, a primena retorike fasadne skulpture sa razliitim znaenjem postaje masovna. Umesto kosog krova, fasade se zavravaju zidanim vencima i atikama. Oko prozora se izrauju ambrane. Nametaj se uvozi iz Bea i Budimpete. Dugo se zadrava stil bidermajera, a spavade sobe i saloni ispunjavaju nametajem od poliranog orahovog drveta sa tapaciranim seditima, naslonima i stranicama fotelja i sofa, ormanima sa tri fioke, a katkad i sa vitrinama za domade posue i ukrase.20 Imudnije porodice naruuju

slike kojim ukraavaju stanove, a ima sluaja da se oslikavaju i itave tavanice. Raste upotreba gvozdenih nosaa za tavanice sa plitkim svodovima i primena stubova od livenog gvoa. Nosai i stubovi se poruuju iz Austrougarske. Krov se preteno prekriva limenim pokrivaem. Graevinski zanati su znatno evoluirali, pogotovo umetnika bravarija i stolarija. Armirani beton poinje da se primenjuje u stambenoj arhitekturi oko 1912.godine. Vladajude dinastije Obrenovida i Karaorevida se istiu u raslojavanju oblika svog privatnog ivota, koji je u velikoj meri zavisio od njihovog drutvenog poloaja i dravnikih obaveza. Za svoje razgranate privatne, ali i javne potrebe, angauju vodede arhitekte Aleksandra Bugarskog, Jovana Ilkida i Stojana Titelbaha da im podignu reprezentativne dvorove, letnjikovce i mauzoleje.21 U domen privatnog mogu se svrstati i vena boravita imudnih graana porodine kapele i grobnice. One su svojim dimenzijama, poloajem na grobljima kao i stilskom obradom pokazivale status i ideoloka opredeljenja naruilaca iz razliitih slojeva, od politiara i industrijalaca, do trgovaca, naunika i umetnika. Zanimljivo je da su naruioci tih objekata uglavnom preferirali nacionalni stil u arhitekturi svojih venih stanita,22 ak i oni koji u privatnom i javnom ivotu nisu ispoljavali nacionalizam. Posle perioda klasicizma i romantizma, od 1865.godine do 1914.godine, u arhitekturi privatnih objekata preovlauje akademizam kao kvantitativno najdominantniji stil. U arhitekturi porodinih kuda odlikuje se evokacijama i kombinacijama razliitih evropskih novovekovnih stilova, stopljenih u harmoninu hijerarhizovanu morfoloku celinu.23 Graene su i privatne kude u nacionalnom stilu, a poetkom 20. veka i mnotvo objekata u stilu secesije. Naela tog novog slobodnog stila, uvezenog iz Bea, u srpskoj sredini su samo parcijalno primenjena, preteno na planu rastvaranja kanonine akademske kompozicije zidnog platna, sada prekrivenog secesijskim ukrasima.24 Ustanovljeni oblici privatne arhitekture, nastavide svoj razvoj i u posleratnom razdoblju, od kraja 1918.godine, kada de dobiti niz prostornih i plastikih modifikacija. Otvorenost sredine prema novinama sa strane, obeleide i prosperitetan period srpske meuratne graanske kulture, u kojoj de se uzori, za razliku od predratnog razdoblja, ede traiti u zapadnoevropskoj nego srednjoevropskoj arhitekturi.

Literatura: Maksimovid B., Urbanizam u Srbiji, Beograd 1938. Nestorovid B., Evolucija beogradskog stana, GMGB II, Beograd 1955, 247-270. Manevid Z., Pioniri moderne arhitekture Beograda, Arhitektura urbanizam 16, Beograd 1962, 46-49. Manevid Z., Promenljivi ideali srpskih arhitekata u 19.veku, Saoptenja IAUS 2, Beograd 1969, 57-63. Nestorovid B., Pregled spomenika arhitekture u Srbiji XIX veka, Saoptenja X, Beograd 1974, 141-169. urid-Zamolo D., Graditelji Beograda 1815-1914, Beograd 1981. Macura V., Urbano planiranje u Srbiji 19-20.vek, Beograd 1983.

Macura V., arija i gradski centar, Kragujevac-Ni 1984. Vujovid B., Umetnost obnovljene Srbije 1791-1848, Beograd 1986. urevid M. - Kadijevid A., Simetrija u novijoj srpskoj arhitekturi, ZLU Matice srpske 27-28, Novi Sad 1991-1992, 1-14. Kostid M., Uspon Beograda, Beograd 1994. Findrik R., Narodno neimarstvo stanovanje, Sirogojno 1994. Trifunovid V., Arhitektura o Kragujevcu, Kragujevac 1995. Markovid T., Aritektonsko naslee grada apca, abac 1996. Rajid D., Arhitektonsko naslee aka, aak 1997. Kadijevid A., Jedan vek traenja nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi (sredina XIX sredina XX veka), Beograd 1997. Spomeniko naslee Srbije, Beograd 1998. Kuzovid D., Stanovanje u varoicama centralnog dela zapadne Srbije 1850 -1950, u: Unapreenje stanovanja (zbornik radova), Beograd 1998, 41-46. Mitrovid G., Graditeljsko naslee u banjama Srbije, Saoptenja RZZZSK XXX-XXXI, Beograd 1998-1999, 175-191. Kostid M., Uspon Beograda 2, Beograd 2000. Rakocija M., Kulturna riznica Nia, Ni 2002. Valid D., Graditeljsko naslee Vlasotinca, Vlasotince 2002. Leksikon srpskih neimara (ur.Z.Manevid), Beograd 2002. Miletid-Abramovid Lj., Arhitektura rezidencija i vila Beograda 1830-200, Beograd 2002. Beograd u delima evropskih putopisaca (ur..S.Kostid), Beograd 2003. Roter-Blagojevid M., Razvoj stambene arhitekture u Beogradu tokom 19. i poetkom 20 .veka (rukopis doktorske disertacije odbranjene na Arhitektonskom fakultetu), Beograd 2004. Kadijevid A., Estetika arhitekture akademizma (19-20-vek), Beograd 2005. Marid I., Tradicionalno graditeljstvo Pomoravlja i savremena arhitektura, Beograd 2006.

Tradicionalno i savremeno graditeljstvo u Srba

Vreme dolaska Slovena na Balkan bilo je vreme kretanja znatnog dela ivlja severne Evrope. Ta kretanja nisu dozvoljavala dua zadravanja niti izbor stalnog mesta ostajanja i opstajanja. Otuda nisu postojala ni neka znaajnija iskustva u izgradnji stanita. Sve se svodilo na stvaranje privremenih stanita i primitivnih oblika zaklona koricenjem ponajpre prirodnih pogodnosti (pedina, lagumica, zemunica i dr.). Pogodni prirodni zakloni zahtevali su minimum nadgradnje i napora da bi se dolo do kako-tako zadovoljavajudeg mesta bivakovanja. Prvi oblici ovako ostvarenih stanita pruali su samo osnovnu zatitu stanita, pokudstva, ukoliko ga je bilo i ljudi. Doavi u ove prostore, koji su sasvim rezliiti od onih iz kojih su doli, stari Sloveni morali su se prilagoavati novim uslovima kako klimatskim tako i uslovima zemljita. Prirodno je da je to prilagoavanje uticalo i na nain organizovanja samih prostora za stanovanje pa i novih

naselja. Ona se formiraju u sintezi doneenih navika i obrazaca privreivanja sa jedne i zateenih uslovnosti sa druge strane. Izvesna nalazita iz ovog perioda potvruju da su ostaci kuda najede od brvana. To je prirodno jer je drveta u to vreme u ovim prostorima bilo u izobilju. Sa drvenim brvnima se relativno lako i brzo gradilo za razliku od zidanja u kamenu ili rad zidova u naboju. U jednom otkrivenom naselju u Bosni iz vremena Ilira naeni su ostaci zgrada od brvana koji asociraju na dinarsku brvnaru 1) Uticaji zateenih starosedelaca, najpre Vizantije, na nae narodno graditeljstvo su svakako, bili znatni ali ne i apsolutni da bi ona izgubila i svojstvena obeleja. Podataka o obimu i snazi tih uticaja skoro da nema. Moe se samo pretpostaviti na osnovu turih opisa i ne sasvim pouzdanih procena na ostacima starih prigradskih naselja. Najraniji prostorni oblik kude u naim predelima svakako je jednodelna prostorija u kojoj se odvijao ceo kudevni ivot. Prostornih podela u njoj nije biloved samo namenskih raspodela prostora kao to su odreena mesta - poloaji za ognjite, leajeve, pripremu hrane, police i dr. Dalji razvoj se sastojao u delenju prvobitnog prostora na dva dela ili dodavanjem nove prostorije postojedem. Na ovaj nain novodobijeni prostor je najede soba za spavanje dok prethodno zadrava prvobitnu namenu. U njemu ostaje ognjite kao dominantno mesto oko koga se okupljaju svi lanovi porodice i ono postaje i pojmovno i simbolino ia i ukrsna taka celokupnog kudnog ivota. Taj prostor je od uvek nazivan kudom. Obj ekat u kome je bilo ognjite oznaavan je kao kuda i kod proirenog stanovanja pri vie zgrada. Sve ove druge zgrade dobijale su svoje nazive kao vajat, soba, ardak i sl. 2) Kuda je meutim bila i ostala prostor ili objekat sa ognjitem. Na prostoru juno od Save i Dunava razvijala su se u osnovi dva tipa kude. Jedan dominantni tip, od etnoistraivaa nazvan "dinarska brvnara" i drugi koji je dobijen strujanjem sa juga du vardarsko-moravske prirodne veze i saobradajnice izmeu srednje Evrope i bliskog Istoka. U zavisnosti od lokalnih uslova i jedan i drugi bivaju kroz vreme modificirani i prilagoavani tim uslovima. Tako imamo da se jedan isti tip u svojoj materijalizaciji javlja kao brvnara, polubrvnara, bondruara, atmara od kamena, sve do zidane kude o d opeke. To svoje stanite na predak je vrlo spretno prilagoavao tlu, njegovoj geografiji, klimatskim i vremenskim promenama ali i svome osedanju za potrebe dana i trajanja. Bitne potrebe i prisutne uslovnosti predodreuju duhovno obeleje oveka odreen og tla i podneblja. To njegovo osedanje za najnunije potrebe kudevnog ivota kao i duhovna snaga za samoodranje, jaanje i razvoj porodice ine da svi prostori, njihova organizacija, odnosi i veliine budu na neki nain podreeni tome osedanju i obeleju. Davno je uoeno da se ljudi odreenih lokaliteta kao i oblici i izrazi njihovih kuda poistoveduju 3) . Ti svi oblici nisu stvar nekog ukusa ved odraz naina borbi, rada, ivljenja i stanovanja. Dinarska brvnara ili dinarska kuda ima svoje nastajanje i sredite u Bosni. Njeno prostiranje ide od Like i Banije do Hercegovine, severne Crne Gore, Starog Vlaha, umadije sve do Pomoravlja. Ovaj dvodelni objekat postavljen najede svojom duom stranom upravo na izohipse terena sa koridenjem podruma koji se dobija na strmini, sa stanom na gornjem

delu, sa otvorenim ognjitem i "kudom" sa dvojnim ulaznim vratima, nazvan je "kuda na emcu". Tip ovakve kude ponikao je u brdovitom i relativno izolovanom prostoru ije stanovnitvo ima svoja "moralna shvatanja esto visokog reda, orginalan nain razumevanja ivota.... umetniko osedanje izraeno u poeziji i ornamentici ija je vrednost nesumnjiva" 4) . Dinarska kuda i na deseterac imaju isto prostorno i duhovno izvorite. I jedno i drugo idu uporedo u razvoju karakternih osobina i duhovnosti naeg oveka. Reklo bi se da otuda dolazi uverenje o svojstvenosti, samobitnosti i svom nepristajanju da smo puko stanovnitvo, ved smo narod "svoj na svome". Kao to je reeno tip dinarske kude javlja se, s obzirom na svoju veliku rasprostranjenost, u vrlo raznovrsnim nainima materijalizacije. Sve u zavisnosti od lokalnih uslova. Tako imamo da je graena najpre od brvana po emu je i dobila ime "dinarska brvnara", zatim kao polubrvnara, bondruara a u delovima Hercegovine i Crne Gore i zidana od kamena. Prizemni delovi i podrumski deo je uvek od kamena. Pokriva je najede od drvenih dasaka "indre" a u nekim krajevima i od ploastog kamena. Drugi znaajan tip kude kod naeg naroda je tzv. Moravska kuda ili Moravka. Moravska kuda se gradi najede u dolini Morave ali i u celoj istonoj Srbiji. Pojava ove kude u ovim krajevima je najpre posledica migracionih kretanja. Ove oblasti naselilo je stanovnitvo Kosova, Metohije a jednim delom i Makedonije. Ono je donelo ne samo for mu i oblik kude ved i nain graenja. Za razliku od Zapadnih dodirnih oblasti Starog Vlaha, umadije i Podrinja gde su kude od drveta, kude moravskog prostora su uglavnom bondruare. Prostorna organizacija poiva, po svoj prilici, na dvodelnoj cifciskoj kudi 5) Sa dva odelenja i podunim tremom. Trem na podunoj strani ini osobenost ovoga tipa kude. Dok na dinarskoj brvnari nemamo pojavu trema dotle na ovoj kudi trem postaje jedno od njenih obeleja. Trem se u daljem razvoju predvaja u dva dela: "ajat" koj i ostaje pri zemlji i "doksat" koji je iznad tla i slui kao mirniji i izdvojeni prostor za sedenje i odmor. Kasnije de doksat prerasti u novo odelenje u razvoju dvodelne kude. Trem pored toga to je bio deo prostornog razvoja moravske kude on je i snaan elemenat njenog likovnog obeleja. U poetku graen u grednom sistemu sa stubovima i jastucima od drveta u kasnijem vremenu na ovaj sistem se dodaju, na razne naine, lune ispune. U daljoj tenji za likovnim efektima, ovi polukruzni luci dobijaju prelomne linije tako da postaju kitnjaste arkade. Svakako da ovaj postupak ne doprinosi arhitektonskim vrednostima moravske kude. Dinarska brvnara i starija moravska kuda svakako su bolji obrasci i istiji predstavnici narodne tvorevine. Pored ova dva dominantna tipa kuda naeg naroda moramo pomenuti i one koje nisu u toj meri znaajne bilo u smislu narodnog nastajanja i tvorenja bilo ak po prostornoj rasprostranjenosti. To su Kosovska prizemljua i vojvoanska kuda. Stara kosovska kuda je jednodelna pletara, sa otvorenim ognjitem i pokrivena slamom. Dalji korak je dvodelna kuda prizemna sa tremom. Trem se kod kosovske kude javlja vrlo rano i uvek je postavljen po duoj strani kude. Ova pojava prati dalji razvoj kude tako da se sa trema ulazi u sve nove dodavane prostorije (sobe). Osobenost kod krajnjeg razvoja kosovske kude je ta da se trem zavrava bono punim zidom.

U Vojvodini je dravna administracija odigrala odluujudu ulogu u formiranju "uorenih sela" sa determinisanim kuditima, podelom zemljita i njegove parcelacije. Ovim je predodreen i razvoj kude. Prvi oblici i prostorna organizacija srpske kude u Vojvodini asociraju na kosovsku prizemljuu odakle i najvedim delom i potiu doseljenici tokom XVII veka. 6) . Prvobitna kuda bila je dvodelna da bi kasnije sa uvoenjem trema dobijala sve vedi broj novih odelenja (soba). Krajnji razvoj velike vojvoanske kude uz proirivanje ulinog krila ide do mogudeg produavanja i dvorinog krila. U celokupnom svome razvoju i do vrlo velikih razmera vojvoanska kuda ostaje uvek prizemna sa tremom. Ona svojim karakteristikama odslikava izvesne standarde koji se gotovo strogo ponavljaju. Inae vojvoanska srpska kuda je redovno od naboja u bondruk sistemu sa pokrivaem od slame, kasnije i crepom. Od prvih decenija XIX veka do prvih godina naeg veka seoska arhitektura razvijala se spontano. Ona je delo samoukih seoskih majstora bez uloge strunih lica i bez uticaja gradske arhitekture. Ovaj period je vreme njenog mirnog i skladnog razvoja koji se oslanja na sopstvena izvorita. Pojedini objekti iz tog perioda predstavljaju mala remek dela narodnog duha za koja moemo redi Njegoevo "iz glave su cijelog naroda". Odsjaj duha tih majstora amatera iz naroda blesne i danas, mada retko. Zato ih i navodim. Piscu ovih redova, pre par godina, samouki tesar iz takovskog kraja, Radojko orevic, na pohvalu njegove obrade drvenih stubova za jedan trem, odgovara: "Za ovo, prijatelju moj, ne treba mnogo ni snage, ni pameti, ali treba dosta ljubavi". Za ovu tvrdnju moemo uzeti i svedoanst vo akademika pok. Gojka Nikolia koji u svome delu "Koren, stablo i pavetina" 7) navodi: "I dan danas jo ive i rade u mom selu tesari ("cimermani"), koji su pravi udotvorci, vjetaci za rad u drvetu. Jo negdje u dubini njihove svijesti klupaju se niti koje ih povezuju sa precima, drvodjeljama i gorosjeama, graditeljima drvenih ardaka i crkve sv. Petke. Jo su oni, u ovome rastrzanom i ubrzanom vremenu, sauvali mudrost i strpljenje, mjeru i red. Nita previe, nita premalo, nita prebrzo. Smisli, odmjeri, obii, ogledaj, poekaj, porazgovaraj s materijalom i opet odmjeri, pa tek onda udari sjekirom - to je pravilo i zakon po kome se ravnaju ovi mudri samouci. Iza njih su stoljeda iskustva. Sluam Adama Masleka kako jo danas "razgovara sa materijom". U tvrdu hrastovu gredu zabija avao. avao se krivi. Adam zastane, ogleda ga, pa ce zamuckujudi: - Da li ti to n-n-ede u d-r-rvo? avao, malo iskrivljen, duti. Adam ga sa strane kucka, ispravlja, pa opet udari po glavi.avao malo ude i opet se izvije. - E, ba-ba kanda n-n-nede, ali ja ti velim da o-o-ode. - Opet mjerkanje, opet kuckanje, opet nagovaranje, opet navoenje neposlunika na pravi put, a onda snaan udarac ekida i avao, cijuknuvi uleti u gredu do glave. - E - e-esam li ti re-reka da o-o-o-de!

Kontinuitet izmeu Adama i dalekih predaka tu je. Ali, nije li Adam posljednji izdanak njihov? Tzv. Tehnoloka revolucija dodi de mu neumitno glave. Poslije Adama nikome vie nede biti do daskanja s materijom. Ljudi mahnito zure za stvarima i samo stvarima. Niko vie nema vremena da zaviruje ta ima "s one strane" stvari i da otkriva kakve dudi se kriju u "dui" materije." Posle prvog svetskog rata dolazi do postepenog raskida sa dotadanjom gradnjom kako u likovnom i prostorno organizacionom smislu tako i u materijalizaciji i tehnici gradnje. To je vreme pojave i dominacije t.zv. "dunerske kude" koja u poetku zadrava kvadratni ili pravougaoni oblik sa ojaanjima na uglovima i na sueljavanju glavnih nosedih zidova. Ova ojaanja, jedna vrsta lanih pilastri, imaju vie dekorativnu a manje konstruktivnu ulogu. Oni su obeleje i manifestacija zidanog objekta od opeke. Kasnije dunerska kuda dobija i druge razuene oblike da bi najzad postao dominantan tip "na glagol" i na "T". Ovi modeli koje donose majstori sa juga iz Leskovako-Nikog pomoravlja vrlo brzo, naroito pred drugi svetski rat, preovlauju u seoskoj i prigradskoj izgradnji kuda. Ove kude potpuno odudaraju od kuda prethodnog perioda. Graene od relativno dobrog materijala ali dosta neuko sa tankim zidovima, sa osnovama koje uslovljavaju veliku povrinu spoljnih, esto hladnih zidova, bez streha koje bi ih titile a esto i bez oluka na obaveznim simsovima. Iako u boljim uslovima ivota i rada umesto bolje dobijamo daleko loije kude i konceptualno i materijalno. Ovako nezatidene brzo su stradale od atmosferskih nepogoda. Ovaj nain gradnje jenjava tokom i posle drugog svetskog rata da bi se poetkom sedamdesetih, kada poinje burna izgradnja, pojavile kude na selu bez prethodnih obrazaca. To je period potpune pometnje i duhovne stranputice. Naputajudi staru seosku kulturu i prihvatajudi "novogradsku" selo dolazi do jednog kulturolokog hibrida koji ga je odveo u izvetaenost i ki. Za ovo stanje najmanje je kriv seljak kome prava zamena nije ni ponuena. Ni jedna drutvena, ni nauna ili struna institucija nije izvrila analize savremenih potreba sela i seoskog domadinstva i izvrila preporuke tipova i naina gradnje seoskih domova i zgrada za domadinstvo. Jer bre promene nisu dozvoljavale mirnije i due vremenske periode za koje bi se izvrila proidavanja i proveravanja najcelishodnijih i najjasnijih sadraja potreba i programa. Ovom haotinom stanju doprineli su razni strunjaci i projektanti i razne projektantske kude sa svojim jeftinim tipskim projektima koji seljaku, kao dobrom ali neukom potroau, prodavahu "robu" loeg ukusa i lanog sjaja, robu koja vie pristoji gradskom skorojevidu nego seoskom domadinu. Otuda imamo pojavu da se seljaku nude projekti kuda, recimo, bez trema ali sa balkonima. Nai klimatski uslovi a sa njima i seoski nain rada i proizvodnje dozvoljavaju seljaku svakodnevni ivot pod tremom od aprila skoro do novembra ali ga nema, dok za taj period nijedanput nede koristiti balkon koji ima. I jedan i drugi elemenat predodreuju arhitekturu objekata pogotovu u slobodnom prostoru. Tako smo preko tipskih projekata doli do kuda na selu koje nisu ni gradske ni seoske. U tom procesu izgubljen je svaki kulturni kontinuitet kude na selu te se o nekom identitetu te gradnje ne moe ni govoriti. Moda se moe govoriti o tome da je napravljen napredak u tehnikom smislu zahvaljujudi novim materijalima ali je sa aspekta "kulturnog momenta kude" dosta

izgubljeno. Moe se aliti da u periodu najvede izgradnje vrednosti naslea nis u ni jednog momenta postali izvorite nadahnuda. Tek u poslednje vreme tu i tamo, poinje smirenija i celishodnija izgradnja kuda na selu. Sve vie se polazi od potreba korisnika i uslovnosti podneblja. Ova polazita odmah su uinila to da se dobijaju kude daleko prikladnije ambijentu i likovno vrednije. Ti objekti bi trebalo da ozare nadu za jedno vreme bolje, ljudskije i plemenitije gradnje koja bi osveila sedanje, produbila pamdenje i podstakla istorijsku svest ljudi naeg podneblja. 1) B.ovid, " Od Butmira do Ilira " , Sarajevo 1970. 199-201 2) R. Findrih, " Narodno neimarstvo " , Sirogojno 1994. 6. 3) O. pengler " Propast zapada " knjiga III 134. 4) J. Cvijid" Balkansko poluostrvo " I Zagreb, 1922.151. 5) B. Kojid"Seoska arhitektura i rurizam", Graevinska knjiga, Beograd, 58. 6) B. Kojid"Seoska arhitektura i rurizam", Graevinska knjiga, Beograd, 49. 7) G. Nikoli " Koren, stablo i pavetina " 1980.18.