energija Prof. dr.

Nenad \aji}, RGF Predsednik Komiteta Srbije Svetskog saveta za energiju
UDC: 620.9.001.6 (100)

Energija za me|uzavisni svet
Uvod Energetika je jedan od preduslova razvoja celokupne materijalne proizvodnje i potro{nje dobara, spada u red investiciono najintenzivnijih grana privrede, ima vi{estruko dejstvo na ekonomske rezultate privre|ivanja i samim tim pretstavlja jednu od osnovnih podloga ukupnog razvoja svake zemlje. Razvoj energetike je ne samo jedan od bitnih uslova, ve} tako|e i sna`an modifikator privredne strukture i propulzivni faktor ekonomskog razvoja. Zbog toga su i promene na svetskom tr`i{tu energije nakon 1973. godine bile logi~ne i doprinele da se celo ~ove~anstvo po~ne sa du`nom pa`njom odnositi ka energiji. To je omogu}ilo da se intenziviraju istra`ivanja postoje}ih i novih izvora energije, da se unapre|uju tehnologije kori{}enja konvencionalnih izvora energije, da se energija {tedi i racionalno koristi i da se nafta zameni u mnogim sektorima energetske potro{nje. Sve ve}e potrebe u energiji, kao i zna~ajne promene koje su se desile i de{avaju na svetskom tr`i{tu energije i sve ve}i uticaj proizvodnje i potro{nje energije na `ivotnu sredinu, doprineli su da se danas energetika razmatra globalno zbog svoje me|uzavisnosti. Pitanja energije, zbog nejednakog i neravnomernog rasporeda energetskih potencijala i rezervi u svetu, ve} odavno prevazilaze dr`avne granice.. Pristupa~nost energije i sigurnost snabdevanja je za sve dr`ave od `ivotne va`nosti, jer je nemogu}e napraviti i minimalni privredni i dru{tveni progres bez energije. Energetika }e imati sve ve}i zna~aj, jer potrebe energije stalno rastu, kako zbog pove}anja broja stanovnika, tako i zbog pove}anja nivoa i standarda `ivota u svim zemljama sveta [1]. Rezime
Poznato je da je energetika jedan od preduslova razvoja celokupne materijalne proizvodnje i potro{nje dobara, da spada u red investiciono najintenzivnijih grana privrede,da ima vi{estruko dejstvo na ekonomske rezultate privre|ivanja i samim tim pretstavlja jednu od osnovnih podloga ukupnog razvoja svake zemlje.Pitanja energije, zbog nejednakog i neravnomernog rasporeda energetskih potencijala i rezervi u svetu, ve} odavno prevazilaze dr`avne granice, a problemi se moraju re{avati u svetskim razmerama. To je posebno evidentno danas kada se smanjuje raspolo`ivost energetskih izvora, pove}ava zaga|enost atmosfere i globalna temperatura, a cena nafte dosti`e i 100 USD/barel i kada efikasnost kori{}enja energije postaje imperativ za sve zemlje. U radu se na osnovu analiza Svetskog saveta za energiju (SSE),vode}e energetske asocijacije sveta, razmatra razvoj energetike sveta u cilju odr`ivog razvoja.

Energy for an Interdependent World
It is well known that energetics represents prerequisite for development of production and consumption of properties, appertains in the most rating sectors of public economy, has multiple influence on economic results and due to that it is known as base for overall development of each country. Problems related to energy, by reason of unequal and uneven distribution of energy potentials and resources in the world, surpass countries borders, so problems must be sold in the world’s domain. That fact is specially evident nowadays, when availability of energy resources decreases, while atmospheric pollution and global temperature rise, oil prices reach 100$/barrel, and energy efficiency becomes strategic goal for the each country. In this paper, development of the energetisc of the world is considered, based on analyses of World Energy Council (WEC), the leading energy organisation.

Slika 1 Globalna potro{nja primarne energije

[007]

energija
Tabela 1 Osnovni podaci o rezervama, resursima i proizvodnji energetskih izvora zna~ajan razvoj istra`ivanja i ulaganja u energetsku privredu u mnogim zemljama sveta. Danas je situacija sli~na osamdesetim godinama pro{log veka,jer je cena nafte tokom 2007.godine zna~ajno porasla dosti`u}i i 100 USD/barel, cenu koja je samo pre nekoliko godina bila nezamisliva. Sumorna predvi|anja o njenom daljem pove}anju, postoje}a ekonomska recesija u najrazvijenijim zemljama, pretnje ratom u podru~jima velikih proizvo|a~a naftom i ostala globalna kretanja doprinose da se sve zemlje, posebno velike uvoznice nafte,trude da sebi obezbede neophodne koli~ine energije po prihvatljivim cenama. Svetski savet za energiju (SSE-WEC), organizacija koja okuplja preko 100 zemalja, najve}ih proizvo|a~a i potro{a~a energije u svetu, ve} vi{e godina razmatra i predvi|a razvoj energetike sveta. Pro{le godine u novmebru odr`an je jubilarni XX Kongres energetike sveta u Rimu na kojem je posebna pa`nja posve}ena aktuelnom stanju i predvi|njima daljeg razvoja energetike imaju}i u vidu me|uzavisnost svih zemalja na planeti,o ~emu se u radu diskutuje.

Potro{nja energije je u periodu od kraja XIX veka rasla po relativno visokim stopama rasta. Tako je u periodu od 1870. do 1970. godine potro{nja energije pove}ana za 32 puta sa prose~nom stopom rasta od 3,5% pri ~emu se mora imati u vidu da je istovremeno stopa rasta stanovni{tva bila oko 1,35%, da su bila dva svetska rata i velika ekonomska kriza (sl.1.). Ukoliko bi se ti periodi izuzeli iz razmatranja, stopa rasta bi bila znatno ve}a (oko 4,5%), {to je dovelo do brzog iscrpljivanja prona|enih energetskih izvora, odnosno zahtevalo intenzivno

istra`ivanje i eksploataciju novih le`i{ta. "Energetska kriza" 1973. godine je doprinela da se znatno smanji ukupna stopa rasta godi{nje potro{nje energije, posebno u razvijenim zemljama.U periodu od 1975. do danas potro{nja primarne energije u svetu se pove}ala sa prose~nom stopom rasta ni`om od 2%, uz zna~ajne strukturne promene. To je i doprinos "energetske krize" jer je omogu}ila intenzivan razvoj politike racionalnog kori{}enja i {tednje energije, prestruktuiranje potro{nje, uz

Energetski potencijali sveta Globalni razme{taj energetskih izvora na{e planete treba shvatiti kao trenutno stanje, podlo`no brzim promenama, usled sve obimnijih i sve detaljnijih geolo{kih, geofizi~kih, geohemijskih i ekonomsko-geolo{kih istra`ivanja. Ova ispitivanja omogu}uju svrstavanje u bilans energetskog bogatstva novih, do sada nepoznatih le`i{ta, kao i onih koja su bila nedovoljno prou~ena. Tako neravnomeran i nepravilan geografski razme{taj energetskih izvora ukazuje na neravnomernu polaznu osnovu prirodnog razvoja pojedinih zemalja i regiona sveta u odnosu na ovaj zna~ajan kompleks prirodnih izvora. Sada je ve} op{te prihva}en stav da u prvoj polovini XXI veka, a mo`da i du`e, svet raspola`e dovoljnim koli~inama konvencionalnih goriva,ali po znatno vi{im cenama. Intenzivnim istra`ivanjem energetskih potencijala i razvojem novih tehnologija kori{}enja ubla`ena su strahovanja o skoroj

[008]

energija
Slika 2 Trend cena energetskih goriva u periodu 1987-2005. vrednosti procenjenih resursa fosilnih goriva, koje su nekoliko puta ve}e od dokazanih rezervi, ali pri danas neekonomskim cenama,jasno je da svet raspola`e jo{ uvek dovoljnim koli~inama konvencionalnih goriva, ali sigurno pri znatno vi{im cenama. Zbog toga je i logi~no da se trend intenzivnog pove}anja cena svih fosilinih goriva javio u ovom veku (slika 2), jer zahtevi za novim koli~inama nafte i prirodnog gasa,posebno u zemljama u razvoju kao {to su Kina i Indija, zahtevaju intenzivna istra`ivanja, a zato su neophodna velika sredstva [2]. Stati~ki vek trajanja rezervi nafte od oko 40 godina, prirodnog gasa od oko 60 godina i uglja 150-200 godina stvara la`nu sliku energetskog izobilja, jer istovremeno prikriva da su najve}i potro{a~i nafte i prirodnog gasa u svetu, zemlje OECD, posebno u Evropi, sa minimalnim sopstvenim potencijalima. To se jasno vidi na slikama 3 i 4 gde su prikazani regioni sveta sa rezervama sirove nafte i prirodnog gasa [2]. Razvijene zemlje sveta, u osnovi zemlje OECD, su u pogledu energetskih rezervi i potencijala deficitarne, jer su ve} detaljno istra`eni i najve}im delom iskori{}eni. To se jasno vidi iz podataka tabele 2. gde je dat pregled postoje}ih rezervi i stati~kog veka trajanja foslinih goriva u zemljama OECD [1]. Ve} iz ovih podataka, koji nisu kona~ni, jer se i dalje pronalaze nova komercijalna le`i{ta, odnosno resursi prevode u rezerve, jasno je da razvijene zemlje raspola`u nedovoljnim energetskim rezervama za sopstveni ekonomski razvoj, te su prinu|ene da uvoze najve}i deo potrebne energije, a to dovodi do nestabilnosti na svetskom tr`i{tu energije, da su transportni putevi njihovog snabdevanja sve du`i i ranjiviji, da su neophodna sve ve}a finansijska sredstva za izgradnju kapaciteta i obezbe|enje dugoro~nih ugovora o snabdevanju, da se politi~ka situacija u regionima sa najve}im energetskim potencijalima nafte i gasa (Bliski i Srednji Istok i biv{e zemlje SSSR-a, sem Rusije) mo`e veoma lako promeniti i da uloga SAD u tim podru~jima mo`e da dovede do novih ratnih sukoba. Zbog toga imaju}i u vidu sve ve}e zahteve za energijom realno je o~ekivati da }e se odre|eni nedostatak kvalitetnijih oblika energije, posebno naftom(slika 5) [2], javiti ve} za 30 do 50 godina, {to ve} danas treba nadome{tavati br`im uvo|enjem i kori{}enjem novih obnovljivih izvora energije (sun~eva, vetar, geotermalna, savremena biomasa, energija mora i male hidroelektrane), koje danas u op{tem energetskom bilansu sveta u~estvuju sa oko 2%. Zbog toga se u

Slika 3 Distribucija rezervi,resursa i ukupno proizvedene sirove nafte po regionima u 2005.

Slika 4 Distribucija rezervi u 1012m3 i procentualnog udela prirodnog gasa po regionima u 2005.

iscrpivosti konvencionalnih energetskih goriva, jer je jo{ uvek ve}i prirast novo prona|enih rezervi, nego {to je rast potro{nje (tabela 1) [2]. Vidi se da su dokazane svetske rezerve u pore|enju sa godi{njom potro{njom

ve}e nego ikad dosada, jer je poznato da nije ekonomi~no (s obzirom na potrebne investicije za njihov dokaz) imati dokazane rezerve za vi{e od 10 do 15 godina budu}e o~ekivane proizvodnje. Ako se tome dodaju

[009]

odnosno da }e posle 2010. Zbog toga postoje}e vizije razvoja u XXI veku po pravilu se koncentri{u na nekoliko bitnih pitanja koje uokviruju odr`ivost rasta. godine prira{taj stanovnika }e biti oko 2. uz svest o njihovim sopstvenim ograni~enjima i negativnim uticajima na lokalnu `ivotnu sredinu”. godine Kina biti posle SAD najve}i potro{a~ energije. oko 12 milijardi ljudi. Prema procenama UN u Energija po stanovniku karakteristi~nih zemalja kao funkcija ukupnog stanovni{tva [010] . Osnovni polazni element za definisanje daljeg razvoja energetike je broj stanovnika. godine. {to je skoro 500 miliona vi{e nego prira{taj u periodu od 1960. a on zahteva znatna pove}anja potro{nje energije. Ekonomski rast ovih zemalja je nu`nost. koje karakteri{e da je preko 800 miliona Slika 5 Trend proizvodnje sirove nafte u svetu do 2050. {to je prikazano na slici 6 [2]. Dugoro~nije procene pokazuju da }e 2050. Prema predvi|anjima Internacionalne agencije za energiju potro{nja 2030. godine }e biti za preko 50 % ve}a od dana{nje pri ~emu }e zemlje u razvoju u~estvovati u tom porastu sa preko 74 %.energija Tabela 2 Rezerve energije i stati~ki vek trajanja u zemljama OECD periodu od 1990. a 2100.To se jasno vidi iz ~injenice da je porast potro{nje energije u Kini u periodu od 2002 do 2005. godine ekvivalentan dana{njoj godi{njoj potro{nji Japana. preporukama Svetskog saveta za energiju isti~e da bi energetska zajednica trebala da usmeri svoje napore na “smanjenju kapitalnih tro{kova obnovljivih izvora energije”. do 2020. godine. a Indija tre}a u svetu posle 2015. odnosno da razvije “pozitivne programe za podsticanje razvoja obnovljivih izvora energije. do 1990. to su pitanja demografskog rasta i izrazite nesrazmere u postoje}oj strukturi ekonomske razvijenosti i energetske potro{nje izme|u pojedinih zemalja me|uzavisnog sveta.5 milijardi ljudi od ~ega oko 90% u zemljama u razvoju. Najpre. godine u svetu `iveti oko 10 milijardi ljudi. (2) nedovoljna energetska efikasnost i (3) ekolo{ke posledice zaga|enja [1]. Postoje}e stanje u svetu.pri ~emu samo Kina i Indija preko 45 % [3]. Porast svetskog stanovni{tva bi}e dominantnim delom ostvaren u zemljama u razvoju. Slika 6 Energija za me|uzavisni svet Danas su se izdvojila tri globalna uticaja koja naru{avaju odr`anje postoje}eg svetskog razvoja: (1) populaciona eksplozija.

a samim tim i dru{tveni problemi u svetu. U tom smislu su scenariji sa znatno pove}anim energetskim efikasnostima postali nezaobilazni deo svake vizije svetskog razvoja energetike.) [5]. Svetski savet za energiju(SSE). Br`i ekonomski rast. koja su i op{te upori{te za svaki odr`ivi rast u narednim decenijama.) [7] i «Pokreta~i energetske scene» (2003. neophodno je definisati dugoro~nu istra`iva~ku i razvojnu strategiju. odnosno reprezentuje preko 95 % svetske proizvodnje i potro{nje energije. {to }e pretstavljati veliki problem u budu}nosti. sa druge strane. C2ve}i razvoj NE Vizija svetskog razvoja energetike u ovom stole}u po pravilu polaze od razli~itih scenarija potro{nje energije. preko 1. Zbog toga je i bitno da se ~ove~anstvo usmeri na tra`enje ekolo{ki povoljnijih izvora i tehnologija kako bi se ostvario dalji rast standarda stanovni{tva u svim zemaljama sveta bez ve}ih problema `ivotne sredine.energija ljudi neuhranjeno. imaju}i u vidu pre svega sada{nje nepovoljne tendencije u pogledu postizanja "odr`ivog" razvoja sveta. Pove}anje energetske efikasnosti zna~ajnijeg obima.2 milijarde nema sigurno vodosnabdevanje i da preko 2 milijardi ljudi nema pristupa elektri~noj energiji. a to zna~i i visok stepen konverzije u finalnu energiju. godina na nivou od 1. mora}e bez obzira na energent ili energiju koju koriste. Ekolo{ka varijanta (C): Ova varijanta podrazumeva pobolj{anje energetske efikasnosti i ve}u primenu nefosilnih goriva. }e porasti do 2020. «Energija za sutra{nji svet-dejstvujmo sad» (2000 god. «Globalne energetske perspektive» (!998 god. odluke koje se budu danas donele u velikoj meri }e opredeliti i dalji razvoj ~ove~anstva u ovom veku. godine na oko 8 milijardi stanovnika. U saradnji sa Internacionalnom agencijom za sistemske analize u Laksenburgu (Austrija) Svetski savet za energiju je 1998. Da }e zemlje u razvoju 2020. godine izgraditi vi{e elektroenergetskih kapaciteta nego {to je to izgra|eno u 20. A2-ve}e kori{}enje uglja.ve} od pre dve decenije analizira dalji razvoj energetike sveta u cilju njegovog odr`ivog razvoja. godini i verovatno oko 70% u 2100. a da ne do|e do globalnog zagrevanja i ve}ih zaga|enja atmosfere. Vizija razvoja energetike sveta do 2100.) [6]. Svetsko stanovni{tvo. Vidi se da tri cilja koja se `ele posti}i i koja su usmerena na bolji `ivot stanovni{tva: ekonomski rast. {to dovodi do promene klimatskih uslova na planeti. veku. Da }e se potro{nja uglja duplirati na oko 7 milijardi tona. prema toj studiji. godini 73% svetskih rezervi nafte i 72% rezervi prirodnog gasa nalaziti na podru~ju Srednjeg istoka i u biv{im zemljama SSSR-a. ve} projekcije [011] . do 2100. Drugim re~ima su{tinsko pitanje daljeg razvoja energetike sveta je kako ostvariti odr`ivi rast ~ove~anstva. posebno novih i obnovljivih energija (2 scenarija) C1-br`i razvoj OIE. Kao prvu analizu SSE je uradio od 1989 do 1993. Scenariji razvoja ura|eni u okviru te Studije pokazuju porast energetskih potreba od 65 do 95% u 2020. sa svoje strane. Da }e vi{e od 90% pove}anja potreba energije ostvariti se u zemljama u razvoju. hranom i vodom {irom sveta su ve}i od mogu}nosti proizvodnje i snabdevanja. posebno u zemljama u razvoju zbog pove}anja njihovog stanovni{tva.kao najve}a asocijacija energeti~ara sveta koja okuplja preko 100 zemalja sveta. Da }e se u 2020. Imaju}i u vidu da je tokom devedesetih do{lo do promena energetskih prilika u svetu i da je energetski sistem veoma konzervativan i trom. zahteva razvoj nauke i tehnologije. godine. Sa druge strane. Procena je da }e u periodu do 2030. posebno sa aspekta globalnog zagrevanja zemlje. a to zna~i: Da }e u 2020. godine (tabela 3) [5]: Varijanta br`eg ekonomskog razvoja (A): Ova varijanta podrazumeva br`i ekonomski razvoj zemalja u razvoju. odnosno za oko 27 miliona barela vi{e nego u 1990. posebno u Aziji i Ju`noj Americi. Razra|ene su tri varijante i vi{e scenarija budu}ih energetskih potreba do 2100. posebno u zemljama u razvoju.6 do 2.novembra u Rimu odr`an je jubilarni XX Kongres Svetskog saveta za energiju na kome je prezentirana studija SSE na kojoj je ra|eno tri godine(2005-2007): «Odlu~iti budu}nost: Scenariji energetske politike»/4/.Pro{le godine od 10-15. zahteva da se u ovom veku ulo`e ogromna sredstva da se to stanje pobolj{a. Scenariji nisu predvi|anja onoga {to }e se verovatno dogoditi. Da }e se u periodu do 2020. dosti`u}i oko 4000 milijardi m3. godine. godini. kako bi se predupredili mogu}i energetski. neophodno je bilo sagledati razvoj energetike na {to du`i rok. godini. su~eljava}e se sa bitnim pitanjima globalne raspolo`ivosti energetskih izvora i globalnog naru{avanja prirodne sredine. A3-ve}e kori{}enje OIE Referentna varijanta (B): Ona pretstavlja varijantu umerenog razvoja (1 scenario). A1-ve}e kori{}enje nafte. godini. jer su naj~e{}e me|usobno suprostavljeni.4% godi{nje. da zadovoljavaju visoke ekolo{ke zahteve. godine Studiju "ENERGIJA ZA SUTRA{NJI SVET" [5] koja je obuhvatila vremenski horizont od 1990 do 2020. ukoliko se ne ostvari kontinualan ekonomski rast u tim zemljama do}i }e do velikih socijalnih i politi~kih problema {irom sveta. godine je bila neophodna iz slede}ih razloga: sve }e biti ve}i problemi sa za{titom `ivotne okoline. 1% godi{nje ve}a stopa rasta od referentne varijante (3 scenarija). odnosno koliko danas iznose ukupne rezerve SAD. zahteva sve ve}u potro{nju energije. raspolo`ivost energetskih izvora. a to dovodi do sve ve}ih ekolo{kih problema. Tehnologije koje }e se koristiti u ovom veku. za{tita `ivotne sredine. To je i razlog za{to se tokom devedesetih godina u Svetskom savetu za energiju pre{lo na globalno razmatranje energetike sveta u XXI veku.Ona je nastavak dosada{njih studija SSE o odr`ivom razvoju energetike sveta : «Energija za sutra{nji svet» (1993. mogu biti kriti~na za dalji razvoj energetike. dok }e ukupan ekonomski razvoj se kretati u periodu 1990-2020. godine uradio Studiju "ENERGIJA ZA SUTRA{NJI SVETDEJSTVUJMO SADA!"/6/ koja je analizirala razvoj energetike sveta do 2100. Da }e zemlje u razvoju koje danas tro{e oko 40% tro{iti oko 50% u 2020. godini ili tada{nju ukupnu proizvodnju zemalja OPEC-a. god) [8]. Me|utim zahtevi za energijom. godini potro{nja nafte iznositi vi{e od 90 miliona barela dnevno. godine biti neophodno 22000 milijardi USD investirati u razvoj energetike [3]. Veliki porast svetskih energetskih potreba.god. dvostruko vi{e nego {to su danas rezerve Kanade i Velike Britanije. ^ak i izrazito pove}anje efikasnosti kori{}enja energije u narednom periodu bi}e umanjeno sve ve}im pove}anjem stanovni{tva i pove}anjem specifi~ne potro{nje energije u zemljama u razvoju [1]. Zbog toga se smatra da }e naspram porasta efikasnosti kori{}enja energije stajati porast stanovni{tva i rast per capita potro{nje u nerazvijenim zemljama. godine emitovati vi{e CO2 sagorevanjem fosilnih goriva nego sve razvijene zemlje u 1990. Da }e se potro{nja gasa vi{e nego duplirati. godine.

ali pod uslovom da se re{e problemi za{tite `ivotne sredine. godini. uklju~uju}i i tendencije efikasnosti.65 Gten u 1960. bez obzira {to su njegove iskoristive rezerve dovoljne za nekoliko stotina godina. godine. koje }e dosti}i punu komercijalizaciju u prvoj dekadi XXI veka koristi}e se do sredine XXI veka i dalje. U tom pogledu nove energetske tehnologije kori{}enja uglja.energija Tabela 3 Globalne projekcije razvoja sveta [6] minimalnim varijantama naj~e{}e se procenjuju po~ev od oko 14 Gten i podrazumevaju ve}u energetsku efikasnost. Nekoliko op{tih zaklju~aka mogu se izvesti iz podataka tabele 4: Komercijalna fosilna goriva }e i u narednom periodu dominirati u zadovoljavanju tra`nje za energijom. To su kombinovani gasno-parni sistemi sa ili bez gasifikacije uglja. godini u A varijanti. Varijanta u kojoj se ekstrapoliraju sada{nje tendencije potro{nje. Svetske potrebe u 2050.9 Gten u 1990. godine 77%. pada na 66 do 73% u varijanti A.U apsolutnim iznosima dolazi do pove}anja potro{nje fosilnih goriva sa 2. finansijski i ekolo{ki sistem). Sada{nja svetska potro{nja energije iznosi oko 10 Gten. na 16. dat je grafi~ki prikaz istorijskog razvoja potro{nje energije od 1850. a 1990. Ugalj }e smanjivati svoje u~e{}e (sem u varijanti A2). godini. odnosno 6. Pri tome se ra~una i sa znatnim smanjenjem energetske intenzivnosti u narednom periodu. stanja koje je mogu}e posti}i na bazi polaznih pretpostavki.1 do 8 Gten. smanjenje per capita potro{nje u razvijenim zemljama i samo udvostru~enje sada{nje per capita potro{nje u zemljama u razvoju. Vidi se da su razlike u varijantama posledice razli~itih uslova razvoja sistema u okru`enju energetskog sistema (demografski. Posebna pa`nja je posve}ena periodu do 2050. daje energetske potrebe od oko 20 Gten. Za ugalj }e zahtevi za manje zaga|enje `ivotne sredine biti presudni u njegovom intenzivnijem kori{}enju. dok se samo u varijanti C malo menja. ekonomski. Zbog toga je i te`nja da se udeo uglja u ukupnoj potro{nji energije pove}a.Ukoliko se posmatra u~e{}e fosilnih goriva prema ukupnoj tra`nji vidi se da njegova vrednost koja je 1960. na 12. sistemi sa sagorevanjem uglja u fluidizovanom sloju i sistemi sa kombinovanom proizvodnjom elektri~ne i toplotne energije.godine sa ciljem da se taj period bli`e defini{e (tabela 4) [6]. pri ~emu je radi upore|enja dat rast stanovni{tva u svetu [6]. godine i njen predvi|eni razvoj po varijantama do 2100. godini u Slika 7 Istorijski razvoj potro{nje energije i stanovni{tva i projekcije razvoja po varijantama [012] . pa ~ak pod uslovom zna~ajnijeg pove}anja potro{nje u narednom periodu.8 Gten u varijanti B. iznosila 82%.5 do 18. koja }e omogu}iti zna~ajno smanjenje ukupne potro{nje energije. Varijanta sa brzim razvojem dovodi do nivoa od 25 Gten pri ~emu je ona i najmanje verovatna. na 7.25 Gten u 2020. Na slici 7. ekolo{ki povoljnije. jer je pra}ena velikom emisijom ugljendioksida i ve}im problemima za{tite `ivotne sredine. na 64% u B varijanti i od 51 do 57% u C varijanti.

za {ta me|unarodni kapital jo{ uvek nije zainteresovan.obnovljivi izvori Nafta }e nastaviti da bude osnovni energetski izvor u prvoj polovini XXI veka. OECD. me|unarodna trgovina. vrlo te{kih nafti. Gten [013] . ima}e zemlje u razvoju (ZUR). tako da se predvi|a da }e nakon sada{njeg rasta specifi~ne potro{nje. Imaju}i u vidu tendenciju od 1973. kao i tr`i{ne cene. prirodnim uslovima. ali se situacija svakim danom menja. zbog pove}anja broja stanovni{tva. jer se u svim varijantama predvi|a njihov veoma intenzivan razvoj. koja je posledica zasi}enja zahteva i velikog pove}anja efikasnosti kori{}enja energije. Nove tehnologije }e omogu}iti da se nafta po prihvatljivim cenama dobija iz uljnih {kriljaca. omogu}i}e to bez obzira {to OPEC dr`i 77% dokazanih rezervi. godine do danas prakti~no minimalnog pove}anja specifi~ne potro{nje u razvijenim. {to se vidi i iz podataka u tabeli 2. efikasne me|unarodne kontrole i sigurnog dugoro~nog odlaganja radioaktivnog otpada. Udeo nuklearne energije se pretpostavlja da raste. Budu}nost kori{}enja nafte u XXI veku }e u zna~ajnoj meri zavisiti i od inovacija kod krajnjih korisnika: smanjenja potro{nje goriva u automobilskoj industriji. odnosno ekvivalenat proizvodnji od 97 godina. istra`ivanje i razvoj tih izvora u narednim dekadama kako bi omogu}ili dugoro~nu sigurnost snabdevanja i diverzifikaciju energetskih izvora. specifi~nim interesima dr`ava. zemljama. Prilikom pore|enja performansi energetskih parametara pojedinih zemalja. uz smanjenje u~e{}a uglja (i nafte) kao zna~ajnih zaga|iva~a `ivotne sredine produktima sagorevanja. Njegov zna~aj }e jo{ vi{e porasti kada se re{e tehnoekonomski problemi iskori{}enja nekonvencionalnih rezervi prirodnog gasa (~vrsti gasni hidrati). Slobodno tr`i{te. odnosno raspolo`ivim energetskim potencijalima.daljinsko grejanje. Isto tako na cenu gasa uti~e i udaljenost velikih izvora od centara potra`nje.da bi se ostvarili navedene kvantitativne *gas. Najve}e potrebe za energijom. su klju~ni faktori supstitucije nafte prirodnim gasom. upore|uju}i je sa 1990. razvoja novih tehnologija baziranih na elektrohemijskoj konverziji kao {to su baterije i gorive }elije pogonjene vodonikom. Svetski savet za energiju je. koje su po nekim procenama znatno ve}e nego konvencionalnog prirodnog gasa.energija Tabela 4 Karakteristike tri scenarija za svet u 2050. Iz podataka tabele 2. Problem je {to ti izvori zahtevaju za ve}e energetsko kori{}enje velika po~etna ulaganja. sposobnosti naftne industrije da proizvedu ~istija goriva. bituminoznih peskova. merama ekonomske i energetske politike specifi~na potro{nja smanjivati (tabela 5) [6]. primeni elektromobila.. pretpostavlja se da }e se to nastaviti i u prvoj polovini XXI veka. kao i ekolo{ke povoljnosti. raspolo`ivost i sigurnost snabdevanja. koje }e veoma brzo biti prinu|ene da smanje neracionalnu energetsku potro{nju. vidi se da se najve}e promene u strukturi primarne energije vezuju za u~e{}e novih obnovljivih izvora energije. Tako|e tome trendu }e se priklju~iti i zemlje u tranziciji uklju~uju}i i Rusiju. dok postoje}e rezerve izvan OPEC-a predstavljaju samo dvadesetak godina proizvodnje. pa ~ak i iz uglja i to u regionima gde se ne raspola`e ve}im rezervama konvencionalne nafte. "energetski izvor XXI veka". Zbog toga se insistira na ve}em ulaganju u Tabela 5 Struktura predvi|ene potro{nje energije u 2050. Cena. Prirodni gas je. i proizvodnje vodonika. Udeo novih obnovljivih izvora }e najvi{e porasti. pod uslovom da se re{e problemi tehni~ke sigurnosti u radu. treba imati u vidu sli~nosti i razlike u energetskoj strukturi i uslovima razvoja energetike. imaju}i u vidu raspolo`ive rezerve i mogu}u proizvodnju. {to }e pove}ati raspolo`ivost i sigurnost snabdevanja naftom. gde se u svim scenarijima pove}ava njegovo u~e{}e. uslovima i mogu}nosti nabavke uvoznih goriva itd. Transport gasa generalno zahteva ve}a ulaganja u odnosu na naftu {to je nedostatak ovog izvora.

raspolo`ivost i prihvatljivost energije. cena nafte i gasa. saobra}aja. Slika 8 Karakteristi~ni pristupi u daljem razvoju energetike sveta [014] .doma}im i me|unarodnim. Afrika i Latinska Amerika. je zainteresovana za pove}ano kori{}enje energije. sa veoma razvijenom privredom. Azija. kao i kvalitetom usluga. pola`e ve}u pa`nju na energetsku prihvatljivost u odre|ivanju svoje politike. analize Svetskog saveta za energiju pokazuju da ve}e saradnja i integracija omogu}ava najbolji put za ostvarivanje principa PRP u tim regionima. @irafe. za izradu nove studije : «Odlu~iti budu}nost: Scenariji energetske politike» [4] koja je ra|ena tri godine i prezentirana 2007. definisao osnovne kvalitativne ciljeve daljeg razvoja energetike za sve zemlje sveta u obliku tri kriterija( PRP ) : pristupa~nost. Raspolo`ivost je povezana sa kontinualnim snabdevanjem energijom u dugom vremenskom periodu. Pristupa~nost energije podrazumeva da energija mora biti dostupna po cenama koje su prihvatljive za siroma{ne ljude i njenu odr`ivost u smislu cene koja omogu}ava proizvodnju energije.osnovni zaklju~ak svih SSE scenarija je da ne mo`e da postoji ista energetska politika u svim regionima. zaga|enja nastala kao posledica sagorevanja konvencionalnih energetskih izvora. razli~ite od predvi|anja u ranijim scenarijima:do{lo je do promena u projekcijama rasta stanovni{tva. Pored toga WEC je formirao sedam specijalisti~kih komisija koje su razmatrale probleme klimatskih promena. Prihvatljivost u smislu uskla|enosti dru{tvenih ciljeva i ciljeva za{tite `ivotne sredine koji moraju da zadovolje tradicionalni i novi energetski izvori. ne vi{e striktno statisti~ko i matemati~ko modelovanje. degradaciju zemlji{ta. Neravnomeran raspored energetskih rezarvi i potencijala u svetskim razmerama ne predstavlja prepreku ve} mo} stvaranja energetskog tr`i{ta koje ne}e biti kontrolisano i koje }e omogu}iti povoljnu strukturu doma}ih i uvoznih energetskih izvora za snabdevanje potro{a~a potrebnom energijom. Po{to svaki od pet navedenih regiona ima razli~ite prioritete za razvoj energetike. klimatskim promenama i razvoju novih izvora i tehnologija. Afrika. imaju}i u vidu me|uzavisnost regiona sveta u energetici. Za manje razvijene regione.To }e varirati od dr`ave do dr`ave i od regiona do regiona. pove}anje kiselosti na regionalnom nivou. Zbog toga je bio i logi~an zahtev Kongresa. Koriste}i metafore od ~etiri karakteristi~ne `ivotinje. 2035 i 2050 godini. koji pretstavlja malo anga`ovanje dr`ave i sa malom saradnjom i integracijom u javnom i privatnom sektoru. cene energije. Ovaj uslov pokriva probleme vezane za nestajanje {uma. koja pretstavlja jaku tr`i{nu aktivnost sa minimalnim anga`manom dr`ave i sa visokim stepenom kooperacije i integracije javnog i privatnog sektora. Ta ~etiri pristupa su predstavljeni preko (slika 8) [4]: Lava. upravljanje otpadom i njegovim razno{enjem. Preko serije od 20 radionica u pet globalnih regiona sveta (Afrika. Pristupa~nost energije. napravljeni su ~etiri pristupa koja treba da omogu}e donosiocima odluke da obezbede budu}u energiju na odr`iv i siguran na~in. posebno elektri~ne energije. Nedostatak u elektri~noj energiji i njenom kvalitetu bitno remeti ekonomski razvoj. njena raspolo`ivost i prihvatljivost predstavljaju koncepte koji se me|usobno pro`imaju. I na lokalnom i na globalnom nivou. proizvodnje i potro{nje elektri~ne energije. koji pretstavlja jak anga`man dr`ave zajedno sa bliskom saradnjom javnog i privatnog sektora. po~etkom 2000 godine u svojim studijama.god) [8].ekonomskog i dru{tvenog razvoja i mogu}nosti me|unarodne saradnje. Ju`na Amerika i Karibi i Severna Amerika) i uz prisustvo preko 400 energetskih eksperata tra`en je odgovor kako zadovoljiti energetske potrebe koje }e biti pristupa~ne. nuklearnu bezbednost. njenu transformaciju i distribuciju i koja daje osnovu za dalji razvoj i odr`avanje energetskih sistema. godine na Kongresu SSE u Rimu. koji pretstavlja zna~ajno anga`ovanje dr`ave. Na Kongresu SSE u Sidneju 2004.u zavisnosti od svojih potencijala.ve} kvalitativno sagledavanje preko regionalnih pristupa razvoju energetike fokusiranim da obezbede energetsku odr`ivost.finansija i investicija [4].kao {to su Azija.)/7/ i «Pokreta~i energetske scene» (2003.Nasuprot tome Evropa. najnerazvijeniji region.doma}eg i me|unarodnog. raspolo`ive i prihvatljive u 2020. Slona.energija projekcije razvoja energetike. Evropa.godine konstatovano je da su se desile mnoge promene u energetici sveta. ali sa malom saradnjom izme|u dr`ava ili integracijom u javne i privatne sfere Leoparda. u kratkom vremenskom intervalu. efekat gasova staklene ba{te i promene klime izazvane njima. «Energija za sutra{nji svet-dejstvujmo sad» (2000 god.U njoj je ostvaren novi pristup scenarijima razvoja. samo istovremenim ispunjavanjem sva tri zahteva energetski izvori mogu da obezbede koncept odr`ivog razvoja sveta.

monografija. 1993. usled neravnomerne raspodele energetskih potencijala. Oni predstavljaju dve strane iste medalje koja se naziva "odr`ivi svet". sa pove}anim kori{}enjem izvora energije i za{titom prirodne sredine. 2003 [2] Survey of Energy Potentials. a time i na pove}anje cene i raspolo`ivosti. World Energy Council.London. \aji}. za podsticanje br`eg razvoja ~iste i sigurne energije u svim regionima. Zaklju~ak Na osnovu prethodnih razmatranja daljeg razvoja energetike sveta mogu se izvu}i neki op{ti zaklju~ci: ne predstoji nedostatak fosilnih goriva u prvoj polovini 21. [6] Global Energy Perspectives. World Energy Council Statement 2000. 2007 [5] Energy for Tomorrow’s World. a pove}ano kori{}enje izvora energije je neizbe`no. iako }e mnogi regioni sveta. Beograd. London. Study Report. posebno zemljama OECD. Energija za odr`ivi svet. koje }e 2050 godine biti dvostruko ve}e u odnosu na dana{nje. 2004. 2007 [3] World Energy Outlook. Ta ~injenica ukazuje na pove}anu zavisnost razvijenih zemalja od uvoza.To tako|e zna~i da ve}a saradnja sa razvijenim zemljama u cilju transfera tehnologija i znanja bi}e kriti~na za ostvarenje pravog balansa energetskih prioriteta. ukoliko se pridr`ava predvi|enih principa razvoja. ali ima}e manji uticaj. ne predstavljaju sukob dobra i zla.energija Oslanjanje na me|unarodne sporazume i zakone ne}e biti dovoljni da se ostvare ti ciljevi. [7] Energy for Tomorrow’s World: Acting Now. London. World Energy Council. SSE je predlo`io sedam principa za br`i razvoj energetike u svim regionima sveta. London. ekonomski razvoj. pravne i komercijalne mere u energetici. International Energy Agency. World Energy Council. {to se nekad smatralo nepomirljivom suprotno{}u. produ`avanja trasa isporuka energenata. jer su u tim zemljama male mogu}nosti privatnog sektora za investiranje. World Energy Council. ali }e do}i do smanjenja raspolo`ivosti prvo nafte. Bez obzira na scenario koji je primenjen. RGF.2007 [4] Deciding the Future: Energy Policy Scenarios to 2050. {to mo`e izazvati globalne probleme sveta. radi odr`ivog ekonomskog razvoja neophodne su dovoljne koli~ine energije. London. mada u zemljama u razvoju vladina pomo} }e imati ve}i zna~aj. Tako|e ve}e uklju~enje dr`ave pomo}i }e razvoj odr`ive energetike. [8] Drivers of the Energy Scene. [015] . imati mali ili ne}e imati uop{te porast potro{nje energije. London. veka. Svaki region sveta treba da ih ima u vidu kada defini{e svoju strategiju odr`ivog energetskog razvoja [4]: Podsticanje energetske efikasnosti Podizanje interesa javnosti za razvoj energetike i za{titu `ivotne sredine Definisanje globalne cene za emisiju ugljenika ^vr{}a integracija energetskih tr`i{ta Stvaranje novog me|unarodnog poretka za transfer tehnologija Globalni dialog o sigurnosti snabdevanja i kori{}enju Oporezivanje. 1998. World Energy Council. posebno OECD zemalja. Svetski savet za energiju veruje da svet mo`e zadovoljiti svoje energetske potrebe. a zatim i prirodnog gasa u pojedinim delovima sveta. Literatura [1] N.

tako i Evropske unije . energetska stabilnost. kao {to su kontinuirana napetost na Bliskom istoku i Persijskom zalivu dovela su do enormnog rasta cene energenata na svetskom nivou. dipl. their’s political and social relationship. Russia. njihove energetske i privredne strategije. This situation hit European market. Evropska Unija. i pored o~igledne svesnosti oba entiteta da je dugoro~na saradnja jedina opravdana investicija. In situation where exist permanent tension between Russia and Formal Soviet Union States. Rusija.001. Za korisnike uvoznike energetska bezbednost predstavlja stabilno snabdevanje po prihvatljivim cenama. otvara se pitanje energetske i ukupne evropske bezbednosti u kontekstu odnosa Rusije i Evropske Unije. dugoro~ne projekcije i ugovori koji obezbe|uju nesmetani rast privreda dr`ava izvoznica. energetska strategija. gledano kroz prizmu o~uvanja. Stabilni i kvalitetni energetski odnosi su u obostanom interesu. too. Tako|e. odnosno postizanja evropske energetske i ukupne bezbednosti i stabilnosti.18/.energija Dr Branislav Radnovi} NIS-Petrol. Novi Sad Branislava Radnovi}. pod energetskom bezbedno{}u se podrazumeva pouzdana tra`nja. Key words: energetic security.9. ali u budu}nosti tako ne sme biti zarad o~uvanja energetske i ukupne bezbednosti. a koja su me|usobno naslonjena na ovo pitanje. a pre sve na energetskom. {to je izme|u ostalog pogodilo i Evropsku Uniju. i dalje postoje odre|ene trzavice i nestabilnosti koje ~ine da odnosi izme|u Evropske unije i Rusije ne funkcioni{u uvek na najvi{em nivou. kako Rusije . their’s energetic and economic strategies. watch through preservation and reanimate European energetic and total security and stability. Pitanje vezano za kvalitativnu i kvantitativnu stabilnost isporuke energenata iz Rusije dominira u mno{tvu drugih pitanja. In that context is necessary make an analisys of characteristics between both entities.6 : 061 EU (470) Energetska i ukupna evropska bezbednost u kontekstu odnosa Rusije i Evropske Unije 1. question of power and global security in regard between relationship Russia nad European Union. snabdevanje energentimna. bez ometanja i negativnih uticaja na razvoj dr`ava uvoznika. kao i egzistiraju}e otvoreno pitanje Kosova. kao i njihove politi~ko . European Union Takva politika usmerava Evropsku uniju na izgradnju ~vrstih i sigurnih energetskih veza sa Rusijom. {to uti~e na pote{ko}e u dostizanju obostano `eljene ukupne [016] . Klju~ne re~i: energetska bezbednost. Energetska bezbednost se razli~ito defini{e na dve strane energetskog lanca. u situaciji gde postoji permanentna tenzija izme|u Rusije i biv{ih sovjetskih dr`ava. In European Union at last time many put a question about stability of energy delivery from Russia. Uvod U savremenim me|unarodnim odnosima prakti~no nema spora oko toga da je energetska bezbednost jedna od klju~nih tema koja pokre}e spoljnopoliti~ke poteze i aktivnosti. bez obzira koliko to neki energetski stru~njaci ne rado priznaju. Question correlated to quantity and quality stability of energy delivery from Russia is a dominate in many other questions which react on relationship between Russia nad Europen Union and which stand by this question. i Rusiji je ne samo `elja.kupca u pogledu redovnosti isporuka. zavisi prevashodno od kvalitetnih i stabilnih odnosa Evropske unije i Rusije. Rezime Velika svetska `ari{ta. Energetic and total European security in context relationship between Russia nad European Union A large global troublespots as continous tension on Near East and Persian Gulf put an enormous grow of energy price on global market.snadbeva~a u pogledu stabilnosti isporuka. Evropi je za dalji privredni i op{te dru{tveni razvoj neophodan mir.ing. Zapravo u slu~aju energetske bezbednosti radi se o me|uzavisnosti u kojoj danas jo{ uvek ~esto prevladava takmi~enje. koja uti~u na odnose izme|u Rusije i Evropske Unije. Ukupna evropska bezbednost zavisi pre svega od evropske energetske stabilnosti i bezbednosti.dru{tvene odnose. ve} i potreba saradnje sa Evropskom unijom na svim poljima. koli~ina i cena. na ra~un saradnje. Me|utim. a mir se mo`e posti}i jedino ispravnom i ispred svega racionalnom politikom. U Evropskoj Uniji se u poslednje vreme sve vi{e postavlja pitanje o (ne)stabilnosti isporuke energenata iz Rusije. energetic strategy. Za proizvo|a~e izvoznike. Novi Sad UDC: 620. Nacionalne spoljne politike mnogih dr`ava postavile su ovu tematiku u sam vrh prioriteta. energetic stability. Srbijagas. where exist open problem of Kosovo and when European Union depend of import energy from Russia. delivery energy. S druge strane. Vi{e ili manje otvoreno svi akteri se sla`u da je nastupilo vreme energetske diplomatije. taktike i strategije. a gde u isto vreme Evropska Unija zavisi od uvoza energenata iz Rusije. energetska evropska bezbednost. U tom kontekstu neophodno je i analizirati karakteristike oba entiteta. Tako|e.

Tim projektom je planirana izgradnja gasovoda iz Kaspijskog mora. ni`ih cena. Projekat izgradnje pomunutog gasovoda bi bio ''te`ak'' 5 milijardi evra. Me|utim. a samim tim i postizanje energetske bezbednosti. Energetska politika Evropske Unije Evropska unija kao zajednica 27 dr`ava.000 metara kubnih gasa godi{nje. rezultat ovakve politike je i formiranje zajedni~ke spoljne bezbednosne politike. nacionalisti~ka. zastupnika zajedni~kih evropskih sistema vrednosti. kao i Evropske unije i Rusije. godine pominje se kao. te pored ja~anja ekonomije spoznaje da je potrebno da ja~a politi~ke i bezbednosne integracije dr`ava ~lanica. dugog oko 1200 kilometara. kako za opstanak cele Evropske unije. smatra da bi Evropskoj uniji u prevazila`enju energetskih problema i postizanju dugoro~ne energetske bezbednosti izuzetno zna~ila jedinstvena energetska politika. sa oko 490 miliona stanovnika i doprinosom od 1/4 svetskog bruto nacionalnog proizvoda neminovo je globalni ~inilac od zna~aja za energetsku i ukupnu globalnu bezbednost. Tako|e. kada je u pitanju zadovoljavanje energetskih potreba i postizanje evropske energetske bezbednosti. kako ova dva entiteta.300 km i ~iji bi radovi po~eli 2009. preko Turske. S obzirom da u okviru same Evropske unije nije postojalo (a i danas ne postoji) saglasje o jedinstvenoj energetskoj politici Rusija vodi potpuno pragmati~nu politiku i prelazi sa izgra|ivanja multilateralnih odnosa sa Evropskom unijom na uspostavljanje bilateralnih odnosa sa zemljama ~lanicama iste. a to je gra|enje ekonomske i politi~ke budu}nosti Rusije na prirodnim resursima i postizanje dominantne energetske pozicije u evropskim i svetskim razmerama. jer procene govore da }e u Evropskoj uniji do 2030. Projekat "Nabuko" kojim se 3. kao i stvaranje mno{tva sporazuma. U fokusu Rusije su se na{le pre svega velike sile Evropske unije. Naime. koji je zaklju~en 1997. koji }e omogu}iti snabdevanje gasom iz Rusije. bio bi zavr{en do 2012. Tako|e. godine. Bugarske. Rumunije. i Italija prihvata inicijativu Rusije za u~e{}e u izgradnji gasovoda ''Ju`ni tok''. dodu{e jo{ uvek skrivenu. povoljnijih ukupnih uslova…. Francuske i Velike Britanije. koncipiranje i implementiranje jedinstvene energetske politike i to u pravcu ostvarivanja sigurnije isporuke energenata. godine. godine i u njemu su u~estvovale Austrija. Primer Nema~ke i Italije ukazuje da velike sile Evropske unije imaju `elju. sa Bliskog i Dalekog istoka. Rumunija. Ve}ina energetskih teoreti~ara. apsurdno je imati 27 razli~itih pojedina~nih energetskih politika u okviru jedinstvene Evropske unije. kapaciteta 70 milijardi kubika gasa godi{nje. kapacitet istog bi bio oko 31 milijarda kubnih metara gasa godi{nje. Ovaj gasovod upravo treba da simbolizuje potrebu za ve}im oslanjanjem Evropske unije na Rusiju. koja se odnose na o~uvanje i razvoj. Austrije do Nema~ke i ostalih zemalja Zapadne Evrope. protekcionisti~ka…. 2. Sporazum o partnerstvu i saradnji (Partnership and Cooperation Agreement). a i geografski i u mnogim drugim pogledima Evropskoj uniji je najbli`a. jer i oni shvataju da je Rusija prvi proizvo|a~ gasa i drugi po redu svetski proizvo|a~ nafte u svetu. koji bi trebao da bude zavr{en do 2012. tu spadaju i energetski sporazumi. sa Nema~kom je postignut sporazum o gradnji severno-evropskog gasovoda "Severni tok" izme|u Rusije i Nema~ke ispod Balti~kog mora. kulturno. budu}i da ruski gas pokriva 25 % njene ukupne potro{nje. podizanja nivoa ukupne evropske energetske bezbednosti. tako i na ukupni razvoj Evropske unije. kako svake ~lanice pojedina~no. a gasovod duga~ak oko 3. Naime. jer je "aktivno uklju~ena" u oba projekta gasovoda. Ubrzan privredni razvoj ovih tranzicionih zemalja je gotovo nemogu} bez izgradnje stabilnih i ~vrstih odnosa Evropske unije i Rusije. iako se mnogi ekonomski i energetski stru~njaci sla`u da zbog budu}ih potreba Evropske unije za gasom za oba gasovoda }e biti potrebe. uslovno re~eno zvani~an. sa kojima je izgra|ivanje kvalitetnih odnosa Rusiji od vi{estukog zna~aja. Osnovni cilj ovog sporazuma je bio stvaranje strate{kog partnerstva u okviru bilateralne i multilateralne saradnje. godine potreba za ovim zna~ajnim energentom dosti}i ~ak 800. neaktivnost ili nedovoljna aktivnost od 2002. Evropska unija je pod sna`nim uticajem SAD-a i NATO pakta i unutar nje same postojala su i danas postoje razli~ita gledi{ta o budu}oj zajedni~koj energetskoj i ukupnoj politici Evropske unije. a nedavno mu se priklju~ila i Nema~ka. ~injenica je da je cela Evropska unija zavisna od ruskog gasa. Rusija ima jasan cilj. Oja~avanje ekonomskih i politi~kih odnosa. Rusija `eli da razvije sebe u izuzetno va`an energetski izvor izvan [017] . a za ~iju izgradnju je predvi|eno 5 milijardi dolara. tako i velike ve}ine manjih zemalja. Evropska unija predstavlja skup razli~itosti i jako je te{ko u spornim situacijama na}i jedinstveno mi{ljenje koje }e u potpunosti zadovoljiti sve zemlje ~lanice Evropske unije. tu se misli i na Srbiju. pogotovo zbog njihovih nacionalnih specifi~nosti. Ina~e. Evropi obe}ava alternativni gasovod je iniciran jo{ 11. posle niza godina preko potrebno dr`avno jedinstvo i veliko energetsko bogatstvo (vi{e od 1/3 ukupnih svetskih rezervi gasa). a ne pojedina~na. Tako|e. gotovo je sigurno bolje. Me|utim. jer racionalno gledaju}i s aspekta jedinstvenog tr`i{ta Evropske unije koje je cilj sam po sebi i kojem se te`i. Potro{nja gasa predstavlja 34% ukupne potro{nje svih energenata u Evropskoj uniji. po~etak saradnje izme|u Evropske unije i Rusije. saglasni su gotovo svi energetski teoreti~ari i prakti~ari.energija energetske bezbednosti. Pri tome Evropska unija je i pored nedefinisane zajdeni~ke energetske politike najzna~ajniji kupac Rusije. koje se geografski.oktobra 2002. Ujedno ovde treba napomenuti da je Nema~ka o~igledno prva shvatila i zna~aj diverzifikacije izvora snabdevanja. izme|u Evropske unije i ostalih zemalja van nje. privredno… oslanjaju na Evropsku uniju i Rusiju. a kojima je primarni cilj mir i stabilnost. redovnije isporuke energenata. preko Balkana. tako i za pojedina~an razvoj svake zemlje ~lanice iste. gledaju}i sa aspekta Evropske unije. godine. poput Nema~ke. koje se zasniva na me|usobnim vrednostima i interesima. do Italije i ostalih zemalja zapadne Evrope. jer dugotrajna politi~ka i ekonomska stabilnost su nemogu}e bez postizanja energetske bezbednosti. odnosno bez postizanja energetske i ukupne evropske bezbednosti. Energetska politika Rusije Rusija ima 145 miliona stanovnika. Ovim sporazumom je predvi|eno oja~avanje politi~ke i ekonomske evropske stabilnosti. godine na tom projektu i nedavno potpisani sporazumi izme|u Rusije i Bugarske i Rusije i Srbije na izgradnji gasovoda ''Ju`ni tok'' zadali su ogroman udarac projektu ''Nabuko''. odnosno stvaranje uslova za ubrzan privredni razvoj. Evropska unija polako postaje svesna svoje te`ine. Bugarska i Turska. pre svega zbog njihovog pomalo ''krutog ~lanstva''u evroatlanskim integracijama (NATO). Ma|arska. Me|utim. kao i postizanje energetske bezbednosti nije se razvijalo do dana dana{njeg onim tempom i razvojem kako je to bilo predvi|eno pre desetak godina. Ja~anjem politi~ke i bezbednosne integracije dr`ava ~lanica Evropske unije posti`e se konsenzus svih ~lanica oko svih va`nijih pitanja. da uspostave dugoro~no kvalitetnu energetsku saradnju sa Rusijom. Taj projekat je bio i jeste neka vrsta alternative snabdevanju Evropske unije gasom iz Rusije.

~ija bi posledica bila dugoro~no partnerstvo Evropske unije sa Rusijom. koja bi se dopremala naftovodom i to oko 30 miliona tona godi{nje (600. u prvom redu na gasu i nafti. poznato kao Balkan. Ova me|uzavisnost Rusije i Evropske unije rezultat je vi{edecenijskih odnosa. izvori{ta nafte i gasa i energetske potencijale jedne zemlje u drugu. Evropska unija }e imati diverzifikaciju izvora snabdevanja. Evropska unija. U prilog iznetoj konstataciji govori mnogo preduzetih aktivnosti s ruske strane. Energetska bezbednost Srbije je osnovni preduslov daljeg privrednog i dru{tvenog razvoja. Sporazum je sklopjen na 30 godina. Tako|e. nedavno Rusija i Kina su postigli sporazum o ulaganjima u energetske sektore. naro~ito u poslednjih nekoliko godina. Odmah po potpisivanju istog u Srbiji. nastalih usled strate{kog opredeljenja Evropske unije da koristi gas. Kina tako|e `eli i rusku naftu. isto kao {to }e biti i Rusija u slu~aju diverzifikovanja svojih pravaca snabdevanja. Tako|e. uglavnom kori{}eni za dnevno-politi~ke potrebe. Planiranim gasovodom od Rusije do Kine ~ija bi potpuna aktivacija trebala da bude u narednih pet godina. mo`e se konstatovati da i jedna i druga strana imaju razloga za zadovoljstvo. godine gasa kojim }e se snabdevati Evropska unija biti iz uvoza. objektivno sagledavaju}i sve parametre. sa mogu}no{}u produ`avanja. jer hteli to neki da priznaju ili ne. koja ima najve}e rezerve gasa na svetu (reserve u isto~nom Sibiru su procenjene na 6. i'' jedina ispravna odluka Evropske unije sa dugoro~nim pozitivnim efektima. Sporazum je su{tinski zna~ajan za stvaranje strate{kog partnerstva u energetskoj sferi izme|u dveju zemalja. s tim da novi izvori. godine pove}ati na ~ak 70%.energija OPEC-a. koji bi se dalje granao ka ostalim zemljama Balkana i potom i{ao ka Italiji i zapadnoj Evropi. jer je dobila najve}eg svetskog snabdeva~a gasnom energijom sa ogromnim prirodnim rezervama i na taj na~in stekla izuzetne uslove za postizanje energetske bezbednosti na du`i rok. Rusija poziva Evropsku uniju na dijalog i postizanje obostano prihvatljivog re{enja. U prilog toj ~injenici govori i stav Rusije na samitu grupe G-8. kao energent koji najmanje ugro`ava `ivotnu sredinu. {to joj u budu}nosti donosi va`an geopoliti~ki i geoekonomski zna~aj. U delu sporazuma koji se odnosi na gasovod dogovoreno je da }e najmanja propusna mo} istog }e biti 10 milijardi kubnih metara gasa godi{nje. Me|utim. i Evropska unija i Rusija moraju biti svesne da dugoro~ne evropske energetske i ukupne bezbednosti nema bez njihovih ~vrstih i kvalitetnih energetskih veza. ovde valja ista}i da je i za Srbiju izuzetno va`an dugoro~no kvalitetan energetski dogovor izme|u Rusije i Evropske unije. potpisani sporazum o saradnji gasne i naftne privrede predvi|a izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju. s tim da formalno-pravna realizacija prodaje bude sprovedena do kraja 2008. Ukoliko i alternativni gasovod ruskom gasovodu za dopremanja gasa do Evropske unije iz Kaspijskog mora. Rusija `eli da poka`e da mo`e da bude stabilni energetski partner od poverenja i da je energetski faktor na koga Evropska unija mo`e u svakom trenutku da se osloni. Srbija na ovaj na~in sem [018] 5. ali energetski analiti~ari procenjuju isti na 2 milijarde evra. To bi u stvari bio gasovod "Ju`ni tok". ali i van nje.100 kilometara) bila bi izuzetno zna~ajna za naprednu kinesku privredu. odnosno pravci ne smeju potpuno isklju~iti stare. Pretpostavlja se da }e najve}i deo do}i iz Rusije. ekonomska praksa je bezbroj puta dokazala. Za Rusiju je od izuzetne va`nosti i uredno snabdevanje Evropske unije. Rusija `eli saradnju sa Evropskom unijom i to je ono {to nije nimalo sporno. A isti se ogleda pre svega u ~injenici da Rusija ulazi na izuzetno geopoliti~ko va`no polje. Naime. {to }e po mi{ljenju energetskih analiti~ara pomo}i u oja~avanju azijsko-pacifi~ke energetske bezbednosti. 4. Srbija mo`e i treba da bude zadovoljna. pre svega ekonomske. a preko njega gledaju}u u {irem smislu i Evropske unije. Istovremeno Rusije u Evropsku uniju izvozi preko 50% svog ukupnog izvoza nafte i gasa. te mo`e se posmatrati iz vi{e uglova i sa razli~itih aspekata. Ruska strana jo{ uvek koncipira politiku oko naftovoda prema Kini. Evropska unija tada mo`e biti samo u jo{ povoljnijem polo`aju. mo`e biti uvek ve}i. Iz tih razloga Rusija je svesna da je za njen dalji privredni i dru{tveni razvoj odnos sa Evropskom unijom izuzetno zna~ajan i da je gotovo nemogu} dalji ekonomski napredak Rusije bez postizanja evropske energetske i ukupne bezbednosti. po pitanju br`eg uklju~ivanja u evropske i svetske integracije. a srpske kompanije idealnu bazu za prevazila`enje tranzicionih problema i nesmetan razvoj. ne smeju da podlegnu uticajima u cilju naru{avanja sopstvenih interesa. da Rusija svoj ekonomski i svaki drugi razvoj bazira da velikom prirodnom bogatstvu. Energetska politika Srbije Nedavno su u Moskvi Srbija i Rusija potpisale energetski sporazum kojim je predvi|eno da ruski Gasprom kupi 51% NIS-a za 400 miliona evra i da investira u NIS najmanje 500 miliona evra do 2012. za postizanje potpunog uspeha. koje jasno ukazuju da je Rusija ~vrsto re{ila da postigne privredni razvoj i ostvari jednu od zna~ajnih uloga u koncipiranju evropskih i svetskih ekonomskopoliti~kih tokova.000 barela dnevno).6 bilijardi kubnih metara gasa). ili''. Sigurno je da ovaj kao i svaki drugi aran`man otvara razli~ita pitanja. a izmene su mogu}e uz obostranu saglasnost. kao i da robuju la`noj dilemi ''ili. gledaju}i u budu}nost. naro~ito kod ograni~enog. U sli~noj je poziciji i Srbija. Zaklju~ak Kao {to je pomenuto energenti. Ruski interes je tako|e vi{estruko zadovoljen. ali sigurno u~vr{}ava svoje pozicije na uvek zna~ajnom i va`nom Balkanu. svom najve}em kupcu nafte. treba re}i da i ukoliko se sve te diverzifikacije u skoro vreme i dese. isporu~iva}e se iz ruskih izvori{ta gasa (isto~nog i zapadnog Sibira) do 80 milijardi kubnih metara gasa godi{nje. godine. a odnosi se na potrebu uspostavljanja stabilnosti isporuke i snabdevanja Evropske unije energentima. sa Dalekog i Bliskog istoka za`ivi. Energetski stru~njaci Evropske unije procenjuju da }e do 2020. a koji proizilazi iz analiza energetskih stru~njaka. izgradju podzemnog skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru i protokol o prodaji NIS-a Gaspromu. odnosno njene ~lanice. koji sa aspekta prodavca. Dakle. Srbija jeste i . Ukupna vrednost sporazuma nije precizirana. u prvom redu gas i nafta predstavljaju temelj saradnje Evropske unije i Rusije. ^esto pritom u analizi istog prevagne subjektivan stav. a do tada }e unaprediti postoje}u i izgraditi takvu mre`u gasovoda koja }e joj omogu}iti da u isto vreme snabdeva i Aziju i Evropu. ve} da shvate da je odlu~an i ~vrst stav ''i. a time sti~e i dobre {anse da ostane glavni snabdeva~ gasom i naftom ~itave Evropske unije. mogli su se ~uti razli~iti komentari. oja~avanja ekonomske pozicije sti~e i zna~ajnu geostrate{ku poziciju. Naravno. Srbija je ~ini se stekla {ansu da postane tranzitno ~vori{te u energetskom smislu i jedan zna~ajan {raf u odr`avanju energetske bezbednosti Balkana. predvi|anja govore da }e potro{nja ruskog gasa u Evropskoj uniji sa sada{njih 25% do samo 2020. Izgradnja sibirsko-tihookeanskog naftovoda (pominje se du`ina od oko 4. kratkoro~nog posmatranja i uskog sagledavanja isklju~ivo kvantitativnog pokazatelja (cene). Rusija je svesna da njeno uredno energetsko snabdevanje Azije preko Kine je samo jedna strana dugoro~nog privrednog i svakog drugog napretka i razvoja. Gra|ani bi trebalo da imaju uredno snabdevanje energentima. Rusija je ve} pre postizanja dogovora sa Srbijom postigla dogovor sa Bugarskom i tako polako. godine. Tako|e.

U tom smislu. 2004. Russia in Global Affairs 2. Srbija ima interesa i treba da poku{a da neke budu}e doga|aje pravovremeno i analiti~ki ispravno sagleda. 2007. Energy Policy 35. pp. nije odr`iva i stvara neravnote`u sa nesagledivim negativnim posledicama po evropsku energetsku i ukupnu bezbednost. i obrnuto Rusija ne sme imati lo{e namere prema Evropskoj uniji. 2007. s druge strane.energija bi}e uvek deo Evrope. [3] Simonia. Srbija treba i mora da bude glavna poluga razvoja Balkana. tako i evropskim tranzicionim zemljama. 2889-2898. ali i da iskoristi eventualno mogu}u ulogu ''mosta'' izme|u Rusije i Evropske unije. ne povla~i sa sobom ve}u energetsku bezbednost druge strane. [019] . Situacija u kojoj ve}a energetska bezbednost jedne strane. RIA Novosti. kao i da sve konsekvence donetih odluka predvidi. Srbija treba i mora da ~uva i neguje istorijsko dobre veze sa Rusijom. [4] Spanjer. A. naro~ito ako ima i interesa za to. jer jedino tako mo`e da se postigne dugoro~na evropska energetska i ukupna bezbednost. koja bi u pogledu privrednog razvoja zna~ila. S. „Russia’s foreign policy independance-implicit imperative“. consequences and European security of Supply“. pp. koje su jo{ van Evropske unije. 101-117. s jedne i Rusijom. Institute of Public Policy of Rice University. „Russian Pipeline strategies: Business versus Politics“. Literatura [1] Gorst. „The West's Energy Security and the Role of Russia“. [ansa Srbije je da postane energetsko tranzitno ~vori{te za zemlje Balkana i da svoju dobru geostrate{ku poziciju iskoristi za uspostavljanje kvalitetnih odnosa sa Evropskom unijom. [2] Lavrov. Rusija i Evropska unija moraju da budu lojalni i pouzdani partneri. N. poput Srbije. Evropska unija ne sme da bude pretnja Rusiji. Ali. I. 2004. jer je ona to oduvek i bila. „Russian gas price reform and EU-Russia gas relationship: incentives. bilo Rusije bilo Evropske unije. kako obema stranama.

Ukoliko `ele da se pribli`e standardima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije dr`avne institucije u Srbiji mora}e da formiraju otvoreno energetsko tr`i{te. but after completed restructuration of those companys. nacionalnim a posebno interesima dr`ave u procesu integracije u EU. privatizacija Privatization and Restructuration of Energetic Sector in Serbia Privatization of some parts of EPS and NIS is needful. Prethodno treba okon~ati izdvajanje takozvanih sekundarnih delatnosti i smanjiti broj zaposlenih osnovnoj delatnosti.92 : 339. to separate operation costs and to commecial available vertical integrated parts of EPS and NIS in order to meet EU and WTO standards. primenjuju}i. the basic task is rising of the production efficiency and effectiveness of using of energy. U takvim uslovima.025.13. Klju~ne re~i: Restrukturiranje. [020] .88 (497. NIS started first with organizational restructuration in accordance with domestic and international regulatives and it prepares for opening of national and regional market. Privatizacija odre|enih delova EPS i NIS je neophodna ali tek nakon kompletnog zavr{etka restrukturiranja ovih kompanija. kako kod privrede tako i kod gra|ana. zatim sledi uskla|ivanje cena sa cenama na svetskom tr`i{tu i dostizanje konkurentnosti u energetskom sektoru. da razdvoje tro{kove u proizvodnji. radi se o privredno-ekonomskim ograni~enjima. Pre svega. energy. umereni porast dru{tvenog proizvoda i standarda gra|ana. State institutions must form the open energetic market. NIS je prvi krenuo u organizaciono restrukturiranje. Imaju}i u vidu mogu}nosti razvoja energetike u kontekstu {ireg privrednoekonomskog razvoja Srbije. privatization postoje i ekonomsko-energetska ograni~enja. delove EPS-a. Elektroprivreda Srbije nastavlja sa reformama i reorganizacijama. Prema oceni stru~njaka Evropske unije energetski sektor u Srbiji je glomazan i neefikasan. zatim sledi uskla|ivanje cena sa cenama na svetskom tr`i{tu i dostizanje konkurentnosti energetskom sektoru. osnovni zadatak energetskog sektora je podizanje efikasnosti proizvodnje i efektivnosti upotrebe energije. Key words: Restructuration. u skladu sa zahtevima doma}e i evropske regulative i priprema se za otvaranje nacionalnog i regionalnog tr`i{ta. a posebno u kontekstu nasle|enog privrednoekonomskog stanja. kao i zbog velikog u~e{}a zastarelih tehnologija u idustriji i saobra}aju. Serbia must preserve energy as national behalf. U izvesnoj meri Rezime Privatizacija odre|enih delova EPS i NIS je neophodna ali tek nakon kompletnog zavr{etka restrukturiranja ovih kompanija. In accordance with possibility of development of energetic sector in Serbia. energetika.energija Silvana Ili}. u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike. vertikalno integrisane. vode}i pri tom ra~una o kompanijskim. osnovni zadatak u energetskom sektoru jeste podizanje efikasnosti proizvodnje i efektivnosti upotrebe energije. Serbian energetic sector is cumbersome and ineffective by EU expertise.11) Privatizacija i restruktuiranje energetskog sektora u Srbiji Uvod Reforme koje se sprovode u Srbiji obavljaju se br`e i efikasnije nego {to je to u dr`avama u regionu koje nisu imale period zaostatka od desetak godina kao {to je to slu~aj sa na{om zemljom. then prices a|ustment with world market prices and attain competivity in energetic sector. NIS-a. assignment of so-called secundar parts must be done as well as reduction of labour force in basic part. Energetski sektor u Srbiji ima nekoliko bitnih ograni~enja. Dejan Bogdanovi} Fakultet za menad`ment u Zaje~aru UDC: 620. koja je u narednom periodu potrebno prevazi}i. Appreciate of Strategy of energy development by 2015 is very important for further reform of energetic sector in Serbia and making of conditions for competitiveness on regional and Europian market. a posebno u kontekstu nasle|enog privrednoekonomskog stanja. First. Usvajanje Strategije razvoja energetike do 2015. zbog odsustva ekonomskih motiva i finasijskih mehanizama za programe {tednje energije. prati br`i rast potro{nje energije. izuzetno je bitno za dalju reformu energetskog sektora u Srbiji i stvaranje uslova konkurentnosti na regionalnom i evropskom tr`i{tu. izazvanim usporenim oporavkom privrede. sve preporuke i direktive Evropske unije. Srbija mora da sa~uva energetiku kao nacionalni interes. ali i da komercijalizuju postoje}e. pa je prisutan i nedostatak sredstava za investiranje u odr`avanje i modernizaciju energetskih izvora koja su u proseku starosti iznad 25 godina. Imaju}i u vidu mogu}nosti razvoja energetike u kontekstu {ireg privrednoekonomskog razvoja Srbije. Prethodno treba okon~ati izdvajanje takozvanih sekundarnih delatnosti i smanjiti broj zaposlenih u osnovnoj delatnosti. koja su uslovljena neadekvatnim cenama elektri~ne i toplotne energije.

S druge strane. Najve}i prostor jeste smanjenjem tro{kova energije. uz primenu evropskih direktiva. prema nekim razli~itim istra`ivanjima kre}u izme|u 10 i 15%. delokruga rada. Ne}e biti klasi~ne privatizacije postoje}ih osnovnih delatnosti Elektroprivrede Srbije. EPS ide tim putem. EPS zahteva velika ulaganja a neophodna sredstva te{ko je na}i kako na doma}em tako i na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu pre svega zato {to je re~ o preduze}u koje nerentabilno posluje. doma}a industrija je neefikasnija u pore|enju sa drugim zemljama. a kod nekih preduze}a i ~itavih 20%. i {ta bi sve trebalo da se prati. Jedno od aktuelnih dominantnih pitanja. ali u mnogim razvijenim zemljama sva javna preduze}a jo{ uvek nisu privatizovana. u poslednjih deset. prenosa i distribucije struje. modernizovan. Stoga. uzimaju}i u obzir ne samo golu potro{nju.5 %. Zna~ajno mesto u ovom procesu ima i razvoj programa za za{titu `ivotne sredine. Isto tako. uklju~uju}i i rehabilitaciju i modernizaciju industrijskih energana. ali to nije razlog da ih smesta i u potpunosti prodamo. Svi ovi segmenti EPS. ovaj sistem je modifikovan.godine svi kvalifikovani potro{a~i mo}i slobodno da biraju svog dobavlja~a elektri~ne energije. petnaest. politizacije kadrova i “ugra|ivanja”. u odnosu na svetski prosek. da u prvom i drugom koraku ve}inski paket ostane dr`avi. od nacionalnog zna~aja. Na to nas obavezuje i Zakon o energetici u kome jasno pi{e da su proizvodnja i distribucije jedna celina. Stoji i ona definicija industrijskog razvoja. ali }e biti omogu}en izvestan priliv privatnog kapitala kroz strate{ko partnerstvo za izgradnju novih elektroenergetskih kapaciteta. sistema distribucije elektri~ne i toplotne energije. jeste privatizacija EPS-a i NIS-a. {to se ti~e privatizacije NIS-a. transportnih i distributivnih sistema prirodnog gasa (sa skladi{tima). koja predvi|a da strate{ki partner kupi 25% vlasni{tva. ^injenica je da je u Srbiji u oblasti energetske efikasnosti. I dalje je Srbija energetski neefikasna u oblasti industrije. NIS-a. ona po produktivnosti i korporativnom upravljanju nisu na prihvatljivom nivou. To zna~i. nego i energetsku efikasnost. {to zna~i da je potrebno tri puta vi{e energije za proizvodnju jednog dolara BDP-a.i hidroelektrana. Tako je u Japanu tek pre dve godine privatizovana po{ta. A danas. U javnim preduze}ima ima nepotizma. U proteklih petnaestak godina. posebno u pogledu daljeg strate{kog razvoja energetskog sektora u Srbiji. obezbe|ivanje razvoja energetske infrastrukture i uvo|enja savremenih tehnologija. restruktuiranje preduze}a-monopolista na na{em tr`i{tu i stvaranje ekonomski odr`ivih celina koje }e ostvarivati ve}u produktivnost u poslovanju.5% bi se smanjili ukupni tro{kovi proizvodnje. Prioritet }e imati ulaganje u proizvodnju struje od lignita kao i investicije u sektore za preradu nafte. vertikalno integrisani. prema Nacrtu novog zakona o energetici. Odluke o privatizaciji javnih preduze}a su svuda u svetu proizvod kombinacije politi~kih i ekonomskih odluka. stvaranje uslova za stimulisanje kori{}enja obnovljivih izvora energije i unapre|enje za{tite `ivotne sredine. Za{to je to bitno? Da bi na{a industrija bila konkurentna. trudili su se da kroz te obuke u doma}im firmama pru`e pomo} u izboru modela organizacije. Stru~njaci EU procenjuju da }e do kraja 2008. tehnolo{ko-razvojna ograni~enja ti~u se nau~no-tehnolo{kog zaostajanja. mora}e da se formira otvoreno energetsko tr`i{te. potrebno je smanjiti tro{kove proizvodnje. u svetu. tj. Time bi proces otvaranja energetskog tr`i{ta bio zavr{en. ubrzano. kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja energijom i energentima. potrebna ve}a {tednja energije i kori{}enje obnovljivih izvora energije. Gotovo 95 % elektri~ne energije u Srbiji proizvodi EPS i ova kompanija upravlja prakti~no celim sistemom proizvodnje. java{luka. Sli~na je situacija i u Naftnoj industriji Srbije. niti ima zahteve za njegovu ubrzanu privatizaciju. Tako|e. kako neki ishitren potez kao {to je podela EPS-a na proizvodnju i distribucije. Energetska politika EU zasnovana je na ~injenici da }e zemlje ~lanice EU uvek zavisiti od uvoza nafte i gasa pa je. {to nije zanemarljivo. termo. Evropska unija Srbiji ne name}e modele organizovanja energetskog sektora. nafte ili gasa. izme|u 1 i 1. delovi EPS-a. trebalo bi da prerastu u nezavisna preduze}a koja bi bila konkurentna ostalim preduze}ima u toj oblasti i to bi trebalo regulisati novim Zakonom o energetici. ako ne u izobilju. a da ima obavezu da investicijama podigne svoj udeo do 37. pre svega. proizvo|a~i energije koji koriste obnovljive izvore dobili bi privilegovani pristup tr`i{tu. Prema oceni stru~njaka Evropske unije energetski sektor u Srbiji je glomazan i neefikasan i ukoliko srpska privreda zeli da se pribli`i standardima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije. nije svejedno ako se i dalje razmi{lja na na~in da energije ima kod nas. kako da se analizira. Svaka zemlja ima pravo na svoj put. ne treba zaboraviti da je industrijski rast usko povezan i sa potro{njom energije. ta~nije. me|utim. postoji strategija koju je usvojila prethodna vlada. posebno kod nas da je energetika ki~ma razvoja doma}e industrije. Najzad.energija Energetska politika koju sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike usmerena je pre svega na pove}anje sigurnog. koji se u na{oj zemlji. u skladu sa zahtevima doma}e i evropske regulative i priprema se za otvaranje nacionalnog i regionalnog tr`i{ta. {to je relativno mnogo. Nekada su postojali timovi koji su to pratili. ali pametno. najve}i nedostatak nepostojanje sistematskog pra}enja i analize potro{nje energije. [021] . Klju~nu ulogu na tom planu imala bi Agencija za energetsku efikasnost. pa i dvadeset godina. ne bi doveo do velikih problema u snabdevanju elektri~nom energijom. U Agenciji za energetsku efikasnost. kroz upotrebu obnovljivih izvora energije. na koji na~in i u kom roku. Evropska unija i restruktuiranje energetskog sektora EPS je krenuo u organizaciono restrukturiranje. s ciljem smanjenja {tetnih emisija sa visokim stepenom ugro`avanja `ivotne sredine. Prvi korak ka ostvarivanju ovih ciljeva bi}e razdvajanje tro{kova. a posebno tehnolo{kog zaostajanja doma}e ma{inogradnje. pa je rizik ulaganja veliki. stoga. korupcije. ako bismo smanjili za 10% potro{nju energije. iako se pre ili kasnije poka`e da je privatno vlasni{tvo efikasnije od dr`avnog. ali reforme moraju da budu u skladu sa direktivama EU. i planski zapo~ne uvo|enje tehni~kih i organizacionih mera na objektima energetskih izvora. da se razdvoje tro{kovi u proizvodnji. da zna~ajnije participira u proizvodnji dela vitalne energetske opreme i energetskih objekata. Osim privla~enja novih investicija veoma je va`no ostvariti {to ve}u energetsku efikasnost. obezbe|ivanje uslova za unapre|enje energetske efikasnosti. onda u dovoljnoj koli~ini. poput novih povr{inskih kopova lignita. ali i da se komercijalizuju postoje}i. nije bilo zna~ajnih ulaganja u gradnju novih kapitalno-intenzivnih objekata. koja podrazumevaju potrebu da se {to pre organizuje nephodna logistika za pouzdano merenje i pra}enje svih emisija iz energetskih objekata. Zato pitanje privatizacije javnih preduze}a u Srbiji treba posmatrati i re{avati slu~aja po slu~aj. Svaka zemlja nastoji da ih {to du`e zadr`i u nacionalnom vlasni{tvu. Ovom spisku ograni~enja pridru`uju se i ona sektorsko-ekolo{ke prirode.

u roku od 5 do 10 godina. da bi posle tri do 10 godina postao ve}inski vlasnik. u kojem 65 % kapitala kontroli{e njihovo Ministarstvo finansija. naro~ito ako se ima u vidu i serija dividendi. Poslednjih godina postali smo svedoci poku{aja investiranja u energetski sektor. Evropska komisija nikada nije Srbiji uputila zahtev da se privatizuje energetski sektor.4 miliona kWh elektri~ne energije. To nije samo pitanje para. Na nadle`nim ministarstvima je da poku{aju da naprave regionalnog lidera bar u nekom strate{kom sektoru. Motor Oil. ve} je na{a `elja usmerena samo ka ispunjavanju direktiva Evropske unije kako bi se srpski energetski sektor reformisao na zadovoljavaju}i na~in. treba da je podsticajna za investitore. Tihi bojkot resorno zadu`enih. ve} mo`e i finansijskom kroz IPO. Srbija je tako|e opredeljana svim ovim ciljevima. bilo monopol politi~ke stranke nad energetskim sektorom. dr`avnom preduze}u dopu{ta izbor lokacija. Dr`ava je jedino jo{ ve}inski vlasnik u hrvatskoj kompaniji INA. a akcionari }e pritiskati menad`ment da pove}ava profit i ukine korupciju kao i politi~ko me{etarenje. Srbija treba da iskoristi prednost svog geografskog polo`aja i tehni~ke koncipiranosti elektroenergetskog sistema i da u regionu bude klju~ni faktor za postizanje stabilnosti. iz kojeg proizlazi njegova nekonkurentnost. da se u energetski sektor Srbije uvede konkurencija. dozvoljava se jo{ jedan „nonsens“ – zaustavljeno je investiranje u proizvodnju energije iz malih HE. treba znati da je ~e{ki ^EZ. Po jasno donetim i kompletnim propisima. Ali dodatni problem jeste {to takav status. Naprotiv. U slede}e tri godine strate{ki partner mo}i da otkupi najvi{e 49 % NIS-a. {to se ti~e EPSa. Nije isto ve}inski privatizovati javna preduze}a na sada{njem nivou razvoja Srbije sa 3. Danas na tr`i{tu kapitala MOL vredi 13 milijardi. kroz ra~une za utro{enu elektri~nu energiju. {to va`i i za prvu tran{u privatizacije NIS-a. Izra~unato prema ceni kWh od pet evrocenti. koja se u tom periodu mo`e iskoristiti. i na taj na~in onemogu}avanje investitorima da u~estvuju u upotrebi i proizvodnji energije iz malih HE. uz obavezu dokapitalizacije.6 milijardi kWh elektri~ne energije. To bi omogu}ilo upravljanje kompanijom. smanji uvozna zavisnost i negativni uticaji na okolinu. sem rumunske. Kada je pre 10 godina krenula u opreznu i postepenu privatizaciju MOL-a. odnosno godi{nju proizvodnju 1. i podstakne zapo{ljavanje lokalnog stanovni{tva. Na taj na~in mo`e da se obezbedi novac i za njihovu modernizaciju. ali ne obavezno strate{kom partneru. Srbija dnevno baca 4. a Srbiji su potrebni i novi kapaciteti za proizvodnju struje. neka kao Rafinerija Pan~evo da obezbede i kapitalne investicije. ali }e dr`ava i dalje zadr`ati zlatnu akciju. Niko nije za{ti}ena vrsta. Privatni investitori su bili ne samo spre~eni. Ma|arska nije bila bogatija od dana{nje Srbije.To najbolje znaju oni koji su poku{ali svih ovih godina da izgrade ili bar do|u do dozvola za izgradnju malih HE. sva moraju da pove}aju produktivnost. U Telekomu dr`ava mo`e da proda deo kapitala. bez obzira {to je u EU. jasno je da nije u pitanju delatnost od op{teg interesa. a posle delimi~no mo`e da se privatizuje. Petrol. a na{ energetski sektor kvalitetniji i jeftiniji. Helenik petroleum. OMV 25 milijardi. jer oni moraju imati poverenje u budu}i zakonodavni okvir. svejedno da li se radi o struji. Potpuna regulativa mora postojati ne radi drugih. Kod EPS-a se mora odvojiti proizvodnja od distribucije. a biv{i i sada{nji radnici NIS-a stekli bi prava na ukupno 8 % kapitala. Deo odgovora mo`e da bude inicijalna ponuda (IPO) 10-20 % akcija velikih javnih preduze}a.500 dolara po glavi stanovnika ili to uraditi postepeno. Danas investitori u Srbiji nemaju u {ta da ula`u osim u nekretnine i dosta riskantne akcije. bilo kroz mehanizam „povla{}enih cena elektri~ne energije iz OIE“ (feed-intariff). a posle se reintegrisao. kao i ruski Lukoil. MOL. ^e{ka je prekr{ila tender za privatizaciju nekih rudnika da bi ^EZ-u obezbedila dovoljno inputa za proizvodnju. iako je i to veoma bitno. Samo akcije takvih kompanija mogu stabilizovati tr`i{te kapitala i otvoriti prostor da i druga preduze}a na taj na~in na|u izvor finansiranja. odnosno 80 miliona evra godi{nje! Pored evidentne pogodnosti koju „neko“ ostvaruje stalnim uvozom elektri~ne energije. Kada se tome dodaju nerealne „naduvane“ investicione vrednosti. ve} u nespremnosti onih koji vode. proklamovanim kao nacionalnim. neke zapo~ete procese treba dovr{iti. ve} radi nas samih. . [022] . odnosno pravo veta. Nedopustivo je da se bez ikakvih pravila. Svaki monopol ko{ta. Srbija baca 220 hiljada evra dnevno. OMV. bilo kroz razne subvencije i olak{ice. ve} gra|ani Srbije. pa se postavlja pitanje ko }e imati korist od toga {to }e u narednom periodu rasti vrednost NIS-a sa 2-3 na 10-15 milijardi dolara. ~ija je privatizacije po~ela 2003. kao {to su telekomunikacije i energetika. Da bi se sa~uvao poslovni kredibilitet Srbije. {to bi omogu}ilo instalisani kapacitet snage 455MW.energija Privatizacija i investicije Za kupovinu NIS-a su zainteresovani OMV. Uz to. Pore|enja radi. Nakon toga mo`e da postane i ve}inski vlasnik. Razlog je monopolski polo`aj svega {to spada u elektroenergetski sektor Srbije bilo da je pitanju monopol u proizvodnji elektri~ne energije. neefikasnost i neprofitabilnost ru{ila~ki deluje na ostale delove energetskog sektora. ve} razvoja. neuporedivo vi{e nego pre 10-15 godina. i zbog toga mora otkloniti prepreke za investiranje. Kona~no. podigne efikasnost. niti izmi{ljene kreditne organizacije. Iako postoje razne studije. distribuciji. i na taj na~in stavi „{apu“ na odre|ene vodotokove. Dozvoljeno je da jedan monopol bez sumnje nisko transparentan probere lokacije. devet je privatizovano tako {to je dr`ava strate{kom partneru najpre prodala manjinski paket. Razloge ne treba tra`iti u nesposobnosti i birokratizaciji aparata. najpre po dobronamernim savetima sa Zapada podeljen. ta~nije onemogu}en je „investicioni bum“ koji u srpskim uslovima nije vi{e pitanje izbora. njenom prenosu. direktno dovode do naru{avanja sigurnosti klimave energetske ponude zemlje. Odre|ena prema svakoj vrsti obnovljivog izvora. Nema razloga da se ne dozvole privatne investicije u izgradnji i iskori{}enju potencijala malih HE. ^EZ danas na berzi vredi 26 milijardi dolara. Pogubnost monopola EPS-a odavno je jasna. razvije doma}a industrija. nafti ili gasu. ve} jasno opstruirani u procesima realizacije svojih zahteva. Srbija tako mo`e da postane konkurentnija i efikasnija. neophodno je obaviti licitaciju za dodelu koncesija za izgradnju malih HE. a cenu ne pla}aju ni politi~ke stranke. od 10 naftnih kompanija u regionu. MOL i ^EZ su bili ki~ma razvoja finansijskih tr`i{ta u mati~nim zemljama. a da se to brani svim ostalim investitorima u praksi. koja bi se mogla proizvesti iz malih HE. najvi{e se barata sa podacima da u Srbiji postoji pribli`no 860 pogodnih lokacija za izgradnju malih HE (manjih od 10MW). godine. uz obaveznost (a ne preporuku) da uslovi budu podsticajni za budu}e investitore. To ne zna~i da ni{ta ne treba da se radi. Vlada bi na tenderu ponudila 34 % NIS-a.

Potpisani dokumenti. Sporazum stupa na snagu nakon {to {to se obavi ratifikacija unutar svake dr`ave i kada diplomatskim putem se razmene poslednja pismena obave{tenje o tome da su ugovrne strane obavile procedure unutar dr`ave. izgradnje podzemnog skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru. Sporazum je u interesu energetske stabilnosti Srbije kojom se obezbe|uje budu}nost Srbiji. usluge i radovi neophodni za realizaciju projekata izgradnje gasovoda. ne samo u daljim odnosima dve zemlje. Dogovori Moskve i Beograda o saradnji u oblasti gasa simbolizuju i dostizanje strate{kog partnerstva dve zemlje. u potpunosti je ekonomski i politi~ki opravdan. do zavr{etka rekonstrukcije i modernizacije tehnolo{kog kompleksa NIS-a. Ovaj sporazum ima ogroman strate{ki zna~aj jer }e gas preko Srbije i}i u zemlje Evropske unije. Poseban osvrt se daje na optimalne pravce strategije privatizacije najve}ih dr`avnih energetskih kompanija EPS i NIS. tako i za `ivot gra|ana u Srbiji. ve} i stabilnom snabdevanju na{e zemlje gasom u narednih 30 godina. a Vlada Srbije obezbedi}e za{titu tr`i{ta plasmana naftnih derivata. Literatura http://www. pri ~emu }e ruska strana imati "najmanje 51 odsto udela u osniva~kom kapitalu".co. {to }e pove}ati energetsku stabilnost Srbije i celog regiona. sigurno i stabilno energetsko obezbe|enje i dodelu povoljnog carinskog i poreskog re`ima. {to }e zna~ajno pobolj{ati klimu za nova ulaganja. Razvoj i privatizacija sistema u pravo vreme i uz pravu cenu je idealan izbor To ne zna~i zaustavljanje stranih investicija. a ne samo gasne privrede. Vlada Srbije obavezala se da proda 51 odsto udela Akcionarskog dru{tva "Naftna industrija Srbije". Prema Sporazumu o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede sa Rusijom.bem. "Gasprom njeft" se obavezao da u periodu od 2008. Razvojni projekti energetike Srbije. imovina zajedni~ke kompanije ne mo`e biti eksproprisana. Otvorenom akcionarskom dru{tvu "Gasprom".co. Ovim sporazumom su Srbija i Balkan re{ili na dugoro~an na~in pitanje snabdevanjem energentima. Ugovorne strane se obavezuju da gasovod kroz Srbiju dobije status transevropske enregetske mre`e. Potpisani sporazuma o strate{kom partnerstvu u oblasti energetike odnosi se i na definisanje planiranih investicija i dalje ekonomsko poslovanje "Gaspromnjefta" u oblasti naftne. Ruski "Gasprom" ili njegova k}erka kompanija }e sa Javnim preduze}em "Srbijagas" osnivati zajedni~ku kompaniju za izgradnju magistralnog gasovoda i prate}e infrastrukture. a kapacitet protoka skladi{a gasa treba da bude najmanje 1. kako za razvoj privrede. Srbija dobija magistralni gasovod propusne mo}i od "najmanje 10 milijardi kubnih metara gasa godi{nje". skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru i modernizacije NISa "oslobode poreza na dodatu vrednost" do dostizanja isplativosti izgra|enih obejkata. Potpisivanjem sporazuma izme|u Rusije i Srbije na{a zemlja je postala jedan od klju~nih tranzitnih ~vori{ta za isporuku ruskog gasa na jug Evrope. Transparentnost procesa restrukturiranja i privatizacije NIS i EPS i smanjenje mogu}nosti korupcije su va`ni faktori uspe{nosti reforme energetskog sektora. Tako|e. mogu dovesti Srbiju do energetskog lidera u regionu. koje proizvodi NIS.yu/media/industrija/ industrija11/u_fokusu11. [023] . Restruktuiranje energetskog sektora u narednom periodu ima za cilj da uka`e na ogroman zna~aj predstoje}e reforme energetskih kompanija. pre svega strate{ki sporazum dve zemlje. Podzemno skladi{te gasa u Banatskom Dvoru ima}e kapacitet od najmanje 300 miliona kubnih metara gasa. Srpska strana se obavezala da za realizaciju projekata gasovoda i drugih objekata energetike dodeli zemlji{ne parcele koje zadovoljavaju ciljeve i uslove za nesmetanu realizaciju projekata. do 2012.6 miliona kubnih metara gasa dnevno. U tekstu Sporazuma precizirani su uslovi izgradnje magistralnog gasovoda kroz Srbiju. Kako je navedeno u konacnoj verziji teksta Sporazuma. Najvi{i funkcioneri Rusije i Srbije ukazali su na veliki zna~aj potpisanog sporazuma u oblasti energetike za ja~enje strate{kog partnerstva dve zemlje. srpska strana se obvezala da zadr`i va`e}e zahteve u pogledu kvaliteta produkata od prerade nafte koji se proizvode.yu/Dogadjaji/ http://www. pod posebnom pa`njom Evropske unije. kako neki ka`u. u periodu od najmanje dve godine. pogotovo u proizvodne kapacitete. decembra 2008. a srpska strana "najvi{e 49 odsto".energija Srbija – strate{ka ta~ka povezivanja Rusije i Evropske unije Energetski sporazum Rusije i Srbije. imaju principijelan zna~aj za dalje produbljivanje ekonomske saradnje i prakti~no se radi o pravnom formulisanju strate{kog partnerstva dveju zemalja u energetskoj oblasti.tanjug. odnosno njegovoj kompaniji-k}erki "Gasprom njeftu" za 400 miliona evra i to najkasnije do 31. Srpska strana }e razmotriti mogu}nost da se materijali. niti nacionalizovana ili podvrgnuta drugim merama koje bi za posledicu imala oduzimanje imovine. jer Srbija postaje jedan od centralnih ~vorova u sistemu isporuke ruskih energenata u ju`nu Evropu koji se formira. uz mogu}nost pove}anja obima isporuka prirodnog gasa iz Rusije. Shodno tome reformi energetskog sektora u Srbiji se mora dati zna~aj najvi{eg nacionalnog interesa. godine u modernizaciju NIS-a ulo`i najmanje 500 miliona evra.html Zaklju~ak U globalnom svetu doga|a se ozbiljna energetska revolucija koja u velikoj meri menja globalne ekonomske i politi~ke odnose u svetu.

biomasa. godine. {to je uslovilo pove}anje `ivotnog standarda. podsti~e se i ve}a efikasnost primene dostignu}a nauke i tehnologije. Kori{}enjem energetskih resursa podi`e se proizvodna i ekonomska efikasnost.energija Nikola Bo{kovi} UDC: 620. bez koga je nemogu}e zamisliti funkcionisanje bilo koje aktivnosti savremenog dru{tva. racionalnost procesa proizvodnje i rast produktivnosti rada. Me|utim. Na taj na~in. koje je formalno uspostavljeno 2006. je vrlo povoljan i u narednom periodu bi energetski sektor mogao da bude okosnica sveukupnog privrednog rasta i razvoja i privla~enja stranih investicija. pre svega. kao i ve}i efekat kori{}enja ulo`enog kapitala i drugih proizvodnih resursa. Klju~ne re~i: energetika. ni stanovni{tva ni privrede. kao i proizvodnje u svakoj grani i sektoru privrede. energetski resursi su zna~ajni i za funkcionisanje svakog savremenog doma}instva (danas bi `ivot bio nezamisliv bez kori{}enja raznih vidova energetskih resursa).11) Polo`aj energetskog sektora Srbije u odnosu na okru`enje Uvod Energetski resursi predstavljaju najzna~ajniji prirodni resurs. {to je direktno signaliziralo ograni~enost rezervi nafte i specifi~nosti tr`i{ta nafte (pre svega Rezime Dostignuti nivo i projekcija energetskog razvoja Srbije umnogome opredeljuju ukupan budu}i privredni rast i razvoj.9 : 338.). Nakon velike ekonomske krize.246 (497. pre svega nafte i prirodnog gasa. je prinu|ena da koristi energetske resurse. dolazi do velikog zaokreta u razvoju energetike i druga~ijem pristupu posmatranju ove problematike. institucionalno. u odnosu na okru`enje. koje su prevashodno bile rezultat energetskih problema. {to negativno uti~e na spoljnotrgovinski bilans zemlje. bila ona razvijena ili nerazvijena. a koja je bila rezultat poreme}aja na energetskom tr`i{tu. Proces pridru`ivanja i harmonizacije odnosa sa zemljama EU je najdalje oti{ao upravo u sektoru energetike. koja svojim merama ekonomske politike mora da u~ini obnovljive energetske resurse konkurentnijim konvencionalnim izvorima. Za njihovo zna~ajnije kori{}enje neophodna je uloga dr`ave. Ukoliko posmatramo poziciju Srbije u kontekstu raspolo`ivosti energetskim resursima. mo`emo konstatovati da je njena pozicija dosta lo{a. posti`e se rast visokoproduktivne materijalne proizvodnje. Pove}anje energetske efikasnosti se name}e kao klju~ni faktor budu}eg energetskog razvoja Srbije. O tome govori formiranje regionalne energetske zajednice zemalja jugoisto~ne Evrope. po prihvatljivoj ceni. ali i sve ve}oj upotrebi prirodnog gasa. Rezerve energetskih resursa i po kvalitetu i kvantitetu ne odgovaraju potrebama. U radu }e biti prikazana struktura raspolo`ivih energetskih resursa Srbije i date odre|ene preporuke kako te potencijale najefikasnije valorizovati. Uo~ava se da dolazi do ograni~enosti neobnovljivih energetskih resursa. U prvoj polovini XX veka najve}i deo energetskih potreba je zadovoljavan iz uglja. ~ime je prakti~no nastalo jedinstveno energetsko tr`i{te na prostoru navedene regije. Pored uticaja na privrednu efikasnost. nafta preuzima primat. stavljaju akcenat na intenzivnijem kori{}enju obnovljivih energetskih resursa (energija vodnih resursa. Eksponencijalni rast potro{nje nafte ubrzo je izazvao dva potresa na svetskom tr`i{tu. ve} od polovine XX veka. kao centralne zemlje posmatrane regije. Raspolo`ivi energetski resursi potencijal Srbije i mogu}nosti ve}eg kori{}enja obnovljivih energetskih resursa Srbija raspola`e relativno skromnim rezervama konvencionalnih izvora [024] . koga je bilo u izobilju i tada{nja tehnolo{ka re{enja su uglavnom bila usmerena na pove}anje efikasnosti eksploatacije uglja. geotermalna. Diversifikovanost ponude energetskih resursa i sigurnost u pogledu snabdevanja privrede i stanovni{tva energijom. sunca. Na osnovu toga razvile su se mnoge grane privrede. zahvaljuju}i njenoj velikoj raspolo`ivosti i relativno niskoj ceni. Polo`aj Srbije. energija talasa. pa je Srbija primorana da ve}i deo svojih energetskih potreba uvozi. osnovni su faktori budu}eg privrednog rasta i razvoja na{e zemlje. Evidentna je neophodnost uvoza pojedinih oblika energije kojima Srbija ne raspola`e i u narednom periodu. bez komparacije sa dostignutim nivoom razvoja energetskog sektora zemalja u okru`enju. koja je tokom 70 – ih godina pro{log veka pogodila svetsku privredu. privredni razvoj. monopolskog pona{anja zemalja izvoznica nafte). kao i permanentnu borbu oko prevlasti nad njenim rezervama. U XX veku je do{lo do zna~ajnih kolebanja u svetskoj privredi. Sve je to rezultiralo u povratku na kori{}enje uglja kao dominantnog energetskog resursa. Srbija. energetski resursi. Mnoge zemlje. Energetski sektor Srbije nemogu}e je posmatrati izolovano. itd. okru`enje. Svaka zemlja. vetra. Tako|e.

projekcijama do 2020. Beograd. Potro{nja Vrlo bitni pokazatelji kretanja potro{nje energije je potro{nja energije po elektri~ne energije }e bele`iti zna~ajne stanovniku i kretanje energetske intenzivnosti. dru{tveni proizvod je bruto proizvoda. {to je. kao posledica vi{e godine ne uklju~uju teritoriju Kosova i ukupnim rezervama fosilnih goriva stope pada dru{tvenog bruto proizvoda Metohije. Tako|e. Najve}i zna~aj imaju perioda dolazi do porasta energetske treba ista}i da podaci nakon 1999. godine potro{nja }e se od pada stope potro{nje energetskih intenzivnijeg porasta potro{nje energije uve}ati za oko 50%. To je i zna~ajna finansijska sredstva i uslovilo zna~ajan porast produbljivanje deficita u sektoru potro{nje. periodu posle energetske krize resursa. U zemljama EU alternativnim energetskim resursima. Ukoliko posmatramo stope rasta. Kori{}enje hidropotencijala periodu od 1960. odnosno 2. od 10 kretanje potro{nje po stanovniku.209. godine. godinu. da bi smanjila 2020.3%2.6 Mt oe. Taj 2020. M. kao posledica pove}ane proizvoda. – 2005. (∆GDP). tako da u energetike. Ekonomija industrije.8%. (u milionima tona ekvivalentne nafte) [025] . proizvodnje energije. sa sada{njih potro{nja energije po jedinici oko 8% u posmatranim petogodi{njim dru{tvenog proizvoda dvostruko ve}a 18 Mt oe1 na preko 26. kada je u Srbiji do{lo do br`eg Me|utim. i hidropotencijal. do 15% po vidimo da. projektovane stope rasta dru{tvenog U isto vreme. dolazi do zna~ajnog pada od periodima. i novih i obnovljivih izvora energije }e godine dolazi do porasta biti simboli~no i u narednom periodu potro{nje energije za 4.2 puta.: Ukupna potro{nja energije je 2007. za energetike do 2020. bi se ostvarila uporedivost podataka za razli~ite To je rezultat postojanja neracionalnih energetske resurse.. koji za posledicu ima relativno tona ekvivalentne nafte. – 1995. Da elektri~ne po stanovniku bele`i porast. sa potro{nje energije. {to }e oko 30%. u Mt oe posledica pove}anja potro{nje. smatra se da }e do 2020. mora da intenzivnije koristi postaje realnost i u Srbiji. pomenuta Strategija razvoja racionalnu politiku njihovog kori{}enja. {to predstavlja oko 15% preko 99%.godine). ∆De Energetska intenzivnost = godine dostigla ∆GDP nivo iz 1990. kao i u godi{njoj stopi rasta od 4.8% ukupne energetske efikasnosti. po prose~noj ~itavom posmatranom periodu. u periodu 1990.godine. rasta potro{nje energije nego rasta ne pridaje neki ve}i zna~aj Dakle. karakteri{e pad energetske vi{a doma}a intenzivnosti. Tabela 1 Bilans potro{nje energije za period 1990. u periodu 1990. Do 2020. ~ije je u~e{}e u intezivnosti od 15%. sa sli~nim projekcijama do nego u zemljama ~lanicama EU. da neekonomsku cenu bi po~etkom ovog veka bele`io stimulisati konstantan rast i svrstao Srbiju u neracionalnu kategoriju srednje razvijenih zemalja.5 Mt oe ili ne{to ispod 2% ukupne projekcijom do 2020. to podrazumeva dispariteta cena. kao posledica celokupnog uz i dalje privrednog kraha po~etkom 90 – ih. 1997. Tako|e. Srbija. intervalima. odnosno 3% ukupne prose~noj godi{njoj stopi rasta od 4. str. tj. – 2005. po narednom periodu }e biti ni`a od ne}e pre}i 8. niskokalori~ni lignit. pojedinim godina. godine potro{nja 1 Mt oe – miliona tona ekvivalentne nafte. godine biti uve}ana po stopama od 15 (nafta) pa i do 30% (prirodni gas) kori{}enje energetskih resursa.. Energetski po~etkom sedamdesetih godina pro{log alternativne energetske resurse. – te Razvijene zemlje nakon energetskih godine. projektovana stopa rasta drutvenog proizvoda.. ovih energenata podmiruje najve}im dovelo do stvaranja velikih delom iz uvoza.4 puta. Kragujevac. suprotne tendencije.godine dru{tvenog proizvoda je ukupna proizvodnja energije iz [ema I Ukupna potro{nja energetskih resursa bio br`i od porasta alternativnih resursa u Srbiji biti svega u Srbiji. Situacija u Srbiji pokazuje Izvor: Strategija razvoja energetike Srbije do 2020. Zbog sve tr`i{ta. svi podaci o koli~inima se 2 Ili}. sa projekcijom do 2020. Iz tabele 1 jasno se vidi da }e potro{nja Mo`emo re}i da se privredni razvoj u Srbiji nafte i prirodnog gasa u periodu do oslanjao na intenzivno 2020. potro{nje energetskih resursa u do{lo je do suprotnih kretanja: porast Naime. 2001. energije. resursi postaju skupi i potrebno je voditi veka. {to zna~i da tra`nja za proizvodnja od energetskim resursima raste po ni`oj uvoza u odnosu na stopi od rasta dru{tvenog bruto 1990. fakultet. Ono {to ve} vi{e od 3 negativan odnos je naro~ito ostvaren u visoku zavisnost od uvoza energetskih decenije karakteri{e razvijene zemlje. kao 0. potro{nju i jo{ vi{e uticati na celokupan Energetska intenzivnost predstavlja odnos izme|u porasta tra`nje za pad vrednosti energetskim resursima (∆De) i porasta energetskih bruto doma}eg dru{tvenog proizvoda kompanija u Srbiji. tako da u prvoj eksploatacije polovini prve dekade posmatranog lignita u kolubarskom basenu. Ekonomski cenovnih dispariteta energetskih konvertuju u me|usobnu uporedivu veli~inu – resursa. u Srbiji je resursa.energija potro{nje. U narednim periodima dolazi (prema usvojenoj Strategiji razvoja do blagog pada ovog pokazatelja. Imaju}i u vidu da Srbija svoju potro{nju kontrolisano formiranje cena energetskih resursa. Zanimljivo je da u uve}an za 3. – 1990. uz za posmatrane petogodi{nje periode. sa vizijom do 2050. pri ~emu je kriza.

22. tehni~ko – tehnolo{ke barijere. kao sirovina za dobijanje biodizela. pre svega. koje se odnose na nedostatak kvalitetnih vrsta ugljeva (u~e{}e niskokalori~nog lignita je preko 99%. od koje se mo`e dobiti 2. u narednom periodu.6 miliona tona ekvivalenata nafte. jednog od najve}ih i. koji se u ve}ini razvijenih zemalja gotovo i ne koristi). Asocijacija za evropske integracije. 3. {to dodatno uti~e na porast tro{kova. koje predstavlja vezu izme|u EU i Rusije. one su i dalje zadr`ale ~lanstvo u ovoj integraciji. Ekonomski fakultet. 21. {to je iznad nivoa proseka zemalja EU i daleko iznad proseka zemalja iz okru`enja. da bi energetika dobila onu ulogu u privrednom razvoju koja joj pripada. Tako|e. pove}anje sigurnosti snabdevanja. Pod dejstvom povoljnih klimatskih faktora. na{a zemlja raspola`e dobrim potencijalom sun~eve i energije vetra. kao jednog vrlo bitnog regionalnog energetskog tr`i{ta.energija niske cene elektri~ne energije. kao i biomase i geotermalne energije. Zajednica je formalno po~ela da funkcioni{e od 1. Danas funkcioni{e samo jedna fabrika za komercijalnu proizvodnju biodizela. 3. kada su institucionalizovane dotada{nje veze i me|usobna saradnja zemalja jugoisto~ne Evrope u pogledu energetske saradnje. kao posledica nepostojanja fondova za podsticanje razvoja. intenzivnije kori{}enje hidropotencijala (danas se u Srbiji koristi oko 60% hidropotencijala). i stvoriti uslove za trgovinu energijom u okviru jednog jedinstvenog tr`i{ta. Energetska zajednica jugoisto~ne Evrope je postala zna~ajno energetsko tr`i{te sa preko 55 miliona stanovnika i sa povr{inom od 612. [026] . najpre za poljoprivredne svrhe. novembar 2006. razvijanje tr`i{ne konkurencije me|u proizvo|a~ima energije i iskoristi prednosti zajedni~kog nastupa na spoljnom tr`i{tu5. {to dodatno uti~e na porast tro{kova i nekonkurentnost cene. u [idu. i 5. kao grupe trajnih alternativnih izvora energije. kao i energetsku efikasnost. ali i postignuta saglasnost o zajedni~kim projektima u ulaganje u energetsku infrastrukutru i pove}anje energetske efikasnosti. i Mihajlovi}. Iz gore prezentiranih podataka vidimo da su posmatrane zemlje dosta 3 Nikoli}. ve} potrebna investiciona ulaganja u proces transformacije primarne energije iz ovih izvora u korisnu energiju. Tranzicija i privredni razvoj – kratkoro~ni i dugoro~ni aspekti. 4 Sredinom februara 2008.418 km2. naro~ito izgradnje malih hidrocentrala instalisane snage do 50MW. pre svega nafte. bi sve zemlje ~lanice imale pristup stabilnoj i neprekidnoj isporuci energije. a kasnije i za javni gradski prevoz. Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji odgovara potencijalu 3. Putokaz. Sve ove barijere bitno ograni~avaju dalji rast energetike i potrebno je u~initi dosta “nepopularnih mera”. jer Srbija ne raspola`e doma}om energetski efikasnom opremom. M. Najve}i potencijal predstavlja biomasa.2 miliona tona nafte. pre svega. 4.juna 2006. i. severnoafri~kim i bliskoisto~nim rezervama gasa i eksploatisati doma}i izvori energije. prenosnu i distributivnu mre`u. stvaranje stabilnog regulatornog i tr`i{nog okvira sposobnog da privu~e brojne investitore u gasnu mre`u. 274. zna~ajno bi se pove}ala proizvodnja elektri~ne energije. poput prirodnog gasa.. organizacione i institucionalne barijere. Tabela II Raspolo`ive rezerve nafte i prirodnog gasa zemalja Jugoisto~ne Evrope Energetska zajednica Jugoisto~ne Evrope i polo`aj Srbije u okviru nje Srbija je 2001. ~injenica da nisko u~e{}e tro{kova energije u ukupnim tro{kovima poslovanja ne motivi{e subjekte na smanjenje potro{nje energije i uvo|enje mera za pove}anje efikasnosti njenog kori{}enja. 2. nafte i hidroenergije. od energije vetra 200. Ovi ciljevi su operacionalizovani potpisivanjem Ugovora o formiranju energetske zajednice zemalja jugoisto~ne Evrope. kao rezultat nepostojanja odgovaraju}ih zakona i propisa u svim oblastima energetike3. ali taj proces nije ni lak ni jednostavan). Beograd. godine postale ~lanice EU. Srbija iz obnovljivih izvora energije mo`e zadovoljiti ~etvrtinu energetskih potreba. str. koje se kre}u do 200 USD za barel u predstoje}em periodu 5 Energetska politika Evropske Unije i Srbije. elektri~ne energije na energetskom tr`i{tu. godine cena nafte na svetskom tr`i{tu je prema{ila rekordnu cenu od 100 USD za barel. Beograd. obezbe|ivanjem stabilnog ambijenta za investicije. netr`i{ni uslovi poslovanja (postojanje monopolskih kompanija). stvaranje jedinstvenog tr`i{ta za slobodnu trgovinu elektri~nom energijom i prirodnim gasom.. proizvodnje i ugradnje novih energetskih tehnologija.000 tona. Putokaz. kako Izvor: Energetska politika Evropske Unije i Srbije. Osnovni problem zna~ajnijeg kori{}enja alternativnih izvora nije njihova raspolo`ivost.000 tona ekvivalenata nafte. neekonomske cene energetskih resursa (koje se u poslednje vreme pribli`avaju ekonomskim. pobolj{anje situacije u pogledu za{tite `ivotne sredine u vezi sa energetikom. u kojem se mogu razvijati veze sa kaspijskim. iz geotermalnih izvora mo`e se dobiti oko 180. 2. pre svega prirodnog gasa. proizvodnju elektri~ne energije. godine zapo~ela reformu energetskog sektora u cilju uskla|ivanja sa propisima EU. Razvoj i posrtanje energetike Srbije. pove}anje kori{}enja obnovljive energije. zbog sve ve}eg porasta i budu}ih projekcija kretanja cena nafte na svetskom tr`i{tu4. treba o~ekivati ekspanziju proizvodnje poljoprivrednih kultura. i 5. Sve zemlje ~lanice su se obavezale da }e prihvatiti u predvi|enim rokovima zakonodavstvo EU u oblasti energetike. od kojih su najzna~ajnije: 1. novembar 2006. za EU svakako. proizvodnjom biodizela. tr`i{ne barijere. ekonomske barijere.. Kori{}enjem obnovljivih energetskih izvora zna~ajno bi se smanjila uvozna zavisnost. godine. 4. najzna~ajnijih izvora energetskih resursa. finansijske barijere. kao i na nedostatak savremenih energetskih tehnologija za efikasnije kori{}enje niskokalori~nog uglja za potrebe sektora industrije i doma}instva. Srbija ima zna~ajan resursni potencijal ve}ine alternativnih izvora energije. koje je neophodna za nesmetani privredni razvoj. 1998.. Beograd. Z. Iako su Rumunija i Bugarska 2007. Osnovni zadaci energetske zajednice su: 1. str. Asocijacija za evropske integracije. sa jo{ pesimisti~nijim projekcijama. str. Na budu}i razvoj energetike Srbije uti~u brojne barijere.

To se naro~ito odnosi na male U eri ubrzanog tehni~ko – zemlje. mora se ista}i. Jedino su oni prepu{teni tr`i{noj utakmici. kao danas najzna~ajnijih izvora postoje}e nisu adekvatno odr`avane. postoje brojne smislu. kao ni stimulacija za male proizvo|a~e ovih resursa. ekonomska. funkcionisanje tr`i{ta elektri~ne Tabela III Instalisani kapaciteti za proizvodnju elektri~ne energije zemalja Jugoisto~ne Evrope godine) i formirana Agencija za za{titu konkurencije. Donet je 2004. centralna zemlja ove regije i ima vrlo geotermalne energije i biomase. po~etku. Sve zemlje su skoncentrisane u banatskom basenu. Jedino Rumunija ima zna~ajnije tehnolo{kog razvoja. Problem je jo{ 1. Iako je donet zakon o za{titi Najve}a prepreka za slobodno konkurencije (u septembru 2005. Asocijacija za tome govori evropske integracije. 21. energije. Po~etkom ovog veka integracija zemalja jugoisto~ne Evrope je bila zami{ljena ne samo kao energetska. tu su jo{ uvek spori Rusijom zna~ajno }e pobolj{ati pomaci. neke zemlje su pri samo kraju (Hrvatska). prisutna je ekonomska i energetska odluka. kao i nepostojanje. nego ekonomska kategorija. Zaklju~ak Regionalna saradnja je neophodna. nije u~injen nikakav pomak u pogledu intenzivnijeg kori{}enja obnovljivih energetskih resursa. Pristupanjem kojima Srbija raspola`e u zna~ajnoj ovoj integraciji. Ne postoji obaveza minimalnog u~e{}a energije iz obnovljivih izvora. te{ko je o~ekivati da }e se posti}i neki zna~ajniji rezultati. jer sada{nja cena od oko 5 evrocenti za 1KWh ne pokriva ni tro{kove proizvodnje. njihov efekat biti po stanovni{tvo i 3. i bila je mo`da dobar poku{aj harmonizacije regiona. godine do danas nije izgra|ena nijedna siroma{ne rezervama nafte i prirodnog hidroelektrana niti termoelektrana. Cena je vi{e socijalna. tr`i{ta prirodnog gasa. Srbija se obavezala da meri. na kome `ivi preko 55 miliona stanovnika i koji je u perspektivi najprofitabilnije podru~je za investiranje u Evropi. dosta velike. formirano je preduze}e koraka je slede}e: Srbijagas. sve ve}i zna~aj dobija regulativa iz oblasti za{tite `ivotne sredine. Komisiju za uvoza. naro~ito u insistiranju u izgradnji hidroelektrana na Dunavu i Drini. kao i strategija odr`ivog razvoja. destimulativno za kori{}enje Pozicija Srbije u ovoj energetskoj obnovljivih energetskih resursa. kao i razli~itim aspiracijama zemlja ~lanica prema ovoj integraciji. kako u pogledu energetsku efikasnost. To je sve hidroelektrane. kako u pogledu dostignutog ukupnog privrednog rasta i razvoja. Izuzimaju}i politi~ke razlike. u sektoru prirodnog gasa. naro~ito kada se radi o zemljama na sli~nom nivou razvoja. u pravom sredine i konkurencije. a tu su im {anse za uspeh gotovo nikakve. Me|utim. ve} {ire. koja oko proizvoda. str. tako i u pogledu energetske razvijenosti. koli~ina. a koji je saglasan sa regulativom EU. pomaci privredu zemlje. Srbija je svega malih hidroelektrana. iako su me|usobno dosta heterogene. ovaj region je dosta heterogen. 2. koje su. Beograd. tako i u pogledu cena. nego energetskim zemljama. Srbija mora da iskoristi svoju strate{ku poziciju dokle god ova integracija postoji. pre integraciji je zna~ajna.energija energije je nizak nivo cena elektri~ne energije. Niska cena elektri~ne 25% svojih potreba za elektri~nom energije naro~ito deluje energijom dobija iz ovg izvora. period od 20 rezerve nafte i prirodnog gasa. S agencije i komisije koje se bave ovm obzirom da su rezerve dosta niske. vi{e politi~ka. a i gasa. a tu je jo{ uvek zna~ajan za{titu konkurencije i Agenciju za monopol dr`ave. ali jo{ uvek nisu doneta 4. problematikom. bitan integrativni faktor. prona{le su ekonomskog interesa za formiranje energetske integracije. iz dana{nje perspektive. Putokaz. koja sveobuhvatno re{ava problem zaga|enja `ivotne sredine. pa se op{ta nezainteresovanost i postavlja pitanje da li mo`emo da ekonomska nemotivisanost za ispunimo preuzete obeveze i kakav }e kori{}enje obnovljivih resursa. {to se ti~e oblasti elektri~ne Predstoje}i energetski aran`man sa energije. godine zakon energetsku poziciju Srbije prirodnog o energetici koji je liberalizovao ovaj gasa. Glavni cilj formiranja integracije je prihvatanje evropskih standarda u sektoru energetike i lak{eg uklju~enja pojedinih zemalja u jedinstveno evropsko energetsko tr`i{te. u pogledu institucionalnog okvira uvek preveliki uticaj dr`ave na sektor za poslove energetike. ali i da poku{a da bude jedan od lidera u energetskom sektoru. Pristupanje Srbije ovoj integraciji podsticajnih mera u razvijenim je bilo po inerciji. 4. sektor. modernizovale svoje energetske Kapaciteti za dobijanje elektri~ne infrastukturne objekte nekoliko puta energije su uglavnom termoelektrane i za poslednjih 20 godina. Nuklearne elektrane su energije po jedinici dru{tvenog jedino zna~ajne u Bugarskoj. Srbija je jo{ uvek na operacio-nalizaciju ovih mera. Usvojeni su neki od propisa koji se ti~u uticaja zaga|enja vazduha i vode. koji je pod direktnim uticajem Vlade. kao i u uslovima dosta velikih razlika u dru{tvenom bruto proizvodu po stanovniku (od 680 evra u Hrvatskoj do 150 u Albaniji). ~ime je prirodno razdvojen sektor gasa i nafte. Trenutno stanje u su ne{to ve}i. a neke tek na po~etku (Srbija). a kamoli da omogu}ava investicije. i da postane jedan od glavnih izvoznika [027] . Svaki novi energetski kapacitet mora da bude u skladu sa ekolo{kim principima sadr`anim u strategiji odr`ivog razvoja. Treba naro~ito ista}i ve}ina potreba se obezbe|uje iz Agenciju za energetiku. koje su godina je dosta dug. proces pristupanja EU je u pojedinim zemljama potpuno zavr{en (Bugarska. `ivotne gasa. U takvim uslovima. Zemlje ~lanice ove regije. u ~emu je zna~aj energetskog sektora najve}i. Regija obuhvata jedan zna~ajan ekonomski prostor.. kao naj~e{}e kori{}enih EU. podatak da od 1989. novembar 2006. U situaciji nepostojanja sistema }e svoju energetsku politiku u garantovanih cena i naro~ito sistema potpunosti harmonizovati sa propisima kvota. i 6. O Izvor: Energetska politika Evropske Unije i Srbije. {to se ti~e konkurencije u oblasti podzakonska akta koja bi omogu}ila energetike. zbog relativne uticalo da se smanji energetska rasprostranjenosti uglja i brojnih efikasnost i pove}a kori{}enje vodotokova. dalje se nije napravio nijedan korak. Rumunija). U institucionalnom Srbiji po pitanju realizacije prihva}enih pogledu.

naro~ito kada se ima u vidu da eventualne gre{ke na globalnom planu mogu dovesti do te{kih posledica koje je kasnije te{ko ispraviti. 2. realno mogu}a za{tita `ivotne sredine. privatiztion. Novi Sad Ozren Oci} NIS Petrol. i Mihajlovi}. Rafinerija nafte Pan~evo. Z. Boston. Ekonomska politika br. and not the rest of energetic subjects involved in industry and municipal economy. izgradnjom gasovoda kroz Srbiju bi se obezbedila sigurnost u snabdevanju i daleko ni`e cene prirodnog gasa. Nikoli}. Kragujevac.energija elektri~ne energije. Tranzicija i privredni razvoj – kratkoro~ni i dugoro~ni aspekti. a potpisan je i ugovor o formiranju Energetske zajednice JIE. Dobrica Filipovi} NIS-NAFTAGAS. decembar 2005. novembar 2006. koji treba da se ogleda u pore|enju sa svim direktnim tro{kovima opcije doma}e proizvodnje. political and economical stability of the country. and what would be an infuence of such a crucial change of ownership claims on the Energetics System? Also. restructuring and privatization concerns the NIS and EPS companies. uti~e na promenu sveukupnih odnosa u energetici zemlje. without serious analyses of its influence on the Energetics System and evaluation of a volume of consequences on the Economical System of the country. 2001. a u cilju definisanja privatizacionog modela. restructuring and privatization within Energetics have been undertaken. Razvoj i posrtanje energetike Srbije. Iz dosada{njeg toka priprema za privatizaciju mo`e se izvesti ocena da se privatizaciji pristupa pojednostavljeno.. Beograd. Resursi u ekonomiji. this would be far insufficient.9 : 334. as well as The Strategy of Developement of Energetics in Serbia till the year of 2015. racionalno gazdovanje energetskim resursima i energijom i pove}anje energetske efikasnosti. 6. Tri scenarija za 2030. 5. Ekonomija industrije. gde takva mogu}nost postoji. U tom smislu donet je Zakon o energetici. u~injen je dobar korak izborom privatizacionog savetnika za NIS i raspisom tendera za izbor finansijskog savetznika za EPS. bez ozbiljnih analiza uticaja na energetski sistem i ocenu obima posledica na celokupan privredni sistem zemlje tj. pre svega. Direkcija za in`enjering. It should be questioned: whether or not the Documents in Energetics were based on true insight in forthcoming privatization in the sector of Energetics. 1998. first of all. to what extent. Key words: Energetics. All stated documents influence. u kom obimu i kakvi se energetski. Putokaz. and in order to define a privatization model. 4. Ili}. Energetska politika Evropske Unije i Srbije. godine. Literatura 1. having in mind that a successful transition would greatly depend on efficiency of privatization in industrial and municipal energetics. postane i zemlja jeftine i uvek dostupne energije. ekolo{ki i ekonomski efekti o~ekuju? Sve su to kompleksna pitanja koja tra`e odgovor. To overcome this situation. Ali. Towards a solution to the forthcoming. Svi ovi dokumenti uti~u . pre svega. br`e uvo|enje ekonomski prihvatljivih novih i obnovljivih izvora energije. However. 2798. a good choice was the ellection of the Privatization councillor for NIS and launching a tender for the Financial councillor for EPS. i uvo|enje principa tr`i{ne ekonomije u oblast energetike gde }e energetska preduze}a raditi i poslovati po ekonomskim principima.. Pored zna~ajnih sredstava od tranzitnih taksi. Kragujevac. usvojena je Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. uz pobolj{anje postoje}ih i uvo|enje novih tehnologija. U tom smislu pristupilo se postupku restruktuiranja i privatizacije energetskog sektora. u doma}instvima i pove}anje udela novih i obnovljivih izvora energije). ecological and economical effects? All those complex questions need answer. Ekonomski fakultet. profitability and concurrency. M. Energetics market. it could be assumed that an approach to privatization is too simplified. 3. [028] . an orientation of the system of Energetics in the country. especially having in mind that possible mistakes in a global plane may leed to severe consequences that would be hard to correct later on.. na orijentaciju energetskog sistema zemlje na tr`i{no. T. and The Convention on founding the Joint Energetics (JIE). koje nam predstoji. Klju~ne re~i: Energetika.113) Energetika Srbije pred izazovima privatizacije Rezime Uklju~enje u regionalno i tr`i{te energije EU. First of all. Ekonomski fakultet. Ekonomski fakultet. the Legislation on Energetics was proclaimed. influencing a standard of living. Novi Sad UDC: 620.. ekonomski opravdan uvoz energetskih resursa. Da li su svi na{i energetski dokumenti imali u vidu predstoje}u privatizaciju energetskog sektora i da li su ispitali osetljivost energetskog sistema na ovako velike promene u vlasni~kom pravu ? Koji deo energetskog sektora privatizovati. Regarding the preparations for privatization so far. Beograd. postepeno smanjenje ~vrstih goriva iz uvoza i postupno smanjenje upotrebe elektri~ne energije. Ve} pomenuti energetski aran`man sa Rusijom bi mogao da bude od velike koristi za sveukupan privredni razvoj Srbije. Tako bi Srbija u narednim godinama mogla da. {to ve}em oslanjanjanju na doma}e energetske izvore.. Asocijacija za evropske integracije. profitabilno i konkurentno poslovanje. Kada je re~ o restruktuiranju i privatizaciji misli se pre svega na NIS i EPS. 2000. Budu}a energetska strategija Srbije treba da se zasniva na slede}im strate{kim opredeljenjima: fleksibilnosti u pogledu energetskih izvora (smanjenje udela te~nih goriva. and what could be expected energetical. In this sense. politi~ku i ekonomsku stabilnost zemlje. Milenkovi}. na `ivotni standard. uz zemlju jeftine radne snage. should be questioned: which part of the Energetics Sector is to be privatized. Tietenberg. on marketing. tr`i{te energije Energetics in Serbia in the Face of Privatization Challenges Future involvement in the regional and EU Energetics market is going to effect altogether relations in the country's Energetics. M. Pan~evo Branislav Perkovi} Acta. 2006. S. Beograd. koji }e zna~ajno uticati na pove}anje energetske samodovoljnosti zemlje i smanjenje negativnih ekolo{kih efekata. Radi prevazila`enja ove situacije.722 (497. Environmental & Natural Resource Economics. to je nedovoljno kada se ima u vidu da uspe{nost tranzicije u velikoj meri zavisi od privatizacije u industrijskoj i komunalnoj energetici. s obzirom da potrebe za{tite `ivotne sredine zahtevaju izuzetno velika sredstva i nu`no dolaze u sukob sa niskom ekonomskom mo}i zemlje. a ne i na brojne druge energetske subjekte u industriji i komunalnoj privredi. Pearson. privatizacija.

Dakle. a potpisan je i ugovor o formiranju Energetske zajednice JIE. Ovakav odnos prema TE-TO proisti~e iz dispariteta cena energenata i energije. Jasno je da restruktuiranje i privatizacija treba da uspostave potpuno nove odnose konkurencije i tr`i{ne orijentacije celokupnog energetskog sistema zemlje. ali i iz stava da je cena elektri~ne energije ve}a od cena iz TE-ugalj. ili oko 5500 GWh/god.000. a da pri tome NIS nije osposobljen za realizaciju deviznog priliva radi pokrivanja dela tro{kova uvoza nafte i gasa. evidentna je visoka uvozna zavisnost od nafte i gasa. toplana. treba dodati. kao ni procenu njegovog uticaja na obezbedjenje eneregtskog bilansa zemlje. Pri tome. koja iznosi preko 2. da nam predstoji novi investiconi ciklus i da je to prilika da se uspostavi moderan. 4. Tome svakako treba dodati visoke gubitke u prenosu i distribuciji elektri~ne energije oko 1820 %. Zakonska regulativa U proteklom periodu izvr{ene su osnovne pretpostavke za novo uredjenje odnosa u energetskom sektoru. Za ovako ozbiljne i delikatne promene u energetici zemlje neophodno je osposobiti sve segmente energetike uklju~iv{i i novo organizovanje celokupnog energetskog sektora. Kontrola cena komunalne energetike prepu{tena je lokalnoj gradskoj samoupravi. a efikasnost mala 28 – 29 %. Cene elektri~ne energije su pod direktnom upravom Vlade RS i nema tr`i{nu cenu tj. Dakle. nedostatka finansijskih sredstava. Iz tog razloga EPS pogonske kapacitete Panonskih elektrana smatra havarijskom rezervom i zato samo povremeno ulaze u pogon.energija 1. Postoje}e stanje u energetskom sistemu zemlje Postoje}i energetski sistem zemlje optere}en je nizom problema koji uslovlajvaju smanjenu konkurentnost na tr`i{tu energije. Dakle. cena elektri~ne energije je konkurentna jer se u tom slu~aju prihod ostvaruje od plasmana dva oblika energije elektri~ni i toplotni. da sve to treba imati u vidu kod definisanja predloga privatizacionog modela. Istovremeno. Istovremeno ustanovljen je i nedostatak elektroenergetskih kapaciteta od oko 800 MWe. Ovakav odnos cena energenata i energije ne obezbedjuje dovoljno sredstava za finansiranje investicionih energetskih projekata. neuredjeno doma}e tr`i{te doprinosi smanjenom ulaganju u energetiku. politi~ku i ekonomsku stabilnost zemlje. a ne i na brojne druge energetske subjekte u industriji i komunalnoj delatnosti. definisani su pravni okviri. S druge strane strani privatizacioni kapital zahteva jasna vlasni~ka prava i autonomnost u poslovanju. Shodno tome postavlja se pitanje da li su svi na{i energetski dokumenti imali u vidu predstoje}u privatizaciju energetskog sektora i da li su ispitali osetljivost energetskog sistema na ovako velike promene u pogledu tr`i{ne orijentacije i vlasni~kog prava? Koji deo energetskog sektora privatizovati. Tr`i{te energenata i energije Iako je ustanovljena pravna regulativa koja defini{e konkurentnost na doma}em tr`i{tu. usvojena je Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. Dodatni limitiraju}i faktor je nepovoljna struktura prerade 3. nepovratno se baca energija oko 3. ekolo{ki i ekonomski efekti o~ekuju? Sve su to kompleksna pitanja koja tra`e odgovor. Naprotiv. i uti~u na tok privatizacije.5 milijardi USD godi{nje. Dakle. Cena prirodnog gasa. Pri tome. S druge strane. energetskog sektora. se uklapaju u monopolisti~ki princip delovanja energetskog sistema. a to su cene i paritet cena energenata i energije. Posledica toga je neracionalno kori{}enje doma}eg resursa uglja (gubi se 40-50% primarne energije –uglja). da bi se pribavila sredstava za investiranje neminovno je prethodno izvesti postupak privatizacije. da }e se dr`ava delimi~no osloboditi investicionih optere}enja za razvoj energetskog sistema. ustanovljena je i formirana Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS). Na `alost. donela je brojna podzakonska akta kojim se uspastavlja tr`i{ni mehanizam delovanja energetskog sistema. Pri tome. na `ivotni standard. NIS i komunalnih javnih preduze}a tj. Samim prenosom vlasni~kih prava obezbedi}e se i izvori finansiranja investicija i opredeliti stepen i nivo privatizacije [029] . Vlada RS jo{ uvek upravlja osnovnim mehanizmom tr`i{ta energije i energenata. kao i transporta i disribucije prirodnog gasa.2 Mten/god. bez ozbiljnih analiza uticaja na energetski sistem i ocenu obima posledica na celokupan privredni sistem zemlje tj. odlu~uju}i uticaj na konkurentnost i profitabilno poslovanje imaju osnovni parametri efikasnost energetskog sitema. ne postoje pretpostavke ni za uklju~enje na regionalno tr`i{te energetske zajednice JIE tj ispunjenje ugovora. To se odnosi na efikasnost proizvodnje elektri~ne energije. pri tome. pobolj{avaju energetsku efikasnost energetskog sistema i omogu}avaju proizvodnju elektri~ne energije sa najni`im cenama. ~iji je udeo u ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije veliki (67%). Istovremeno. nema pomaka ka stvarnom delovanja tr`i{nih mehanizama. upu}eni smo na pribavljanje investicionog kapitala iz inostranstva. Svima je dobro poznat problem dispariteta cena energenata i energije. Svi ovi dokumenti odnose se na uspostavljanje doma}eg i uklju~ivanje Srbije na regionalno i tr`i{te energije EU. drugim re~ima zna~i. energetski efikasne TETO (proizvodnja elektri~ne i toplotne energije.9 milijardi USD/god. U tom smislu donet je Zakon o energetci. ne u celosti. {to odgovara proizvodnji TE od 850 MWe. Doma}i privatni i strani prometnici derivata nafte. radjena je tako kao da se u vlasni~kom pravu ni{ta ne menje bez uticaja budu}e autonomnosti u dono{enju odluka o poslovanju i razvoju privatizovanih energetskih subjekata. Bez pretenzija da se da odgovor na sva pitanja ovde }e se izlo`iti neke dileme i klju~ni problemi koji optere}uju postoje}i energetski sistem. racionalan i efikasan energetski sistem. Uvod Iz dosada{njeg toka priprema za privatizaciju mo`e se izvesti ocena da se privatizaciji pristupa pojednostavljeno. godine. Izostanak ovakvog pristupa zahteva inoviranje Strategije u zavisnosti od postavljenog privatizacionog modela. AERS.85) su zanemarene i u~estvuju u proizvodnji elektri~ne energije sa samo oko 2 % ( u 1990 god sa 3.6 – 0. ηu = 0. Ili iskazano vrednosno 1.000 USD/god Visokoefikasni kapaciteti HE. vr{i se selektivna primena pravnih odredbi. koja ima status regulatornog organa razvoja tr`i{ta energije. Iz tog razloga. S obzirom da doma}e tr`i{te energije nije uredjeno. Naime. U vrednosnom iskazu gubi se oko 250. Ostalo je monopolsko dejstvo EPS. sa udelom oko 30 % u ukupno instalisanom elektrokapacitetu. To. depresirane su. a pre svega TEugalj. Naravno. Strategija razvoja energetike Srbije izradjena je a da nije imala za osnovu mogu}i privatizacioni model. Na `alost i pored toga nije uspostavljno dejstvo tr`i{ta energijom. koji bi trebalo da ~ine konkurenciju NIS. se formira na osnovu cene nafte i promene kursa USD. 7 %). {to odgovara godi{njem uvozu nafte. 2. Cene derivata nafte su slobodne i u funkciji promene cene sirove nefte na svetskom tr`i{tu. u kom obimu i kakvi se energetski. kada je re~ o restruktuiranju i privatizaciji misli se pre svega na NIS i EPS.

Privatizacija energetske delatnosti Prvo i osnovno pitanje je za{to se privatizacija energetskog sektora uop{te izvodi? Privatizacija energetskog sektora izvodi se.Petrohemija bi se morala preorijentisati na kompletan uvoz primarnog benzina (tehnolo{ka [030] . Do}i }e se do paradoksa da je doma}u naftu potrebno izvoziti radi prerade u rafinerijskim postrojenjima. promenu tehnolo{ke konfiguracije rafinerija nafte. `eljezni~ki i drumski transport). naime. Po~etni uslov. Posebno treba ista}i da sada{nji kvalitet derivata nafte samo delimi~no zadovoljava evropske standarde. a zatim uvoziti znatno skuplje derivate nafte. period isplativosti ulaganja u rafinerije je relativno kratak oko 4-5 godina. a i sa pove}anim ekolo{kim rizikom. tj. nadle`no ministarstvo i NIS ostvarili su niz kontakata sa potencijalnim privatizacionim kupcima. Svakako treba imati u vidu da dalji tok gasifikacije neumoljivo uti~e na supstituciju potro{nje mazuta {to uslovljava pojavu zaliha mazuta. pre svega. Modernizacija NIS rafinerija je osnovni uslov opstanka NIS i neizbe`an postupak za odr`anje energetskog sistema zemlje. ne postoji vi{ak kapaciteta iz jednog izvora za obezbedjenje uvoza potrebnih koli~ina i strukturu potro{nje derivata nafte. nije pokrenut novi investicioni ciklus.1 Privatizacija NIS 5. Dakle. Ovako relativno kratak period ispaltivosti i jeste povod atraktivnosti ulaganja i osnova za privatizaciju rafinerija. Kada je u pitanju privatizacija energetskog sektora mora se imati u 1 PSG . Pri ovome ne treba zaboraviti da komunalna (toplifikacija 6000 MWt) i industrijska energetika predstavljaju velike energetske potro{a~e i imaju duplo ve}u instalisanu snagu (oko 14000 MWt) od elektroproizvodnih kapaciteta. Problem je jer ova dr`ava nema novca. Kakve se posledice mogu o~ekivati zatvaranjem rafinerija i kako bi se to odrazilo na energetski sistem zemlje? Pre svega treba o~ekivati otpu{tanje radnika. Zbog nepostojanja izgradjenih produktovoda. smanjuju tro{kovi sopstvene potro{nje i tehnolo{ki gubici.3 puta ve}a vrednost derivata nafte (tr`i{te vrednosti oko 6. Istovremeno sezonska neravnomernost potro{nje prirodnog gasa uslovljava izgradnju PSG1 i uti~e na pove}anje kapaciteta PSG. Iz svega ovoga proisti~e da je pri~u o zatvaranju rafinerija nakon privatizacije. prema preliminarnim kalkulacijama potrebno je ulo`iti oko 400 miliona USD (ili oko 60% od peocenjenog ulaganja u revitalizacijaciju i modernizaciju rafinerija . Nije investiran niti pokrenut nijedan ozbiljan ve}i energetski projekt. I tre}e. Na taj na~in uslo`ava se mehanizam manipulacije i transporta derivata nafte sa razli~itim transportnim putevima i transportnim sredstvima (re~ni. nije izvedena. Pri tome.5 milijardi USD). Nije neva`no re}i da NIS-rafinerija sada rade u statusu uslu`ne prerade nafte tj. To su krupni strukturni problemi energetskog sistema. Najzad ne sme se zaboraviti da se rafinerijskom preradom sirove nafte ostvaruje 2. {to zahteva tehnolo{ki razvoj rafinerijskih kapaciteta tj. 5. U proteklom periodu. skladi{tenje itd) {to dodatno optre}uje cenu derivata nafte. a i uop{te. elektri~ne i toplotne energije. bez ve}eg udela u formiranju i raspodeli profita ~ime se ograni~ava obezbedjenje sredstava za modernizaciju. Razumevaju}i realnost neminovne privatizacije treba usmeriti napore ka definisanju modela privatizacije koji bi doveo do «uspe{ne» privatizacije NIS. Zatvaranje rafinerijskih kapaciteta devastiralo bi postoje}i energetski sistem {to bi dovelo do ugro`avanja ekonomsko-privrednog sistema zemlje. naravno. transport.5. ~ime se direktno uti~e na popunjenost bud`eta RS. kojim se dodatno pobolj{ava pozicija NIS rafinerija. ali su nepoznati uslovi i predmet iskazanih namera.Podzemno skladi{te gasa U proteklom periodu Vlada RS tj. Tome treba dodati da NIS za izvodjenje samo tehnolo{ko-energetskih operacija i gubitke godi{nje potro{i energije ~iji ekvivalent iznosi oko 60 – 70 % doma}e proizvodnje nafte (oko 400-450. Svakako treba imati u vidu i razvoj projekta Panevropskog naftovoda CPOT ( trasa prolazi kroz Srbiju ). ili javno nije dostupna. I mora se otvoreno re}i da je obezbedjenje potrebnih investicionih sredstava za modernizaciju rafinerija uslovljeno zahtevom privatizacije NIS. i pove}anjem tr`i{ne konkurencije.energija nafte u doma}im rafinerijama (udeo mazuta preko 30 %). Drugi va`an razlog je taj {to dr`ava nema potrebnih sredstava za revitalizaciju i modernizaciju i izgradnju energetskotehnolo{kih kapaciteta. U okru`enju. To se naro~ito odra`ava na energetski bilans zemlje koji se zasniva na uskladjenom bilansu mazuta. pove}anje nezaposlenosti i stvaranje dodatnih socijalnih problema. pobolj{ava kvalitet proizvoda. zbog preraspodele kapitala i profita.oko 700 miliona USD) uz dodatne pove}ane tro{kove transporta i manipulacije. Dodatno ugro`ava se doma}a proizvodnja nafte. Privatizacija se opravdava. Niko razuman ne}e ulagati 400 mil USD u razvoj sistema za transport derivata nafte kada za taj novac uz dodatna ulaganja od oko 300 miliona USD mo`e da modernizuje rafinerije i time redukuje tro{kove nastale na nepouzdanom i komplikovanom uvozu derivata nafte. pri tome. Shodno tome treba kalkulisati dodatne investicije za osposobljavanje postoje}ih i nabavku novih transportnih sredstava i uklju~iti dopunske eksploatacione tro{kove (tro{ak manipulacije. Na taj na~in stvaraju se uslovi za konkurentnost na tr`i{tu i profitabilno poslovanje rafinerija. morao bi se orgazovati sistem transporta derivata nafte iz vi{e izvora u okru`enju. vidu direktna medjuzavisnost dva velika energetska sistema NIS i EPS i njihov dominantan uticaj na energetsku efikasnost celokupnog sistema. Radi rezre{enje brojnih energetskih i strukturnih problema neophodno je pokrenuti novi investicioni ciklus u energetskom sektoru. ve} se radi i o ponudi i prodaji razvojnoinvesticionih energetskih projekata i dela tr`i{ta energije. Pri tome. analiza namera stranih kompanija kao va`ne komponente za postavku pravilnog koncepta modela privatizacije NIS. gasa. Modernizacijom rafinerija se popravlja struktura prerade. klju~no je pitanje kako }e se privatizacija odraziti na cene energije i energenata u pogledu pouzdanog i kvalitetnog snbdevanja energijom i u kom stepenu }e doprineti razre{enju glavnih globalnih problema energetskog sistema ili u kojoj meri }e uspeti dosti}i globalne energetske ciljeve zemlje. Pri tome. iako je bilo najava. smanjuje uvoz sirove nafte. je da ova zemlja mora da ima kapacitete za rafinerijsku preradu nezavisno od toga ko }e biti vlasnik. Treba napomenuti da ovde nije u pitanju samo privatizacija kupovinom i prenosom vlasni~kih prva. kao osnova za pokretanje privrednog mehanizma i pove}anja zaposlenosti. koja direktno uti~e na potrebane koli~ine uvoza nafte. promenom strukture vlasni{tva umanjuje se uticaj politike na poslovanje kompanije. ne manje va`no. Konkurentska ugro`enost na{ih rafinerija od kapaciteta u okru`enju nije tako velika da bi ugrozila opstanak na{ih rafinrija.000 t/god). Zato treba da smo svesni realnosti neminovne privatizacije NIS. potrebno zaboraviti. HIP. Mnoge svetske kompanije ispoljile su interes da u~estvuju u postupku privatizacije.

energentima i tehnolo{kom sirovinom oko 4-5 mil t/god. Ne bi se smanjili gubici u prenosu i distribuciji. kao i Protokol o osnovnim uslovima kupovine od strane OAO «Gazpromnjeft» akcija kompanije NIS A. Naime.energija sirovina). smanjila visoka investicija (oko 1 milijarde USD) . a i nalaze se u razli~itom tehnolo{koenergetskom okru`enju {to opredejuje i vrednosnu poziciju. Pri tome. Isto tako EPS bi trebalo da preispita ideju o potrebi izgradnje elektrokapaciteta 800 MWe za proizvodnju samo elektri~ne energije (TE) . Dakle. pri tome. I ba{ ga briga za na{e resurse uglja koji se neracionalno har~e. U energetskom bilansu izosta}e mazut i TNG. delikatna. krajnje posledice bi se verovatno svele na scenario koji smo ve} videli u doba sankcija kada je cvetalo divlje tr`i{te derivata nafta sa katastrofalnim kvalitetom. To ne mora da zna~i klasi~nu privatizaciju ve} uslove za sticanje koncesionih prava. ali ne manje atraktivna.D. U na{im uslovima treba imati u vidu ograni~enja u pogledu pouzdanosti snabdevanja elektri~nom energijom. Istovremeno . kapacitete TE-TO treba staviti u privatizacioni tok. Novi Sad.Nezavisni proizvodja~i energije 3 DES . kao ni redukovali ekolo{ki uticaji i degradacija 40-50 % primarne energije-ugalj. Zna~i u konkurenciji bi bile postoje}e TO i TE-TO. Dakle. predlo`eni model privatizacije NIS od strane strate{kog partnera zahteva detaljne i opse`ne analize s obzirom na dalekose`eni uticaj i posledice na dalji razvoj energetskog sistema zemlje. Ovome treba dodati zna~ajne mogu}e efekte. Naime. skratio period izgradnje objekta (oko 10 godina) . tako da se ovi kapaciteti relativno malo koriste. Nasuprot tome TE-TO su izgradjene kao bazni izvori toplotne energije za gradove {to omogu}ava rad postrojenja u zimskom periodu. nedostatka novca za izgradnju elektroproizvodnih kapaciteta. iznenada i veoma brzo Vlada RS potpisuje Sporazum sa Vladom ruske federacije o saradnji u oblasti naftno-gasne privrede. snabdevanjem iz jednog izvora dr`avni monopol zamenili bismo drugim. S tim u vezi ne treba ponavljati gre{eke zemalja koje su pro{le tranzicioni ciklus. {to se negativno odra`ava na devizni bilans zemlje. a i zahteva dodatna investiciona sredstva. Naravno. Pri tome. Pri tome. Naime. postavlja se pitanje za{to bi EPS investirao u neracionalno energetsko postrojenje? Pri tome. kori{}enjem visokoefikasnih pogonskih ma{ina za TE-TO (dizel motori. a Vlada RS prihvatila model privatizacije NIS sa idejom partnerstva-Vlada strate{ki partner tako da obe strane imaju jednaka prava i za{titna sredstva. iako je trenutno u drugom planu. I onda. prema tome. Dakle. Sve to dovodi do smanjenja pouzdanosti energetskog sistema zemlje i uslovljava pove}anje deviznog odliva sredstava. a privatizacioni kupac bi mogao da ostvari plasman elektri~ne energije na zapadno tr`i{te gde je cena daleko ve}a. Brojne su prednosti ovakvog DES. odstupilo se od ranije usvojenog modela tenderske privatizacije NIS i pristupa strate{kom partnerstvu . Na ovaj na~in uvela bi se konkurentnost na dva tr`i{ta elektri~ne i toplotne energije za gradove. izuzev Panonskih elektrana TE-TO. zadr`ala bi se niska efikasnost proizvodnje elektri~ne energije u TE (28-29 %). Ovakava uzaludna degradacija ~ini nepovratni gubitaka energije. privatizacioni savetnik je predlo`io. Dakle. {iroj i stru~noj javnosti uskra}eni su brojni relevantni podaci za oba modela privatizacije pa tako nije mogu}e izneti ni releventno mi{ljenje i stav. koje je potrebno 2 NPE . privatizacioni savetnik je izradio tender za izbor strate{kog partnera za privatizaciju NIS sa odredbom da je sprovede u razumnom roku. kao i za{tite uglja kao resursa za budu}e generacije. Uz istovremenu produkciju i toplotne energije TE-TO posti`e ukupni stepen korisnosti oko 80-85 %. dakle niskoj. god. ne vidim ni razlog koji bi naveo nezavisne proizvodja~e energije (2NPE) – doma}e i strane da investiraju u ovakav projekat Iz tog razloga potrebno je izvesti dodatne analize mogu}nosti primene modela decentralizovanih energetskih sistema (3DES). od planiranih razvojno-investicionih projekata NIS i projekcije razvoja tr`i{ta derivata nafte i gasa. Medjutim. Iz navedenih ograni~enja predmet privatizacije EPS ne bi trebalo da ~ine postoje}e TE-ugalj i HE. konsultacije i pribavljanje mi{ljenja od kompetentne i stru~ne organizacije (doma}e i strane). a isto o~ekuje i gradske TO. god. koje ~ine 51 % osniva~kog ulaganja. a zadr`ava status havarijske rezerve u letnjem periodu. Dakle.2 Privatizacija EPS Privatizacija EPS je kompleksna . Pod velom tajnosti su dalji pregovori zainteresovanih strana. To zna~i izvesti ocenu mogu}nosti izgradnje ve}eg broja manjih TE-TO lociranih u blizini gradova i naselja (gde se i ostvaruje najve}a potro{nja energije) iste ukupne snage kao TE – ugalj 800 MWe. ukupne investicije od oko 500 miliona USD su duplo ni`e od cena za izgradnju TE-ugalj snage 800 MWe sa daleko kra}im periodom izgradnje 2-2. U tom smislu polovinom 2006. Istovremeno EPS }e biti prinudjen da se orijenti{e na uvoz mazuta za pogon TE i TE-TO. nepouzdanim snabdevanjem i enormno visokim cenama. {to je suprotno deklarisanom stavu o potrebi o~uvanja doma}eg resursa za budu}e pokoljenja. Uspe{nost privatizacije NIS. Razlog za ovakav pristup le`i u havarijskom stausu TE-TO u EPS. nepoznato je da li su zatra`ene usluge za ocenu najavljenog modela privatizacije NIS tj. zavisi od na{ih pregovara~kih sposobnosti i realne vrednosne pozicije tj. U postupku privatizacije NIS treba imati u vidu da se obe rafinerije razlikuju po tehnolo{koj slo`enosti. Ustupanjem izgradnje ili kupovinom TE od strane privatizacionog kupcu morali bi da prodajemo ugalj po ceni koja se odnosi na EPS. izvela bi se demonopoloizacija na dva tr`i{ta elektri~ne i toplotne energije. uslovljava dodatno investiranje razvoj gasovodne mre`e i pro{irenje kapaciteta PSG. Time se ne bi re{ili klju~ni problemi energetike imaju}i u vidu ograni~enja u pogledu investiciong zadu`ivanja i za{titu resursa doma}eg uglja. Istovremeno plasmanom elektri~ne energije uspostavila bi se i delimi~na konkurencija EPS. Radi funkcionisanja energetskog sistema bez rafinerijske prerade neophodno je obezbediti nove izvore snabdevanja dervatima nafte. Pri svemu ovome treba imati u vidu da sve ozbiljne zemlje imaju rafinerijske kapacitete iako nemaju sopstvenu proizvodnju nafte.sa pogonom na doma}i ugalj.5 godina. gasni motori i gasne turbine) mogu}e je ostvariti produkciju elektri~ne energije sa daleko ve}im stepenom korisnosti 45 – 50%. To bi bili i prvi koraci na uspostavljanju konkurencije u sistemu toplifikacije gradova. potrebne koli~ine i strukturu derivata nafte nije mogu}e je obezbediti iz jednog izvora. kao i NIS.Decentralizovani energetski sistem [031] . Supstitucija mazuta prirodnim gasom. 5. {to zahteva kompenzaciju nedostatka dodatnim uvozom prirodnog gasa. krajem 2007. Nije sporna potreba privatizacije EPS nego obim i predmet privatizacije. postoje brojni primeri gde dr`avna elektroprivredna preduze}a efikasno i profitabilno posluju. sa bezbroj uvoznika pouzdanih ili manje pouzdanih. kapacitetu i strukturi prerade nafte. I da u okru`enju postoji vi{ak potrebnog kapaciteta . prethodno je potrebno re{ti vlasni~ka prava.

Kori{}enje ovog modela uslovi}e ozbiljne promene u organizaciji energetskog sistema zemlje. To zna~i da je komunalna energetika (toplifikacija i gasifikacija) prepu{tena gradskim upravama. delatnost NIS i EPS. a to su smanjenje gubitaka u prenosu i distribuciji elektri~ne energije i supstitucija potro{nje elektri~ne energije za grejanje objekata. Dodatno. organizaciju energetskog sistema itd. Iz tog razloga na osnovu predlo`enog modela privatizacije neophodno je strategiju inovirati. Zato je potrebno pristupiti izgradnji nove organizacije poslovanja celokupnog energetskog sistema. Na ovaj na~in investicioni tro{ak i tro{ak nabavke goriva bi nosili NPE (u{teda dr`ave-EPS). Su~eljavaju se interesi proizvodnje i potro{nje energije bez dejstva tr`i{ta {to ide na {tetu kupaca energije jer se sve neracionalnosti energetskog sistema prevaljuju na cene tj. tj. a i novoformirane AERS. kupce energije. bez optere}enja dr`ave tro{kovima investicija i nabavke goriva. {to je u redu. investicionu politiku. dodu{e. ali je izostalo integralno razmatranje uticaja privatizacije na celokupan energetski sistem zemlje uz uva`avanje medjuzavisnosti ova dva velika sistema koji odlu~uju}e uti~u na efikasnost celokupnog energetskog sistema. uspostavljanjem tr`i{nog delovanja. Uslov za obezbedjenje sve`eg nedostaju}eg investicionog kapitala ograni~en je zahtevom za privatizaciju energetskog sektora tj. To se naro~ito odnosi na pove}ani bilans potro{nja gasa. Umesto toga mogu}e je staviti Panonske TE-TO u privatizacioni tok i stimulisati izgradnja DES u gradovima. Privatizacija NIS nije mogu}a . a ostvarila bi se i konkurencija EPS i NPE na tr`i{tu elektri~ne energije. Za razliku od TE-ugalj ovakvi projekti kogeneracije (TE-TO) su atraktivni za NPE jer je kori{}enjem ovog modela mogu}e ostvariti plasman energije na dva tr`i{ta: elektri~ne i toplotne energije. konkurentan na tr`i{tu energije regiona i EU. kao najve}i potro{a~i energije (kupci). Pri [032] . Usvojena Strategija razvoja energetike Srbije je razmatrala globalne energetske probleme zemlje. Najave EPS u pogledu uvodjenja novog goriva – prirodni gas za produkciju elektri~ne energije. Naime. Jedino uskladjivanjem privatizacionih modela NIS i EPS mogu}e je sprovesti uspe{nu privatizaciju. pomeri termin izgradnje za kasnije. To zna~i da se pri rekonstrukciji postoje}ih i izgradnji gradskih toplana stimuli{e gradnja DES uz primenu visokoefikasne energetske tehnologije kogeneracionih postrojenja sa kori{}enjem mazuta i prirodnog gasa kao pogonskog goriva. tako da je u poslove investiranja mogu}e uklju~iti doma}e i strane ulaga~e i iz privatnog sektora poslovanja. mo`e se desiti da dodatni tro{kovi za uvoz i skladi{tenje gasa zna~ajno umanje efekte izostanka kupovine nafte. I mora se dodati da su nepoznati razlozi za{to nije izvr{ena analiza mogu}nosti kori{}enja mazuta kao pogonskog goriva za proizvodnju elektri~ne i toplotne energije. tj. tarifne stavove. S tim u vezi postavlja se ozbiljno pitanje za{to NIS ne bi u{ao u koncesione odnose ili zajedni~ka ulaganja sa NPE u cilju razvoja nove profitabilne delatnosti: proizvodnja i plasman elektri~ne i toplotne energije? Vi{estruki su razlozi za ovakav pristup. za sve pita i odlu~uje na nivou Vlade. Zaklju~na razmatranja Iz dosada{njeg pristupa privatizaciji enrgetskog sektora mo`e se konstatovati da se separatno razmatraju privatizacioni modeli NIS i EPS. cene energenata i energije. Ni u ovoj oblasti komunalne energetike nema konkurencije. Formiranje tr`i{ta pod centralnom upravom je nemogu}e. nesklad bilansa mazut-gas uti~e na pove}anje dodatnih tro{kova za izgradnju i kori{}enje PSG (podzemno skladi{te gasa). Na ovaj na~in ukinuta je autonomnost odlu~ivanja i preuzimanja poslovnog rizika od strane dr`avnih preduze}a. umanjuju se ekolo{ki uticaji i uspostavlja konkurentnost na tr`i{tu komunalne energetike. Naime. Energetski sistem je centralisti~ki i hijerarhijski organizovan {to ograni~ava liberalizaciju tr`i{ta energije koja je. ali to zahteva posebno elaboriranje. a da se ne odrazi na EPS i obrnuto. veliki deo tereta za obezbedjenje eneregtskog bilansa grada i vodjenje investicione energetske politike preveo bi se na lokalne gradske uprave. Nedvosmisleno je jasno da je pokretanje novog razvojnoinvesticionog ciklusa u energetskom sektoru ~ini imperativ imaju}i u vidu {ire dru{tveno-ekonomske ciljeve u pogledu zapo{ljavanja proizvodnih kapaciteta i ljudi. gradovima. dodatni uvoz gasa za pogon TE. Decentralizacija energetskog sistema u tim uslovima zna~i da EPS prestane sa gradnjom novih TE-ugalj. 6. kao {to je poznato. model i proces privatizacije. Ovako organizovan energetski sistem ne dopu{ta formiranje tr`i{ta energije. proizvodnja energije tj. Novi razvojno-investicioni ciklus nije mogu} bez obezbedjenja finansijskih sredstava. proizvodnjom u TE-TO i plasmanom toplotne energije NPE ostvarili bi se i uslovi konkurencije u toplifikacionim sistemima gradova. U tim uslovima mogu}e je da se desi da dodatni uvoz gasa (oko 1 milijarda m3/god) za pogon TE i izgradnju PSG poni{te efekte privatizacije rafinerija nafte. koji je u direktnoj korelaciji sa proizvodnjom mazuta. energetski bilans. Priliku za to nam pru`a predstoje}i proces privatizacije energetskog sektora. Dakle. Stim u vezi treba ispitati mogu}nost decentralizacije upravljanja energetskim sistemom kori{}enjem modela za decentralizovanu lokalnu proizvodnju elektri~ne i toplotne energije(DES) u urbanim sredinama. U tim uslovima dogodi}e se neuspe{na privatizacija energetskog sektora zemlje. Izvan dejstva. Naime. Upravljanje i organizacija energetskog sistema U sada{njim uslovima. zakonskom regulativom propisana. dobijaju veliki zna~aj u energetskoj organizaciji i energetskom sistemu zemlje. {to i jeste cilj profitnog poslovanja. ili pojavu zaliha mazuta (posledica potro{nje zima/leto). To se odnosi na 7. Za realizaciju ovakvih projekata NPE }e sigurno povesti pregovore sa NIS radi garancija za obezbedjenja goriva (mazut i gas). Primenom ovog modela pobolj{ava se efikasnost energetskog sitema. {to i jeste kona~an cilj privatizacije energetskog sektora zemlje. Koriste}i ovaj model mogu}e je formirati “mali“ energetski sistem koji ~ini nadgradnju „velikog“ centralizovanog energetskog sistema. Usvajaju}i ovaj koncept razvoja energetike mogu}e je postaviti novi moderan i efikasan energetski sistem zemlje.energija posebno kvantifikovati. energetsku zakonsku regulativu. kada se osvoji komercijalna primena visokoefikasnih parnoturbinskih postrojenja sa ?e = 50-60 %. principe i odluke o restruktuiranju. vr{i se za{tita doma}eg resursa uglja. sve poluge upravljanja energetskim sistemom i energetskom politikom nalaze se u posedu Vlade i nadle`nog resornog ministarstva. u gasno-parnom cilkusu treba svestrano analizirati. ali nije imala u vidu predstoje}i privatizacioni uticaj. Pod direktnim nadzorom Dr`ave je. pre svega. Dakle. Realizacija ovog koncepta ne zahteva velika pojedina~na finansijska sredstva. u novom energetskom konceptu gradovi. kontrole i dominantnog uticaja Dr`ave je potro{nje energije koja se prevashodno odvija u potro{a~kim centrima tj.

energija
tome, privatizacija i novi razvojnoinvesticioni ciklus treba da doprinesu stvaranju uslova za delovanje doma}eg tr`i{ta energije, kao preduslov za priklju~enje na regionalno i tr`i{te energije EU. S tim u vezi privatizacija mora da doprinese re{avanju brojnih strukturnih globalnih energetskih problema. Istovremeno, svakako, treba re}i da se u energetskom sektoru ove zemlje ve} dugo ne misli globalno i strate{ki, a i ne deluje racionalno. Ovo se isti~e kao veliki problem kada se ima u vidu da gre{ke na globalnom planu dovode do te{kih posledica koje je kasnije te{ko ispraviti. Dakle, na ovom planu privatizacije energetskog sektora i pokretanja razvojno-investicionog ciklusa ne smeju se dozvoliti gre{ke tj. rizik svesti na najmanju meru. Ovo je naro~ito zna~ajno kada se zna da je energetika skupa, slo`ena i multidisciplinarna delatnost koja ne trpi improvizacije i parcijalna re{enja i koja direktno i dugoro~no uti~e na `ivotni standard stanovni{tva i stabilnost ekonomskih i politi~kih odnosa u dr`avi. [3] Ugovor o formiranju energetske zajednice Jugisto~ne Evrope [4] D.Filipovi}, O.Oci}: Mogu}nost racionalnog kori{}enja energije u naftno-gasnoj privredi. Nau~no-stru~no savetovanje ENYU 99, Zlatibor 1999. [5] D.Filipovi}, O.Oci}: Uticaj strukture rafinerijske prerade na bilans potro{nje derivata nafte i prirodnog gasa. Savetovanje ENYU 2000, Vrnja~ka Banja 2000. [6] D.Filipovi}: Mogu}nost plasmana lo` ulja iz NIS-RNS za pogon TE-TO Novi Sad. Savetovanje sa medjunarodnim u~e{}em YUNG 2000, Vrnja~ka Banja 2000. [7] D.Filipovi}, M. Bukurov: Rafinerijski gorivi gas u integralnom sistemu NIS-RNS. Savetovanje sa medunarodnim u~e{}em GAS 2000., Vrnja~ka Banja, 2000. [8] D. Filipovi}, A. Nedu~in : Liberalizacija tr`i{ta energije-osnova za kori{}enje kogeneracionih postrojenja u decentralizovanim energetskim sistemima, South-East European Gas Conference, Sarajevo, 2001. [9] D. Filipovi}, B. Prvanov, B. Perkovi}: Pririodni gas- osnova za korienje kogeneracionih postrojenja u decentralizovanim energetskim sistemima, Savetovanje GAS 2002, Vrnja [10] D. Filipovi}, B. Perkovi}: Dogradnja postoje}e TE-TO Novi Sad Integrisani rad NIS-RNS, TE-TO Novi Sad i Novosadske toplane, Medjunardna konferencija GAS 2004., Beograd, 2004. [11] D.Filipovi}, Dj. Ba{i}, K.{tajner: Mogu}nost "Repowering" tehnologije za postoje}u TE-TO Novi Sad,Simpozijum ELEKTRANE 2004. sa medjunarodnim u~e{}em, Vrnja~ka Banja,2004. [12] D.Filipovi}, Dj. Ba{i}, B.Perkovi}: Strategija razvoja energetike i novi energetski izazovi, Medjunarodno savetovanje energeti~ara, Zlatibor, 2005.

8. Preporuke Na osnovu svega izlo`enog mogu se dati i odredjene preporuke: - Izvr{iti analizu predloga privatizacionih modela - Inovirati Strategiju razvoja energetike – ustanoviti uticaj predloga privatizaciong modela na celokupan energetski sistem - Radi pokretanja investicionog ciklusa inovirati i predlo`iti atraktivne energetske projekte DES - Prihod od privatizacije usmeriti u posebno formiran energetski fond namenjen za dalji razvoj energetike - Formirati Centar za strate{ke energetske studije – izvr{io bi inoviranje Strategije kao globalnog energetskog dokumenta - Formirati ogranak AERS u AP Vojvodina radi ubrzanja uspostavljanja delovanja doma}eg tr`i{ta energenata i energije - Formirati kompetentne energetske slu`be u gradovima radi upravljanja i postavke modela privatizacije komunalne energetike i investicionih projekata

Literatura [1] Zakona o energetici
[2] Strategija razvoja Republike Srbije do 2015. godine

[033]

energija Dr Gordana Kokeza, redovni profesor Tehnolo{ko- metalur{ki fakultet Beograd
UDC: 620.9.001/.004 : 338.2 (497.11)

Energetski sektor u Srbiji - stanje i perspektive
Uvod Energetika predstavlja oprivrednu granu ~iji stepen razvijenosti determini{e u znatnoj meri razvoj privrede kao celine. Usled toga, razvoju energetike trebalo bi posvetiti odgovaraju}u pa`nju, kako sa stanovi{ta sagledavanja njenog mesta i uloge u teku}em privednom razvoju , tako i sa stanovi{ta definisanja i realizacije adekvatne strategije njenog budu}eg razvoja. U tom smislu, neophodno je sagledati energetske potencijale jedne privrede, probleme njene energetske efikasnosti kao i jasno definisati pravce njene strategije razvoja. U ovom radu prou~avaju se stanje i perspective energetskog sektora u Srbiji, sa posebnim osvrtom na probleme energetske efikasnosti kao i na budu}e pravce strategije razvoja energetike u narednom periodu. 1. Uloga i zna~aj energetike u privredno razvoju Srbije Posmatrano sa stanovi{ta energetskih resursa, podru~je Srbije je vrlo siroma{no. Tome doprinosi i ~injenica da uvoz energije iz zemalja u okru`enju, na osnovu njihovih potencijala i na osnovu potreba privrednog razvoja Srbije, ne bi bio dovoljan da date potrebe pokrije. Hidro potencijal je u najve}oj meri iskori{}en ili se sadr`i u rekama koje Srbija deli sa susedima. Rezerve uglja niskog kvaliteta kojima Srbija raspola`e nisu jednostavne za kori{}enje. Kopanje, transport i spaljivanje uglja radi proizvodnje elektri~ne energije ili toplote uz tolerantne negativne efekte po `ivotnu sredinu zahteva veliku dru{tvenu i organizacionu sposobnost. Energetika predstavlja jednu od privrednih grana ~iji razvoj determini{e stepen razvijenosti cele privrede. Srbija raspola`e oskudnim prirodnim Rezime Energetski sektor jeste jedna od bazi~nih oblasti privrednog razvoja svake zemlje. U privredi Srbije energetika igra posebno zna~ajnu ulogu sa stanovi{ta o`ivljavanja i razvoja privrednih tokova. Ovo je posebno zna~ajno u periodu tranzicije srpske privrede na tr`i{ne uslove privre|ivanja, kada energetika treba da odigra posebno zna~ajnu ulogu, ne samo sa stanovi{ta definisanja titulara svojine ve} i sa stanovi{ta njene su{tinske podr{ke privrednom oporavku. U ovom radu izvr{i}e se analiza stanja sektora energetike prema strukturi i zastupljenosti pojedinih izvora, s jedne strane, kao i prema nivou njihove razvijenosti i mestu i ulozi u privrednim tokovima, s druge strane. Cilj rada jeste da se uka`e na prednosti i nedostatke stanja energetskog sektora kao i da se uka`e na mogu}e strategijske opcije njegovog razvoja. Klju~ne re~i: energetika, privredni razvoj, stopa rasta, tranzicija, privatizacija. Abstact Energy sector is one of the most important areas in the economic development. In the Serbian economy, Energy play very important role in the economy resuscitation and development. In the transition period of Serbian economy we must finish to define titular owner in this area, and to define Energy place and role in the economic development. In this paper, analysis of the energy structure will be done, and analysis of its development level , will be done, too. The main goal of this paper is to point at the main defects and devotion of the Serbian energy sector, and to suggest possible strategic option of its development. Key words: energy, economy development, rate growth, transition, privatization.
energetskim rezervama, {to se, pre svega, odnosi na naftu i gas. S druge strane, rezerve uglja koje su najve}e, ve} su anga`ovane i bi}e potro{ene u toku radnog veka postoje}ih termoelektrana. Tako|e treba napomenuti da se pomenute energetske rezerve mogu koristiti jedino u postrojenjima male i srednje snage u industriji i daljinskom grejanju, tj. za distribuiranu proizvodnju energije. Usled toga,u bli`oj budu}nosti pove}anje raspolo`ive energije mo`e se realizovati preko: Pove}anja energetske efikasnosti Kori{}enja biomase kao izvora energije Podzemnom eksploatacijom uglja malih rudnika Kori{}enjem hidro potencijala malih vodotokova Kori{}enjem geotermalne energije. U strukturi energetskih izvora ugalj ~ini najve}i deo svih geolo{kih rezervi energetskih izvora u Srbiji - 83%, od ~ega su najve}e rezerve lignita - 85%. Geolo{ke rezerve nafte i gasa ~ine samo 5,6%, i najve}im delom su iskori{}ene. Hidro potencijal ~ini narednih 4,7%, a uljni {kriljci 4,1%. Daljim istra`ivanjima ove rezerve mogu se pove}ati za oko 20%. Skoro celokupne rezerve lignita i hidro potencijala u velikim vodotokovima su ve} anga`ovane za elektrane koje su u pogonu. To zna~i da, prema sada{njem stanju, u bli`oj budu}nosti nije mogu}e graditi nove velike termoelektrane, ve}

[034]

energija
Slika 1 Grafi~ki prikaz instalisane snage elektri~ne energije 1970-2001. elektri~ne energije proizvodi kori{}enjem doma}ih energetskih izvora - lignita 70% i hidro potencijala 30%. Ne uzimaju}i u obzir potro{nju energije u saobra}aju, proizvodnja energije u industriji i daljinskom grejanju zasnovana je uglavnom na uvozvim te~nim i gasovitim gorivima. Samo oko 20% potrebne nafte i gasa se obezbedjuje iz doma}ih izvora. Raspolo`ivost energije predstavlja osnovni uslov dru{tveno-ekonomskog opstanka i razvoja. Jedan od najsoftificiranijih oblika enegije jeste elektri~na energija. Razlog za to je i ~injenica da se elektri~na energija mo`e relativno lako transformisati u druge vidove energije. Me|utim, s druge strane, jedna od mana ovog vida energije jeste to {to se elektri~na energija mora potro{iti istog trenutka kada se proizvede pa se ne mo`e lagerovati i tro{iti u trenutku kada su potrebe pove}ane. Elektro privreda Srbije raspola`e kapacitetima za proizvodnju elektri~ne energije ukupne snage od 8.355 MW na pragu elektrana (neto snaga). U termelektrane na lignit instalirano je171 MW, u termoelektrane i toplane na mazut i prirodni gas instalirano je 427 MW, dok je neto snaga hidroelektrana 2.831 MW. Elektroprivreda Srbije upravlja i radom tri elektrane ukupne neto snage 461 MW, koje nisu u njenom vlasni{tvu. Na slici 1 dat je prikaz promene instalisane snage u periodu 1970-2001. Poseban problem sa kojim se susre}u proizvo|a~i elektri~ne energije jeste zastarelost opreme, koja je zastupljena kako u termo tako i u hidro energetskim kapacitetima. O tome svedo~i podatak da se, na primer, preko 70% snage iz hidroelektrana dobija iz hidroelektrana ~ija je oprema stara prose~no 35 godina. Na slici 2 prikazana je prose~na starost opreme u hidroelektranama i termoelektranama u periodu od 1970. do 2000. godine. Iz navedenog grafi~kog prikaza mo`e se sagledati da je situacija nepovoljnija u hidroenergetskim postrojenjima, mada se ni termoelektrane ne mogu pohvaliti adekvatnom staro{}u opreme. Na osnovu iznesenog mo`e se zaklju~iti slede}e: I u budu}nosti Srbija }e biti nu`no upu}ena na uvoz znatne koli~ine energije i goriva Tehni~ko-tehnolo{ka opremljenost energetskih kapaciteta za proizvodnju i kori{}enje energije veoma je nepovoljna, budu}i da neke tehnologije poti~u jo{ iz po~etka 80tih godina pro{log veka Energetski sektor Srbije karakteri{e energetska neracionalnost, kako u

Slika 2 Grafi~ki prikaz kretanja starosti opreme u hidroelektrana i termoelektrana u Srbiji u periodu 1970-2000.

se treba orijentisati na druge energetske potencijale. Op{ta karakteristika sada{njeg stanja energetskog sistema Srbije jeste da zemlja raspola`e oskudnim energetskim izvorima i rezervama, pri ~emu su

glavne rezerve povr{inski kopovi lignita. Analiza strukture potro{nje energije u Srbiji ukazuje da se oko 50% finalne potro{nje energije u Srbiji obezbedjuje uvozom nafte i gasa, uprkos ~injenici da se oko 95%

[035]

Budu}i da se doma}a privreda ne mo`e pohvaliti bogatim energetskim izvorima. ekonomski opravdano kori{}enje obnovljivih izvora energije . podr{ku dr`ave kao celine.Energetska efikasnost podrazumeva racionalizaciju kori{}enja energetskih izvora. .Neophodnost uvodjenja modernih. pove}anje udela obnovljivih i alternativnih izvora energije u proizvodnji energije (od dana{njih 1% do 5% u periodu do 2010) . Problemi energetske efikasnosti u Srbiji Pove}anje energetske racionalizacije predstavlja jedan od osnovnih zahteva savremenog poslovanja i u znatnoj meri doprinosi pove}anju efikasnosti kori{}enja svih elementata proizvodnje. me|utim. kao i energetsku efikasnost u proizvodnji i finalnoj potro{nji energije Po{tovanje principa za{tite `ivotne sredine prilikom planiranja i primene svih mera za unapre|enje energetske efikasnosti. Racionalnost kori{}enja enegije bitno uti~e na formiranje cena finalnih proizvoda. budu}i da prodajne cene pojedinih oblika energije ne pokrivaju ni njihovu cenu ko{tanja Posebno je izra`ena te{ka situacija u proizvodnji energije u industriji i daljinskom grejanju i u doma}instvima a koja je nepovoljnija nego situacija u velikim termoelektranama. geotermalne i solarne energije. potreban je dugoro~ni. prenosa.Neophodnost dono{enja adekvatnih. mogu}a je samo ukoliko se privreda kao celina anga`uje. Me|utim. u kori{}enju energije preradom biomase. Energetska efikasnost u Srbiji nije na odgovaraju}em nivou. distribuciju i potro{nju energije u Srbiji u znatnoj meri uslovljena je nedostatkom investicionih ulaganja u ovoj oblasti u poslednjih 10-15 godina Energetski sektor Srbije posebno je optere}en izra`enim ekolo{kim problemima koji postoje kako u okolini termoelektrana tako i u okolini energetskih postrojenja u industriji i daljinskom grejanju. u proizvodnji energije u industriji i daljinskom grejanju.Neophodnost kori{}enja doma}ih goriva i energetskih resursa na ekonomski opravdan na~in i uz po{tovanje svih neophodnih ekolo{kih kriterijuma za{tite `ivotne sredine.biomase. posebno u energetski intenzivnim granama. ali. zamenu uvoznih goriva doma}im energetskim izvorima i kori{}enje obnovljivih i alternativnih izvora energije. koji podrazumeva i adekvatno anga`ovanje potrebnih finansijskih. prenosa i distribucije energije kao i u kori{}enju energije u finalnoj potro{nji. racionalno kori{}enje doma}ih ograni~enih resursa u cilji njihovog {to efikasnijeg kori{}enja predsatavlja jedan od osnovnih zadataka energetike i u budu}nosti. transformacije i finalne potro{nje energije . Mnogi autori smatraju da velike {anse le`e u izgradnji mini i mikro hidroelektrana. Stragegija razvoja energetike Srbije trebalo bi da se fokusira na: . daljinskom grejanju i saobra}aju Pod energetskom efikasno{}u podrazumevati racionalno i efikasno kori{}enje prirodnih izvora. koji je potpuno nerealan. . 2. o ~emu svedo~e i slede}e ~injenice: Nivo razvijenosti doma}e privrede konstantno je opadao o ~emu govori i drasti~an pad bruto doma}eg proizvoda u periodu od 1989. kori{}enja. Glavni pravci strategijskog razvoja energetike u Srbiji Strategija razvoja energetike treba da bude integralni deo strategije dugoro~nog privrednog razvoja. da bi se realizovali projekti kori{}enja navedenih izvora energije. stro`ijih. za ovaj sektor veoma zna~ajnu. podrazumevaju}i i odgovaraju}u. standardima i zakonima koji reguli{u oblast energetike. .Zna~aj pove}anja efikasnost u sferi proizvodnje.Neophodnost anga`ovanja i objedinjavanja aktivnosti nau~nih institucija. propisa o za{titi `ivotne sredine . Strategija razvoja energetskog sektora u Srbiji mora uva`avati ~injenicu ograni~enih postoje}ih energetskih izvora. do danas Prema nivou godi{nje potro{nje elektri~ne energije po glavi stanovnika od 3400 kWh/per capita Srbija je na nivou srednje razvijenih zemalja Evrope Potro{nja elektri~ne energije na 1000$ BDP . koji iznose 19%. i to u korist potro{nje. Obnovljivi izvori elektri~ne energije mogu biti re{enje posebno kada se misli na region Balkana. energije malih vodotokova. Kao osnovni princiopi koji se moraju po{tovati da bi se postigao dati cilj u budu}nosti. biti i otvorena za kori{}enje do sada nedovoljno kori{}enih izvora. a u industriji se smanjila od 37% na 31%. mogu se navesti slede}i: Unapre|enje energetske efikasnosti u svim sektorima energetskog sistema. a koje bi trebalo hitno sanirati u skladu sa evropskim standardima Jedan od izra`enih problema jeste i cenovni paritet pojedinih oblika energije i razli~itih goriva. Prema ukupnoj potro{nji energije po glavi stanovnika Srbija je me|u poslednjima u Evropi Gubici u prenosu i distribuciji elektri~ne energije..Maksimalno. u kori{}enju energije vetra kao i u eksploataciji solarne energije. (u smislu u~e{}a neto uvezene energije u ukupnoj bruto potro{nji energije). strategijski pristup razvoju energetike u celini. tako i u finalnoj potro{nji energije Zastarelost postoje}ih kapaciteta za proizvodnju. po~ev{i od proizvodnje toplotne i elektri~ne energije do potro{nje finalne energije u industriji. Mo`e se zaklju~iti da energetski sektor Srbije karakteri{e veoma visoki stepen energetske neefikasnosti. {to je svakako posledica i stagnacije i opadanja privredne aktivnosti kao i odgovaraju}eg dispariteta cena pojedinih oblika energije. u oblasti prenosa i distribucije elektri~ne energije. 1700kWh/000$ u Srbiji je najve}a u Evropi 3. univerziteta i industrije radi pove}anja energetske efikasnosti . materijalnih i ljudskih resursa. spadaju me|u najve}e u Evropi Cene elektri~ne energije su nekoliko puta ni`e nego u Evropi Potro{nja elektri~ne energije u doma}instvima je porasla od 35% na 55%. racionalizaciju kori{}enja opreme i primenu odgovaraju}ih metoda u oblasti eksploatacije.energija oblasti proizvodnje elektri~ne energije. ~istih i efikasnih energetskih tehnologija u toku revitalizacije energetskog sistema .Uvodjenje i stimulisanje distribuirane proizvodnje energije. Realizacija date strategije. kori{}enjem [036] lokalnih goriva i obnovljivih izvora energije jeste veoma bitan strategijski pravac razvoja energetike . Privredu Srbije karakteri{e veliki raskorak izme|u proizvodnje i potro{nje energije.Sve aktivnosti treba da budu regulisane i propra}ene odgovaraju}im zakonskim propisima. Da bi energetski sektor doprineo realizaciji i ubrzanju privrednog razvoja neohodno je insistirati na racionalnom kori{}enju prirodnih energetskih izvora kojima privreda Srbije raspola`e. {to je bitno uticalo na pove}anje stepena energetske zavisnosti.

.. Energy and Development Technical and Economc Possibilities. Stavri}. strategijski pristup razvoju energetike u celini. me|utim. kao i izgradnja mini i mikro hidroelektrana. budu}i da Srbija raspola`e vrlo oskudnim prirodnim energetskim rezervama. tj. Vu~enovi}. podrazumevaju}i i odgovaraju}u. {to se. Ekonomski fakultet. Mandal.. 2007. veliki problem energetskog sektora u Srbije jeste i ~injenica da privredu Srbije karakteri{e veliki raskorak izme|u proizvodnje i potro{nje energije. [.energija Zaklju~ak Mo`e se zaklju~iti da je sa stanovi{ta energetskih resursa. Stuck in the Past Energy Environment and Poverty in Serbia and Montenegro».. Upravljanje poslovnim sistemom. podru~je Srbije je vrlo siroma{no. adekvatno ulaganje potrebnih finansijskih. U radu se posebno nagla{ava da realizacija projekata kori{}enja navedenih izvora energije. kao i sa stanovi{ta glavnih pravaca strategije budu}eg razvoja energetike. Realizacija date strategije. kori{}enje energije preradom biomase. materijalnih i ljudskih resursa. Uticaj cena elektri~ne energije na potro{nju i tro{kove potro{a~a kategorije „{iroka potro{nja“ u Srbiji.. 2002. Osim toga. i to u korist potro{nje. 2003. mogu}a je samo ukoliko se privreda kao celina anga`uje. i to sa stanovi{ta problema energetske efikasnosti. Nikoli}. koja su dovela do velike privredne stagnacije i zaostajanjaa. B. TMF. ali. podr{ku dr`ave kao celine. kao i to {to energetska efikasnost u Srbiji nije na odgovaraju}em nivou. Z. podrazumeva dugoro~ni. Kokeza. M. Literatura Andersen. Ekonomika energetike. Milanovi}. Predla`e se kori{}enje obnovljivih izvora elektri~ne energije. {to je bitno uticalo na pove}anje stepena energetske zavisnosti. G. za ovaj sektor veoma zna~ajnu. Finance &Development. kori{}enje energije vetra kao i u eksploatacija solarne energije. Paris.V. Ovakvom stanju svakako je su doprineli procesi politi~kih i ratnih previranja na podru~ju na{e zemlje i okru`enja. opet. nu`no odrazilo i na podru~je energetike. biti i otvorena za kori{}enje do sada nedovoljno kori{}enih izvora. Mo`e se zaklju~iti da strategija razvoja energetike treba da bude integralni deo strategije dugoro~nog privrednog razvoja. kao i da strategija razvoja energetskog sektora u Srbiji mora uva`avati ~injenicu ograni~enih postoje}ih energetskih izvora. i dr. Ekonomski fakultret. U ovom radu prou~avani su stanje i perspektive energetskog sektora u Srbiji i to sa stanovi{ta uloge i zna~aja energetike u privrednom razvoju. [037] . 2003. UN. july 1996. Beograd.. Beograd. D. Beograd..

a o svemu ovom ista jedanput u dve god podnosi izve{taj o radu Narodnoj skup{tini o realizaciji definisane Nacionalne strategije. za{titu `ivotne sredine. dugoro~nim i srednjoro~nim planovima rada. obimu i raznovrsnosti) . {irenja i razvoja delatnosti preduze}a u tr`i{noj privredi. za period od 10 god. do|e do zaklju~ka o ugro`enosti ekosistema Vlada Republike Srbije mo`e da ograni~i ili ospori rad na kori{}enju iste i sve ovo mora da se sprovodi po principima evropske regulative. kao i kroz pobolj{anje tehnologije pripreme i prerade za pove}ano iskori{}enje siroma{nih ruda. Nacionalna strategija odr`ivog kori{}enja pnrodnih resursa i dobara treba da sadr`i : . The processapproach is more dynamic component than functional organizasion of the production. jer na takvom tretiranju i sagledavanju mi dajemo pristup izradi nacionalne strategije odr`ivog kori{}enja prirodnih resursa Srbije. esencialno menad`ersko sredstvo za dugoro~no upravljanje razvojem i rekonstrukcijom rudarskog sistema.analizu stanja i dosada{njeg stepena istra`enosti prirodnih resursa i dobara. expanding and development of the activities in the compani in the market economy. god. Program ostvarivanja u okviru strategije odnose se na sl. dok se u doglednom vremenu ne budu sagledali i alternativni izvori sa datim re{enjima za njihovu isplativu primenu. . toplane). ceo ovaj projekat baziran je na privrednom. god. Strategijom se utvr|uje privredni razvoj do 2012. obnovljive izvore energije. ovog Zakona u okviru Strategije prostornog razvoja Republike i Nacionalne strategije odr`ivog kori{}enja prirodnih resursa i dobara. na naftnu. (po kvalitetu. procesima i funkcijama. National Strategy of Sustanable Development the Mining Sistem in Serbia National strategy is strategic plan. kao i godi{njim planovima.11) Nacionalna strategija odr`ivog razvoja rudarskog sistema u Srbiji Uvod Strategiju razvoja Republike Srbije do 2015. pa samim tim i njihovo kori{}enje u privredni i ekonomski razvoj mora biti racionalan jer sa takvim pristupom prema na{im potencijalima mo`emo da pomognemo budu}im generecijama. because it favorises quick and more effective solutions. zahteva inovativni i preduzetni~ki menad`ment totalnim kvalitetom u svim poslovima.na~ela odr`ivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima . termoelektrane.: rudnike sa povr{inskom i podzemnom eksploatacijom uglja. Ovom strategijom ure|eni su osnovni prioriteti razvoja energetike i to: tehnolo{ka modernizacija energetskih izvora/objekata. jer favorizuje brza i efektnija re{enja. a radi du`eg opstajanja. Funkcionisanje preduze}a na procesnim osnovama.013 : 338.bilansne kategoriie sa predvi|enim promenama stanja. god.ekolo{ko faktore . Imamo par zna~ajnih na~ela u kojima je sadr`ajno iskustvo ste~eno i obra|eno u zakonskoj reguli a to su: [038] . RS po bogastvu prirodnih resursa pripada srednje bogatim zemljama. a essential tool for long term managing of development process and reconstruction mining sistem. Za izradu ove strategije je u va`e}oj doma}oj zakonskoj regulativi Zakon o za{titi `ivotne sredine. Nacionalna strategija i prirodni potencijal Srbije Na{a zemlja te`i da bude u evropskim i svetskim integracijama. Srbije. nemetali~nih i energetskih mineralnih sirovina.plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu strate{kog prioriteta istra`ivanja i kori{}enja prirodnih resursa . Functioning of the company on the process base demands inovative and enterprising management of the total quality in all segments of business.kao i uslove za dalja istra`ivanja pojedina~nih prirodnih dobara kroz dono{enje planova i programa koje donosi Vlada Republike Srbije.2 (497. ekonomskom i dru{tvenom razvoju na{e zemlje koji se oslanja na raspolo`ive prirodne resurse R. prema ~lanu 12. sektor elektroenergetike (hidroelektrane. kao i izgradnja novih energetskih izvora/objekata. vanbilansnih rezervi metali~nih Rezime Nacionalna strategija je plan. process and functioning. kori{}enje obnovljivih izvora energije i novih energetskih tehnologija. and for the longer survival.energija Polka Todovi} RB Kolubara DP Povr{inski kopovi Baro{evac UDC: 622. da se nena|u u bezna|u.uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa . racionalna upotreba kvalitetnih energenata . Ukoliko se na zahtev datog ministarstva ili nekog dr. usvojila je Narodna skup{tina u maju 2005. Procesni pristup je dinami~nija komponenta od funkcionalne organizacije proizvodnje. gasnu privredu.

ugalj). u planu je i zavr{etak TE kolubara B . nafta.vetar. Vi{e od 76% ukupnih reserves uglja u RS nalazi se u Kosovsko-Metohiskom basenu. RS bez podataka sa teritorija autonomnih pokrajina (u tonama t) [039] . Sjeni~ki i Kovinski basen sadr`e samo 2. izdani. ne samo za koncesije ve} i za razvojne planove. akumuliraju}i (zemlji{te.Zapadno polje. god. naftu gas. a u Kostola~kom 3. Dostizanje kapaciteta od 12 mil.regeneracije .Koli~ina zaga|ena ispu{tena u `ivotnu sredinu ne sme da pre|e apsorcioni kapacitet ~inilaca `ivotne sredine. klimatske promenene . mineralizemlji{te) .neophodno je dati procenu geolo{ke rezerve. Svi ovi projekti iziskuju velike investicije od strane dr`ave da bi se ostvario kontinualni priliv sirovine TE Nikola Tesla i TE Kolubara A .padavine. ekonomskog i ekolo{kog aspekta. okeani) . U okviru razmatranja mogu}ih kapaciteta za snabdevanje ugljem budu}e TE Kolubara B u planu su Tamnava Ju`no-polje i polje Radljevo. dru{tveni razvoj.inovativnost kroz industriski razvoj. a ujedno da primenjuje koncept odr`ivog razvoja Nacionalne strategije. Sve navedene podele daju slo`enost jednog projekta sa aspekta rudarsko-geolo{kog. MINERALNI RESURSI . Iz date tabele mo`emo videti da lignitski ugalj u strukturi bilansnih rezervi u~estvuje sa oko 93%. U Kolubarskom basenu nalazi se 14% rezervi uglja . Na `alost kod nas nije ura|ena na zadovoljavaju}em nivou energetska strategija koja obuhvata ugalj. U strate{kom sagledavanju na~ina kori{}enja mineralnih resursa Srbije . tona na povr{inskog kopa Tamnava .neobnovljivi/iscrpljivi: neobnovljivi i nemogu se reciklirati (fosilna goriva.sistem upravljanja i obuhvatanja tj integrisano sve u jednu celinu.konkurentnost . kvalitet itd. Dru{tveni razvoj .ekonomska stopa rasta . bilansne rezerve.metali~ne .kvalitet vode vazduha.7% ukupne koli~ine uglja. . kao i definisanje mena|menta mineralnim resursima. vanbilansne. Prema podacima iz Bilansa rezervi iz 2005.nezaposlenost .obnovljive/neiscrpivi: dispergovani (solar.energija . talase) i akumuluraju}i (vazduh. uljne {kriljce. U RB Kostolac prema predlo`enim re{enjima bi}e obustavljena ekspoatacija na PK Klenovnik i ]irikovac. . bogastva @ivotnu sredinu .lokalni razvoj i dr. kao i postavljanje menad`menta koji }e objektivnije sa nacionalno-strate{kog nivoa da sagledava i da u tom pravcu sa svih aspekata uz kompletnu analizu da razvija i {titi.dru{tvena kohezija . koje su jako neophodne u uslovima tranzicije tj promenjivih dru{tveno-politi~kih i tr`i{no-privrednih uslova. kako bi se preostale reserve otkopale potrebno je investirati u preseljenje groblja i naselja Vreoci. to je i prihva}ena.obnovljive/iscrpive: biolo{ki ({ume. zatim zavr{ena je studija opravdanosti otvaranja povr{inskog kopa Polje E to je zamenski kapacitet za povr{inski kop Polja D.makroekonomski razvoj . a razmatra se mogu}nost pove}anje kapaciteta PK Drmno sa sada planiranih 9 na 12 miliona tona uglja godi{nje nakon 2012.3% uglja. .neobnovljivi/neiscrpivi: resursi koji se mogu reciklirati (metali. U RB Kolubara zamenski kapaciteti su : Umesto povr{inskog kopa Tamnava Isto~no polje koje je zavr{ilo eksploataciju zamenski kapacitet za ovaj kop je PK Veliki Crljeni gde je izrada Glavnog rudarskog projekta zavr{ena.bio i geodiverzitet Menad`ment . Najzna~ajnije reserve lignite van pokrajina nalaze se u Kolubarskom i Kostola~kom basenu kao i Kovinskom koji predstavlja nastavak Kostola~kog basena. Programski paket odr`ivog kori{}enja mineralnih resursa Ovaj program obuhvata : Ekonomiju. Polje B je u fazi pro{irenja tj prelazak u Polje C. {to predstavlja veoma va`an polazni analiti~ki osnov. bazeni) Tabela 1 Ukupne geolo{ke i eksploatacione reserve lignite u aktivnim i neaktivnim le`. `ivotnu sredinu. gas. Kao ni to {to nema jasno definisanog odnosa prema rudnom blagu Srbije.Kori{}enje neobnovljivih resursa ne sme pre}i stopu razvijanja zamene resursa( zamena se odnosi na funkcionalno ekvivalentno obnovljivim resursimili mogu}i stepen kompezovanja potro{nje pove}anjem produktivnosti obnovljivih ili neobnovljivih resursa. PRIRODNE RESURSE delimo na: .nemitali~ne min. god. ^ak i po ovom sagledavanju nemamo detaljnije procene i analize. tehnolo{kog. biomasa). menadzment.Sirovine fosilnih goriva. Ekonomiju .Eksploatacija obnovljivih resursa ne sme pre}i stopu njihovog obnavljanja .

Studija ekonomske opravdanosti. Zbog nastale situacije na me|unarodnoj politi~koj sceni . kao energentskom potencijalu. Slu`beni glasnik RS br. Energetski resursi predstavljaju osnov planiranja i ostvarivanja energetske strategije na{e dr`ave. 17/07. 2002. Lausitzer Braunkohle AG : Hitan investicioni program u rudarstvu. Rudarski institute. [040] .Takvim statusom budu}i razvoj mora biti skoncentrisan na stru~no utemeljenim i finansijski podrzanim programima za racionalnu upotrbu kvalitetnih energenata i postupno pove}anje efikasnosti kori{}enja energije. Program ostvarivanja strategije razvoja energetike RS do 2015. pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta na{e zemlje nad pokrajinom Kosova i Metohijom. Slede}a tabela daje prikaz Literatura Dugoro~ni program razvoja eksploatacije u Kolubarskom ugljenom basenu . Pri tome treba po}i od ~injenice da je Srbija zemlja sa ograni~enim rezervama primarne energije (osim rezervi lignita lociranih na podru~ju Kosova i Metohije). EAR.za period od 2007-2012. u okolini rudnika [tavalj. Bergrad. Beograd. institucionalnim.energija Tabela 2 Rezerve uglja iz perspektivnih le`i{ta Imaju}i u obzir nelikvidnost i nerentabilnost poslovanja rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja u Srbiji Ministarstvo privrede RS je pokrenuo postupak privatizacije JP PEU. i u okolini rudnika Lubnica. dovodi u pitanje dugoro~nog problema vezanog izme|u ostalih i pristupu prirodnim resursima lignite koji obuhvata 76% od ukupnih rezervi uglja u RS. Zaklju~ak S obzirom na svetske tokove razvoja energetike kao i na~ina pristupa prirodnim resursima.regionalne. Beograd. uklju~uju}i i selektivno kori{}enje novih obnovljivih izvora energije. na{a zemlja je du`na da u novim zakonodavnim.koja se u dugoro~nom planu odnosi na proizvodnju elektri~ne energije u termoelektranama.panevropske integracije energetskih sektora Srbije razvija nacionalnu strategiju. strukturno-organizacionim okvirima. mart 2003. uklju~uju}i . a u blizini rudnika Rembas egzistira TE Morava. Perspektive rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja ogleda se u izgradnji termoenergetskih objekata u njihovom okru`enju.

od kasnih 90 – ih godina opisuju terminom teorije informacionog ratovanja . Za informacionih sistema da detektuju napad i da u slu~aju uspe{nog napada obnove osnovne funkcije.defensive information operations.information warfare 3 IA . Sve donedavno problem bezbednosti je podrazumevao razmatranje. Modeli informacione bezbednosti su aproksimativni okviri koji. Pod terminima «za{tita informacija». Kriminalisti~ko – policijska akademija UDC: 316.information assurance.repudiation). pojam informacione garancije3.odbrambenih informacionih operacija7 [1. Problematika informacione bezbednosti kod nas nije dovoljno razmatrana.energija Prof. 90 – ih godina. jedan od oblika ispoljavanja informacione bezbednosti. mogu}e je pro~itati gotovo u svim svetskim ~asopisima. Me|utim. smatraju da je i njihova informaciona bezbednost jedan od najva`nijih prioriteta kako u vo|enju biznisa tako i u ostalim oblastima njihove delatnosti. Mogu} je prevod: informaciona garancija. politi~ku. Napredak u kompjuterskoj tehnici i pojava mre`a (LAN i WAN i. dr Lazar Petrovi}. Zna~i. To su: autenti~nost (authentication) i neporicljivost (non . razumevanje problema informacione bezbednosti u teoriji i praksi SAD. interdisciplinarno i integrativno shvatanje pojama bezbednosti podrazumeva sve vidove bezbednosti: ekonomsku. Na osnovama navednih svojstava informacija (ili bezbednosnih servisa informacija i informacionih sistema). geneti~ku i druge. pa samim tim i sve kompanije koje se bave energetskom problematikom u jednoj zemlji. Informaciona bezbednost. uklju~uju}i neophodne mere detekcije. predmet interesovanja dr`avnih i vojnih struktura. modeli informacione bezbednosti karakteristiku izra`avaju termini detekcija i reakcija6. demografsku. Ona se javlja ne samo kao jedan od oblika bezbednosti.774 : 316. danas i svim ostalim oblastima ljudske delatnosti. vojne bezbednosti. socijalnu. Istorijski posmatrano. O zna~aju informacione bezbednosti govori i ~injenica da je ona postala jedna od osnovnih komponenata nacionalne bezbednosti. Re~ je o defanzivnim operativnim mogu}nostima koje se. zajedno sa tradicionalnim aktivnostima informacione garancije. Pored navedenih bezbednosnih servisa. el. ve} realnosti nadolaze}eg informacionog dru{tva.58 Modeli informacione bezbednosti u funkcionalnim sistemima Uvod Primat u teoriji i praksi informacione bezbednosti pripada SAD. Ovu Rezime U poslednje vreme o informacionoj bezbednosti1. kao jedan od novijih pravaca istra`ivanja u sferi bezbednosti. informacionu. Da je za{tita informacija. ve} i kao presek svih drugih vidova bezbednosti u kojima informacione tehnologije zauzimaju va`no mesto. INTERNET . pre svega. U radu se razmatra savremeno shva}en pojam informacione bezbednosti kroz prikaz aktuelnih modela.004. pred koje se postavljaju bezbednosti zahtevi. pre svega. 2002) zvani~no je uveden 1 Pod pojmom Informaciona bezbednost ne treba podrazumevati informati~ku (kompjutersku) bezbednost jer je ovaj pojam daleko {iri od pojma bezbednosti ra~unara i ra~unarskih mre`a a obuvata bezbednost i za{titu svih vrsta informacija i ~ini jednu va`nu komponentu nacionalne bezbednosti. dokumentovanja i otklanjanja takvih pretnji [2]. informaciona garancija. na o~igledan na~in. geopoliti~ku. obradi ili prenosu i protiv li{avanja usluga autorizovanih korisnika. neophodno je poznavati teoriju informacionog ratovanja. informaciono obezbe|enje. ekolo{ku. informaciono osiguranje ili.1 Information assurance. 4 operational in nature 5 time – sensitive 6 Re~ je o za{titnim mogu}nostima 7 DIO . Va`no je uo~iti da razlika nije samo terminolo{ke prirode. [041] .776. vojnu.3].manad`menta. octobar 24. za{tita informacija. pro{iruje listu svojstava informacija. i kao takva je predmet interesovanja samog top . posledica je tehnolo{kog razvoja i novog pogleda na svetska zbivanja. kvalitativno i kvantitativno predstavljaju razmatranu problematiku. Da li je to posledica modnog trenda ili realna potreba? Jedan od osnovnih motiva delatnosti ~oveka i dru{tva posmatran kroz istoriju. Kao osnovno polazi{te u definisanju pojmova poslu`ila je teorija informacionog ratovanja2. informaciona garancija ima jo{ jednu va`nu karakteristiku a to je operativnost4 i osetljivost na vreme5. formulisan je. u ne{to slobodnijem kontekstu. informaciona sigurnost. dipl. godine direktivom Ministarstva odbrane SAD (DoDD Number 8500. 2 IW . ali i jedan od globalnih problema savremene epohe je bezbednost. ve} da je re~ o su{tinskim promenama. poznato je od ranije. interesovanje i pa`nja koja se u svetu posve}uje informacionoj bezbednosti nisu odraz pomodarskog trenda. u raznim varijantama. «bezbednost i za{tita informacija» ili «za{tita podataka» tretirani su samo neki od njenih aspekata. informaciona bezbednost je definisana kao za{tita informacionih sistema protiv neautorizovanog pristupa ili modifikacija informacija bilo u ~uvanju (skladi{tenju). Klju~ne re~i: informaciona bezbednost. in`. Kona~no 2002.a). Savremeno.

uglavnom sa istorijski prevazi|enih stanovi{ta. U radu se koristi termin informaciona bezbednost. BS 7799 Code of Practice Information Security Management.V. U skladu. falsifikovanje i uni{tavanje informacija. Slika 1 Originalni McCumber INFOSEC model [7] 8 Na isti na~in informaciona garancija je definisana i u re~niku NSTISSC. Ovo podrazumeva restauraciju informacionih sistema inkorporiranim mogu}nostima za{tite. ovakva podela je uslovna. ve} i ure|ajima u kojima se oni obra|uju i ~uvaju. Efikasna za{tita informacija je mogu}a samo u slu~aju ako je bezbednost.Code of Practice Information Security Management. procedura i obuke. Jedan od osnovnih zahteva u savremenim sistemima za{tite informacija je sistemski prilaz. integriteta i poverljivosti. dovoljno razmatrana. Prema nekim autorima [5]. u toku neprekidnog proizvodnog procesa i svih `ivotnih delatnosti [8]. dr`ave10. opasnosti i adekvatnim merama bezbednosti: od po`ara.ih godina). Canadion Systems Security Centre. Ovako definisan integralni model je u najmanju ruku trodimenzionalan. U Srbiji. kvalitativno i kvantitativno predstavljaju problematiku informacione bezbednosti. u doktrinarnim dokumentima Ruske federacije. kao takva. kao i licima13 koji rade sa tim podacima [8]. li~ne. organizacija. i grafi~ki je prikazan na slici 1.0e. problematiku informacione bezbednosti ~ini krajnje aktuelnom [7]. dokumentovanja i otklanjanja takvih pretnji''. Barsukov . od svih vrsti pretnji. autenti~nost. dok je u zapadnim shvatanjima re~ o u`em smislu pojma jer se odnosi samo na informacije i informacione sisteme. Re~ je o modelu zasnovanom na integralnom prilazu svim aspektima informacione bezbednosti [8]. ovaj model informacione bezbednosti tretira tri aspekta: stanje u kome se nalaze informacije. U tekstu koji sledi analizirani su samo neki od aktuelnih kvalitativnih modela informacione bezbednosti.integralna 11 CTCPEC: The Canadian Trusted Computer Product Evaluation Criteria. kori{}enje i razvoj u interesu gra|ana. Naime. zaçita informacii 13 Osoblje je podlo`no razli~itim vrstama informaciono . 9 ISO/IEC 17799 Information security management . 2003. ^injenica da je. integritet. koriste}i se savremenim nau~nim dostignu}ima i integracionom tehnologijama (slika 2). 2000. poverljivost i neporicljivost. tj. Draft Version 3. Kona~an cilj integralne za{tite informacija je stvaranje takvih uslova pri kojima je nemogu}e presretanje (izvi|anje).9 prate poglede SAD [4]. god. 1998:1-9) i u pravilu KoV-a FM 3-13. Dejstvo ovakve za{tite mora biti neprekidno u vremenu i prostoru [8]. Informaciona garancija je definisana kao ''informaciona operacija za{tite i o~uvanja informacija i informacionih sistema obezbe|uju}i njihovu raspolo`ivost. ekolo{ke i druge prirode. sa tada va`e}om definicijom informacione bezbednosti. uklju~uju}i i sve kanale oticanja informacija ili njihovo blokiranje. bezbednosne usluge koje podrazumevaju analizu raspolo`ivosti. problematika informacione bezbednosti nije. u kom su oni pouzadno za{ti}eni od svih realnih vidova pretnji. Uo~ava se. postoji tesna saradnja dr`avnog i privatnog sektora {to je definisano i u svim doktrinarnim dokumentima. finansijske. Informaciona bezbednost je. uklju~uju}i neophodne mere detekcije.Model integralne za{tite informacija je zasnovan na konceptu integralne bezbednosti12.Standard security safeguards. definisane kao ''za{tita informacionih sistema protiv neautorizovanog pristupa ili modifikacija informacija bilo u skladi{tenju. Osnovni smisao pojma integralne bezbednosti se sastoji u neophodnosti obezbe|enja takvog stanja. Na osnovu ovako definisanog integralnog modela informacione bezbednosti napisan je kanadski kriterijum za procenu informacione bezbednosti CTCPEC11 [7].psiholo{kih delovanja. na o~igledan na~in. biv{i SSSR je izgubio hladni rat zbog zanemarivanja bezbednosti u informacionoj sferi dru{tva. [042] . Kao polazno stanovi{te pri definisanju pojma uzet je interdisciplinarni pristup . zajedni~koj doktrini informacionih operacija (JP 3-13. definisana kao stanje za{ti}enosti `ivotno va`nih interesa li~nosti. slika 1) je prvi put publikovan 1991. da li se informacije nalaze u fazi prenosa. obradi ili prenosu i protiv li{avanja usluga autorizovanih korisnika. uslova funkcionisanja ~oveka. u svom shvatanju pojma informacione bezbednosti. ~uvanja ili obrade. Razmatranje pojma informacione bezbednosti (informacionnoÔ bezopasnostÍ) u Ruskoj federaciji je novijeg datuma (od 90 . ''bezbednost i za{tita informacija'' ili ''za{tita podataka'' tretirani su neki od aspekata informacione bezbednosti. sa nagla{enijim pragmati~nim pristupom. a. Kada je re~ o informacionoj bezbednosti. Realizacija takvog prilaza zahteva objedinjavanje razli~itih podsistema bezbednosti u jedinstven sistem koji sadr`i tehni~ka sredstva. u SAD. Pod terminima ''za{tita informacija''. godine. detekcije i reakcije''8. april 1992. prema savremenim shvatanjima pojma nacionalne bezbednosti.op{ta nauka o bezbednosti. kanale za 12 Prema D. jer obuhvata sva tri navedena aspekta. garantovana ne samo obra|ivanim ili preno{enim podacima. b. dru{tva i dr`ave u informacionoj sferi od spolja{njih i unutra{njih opasnosti (rizika) [6] odnosno kao stanje za{ti}enosti informacione sredine dru{tva koje omogu}ava njeno formiranje. Evropske zemlje. da se u ''Doktrini informacione bezbednosti Ruske federacije'' termin informaciona bezbednost koristi u {irem smislu. informaciona bezbednost jedna od njenih osnovnih komponenti. Integralni model informacione bezbednosti (McCumber INFOSEC model. u svakodnevnom `ivotu ljudi se susre}u sa razli~itim vrstama rizika. 10 Zakon Ruske federacije ''Ob u~astii v me`dunarodnom informacionom obmene'' Modeli informacione bezbednosti Modeli informacione bezbednosti su aproksimativni okviri koji. Takav integralni prilaz informacionoj bezbednosti podrazumeva otklanjanje svih mogu}ih opasnosti. German Information Security Agency: IT Baseline Protection Manuel .energija pojam informacina garancija. i bezbednosne protivmere koje se provode u oblasti tehnologija. Naravno. kao preovla|uju}i u stru~noj literaturi. objekata i informacija.

Model informacione garanacije predstavlja novi. Za razliku od informacione bezbednosti. {to je aktuelno u kontekstu industrijske {pijuna`e i poslovnog izvi|anja. kao jedan od vidova bezbednosti. zajedni~koj doktrini informacionih operacija JP 3 -13. Informaciona garancija obuhvata i ulogu informacione Slika 4 Model informacione garancije bezbednosti (slika 3. Sa istorijskim shvatanjem njenog zna~aja menjao se i pristup pitanju informacione bezbednosti. programsku podr{ku. Model je ~etvorodimenzionalan i obuhvata: stanje informacija. komunikaciju. poverljivost i i informacione garancije neporicljivost. informacione bezbednosti autenti~nost. kao i o~uvanje njihovih performansi i drugih kvalitativnih svojstava. Nedostatak je {to se previ{e insistira na tehni~kim aspektima za{tite informacija.pre`ivljavanja. bezbednosne servise (usluge). raspolo`ivost i integritet) i na svojstva informacija kao {to su autenti~nost (authentication) i neporicljivost (non repudiation). a ne samo semanti~kom. [043] . Analizom datih modela uo~ava se sva slo`enost i kompleksnost pojma informacione bezbednosti kao i mogu}nost razli~itih pristupa. multidisciplinarni i multidimenzionalni pogled na va`ne elemente McCumber . detaljnim posmatranje mo`e se shvatiti da su te promene velike i su{tinske. odnosno `ilavost informacionih sistema je u literaturi razmatrana i ranije kao sposobnost opstanka . Informaciona garancija je (prema NSTISSC. Klju~na osobina sposobnosti pre`ivljavanja mre`nih sistema15 je njihova sposobnost da odr`e osnovne servise koji su definisani nivoom integriteta i poverljivosti.9 i pravilu KoV . sociolo{ke i psiholo{ke aspekte. Pomo}u ovakvog modela mogu su predstaviti svi za{titni elementi odbrambenih informacionih operacija (DIO)14. informaciona garancija je definisana kao informaciona operacija sa skupom svih odbrambenih i proaktivnih komponeti.a FM 3 13. bezbednosne protivmere i vreme (slika 4). Prema najnovijim shvatanjima. Pored navedenih bezbednosnih servisa. Za razliku od konvencionalnog modela. tokom napada kao i u vreme pada sistema ili neke druge anomalije. Zaklju~ak Informaciona bezbednost. informacionu garanciju (IA) karakteri{u i operativnost (operational in nature) i osetljivost na vreme (time – sensitive). a tako|e i rezidentne informacije u takvom sistemu (restauracija). uprkos napadima. 2003. detekcije i reakcije''. baze podataka i obu~eno osoblje.) definisana kao: ''Informacione operacije za{tite i bezbednosti informacija i informacionih sistema. informaciona bezbednost predstavlja jednu od osnovnih komponenti nacionalne bezbednosti. Sposobnost pre`ivljavanja je definisana kao ''sposobnost sistema da izvr{ava misije na pogodan na~in. Me|utim. 1998:1 . Otpornost na napade. c. Prednost navedenog modela je u ~injenici da pored kompjuterske bezbednosti obuhvata i za{titu govornih i video informacija. kao {to su detekcija i reakcija. integritet. 14 DIO . ne potenciraju}i dovoljno pravne. neodvojivi je deo informacionog dru{tva.Defense Information Operations 15 Mre`ni sistemi su ra~unarske mre`e koje povezuju razli~ite korisnike pove}avaju}i efikasnost organizacije na ra~un integracije (pra}ene povi{enim nivom rizika) {to ra~unarske mre`e ~ini kriti~nim elemenatom modernog dru{tva. obezbe|uju}i Slika 3 Odnos izme|u njihovu raspolo`ivost. otkazima ili nepredvi|enim doga|ajima'' [9]. organizacione. Ovo podrazumeva restauraciju informacionih sistema sa inkorporiranim mogu}nostima za{tite.energija Slika 2 Integralna za{tita informacija Formalno posmatrano bezbednosni servisi su samo pro{ireni sa elementima autenti~nosti i neporicljivostiu. sistemski i integralni prilaz. Svima njima je zajedni~ko da podrazumevaju kompleksan.ov modela. {to njihovu razliku ~ini su{tinskom. Informaciona garancija je pro{irila ranije datu listu bezbednosnih zahteva (poverljivost. [8]). Sinonim ovih osobina informacionih sistema je sposobnost njihovog pre`ivljavanja (survivability). ovaj model obuhvata i mere za{tite sistema. god.

Globalizacija menad`menta je `ivotna ~injenica1. MD sept 2000. Problem obespe~eniÔ informacionnoŸ bezopasnosti v savremennh usloviÔh. Klju~ne re~i: Menad`ment. na japanskim motorciklima. [3] Field manuel No. 1997. Ekonomika-Ni{. [4] Luiijf E. Nije neobi~no da velika kompanija sa sedi{tem u Sjedinjenim dr`avama nadgleda proizvodne operacije na vi{e kontinenata. 2000. kada se ljudska znanja umno`avaju geometrijskom progresijom. nov 2003. automatizacije.menad`er Telekom Srbija. ve} trebaju i}i ispred njega. da prodaje svoje proizvode tako|e na vi{e kontinenata i da se tu susre}e sa konkurentima iz celog Sveta.1895. Nauka. IntegralnaÔ zaita informacii. Department of the Army.13 (FM 100 . NSTISSI No 4009. Influence of Globalization on Actual Process of Management In time of science-technical.energija Mr Goran Arizanovi} dip. Nacional Information Systems secutity Glossary. Vozio ih je Belgijanac koji je pio {kotski viski. 3 . West Point. Blizina je prvi faktor globalizacije. Proceedings of the 2001 IEEE. Stav je kombinacija radoznalosti o svetu van nacionalnih granica i `elje da se razviju mogu}nosti za u~estvovanje u globalnoj ekonomiji. Key words: management. 2004.. str. posebno u telekomunikacijama. concurrency. To je po svemu sude}i GLOBALIZACIJA Fenomen globalizacije sastoji se od tri me|usobno povezana faktora: blizine.. multinacionalno preduze}e.. dobavlja~e i ostale interesne grupe i pojedince mogu se dobiti za svega par minuta. Science and Research & Development. koriste}i lekove iz Brazila.. http://kiev-security. Tactics. Razvoj tehnologija i telekomunikacija je dostigao tako veliki nivo da menad`eri rade br`e i bli`e vi{e nego ikada.1998. when men’s knowledge is copying in geometrical progression. Pr . menad`eri trebaju odoleti ne samo vremenu u kom se nalaze. Stavovi su 1 \or|evi} B. mu{terije. Technigues. bilo da su usmene.. elektronske i tehnolo{ke revolucije. Stav je tre}i bitan faktor globalizacije. Information Assurance and the Information Society. FM 3 . A model for Information assurance: an integrated approach. "Õlektronika. pa treba tretirati sve svoje poslovne partnere kao podjednako udaljene. konkurentnost. automatization. robotization and computerization are flexy.6) Information operations: Doctrine. Kilometarska razdaljina nije vi{e bitna za poslovni uspeh. EICAR Proceedings 1999. [8] Barsukov D. multinational corporation. Fort Meade. DC.46 : 005. [5] Panarin I. tehnologiÔ. dok su ga u stopu pratili italijanski paparaci. Workshop on Information Assurance and Security. Juli 22. 2003.. g. [6] Doktrina informacionnoŸ bezopasnosti RossiŸsoŸ Federacii. electronic and tehnological revolution... globalizacija. otvorene i kreativne menad`ere.ua. Welch D. lokacije i stava. N. Schou C. kao integracija operacija neke organizacije preko vi{e me|unarodnih granica. Statement before the House Select Committee on Homeland Security Subcommittee on Cybersecurity. 09. Era globalizacije. Uticaj globalizacije na savremeni proces menad`menta Rezime U vreme nau~no-tehni~ke. Nacional Security Agency US. [2] Nacional Security Agency. robotizacije i kompjuterizacije podrazumeva fleksibilne.. pisane ili multimedijalne.011. Washington. koji tako zajedno nagla{avaju kompleksnost pojma globalizacije.. [7] Maconachy V. Nakon udesa pomo} im je ukazao ameri~ki doktor. RJ Kru{evac UDC: 65.in. Informacije vezane za konkurente. Wolf.. and Procedures. 09. open and creative managers. voze}i se u nema~kom automobilu sa holandskim motorom. Prezident. managers have not to accept the curent time.Stojanovi} M. biznes" No 3 .44 Literatura [1] Daniel G. 2001. Uvod Kako je do{lo do smrti Princeze Dajane? Odgovor: Engleska princeza sa ljubavnikom iz Egipta imala je saobra}ajni udes u francuskom tunelu. Ragsdale D. globalization. United States Military Academy. they have to go infront of him. Lokacija je drugi faktor globalizacije.13. 241 [044] . : Posebne teme menad`menta.4.org. Era of globalization.

ali je njihova uloga u menad`mentu ograni~ena. Drugi kriterijum konkurentnosti mo`e se opisati kao reper za u~inak u pro{losti. Drugi veliki konkurent je Evropa. Na po~etku dvadesetog veka Henri Ford. Potrebno je ista}i novi stepen intenziteta odnosa izme|u menad`menta i vlasti. oblik. Drugi na~in – direktno ulaganje. Biti konkurentan u ovom smislu zna~i da je neko uspeo da postigne odre|eni povoljan nivo. bez obzira odakle poti~u. fran{ize (a to su putevi ka globalizaciji). Menad`eri ne mogu preko no}i da transformi{u svoje organizacije u u~esnike na globalnom planu. Globalizacija i menad`eri U globalnom menad`mentu vreme ima dve va`ne uloge. tako da se menad`eri na globalnom nivou moraju nositi i ovom konstatacijom u procesu dono{enja odluka. Globalizacija i konkurentnost Konkurentnost se mo`e definisati kao relativan polo`aj jednog konkurenta naspram drugih. Radi se o strpljenju i ose}aju za istoriju. koje donosi MNP ostvariti zavisi i od konteksta. ekonomski rast u Evropi i Japanu izrodio je konkurenciju ameri~kim preduze}ima. odnosno nekog naroda. Proces internacionalizacije po~eo je da se ubrzava posle Drugog svetskog rata. Sjedinjene dr`ave. Globalizacija poslovanja imala je za rezultat odnose izme|u menad`era. ve} su se razvijale razli~itim putevima vi{e hiljada godina. Tako imamo etnocentri~ne menad`ere koji smatraju da su strane zemlje i njihovi stanovnici inferiorni u odnosu na njihovu domovinu. Da bi dobile ve}i prostor na polju menad`menta kompanije moraju da se okrenu direktnom ulaganju. Slu`benici dr`avnih aparata velikih zemalja ula`u velike napore da se prilagode globalnom poslovanju. a mogu da prodaju fran{ize ( kao Mekdonalds). Frederik Tejlor i njihovi savremenici su zastupali ideju masovne produkcije. Multinacionalno preduze}e je. posebne programe obuke o kvalitetu. Tre}im blokom dominiraju Sjedinjene dr`ave i ameri~ki dolar.Najednostavnije merilo ovog kriterijuma je deo globalnog tr`i{ta koje neka nacija zauzima. Uloga multinacionalnog preduze}a Postoje dva na~ina na koje kompanije i pojedinci mogu biti vlasnici strane aktive: me|unarodne portfolijo investicije i direktno ulaganje. Rezultati ovih projekata donose organizaciji stvaran napredak i progres. . Prvi na~in tj. Ulog je. Konkurentnost. u stvari velika korporacija sa pogonima i odeljenjima u vi{e zemalja. kao i u sredstvima informisanja. da rade zajedno na specifi~nim poslovnim projektima unutar visokoorganizovanog sistemskog okvira. Bartlet. Ju`nu Koreju i Tajvan sa druge strane. Prvi blok je zasnovan na jenu i ima Japan u svom 2 Arizanovi} G. Ta konkurencija se danas samo pro{iruje na Kanadu i Meksiko sa jedne strane i ~etiri tigra – Honkong. To je vi{egodi{nji proces koji spaja menad`ere iz Amerike. licenci. ali koje kontroli{e centralna uprava. Sedamdesetih godina pro{log veka Svet se podelio na tri ekonomska bloka koji se takmi~e me|u sobom. Multinacionalne kompanije su primorane da ostanu konkurentne u globalnoj ekonomiji. broj i kompleksnost bez presedana u poslovnim odnosima. Na `alost to za nas zna~i jo{ ve}i odliv intelegentnih i talentovanih mladih ljudi. koji nalaze sli~nosti i razlike izme|u raznih zemalja. Karakteristika direktnog ulaganja je aktivno u~e{}e u upravljanju stranim investicijama naj~e{}e kroz multinacionalno preduze}e (MNP). Da bi premostile kulturne razlike nerazdvojive od globalne ekonomije mnoge velike kompanije su razvile [045] Zaklju~ak Globalizacija predstavlja jednu od najva`nijih promena u spolja{njem okru`enju ve}ine kompanija. „GE Medikal Sistem Grups“ je razvila program Globalnog vo|stva. mo`e se odnositi na organizaciju ili naciju. Za to je potrebno dobro promi{ljanje. Postoje dva zna~ajna kriterijuma za razumevanje konkurentnosti. Globalizacija se odnosi na raspon. me|unarodne portfollio investicije daju kompanijama i pojedincima pravo na profit. U prilici smo i u svakodnevnom `ivotu da se susre}emo sa ovim terminom bilo da je u pitanju sport. Licence i fran{ize otvaraju organizacijama put do inostranih prihoda. koji smatraju da su sve zemlje razli~ite i podjednako te{ke za razumevanje ( obi~no ostavljaju lokalnim menad`erima probleme veruju}i da }e bolje razumeti probleme svojih sunarodnika) i geocentri~ne menad`ere. centru. i sa novom valutom evro. One moraju stalno raditi na pove}anju svojih sposobnosti da isporu~uju kvalitetne proizvode i usluge.energija podlo`ni promenama tokom vremena. Veoma je va`no da menad`eri vide sebe kao u~esnike u odnosima sa dr`avnim slu`benicima u svojim zemljama. ide korak dalje od izvoza. Ve} {esdesetih godina pro{log veka.: Kreativnost i menad`ment. kako bi za sebe obezbedile snabdevanje globalnim talentom. Aleksandrovac. Jedna od takvih opcija je i zajedni~ko ulaganje. To je vrlo ~esta tema razgovora me|u menad`erima. Go{al i mnogi drugi tvrde da je globalizacija postala Glavni okvir za rad menad`era. Kada organizacija preraste okvire nacionalnih granica menad`eri se susre}u sa mogu}no{}u da osnuju zvani~ne. za obe strane ve}i nego ikada pre. Drugi faktor je politi~ki rizik. MNP nisu dobrodo{li kao u~esnici u nacionalnim ekonomijama u svetu. kojom dominira Nema~ka.2 Da bi menad`eri u MNP doneli investicione odluke potrebno je da sagledaju nekoliko faktora: Prvi faktor su privrede razli~itih zemalja. i sve ~e{}e u celom svetu. Singapur. Da li }e se odre|ene potencijalne prednosti. koje kao takvo mo`e biti jedini put da se u|e u odre|ene zemlje radi zakonske regulative. Biti konkurentan u ovom smislu zna~i imati pobedu nad budu}im takmi~enjima. relativan polo`aj jednog konkurenta u odnosu na druge. i koji poku{avaju da koriste najefektniju tehniku i praksu. Arizan. a danas Ohme. gde se nalazi i od samog MNPa. Prvi se onosi na spremnost nacije za budu}e konkurentne interakcije. U radu sa zaposlenima iz drugih zemalja menad`eri se ~esto suo~avaju sa svojim predube|enjima. 2007. nagla{avaju}i efikasnost. Tre}i faktor je odnos tehnologije i kulture neke dr`ave. kupovina i upravljanje stranom aktivom. koje posle Drugog svetskog rata nisu imale pravog konkurenta sada imaju Japan kao najkonkurentniju naciju i Evropsku uniju. policentri~ne menad`ere. Ona se odnosi na novu perspektivu ili stav o odnosima sa drugim ljudima (preduze}ima) iz drugih zemalja. koji menad`erima pru`a globalnu perspektivu. tj. Poznati ekspert iz oblasti konkurencije Majkl Porter je zapazio da ljudi nemaju iste kriterijume kada je konkurentnost u pitanju. ili }e jednostano nestati. Azije i Evrope. ali ne i pravo da u~estvuju u upravljanju. Oni mogu da koriste licence. ~ije se kulturne tradicije ne samo razlikuju. koji se odvijaju preko me|unarodnih granica. ugovorne odnose sa menad`erima drugih zemalja. poslovne vesti. kada su jaka ekonomija Sjedinjenih dr`ava i napredovanje na polju komunikacija i transporta omogu}avali kupovinu i upravljanje stranom aktivom. berza ili industrija.

energija
Globalizacija je pove}ala ulogu vlasti u uticanju na konkurentnost putem ekonomske klime, institucija i politike. Na globalne odnose uti~e mno{tvo ekonomskih, politi~kih i tehnolo{kih uslova koji se razlikuju od zemlje do zemlje. Iznad svega, globalni menad`er ima razloga da bude strpljiv u evoluciji globalnih poslovnih odnosa. Ovo proisti~e zato {to je globalizacija spojila ljude ~ije su se kulture vekovima razlikovale. Odr`avanje privilegovanog polo`aja u sve turbulentnijem dru{tvu, centralni je problem alijanse najbogatijih zemalja. Odgovor militantne frakcije globalne elite mo}i najava je represivnije faze politi~ke globalizacije. Jedan njen simptom nalazimo u sklonostima ka novom planetarnom vojnom intervencionizmu, formiranju d`inovske vojne ma{inerije Zapada, potpuno osamostaljene od OUN. Sve niti analize vode zaklju~ku koji se nalazi u centru sociolo{ke teorije: savremeni svet zadobio je formu „svetskog dru{tva rizika“.

Zdravko N. Milovanovi}, dipl.ma{.in`. Univerzitet u Banjoj Luci, Ma{inski fakultet Banja Luka
UDC: 621.311.17.004.15

Mogu}i rizici tokom projektovanja, izgradnje i eksploatacije termoenergetskih postrojenja
Rezime Osnovne pretpostavke od kojih se polazi u istra`ivanjima slo`enih termoenergetskih tehni~kih sistema su da se stanje njihove radne sposobnosti sa stabilnim bezotkaznim radom, a koje zbog stati~ke strukture i dinami~kog uticaja velikog broja faktora iz operativnog i {ireg okru`enja ~esto prelazi u nestabilno stanje u otkazu, nau~nim prilazom konkurentnog in`enjerstva (in`enjerstvo `ivotnog ciklusa) mo`e dr`ati pod kontrolom. Dosada{nja istra`ivanja pokazala su da nau~ni prilaz (nau~na preventiva kroz projektovanje, nau~no prepoznavanje i nau~nu primjenu) mo`e na najpovoljniji na~in, kroz upravljanje pouzdano{}u, dovesti do optimalnog nivoa pouzdanosti prema kriterijumu tro{kova `ivotnog ciklusa, odnosno do prognoze trenutka neophodnog sprovo|enja rein`enjeringa. To se prije svega odnosi na dobro projektovanje, dobar izbor komponenti, dobru monta`u i kasnije pravilno vo|enje pogona bloka prvo u probnoj pa kasnije i u kontinuiranoj eksploataciji, sa krajnjim ciljem postizanja maksimalno mogu}e pouzdanosti i raspolo`ivosti bloka. Krajnji cilj je stvaranje uslova za ostvarenje maksimalne proizvodnje elektri~ne energije. Klju~ne rije~i: termoenergetsko postrojenje, rizik, pouzdanost, odr`avanje Possible Risks in the Course of Designing, Construction and Exploitation of Thermal Power Plants The basic starting presumptions in research of complex thermal power technical systems, are the following: the condition of their working capabilities with stabile work without failure, and which often transfer to unstable condition in failure, due to static structure and dynamic impact of many factors from operational and wide vicinity, can be kept under control by scientific approach of competition engineering (engineering of living cycle). The previous researches showed that scientific approach (scientific prevention through designing, scientific recognition and scientific application) can in the most favourable way, through reliability management, lead to the optimal level of reliability toward criteria of living cycle expenses, i.e. prognosis of the moment requiring re-engineering. This mostly refers to proper designing, good component selection, good assembly and, in later stage, proper run of the plant block, first in test exploitation and later in continuous exploitation, with the final aim to achieve the maximum possible reliability and availability of the block. The final aim is to create the conditions for maximal production of electric power. Key words: thermal power plant, risk, reliability, maintenance 1. Uvod Proces izgradnje termoenergetskog objekta obuhvata niz aktivnosti, po~ev{i od faze pripremnih i istra`nih radova vezanih za lokaciju, analize uslova na lokaciji, rezervi i kvalitet uglja itd. pa do faze projektovanja, izgradnje i monta`e, pu{tanja u rad i komercijalne [046]
eksploatacije. U svim ovim fazama postoje odre|eni rizici koji mogu imati negativni uticaj na izgradnju odnosno budu}i rad termoelektrane. Poznavanje mogu}ih rizika omogu}ava da se blagovremeno preduzmu aktivnosti koje vode njihovom minimizovanju. To se pre svega odnosi na dobro

Literatura [1] Arizanovi} G. : Kreativnost i menad`ment, Arizan, Aleksandrovac, 2007. [2] \or|evi} B. : Psihologija menad`menta , Filozofski fakultetBlace,2001. [3] \or|evi} B.,Stojanovi} M. : Posebne teme menad`menta, Ekonomika-Ni{,2004, [4] Pe~ulji} M. : Dva lica globalizacije, Politika,Beograd,2001. [5] Internet linkovi: www.evropskiforum.net, www.iro.org, www.rumford.org.uk

energija
projektovanje, dobar izbor komponenti, dobru monta`u i kasnije pravilno vodjenje pogona bloka u eksploataciji, sa krajnjim ciljem postizanja maksimalno mogu}e pouzdanosti i raspolo`ivosti bloka a sve u cilju ostvarenja maksimalne proizvodnje elektri~ne energije. Osnovne pretpostavke od kojih se polazi u istra`ivanjima slo`enih termoenergetskih tehni~kih sistema su da se stanje njihove radne sposobnosti sa stabilnim bezotkaznim radom, a koje zbog stati~ke strukture i dinami~kog uticaja velikog broja faktora iz operativnog i {ireg okru`enja ~esto prelazi u nestabilno stanje u otkazu, nau~nim prilazom konkurentnog in`enjerstva (in`enjerstvo `ivotnog ciklusa) mo`e dr`ati pod kontrolom. Dosada{nja istra`ivanja pokazala su da nau~ni prilaz (nau~na preventiva kroz projektovanje, nau~no prepoznavanje i nau~nu primjenu) mo`e na najpovoljniji na~in, kroz upravljanje pouzdano{}u, dovesti do optimalnog nivoa pouzdanosti prema kriterijumu tro{kova `ivotnog ciklusa, odnosno do prognoze trenutka neophodnog sprovo|enja rein`enjeringa. To se prije svega odnosi na dobro projektovanje, dobar izbor komponenti, dobru monta`u i kasnije pravilno vo|enje pogona bloka prvo u probnoj pa kasnije i u kontinuiranoj eksploataciji, sa krajnjim ciljem postizanja maksimalno mogu}e pouzdanosti i raspolo`ivosti bloka. Krajnji cilj je stvaranje uslova za ostvarenje maksimalne proizvodnje elektri~ne energije. vremenu predvi|a pojava Slika 1 [ema prelaza termoelektrane kao otkaza, ujedno se vr{e i slo`enog tehni~kog sistema iz stanja u prognoze budu}ih stanja radu u stanja zaustavljanja sistema, na ~ijoj bazi se donose odluke o neophodnim postupcima preventivnog odr`avanja i vremenskim momentima njihovog sprovo|enja, a u cilju spre~avanja akumuliranja o{te}enja i iznenadne pojave otkaza, odnosno neplaniranih zastoja, dodatnih tro{kova ili ve}ih havarija. Osnovni ciljevi koje je neophodno ostvariti procesom odr`avanja su smanjenje operativnih zahtjeva, posebnu pa`nju tro{kova (zbog zastoja u radu izazvanih treba posvetiti definisanju analiti~kih otkazima, pove}anja njihove du`ine izraza i numeri~kih vrijednosti trajanja, pojave {karta, zajedni~ko parametara pouzdanosti. Za realizaciju organizovanije upravljanje procesom ovog zadatka neophodno je formirati proizvodnje i nov~anim tokovima, odgovaraju}u bazu podataka, vezanu ne smanjenje zaliha rezervnih dijelova), pobolj{anje tehni~ko-tehnolo{kog stanja samo za sistem kao cjelinu, nego i za komponente sistema, kao osnovnih opreme i postrojenja (proces karika u lancu pouzdanosti. Intenzitet zastarijevanja opreme i postrojenja, otkaza neke od komponenti sistema pove}anje sigurnosti za okolinu, zavise od mnogih faktora (mehani~ko i postizanje bolje kvalitete krajnjeg termi~ko preoptere}enje, uticaj okoline, proizvoda, upravljanje kvalitetom, uslovi eksploatacije, na~in popravke organizovanije anga`ovanje po osnovu odnosno zamjene, uticaj ljudskog definisanih slabih ili kriti~nih mjesta faktora i sl.). Pri tome se procjena kako u procesu proizvodnje tako i u pouzdanosti, u zavisnosti od svrhe i okviru pojedinih jedinica ili faze `ivotnog ciklusa termoelektrane, u komponenti slo`enijih sistema), kao i principu realizuje na tri osnovna na~ina: vrednovanje socijalnog aspekta (pove}anja motiviranosti za rad u procjena pouzdanosti na principu odr`avanju i za rad kao poslu`ioca sli~nosti opreme, na bazi njene postrojenja, slabljenje psiholo{kog tipizacije ili retrospektivne analogne pritiska na samog radnika i sl.). informacije, uz korekciju za nove prognozne projektne uslove; procjena Termoenergetsko postrojenje (TEP) se pouzdanosti metodom nabrajanja smatra nesposobnim za rad i komponenti, ili tzv. "grubi" prora~un eksploataciju ako je njegovo stanje takvo da vrijednost nekog od zadanih pouzdanosti, uz formiranje parametara koji karakteri{u sposobnost odgovaraju}ih statisti~kih metoda i izvo|enja odgovaraju}e funkcije ne logi~ko-vjerovatnosnih modela, kao i odgovara vrijednostima koje su ocjene pri nepotpunoj odre|enosti definisane normativno-tehni~kom informacije i procjene pouzdanosti dokumentacijom. Mo`e se re}i da otkaz metodom analize naprezanja, ili tzv. nastaje u trenutku kada je vrijednost "fini" prora~un pouzdanosti kontrolisanog parametra dostigla jednu (karakteristike mogu}ih odnosa radnih od dozvoljenih granica (gornje ili parametara i optere}enja), procjena donje) ili ako je iza{la izvan njih. [ema vjerovatno}e parametara izdr`ljivosti i prelaza termoelektrane kao slo`enog mogu}ih odstupanja konstruktivnih tehni~kog sistema iz stanja u radu u elemenata, ekspertne korekcije stanja zaustavljanja data je na slici 1. karakteristika trajnosti i resursa detalja Ranije su osnovne metode analize uz u~e{}e {tetnih uticaja. pouzdanosti kao komponente {ireg Intenzivan razvoj vjerovatnosnih pojma sigurnosti, bile zasnovane na metoda analize sigurnosti rezultovali su konzervativnoj koncepciji “apsolutne formulisanjem skupa vjerovatnosnih sigurnosti”, {to nije adekvatno metoda analize sigurnosti tehni~kih vjerovatnosnoj prirodi pojave otkaza i sistema (tabela 1). Pri tome postoje poreme}aja eksploatacije, razli~iti na~ini realizacije navedenih prouzrokovanih naj~e{}e promjenom metoda, koji se pri posmatranju sistema uslova eksploatacije. kao slo`ene cjeline, mogu svrstati u slijede}e: S druge strane, radi izbjegavanja nastanka uobi~ajnih razlika izme|u - Kori{}enje i svo|enje na model postavljenih zahtjeva za pouzdano{}u i vjerovatno}e ispada, u~estanosti i njihove zavisnosti od ispunjenja njihovog trajanja, a koji odgovara

2. In`enjerstvo `ivotnog ciklusa i mogu}i rizici TEP Pouzdanost, kao vjerovatno}a da }e slo`eni tehni~ki sistem ispuniti zahtijevanu funkciju u odre|enim vremenskom periodu i pod odre|enim uslovima, ima svoja ~etiri bitna faktora: vjerovatno}u, zahtijevanu funkciju, vremenske periode i radne uslove. Kako u pojedinim oblastima tehnike (posebno u energetici i procesnoj industriji) jo{ uvijek nije formulisan i detaljno obra|en cjelokupan sistem zadataka i direktnih puteva za postizanje optimalne pouzdanosti odre|enog postrojenja, u praksi se naj~e{}e koristi tzv. princip posljedica kroz uklanjanje ili pobolj{anje performansi “slabih mjesta” na svim etapama `ivotnog vijeka samog objekta. Pri tome se kao osnova koriste rezultati dobijeni na bazi kvalitativne i kvantitativne analize, odnosno iskustava ste~enih u postizanju pouzdanosti na svim etapama `ivotnog vijeka tehni~kog (naj~e{}e energetskog ili procesnog) postrojenja. Poznavaju}i osnovne karakteristike pouzdanosti, na bazi kojih se stalno u

[047]

energija
zakonitostima "prekida~ke" Boole-ove algebre sa dva osnovna stanja: potpuna radna sposobnost ili potpuni otkaz. - Metode zasnovane na kori{tenju Markovskih ili Polumarkovskih modela sigurnosti, koje se odlikuju sa vi{e stanja (uklju~uju}i i stanje rezerve) i funkcijom vremenske zavisnosti vjerovatno}e stanja. - Kori{}enje Weibull-ove raspodjele, kako za elemente, tako i za podsisteme i sam sistem u cjelini i njeno testiranje.
2.1. Rizici tokom faza projektovanja i izgradnje TEP

Prikaz `ivotnog ciklusa, odnosno novi prilaz razmatranju filozofije tehni~kih sistema predstavlja odgovor na pojavu te{kih havarija i katastrofa u nuklearnim elektranama, naftnoj i hemijskoj industriji, havarija u transportu i sli~no, a s ciljem obezbje|enja sigurnosti tehni~kih sistema. U zadnje vrijeme na ovo se tro{e zna~ajna sredstva, [2]. Va`an korak u okviru analize sigurnosti, a samim tim i pouzdanosti tehni~kih sistema, predstavlja samo normiranje sigurnosti, odnosno formulisanje zahtjeva za sigurno{}u sistema. Pri tome problem formiranja minimalno dovoljnog skupa pokazatelja, koji karakteri{u razmatrano svojstvo konkretnog sistema, jo{ uvijek nije u potpunosti rije{en. U zavisnosti od razmatranog sistema, sigurnost, odnosno pouzdanost kao njena komponenta, predstavlja rezultat superpozicije drugih vi{e “elementarnih svojstava”, kao {to su mehani~ka ~vrsto}a, stabilnost, vatrostalnost, elasti~nost i dr.

Postojanje potencijalnih izvora opasnosti i na taj na~in i gustine hipoteti~kih havarija, mo`e poslu`iti kao univerzalna kvantitativna karakteristika sigurnosti, odnosno pouzdanosti svih tehni~kih sistema, [2]. Time se preko ovog pokazatelja omogu}uje me|usobno pore|enje tehni~kih podsistema razli~ite namjene i principa rada, tj. “mjerenje” prema skali havarije razli~itih izvora opasnosti. Ovo predstavlja rizik, koji karakteri{e u~estanost pojave ne`eljenih doga|aja u jedinici vremena. U rije~niku evropske organizacije za kvalitet (EOQ), u sklopu termina koji se koriste za oblast op{teg upravljanja kvalitetom, rizik se defini{e kao “zajedni~ki faktor vjerovatno}e pojave ne`eljenog doga|aja i njihovih posledica”, [3]. Ranije su osnovne metode analize pouzdanosti kao komponente {ireg pojma sigurnosti, bile zasnovane na konzervativnoj koncepciji “apsolutne sigurnosti”, {to nije adekvatno vjerovatnosnoj prirodi pojave otkaza i poreme}aja eksploatacije, prouzrokovanih naj~e{}e promjenom uslova eksploatacije. S druge strane, radi izbjegavanja nastanka uobi~ajnih razlika izme|u postavljenih zahtjeva za pouzdano{}u i njihove zavisnosti od ispunjenja operativnih zahtjeva, posebnu pa`nju treba posvetiti definisanju analiti~kih izraza i numeri~kih vrijednosti parametara pouzdanosti. Za realizaciju ovog zadatka neophodno je formirati odgovaraju}u bazu podataka, vezanu ne samo za sistem kao cjelinu, nego i za komponente sistema, kao osnovnih karika u lancu pouzdanosti. Intenzitet otkaza neke od komponenti sistema zavise od mnogih faktora (mehani~ko i

Tabela 1 Pregled metoda koje se koriste u analizi sigurnosti [2]

termi~ko preoptere}enje, uticaj okoline, uslovi eksploatacije, na~in popravke odnosno zamjene, uticaj ljudskog faktora i sl.). Pri tome se procjena pouzdanosti, u zavisnosti od svrhe i faze `ivotnog ciklusa termoelektrane, u principu realizuje na tri osnovna na~ina: procjena pouzdanosti na principu sli~nosti opreme, na bazi njene tipizacije ili retrospektivne analogne informacije, uz korekciju za nove prognozne projektne uslove; procjena pouzdanosti metodom nabrajanja komponenti, ili tzv. "grubi" prora~un pouzdanosti, uz formiranje odgovaraju}ih statisti~kih metoda i logi~ko-vjerovatnosnih modela, kao i ocjene pri nepotpunoj odre|enosti informacije i procjene pouzdanosti metodom analize naprezanja, ili tzv. "fini" prora~un pouzdanosti (karakteristike mogu}ih odnosa radnih parametara i optere}enja), procjena vjerovatno}e parametara izdr`ljivosti i mogu}ih odstupanja konstruktivnih elemenata, ekspertne korekcije karakteristika trajnosti i resursa detalja uz u~e{}e {tetnih uticaja. Na~ini prora~una koji odstupaju od klasi~nih usmjerenja u teoriji pouzdanosti, gdje se raspodjela otkaza ne daje eksplicitno, nego se nalaze iz njihove zavisnosti od sistema planskih remonta, nakon kojih se vr{i procjena postoje}eg stanja i mogu}nosti eksploatacije za naredni period. Dalji napredak u pobolj{anju procjene pouzdanosti, osim u prilago|avanjima klasi~nih metoda specifi~nostima datog slo`enog tehni~kog kompleksa, le`i u potrebi skra}ivanja vremena ispitivanja jednog ili vi{e faktora kroz izbor optimalnog plana skra}enih ispitivanja automatizacijom "on line" postupaka ocjene pouzdanosti i njeno optimiziranje na bazi izabranih kriterijuma (naj~e{}e ekonomskog kriterijuma). Tako|e je potrebno, uzimaju}i u obzir samu strukturu tehnolo{kog sistema i karakteristike pouzdanosti pojedinih elemenata, dati mjeru va`nosti i rangiranje po njoj elemenata sa aspekta racionalne raspodjele resursa pri povi{enju same pouzdanosti svakog od njih. Kao rezultat rje{avanja

[048]

Optimalno upravljanje slo`enim tehni~kim sistemima uglavnom je zasnovano na koli~inskoj ocjeni i kompleksnoj optimizaciji pouzdanosti u zavisnosti od na~ina njegovog obezbje|enja na razli~itim me|u etapama i nivoima postrojenja kao slo`enog tehni~kog sistema. ve}a efikasnost. razvoj procesa rein`enjeringa i definisanja nivoa pouzdanosti i tokova odr`avanja sa osnovnim konturama ekspertnog sistema.1. osnovnog na~ina utvr|ivanja ili potvrde nivoa pouzdanosti kompleksnog tehni~kog sistema. Formiranje baze podataka i grupisanje nau~no-stru~nih metoda za ocjenu pouzdanosti. planiranje snabdijevanja i odr`avanja. Ciljevi predvi|anja pouzdanosti. gdje su zastupljene raznorodne tehnologije (ma{instvo. dok u slu~aju pogonskih sistema.definisanje neophodnih aktivnosti za pobolj{anje i/ili optimizaciju pouzdanosti slo`enog tehni~kog sistema. identifikacija mogu}ih problema. gdje postoje velike mogu}nosti za obezbje|enje optimalnog nivoa pouzdanosti kroz optimalno pove}anje pouzdanosti rada svih elemenata u strukturnoj {emi tehni~kog sistema. smanjuju se i rizici Slika 2 Model i lokacija TE Stanari sange 430 MW. odnosno elemenata u zavisnosti od njihovih parametara i karakteristika. njegove strukture i posjedovanje baze podataka o otkazima elemenata. kroz algoritam. odnosno procesa utvr|ivanja numeri~kih vrijednosti za sposobnost konstrukcije u zadovoljavanju postavljenih zahtjeva pouzdanosti. posebno kod postrojenja koja sagorijevaju niskokalori~na goriva. raste i jednostavnost i kompaktnost projektovanih rje{enja. Sa porastom ta~nosti ulaznih podataka. . U tom smislu. Analiza slo`enog tehni~kog sistema i njihovih postrojenja (kakvi su energetsko-procesni objekti) sa aspekta o~ekivane pouzdanosti i preventivnog in`enjeringa treba da obezbijedi slijede}e: .).ocjenu pouzdanosti i rezerve optere}enja kako elemenata tako i samog tehni~kog sistema u cjelini u zavisnosti od samog tehnolo{kog procesa i eksploatacije. pore|enje mogu}ih rje{enja. uz minimalne svedene tro{kove. uz minimalne svedene tro{kove. U daljem tekstu dat je primjer ocjene mogu}ih rizika prilikom razrade idejnog rj{enja za TE Stanari instalisane snage 420 MW. izbor plana preventivnih remonta. [4]. [5]. . Sam zadatak optimizacije pouzdanosti za nova postrojenja svodi se na zajedni~ki izbor samih pokazatelja pouzdanosti i definisanje puteva njihovog obezbje|enja. . su poznavanje uslova rada sistema.1. Pri tome je izvr{eno izdvajanje i rangiranje najuticajnijih elemenata u okviru slo`enog tehni~kog sistema po njihovoj va`nosti u smislu povi{enja nivoa pouzdanosti. zahtjeva dalje prou~avanje u smislu uvo|enja drugih pretpostavki (uspostavljanje redovnih procesa odr`avanja sa uvo|enjem dijagnostike. smanjuju se problemi u eksploataciji. su: procjena izvodljivosti. Treba ista}i i ~injenicu da je metodologija procjene pouzdanosti veoma mnogo napredovala na polju elektronike. . energetika i sl.ubrzavanje ispitivanja za ocjenu pouzdanosti kroz pove}anje efektivnosti predlo`enog modela (plan skra}enih ispitivanja za ocjenu pouzdanosti kako elemenata tako i sistema u cjelini) prilago|enog slo`enom tehni~kom sistemu.prikaz i rangiranje pokazatelja pouzdanosti najkriti~nijih sklopova. [8] [049] .energija problema utvr|uje se lista kriti~nosti krajnjih posledica (efekata) otkaza. utvr|ivanje nedostataka podataka. .definisanje. alokacija pouzdanosti i mjerenje napretka u dostizanju postavljene pouzdanosti. kao i . elektronika.analizu tehni~kog rje{enja. . manje su oscilacije radnih parametara. koje kao rezultat ima vremensku zavisnost pouzdanosti rada i vjerovatno}e ispada odnosno otkaza tehni~kog sistema. 2.prikaz pokazatelja pouzdanosti kompleksa tehni~kog sistema u funkciji od tehnolo{ke {eme i njenog kidanja. .stvaranje jedinstvenih polaznih podataka za dalja istra`ivanja i stohasti~ke analize i modeliranje. poslu`ili su za formiranje vi{e modifikovanih metode. Treba ista}i da proces optimizacije predstavlja samo jednu kariku za dugoro~no optimalno upravljanje vi{im hijerarhijskim sistemom. odre|ivanje re`ima rada i mjesta tehni~kog sistema u okviru vi{eg hijerarhijskog nivoa. uz otkrivanje tzv.poseban naglasak dat je na proces razrade i projektovanja. organizovanje i prikupljanje podataka o otkazima. raspolo`ivost i ekonomi~nost rada razmatranog TEP-a. da bi se do liste do{lo. Uslovi koje je neophodno posjedovati. uz minimalno svedene tro{kove. uz kori{tenje postoje}ih statisti~kih analiza). “uskih grla” vezanih za pouzdanost. Uticaj kvaliteta i karakteristika uglja na smanjenje rizika Uspje{nost u projektovanju i kasnije u eksploataciji i odr`avanju kotlovskog postrojenja i pomo}nih sistema u mnogome zavise od dobrog poznavanja karakteristika goriva i granica njihove promjene. koje se ostvaruje na ni`im hijerarhijskim nivoima. usagla{avanje u slu~ajevima me|usobne zavisnosti parametara. uz kriti~ku analizu naj~e{}e primjenjivanih i njihovo prilago|avanje specifi~nostima kompleksnog slo`enog tehni~kog sistema.razvoj op{teg modifikovanog matemati~kog modela za postizanje optimalne pouzdanosti. .

Po utvr|ivanju karakteristika goriva. jedan od zna~ajnih koraka utvr|ivanje uslova za analizu i ocjenu uticaja objekta na okolinu. Ispunjenje svih propisanih uslova za{tite `ivotne sredine kao i prihvatanje od strane javnosti i svih zainteresovanih gradjana predstavlja osnovni preduslov za po~etak realizacije projekta. sagorijevanje uglja u spra{enom stanju ili sagorijevanje u fluidizobanom sloju. uz prate}i izbor najbolje opreme i kotlovskog postrojenja u cjelini (npr. slika 3). Raspolo`ive koli~ine vode U prethodnim istra`nim radovima razmatrani su mogu}e varijante zahvatanja vode za potrebe TE Stanari i to direktna zahvatanja povr{inskih voda iz okolnih vodotokova. Analize vodnog potencijala povr{inskih voda iz okolnih vodotokova. koji je na neki na~in definisan Kjotskim protokolom. 2.3. Zaga|enje okoline i primjena ~istih tehnologija Imaju}i u vidu savremene propise o za{titi `ivotne sredine. za{titu `ivotne sredine od {tetnih uticaja. pri izradi projekta za TE “Stanari” predvi|ena tehni~ka rje{enja obuhvatila su sve neophodne mjere za{tite. U cilju prikupljanja podataka o raspolo`ivim koli~inama podzemne vode. Energetski objekti uvek imaju odre|eni nivo {tetnih uticaja na kvalitet `ivotne sredine u svojoj okolini.4. Ovo je posebno bitno kada se radi o objektu koji bi se nalazio u podru~ju koje je za sada ekolo{ki o~uvano. {to je neophodno zadr`ati u toj istoj mjeri kao i poslije izgradnje i tokom rada objekta. Iz tih razloga. stabilnost i efikasnost rada bloka. kvalitet vode od odvodnjavanja kopova je takav da njihova priprema u postrojenju HPV termoelektrane ne bi imala ni tehni~ko ni ekonomsko opravdanje. je slo`en i internacionalizovani problem. Na osnovu izvr{enih preliminarnih istra`nih radova na podru~ju lokacije zahtijevane koli~ine vode se mogu obezbijediti iz podzemnih bunara.1. [8] vezani za ta~nost projektovanja. a kasnije i verifikaciju podataka o fizi~ko hemijskim karakteristikama i kvalitetu uglja sa ciljem dodatne minimizacije pojave mogu}ih rizika.1. GHG. Dobijanje ekolo{ke saglasnosti uti~e na rokove izgradnje i predupredjuje kasnije eventualne probleme. U procesu pribli`avanja [050] .2. Analiza izda{nosti jednog eksploatacionog bunara (30 m3/h. itd. tako da potrebne koli~ine vode za TE Stanari skoro dosti`u ukupnu raspolo`ivu koli~inu vode u ovim vodotokovima u periodu malih voda. kao i kori{}enje podzemnih voda. S druge strane. tro{kove te~nog goriva. investicione tro{kove za opremu. odnosno iznala`enje projektnih re{enja koja }e eliminisati uticaj na okolinu do ispod zakonom predvidjenih vrednosti.energija Slika 3 Toplotna {ema TE Stanari 430 MW. vr{i se optimizacija izbora re`ima rada. Ograni~enje CO2 emisije Emisija green house gases. 2. Raspolo`ive koli~ine vode su na osnovu hidrogeolo{ke analize le`i{ta nedovoljne za zadovoljnje potreba termoelektrane jer su zavisne od padavina i u periodima dugih malovo|a jako se smanjuju. akumulisanje voda na tim vodotocima. Zbog toga je u cilju izbora najpovoljnijeg rje{enja. koji su dio postoje}e regulative Republike Srpske. mogu}em broju i kapacitetu pojedinih bunara i rastojanjem izme|u bunara. 2. koje obezbje|uju da ovaj objekat bude prihvatljiv sa ekolo{kog stanovi{ta. potrebno je sprovesti dodatna istra`ivanja. neophodno je obaviti detaljnu analizu.1. prema istra`ivanjima) pokazuje da se skoro polovina potrebne koli~ine vode mo`e obezbijediti iz tog bunara. Pretpostavlja se da se na samoj lokaciji TE ili u neposrednoj okolini mo`e formirati vi{e bunara. pokazuju da protok ovih vodotokova u minimumu drasti~no opada u odnosu na prosjek.

2. ne}e biti postavljen zahtjev za smanjenje emisija GHG u odnosu na 1990. Pored ovog. [051] . neophodno je definisati i specificirati aktivnosti za minimizaciju katastrofalnih posljedica otkaza. Analizom energetskih prilika i u ostalim zemljama jugoisto~ne Evrope mo`e se konstatovati da samo Bugarska i Rumunija imaju vi{kove elektri~ne energije iznad aktuelnog potro{a~kog konzuma.2. Tako|e primjena metoda teorije vjerovatno}e i statistike na bazi istorije podataka o otkazima. uz neizbje`nu analizu i specifikaciju njenih “slabih mjesta”. pa se plasman energije iz TE Stanari mo`e tra`iti u okviru zemalja jugoisto~ne Evrope. blagovremenog otkrivanja uglja i obezbe|enja potrebnih koli~ina uglja bez obzira na uticaj spolja{njih i ostalih faktora (vremenski uslovi. {to daje mogu}nost pravovremenih djelovanja uz adekvatno sni`avanje tro{kova odr`avanja. vrste i posljedice otkaza koji mogu nastupiti. Na osnovu preliminarnih prora~una u okviru prethodne studije opravdanosti (po metodologiji IPCC). danas je multidisciplinaran zadatak tima stru~njaka. U BiH nije izvr{ena inventarizacija gasova GHG za protekli period vremena. sa odre|enim nivoem povjerenja u ispitivane parametre. priprema skladi{ta uglja za kriti~ne periode. odnosno testiranje hipoteze u praksi obavlja u svim `ivotnim fazama razvoja. Bosna i Hercegovina je prihvatila Okvirnu konvenciju UN o promjeni klime.3. elektri~na energijia je posmatrana kao tr`i{ni i izvozni proizvod i razmatrane su potrebe potro{nje elektri~ne energije u Republici Srpskoj. stanje u budu}nosti nije odre|eno samo po~etnim stanjem i na~inom upravljanja. kao i dobro obu~eno pogonsko osoblje. Treba ista}i ~injenicu da se verifikacija pouzdanosti. Smanjenje stope prinudnih zastoja a time i smanjenje rizika za gubitkom proizvodnje elektri~ne energije. pri ~emu mjere na rudniku podrazumijevaju odre|ena uskla|ivanja proizvodnje uglja sa potro{njom termoelektrane. U cilju odr`avanja proizvodnje na zahtijevanom nivou i smanjenja stope prinudnih zastoja neophodno je preduzeti niz mjera od kojih su neke uslovljene karakterom opreme i spolja{njim uticajima. odnosno uslove okoline i druga tehni~ka ograni~enja. Upravljanje preostalim radnim vijekom termoelektrane. godinu. preostaje "pozitivna" razlika emisije CO2 od 2038 kt CO2 . zbog ~ega metode za procjenu optimalne pouzdanosti na bazi ekonomskog kriterijuma. zna~ajno }e umanjiti rizike nedostatka uglja koji se mogu odraziti na smanjenje proizvodnje elektri~ne energije. dok su druge ~isto organizacione. njihova me|usobna veza (struktura) i radni uslovi (ograni~enja i uslovi okoline). Rizici tokom eksploatacije termoelektrane Sistemskim postupcima za utvr|ivanje uzroka. do podataka za odre|ivanje pouzdanosti forsirano se mo`e do}i prora~unom i verifikacijom ili prirodnim putem (neforsirano). podsklopova i njihovih komponenti. Formiranjem zajedni~kog tr`i{ta elektri~ne energije u jugoisto~noj Evropi. rje{ava se inicijalno projektno izborom odgovaraju}ih kvalitetnih materijala za dijelove pod pritiskom. BiH }e morati prihvatiti i ratifikovati Kjotski protokol. dok ostale zemlje imaju evidentne manjkove. i druge godine. godine na nivou BiH kao dr`ave. odnosno dobijanje odre|enih broj~anih vrijednosti na osnovu kojih se mo`e do}i do odgovaraju}e i pravovremene odluke u procesu odr`avanja (optimizacija odlu~ivanja). za ~iju realizaciju su potrebne nove metode i koncepti.2. Osim procjenom. kao i njegovih dijelova.2. jasno ukazuju na neophodnost uskla|ivanja postoje}ih metoda za postizanje optimalne pouzdanosti i njihovog prilago|avanja sistemu. kroz iskustva korisnika. Prilikom analiza mogu}nosti plasmana proizvedene energije. ali }e vjerovatno biti problemati~no prekora~enje emisija GHG ostvarenih 1990. vlastita proizvodna i druga iskustva i kroz podatke odgovaraju}ih servisnih organizacija anga`ovanih na poslovima odr`avanja. Kao zemlji u razvoju. postojanje neracionalnih ulaganja na bazi rada otklanjanjem posledica a ne uzroka. 2. kvarovi mehanizacije.2.1. pod uslovom da izdr`e tehni~ko-ekonomsku i ekolo{ku konkurenciju. projektovanja. gradnje i eksploatacije objekta. sistem termoelektrane). dobro planiranih redovnih godi{njih remonta. Bosni i Hercegovini i u jugoisto~noj Evropi. tada je problem odre|ivanja pouzdanosti rije{en ako se znaju pouzdanosti sastavnih komponenti ili bar njihovih "najkriti~nijih" dijelova. godine stupila na snagu za BiH. koja je krajem 2000. Dobra organizacija i koordinacija rudnika i rada elektrane. brzina i cijena.energija Evropskoj uniji. Organizacionim i tehni~kim merama potrebno je uo~iti i otkloniti tehni~ke probleme opreme vezane za o~uvanje `ivotne sredine a time i spre~iti redukciju snage elektrane ili njeno eventualno isklju~enje usled prekora~enja dozvoljenih ekolo{kioh uslova. Br`i investicioni proces izgradnje TE "Stanari" mogao bi djelimi~no "izbje}i" slo`enu proceduru udovoljavanja zahtjevima Kjotskog protokola. Snabdijevanje ugljem Obezbje|enje potrebnih koli~ina uglja za TE Stanari u cilju smanjenja mogu}ih rizika neophodno je realizovati mjerama koje se sprovode u okviru procesa proizvodnje na rudniku a i na termoelektrani. Glavna te`nja u razvoju tih metoda jesu efikasnost. uz prethodno definisanje i razradu odgovaraju}eg algoritma. tako da ne postoje zvani~ni podaci o emisiji GHG za 1990. organizacione mjere u smislu redovnog preventivnog odr`avanja. 2. naro~ito onih koji se odnose na samo sredstvo i okolinu (preventivni in`enjering). Plasman elektri~ne energije Uspostavljanjem tr`i{ta elektri~ne energije u jugoisto~noj Evropi. Samu verifikaciju pouzdanosti prati i odgovaraju}i matemati~ki aparat. [1]. kori{tenja i odr`avanja sistema. veoma je zna~ajna za dono{enje dugotrajnih odluka u sistemu odr`avanja. itd). Neodgovaraju}i nivo pouzdanosti u toku eksploatacije samog tehni~kog slo`enog sistema. Na osnovu trenutnog stanja Republika Srpska i BiH imaju vi{ak izgra|enih kapaciteta koji mogu davati ve}u proizvodnju od potrebne potro{nje elektri~ne energije. Ukoliko je posmatrani objekat slo`en (npr. posebno u zimskim uslovima i uslovima planskih remonta na rudniku. ra~unaju}i i pretpostavljeno pove}anje proizvodnje postoje}ih TE u BiH. kao i potpuna liberalizacija tr`i{ta. ~iji otkaz predstavlja naj~e{}i uzrok zastoja termoelektrane. odnosno 4173 kt CO2 ukoliko postoje}e TE ne pove}aju proizvodnju. znatno se mijenja pristup energetskim analizama i valorizaciji opravdanosti izgradnje nekog novog energetskog objekta. mogu}e je da Bosni i Hercegovini. Gubitak proizvodnje elektri~ne energije Proizvodnje elektri~ne energije TEP u direktnoj je vezi sa raspolo`ivosti tog bloka odnosno sa stopom prinudnih zastoja. uz uzimanje u obzir primijenjene tehnologije okopavanja. U stohasti~nim pona{anjima slo`enih tehni~kih sistema sa velikim brojem sklopova. 2. a uglavnom je vezana za nekoliko osnovnih ograni~avaju}ih faktora novac i vrijeme. kao i odgovaraju}i algoritmi za metode rada. povezanog sa tr`i{tem Evropske Unije. otvara se mogu}nost plasmana svih vi{kova elektri~ne energije. obezbijedi}e uslove za pouzdan rad bloka. dobijaju svoju ulogu u procesima projektovanja i planiranja izrade.2. problemi transporta.

toplotni.: Matemati~ka verovatno}a u funkciji dijagnostike stanja sistema. Zbornik radova sa 3.. Za TEP toplotne snage op{tim metodama ocjene elementarne vode njihovom minimizovanju. Optimizacijske metode upravljanja se okvirno mogu svrstati u tri podgrupe. 4. kombinovano programiranje u oblasti upravljanja sistemima i mre`no programiranje. zasnivaju se na blagovremeno preduzmu aktivnosti koje zaga|iva~a.DQM konferencije “Upravljanje odr`avanjem 2000”. Ekolo{ki rizici elektronike. Metode koje se danas imati negativni uticaj na izgradnju usvojen Plan pra}enja okolinskog primjenjuju u prognozi i procjeni odnosno budu}i njihov rad. 2000. sa krajnjim ciljem Slika 4 Metodolo{ke osnove procjene pouzdanosti za tipske detalje. Pored ovih mjerenja u okviru TE "Stanari" planira se i mjerenje nivoa buke i vibracija na granici lokacije TE. Rizik prenosa elektri~ne energije Uklapanje TE Stanari u elektroenergetski sistem. Metodolo{ke osnove procjene dijagnostike.. Za nova postrojenja provjera emisije se vr{i i u toku probnog rada i uslov je za davanje upotrebne dozvole. zahtijeva dalje ispu{tanje opasnih materija u `ivotnu prou~avanje u smislu uvo|enja drugih sredinu. odabrana je veza sa 400 kV mre`om. monitoringa vazduha u TE "Stanari" predvi|eno je kontinualno pra}enje emisija sumpornih i azotnih oksida i ~estica lete}eg pepela.4. presecanjem i povezivanjem na 400 kV dalekovod Banja Luka -Tuzla. str. istovremeno naslanjanje na savremene metode deterministi~kih projektnokonstruktivnih prora~una elemenata. a koje mo`e izazvati pretpostavki (uspostavljanje redovnih prekomjerno zaga|enje pojedinih procesa odr`avanja sa uvo|enjem segmenata `ivotne sredine i 5. [6]. str. razrade i projektovanja sistema analiza). termoelektrane. gdje su zastupljene raznorodne kroz analizu uticaja u akcidentu. odnosno i metodama. kao i razvoja.). Daljom analizom utvr|eno je da nema ni naponskih ni strujnih ograni~enja usljed anga`ovanja TE Stanari. a sve u cilju ostvarenja maksimalne proizvodnje elektri~ne energije. {to tehnologije (ma{instvo. organizovanje i ugro`avanje zdravlja ljudi. Osnovni rizici ~iji se uticaj mo`e analizirati su: promena investicionih ulaganja.. sa najzna~ajnijim modelima TEP postoje odre|eni rizici koji mogu na~in pra}enja emisije. Literatura [1] Bulatovi} M.energija 2. ispunjenja zahtijevanih uslova. elektronika. kao i kakav je objekat termoelektrane. {to zna~i da je zadovoljen kriterijum stabilnosti (n-1). U cilju pouzdanosti na bazi vjerovatnosnih projektovanje. uz pouzdanosti TEP pojedinih sistema TE predvi|ene su kori{tenje postoje}ih statisti~kih odgovaraju}e mjere za smanjenje U teoriji pouzdanosti za najranije etape vjerovatno}e nastanka akcidenta. Zbornik radova sa 3. Projektom prikupljanje podataka o otkazima.2. u okviru prora~una na ~vrsto}u. razvijenih u okviru teorije prije svega odnosi na dobro neprekidno pra}enje emisije. podsistema i sistema termoelektrane (~vrsto}a. dok u slu~aju pogonskih Ekolo{ki operacioni rizici razmatrani su sistema. hidrauli~ki. kao numeri~ka metoda matemati~kog programiranja (neophodna podr{ka ra~unara). dobar izbor komponenti. promena cene elektri~ne energije. Ekonomski rizici Ekonomski rizici se mogu javiti u svim fazama izgradnje termoelektrane. aerodinami~ki i drugi prora~uni). definisan je postupaka. vjerovatnosni modeli za procjenu promjene pokazatelja pouzdanosti zaga|enja okoline. kao obaveza su npr. [7]: dinami~ko programiranje. Na slo`enih tehni~kih sistema. koje upravlja~ke probleme rje{ava primjenom teorije grafova. 2000. U cilju spre~avanja pojave pouzdanosti slo`enih tehni~kih sistema. 6. razmatrano zbog zakonske procjenu promjene pokazatelja obaveze). uz njihovo dobru monta`u i kasnije pravilno vo|enje pogona bloka u eksploataciji. U teoriji pouzdanosti za najranije etape razvoja. Aronov J. blagovremenog otklanjanja posljedica slici 4 dat je grafi~ki prikaz navedenih U svim ovim fazama `ivotnog ciklusa eventualnih zaga|enja.DQM konferencije “Upravljanje odr`avanjem 2000”. GolenkoGinzburg D. 47-54 [052] . podrazumijeva nekontrolisano energetika i sl. gubitak proizvodnje usled uslova na lokaciji a u skladu sa izabranim tehni~kim re{enjima (pogor{anje vakuma povezano sa izabranim rashladnim sistemom i visokim spoljnim temperaturama). To se ve}e od 200 MW zahtijeva se pouzdanosti. mogu}e je ostvariti na 400 kV mre`u. Oni se mogu kvantifikovati i analizirati u okviru ekonomskih analiza kroz analizu osetljivosti. Iz sprovedene analize optimizacije vezivanja ovog objekta na bazi alternativnih rje{enja na 110 i 400 kV prenosnu mre`u. Poznavanje uticaja (monitoring) kvaliteta pojedinih pouzdanosti slo`enih postrojenja kakve mogu}ih rizika omogu}ava da se segmenata `ivotne sredine. sem u slu~aju kada su oba 400 kV dalekovoda (Stanari – Banja Luka i Stanari – Tuzla) van pogona. Zaklju~ak Metodologija procjene pouzdanosti veoma je mnogo napredovala na polju 3. Vrnja~ka Banja. 30-35 [2] Papi} Lj. Vrnja~ka Banja.. podsisteme postizanja maksimalno mogu}e i sisteme na etapi razrade i projektovanja i izrade prototipa (analoga) pouzdanosti i raspolo`ivosti bloka. razrade i mjere za smanjenje posljedica ukoliko termoelektrane razvijeni su statisti~ki i projektovanja sistema termoelektrane se isti i pojavi (ovo je hipoteti~ko logi~ko vjerovatnosni modeli za razvijeni su statisti~ki i logi~ko stanje.: Uticaj pogodnosti odr`avanja na sigurnost tehni~kih sistema. promena cene uglja.

004 (497. the production energy perception for the period of 2011 – 2030 was carried out.11) Optimizacija re`ima rada TE-TO Doboj Rezime TE-TO Doboj }e biti smje{tena izme|u postoje}e toplane i rijeke Bosne. Based on the carried out analysis of annual engagement of base and peak-reserve heating source. [6] Vavilon A. 229 str. The chimney will be situated on the location west.. Dosad sprovedene analize mogu}nosti kori{}enja potencijala uglja polaze od pretpostavke da }e se najve}i . Nosov B. Uvod Termoenergetski potencijal baziran na uglju.311. i dr. Dimnjak }e biti na zapadu lokacije.: Verovatnosnostatisti~ke metode analize sigurnosti tehni~kih sistema. No 9. [053] pola`u pravo i drugi va`ni subjekti dru{tva kao {to su industrija i doma}instva. 1974.22. and transformer and distribution plant on the east. 1974. Aleksandrovskaja L. Zdravko N. Institut za gra|evinarstvo „IG“ Banja Luka. Elektri~eskie stancii. [8] Milovanovi} Z. Ma{inski fakultet. pored elektroprivrede. The balance was determined and optimization was carried out for heating and electric energy production as well as fuel consumption for these kinds of conditions. Key words: working regimes. toplana. Godi{nje anga`ovanje bloka predvi|a se 8000 h rada sa ekvivalentnim radom na 100% optere}enju od 6500 h/god. u postoje}oj toplani i ukupno u zbiru. [4] Milovanovi} Z.in`. both in the existing heating plant and total together. as well as coal consumption in the new block of TPP-HP Doboj. optimizacija. 300 str. Ma{inski fakultet U Banjoj Luci.. a transformator i razvodno postrojenje na istoku.. Univerzitet u Banjoj Luci. thermal power plant – heating plant 1. dipl. Na osnovu sprovedene analize godi{njeg anga`ovanja baznog i vr{no-rezervnog toplotnog izvora izvr{eno je sagledavanje proizvodnje energije u periodu 2011-2030. Moskva.: Optimizacija pouzdanosti termoelektrana..N.N. Vodozahvat sa pumpnom stanicom rashladne vode bi}e nizvodno od starog `eljezni~kog mosta. Paralelno sa prikazom o~ekivane proizvodnje toplotne energije iz baznog i vr{no-rezervnog izvora dat je i prikaz proizvodnje neto elektri~ne energije ukupno godi{nje (u kombinovanom re`imu rada i kondenzacionom) a tako|e i potro{nja uglja u novom bloku TE-TO Doboj. optimization. 2003. 2000. Za ove uslove odre|en je bilans i izvr{ena optimizacija proizvodnje toplotne i elektri~ne energije i potro{nje goriva. termoelektrana-toplana Optimization of Doboj TPP-HP Working Regime TPP-HP Doboj will be located between the existing heating plant and Bosna River. Robajac O. a malo zavisi od meteorolo{kih uslova. Klju~ne rije~i: re`imi rada.: Modifikovana metoda za procjenu optimalne pouzdanosti kopndenzacione termoelektrane..energija [3] Aronov J. heating plant. Beograd. Blok }e se prostirati paralelno sa internim industrijskim kolosekom i rijekom. Univerzitet u Banjoj Luci. we presented the production of the net electric energy total per year (both in combined working regime and condensation). Doktorska disertacija. Papi} Lj. 36 str. Berlinskij J. a vodoispust nizvodno ka Doboju. Banja Luka.ma{.: Ob vlijanii sistemi recirkulacii sredi na rabotu kotla TGMP-324. [7] [e{i} B. Banja Luka. 1999. i drugi: Prethodna studija o ekonomskoj opravdanosti izgradnje TE Stanari. Water intake with cooling water pump station will be located downstream from the old railway bridge and water outlet downstream toward Doboj. DQM.: Osnovi metodologije dru{tvenih nauka. The foreseen annual engagement of the block is 8000h of work with equivalent work at 100% loading of 6500h/year. The block will be spread parallel with the internal industrial railway tacks and the river. 2007. ^a~ak. Na kori{}enje ovog potencijala. Banja Luka. Nau~na knjiga. Milovanovi}. kao neobnovljivom izvoru energije predstavlja konstantan izvor energije tokom cijele godine i ne zavisi od hidrolo{kih prilika.N. Parallel with presentation of the expected heat energy production from base and peak-reserve source. [5] Milovanovi} Z. uklju~uju}i i toplifikaciju gradova na doma}em energetskom gorivu nezavisnom od uvoznih problema. god. Ma{inski fakultet Banja Luka UDC: 621... godina.

proizvodnju elektri~ne (za plasman na industrijskog kolosjeka i rijeke Bosne je Projektna temperatura rashladne vode je slobodno tr`i{te) i toplotne energije (za slobodan prostor {irine od 120 do 180 12ºC. srednja kota iznosi ograni~ena potokom Velika Rijeka koji rezervi uglja. dok je tlo u 2.. Imaju}i u vidu planirani prostoru predvi|ena je izgradnja budu}e 2. se dominantan uticaj lokalnih je sprovesti odre|ene geolo{ke istra`ne U cilju obezbje|enja potrebnih podloga ortografskih prepreka na pravac i na radove.n. Srednji godi{nji broj dana grijanja i postoje}om toplanom. kao i eventualna nova za dono{enje investicione odluke. od preostalih 400. [1]. mogu}eg dugoro~nog plasmana uglja iz Doboja i kao rezervni izvor u slu~aju rudnika Stanari. Sa navedenom toplotnom snagom ostvaruje se najpovoljnije uklapanje ovog baznog toplotnog izvora u ukupni dijagram toplotnog optere}enja. Kvalitet sirove vode razvoj rudnika Stanari. lokacija grada Doboja parametri u~estalost pravaca vetrova i kre}u se sa izgra|enim sistemom daljinskog Na osnovu sprovedene analize oko 2.800. planira Predvi|eno je da }e se TE-TO Doboj objektima.00 bloka). Izme|u prosje~ni proticaj od QSR = 1. Paralelno su u okviru tabele 1.26 m. Funkcija samog pove}anje kapaciteta rudnika na 3. U skladu sa ovim. Imaju}i u vidu planirani razvoj zbog kanalisanog strujanja. postrojenja u sastavu toplane u Doboju i Postoje}i vrelovodni kotlovi toplane potrebe za odre|enim zahvatima na 2. uz maksimalni proticaj TE-TO Doboj je determinisano kao `eljezni~kim kolosjekom za potrebe (Q1%) od Q1% = 3.n. u pogledu re`ima vetra uo~ava srednje. koja iznosi 147.4 m/s. koji se trenutno koristi kao iznosi 22ºC. Na osnovu ovih periodu 2011-2030. U Doboju su skoro seizmi~ka istra`ivanja s ciljem stvaranja odnosno analize opravdanosti ulaganja.. neophodno plasirati u budu}u TE-TO Doboj.000 ±0. odnosno ukupnog stvarnog toplotnog optere}enja SDG Doboja. gdje se. a sa sjeverne objekata u trajanju od 40 godina. TE-TO za sirovom vodom.000 t/god.3 nametnula kao prioritetna lokacija za rezervnog toplotnog izvora izvr{eno je m/s) je osam. [1] [ºC] bloka od 40 MWt odabrana prema zahtjevima toplotnog konzuma. Uslovi na lokaciji lokacija TE-TO Doboj se nalazi u zoni godi{nja potro{nja uglja od oko Polaze}i od nadmorske visine (kota VII stepena MCS skale. kota (Q1% velike vode) je H1% = osnovu raspolo`ivih bilansnih. ~iji je kapacitet daljinskog grijanja grada Doboja i narednom periodu o~ekivati i njeno sasvim dovoljan za podmirenje potreba plasmana elektri~ne energije na pro{irenje.4. S obzirom na dosada{nji rad jedinstveno tr`i{te elektri~ne energije. oko 300. O~ekivani optimizirani izlazni prosje~ne brzine vjetra ne prate uvijek rudnika Stanari.n. se godi{njeg anga`ovanja baznog i vr{nosa jakim vjetrom (ja~ina iznad 12.energija dio uglja iskoristiti za proizvodnju Lokacija toplane je sa jugoisto~ne Hidrolo{ki parametri rijeke Bosne na strane ograni~ena putem Doboj-Maglaj elektri~ne energije u TE i TE-TO.. 2. a prosje~na ljetnja temperatura snabdijevanje sistema daljinskog m. ukupne instalisane Prema seizmi~koj mikroregionalizaciji. definisana je mogu}nost pro{irenja koristi}e se za pokrivanje vr{nog dela kao i najboljeg i najlo{ijeg uglja koji }e postoje}e gradske TO u TE-TO. snage oko 420MW.n.37 m. [054] .50 seizmi~kom smislu ocijenjeno kao t/god. Na ovom Doboja). grejanja Doboja.5. kao dijagrama trajanja toplotnog se koristiti za sagorijevanje u TE-TO prioritetna lokacija za dalje analize optere}enja sistema daljinskog grijanja Doboj date su u u okviru Tabele 3. realno je u bunar kapaciteta 10 l/s. a Sa jugozapadne strane lokacija je duguro~no i na osnovu potencijalnih 142.m. uz neznatno u~estalija strujanja projektovanje. revitalizacionih zahvata biti u pogonu i O~ekivane karakteristike projektnog. predvi|ena ukupna 2.42 m. dok je toplotna snaga vazduha za period 1951-2004. Seizmi~ki uslovi potrebe TE Stanari.3. Kvalitet uglja Doboj }e nakon potrebnih njihovoj rekonstrukciji i reviztalizaciji.520 m3/s. opravdanosti izgradnje TE-TO Doboj.000 tona bi se moglo m. zatim apsolutno se uliva u rijeku Bosnu. prema TE-TO Doboj sa pripadaju}im potvr|enim rezervama uglja. na bazi sa prikazom o~ekivane proizvodnje tabeli 2 .055 m3/s i postrojenje za kombinovanu snabdijevanja toplane ugljem.8 MWe Tabela 1 Srednje mjese~ne i godi{nje minimalne i maksimalne temperature bruto.m.. sistemom daljinskog grijanja i Trenutno je na lokaciji izgra|en jedan trajanja toplotnog optere}enja sistema postoje}om toplanom. Najve}e 2. zabilje`ena minimalna kota Hmin = strane izgra|enim industrijskim 136.m. a o padavinama u procijenjenih koli~ina uglja. a na vodozahvatu su slijede}i: maksimalna i `eljezni~kom prugom Doboj-Sarajevo. u daljem tekstu: SDG poljoprivredno zemlji{te.. ra~unaju}i sa radom ovih HSR = 137. S obzirom da je za ispada novog bloka.m. sprovedenih analiza odabrana je elektri~na snaga novog bloka TE-TO Doboj od 34. iz pravca sjeverozapada i jugoistoka. godine. intenzitet vjetra. kao i samu cjevastih bunara u kojima }e biti postrojenja TE-TO Doboj definisana je lokacija grada Doboja sa izgra|enim kroz pokrivanje baznog dijela dijagrama ugraditi uronjene bunarske pumpe. Projektni uslovi Postoje}a TO Doboj izgra|ena je na desnoj obali rijeke Bosne na lokaciji Pridjel.1. ravnomjerno zastupljeni vjetrovi iz svih neophodnih preduslova za dalje ura|ena je Prethodna studija pravaca. 2.2 snabdijevati sirovom vodom iz bu{enih optimiziranog novog termoenergetskog miliona tona uglja godi{nje. godina.2. Osnovni podaci o dalje analize mogu}eg dugoro~nog sagledavanje proizvodnje energije u temperaturama vazduha na lokaciji dati plasmana uglja.

6 MWe elektri~ne snage. uz smanjenje proizvodnje elektri~ne energije. za koje je i odre|en bilans proizvodnje toplotne i elektri~ne energije i potro{nje goriva i dat u tabelama 4 i 5. Osnovni kriterijumi kod izbora karakteristika bloka bili su sa jedne strane raspolo`ive koli~ine stanarskog lignita i te`nja da se ostvari maksimalna produkcija elektri~ne energije. a tako|e i potro{nja uglja u novom bloku TE-TO Doboj. pa i povojnije ekonomske efekte. najboljeg i najlo{ijeg uglja. U periodima kada je bazna toplotna snaga nedovoljna da pokrije ukupne toplotne potrebe SDG Doboj. sa optere}enjima ni`im od kapaciteta jednog kotla. samo u dva slu~aja. do one snage koja omogu}uje temperatursko uklapanje baznog izvora u temperaturski grafik rada po kliznom dijagramu 125/65ºC (maksimalno zagrijevanje u baznom izvoru do 102. koa i godi{nje potro{nje uglja ispod planiranih cca 300 hiljada tona godi{nje. pa stoga porast potreba SDG za 4-5 MW iznad raspolo`ivih 40 MWt baznog izvora ne zna~i automatsko i potrebu uklju~enja vrelovodnog kotla. Na godi{njem [055] .energija Tabela 2 Padavine i broj dana sa padavinama za period 1951-2004. [2] toplotne energije iz baznog i vr{norezervnog izvora dat je i prikaz ukupne proizvodnje neto elektri~ne energije godi{nje (u kombinovanom re`imu rada i kondenzacionom). pove}anje snage baznog izvora iznad 40 MWt bi samo neznatno pove}alo ukupan stepen korisnosti. a sa druge strane karakteristike raspolo`ivog toplotnog konzuma SDG Doboj. Kako sam vrelovodni kotao ima svoj tehni~ki minimum kod minimalnih potreba za dodatnom vr{nom snagom bi}e potrebno redukovati baznu toplotnu snagu dok vr{ni izvor ne pre|e svoj minimum. Sa odabranom maksimalnom toplotnom snagom od 40 MWt. jedan od kotlova TO Doboj iz koje se vr{i dodatno zagrijevanje mre`ne vode do potrebne temperature polazne vode. Pretpostavljeno godi{nje anga`ovanje bloka je 8000 h rada sa ekvivalentnim radom na 100% optere}enju od 6500 h/god. za vr{ne potrebe u toku grejne sezone anga`ovanje kotla toplane Doboj kreta}e se izme|u 50 sati (2011. godina). sni`ava ukupan godi{nji stepen korisnosti iskori{}enja goriva na 41%. U prvim godinama eksploatacije kada je udio baznog izvora u ukupno maksimalnoj potrebnoj snazi sistema grijanja ~ak 0. pri radu po sagledanoj dinamici promjene dijagrama trajanja toplotnog optere}enja. kao i u satima rada u van grejnom periodu. godina) pa do oko 700 godi{nje ( 2030. Saglasno gore navedenom. To zna~i da za vr{ne potrebe nikada u cijelom periodu ne}e biti potrebno anga`ovati oba Tabela 3 Karakteristike projektnog.036 grejnih sati). jer sa manjom snagom bloka bilo bi mogu}e oduzeti tako|e predvi|enih 40MWt. u postoje}oj toplani i ukupno u zbiru. tako da je ukupan neto stepen korisnosti u kombinovanom re`imu rada oko 56% (3. uklju~uje se u rad vr{ni toplotni izvor. Zna~ajnije pove}anje ukupnog stepena iskori{}enja goriva bi bilo mogu}e ostvariti.5ºC). ili pak smanjenjem elektri~ne snage bloka.8 (Qb/Qu=40/50) planiran je rad sa snagom baznog izvora i ne{to ispod 40 MWt. [1] nivou posmatrano rad u kondenzacionom re`imu u no}nim satima grejnog. uz neto proizvodnju od 27. godine. Uklju~enje vrelovodnog kotla se vr{i onda kada postoji tendencija opadanja spoljne temperature odnosno daljeg porasta toplotnog optere}enja..8 MWt. pove}anjem toplotnog konzuma {to smatramo nerealnim. u okviru grejnog perioda se ostvaruje prosje~no anga`ovanje u cijelom periodu od 30. Sam sistem grejanja je inertan. S druge starne. uz prate}u analizu dijagrama trajanja toplotnog optere}enja datih za karakteristi~ne godine eksploatacije.

ostvariva}e se bilo pomo}u propisa o dozvoljenom sadr`aju sumpor regulacionog ventila na parovodu 3.2. cilindara srednjeg i niskog pritiska. Za potrebe rezervnog sistema TE-TO na navedenoj lokaciji.energija drugog dijela turbine oduzima}e se para za sopstvene potrebe bloka. od ~ega }e jednog kotla za sagorijevanje goriva u inertnog materijala. Sistem za doziranje odnosno pritiska pare na mjestu kre~njaka bi se naknadno ugradio u oduzimanja za toplifikacioni zagrija~ Osnovni karakteristi~ni parametri TEslu~aju eventualnog poo{travanja TO Doboj dati su u okviru tabele 6. Predvi|ene su dvije pumpe rashladne sirove vode. postoji sistem za doziranje osnovnog goriva. koje zajedno obezbje|uju 100% potrebnih hla|enja. [1] [056] . bilo pomo}u regulacione plamena pri sni`enom optere}enju u dijafragme iza oduzimanja pare za Nakon razmatranja ulaznih i izlaznih lo`i{tu kotla predvi|eno je lako lo` ulje parametara. separatora ~vrstih ~estica. Vakuum u kondenzatoru }e se regulisati recirkulacijom povratne rashladne vode iz kondenzatora Tabela 5 Bilans prosje~ne proizvodnje toplotne i elektri~ne energije i potro{nje goriva na u usisnu komoru bazi 20 godina eksploatacije. [1] ispred pumpi u crpnoj stanici rashladne vode. Kotao sa cirkulacionim fluidizovanim slojem }e se sastojati iz: lo`i{ta sa ekranskim povr{inama ispariva~a. Nije potrebna pomo}na izme|u cilindra visokog pritiska i definisan je konceptualni pristup Tabela 4 Bilans proizvodnje toplotne i elektri~ne energije i potro{nje goriva. kao i izvr{ene optimizacije. Tehni~ko-tehnolo{ka koncepcija izme|u srednjepritisnog i niskopritisnog dioksida u dimnim gasovima. sistem za Predvi|ena je turbina koja }e se 3. U toplifikacionom re`imu radi}e samo jedna pumpa. separatora pre njegovog odvo|enja. Hla|enje pare u kondenzatoru }e se vr{iti vodom iz rijeke Bosne (otvoreni sistem hla|enja). kotao }e bez ve}ih bloka TE iz rada. snabdijevanja. u slu~ajevima ispada Blok TE-TO Doboj }e se sastojati od Pored uglja. Kondenzator }e biti dvodjelni radi lak{eg ~i{}enja tokom rada bloka. je sistem za inicijalno doziranje 8% neraspolo`ivosti bloka). koja se hladi rije~nom vodom. Tehni~ki parametri startnog goriva. Kao i kod kotlova tek mo`da 150 sati biti potrebno cirkulacionom fluidizovanom sloju i sa sagorijevanjem ugljenog praha u uklju~enje oba postoje}a kotla. Sa parovoda (dizel gorivo). Za potpalu uglja i eventualnu podr{ku objekta TE-TO Doboj dijela turbine. Za startovanje kotla predvi|en maksimalnih cca 270 sati godi{nje (pri snabdijevanje toplifikacionog zagreja~a.1. Osnovne karakteristike TE-TO snabdijevanje vazduhom za sastojati od cilindra visokog pritiska i Doboj sagorijevanje. toplifikcioni zagreja~. a tehni~ka hla|enja omek{anom vodom u zatvorenom sistemu. sistem za otpepeljivanje i sistem Regulacija temperature polazne vode. sistem dimnog gasa. u periodu 2012-2031. povratne grane iz separatora sa zaptivnim sifonom. konvektivnog kanala sa grejnim povr{inama. letu. toplifikacionog zagreja~a. procijenjeno kondenzacione turbine sa jednim tehni~kih izmena mo}i da sagorijeva i vremensko anga`ovanje iznosi regulisanim oduzimanjem za biomasu. kao i Napomena: Potro{nja uglja uve}ana za 1 % zbog zaprljanja i meteorolo{kih uslova izmjenjiva~a toplote za hla|enje pepela postoje}a kotla. 3.

a druga. Jedna. Postoje}i zasuni na potisnim cjevovodima }e biti zatvoreni. Ugalj }e se dovoziti Slika 1 Situacija TE-TO Doboj. Pepeo }e se prikupljati [057] . Povratna voda iz SDG Doboja }e se sa potisnog kolektora cirkulacionih pumpi povezati sa toplifikacionim zagrija~em nove TETO. Za startovanje turbo postrojenja i bloka u cjelini predvi|ene su redukciono rashladne stanice. Istovar uglja iz vagona vr{i}e se u istovarnoj stanici. a zasun ka novom bloku otvoren. Nova TE-TO i postoje}a toplana }e biti povezane na red. svje`u pare {alje ka deaeratoru. ugalj }e se dopremati sistemom trakastih transportera preko dva kosa mosta i prelazne zgrade. [1] regulacionom posudom u koju se sliva kondenzat. Regulacionim ventilom na potisu pumpi se reguli{e nivo i kontinualno odvo|enje kondenzata. Za zagrijevanje mre`ne vode predvi|en je izmjenjiva~ para-voda sa prete`no `eljeznicom. odvodi paru u kondenzator po formiranju vakuuma. Do nadbunkerskog dela GPO-a. [1] para za startovanje kotla i do obezbje|enja pare za zaptivanje turbine i ejektor kondenzatora para iz kotla se odvodi u atmosferu. a dijelom i kamionima. ejektoru.energija Tabela 6 Osnovni tehni~ki podaci TE-TO Doboj. zaptivnom sistemu turbine i potro{a~ima sa kolektora sopstvene potro{nje. parnom zagrija~u vazduha kotla.

Vrijednost dobijena linearnom interpolacijom dozvoljenih emisija za lo`i{ta 50 MWth (2000 mg/m3) i 300 MWth (400 mg/m3) [058] . na raspolaganju su bili i preliminarni rezultati mjerenja u sklopu kompleksnih merenja u cilju utvr|ivanja tzv. Toplifikacioni dio bloka }e se sastojati od jednog parnog zagrija~a povratne vode. tabela 7. prisustvo za{ti}enih prirodnih dobara u okolini {ire lokacije. [3] i [4]. mjernoregulacione posude i slivnih pumpi. Generator }e biti priklju~en blokovski na 110 kV mre`u. invertori i izolacioni transformatori. uz Napomena: *. emisije sumpor dioksida iz TE-TO Doboj }e biti u rasponu 700÷1300 mg/m3. Na osnovu analize rezultata sprovedenih mjerenja. dodavanjem kre~njaka u lo`i{te. kao i ciljanih vrijednosti. Sakupljanje otpada vr{i}e lokalno licencirano komunalno preduze}e u Doboju. godine. Sve hemikalije }e biti skladi{tene iznad prihvatnih bazena unutar odvojenih ventilisanih objekata. pa se lociranje novog Optimizirani bilansni dijagrami bloka dati radi ilustracije za re`ime rada: kondenzacioni re`im 100% optere}enja (slika 1) i toplifikacioni sa maksimalnim oduzimanjem toplote od 40 MJ/s (slika 2). kao i prisustvo za{ti}enih kulturnih i materijalnih dobara u okolini {ire lokacije. prikuplja}e se u sistem ki{ne kanalizacije i ispu{tati u rijeku Bosnu (vode od drena`a i tehni~kih hla|enja i prikupljena voda od atmosferskih padavina. dok }e se zauljene otpadne vode posebno prikupljati i odvoziti na dalji tretman van lokacije TE-TO Doboj. Otpadne vode bi}e selektivno prikupljane. Konstrukcija lo`i{ta kotla obezbijedi}e da emisije azotnih oksida budu ispod dozvoljenih vrijednosti. Za potro{a~e od posebne va`nosti za rad TE-TO. postoje}e stanje kvaliteta `ivotne sredine. stanja kvaliteta `ivotne sredine" na podru~ju u okolini lokacije budu}e termoelektrane "Stanari". Upravlja~ki sistem Kompleksa TE-TO je konfigurisan kao hijerarhijski. koje se mogu ispustiti u prirodni recipijent bez dodatnog tretmana). predvi|ene su i druge tehni~ke i organizacione mere za za{titu `ivotne sredine. Tako je elektrana dobila na nezavisnosti od manipulacija u udaljenim razvodnim postrojenjima i izba~ene su duge komandno signalne veze. a u zavisnosti od trenutnog kvaliteta uglja koji se sagorijeva. ~ija je realizacija otpo~ela aprila 2006. kao i odgovaraju}i ispravlja~i. postoje}eg. mo`e se zaklju~iti da je postoje}i nivo zaga|enosti zaga|iva~ima koji su karakteristi~ni za termoenergetske objekte u okviru grani~nih imisionih vrijednosti. a potom ostati trajno vezane sa pepelom na vodonepropusnoj deponiji. TE-TO Doboj }e biti projektovana i izgra|ena u skladu sa va`e}om zakonskom regulativom Republike Srpske i Bosne i Hercegovine koja se odnosi na za{titu `ivotne sredin. Sistem za doziranje kre~njaka bi se naknadno ugradio u slu~aju eventualnog poo{travanja propisa o dozvoljenom sadr`aju sumpor dioksida u dimnim gasovima. Predvi|ena su dva transformatora sopstvene potro{nje. nakon izgradnje i pu{tanja u pogon objekta. Pored navedenog. Pored navedenog. Upravlja~ki sistem bi}e formiran kao lokalna ra~unarska mre`a (LAN) sa operatorskim stanicama i ostalom centralnom opremom lociranom u prostoru Centralne komande. Tabela 7 Grani~ne vrijednosti emisije za nova lo`i{ta na ~vrsto gorivo. a ugradnjom elektrofiltarskog postrojenja obezbijedi}e se sadr`aj ~estica u dimnom gasu ispod grani~nih zakonom propisanih vrijednosti. Stanarski lignit se karakteri{e niskim sadr`ajem sumpora. u toku izrade studije izvr{ena su i odgovaraju}a mjerenja kvaliteta vazduha. ali i nivoa buke i vibracija. akumulatorske baterije 220 V i 24 V. U zavisnosti od njihovog kvaliteta vr{i}e se odgovaraju}i tretman. vode i zemlji{ta. a nakon vla`enja transportovati u rudnik kamionima i deponovati zajedno sa pepelom i {ljakom iz budu}e TE Stanari na posebno za to pripremljenoj vodonepropusnoj deponiji. Jedan od transformatora sopstvene potro{nje predvi|en je za napajanje cjelokupne sopstvene potro{nje u slu~aju otkaza na glavnom napajanju iz generatora. namijenjen je. 3. Specijalni ili opasni otpad poput mazivnog ulja bi}e preuziman i obra|ivan od strane licenciranog preduze}a koje se bavi odlaganjem ove vrste otpada. predvi|eni su slijede}i pomo}ni izvori energije: dizel agregat. U tom smislu posmatrano podru~je ima iskori{}en jedan dio ukupnog ekolo{kog kapaciteta. odre|enom kao mjesto sa koga se vr{i operativno upravljanje i nadzor. Analiza uticaja na `ivotnu sredinu Osnovni zadatak i cilj analiza vezanih za za{titu `ivotne sredine bilo je prikazivanje svih potencijalnih uticaja planiranog objekta na okolinu. Dio voda koji svojim kvalitetom zadovoljava propisane normative. U tom kontekstu treba uzeti u obzir slijede}e aspekte: op{te karakteristike prirodne i stvorene sredine posmatranog podru~ja. Usvojeno tehni~ko rje{enje sa sagorijevanjem uglja u cirkulacionom fluidizovanom sloju obezbje|uje i dodatno smanjenje emisije sumpor dioksida. Dio otpadnih voda }e se prikupljati i koristiti za vla`enje pepela. U cilju sagledavanja nultog stanja `ivotne sredine na mikrolokaciji TE-TO Doboj. a sopstvena potro{nja }e se napajati iz generatora ili iz mre`e. [5]. kao i razmjeni informacija izme|u kompleksa TE-TO sa nadre|enim daljinskim centrima upravljanja. prije svega. Navedene grani~ne vrijednosti emisija bi}e ostvarene primjenom savremenih tehni~kih rje{enja.energija pneumatski i skladi{titi u silosu.03. za TE-TO Doboj toplotne snage 100 MWth [mg/m3] 4.2007. "nultog. godine i trajala do 31. Re`imi rada predvi|anje potrebnih mjera za{tite koje }e obezbijediti da efekti rada termoelektrane na kvalitet `ivotne sredine budu u dozvoljenim granicama. za izvr{avanje zadataka neposrednog operativnog i ispitnog upravljanja i nadzora nad svim tehnolo{kim sistemima TE-TO i razmjeni informacija izme|u pojedinih upravlja~kih sistema hijerarhijski ni`eg nivoa. Sa aspekta za{tite `ivotne sredine izgradnja novog industrijskog objekta zahtijeva i analizu ekolo{ke osjetljivosti razmatranog prostora u smislu definisanja ve} iskori{}enog dijela njegovog ekolo{kog kapaciteta i mogu}nosti da primi novi objekat koji je potencijalni zaga|iva~ `ivotne sredine. U cilju o~uvanja kvaliteta vazduha definisane su grani~ne vrijednosti emisija zaga|uju}ih materija u vazduh. Obi~an ~vrsti otpad i sli~an industrijski otpad bi}e sakupljani u odgovaraju}e kontejnere. Najvi{i operativni upravlja~ki nivo kompleksa TE-TO.3. koji su dimenzionisani na cjelokupno maksimalno optere}enje potro{a~a. U krugu elektrane neposredno uz glavni pogonski objekat (GPO) predvi|eno je razvodno postrojenje 110 kV.

energija [059] .

energija [060] .

tako da ne postoji problem plasmana toplotne energije.. U periodu eventualnog pu{tanja u rad TE-TO Doboj postoja}e zna~ajna konkurencija za plasman elektri~ne energije na slobodno elektroenergetsko tr`i{te jugoisto~ne Evrope. postoji niz drugih pozitivnih efekata realizacije ovog projekta.. Na osnovu do sada sprovedenih analiza i u ovom trenutku raspolo`ivih pretpostavki mo}e se zaklju~iti da su o~ekivani nivoi doprinosa TE-TO prakti~no na nivou postoje}eg fona zaga|enosti i da izgradnja i budu}i rad objekta ne}e prouzrokovati bitne promjene kvaliteta `ivotne sredine. [5] Milovanovi} N. Zaklju~ak Na osnovu sprovedenih svih analiza.. Gacko. tako i nakon pu{tanja u pogon i otvaranje mogu}nosti ubrzanog razvoja prije svega u oblasti uslu`nih djelatnosti. TE Gacko 2. a samim tim i jeftinije grejanje za stanovni{tvo i privredu grada Doboja. odnosno da se omogu}i rad razmatranog bloka do kraja njegovog produ`enog radnog vijeka. dopunjeni analizom osjetljivosti.energija objekta u ovoj sredini mo`e realizovati ukoliko se obezbijede mjere za{tite primjenom najboljih dostupnih tehnologija. kako tokom izgradnje. 2005. O~ekivani ukupni neto priliv nov~anih sredstava iznosi preko trideset miliona EUR. kategorizaciji i prora~unu rezervi uglja stanarskog ugljenog basena . Republi~ki zavod za geolo{ka istra`ivanja ''Geozavod'' Zvornik. postoje nesporne potrebe sistema daljinskog grijanja Doboja za proizvodnjom toplotne energije. 70/02. 2006. 300 str. Banja Luka. Slu`beni glasnik Republike Srpske br. novi toplotni izvor omogu}uje br`e {irenje toplovodne mre`e i daje mogu}nost priklju~enja dodatnog. kako stambenog. i drugi: Prethodna studija opravdanosti izgradnje TE-TO Doboj. [061] . va`no je napomenuti i izuzetan zna~aj koji bi realizacija projekta izgradnje TE-TO Doboj imala na razvoj kompletne Dobojske regije i stanovni{tvo grada Doboja i okoline. kao {to su Ugljevik. ali i savremenim budu}im termoelektrana ( TE Stanari. Primijenjena tehnolo{ka rje{enja treba da obezbijede emisije zaga|uju}ih materija iz TE-TO u okolinu maksimalno na nivou grani~nih vrednosti emisija koje su definisane zakonskim propisima. Ma{inski fakultet. 12. [4] * * *: Pravilnik o monitoringu emisija zaga|uju~ih materija u vazduhu. 129 str.. S druge strane. ne}e prouzrokovati promjene kvaliteta `ivotne sredine. Osim obezbje|enja novih radnih mjesta. Z.. Kako bi se omogu}io sigurni plasman elektri~ne energije iz TE-TO Doboj. [5].sa stanjem 31. Pored navedenog. pove}ava se stabilnost funkcionisanja elektroenergetskog sistema i sigurnost snabdijevanja potro{a~a elektri~nom energijom Dobojske regije i cijele Republike Srpske. S druge strane. TE Ugljevik 2 i druge). Obrenovac i druge. Gotovinski tok projekta je pokazao da projekat nije likvidan u celom periodu (u periodu otplate kredita) {to je pre svega posledica uslova finansiranja. Dobijeni rezultati ekonomsko-finansijske analize. [2] * * *: Elaborat o klasifikaciji. mo`e se konstatovati da sa tehni~ke strane ne postoje ograni~enja za realizaciju projekta TE-TO Doboj. Literatura [1] Milovanovi} N. koji dugoro~no obezbje|uje pouzdanu isporuku toplotne energije. 5. tako i poslovnog i javnog prostora. Juni 2007. Sistem daljinskog grijanja Doboja dobija savremeni toplotni izvor. 2004. [3] * * *: Uredba o projektima za koje se sprovodi procjena uticaja na `ivotnu sredinu i kriterijumima za odlu~ivanje o obavezi sprovo|enja i obimu procjene uticaja na `ivotnu sredinu. proizvodna cijena elektri~ne energije bi morala biti konkurentna starijim termoelektranama u {irem okru`enju. Z. uz bolje iskori{}enje prirodnih resursa (uglja). Izgradnja i budu}i rad TE-TO Doboj u skladu sa va`e}om regulativom Bosne i Hercegovine i Republike Srpske vezanoj za ekolo{ke zahtjeve. Zvornik. Univerzitet u Banjoj Luci. 2003. broj 7/06. Tako|e.: Optimizacija pouzdanosti termoelektrana.. dok op{tina Doboj obezbje|uje dodatni izvor prihoda od taksi i naknada. Institut za gra|evinarstvo "IG". godine. Pored toga neophodno je sprovesti i odgovaraju}i sistem monitoringa i upravljanja za{titom `ivotne sredine u okviru integrisanog sistema upravljanja. Slu`beni glasnik RS. 2002. Sirovinska baza stanarskog ugljenog basena raspola`e dovoljnim koli~inama uglja za TE Stanari i TE-TO Doboj. Banja Luka. ukazuju na neospornu opravdanost ulaganja uz relativno visoku stopu interne stope rentabilnosti.

tj. TE–TO Zrenjanin ima 2 bloka. kondenzaciono-oduzimnog tipa. prospective omogu}uje prizvodnju 120MW aktivne elektri~ne snage. 18t/h i 15t/h vodene pare razli~itih parametara (ukupno 253t/h). 90MVAr reaktivne snage. Poseban osvrt bi}e dat za ulogu TE-TO u zimskom periodu i posebnim osvrtom na zadnjih 5 sezona rada. Bi}e prikazana i va`na uloga TE-TO za odr`avanje naponskih prilika u regionu. U radu }e biti prikazani projektovani parametri. EPS. dipl.22. Anga`ovanje pojedinih kotlova zavisi od potreba i potro{nje toplotne energije i potro{a~a iste.1. Blok A1 i A2 su vodeno i parno povezani odgovaraju}im cevovodima. godine. The role of TE-TO operating in winter period will be emphasized. Blok A1 je elektri~no povezan sa mre`om EMS-a. Sagledava se i obra|uje. in`. da bi se u radu posvetila pa`nja proizvodnim rezultatima. PD “Panonske TE-TO” d. Analysis of Operation of TE-TO Zrenjanin in the Previous PeriodConsidering and Prospectives The paper describes the role the specific power plant. godine. ~iji broj i kapacitet odgovara maksimalnim potrebama potro{a~a vodene pare i grejanja grada. toplana.15/. Osnovno gorivo je prirodni gas i mazut. „Termoelektrana – Toplana Zrenjanin“ (referred to as TE-TO in the following text).311. The paper also deals with the importance of such plant after the changes in the economy of the Republic of Serbia and the future prospective of the plant. kao i potro{a~ima toplotne energije. izgra|en je i pu{ten u pogon 1989. e. TE-TO Zrenjanin. with particular data of the previous five seasons of operation. reducirno–rashladne stanice (kao elementi rezervnog snabdevanja toplotnom energijom).o. koji je u dana{njim okolnostima dobio ulogu primarnog goriva . 140MWt toplotne snage i 310 t/h vodene pare za industriju. operational books and data on achieved production of the TE-TO were used in completing this work. Postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne (vodena para i topla voda) i elektri~ne energije bloka ~ine: jedna parna dvocilindri~na toplifikaciona turbina sa 7 oduzimanja pare.o. jer 75% od ukupnog broja sati rada godi{nje TE-TO tro{i samo mazut. pogonske knjige. Opis objekta je vrlo kratak. energy. U bloku A2 postoji 5 kotlova. el. TE-TO Zrenjanin UDC: 621. dva parna kotla kapaciteta 330 t/h. Turbinsko-generatorsko postrojenje. analysis. jer je poznat i dostupan. godine stari kotlovi zamenjeni novim kotlovima za kombinovano sagorevanje ili posebno sagorevanje prirodnog gasa odnosno mazuta.004 Analiza rada TE-TO Zrenjanin u prethodnom periodu-osvrt i perspektive 1.g. Za izradu rada kori{}eni su idejni i glavni projekti. General designs and master projects. Opis objekata TE-TO Za podmirenje potreba EPS-a. 10% samo gas. Prvo vreme je kao gorivo kori{}en ugalj. TE-TO Zrenjanin. analizi istih i perspektivi ovakvih objekata. kao energetski izvor za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektri~ne energije. ali su oko 1975. a 15% kombinovano gas/mazut. iz aspekta proizvodnje toplotne i elektri~ne energije za lokalni i {iri region. heating station. 1. analiza. Blok A2 Blok A1. konkretne Termoelektrane-toplane (u daljnjem tekstu TE-TO). 2003-2008 years. a njihove nazivne produkcije su: 2 od 80t/h i po jedan od 70t/h. Blok A1 je lociran u industrijskoj zoni grada. from the aspects of generating heating energy and electric energy for the local district and broader region. kao i uloga vr{ne elektrane u sistemu EPS-a i uticaj na ekologiju. izgra|en je i pu{ten u pogon 1952. projektovano je da svojim kapacitetom Blok A2. koji su i sada u proizvodnoj eksploataciji. kao i ostvareni rezultati u 19godi{njem radu pogona.2. Key words: thermo energetic plant. 1. na naponu 110kV i spada u grupu objekata I kategorije. uloga ovakvog objekta u toku i posle tranzicije i transformacije privrede Republike Srbije i perspektiva. dnevnici radova i evidencije o ostvarenoj proizvodnji TE-TO. Postoje [062] . Klju~ne re~i: termoelektrana. Novi Sad. industrije i grada Zrenjanina energetskim fluidima izgra|ena je TE–TO Zrenjanin. Projected parameters and results achieved in the 19 years of operation will be presented in this paper. Pored kotlovskog postrojenja postoje i 4 turbogeneratorska postrojenja. a blok A2 u okru`enju biv{eg IPK "Servo Mihalj''.energija Aleksa Markovi}. od 2003 do 2008 godine. energija. perspektive.. Blok A1 Rezime Rad opisuje ulogu odre|ene. The work will show the importance TE-TO in maintaining the voltage in the region and the role of the peak plant in the EPS.

Re`imi rada sa dijagrama 4. kada je elektroenergetski sistem najoptere}eniji Re`im rada sa dijagrama 2. kada se proizvodi minimalna koli~ina reaktivne elektri~ne energije.nesklad u ceni primarnih energenata (gas i mazut) u odnosu na elektri~nu energiju. Zbog potrebe snabdevanja industrije vodenom parom TE-TO Zrenjanin je u pogonu svih 365 dana u toku godine. dan Nove 2007 i 2008 godine i Badnje ve~e pravoslavnog Bo`i}a 2007. od toga 44 pokretanja iz hladnog stanja. Re`im rada sa dijagrama 8. zaustavljanja i ispada bloka A1 sa elektro energetske mre`e. godine. 4. 5 i 6. a odslikava potrebu za hitnom proizvodnjom reaktivne elektri~ne energije. Tabela 2 Broj pokretanja bloka A1 na elektri~nu energetsku mre`u dve protupritisne turbine ~iji su generatori od 10MVA odn. Prikazani dijagrami proizvodnje elektri~ne i toplotne energije i vodene pare. prikazuje re`im rada TE-TO. prikazuje stabilan rad elektroenergetskog sistema. godine do 1997.stabilan elektroenergetski sistem EPSa i EMS-a. na dan Svetog Nikole. radi odr`avanja naponskih prilika u mre`i regiona. koji najslikovitije prikazuju proizvodnju elektri~ne i toplotne energije i vodene pare. obi~no je u radu blok A1. Prose~no godi{nje anga`ovanje bloka A1 je 1. Grejanje grada i potro{a~i vodene pare). Koli~ina. Odabrani su pojedini karakteristi~ni dani rada. 3. a toplotna ne. blok A1 je ulazio u pogon po nalozima dispe~era EMS-a i EPS-a u vreme samo jako hladnih dana. nesta{ice elekti~ne energije ili nesta{ice prirodnog gasa radi grejanja grada Zrenjanina na mazut. Od 1992. a vrlo retko oba istovremeno. dati su na dijagramima 1 do 8.515 sati (646 dana i 11 sati). Re`im rada sa dijagrama 3. prikazuje letnji re`im rada TE-TO. godine). prikazuje stabilan rad elektroenergetskog sistema. EPS. 4. Osim protupritisne turbine sa generatorom od 10MVA. 2. godine blok A1. Naime u letnjem periodu u pogonu je blok A2. Energetska efikasnost i ekonomi~nost rada Da bi se postigla {to bolja energetska efikasnost odre|enog bloka TE-TO. Karakteristi~ni re`imi rada Prikazi razli~itih dnevnih re`ima rada bloka A1. Re`im rada sa dijagrama 7. naizmeni~no su u pogonu ili blok A1 ili blok A2. nego dispe~era distributera energije (EMS. Pri ovom radu bilo je 173 pokretanja /zaustavljanja. U prelaznim godi{njim dobima jesen/prole}e. godine blok A1 nije bio u pogonu zbog ekonomskih sankcija i embarga na uvoz gasa i nafte. U tabeli 2 prikazan je broj pokretanja. pa je bio u pogonu samo blok A2. ostale nisu u pogonskoj spremnosti. U periodu 14 godina od 1989. prema ukazanim potrebama mogu biti u pogonu ili jedan ili drugi blok. Poslednje 5 grejne sezone blok A1 bio je u pogonu prema zahtevima dispe~era ranije EPS-a i sada dispe~era EMS-a. Re`im rada sa dijagrama 1. [063] . prikazuju stabilan rad elektroenergetskog i toplotnog sistema u karakteristi~ne prazni~ne dane 2007/2008 godine. do 2003.energija Tabela 1 Vreme rada bloka A1 na elektri~noj energetskoj mre`i . kada se proizvodi samo elektri~na energija. a zna~ajnu potrebu za proizvodnju vodene pare za industriju. Iz tabele 1 je vidljivo da se anga`ovanje bloka A1 TE-TO Zrenjanin tokom prethodne 5 grejne sezone smanjilo sa 4 na 1 mesec u toku grejne sezone. U nastavku se daje kratak opis pojedini re`ima rada. 8MVA. kako je prikazano u tabeli 1.165MVA i dve kondenzacione turbine ~iji su generatori od 10MVA odn. U grejnim sezonama 2005-2008. bio je u radu 8 godina (ili bolje re~eno grejnih sezona) pri ~emu je na elektroenergetskoj mre`i bio 15. prikazuje stabilan rad toplotnog sistema grejanja. obim i raspored proizvodnje energija ne zavisi od TE-TO. Razlozi ovome su vi{estruki. ali smatram da su primarni: . a brzi i nagli skok proizvodnje toplotne energije.940 sati/godi{nje (80 dana i 20 sati). Proizvodni rezultati Od kako je pre 19 godina blok A1 pu{ten u pogon. a u zimskom periodu. jer zbog dobrih naponskih prilika ista nije potrebna. daju sliku raspolo`ivosti i brzog odziva za potrebnim i zahtevanim proizvodima TE-TO.

godine Dijagram 3 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 08.2007.11. za prethodno prikazane dnevne re`ime rada TETO. U grejnim sezonama 2005/2006.02. blok A1 je bio anga`ovan svega oko mesec dana uz vi{e pokretanja i zaustavljanja. U tabeli 3 data je specifi~na potro{nja. kao odnos utro{ene i proizvedene energije . Ovo je vidljivo iz perioda i grejnih sezona rada 2004/2005.2006. U tabeli 4 data je specifi~na potro{nja.2005. a ne pokretanja na kratke vremenske intervale. koja je odnos utro{ene energije (mazuta i gasa) i energije transformisane u elektri~nu i toplotnu energiju i vodenu paru .energija Dijagram 1 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 19. kao i pojedini karakteristi~ni dani iz sagledavanog perioda. godine Dijagram 4 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 01. godine. tako da je specifi~na potro{nja znatno ve}a nego u prethodnim periodima. i 2006/2007.01. kada je anga`ovanje bilo 3-4 puta du`e. mada se iz njih mogu izvesti odre|eni zaklju~ci. Pri ovome su toplatna energija i koli~ina isporu~ene vodene pare prera~unate u ekvivalentnu elektri~nu. godine potreban je kontinualan rad istog na du`i period. Pored toga najekonomi~niji re`im posti`e se pri proizvodnji svih oblika energije i to u {to ve}em obimu. kao odnos utro{ene i proizvedene energije . a to su: Dobra energetska efikasnost se posti`e pri proizvodnji svih oblika energije i pri {to ve}em obimu proizvodnje. za navedene periode rada. Prikazani podaci za specifi~nu potro{nju po danima ili periodima pokazuju {arolikost podataka. Radi sagledavanja energetske efikasnosti bloka A1 uze}e se u analizu sezone rada u zadnjih 5 grejnih sezona. godine [064] . Efikasnost proizvodnje se prikazuje kroz specifi~nu potro{nju.2007.12. Dijagram 2 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 19. i 2007/2008. godine.

Treba navesti i da je priznati nomativ od strane EPS-a za proizvodnju elektri~ne energije u kombinovanim re`imima na mazut i gas 13.60 din/Stm i njegovu kalorijsku vrednost od oko 31.800 kJ/kWh.000 kJ/kWh.76 c). amortizacija.43 do 9. Kalorijska vrednost 1kg mazuta je oko 41. Cena mazuta je trenutno 25. a pored toga postoje i drugi proizvodni tro{kovi (hemikalije.2008. remonti. Me|utim.60 din/kg.99 do 9.energija Dijagram 5 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 06. ona postaje isplativa. Iz prethodnih podataka proizilazi da se cena proizvedenog kWh elektri~ne energije kre}e.2007. li~ni dohoci i drugo). u trenucina nedostatka elektri~ne energije u sistemu EMS-a i EPS-a. Dijagram 6 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 31.25 din. Mogu}a perspektiva TE-TO Sagledavaju}i.08.2007. (8. gledaju}i najpovoljnije i najnepovoljnije periode.81 din.02. ~ak i period iz [065] . godine (avgusta i septembra) isto tako specifi~na potro{nja je velika. a ako je nema ni u okru`enju.56 c). a imaju}i u vidu cenu od 19. jer nije bilo proizvodnje toplotne energije i vodene pare za industriju. Prema sada{njim odnosima cena ulo`enih energenata (mazut i gas) i cene kWh elektri~ne energije proizilazi da je proizvodnja elektri~ne energije nerentabilna.74 do 7.000 kJ/Sm cena proizvedenog kWh elektri~ne energije kre}e se.12. Navedeni iznosi u dinarima i eurima za proizvedeni kWh. gledaju}i najpovoljnije i najnepovoljnije periode.2007. izme|u 6. izme|u 7. dosada{nji rad TE-TO. godine 5. Pri radu TE-TO na gas. godine Pri radu bloka u leto 2007.01.99 do 11. godine Dijagram 7 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 31. godine Dijagram 8 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 17. predstavljaju samo tro{ak za ulo`enu energiju. (9. jer se de{ava da je jeftinija nego ona iz uvoza.

a da se ne koristi adekvatno i {to vi{e.energija Tabela 3 Specifi~na potro{nja po danima rada u kJ/kWh Tabela 4 Specifi~na potro{nja po periodima rada vremena projektovanja i gradnje bloka A1. Postoje}i kapaciteti. osim u vr{nim situacijama i u vreme jakih zima uz kombinovani re`im sa toplotnom energijom. a broj ispada iz pogona veoma mali. . ~ije je potpisivanje obavljeno i sa strane na{e dr`ave. Zaklju~ak Iz napred izlo`enog da se zaklju~iti da je TE-TO Zrenjanin. uskla|ivanje cene goriva (prirodni gas i mazut) sa cenom elektri~ne energije.Na vi{em i dr`avnom nivou sagledati ulogu ovakvih objekata iz aspekata Kjoto protokola i Energetske zajednice jugoisto~ne Evrope.Izbegavati kratkotrajna pokretanja bloka A1. . [066] . [teta je da ovakav objekat postoji. Sagledavaju}i pouzdanost rada vidi se da je pouzdanost veoma visoka. . radi pove}anja elektri~ne snage u kondenzacionom re`imu rada turbine.Sa~ekati pre dono{enja kona~ne odluke o objektu.Razmotriti mogu}nost iznajmljivanja objekta strate{kom partneru. moderan i savremen objekat za proizvodnju termoelektri~ne energije.Prerada NP dela turbine. Zbog dispariteta cene goriva i elektri~ne energije nije rentabilna proizvodnja elektri~ne energije.I drugi ne sagledani aspekti autora rada u pogledu perspektive. daleko nadma{uju potrebe za proizvodnjom svih vrsta energije. shodno Kjoto protokolu i skora{njem tr`i{tu emisijom {tetnih gasova. radi proizvodnje elektri~ne energije za izvoz sa prirodnim gasom i/ili mazutom kao pogonskim gorivom. . tako|e.Pro{irenje kondenzatora turbine. proizvedene i inputirane u sistem EMS-a. isporu~i 90 MVAr reaktivne snage. jer je blok A1 TE-TO u mogu}nosti da. na du`i period tokom godine. . .Sagledati mogu}nosti anga`ovanja objekta. . . jer su nerentabilna. naro~ito vodene pare. po karakteristikama generatora i pri svega 5 MW aktivne snage. 6. radi pove}anja snage u kondenzacionom re`imu rada turbine. ovakvih objekata.Utvr|ivanje cene reaktivne elektri~ne energije proizvo|a~ima. Ina~e do kona~ne odluke o kori{}enju ovakvih objekata treba nastaviti sa kvalitetnim odr`avanjem i negom istih. autor je slobodan da iznese svoja sagledavanja mogu}eg anga`ovanja i uloge bloka A1 TE-TO Zrenjanin u budu}nosti: .

Potro{nja svih oblika primarne energije je u stalnom porastu. This paper considers actual developments in Europe as well as activities of JP Srbijagas in this field. u oblasti zaga|enja vazduha imamo situaciju.energija Biljana ]ur~i}. mo`e zna~ajno doprineti podizanju konkurentnosti preduze}a i privredne delatnosti u celini. dru{tvena odgovornost. Uva`avaju}i i razvijaju}i navedene pricipe. imaju}i u vidu i sve ostale {tetne materije iz emisije. Uvod Velika zavisnost od energije. JP Srbijagas as an enterprise performing activities of general interest promotes also intense compressed natural gas usage as automotive fuel. kroz uspostavljanje dru{tveno odgovornog poslovanja zasnovanog na eti~kim. rast emisije gasova staklene ba{te. JP SRBIJAGAS UDC: 662.767. ima pre svega veliki ekolo{ki doprinos posebno u gradskim . but also makes the important economic contribution fetching the more competitive price in relation to the liquid fuels. veoma zaga|enim aero sredinama ali i ekonomski. dipl. Kao posledica navedenog. Klju~ne re~i: Komprimovani prirodni gas. Uprkos ograni~enim resursima. Progresivno pove}anje imisije produkata {tetnih materija i aero zaga|enja u direktnoj je proporciji sa [067] . Measures taken in order to reduce the environmental pollution represent an important aspect of the responsible behavior and operation at local and global level. Dakle sektorski posmatrano. Sli~na situacija je. sa druge strane.6 : 504. tako da se u Evropskoj Uniji u oblasti transporta potro{i pribli`no 66% nafte od ukupne energetske potro{nje primarne energije. social responsibility. Sektor transporta posebno drumski. etika. zbog konkurentnosti cene ko{tanja u odnosu na te~na goriva. nafta se zahvaljuju}i pre svega odnosu potro{nje u sektoru saobra}aja i dalje tro{i zna~ajno vi{e nego drugi oblici primarne energije. JP Srbijagas kao preduze}e ~ija je delatnost od posebnog javnog zna~aja. Direktna veza saobra}aja. Doprinos smanjenju ekololo{kog zaga|enja predstavlja zna~ajan deo odgovornog pona{anja i poslovanja ne samo u smislu lokalnog uticaja.064 Razvoj primene komprimovanog prirodnog gasa kao deo korporativne odgovornosti 1. transport je zaslu`an za u~e{}e od preko 30% u finalnoj energetskoj potro{nji. environmental protection. te je to sektor koji realno najdirektnije uti~e na aero zaga|enje. jedna je od osnovnih odlika savremene civilizacije. {to je va`an elemenat kada je u pitanju stepen aero zaga|enja. Prema podacima Me|unarodne agencije za energiju (IEA) u 2005 godini. environmental and social principles. Pribli`no 85% emisije izduvnih gasova se emituje iz oblasti saobra}aja. ekolo{kim i socijalnim principima za druge. {to se mo`e videti iz tabele 1 [1]. especially in urban areas with extreme air pollution. ekologija. Such an application of this gaseous fuel improves the environmental situation. a posebno drumskog i emisije {tetnih produkata sagorevanja sa aero zaga|enjem u Rezime Pojam razvoja koncepta dru{tvene odgovornosti. odnos potro{nje finalne energije u svetu i u zemljama OECD-a bio je pre svega u korist nafte. social principles urbanim sredinama je nesporna.001.in`. izme|u ostalog radi i na razvoju i promovisanju intezivnijeg uvo|enja komprimovanog prirodnog gasa (CNG – Compressed Natural Gas) u primenu kao gasovitog goriva za motorna vozila. kako u razvijenim zemljama tako i u privredama zemalja u tranziciji. U saop{tenju je dat pregled aktuelnog stanja u Evropi. Obeying and developing the abovementioned principles. gde je broj motornih vozila naglo porastao poslednjih petnaest godina. Razvoj primene CNG-a kao gasovitog goriva za motorna vozila. ethics. socijalni principi Enhanced Natural Gas Usage as a Part of the Corporate Responsibility Promoting the social responsibility concept can significantly contribute to a higher competitiveness of undertakings and industry as a whole by implementing the social responsible operation based on ethical. uprkos ograni~enim prirodnim resursima konvencionalnih oblika energije sa jedne i negativnog uticaja potro{nje i primene iste na `ivotnu sredinu. da je saobra}aj odgovoran za oko 28% emisije CO2 u Evropskoj Uniji. a sa time i na ukupne klimatske promene na globalnom nivou. ve} i na globalnom nivou. uglavnom je zavistan od nafte. {to u kona~nom ishodu zna~ajno uti~e i na promenu klime u globalnom smislu. Key words: compressed natural gas. kao i aktivnosti JP Srbijagas iz ove oblasti.

da se sa {to manje upotrebljene energije postigne ukupan planirani dru{tveni i ekonomski rast. kako u ekonomskim okvirima tako i na planu za{tite `ivotne sredine. Zatim. klijente i zaposlene. S obzirom. Korporacije se sve vi{e fokusiraju na manji broj strate{kih oblasti koje odgovaraju njihovim vrednostima. Delatnost energetike je dru{tvena funkcija od posebnog zna~aja. Prema podacima IANGV-a iz juna 2007 godine. Korporativna odgovornost [ta je korporativna odgovornost i u kakvoj je vezi ovakav jedan projekt sa time? Postoje razli~ite definicije za pojam korporativno dru{tvene odgovornosti ali su{tina mo`e da se defini{e kao opredelenje za unapre|enje dobrobiti zajednice kroz diskrecionu poslovnu praksu i doprinosa na ra~un resursa korporacije. koji imaju manji negativan uticaj na `ivotnu sredinu. preduze}e koje je nosilac inicijative. Pa`nja treba da bude usmerena na usvajanje najboljih od preporu~enih na~ina za izbor razli~itih potencijalnih dru{tvenih pitanja. koje podr`avaju njihove poslovne aktivnosti ili su povezane sa njihovim osnovnim proizvodima i tr`i{tima. ve}a primena obnovljivih izvora energije. Mi{ljenja stru~njaka o prednostima i manama pojedinih inicijativa kako za dru{tvo ali i za korporaciju. da razvoj i sprovo|enje programa na osnovu navedenog novog modela bi se mogao definisati kao “raditi sve {to mo`e da bi se u~inilo najbolje. Pojam dru{tvene. da bi za nova vozila ta granica trebalo da bude jo{ 2005 godine 120g/km. korporativno davanje. ali i druge {tetne GHG gasove : metan (CH4). da uvode i razvijaju racionalne oblike potro{nje. {iri se i ja~a. a ne samo ne{to dobro”. trebalo bi da se uspostavi i razvija u svakom segmentu dru{tva. Cilj je da. razvoj i sprovo|enje uspe{nih programskih planova i procenu programa koji se sprovode. oko 7 [068] . globalno gra|anstvo i korporativni dru{tveni marketing . Postoji mi{ljenje. otvaraju razli~ite mogu}nosti za stvaranje novih vrednosti. itd emisijom produkata sagorevanja iz motornih vozila i ista zna~ajno raste sa porastom broja vozila i pove}anjem broja ostvarenih kilometara po vozilu odnosnom potro{njom goriva. korporativne. ali su 1997 godine donesene preporuke za srednju potro{nju do 2005 godine kod benzinskih motora do 5 lit /100km i kod dizel motora na 4 lit /100km. Vr{i se izbor inicijativa. hidro fluoro-ugljenik (HFC). da kompanije koje preuzimaju. Tokom prethodne decenije uo~en je trend sve ve}eg davanja korporacija. dru{tvene i ekolo{ke odgovornosti imaju “sve bolji pristup kapitalu koji u protivnom. Osim toga. razvojem projekta primene komprimovanog prirodnog gasa (KPG). uklju~uju}i i druge aktere projekta. na davanje kao strategiju. da uvode i razvijaju primenu onih oblika energije. odnosi sa zajednicom. dok je Savet ministara EU predlagao. prvenstveno kroz partnerstva i povezivanjem. Potreba da kompanije koje se bave pojedinim energetskim delatnostima imaju posebnu odgovornost da razvijaju projekte primene energije. vetar. per fluorougljenik (PFC) i sumpor heksa-flurid (SF6). ne bi bio dostupan” [3]. veoma je va`no i na~in na koji tro{imo energiju. Strate{ki pristup vezano za koorporativnu odgovornost podrazumeva njen uticaj na pitanja koja korporacija podr`ava. mogu biti razli~ita. sprovode i procenjuju. U Evropi za sada nema ograni~enja potro{nje goriva. Me|unarodna zajednica je pokazala delimi~no. na to da je emisija CO2 direktno proporcionalna potro{nji goriva. Predpostavka je. preduze}a koja obavljaju ove funkcije imaju i odgovornost. propisi koje su pojedine zemlje uvele (npr Amerika i Japan) vezano za racionalnu potro{nju goriva. Pod pojmom “dobro” mo`e se navesti: korporativna dru{tvena odgovornost.godine. KPG se kao gasovito gorivo za motorna vozila uveliko koristi. Procenjuju zadatke na osnovu njihovog potencijalnog pozitivnog uticaja u kriznom periodu za korporaciju ili uticaja za izgradnju nacionalne politike. a do 2010 godine za sva vozila na 3 lit /100km. koja bi korporacija mogla da re{ava:izbor inicijative koja }e biti najkorisnija i za re{avanje odre|enog dru{tvenog pitanja i za 3. koja je privr`ena ideji pru`anja pozitivnog doprinosa dru{tvu. Osim toga koliko tro{imo. profesionalne i/ili li~ne odgovornosti prema na~inu potro{nje energije u svim oblastima. Definitivno najve}i nepovoljni uticaj na `ivotnu sredinu od svih GHG gasova ima CO2. uklju~uju vi{e od jednog odelenja u proces izbora anga`mana kako bi obezbedile podr{ku sprovo|enju programa i preuzimaju na sebe re{avanje pitanja koja su najva`nija za zajednicu. te bi svest o tome trebalo da evoluira. Dakle. pokazuju}i svoju korporativnu odgovornost. Postoje razli~ite korporativno dru{tvene inicijative. da }e ve}ina profitnih korporacija barem povremeno ~initi ne{to za op{te dobro. uticali su i na smanjenje emisije CO2. intezivnije izve{tavanje o korporativnim inicijativama iz domena dru{tvene odgovornosti. 2. azot-suboksid (N2O). gde pre svega postoji odgovornost za obezbe|enje sigurnog i pouzdanog snabdevanja tr`i{ta i svih potro{a~a neophodnim oblicima energije. potro{nja energije bude u okvirima odr`ivog razvoja. kao i odgovornom odnosu prema dru{tvenim obavezama. uspostavljanje ~injenja dobrog kao korporativno dru{tvene norme i o~iglednog prelaska sa davanja kao obaveze. Ipak. nivo svoje odgovornosti sklapaju}i Kyoto sporazum o smanjenju gasova staklene ba{te. Smatra se. * Drugo uklju~uje geotermalnu. eti~ke. Cilj je. najve}i doprinosi smanjenju emisije CO2 mogu se o~ekivati iz primene goriva odgovaraju}eg kvaliteta [2]. razvoj zajednice. podsti~u rast energetske efikasnosti. Ovaj me|unarodni pravni okvir pre svega podrazumeva ugljen dioksid (CO2). Komprimovani prirodni gas (KPG) je u mnogim zemljama sveta ocenjen kao jedan od klju~nih re{enja u cilju smanjenja emisije {tetnih gasova. kao i na~in na koji se programi utvr|uju. korporativno gra|anstvo. razvija ga i uti~e na efikasnije uvo|enje i primenu istog. korporativna filantropija. podr`avaju aktivnosti koje pru`aju mogu}nosti za realizaciju ciljeva kao {to su pove}anje udela na tr`i{tu ili stvaranje `eljenog identiteta brenda. racionalna potro{nja. koji manje uti~e u negativnom smislu na promenu `ivotne sredine.energija Tabela 1 Potro{nja finalne energije u svetu i zemljama OECD-a (%) korporaciju. Energetska efikasnost. delovanje u zajednici. Udru`enje evropskih konstruktora automobila ACEA predlo`ila je da se prose~na emisija CO2 ograni~i na 140 g/km do 2008. Kompanija. dru{tveni angan`man. solarnu. odnosno koji je vi{e prijateljski okrenut prema istoj. KPG projekat KPG projekat predstavlja jedan od primera korporativne odgovornosti. povezuju}i interes u domenu svojih poslovnih aktivnosti i interes dru{tvene sredine i u u`em i {irem smislu za za{titu `ivotne sredine.

Institucionalne podsticajne mere iz oblasti carinske i poreske politike su neophodne i dale bi zna~ajan podstrek razvoja ove oblasti. Podsticajne mere za upotrebu KPG-a pokrenula je 1998 godine Evropska komisija kroz razvojni program NGV Europe sa ciljem razvoja motornih vozila na prirodni gas i kompresorskih stanica. Rusija. Do sada je u okviru ovog projekta razvijeno i u eksploataciju uklju~eno vi{e stotina vozila. Supstitucijom dizel goriva sa KPG-om posebno kada je u pitanju javni transport u urbanim sredinama.) bi trebalo da bude stalna aktivnost svih zaineteresovanih strana u projektu. U razvoju primene ovog gasovitog goriva u Evropi. u oblasti saobra}aja posebno kada su u pitanju vozila javnog transporta. dok je broj stanica za punjenje motornih vozila u tom momentu iznosio 10 695. manjih tro{kova odr`avanja vozila i sl. Na slici 1. Vode}e zemlje u svetu u ovoj oblasti su pre svega Argentina. a u odnosu na benzin i do 50% ni`i [6]. [069] . proizvo|a~a motornih vozila i druge odgovaraju}e opreme. Zaklju~ci Iz navedenog . zna~ajno se smanjuje emisija ugljen dioksida. Gasovi su dobra goriva za konvencionalne OTO motore: sme{a je visokog oktanskog kvaliteta. raste. rad motora ekonomi~niji. Primenom KPG-a smanjuje se emisija izduvnih gasova tako da se i bez njihovog dodatnog pre~i{}avanja dosti`e norma EURO 5. posti`e se pre svega zna~ajno smanjenje emisije {tetnih produkata sagorevanja. Brazil. Inspekcije nadle`ne za za{titu od po`ara i drugih zainteresovanih strana. sagorevanjem u motorima SUS. koje treba da doprinesu boljem o~uvanju `ivotne sredine i ve}em odr`ivom razvoju. koja se koriste u ekolo{ki ugro`enim sredinama. mo`e se zaklju~iti da: Uloga gasovitih goriva u pove}anju energetske efikasnosti motornih vozila i u doprinosu manjeg uticaja {tetnih materija na aero zaga|enje i uop{te `ivotnu sredinu. a glavni udeo se odnosi na oblast saobra}aja [5]. JP Srbijagas uklju~uje i druge potencijalne zainteresovane strane. Razvojni program Evropske Unije predvi|a da se do 2020 godine supstitui{e ukupno 20 % konvencionalnih sa alternativnim gorivima. a pove}ati ukupna energetska efikasnost vozila i ekonomski efekti s obzirom da su tro{kovi primene KPG-a u odnosu na dizel gorivo za oko 30% . Pan~evu. Indija i USA [4]. Razvojem ovakvog projekta. Pozitivna iskustva u svetu (Evropa. te se ovi resursi od strane IEA procenjuju na ~ak od 30 do 50% . poput Gradskog sekretarijata za za{titu `ivtne sredine i saobra}aj.energija Slika 1 Emisije {tetnih materija iz konvencionalnih te~nih goriva i komrimovanog prirodnog gasa Prema statisti~kim podacima IANGV-a u Srbiji je juna 2007 godine bilo 2 javne stanice i 89 vozila. a od toga do 10% istih sa komprimovanim prirodnim gasom. ^a~ku i Kru{evcu) i jedna interna (u Novom Sadu u krugu JP Srbijagas). Tri potencijalna goriva nove generacije ~ija je emisija najbli`a nula emisiji su hidrogen. bi mogla biti od posebnog zna~aja u oblasti saobra}aja. Ukrajina i druge. a krajnji ekonomski efekti se ogledaju u ukupno ni`im tro{kovima po ostvarenom kilometru. Pakistan. Prema aktuelnim podacima u Srbiji krajem 2007 godine postojalo je ~etiri javne punionice (u Beogradu. institucija nadle`nih za tehni~ke propise i standarde. Zna~ajni ekonomski potencijali koji se mogu realizovati u domenu potro{nje energije u regionu Jugoisto~ne Evrope su u oblasti energetske efikasnosti i mogu}nosti njenog pove}anja. Promovisanje primene komprimovanog prirodnog gasa pre svega za potrebe javnog transporta u gradovima. ve}i stepen iskori{}enja primarne energije. predstavlja strate{ko opredelenje u oblasti javnog transporta ~ime }e se zna~ajno smanjiti ukupna potro{nja te~nih goriva i emisija {tetnih produkata sagorevanja. kompanija u oblasti snabdevanja tr`i{ta gasom i proizvo|a~a vozila na KPG. kako zbog ekolo{ki najprihvatljivijeg goriva ali isto tako i zbog stepena energetskog iskori{}enja i ekonomskih prednosti (jeftinije cene goriva. taksi i komunalna vozila. USA i Kanada) vezano za primenu komprimovanog prirodnog gasa kao alternativnog goriva. prometnih preduze}a za gasovita goriva. Program postepene supstitucije vozila sa dizel goriva na KPG uz podr{ku nadle`nih institucija. da op{ta svest o potrebi da se te~na goriva naftnog porekla supstitui{u {to ve}im delom alternativnim odnosno “^istijim gorivima” me|u koje spada i KPG. dostavna. lokalne uprave. a u konkretnom slu~aju JP Srbijagas. a u dizel motorima emisija ~estica. Italija. Tr`i{te se razvija obuhvataju}i razvoj i {irenje infrastrukture za snabdevanje tr`i{ta i usavr{avanje konvertovanih vozila na gas. a posebno u sferi javnog transporta Projekat KPG-a ilustruje koorporativnu odgovornost odnosno pozitivan odnos koji nosilac inicijative. elektri~na energija i biogorivo i predstavljaju opciju za neka budu}a vremena. a emisija {tetnih produkata sagorevanja manja. 4. ima prema za{titi `ivotne sredine tj prema potrebi dru{tva za uspostavljanjem i razvojem aktivnosti. promociju i ispitivanja ovih vozila posebno u pogledu emisije izduvnih gasova. zemlje lideri su Italija. miliona vozila u svetu ili 1 % svetskog voznog parka koristi KPG kao gorivo. mo`e se videti poredenje emisije {tetnih gasova iz komprimovanog prirodnog gasa u odnosu na konvencionalna ili klasi~na goriva. te je sagorevanje potpuno. zatim Nema~ka. Primenom goriva sa manjim strukturnim u~e{}em ugljenika. Prirodni gas sagoreva veoma “~isto” i stoga predstavlja atraktivno gorivo posebno za primenu u vozilima javnog gradskog saobra}aja u urbanim sredinama Primetno je.6 mil Evra se realizuje u 15 gradova u 7 zemalja EU i usmeren je na gradske autobuse. javnih transportnih i taxi preduze}a. Ovaj projekat u vrednosti 2. postoje kako sa ekolo{kog tako i sa ekonomskog aspekta.

2005 [3] www.bif. Reference [1] IEA. tj.12/. implementiraju i do skoro veoma zanemareni OIE (mali vodotoci.M.24 (497. Vinka Babi} UDC: 620. do 2010. koji su posledica lo{eg gazdovanja energijom. koji se od sedamdesetih godina primenjuje u najrazvijenim zemljama EU. European And World Overview Focus On Politics And Technology. EU kao celine. jer }e u narednom desetogodi{njem periodu Srbija raspolagati sa dva „alata“ za unapre|enje svoje energetske 1 Rad je u u`em obimu izlo`en kao "predavanje po pozivu" na 13. i kori{}enja energetski neefikasnih tehnologija i opreme. 2007 [4] www. u oblasti kori{}enja obnovljivih izvora energije1 Rezime U radu su izlo`ena analiza mogu}ih energetsko-ekolo{kih doprinosa koji se mogu ostvariti kroz implementaciju Strategije razvoja energetike Republike Srbije u periodu od 2007.Sudarevi}. ipak su dr`avni planeri i lokalna samouprava po~eli o tome da intenzivnije razmi{ljaju tek od skoro. Neboj{a Luki}. i na strani proizvodnje i na strani potro{nje energije. pa Srbija. Energy Efficiency In Economies In Transition : A Policy Priority. Milan Despotovi}.Kozi}. godine u oblasti kori{}enja obnovljivih izvora energije. Uticaj altenativnih goriva u motorima SUS na o~uvanje `ivotne sredine. od mogu}ih. 2007 [2] D. June 2007 [5] IEA. A.co. i {to su postoje}i neiskori{}eni hidroresursi relativno skromni. [6] J. pored postoje}ih neobnovljivih energetskih resursa.. Program energetske efikasnosti. okrobra 2007. 1.6 : 338. Neboj{a Jovi~i}. Iskustva zemalja koje preko trideset godina koriste ovaj „alat“ pokazuju da njegova dosledna i pravilna primena omogu}ava u{tede i do 30% u proizvodnji/potro{nji energije.) Ciljevi koje je sebi postavila EU na tom planu su veoma ambiciozni. sa programima energetske efikasnosti i kori{}enja obnovljivih izvora energije. Kragujevac. solarna energije i dr. biomasa. 2003. Vanja [uster{i~. U susret implementaciji Strategije razvoja energetike Republike Srbije u periodu od 2007.11)”2007/2010” 5. ali da su njihovi potencijali nedovoljni da pokriju razvojne potrebe nacije. predstavlja drugi va`an „alat“ u EU-politici energetskog razvoja. vetar.html. ali i u kompletno okru`enje. Simpozijumu termi~ara odr`anom u Sokobanji od 16 do 19. kao dr`ava koja nastoji da postane [070] . Paris. Key World Energy Statistics. na upu}ivanje i uz finansijsku podr{ku Evropske unije (EU). geotermalni izvori. organski komunalni otpad. koji je i predmet ovoga rada. Paris. Program kori{}enja obnovljivih izvora energije (OIE). ali i dejstvovanja nedovoljno „energetski opismenjenih“ ~inilaca na javnoj sceni.yu. ~iji je cilj da se u energetski sistem svake dr`ave ~lanice. godine svakodnevice i kreiranje izvesnije budu}nosti.org/ngv-statistics. Neki. i da se privredni i dru{tveni `ivot mora suo~iti sa tom ~injenicom.energija Milun Babi}. Sarajevo.Seisler.iangv.001. pru`a mogu}nost otkrivanja „energetskih ponora“.92. {to je pomalo paradoksalno. Du{an Gordi}. scenarija kori{}enja ovih „alata“ prikazani su na slici 1. Kako produ`iti vek doma}im rezervama uglja. s tim {to eksploatabilne rezerve uglja van Kosova i Metohije mogu izdr`ati postoje}i tempo pretvaranja u elektri~nu energiju u narednih 60 do sto godina. Uvod Iako stru~na javnost ve} odavno upozorava da je Srbija energetski siroma{na zemlja. nafte i gasa i omogu}iti da srpsko dru{tvo i privreda funkcioni{u i da se razvijaju u skladu sa razvijenijim delom sveta? Alternativa nema mnogo. i to. Sada naj{iroj javnosti postaje sve jasnije da }e za Srbiju i u narednom periodu glavni energetski oslonci ostati lignit i hidroenergija. do 2010. 2003.

19 mtoe godi{nje (tj. gledano sa nacionalnog nivoa.7% ukupnog potencijala) nalazi se u iskori{}enju Sun~evog zra~enja. praksa je da se kategorije nosioca energije iskazuju u tonama ekvivalentne nafte. Broj zaposlenih u sektoru eksploatacije OIE i proizvodnje opreme za eksploataciju OIE je zanemarljiv.4 mtoe godi{nje (tj. stalnom unapre|ivanju i dugoro~nom sprovo|enju programa energetske efikasnosti i kori{}enja OIE. mora u toku procesa pridru`ivanja uskladiti svoja dejstva. Veoma su mali. sigurnost proizvodnje.63 MWh 1. skra}eno t. U ovoj oblasti ne mo`e se uo~iti po`eljan nivo i obim transfera novih tehnologija i „green field“ investicija.4 mtoe godi{nje (tj. Ovde }e biti iznete samo op{te napomene koje predstavljaju ovojnicu za sve pojedina~ne OIE.en. intenzivnije kori{}enje ovog i drugih OIE zavisi}e prevashodno od dru{tvenog podsticaja za zasnivanje i sprovo|enje nacionalnog Programa obnovljivih izvora energije).(2010. Nivo standardizacije opreme i postupaka za eksploataciju OIE je veoma nizak. oko 0. tehni~kotehnolo{kih i ekolo{kih potencijala) Tokom istra`ivanja sprovedenih u toku izrade POS-OIE 2006-2015.0 mtoe. odnosno ugradnju oko 10. Postoje}a infrastruktura u oblasti OIE (stanje proizvodnje i kori{}enja. uz plansku pretpostavku koja podrazumeva da svaka stambena 3. tj.) analizirano je stanje postoje}e infrastrukture za svaki pojedina~ni OIE.64 mtoe godi{nje (tj. ~lanica ove dr`avne asocijacije. Podunavlja i {ireg podru~ja centralne Srbije kao i u postoje}im banjama (nesistemati~nost u istra`nim i pripremnim radovima za kori{}enje geotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za organizovano kori{}enje ovog izvora energije su osnovni razlog simboli~nog iskori{}enja energije tople vode iz stotinak postoje}ih bu{otina. U narednom tekstu bi}e izlo`eni polazni elementi i mogu}i scenariji Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike u Republici Srbiji za period 2007 – 2015 u oblasti kori{}enja OIE. iako dosada{nja istra`ivanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnih izvora bar pet puta ve}i od ostvarenog). Oprema je. i finansijski rezultati ostvareni radom do sada izgra|enih objekata za kori{}enje OIE. oko 0. a vi{e od 1. energetska efikasnost i odr`avanje ovih objekata.4% ukupnog potencijala) nalazi se u malim vodotocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Posavine. i na osnovu koga je Vlada Republike Srbije. ili 11. pri ~emu u~e{}e pojedinih OIE u tom potencijalu iznosi: oko 2. 41. Ma~ve. koji su locirani na teritoriji Vojvodine. Postoje}i obim me|unarodne saradnje u oblasti gradnje objekata i kori{}enja OIE je veoma mali. Gotovo da ne postoje jasno deklarisani proizvo|a~i i serviseri opreme za eksploataciju OIE. oko 62. od ~ega oko 2 Milion tona ekvivalent nafte (Million tonnes of oil equivalent = mtoe). oko 0.energija Mogu}i scenariji realizacije programa energetske efikasnosti i programa kori{}enja obnovljivih izvora energije jedinica ugradi prose~no 4 m2. Nedostaje znatan broj standarda koji su u ovoj oblasti ve} uspostavljeni u EU.6 miliona m2 (iako je na ve}ini teritorije Srbije broj sun~anih dana znatno ve}i nego u mnogim evropskim zemljama preko 2000 ~asova. Tehni~ko-tehnolo{ke karakteristike opreme koja je locirana u do sada izgra|ene objekte za eksploataciju OIE lo{ije su od karakteristika sli~ne opreme koja se danas koristi u EU.2% ukupnog potencijala) nalazi se u postoje}im geotermalnim izvorima u Srbiji. oko 10.868 GJ. relativno niske temperature (retko preko 60°C).868 milijardi Joul-a. donela odgovaraju}i program. uglavnom. februara 2007. {to predstavlja prosek potreba individualnog stambenog objekta.7% ukupnog potencijala) nalazi se u iskori{}enju biomase.4 mtoe ~ini poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura. Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41. toplotne snage ispod 160 MJ/s. Posebno su problemati~ni: pouzdanost rada. godine. koji je za potrebe Ministarstva rudarstva i energetike uradio tim Regionalnog evro centra za energetsku efikasnost Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu.83 mtoe2 godi{nje. oko 16. doma}eg/stranog porekla i starijeg datuma proizvodnje. oko 0. Ali i bez tog podsticaja Srbija zbog svoje razvojne budu}nosti mora veoma ozbiljno i posve}eno da pristupi kreiranju. oko 5% ukupnog potencijala) nalazi se u energiji vetra koji duva Srbijom. odnosno Ws. oko 5. 2. zbog visokih tro{kova prijemnika Sun~evog zra~enja toplote i prate}e opreme. Kapital koji je ulo`en u do sada izgra|ene objekte je male vrednosti i prete`no je doma}eg porekla.2 mtoe godi{nje (tj. a finansijski [071] . komparativna analiza i procena energetskih. a nivo i kvalitet organizovanosti su znatno ispod onog u EU. Pri izradi energetskih bilansa. Energetski potencijal OIE u Republici Srbiji Tehni~ki iskoristiv energetski potencijal OIE u Srbiji iznosi preko 3. ~ini potencijal drvne biomase (se~a drveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi). Broj izgra|enih objekata za eksploataciju OIE u Republici Srbiji i njihova aktuelna godi{nja produkcija energije su zanemarljivi. uklju~uju}i i te~ni stajnjak).

a porez na dobit preduze}a bi}e umanjen za 10% sume ulo`ene u razvoj i proizvodnju opreme za OIE. Zakon o porezu na dodatu vrednost. 4. Carinski zakon. odnosno grada Beograda. Zakon o porezu na dohodak gra|ana. Pravilnik o povla{}enim proizvo|a~ima toplotne energije po{to u skladu sa Zakonom o energetici ovaj dokument donosi nadle`ni organ jedinice lokalne samouprave. predlo`eno je da dr`ava kroz svoju legislativu. i prera|enu biomasu koje imaju status energenta). Zakon o Dr`avnom fondu za podsticanje proizvodnje energije iz OIE.(2010. gradnji demo-objekata i organizaciji edukativnih kurseva u oblasti OIE zna~ajnu ulogu igra Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije i njenih pet regionalnih centara za energetsku efikasnost. Zakon o vodama.5 dinara. Uredba o formiranju Centralnog dr`avnog tela za koordinaciju programa implementacije strategije kori{}enja OIE. a imaju}i u vidu realno stanje ekonomije u Srbiji.dono{enje potrebne legislative Detaljnom analizom postoje}eg zakonodavstva konstatovano je da je za ostvarivanje ovoga cilja neophodno. Zakon o proizvodnji. dono{enje i sprovo|enje nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja kori{}enja OIE. uspostavljanje finansijskih olak{ica za podsticanje razvoja doma}e proizvodnje i razvoja opreme za kori{}enje OIE. opreme i ure|aja za kori{}enje OIE) i nepostoje}a podzakonska akta (Uredba o povla{}enim proizvo|a~ima elektri~ne energije.energija pokazatelji te saradnje gotovo da se jo{ ne mogu ni uo~iti u ukupnom finansijskom bilansu Republike Srbije. . Zakon o {umarstvu. a porez na dobit preduze}a bi}e umanjen za 10% sume ulo`ene u predmetni transfer). Uredba o minimalnom udelu OIE u proizvodnji elektri~ne/toplotne energije u Srbiji do 2015. uspostavljanje finansijske pomo}i za transfer znanja i tehnologija iz oblasti OIE koja ve} postoje u na{em okru`enju (Garancijski fond Republike Srbije dava}e garancije na kreditna zadu`enja po ovom osnovu. Zakon o porezu na imovinu. proizvodnje elektri~ne struje. Postoje}e regulatorne i podsticajne mere su samo delimi~no usagla{ene sa postoje}im propisima EU.1 Cilj broj 1. Izmene i dopune niza va`e}ih zakona [1] (Zakon o koncesijama. Pravilnik o tehni~kim i drugim uslovima i tro{kovima priklju~enja objekata koji koriste OIE za proizvodnju elektri~ne struje na sistem za prenos i distribuciju elektri~ne energije. doneti: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici u cilju jasnijeg preciziranja odredbi koje se odnose na OIE.) Projektom [1] promovisani su slede}i ciljevi Programa ostvarivanja strategije za period 2006-2015. realizacija investicionih projekata u oblasti kori{}enja OIE i pra}enje i kontrola realizacije razvojne strategije Republike Srbije u oblasti OIE. donese slede}e podsticajne finansijske mere: uspostavljanje subvencija za istra`ivanje i razvoj tehnologija i konkretnih proizvoda i edukacije u oblasti OIE (Dr`avni fond za podsticanje proizvodnje energije iz OIE }e svaki dinar koji neki privredni subjekat ulo`i u istra`ivanje i razvoj tehnologija i konkretnih proizvoda u oblasti OIE subvencionisati sa 0. Zakon o planiranju i izgradnji. Zakon o nacionalnim parkovima. nabavkama. 4. a porez na dobit preduze}a bi}e umanjen za 10% sume ulo`ene u predmetno istra`ivanje. Tarifni sistem o garantovanim otkupim cenama toplotne/elektri~ne energije proizvedene iz OIE i komunalnog otpada. nove zakone (Zakon o preradi i prometu biomase na tr`i{tu. Zakon o dr`avnoj upravi. Me|utim. god. Zakon o garancijskom fondu. razvoj i edukaciju). i posebno organizaciju njihovog kori{}enja. Zakon o prevozu i drumskom saobra}aju.. po precizno definisanoj dinamici. ali pojedina~ne. u zgradarstvu i u proizvodnji biogoriva.u~e{}e elektri~ne/toplotne energije dobijene iz OIE i biogoriva za motorna vozila u ukupno potro{enoj energiji u op{tinama. opreme i ure|aja za kori{}enje biomase.dono{enje i sprovo|enje finansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja kori{}enja OIE 4.2 Cilj broj 2. Uredba o minimalnom u~e{}u elektri~ne/toplotne energije dobijene iz OIE i biogoriva za motorna vozila u ukupno potro{enoj energiji lokalnih zajednica . Zakon o porezu na dobit preduze}a. OIE-inicijative u oblasti transporta. a posebno zaostaje realizacija demoprojekata. sa ciljem da se „o`ivi“ implementacija OIE u doma}i energetski sektor. Zakon o lokalnoj samoupravi). U aplikaciji novih znanja. Stanje istra`ivanja u oblasti OIE je solidno utemeljeno kroz Nacionalni program energetske efikasnosti Ministarstva nauke. Pravilnik o kori{}enju OIE i energetskih postrojenja koja imaju status povla{}enog proizvo|a~a elektri~ne i/ili toplotne energije. proizvodnje toplote. grada. ispitivanju i prometu postrojenja. uspostavljanje subvencija za opremanje i akreditaciju laboratorija i stvaranje uslova za primenu i sprovo|enje mera kontrole (Dr`avni fond za OIE }e svojim bud`etom obezbe|ivati svake godine odgovaraju}a sredstva za subvencionisanje opremanja i modernizacije merno-istra`iva~ke opreme). s tim {to }e lokalne zajednice biti subvencionisane iz Dr`avnog fonda za OIE sa 10% sume ulo`ene u izgradnju objekata za kori{}enje OIE). nu`no je uraditi ugledni primerak pravilnika i koordinirano sprovesti postupak njegovog dono{enja na celoj teritoriji Republike Srbije.(2010. Uredba o obavezi pra}enja kori{}enja biomase u poljoprivredi i {umarstvu. Zakon o poljoprivrednom zemlji{tu. ali su i oni suo~eni sa vi{e nego skromnim izvorima finansijskih sredstava.): dono{enje potrebne legislative. Postoje}ih regulatornih i podsticajnih mera (finansijskih i nefinansijskih) gotovo da i nema. kojim bi se uredilo poslovanje malih proizvo|a~a energije iz biomase. Ciljevi POS-OIE u periodu POS-OIE 2006-2015. Pravilnik o sertifikacionim i primopredajnim ispitivanjima za opremu koja je namenjena kori{}enju OIE. Zakon o javnim Po ugledu na va`e}e propise EU. zaostaje primena usvojenih tehnolo{kih znanja. dono{enje i sprovo|enje finansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja kori{}enja OIE. sa tarifnim sistemom za pristup i kori{}enje prenosnog i distributivnog sistema. . gradovima i gradu Beogradu tokom godine treba da bude 2. Tehni~ki i ekolo{ki standardi za proizvodnju i monta`u postrojenja. uspostavljanje programa za dugoro~no kreditiranje pod povoljnim uslovima za organizovanje i unapre|enje proizvodnje i gradnje objekata za kori{}enje OIE (Udru`enje banaka Srbije }e u saradnji sa nadle`nim dr`avnim organima i me|unarodnim [072] . i podsticanje doma}ih preduzetnika i lokalnih zajednica za ulaganje u kori{}enje OIE (Garancijski fond Republike Srbije dava}e garancije na kreditna zadu`enja po ovom osnovu. Uo~avaju se nove pozitivne. Zakon o akcizama.5%. Zakon o gra|evinama. Zakon o porezu na promet.

periodi~no izve{tavanje Vlade Republike Srbije i javnosti o stanju realizacije razvojne strategije Republike Srbije u oblasti OIE. koji se ugradi kao deo fasade ili naknadno izgradi na gra|evinskom objektu). formiranje klastera proizvo|a~a u oblasti OIE. uspostavljanje povlastica za registraciju. subvencionisa}e sa 9 €cent cenu svakog litra 100%-tnog biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE koji se preko registrovane prodajne mre`e proda na teritoriji lokalne samouprave. gradova i grada Beograda smanji}e cene naknada za 25% u odnosu na one koja su definisana za vozila koja koriste klasi~ne naftne derivate). uspostavljanje carinskih olak{ica za uvoz neophodne opreme i sirovina za objekte koji koriste energiju OIE (carine za uvoz/izvoz ove vrste opreme smanjiti za 20%). minimalisti~ki gledano. Scenariji ostvarivanja POSOIE u periodu 2007-(2015) 2010. mogu}a ograni~enja i dinamika realizacije POS-OIE 20072015. stalnu koordinaciju svih aktivnosti vezanih za realizaciju razvojne strategije Republike Srbije u oblasti kori{}enja OIE (glavnu ulogu u ovom poslu ima Ministarstvo rudarstva i energetike i Centralno dr`avno telo za koordinaciju programa implementacije strategije kori{}enja OIE). po principu „polapola“. subvencionisa}e sa 1.). po principu „pola-pola“. realizovanje odgovaraju}eg broja demonstraciono/oglednih OIEobjekata i pilot projekata (finansije za ovu aktivnost obezbediti iz Dr`avnog fond za OIE. putarinu. (2010. grada. a sa 70% cenu svakog m2 FN ili kombinovanog FT/FN kolektora.) na ekonomsku efikasnost privrede. 4. (2010. odnosno grada Beograda. neophodno je ustanovljavanje i sprovo|enje odgovaraju}ih nefinansijskih mera. [073] .5 Cilj broj 5.pra}enje i kontrola realizacije razvojne strategije Republike Srbije u oblasti OIE Uspe{no ostvarivanje napred istaknutih ciljeva podrazumeva i: formiranje Centralnog dr`avnog tela za koordinaciju programa implementacije strategije kori{}enja OIE.. uspostavljanje dugoro~no garantovanih proizvo|a~kih cena energije dobijene iz OIE na tr`i{tu (Dr`avni fond za OIE subvencionisa}e sa po 3 €cent cenu svakog kWh elektri~ne energije proizvedene iz OIE i isporu~ene potro{a~ima preko prenosne/distributivne mre`e. na~ina njihovih sticanja i perioda relicenciranja i uspostavljanje mre`e ustanova koje su ovla{}ene za izdavanje licenci licima koja se bave projektovanjem i gradnjom objekata koji koriste energiju OIE. Svetske banke.energija bankarskim organizacijama opredeliti odgovaraju}a finansijska sredstva za dugoro~no soft-kreditiranje kori{}enja OIE). izrada internet portala za OIE i uklju~ivanje lokacija sa realno ostvarivim projektima iz Katastara u prostorne planove lokalnih zajednica. Dr`avni fond za OIE i nadle`ni organ lokalne samouprave. subvencionisa}e sa 9/100 €cent svaku procentualnu koli~inu biodizela ili drugog energenta proizvedenog iz OIE koja se preko registrovane prodajne mre`e proda u okviru me{avine dizel goriva. Dr`avni fond za OIE i nadle`ni organ lokalne samouprave. grada. Iz tog segmenta mogu se izdvojiti slede}e mere: formiranje Centralnog dr`avnog tela za koordinaciju programa implementacije strategije kori{}enja OIE. rad na harmonizaciji doma}ih propisa koji se odnose na oblast OIE sa propisima EU i stalna promocija OIE i edukacija u {kolama.dono{enje i sprovo|enje nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja kori{}enja OIE Sli~no finansijskim merama. monta`u/ugradnju i odr`avanje postrojenja i prate}e opreme za energetsko kori{}enje OIE. i parkiranje motornih vozila koja koriste goriva dobijena iz biomase (nadle`ni dr`avni organi i organi lokalne samouprave. negovanje razvoja studijskih delatnosti u oblasti OIE radi stvaranja stru~njaka za upravljanje projektima u ovoj oblasti. geotermalnu energiju i energiju vetra. odnosno grada Beograda. Da bi se ostvario ovaj cilj. uspostavljanje posebnih subvencija za gradnju solarnih kolektora i sistema (Dr`avni fond za OIE subvencionisa}e se sa 50% cenu svakog m2 FT kolektora. preko Agencije za energetsku efikasnost. godina Prilikom utvr|ivanja ciljeva. formiranje i akreditacija mre`e atestnih laboratorija za postrojenja iz oblasti OIE. uspostavljanje programa obuke za sticanje licenci za projektovanje. .6 €cent cenu svakog kWh toplotne energije dobijene kori{}enjem OIE i isporu~ene potro{a~ima preko komunalnog sistema za distribuciju toplotne energije). . progla{avanje i akreditovanje centralne nacionalne institucije za neutralno pra}enje kvaliteta u oblasti energetskog kori{}enja OIE. 5.). solarnu energiju. . sprovesti jasan plan koji podrazumeva: izradu odgovaraju}eg broja studija izvodljivosti (ove studije treba da u svom finansijskom delu sadr`e potpunu cost-benefit analizu kako bi se sagledale sve koristi potencijalne realizacije projekta. realizovanje investicionih projekta u oblasti projektovanja i gradnje objekata za kori{}enje OIE prema utvr|enoj dinamici i indikativnim nacionalnim ciljevima. lokalnim samoupravama. 4.) veoma je vo|eno ra~una o: njihovom uticaju na ukupnu proizvodnju i potro{nju energije dobijene iz OIE (po OIE-izvorima i po sektorima finalne potro{nje).3 Cilj broj 3.4 Cilj broj 4. analize mogu}ih scenarija i predlaganja mera za sprovo|enje POS-OIE 2007-2015. biomasu. uspostavljanje subvencija za biogoriva koja koriste motorna vozila (Dr`avni fond za OIE i nadle`ni organ lokalne samouprave. odnosno grada Beograda. efektima POS-OIE 2007-2015. neophodno je. firmama. (2010.. definisanje vrsta licenci. Ministarstva nauke i za{tite `ivotne sredine i sl. po principu „pola-pola“. a ne samo vidljivi tro{kovi koji nastaju gradnjom i eksploatacijom objekata za kori{}enje OIE.realizacija investicionih projekata u oblasti kori{}enja OIE uspostavljanje saradnje sa doma}im i inostranim finansijskim institucijama i investicionim fondovima radi stvaranja uslova za plasman njihovog slobodnog kapitala u oblast kori{}enja OIE. komunalnog sektora i sektora „doma}instva“ (selo/grad) ukupno i segmentno (tr`i{ni potencijali. grada. fosilnog porekla na teritoriji lokalne samouprave). 4. formiranje baze podataka od interesa za sektor OIE i odgovaraju}ih za MHE. Dr`avni fond za OIE subvencionira}e ovakve studije sa 40% njihove cene). odnosno benzina. me|unarodnih agencija i fondova.

). uticaju sprovo|enja POS-OIE 20072015. (2010.) na unapre|ivanje tehni~ko-tehnolo{ke infrastrukture. (2010. uticaju sprovo|enja POS-OIE 20072015. elemenata te politike.) na smanjenje uvozne zavisnosti Srbije. (2010. (2010.) i o promeni privredne strukture radi izmene koncepta energetike.). dinamici ostvarivanja ekonomskih. ulaganja u sektore finalne potro{nje i ostala ulaganja u realizaciju POS-OIE 20072015.energija Slika 1 Mogu}nosti kori{}enja biomase za proizvodnju energije potrebnim ulaganjima u POS-OIE 2007-2015. a sa `eljom da se ubudu}e mo`e lako intervenisati prilikom promena planske politike u ovoj oblasti. [074] . (2010. energetskih i ekolo{kih rezultata u toku sprovo|enja POS-OIE 20072015. (2010. (2010. uticaju sprovo|enja POS-OIE 20072015.) na unapre|enje me|unarodne saradnje.) na program zapo{ljavanja. Zbog napred navedenog. regionalnih i lokalnih energetskih bilansa sa odgovaraju}im stanjem u EU i projekcijama privrednog rasta u Republici Srbiji. uticaju sprovo|enja POS-OIE 20072015. (2010. ekolo{kim rezultatima koji }e se ostvariti u toku sprovo|enja POS-OIE 2007-2015.). ura|eno je vi{e EXCEL programa koji omogu}avaju brzo dola`enje do novih. uskla|ivanju strukture republi~kih. odgovaraju}ih.

(2010. (2010.) u ovom radu su prikazani i tabelarno i dijagramski. 8 i 9 grafi~ka interpretacija nekih va`nih energetskih i finansijskih elemenata tog scenaria. Osnovni tipovi gasifikatora prikazani su na slici 5.) i procena energetskih. (2010.(2010.) U ovom odeljku prikazani su optimalni scenariji energetskog kori{}enja biomase u periodu 2007-2015. c) gasifikator sa fiksnim slojem i unakrsnim strujanjem.2.2. 5.).1. ekolo{kih i drugih efekata sprovo|enja POS-OIE 2007-2015. b) gasifikator sa fiksnim slojem i istosmernim strujanjem.) godina. 20 i 21 grafi~ka interpretacija va`nih energetskih i finansijskih elemenata tog scenaria.1. (2010. 5. Scenario kori{}enja ~vrste biomase za proizvodnju toplotne energije koncentracijom slobodnih masnih kiselina (slika 17).(2010. U tabeli T2 iznet je scenario implementacije POS-BIOGAS 20072015. (2010. Najpre je prikazan toplotni fluks Sun~eve energije na povr{ini Zemljine atmosfere (slika 22) i jedna izvedena solarna energana Slika 4 Fizi~ke i hemijske transformacije koje se pojavljuju tokom procesa gasifikacije biomase pri razli~itim temperaturama Slika 5 Osnovni tipovi gasifikatora: a) gasifikator sa fiksnim slojem i suprotnosmernim strujanjem. d) gasifikator sa fluidizovanim slojem [075] . a izgled postrojenja srednje snage za sagorevanje ogrevnog drveta izlo`en je na slici 6. a na slikama 13. Scenario proizvodnje i kori{}enja biogasa U okviru ovog odeljke najpre je prikazana {ema toka energije kod anaerobne digestije (slika 10) i definisane osnovne faze procesa anaerobne digestije (slika 11). a zatim izlo`ene fizi~ke i hemijske transformacije koje se pojavljuju tokom procesa gasifikacije biomase pri razli~itim temperaturama (slika 4).1. Scenario kori{}enja solarne energije u periodu 2007-2015. 5. a na slikama 19. 5.) Slika 2 [ematski prikaz toka energije kod procesa gasifikacije biomase Slika 3 [ematski prikaz toka energije kod kombinovanog ciklusa integrisane gasifikacije biomase U okviru ovog odeljka najpre su prikazane {eme toka energije kod procesa gasifikacije biomase (slici 2) i toka energije kod kombinovanog ciklusa integrisane gasifikacije biomase (slici 3). 14 i 15 grafi~ka interpretacija nekih va`nih energetskih i finansijskih elemenata tog scenaria.energija Radi {to bolje preglednosti.3. a na slikama 7. finansijskih. a zatim prikazana {ema tehnolo{kog postupka proizvodnje biodizela (slika 18).) godina. 5.1. (2010. U tabeli T1 iznet je scenario implementacije POS-^VRSTA BIOMASA 2007-2015. Scenariji energetskog kori{}enja biomase u periodu 20072015. (2010. a zatim je prikazana upro{}ena konstrukcija digestora sa fiksnom krovnom konstrukcijom (slika 12).).1. U tabeli T3 iznet je scenario implementacije POS-TE^NO BIOGORIVO 20072015. Na slici 1 prikazane su mogui}nosti i tehnolo{ki postupci kori{}enja biomase za proizvodnju energije. scenariji sprovo|enja POS-OIE 2007-2015.). Scenario proizvodnje i kori{}enja te~nih biogoriva U okviru ovog odeljka {ematski je obja{njen postupak proizvodnje te~nih biogoriva iz biomase (slika 16) i pretretman sirovina sa visokom U ovom odeljku prikazan je optimalni scenario kori{}enja Sun~eve energije u periodu 2007-2015.

energija Tabela T.1 [076] .

prikaz osnovnih komponenti i sistema snabdevanja gorivom pomo}u pokretne re{etke Slika 7 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS-^VRSTA BIOMASA 2007-2015(2010) Slika 8 Finansijski pokazatelji implementacije POS-^VRSTA BIOMASA 2007-2015(2010) Slika 11 Osnovne faze procesa anaerobne digestije Slika 10 [ematski prikaz toka energije kod anaerobne digestije Slika 4 Fizi~ke i hemijske transformacije koje se pojavljuju tokom procesa gasifikacije biomase pri razli~itim (koncentri{u}i paraboli~ni 2D solarni kolektor) (slika 23). fotonaponskog sistema za priozvodnju i akumulaciju elektri~ne energije (slika 23). (2010. U tabeli T4 iznet je scenario implementacije POS-SOLARNA ENERGIJA 2007-2015.). a zatim je data {ema solarnog.energija Slika 6 Postrojenje srednje snage za sagorevanje ogrevnog drveta. 25 i 26 data je grafi~ka interpretacija va`nih energetskih i finansijskih elemenata tog scenaria. a na slikama 29 i 30 dve MHE doma}e proizvodnje.(2010.) godina. (2010. U tabeli T5 iznet je scenario implementacije POS-MALE HIDROELEKTRANE 2007- [077] . 5.3. a na slikama 24. Scenario energetskog kori{}enja malih vodotokova u periodu 2007-2015.) U ovom odeljku prikazan je optimalni scenario energetskog kori{}enja malih vodotokova u periodu 2007-2015. Na slici 28 data je fotografija jedna lokacija za gradnju MHE.

2 [078] .energija Tabela T.

energija Slika 12 [ematski prikaz konstrukcije digestora sa fiksnom krovnom konstrukcijom Slika 13 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS.BIOGAS 2007-2015(2010) Slika 16 Postupci proizvodnje te~nih biogoriva iz biomase Slika 17 Pretretman kod sirovina sa visokom koncentracijom slobodnih masnih kiselina [079] .BIOGAS 2007-2015(2010) Slika 15 Finansijski pokazatelji implementacije POS.BIOGAS 2007-2015(2010) Slika 14 Finansijski pokazatelji implementacije POS.

TE^NA BIOGORIVA 2007-2015(2010) [080] .3 Slika 18 [ematski prikaz tehnolo{kog postupka proizvodnje biodizela Slika 19 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS.energija Tabela T.

energija Slika 20 Finansijski pokazatelji implementacije POS.TE^NA BIOGORIVA 2007-2015(2010) Slika 21 Finansijski pokazatelji implementacije POS.TE^NA BIOGORIVA 2007-2015(2010) Slika 22 Toplotni fluks Sunca na povr{ini Zemljine atmosfere Slika 23 Koncentri{u}i paraboli~ni 2D solarni kolektor Slika 24 Solarni. fotonaponski sistem za proizvodnju i akumulaciju elektri~ne energije Slika 25 Proizvodnja toplote u toku implementacije POSSOLARNA ENERGIJA 2007-2015(2010) [081] .

4 [082] .energija Tabela T.

4 (nastavak) Slika 26 Finansijski pokazatelji implementacije POS-SOLARNA ENERGIJA 2007-2015(2010) Slika 27 Finansijski pokazatelji implementacije POS-SOLARNA ENERGIJA 2007-2015(2010) Slika 28 Mali vodotok na kome }e se graditi mala hidroelektrana Slika 29 Struktura male Banki hidroelektrane [083] .energija Tabela T.

energija Tabela T.5 [084] .

Scenario g kori{}enja geotermalne energije u periodu 2007-2015. (2010.4. 32 i 33 izlo`ena je grafi~ka interpretacija va`nih energetskih i finansijskih elemenata tog scenaria.).(2010. (2010.(2010. U tabeli T6 iznet je scenario implementacije POS-GEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015. 5. (2010. [085] .) godina. Scenario g kori{}enja geotermalne energije u periodu 2007-2015.).5 (nastavak) 2015. data je grafi~ka interpretacija va`nih energetskih i finansijskih elemenata tog scenaria.).energija Tabela T. 38 i 39. a na slici 35 izvor tople vode.) U ovom odeljku prikazan je optimalni scenario kori{}enja energije vetra u periodu 2007-2015. 5. na slikama 40 i 41 prikazane su fotografije izvedenih farmi vetroelektrana. O jednom od postoje}ih metoda kori{}enja geotermalne energije govori slika 36. Radi ilustracije energetskog raznovrsja Zemljine „utrobe“. Radi ilustracije zna~aja kori{}enja ovog OIE. na slici 34 je data fotografija „reke magme“ nastale u toku erupcije vulkana. a na slikama 31.) U ovom odeljku prikazan je optimalni scenario kori{}enja geotermalne energije u periodu 2007-2015. a na slici 42 je prikazana 3D konstrukcija jedne doma}e male vetroelektrane. a na slikama 37. (2010.5.

MALE HIDROELEKTRANE 2007-2015(2010) Slika 34 Vulkanska lava Slika 35 Izvor tople vode [086] .MALE HIDROELEKTRANE 2007-2015(2010) Slika 33 Finansijski pokazatelji implementacije POS.energija Slika 30 Mala hidroelektrana proizvodnje Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu Slika 31 Proizvodnja elektri~ne energije u toku implementacije POS-MALE HIDROELEKTRANE 2007-2015(2010) Slika 32 Finansijski pokazatelji implementacije POS.

6 [087] .energija Tabela T.

energija Tabela T.6 (nastavak) Slika 36 [ema postrojenja za kori{}enje geotermalne energije Slika 37 Proizvodnja toplote u toku implementacije POSGEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015(2010) [088] .

godine. 44 i 45. Sumarne energetske posledice primene POS-OIE u periodu 2007-2015 (2010) godina. 5.). i to: 3685 radnika na odr`avanju novoizgra|enih postrojenja. European Commission. "Green Paper on security of supply in Europe". 2. Osnovni zahtev prema svim novozaposlenim radnicima je da poseduju visok nivo znanja za poslove koje }e obavljati! 7. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council of 8 May 2003 on the promotion of the use of biofuels and other renewable fuels for transport. 3. prikazane su u tabeli T8. Directive 2001/77/EC of the European Parliament and of the Council of 27 September 2001 on the promotion of electricity produced [089] from renewable energy sources in the internal electricity market.(2010. Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy 4. COM(1997) 599. a na slikama 43. do 2010. Literatura 1. 18415 radnika na projektovanju i proizvodnji postrojenja i 2200 radnika u prate}im delatnostima. 8. 6. White Paper for a Community Strategy and Action Plan. Directive 2003/54/EC of the European Parliament and the Council of 26 June 2003 concerning common rules for the internal market in electricity and repelling Directive 96/92/EC 9. data je grafi~ka interpretacija va`nih energetskih i finansijskih elemenata tog scenaria. (COM(2000) 769 final). Directive 2003/87/EC of the European Parliament and of the Council of 13 October 2003 establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community and amending Council Directive 96/61/EC . Zaklju~ak Sprovo|enjem prezentiranih scenarija ostvarivanja POS-OIE u periodu 20072015 (2010) godina na napred opisani na~in otvori}e se prostor za zapo{ljavanje novih cca 24300 radnika. "Energy for the Future: renewable sources of energy". Directive 2001/80/EC of the European Parliament and the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants 6. Directive 2002/91/EC of the European Parliament and the Council of 16 December 2002 on the energy performance of buildings 7.energija Slika 38 Finansijski pokazatelji implementacije POSGEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015(2010) Slika 39 Finansijski pokazatelji implementacije POSGEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015(2010) Slika 40 Farma vetroelektrana Slika 41 Farma termoelektrana U tabeli T7 iznet je scenario implementacije POS-ENERGIJA VETRA 2007-2015.

7 [090] .energija Tabela T.

7 (nastavak) Slika 42 Konstrukcija male vetroelektrane Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu Slika 43 Proizvodnja elektri~ne energije u toku implementacije POS-ENERGIJA VETRA 2007-2015(2010) 10.W. H.A.L. de Vries. 2004 RES-E EU Frameworks and prices (€/MWh). Uyterlinde.European Renewable Energies Federation [091] . ECN-C03-071.J. Directive 2003/96/EC of 27 October 2003 on restructuring the Community framework for the taxation of energy products and electricity 11. October 2003 13. M.energija Tabela T. L. Roos.J. C. Beurskens. A. Renewable electricity policies in Europe. Directive 2004/8/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 on the promotion of cogeneration based on a useful heat demand in the internal energy market and amending Directive 92/42/EEC 12. EREF . Kooijman van Dijk.M. Country fact sheets 2003.

Katastar malih hidroelektrana na teritoriji Srbije van SAP. godina IV. ~asopis Energija. 21. Energetski potencijal malih vodotokova u Srbiji. glasnik RS". 2005. "Osnovni tehni~ki zahtevi za priklju~enje malih elektrana snaga do 16 MVA na mre`u elektrodistribucije Srbije". Odluka o Utvr|ivanju Strategije Razvoja Energetike Republike Srbije Do 2015. 84/2004) 33. godina IV. 17. EnergoprojektHidroin`enjering i Institut "Jaroslav ^erni" . Commission Of The European Communities. 34. 24. 2004. broj 2. Zakon o vodama ("Sl. decembar 2004 16. OEBS misija u Srbiji i Crnoj Gori. Zakon o energetici ("Sl. 84/2004) 25. Republi~ki zavod za statistiku. Brussels. glasnik RS". 20.. [092] . 54/1996) 23. maj 2003. 11/2006) 31. glasnik RS". JP EPS Direkcija za distribuciju elektri~ne energije Srbije Beograd. Knjiga I. glasnik RS". jun 2005.ENERGIJA VETRA 2007-2015(2010) Tabela T. Republika Srbija. 18. Statisti~ki godi{njak Srbije 2005. Biomass action plan. br. glasnik RS". 54/1996) 26. The European Parliament and the Council. Sektor za ekonomska pitanja i politiku `ivotne sredine. 2005. 1987 15. Republi~ki zavod za statistiku. Godinu ("Sl. glasnik RS". godina IV. mart 2005. 30. Regionalni evro centar za energetsku efikasnost Kragujevac Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije.energija Slika 44 Finansijski pokazatelji implementacije POS. broj 2.. Beograd.Zavod za ure|enje vodnih tokova. Odluka o Utvr|ivanju Energetskog Bilansa Republike Srbije Za 2006.ENERGIJA VETRA 2007-2015(2010) Slika 45 Finansijski pokazatelji implementacije POS. [umarstvo u Republici Srbiji. glasnik RS". 19. Osposobljavanje doma}e energetske ma{inske i elektrogradnje za proizvodnju hidroagregata snage do 20 MW. Glavni plan za izgradnju MHE u Srbiji. 28. Zakon o vodama ("Sl. Godine ("Sl. jun 2005. Beograd. Kragujevac Beograd. Zakon o energetici ("Sl. Liber Perpetuum. br. ~asopis Energija. Zakon o energetici ("Sl. Analiza mogu}ih energetskoekonomsko-ekolo{kih doprinosa realizacije Glavnog plana za gradnju MHE u Srbiji. 2005. broj 2. ~asopis Energija. broj 1-2. br. Communication From The Commission. god. br. br. godina V. 2001. br.regulatorni okvir. Pravna baza: Paragraf Net 29.8 14. Male hidroelektrane . br. Strategija razvoja energetike u Republici Srbiji do 2015. jun 2005. 2004. 44/2005) 32. Directive 2001/77/EC of the European Parliament and of the Council of 27 September 2001 on the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the internal electricity market. Knjiga o potencijalima obnovljivih izvora energije u Srbiji i Crnoj Gori. 27. Bilten 2005. 84/2004) 22. ~asopis Energija. Op{ti deo.

http://www. 2002. Impact Assessment. 2004 RES-E EU Frameworks and prices (€/MWh). Drvo-Tehnika 6/2005. glasnik RS". 65. BWEA . F. 72. March 2004.European Renewable Energies Federation. Wood Energy Barometer. 69. The German Biogas Industry: http://www.eu/energy/re s/publications/res_wind_energy/0_f acts_summary_en. Communication From The Commission. br. http://www. 2005. Centar za multidisciplinarne studije. Studija: "Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskori{}enje u Srbiji". Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad http://www.energija 35. 2003 70. EFFORTS TO INCREASE ENERGY FROM BIOMASS IN AUSTRIA. 44/95) 60. Persson. Milun Babi}. Godina V. Athens. Council Regulation (EC). Volume VIII No.pdf 76. Wind Energy: The Facts . 192-198. M. Ministry of Development.British Wind Energy Association. Vuki} \.B. Hellenic Republic. EREF .An analysis of wind energy in the EU25. Radi~evi} B. Eder. Bioenergy in Agriculture.99-104. ("Slu`beni list SRJ" 12/98 I 13/98) 61. Biogas Barometer.renewables-made-ingermany. Schneeberger. Miki~i} D. Overview of Renewable Energy Sources in the Enlarged European Union {COM (2004)366 final} 62. Jönsson. Vetrogeneratori .. str. 55. 2006. Mogu}nost kori{}enja energije vetra za proizvodnju elektri~ne energije. [093] . Novi Sad. Johansson..European renewable Energy Council. www. Upravljanje ekolo{kim i energetskim projektima. Zakon o koncesijama ("Sl. 1997. Putnik R. 56.. EREC. i sar. avgust 2005. maj 2003. br. Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji mogu}nosti i prepreke za kori{}enje. Toke D. Techno-Economic Assessment of Biofuel Production in the European Union. Mart 2006 71. W.co. 58. 44. problemi i mere u preradi drveta. Stanje. Projekat Ministarstva za nauku. M. tehnologiju i razvoj Republike Srbije. Elektroprivreda. 39. 45. Energy for Sustainable Development. 2002. ("Slu`beni list SRJ" 12/98 I 13/98) 64. Swedish Gas Centre. An EU Strategy for Biofuels. br. Chacón. Biomass Action Plan.yu/ 40. T. on transitional measures under Regulation (EC) No 1774/2002 of the European Parliament and of the Council as regards processing standards for category 3 material and manure used in biogas plants. http://www. Zakon o geolo{kim istra`ivanjima ( "Slu`beni glasnik RS" br. Minnesota Department of Agriculture.20 % by 2020. 17th February 2006..org/documents/Berlin_2 004/targets/EREC_Targets_2020_de f. laying down health rules concerning animal by products not intended for human consumption.bwea. 67. Gbur~ik P. Technische Universität Freiberg. S. i sar. commission staff working document. 2006. \urovi}-Petrovi} M.gwec. Kragujevac. Turkenburg. Popovi} T. Furman).. 47.org. Studija. 8:3. Policies for renewable energy in the European Union and its member states: an overview. EurObserv'er. http://www.. Ocena mogu}nosti kori{}enja energije vetra na teritoriji Republike Srbije. Savezni hidrometeorolo{ki zavod. Boosting Bioenergy in Europe. Vetrogeneratorski potencijal i mogu}nosti kori{}enja energije vetra za proizvodnju elektri~ne energije u na{oj zemlji.. \uri{i} @. www. www. Beograd. Regulation (Ec) No 1774/2002 Of The European Parliament And Of The Council.com 74.aebiom. p. NOVI SAD 2004. Zakon O Prostornom Planu Republike Srbije ("Sl.erecrenewables. Elsevier. 1st National Report Regarding Promotion of the Use of Biofuels or Other Renewable Fuels for Transport in Greece for Period 2005-2010. EurObserv'er. Tehni~ka preporuka br. i budu}i trendovi. 46. Beograd. Studija: "Proizvodnja i kori{}enje biodizela . 2004.seea. C. Brussels. Oktobar. i sar.. Gbur~ik P. Brussels.com/en/biogas 54.europa.gov. Czech University of Agriculture Prague. tehnologiju i razvoj Republike Srbije.. Traktori i pogonske ma{ine.sr. Srpska akademija nauka i umetnosti. 2002. Renewable financial support systems and costefectiveness. Maj. R. Radi~evi} B. Stevanovi} @. 2003. 2004. EurObserv'er.perspektivni izvori elektri~ne energije. 2003. Broj 1-2. 57. 42. Energija. 1. Commission of the european communities: commission staff working document: "The share of renewable energy in the EU".. No 1782/2003 of 29th Sept. Aktuelno stanje vetroenergetike u Evropi po~etkom 2006. Internet prezentacija Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije . \uri{i} @. Studija energetskog potencijala Srbije za kori{}enje sun~evog zra~enja i energije vetra. 73. Energije. Beograd. EREC . Godina V. Radi~evi} B. str. Mart 2006. Gustina aeroenergetskog potencijala u SR Srbiji. Beograd. 192-198. Renewable energy target for Europe . The Feasibility of Biodiesel from Waste/Recycled Greases and Animal Fats. br. Zakon o geolo{kim istra`ivanjima ("Slu`beni glasnik RS" br.alternativnog i ekolo{kog goriva za dizel motore". 55/2003) 59. (Com(2005) 628 Final). R. (rukovodilac studije M.ifvcns.http://ec. Miki~i} D. 36. EWEA. 44/95) 63. article in press. Ili}). Beograd 2003. 2005. NP EE611-113. {SEC(2006) 142}. 4.. i sar.org 79. W. 55-67. Commission of the european communities. Radoslav Vulovi}..pdf 78. 38. Zakon o utvr|ivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geolo{kih istra`ivanja. Journal of Cleaner Production. 13/96) 37. Studija.org 52. Maj. 2004. glasnik RS". Broj 1-2. Commission Of The European Communities. JP EPS Direkcija za distribuciju elektri~ne energije Srbije Beograd.16: "Osnovni tehni~ki zahtevi za priklju~enje malih elektrana snaga do 16 MVA na mre`u elektrodistribucije Srbije". br.org/ 77. Mili}. GWEC. Biogas as transportation fuel. Germany. Commission Regulation (Ec) No 810/2003. 2005. 2006. 51. 2003.. Biofuels Barometer. 41.. Record year for wind energy: Global wind power market increased by 43% in 2005. 50.. Press Release. 68. Projekat Ministarstva za nauku.. 53. Annex To The Communication From The Commission. 1984. 43. O. Walla. 66. Establishing Common Rules for Direct Support Schemes Under the common Agricultural Policy and Establishing Certain Support Schemes for Farmers. Fachtagung 2003. 49.. Elektroprivreda Srbije.. Groschen. 2006 75. 2002.. Univerzitet u Beogradu.yu 48. (rukovodilac studije T.eref-europe. Zakon o utvr|ivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geolo{kih istra`ivanja. EE705-1004A. 2006.erecrenewables.

2. Primenjena je razvijena metodologija AM0014 za slu~aj kombinovane proizvodnje toplotne i elektri~ne energije kori{}enjem prirodnog gasa kao goriva. prirodnog gasa i elektri~ne Rezime Po~etak pomeranja paradigme desio se u Kjotu. Pored potreba za elektri~nom energijom za novu fabriku je iz gore navedenih energenata potrebno obezbediti procesnu paru kao i toplotu za grejanje vazduha koji se koristi za su{enje u tehnolo{kom procesu. Pregled postoje}e energetske opreme i analiza potrebe za energijom U postoje}oj energani nalazi se kotlarnica u kojoj su ugra|ena dva Tabela 1 Potro{nja energenata i tro{kovi energije na godi{njem nivou u Sojaprotein [094] . Na bazi dnevnog kapaciteta prerade od 900 t/dan i 300 radnih dana.d.001.064 Implementacija metodologija mehanizma ~istog razvoja (CDM) u kogenerativnim postrojenjima (CHP) na biogas/prirodni gas 1. energetska efikasnost.6 : 504. Novi Sad D. Novi Sad F. Be~ej Akcionarsko dru{tvo za preradu soje “Sojaprotein” iz Be~eja je najve}i prera|iva~ soje u Republici Srbiji i jedan od najzna~ajnijih prera|iva~a soje u centralnoj i isto~noj Evropi. razumeli planetu kao mesto na kome smo `iveli. 3. Lideri su shvatili ozbiljnost problema. planirana je izgradnja nove fabrike sojinih proteinskih izolata i koncentrata. U tabeli 2 data je instalisana elektri~na snaga za novu fabriku kao i elektri~ne snaga fabrike izra~unata za faktor istovremenosti rada 0. Odr`ivi razvoj se naj~e{}e defini{e kao ispunjavanje potreba sada{nje generacije bez ugro`avanja budu}ih generacija i ima tri dimenzije socijalna dimenzija (ljudi tj people). Kuli} Fakultet Tehni~kih Nauka.75. \ukanovi} Regionalni Centar za Energetsku Efikasnost Beograd UDC: 662. Be~ej. fabrika ostvaruje kapacitet prerade ulaznog zrna soje na nivou od cca.2. Na slici 1 prikazan je dijagram mese~ne potro{nje aktivne/ reaktivne elektri~ne energije. kroz donacije ili povoljne kredite. ulagan je u za{titu okoline direktno ili indirektno.767. Potrebe za energijom u fabrici Sojaprotein A. prora~unato i izabrano kogenerativno postrojenje raspolo`ivo na tr`i{tu. veka doneo je velike promene u svesti politi~ara {to je dovelo do poslovanja i investiranja uz uva`avanje principa odr`ivog razvoja. Kyoto. Uvod Kraj 20. Univerzitet Novi Sad. Jankovi}.D. pa je me|unarodna zajednica razvila razli~ite mehanizme kako bi pre svega podstakla ekonomske dimenzije projekata.5 MWt za zagrevanje vazduha. Na lokaciji postoje}e fabrike. elektri~na energija i biomasa kao gorivo u novoj kotlarnici. Prethodno su analizirane energetske potrebe u fabrici. Klju~ne re~i: CDM. U tabeli 1 prikazana je potro{nja energenata. CHP. i po~etak 21. Re{enje je samo proisteklo iz pravilnog sagledavanja stvari. Energenti koji }e se koristiti u novoj fabrici su prirodni gas. u njenom sklopu. kogeneracija. U ovom radu su primenjene neke od registovanih metodologija za prora~un smanjenja GHG na primeru kombinovanog postrojenja za proizvodnju toplotne i elektri~ne energije za potrebe fabrike sojinih proteinskih izolata i koncentrata (SPI / SPC) u Sojaprotein a. GHG.energija V. na godi{njem nivou kao i tro{kovi za te energente u postoje}oj fabrici. biogas energije. kao i vrednosti obra~unske snage na godi{njem nivou. mazut kao pomo}no gorivo i elektri~na energija. Uro{evi} Victoria Group. D. mazut kao rezervno gorivo. ekonomska dimenzija (profit) i ekolo{ka dimenzija (planeta).7. CDM je jedan od mehanizama za podsticanje smanjenja emisije gasova sa efektom staklene ba{te (GHG). Privredi je prvi put pru`ena mogu}nost da od ekologije napravi profit. Vi{ak sredstava. 270000t na godi{njem nivou. U pojedinim dr`avama 3P princip nije ostvariv. ekologija. Energenti koji se koriste u fabri~kom kompleksu “Sojaprotein” AD su prirodni gas. Za tehnolo{ki proces potrebno je 10 t/h suvozasi}ene pare pritiska 10 bara i 11. `ivimo i treba i da nastavimo da egzistiramo. Jedan od tih mehanizama je i CDM koji je ovde analiziran na konkretnom primeru fabrike Sojaprotein.

a koja se uglavnom proizvodi u termoelektranama na ugalj. kapaciteta 15t/h suvozasi}ene voedne pare na seckanu sojinu slamu. mo`e se predvideti budu}a bazna potro{nja elektri~ne energije izme|u 9-10. Na slici 2 prikazana je toplotna {ema kogenerativnog postrojenja sa prora~unatim karakteristi~nim vrednostima na toplotnoj {emi za 100% optere}enje i ulaznu temperaturu vazduha 11°C i relativnu vla`nost 75%. Iz ove kotlarnice se obezbe|uju potrebe za tehnolo{kom parom i grejanje u postoje}oj fabrici. Proizvodila bi se potrebna koli~ina elektri~ne energije preko turbine i generatora dok bi se produktima sagorevanja. da bi se obezbedila potrebna koli~ina toplotne enrgije bi bilo ekonomski neisplativo a i energetski neracionalno tj neefikasno. kao skupog goriva. Potrebe za elektri~nom energijom izgradnjom nove fabrike }e znatno porasti a na osnovu pregleda potro{nje elektri~ne energije na godi{njem nivou u postoje}oj fabrici i potreba za elektri~nom energijom u novoj fabrici.5 MWe. {to su prose~ne godi{nje vrednosti za op{tinu Be~ej. Kogenerativno postrojenje sa gasnom turbinom bi na najbolji na~in tro{ilo tj koristilo prirodni gas. kao ekonomski povoljnijeg goriva. Osnovni tehni~ki podaci ovog postrojenja dati su u tabeli 3. Ukupan stepen korisnosti ovakvog kogenerativnog postrojenja i za ovakve prora~unske uslove je 52. Izbor i prora~un toplotne {eme kogenerativnog postrojenja Na osnovu raspolo`ivih kogenerativnih postrojenja na tr`i{tu a prema definisanim potrebama za energijom izabrana je industrijska gasna turbina “Mars 100“ sa kotlom utilizatorm proizvo|a~a „Solar“. U najskorije vreme je planirano pu{tanje u rad novog kotlovskog postrojenja. ~ijim bi se sagorevanjem u eventualno novom kotlu obezbedila potrebna koli~ina toplotne enrgije name}e se gas kao primarno gorivo. Svakako bi opse`na tehno-ekonomska analiza dala kona~an sud o ispravnosti gradnje ovakvog postrojenja prvenstveno uzimaju}i u obzir nerealno nisku cenu struje kod nas ali i opravdanost odnosno kvalifikaciju za CDM projekat u slu~aju njegove nerentabilnosti. S obzirom da se ne mogu obezbediti dovoljne koli~ine biomase na {irem podru~ju fabrike. iz prirodnog gasa kao neminovnog goriva. uz potrebnu rezervu. proizvo|a~a „Minel” Beograd. kao i grejanjem u novoj fabrici. Potrebna koli~ina prirodnog gasa za proizvodnju toplote za grejanje vazduha je 1342 m3/h. Na osnovu prethodne analize mo`e se videti da }e se izgradnjom nove fabrike u Sojaproteinu tro{iti relativno velika koli~ina gasa. a u kotlu utilizatoru proizvodila para. Na kotlovima su kombinovani gorionici (prirodni gas/mazut). Izgradnja novog kotlovskog kapaciteta i proizvodnja pare. koje su prose~no od 10t/h do 14t/h. 10t/h. proizvo|a~a „Kirka Suri” Beograd. Elektri~na energija u postoje}oj fabrici se obezbe|uje snabdevanjem iz mre`e. za proizvodnju toplotne energije. u izmenjiva~u toplote grejao vazduh. Uz ovo treba naglasiti i ekolo{ki aspekt jednog ovakvog postrojenja s obirom da prakti~no ne zaga|uje `ivotnu sredinu i da bi „menjalo” elektri~nu energiju preuzetu iz mre`e. Potrebe za toplotom kojom bi se grejao vazduh za su{enje u tehnolo{kom procesu nove fabrike od 11. Sagorevanjem gasa u gorioniku i odvo|enjem produkata sagorevanja u izmenjiva~ toplote vr{ilo bi se zagrevanje vazduha.5 MWt nije mogu}e obezbediti iz postoje}ih energetskih kapaciteta. Tabela 2 Potrebe za elektri~nom energijom u novoj fabrici identi~na kotla.83%. da }e bazna potro{nja elektri~ne energije biti oko 10MWe i da }e se para proizvoditi iz postoje}ih kotlarnica na gas odnosno biomasu. Na toplotnoj {emi se mo`e videti da deo produkata sagorevanja na izlasku iz turbine odlazi ka izmenjiva~u toplote u kojem predaje toplotu vazduhu koji se koristi u procesu dok drugi deo odlazi u kotao utilizator u kojem se njihova otpadna toplota koristi za zagrevanje Tabela 3 Osnovni tehni~ki podaci kogenerativnog postrojenja “Mars 100” [095] . koji izlaze iz gasne turbine na temperaturi 450-500°C. Iz ovog kotlovskog postrojenja bi se mogle obezbediti potrebe za tehnolo{kom parom. Ovakva potreba odnosno potro{nja energije i energenata name}e kogeneraciju kao jedinstveno i 4.energija Slika 1 Dijagram potro{nje aktivne/reaktivne energije i vrednosti obra~unske snage najkvalitetnije re{enje. Nominalne radne karakteristike postrojenja za 100% optere}enje i razli~ite ulazne temperature vazduha su prikazane u tabeli 4. sa maksimalnom produkcijom suvozasi}ene pare 14t/h svaki.

toplotnom i elektri~nom energijom u novoj fabrici kao i baznom potro{njom elektri~ne energije u postoje}oj fabrici. pored investicija i tro{kova odr`avanja. Na ovaj na~in su.1012 e/kWh. ra~unata i dodatna koli~ina gasa koja se sagoreva u kogenerativnom postrojenju a u pore|enju sa varijantom proizvodnje pare u kotlu a toplote u gasnom gorioniku. uz proizvodnju elektri~ne energije u generatoru.0488 e/kWh cene su sa uklju~enijm svim taksama za period druge polovine 2007. Kao rezultat tehno-ekonomske analize dobijeno je da je izgradnja ovakvog 6. u Ma|arskoj 0. Glavni razlog za to je trenutna cena struje za industriju. Problem nedostatka elektri~ne energije izazvan razli~itim ambijetalnim uslovima i tehnolo{kim zahtevima bio bi re{avan preuzimanjem iz mre`e.0588 e/kWh. zadovoljene potrebe za tehnolo{kom parom. Bugarskoj 0. godine). 5. Aktivnosti u okviru mehanizma ~istog razvoja (CDM projekti) i kombinovana proizvodnja toplotne i elektri~ne energije Smanjenje emisije gasova staklene ba{te se prvenstveno ostvaruje primenom tehni~kih mera i/ili primjenom tzv. Mehanizam ~istog razvoja (CDM – Clean Development Mechanism) je jedan od tri fleksibilna mehanizma Kjoto protokola Tabela 5 Ulazni podaci za tehno-ekonomsku analizu Slika 2 Toplotna {ema kogenerativnog postrojenja „Mars 100” [096] . Kao prihod ra~unata je proizvedena elektri~na energija. fleksibilnih mehanizama definisanih u okviru UNFCCC-a koji predstavljaju kombinaciju tehni~kih i ekonomskih mera.energija Tabela 4 Nominalne radne k-ke kogenerativnog postrojenja kogenerativno postrojenja trenutno neisplativa s obzirom da je prihod od prodaje struje proizvedene u kogenerativnom postrojenju manji od ukupnih tro{kova. U tabeli 5 prikazane su neke osnovne vrednosti kori{}ene u okviru sprovedene tehno-ekonomske analize. Prikaz rezultata tehnoekonomske analize opravdanosti gradnje kogenerativnog postrojenja „Mars 100” Tehno-ekonomska analiza je sprovedena tako {to je na strani tro{kova.0894 e/kWh. Rumuniji 0. Hrvatskoj 0. Treba naglasiti da je ovo jednostavniji prora~un ali i dovoljno ta~an za ovaj vid analize. napojne vode odnosno proizvodnju tehnolo{ke pare. a koja je znatno manja od cene elektri~ne energije u okru`enju (na pr.

Na osnovu sprovedene analize primenljivosti metodologija mo`e se zaklju~iti slede}e: Konsolidovana metodologija AMC0002 – primenljiva za postrojenja za proizvodnju elektri~ne energije iz obnovljivih izvora. Projektni ciklus za sve CDM projekte je veoma sli~an. Svaki od projekata razvijenih u okviru CDM mehanizma ima za cilj ostvarenje smanjenje emisije {tetnih gasova u odnosu na baznu liniju emisije.metodologija nije primenljiva u konkretnom slu~aju. u slu~aju primene projektne aktivnosti u kojoj se elektri~na energija zamenjuje proizvodnjom iz fosilnih goriva. Konsolidovana metodologija ACM0006 . ili je sistem za kombinovanu proizvodnju u vlastni{tvu industrijskog korisnika (u sopstvenom vlasni{tvu) koji tro{i toplotnu i elektri~nu energiju iz sistema za kombinovanu proizvodnju.primenljiva za razli~ite tipove projekta za proizvodnju elektri~ne energije odnosno za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektri~ne energije iz ostataka biomase . U op{tem slu~aju. projekti kombinovane proizvodnje mogu biti kategorizovani u Grupu II ili Grupu III. Definisani uslovi primenljivosti metodologije AM0014 omogu}avaju primenu za slu~aj kombinovane proizvodnje toplotne i elektri~ne energije kori{}enjem prirodnog gasa kao goriva.1 Tipovi projekata kombinovane proizvodnje energije u okviru CDM mehanizma Primena tehnologije zasnovane na kombinovanoj proizvodnji toplotne i elektri~ne energije u industriji je jedan od efikasnih na~ina za smanjenje emisije {tetnih gasova. koji isporu~uju elektri~nu energiju u mre`u i uklju~uje pove}anje proizvodnih kapaciteta el. [097] . Projekti grupe I. Zbog toga je neophodno sprovesti detaljnu analizu i obezbediti detaljne informacije kako bi projektni tim koji sprovodi izradu CDM dokumentacije bio u stanju da izabere odgovaraju}u metodologiju za izradu dokumentacije.Odobrena metodologija za CDM projekte ACM . dalje su razvrstani u ~etiri podgrupe.D – primenljiva za proizvodnju elektri~ne energije odnosno za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektri~ne energije iz obnovljivih izvora .E – primenljiva za projekte ~ijom primenom se spre~ava proizvodnja metana iz biomase ili drugih organskih materija metodologija nije primenljiva u konkretnom slu~aju.metodologija nije primenljiva u konkretnom slu~aju. s tim da je podela napravljena u zavisnosti od vrste energije koja se gener{e. energije metodologija nije primenljiva u konkretnom slu~aju. u predlo`enoj metodologiji prihvata se samo ostvareni deo u{tede proizvodnje elektri~ne energije u odnosu na osnovni scenario (baseline scenario).Ostali CDM projekti U najve}em broju slu~ajeva. IA – proizvodnja elektri~ne energije od strane korisnika IB – proizvodnja mehani~ke energije za korisnika IC – proizvodnja toplotne energije za korisnika ID – proizvodnja elektri~ne energije iz obnovljivih izvora za distribuciju u mre`u U odre|enom broju slu~ajeva.Odobrena konsolidovana metodologija AMS . projekti u okviru CDM mehanizma svrstani su u tri osnovne grupe: I. projekti kombinovane proizvodnje toplotne i elektri~ne energije svrstani su u grupu I CDM projekata. sistem za kombinovanu proizvodnju obezbe|uje celokupne potrebe ili deo potreba toplotne i elektri~ne energije u industrijskom postrojenju. svaki projekat ima sopstvene specifi~nosti. Metodologija za male CDM projekte: AMS-III.metodologija nije primenljiva u konkretnom slu~aju. Be~ej Primenljivost prethodno navedenih metodologija je direktno uslovljena definisanim uslovima u svakoj metodologiji ponaosob. sistem za kombinovanu proizvodnju je vlasni{tvo tre}e strane.Odobrena metodologija za male CDM projekte1 (Small Scale CDM projects) U tabeli 6 je prikazan spisak odobrenih metodologija koje se primenjuju za realizaciju CDM projekata (kombinovana proizvodnja toplotne i elektri~ne energije). prepreke koje se mogu pojaviti u toku realizacije same procedure.energija 6.metodologija nije primenljiva u konkretnom slu~aju. faze razvoja i primene su brojne. I pored nesporne atraktivnosti projekata kombinovane proizvodnje energije sa aspekta velikog broja lokacija na kojima bi oni mogli biti primenjeni u na{oj zemlji. CDM projekti – pove}anja energetske efikasnosti III. vi{ak proizvodnje elektri~ne energije ne mo`e biti isporu~en u mre`u i vi{ak toplotne energije ne mo`e biti isporu~en drugom korisniku.definisani su kao CDM projektne aktivnosti sa maksimalnom izlaznom snagom do 15MW. faze planiranja. CDM projekti – obnovljivi izvori energije II. Svaka od odobrenih metodologija defini{e uslove i instrukcije za primenu tako da se na taj na~in mo`e odrediti primenljivost metodologije za svaki specifi~an projekt.D. Izbor i primena konkretne CDM metodologije za slu~aj kombinovane proizvodnje u Sojaprotein A. Metodologija za male CDM projekte: AMS-I. 1 Small Scale Projects .D – primenljiva za projekte koji za primarni cilj imaju meru zamene goriva u industriji i rudarstvu . U mehanizmu CDM koriste se slede}e oznake: AM . U Grupu II projekata svrstani su svi projekti energetske efikasnosti (snabdevanje energijom i potro{nja energije). Metodologija AM0024 – primenljiva za proizvodnju elektri~ne energije odnosno kombinovane proizvodnje toplotne i elektri~ne energije iz otpadnog gasa dobijenog u procesu proizvodnje cementa – metodologija nije primenljiva u konkretnom slu~aju. dok sa druge strane. tj. uz odre|ene grani~ne uslove: elektri~na i toplotna energije u industrijskom postrojenju proizvode se u nezavisnim sistemima (proizvodnja elektri~ne i toplotne energije se nemo`e obavljati u drugom sistemu za kombinovanu proizvodnju – osnovni scenario). Konsolidovana metodologija ACM0012 – primenljiva za projektne aktivnosti u kojima se koristi otpadni gas i/ili otpadna toplota kao energetski izvor za proizvodnju elektri~ne energije odnosno za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektri~ne energije . i u tom smislu projekti ovakvog tipa su podesni za primenu u okviru CDM mehanizma Kjoto protokola. 6. 7. Metodologija za male CDM projekte: AMS-II.2 Odobrene CDM metodologije koje se mogu primeniti na projekte kombinovane proizvodnje energije Prora~un utvr|ivanja emisije bazne linije i ostvarene u{tede primenom odgovaraju}eg projekta mora biti sproveden primenom odobrene metodologije. ne mo`e biti vlasni{tvo projektnog preduze}a.

Ostvarena u{teda primenom ovakvog CDM projekta bi bila 51 034. ili ≈ 360 000 €/god. za prora~unsku vrednost 1 t CO2 eq od 7 eura. Zaklju~ak Na osnovu sprovedene tehnoekonomske analize izabranog [098] . U tabeli 8 prikazani su rezultati primenjene metodologije AM0014 za izabrano kogenerativno postrojenje u Sojaprotein.5 t CO2 eq/god. U pogledu izbora CDM metodologije za slu~aj kombinovane proizvodnje Osnovni scenario (baseline scenario) – snabdevanje toplotnom i elektri~nom energijom 8. kogenerativnog postrojenja mo`e se zaklju~iti da je usled trenutne cene elektri~ne energije koja je nerealno niska i zna~ajno manja od cene Tabela 7 elektri~ne energije dr`ava u okru`enju neisplativa gtradnja takvog postrojenja.energija Tabela 6 Spisak odobrenih metodologija koje se kombinovane proizvodnje toplotne i elektri~ne energije primenjuju za realizaciju CDM projekata U tabeli 7 prikazan je na~in snabdevanja toplotnom i elektri~nom energijom za slu~aj osnovnog scenarija.

drugi politi~ki rizici (privatne kompanije u mnogim zemljama nemaju fiksnu obavezu za smanjenje sopstvene CO2 emisije) . kao i konkretno odobravanje CDM projekata od strane dr`ave. Reference [1] Petrovi}. 2 CERs .: CDM in Charts.. -IGES–Climate Change Policy Division.D. 2007. institucionalne prepreke za industrijske korisnike).“Natural gasbased package cogeneration”. Y. nacionalnih procedura i kriterijuma za realizaciju CDM projekata. odobrenje svih strana u projektu. D. nije mogu}e sa predvideti {ta }e se de{avati sa tr`i{tem emisija u budu}nosti) vreme potrebno za realizaciju projektnog ciklusa (1-2 godine). -Version 04 . verifikacija i sertifikacija. monitoring CDM aktivnosti. 1 CER = 1 t CO2 eq. Kamiyamaguchi.me|unarodni rizici (trajanje druge faze Kjoto protokola). [3] Regionalni centar za energetsku efikasnost: The Clean Development Mechanism – A User’s Guide.UNDP Energy & Environment Group – Bureau for Development Policy.. Kanagawa. Tako|e. M. ali samo uz dodatnu verifikaciju tako formirane nove metode). [4] Regionalni centar za energetsku efikasnost: Approved baseline methodology AM0014 . Hayama. .UNFCCC/CCNUCC. Prihvatljivi specifi~ni projektni rizici. validacija. bez detaljne finansijske analize. tro{kova vezanih za realizaciju CDM ciklusa (iznos koji se mora investirati u toku ciklusa za velike CDM projekte: 28 000 ÷ 610 000 USD u fazi planiranja.Designated National Authorities) neophodnog za realizaciju CDM projekata u Republici Srbiji.rizici u zemlji u kojoj se realizuje CDM projekat . institucionalne prepreke. me|unarodne preporuke pokazuju da su mali CDM projekti mogu biti atraktivni za investitore ukoliko su ispunjeni slede}i uslovi: IRR (uklju~uju}i i me|unarodne tro{kove transakcija novca) > 15%. Ma{inski fakultet. Prvu prepreku za realizaciju CDM projekta predstavlja nepostojanje Naimenovanog nacionalnog tela (DNA . U slu~aju primene CDM projektne komponente treba imati u vidu i slede}a ograni~enja: finansijska vidljivost predlo`enih projekta. Odgovaraju}a godi{nja u{teda (produkcija) CER: najmanje 5 t CO2 eq smanjenja emisije {tetnih gasova na sumu od 1000 US$ investicija. [099] . Uz uslov ispunjenja institucionalnih okvira. kao i bez analize “dodatnosti” samog projekta (tehnolo{ke prepreke. priprema projektne dokumentacije.. izdavanje CER2. Uro{evi}. distribucija CER).rizik tr`i{ta CER akcija (tr`i{te akcijama jo{ uvek zavisi u mnogome od politi~kih odluka. \ukanovi}. Japan. odnosno za male CDM projekte: 16 000 ÷ 131 000 USD i u oba slu~aja min 2% od vrednosti izdatih CERs + 5 000 US$D u operativnoj fazi). – New York 2003. [2] Mizuno. Projektni CDM rizici . Funkcija DNA je definisanje osnovnih smernica. Ministry of the Environment. -. u radu je prikazana samo tehni~ka analiza sa aspekta primene CDM projekta. Beograd. 2007. Be~ej.energija Tabela 8 – Osnovni tehni~ki podaci kogenerativnog postrojenja “Mars 100” toplotne i elektri~ne energije sprovedena je samo analiza odobrenih metoda (mogu}a je primena kombinacije dve ili vi{e metoda. Energetski bilans fabrike "Sojaprotein" A. slo`enost samog CDM ciklusa (koraci u okviru ciklusa: planiranje aktivnosti na projektu.Certified Emission Reductions verifikovana emisija smanjenja. D.

site. Sa slike 2. meteorological tower elektri~ne energije iz obnovljivih izvora. which is financed by Spanish Agency for International Cooperation. {to se na prvi pogled ~ini malo. Kampanja merenja je otpo~ela u avgustu 2007.55. udeo obnovljivih izvora energije (bez hidroelektrana) u ukupnoj svetskoj proizvodnji energije iznosio je oko 0. vidi se da ukupni instalisani kapaciteti vetroelektrana u svetu prema{uju 93. Osnovni razlozi le`e u niskoj ceni elektri~ne energije i nedostatku mera za subvencionisanje proizvo|a~a Rezime Rad opisuje deo aktivnosti na projektu pod nazivom „Ja~anje centra za obnovljive izvore energije u okviru Agencije za energetsku efikasnost“ koji finansira [panska agencija za me|unarodnu saradnju. s obzirom da se intenzivno radi u tom pravcu. U okviru projekta postavljena su tri meteorolo{ka stuba visine 50m za merenje parametara vetra. Measurement campaign was started in August 2007 and it will last for about a year. Negativni efekti procesa globalnog zagrevanja. jeste da }e relativno brzo do}i vreme kada }e i u Srbiji biti atraktivno ulagati u farme vetroelektrana. sa rastom od preko 25% na godi{njem nivou. Ono {to je sigurno. energija vetra. uglavnom preklapaju. Zna~ajno je uo~iti i da su u poslednjih 10 godina instalisani kapaciteti uve}ani za preko 12 puta. tako i po pitanju dru{tvenoekonomskih odnosa u svetu. Agencija za energetsku efikasnost Tomislav Peruni~i}. u op{tinama Titel. U 2005. nisu zaustavljeni ~ak ni vrlo rigoroznim merama koje imaju za cilj efikasnije kori{}enje energije i {iru primenu obnovljivih izvora energije. godini udeo proizvedene elektri~ne energije iz energije vetra na svetskom nivou je prema{io 1%. in municipalities of Titel. Direkcija za strategiju i investicije UDC: 620.000MW. a odnosi se na teritoriju cele Republike Srbije. meteorolo{ki stub Wind Potential Research in Kosava’s Area With Three Meteorogical Mast The paper describes part of activities on the Project named “Strengthening of the Renewable Energy Department of Serbian Energy Efficiency Agency”. kako po pitanju ekologije. Veliko Gradi{te i Negotin. samostalni in`enjer za OIE Elektroprivreda Srbije. wind energy. Three meteorological towers 50 m high were installed for wind parameter measurement within the project. U 2007. savetnik za NOIE Republika Srbija. iako je za isto vreme potreba za energijom pribli`no udvostru~ena. Aktivnosti Agencije za energetsku efikasnost U Agenciji za energetsku efikasnost (u daljem tekstu AEE) postoji bogata baza [100] . Ono {to je zvani~no realizovano u cilju odre|ivanja energetskog potencijala vetra. uglavnom sa meteorolo{kih stanica {irom Srbije. U poslednjih nekoliko godina najva`niju ulogu u razvoju kapaciteta obnovljivih izvora energije imaju vetroelektrane. Danas.001/. U proceni ukupnih potencijala energije vetra i prikazu oblasti sa vi{im potencijalom vetra. uzrokovani visokom emisijom gasova sa efektom staklene ba{te u atmosferu [1].004 Ispitivanje potencijala vetra u ko{avskom podru~ju sa tri meteorolo{ka stuba Uvod Stalno tinjaju}a energetska kriza i problemi globalnog zagrevanja sve vi{e prete da ozbiljno ugroze odr`ivi razvoj ~ove~anstva i dovedu do veoma ozbiljnih problema. Veliko Gradiste and Negotin. [3]. Key words: wind speed. Rad prikazuje prve rezultate i pokazatelje do kojih se do{lo u po~etnom periodu merenja. U analizama su kori{}eni dostupni vi{egodi{nji podaci. tako da zvani~nih informacija o njihovom broju i rezultatima nema. [4] i Studija Ministarstva nauke i za{tite `ivotne sredine iz 2005. Primalac donacije je Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije. jesu Studija EPS-a iz 2002. Me|utim. u Srbiji nema instalisanih velikih vetroelektrana (snage preko 100kW). tako da investitori trenutno ne mogu da prona|u interes za ulaganje u ovu oblast. Prema nezvani~nim saznanjima na vi{e od deset potencijalno pogodnih lokacija ve} su obavljena precizna merenja i studije opravdanosti za izgradnju farmi vetroelektrana. slika 1. The beneficiary is Serbian Energy Efficiency Agency. i traja}e godinu dana.92 : 551.energija Rastislav Kragi}. godini. godine [5]. ova inicijativa dala je pozitivne rezultate koji uzimaju sve zna~ajnije mesto ne samo po pitanju energetike. [2]. Iz tog razloga veliki broj potencijalnih investitora ve} gotovo celu prethodnu deceniju traga za vetrovitim lokalitetima u Srbiji.5%. Sva ova istra`ivanja su finansirana privatnim kapitalom. ali to je oko 5 puta vi{e nego pre tridesetak godina. ve} i razvoja jedne potpuno nove industrijske oblasti. lokacija. The paper shows the first results and indicators obtained in the initial measurement period. rezultati obe studije se. dok svaka od studija koristi sopstveni matemati~ki metod za modelovanje topografije i hrapavosti terena. Klju~ne re~i: brzina vetra.

miliona tonaekvivalenta nafte) od 1971. Iz tog razloga. Nabavljena su tri kompleta merne opreme.izbor tri povoljne lokacije u Srbiji i instalacija merne opreme. Deli Jovan i Vlasina. dogovorili su saradnju i na ovom projektu. koja je za potrebe svoje logistike na terenu. (uslov je bio da bude kompanija iz [panije). (jedan po stubu).energija Slika 1 Udeo pojedinih energenata u ukupnoj proizvodnji energije u svetu (u Mtoe . uz saradnju sa Ministarstvom rudarstva i energetike. pokrenut je projekat pod nazivom „Ja~anje centra za obnovljive izvore energije u okviru Agencije za energetsku efikasnost“. Kori{}ena je metodologija bazirana na slede}im principima: Slika 2 Ukupno instalisani kapaciteti vetroelektrana (u MW) od 1997. Veliko Gradi{te. teritorijalno koncipirana. . proizvo|a~a NRG: . visine 50m. .termosenzor (jedan po stubu). . izabrano je {est lokaliteta za koje se pretpostavljalo./73. Uspostavljena je saradnja sa organima lokalne samouprave za ozna~ene teritorije i pristupilo se daljem izboru konkretnih lokaliteta za monta`u merne opreme. i 50m (po svakom stubu).studijska poseta [paniji tima AEE. . (na osnovu ranijih saznanja i analiza. podaci o energetskom potencijalu vetra nisu do sada dovoljno precizno analizirani. . do 2007. izabrana je firma NIP S. To su Cer. Na startu projekta. . .elektronski ure|aj za prikupljanje podataka (data-logger).izbor konsultanta na projektu. .zavr{na prezentacija rezultata projekta. kako bi se stekla detaljna slika o lokalitetima pogodnim za izgradnju farmi vetroelektrana i njihovim pojedina~nim kapacitetima.A.meteorolo{ki stub visine 50m sa neophodnom prate}om opremom. AEE i Elektroprivreda Srbije – Direkcija za strategiju i investicije.nabavka tri meteorolo{ka stuba za merenje potencijala vetra. . ugovorila saradnju sa firmom Elektra iz Petrovaradina. Radi efikasnije realizacije projektnih aktivnosti i ja~anja ranije uspostavljenih dobrih odnosa.saradnja izabrane konsultantske kompanije iz [panije sa AEE po pitanju predloga na unapre|enju zakonske regulative Srbije u oblasti kori{}enja energije vetra. . Titel.merenje (prikupljanje podataka) u trajanju od godinu dana. 30m.periodi~na analiza prikupljenih podataka i izrada studije opravdanosti sa predlogom re{enja za izradu farme vetroelektrana za najpovoljniju od ove tri lokacije. Sa Kraljevinom [panijom potpisan je sporazum o saradnji na ovom projektu i ugovorene su slede}e aktivnosti: [101] . za visine 30m i 50m (po svakom stubu) i . [3]. do 2007. podataka potencijala obnovljivih izvora energije Republike Srbije. na osnovu iskustava [panije i drugih zemalja Evrope i . . [4] i [5]) da predstavljaju mesta sa zadovoljavaju}im potencijalom vetra. za visine 10m.nabavka licenci za softverske pakete WaSP i WindFarmer. . [2].mera~i brzine vetra (anemometri). Na tenderu koji je sprovela [panska agencija za me|unarodnu saradnju.mera~i pravca vetra.stru~no usavr{avanje i obuka tima AEE za rad na softveru. iz Madrida. Me|utim. Vr{ac.

. otpo~ela je kampanja merenja. . . . . na drugom mestu. planina itd). u desetominutnom re`imu.udaljenost od naseljenih mesta. . procena proizvodnje elektri~ne energije. . za pregleda terena i na osnovu konsultacija preliminarnu analizu podataka. a to je potencijalna proizvodnja odnosno stepen iskori{}enja elektri~ne energije. maksimalna vrednost i standardna devijacija.lasni~ki odnosi.potencijalna korist od prikupljenih podataka sa gledi{ta kasnijih globalnih analiza.urbanisti~ki planovi. Kako je tim AEE bio na sa razli~itim pre~nikom elisa. . Tabela 2 Stepen korisnog dejstva za lokalitet u op{tini Negotin u funkciji modela i Sve lokacije su birane visine vetroelektrane tako da u blizini ne postoje nikakve prepreke koje bi dovele do poreme}aja strujanja vazduha. Tabela 1 Intezitet turbulencije na 50m visine za sve tri lokacije Preliminarni rezultati i analize nakon {est meseci merenja Nakon 6 meseci merenja mo`e se sa pouzdanom sigurno{}u re}i da je lokalitet u op{tini Negotin najpovoljniji Na osnovu {estomese~nih podataka o sa stanovi{ta srednje brzine vetra a i sa brzinama i pravcu vetra ura|ena je stanovi{ta.povoljnost po svim ostalim pitanjima ustanovljene metodologije. U svrhu ekstrapolacije. Prikupljeni podaci se jednom dnevno automatski prosle|uju putem mre`e mobilne telefonije na odgovaraju}e e-mail adrese. ali obuci u [paniji i tom prilikom bio gost samo do visina od oko 70 metara. {to je prikazano u tabeli 1. . . Ono {to povezuje ove tri lokacije sa gledi{ta {ireg interesa jeste: . minimalna. Za ove procene je kori{}ena ekstrapolacija. jer se kompanije za proizvodnju na osnovu 50 metarskih merenja mo`e vetroelektrana GAMESA. [102] . dok je na lokaciji u op{tini Veliko Gradi{te ne{to povi{en. Intenzitet turbulencije (I) na visini 50m.topografija terena. Izabrane su lokacije u op{tinama Titel. Oprema je instalisana na sva tri lokaliteta i od po~etka avgusta 2007. memori{u prikupljeni podaci i to srednja. Veliko Gradi{te i Negotin. koje je mnogo merodavnije. na lokacijama u op{tinama Titel i Negotin je u granicama intenziteta turbulencija. ekstrapolacija do tih visina.potencijal energije vetra na samom lokalitetu (na osnovu dostupnih podataka).prisustvo zaklona (objekata. odnosno stepen vetroelektrana na razli~itim visinama i iskori{}enja potencijalnih vetroelektrana.slaba istra`enost energetskog potencijala vetra na lokalitetu.{iroka raspore|enost u Podunavskoj oblasti.preklapanje sa zonom sna`ne industrije i koncentracije elektroenergetskih objekata i . godini.energija Slika 3 Merni stub .geodetska struktura tla. na osnovu detaljnog odmah iza danskog VESTAS-a.prilaznost putevima. Merenja se vr{e sa dvosekundnom rezolucijom. koja je ina~e sa dovoljnom pouzdano{}u vr{iti po broju instaliranih vetrogeneratora u svetu u 2007.blizina i raspolo`ivi kapacitet prenosne elektromre`e. sa ekspertima iz {panske konsultatske kori{}ene su vetroelektrane iz GAMESINE game proizvoda. u opsegu 10 ÷ 15 %.prisustvo vegetacije. . Za svaki merni kanal (instrument) se. . odnosno oblasti Ko{ave. koje su na kopnu i u visini centra elise vetroelektrana.

as a support for the successive modern program. mo`e se re}i da ovaj {estomese~ni uzorak podataka mo`e da u zna~ajnoj meri.marketing. United Nation Foundation. dr. najve}i stepeni iskori{}enja se mogu posti}i za model Gamesa G58 850 kW na visinama od 65. odslika celu godinu. o tra`nji i potro{nji dizel goriva u zemlji. and with the financial support of the secretariat for Energetics of Vojvodina. odre|eni rokovi. kao pretpostavke za uspeh modernog programa. ponu|ena je studija: «Mogu}nost proizvodnje i kori{}enja biodizela u AP Vojvodini». energetika. mo`e se zaklju~iti da Ko{avska oblast na pojedinim mestima raspola`e povoljnim terenima za izgradnju farmi vetroelektrana. Djordje Basic. dr. neophodne Strategije. glicerola i derivata u Vojvodini. umestoneophodne Strategije razvoja bioenergetike u Srbiji. poznati prikaz potreba za dizel gorivom.0 MW na visini 67 metara. investitori. glicerin. Branko \uki}. i ekspertima iz kompanije Garrad Hassan Group. MOGU]NOST KORI[]ENJA ENERGIJE VETRA ZA PROIZVODNJU ELEKTRI^NE ENERGIJE. Kao {to se mo`e primetiti. dr \o|a Ba{i}a. utvr|en je sadr`aj. odre|eni su koeficijenti hrapavosti za svaku lokaciju. stru~no precizna. proizvodnja. Literatura [1] CONFRONTING CLIMATE CHANGE . u okrilju Instituta za energetiku u Novom Sadu. www. II Na stotinak strana osnovnog teksta i {ezdesetak strana priloga dat je prikaz radova brojnih istra`iva~a iz Vojvodine i Sveta. vegetable oils. glycerin. Ura|en je pravni okvir marketin{kih mera. u kojoj bi bili definisani konkretni. oleoindustrija. posebno studije «Proizvodnja i kori{}enje biodizela – alternativnog i ekolo{kog goriva za dizel motore» i magistarske teze «Ocene ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji». o . Possibility for Production and use of Biodiesel in Vojvodina Upon an initiative of early departed prof.113) Mogu}nost proizvodnje i kori{}enja biodizela u AP Vojvodini Rezime Na inicijativu rano preminulog prof. definisan je projektni zadatak. as well as the possibility for the production of oil oils. [1] Po ne znano koji put prepisani su tekstovi o standardnim karakteristikama biodizela i fosilnog dizela. obavezuju}i zadaci svih u~esnika u zajedni~kom projektu (ratarstvo. EPS 2002. ura|ena je studija. Zlatibor 2007.. 2007. odnosno Srbiji. The legislation frame was made for marketing. iscrpna analiza }e dati potpuniju sliku o potencijalima vetra u ovoj oblasti. Umesto dogovorene.energija ku}e NIP S. te{ka bolest je spre~ila ovog velikog pregaoca u realizaciji svog poslednjeg projekta. [2] KEY WORLD ENERGY STATISTICS. Obezbedio je pretpostavke za izradu dugoo~ekivanog dokumenta o razvoja proizvodnje i potro{nje biodizela u Srbiji. marketing. veoma je zna~ajno uo~iti da nisu sve oblasti ovog podru~ja povoljne i da atraktivnost lokaliteta u mnogome zavisi od topografije samog terena i raznih drugih uticaja lokalnog karaktera. instead of the necessitz of a strategy for development Bioenergetics in Serbia. Za samo tri meseca.3. [3] World Wind Energy Association.756. U tabeli 2 je pokazan stepen iskori{}enja samo za lokaciju na op{tini Negotin. \or|e Ba{i} je podr`ao predlog Jugoslovenskog dru{tva za biodizel. imenovani su izvr{ioci. production.A.. Gbur~ik. odnosno 71 metar i modelom Gamesa G90 2. A third of the volume presented more or less useful supplements.REPORT. Kako je period merenja obuhvatio i ve}i deo letnjih dana. STUDIJA ENERGETSKOG POTENCIJALA SRBIJE ZA KORI[]ENJE SUN^EVOG ZRA^ENJA I ENERGIJE VETRA. o zemlji{tu i plodoredu u Vojvodini. prof.wwindea. Tako|e. dr`ava). Zaklju~ak Na osnovu prvih rezultata i raspolo`ivih podataka. bankari. nau~no nesporna. Kriti~ki prikaz I Na savetovanju energeti~ara. biljnih ulja.001/. Klju~ne re~i: biodizel. kao i mogu}nost za proizvodnju uljarica. Putnik. from the Institute of Energetics at Novi sad. a review was made on the need for diesel fuel. Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine 2005. International Energy Agency. [103] Na veliku `alost. biodiesel and byproducts in Vojvodina. Naravno za deteljniju analizu potrebno je obuhvatiti period od najmanje jedne godine merenja. sto~arstvo. Energetics. Key words: biodiesel.. Milica Toma{evi} Nada Jev|evi}. energetika. 2007. Roman Muli}. marketin{ki realna Strategija razvoja proizvodnje i potro{nje biodizela.org [4] R. Zahvaljuju}i njemu.004 (497. Vitomir Negovanovi} UDC: 662. mo`e smatrati izuzetno dobrim stepenom korisnosti. o metodama ispitivanja analiti~kih pokazatelja kvaliteta goriva i izduvnih gasova. trebalo je da se izradi literarno koncizna. Tre}ina prostora posve}ena je manje ili vi{e korisnim prilozima. a nakon pune godine ispitivanja. {to se u svetskim razmerama.. [5] P. biodizela i nusproizvoda u Vojvodini. a saradnici su ga izneverili. Ovde prikazani rezultati su preliminarnog tipa. a uz finansijsku podr{ku Pokrajinskog sekreterijata za energetiku.

a kojima se dr`ava jasno opredelila da podsti~e i poma`e uvo|enje i kori{}enje obnovljivih goriva.» Namerno ili ne.» .. nakon deset godina.. razna postrojenja. tokom od 1975. No i tada (1994/95). Bari~). Ne pominju se konkretni podaci o kvalitetu proizvodnje i primene doma}eg biodizela. U funkciji je bilo desetak fabrika bioetanola. normativno i finansijski dobro definisan. skrivaju se «biodizel» tajkuni! Poistove}uje se distribucija kvalitetnog biodizela sa la`no etiketiranim biljnim uljem: «Za «biodizel» proizveden u Srbiji do 2005. sve se to bri{e. godina. (Str. Svetolik Ilij}. karikira se pregala~ki period istra`ivanja. Da li je to slu~ajno? Izvori originalnih podataka se ne navode..energija oleohemijskoj posebno uljarskoj industriji. nije postojao funkcionalan pogon ve}eg kapaciteta za proizvodnju kvalitetnog biodizela.ekolo{kih istra`ivanja primene biodizela i nije bilo. proizvodnje i primene biodizela u 1994. rekonstruisano je.. eminentne agro stru~njake na opasnosti koje se se nadvile nad oja|enom poljoprivredom! Morao je ukazati vlastima i javnosti na nevi|enu plja~ku i prevaru. koji vi{e od deset godina tro{e doma}i biodizel.. on je }utao. poliestarskih smola (HINS. razne stepeni finalizacije. O svemu tome u Studiji je zabele`eno: «Planirana proizvodnja za 1994. kriminalnim distributerima biljnog ulja pod imenom «biodizela». kao i kapaciteti i proizvodnja biodizela u Srbiji za period 1994-2004. Usvojeni su propisi o ukudanju poreza na proizvodnju i potro{nju biodizela. godine je bio programski i planski.. godina. Ne pominje se projekat ALKAMIN.. u energetskom bilansu zacrtane proizvodnje biodizela. modernih firmi. A nema broja o{te}enih dizel ma{ina. a o posledicama kori{}enja takvog goriva u transportnim sredstvima nema pouzdanih podataka.000 evra. -1996.. za tada{nju proizvodnju i promet biodizela postoji i objavljena je atestna dokumentacija referentnih institucija. razni postupci. u rekonstrukciji i dogradnji pet velikih fabrika biodizela u Srbiji. navode}i da je «sredinom devedesetih godina XX veka u kratkom vremenskom intervalu samo u Vojvodini bilo havarisano preko 500 motora u poljoprivredi. Srbije. U Srbiji 2005. je samo u maloj meri ostvarena (oko 15 %. Mafija{kom (po Autoru «nenamenskom») distribucijom biljnog ulja za pogon dizel ma{ina miniran je ovaj mega projekat. Ne pominje se Poljoprivredni kombinat Beograd u kojem je potro{eno vi{e od milion litara doma}eg biodizela tokom 1994/1995. kada je fabrika biodizela Viktorija ojl u [idu proizvela prve koli~ine biodizela... [2] Rezultati su «sjajni». Nije hteo da se zamera Slobinim mo}nicima. 11 Studije). automobila. a proizvedenog u firmi Lurgi» da bi u Gradskom saobra}ajnom preduze}u u Beogradu bio «sproveden test». Havarisano je mnogo vi{e dizel motora. kao i u periodu 2005. nije postojao. Nema rezultata trinaestogodi{njih napora hemijske industrije. III Navedena je proizvodnja biodizela u zemljama Evropske unije (tabela 10) za period 1996 – 2004.. dogra|eno i izgra|eno pet velikih fabrika i desetak manjih pogona za dobijanje biodizela. Obe tabele su krnje. kamiona. Dok su stru~njaci Jugoslovenskog dru{tva za biodizel vodili bitku protiv «biodizel» tajkuna i njihovih pokrovitelja.. godini. Nanete su ogromne {tete poljoprivredi.. osnovni razlog je {to do 2007. progovorio treba da objasni za{to se uzdr`avao da saop{ti poznatu istinu o krimunalnoj zloupotrebi biljnog ulja. Agresivnim marketingom. Novi Sad). najavljene mere koje bi trebalo da va`e od polovine 2008. bazne hemije. jo{ vi{e briketana slame. i 1995. po{to tehno . sto~ne hrane. Dodu{e. bez havarija i o{te}enja poljoprivrednih ma{ina. Prema Furmanu (2004) uzroke treba tra`iti uglavnom u nenamenskoj potro{nji biljnih ulja i metanola. A ostali kupci }e imati biodizel 0.. petrohemije. (Ina~e. Nisu ni mogli biti navedeni. – do 1995.. svi ti pogoni na{li su se u krizi.15 evra po litru jeftiniji od mineralnog dizela».000 litara biodizela uvezenog iz Nema~ke. i 1995. godina. «biodizel» tajkunima. o prodaji nekvalitetnih goriva. dr`ava je definisala svoj odnos prema biodizelu. «O {tetama proizi{lim zbog upotrebe takvog «biodizela» u Vojvodini. godina (sic!). Kao «pravi po~etak proizvodnje biodizela u Srbiji smatra se 2007. Nema proizvodnje biodizela u Evropskoj uniji tokom 1986 . Sa supstitucijom «samo deset procenata fosilnog sa biodizelom GSP Beograd }e godi{nje u{tedeti 468.» Tom prilikom. Profesionalno. sa planiranom proizvodnjom metilestera masnih kiselina od 3000 tona. Zaboravlja se na uspe{na istra`ivanja proizvodnje i primene biodizela u HINS-u. A nije. A o marketin{kim pokazateljima se mo`e suditi. «nau~na» literatura o biljnom ulju kao dizel gorivu. samo u Pokrajini izgradjeno je tada desetak postrojenja za proizvodnju biogasa – toplotne i elektri~ne energije. Odnos Jugoslavije. ni u najavama. Me|utim.. niti iz ostalih pogona biodizela. tako|e. bez reklamacija. Bio je razvojno i investiciono. Pominju se i «zaklju~ci» o kori{}enji biodizela u Hrvatskoj. nakon vi{egodi{njeg uzdr`avanja izvestio je Furman. Tada je obavljena ratarska sezona u uglednom kombinatu uz pomo} doma}eg biodizela. svejedno. proizvo|a~a omek{iva~a (Briksol. nisu navedeni.. u izgradnji desetine malih. te nisu postojali ni sertifikati o kvalitetu. (Prva iskra. posebno Vojvodine prema bioenergentima. odnos dr`ave prema kori{}enju obnovljivih biogoriva. firma «Viktorija group obezbedila oko 13. godine. i Srbiju) stupila na biodizel scenu.. Sa tranzicijom. Servilno se uzdr`avao.) Citirani Autor (kao i drugi eksperti za motoristiku) je u velikom problemu.000 tona biljnih ulja i odgovaraju}a koli~ina metanola za dobijanje biodizel goriva. Po{to je.. – 2007. godine. koja je sa desetkom godina zaka{njenja (u odnosu na Evropu. – 1990. piljevine. bajate.. [4] U krivu je. kombajna.. [id). nekoliko kafilerija i oleohemijskih postrojenja. od po 50. Zakonski je utvr|ena obavezuju}a potro{nja 120. (tabela 11). RM). nema ni jednog jedinog primera da je neki dizel motor o{te}en primenom biodizela iz pomenutih fabrika. oleohemijski kombinat u izgradnji (Novi Be~ej) tokom 1975. tehni~ki i poslovno dosta uspe{no realizovan. Me|utim.. potcenjuju se vrsni stru~njaci u svetu poznatih. godine kori{}ene su razne sirovine. [3] [104] . u istom periodu. koje je obavio dr. I vi{e od toga. Nema ni pomena brojnih traktora. Poistove}uju se sa aboliranim. Potezom pera. Tek su januara 2007. Formiran je Konzorcijum za biodizel koji je trebao da omogu}i realizaciju. oleohemije i poljoprivrede u osvajanju diskontinualnih i kontinualni tehnologija za dobijanje biodizela i glicerola.. Nije mu smetala «stru~na» publicistika.» Ta~no. Zamenom teza.. aldehidnih smola (Hempro. Hiljade. pravno i moralno bio je u obavezi da upozori svoje studente.000 tona biodizela. pa desetine hiljada su u pitanju. Nije istaknuto mesto Srbije u razvoju tehnologije biodizela. Vr{ac).

to je optimum proizvodnje uljarica za dobijanje hrane.77 %. Mada je prvoj fazi reprodukcije. posebno uljane repice. u~e{}e uljanih kultura u setvenoj strukturi vojvo|anskih oranica bilo je 19. Zaustavila je svoja postrojenja usled previsokih cena biljnih ulja. Umesto biljnog ulja.). U izra|enoj studiji ovaj zadatak je izneveren. Stoji! Dokazana «konkurentnost biodizela na doma}em tr`i{tu te~nih goriva». kona~no. odnosno onemogu}ava kvalitetno odvajanje glicerinske vode od masnih kiselina. sa drugoja~ijim fizi~ko – hemijskim svijstvima. marketing i in`enjering prostor za valorizaciju prirodnih i radom stvorenih potencijala. mini uljara». tj. V Duga je tradicija proizvodnja uljarica u AP Vojvodini. dobijaju se nova jedinjenja.. izvan sistema bioenergetske reprodukcije (biodizela) u poljoprivredi. usitinu najve}e i najmodernije fabrike biodizela treba du bude mre`a «mini uljara». {to bi bilo od zna~aja za razmatranu temu. Neve{to.. uru{ava se kvalitet dobijenih proizvoda. Ono malo {to je novo i orginalno tehnolo{ki nije opravdano. procesa bioenergetske reprodukcije u poljoprivredi. hladno ce|eno sirovo biljno ulje iz «mini uljara». proizvodnje i primene proizvoda i nusproizvoda pro{irene reprodukcije biodizela. Treba da otvori teorijski. srednjih i velikih pogona za proizvodnji biodizela treba da nestane. U slu`bi «prve». u la`nim studijama i internet preklapanjima. Me|u njima je najzna~ajnija metoda za transesterifikaciju biljnih ulja ni`im alkoholima. Na ovaj na~in.. koji }e se neodlo`no i trajno usavr{avati u programima nau~nih istra`ivanja. gotovo ni{ta novo i originalno nije napisano.000 hektara bogom danih za proizvodnju uljarica. U me|uvremenu. Citat Rudolfa Dizela . kao i za njihovo lagerovanje i transport do fabrike biodizela u [idu. ta~nije.. u procesu pro{irene . Autor se deklarativno zala`e za apsolutnu.» Kori{}enje biljnih ulja u postoje}im dizel motorima nedozvoljivo je. eksperti moraju ustupiti mesto stru~njacima za proizvodnju uljarica i ulja. Ona ne sagledava bio[105] VI Tre}i mega poku{aj industrijske proizvodnje biodizela u Srbiji je prekinut! Najmodernija fabrika biodizela Viktorija ojl u Srbiji uspe{no je izgra|ena. Politikantski prikriva istinu. AP Vojvodina mora ostati «fokusirana na proizvodnju hrane (na{a {ansa je GMOfree soja. neophodnih za dobijanje biodizela i glicerola. Fosfor se u biljnom ulju nalazi u obliku fosfolipida. «osnivanje tkz. Zna~i. nestru~no pi{e: «u me|uvremenu razra|ene su metode za eliminaciju problema vezanih za kori{}enje biljnih ulja kao goriva. kori{}enje re~nog prevoza. sirovine sa visokim sadr`ajem fosfolipida i proteina od koje se ne mo`e dobiti kvalitetna proizvodnja biodizela i nusproizvoda. u «Centralnoj Srbiji». organizovanja proizvodnje i prikupljanja uljarica i u udaljenim regionima.. tj. Naime. Bari~u. «sirovi nerafinisanih ulja». Istovremeno. mladim koji ne}e biti birokratski oblikovani na kursevima. odnosno. visokokvalitetnog bioemulgatora. koja «ne zahtevaju posebnu rafinaciju. U stvarnosti. Pri tome. Veliki vizionar je mafija{ki zloupotrebljen u Srbiji pritisnutoj velikom nesre}om. [6] Dugo godina planirana. metilesteri masnih kiselina – biodizel. Kru{evcu.energija IV Primarni sadr`aj strategije za razvoj biodizel programa trebalo je da bude nau~no i stru~no nesporan sintetski prikaz marketinga. industrijske potencijale Srbije u celini. njegova pri~a je prepoznatljiva. sa tri puta manjom molekulskom te`inom (cca 300). nego zaboravljeno staro. Me|utim. sadr`aj fosfora u biljnom ulju mora biti ispod 10 mg/kg. svima znanu tajkunsku rabotu bez priziva i sankcija. utopijska pri~a o pozitivnom «uticaju proizvodnje i kori{}enja biodizela na socio-ekonomske pokazatelje». ekonomski nije prihvatljivo. u vreme svetske ekspanzije proizvodnje i potro{nje biodizela ne stoji. goriva i sto~ne hrane. potrebna je Strategeija razvoja bioenergetike (i biodizela) u Srbiji. uljarice u Vojvodini. u procesu stvarala~ke proizvodnje i primene. obavezuju}u specifikaciju biodizela kvaliteta. Po evropskom i nacionalnom standardu EN 114214. I pored izlo`enog. {to se mora odbraniti). radi dobijanja «sirovi – presovanih ulja». pre pet godina.. Stvara se novo. sputava separaciju metilestera masnih kiselina od sirovog glicerola. «Prva». za proizvodnju i primenu biodizela i nusproizvoda. «prava» «rafinerija biodizela u Srbiji» nije obezbedila i nije mogla obezbediti sirovinu.. U prvi plan mora do}i moderni menad`ment. Blagovremena upozorenja na nu`nost po{tovanja komparativnih prednosti fabrike Viktorija ojl (oplemenjivanje slobodnih orani~nih povr{ina ju`no od Save i Dunava uljanom repicom. Neophodna su mnogo ve}a finansijska sredstva za pokrivanje dodatnih tro{kova radi afirmisanja. A nesporna je ~injenica da u zemlji postoji cca 350. Zapravo. Ona ne nudi marketing analizu obradivih povr{ina potencijalno usmerenih na proizvodnju uljarica u «ostalim podru~jima». Ostvaren je gotovo biolo{ki maksimum plodoreda – 20 % zemlji{ta pod uljaricama.. tj. To zna~i da vi{e nema slobodnih povr{ina za setvu uljarica namenjenih proizvodnji biodizela. Kao takav ometa alkoholizu. «prave». Strategija razvoja proizvodnje i primene biodizela i glicerola u ~itavoj Srbiji. nisu prihvatana. u procesu alkoholize. Ovo ograni~enje ima apsolutno tehnoekolo{ko opravdanje. treba da ugleda svetlo dana. Gradi{tu. Mo`e se ilustrovati re~ima: postoje}a mre`a malih. donet je ekspertski «logi~an « zaklju~ak. bioenergentima prikladan marketing – afirmacija kvalitetne proizvodnje i primene biodizela i glicerola u okvirima poljoprivrednih gazdinstava. Transesterifikacijom se ne elimini{e problem. ad hoc prora~un ekstra profitabilnosti potro{nje biodizela u GSP Beograd padaju u nepovrat. koja je i `i`i pa`nje vojvo|anske studije. jedino izuzima nedegumirano. ni to nije novo. Opasno je. ve} se direktno mogu koristiti za proizvodnju biodizela» predstavlja besmislenu hipotezu. «upotreba biljnih ulja kao goriva za motore» danas zvu~i ironi~no. koji se svugde i na svakom mestu zala`e za apsolutno po{tovanje evrostandarda. Za radikalno pove}anje setvenih povr{ina pod uljaricama (posebno perspektivne uljane repice) ju`no od Save i Dunava potrbno je vreme. Autor «obja{njava» katastrofalno uni{tavanje poljoprivredne motorne tehnike nedostatkom propisa o kvalitetu biodizel goriva.» «Ovo zna~i da se u Vojvodini ne mo`e o~ekivati zna~ajnije pove}anje povr{ina pod uljaricama. ne smeju se gubiti iz vida mogu}nosti aktiviranja proizvodnih kapaciteta za proizvodnju biodizela u Vr{cu. Izgovor za obustavljanje proizvodnje biodizela zbog visokih cena biljnih ulja. sirovinama za proizvodnju biodizela posve}eno previ{e prostora. pogodno gorivo za savremene dizel motore. smanjuje se randman. [5] Da bi se predupredila dru{tvena {teta od dugoro~nog prekida biodizel proizvodnje.. pogor{ava se ekonomija proizvodnje. Uistinu ironi~an je polo`aj Autora. a industrijsko/tehni~ke kulture da se uzgajaju u ostalim podru~jima. da se najve}i deo (oko 90%) potencijalnih povr{ina za gajenje sirovina za biodizel nalazi u Centralnoj Srbiji»! Studija je vojvo|anska.

Nestru~no pravi kompilaciju uporednog prikaza razli~itih tehnolo{kih postupaka za dobijanje biodizela koju je sa~inio prof. Na jednoj stranici (sic!) lai~ki neta~no je predstavljena «Transesterifikacija katalizovana alkalijama. {to je racionalno. metanol se izdvaja iz odvojenih metilestra masnih kiselina. Teorijski je mogu}a. u {emi je napravljena prava pojmovna zbrka. Birokratska blokada rada malih i srednjih postrojenja za dobijanje biodizela mora biti skinuta. Tre}e. Po potrebi. pretenduje na telegrafski neprikosnoven sud o tehnologijama koje prakti~no i nisu obuhva}ene projektnim zadatkom. krekinga fosilnih goriva (uglja. odnosno usled visokih investicionih i eksploatacionih tro{kova. [id. deponija piljevine i {umskog otpada. razdvajaju masne kiseline od glicerinske vode (50-60% glicerola). tehnoekonomski opravdana usled rasutosti. zaga|ena voda se izbacuje. CO i H2 iz biomase iz kojeg bi se dobio biodezel je mogu}a. Tehnolo{ki fakultet. Povezivanje SGL (~vrsto-gasno-te~no) i SL (~vrsto-te~no) procesa sa biotehnologijama . Ona je profesionalno vo|ena. Pored vi{e doma}ih. za sticanje esencijalnih proizvodnih iskustava.. ({to) se mo`e smatratiti neracionalnim sa stanovi{ta ishrane ~ove~anstva i sa stanovi{ta ishrane sto~nog fonda. Promovi{e se zastereli vla`ni postupak koji pretpostavlja vi{estruko ubacivanje vode u metilestre masnih kiselina («radi pove}anja separacije glicerola». stimulativnim. sa proizvodnjom «biogoriva druge generacije».. Alkohol. Umeste «natkriti~ne alkoholize» . ekolo{ki po`eljno.). To zna~i da distribuciju biodizela mora pratiti propisana marketin{ka (finansijska.V. Autor koristi tehnolo{ku {emu J. Bari~. analiti~ka.). Lurgi. Kao sirovina za dobijanje upotrebljavao bi se otpad iz poljoprivrede i {umarstva. Dodu{e.. Autor ne poznaje tehnolo{ku terminologiju. U referentnim laboratorijama (VTI. Prvo. VII Obezbe|enje sirovina. nafinih derivata. takva proizvodnja u mega razmerama nije racionalna. Pretvaranje biogasa u te~na biogoriva marketin{ki je sporno. Tri puta vi{e prostora (tri strane) posve}ene su teorijski mogu}im. Salto mortale Autora je teza: kori{}enje uljarica. delom se koristi u industriji.. Ina~e. po~etak proizvodnje i primene biodizela u Srbiji bio je stru~no pripremljen. metanol se. sapuna. alkohol. tehno-ekolo{kim. ekolo{ka. biodizela. on pi{e o «enzimatskoj transesterifikacija lipazama». a ne obrnuto kako je navedeno u {emi. zapo~eta je proizvodnja biodizela u vi{e firmi. biogasa iz stajnjaka. U dana{njim uslovi naglasak se mora stavljati na profitabilnu proizvodnju biodizela i glicerola.. iz komunalnog otpada. mo`e odr`ati kontuinuitet proizvodnje. organsko |ubrivo. tehnolo{ka utopija. Najve}a koli~ina je proizvedena u Prvoj Iskri iz Bari~a. za{tititi proizvodnju i primenu bioenergenata od monopolisti~ki stega i monopolskih uzurpacija. pod nazivom Savremene tehnologije proizvodnje biodizela. tri primarne faze bioenergetske reprodukcije u poljoprivredi. stvaraju}i Natrijummetoksid (jaka baza). ekonomski isplativo. proizvodnja i primena biodizela jesu dijalekti~ki jedinstven proces. sme{a glicerola. neophodan za sve intenzivnija marketing. [8] Kao zajedni~ki imenitelj novih (starih) tehnologija za dobijanje biodizela od sirovina standardnog kvaliteta mo`e se navesti mnogo ve}a investiciona i eksploataciona ulaganja od standardne bazno katalizovane alkoholize. {to je kontraproduktivno. U vreme Drugog svetskog rata industrijski su operacionalizovane tehnologije za dobijanje benzina i dizela. «Vin~a». koji se pretvara u toplotnu i elektri~nu energiju. male koncentracije otpadne biomase. finansijskoekonomskim propisima vlasti moraju obezbediti efikasnu politiku razvoja biotehnologija. tokom 1993. u `i`i stru~ne i javne pa`nje mora biti potro{nja. Danas nisu primenjive u prvom redu iz ekonomskih razloga. VIII Nakon stravi~nog antimarketinga biodizela 1994/95. proverenih tehnologija (npr.) dokumentacija. katalizator i ulje se pome{aju u reaktoru i zagreju na 60 stepeni C.. katalizator i ulje se ne me{aju u reaktoru. «Voda za pranje» (demi voda) se ubacuje u posudu za neutralizaciju i pranje.». transesterifikacija natkriti~nim alkoholom. pravnim. bioetanola iz biootpada koji sadr`i skrob i {e}er.» Nudi «tehnologije biodizela druge generacije». «pranja sa vodom».. delom se usmerava na proizvodnju sto~ne hrane i prostirke. po pravilu odvaja posle pranja. obja{njava: «U prvoj fazi. Srbija ima komparativne prednosti za takvu proizvodnju u odnosu na okru`enje i svet. besprekorna primena garantovano kvalitetnog biodizela u konkurentnim uslovima. Posle odstojavanja od cca 60 minuta. Reakcija se pod normalnim uslovima odvija 15 – 20 minuta. Otpadna biomasa delom pripada bioenergetskoj reprodukciji u poljoprivredi i {umarstvu kao ekolo{ko. dr Dejan Skala sa sar. i 1995.. 1994. Ako se `eli uspeh. kao i iz glicerinske vode. Naravno zna~ajan deo otpadne biomase koristi se kao bioenrgent. kontrolisana primena. ispu{ta se prvo te`a faza.energija bioenergetske reprodukcije u poljoprivredi. PIB Namenska. dobro poznatih. gasa) zasniva se visokoprofitonosna petrohemija. U Studiji je ponu|eno poglavlje koje treba da pokriva ovu najva`niju fazu . kao i nusproizvoda. Poljop{rivredni fakultet) ura|eni su. Na proizvodnji sinteznog gasa (CO + H2) putem reforminga. Posle kratkog perioda intenzivnih in`enjering priprema. u toku jednog ~asa. godine.. pored ostalog. Pritom. Drugo. Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Umesto «alkoholize katalizovane encimima» (kiselinama. No. Pre a ne posle kiselinskog tretmana iz sirovog glicerola odvaja se metanol. U egzotermnoj reakciji lu`ina.09 MPA) i temperature (239 stepeni C). encimatska transesterifikacija lipazama..» Svi parametri reakcije su pogre{no navedeni. biljnih ulja «za proizvodnju biodizela prve generacije. Srbija ima potencijale za takvu proizvodnju. u fazi su{enja. marketin{ki prevazi|enim tehnologijama: transesterifikacija katalizovana kiselinama. koja je danas najvi{e zastupljena tehnologija za dobijanje biodizela u zemlji i svetu. Posle kiselog tretmana. [7] Pritom. i to: u proizvodnji biodizela iz masno}a. (Na ili K) i alkohol (metanol) reaguju. Proizvodnja sinteznog gasa. sirovi glicerol. sa obnovljivim biogorivima je marketin{ki apsurd. Kao glicerol (50 %) ozna~en je nusproizvod. on pi{e o «transesterifikaciji nadkriti~nim alkoholom». a potom i metilesteri masnih kiselina. U njima se. alkalijama). Dobijen Na ili Kmetoksid se ubacuje pod pritiskom kroz perforiranu cev u zagrejano biljno ulje (cca 65 stepeni C). ulja i metanola. Uparavanjem glicerinske vode dobija se tehni~ki glicerol (80-88 %). prakti~no proverena proizvodnja benzina i dizela od sinteznog gasa. Ma{inski fakultet. a otpadna. U vla`nim tehnolo{kim postupcima. Gerpena. [106] . Gasifikacijom biomase dobio bi se biogas.reakcije koja se odvija u ekstremno o{trim uslovima pritiska (8. tehnoekolo{ka istra`ivanja i unapre|ivanja biotehnologija oleohemijske industrije. potrebe zemlje za gorivom i sto~nom hranom su nezasi}ene.

Pominje svoje ime. Poslednji je trenutak da se komparativne prednosti Srbije u proizvodnji uljarica i biljnih ulja.. Najve}u godi{nju proizvodnju i potro{nju biodizela. 23. 2004. proizvodnji i primeni biodizela tokom 1994 – 1995.» Tom prilikom ne navodi autore pojedina~no. 2006. Njegovo je pravo da kritikuje dr`avu kako ho}e. Pra}enjem rada motora izme|u nultog i vremenskog servisa. vanredni broj. 24: Autor previ|a institut autorstva. 2004. 3: U osnovnom tekstu Studije navedeno je [107] . i sar. Ministarstvo za nauku. decembar 2007. Zbornik Biomasa. ne`eljeni predah u mega proizvodnji biodizela mora biti iskori{}en za stru~na. ~iju izradu je finansirala Pokrajina. posebno tenzida.: Proizvodnja i kori{}enje biodizela – alternativnog i ekolo{kog goriva za dizel motore. [9] Na`alost. 2007. na ma{inskim i poljoprivrednim fakultetima Srbije sistematski je istra`en uticaj biodizela na na motorne skolopove i ure|aje. u zvani~nom materijalu renomiranih nau~nih institucija. Napomene [1] Grupa autora. Biodizel i poljoprivreda. 2005..! [4] Navodi Autora su tendenciozni. godine re~ito govore referati sa prvog tematskog savetovanja: Biodizel i poljoprivreda. antifriza iskoriste. o marketingu. tehnologiji i analitici biodizela. u razmatranoj studiji nema podataka o sli~nim istra`ivanjima. Ministarstvo za nauku. nesumnjivo kvalitetnog biogoriva! Re~ autora Studije. Najkra}i put za ostvarenje ovog cilja je neodlo`na izrada i realizacija projektovane Strategije razvoja proizvodnje i potro{nje biogoriva. Ocena ekonomske opravdanosti proizvodnje biodizel goriva od uljarica u Srbiji.78: «U Vojvodini za to treba osposobiti bar 140 ljudi sa fakultetskom diplomom. Mogu}nost proizvodnje i kori{}enja biodizela u AP Vojvodini.. Grupa autora. Skupim imrovizacijama se mora stati na put. Posebna pa`nja poseve}ena je utvr|ivanju uporednih funkcionalnih karakteristika motora pri kori{}enju biodizela. tehnologiju i razvoj Republike Srbije. T. za op{te poznatu. na strani 24 razmatrane studije tri puta se poziva na: «37) 38) 39) Furman. I pored toga. Isto. Beograd. 10 [3] Isto. U Institutu Industrije motora Rakovica. o energetskom bilansu reprodukcionog procesa proizvodnje uljane repice – biodizela. sto~ne hrane i oleohemikalija. Processing Technology 86. 2004 [9] Grupa autora. pod motom «Sigurnija i zdravija budu}nost». str. Na primer. Studija: Mogu}nost proizvodnje i kori{}enja biodizela u AP Vojvodini... Proizvodnja i kori{}enje biodizela – alternativnog i ekolo{kog goriva za dizel motore. Me|u njima je mnogo besmislenih. materijalni i energetski bilansi biodizela i nusproizvoda. 1994 [10] Grupa autora. Proizvodnja i kori{}enje biodizela. na desetak redova teksta sa~injeno je vi{e gre{aka. tehnologiju i razvoj republike Srbije. kao i na `ivotnu sredinu. li~ne i neprofesionalne ocene ne bi smele da se pi{u. univerzitetskih propfesora za poljoprivrednu mehanizaciju i motoristiku nedostaje! pedesetak fus nota.. pored ostalog.. i kao autora tabele 11 itd. nusproizvoda i derivata. [6] Grupa autora. str. IX Sve u svemu. na stolu i u procesu rada na terenu dobijeni su dragoceni rezultati. Univerzitet u Novom Sadu. str. str. [2] Grupa Autora. Fuel. na primer. Posebna pa`nja posve}ena je kontroli kvaliteta primene biodizela. Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet. energetskih i strukturnih svojstava biodizela. O kvalitetu in`enjering aktivnosti na promociji. Biodiesel and production.. tehni~kog glicerola i masnih kiselina.V. J. Zapa`eni su tada. str.» (Gde i na ~iji ra~un?) [7] Gerpen. Me|utim. Grupa autora. Novi Sad. 2005. [5] Ferenc Ki{.. emulgatora. Autor se poziva na ~etiri strana autoriteta. u literaturi mnogo puta ponovljenu definiciju pojma biodizela. tehnologiju i razvoj Republike Srbije.energija atesti kvaliteta: Komparativni pregled fizi~ko-hemijskih.. ne prati analiza primene . niti Grupu autora. 193. biodizela. a zna~ajni su i sada radovi o uljanoj repici. u strate{koj studiji. posebno biodizela.. fosilnog dizela i me{avina obi~nog i biodizela. marketin{ka preispitivanja. Ministarstvo za nauku. [8] Dejan Skala. Poljotehnika.

{to dovodi do drasti~nih poreme}aja na tr`i{tu glicerola i derivata. ve} i biodizela. Pored odli~nih nutricionih svojstava. favorizovana je produkcija sinteti~kog glicerola. Mada je sirovi glicerol. Po{to oleohemijska proizvodnja nije mogla da udovolji tra`nji za prirodnim. Baznim tretmanom. za proizvodnju i pre~i{}avanje glicerinske vode i masnih kiselina i njihovu primenu u industriji sto~ne hrane Possibility for the use of glycerol in cattle feed production The raw glycerol is a by-product obtained from the biodiesel production.. umesto da pojeftinjuje proizvodnju biodizela.1 : 662. Nada Jev|evi}. Re{enje je u jeftinijoj preradi sirovog glicerola. emulgatora i papira. U njima je dovedena u pitanje ne samo rentabilna proizvodnja ~istog glicerola. sredstava za bojenje i {tampanje tekstila. ili manje razvijene zemlje. sapuna. fotografskih emulzija i plast masa. instead of depreciation. The aim of this work is to consider some technological possibilities for the raw glycerol processing. @rtve su male. biogenim glicerolom. predstavlja ekolo{ki balast.085/. Jo`e Jeri~ Institut za fiziku UDC: 661. ^itavih deset godina posle. Kao sirovina.energija Roman Muli} Jugoslovensko dru{tvo za biodizel Milica Toma{evi}. biodizela do{lo je i do hiperprodukcije nusproizvoda. do poreme}aja na tr`i{tu glicerola (slika 1). farmaceutskoj. Therefore. the best raw material (without water content) for getting all kinds of glycerol. masovnoj potro{nji. prehrambenoj ma{inskoj industriji. Njegova neplanirano velika proizvodnja (16-20 % u odnosu na biodizel) dovela je do drasti~nog pada cena tehni~kog i ~istog glicerola u Evropi (slika 2). maziva i paste za zube. koje kontroli{u proizvodnju i potro{nju prirodnog i sinteti~kog glicerola.188. poja~anu investicionu aktivnost. nezamenljiv je i danas kako u hemijskoj. Glicerinska voda se dobija kiselinskim tretmanom sirovog glicerola. An upswing in the biodiesel production also resulits in glycerol hyperproduction. u proizvodnji tehni~kog glicerola namenjenog novoj. Besides high nutritional qualities. relativno jeftine glicerinske vode. Filtracijom se uklanjaju ~vrste materije. Poskupljuje. ne Rezime Sirovi glicerol je nusproizvod u proizvodnji biodizela.087. glycerol also seems to be a remedy for a ketosis condition in ruminants. Mogu se povoljno plasirati u poizvodnji sto~ne hrane. Though raw glycerol is a precious. filtracijom i rafinacijom dobija se ~ista glicerinska voda. Referenc lista direktne primene glicerola u gotovo svim oblastima potro{nje prelazi broj 1000. Problem je sa [108] . Nalazi se u masovnoj potro{nji tehni~kog glicerola. Prethodno se vakuum destilacijom uklanja metanol. A solution may be sought for either in a cheaper raw glycerol processing. Mada je sirovi glicerol dragocena. najbolja sirovina (ne sadr`i vodu) za dobijanje svih vrsta glicerola. (Tabela 1) Sa dobijanjem masnih kiselina i glicerinske vode re{en je problem prerade sirovog glicerola. pogodna za primenu u proizvodnji sto~ne hrane. causing drastic disturbances in the market with glycerol and derivatives. sirovog glicerola. Masne kiseline su merkantilna roba.. Devedesetih godina pro{log veka proizvodnja sinteti~kog glicerola dostigla je 60 % ukupne potro{nje glicerola. for the glycerol/water and the fatty acids purification regarding their application in the cattle feed industry. Nagli porast proizvodnje biodizela ima za posledicu hiperprodukciju glicerola. glicerol je i lek protiv ketoza pree`ivara. biodiesel production become costly. najbolja sirovina za dobijanje svih tipova glicerola. Sa galopiraju}im porastom proizvodnje metilestera masnih kiselina. First of all. tehni~ko-tehnolo{ki i ekolo{ko-ekonomski izlaz postoji. U radu se razmatraju tehnolo{ke mogu}nosti za preradu sirovog glicerola. it also present an ecological and technological ballast. kozmeti~koj. it could be applied in the cattle feed production. to bi mogla biti primena u proizvodnji sto~ne hrane. monopolska politika multinacionalnih kompanija. cigareta i mastila. Racionalan. hidrauli~nih fluida i `vaka}ih guma. Dugogodi{nja pregrejana tra`nja imala je za posledicu visoke cene svih tipova glicerola. goriva.2 Mogu}nosti kori{}enja glicerola za proizvodnju sto}ne hrane Glicerol kao nusproizvod u proizvodnji biodizela U istoriji hemije glicerol je imao strate{ki zna~aj. Osloba|aju se masne kiseline i gravitaciono se odvajaju od glicerinske faze. or in a tchnical glycerol production for the purpose of new mass consumption. predstavlja ekolo{ki i tehnolo{ki balast. tako i u proizvodnji lekova i eksploziva. dopu{ta mogu}nost konsolidovanja tr`i{ta glicerola.75] : 663. tenzida. U prvom redu.

farmakolo{ka svojstva glicerola predodre|uju ovu hemikaliji za oplemenjivanje. u akutnim slu~ajevima i intravenozno. Energetska koncentracija glicerola u sto~noj hrani odre|ena je in vitro i in vivo. ketoze se uo~avaju za vreme. relativno lako prenosive energije – 9. Tada je najve}a mobilnost organizma u proizvodnji mleka. a posebno za pre`ivare. Ovo je naro~ito va`no pre i u vreme teljenja krava. Ova i ovakva svojstva glicerola kao leka i hrane za pre`ivare utvr|ena je 1960.energija Slika 1 kilogramu mleka. Mogu}nosti za primenu glicerinske vode u proizvodnji sto~ne hrane ne mogu biti povoljnije. 2. energetske i ekonomske prednosti primene glicerola u sto~noj hrani. 3 propan triol. u uslovima kad je 30-50 % svih krava za mu`u bolesno. U Evropskoj Uniji. ona je marketin{ki nov proizvod i zahteva agresivnu promociju. smanjenje rizika oboljenja od ketoza. No. za adekvatnu ishranu. glicerol predstavlja trohidroksilni alkohol (1. Ina~e. 1. dodatak glukoze sto~noj hrani. neophodno je urgentno le~enje. Me|utim. sa visokim i niskim sadr`ajem skroba. Dosada{nja istra`ivanja ukazuju na velike Tabela 1 Hemijski sastav glicerola razli~ite ~isto}e [109] . godine. bez boje i mirisa. netoksi~noj. ekolo{ka. {to se posti`e tretmanom sa glicerolom. `ive i arsena bile su ispod praga detekcije. koji ima lekovita i hranljiva svojstva. Kori{}en je uglavnom kao lek. slatkog ukusa. Vi{ak glicerola doveo je do pada cena svih tipova glicerola. mogu}nosti kori{}enja glicerola u produkciji koncentrata za `ivinu. Njena {iroka primena je. Koncentracije kadmijuma. Danas je stanje promenjeno. Utvr|ena je ve}a totalna produkcija mleka. obnovljivoj materiji. zdravstvene. nedostatak alkalnosti u krvi i tkivu) kod krava. oboga}ivanje sto~ne hrane. U hemijskom pogledu. spre~avanju keto-acidoza (acetonemija. tako|e. Prevashodno je va`no spre~avanje pojava ketoze. to nije dovoljne. vi{i sadr`aj proteina u njemu. koze i ovce. posebno tehni~kog glicerola i glicerinske vode. Iznosi do 10 % suve materije. stru~nu primenu. Visoka cena onemogu}ila je njegovu {iroku primenu. za obezbe|enje zaliha prekursora glukoze. 2. Dokazano je pobolj{anje reproduktivne sposobnosti. glicerol je registrovan kao dodatak sto~noj hrani pod {ifrom E 422. Posebno je va`no le~enje steonih grla. visokoproduktivne krave. Istra`uju se pozitivni i negativni efekti. toksemije kod ovaca. naj~e{}e posle teljenja. Glicerol je neophodan za prevenciju keto-acidoza. bolja kondicija stoke.5 neto gustine energije (MJ) po lucenom Glicerol kao potencijalni sastojak sto~ne hrane Hemijska. Radi se o biogenoj. 3 triol ili trihidroksipropan). Glicerol sadr`i visoku koncentraciju. tj. sa razli~itim tipovima koncentrata. Kao takva. Kao takav. energetska. doprinosi prevenciji. mogu}a za dobijanje sto~ne hrane. Slika 2 glicerinskom vodom.

Neto energetska vrednost glicerola (1. ukupnom sadr`aju sto~ne hrane. mo`e biti i ve}i sadr`aj glicerola. u ishrani sa visokim sadr`ajem skroba. Sa dodavanjem glicerola sto~noj hrani pobolj{ava se kvalitet ishrane. pove}ava se efikasnost i smanjuje koli~ina unete hrane. ali i kvalietet mesa. bez negativnog uticaja na svarljivost hrane. bez negativnih uticaja na zdravlje stoke. posebno odnosu glicerola i skroba. na protok hranljivih materija i na stepen apsorpcije hranljivih materija u celom traktu. a i radi pravilnog razvoja teladi. Kao [110] . Tokom istra`ivanja. Glicerinska voda se mo`e koristiti u ishrani pre`ivara u koncentracijama do 10% suve materije. karika u bioenergetskoj reprodukciji u poljoprivredi. Naravno..03-1. Zaklju~ak Glicerol je nusprodukt u produkciji biodizela.05 mega kalorija po funti suve materije) kao hrane za pre`ivare je jednaka ili ve}a u odnosu na kukuruz. Metaboli~ki u~inak je primaran. neotrovan. Kod tovnih grla. Pored pobolj{anja efikasnosti ishrane. kako ne bi lo{e uticao na svarljivost hrane.energija Za ostvarenje maksimalne produkcije mleka neophodna je odgovaraju}a koli~ina i kvalitet sto~ne hrane. da supsitui{e propilenglikol jer je manje otrovan od njega. U protivnom. Ne manji zna~aj ima glicerol kao dodatak zobi za tovljenje junadi. Literatura Roman Muli} i sar. Generalno. odnosno glicerinska voda standardnog kvaliteta mo`e se dodavati sto~noj hrani do 10 % od suve materije. {to obi~no nije slu~aj. sa dodadtkom glicerola hrani pove}ava se prirast. Prerada sirovog glicerola u zemlji. unapre|uje zdravlje `ivotinja. glicerol se ne sme dodavati vi{e od 10 % u odnosu na ukupnu suvu materiju. da {titi burag pre`ivara. kao zamena za lako varljive izvore skroba. omogu}uje kvalitetnu proizvodnju glicerinske vode. koli~ina i kvalitet dodatog glicerola odre|uje se tako da optimalno uti~e na svarljivost i apsorpciju hrane. U ishrani sa niskom sadr`ajem skroba. i do 20 %. Ekonomski interes oleohemijske industrije za {iru primenu glicerola u proizvodnji sto~ne hrane ima esencijalni zna~aj. odnosno potpuno je neotrovan. Potreban je energetski dodatak – glicerol kao po`eljni generator glukoze kod krava. Tehni~ki glicerol. glicerol preventivno deluje protiv ketoza. podobniji je od propilenglikola. posebna pa`nja je posve}ena kvalitetu glicerola. Smanjuje se cena mesa. koristi se i kao lek u tretmanu krava obelelih od ketoza. neophodne komponente u ishrani pre`ivara. Zbornik Energetika 2007.

365 : 634. ostaci pri orezivanju vinove loze i vo}a. a njena proizvodnja i potro{nja ne ugro`ava Rezime U radu je istra`ivana mogu}nost kori{}enja energije biomase u procesu su{enja suve {ljive. waste and vest of tree in form of industrial investigation. kao i ko{tice suve {ljive. kore drveta i piljevine iz {umarstva i drvne industrije. Energetska. {to je vrlo vjerovatno s obzirom na raspolo`ivost.756. Bitna zajedni~ka karakteristika obnovljivih izvora energije je da su to „~isti“ izvori energije. vode i zemlji{ta. Izu~ene su i istaknute brojne prednosti kori{}enja energije biomase u odnosu na energiju iz neobnovljivih energenata. prosje~na temperatura bi mogla porasti ~ak za 6°C.R. Biomasu ~ine brojni. renewable. energija. Z. odnosno ograni~enost fosilnih izvora energije. Koncept odr`ivog razvoja zala`e se za pove}anje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije. Tehnolo{ki fakultet Zvornik Univerziteta u Isto~nom Sarajevu K. `ivotinjski izmet i ostaci sto~arstva. Pored toga intenzivna poljoprivreda i sje~a {uma direktno uti~u na ispu{tanje ogromne koli~ine metana u atmosferu. Pretpostavka je da }e biomasa predstavljati jedan od glavnih obnovljivih izvora energije u budu}nosti. Mijanovi} Agromediteranski fakultet Univerziteta „D`emal Bijedi}“u Mostaru UDC: 662. zemni gas) dovodi do pove}anja koncentracije gasova koji proizvode efekat staklene ba{te u atmosferi. Many preference using energy of biomass toward energy from nonvestore energents was hoisted and studed. The investigated of adding normative.3 : [631. ekonomi~nosti i pozitivnog uticaja na okolinu. Kao rezultat ljudskih aktivnosti na zemlji. izvori.P. stabljike suncokreta. Uobi~ajen i ~esto kori{ten izraz za energiju dobijenu iz obnovljivih izvora je „zelena energija“. `ivotnu sredinu. Glavna prednost biomase u odnosu na fosilna goriva je neuporedivo manja emisija {tetnih gasova i otpadaka. pored ostalog. Klju~ne rije~i: {ljiva. nafta. prije svega ugljen-dioksida dovodi do globalnog otopljavanja. Principial technical solution of practicala adding in boiler which work by solid fuel is given. sources. prema istra`ivanjima nau~nih institucija koje se bave prou~avanjem klimatskih promjena do 2010 godine. s obzirom na to da je koli~ina emitovanog ugljendioksida prilikom sagorijevanja. Petrovi}. Pove}ana koncentracija gasova. ovakve aktivnosti }e dovesti do ekstremnih vremenskih pojava.energija V. Prekomjerno i neefikasno sagorijevanje fosilnih goriva (ugalj. industrijskom proizvodnjom i transportom najve}im dijelom koriste se fosilna goriva. U vidu industrijskih ispitivanja obavljeno je ispitivanje na~ina doziranja normativa svakog od do sada kori{}enih energenata. Teoretski dio Nauka o ishrani je dokazala da je za pravilno funkcionisanje organizma [111] . Pored toga {to je obnovljiva ova energija je i odr`iva. Globalna prosje~na temperatura u dvadesetom vijeku porasla je gotovo za cio stepen. a zatim s tim povezano i do ekonomskih.Aleksi}. energy. kao {to su poplave i toplotni talasi. Neka istra`ivanja predvi|aju da }e do kraja 2050 godine biomasa podmirivati 38% potreba za energetskim gorivom i oko 17% potreba za elektri~nom energijom. kao energenta (izvora toplotne energije) u procesu su{enja i prerade suve {ljive. Dato je principijelno tehni~ko rje{enje prakti~nog doziranja u kotao na ~vrsto gorivo. Key words: plum. biomass. ko{tice nekih vrsta ko{ti~avog vo}a. socijalnih i ekolo{kih katastrofa {irokih razmjera.M. as prune. slama. U obnovljive izvore energije. otpadaka i ostataka drveta. Smatra se da je optere}enje atmosfere sa ugljendioksidom pri kori{}enju biomase kao goriva gotovo zanemarljiva. U ovom radu analizirana je eksperimentalno istra`ivana mogu}nost kori{}enja ko{tica iz suvih {ljiva. Investigation the possible of using biomass in the drying pocess of plum In this work was invesigated possibleof using energy of biomass in process dryingprune. obnovljiva. spada i energija biomase. komunalni i industrijski otpad. najraznovrsniji proizvodi biljnog i `ivotinjskog porijekla. kao {to su: grane. zbog velikog potencijala. gotovo jednaka koli~ini apsorbovanog ugljendioksida u toku vremena rasta biljke.22 Ispitivanje mogu}nosti upotrebe biomase u postupku su{enja sirove {ljive Uvod Da bi se zadovoljile savremene ogromne potrebe za elektri~nom energijom. kukuruzovina. kao i {umske biomase i drvnog ostatka iz drvne industrije. ekolo{ka i ekonomska kriza dovele su do prihvatanja koncepta o ograni~enosti resursa i ograni~enosti kapaciteta `ivotne sredine na globalnom i lokalnom nivou. biomasa. each of used energents to now. koji zna~ajno doprinose smanjenju zaga|ivanja vazduha. Prema prognozama velikog broja nau~nika koji se bave istra`ivanjem ovih problema. grijanjem i hla|enjem.

pogon je u radu punih 18 godina i kao energente koristi drvo. Potom je su{enje {ljive izvo|eno u primitivnim su{arama sa drvenim ljesama od pru}a.6 m. a njen kapacitet je 7500 kg suve {ljive. .). kao i oprema za su{enje sa te~nim gorivom kao energentom. Dakle.ure|aj za kalibraciju (kalibrator). Cirkulaciona pumpa za transport grejnog fluida (voda.5% na sadr`aj vode u suvoj {ljivi od 19. je {to plodovi {ljive tokom su{enja dolaze u direktan dodir sa produktima sagorijevanja goriva {to uti~e na kvalitet osu{enih plodova (osje}aj dima. a koja im omogu}ava trajnost u svje`em stanju i pru`a mogu}nost izazivanja raznih biohemijskih procesa.ure|aj za rehidraciju (rehidrator). tako da postoje normativi iz prakse. .85 % zavisno od sorte. prisustvo pepela i sl. Izbor ovog pogona za eksperimentalno ispitivanje izvr{en je iz slede}ih razloga: . Hemijski sastav plodova {ljive pokazuje da oni sadr`e veliku koli~inu vode (74.kotao za proizvodnju toplotne energije na TNG. I ovaj postupak se odvijao diskontinualno uz primjenu direktnog na~ina su{enja.ure|aj za izbijanje (va|enje) ko{tice iz suve {ljive. Prvo {to produ`etak su{enja uti~e na pogor{anje kvaliteta i osu{eni plodovi gube mo} apsorpcije.60°C i prosje~noj vla`nosti od 35 – 60%. Obi~no se vrijeme su{enja kre}e 20 – 30 h pri po~etnoj temperaturi od 74 – 78°C. . Industrijski eksperiment je zami{ljen tako da je vr{eno su{enje sirove {ljive iz istog vo}njaka. 2. dizel-ulje i TNG.Tunelska su{ara trajno stanje koje ne podlije`e kvarenju.kotao za proizvodnju toplotne energije na ~vrstom gorivu i dizel ulju. [ljive su se kao i ostale vrste vo}a su{ile na suncu. skladi{tenje i prerada (finalizacija) suve {ljive. su{enje {ljive ima za cilj odstranjivanje vode iz svje`ih plodova.preduze}e posjeduje i pogon za pilansku preradu drveta i izradu parketa.du`ina tunela 13. . a drugo {to }e nastati nepotrebni utro{ci energije za odstranjivanje ve}e koli~ine vezane vode. a kao energent je kori{teno zdravo drvo u vidu oblica.Izmjenjiva~ toplote. Vrijeme su{enja zavisi od stepena zrelosti {ljiva. termo ulje i sl. Proces se odvijao diskontinualno uz velike gubitke toplote. Na slici 1. kao i mogu}nost izvo|enja ispitivanja sa svim planiranim energentima. Te~no gorivo (dizel-ulje) i gasovito. kao i drobilicu za drobljenje (usitnjavanje) ostataka drveta (granje) i sl.43 m.) u kojoj su rastvoreni razni hranljivi. Su{enjem se ne mo`e odstraniti sva voda iz plodova pa se zavr{etak su{enja posti`e ravnote`nim stanjem koje se odre|uje pomo}u sorpcionih izotermi. a pri krajnjoj temperaturi 50 . Nedostatak direktnog na~ina su{enja. Suva {ljiva prakti~no sadr`i gotovo sve materije koje se smatraju neophodnim za normalno funkcionisanje organizma. bez obzira na vrstu goriva.87 m.instalisana elektri~na snaga 18. konstrukcije su{are i drugih ve} poznatih faktora. te metoda su{enja (dehidratacije) ima za cilj njeno odstranjivanje iz svje`ih plodova. a {to zna~i isparavanjem potrebnih koli~ina ukupne vode iz plodova.visina donjeg (radnog) tunela 1. Isparena voda prelazi u vazduh koji okru`uje plodove i u isto vrijeme pove}ava sadr`aj vlage u vazduhu.{irina tunela 1. Su{enje je ina~e najstariji na~in konzervisanja vo}a. Odre|ivanje zavr{etka su{enja je bitno iz dva razloga. {to opet ima za posljedicu uvo|enje proizvoda u Slika 1 Tehnolo{ka blok {ema procesa 1. Polovinom pro{log vijeka usavr{en je postupak su{enja. koji su primjenjivali Egip}ani prije nekoliko hiljada godina tako {to su plodove raznog vo}a izlagali suncu. pribli`no istog stepena zrelosti sa prosje~nim sadr`ajem vode od 82. Suva {ljiva je proizvod koji se dobija su{enjem – dehidratacijom zrelih plodova sirove {ljive. Pogon posjeduje tunelsku modularnu su{aru slede}ih karakteristika: [112] .tunelska su{ara je zidana gra|evinskom opekom. uslova su{enja. prikazana je tehnolo{ka blok {ema procesa proizvodnje suve {ljive indirektnim zagrevanjem sa nekoliko vrsta energenata. 4. . . Najzna~ajniji napredak je u~injen uvo|enjem indirektnog na~ina su{enja {ljive. Eksperimentalni dio Eksperimentalna ispitivanja izvedena su u vidu industrijskog eksperimenta u pogonu u kome se obavlja su{enje. te~nog ili gasovitog goriva se izbacuju u atmosferu a oslobo|ena toplotna energija vodenom parom ili termi~kim uljem prenosi do izmjenjiva~a toplote preko kojeg se uduvava svje` vazduh koji protivstrujno prenosi toplotu na plodove sirove {ljive i zasi}en izlazi na suprotnom najni`em dijelu su{are.5 kW. Hrana sa izrazitim energetskim karakteristikama potiskuje se tra`enjem namirnica ~ija su glavna obilje`ja za{tita organizma i odr`avanje tjelesne gra|e.5% sa {est kori{tenih energenata u cilju utvr|ivanja potro{nje svakog energenta: . {to potvr|uje da ovaj proizvod treba da bude zna~ajan faktor u ishrani ljudi3. . Sama rije~ govori da se radi o postupku su{enja gdje produkti sagorijevanja bilo ~vrstog. te~ni naftni gas (TNG) uvedeni su u industrijske su{are zbog lak{eg vo|enja procesa su{enja – mogu}nosti automatske regulacije. organolepti~ki i dijetetski sastojci. odnosno stvaranje nepodesnih uslova za razvoj raznih mikroorganizama koji izazivaju kvarenje osu{enog proizvoda.toplotni kapacitet izmjenjiva~a 465 kW. klimatskih uslova i sl.energija neophodno da namirnice imaju ne samo energetska nego i druga svojstva. bez bitne izmjene drugih sastojaka. Od ostale opreme pogon posjeduje: . . Kotao za proizvodnju toplotne energije. .50 – 86. Prisustvo vode je jedan od bitnih ~inilaca za razvoj biohemijskih procesa i mikroorganizama. .). 3.

Upotreba dizel ulja za su{enje {ljive pored visoke cijene dobijene toplotne energije ima jo{ i nedostatke kao {to su: . mo`e se uspe{no koristiti za proizvodnju suve {ljive.primjena TNG kao energenta isklju~uje potrebu za gradnju izmjenjiva~a toplote i dimnjaka. ve} predstavljaju ~vrsti otpad.3 kg ko{tica iz suve {ljive pri proizvodnji toplotne energije mo`e da zameni oko 1 kg dizel ulja ili 1 kg Zaklju~ci Na osnovu provedenih ispitivanja mogu se izvesti slede}i zaklju~ci: 1. je . gdje je iskori{tenje energije bolje.2 %.izradom homogene me{avine ko{tica i preostala dva energenta biomase (prethodno samljevena na odre|enu granulaciju). .5% propana uz minimalni sadr`aj inertnih gasova (do 0. Rezultati sa diskusijom Toplotne vrijednosti navedenih energenata eksperimentalno su odre|ene i dati u tabeli 1.TNG.upotreba dizel ulja. a ostvaruju se zna~ajni ekonomski efekti.2%) i sumpora (do 0.2 kg ko{tica.05%) pa se mo`e koristiti za direktno su{enje suve {ljive.. biomase i TNG {to je lako izvodljivo.biomasa iz ostataka drveta. .stvaranjem zaliha ko{tica iz suve {ljive i njihova upotreba u kontinuitetu u nekom periodu. U kori{}enju ko{tica iz suve {ljive kao energenta uo~ili smo jedan prakti~ni problem koji se ispoljava u nedostatku dovoljne koli~ine ko{tica za kontinualan rad. u koji je ru~no doziran otpadni materijal.TNG je smjesa 65% butana i 3. Sadr`aj ko{tice u suvoj {ljivi sa prosje~nom vla`no{}u suve {ljive od 19. granje) i biomasa nastala pri preradi drveta u parket se ne koriste. kao i cijena energije potrebne za dobijanje kilograma suve {ljive prikazana je u tabeli 2.upotreba ko{tica zahteva minimalna ulaganja u dodatnu opremu (dozator sa ko{em i termoregulatorom). Iz navedenih podataka se vidi da najve}u cijenu toplotne energije za su{enje {ljive ima energija dobijena sagorjevanjem dizel ulja.sirovo bukovo drvo. Toplotna energija dobijena sagorijevanjem TNG. . Kori{}enjem ispitivanih energenata na bazi otpadaka i ostataka drveta uo~ili smo (pored povoljnih ekonomskih i ekolo{kih prednosti) i odre|ene nepogodnosti za primenu.dizel ulje.dizel ulje sadr`i i do 5% sumpora pa njegova upotreba zahtijeva isklju~ivo indirektni postupak su{enja. Potrebno je napomenuti da se ko{tice suve {ljive ne koriste tako da trenutno nemaju komercijalnu vrijednost. Ko{tice iz prerade suve {ljive imaju dobru toplotnu mo} i kao energent mo`e se uspje{no koristiti za su{enje sirove {ljive. . .energija Tabela 1 Donje toplotne vrijednosti kori{}enih energenata. .serijskom vezom kori{}enja kotla na ~vrsto gorivo i gasnog kotla i istovremenim kori{}enjem ko{tica. iz 100 kg suve {ljive dobijeno je prosje~no 27.kori{}enjem ko{tice suve {ljive izbjegava se zaga|enje `ivotne sredine ~vrstim otpadom. Analizom uo~enog problema do{li smo do zaklju~ka da se on mo`e re{iti na nekoliko na~ina i to: .neobnovljiv izvor energije. kJ/kg TNG. a potro{nja potro{nja pojedinih energenata. tj.ko{tice suve {ljive.upotreba ko{tica kao energenta ne zahteva nikakvu pripremu (utro{ka energije i dodatog rada). . Tabela 2 Potro{nja pojedinih energenata sa cijenom dobijene energije . Za izvo|enje eksperimenta na kotao za ~vrsto gorivo instaliran je metalni ko{ sa dozatorom i termoregulatorom. dodatnih tro{kova pre upotrebe. . remeti ravnote`u u ekosistemu {to se negativno odra`ava na `ivi svijet. Energija biomase. kao vrsta fosilnog goriva. Dozator sa lopaticama sa promjenljivim brojem obrtaja povezan je sa termoregulatorom smje{tenim u izmjenjiva~u toplote.pri sagorevanju osloba|aju znatno ve}u koli~inu toplotne energije u odnosu na dva preostala ispitivana energenta biomase. . mljevenjem. Za svaki eksperiment je upotrijebljena ista koli~ina sirove {ljive od 7500 kg. kao {to su: . a zatim prelazak na neki od ispitivanih energenata. .manipulacioni i ekonomski problemi sa sakupljanjem. klasiranjem. od koje je dobijeno prosje~no oko 2210 kg suve {ljive. tj. kao energenta. Iz dobijenih rezultata se vidi da 2. . Pored toga kori{}enje ko{tica iz suve {ljive kao energenta ima slede}e prednosti u odnosu na preostale kori{}ene energente: . otpad iz biomase drveta (piljevina. pakovanjem i skladi{tenjem biomase. .periodi~nost nastanka biomase.5 % je eksperimentalno utvr|en i njena prosje~na vrijednost je 27.nepovoljan oblik i visoka vla`nost biomase.dizel – ulje. ali ipak visoku cijenu. Prednosti ovog energenta u primjeni za su{enje {ljive su: .biomasa nastala pri preradi drveta u parket. Tako|e. . ~ija je uloga da odr`ava zadati temperaturni re`im tokom cijelog perioda su{enja. . kao jedan od obnovljivih izvora energije. . u odnosu na energiju dobijenu iz dizel ulja.manje zaga|ivanje `ivotne sredine u odnosu na dizel ulje. . ima ne{to ni`u. Pored toga {to je obnovljiva [113] .

Subject of this paper will be the state. dr Mila Pucar. . vrlo ~esto mogu se javiti nedozvoljene koncentracije zaga|uju}ih materija u vazduhu. Renewable Energy. Republic of Serbia committed itself to define possibilities of geothermal (which are in abundance in Serbia. usvojiv{i Strategiju razvoja energetike do 2015. most commonly in spa regions). have inappropriate levels of polluting air born particles. geothermal and solid waste) and forms strategic plans for implementation of such programs in Serbia. Tema ovog rada bi}e analiza stanja. Po{tuju}i evropske direktive: direktivu 2001/77/EC o promociji elektri~ne energije proizvedene iz obnovljivih energetskih izvora. wood). 1995. it is possible to define modes of application of renewable energy sources (solar.311. and possibilities of European directives and Serbian legislative and Strategy of energy development harmonization. geotermalne i energije dobijene iz ~vrstog komunalnog otpada) i formirati strate{ke planove za implementaciju ovakvih programa u Srbiji. Hanreich: Sustanable and Secure. a trend of application of local renewable energy sources emerged in urban regions of developed countries. solar energy. solarne energije (visokog potencijala gotovo na celoj svojoj teritoriji. evropske direktive Possibilities of Solar. solar (which has a potential in the overall territory of Serbia) and solid waste energy consumption. and because of the limits of fossil fuel reserves. istra`iva~-saradnik Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Council’s directive 75/442/EES on waste (framework directive) and directive 96/61/EES on integral prevention and pollution control. a njena proizvodnja i potro{nja ne ugro`avaju `ivotnu sredinu. Od sva tri ispitivana obnovljiva izvora energije biomase ekonomski je najpovoljnije kori{}enje ko{tica iz suve {ljive uz odre|ena ograni~enja za koja su predlo`ena principijelna re{enja. Beograd. Beograd. kao i mogu}nosti harmonizacije pomenutih evropskih direktiva sa legislativom u Srbiji i Strategijom razvoja energetike do 2015. oil. Milenkovi}: Suva {ljiva. zbog pove}anog kori{}enja tradicionalnih energetskih resursa (ugalj. European directives [114] Literatura 1. Posebna prednost ispitivanih energenata biomase je u tome {to su to proizvodi koji mogu svojim kvalitetom.6 (497. Because of those reasons. B.energija ova energija je i odr`iva. poslednjih godina u naseljima razvijenih zemalja. in future. Upravo zbog toga. U budu}nosti je. energetskim i ekolo{kim svojstvima zamene neobnovljive izvore energije. @ivkovi}. izme|u ostalog. Tehni~ko re{enje za pripremu i kori{}enje biomase u oblik pogodan za lo`enje sa regulacijom temperature je jednostavno. Klju~ne re~i: geotermalna energija. (2001) 3. 2.92 : 621. potential and possibilities of application of mentioned renewable sources analysis.. nafta. Beograd UDC: 620. because of traditional energy sources consumption (coal. drvo). G. With respect to the European directive: directive 2002/91/EC on building energy performances. mogu}e je definisati moduse primene energije iz obnovljivih izvora (sun~eve. geotermalne i energije iz komunalnog ~vrstog otpada u Srbiji Rezime Imperativ kvaliteta `ivota dana{njeg dru{tva. direktivu 2002/91/EC o energetskim performansama zgrada kao i direktive Saveta 75/442/EES o otpadu (okvirna direktiva) i direktivu 96/61/EES o integralnoj prevenciji i kontroli zaga|enja.001. It is to be expected that. kao i zbog ograni~enih resursa dobijenih iz fosilnih goriva. Key words: geothermal energy. energija sunca. javio se trend upotrebe lokalnih obnovljivih energetskih izvora. Gaudiosi: Energy and Enviroment.11) Mogu}nost primene solarne. 4. lako se nadogra|uje na postoje}u opremu i isplati se u veoma kratkom periodu eksploatacije. naro~ito u banjskim podru~jima).24. energija iz ~vrstog komunalnog otpada. James&James. solid waste energy. With it’s Strategy of energy development for 2015. predstavlja i ekonomi~no kori{}enje i {tednja energetskih resursa. High population density territories could. Staj~i}: Mali termotehni~ki priru~nik. G. Republika Srbija se. SMETTS. Institut za istra`ivanje u poljoprivredi Srbije. 4. godine. Towards a European strategy for energy supply. Na teritorijama visoke gustine naseljenosti. potencijala i mogu}nost primene navedenih obnovljih izvora. Ukupno posmatrano mo`e se zaklju~iti da je potrebno koristiti biomasu za su{enje {ljive na svim lokalitetima gde za to postoje uslovi. Z. vi{i nau~ni savetnik mr Marina Nenkovi}-Rizni}. Geothermal and Solid Waste Energy Application in Serbia Economical consumption and energy savings are among the imperatives of today societies’ and means of environmental protection and sustainable development. u skladu sa odredbama ove Strategije mogu}e o~ekivati da se izvr{i zna~ajna supstitucija tradicionalnih energetskih izvora i time unapredi kvalitet svih parametara `ivotne sredine. posebno u planinskim podru~jima) i energije iz ~vrstog komunalnog otpada. ~ime se obezbe|uje za{tita `ivotne sredine i odr`ivi razvoj. godine obavezala da defini{e mogu}nosti upotrebe geotermalne energije (koje u na{oj zemlji ima u izobilju. V. 16 (1999) 2. 3. many traditional energy sources could be substituted and thus improving the quality of environmental parameters. 2003.

energija maih hidroelektrana. a ako se ovakav trend nastavi. zakona i pravilnika) u oblasti energetike sa evropskim direktivama.definicija OIE. pojavi ozonskih rupa. Zaga|enje atmosfere gasovima koji prouzrokuju tzv. uni{tavanje ozonskog omota~a koji {titi `ivi svet na zemlji od prekomerne radijacije. degradaciji tla. energija nastala iz bio mase. drvo). Predlog je predstavljao prvu konkretnu akciju EU u njenoj strategiji da prihvati obaveze o redukciji emisije CO2 prema Kjoto Protokolu. kroz eliminisanje postoje}ih sistema podr{ke.0. kako je bilo deklarisano u Belom Papiru2 o obnovljivim izvorima iz 1997. energije iz obnovljivih izvora (sun~eve. Predlo`eno je da se udvostru~i primena "zelene" energije u primarnoj energiji sa 6% na 12% [5]. Dono{enjem ove Direktive trebalo je da se zaustavi negativnan trend. Na teritorijama visoke gustine naseljenosti. geotermalne i energije dobijene iz ~vrstog komunalnog otpada) i formirati strate{ke planove za implementaciju ovakvih programa u Srbiji. poslednjih godina u naseljima razvijenih zemalja.1.0. istovremeno po{tuju}i princip samostalnosti. kao i zbog ograni~enih resursa dobijenih iz fosilnih goriva. Predlog Komisije koja je izradila Nacrt Direktive se zasnivao na {est glavnih elemenata: . kao ni odgovaraju}a postrojenja za preradu otpada. vetra. Sa oko 6% svetske populacije. Ono {to se postavlja kao imperativ u re{avanju energetske krize je odgovor na dva potpuno suprotna pitanja: kako obezbediti dovoljnu koli~inu energije u budu}nosti i kako smanjiti negativne uticaje na `ivotnu sredinu.). ~iji je primarni cilj bio da nametne princip ekonomske efikasnosti i konkurentnosti na tr`i{tu OIE. Ovakav zaklju~ak jasno proizlazi iz podataka o zaga|enju vode i vazduha. tako da dozvoljava svakoj zemlji ~lanici. Energetska. U Republici Srbiji postoje potencijali u obnovljivim izvorima energije. javio se trend upotrebe lokalnih obnovljivih energetskih izvora. godine. Direktiva 2001/77/EC o promociji elektri~ne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije 2. da bi se neka na~ela Strategije u potpunosti realizovala neophodna je i harmonizacija lokalne legislative sa direktivama Evropske unije u domenu iskori{}enja ovih tipova obnovljivih izvora. u budu}nosti u skladu sa odredbama ove Strategije mogu}e o~ekivati da se izvr{i zna~ajna supstitucija tradicionalnih energetskih izvora i time unapredi kvalitet svih parametara `ivotne sredine. vrlo ~esto mogu se javiti nedozvoljene koncentracije zaga|uju}ih materija u vazduhu. sve zemlje sveta su se obavezale razli~itim konvencijama i deklaracijama da }e tradicionalne energetske izvore supstituisati obnovljivim (energija sunca. zemlje Evropske unije koriste oko 14-15% svetskih energetskih izvora. zbog pove}anog kori{}enja tradicionalnih energetskih resursa (ugalj. Energetska kriza je zajedno sa ekolo{kom krizom na lokalnom i globalnom nivou dovela do ~injenice da dosada{nji stepen i na~in eksploatacije resursa. nafta. Evropska legislativa u oblasti primene obnovljivih izvora energije Da bi se stanje u Republici Srbiji pokrenulo od prakti~no nulte ta~ke u institucionalizovanoj primeni obnovljivih izvora energije (OIE). da razmatra svoje specifi~ne nacionalne okolnosti.preporuke ciljeva za svaku zemlju ~lanicu EU. kao i na~in njihove potro{nje postaju neodr`ivi. Me|utim. [2]. nastala 1970-tih godina. godine. ekolo{ka i ekonomska kriza dovele su do prihvatanja koncepta o ograni~enosti resursa i ograni~enosti kapaciteta `ivotne sredine na globalnom i lokalnom nivou [4]. Iz ovog dokumenta su se kasnije razvijale specifi~ne direktive o kojima }e biti re~i u ovom radu. Predlog je nudio pravnu sigurnost. direktivu 2002/91/EC o energetskim performansama zgrada kao i direktive Saveta 75/442/EES o otpadu (okvirna direktiva) i direktivu 96/61/EES o integralnoj prevenciji i kontroli zaga|enja. Jo{ 1996. kada bi mogla da nastupi slede}a energetska kriza. koja je identifikovala potrebu za usvajanjem specifi~nih mera za pobolj{anje energetske efikasnosti na svim nivoima (nacionalni. Upravo zbog navedenih ~injenica. budu}i da Republika Srbija nema adekvatnu zakonsku regulativu koja bi determinisala na~ine i mehanizme upotrebe bio otpada. god. mogu}e je da }e ve}ina nestati do sredine ovoga veka. godine. U prvoj deceniji novog milenijuma. Indikativni ciljevi su postavljeni zemljama ~lanicama. . geotermalna energija. smanjenju povr{ina pod {umama itd. koji nastaju kori{}enjem klasi~nih izvora energije. oko 49% tih izvora je moralo biti uvezeno iz drugih dr`ava. zavisno od vrste energenata i potro{nje. Evropska komisija je usvojila Zelenu knjigu o energetskoj efikasnosti (»ili kako posti}i vi{e koriste}i manje energije«). energija talasa i dr. Stoga je. kao posledica poreme}aja na tr`i{tu nafte. ugro`ava}e i budu}e [1]. Cilj Dugoro~ne strategije iz ovog predloga je bio da se stvori okvir za zna~ajan srednjero~ni rast elektri~ne energije. ove promene predstavljaju i klju~ne globalne.energija 1. kao i energija dobijena iz komunalnog otpada1. o promeni hemijskog sastava atmosfere. To je bilo u o~iglednom sukobu sa evropskim opredeljenjem da se podr`i razvoj OIE. kada }e iznositi ~ak oko 71% [3]. Tokom 1998. Smatra se da }e taj procenat rapidno rasti do 2030. posebno u planinskim podru~jima). "efekat staklene ba{te". Preovla|uju}i obnovljivi energetski izvor na nekom podru~ju ima}e i najve}e u~e{}e u ukupnoj proizvodnji energije. 2. . neophodna je harmonizacija lokalne legislative (strategija. Srbija je postavila na~ela u definisanju mogu}nosti upotrebe upravo navedenih obnovljivih energetskih izvora. neefikasnih tehnologija i prekomernog kori{}enja fosilnih goriva. su problemi koji ugro`avaju dana{nje generacije. nestanaku biljnih i `ivotinjskih vrsta. globalno otopljavanje. Tu se prevashodno misli na: direktivu 2001/77/EC o promociji elektri~ne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije. Rezerve fosilnih goriva (otkrivene i pretpostavljene) su ograni~ene i prema prognozama. 2 the 1997 White Paper on Renewables [115] . Jedan od ve}ih globalnih problema jeste i energetska kriza. zasnovan na obnovljivim izvorima. god [6]. Na taj na~in je mogu}e definisati moduse primene Direktiva za promociju proizvodnje elektri~ne energije iz obnovljivih izvora energije predstavljena je Savetu i Parlamentu EU u prole}e 2000.petogodi{nji period u kome je trebalo da se sagledaju kvaliteti operativnih sistemskih podr{ki. da se olak{a pristup internom tr`i{tu elektri~ne energije i doprinese za{titi klime. 1 Ova energija se uglavnom ne koristi. kao {to su geotermalna energija (posebno u nekim podru~jima). Uvodna razmatranja Klimatske promene na Zemlji i ekolo{ka kriza su nastale kao posledica nekontrolisanog industrijskog razvoja. Upravo zbog toga. Strategijom razvoja energetike do 2015. solarna energija (visokog potencijala gotovo na celoj svojoj teritoriji. regionalni i lokalni). godine.

Dalje. da se.net/products/ R210.dinami~no planiranje procedura i lak{i pristup mre`i.sistemi podr{ke odlu~ivanju na nacionalnom nivou. prema Kjoto Protokolu. I kona~no. Ono sa ~im su se slo`ili svi na nivou EU je. smanje GSB i da se to po{tuje. U jednom Aneksu. Programi i akcioni planovi kojima se obezbe|uje pov}anje energetske efikasnosti postali su va`an deo mnogobrojnih dokumenata. kao {to su centralizovani sistemi za snabdevanje eneregijom koji se baziraju na obnovljivim izvorima. Time su determinisani standardi u izgradnji objekata i dat je veliki akcenat na minimizaciju kori{}enja energije u zgradarstvu. predlog je sadr`ao "indikativne" ciljeve prema kojima se je predvi|eno da se u Velikoj Britaniji i Belgiji udeo elektri~ne energije zasnovane na obnovljivim izvorima pove}a za pet puta. Iako transport i industrija predstavljaju izuzetno velike potro{a~e fosilnih goriva i samim tim velike zaga|iva~e.pove}anje kori{}enja obnovljivih izvora energije. utro{ak energije raste iz godine u godinu. pove}ava cenu elektri~ne energije i dovodi do poreme}aja energetskog bilansa zemlje. Direktiva tako|e navodi da se. .energija . Osnovni principi direktive su: . Direktiva 2002/91/EC se odnosi pre svega na smanjenje kori{}enja energije u zgradarstvu. Nacrtom se tra`ilo od zemalja ~lanica da se ciljevi za potro{nju obnovljive elektri~ne energije postave tako da se udeo do 2010.utvr|ivanje procenta supstitucije tradicionalnih energetskih izvora obnovljivim. Prema uputstvima datim Kjoto protokolom. Predlo`eni ciljevi i direktive o pove}anju u~e{}a OIE. To zna~i da bi trebalo razvijati pasivne tehnike hla|enja. S druge strane to pove}anje je ograni~eno. godine. isto kao i emisija ugljen dioksida. i gasova iz postrojenja za preradu otpadnih voda i biogasova“. Na samom po~etku bilo je jasno. do 1998. pre svega one koji pobolj{avaju unutra{nje uslove komfora i mikroklimu oko objekta. stambeni i tercijarni sektor. Ovo stvara izvesne probleme u vremenu vr{ne potro{nje.postizanje daljih saglasnosti dr`ava a principima datim Kjoto protokolom koji je u ve}ini zemalja ratifikovan jo{ 1997. U okviru Direktive govori se o primeni sistema za alternativno snabdevanje energijom. zahvaljuju}i tehni~ko-tehnolo{kom progresu i legislativnim merama. jer bi se na taj na~in minirale obaveze iz Kjoto Protokola i ugrozila odr`ivost evropskog sektora energije. Potrebe za osvetljenjem. {to je neznatno manje od cilja Komisije od 21 do 22%. koje se ti~u svih potro{a~a energije su vitalna komponenta strategije za smanjenje gasova staklene ba{te date Kjoto protokolom. i ukoliko je potrebno harmonizacija legislative. Zato se predla`e izrada studija izvodljivosti alternativnih energetskih sistema. Na primer. Zemlje potpisnice navedene Direktive su se obavezale da inkorporiraju sva na~ela direktive u svoje nacionalne zakone. koji se ne mogu ispitivati generalno za ceo tehni~ki. hidroenergiju. Budu}i da u zemljama Evropske Unije. s tim da mo`e da predlo`i mandatne ciljeve. Direktiva tako|e defini{e obnovljive izvore kao „enegetske izvore koje nemaju fosilno poreklo i to energiju vetra. {to je preduslov za funkcionisanje sistema trgovine sa zelenim sertifikatima. ^ak dve tre}ine energije koja se koristi u zgradama odlazi na takozvanu energiju za doma}instva. kori{}enje energije vetra pove}alo za oko 2000% od 1989. time se pove}ava i potro{nja fosilnih goriva. determini{e neke od principa i sistema podr{ke zemljama potpisnicama direktive i daje odrednice za re{avanje administrativnih i legislastivnih prepreka koje mogu nastati usvajanjem direktive. a koje se ti~u smanjenja emitovanja gasova staklene ba{te. Neobavezuju}i ciljevi bi imali efekat obi~ne prepuruke. Sli~no tome. bez smanjenja komfora u samim objektima.2. tj. Mere za pobolj{anje energetskih performansi zgrada uzimaju u obzir klimatske i lokalne uslove. . (http://www. kao i pogodnosti za primenu alternativnih sistema. koja je usvojena u Parlamentu i Savetu EU 2001. grejanjem i hla|enjem. a da se u Nema~koj i Gr~koj vi{e nego udvostru~i. Me|utim. ova Direktiva nije u direktnoj vezi sa primenom obnovljivih izvora energije. da }e samo mandatni ciljevi podsta}i razvoj OIE u Evropi. kao i uslove unutra{nje klime i efekte ko{tanja. u tom istom periodu. uvo|enje [116] . plime. za potrebe proizvodnje elektri~ne energije. vlada Velike Britanije je objavila nacionalni cilj o u~e{}u OIE 10% do 2010. EU podr`ava mere koje se odnose na rekonstrukciju zgrada ~ija ukupna korisna povr{ina prelazi 1000 m2. 2. Poslednjih godina prime}eno je pove}anje broja sistema za hla|enje u zemljama Ju`ne Evrope. godine. energiju talasa. Francuska vlada je tra`ila da se dostigne u~e{}e od 20% obnovljivih izvora u ukupnoj doma}oj potro{nji energije do 2010. u kome su glavni deo zgrade. geotermalnu. Zato bi prioritete trebalo usmeriti ka strategijama koje pobolj{avaju energetske performanse zgrada u letnjem periodu. .garantovani pristup distribuciji i isporu~ivanju elektri~ne energije dobijene iz obnovljivih izvora. bez obavezuju}ih ciljeva bi bilo tra`nje za zelenom energijom. Uvo|enje navedene Direktive podrazumeva implementaciju metodologije za prora~un energetskih performansi zgrada (uzimaju}i u obzir lokalne klimatske uslove). energiju dobijenu od gasova sa deponija. Ove mere. ekolo{ki i ekonomski potencijal. god.htm). a taj procenat se pove}ava sa unapre|enjem `ivotnog standarda (naro~ito u domenu klimatizacije objekata).managenergy. produkcija obnovljivih izvora koristila se samo sa oko 32% u proizvodnji primarne i oko 29% u proizvodnji elektri~ne energije. Osnovni ciljevi ove direktive su: . da ne mo`e da se odr`i status quo. defini{e nacionalne ciljeve za supstituciju ukupnih tro{kova elektri~ne energije kori{}enjem obnovljivih izvora do 2010. Za nove zgrade ~ija ukupna korisna povr{ina prelazi 1 000 m2 ~lanice EU obezbe|uju tehni~ke i ekonomske pogodnosti. godine. . Kona~an tekst Direktive 2001/77/EC. Zadatak Komisije je bio da svake godine izve{tava o nacionalnim ciljevima. odnosno supstitucija tradicionalnih energetskih izvora obnovljivim sa 6 na12% u odnosu na ukupnu potro{nju energije u EU.sertifikati o zelenoj elektri~noj energiji. politika i mera za usagla{avanje sa Kjoto Protokolom i pojavljuju se u svim relevantnim dokumentima kao deo daljih obaveza. radi smanjenja gasova staklene ba{te u atmosferi neophodno je smanjenje upotrebe neobnovljivih energenata za 8%. .god. ako nacionalni ciljevi nisu u skladu sa ciljevima EU.ustanovljavanje okvira za pove}anje upotrebe zelene energije za dobijanje elektri~ne energije sa 14 na 22% od ukupno iskori{}ene elektri~ne energije do 2010. mali uticaj. trebalo je da vlade objasne za{to su se suprotstavljale pregovorima koje su podr`avale u svojim zemljama. kao i teku}om toplom vodom u stanovima i radnom prostoru doprineli su ~injenici da sektor zgradarstva tro{i vi{e energije i od transporta i od industrije. prihva}eni su na nacionalnom nivou zemalja ~lanica EU. tro{i vi{e od 40% finalne energetske potro{nje u zemljama EU. energiju biomase. udvostru~i. sunca. u Holandiji i Irskoj za tri puta. godine. Direktiva 2002/91/EC o energetskim performansama zgrada Na prvi pogled. godine.

strukturno-organizacioni i ekonomsko poslovni okviri i vizije o uklju~enju na{e energetike u regionalne i panevropske integracije.uspostavljanje novih zakonodavnih i institucionalnih okvira za rad i poslovanje energetskih kompanija i drugih subjekata itd. Istra`ivanja pokazuju da bi implementacijom ove direktive do 2010. Nadalje. kompanije koje tretiraju otpad moraju obezbediti ovla{}enje od nadle`nih organa. Osnovu navedene direktive predstavlja Strategija EU o otpadu. godine predvi|ene su podsticajne mere za ulaganja u energetske objekte u kojima }e se koristiti obnovljivi izvori energije.3. Zakon o energetici 3.preduzmu mere za spre~avanje hazarda i njegovih posledica. Zakon o energetici prvi je zvani~an dokument u Srbiji kojim se promovi{u obnovljivi izvori energije. zemlje ~lanice treba da izrade planove za upravljanje koji pokrivaju posebno vrste. geotermalna energija i energije sun~evog zra~enja. Posebno je neophodno naglasiti da se ovom direktivom propisuju standardi za iskori{}enje otpada u energetske svrhe. treba ista}i da u Srbiji postoje posebne pogodnosti i potrebe za njihovo organizovano kori{}enje u tzv. U konkretnom slu~aju. 3.0. kao {to je princip blizine i samo-dovoljnosti u odlaganju otpada [7].efikasna proizvodnja i racionalna. dok se mogu}nosti kori{}enja ovih izvora utvr|uju Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike. uzimaju}i u obzir najbolje raspolo`ive tehnologije koje ne uklju~uju prevelike tro{kove u skladu sa specifi~nim ciljevima. institucionalni. bez drastri~ne promene na~ina `ivota stanovnika u objektima. godine bilo sa~uvano vi{e od jedne petine utro{ene energije (ukoliko se direktiva primenjuje na nove i rekonstruisane objekte). Osnovni ciljevi energetske politike Srbije: . naro~ito ona postrojenja koja vr{e preradu biolo{ke komponente otpada. . Upravo na principu samodovoljnosti bazira se i intencija zemalja EU za zasnivanjem i planiranjem manjih recikla`nih postrojenja na teritorijama stambenih naselja radi smanjenja transportnih tro{kova nastalih usled prevoza otpada ka udaljenim deponijama. ekonomski-efektivna i energetskiefikasna upotreba energenata sa ciljem uticaja na obim i strukturu potro{nje kvalitetnih energenata i efikasniju za{titu `ivotne sredine. 84/2004): (U poglavlju: "Energetska politika") obuhvata dugoro~ne ciljeve od kojih je jedan: obezbe|ivanje uslova za unapre|enje energetske efikasnosti.godine Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zaga|enja. uklju~uju}i recikla`u. ali [117] . Osnovne premise Strategije su izvedene na bazi procene trenda socioekonomskog razvoja Srbije do 2015. Njime se ukidaju ograni~enja iz nekada{nje regulative i predvi|a se povla{}en status za sve obnovljive izvore energije.2. . Obnovljivi izvori energije na{li su svoje mesto u Strategiji razvoja energetike do 2015. Re{enja i osnovni elementi Strategije razvoja energetike do 2015. pri ~emu su uva`ene na{e trenutne privredne mogu}nosti i trendovi privrednog rasta i razvoja. 2. dakle. decentralizovanoj proizvodnji toplotne (sagorevanjem biomase. U poglavlju: "Strategija razvoja energetike" odre|uju se dugoro~ni ciljevi razvoja i podsticajne mere za pove}anje energetske efikasnosti.energija minimuma standarda za energetske performanse objekata. Legislativa u Srbiji Evropske direktive jo{ uvek nisu na{le direktnu primenu u na{oj legislativi. br. . . za dobijanje bio gasa i bio goriva. godine. tako i stanovni{tvu. direktnim kori{}enjem geotermalnih izvora i sakupljanjem sun~evog zra~enja) energije za zadovoljenje potreba lokalnih potro{a~a.posle prestanka aktivnosti preduzmu mere za vra}anje lokacije u zadovoljavaju}e stanje `ivotne sredine. op{te tehni~ke zahteve i predostro`nosti koje treba da budu preduzete. iskori{}enje otpada. Njome je predvi|eno da se u narednih desetak i vi{e godina uspostavi kvalitativno potpuno novo stanje za obavljanje energetskih delatnosti. . 2. maja 2005. koju je izradilo Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije. koli~ine i poreklo otpada koji treba tretirati ili odlo`iti. U Zakonu o energetici spominju se obnovljivi izvori energije. godine i u Zakonu o energetici. Zakon o energetici zasnovan je i na na~elu prioritetnog kori{}enja obnovljivih izvora i uvodi zna~ajne novine koje }e doprineti stimulisanju investiranja u obnovljive izvore energije. op{te tehni~ke zahteve i odgovaraju}e lokacije postrojenja za preradu komunalnog otpada. koje se odnosi na vrste i koli~ine otpada koji }e biti tretiran. pored ostalih i postrojenja namenjena za ponovno iskori{}enje otpada. ubrajaju biomasa. Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zaga|enja Integrated Pollution Prevention and Control . ponovno kori{}enje ili kori{}enje otpada kao goriva).godine. Glasnik RS". . predstavljaju dobru osnovu za izradu Nacionalnog programa za stimulaciju kori{}enja obnovljivih izvora energije.energija koristi efikasno. Strategija razvoja energetike do 2015.pouzdana doma}a proizvodnja i osigurano snabdevanje potro{a~a energentima iz postoje}ih energetskih izvora sa pobolj{anim tehnolo{kim i operativnim karakteristikama. koji }e potro{nju energije u objektima u~initi transparentnijim kako vlasnicima. Obaveze koje proizilaze iz ove Direktive odnose se na na~ine funkcionisanja postrojenja na takav na~in da se: . Direktiva Saveta 75/442/EES o otpadu (okvirna direktiva) Direktiva 75/442/EES ustanovljava okvir za upravljanje otpadom u EU i hijerarhiju otpada (prevenciju ili smanjenje proizvodnje otpada i njegove {tetnosti. U oblasti upravljanja otpadom to su. bez adekvatnog monitoringa mo`e do}i do ekolo{kih hazarda. jer vrlo ~esto prilikom kori{}enja ovog obnovljivog izvora. 3.4.uskla|ivanje rada i razvoja celine energetskog sistema sa energetskim potrebama sektora potro{nje.ne prouzrokuju bilo kakvo zaga|enje koje bi kao posledicu imalo ekolo{ke hazarde. godine predstavlja viziju puta na{e energetike. odnosno Narodna skup{tina Republike Srbije je na sednici od 23.IPPC primenjuje se na industrijska i druga postrojenja i aktivnosti koje su klasifikovane prema nivou zaga|ivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i `ivotnu sredinu. u koje se.1. Pored ostalog. i razvojem relevantnih sektora privrede. .godine utvrdila Strategiju razvoja energetike Srbije do 2015. uvo|enje sistema sertifikacije zgrada. Njome su predvi|eni i novi zakonodavni. Zemlje potpisnice su se obavezale da }e u adekvatnim postrojenjima vr{iti preradu bio otpada u visokovredni bio gas. Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. pored ostalih Zakon o energetici ("Sl. U okviru nove kategorije Obnovljivi izvori energije. Zemlje ~lanice se pritom obavezuju na ustanovljavanje integralne i adekvatne mre`e postrojenja za preradu.prethodno preduzmu sve za{titne mere protiv zaga|enja. uz istovremeni razvoj energetskih subjekata.

U Narodnoj skup{tini Republike Srbije je 24. Iako se navedena strategija i zakon u nekim svojim ~lanovima baziraju na evropskim direktivama. kao i utvr|ivanjem subvencija za gra|ane koji odlu~e da investiraju u solarne instalacije znatno pove}ao broj korisnika. Sve navedene mere je mogu}e sprovesti tek sa usvajanjem odgovaraju}e legislative.1. Oko 80 % ukupnog potencijala nalazi se u iskori{}enju biomase. Iskori{}enje ovog vida energije je mogu}e u svim tipovima objekata. 4. koji omogu}uje. godi{nje. Iako je na ve}ini teritorije Srbije broj sun~anih dana znatno ve}i nego u mnogim evropskim zemljama (izme|u 1500 i 2200 ~asova godi{nje). potencijala i mogu}nost primene geotermalnih izvora. Kjoto protokol u Srbiji Projekti koji obuhvataju energetsku efikasnost i obnovljivu energiju dobijaju sve vi{e na zna~aju.25 EUR/ m2. Srbija se nalazi u tektonskom centru Balkanskog poluostrva. 4. jug/sever je prirodno uskla|en i omogu}ava da sun~eve energije bude svakog trenutka dovoljno za zadovoljenje najve}eg dela energetskih potreba.2. odnose na niskotemperaturne energetske potrebe [8]. tj. objekti su u ve}ini slu~ajeva slobodnostoje}i. ne mo`e se smatrati kontinualnim izvorom energije. vegetacija.0. Rodopa u centralnom delu i KarpatskoBalkanskog masiva na krajnjem istoku i jugoistoku zemlje. a njihovi rezultati bi trebalo da dovedu do zna~ajnog smanjenja emisija gasova staklene ba{te nakon slede}ih decenija. koje koriste lokalne izvore energije dao je pozitivne rezultate koji se.3. Zna~ajna prednost kori{}enja solarne energije u stambenim naseljima je da je naro~ito pogodno za slobodnostoje}e individualne stambene zgrade {to mo`e da doprinese smanjenju potro{nje klasi~nih izvora energije u naseljima malih gustina. ~ime se mo`e smanjiti potro{nja klasi~nih izvora energije. Potencijal Osnovni problem u primeni sun~eve energije je to {to ona ima dnevno- Preduslov prilikom kori{}enja solarne energije je stepen insolacije i pravilna orijentacija objekta. Analiza stanja. uzimaju se u obzir prirodni faktori okru`ja. leto/zima. To se i postavlja kao osnovni problem. i kao u prethodnom slu~aju i uspostavljanjem sistema subvencioniranja ulaganja u OIE. Kjoto Protokol defini{e da se ove emisija do 2012. Geotermalna energija 4. ako se stavi u funkciju.1. Kori{}enje solarne energije za grejanje vode u doma}instvima u Srbiji gotovo da ne postoji. Nivo potrebnih ulaganja u solarne instalacije za doma}instva za grejanje sanitarne vode se kre}e od 15 . Postoje bu{otine koje imaju geotermski gradijent ve}i od 5°C/100m.000 doma}instava u Srbiji imalo bar 5 m2 solarnih kolektora za grejanje sanitarne potro{nje vode ili vazduha u{tedelo bi se 1.2 % ispod nivoa koji je bio u 1990. donet „Zakon o potvr|ivanju Kjoto Protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime“. ve} na njenu efikasnost uti~e i niz faktora kao {to su: klima. Srbija spada u evropski veoma povoljna podru~ja za kori{}enje solarne energije. odnosno pona{anja zgrada kao energetski efikasnog objekata. {to odgovara instalisanom proizvodnom kapacitetu od oko 400 MW.1. To zna~i da takva ku}a zahteva ne samo poseban na~in projektovanja. a i u na{oj zemlji istra`ivanja u ovoj oblasti su u poodmakloj fazi. nisu razvijene ni skoro ~etiri godine posle dono{enja ovog dokumenta. septembra 2007. doneti propise o visini. Naselja u Srbiji su mahom male gustine.en. Prostorni uslovi periodima. raspored dan/no}. 4. Naime. smanje u proseku za 5. S druge strane. Osim toga. Me|utim. koji je objavljen u Slu`benom listu 88/07. Planovi za uvo|enje nisko-temperaturnog daljinskog grejanja na bazi solarne energije treba da budu povezani sa regulativnim i podsticajnim merama za sprovo|enje programa pobolj{ane toplotne izolacije zgrada. dok je [118] . Takva investicija bi se isplatila za dve godine bez ikakve potro{nje energenata. koje trenutno u Srbiji ne postoje. me|usobni odnosi zgrada itd. U ovom kontekstu je neophodno izvr{iti urbanisti~ko zoniranje i toplotno zoniranje objekata. ipak je potrebna detaljnija harmonizacija navedenih dokumenata.Geotermalne karakteristike u Srbiji su vrlo specifi~ne. omogu}ava efikasno kori{}enje sun~eve energije u njenim razli~itim oblicima. Raznolikost tehnologija kojima se danas raspola`e. mogao da ubla`i uvoznu zavisnost na{e zemlje. Jedino na taj na~in }e primena obnovljivih izvora energije i promocija energetske efikasnosti u sektoru zgradasrtva imati pravu zakonsku podru{ku. pre svega. to je potencijal koji bi.Potencijal sezonsku i geografsku zavisnost.2.1. primena ovog izvora energije gotovo je zanemarljiva. Energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije je u Srbiji iznosi preko 3 M t. energije sun~evog zra~enja i energije iz komunalnog otpada u Srbiji Potencijal obnovljivih izvora energije kojima Srbija raspola`e nije dovoljno veliki da bi se eliminisali sada{nji problemi snabdevanja. Solarna energija: 4. debljina zemljine kore se na ovoj teritoriji pove}ava u pravcu juga. na mestu razvitka tri glavna tektonska sistema: Dinarida na zapadu. transfer ~istih tehnologija iz razvijenih u manje razvijene zemlje {to bi moglo da bude od zna~aja za modernizaciju Srbije. Na globalnom nivou. pri ~emu se insistira na apsorpciji {to ve}e koli~ine sun~eve energije u hladnim vremenskim Geotermalna energija se koristi ve} du`e vreme u zemljama u kojima za ovo postoje povoljni prirodni uslovi.1. Me|utim. {to omogu}ava kori{}enje solarne energije za grejanje i proizvodnju tople vode. ali bi se usvajanjem odgovaraju}e zakonske regulative. orijentacija.500 GWh godi{nje.2. godini. izme|u ostalog. Dalji razvoj novih tehnologija. njenoj akumulaciji i svo|enje njenog rasipanja na najmanju meru. jer ova energija ostaje neiskori{}ena. Panonski basen na severu ima najve}i toplotni potencijal geotermalnih izvora i lokacije svih nalazi{ta termalnih izvora u njemu se nalaze u neposrednoj blizini zona istra`ivanja i kori{}enja nafte i gasa. Kjoto protokola. zbog visokih tro{kova prijemnika sun~evog zra~enja i prate}e opreme. Intenzivnije kori{}enje obnovljivih izvora energije zavisi}e prevashodno od dru{tvenog podsticaja za zasnivanje i sprovo|enje nacionalnog Programa obnovljivih izvora energije.energija podzakonska akta. 4. kao zna~ajan element sistema prijema sun~eve energije. taj nedostatak je lokalnog karaktera. gustini izgradnje i rastojanju izme|u zgrada. vrlo je zna~ajna za{tita od preteranog zagrevanja u letnjem periodu. Obezbe|ivanje solarnog dobitka je jedan od bitnih uslova planiranja objekata. kao ni podsticajne mere za njihovu eksploataciju. vetar. konfiguracija terena. Solarna energija je verovatno najvi{e prou~avan vid obnovljive energije i njena tehnologija se brzo razvija. bez ve}ih prepreka pristupu sun~evim zracima. ~ime }e biti zagarantovana implementacija programa njihove primene. Grejanje na bazi solarne energije mora biti povezano i sa regulativnim i podsticajnim merama za sprovo|enje programa pobolj{ane toplotne izolacije zgrada. Kada bi samo 300. 3.

Kori{}enje ovih resursa u zagrevanju je primena koja je kod nas u povoju i s tim u vezi toplotni kapaciteti pojedinih lokaliteta nisu iskori{}eni u potpunosti [10]. godine) od ~ega je ~ak 40% biootpada. a 8. Ukupna izda{nost svih prirodnih izvora je oko 4000 kg/s. Jedan od najva`nijih aspekata sa stanovi{ta prostornog i regionalnog planiranja je stvaranje uslova za decentralizovanu proizvodnju toplotne energije. koji nastaje kao 5. najzna~ajniji socioekonomski parametri. neiskori{}enim resursom smatra se i energija dobijena iz komunalnog otpada (bio otpada). do 2015-te godine da pokrije 10% toplotne potro{nje. sa odgovaraju}om prenosnom i transportnom mre`om. Kur{umlijskoj banji (68oC) i Novopazarskoj banji (54oC) [9]. tj. tako da bi mogla da se vi{e primenjuje u staklenicima/plastenicima u poljoprivredi. koju malo gradova danas ima. a uklju~uju}i i Kosovo i Vojvodinu ova vrednost izvosi 9560 MW. ~iji se kapaciteti trenutno ne mogu ni predvideti. ili u zagrevanju staklenih ba{ti Kori{}enje otpadne toplote za grejanje je veoma efikasno jer se koristi toplotna energija koja se ina~e ispu{ta u atmosferu. sve ve}i broj zemalja razvija uspe{ne sisteme za energiju koja se proizvodi sagorevanjem sme}a. Toplotni kapacitet ovog vida energije u Srbiji je izuzetno veliki. izgradnju odgovaraju}e tehni~ke i socijalne infrastrukture. Postrojenja za preradu komunalnog otpada i bio otpada.0. koji se ne mogu transportovati na velika rastojanja (a da ulaganja ne prevazilaze dobitak) moraju usled toga da budu organizovani na regionalnoj osnovi [8]. Proizvodnja. a na ostalom delu Srbije iz 48 bu{otina 108 MW. moraju imati decentralizovanu organizacionu strukturu. tj. geotermalne bu{otine. U ovom momentu kada se te{ko nalaze lokacije za deponije sme}a ne samo iz ekolo{kih razloga ve} i sa aspekta prostora. Prema istra`ivanjima koja su UN objavile 1994. Mo`e se re}i da su. ~ija eksploatacija i kori{}enje stvara ogromne skrivene tro{kove.1. ujedna~eniji razvoj zemlje i uvo|enje integralnog planiranja. Ovakav vid dobijanja energije mo`e da ima izuzetno veliku primenu naro~ito u gusto naseljenim stambenim gradskim podru~jima. tj. Prostorni uslovi i plastenika. Pored toga. tako da energija dobijena iz komunalnog otpada predstavlja neistra`eni potencijal. Koncepcija planiranja gradova na osnovu energetskih principa podrazumeva energetski racionalnije i efikasnije gradove od onih u kojima danas `ivimo. Stoga bi planiranje prostornog rasporeda postrojenja trebalo da se zasniva na principu blizine ve}im toplotnodistributivnim sistemima (toplanama). u kojima se stvara velika koli~ina komunalnog otpada.3. Izda{nost 62 ve{ta~ka geotermalna izvora. 4. Jo{ani~koj banji (78oC). radi lak{e distribucije bio gasa. Sprovo|enje navedene politike }e podsta}i kori{}enje lokalnih energetskih izvora i inicijativa. Najve}im toplotnim potencijalom u Srbiji odlikuju se geotermalni izvori u Vranjskoj banji (92oC). Kombinovano kori{}enje solarne energije i otpadne toplote u svetu je dalo veoma dobre rezultate. Potencijal produkt sagorevanje. dobijanje toplote iz otpadnih materija i komunalnog otpada u svetu nije novijeg datuma. Otpadna toplota iz industrijskih procesa i energija dobijena iz otpadnih resursa kao {to su sme}e i proizvodi koji se recikliraju su jedni od najisplativijih alternativnih energetskih izvora. Ova koncepcija ujedno sadr`i humanu i ekolo{ku dimenziju. gas. da svede na minimum negativne uticaje na `ivotnu sredinu i da omogu}i optimalnu distribuciju i kori{}enje energetskog proizvoda. negativne ekolo{ke efekte itd. Na`alost. uticali su na koncentraciju stanovni{tva. godine moglo geotermalnim izvorima zameniti 500. Intenzivnim razvojem bi se u Srbiji do 2015. pre svega u velikim urbanim centrima. stambenim i turisti~kim objektima kao i sportskim centrima. Od ukupnog broja lokaliteta. zbog toga {to je solarna energija najefikasnija leti. Proizvodnja geotermalne energije se ograni~ava na odgovaraju}e lokacije i zahteva koncentrisanje aktivnosti. 4. Ve}ina geotermalnih izvora na kojima su vr{eni istra`ni radovi imaju direktnu primenu u balneolo{ke. na podru~ju Vojvodine je oko 550 l/s. van Panonskog basena nalazi se ~ak 160 prirodnih izvora termalnih voda sa temperaturom ve}om od 15oC. Planiranje. Energetski sistemi.000 t te~nih goriva godi{nje. u odnosu na ulaganja u klasi~ne ekolo{ki nepovoljne uvozne i doma}e energente (nafta. generalni planovi ili urbanisti~ki projekti) mora da sadr`i energetku i ekolo{ku komponentu. 4.3. a toplotna snaga oko 50 MW. regionalni.2. naro~ito ako se uzme u obzir da je prose~na koli~ina stvorenog komunalnog otpada u okviru doma}instva oko 1. ipak. distribucija i kori{}enje industrijskih i poljoprivrednih otpadnih materijala. treba imati u vidu da se ovaj vid energije u na{oj republici uop{te ne iskori{}ava. Energija dobijena iz komunalnog otpada Pored toga {to Republika Srbija raspola`e sa evidentnim potencijalima u geotermalnim resursima i solarnim resursima. Sijarinskoj banji (72oC).energija na teritoriji Panonskog basena ona ujedna~ena i iznosi izme|u 25 i 29 kilometara [9].2. a potrebe za energentima su velike.3. sportsko-rekreativne svrhe. Tehni~ki parametri su ~esto u koliziji sa ekonomskim ili tr`i{nim. ugalj). koji bi trebalo da se zasnivaju na obnovljivim lokalnim energetskim izvorima. kao {to su pove}anje ekonomskih dispariteta. godine. ukupna instalisana snaga u Srbiji je 7430 MW.360 gr (podatak EU iz 2001. kao njegove najvrednije komponente se uglavnom sme{taju u neposrednu blizinu toplana. Tehnoekonomske performanse sistema za primenu obnovljivih izvora energije u velikoj meri zavise od lokacije. Ukupan broj prirodnih termalnih izvora na ovim lokacijama je 1080. to se ~esto svodi na puku formalnost kao {to je to ~esto slu~aj i sa za{titom `ivotne sredine i svemu onome {to se podrazumeva pod pojmom “odr`ivi razvoj”. istra`ivanja su ra|ena na 129. Strate{ke postavke u kori{}enju obnovljivih izvora energije u Srbiji Sistemi snabdevanja energijom velikih razmera. Lociranje postrojenja za sagorevanje treba da omogu}i ekonomi~no sakupljanje otpada. u grejanju objekata. Posledice ovakvog razvoja imale su i druge negativne efekte. Najtopliji izvori nalaze se u Vranjskoj banji (96oC). U planinskom delu Centralne Srbije nalazi se izuzetno veliki broj lokaliteta mineralnih i termalnih voda-~ak 2413. Prostorni uslovi 3 od toga 90 % su prirodni izvori.2. bez obzira o kom nivou se radi (prostorni.8 % su izvori nastali bu{enjem Proizvodnja. Posebnu pa`nju [119] . Na teritoriji Srbije. a zavr{ena su na 89 lokaliteta. Sa relativno malim investicionim ulaganjima. dok je kori{}enje otpadne toplote najefikasnije pri hladnom obla~nom vremenu. Prose~na temperatura svih geotermalnih izvora u Srbiji je 47.9oC. geotermalna energija mo`e za desetak godina. uzgoju flore i faune. 4.

Pored toga nu`na je i harmonizacija postoje}ih zakona sa direktivama Evropske unije. Nov-Dec.91-97. [2] A "grant night out" for sustainable energy. Beograd. posebno u manje razvijenim oblastima pojedinih regiona [11]. i strategijom razvoja energetike. ve} se uglavnom upotrebljavaju zajedno sa nekim lokalnim izvorom (u slu~aju banjskih podru~ja na primer ergijom biomase. (2002). [5] Volpi. izdanje: IAUS. sa svojom op{tom strategijom razvoja. br. str. kojima bi se stimulisale inicijative za primenu programa energetske efikasnosti i lokalnih i obnovljivih izvora energije. (2000). Obnovljivi izvori energije igraju zna~ajnu ulogu u planovima i strategijama za spre~avanje klimatskih promena. poreskom politikom. Renewable Energy. administrativnim i finansijskim olak{icama. Beograd. vetra i geotermalne energije. Jedino bi se na ovakav na~in postigli pozitivni ekonomski i ekolo{ki efekti.0. naro~ito za banjska podru~ja koja imaju geotermalne izvore energije.164-167 [11] M. jer }e se poljoprivredi regiona otvoriti sasvim nove perspektive. Lauber. 223-241.strate{ki. Pucar: Svetska i doma}a iskustva u planiranju i primeni obnovljivih izvora energije. koji su ujedno i imperativi odr`ivog razvoja. niti velika materijalna ulaganja.71. G. kao i tehni~kom podr{kom. je da iza svega stoji dr`ava. (2006). Zato ja~e nego dosad treba podsticati nau~na istra`ivanja u razvoj i primenu OIE. Zaklju~na razmatranja Primena obnovljivih izvora energije u Srbiji je jo{ uvek na nezavidnom nivou. s obzirom na ~injenicu da oni gotovo uop{te ne emituju gasove staklene ba{te (zavisno od toga koji izvor se koristi i kako se energija proizvodi) i stoga se njihova primena podsti~e razli~itim na~inima podsticaja i intervencija. jer je potrebno puno godina. Pucar. str. [3] W. potrebno 7. IAUS. trebalo pokloniti vi{e pa`nje racionalnom kori{}enju energije i primeni obnovljivih energetskih izvora. Prostorni raspored geotermalnih izvora i mogu}nosti njihove primene u banjskim podru~jima Srbije. Potrebno je ustanoviti te`i{ta za sistematsko istra`ivanje i demonstraciju primene obnovljivih izvora energije. Energenti (tradicionalni izvori) se uglavnom uvoze. Pucar: Pristup planiranju i upravljanju energijom u planinskim podru~jima Srbije-put ka odr`ivom razvoju. dok inovacije s podru~ja energetike po~nu da se primenjuju u praksi. str. nadle`nih institucija) i inostranih ili doma}ih investitora. Pucar. Pritom se jugoisto~noj Evropi pru`aju naro~ito dobri izgledi u proizvodnji bioenergetskih sirovina. ali je za takve implikacije nu`an kooperativni odnos izme|u javnih organa (dr`ave. {to bi na{u zemlju zna~ajno pribli`ilo standardima u pogledu upotrebe onobvljivih energetskih izvora koji vladaju u zemljama Evrope. Energy Globe Awards 2000. [120] . Nau~ni ~asopis nacionalnog zna~aja ECOLOGICA PRIRODNI RESURSI-OSNOVA TURIZMA. Institut fur Politikwissenschaft –University of Salzburg.0. U slu~ajevima kada je na objektima u gradskoj sredini nemogu}e sprovesti principe energetske efikasnosti (zbog ekonomskih ili arhitektonskih prepreka). Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. str. str. na ~ijem kori{}enju treba insistirati. energijom iz bio otpada ili.energija treba posvetiti raspolo`ivosti prirodnih resursa na odre|enoj lokaciji. tako da je Srbiju mogu}e okarakterisati i kao zavisnu od inostranog uvoza. p. M. Nenkovi}: Investiranje u obnovljive izvore energije u srbiji put ka odr`ivom razvoju . radi u{tede energije mogu se koristiti lokalni obnovljivi energetski izvori i to prevasodno energija dobijena iz pasivnih i aktivnih solarnih sistema ili energija dobijena preradom komunalnog bio-otpada. u budu}nosti. Pored toga. Da bi se uop{te pokrenula bilo kakva inicijativa na lokalnom nivou. Prostorno funkcionalna integracija banjskoklimatskih mesta kao osnova za razvoj integrativnog turizma-primer banja Panonske nizije.24. str. godina XIII.Ili}. Letnja {kola urnbanizma: Investitori-investicije mesto i zna~aj u izradi strategije prostornog i urbanog razvoja Srbije. [6] M.: Taking the road to renewables? Strengths and weaknesses of the draft European Renewables Directive. Nenkovi}. Zatim bi trebalo obezbediti prakti~nu. ukoliko to klimatski uslovi dopu{taju-solarnom energijom) favorizuju}i eksploataciju lokalnih obnovljivih izvora i potpunu energetsku nezavisnost od velikih elektroenergetskih sistema. Monografija: Strate{ki okvir za odr`ivi razvoj Srbije. kojih ima u izobilju. 6. Monografija. Stoga bi. et al. Obnovljivi izvori }e igrati sve va`niju ulogu u energetskoj politici Evrope. Od izuzetnog je zna~aja da se Republika Srbija hitno uklju~i u razvoj i primenu OIE. [9] M.209-225. 16 (1999). Gaudiosi. str. REW.830. (2007). Jedina zamerka prilikom kori{}enja obnovljivih energetskih izvora je ~injenica da oni ne mogu u potpunosti kompenzovati ranije kori{}ene energetske izvore (na primer fosilna goriva i sl).na primer ruskog gasa. str. zakonima. ~ime se pobolj{ava njihova konkurentnost [6].1. Regionalna ekolo{ka kancelarija. kako bi se smanjila zavisnost od uvoza . solarnih i energije dobijene iz komunalnog otpada) u du`em vremenskom roku bi u Srbiji svakako imalo jako rentabilne ukupne ekonomske efekte. 223-225 [10] M. (2004). Renewable Energy World. zelene energije mogu da doprinesu uspostavljanju odr`ivog razvoja. rad u Monografiji «STRATE[KI OKVIR ZA ODR@IVI RAZVOJ SRBIJE».Stevanovi}-^arapina. Obnovljiva energija ubudu}e }e biti povezana s ekolo{kim i privrednim razvojem Evrope. James &James May-June (2000) Vol 3. interdisciplinarnu obuku kadrova na visokom nau~no-tehni~kom nivou. [8] M. Pucar: Odr`ivo planiranje gradova i uticaj potro{nje energije u zgradama na promenu klime. Tehnologije koje omogu}avaju kori{}enje lokalne. The EU Directive on Electricity from renewable energy sources. Energy and Environment. Poglavlje u Monografiji IAUSa: Odr`ivi prostorni razvoj grada (2005).21. ve} se ozbiljniji programi moraju razvijati i za ruralne sredine. 303-312.Nenkovi}. Poglavlje u monografiji: Prilog unapre|enju teorije i prakse planiranja i implementacije. (2004). (REW).11. 2000. M. No 3. Regionalni plan upravljanja komunalnim otpadom. Kori{}enje obnovljivih energetskih izvora (naro~ito geotermalnih. [4] G. str. Beograd. 2004. U gradovima Evrope ova dva tipa obnovljivih izvora energije su ujedno i najrasprostranjenija jer je njihova upotreba jednostavna i ne zahteva prethodna detaljna istra`ivanja. legislativni i prostorni aspekti. odr`ivog lanca ishrane i pobolj{anju standarda `ivota. Literatura [1] M. [7] M. zna~ajno je napomenuti da upotreba obnovljivih ivzora energije ne sme da se zadr`i samo u gradskim sredinama. H. str. naro~ito sunca.

when the first General prefeasibility study for site location and possibilities of construction of SHPP was performed. Zoran Markov Milena Tomic . electricity production and estimated investment value are calculated for each of these power plants. Key words: Mini hydro. As a result of the strategy for continuous development of SHPP in R. Furthermore. turbine type. discharge. Hydro Potential and Site Investigation The existing hydro potential of Macedonia. The realization can be done in accordance to the time schedule for the whole water supply or irrigation project Public and private industrial companies or municipalities who wish to build mini hydro power plants solely for electricity production Domestic and foreign companies interested for electricity production business (IPP). company KWI. a partial financing for construction of five SHPP was realized and these facilities are already in operation for several years. announced by the Government of R. R. a Study . net head. design conditions. Cyril and Methodius”Skopje.21.17) Development of Small Hydropower Plants in Republic of Macedonia Experience and Dilemmas 1. The Department for Development and Investments at the Electric Power Company of Macedonia (ELEM) has already prepared a list with approximately 30 mini hydropower plants with finished initial technical design documentation.311. Macedonia UDC: 621. which are not included in the General waterworks plans of the Republic of Macedonia and represent additional technically feasible hydro potential. 2. an international tender for concession for construction of 40 SHPP is completed. One of the recommendations in the World Bank Report was that the Government should create an economic and legal environment conductive to the development of independent power . University “Ss. small hydropower plants. in steel pipes etc. Macedonia. the Government of the R. Macedonia. The basic technical parameters such are: rated power. as a result of this World Bank supported project.energija Predrag Popovski. Also. a few years ago and can immediately build power houses with available mechanical and electrical equipment at low investment costs Medium and large water supply irrigation companies who have identified investment programs for the next few years and where the use of the main pipes and penstocks for mini hydro power plants is foreseen. During the 1990s. financial. Seventy small and mini hydropower plants were investigated with the total rated power of 183 MW and total annual electricity production of approximately 700 GWh. legal and environmental parameters were investigated. including the energy potential of the main rivers and their tributaries. including the small watersheds which can be used for construction of mini hydropower plants was investigated thoroughly and presented in several separate studies: Master Plan of Water Resources for the Republic of Macedonia. All aspects as hydrology. using a donation by the Austrian Government. Legislative for SHPP Development Several groups of potential investors for SHPP can be identified and classified in one of these categories: [121] Small water supply and irrigation companies who invested. establishing the basic and global values of the hydro potential. The Study of small reservoirs in Macedonia. Macedonia. of Macedonia ordered a Feasibility Study for Development of Mini Hydro Potential. All these locations are situated on small rivers. In the early 80's.6 (497. for example. The Study for integral development of the river Vardar. provided through the World Bank and with the participation of the Austrian consultant Abstract The strategy and program for development of small hydro power plants (SHPP) in R. As a result of this research project.Trpkovska Department of Hydraulic Engineering and Automation Faculty of Mechanical Engineering. The most recent research made by the Ministry of Economy showed that there is some form of documentation existing for approximately 40 mini hydropower plants with total rated power of 70 MW and total annual electricity production of approximately 210 GWh. the second international tender for construction of 28 SHPP is in progress.Programme for small hydropower plants [2] was created. site investigation. feedin tariffs.001. sustainable development. announced by the National Assembly of R. which gives an overview of the possibilities for energy production. there has been continuity in the development and construction of SHPP supported by financial grant from World Bank and GEF. more than 400 mini and small hydro power plants in range of 50 kW to 5000 kW are specified with the basic technical and economical parameters [1]. During the 1990s. Macedonia begins from the middle of 1980s.

The allocation of the water rights at sites eligible for the feed-in tariff would continue to be the responsibility of the Government. Feed-in Tariffs for SHPP The Law on Concession allows for the guaranteed use of goods and resources of general interest (e. These vary quite widely. Energy Law 3. The primary objective of this Study is to produce estimates of the investment and operational costs of a selection of small hydro power plants (SHPP). at the specified tariff. For all hydro sites with an estimated capacity of less than 5MW. the following elements of the policy are accepted: 1. native and naturalized individuals or organizations legal right to carry out any activity in the energy sector upon obtaining government issued licenses.) state that private and public Macedonian and foreign companies can legally produce and sell electricity to the public grid. In chapter VI of this law the procedure of concession of water use is described. During 1997. combined lignite and crude oilfired in intermediate load and crude oilfired and hydro power plants at peak load. These laws (Energy Law.000 kW rated output. all its energy production will be sold to the Market Operator. etc. Due to the assumption that no additional production capacities will be needed during the next years. from basic hydrological conditions and the technical characteristics of SHPP sites. This law regulates methods and conditions for carrying out activities in the energy sector (production. The determination of the structure and level of the feed-in tariff. so as to provide appropriate incentives to the developers. Macedonia [4]. When a particular hydro plant is confirmed by the RCE as qualifying under the feed-in tariff arrangements. rivers and lakes. energy efficiency programs and the extent to which gas use develops in large cities. their development as SHPP would be on the basis of a feed-in tariff arrangement to be established and monitored by the Regulatory Commission for Energy (RCE). all activities may be performed by Macedonian of foreign legal and naturalized persons under the conditions outlined by this law and the regulations past in pursuance of the law. The report states that the MEPSO estimation of electricity consumption growth rates may be too optimistic. across a range of sizes. often much longer. future electricity demand in Macedonia will be influenced by the economic growth. The future role of independent power producers with small and mini hydro power plants will be very important. The World Bank sponsored project that NERA Economic Consulting has been commissioned to carry out on the facilitation of private investments in mini-hydropower plants and the development of feed-in tariffs [3]. The methodology for the tariffs is set out under the following three main headings: 1. national and naturalized citizens. its duration. A limited time concession can be granted to the foreigners. Law on Concession. The Study of typical costs for SHPP in R. IBRD. 3. The original work scope for the project has been extended during the execution of the project. This detailed work then derives estimates of the costs of energy production from SHPP over the typical lives of plants. Based on the analysis of the legal and regulatory framework.000 kW and ± 2 [122] . the Government has published several new laws concerning the energy sector. nationals or naturalized citizens if the conditions outlined in this law and the Law of Concessions are fulfilled. to a large extent to do with the capacity of the plant. It also outlines regulation concerning water use for energy production. in order to inform decisions about a feed-in tariff for SHPP. The influence of site conditions on the average energy cost is estimated to be in the range of ± 3 eurocents for SHPP up-to 1. which in turn should lead to additional generating capacity. The public grid is owned by MEPSO (Macedonian Electricity Transmission System Operator). Under schemes of this sort. The Energy Law provides foreign. Many countries in the EU and elsewhere now adopt the feed-in tariff approach for small hydro plants and for other forms of renewable generation. compared to 6. investment in mini hydro power plants will not avoid other capacity investment costs. It looks at the full range of factors. According to this law. its application to new and existing plants.5 eurocents. It produces estimates of the costs of infrastructure works and mechanical and electrical equipment as well as the estimated capacity and energy production potential. set prices are specified at which any quantity of renewable energy will be purchased by the network operator or distributor.energija producers (IPP). 1996). The prices offered by these other feedin tariff schemes are generally set for a period of at least several years. 2. MEPSO is obliged upon agreement to purchase the electricity generated in such private companies.000 kW is approximately 10. these are recovered from consumers through a supplement on the retail electricity price. in terms of the size category of plants to which it applies. but will avoid fuel (lignite) costs only. Nevertheless. and 3. as resources of public interest to the Republic of Macedonia. water) by means of government-granted concession. including constructing of privately owned electric power plants.000 to 5. it clearly indicates that in the future existing thermal capacities lignite-fired in base load. Law of Waters This law regulates the use of water.5 eurocents for SHPP in the range 1. 2. MEPSO is obliged to accept all electricity produced by independent power producers provided individual IPP fulfil the technical and organizational regulations outlined in the Energy Law. Electrity Market and Feed-in Tariffs Electricity Market The Energy Law represents a fundamental legal framework for the energy sector. MEPSO. and it is expected that these would be allocated in a simplified and transparent basis. Developers will need to obtain the rights from the Ministry before becoming eligible to receive the feed-in tariff. Law on Concession According to the World Bank (Report 15313-MK.g. The average energy cost for SHPP in the range up to 1. the site characteristics have a particularly important influence on costs. to include a study to estimate the costs of development of SHPP sites in R. transmission and distribution). to ensure straightforward processes that will incentives the necessary investment. In this range. The procedures to be followed. The scope of the tariff. through the Ministry of Agriculture and Waterworks. and where there are extra costs over and above the market price. Concessions will be guaranteed by the Government of the Republic of Macedonia following open competitions or invitations to tender under equal conditions for foreigners. Macedonia was carried out [4].

there are 27 mini hydropower plants in the Republic of Macedonia with total rated power which represents 8. Summary of Lessons Learned and Dilemmas The main lessons learned are given below: All the research data show that R. Over twenty foreign and domestic companies applied for concession rights. Land register data for the sites and ownership of the land (in terms of private or state owned). The project was selected by the World Bank for special recognition at the Johannesburg Summit on Sustainable Development in 2002 [5]. Water supply companies. with the assistance of the World Bank. The new incentive for construction of mini hydropower plants in Macedonia was given in the last two decades. their electricity production represents 13. In order for private projects to proceed. detailed selection and ranking. Based on the existing register of possible mini and small hydro power plants with the basic technical parameters. On the other hand. Macedonia have a significant amount [123] of unused hydro potential. It became clear during the project that local financial institutions where not geared towards supporting replication through projects with private sponsors. Today.5 MW and energy production of approximately 5. The project has shown mini hydro to be technically and economically viable. In the beginning of 2007. possibly providing technical assistance and financial support. A Project Implementation Unit (PIU) was created which reported to the Steering Committee and State Counsellor for Energy in the Ministry of Economy. The commissioning of the Lukar hydropower plants took place during the last months of 2002. For the selected four projects Debar. the institutional framework focused on a Power Purchase Agreement between the mini hydro plants and the integrated national power utility. the Government of the Republic of Macedonia announced a tender for water concession and development of SHPP for 60 sites under DBOT (Design Build Operate and Transfer) conditions. there would typically be a need to work with local financial institutions.5 GWh and finally Bogomila in Veles with total rated output of 0. Based on this analysis and GEF criteria application. Several questions are still open in further steps of development of SHPP.3 GWh. As pilot projects. II and IV in Tetovo with total rated output of 5. these hydropower plants are in the process of rehabilitation. Kavadarci. Seven of them are still in operation. Existing Small Hydropower Plants Several small hydropower plants were constructed in the Republic of Macedonia in period before and after the World War II. II. In the case being considered. Struga and Bitola the calculation of the internal rate of return (IRR) with and without GEF-grant and an incremental analysis was performed. Awarded Projects To stimulate the independent power producers.6 percent of the total electricity production of all hydropower plants in the country. the Government.7 percent of the total yearly production of energy of all large hydropower plants. The total rated output of these small hydropower plants is 4. such as: Lack of full set of hydrology data for particular SHPP sites. The basic technical characteristics of these SHPPs are as follows (Table 1). The project was prepared and implemented by the Independent Power Producers (IPPs) i. This model would be appropriate in other contexts where the national power utility remains integrated. particularly in application of tender procedures under DBOT conditions. Tendering of the sites as one independent project for each site or creating packages of several SHPPs based on accepted criteria.e.12 MW and energy production of approximately 20 GWh. In September 2007. Strezevo in Bitola with total rated output of 5.7 MW and energy production of approximately 2. The Project realisation began in the year 2001 under the co-ordination of the Ministry of Economy and the Ministry of Environment and Urban Planning. as well as modernization of the basic equipment and control. The procedure for contract signing is in the final stage. The selection of the bidders is completed and contracting procedure is in progress. especially in the area of mini hydropower plants. After the tender procedure completion.8 percent of the total rated power of all hydropower plants in the country. and the commissioning of the Debar HPP happened in June of 2003. At the moment.000 kW rated output. So it appears that the site conditions can affect energy production costs by as much as ± 30 percent. The cost of development of access roads and distribution grids. 41 sites were selected for contracting. In the period of 1990 to 1995. There is a need to develop an institutional framework for project implementation. which will provide significant increase in their rated power and electricity production. It is necessary to further simplify the legal procedures for construction of mini hydropower plants through introduction of "one-window system" with short period of issuing the necessary permits and licences.energija eurocents for SHPP over 1. 5.6 percent of the rated output of the large hydropower plants in Macedonia and they provide for 4. There is a great interest of foreign and domestic institutions and investors for development and construction of mini hydropower plants. with their construction on the existing water supply systems. especially in the role of new independent producers. Table 1 Basic technical data 4. taking into account the World Bank requirements was performed. the second tender for 28 sites was launched. 6. the project for financing of four SHPP in Kavadarci (Lukar) and one SHPP in Debar is selected. . during 1999 has awarded several projects providing partial financing through Global Energy Fund (GEF). and there would seem to be scope for replication in similar circumstances. All Bank Energy Missions to Macedonia met with the PIU and in many cases they also went to Kavadarci and Debar (when the security situation permitted) to review construction. six mini hydropower plants were built in Macedonia: Popova Sapka I. the Government of Macedonia has established policy for granting mini hydropower projects.

the growth of industrial production.C. 1998. Pored ekonomskih efekata primene biodizela u radu se razmatraju mogu}nosti za{tite svih vidova intelektualne svojine u procesu proizvodnje i primene obnovljivih izvora energije. pove}anje industrijske proizvodnje. Ministry of Economy of R.: Feed-in Tariffs for Small Hydro Power Plants in R. Kanada. et al. the growth of foreign currency resource.. etc. Prvi u svetu po istra`ivanjima u ovoj oblasti su: Amerika. The advantage of biodiesel consupmption are reflected from the aspect of: environmental protection. [5] … Grant for Mini Hydropower Project-Completion Report.energija Fixed rate or indexation of the feed-in tariffs and Investigations in purpose to determine optimal site's parameters. [4] Popovski P. o.. Marina Jovi}evi} Simin NIS a. following Germany. Intelectual Property Protection for Biodiesel as a renewable Energy Source Biodiesel is a liquid biofuel. do 2007. In this field USA. Mini Hydropower Project in Macedonia. Japan and Brazil are in the first position – 138 patents. UK.). plants and procedures. a slede ih Nema~ka. Cost Study for Energy Production of SHPP sites in R.. Regarding macro economical level.). proizvedeno od poljoprivrednih kultura kao obnovljivih resursa. etc U periodu od 1991. et al. World Bank Project PZ2940. Skopje. Za{tita intelektualne svojine biodizela kao obnovljivog izvora energije Rezime Biodizel je te~no biogorivo. Linton E. [3] Colennut D. sunflower etc. World Bank.economic and intellectual property protection. Ogranak NIS-PETROL.3 References [1] Popovski P. Novi Sad. Besides the economic effects of the use of biodiesel. the reduction of dependence on import of fossil fuels. mr. razvoj proizvodnje biodizela zna~ajno uti~e na pove}anje zaposlenosti. produced from agricultural crops as renewable sources. dodatno prelivanje sredstava ka poljoprivredi. pove}anje deviznih rezervi. Washington D. et al. 1982. 2006. 2006. Sa makro ekonomskog stanovi{ta. suncokreta i sl.77. pove}anje deviznih rezervi.C. Ova vrsta biogoriva mo`e u potpunosti da zameni fosilno gorivo u motorima sa unutra{njim sagorevanjem i znatno pove}a ekonomske efekte dru{tva. London. In the period from 1991 to 2007.d. Skopje. Macedonia. Washington D.756.d. more than half of total number. dodatno prelivanje sredstava ka poljoprivredi kao i pove}anje . contribution to economic development of country areas. power source . uljane repice. etc. Biodiesel is produced from vegetable oils (soya. Biodizel se dobija iz biljnih ulja (soje. energetike. etc. registrovano je ukupno 245 patenata u svetu koji se odnose na oblast postupka i postrojenja za dobijanje biodizela. This type of biofuel may completely replace fossil fuels in internal combustion engines and significantly increase the gain and profit. smanjenje zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva. [2] Kapusta F.028. Macedonia. Uvodna razmatranja Veliko interesovanje koje u svetu vlada za upotrebom biodizela mo`e se objasniti pre svega ekonomskim prednostima kao {to su: smanjuje [124] zavisnost zemlje od uvoza naftnih derivata.Japan i Brazil na koje otpada vi{e od polovine – 138 patenata. NERA-London. NERA. ekonomskog rasta i za{tite intelektualne svojine.3 : 347. Naftagas promet UDC: 662. the development of production of biodiesel would have great influence on: the growth of employment. Prednosti primene biodizela dolazi do izra`aja sa aspekta za{tite `ivotne sredine. as well. Canada. ubrzan ekonomski razvoju ruralnih sredina. 2004. Macedonia. Study for Development of Mini and Small Hydropower Plants in R. rape oil. 245 patents were registered worldwide related to biodiesel processing. this paper work considers the possibilities for protection of all types of intellectual property in the process of production and application of renewable energy sources. additional investment in agriculture. Macedonia. doprinos ekonomskom razvoju ruralnih sredina. godine.

energija
zaposlenosti. Sa aspekta za{tite `ivotne sredine upotrebom biodizela smanjuje se efekat staklene ba{te, koji je osnovni uzrok globalnog zagrevanja kao i emisija drugih materija {tetnih za zdravlje ~oveka. Ekolo{ka studija Evropske komisije od juna 2001. godine nametnula je dve glavne teme. Jedna od njih je, da }e Evropska unija postajati sve vi{e zavisna od spoljnih izvora energije. Na osnovu predvi|anja, zavisnost od uvoza fosilnih goriva }e dosti}i 70% u 2030. godini u pore|enju sa 50% koliko iznosi danas. Drugo, emisija {tetnih gasova koji su odgovorni za efekat staklene ba{te je u porastu, pa je sve te`e reagovati na promene klime kao i ispuniti obaveze po osnovu Kjoto protokola iz 1997 godine, koji defini{e svetski rasprostranjenu strategiju za borbu protiv globalnog zagrevanja. Suo~ene sa ovim problemom, razvijene zemlje Evropske unije, posebno Nema~ka, Francuska, Italija i Austrija, jo{ su 90-tih godina pro{log veka uspele da razviju komercijalnu industriju biodizela. Javni sektor u Evropskoj uniji je razvio kombinaciju finansijskih stimulacija i obaveznih kvota u~e{}a biodizela u cilju pokretanja kako proizvodnje tako i potro{nje ovog proizvoda. U skladu sa zahtevima Evropske unije i Srbija radi na strategiji razvoja obnovljivih izvora energije radi smanjenja zavisnosti od uvoza nafte. Strategija energetskog razvoja Srbije svrstava obnovljive izvore energije me|u prioritete u pravcu pove}anja konkurentnosti na{e privrede, defini{e potencijale, lokacije, finansijski obim sredstava i planove realizacije za ve}e kori{}enje ovih izvora. odgovoran za 84% ukupne emisije ugljen-dioksida iz transportnog sektora. Evropska strategija je da udeo potro{nje bio goriva raste po stopi od 0,75% godi{nje. Direktiva Evropske unije 2003/30/EC o nu`noj zameni 0,75% fosilnih goriva biogorivima obavezuje zemlje ~lanice Evropske unije da 5,75% ukupne potro{nje goriva zamene biogorivom do kraja 2010, a 20% do kraja 2020.godine. Prve koli~ine komercijalno napravljenog biodizela pojavile su se u Evropskoj uniji po~etkom 1990-tih godina. Pokreta~i zna~ajnog investiranja u pove}anje proizvodnih kapaciteta bioenergije u Evropskoj uniji su pre svega u Nema~koj i oni su uticali na razvoj tr`i{ta biodizela u Evropskoj uniji. Nije slu~ajno {to su vode}e zemlje u svetu u oblasti razvoja, proizvodnje i potro{nje biodizela kao Amerika, Brazil, Nema~ka, upravo zemlje sa najve}im brojem patenata u ovoj oblasti. Potencijal tr`i{ta biodizela se mo`e definisati veli~inom postoje}eg tr`i{ta fosilnog dizela. U zemljama u kojima se proizvode zna~ajne koli~ine biodizela, poljoprivrednici se podsti~u da proizvode uljanu repicu, ~ije ulje prete`no predstavlja sirovinsku bazu u Evropskoj uniji.U Americi, biodizel se proizvodi uglavnom od sojinog ulja. Danas je tehnologija znatno modernizovana, a velike naftne kompanije kao {to je British Petroleum (BP), spremne su da ulo`e 500 miliona ameri~kih dolara u narednih 10 godina u posebne vrste biogoriva. [el je sa svojim partnerima ve} komercijalno na tr`i{te izbacio "eco-ethanol", "sunfuel" i "syngas". Vrlo su zna~ajni, po obimu ne veliki, ali po efektima veoma bitni, postupci dobijanja biodizela od recikliranog, ve} kori{tenog jestivog ulja. Ovde se pored poznatih ekolo{kih, ekonomskih i energetskih efekata biogoriva, zna~ajno smanjuje prodor otpadnog ulja u vodotokove, a poznata je ~injenica da jedan litar otpadnog ulja zagadi milion litara vode za pi}e. Republika Srbija je potpisala Ugovor o osnivanju Energetske Zajednice Jugoisto~ne Evrope i Evropske unije, 2005. godeine, ~ijom je ratifikacijom prihvatila obavezu primene direktiva 2001/77/EC i 2003/30/EC, vezanih za kori{}enje obnovljivih izvora U Srbiji se godi{nje preradi oko ~etiri miliona tona nafte, od ~ega je oko 700 hiljade tona doma}a proizvodnja. Prema pravilima Evropske unije, Srbija bi ve} sada trebala da proizvodi 160 hiljada tona biogoriva, {to bi iznosilo oko 3,5% od ukupne potro{nje. Pretpostavka je da }e potro{nja rasti oko 4% na godi{njem nivou, s tim {to }e se struktura promeniti u korist evro-dizela i bezolovnih benzina, a paralelno raste i obaveza kori{tenja biogoriva. Uspe{ne investicije u postrojenja rafinerija NIS a.d. smanji}e potrebu za uvozom visoko-kvalitetnih goriva. Struktura se definitivno menja ka ekolo{kim gorivima, tako da je gotovo izvesno da }e u jednom momentu dr`ava podr`ati supstituciju fosilnih goriva biogorivima, u prvom redu biodizelom.

Svetski trendovi u proizvodnji bioenergije Dobro je poznato da transport skoro potpuno zavisi od fosilnih goriva. Dok brojne tehnologije i izvori energije mogu da se upotrebe u stacionarnim fabrikama, mogu}nosti za transportni sektor su prili~no ograni~ene upotrebom motora sa unutra{njim sagorevanjem. U ovom kontekstu, te~na bio-goriva su jedini obnovljivi izvor energije koji se mo`e koristiti, a da se ne menja sada{nja tehnologija proizvodnje vozila. Naime, u okviru sektora koji koriste kona~ni oblik energije transportni sektor je najva`niji, prvenstveno zbog svog udela u kona~noj potro{nji preko 30% ukupne potro{nje energije, a zatim zbog svoje skoro potpune zavisnosti od te~nih fosilnih goriva. Politika transporta je zbog toga prioritetna oblast u pobolj{anju energetske efikasnosti. Drumski saobra}aj je od posebnog zna~aja obzirom da je

Za{tita intelektualne svojine i obnovljivi izvori energije Za{tita intelektualne svojine u oblasti obnovljivih izvora energije podrazumeva pre svega za{titu industrijske svojine u koju ubrajamo pravnu za{titu pronalazaka, za{titu dizajna, i za{titu robnih marki (robnih `igova) u ovoj oblasti. Za{tita pronalazaka iz ove oblasti, pre svega se odnose na pronalaske postupaka za proizvodnju biodizela kao i ure|aja i postrojenja za proizvodnju istih. Istra`ivanje u svrhu ovog rada prikazano je sa`eto u prezentiranoj tabeli u prilogu. Istra`ivanje u tabeli na kraju rada je vr{eno u svetskoj bazi patenata (Worldwide database, Espacenet EPO) prema klju~noj re~i Biodiesel (in the title or abstract) i u klasi C 10 L prema IPC (International Patent Clasification). Na osnovu istra`ivanja evidentno je da je u svetu za poslednjih 16 godina patentirano 245 pronalazaka iz oblasti postupaka i postrojenja za dobijanje biodizela. U prilo`enoj tabeli prikazani su podaci o patentima iz oblasti postupaka i postrojenja za dobijanje biodizela po zemljama porekla i po godinama prijavljivanja. Analizom se mo`e uo~iti da od 2001. godine rapidno raste broj prijava pronalazaka iz ove oblasti kao i da su vode}e zemlje u svetu u ovoj oblasti razvoja Amerika (US), Japan (JP), Brazil (BR) i Kanada (CN), a od Evropskih zemalja Nema~ka (DE), Ma|arska (HU), Velika Britanija (GB), Belgija (BE), Italija (IT), ^e{ka Republika (CZ) i Francuska (FR). Kodovi zemalja su prema WIPO standardu St. 3. Prema istra`ivanjima proizvodnje i primene biodizela posmatranim kroz broj pronalazaka u ovoj oblasti mo`e se zaklju~iti da su prva ozbiljnija istra`ivanja vr{ena u poslednjoj deceniji pro{log veka. Prvi patent u ovoj oblasti prijavljen je 1991. godine, a od 1991 do 2000-te godine patentirano je svega 15 pronalazaka. U periodu od 1991. do 2007. godine patentirano je u svetu ukupno 245 patenata koji se odnose na oblast

[125]

energija
postupaka i postrojenja za dobijanje biodizela. Iz ove mini analize prezentirane u radu slede slede}i zaklju~ci: - Mo`e se sagledati da su u svetu po itra`ivanjima u ovoj oblasti na prvom mestu Amerika (US), Japan (JP) i Brazil (BR) na koje otpada vi{e od polovine (ukupno 138 patenata) pronalazaka iz oblasti biodizela i da su u ovim zemljama veoma ozbiljno shvatili prednosti primene biodizela u ekonomskom i ekolo{kom smislu; - Slede}e dve zemlje koje su prema ovom tr`i{tu kriterijumu interesantne su Nema~ka (DE) i Kanada (CN) u kojima i drugi pokazatelji govore da se pridaje veliki zna~aj supstituciji fosilnog dizela biodizelom. - U vezi istra`ivanja i primene postupaka i postrojenja za proizvodnju biodizela najzna~ajnije Evropske zemlje su Nema~ka (DE), Ma|arska (HU), Velika Britanija (GB), Belgija (BE), Italija (IT), ^e{ka Republika (CZ) i Francuska (FR), u kojima se znatna sredstva izdvajaju za razvoj biogoriva. - Kada je re~ o evropskim zemljama istra`ivanja i broj pronalazaka poklapaju se sa ulaganjima u razvoj i primenu biodizela u kojima su prema podacima Evropske unije vode}e zemlje u proizvodnji biodizela u periodu 1993 – 2004 godine, Nema~ka (DE), Francuska (FR) i Italija (IT), na koje otpada preko 1,6 miliona tona (83%) od ukupno 1,93 miliona tona proizvedenog biodizela u Evropskoj uniji u tom periodu. Ostali vidovi za{tite industrijske svojine u oblasti proizvodnje i prometa biodizela, pre svega za{tita robnih marki, nisu jo{ uvek dovoljno zastupljeni. Obzirom da je tek od 2005. godine po~ela ekspanzija razvoja ove oblasti treba o~ekivati u naredenim godinama nagli porast za{tite robnih marki u klasi 4 Ni~anske klasifikacije roba i usluga, koja se odnosi na biogorivo. Kada je re~ o sirovini za proizvodnju biogoriva u prvom redu poljoprivrednim kulturama kao {to su soja, uljana repica, suncokret i drugo, Zakon o patentima (Slu`beni list SCG br.32 od 02.07.2004.) u svom ~lanu 5. defini{e slede}e: „Predmet pronalaska koji se {titi patentom mo`e biti proizvod (kao npr. ure|aj, supstanca, kompozicija, biolo{ki materijal) ili postupak. Predmet pronalaska koji se {titi patentom mo`e se odnositi na: 1) proizvod koji se sastoji od biolo{kog materijala ili koji sadr`i biolo{ki materijal; 2) postupak kojim je biolo{ki materijal proizveden, obra|en ili kori{}en; 3) biolo{ki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je proizveden tehni~kim postupkom, ~ak iako je prethodno postojao u prirodi. U smislu ovog zakona, biolo{ki materijal je materijal koji sadr`i genetsku informaciju i koji je sposoban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biolo{kom sistemu (npr. mikroorganizam, biljna ili `ivotinjska }elijska kultura, sekvenca gena)...“ Dalje u ~lanu 53 ovog zakona ka`e se: „Ako se patent odnosi na biolo{ki materijal koji ima specifi~na svojstva, koja su rezultat biotehnolo{kog pronalaska, prava iz ~lana 52. stav 2. ovog zakona (proizvodnja i promet pronalaska, op. aut.) odnose se na bilo koji biolo{ki materijal dobijen od tog biolo{kog materijala razmno`avanjem ili umno`avanjem, u istom ili izmenjenom obliku, i koji ima ta ista svojstva... Ako se patent odnosi na postupak koji omogu}ava proizvodnju biolo{kog materijala koji ima specifi~na svojstva kao rezultat biotehnolo{kog pronalaska, prava iz ~lana 52. stav 2. ovog zakona odnose se i na biolo{ki materijal neposredno dobijen tim postupkom, kao i na svaki drugi biolo{ki materijal dobijen u istom ili izmenjenom obliku, razmno`avanjem ili umno`avanjem neposredno dobijenog biolo{kog materijala, i koji ima ta ista svojstva. U smislu ovog zakona, biotehnolo{ki pronalasci su pronalasci koji se odnose na proizvod koji se sastoji ili koji sadr`i biolo{ki materijal ili na postupak pomo}u kojeg je biolo{ki materijal proizveden, obra|en ili kori{}en.“ Naime, po{to je sirovina za dobijanje biogoriva biolo{kog porekla treba o~ekivati u budu}nosti kako za{titu novih postupaka za dobijanje novog biolo{kog materijala, tako i zna~ajniju za{titu intelektualne svojine u oblasti biotehnologije. Zaklju~ak Iz navedenog mo`e se zaklju~iti da za{tita patenata, robnih marki i ostalih vidova intelektualne svojine u oblasti razvoja i proizvodnje biodizela, kao i po{tovanje standarda kvaliteta proizvoda, za{tita `ivotne sredine i zdravstvena bezbednost predstavljaju imperative savremenog poslovanja. Treba jo{ jednom naglasiti da upravo najrazvijenije zemlje u svetu kao Amerika, Japan, Nema~ka, Austrija, Francuska, Italija i dr., koje su ujedno i vode}e zemlje u svetu u oblasti razvoja, proizvodnje i potro{nje biodizela, imaju najve}i broje patenata u ovoj oblasti. Delotvorna i osmi{ljena strategija razvoja i za{tite intelektualne svojine biodizela, kao vode}eg u oblasti obnovljivih izvora energije kod nas, je mo}no sredstvo ekonomskog razvoja koje bi Srbiji moglo strate{ki koristiti za prevazila`enje nasle|enog neznanja, transfera tehnologije, industrijalizacije, investiranja i slobodne trgovine.

Uticaj za{tite intelektualne svojine na razvoj novih proizvoda - biodozel Biodoizel se koristi uglavnom kao me{avina biogoriva i fosilnog dizela, u razli~itim koncentracijama. Koli~ina biodizela u name{anom gorivu kre}e se u opsegu 1-30%. U Evropskoj uniji, naj~e{}e zastupljena koncentracija biodizela iznosi 5%. U Americi i jo{ nekim zemljama biodizel se po pravilu, koristi kao aditiv, kao napr. jednoprocentni (B1), dvoprocentni (B2), troprocentni (B3) i tako redom do dvadesetprocentnog (B20), kao dodatak fosilnom dizelu.

Literatura [1] Furman T.: Biodizel alternativno i ekolo{ko te~no gorivo,Monografija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,2005. [2] Simin Jovi}evi} M.:Politika razvoja i za{tite robnih marki poljoprivrednoprehrambenih proizvoda u SCG, 2005, Magistarski rad, Fakultet politi~kih nauka, Beograd [3] Zakon o patentima, Slu`beni list SCG, br.32, 02.07.2004. [4] Biodizel Victoria Group, www.biodizel.co.yu [5] Directive 2003/30/EC of the European parlament and of the Councile, May 2003. [6] EPO espacenet database – Worldwide, www.espacenet.com [7] WIPO, World Intellectual Property Organization, General Information, 2006., www.wipo.int

Napomena: Tabelaide kao prilog teksta na kraju.

[126]

energija

[127]

u skladu sa strogim vodoprivrednim uslovima. upravljanje vodama nizvodno od brane u cilju zadovoljenja vodoprivrednih uslova du` toka Viso~ice i Tem{tice.Hidroin`enjering. predvi|ena je obaveza ispu{tanja stalnog vodoprivrednog garantovanog protoka od Qgar = 600 L/s nizvodno od brane. with fulfillment of the power effects (installed capacity of 0. Izgradnjom MHE obezbedilo bi se napu{tanje dosada{njeg nesigurnog na~ina propu{tanja vodoprivrednog protoka i omogu}ilo stabilno ispu{tanje garantovanog ekolo{kog protoka. 6. {umarstva i vodoprivrede. to se od evakuacionog objekta [128] . Vodoprivrednom osnovom Srbije predvi|ena je za vodosnabdevanje stanovni{tva i industrije (Ni{avski podsistem). 325-04-528/95-07 od 25.energija Jovan Stev~i}. god. neophodno obezbediti vodoprivredne uslove i u naselju Temska. Pirot Bo`ica Sandi}. {to je do sada bio problem. with the new solution which would enable the stable discharging of the guaranteed ecological discharge. U MHE „Zavoj“ bi se prera|ivale vode garantovanog protoka koje akumulacija „Zavoj“ ispu{ta nizvodno od brane (od 600 L/s do 900 L/s).. in accordance with the strict water management conditions . {umarstvo i vodoprivredu na Projekat izgradnje HE „Zavoj“ (sada HE „Pirot“). Direkcija za strategiju i investicije.hidroenergije. ek.120 L/s). 325-74/82-07 od 22. 8. po zavr{etku Toplodolskog zahvata i tunela. in`. which used to be the problem up to now. JP EPS. god. The waters of guaranteed discharge. Re{enjem o izdavanju vodoprivredne saglasnosti br. Uprave za vodoprivredu Republi~kog komiteta za poljoprivredu.004 (497. osim zadovoljenja vodoprivrednih uslova neposredno nizvodno od brane. Kako se branom „Zavoj“. from the renewable resource (hydro power) and without influence on so far registered negative trend of climate changes in the Earth. Beograd Olga Zdravi}. dipl.5 MW and an average power generation of approx 3 GWh/year). iz obnovljivog izvora . Na taj na~in bi se omogu}io nastavak radova na realizaciji projekta prevo|enja voda Toplodolske reke u akumulaciju „Zavoj“ i pove}anje energetske proizvodnje u HE „Pirot“ preko 25 procenata.) po ekonomski atraktivnim cenama. at the economically attractive prices. 1982. a uzvodno od naselja Temska egzistira vodotok Zaskova~ka i drugi manji potoci. odnosno kvalitetno upravljanje vodama slivnog podru~ja reka Viso~ice i Toplodolske Re{enjem o izdavanju vodoprivredne saglasnosti br. energetski i ekonomski aspekti izgradnje MHE „Zavoj” Uvod Hidroelektrana „Pirot“ je akumulaciono-derivaciono postrojenje koje koristi vode reke Viso~ice za proizvodnju vr{ne hidroenergije.5 MW i prose~na proizvodnja cca 3 GWh/god. veoma zna~ajna uloga sistema HE „Pirot“ je oplemenjavanje malih voda nizvodno od izgra|enih objekata.immediately downstream from the dam (600 L/s). 1995. Energoprojekt . at the bottom outlet of the existing dam.120 L/s. for the purpose of fulfillment of water management conditions along the courses of the Viso~ica river and the Tem{tica river. dipl. Problem je zao{tren kada je. Resora za vodoprivredu Ministarstva poljoprivrede. ing. Ivana Spasojevi}. tako i na lokaciji naselja Temska (1. dipl. Tako|e. JP EPS. bez uticaja na do sada evidentiran negativan trend klimatskih promena na Zemlji. This would enable continuation of the works related to implementation of the Project of transferring of the water from the Toplodolska river. Osim za dugoro~no vodosnabdevanje i proizvodnju vr{ne hidroenergije. kontroli{u reke Toplodolska i Viso~ica. as well as increasing of the power generation at “Pirot” Hydro Power Plant for up to 25 percents. into the “Zavoj” reservoir”. would provide safe and continuous discharging of the guaranteed ecological discharge from the “Zavoj” dam and managing of the waters downstream from the dam. pored protoka na brani.311. HE Pirot. uz ostvarenje energetskih efekata (instalisana snaga 0. Akumulacija „Zavoj“ je vi{enamenska akumulacija. u okviru Donje-ju`nomoravskog regionalnog sistema vodosnabdevanja.120 L/s). Problemi oko zadovoljenja vodoprivrednih uslova nizvodno od brane „Zavoj“ i ranije su uslovljavali studiranje na~ina sigurnog i efikasnog ispu{tanja vode kroz temeljni ispust. would be used for the energy generation. Construction of this Small-scale Hydro Power Plant would replace the insecure mode of passing the water management flow which was present up to now. kako neposredno nizvodno od brane (600 L/s). as well as at the Temska location (1. Implementation of the Small-scale Hydro Power Plant “Zavoj”.21. Realizacijom projekta MHE „Zavoj“. propisan je i garantovani protok u naselju Temska od 1. PD HE \erdap.11) Ekolo{ki. na Projekat prevo|enja voda Toplodolske reke u akumulaciju „Zavoj“. bilo Rezime U radu je dat kratak prikaz tehni~kog re{enja MHE „Zavoj“ na temeljnom ispustu postoje}e brane. dipl. which the “Zavoj” reservoir discharges downstream from the dam (600 L/s). Beograd UDC: 621. Abstract The paper presents a summary of the technical solution for the Small-scale Hydro Power Plant “Zavoj”. obezbedilo bi se sigurno i kontinualno ispu{tanje garantovanog ekolo{kog protoka iz brane „Zavoj“. in`.

Ovakvo tehni~ko re{enje smanjuje kapacitet temeljnog ispusta. {to kao posledicu ima produ`eno vreme pra`njenja akumulacije. Potreba i neophodnost izrade ove dokumentacije i posledi~no izgradnje ovog objekta je prioritet. Tako|e je va`no ista}i da na osnovu postoje}eg tehni~kog re{enja u zatvara~nici temeljnog ispusta nije mogu}e precizno i u svim uslovima ispu{tati zahtevani proticaj usled problema na opremi (pojava kavitacije). Zahvatna gra|evina za MHE predvi|ena je u okviru {ahtne zatvara~nice na temeljnom ispustu.000 kWh vr{ne energije.60 m ubetoniran uz Slika 2 Lokacija ma{inske zgrade MHE “Zavoj” Opis tehni~kog re{enja MHE „Zavoj” Makrolokacija MHE „Zavoj“ je temeljni ispust. Re{enje zahvatanja vode za malu hidroelektranu je takvo da ne kompromituje rad temeljnog ispusta. Dovod za malu hidroelektranu je ~eli~ni cevovod pre~nika 0. prostoru izme|u revizionog i pogonskog zatvara~a. proizvede za 1 sat 2. aktivnosti na realizaciji prevo|enja dela voda Toplodolske reke u akumulaciju „Zavoj“ i stroge vodoprivredne uslove u naselju Temska. s obzirom na obaveze o ispu{tanju garantovanog protoka nizvodno od brane. O ovome se posebno mora voditi ra~una imaju}i u vidu ~injenicu da protok od 1 m3/s vode iz akumulacije „Zavoj“ u HE „Pirot“ na padu od oko 240 m.energija Slika 1 Skica sistema HE „Pirot“ na mestu temeljnog ispusta brane „Zavoj“ zahteva soficistirana regulacija protoka. u [129] .

jer se sistemom HE „Pirot“. tada bi se ostvarila interna finansijska [130] Zaklju~ak Izgradnjom MHE „Zavoj“ obezbe|uje se sigurno.3 m. realizacijim ovog projekta se stvaraju uslovi za razvoj turizma. obnovljivih izvora energije.00 mnm. sa pripadaju}om hidromehani~kom i elektroma{inskom opremom. 2007. Zna~aj nabrojanih pozitivnih efekata izgradnje male hidroelektrane na celokupno dru{tvo daleko prema{uje privremene negativne uticaje objekta na `ivotnu sredinu.02 do 0.5 kW. koja svojom zapreminom garantuje 100% -nu obezbe|enost i znatno ve}ih proticaja od sada{njih vodoprivrednih zahteva. Ekonomski efekti MHE Zavoj Za realizaciju MHE „Zavoj” potrebno je obezbediti oko 1 milion evra. ali samo privremenog karaktera (buka.0 m od 75.05 EUR. odnosno kote vode u akumulaciji.10 mnm je odabrana tako da korito Viso~ice u podru~ju ma{inske zgrade mo`e da propusti proticaj od 350 m3/s. Dakle. Beograd. a evidentan je lokalni i regionalni ekonomski zna~aj. prose~na proizvodna cena 1 kWh bi se kretala u intervalu od 0. god. Gabariti ma{inske zgrade su 12. Pri navedenim investicijama i prose~noj godi{njoj proizvodnju od 2.40 m3/s. instalisanog proticaja 600 l/s i maksimalnim protokom od 900 l/s. uz po{tovanje visokih ekolo{kih standarda. O~ekuje se da ova cena u budu}nosti bude vi{a. odnosno 24-oj godini. stopa efektivnoati od 6. . snaga isklju~ivo zavisi od pada elektrane. odnosno sistem HE „Pirot” nalazi u Parku prirode Stara planina. dok se na gra|evinske radove odnosi 23%. Tako|e }e biti mogu}a komunikacija i po cevovodu. a veli~ina izgradnje HE „Pirot“ (Qi/Qsr) iznosi preko 5. Prose~na godi{nja proizvodnja u MHE „Zavoj“ iznosi 2. tehni~kim re{enjem MHE „Zavoj“ se bezbedno i Literatura [1] MHE „Zavoj“. Obezbe|enost garantovanog minimuma je 100%. Ekolo{ki efekti MHE Zavoj Projektom je predvi|eno da se u MHE „Zavoj“ energetski prera|uju one vode koje je neophodno ispu{tati iz akumulacije „Zavoj“ nizvodno od brane zbog obezbe|enja vodoprivrednih uslova koje ovaj hidroenergetski siste (HE „Pirot“) mora da ispo{tuje. Pored energetskih efekata. Treba ista}i da se sistemom HE „Pirot“ pri kona~noj izgradnji kontroli{e oko 85% slivnog podru~ja reke Tem{tice u profilu Temska. 1991. Energetski efekti MHE Zavoj Za prora~un mogu}e energetske proizvodnje kori{}eni su podaci o srednjemese~nim proticajima kroz temeljni ispust za 47-godi{nji istorijski niz i osnovni tehni~ki parametri opreme predvi|ene u MHE „Zavoj“. Ukupna du`ina tunela temeljnog ispusta je 591 m. Naime. Struktura energetske proizvodnje je 2/3 u vi{em dnevnom tarifnom stavu i 1/3 u ni`em tarifnom stavu (0. za kotu u akumulaciji 606.3 m i sa strelom od 20 cm. Tokom izgradnje MHE „Zavoj“ potencijalno su mogu}a naru{avanja `ivotne sredine. god. Ma{inska zgrada MHE „Zavoj“ predvi|ena je na levoj obali Viso~ice.79 m. ~ime se omogu}ava integralno upravljanje vodama reke Tem{tice i njenih pritoka. to je pojava prelivanja vode iz akumulacije „Zavoj“ svedena na minimum. Instalisana snaga agregata iznosi 575 kW. Pozitivni efekti realizacije projekta MHE „Zavoj“ su i proizvodnja elektri~ne energije iz obnovljivog izvora – hidroenergije. kontroli{e 85% slivnog podru~ja Tem{tice u profilu naselja Temska. Du`ina od zatvara~nice do izlaza iznosi 522. vodoprivredni uslovi u profilu Temska su osnovni i prioritetni kriterijum rada MHE „Zavoj“. Ukupna proizvodnja iz ove hidroelektrane plasira}e se u 10 kV mre`u ED „Jugoistok”. u zavisnosti od primenjene diskontne stope (od 0% do 10%).95 GWh. ali sa smanjenom visinom koja iznosi cca 130 cm. pra{ina. Rezultati sprovedene ekonomske analize pokazuju da je realizacija projekta MHE „Zavoj” ekonomski opravdana i atraktivna za Investitora. jer je predvi|ena {irina tog dela betonske obloge 0. U strukturi investicija najve}i deo se odnosi na opremu i to: 41% na ma{insku opremu. {to zna~i da MHE „Zavoj“ u toku godine ostvaruje garantovanu snagu od 336. Naknadno je izveden podno`ni svod {irine 1. Energoprojekt – Hidroin`enjering.98 GWh). Ukoliko bi se proizvedena elektri~na energija plasirala po ceni od 3 din/kWh. MHE Zavoj ima izuzetne pozitivne efekte na `ivotnu sredinu nizvodno od brane „Zavoj“ do u{}a Tem{tice u Ni{avu. {to je smanjenje oko 25% u odnosu na postoje}e stanje. {to je do sada bio problem.5 m. ~iji je MHE „Zavoj“ deo. Turbina je izabrana tako da radi u opsegu neto padova od 79.50 m za instalisani proticaj i u opsegu neto padova od 66. Kapacitet temeljnog ispusta nakon izgradnje MHE „Zavoj“ iznosi 39.0375EUR/kWh). bez uticaja na dosada evidentiran negativan trend klimatskih promena na Zemlji. [irina podno`nog svoda tunela je 0. a ulo`ena sredstva u izgradnju bi se vratila u 13oj. privremeno gradili{te). u zavisnosti od izbora diskontne stope (od 0% do 6%). s obzirom da se MHE „Zavoj”.6%. Pre~nik svetlog otvora tunela je 2. {to je 10%-na velika voda reke Viso~ice na profilu brane „Zavoj“. Beograd.60 m x 6.40 m. Kako je proticaj obezbe|en. U njoj je sme{tena jedna turbina tipa Francis sa horizontalnim vratilom. [2] Prevo|enje Toplodolske reke u akumulaciju Zavoj. kontinualno ispu{tanje garantovanog minimuma iz akumulacije „Zavoj“ i upravljanje vodama nizvodno od brane radi zadovoljenja vodoprivrednih uslova du` tokova Viso~ice i Tem{tice. Energoprojekt – Hidroin`enjering.95 GWh. Kota platoa ma{inske zgrade 534.energija desni bok tunela.52 m do 32.88 m i omogu}ena je komunikacija kad temeljni ispust ne radi. kontinualno omogu}ava ispu{tanje proticaja do 900 L/s vode iz akumulacije. Na taj na~in je omogu}en nastavak radova na realizaciji projekta prevo|enja Toplodolske reke u akumulaciju Zavoj. Pri vi{oj ceni elektri~ne energije od 4 i 5 din/kWh ostvarile bi se interne stope finansijske efektivnosti u intervalu od 10% do 14%.0 m za maksimalni proticaj. neposredno uzvodno od izlaza iz temeljnog ispusta. Realizacijom ovog projekta obezbe|uje se proizvodnja elektri~ne energije iz doma}ih. Kako akumulacija „Zavoj“ sa svojom korisnom zapreminom od 140 miliona m3 obezbe|uje vi{egodi{nje izravnanje voda reke Viso~ice. 26% na elektro opremu. Danas se elektri~na energija iz sli~nih malih elektrana plasira po ceni od 3 din/kWh (0. ~ime se posti`e pove}anje energetske proizvodnje u HE „Pirot“ preko 25 procenata. Idejni projekat i studija opravdanosti. a 10% su osniva~ka ulaganja.

protoka od 2 do 2.6 . Keywords: SHP. 104 l/s i padova od 3 do 50 m. formiranje MHE i merenje karakteristika agregata. nastajanja sekundarnih strujanja i nestacionarnih pojava. tek na ovaj na~in projektovana i ispitana hidrauli~na turbina. U ovom radu bi}e prikazane glavne aktivnosti i rezultati postignuti u okviru ovog projekta. geometrijsko-energetsko oblikovanje proto~nog trakta. Ivan Bo`i} Ma{inski fakultet. razvoj.311. Univerzitet u Beogradu UDC: 621. U okviru projekta koje je finansiralo Ministarstvo nauke Republike Srbije razvije pod nazivom “Male hidroelektrane sa Banki turbinama za proizvodnju elektri~ne energije i direktne veze sa pumpnim sistemima”. Na bazi istra`ivanja je sa~injen katalog tipiziranih turbinskih agregata sa Banki turbinom. broj EE 718-1019B u periodu 20032006. \or|e ^antrak.001. {to je od zna~aja za male vodotokove u Republici Srbiji. Banki turbine of type BT 300. u rasponu snaga od 1 do 315 kW. Presentation of the Research Development and Realization Results of the Small Hydropower Plants with Banki Turbines In this paper are briefly presented results of the investigation. izrade prototipa celog agregata. forming SHP and measuring unit characteristics. Milo{ Nedeljkovi}. model testing. mo`e pouzdano ugra|ivati u MHE. It is shown that only in this way projected and tested hydraulic turbine could be successfully built in SHP. Rezime U okviru ovog rada se sa`eto prikazuju rezultati vi{egodi{njeg istra`ivanja. Na ovaj na~in se pokazalo da su doma}a nauka i industrija sposobni da zaokru`e ovakav jedan tehnolo{ki proces.90 je razvijena po svim strogim principima hidroenergetske struke: istra`ivanje strujanja. Ivo Vu{kovi}.6 (497. Glavna osobina Banki turbine je relativno dobar stepen korisnosti u {irokom opsegu 20-100% od instalisanog protoka. development. kao i samo ispitivanje modela Banki turbine i odre|ivanje univerzlanih karakteristika. Banki turbina tipa BT 300. Dejan Ili}. investigation. Istra`ivanja i razvoj razli~itih tipova turbina se obavljaju i danas. gde je velika promena protoka tokom godine. je uobli~en razvoj odgovaraju}e hidraulike proto~nog trakta. Branislav Ignjatovi}. Banki turbine holds high efficiency in a great discharge interval. obtaining turbine universal characteristics.energija Miroslav Beni{ek. posebno hidroenergetici i hidrotehnici. U okviru ove faze istra`ivanja su definsani oblik sprovodnog aparata. Catalogue of turbine units with Banki turbine in the interval of power of 1 to 315 kW. Ukazuje se da se. razvoja i osvajanja malih hidroelektrana sa Banki turbinama 1. osvajanje. Uvod Istra`ivanje malih hidrolektrana sa razli~itim tipovima hidrauli~nih turbina imaju dugogodi{nju nau~nu tradiciju u okvirima Katedre za hidrauli~ne ma{ine i energetske sisteme Ma{inskog fakulteta u Beogradu. god.11) Prezentacija rezultata istra`ivanja. realization. Strujanje u krivolinijskim kanalima razli~itog popre~nog preseka je veoma komplikovano i poprili~no neistra`eno. Pravilnim oblikovanjem optimalnog oblika hidrauli~kog prostora se obezbe|uje stabilno strujanje. Klju~ne re~i: MHE. Definisanje granica strujnog prostora u cilju otklanjanja ne`eljenih strujnih efekata je veoma ~est problem u [131] in`enjerskoj praksi. 2.21. dobijanje univerzalnih karakteristika turbine. Banki turbina zadr`ava visok stepen korisnosti u {irokom intervalu protoka. Banki turbine. Kako bi se izbeglo dugotrajno eksperimentisanje koje ponekad ne dovodi do optimalnog re{enja. za definisanje strujne geometrije je .-Ing. development and realization of the small hydropower plants (SHP) with Banki turbines. razvoja i osvajanja malih hidroelektrana (MHE) sa Banki turbinama. istra`ivanje. {to odgovara malim vodotokovima sa velikom promenom protoka tokom godine u Srbiji. Ovo je utoliko va`nije. bez odlepljivanja struje. njenog optimiziranja. Imaju}i na umu i jednostavnost konstrukcije izra|ena su tehni~ka re{enja turbinskih agregata. This is of interest for small rivers with great flow fluctuations. obrtnog kola i optimalni oblik uvodne komore. kako raste upotreba ekolo{kih izvora energije u na{oj zemlji. discharge of 2 to 26 m3/s and head of 3 to 50 m is obtained on the basis of the investigations. Istra`ivanje i osvajanje optimalnog oblika proto~nog trakta Banki turbine Istra`ivanje i osvajanje optimalnog oblika proto~nog trakta Banki turbine je zasnovano na postoje}im i novo razvijenim metodama. geometrical and energetic shaping of the fluid flow geometry.90 is developed under strict hydropower engineering principles: fluid flow investigation. Intenzivan nau~ni i stru~ni razvoj u oblasti hidrauli~nih ma{ina su zapo~eli akademik Nikola Obradovi} i Prof. Banki turbina. modelska ispitivanja.Dr. projektovanje i izrada ispitnog {tanda. namenjenih za energetsko kori{}enje malih vodotokova.

{to je i u~injeno. Jedan od uzroka nastajanja “mrtve Prema primenjenoj teoriji. Oklop turbine je trodelan. radno kolo i ugao od 90°. [132] . integrala dejstva za svako re{enje. 3.1 Konzolna Banki turbina Banki turbina je upro{}ene konstrukcije bez sopstvenog vratila i le`aja. vredno{}u integrala dejstva (slika 2). sa hidrauli~kog Slika 2 Hidrauli~ki oblik proto~nog trakta Banki stanovi{ta. Projektovana su dva originalna konstruktivna re{enja turbinskih agregata sa: konzolnom Banki turbinom (slika 4). 3. koji je veoma va`an deo turbine.90. ali zbog uticaja viskoznosti definitivni oblik strujnog prostora se ipak mora proveriti eksperimentalnim ispitivanjima.K (slika 3). koji slu`i za regulaciju protoka. Obrtno kolo se postavlja na vratilo generatora. iskori{}avanje kineti~ke energije vode koja se dovodi pomo}u uvodne komore radnom kolu. a oklop turbine se vezuje sa prirubnicom na ku}i{tu generatora. Princip rada. Metoda kinematske kao teorijski prilaz optimalnog re{enja ravnote`e je primenjena u slu~aju oblika strujnog prostora. za kori{}enje na vodotocima sa malim padovima i relativno velikim proticajima. U ovom radu tri osnovna dela: uvodna komora sa je prikazana konstrukcija za usvojeni sprovodnom lopaticom. inercijsko odlepljivanje varijantno re{enje oblika uvodne koje se ne mo`e spre~iti isisavanjem komore Banki turbine sa minimalnom grani~nog sloja. Servomotor je dvostrukog dejstva. Primenom primenjen za odre|ivanje odre|enog prora~unskog postupka na najpovoljnijeg oblika strujnog prostora. a zaptivanje rukavaca lopatice je izvedeno sa man`etnama od perbunana sa unutra{njom zaptivnom usnom. Njena uloga je da svojim usmernim povr{inama dovede vodu u radno kolo pod odre|enim uglom sa {to manjim gubicima energije. Kori{}en je odre|ivanja optimalnog oblika uvodne Lagran`ev princip virtuelnog rada komore Banki turbine. Zaptivanje obrtnog dela sa strane vratila izvedeno je V-prstenom od perbunana. primenljivom na malovodnim vodotocima gde se mogu ostvariti ve}i padovi i otvorenom Banki turbinom. Kod prikazanog tehni~kog re{enja ugra|en je i dodatni zamajac sa svojim ule`i{tenjem. kao i za sve ostale Slika 1 Konstruktivni crte` sprovodne lopatice koja odgovara pre~niku radnog kola D1=300mm za obuhvatni ugao od 120º. a zaptivanje je izvedeno gumenim gajtanom okruglog preseka. Na kraju slobodnog kraja vratila generatora postavljen je zamajac radi ostvarenja ravnomerne brzine agregata potrebne za izolovani pogon. odabrano je vode” je i tzv. tako|e postavljen na zajedni~ki ram. Pored mlaznika. Projektovanje i izrada potrebne dokumentacije modela BT I turbinskog regulatora U okviru ovih aktivnosti je izra|en sklopni crte` Banki turbine BT. sa osovinom na kraju. a ostali delovi turbine od konstrukcijskih ~elika. varijantne geometrije uvodne komore bez pojava nastajanja zona “mrtve Banki turbine izra~unate su vrednosti vode”. U uvodnu komoru se sme{ta sprovodni organ (sprovodna lopatica). [6] S obzirom na padove sa kojima turbina radi. koje se stvaraju kada fluid ne mo`e da prati granice strujnog prostora. [4-7]. Obrtno kolo je izra|eno od ner|aju}eg. koja }e obezbediti stabilno strujanje sa minimumom nepo`eljnih pojava prou~avano je od strane Strscheletzky -og [1. o turbine sa obuhvatnim uglom ϕ=90 najpogodnije je da sprovodni organ bude hidrauli~ki oblikovana lopatica. Definisanje integrala dejstva i odgovaraju}eg uslova ravnote`e je u~injeno u okviru radova Beni{ek i kori{}ena metoda kineti~ke ravnote`e sar. izra|en od ner|alu}eg ~elika. Lopatica je ule`i{tena ~aurama od samomaznog materijala na osnovi teflona i poliestera. Problem oblikovanja optimalne geometrije strujnog prostora.energija akcijske turbine je. Bo~no zaptivanje lopatice je sa okruglom gumom u `lebovima. Oklop turbine i generator su postavljeni na zajedni~ko postolje. Regulacija protoka se ostvaruje zakretanjem sprovodne lopatice tipa “klapna”. sa teorijskim osnovama prikazanim u [10]. Proto~ni trakt Banki turbine se sastoji iz Obuhvatni uglovi Banki turbine mogu imati razli~ite vrednosti. koja se zavr{ava evolventnim zaobljenjem (slika 1). za regulaciju je izabran hidrauli~ki pogon sa vodom iz proto~nog trakta [6]. Geometrijski parametri lopatice su dati na slici 1. Prikazani metod kineti~ke ravnote`e zasnovan na Lagran`evom principu virtuelnog rada primenjenom na strujanje fluida je koristan alat za analiti~ko odre|ivanje optimalnog oblika granica strujnog prostora. konzolno oslonjena. Usvojena je i konstrukcija sifon.2] i u okviru radova navedenih u literaturi [4-7].

Regulacija protoka se ostvaruje spu{tanjem sprovodne lopatice u obliku tablastog zatvara~a. Zglobne veze polo`aja sa servomotorom i tegom izvedene su sa samomaznim zglobnim le`ajima. Zaptivanje sprovodne lopatice izvedeno je primenom ravnih gumenih zaptiva~a. kroz usmeriva~ vode.90.vodeni to~ak [6] Kako je otvorena Banki turbina (vodeni to~ak) namenjena za kori{}enje na najmanjim padovima. ule`i{tenim sa samomaznim ~aurama. Izvr{ena je adaptacija opitnog postrojenja za energetska ispitivanja sistemom ko~enja turbine elektromotornom ko~nicom. Na ku}i{tu turbine postavljen je generator sa zamajcem. Modelskim ispitivanjima utvr|eni su optimalni hidrauli~ki oblici proto~nog trakta klasi~ne Banki turbine. Ugra|en je u opitno postrojenje. Ku}i{ta le`aja turbinskog vratila prema vodi su. Vratilo turbine i 4. koji se ugra|uje u beton brane ili zaustavnog zida. S obzirom na male padove na kojima turbina radi. Instalacija za ispitivanje je prikazana na slici 6. Dvostepeni multiplikator je ostvaren preko me|uvratila. Komandovanje servomotora se obavlja preko elektromagnetnih ventila. Kai{ni prenosi se nalaze u bo~nim komorama ku}i{ta turbine.energija Slika 3 Sklopni crte` Banki turbine BT. tako|e.2 Otvorena Banki turbina . {to zahteva primenu dvostepenog kai{nog multiplikatora kod kori{}enja standardnih generatora sa sinhronom u~estanosti obrtanja od 1500 min-1. [133] . Na osnovu sprovedenih opse`nih eksperimentalnih ispitivanja dobijeni su topografski dijagrami za dva razli~ita obuhvatna ugla (slike 7 i 8).90. a zaptivanje ku}i{ta le`aja je sa Vprstenovima. me|uvratilo ule`i{teni su sa samopodesivim kotrljajnim le`ajima podmazanim ma{}u. Za regulaciju turbine mo`e se koristiti elektromotorni i uljno-hidrauli~ni pogon. na kome su izvr{ena obimna laboratorijska ispitivanja sa dva obuhvatna ugla uvodnog organa i to ϕ=90o i ϕ=120o. pa je ova serija Banki turbine ozna~ena sa BT. uz primenu zup~astih kai{eva. Sa uzvodne strane ku}i{ta turbine postavljen je usmeriva~ vode. Sprovodna lopatica je to~kovima. Zaptivanje klipa i klipnja~e izvr{eno je man`etnama od perbunana. ~iji su poklopci zaptiveni pomo}u gumenih gajtana okruglog preseka. Energetska ispitivanja modela Banki turbine Istra`ivanja su obavljena na projektovanom i realizovanom modelu Banki turbine.K. Pri ovim ispitivanjima dobijen je optimalni obuhvatni ugao spirale sprovodnog aparata ϕ = 90°.90. dolazi do niske u~estanosti obrtanja turbine. pre~nika obrtnog kola D1=300mm (slika 5). dovod vode u turbinu je sa donje strane obrtnog kola. zaptivena pomo}u V-prstenova. Kompletan turbinski agregat se ugra|uje na otvorenom prostoru na telu brane ili zaustavnog zida.K [8]. pa je potpuno oklopljen [6] Slika 4 3D kompjuterski model konzolne Banki turbine BT. a njihovo vo|enje prstenovima na bazi teflona. 3. a zaptivenim prema vodi sa V-prstenom.

Rezultati ispitivanja modela BT. je realizovano tehni~ko re{enje konzolne Banki turbine pre~nika D1R=140mm (slika 12). Izra|en je katalog raznih varijantnih konstruktivnih re{enja Banki turbina sa definisanim merama. za{tita turbinskog agregata od pobega se ostvaruje spu{tanjem sprovodne lopatice sa napajanjem elektromotora iz akumulatorske baterije.90 [9]. izvr{enih u Laboratoriji Centra za hidrauli~ne ma{ine i energetske sisteme Ma{inskog fakulteta u Beogradu [3]. [134] .25. primenljiva za svaku tipiziranu jedinicu. Banki turbine bez multiplikatora.5.energija Slika 5 Ispitivani model Banki turbine sa obuhvatnim uglom ϕ=90o aparata B/D1 i u~estano{}u obrtanja nT [min-1]. U tabeli 1 u [6] date su ukupne i pojedina~ne vrednosti prenosnog odnosa kai{nog multiplikatora za tipizirane u~estanosti obrtanja turbine. [6]. Tipizirana su tri pre~nika obrtnog kola D1 = 140. Definisane su oblasti primene konzolne Banki turbine.90 i adaptacija laboratorijskog postrojenja za ispitivanje Na osnovu ura|enog projekta. kod otvorene Banki turbine. pri sinhronoj u~estanosti obrtanja generatora od 1500 min-1. Optimalne pogonske ta~ke tipiziranih turbina preko H∧ i Q∧ i karakteristike pobega Banki turbine serije BT. Pri elektromotornom pogonu sprovodne lopatice. relativnom {irinom sprovodnog 4. je data na dijagramu na slici 10.90 I BT. Potpuna tipizacija turbinskih agregata sa Banki turbinom serije BT. Na slici 11 je data eksploataciona proto~na karakteristika Banki turbine sa relativnim padovima H/H∧ i relativnim protocima Q/Q∧.90. Prototip Banki turbine BT.300. Slika 6 Instalacija za ispitivanje modela Banki turbine BT.90. [6]. Ura|en je i dijagram tipiziranih parametara otvorene Banki turbine. {to je prikazano u okviru rada Ignjatovi} i sar. 180 i 225 mm. Odre|eni su optimalni hidrauli~ki parametri Banki turbina za razli~ite pre~nike obrtnog kola Na slici 9 je dat dijagram za izbor tipiziranih. [6]. Ovde }e biti prikazana jedna od varijantnih instalacija (slika 15).120 [3] Hidrauli~ke karakteristike turbinskih agregata odre|ene su na bazi rezultata modelskih ispitivanja Banki turbina. i to zavisnost relativne u~estanosti obrtanja u pobegu nP/nT i relativnog otvora sprovodnog aparata od relativnog protoka u pobegu QP /Q∧ za tri pada je dato u Ignjatovi} i sar. Delovanje upravlja~kih ure|aja turbinskog agregata je definisano u okviru Ignjatovi} i sar. sa kai{nim multiplikatorom i sa zup~astim multiplikatorom. Oba tipa Banki turbine mogu da se eksploati{u i u {iroj radnoj oblasti od one date na dijagramima sa slike 9.300. konzolnih Banki turbina prema raspolo`ivim padovima i protocima. Svaki tip konzolne Banki turbine odre|en je pre~nikom obrtnog kola D1 [mm].355 i 0. Projektovana je i izra|ena potrebna dokumentacija za adaptaciju laboratorijskog postrojenja za ispitivanje prototipa Banki turbine i to u nekoliko varijantnih re{enja. za{tita od pobega se ostvaruje zatvaranjem sprovodne lopatice pod delovanjem tega u beznaponskom stanju elektromagnetnih ventila za komandovanje. Ura|en je i katalog Banki turbna tipa BT. Kao krajnji rezultat ispitivanja modela Banki turbine je nastala i tipizacija turbinskih agregata sa Banki turbinom serije BT.300 sa pumpom 6.90. [6].140. Kod konzolne Banki turbine sa hidrauli~nim pogonom sprovodne lopatice. kao i tri relativne {irine sprovodnog aparata B/D1 = 0. 0.

tipa Flygt. Hidrauli~ka instalacija prikazana na prethodnoj slici se sastoji od reparirane i ispitane potopne pumpe.90 Slika 8 Topografski dijagram za turbinu BT. ba`darnog rezervoara (slika 15). Kao prvo. ispitivanog protokomera. divertera sa pneumatskim sistemom za regulaciju polo`aja (slika 14) i sistema prohromskih i fleksibilnih creva sa jednim usisnim u ujedno potisnim rezervoarom. konzolnih Banki turbina prema raspolo`ivim padovima i protocima. koji ~ini jedan od glavnih elemenata za ispitivanje prototipa Banki turbine (slika 13). zapreminskom metodom do 100 l/s.300. Ma{inskog fakulteta u Beogradu. ona ima mogu}nost kalibracije zapreminskog protokomera tipa venturi.energija Slika 7 Topografski dijagram za turbinu BT.120 Slika 9 Dijagram za izbor tipiziranih. U okviru realizacije pojedinih tehnolo{kih celina modela Banki [135] . Cela instalacija se nalazi u laboratoriji Centra za hidrauli~ne ma{ine i energetske sisteme.300.

90. Provera je vr{ena za nazna~ene ta~ke na dijagramu na slici 17. nesumljivu prednost u odnosu nad mnogim drugim tipovima turbina.90. Idejno re{enje ugradnje Banki turbine je dato na slici 18. mo`e se posti}i znatno bolje iskori{}enje vodotoka. U narednom periodu se o~ekuje laboratorijsko ispitivanje prototipa BT. to se ona pokazuje pogodnom za male vodotokove sa [136] . U malu hidroelektranu je ugra|ena propelerna cevna turbina. uop{teno re~eno. Ugradnjom adekvatne Banki turbine u MHE. Odabir turbine je izvr{en za lokaciju jednog ribnjaka. 9. kao i izbor generatora prototipa Banki turbine usagla{enog sa mogu}nostima opitne instalacije. zadr`ava prili~no visok stepen korisnosti u {irokom intervalu protoka. Energetski pokazatelji Na osnovu dobijenih i obra|enih eksperimentalnih podataka na modelu MHE sa Banki turbinom se do{lo do zaklju~ka da je stepen korisnosti Banki turbine BT. Zavr{ene su tehni~ke specifikacije za realizaciju turbinskog regulatora Banki turbine. Primer primena MHE sa Banki turbinom Na potoku mesta Pa{tri} blizu Valjeva je izgra|ena mala hidroelektrana u zgradi postoje}e vodenice. Konstrukcije konzolne i otvorene Banki turbine zavisno od veli~ine pada su proistekle iz zahteva da male hidroelektrane moraju biti {to jednostavnije i ujedno bez posade. za razliku od recimo Fransisove i propelerne turbine. Kako Banki turbina. turbine su izra|eni svi elementi postrojenja za ba`darenje protokomera zapreminskom metodom (slika 13) i svi delovi opitnog postrojenja (slika 16). da ostvari potrebnu snagu.K 81%. K-11/5-1000 (slika 17).140. pokazalo se da Banki turbina pri padovima od 1-50m ima. U okviru ovog rada su ukratko prikazana obimna obavljena eksperimentalna ispitivanja u cilju osvajanja najpogodnijih hidrauli~kih oblika i odre|ivanja univerzalnih karakteristika Banki turbina u laboratoriji Centra za hidrauli~ne ma{ine i energetske sisteme Ma{inskog fakulteta u Beogradu. Na ovaj na~in je zavr{ena adaptacija postoje}eg opitnog postrojenja.90. Definisanim postupkom prera~unavanja sa modela na prototip pre~nika D1R=140mm je dobijena proto~na eksploataciona karakteristika konzolne Banki turbine BT90. zbog naglog pada stepena korisnosti. MHE u oblasti manjih protoka nije mogla. Posebna va`nost u primeni Banki turbina razmatranih u okviru ovog rada se sastoji u posedovanju univerzalnih hidrauli~kih karakteristika i svodnih dijagrama. koja ima mnogo {ire podru~je rada. To je posledica karakteristike propelerne cevne turbine da ima dobar stepen korisnosti u uskom intervalu protoka.energija Slika 10 Tipizacija turbinskih agregata-turbinski agregati sa Banki turbinom serije BT. Slika 11 Eksploataciona proto~na karakteristika Banki turbine 8. Zaklju~ak Na osnovu vi{egodi{njeg iskustva u problematici malih hidroelektrana i njihovom primenom na malim vodotocima sa {irokim opsegom protoka.

koji su definisani u okviru odgovaraju}ih studija. Ostali tipovi turbina jedini~ne regulacije (jeftinije opcije) imaju veliki stepen korisnosti van optimalne radne oblasti. pre~nika D1R=140mm Slika 13 Kalibracija protokomera zapreminskom metodom za instalaciju za ispitivanje karakteristika prototipa Banki turbina Ekonomski pokazatelji Svi ekonomski pokazatelji. se jo{ jednom. Jednostavnost izrade Banki turbine obezbe|uje 30% manju cenu od alternativnih turbina (drugi tipovi). kako bi se smanjio deficit u trgovini sa inostranstvom. kao i Ministarstvu nauke Republike Srbije koje finansira projekat -012960/2006-85. [137] . Na ovaj na~in se ukazuje na mogu}nost investiranja u ovu privrednu granu. mo`e se zaklju~iti da je mogu}e proizvesti doma}u MHE sa Banki turbinom sa odli~nim karakteristikama. Zahvalnost velikim oscilacijama u protoku tokom godine. ukazaju na opravdanost investicija u ovoj oblasti. Autori duguju zahvalnost Ministarstvu za nauku i za{titu `ivotne sredine koje je finansiralo projekat EE 719-1019B.energija Slika 12 Prototip Banki turbine BT. Na ovaj na~in. podvla~i da bi trebalo prilikom uvoza baciti akcenat samo na visoke tehnologije. Tehnolo{ke mogu}nosti Na osnovu svega prikazanog.90. Ekolo{ki pokazatelji Ekolo{ka istra`ivanja su pokazala i da hidroenergija poseduje daleko manjlje negativnih eko bodova ~ak i od vetrogeneratora.140.

M. 4fakulteta u prohromska cev L=4000m.Priklju~ni konus-ulazni. B.. Hydraulic Heft 2.usisni rezervoar 9980x1780mm. Nedeljkovi} M.90 [138] .fleksibilna cev od PVC-a tip texoflex-UP.120 obuhvatnog ugla uvodnog ugla uvodnog organa j =120° i modifikovane Banki turbine BT. Slika 16 Shematski prikaz instalacije za ispitivanje prototipa MHE sa Banki turbinom BT 140. Beogradu. Bo`i} I. 8. [4] Beni{ek.: Energetska ispitivanja Banki turbine BT. 1969. Aufstatz 1. Ignjatovi} B. Kluwer Literatura [2] Strscheletzky.. S..300.ispitivana Banki turbina. ^antrak.. ^antrak \.300. 1957. 2. 10.011. 7. Machinery and Cavitation. M.generator. VDITheoreme des hydrodinamic 464.: Kinetisches Academic Publishers. Berlin.energija Slika 14 Diverter ugra|en na ba`dranom rezervoaru sa pneumatskim sistemom Slika 15 Ba`darni rezervoar zapreminske metode merenja protoka [3] Beni{ek M. Z Reihe 7.. Beograd 2005. 11. Ili} D.90 obuhvatnog ugla uvodnog ugla uvodnog organa j =90° u Centru za hidrauli~ne ma{ine i energetske ma{ine Ma{inskog 1.priklju~ni konus-izlazni. Passage Forming. 12. Pokrajac.fleksibilna cev od PVC-a tip texoflex-UP.: Application of the Method of Kinetic Balance for Flow Voith Forschung und Konstruktion. 5. Ma{inski fakultet. 6. pp. Nr. visine 3m.prohromska cev L=2000mm. 21. 1996. Gleichgewicht der Innerströmungen [1] Strscheletzky.potopna pumpa FLYGT 2151. 3. Gleichgewichts von Strömungen.. 9.: Ein Betrag zur Dordrecht/Boston/London.. Ignjatovi}.Venturimetar.ba`drani rezervoar pre~nika 1m. M.prirubnica. 455inkompressibler Flussigkeiten. 13. D.

2005. ^antrak \..ac... Ili} D. ^antrak \. I sar. UDC: 532..10.bg. (2006): Katalog Banki turbina tipa BT.pdf [8] Beni{ek M i sar... Nedeljkovi} M.. ^antrak Dj. 4. (rukovodilac prof.yu/pdfs /2006-4/13Benisek. [10] ^antrak S. 141-144. Projekat EE 718-1019B: "Male hidroelektrane sa Banki turbinama za proizvodnju elektri~ne energije i direktne veze sa pumpnim sistemima". Ma{inski fakultet. Nedeljkovi} M. pp. 4.html [6] Ignjatovi} B. vin. http://www..bg. (2006): Fluid boundaries shaping using the method of kinetic balance. 153-162.. Ili} D.mas.10.: Defining the Optimum Shape of the Cross-flow Turbine Semi-spiral Case by the Lagrange’s Principle of Virtual work.energija Slika 17 Proto~na eksploataciona karakteristika konzolne Banki turbine BT90.. Ma{inski fakultet.2005.B. Beograd.. [139] . Bo`i} I. Vol. Slika 18 MHE Stepanovi}a mlin [5] Beni{ek M. Bo`i} I. New Series. ISSN 0354-9836. dr Miroslav Beni{ek) [9] Beni{ek M.90.S. izdanje. Thermal Science.33. Number 3. Nedeljkovi} M.M.: Prezentacija zavr{ni i godi{nji izve{taj za 2006. (2005): Banki turbina – pogodan tip male hidroturbine za iskori{}enje potencijala malih reka (tokova). Belgrade. Beograd.. Bo`i} I.S. Beni{ek M.. god..O. pp. Zbornik na CD-u (ISSN 8680587-51-6)... Issue 15.556..H. 12 Simpozijum termi~ara SCG.. [7] Beni{ek M. Ili} D. Beograd. Sokobanja 1821. Dru{tvo termi~ara SCG i Ma{inski fakultet u Ni{u.. No.. K-11/5-1000 University of Belgrade. FME Transactions. Vol. ^antrak S. Faculty of Mechanical engineering.yu/transaction s/Vol_33_No3.559/. Ma{inski fakultet. (2005): Hidrodinamika. http://thermalscience. ^antrak S.ac.

. ecology ekolo{ki zna~aj. Iz tog razloga. predstavlja najverovatnije uzrok globalnom zagrevanju. godinu je udeo biogoriva u ukupnoj potro{nji od 5. @eljko \uri{i} Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu UDC: 662.75 %. godine u~e{}e biogoriva u EU bude 10 %. Agritechnical conditions. Key words: Renewable energy sources. Klju~ne re~i: obnovljivi izvori energije. Za fabriku za [140] . godine. Karakteristike biodizela su vrlo sli~ne sa karakteristikama dizel gorina dobijenog iz mineralnog ulja.004 (497. kao primarna sirovina. tj. u razvijenom svetu. neophodno je da se na|u novi izori energije. geotermalna energija) su energetski resursi na kojima }e se bazirati dalji razvoje energetike u svetu.001/. S obzirom da na{a zemlja poseduje zna~ajne potencijale za uzgajanje biljnih kultura za proizvodnju biodizela o~ekuje se da }e u predstoje}em periodu intenzivno se razvijati doma}a industrija biodizela. stvaranju efekta staklene ba{te. ekologija Technical. godine. smanjenje uvoza sirove nafte. Na{a dr`ava. biodizel se sve vise koristi kao zamena mineralnom dizel gorivu ili u odgovaraju}oj sme{i sa njim.. SO2) i ~vrstih ~estica jer biodizel ne sadr`i sumpor. Trend proizvodnje ovog goriva je u stalnom porastu. Evropska unija je za 2010.756. biodizel. a uzimaju}i u obzir ograni~enost zaliha. are showing the best economic payable reasons for organized and continued bio-diesel production. Economical and Environmental Reasons for Biodiesel Production in Serbia In this paper. Prerada nafte }e dosti}i vrhunac izme|u 2010.3. Iscrpljenost rezervi sirove nafte i ekolo{ki problemi vezani za njenu preradu i kori{}enje su osnovni razlozi za{to se treba okrenuti bioizvorima koje pretvaramo u biodizel i bioetanol. srazmerno procenjenim resursima. i 2012. vetra. 2. Biodizel je motorno gorivo koje se dobija transformacijom biljnih ulja repice.11) Tehno-ekonomski i ekolo{ki motivi proizvodnje biodizela u Srbiji 1. Prikazane su osnovne karakteristike sa posebnim osvrtom na ekolo{ke prednosti biodizela u odnosu na mineralna goriva. Ekolo{ki standardi razvijenog sveta su sve stro`i i izra`eniji u pogledu smanjenja emisije ugljendioksida. Sagorevanje fosilnih goriva. soje ili drugih biljnih ulja u metilestre masnih kiselina reakcijom esterifikacije sa metanolom. pobolj{anje za{tite `ivotne sredine. wich are necessary for rape oil raising.5 miliona tona biogoriva. dok je Nema~ka ve} prevazi{la ciljeve u proizvodnji. koja se uklju~uje svakim danom sve vi{e u razvijeni svet. Main characteristics with retrospection of ecological advantages of bio-diesel with respect to mineral fuels are been showen. a posebno onih baziranih na nafti i uglju. energija malih vodotokova. Prirodni i tehni~ki potencijal obnovljivih izvora energije na dnevnom nivou je oko 20. Austrija `eli da ovaj procenat dostigne ve} 2010. god. Analizirane su mogu}nosti i obim proizvodnje biodizela u Srbiji sa aspekta resursa. a ukupne rezve su procenjene na oko 120 milijardi do 160 milijardi tona. Jedan od goru}ih problema u oblasti energetike predstavlja permanentni porast potro{nje nafte. mora preduzeti odgovaraju}e mere u cilju posticanja proizvodnje ovog ekolo{kog i obnovljivog goriva. U razvijenom svetu biodizel se uglavnom koristi kao zamena mineralnog dizela jer se primenom ~istog biodizela smanjuje emisija {tetnih gaova (NOx. odnosno agrotehni~kih uslova za gajenje uljane repice koja. pokazuje najboju ekonomsku isplativost za organizovanu i kontinuiranu proizvodnju biodizela. a short review of main technological process of bio-diesel production with primary raw materials retrospection in bio-diesel production has been given. Takve mere bi obezbedile intenzivniji razvoj poljoprivrede. Ukupna svetska potro{nja nafte danas dosti`e skoro 4 milijarde tona godi{nje. prelazi vi{e miliona tona. Jedna od mogu}nosti zadovoljavanja ljudskih potreba su obnovljivi izvori energije. To ima prvenstveno veliki Rezime U radu je dat kratak pregled tehnologije proizvodnje biodizela sa osvrtom na primarne sirovine za njegovu proizvodnju. Tehnologija proizvodnje biodizela Na tr`i{tu postoje razli~ite tehnologije proizvodnje biodizela. CO2. Possibilities and quatum of output of bio-diesel in Serbia are been analyzed from the aspect of resources. dok sa druge strane sirove nafte je sve manje. O~ekuje se da do 2020. obavezane da uve}aju proizvodnju biogoriva.energija Iva Babi}. Njegova proizvodnja u 2005.. bio-diesel. tako da biodizel i u tom pogledu predstavlja gorivo budu}nosti.000 puta ve}i od dnevne potro{njene nuklearnih i fosilnih goriva. a to zna~i proizvodnja 13. S druge strane ovakve mere postaju i obaveza jer su sve ~lanice EU. otvaranje novih radnih mesta. Uvod Obnovljivi izvori energije (biomasa.

75 % u~e{}a u 2010. a kao nusproizvod se dobija glicerol. u cilju za{tite `ivotne sredine. vidimo da vi{e od polovine potrebnih sirovina za proizvodnju biodizela.000 hektara oranica. Pri tome. pet odsto je pokazatelj ni`e energetske efikasnosti ovog goriva. ~ak naprotiv njegova karakteristika pove}ane mazivnosti u odnosu na mineralni dizel omogu}uje smanjenje habanja vitalnih delova motora. s tim {to oscilira u zavisnosti od cena ulja i nafte na svetskom tr`i{tu. Sve ostalo mo`e biti raspolo`ivo za biodizel. Srbiji je za proizvodnju uljarica raspolo`ivo preko 600. Ekolo{ki motivi proizvodnje biodizela U poslednje vreme. Ova reakcija zahteva prisustvo katalizatora.000 litara ulja ode u prehrambenu industriju. Transesterifikacija rafinisanog ulja 4. a tri odsto je procenjeni potreban nivo da bi se privukli potro{a~i. aditiviranje i skladi{tenje biodizela Slika 1 Prednost kori{}enja energije iz biomase u odnosu na kori{}enje energije iz fosilnih goriva sa stanovi{ta stabilnosti koli~ine ugljenika u amosferi 3. od 100 kg biljnog ulja i 10 kg metanola dobijamo 100 kg biodizela i 10 kg glicerola. a maksimalna mazivost se posti`e pri 10 % ume{anog biodizela. Srbija definitvno ima potencijal za proizvodnju biodizela na nivou 200.75 % koji se najavljuje u EU. zaga|ivanje se stalno pove}ava. Prednost kori{}enja biodizela se ogleda i u tome {to potro{a~ mo`e da dobije pouzdano i kvalitetno gorivo po ni`oj ceni. Podaci govore da je pro{le godine proizvedeno oko 196. Molekuli triglicerida su izgra|eni od tri jedinice masnih kiselina pri~vr{}ene trostrukom ugljeni~nom ki~mom. Tehnolo{ki proces proizvodnje biodizela odvija karakteri{u slede}e faze: 1. postavlja se zahtev da mineralno gorivo mora da sadr`i {to manje sumpora. Ekonomi~nost i tro{kovi proizvodnje biodizela Analiziraju}i potencijale i cilj od 5. Dokazano je da biodizel ne o{te}uje dizel motor. EU mora da uveze. Sa aspekta potro{nje nafte Srbija ima sasvim dovoljno potencijala da ostvari 5. Ekstrakcija sapuna 6. Me{avina biodizela i mineralnih dizela smanjuje emisiju {tetnih gasova. Najve}i problemi vezani za zaga|ivanje vazduha su slede}i: 1. Dodaju}i na ovo i ve} kori{}ena ulja i `ivotinjske masti. i ako uzmemo u obzir potro{nja ulja od 12 litara po stanovniku. odnosno molekul biodizela.000 tona ulja. Osnovne osobine sirovina (biljnih ulja i `ivotinjskih masti) proisti~u iz ~injenice da su uglavnom sastavljeni od specijalnih organskih jedinjena nazvanih trigliceridi. Filtracija. koja je poznata kao alkalni estar masnih kiselina (fatty acid methyl ester – FAME). U na{oj zemlji situacija je ne{to druga~ija. a {to se ti~e Srbije mogu}e je deo proizvodnje biodizela izvoziti na najbli`e tr`i{te EU. Obnovljiva goriva smanjuju zavisnost od uvoza fosilnih goriva. Separacija i su{enje 7. Svaki stepen pretvaranja proizvodi po jedan molekul metil estra.208 tona ulja. Biodizel se defini{e kao monoalkalni estar masnih kiselina dobijen od biljnih ulja ili `ivotinjskih masti. Razlika cena dizela i biodizela na benzinskim pumpama u EU je oko 10 evrocenti. godini. 4. Skladi{tenje sirovina 2. Da bi biodizel bio isplativ. U EU proizvodnja biodizela podle`e odgovaraju}im standardima (EN 14214 je Evropski standard za proizvodnju biodizela). a oni zatim u glicerol.energija proizvodnju biodizela bitni su mesto i logistika. Biodizel se dobija kada biljno ulje ili `ivotinjske masti hemijski reaguju sa alkoholom proizvode}i novu supatancu. Uprkos stalnom razvoju tehnologija za smanjenje emisije koli~ine razli~itih {tetnih materijala.000 tona godi{nje. Stvaranje kiselih jedinjenja kao posledica emisije sumpordioksida [141] . Rafinacija sirovog ulja i priprema katalizatora 3. stru~njaci su procenili da on mora da ima oko 8 % ni`u cenu od fosolnih goriva. Primera radi. U planu setve za ovu godinu o~ekuje se i vi{e od 200. To istovremeno uti~e na izvoz. mo`emo da zaklju~imo da oko 100. Vakuum uparavanje 5. elementa koji mu je odre|ivao veli~inu mazivnosti. koji se potom pretvaraju u monogliceride. Trend rasta cene sirove nafte je znatno ve}i nego kod jestivih ulja tako da mo`emo o~ekivati da }e u budu}nosti biodizel biti jo{ konkurentniji. Trigliceridi se pretvaraju u digliceride.

i u prisustvu sun~evog zra~enja {tetno deluje na zdravlje ljudi. Sagorevanjem goriva u saobra}aju emituju se u atmosferu olovo. posebno za vreme sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori. azotni oksidi i oksidi sumpora. koji je prihvatljiv za `ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. emisija ugljovodonika (HC) je manja za 37%.da je emisija (NO2) manja za od 10 % do 12 % 2. dok je proizvodnja [142] . Prizemni ozon koji nastaje slo`enim hemijskim reakcijama u atmosferi azotnih oksida.Kori{}enjem (B100) smanjuje se emisija (NOx) za 13. soja i uljana repica.Ukoliko se posmatra samo emisija ispu{tenih gasova iz vozila . Nema~ka udru`enja za za{titu `ivotne sredine navode podatke uporednog testiranje sprovedenog na 54 razli~ita dizel motora: 2. Najzna~ajnije uljarice koje se proizvode u Srbiji su: suncokret. u odnosu na mineralno gorivo. 1. ugljovodonici.4.000 hektara na godi{njem nivou. materijalna dobra i ekosisteme povr{inskih voda. neorganska jedinjena hlora i broma. 2.3. koji su objavljeni u SAD i Nema~koj.2. odnosno resurse sirovina za njegovu proizvodnju. 4.67%. 1. jako malog kapaciteta. 3. Izve{taj je dat za autobus jednog gradskog prevoznika i analizira se ukupna emisija.energija Slika 2 Srednje godi{nje temperature u razli~itim regionima Srbije Slika 3 Prose~ne godi{nje padavine u razli~itim regionima Srbije (SO2). 1. Perspektive proizvodnje biodizela u Srbiji Biodizel je na Balkanu postao interesantno gorivo pre dvedesetak godina.35% . vegetaciju i materijalna dobra. ~ijom primenom se naveden {tetne emisije znatno smanjuju. ugljendioksida za 35% i oksida sumpora za 8%. Kvalitet vazduha. vezan za niz {tetnih gasova i ~estica u prete`no gusto naseljenim podru~jima i gradovima. gde se mo`e uo~iti prednost kori{}enja energije iz biomase u odnosu na kori{}enje energije iz fosilnih goriva sa stanovi{ta stabilnosti koli~ine ugljenika u amosferi .da je emisija (HC) manja za od 10 % do 35 % 2. 4. pri kori{}enju (B100) nema emisije oksida sumpora (SOx). i sve vi{e stimuli{e kori{}enje goriva biljnog porekla.2 . Iz ovih razloga me|unarodna zajednica donosi i poo{trava propise kojima se utvr|uje kvalitet te~nih naftnih goriva. Kako u Srbiji biodizel nije jo{ u {iroj upotrebi. Taj period karakteri{e primitivna proizvodnja. Istra`ivanja u razvijenim zemljama su pokazala da najvi{e `ivotnu sredinu zaga|uju motorna vozila (vi{e od 50 %). azotnih oksida (NOx) i amonijaka (NH3) sa {tetnim delovanjem na vegetaciju.da je emisija ~a|i manja za od 50 % do 52 % Rezultati navedenih istra`ivanja pokazuju da je biodizel ekolo{ki znatno prihvatljiviji.1. zatim termoelektrane i industrijska postrojenja na klasi~an pogon. 2. Emisija gasova „staklene ba{te“ sa delovanjem na globalnu promenu klime. Za organizovanu proizvodnju ve}ih koli~ina biodizela potrebno je pre svega sagledati uslove. to }emo za primer dati neke rezultate o ispitivanju zaga|enosti kori{}enjem ovih goriva.3 .da je emisija ~vrstih ~estica manja za od 24 % do 36 % 2.Kori{}enjem (B100) smanjuje se emisija ~vrstih ~estica za 32% . Kod nas se najvi{e uzgaja suncokret na oko 220. Na slici 1 su prikazani tokovi energije i ugljenika. dok je pri kori{}enju (B20) ukupna emisija (NOx) smanjena za 2. bilo kao ~isto gorivo (B100) ili kao me{avina sa mineralnim dizelom (B20). Dodatno se upore|uje ukupne emisije ~istog biodizela (B100) i 20% me{avine biodizela (B20) i klasi~nog mineralnog dizel goriva : 1.1 .

2001. U poslednje vreme u svetu. septembra tokom jedne godine. emisiji (emissions) . Transpiracijski koeficijent uljane repice iznosi 650-750 litara vode po kilogramu suve zemlji{ne materije u toku jednogodi{njeg uzgajanja. kao u Nema~koj i Austriji. kao u SAD-u. daje potrebne uslove da Srbija postane zna~ajni evropski proizvo|a~ biodizela. je ponovo vra}en u atmosferu . to je ~injenica koja dodu{e ne mo`e da re{i velike probleme koji nastaju nedostajanjem neobnovljivih mineralnih goriva . Iowa. Biodizel obezbe|uje smanjenje „CO2 emisije“! Iako je koli~ina ( CO2 ) emitovana kroz izduvnu cev motora . Za 20 % i ni`i sastav ume{anosti sa mineralnim dizelom . Po{to je uljana repica najzna~ajnija sirovina u Evropi za proizvodnju bionafte mo`e se smatrati da je i kod nas ekonomski najopravdanije da se orjenti{emo na ovu bolju kulturu. Me|utim. a pod sne`nim pokriva~em i do -25C. Literatura [1] Tehnologies Project DELTA 2001 . Zaklju~ak Biodizel je obnovljivo. [6] Ekonomist. sa aspekta resursa. „ ORTEZA „ – Martin . u [143] . 1997. Ames . nivo ume{avanja odre|uje nivo netoksi~nosti i biorazgradljivosti „blendovanog“ goriva. po kilovatu snage motora . Business Management for Biodiesel Producers. ugljenik ( C ) . koje imaju pobolj{ani kvalitet ulja i sa~me.. [5] Schlamadiger B. U Srbiji postoji veliki deo obradivih povr{ina za koje su ispunjeni svi agritehni~ki uslovi za gajenje uljane repice kao osnovne kulture za proizvodnju biodizela. [3] Jon Van Gerpen. u osnovi ista kao i pri kori{}enju mineralnog dizel goriva . ali mo`e da ih ubla`i . Dakle. „ LUBOCONS CHEMICALS „ – Bratislava.000 tona godi{nje. [2] EN 14214 : Automotive fuels. Za klijanje semena uljane repice potrebna je minimalna temperatura od 2C do 3C.S. su stvorene nove biljne kulture uljane repice.energija uljane repice oko 22. 2004. Iowa State University . Biodiesel Handling and Use Guidelines. biodizel je definitivno obnovljiv. [4] U. zahvaljuju}i istra`iva~om radu. Netoksi~nost i biorazgradljivost su korisne karakteristike . Najni`a temperatura koju ova biljka podnosi je -15C. 2007. avgusta do 5. netoksi~no i biorazgradljivo gorivo. njegovoj ta~ki paljenja (flash point) i njegovoj mazivnosti (lubrisity) .Fatty acid methyl esters ( FAME ) for diesel engines – Requirements and test methods. 2004. Optimalan rok setve na na{em podru~ju je od 25. Na slikama 2 i 3 prikazani su regioni koji su sa aspekta agrote U Srbiji postoji veliki deo obradivih povr{ina za koje su ispunjeni svi agritehni~ki uslovi za gajenje uljane repice kao osnovne kulture za proizvodnju biodizela {to. Towards a Standard Methodology for greenhouse gas Balances of Bioenergy systems in comparison with Fossil Energy systems. Biomass and Bioenergy. Uljana repica se u Srbiji isklju~ivo koristi za dobijanje konzumnog ulja i sa~me. za razvoj industrije biodizela potrebno je pre svega na dr`avnom nivou doneti mere podr{ke za investicije u ovaj sektor energetike. Department of Energy. Njeno seme sadr`i od 40% do 44% sirovog ulja i od 18% do 25% belan~evina. U pogledu tehni~kih karakteristika osnovna prednost biodizela le`i u njegovom efektu cetanskog broja (cetane number) . ali one su zna~ajne samo ako se gorivo koristi u ~istom stanju (B100). koji je bio uzet iz atmosfere od strane biljke . Ovi resursi bi omogu}ili godi{nju proizvodnju od 200 000 tona ovog ekolo{ki prihvatljivog goriva. 2004.

we’ve discussed current solar thermal technologies. u EU je bilo instalisano oko 6. Na sici 1 je prikazano pore|enje trenda rasta solarnog termalnog sektora i cilja definisanog Belim Papirom. koji se kasnije koristi za razne svrhe. Abstract In this paper. {to je naro~ito izra`eno u ju`nijim delovima Evrope.11) Tehni~ko-ekonomska analiza upotrebe solarnih termalnih panela u Srbiji 1. Drugi sektor predstavljaju sistemi za hla|enje i dobijanje procesne pare.243 (497. Podru~ja primene Solarni termali sistemi se primenjuju u doma}instvima za grejanje vode. 2. Ura|ena je jedna tehno-ekonomska analiza softverskim paketom RETScreen na primeru hotela koji koristi solarni termalni sistem za grejanje vode i prikazani su dobijeni rezultati. nafta i gas }e biti preskupi da bi se koristili u niskotemperaturnim i srednjetemperaturnim aplikacijama. Solarni termali sistemi ~ine oko 90% od ukupnog broja sistema za iskori{}enje energije Sunca koji su trenutno instalisani u svetu. Uvod Energiju Sunca mo`emo da koristimo za grejanje i hla|enje (solarni termalni paneli/kolektori) i za proizvodnju elektri~ne energije (fotonaponski sistemi i koncentrisani solarni termalni sistemi). a samim tim i cene tehnologija se uti~e na ekomoniju veli~ine i tr`i{ne aspekte. sa posebnim naglaskom za grejanje vode u zavisnosti od geografske lokacije i klimatolo{kih parametara. Nikola Rajakovi} Elektrotehni~ki fakultet. ili oko 320 GWth instalisane snage. industrija solarnih termalnih sistema nudi re{enja u funkciji odr`ivosti grejanja i hla|enja. The possibilities for their usage in various applications. Vizuelni uticaj solarnih termalnih kolektora se smanjuje konstantnim pobolj{anjem njihovog dizajna. Jasni i nepogre{ivi znaci globalnog zagrevanja jasno potenciraju potrebu za smanjenjem emisije gasova staklene ba{te. koji trenutno igraju veoma va`nu ulogu u energetskom snabdevanju i bilansu. Ovaj na~in iskori{}enja solarne energije predstavlja najisplatljiviji oblik i poseduje zna~ajan potencijal za dalji razvoj. Naravno. Princip rada solarnih termalnih sistema je baziran na svima poznatom principu da Sunce zagreva radni fluid koji se nalazi u tamnom sudu. za grejanje vode za ku}nu upotrebu. with special emphasis on solar hot water systems in correlation with geographic location and climatologicall parameters. Zbog toga se treba postaviti jo{ ambiciozniji cilj za razvoj ovog sektora u Evropi do 2020. kao i Slika 1 Pore|enje trenda rasta solarnog termalnog sektora i cilja definisanog Belim Papirom (White Paper) Izvor: EurObserv ’ER 2006 [144] .energija Ivica Nen~i}. kao i kombinovani sistemi koji delom pokrivaju i grejanje prostorija su veoma rasprostranjeni u Evropi. Beograd UDC: 621. Analysis of one such system (mountain hotel) was conducted with RETScreen software. Sistemi Rezime U ovom radu je obra|eno stanje tehnologija solarnih termalnih sistema i sagledane mogu}nosti njihove upotrebe za razne aplikacije. daljim smanjenjem tro{kova izrade. Tehnologija solarnih termalnih panela je dostigla svoju punu zrelost. godine. 1995 godine. Zbog zapostavljanja ovog sektora obnovljivih izvora energije cilj se ne}e ostvariti. Danas.311. Grejanje vode pomo}u solarnih termalnih panela je jeftinije u pore|enju sa klasi~nom upotrebom elektri~nih bojlera. Za nekoliko decenija.5 miliona m2 solarnih termalnih kolektora [1]. koji aproksimativno iznosi oko 1m2 instalisanih panela po stanovniku. and the results are shown.

nezastakljeni termalni kolektori kojima se produ`ava sezona kupanja bez upotrebe nekog drugog vida energije za dogrevanje vode. Tipi~an primer solarnog termalnog sistema sa svim komponentama je prikazan na slici 4.2 Solarna energija za hla|enje Izvor: ESTIF 2007 za grejanje prostorija. Solarni termalni sistemi koji nisu projektovani da zadovolje celokupnu potrebu za toplom vodom tokom cele godine. tj. 7. Brojevima 5. mogu}e je posti}i pribli`no 100% hla|enje obnovljivim izvorima energije (Sun~eva energija i biomasa). Kada se kao pomo}ni sistem koriste kotlovi na biomasu. Na slici 2 je prikazan odnos potra`nje i snabdevanja toplom vodom za grejanje i hla|enje. a) Sistem sa prirodnom cirkulacijom b) Sistem sa forsiranom cirkulacijom Slika 4 Solarni termalni sistem za grejanje vode Izvor: ESTIF 2007 Izvor: RETScreen. ali se u narednim godinama o~ekuje zna~ajno smanjenje cena uz dalji razvoj tehnologija i ekonomije veli~ine. Oni su {iroko rasprostranjeni u ju`nom delu Evrope. Ovakvi sistemi tako|e mogu da se upotrebljavaju i za grejanje plastenika. Ispod kolektora se nalazi razmenjiva~ toplote koji toplotu radnog fluida prenosi na vodu. Upotrebom zastakljenih kolektora tako|e se produ`ava sezona kupanja. Ovakvi sistemi su jo{ uvek veoma skupi. 6. regulator protoka radnog fluida. restoranima.1 Grejanje vode u doma}instvima Sistemi za hla|enje koriste termalnu energiju Sunca. Ovi sistemi tako|e mogu da obezbede energiju potrebnu za grejanje vode i prostorija u doma}instvima.3 Industrijska procesna para elementi termalnih sistema. Grejanje prostorija je najpotrebnije zimi kada ima najmanje sun~anih sati. bojler na biomasu. ali postoji veoma veliki potencijal za razvoj ovakvih sistema u industrijskim granama.4 Grejanje vode u bazenima Za ovakve aplikacije su idealni i uglavnom se koriste najjeftiniji 3. 2. Solarni termalni paneli apsorbuju solarnu energiju ~ime se zagreva radni fluid koji obi~no sa~injava me{avina vode i glikola koji dozvoljava da sistem bude operativan i tokom zime kada se niske temperature.energija Slika 2 Odnos potra`nje i snabdevanja toplom vodom za grejanje i hla|enje 2. respektivno. desalinizacije vode. Sa slike 2 se vidi da je potra`nja za toplom vodom skoro konstantna tokom cele godine. Prednost ovakvog sistema je {to poseduje pomo}ni izvor energije. motelima. Komponenete sistema pod brojevima 1. 2 i 3 predstavljaju solarne termalne panele. koji omogu}ava grejanje prostorija i vode tokom cele godine kada sun~evo zra~enje nije dovoljno da se odgovori na potra`nju. Sistemi sa forsiranom cirkulacijom su kompleksniji i nazivaju se kombinovani solarni sistemi. Za ovo su potrebne relativno niske temperature od 40-60°C. Ovi {iroko rasprostranjeni sistemi se koriste za grejanje vode u doma}instvima. ali se i deo solarne energije mo`e iskoristiti za grejanje prostorija i vode. Ova zgrejana voda se skladi{ti u bojleru za predgrevanje (ozna~en brojem 4) u kojem se mo`e ~uvati i po nekoliko dana kada nai|e period bez Sunca. te je uglavnom potreban dodatni izvor energije za dogrevanje prostorija. koje se mogu dobiti solarnim termalnim sistemima izbegavaju}i nepotrebno tro{enje gasa. fotonaponske panele (koji se ne koriste u svim sistemima) i razmenjiva~ toplote. hotelima. 2. bolnicama. 8. ventil Slika 3. da li je leto ili zima. za dobijanje procesne pare i za grejanje vode u bazenima. sportskim objektima i ~ak ponekad i u industrijskim objektima kao na primer perionicama automobila. Ovakvi sistemi }e sigurno imati veoma zna~ajnu ulogu u budu}nosti u sektoru grejanja i hla|enja. pogotovu zimi. Solarni kolektori niske temperature obezbe|uju temperaturu vode izme|u 60-100°C koja je odgovaraju}a za mnoge industrijske procese. industrijsko pranje i dr. Solarni termalni sistemi su u stanju da obezbede i toplotu koja je potrebna i dovoljna za neke industrijske procese. perionicama ve{a i ribnjacima. Pogodnija temperatura za industrijske procese iznosi 80-240°C [4]. stambeninim zgradama. kao {to su procesi u industriji prehrambenih proizvoda. nafte ili elektri~ne energije. Na slici 3 su prikazana ova dva sistema. Energija se u doma}instvima uglavnom tro{i na grejanje vode i prostorija zimi. Potra`nja za hla|enjem je pove}ana leti. poseduju i dodatne greja~e za vodu koji koriste elektri~nu energiju ili gas. Oni su {iroko rasprostranjeni u centralnoj i severnoj Evropi. tj. kada je sun~evo zra~enje najve}e i njime se mo`e pokriti i do 50% potreba za hla|enjem. Solarnim termalnim kolektorima se gotovo pokriva celokupna potra`nja za toplom vodom i za hla|enjem prostorija. za hla|enje. Ovakvi sistemi su veoma retki. Ovakvim sistemima se mo`e obezbediti skoro 100% potreba za toplom vodom i zna~ajan deo potreba za grejanjem prostorija. Potra`nja za grejanjem i hla|enjem zavisi od godi{njeg doba. po{to oni imaju naj{iru primenu u svetu i kod nas. Solarni termalni sistemi U ovom radu smo se opredelili za solarne termalne sisteme koji se koriste za grejanje vode i prostorija. 2008 [145] . Sistemi sa prirodnim protokom fluida (neforsirani) rade bez dodatnih pumpi. 2. 9 i 10 su prikazani pumpa radnog fluida koje se napaja elektri~nom energijom iz fotonaponskih panela (ili iz distributivne mre`e).

Jedini~na cena ovih kolektora je 2-3 puta ve}a nego cena nezastakljenih kolektora. Nakon toga se kao gas prenosi na drugi kraj cevi koja je povezana sa sistemom za prenos vode. Zbog ovog razloga se ovi kolektori koriste gde je potrebna voda srednje temperature. c) Vakuumske tube Izvor: RETScreen. u Srbiji.5 MJ/m2 Koli~ina tople vode koja se dobija (3. Jedna traka absorbera ne Slika 5 a) Nezastakljeni kolektor. ali se mogu grubo podeliti u tri grupe: Prvu grupu (slika 5a) predstavljaju nezastakljeni kolektori (Solar Unglazed Collectors). a sam tim i radni vek ovih kolektora iznosi preko 15 godina. Izvesna koli~ina termalnih sistema.1 Klimatski uticaji na solarne sun~evog zra~enja na horizontalnu termalne sisteme za grejanje vode povr{inu u Srbiji iznosi 13. osnovni ekonomski problem je uporediti poznatu inicijalnu Procenjeni potencijal solarne energije vrednost ulo`enog kapitala sa ~ini oko 17% od ukupno iskoristivog procenjenom vredno{}u odr`avanja i potencijala obnovljivih izvora energije upotrebe sistema. tople vode se generi{e kad ve} postoji dovoljna koli~ina tople vode ~ime se 4. Na slici 6 je prikazano kori{}enjem solarnog termalnog sistema srednje dnevno globalno horizontalno tokom cele godine ne zavisi samo od zra~enje tokom godine. Koli~ina analize solarnih termalnih prekomerno generisane tople vode se odre|uje varijacijama solarnog resursa i sistema karakteristika termalnog sistema. Ekonomske analize solarnih sistema se njegovog kapaciteta. Osnovne karakteristike sun~evog zra~enja u Srbiji je da je Projekat RETScreen se izvodi i insolacija ve}a u Panonskoj oblasti finansira pod rukovo|stvom Natural nego u planinskim oblastima. Oni su zna~ajno te`i i zbog zastakljenosti lomljiviji {to ~ini njihovu instalaciju komplikovanijom. Gas prenosi svoju toplotu na vodu. bojler sa toplom vodom i izlaz tople vode prema potro{a~u. Njih karakteri{e niska cena. Svi ovi dostupnosti solarne energije na parametri [5] pokazuju da Srbija ima konkretnoj mikrolokaciji. Research and Development. Po{to su neza{ti}eni od hladno}e i vetra. Godi{nja prose~na dnevna koli~ina globalnog 3. Primer tehno-ekonomske prema{uje dnevna potra`nja. Drugu grupu (slika 5b) predstavljaju zastakljeni kolektori (Glazed Flat Plate Solar Collectors). b) Zastakljeni kolektor. ali se tako|e veoma brzo i gubi. Vakuumske tube su veoma osetljive. Postoji vi{e tipova kolektora. nakon ~ega se kondenzuje i te~e prema drugom kraju tube gde ciklus ponovo zapo~inje. Absorber predstavlja usku traku koja je povezana sa toplovodom koji sar`i fluid (razmenjiva~ toplote) koji isparava kada se zagreva. Ona zavisi od zna~ajniji potencijal od velikog broja spolja{nje temperature i `eljene zemalja Evrope u pogledu iskori{}enja temperature vode zbog toplotnih solarne energije upotrebom solarnih gubitaka kolektora. Kod njih je minimiziran gubitak toplote time {to se kolektori sme{taju u staklene vakuumske tube. Na Varennes (CETC-Varennes). Oni se integri{u u lagane i veoma pouzdane sisteme koji se uglavnom koriste za grejanje vode u bazenima. [4]. te se zbog toga vi{e vakuumskih tuba vezuju u grupe (panele) predstavljaju}i tako jedan veliki kolektor. Iz svega sprovode sa ciljem da se odrede navedenog. Solarne aplikacije karakteri{u visoki Srbija se nalazi na geografski povoljnoj inicijalni tro{kovi i niska cena poziciji za iskori{}enje solarne energije. To se Resources Canada's (NRCan) mo`e objasniti ve}om obla~no{}u u CANMET Energy Technology Centre letnjem periodu u planinskoj oblasti. @ivotni. lomljive. 2008 najefikasnije re{enje zna~ajni resursi sun~eve energije u obe za sve aplikacije. dopu{taju}i visok stepen efikasnosti rada kolektora sa vi{im radnim temperaturama i pritiscima. Izolacijom se smanjuju gubici toplote. tj. Glavne komponenete solarnih termalnih sistema predstavljaju solarni termalni kolektori. niska radna temperatura i nizak radni pritisak fluida (vode). 2008 mo`e da sakupi Slika 6 Srednje dnevno globalno horizontalno mnogo solarne zra~enje tokom godine [kWh/m2] energija. odr`avanja. Commission of the European Communities. Ove prednosti imaju i svoju cenu. Zbog svojih karakteristika ovi kolektori se mogu veoma uspe{no koristiti i u hladnijim podnebljima. osnovu dosada{njih hidrometeorolo{kih RETScreen predstavlja jedinstven merenja mo`e se zaklju~iti da postoji softver koji slu`i kao alat ekspertima u [146] . Fleksibilan taman plasti~an panel/kolektor sadr`i veliki broj cevi/kanala kojima se voda dovodi i odvodi od panela. predstavljaju i Directorate General Science. ~ak i u uslovima kada je spolja{nja temperatura ispod 0°C. respektivno. Vakuumske tube predstavljaju najskuplju tehnologiju solarnih termalnih kolektora. Stoga. {to ne zna~i da one Izvor: PVGIS.energija za izbacivanje sedimenta iz bojlera. ulaz hladne vode. Dok ima dostupne solarne energije kolektori generi{u vrelu vodu. temperatura i do 80°C. veoma te{ke i zbog toga komplikovane za instaliranje. Sun~eva svetlost se brzo apsorbuje tamnim plasti~nim panelom koji zagreva vodu koja prolazi dovodnim i odvodnim kanalima. oblasti tokom cele godine. klimatske karakteristike najefikasniji modeli u smislu cene koji igraju veoma kompleksnu ulogu u }e odgovoriti na potrebe za energijom izboru elemenata solarnih termalnih uzimaju}i u obzir razne izvore energije sistema. Tre}u grupu (slika 5c) predstavljaju vakuumske (evakuisane) tube (Evacuated Tube Collectors).8 kWh/m2). gubici usled konvekcije i radijacije toplote se ne mogu spre~iti.

prose~nom dnevnom solarnom zra~enju na horizontalnu povr{inu. Zbog velike baze podataka koju model sadr`i. Interfejs je lokalizovan na vi{e jezika.) i klimatolo{ki podaci o samoj lokaciji. postojanje razmenjiva~a toplote i pumpe. ili se mogu ru~no uneti). Slika 10 sadr`i dva odeljka. kao {toje naziv i lokacija. u mogu}nosti smo da izaberemo tip solarnih kolektora za konkretan sistem. ugao i azimut postavljanja solarnih termalnih kolektora. Za sprovo|enje analize je potrebno geografski odrediti mikrolokaciju gde bi sistem bio postavljen. Baza podataka nam obezbe|uje podatke o prose~noj temperaturi vazduha. Prvi predstavlja analizu emisije gasova staklene ba{te.net/. U Srbiji jo{ uvek nema „penala“ koji bi se pla}ali za svaku tonu [147] . U nastavku se paralelno prikazuju trenutno stanje (uzeto je da se voda grejala kori{}enjem elektri~ne energije) i predlo`eno stanje (vidi se da se potro{nja elektri~ne energije smanjila za preko 30%).retscreen. prose~noj temperaturi i podatke o vetru. uzeto je da je cena elektri~ne energije 0. Ovaj softverski paket u sebi sadr`i bazu podataka o proizvo|a~ima opreme i klimatolo{ke podatke za ceo svet. te rezultate dobijene ovom analizom moramo uzeti saglasno sa slikom 11.05 c€/kWh iz razloga kako bi se pokazala tehnoekonomska izvodljivost jednog ovakvog projekta. Iako ovi potro{a~i koriste elektri~nu energiju prema [6]. kao {to su veli~ina sistema (koli~ina tople vode koja je potrebna).energija Slika 7 Po~etna strana RETScreen 4 oblasti obnovljivih izvora energije da bi se donele odluke na nivou pre izrade studije izvodljivosi. Na slici 9 se nalaze karakteristike solarnih termalnih kolektora (koje se dobijaju iz baze podataka.1 RETScreen model za prora~un solarnog termalnog sistema za grejanje vode Slika 8 Model (I deo) Slika 9 Model (II deo) Model prora~una solarnog termalnog sistema za grejanje vode mo`e biti veoma koristan za preliminarna istra`ivanja izvodljivosti projekta u tehni~kom i finansijskom smislu. Na po~etnoj strani (slika 7) se nalaze osnovni podaci o projektu. 4. odnosno na nivou studije izvodljivosti. cenu tokom `ivotnog veka sistema i emisiju gasova staklene ba{te. Model nam obezbe|uje analizu proizvodnje energije. tip (grejanje / hla|enje / proizvodnja elektri~ne energije itd. Softver je besplatan i mo`e se preuzeti sa internet adrese http://www. Na slede}oj strani (slika 8) se nalaze osnovni podaci o sistemu. karakteristike samog sistema. osnovne karakteristike potro{a~a. kao {to je veli~ina rezervoara tople vode.

i njima se generi{e pribli`no 2. izvorima energije. Slede}i primer (slika 12) predstavlja izveden projekat na lokaciji me|unarodnog aerodroma u Vankuveru (Kanada). Grafik na slici 13 isti~e va`nost cene konvencionalnih izvora energije u odre|ivanju ekonomske efikasnosti solarnih termalnih sistema.15 $¢/m3 i 50 $¢/m3. Preliminarna istra`ivanja i predlaganje tehnologije su izvr{eni kori{}enjem RETScreen softverskog paketa. kao funkcija tro{kova energije. mo`emo na stranu sigurnosti re}i da je taj period 7. Kao {to se sa slike vidi. Sistem generi{e pribli`no 1. Tri linije (plava. Sa grafika toka novca vidi se da je prost period otplate oko 5 godina. Zastakljeni (glazirani) kolektori.5 GJ/m2 uz cenu od oko 150$/m2. Iako je na ve}ini teritorije Srbije broj sun~anih dana znatno ve}i nego u [148] .5-8 godina. 4. iako su malo skuplji mogu da obezbede vodu srednje temperature u hladnijim podnebljim zahvaljuju}i izolaciji. Slika 11 Ta~nost procene po fazama projekta Slika 12 Me|unarodni aerodrom u Vankuveru automobila za jednu godinu. Narand`astom isprekidanom linijom je ozna~en opseg cene energije povezan sa cenom elektri~ne energije izme|u 5 $¢/kWh i 15 $¢/kWh. crvena i crna) nam pokazuju da godi{nja u{teda povezana sa solarnim termalnim sistemima raste sa porastom cene konvencionalnih goriva. Bolivia– prikazan jednako koli~ini CO2 koju ispusti 5 plavom linijom na slici 13) iznosi oko 5. koji sadr`i 100 solarnih termalnih panela. geografske lokacije i proizvedenog CO2 i ispu{tenog u kompetitivnosti sa konvencionalnim atmosferu. Sistem generi{e pribli`no 1. Vrednost proizvedene tople vode na godi{njem nivou je predstavljena na slici 13. Vancouver. Zelene isprekidane linije predstavljaju opseg u kome cena prirodnog gasa varira izme|u 0.2 Primeri solarnih termalnih sistema za grejanje vode u svetu Finansijski aspekti i benefiti povezani sa solarnim termalnim sistemima zavise od njihovih Izvor: Larry Goldstein. {to je Americi (La Paz.2 GJ/m2. Solarni termalni sistemi za grejanje vode se mogu koristiti u svim klimatskim uslovima. Tre}i primer predstavlja sistem za grejanje vode u bazenima u Kanadi (Montreal – prikazan crnom linijom na slici 13). Uzimaju}i u obzir da je `ivotni vek ovakvih sistema 20-25 godina i dati period otplate sigurno se mo`e o~ekivati masovnija upotreba ovakvih sistema. gde nije potrebna visoka temperatura vode. Drugi primer predstavlja upotreba vakuumskih tuba u Danskoj (Kopenhagen– prikazan crvenom linijom na slici 13). Uzimaju}i u obzir sliku 11. Zaklju~ak Sunce predstavlja neiscrpan izvor energije.energija Slika 10 Model (III deo) 400$/m2. redukuje se emisija CO2 i drugih gasova staklene ba{te i stimuli{e lokalna ekonomija i otvaranje novih radnih mesta. dok vakuumskim tubama mo`emo dobijati veoma toplu vodu tokom cele godine i u ekstremnijim klimatskim uslovima. Cena solarnih ovim sistemom se vr{i redukcija od oko termalnih kolektora (glazirani) u Ju`noj 25 tona CO2 na godi{njem nivou. Nezastakljeni (neglazirani) kolektori su najefikasniji za grejanje vode u bazenima. International Airport Authority karakteristika i namene. Drugi odeljak predstavlja finansijsku analizu sistema. Tehnologije solarnih termalnih sistema su dokazane i veoma pouzdane. Uprkos niskoj ceni i mogu}nosti rada u povoljnim klimatskim uslovima godi{nje u{tede povezane sa neglaziranim kolektorima su ne{to manje nego u{tede koje se obezbe|uju skupljim glaziranim kolektorima i vakuumskim tubama. Upotrebom solarne energije smanjuje se zavisnost od uvoza energenata.8 GJ/m2 uz cenu od oko 1000$/m2.

http://www. [149] . 30 (2004) 231-295 [5] http://re. 2008 [6] Tarifni sistem za prodaju elektri~ne energije. Progress in Energy and Combustion Science.net.eps. 6. intenzivnije kori{}enje ovog i drugih obnovljivih izvora energije zavisi}e prevashodno od dru{tvenog podsticaja za sprovo|enje nacionalnog Programa obnovljivih izvora energije [7].ec.eu/pvgis/. [7] Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.jrc.yu/. godine. zbog relativno visokih tro{kova solarnih termalnih kolektora i prate}e opreme. Kalogirou "Solar thermal collectors and applications". 2008 [4] Soteris A.retscreen. RETScreen predstavlja sve popularniji softverski alat. European Solar Thermal Industry Federation.co. ekonomskih. Danas se u investicije u oblasti obnovljivih izvora energije ulazi posle detaljnih i temeljnih analiza svih aspekata. 1997 [2] Solar Thermal Action Plan for Europe. Literatura [1] White Paper on Renewables. www.europa. 2007 [3] RETScreen. po{to mo`e zna~ajno da u{tedi na vremenu za dono{enje odluke.energija Slika 13 Cena energije i u{teda mnogim evropskim zemljama (preko 2000 ~asova). mart 2008. Zbog toga RETScreen dobija na zna~aju. tehnolo{kih i ekolo{kih.

externe tro{kove. Uvo|enjem eksternih tro{kova bili bi penalisani veliki zaga|iva~i i na taj na~in bi se stvorila “zdrava atmosfera” koja bi doprinela gradnji novih obnovljivih izvora energije. ali i ekonomski motivisala vlasnike konvencionalnih elektrana da unapre|uju tehnolo{ki proces i opremu u cilju smanjnja zaga|enja `ivotne sredine. Ukazano je na potrebu uklju~ivanja ekologije u tro{kove proizvodnje elektri~ne energije kroz tzv.311. Iako je osnovni cilj elektroenergetskog sistema da sigurno. An emerging need for incorporation of ecology factors in electricity production costs through external costs. Key words: power system. external costs. Klju~ne re~i: elektroenergetski sistem.11) Analiza eksternih tro{kova u konvencionalnim elektroenergetskim kapacitetima u Srbiji 1. Large power utilities should be penalised for environmental pollution so the „healthy atmosphere“ could contribute to renewable energy sector and motivate owners of conventional power plants to further improve and develop technology and technological processes with a view to environmental protection and reduction of external costs. taj cilj mora biti ostvaren uz maksimalnu za{titu `ivotne sredine (Z@S). termoelektranama. Abstract Environmental impact from power production are analysed in this paper.003 (497. Proizvodnja elektri~ne energije obuhvata proizvodnju u hidroelektranama. prenos. eksterni tro{kovi. as monetary value of damage to environment is pointed at. mre`a za prenos i mre`a za distribuciju elektri~ne energije do potro{a~a. Ivica Nen~i} Elektrotehni~ki fakultet. Rezime U radu su analizirani uticaji proizvodnje elektri~ne energije na `ivotnu sredinu.15. EES se dimenzioni{e prema potrebama u energiji i prema potrebama u snazi. dinami~ki sistem ~ija je funkcija da sigurno. elektranama-toplanama i elektranama na obnovljive izvore energije ili otpad. Svaki deo slo`enog Slika 1 Funkcionalna veza podsistema u EES [150] . environmental protection. pouzdano i ekonomi~no snabdeva potro{a~e dovoljnim koli~inama kvalitetne elektri~ne energije. Na slici 1 prikazan je blokdijagram i karakteristi~an izgled pojedinih delova EES. Uvod Elektroenergetski sistem (EES) Republike Srbije u tehnolo{kom smislu ~ine proizvodni kapaciteti (elektrane) za proizvodnju elektri~ne energije. kao nov~ane mere ovih uticaja. U op{tem slu~aju elektroenergetski sistem se opisuje kao slo`eni. Ovi sistemi sa rastom me|usobnih veza prelaze granice pojedinih dr`ava i prerastaju u mo}ne kontinentalne sisteme. Svaka privredna delatnost mora da bude uskla|ena sa aktivnostima koje su deo misije ~oveka u za{titi prirode. za{tita `ivotne sredine. Beograd UDC: 521. Posebno zna~ajna privredna delatnost u svakom razvijenom dru{tvu je energetika.energija Nikola Rajakovi}. distribuciju i potro{nju. EES je objektivno jedan od najslo`enijih tehnolo{kih sistema. @eljko \uri{i}. odnosno smanjenja eksternih tro{kova. Funkcionalno elektroenergetski sistem se mo`e podeliti na ~etiri podsistema: proizvodnju. pouzdano i ekonomi~no snabdeva potro{a~e dovoljnim koli~inama kvalitetne elektri~ne energije.

prenos. vodu i zemlji{te. kako na nivou 2. Grani~na zanemarivani. uklju~ivanja u regulatorne. sagorevanje i odlaganje pepela). Objekti Cr. Ta {tetna maksimalne dozvoljene vrednosti Do 1973. arsenik. Mn. a to je snabdevanje dovoljnim elektri~ne energije u termoelektranama smanjivanje zaga|ivanja koji uklju~uju koli~inama elektri~ne energije u skladu (iskopavanje uglja. za{titu `ivotne sredine) [2]. mogu se izdvojiti dva Metohije. Elektroprivreda Srbije (EPS) u svojim Preduze}a koja obavljaju delatnosti za hidrosulfid). Ovi naftne krize menja se odnos prema kvalitetu vazduha i mernim metodama eksterni tro{kovi su tradicionalno bili energiji u razvijenom svetu. Trenutno stanje za{tite sistematska merenja neorganskih dr`ave tako i na nivou Evrope.. potro{nje elektri~ne energije uzrokuje bogatstvima i potrebama. Lignit tro{kove uklanjanja {tete nanete Elektri~na energija u~estvuje u `ivotnoj sredini. snosi Ugro`avanje `ivotne sredine prisutno je osnovni zadatak koji EES-a mora da u svim fazama u procesu proizvodnje ukupne tro{kove mera za spre~avanje i ispuni.1 Za{tita vazduha {tetna dejstva na {irok spektar receptora respektovanje energetske efikasnosti i u koje spadaju zdravlje ljudi. HCl. (Sl. materija (akrilonitril. godine. Geografsko pozicioniranje `ivotne sredine i prirodnih vrednosti principa koji zna~ajno uti~u na termoelektrana je uslovljeno blizinom zaga|iva~ prema [4]. ili osloboditi obaveze pla}anja naknade Ovo u~e{}e varira u zavisnosti od strukture energetskih resursa. Po izbijanju (tabela 1). Uticaj objekata funkcionisati uz uva`avanje osnovnih sektora taj udeo treba da se odr`ava na EPS-a na `ivotnu sredinu se manifestuje principa Z@S. U skladu sa tim. u skladu sa propisima. `ivotne sredine u Srbiji supstanci (Cl. zdravlje ljudi pa onda i problematike Z@S povezane odnosno 61% bez uglja sa Kosova i Za zaga|ivanje odnosno ugro`vananje sa EES-om. 2006. pa i o najva`nijih neorganskih materija po{to se direktno ne reflektuju na jeftinoj elektri~noj energiji. tro{kove rizika po `ivotnu sredinu i sa odr`ivim razvojem. distribucija i poslednjih godina ustalio na oko 30%. benzol. toluen. Regulativa o kvalitetu vazduha defini{e ekosistemi i naseljena mesta. Na slici 2 je prikazana svojim aktivnostima prouzrokuje ili stalno rastu}e potrebe za energijom) i karta proizvodnih kapaciteta mo`e prouzrokovati optere}enje `ivotne elektroenergetskog sistema EPS-a [5]. U toku Kontrola aktivnosti i rad postrojenja (hidroenergija.). proizvodnje i potro{nje elektri~ne poluproizvod ili proizvod koji sadr`i Komplementarnom primenom ovih energije u EES-u Srbije {tetne materije po `ivotnu sredinu. princip savremenosti (kroz stalne sredine. geotermalna energije. odnosno ako proizvodi. te{kih metala (Cd. shodno otklanjanja posledica ugro`avanje [1]. To su principi resursa primarnog goriva (uglja) i zaga|ivanje `ivotne sredine kada bazi~nosti (koji treba sagledavati kroz blizinom reke. po~ev od eksploatacije koje je propisana obavezna izrada Hg). Ni.. godine.glasnik RS 54/92). uz 2. i Tabela 1 Grani~ne vrednosti imisije za neorganske materije kre}e se do 1/3 ukupnih potreba. organskih materijala (C2S. procene uticaja na Z@S du`na su da tetra-hlor-etilen. vinil-hlorid i azbest). postoji sve va`na oblast u okviru energetike je vrednost imisije je najvi{i dozvoljeni ve}i interes da se ovi eksterni tro{kovi za{tita `ivotne sredine i procesi nivo koncentracije zaga|uju}ih materija internacionalizuju u smislu lak{eg racionalizacije. priprema i transport. prirodni realnog razvoja privrede. od ukupno proizvedene koja mogu prouzrokovati zna~ajne energije vetra. Staranje o primeni propisa o Z@S i 3. pa preko proizvodnje. ulo`i sredstva u smanjenje zaga|enje i potro{nja elektri~ne energije) mora Optimalnim razvojem energetskog za{titu `ivotne sredine. Uticaj proizvodnje elektri~ne danas ne zadovoljavaju u potpunosti sve sprovo|enje utvr|enih mera za{tite energije u Srbiji na zaga|enje stro`ije zakonske odredbe i standarde u Preduzimanje mera prevencije i/ili `ivotne sredine oblasti Z@S. formaldehid. Kod zemalja koje su u energetskom smislu oslonjene na gas i naftu udeo elektri~ne energije u podmirenju ukupnih energetskih x – godi{nji prosek potreba je ispod 10%. prirodnih resursa.. pravne i Prema istom propisu obavezna su finansijske okvire. stiren. policikli~ni aromati~ni Poslovi za{tite se mogu prema [ 3 ] EPS-a su prili~no stari i bez obzira {to ugljovodonici. solarna energije. u odre|enoj zapremini vazduha. Nova. energetskih potreba razvijenih dru{tava. Ciklus od proizvodnje do nivou primerenom energetskim kroz uticaj na vazduh. prirodno stanje `ivotne sredine. pla}a naknadu za funkcionisanje EES-a. u skladu sa regulativom o tr`i{nu cenu elektri~ne energije. svet je `iveo u dejstva predstavljaju eksterne tro{kove uverenju o jeftinoj energiji.energija elektroenergetskog sistema za zaga|ivanje svakog zaga|iva~a koji zemlji taj udeo je varirao da bi se (proizvodnja. amonijak.Pb i delatnostima. koristi potrebe za unapre|enjem tehnologija i U tabeli 2 prikazana je struktura ili stavlja u promet sirovinu. Uprkos tome. elektri~ne energije u EPS-u. 71% je {tete/posledice po `ivotnu sredinu i Radi boljeg razumevanja su{tine EES-a. U na{oj C – 98% svih dnevnih prose~nih vrednosti u godini 98 [151] . Ovako visok udeo potro{nje zastupljen je u zemljama koje koriste elektri~nu energiju za grejanje (primeri Norve{ke i [vedske). Ministar mo`e umanjiti koji se proizvodi povr{inskom zna~ajnoj meri u podmirenju ukupnih eksploatacijom u Kolubarskom. prioritet u izdavanju energetskih Proizvodnja elektri~ne energije u Srbiji `ivotne sredine saglasnosti za proizvodnju elektri~ne se dominantno bazira na sagorevanju Pra}enje i sakupljanje podataka o energije se upravo daje iskori{}enju fosilnih goriva i to pre svega uticaju na `ivotnu sredinu obnovljivih izvora energije niskokalori~nog uglja (lignita). proizvedeno u termoelektranama. prenosa do distribucije elektri~ne obezbede obavljanje poslova Z@S na di-hlor-etan i akrolien) i kancerogenih energije u znatnoj meri uti~e na svakoj relevantnoj lokaciji. principa uspe{no se mo`e re{avati Zaga|iva~. podeliti na: su gra|eni u skladu sa sa tada postoje}om zakonskom regulativom.

Limske hidroelektrane". plavljenje plodnog zemlji{ta i ugro`avanje Najzna~ajniji uticaji hidroelektrana na sistema podzemnih voda. izme{tanje naselja.PD RB Kolubara i PD TE-KO Kostolac. naro~ito kada duvaju jaki vetrovi. Proizvodni kapaciteti "Drinsko . Ukupna snaga `ivotnu sredinu prema [6] su ukratko devet hidroelektrana sa pedeset predstavljeni u tabeli 5. d.1 Uticaj povr{inskih kopova na zaga|enje `ivotne sredine Pri otkopavanju. TE Nikola Tesla A i B i TE Morava. godini. u 2006.831 MW. prakti~no je nemogu}e odrediti precizno samo uticaj termoelektrana na kvalitet vazduha. ]irikovac i Klenovnik.o.o.energija Slika 2 Karta elektroenergetskog sistema EPS-a Povr{inski kopovi Kolubarskog basena proizveli su 81 odsto lignita u Srbiji (bez kopova u kosovskom basenu). godini. Od izuzetnog zna~aja su deponije pepela i {ljake. Polje D. hidroagregata je 2. RHE Bajina Ba{ta. d. Bajina Ba{ta su HE Bajina Ba{ta. Aktivna su ~etiri kopa: Polje B. izmena ekosistema.3 Uticaj hidro-elektrana (HE) na Ugro`avanje `ivotne sredine u procesu zaga|enje `ivotne sredine proizvodnje elektri~ne energije u hidroelektranama je druga~ijeg karaktera u Najve}i uticaj na `ivotnu sredinu HE odnosu na termoelektrane koje se smatraju imaju u fazama konstrukcije i neuporedivo ve}im i opasnijim globalnim eksploatacije koji predstavljaju izvore velikog broja kratkoro~nih i dugoro~nih zaga|iva~em. koji snabdevaju TE Kolubara. Lete}i pepeo nastaje kao produkt sagorevanja uglja u termoelektranama. Limske HE. Lignit sa povr{inskih kopova je niskokalori~no gorivo sa prose~no ostvarenom toplotom. 3. Proizvodni kapaciteti "Hidroelektrane \erdap". {to ~ini skoro 34% ukupnog elektroenergetskog potencijala EPS-a. Maksimalna koncentracija pra{ine se javlja na odre|enom rastojanju od izvora i u funkciji je visine izvora. TamnavaIstok i TamnavaZapad. pre svega na promenu mikroklime. koji su proizveli 19 odsto lignita u Srbiji i snabdevaju TE Kostolac A i B. koje su obi~no locirane du` re~nih tokova. 3. 3. Glavne faze u ciklusu proizvodnje HE su prikazani na slici 4. Kladovo su HE \erdap I.6 miliona tona lignita. voda. proizvodnja uglja za potrebe elektrana kojima upravlja EPS. odvijala se na povr{inskim kopovima rudarskih basena Kolubara i Kostolac. zaga|ivanje zemlji{ta. Posebno su zna~ajni zaga|iva~i odlagali{ta jalovine ako sadr`e ve}e koli~ine peska i druge rastresite materije. Na slici 3 je prikazan ciklus uticaja emisije {tetnih gasova iz termoelektrana. transportu i pretovaru uglja i jalovine dolazi do znatnog zaga|enja vazduha u okolini kopova. kao i na zdravlje stranovnika naselja koje se nalaze relativno blizu kopova. One imaju veoma slo`en uticaj kao {to je zauzimanje prostora (zemlji{ta). konfiguracije terena i kategorije stabilnosti atmosfere. Proizvodnja i prerada uglja organizovana je u dva privredna dru{tva ..o. Emitovana pra{ina zna~ajno uti~e na zdravlje radnika. HE Pirot i HE Vlasina. HE Zvornik i HE Elektromorava. S obzirom da se na razdaljini od 625km od kolubarskih kopova nalaze TE „Nikola Tesla A“. ali je svakako potrebno analizirati i lokalni uticaj hidroelektrana uticaja. U Kostola~kom basenu aktivna su tri povr{inska kopa: Drmno. U 2006. U tabeli 3 je prikazan nastanak emisije pra{ine u vazduh u zavisnosti od aktivnosti. [152] . [tetni efekti po zdravlje zaposlenih su vi{estruki.o. HE \erdap II.2 Uticaj termo-elektrana (TE) na zaga|enje `ivotne sredine Tabela 2 Osnovni podaci o EPS Kostola~kom i Kosovskom ugljonosnom basenu koristi se kao pogonsko gorivo za termoenergetske kapacitete EPS-a. „Nikola Tesla A“ i TE „Kostolac A“. Starost aktivnih povr{inskih kopova kre}e U tabeli 4 su prikazane vrednosti se od 12 do 54 godina. vazduha itd. ve}om od 7 900 KJ/kg. „Nikola Tesla B“ i TE-TO „Kolubara A“. Godi{nja proizvodnja u ova dva basena iznosi vi{e od 36 miliona tona. Klenovnik i ]irikovac) su pri kraju eksploatacije. dok se ostale koli~ine proizvedenog uglja koriste u industriji i {irokoj potro{nji. Termoelektrane tro{e godi{nje vi{e od 33. Neki od postoje}ih emisija ~estica pre i posle rekonstrukcije elektrofiltera u TE povr{inskih kopova (Tamnava-Istok.

hidroelektrana. `ivotnu sredinu Projekat ExternE je bio predvi|en da kvantifikuje dru{tveno-ekolo{ke tro{kove u ciklusima proizvodnje elektri~ne energije. metodologija predla`e podsticaj razvoja Velika istra`iva~ka studija pod nazivom i upotrebe ~istih tehnologija obnovljivih ExternE ra|ena tokom izvora energije [1] ~ime bi se zna~ajno zadnje decenije smanjili a u nekim slu~ajevima i izbegli dvadesetog veka eksterni tro{kovi. Koncept eksternih tro{kova @ivotni ciklusi elektrana (termolektrana. koji je prouzrokovan u toku proizvodnje. prenosa ili distribucije elektri~ne energije. €c/kWh proizvedene elektri~ne enrgije.energija Tabela 3 Izvori emisije u vazduh tro{kova vezanih za ekologiju i za{titu zdravlja ljudi... Eksterni tro{kovi su relativno skoro predstavljeni u energetskom sektoru kao hipoteti~ka nov~ana vrednost negativnog uticaja na `ivotnu sredinu [7]. Druga Tabela 4 Emisija ~estica pre i posle rekonstrukcije Slika 3 Ciklus uticaja emisije {tetnih gasova iz termoelektrana Slika 4 Ciklus proizvodnje HE 4. ne ra~unaju}i na{e dve velike termoelektrane su pokazale da se eksterni tro{kovi u tro{kove globalnog zagrevanja. predlo`eme su razne metodologije za prora~un eksternih [153] . U EU se ve} du`i niz godina razmatra mogu}nost i na~in uklju~ivanja eksternalija koji nastaju tokom celokupnog `ivotnog ciklusa proizvodnih kapaciteta elektri~ne energije u ra~une za elektri~nu energiju.) prouzrokuju dosta razli~itih uticaja na `ivotnu sredinu koji se nazivaju eksternalije i direktno povezane eksterne tro{kove koji predstavljeju nov~anu kvantifikaciju tih uticaja. Prema projektu. U tabeli 6 su date predvidela je da }e vrednosti eksternih tro{kova u tro{kovi proizvodnje zavisnosti od goriva po zemljama koje elektri~ne energije vi{estruko porasti. {to bi rezultovalo zna~ajnim pove}anjem cena elektri~ne energije. su u~estvovale u ovom projektu u {to je i po~elo da postaje realnost. Za na{im uslovima nalaze u opsegu od 3 dobijanje celokupne slike o ceni do 7 €c/kWh. Jedna od metodologija predla`e oporezivanje „prljavih“ goriva i tehnologija. proizvedene elektri~ne energije moraju se ura~unati i takozvani Tabela 5 Najzna~ajniji uticaji hidroelektrana na eksterni tro{kovi. Tada{nje procene su bile da eksternalije Preliminarne analize primenjene na iznose vi{e od 1-2% ukupnog dru{tvenog proizvoda EU.

. Beograd. Elaborat „Problematika za{tite `ivotne sredine u PD Elektrodistribucija Beograd“.energija Tabela 6 Eksterni tro{kovi [€c/kWh] 5. Globalni ekolo{ki problemi i problemi energetskog deficita se danas u svetu posmatraju kao jedinstven problem dobijanja ~iste energije. Evropska Unija je obavezala sve ~lanice. Nata{a Starovi}. @eljko Tom{i} "Environmental impacts of coal thermal power plants". December 1997. Zaklju~ak Za{tita i unapre|enje za{tite `ivotne sredine na po~etku novog veka se nalazi u samom vrhu univerzalnih svetskih problema. u formi direktive (Directive 2001/77/EC). Predrag Stefanov. pp 419-426. [5] Godi{nji izve{taj EPS za 2006. Research funded by European Commission in the framework of the Non Nuclear Energy Programme JOULE III. i ona predstavlja osnovu za analizu eksternih tro{kova u zavisnosti od modela `ivotnog ciklusa goriva. stanje opreme.glasnik RS 135/04). ali i ekonomski motiv unapre|enja opreme za za{titu `ivotne sredine u termoelektranama.Hrvatsko udru`enje za sun~evu energiju. Predrag Tepav~evi}. kvalitet i zemlji{ta i voda. takozvano „ekolo{ko pravo“. [4] Zakon o za{titi `ivotne sredine Republike Srbije (Sl. Literatura [1] Zakon o energetici Republike Srbije (Sl. Izgradnja objekata za generisanje zelene energije postaje ne samo potreba ve} i obaveza. Danilo Fereti}. Du{an Nikoli}. 2002. meteorolo{ke uslove.glasnik RS 84/2004). godinu. Kvantifikacija uticaja proizvodnje elektri~ne energije na `ivotnu sredinu. Neboj{a Arsenijevi}. Elektrotehni~ki fakultet. Sveprisutno je pravo svakog ~oveka na zdravu `ivotnu sredinu {to predstavlja civilizacijski imperativ. od pripreme uglja do odlaganja pepela. Proizvodnja elektri~ne energije u Srbiji se dominantno bazira na sagorevanju niskokalori~nog uglja u termoelektranama i u svim fazama. je kompleksan proces koji se mora sprovoditi za svaku elektranu posebno jer mora obuhvatiti niz relevantnih parametara: karkteristike goriva (uglja). Laboratory of Industrial & Energy Economics and National Technical University of Athens. Beograd. [154] . Ivica Nen~i}. blizinu stambenih podru~ja. Zakonska regulativa Evropske Unije sadr`i veliki broj regulativa povezanih sa kvalitetom i za{titom `ivotne sredine. da u precizno definisanoj meri. svezak I . [2] Nikola Rajakovi}. mart 2007 [3] Sla|ana Pandurovi} „Uticaj ekolo{kog faktora na cenu elektri~ne enrgije“. 1996. Energija i okoli{. sistem podzemnih voda . Na ovaj na~in bi se dala {ansa novim ~istim tehnologijama proizvodnje elektri~ne energije. se u manjoj ili ve}oj meri ugro`ava `ivotna sredina i zdravlje ljudi. Vladana Rajakovi}-Ognjanovi}. odnosno formiranje eksternih tro{kova. diplomski rad. [7] Tea Kova~evi}. [6] External Costs of Electricity Generation in Greece. Da bi se ovakvo stanje promenilo neophodno je uklju~iti u cenu elektri~ne energije uticaj proizvodnje elektri~ne energije na `ivotnu sredinu. srazmernoj prirodnim resursima. pove}aju u~e{}e obnovljivih izvora u nacionalnoj proizvodnji elektri~ne energije..

is usually produced by chemical plant itself The peculiarity of chemical industry is that. as a secondary energy carrier. [155] . Destilacija propilena Procesi destilacije uvek su bili najve}i potro{a~i energije u hemijskoj tehnologiji. prerada nafte i sl. 3. Taj put zahteva veoma detaljnu termodinami~ku analizu sistema. Na primer. 2 – pove}anje efikasnosti u procesima proizvodnje energije (pe~i.. Najve}a koli~ina energije se Rezime U procesnoj industriji (hemija. three methods and results in reducing of energy consuption in three technological sections are presented: In section of propylene purification: by changing of pressure and temperature in rectification column. transport i komprimiranje fluida: * – Vodena para. Energija se tro{i.energija Prof. U polimerizaciji propilena putem uvo|enja visokoaktivnog katalizatora. kao i analizu procesa prenosa mase i toplote. kao sekundarni energent. Od`aci. 3 – pove}anje energetske efikasnosti samih tehnolo{kih procesa. In this report. u rafinerijama nafte vi{e od 5 % sirove nafte se tro{i na samu preradu [1]. proizvedene spalivanjem vi{e od 2 tone mazuta. the energy saving is possible only by optimization of technological processes in production plant. da ~e u toku prerade 20 tona nafte jedna tona biti potro{ena na proizvodnju energije za preradu. U su{enju polipropilenskog praha putem izmene temperaturnog re`ima su{nice. U pre~i{}avanju propilena putem promene pritiska i temperature u koloni za rektifikaciju. 2. obi~no se proizvodi na samim postrojenjima Specifi~nost je procesne industrije daje u{teda svih vrsta energenata mogu}a samo promenom tehnolo{kih re`ima proizvodnje. u proizvodnji plasti~nih masa. Problems of Energy Saving in Chemical Industry HIPOL as an Example In chemical process industry (chemistry. Zbog toga je u{teda energije u takvim postrojenima veoma zna~ajna za pove}anje njihove efikasnosti. a drugo – za hla|enje ({to je neophodno za kondenzaciju frakcija i docnije njihovo kori{}enje u te~nom stanju). Na primer. dr Nikolaj Ostrovski HIPOL a. 2. and for transportation and compressing of fluids: * – Water steam. petrochemistry. Jo{ vi{e energije (po toni produkata) se tro{i u hemijskim i petrohemijskim procesima. petrohemija. U ovom saop{tenju }emo prikazati probleme i rezultate koje se javljaju na tre}em putu smanjenja potro{nje energije u pogonu proizvodnje polipropilena. In section of propylene polymerization: by implementation of high active catalyst.). hla|enje produkata. ve{ta~kih |ubriva. In section of polymer powder drying: by changing of thermal regime in fluidized bed dryer.) the energy is consumed for heating of feeds to the reaction temperature and cooling of products. refinery etc.7 Problemi u{tede energije u procesnoj industriji na primeru HIPOL-a Uvod Procesna industrija je veliki potro{a~ energije.9 : 665.d. za proizvodnju 10 tona polipropilena tro{i se toplotna energija u koli~ini od skoro 10 tona vodene pare.) energija se tro{i za grejanje sirovine do temperature reakcije. Srbija UDC: 620. cementa i sl. Postoje tri mogu}nosti smanjenja potro{nje energije: 1 – prelaz na jeftiniji izvor energije. prvo – za isparavanje sme{e komponenata ili frakcija ({to je neophodno za njihovo razdvajanje). kotlovi i sl. To zna~i. U saop{tenju su prikazani na~in i rezultati smanjenja potro{nje energije u tri sekcije proizvodnog pogona: 1.

rektifikacija) se vr{i u destilacionoj koloni. Ukupno matemati~ki model kolone sadr`i 4617 diferencijalnih i algebarskih jedna~ina.D. eksperiment. potro{nja vodene pare za grejanje kolone je smanjena za 15-17 %. Osim smanjenja potro{nje energije.propilen. a tako|e i jedna~ine fazne ravnote`e. matemati~ko modeliranje je pokazalo da kapacitet kolone mo`e biti pove}an ~ak za 50 %. smanjenje refluksa 2.propan).5 t/h. Razdvajanje sme{e (destilacija. novi re`im je omogu}io da se smanji gubitak propilena koji se odvodi sa propanom sa dna kolone za 3 do 4 puta. Po{to je novi re`im omogu}io smanjenje refluksa. Prilikom Jasno da potro{nja energije u najve}oj stvaranja 1 kg polipropilena osloba|a se meri zavisi od refluksa. naravno. Me|utim. tako da je sama izvor energije. i za svaki pod je ostataka katalizatora iz polimera i potrebno napisati jedna~ine masenog i pre~i{}avanje rastvara~a (heptana). a temperature klju~anja su bliske. kao {to su izdvajanje Broj podova je 242. T = 25 oC. Navedeni parametri pokazuju da je za razdvajanje 4–6 t/h sme{e potrebno isparavati 40–50 t/h te iste sme{e. Parametri re`ima kolone su slede}i: Napoj (sme{a) 4–6 t/h Pritisak u kondenzatoru 16–17 bar Refluks 40–50 t/h Temperatura u kondenzatoru 18–20 oC Produkt (propilen) 4. Kvalitetno Kolona je projektovana sredinom 70-tih kori{}enje toplote toliko niskog potencijala mogu}e je samo sezonski ili godina i sigurno je predimenzionisana.energija Slika 1 Principijelna shema sekcije destilacije pokazala da je. {to je omogu}ilo smanjenje temperature na vrhu kolone (tabela 1). ili precizni prora~un Me|utim proces polimerizacije (simulacija) rada kolone. Latentna toplota isparavanja propilena iznosi 210 MJ/t. nego i prate}e operacije. nije mogu}e bez ozbiljnih kompjuterskih programa. sme{u je potrebno 8–10 puta ispariti i kondenzovati. Ukupan broj podova je 242. pre~nika 2 m (slika 1).5–5. Minimalan iznos refluksa (koji bi obezbe|ivao niskog potencijala. pogotovu ako se za to koristi vodena para. Zbog toga specifi~na potro{nja vodene pare za grejanje rebojlera dosti`e 1. uklju~uje ne samo reakciju. Reakcija polimerizacije je egzotermna. Re`im rada kolone sa smanjenim pritiskom bio je ispitan u praksi pri istom napoju 5. koji obezbe|uje tra`enu ~isto}u i minimalnu potro{nju toplote (slika 3). {to je vrlo rizi~no i ne preporu~uje se. a voda koja temperature i pritiska po visini kolone i se koristi za hla|enje reaktora zagreva koeficijenta efikasnosti podova. jer je ona smanjuje ~isto}u propilena.3 %) zavisi od raspodele pri temperaturi oko 70 oC.5 t/h Neophodna ~isto}a propilena 99. Optimizacija je [156] . Me|utim.2–1. U prera~unu na smanjenje vodi ka u{tedi toplotne kapacitet postrojenja u Hipol-u to iznosi energije. Razdvajanje sme{e propilen-propan u proizvodnji polipropilena je tipi~an primer energetski neefikasnog procesa. K2 . se od 20 do 50 oC. koje treba re{avati istovremeno [2]. ote`ava razdvajanje sme{e i samim tim iskoristiti tu toplotu nije lako. Za svaki od mogu}ih pritisaka prona|en je minimalni refluks. visine 60 m svaki. jer je njegova temperatura klju~anja pri P = 1 bar (–48 oC) manja od temperature klju~anja propana (–42 oC). Ki – konstante ravnote`e (K1 . Polimerizacija propilena Drugim re~ima.3 % Izvod sa dna (ostatak) ∼200 kg/h Potro{nja toplote 15–18 GJ/h Izvod sa vrha (gas) 17–25 kg/h Potro{nja vodene pare 6–8 t/h Za destilaciju je karakteristi~no da ve}a ~isto}a produkta zahteva ve}i refluks.2 MW toplotne snage. toplotnog bilansa za svaku od 9 Slika 2 Uticaj pritiska na faznu ravnote`u sme{e komponente sme{e i propan-propilen [2] to u te~noj i gasnoj fazi. mogu}e smanjenje pritiska (a zna~i i temperature) u koloni (slika 2). Zbog bliskih temperatura klju~anja propana i propilena kolona je visoka: sastoji se iz dva dela. {to se u Ali koliko? To mo`e pokazati samo Hipol-u tek planira. primenom toplotne pumpe. Reakcija se odvija ~isto}u 99. Modeliranje toliko slo`enih sistema. sa ta~ke gledi{ta fazne ravnote`e. Samim tim obrazlo`ena je mogu}nost razvoja (pove}anja kapaciteta) ukupnog postrojenja proizvodnje polipropilena u A. Sme{a obi~no sadr`i 93–96 % propilena koji treba ispariti. Osim toga.3 tone po toni prera|enog propilena. tro{i za isparavanje sme{e. a njegovo 480 kcal toplote. HIPOL.

Za 20 s pre~nik ~estice poraste 7-8 puta. difuzije i prenosa mase u procesu polimerizacije. Me|utim. primena visokoaktivnog katalizatora opet zahteva detaljnu analizu i optimizaciju procesa. Napoj = 5. Tvrh = 31.prenos mase i toplote izme|u ~estica i rastvora. To mo`e izazvati pregrevanje ~estica polimera ili centralne zone reaktora sa me{alicom. . Modeliranje je pokazalo kako mogu}nosti. . u ovom slu~aju analizu procesa polimerizacije u reaktoru. {to ukupni kapacitet pogona to ne uti~e. Isto toliko se smanjuje odnos zapremina katalizatora i polimera u ~estici i izaziva smanjenje WV. .brzinu hemijske reakcije.difuziju propilena u porama ~estica polimera. Ova analiza pokazuje da je pregrevanje ~estica mogu}e samo na po~etku procesa. ali ona limitira ukupnu brzinu samo na po~etku procesa (10-20 s). Vidi se da je najsporiji stadijum unutra{nja difuzija u ~estici polimera. Naglo smanjenje WV prouzrokovano je rastom ~estice. WC (g/g h) prikazuje aktivnost katalizatora u odnosu na njegovu masu. P = 14 bar. Na deaktivaciju katalizatora i pre~i{}avanje rastvara~a. tako da njegova deaktivacija vi{e nije potrebna. tako i uslove eksploatacije novog katalizatora u Hipol-ovom reaktoru [3-5]. u stvari. jer je on limitiran dimenzijom reaktora i odvo|enjem toplote preko zida reaktora. samo {to su makro~estice polimernog praha mnogo manje (300–500 mikrona). To je mogu}e primenom takozvane «pretpolimerizacije» u posebnoj posudi pri temperaturi 10-15 oC.dinamiku rasta ~estica. Dalje brzina reakcije u odnosu na zapreminu ~estice (WV. Pove}anje aktivnosti katalizatora ozna~ava pove}anje brzine reakcije i brzine osloba|anja toplote reakcije. g/cm3 h) postaje skoro jednaka brzini difuzije.energija Slika 3 Uticaj refluksa na efektivnost kolone [2] izaziva njegovu razgradnju i koroziju opreme u preradi polimera. Zbog toga je prednost novog katalizatora samo u smanjenju potro{nje energije i isklju~enju iz upotrebe nekoliko aparata namenjenih za Slika 4 Shematski prikaz rasta ~estica polimera [157] . tih tro{kova pru`a visokoaktivni katalizator na bazi TiCl4 i Al(C2H5)3. Deaktivacija katalizatora pomo}u alkohola (butanol) i izdvajanje butanola iz rastvara~a zahtevaju zna~ajne dodatne tro{kove energije. a njena zapremina 350-500 puta.5 t/h. Na slici 5 je prikazana dinamika izmene brzina reakcije. Odgovaraju}i matemati~ki model treba da uklju~uje jedna~ine za: . . raste na katalizatoru sli~no plodu nara (slika 4). Katalizator je skuplji. Katalizator (TiCl3+Al(C2H5)2Cl/MgCl2) ostaje «zarobljen» u polimeru. {to je nedopustivo za kvalitet polimera i bezbednost procesa. tako da se ukupni tro{kovi na katalizator isto ne menjaju. a da bi se to izbeglo potrebno je smanjiti brzinu reakcije ba{ u prvim trenucima susreta katalizatora sa propilenom.3 oC Tabela 1 Pokazatelji procesa destilacije propilena Gasoviti propilen se rastvara u heptanu i na ~esticama ~vrstog katalizatora se pretvara u polipropilen. koli~ina takvog katalizatora koja ostaje u polimeru je mnogo manja. Zbog visoke aktivnosti. Jasno da je eksperimentalna provera takvih komplikacija skupa i opasna. Re{enje je mogu}e opet primenom matemati~kog modeliranja i simulacije procesa koji se odvijaju u ~esticama i u reaktoru [3-5]. pa ~ak i potpunu eliminaciju. Polimer.hidrodinamiku u reaktoru i rashladnom pla{tu. Smanjenje.

To je smanjilo preostalu vla`nost praha posle centrifuge sa 25-30 do 16-20 % i otvorilo je mogu}nost optimizacije su{nice (slika 8). Protok fluida obezbe|uje skoro potpuno me{anje ~estica ~vrste faze. [158] . stvaranje grudvi itd. 11 bar) i direktnim grejanjem fluidizovanog sloja pomo}u vodene pare niskog pritiska (PNP. odnosno njegovu interakciju sa kokatalizatorom ( Al(C2H5)3 ). Struktura potro{nje toplotne energije (vodene pare) je prikazana na slici 8 u zavisnosti od ulazne vla`nosti polipropilenskog praha. koja je mnogo manja od temperature u reaktoru (70 oC). Njena u{teda. 2 bar) u radijatorima. Toplota se dovodi u su{nicu na dva na~ina – grejanjem azota u izmenjiva~ima pomo}u vodene pare srednjeg pritiska (PSP. smanjuje efektivnost centrifugiranja i zna~ajno usporava difuziju rastvara~a [8] u porama praha. {to je predvi|eno baznim dizajnom pogona od 1979. a potro{nja struje za 8 %. Za su{enje takvog praha se koristi fluidizovani sloj. Rezultati pobolj{anja energetske efikasnosti pogona su navedeni u tabeli 2. a tako|e i za pripremu katalizatora ( TiCl4/MgCl2 ). zbog pirofornosti katalizatora. koja uti~e na kona~nu vla`nost praha. Za pretpolimerizaciju. APP je lepljivi polimer niske molekulske mase. ~vrste porozne ~estice polimera treba odvojiti od te~nog rastvara~a. Su{enje polipropilena Po zavr{etku reakcije polimerizacije. Najvi{e toplote se tro{i za grejanje azota nezavisno od vla`nosti praha. Za odvajanje se koriste centrifugiranje i su{enje. bila je sagra|ena specijalna sekcija u kojoj se. Koncentracija APP u heptanu se smanjila uvo|enjem novog katalizatora sa 15-20 do 3-4 g/L. On omogu}uje pove}anje povr{ine kontakta izme|u fluida za su{enje (azot) i ~estica materijala. ~ime se spre~avaju lokalna pregrevanja ili hla|enja.1 %. pove}ava njegovu viskoznost. sve operacije odvijaju u atmosferi azota [6]. slika 8 prikazuje samo koli~inu projektovane potro{nje toplote. {to je prikazano na slici 6 (obele`eno bojom). a koja ne sme biti ve}a od 0. Potro{nja mazuta za proizvodnju vodene pare je smanjena za 22 %. koji se lako rastvara u heptanu. na primer smanjenje temperature ulaznog azota. Me|utim. U{teda energije omogu}ena je uvo|enjem katalizatora nove generacije. godine.energija Slika 5 Dinamika procesa polimerizacije na po~etku reakcije [3]. koji je smanio prinos ne`eljenog atakti~kog polipropilena (APP). Uvo|enje visokoaktivnog katalizatora omogu}ilo je isklju~ivanje nekoliko operacija iz sheme proizvodnje. (slika 7). izaziva tako|e i promenu kinetike su{enja. Slika 6 Shema proizvodnje polipropilena Tabela 2 Pokazatelji procesa polimerizacije propilena [6]. Posle cetrifugiranja polimerni prah (50-500 mm) u svojim porama sadr`i 15-20 % heptana.

F. Barjaktarovi} Hemijska industrija. 2 bar). O.III Kongres in`enjera plasti~ara i gumara. F. slede}ih procesa: .XII Me|unarodna konferencija "Polimeri 2003". br. [6] P. 31. br. 258264. [4] N. [7] N.Svet Polimera. Uzuner . Sep. B.difuzija rastvara~a u porama ~estica. No.energija Slika 7 Principijelna shema su{nice niskog pritiska. potro{nje energije. Ostrovski.D. [2] N. Gore navedeni primeri potvr|uju efikasnost takvog pristupa. p. Stamenkovi}. U sitnim ~esticama Slika 9 Raspodela pre~nika ~estica polipropilena (manje od 50 µm) proces kontroli{e prenos mase preko povr{ine mehuri}a u obliku kojih gas prolazi kroz sloj. Beograd. U toku su eksperimentalna ispitivanja novih re`ima rada su{nice. 13-16. [5] N. X-1-13. optimizacija mora da se bazira na rigoroznim matemati~kim modelima elementarnih fizi~ko-hemijskih procesa (reakcija. 59. Ostrovski. 5. prenos mase i toplote. P. 2004. Calvert. 125-131. Stamenkovi}. 2005. 2005. koja se menja u zavisnosti od Kinetiku su{enja odre|uju brzine katalizatora i uslova u reaktoru (slika 9). detaljnu analizu i optimizaciju samih tehnolo{kih procesa. Oci} – Efektivnost i efikasnost prerade nafte – Znamen. T Prah = 60 oC) vlage u porama. [159] . T Su{enja = 105-110 oC. s. zamena . iskori{}enje toplote suvog praha za grejanje azota i sl. (PSP – para srednjeg pritiska. Maj 2004. Analiza ukupnog delovanja ovih procesa zahteva re{avanje sistema diferencijalnih jedna~ina hidrodinamike. Ostrovski.prenos mase i toplote izme|u ~estica i Simulacija rada su{nice otvorila je nekoliko mogu}ih na~ina smanjenja gasa. Ostrovski .Polymer. razmene toplote i raspodele vremena zadr`avanja ~estica u sloju [7]. U prelaznoj zoni (50÷200 mm) bitan je uticaj jednog i drugog procesa [7]. 74-83. Rezultati modeliranja su pokazali da u slu~aju relativno krupnih ~estica (vi{e od 200 µm) proces kontroli{e difuzija o (T oAzot = 120 oC. Kenig .strujanje gasa kroz fluidizovani sloj. B.Chemical Engineering Journal. A. F. 2003. Billingham. Literatura [1] B. 230-238. Mauhar. Zbog me{anja ~estica u sloju.intenzitet me{anja ~estica u vodene pare srednjeg pritiska parom fluidizovanom sloju. P. Kenig. 7. difuzija. 73-77. 107. To su: smanjenje .IV Kongres in`enjera plasti~ara i gumara. Ostrovski . 5-6. Ni{ka Banja. Zbog njihove slo`enosti i nelinearnosti hemijskih reakcija. Slika 8 Specifi~na potro{nja vodene pare za su{enje [7] Zaklju~ak Pobolj{anje energetske efikasnosti u procesima hemijske industrije zahteva. Beograd. 13. difuzije. Kenig .C. 1990. 11 bar) . Peri{i}. [3] N. (PNP – para niskog pritiska. na izlazu uvek ima potpuno suvih i potpuno vla`nih ~estica. S. Marku{ . hidrodinamika heterofaznih sistema). u ve}ini slu~ajeva. ulazne temperature azota. Jedini uslov je spremnost diplomiranih in`enjera da se bave in`enjernim poslovima. 2002. s. a {iroka kompjuterizacija privrede omogu}uje njegovu primenu u ve}ini tehnolo{kih procesa. Raspodela ~estica po vla`nosti zavisi od hidrodinamike sloja i raspodele pre~nika ~estica. [8] N. Jun 2006. Vr{ac.

vazduhoplovnih gasorurbinskih motora (GTM). U tom periodu nemonovno je sve stru~ne potencijale fokusirati na iznala`enje na~ina minimiziranja tro{kova proizvednje jedinice energije. pa sve do ski centara.). . efikasna proizvodnja energije. ne samo ovih. Mobile Ecological Cogenerator (MEC) is good solution for “on site” energy production on any facilities. u cilju obezbe|enja neophodnog ekonomskog i tehnolo{kog napretka dru{tva. . koja }e sve vi{e zamenjivati prirodni gas. Pozitivne posledice su stalni rast proizvodnje i uve}anje fondova za stalno unapre|enje daljeg razvoja novih tehnolo{kih re{enja u energetici. Realnost izrade MEK zasnovana je na iskustvima od 20 godina rada autora sa svetskim proizvo|a~ima vazduhoplovnih motora (ROLLS-ROYCE i TURBOMECA) na zna~ajno slo`enijim projektima. special tools and experienced experts and specialists.Potpuno doma}e odr`avanje i remont (kadrovi. Klju~ne re~i: Kogeneracija. equipment. naftnih bu{otina. te to danas predstavlja jedan od najva`nijih razloga njihove upotrebe izvan vazduhoplovstva. This paper is dealing with original solution for building mobile electricity and heat production system.5. Osvajanje proizvodnje MEK otvara i realne mogu}nosti izvoza. jasno se name}e ideja o neophodnosti iskori{}enja postoje}ih intelektualnih. Proizvodnja se odvijala po licencama poznatih svetskih firmi ROLLSROYCE (Velika Britanija) i TURBOMECA (Francuska).energija Miroljub Jovanovi}. Jasno je da }e i u narednim decenijama osnovu za proizvodnju energije predstavljati fosilna goriva. . GTE are getting wide applications in different industrial branches. Kvalitet i pouzdanost.Niska cena izrade i odr`avanja. Jedno od najpogodnijih univerzalnih re{enja za razli~ite primene. do pre 18 godina. dobra organizacija i finasijska podr{ka koja }e obezbediti Iskori{}enje akumuliranih raznorodnih tehnolo{kih znanja.Upotreba gasa.313. urgentnih i bolni~kih centara. kao jeftino i ekolo{ko gorivo. spare parts. zbog kori{}enja vazduhoplovnih GTM sa isteklim rokom rada . Aerodrom "Nikola Tesla". ispitni ure|aji. Domestic Cogenerators in Serbia Aircraft gas turbine engines (GTE) are main subject in research and development in up-to-date cogenerators. za zazli~ite industrijske potrebe. sti~u nova znanja i podi`e stopa zaposlenosti i efikasnost privrede. alati. Design and production are possible because of possession of adequate GTE. Sagledavaju}i efekte efikasnosti ovakvog pristupa. Zbog toga sve tehnolo{ki razvijene dr`ave intenzivno rade na sopstvenom razvoju konverzije vazduhoplovnih GTM. od sportskih hala. which can be used on distant places far from electricity wire connection. specijalnih proizvodnih postrojenja. dipl. kao ekolo{kog i najjeftinijeg goriva. After fulfilling its life on aircraft GTE can be modify for different purposes. tehni~kih i ostalih pogodnosti. industriji pa i u samom vazduhoplovstvu. rezervni delovi. dok jo{ nisu uni{teni u ovom periodu katastrofalne [160] . Rezime Ovim radom je predstavljena mogu}nost samostalne doma}e proizvodnje kogeneratora sa pogonom vazduhoplovnim gasoturbinskim motorima (GTM). je potvr|en kroz decenije rada u te{kim uslovima eksploatacije.Mala masa i gabariti (varijanta mobilnog postrojenja ili jeftini monta`ni objekti). podi`e op{ti tehnolo{ki nivo. Ovim se promi{ljeno. i ~injenicu da su klju~ni kapaciteti vazduhoplovne industrije Srbije locirani na {irem podru~ju Beograda. Beograd UDC: 621.in`. Na `alost ne postoji “~arobni {tapi~” nego samo promi{ljenost.004 (497. Osvajanjem proizvodnje MEK postigla bi se: .Kratak rok vra}anja ulo`enih sredstava.. ekologija. ali uz istovremenu maksimalnu za{titu prirodne sredine. serijski proizvodila dva razli~ita tipa gasoturbinskih motora (turbomlazni i turbovratilni)..001/.11) Prvo doma}e kogeneratorsko pilot postrojenje Uvodne napomene Objektivno mali broj stru~njaka zna da je doma}a vazduhoplovna industrija. U takvoj situaciji osnovni ekonomski zadatak dr`ave je da obezbediti neophodne uslove u osvajanju `eljenog razvoja i unapre|enja energetske efikasnosti. vazduhoplovne gasne turbine. luka i aerodroma gde bi se na licu mesta proizvodila neophodna elektri~na i toplotna energija predstavlja prvi doma}i Mobilni Ekolo{ki Kogenerator (MEK). u kome najve}i deo zarade donose doma}a tehnolo{ka znanja i iskori{}enje postoje}ih slobodnih kapaciteta vazduhoplovne industrije Srbije. uz neophodna konstruktivna prilago|avanja i modifikacije.

. kao {to su: Investicioni udar. .Generatore elektri~ne energije. Vazduhoplovni gasoturbinski motori u alternativnoj primeni Ogromna ulaganja u razvoj vazduhoplovnih GTM zahtevaju stalno pove}anje prihoda. koja koriste za unapre|enje efikasnosti postoje}ih i izgradnju novih proizvodnih postrojenja. Takav pristup obezbe|uje povra}aj ulo`enog kapitala u kratkom vremenskom periodu.Pogone savremenih `eleznica (vozovi velikih brzina).Razli~ita postrojenja u agro kompleksu (veliki sistemi za zamrzavanje. mora izna}i odgovaraju}i modalitet finansiranja ovog programa. gde su objektivne potrebe za pouzdanom. posebno iz vazduhoplovstva. luke. 4. 2. specijalni proizvodni sistemi. Zahvaljuju}i tome danas je njihova primena omasovljena. sportski objekti. za stalno ili havarijsko snabdevanje va`nih objekata . su{are…) . za proizvodnju oko 1 MW elektri~ne energije. odr`avanja i remonta vazduhoplovnih GTM. kapacitete. omogu}avaju da se efikasno iskoristi potencijal pogonskog goriva ~ak i do [161] 3.Pumpna postrojenja za transport nafte i zemnog gasa. Produktivnost –"izvla~enje" maksimalnog stepena korisnosti iz pogonskog goriva (~ak do 90%). Formiranje stru~nih timova.Kogeneratorska postrojenja na razli~itim mestima (udaljenim od mre`e) ili u postrojenjima koja zahtevaju neprekidni tok snabdevanja energijom (naftne bu{otine na kopnu i moru. Efikasnost – vi{e malih proizvodnih jedinica obezbe|uje ve}i ukupni stepen korisnosti. Ekonomski izuzetno isplatljiva ideja o iskori{}enju postoje}ih helikopterskih GTM TV2-117A. tr`nih centara. Pouzdanost – duga. bez obzira na nedovoljno preciziran prostor u Nacionalnom Investicionom Planu (NIP). jeftinom i ekolo{kom proizvodnjom energije u stalnom porastu. specijalnih skladi{ta i luka . u EU pokrenut program razvoja sli~nog postrojenja. Kori{}enje vazduhoplovnih tehnologija. ~ime }e se obezbediti po{tovanje ekolo{kih standarda. uz pravilan izbor vrste gasovitog goriva i adekvatno lociranje kogeneratorskog postrojenja omogu}uju autonomnost u istovremenoj proizvodnji elektri~ne i toplotne energije. Razvijene dr`ave. obezbedilo po{tovanje 6 osnovnih principa: 1. Proizvodnja – obezbe|enje energije na licu mesta (nema ulaganja u razvodna postrojenja). Da je ideja samostalnog razvoja isplatljiva pokazuje i podatak da je krajem 2004. sa isteklim letnim rokom rada (resursom). 6. klini~ki ili ski centri. ski centara. korisnici i dokazani eksperti. ~ime bi se dobilo prvo doma}e kogeneratorsko postrojenje. dok je EU finansiranje obezbedila iz bud`eta za razvoj. na bazi modifikacije zapadnog vazduhoplovnog GTM. zasnovana je na vi{edecenijskim iskustvima autora iz proizvodnje. 3. 5. uz neverovatno nepoznavanje postoje}ih zna~ajnih tehnolo{kih potencijala sasvim je sigurno da }emo upropastiti i ovaj najzna~ajniji segment.2) autor smatra da se. specijalni proizvodni sistemi …) . u koli~inama koje potpuno zadovoljavaju potencijalnu serijsku proizvodnju.1 Tehno ekonomske prednosti alternativne upotrebe vazduhoplovnih GTM Veliki izbor razli~itih tipova vazduhoplovnih GTM omogu}ava . Idealan koncept bi predstavljalo po~etno bud`etsko finansiranje uz procentualno u~e{}e ostalih zainteresovanih korisnika.Obezbe|enje stalnog napajanja elektri~nom i tolotnom energijiom velikih poslovnih zgrada. 3. Organizacija realizacije se sprovodi povezivanjem u~esnika – eksperata u jedinstveni Stru~ni Tim. Poslednji je trenutak da se i kod nas pokrenu konkretni programi. Obezbe|enjem sredstava za izradu pilot postrojenja MEK u Srbiji bi se u proizvodnji energije. efikasno pove`u finansijeri. (pripada u prvi i drugi pripritetni program – strana 16 ta~ka 2. ali dosada{njim ignorisanjem doma}ih tehnolo{kih znanja i stru~njaka. {to se obezbe|uje pove}anjem obima proizvodnje. koji je po sopstvenom izboru anga`ovao raznorodne proizvodne kapacitete. a koji bi se nakon konverzije i remonta. kroz {iroko uvo|enje kogeneratorskih postrojenja. Imaju}i u vidu urgentne potrebe za unapre|enjem energetske efikasnosti dru{tva. Ovakvim pristupom finansijerima }e se omogu}iti brzi povra}aj ulo`enih sredstava a u procesu proizvodnje energije zna~ajno }e se smanjiti emisija CO2. cena proizvodnje jedinice energije (efikasnost u eksploataciji) Danas se vrlo agresivno name}u strani “ponu|a~i re{enja” koji su u prednosti kao vlasnici specifi~nih tehnolo{kih znanja. su potpuno deplasirane. Savremeni kogeneratori.energija degradacije. aerodroma. sportskih centara. pa do luka. Konstruktivnom modifikacijom bi se omogu}ila upotrebu gasa. Ekonomi~nost – ni`e investicije u proizvodnji energije kroz razvoj “malih” postrojenja.Turbokompresore velikog kapaciteta (`elezare. 2. zahvaljuju}i primeni tehnolo{kih dostignu}a. uz iskori{}avanje potencijala nezaposlenih tehnolo{kih kapaciteta obezbe|uje veoma isplatiljive razvojne projekte “sa malim obimom ulaganja”. Kako tako skupu i slo`enu konstrukciju prodati na tr`i{tu? Zbog toga su proizvo|a~i vazduhoplovnih GTM osmislili razli~ite mogu}nosti njihove alternativne primene. koriste konvertovane vazduhoplovne GTM za: . nakon namenskih konverzija. kao pogonskog goriva. a vrlo zna~ajne.. iskoristili kao pogon prvog doma}eg Mobilnog Ekolo{kog Kogeneratora (MEK). nosi sa sobom i neminovna ograni~enja. koji zahteva enorma sredstva za izgradnju proizvodnih postrojenja neophodno vreme za njihovu izgradnju (uz danas samo delimi~no u~e{}e doma}ih preduze}a). klini~kih centara . Raznorodne su mogu}nosti povezivanja i saradnje. prostor koji energetska postrojenja zauzimaju (uz uticaj na ekologiju). “Glad” za energijom je sve ve}a Stalno pove}anje energetskih potreba. ve} du`e uspe{no. naro}ito u energetici i industriji. kroz pokretanje ekonomi~nih programa sa brzom realizacijom. jer nisu u praksi realizovane. kvalitetna i pouzdana eksploatacija postrojenja bez otkaza. finasijera i korisnika. od dokazanih stru~njaka. po~ev{i od energetskog kompleksa i industrije nafte. Sre}om. Zvani~ne proklamacije o neophodnosti ulaganja u unapre|enje energetske efikasnosti. i iskori{}enje jo{ skoro dvostruko vi{e toplotne energije. . 80%. upotreba postoje}ih GTM. jo{ uvek i u na{oj sredini postoje sli~ni potencijali. Srbija danas poseduje odgovaraju}e GTM. navodnjavanje. aerodromi. koji bi uspe{no uposlili neiskori{}ene. naftna industrija…) .Agregate i pomo}ne sisteme na brodovima i ~amcima u mornarici. petrohemija. uz ~injenicu da se ova ideja u potpunosti uklapa u Strategiju razvoja energetike republike srbije do 2015. Njihovo povezivanje i uklju~ivanje omogu}i}e efikasan razvoj uz minimalna ulaganja. Ekologija – prozvodnja energije ne ugro`ava prirodnu sredinu .

h) Pouzdana i jednostavna daljinska kontrola startovanja i pra}enja rada u eksploataciji. 2) Laki helikopter GAZELLE. snaga na izlaznom vratilu oko 1. tip GTM TV2-117A. a njihovim uparivanjem u sisteme sa [162] .5 MW) za neophodnost potro{nje sve proizvedene toplotne energije. ali je logi~no da nakon utro{ka svog letnog resursa imaju ekstremno nisku tr`i{nu vrednost. velika skladi{ta. Odr`anje projektovane efikasnosti. Zahvaljuju}i dostignutom tehnolo{kom nivou u remontu. Zbog toga se svesno projektuju kogeneratori «manjih» snaga. dok je problem skladi{tenja vi{kova toplotne energije neekonomi~an. snaga na vratilu oko 0. zatvoreni bazeni. i) Pouzdani sistem automatske regulacije rada i upravljanja (potvr|en kroz dugu eksploataciju). vi{e jedinica. g) Mogu}nost ispunjavanja raznih specifi~nih zahteva naru~ioca uz br`u izgradnju postrojenja. trgovinski slikama 1. od vi{e razli~itih tipova.0 MW) kogeneratorima. Vi{kovi proizvedene elektri~ne energije lako se mogu «prodati» postoje}oj elektro mre`i (u dr`avama koje su to zakonski regulisale). sa novim gorivom. remont. Za alternativnu primenu. a da vazduhoplovna industrija Srbije poseduje potrebnu logistiku za odr`avanje. koji su vezani izlaznom vratilu oko 0. Na taj na~in ve}i broj manjih kogeneratoskih postrojenja obezbe|uje izuzetnu `ilavost u eksploataciji (ne postoji mogu}nosti havarije kompletnog proizvodnog potencijala – kao kod „velikih“ sistema). dobijaju se potrebne velike snage. a njegovu pogonsku drugi «neproizvodni sistemi» kao {to su grupu ~ine 2 motora tipa TV2-117A. Najkra}e re~eno kogeneratori omogu}avaju efikasnu istovremenu proizvodnju elektri~ne i toplotne energije. Mada kogeneratori imaju skoro idealne karakteristike ipak sa Slika 2 Izgled GTM STAZOU XIV M na sobom nose i odre|ene Ispitnoj stanici (TURBOMECA. 3 i 4) predstavlja centri. raspola`e sa vi{e razli~itih tipova turbovratilnih GTM. u jednom postrojenju od istog goriva. snaga na nedostatke.. c) Kompaktna i pouzdana konstrukcija (dokazana u slo`enim uslovima eksploatacije) d) GTM imaju visoku agregatnu snagu uz malu specifi~nu masu (u pore|enju sa SUS motorima) e) Konstruktivna pogodnost za modifikacije u cilju upotrebe razli~itih vrsta goriva (gas…). k) Primena koncepta odr`avanja prema stanju upotrebom savremenih dijagnosti~kih metoda a) Konstruktivnu modifikaciju koja }e omogu}iti upotrebu gasovitog pogonskog goriva b) Generalni remont kompletnog GTM c) Regulisanje performansi. najpogodnije re{enje za pogon prvog postrojenja posebne namene. b) Niska cena starijih generacija GTM (zbog njihove ve}e specifi~ne mase u savremene konstrukcije vazduhoplova se ugra|uju nove. Autor smatra da ovaj GTM (prikazan na velike poslovne zgrade. hladnja~e. posedovanju specijalne opreme i iskustvu autora njih je mogu}e konvertovati za pogon visokoefikasnog doma}eg kogeneratora. ispitivanje.energija njihovu primenu za raznorodne industrijske potrebe uz unapre|enje postoje}ih pogonskih postrojenja. ve} i vazduhoplovstvu. a jo{ zna~ajnije je smanjenje investicionih ulaganja – jer ne postoji potreba za gra|evinskim objektom postrojenja. a najva`nije prednosti su: a) Izuzetno niska cena vazduhoplovih GTM nakon utro{enog letnog roka rada (prodaja „na kilo“). Savremeni kogeneratori su u doma}em vazduhoplovstvu izuzetno efikasna postrojenja Helikopter Mi-8. Svi predstavljaju idealne korisnike energije Slika 1 Izgled GTM TV2-117A na Ispitnoj stanici proizvedene u (ISOTOV. je u ekspoataciji u doma}em Danas zna~ajni konzumenti energije nisu samo industrijska postrojenja.5 MW. Dva najpogodnija GTM. j) Pouzdana eksploatacija u razli~itim klimatskim uslovima (okolina od -50 ºC do +50 ºC). Zato se danas intenzivno radi na razvoju ovakve „nove“ koncepcije proizvodnje energije.u periodima smanjenja potrebe za konzumom toplotne energije. koja se zasniva na me|usobnom povezivanju kogeneratora manjih snaga. f) Niski tro{kovi izgradnje savremenih energetskih postrojenja i njihovog kasnijeg odr`avanja. neophodno je na novim ili starim GTM. izvr{iti slede}e: 6 GTM koji su na raspolaganju 5. tehnologije i znanja za izvo|enje ovakve konverzije. posti`e se jednostavnim isklju~ivanjem odgovaraju}eg broja proizvodnih jedinica. snaga na vratilu oko 1 MW. nalaze se u eksploataciji na slede}im letelicama : 1) Transportni helikopter Mi-8. opremu. doma}eg kogeneratorskog postrojenja. u sada{njem vremenu. zna~ajno skuplje. tip GTM ASTAZOU XIVM Navedeni GTM mogu biti iskori{}eni odmah.. a osnovni razlog je njihova istovremena potreba za elektri~nom i toplotnom energijom (zimi) a leti energijom za rashla|ivanje. ili nakon utro{ka svog letnog roka rada. dokumentaciju. ve} skoro tri decenije. kadrove. Karakteristike konstrukcije vazduhoplovnih GTM Vazduhoplovna industrija Srbije. 4. sportske hale. hoteli. konstrukcije). na postoje}im ispitnim postrojenjima d) Propisivanje i sprovo|enje verifikacionih ispitivanja konstruktivno konvertovanog GTM Va`no je naglasiti ~injenicu da GTM nakon generalnog remonta dobijaju iste performanse kao i novo proizvedeni.

energija
Dokaz njegove pouzdanosti i `ilavosti u eksploataciji je podatak da je proizveden u vi{e od 25.000 primeraka. Njegova konstrukcija predstavlja "klasi~no" konstruktivno re{enje, koje veoma robusno i pouzdano, ~ak u odre|enom domenu i predimenzionisano. Ovaj GTM pripada starijoj generaciji vazduhoplovnih konstrukcija, pa se, zbog svoje ve}e «specifi~ne mase», vi{e ne ugra|uje u nove tipove helikoptera. Izbor najpogodnijeg GTM za pogon doma}eg kogeneratora zavisi od vi{e faktora, od kojih su najva`niji: - cena kompletnog GTM (nakon generalnog remonta i konverzije zbog pogona na gas), - raspolo`ivost kadrova, rezervnih delova, specijalnih alata i opreme u vazduhoplovnoj industriji Srbije, - pouzdanost i `ilavost , dokazani kroz eksploataciu u protekle tri decenije, - posedovanje kompletne logistike za odr`avanje i remont i ukupno proizvedene koli~ine odabranog GTM. Na osnovu dosada{njih iskustava i poznavanja razli~itih GTM u doma}em vazduhoplovstvu, autor smatra da je ekonomski isplatljivo pokrenuti izgradnju Mobilnog Ekolo{kog Kogeneratora (MEK) a za pogon upotrebiti tehnolo{ki najpogodniji vazduhoplovni GTM TV2-117A. Razlog za{to kogeneratorsko postrojenje treba da bude mobilno je prakti~ne prirode. Ovakav pogon je zna~ajno lak{i i gabaritno manji (u odnosu na druge tipove motora), ~ime je obezbe|en lak transport kompletnog energetskog postrojenja na mesto gde za njim postoji eventualna urgentna potreba. Upotreba MEK je univerzalna kako kod snabdevanja energijom udaljenih, a zna~ajnih, privremenih naselja ili specijalnih postrojenja tako i u slu~aju problema nastalih nakon velikih elementarnih nepogoda. Klasi~an primer udaljenih, a zna~ajnih, privremenih naselja, su naftne bu{otine. U takvom slu~aju je mogu}e iskoristi gas iz same bu{otine za pogonsko gorivo, i obezbediti „besplatnu“ energiju kompletnom postrojenju bu{otine. TV2-117A (slike 3 i 4). Slika 3 GTM TV2-117A u procesu sastavljanja Osnovna koncepcija Mobilnog Ekolo{kog Kogeneratora (MEK) se sastoji u slede}em: a) Kompletna oprema MEK postrojenja bi bila ugra|ena u specijalno izra|eni kontejner. b) Kontejner bi bio konstruktivno predvi|en za lako postavljanje i fundiranje, a gabariti i priklju~ne ta~ke kontejnera bi odgovarali postoje}im standardima za kamionski transport. Slika 4 Sastavljeni GTM TV2-117A na c) MEK omogu}ava tehnolo{kom nosa~u jednostavno pove}anje na 2 i vi{e MW, povezivanjem sa potrebnim brojem drugih MEK jedinica d) MEK konfiguracija omogu}ava istovremenu ekolo{ku proizvodnju toplotne i elektri~ne energije, a o~ekivani ukupni stepen iskori{}enja gasovitog pogonskog goriva bi bio oko 80%. Toplotna energija, proizvedena u MEK, mogla bi da se koristi za razli~ite potrebe, od zagrevanja definitivno isklju~enje iz dalje prostorija pa sve do iskori{}enja za eksploatacije, u vazduhoplovstvu. Ovo tehnolo{ke procese su{enja, {to najvi{e zavisi od zahteva potencijalnih stvara idealnu priliku za doma}i razvoj korisnika. Pogon MEK (GTM TV2MEK jer se ovi GTM mogu otkupiti 117A) na izlazu iz turbine daje vrele vrlo povoljno („na kilo“) i time gasove oko 720 K (447 °C) {to omogu}iti: omogu}ava preuzimanje oko 10 miliona 1) Izradu pouzdanog i kvalitetnog KJ/h toplotne energije. mobilnog kogeneratorskog Ova koli~ina toplotne energije je postrojenja za sopstvene potrebe, uz dovoljna za proizvodnju 520 kg/h otvaranje potencijanih mogu}nosti vodene pare (ili toplog vazduha), na izvoza, temperaturi od 100 °C. 2) Sticanje zna~ajnih tehnolo{kih saznanja kroz samostalnu Spolja{nji izgled MEK postrojenja, ~iji eksploataciju kogeneratora i transfer bi se transport vr{io standardnim ste~enih saznanja u druge doma}e teglja~em, prikazan je na slici 5, a energetske kapacitete, zajedno sa svojim kontejnerom, ne bi te`io vi{e od 15 t. 3) Upo{ljavanje doma}ih stru~njaka, uz transfer vazduhoplovnih tehnologija u industriju, i {iroko uklju~ivanje 8. Pozitivni efekti doma}eg potencijala univerziteta uz razvoja MEK upo{ljavanje nezaposlenih Nije sporno da na svetskom tr`i{tu ima proizvodnih kapaciteta. savremenijih (ali vi{estruko skupljih) 4) Sticanje zna~ajnih tehni~kih GTM, nego {to je odabrani GTM TV2saznanja, u ovoj specifi~noj oblasti 117A, koji bi tako|e mogli da se proizvodnje energije. Ste~ena upotrebe za izgradnju MEK. Razlog iskustva }e biti veoma zna~ajna za ovakvog izbora GTM je ~injenica da podizanje energetske efikasnosti Srbija ve} danas raspola`e sa najmanje dr`ave. 30 navedenih motora. Po{to im je letni 5) Otvaranje ekonomske i tehni~ke resurs istekao, njihova perspektiva je saradnje sa inostranim naru~iocima,

7. Pilot postrojenje MEK - prvi doma}i kogenerator Osnovnu prednost MEK }e predstavljati njegova kompaktna konstrukcija, relativno velika snaga pogonske jedinice(oko 1MW samo elektri~ne snage), mala ukupna masa i potvr|ena pouzdanost. Za efikasnu eksploataciju je od esencijalne tehno-ekonomske va`nosti posedovanje doma}e logisti~ke podr{ke u odr`avanju i remontu GTM

[163]

energija
koji raspola`u sa ovim tipom GTM, pa ~ak i eventualno zajedni~ko u~e{}e u razvoju MEK. Veliki svetski proizvo|a~i vazduhoplovnih GTM imaju zna~ajnu prednost, jer se ovim projektima bave du`e od jedne decenije, dok mi jo{ uvek nismo ni po~eli. Pred nama su tri va`ana strate{ka pitanja: Da li postoji objekitan razlog upornog spre~avanja samostalnog doma}eg razvoja, proizvodnje i eksploatacije novih energetskih kapaciteta, koji bi u eksploataciji ostvariti izuzetno zna~ajne u{tede? Da li je to na{a `elja da inostranim proizvo|a~ima slo`enih tehni~kih sistema, kroz ukupne tro{kove kupovine obezbe|ujemo sredstva za budu}i razvoj? Zar nije znatno korisnije ta sredstva ulo`iti u sopstveni razvoj i formirati kvalitetne kadrove, uposliti postoje}e proizvodne kapacitete i zna~ajno u{tedeti u budu}oj eksploataciji predlo`enog re{enja? U narednim redovima autor }e poku{ati da najkra}e obrazlo`i razloge neophodnog doma}eg razvoja. - Da li smo mi Slika 5 Spolja{nji izgled MEK postrojenja u svom svesni kontejneru neophodnosti o~uvanja onoga {to nam je jo{ ostalo? - Da li je nekome od odgovornih uop{te poznato da raspola`emo jedinstvenom Univerzalnom Ispitnom Staniciom za ispitivanje svih tipova GTM, koji mogu biti od interesa za na{e potrebe? Nabavkom iz uvoza, slo`enog - Da li sagledavamo da je to klju~ni deo postrojenja, sli~nog MEK-u, zbog ulaganja u razvoj slo`enih sistema kao visoke kompleksnosti njegovog {to je MEK? odr`avanja, korisnik mora da ima u - Mi to posedujemo, imamo potrebne vidu neminovno nastavljajnje rasta GTM, znanja, kadrove, alate.... ali ih tro{kova eksploatacije. Bi}e ne koristimo. Za{to? neophodno, (obi~no kod proizvo|a~a) izvr{iti obuku doma}ih specijalista za Ogromne investicije i intelektualni eksploataciju i odr`avanje, {to se napori u vazduhoplovnoj industriji, su u mora posebno platiti – jer nije bilo proteklim decenijama ekstremno predvi|eno ugovorom. unapredili dr`avne tehnolo{ke potencijale, ali to nije poznato {iroj Ako i jeste, uobi~ajeno je da tehni~koj javnosti, jer je dr`ano u proizvo|a~ nudi obuku samo za prvi “okvirima namenske proizvodnje”. nivo odr`avanja, dok }e ostali nivoi Du`nost nas, koji smo jo{ preostali, iz biti predlo`eni kroz «dugogodi{nju te industrije, je da ne dozvolimo njeno garanciju» proizvo|a~a. Takav vid ga{enje i gubitak potencijala formiran „saradnje“ predstavlja potpunu generacijama. Mora se imati u vidu da ekonomsku zavisnost korisnika od je menad`ment znanja u stvari isporu~ioca, po{to krajnji korisnik menad`ment intelektualnog kapitala – a nije u stanju da sveobuhvatno sagleda mi ga se svesno odri~emo. Zato svi koji sve funkcije sistema. Uobi~ajeno je ovaj termin koriste moraju da vode da se u ugovoru nagla{ava ra~una i o njegovoj stvarnoj primeni u samostalnih intervencija korisnika na praksi. postrojenju, jer se time ugra`ava Ovaj lament nad doma}om garancija. vazduhoplovnom industrijom direktno Normalno je o~ekivati probleme i sa je vezan za mogu}nost razvoja MEK i tehni~kom dokumentacijom, vezane autor nije mogao a da ga ne ugradi u za jezi~ku barijeru, kao i probleme sa ovaj rad. promptnom nabavkom i kori{}enjem specijalnih alata, formiranjem stoka 10. Odr`avanje slo`enih naj~e{}e potrebnih rezervnih delova... tehni~kih sistema iz uvoza i Tokom eksploatacije sve }e biti ~e{}e tehno-ekonomske zamke neophodna stru~na pomo} Samo dugogodi{nje iskustvo u proizvo|a~a i intervencije njegovih eksploataciji, slo`enih tehni~kih sistema specijalista zbog manjih iz uvoza, omogu}ava pravilno neispravnosti, a posebne probleme }e sagledavanje ozbiljnih ekonomskih izazvati ozbiljniji kvarovi. To }e sve nedostataka kupovine – posebno ako morati da se posebno pla}a, tako da je ve} postoji mogu}nost proizvodnje u isporu~ilac sebi obezbedio stalne zemlji. To va`i i za slu~aj uvoza i devizne prihode od redovonog kvalitetnijeg postrojenja nego {to je odr`avanja, bez mogu}nosti uticaja MEK (naravno po zna~ajno vi{oj ceni). korisnika na njihovo redukovanje. Nabavku takvih sistema moraju da vode Autor je, sa svojim kolegama iz iskusni stru~njaci kako ne bi krajnjeg namenske industrije, ve} uspe{no korisnika doveli u nezavidan polo`aj primenio razli~ite metode savremene kod ugovaranja. tehni~ke dijagnostike (endoskopska, Iz tih razloga posebno treba imati u vibraciona, parametarska, uz vidu slede}e ~injenice:

9. Menad`ment znanja – danas veoma popularni termin Najvredniji resurs XX veka predstavljala je sofisticirana proizvodna oprema i slo`eni tehni~ki sistemi, ali izgleda da smo stali i prevideli taj vek je pro{ao. Najvredniji resursi XXI veka su ljudi obrazovani kadrovi, svih nivoa, sposobni da vladaju {irokim spektrom znanja, sposobni da neprekidno u~e i da svojim znanjem uti~u na pove}anje produktivnosti! Vi{e nego ikada, savremena ekonomija se vodi znanjem. Sposobnost da se nau~i novo, sposobnost da se nova znanja kombinuju sa postoje}im i sposobnost da se sve to primeni i stvori novi priozvod, predstavljaju osnovu bez koje se ne mo`e ostvariti uspe{na ekonomija. Oni koji mogu da to prate - opsta}e, oni koji to ne mogu - nesta}e! Moramo o tome voditi ra~una Pre dve decenije doma}a vazduhoplovna industrija je bila na svom tehnolo{kom vrhuncu i zapo~ela je projekt nadzvu~nog aviona, a danas, zbog konstantnog zanemarivanja ostala je bez klju~nog resursa - obrazovanih kadrova. Danas oni vode razvoj u istim tim zemaljama koje nam nude prodaju slo`enih tehni~kih sistema. To je i logi~no jer su oni svojim odlaskom odneli i ogroman deo zanja, {to je ~inilo intelektualni kapital cele dr`ave, kada ovde nije bilo mogu}nosti da realizuju sopstvena znanja.

[164]

energija
spektralnu analizu ulja) u odr`avanju prema stanju svih vazduhoplovnih GTM u eksploartaciji, kao i na drugim tipovima motora u upotrebi u doma}em vazduhoplovstvu. Ova metodologija je univerzalnog karaktera i mo`e se primeniti i na svim ostalim sistemima slo`enih industrijskih postrojenja. Interesantno je da ovakav efikasan sistem odr`avanja prema stanju se jo{ uvek ne nudi od strane isporu~ilaca slo`enih postrojenja, jer se time korisniku dodatno uve}avaju tro{kovi odr`avanja. Gruba procena autora, o vrednosti ukupnih ulaganja u razvoj i izradu pilot postrojenja MEK, je da }e ona biti veoma bliska nivou tro{kova nabavke, instaliranja i obuke kadrova korisnika za eksploataciju kogeneratorskog postrojenja, sli~nih performansi, sa svetskog tr`i{ta. Sam proces organizacije projekta MEK, finansiranje njegove izgradnje, sagledavanje svih pozitivnih finansijskih i tehnolo{kih doprinosa, trebalo bi precizno definisati kroz izradu PROGRAMA REALIZACIJE (FEASIBILITY STUDY). Autor je su do sada, u doma}em vazduhoplovstvu, uradio vi{e desetina znatno slo`enijih Programa, Studija i Projekata koje je uspe{no organizaciono i tehnolo{ki vodio do okon~anja osvajanja i ulaska u serijsku proizvodnju. Posebna potvrda kvaliteta je dobijena kroz pouzdanu eksploatacijiu i efikasno odr`avanje. - Upo{ljavanje postoje}ih neiskori{}enih vazduhoplovnih kapaciteta na izradi MEK - Dobijanje znatno vi{e vrednosti GTM TV2-117A, nakon remonta i konverzije za potrebe MEK. - Realna mogu}nost izvoza MEK (naplata doma}eg «know-how» uz upo{ljavanje kapaciteta) - Otvaranje mogu}nosti saradnje na zajedni~kom razvoju sa inostranim partnerima, zbog raspolaganja specifi~nom skupocenom infrastrukturom i multidisciplinarnim kadrovima.
b) Tehni~ki

d) Pokrenuti informisanje stru~ne javnosti (n.pr. Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine Srbije), u cilju iznala`enja potencijalno zainteresovanih za ulaganja u ovaj profiitabilni program e) Po izlo`enom modelu mogu se iskoristiti i drugi vazduhoplovni GTM malih snaga (do 100 kW), kojih tako|e ima u dovoljnom broju.

- Pouzdani kogenerativni izvor energije, izuzetne mobilnosti, za postavljanje na `eljena mesta, - Obezbe|ene doma}eg pouzdanog najsavremenijeg sistema odr`avanja prema stanju - Obezbe|enje remonta od strane doma}e industrije, uz otvorenu mogu}nost dalje nadgradnje, - Visoka pouzdanost GTM, koja je potvr|ena u dugogodi{njoj eksploataciji na vazduhoplovima, - Du`i rok rada u eksploataciji, u odnosu na SUS motore, i visoka pouzdanost u eksploataciji, - Relativno jednostavna konstrukcija GTM uz kompletnu doma}u logisti~ku podr{ku, - Mogu}nost pouzdanog daljinskog upravljanja
c) Ekolo{ki

Literatura [1] Jankovi} S. (1992.) ”Modeliranje Univerzalne Ispitne Stanice za ispitivanje vazduhoplovnih gasnih turbina”, Ma{inski Fakultet, Beograd, doktorska disertacija [2] Jovanovi} M., Jankovi} S. (2004,) ”Razvoj kogeneratora od modifikovanih vazduhoplovnih gasoturbinskih motora za mobilno ili stacionarno snabdevanje energijom sistema KGH”, Savetovanje KGH 2004, Beograd

11. Zaklju~ak 1. Rokovi za pokretanje razvoja doma}eg MEK postrojenja nalaze se na isteku, ne zbog nere{enog pristupa finansiranju ve} zbog zanemarivanja tehnolo{kih potencijala koji neminovno propadaju, a kadrovi se rasipaju i ozbiljno ugro`avaju osnovu razvoja. 2. Tehnolo{ka pogodnost izabranog gasoturbinskog motora TV2-117A za pogon MEK, zasnovana je na tri glavna razloga:
a) Ekonomski

- Izuzetno niska cena vazduhoplovnih GTM sa isteklim letnim resursom, - Niski tro{kovi odr`avanja uz primenu savremenih dijagnosti~kih metoda (endoskopska, vibraciona, parametarska uz spektralnu analizu ulja), {to doma}a vazduhoplovna industrija ve} poseduje, - Kogenerativna proizvodnja elektri~ne i toplotne energije, pogonom na zemni gas,

- Zna~ajno smanjenje emisije {tetnih gasova u atmosferu i po{tovanje ekolo{kih standarda, -Upotreba zemnog gasa, kao najjeftinijeg ekolo{kog goriva, koji }e biti dostupan u Srbij. 3. Mere koje treba preduzeti za izradu pilot postrojenja MEK a) Formirati akcionarsko dru{tvo od zainteresovanih korisnika ili finansijera za izradu "Feasibility Studije MEK postrojenja", koja bi obezbedila precizne tehni~ke i ekonomske pokazatelje za ulazak u projekat i izradu pilot postrojenja, b) Ovako formirani Proizvo|a~ je u stanju da obezbediti autonomnost u odr`avanju, opravci i budu}oj nadgradnji MEK, i to prema specifi~nim zahtevima naru~ioca ({to nije slu~aj ni sa jednim uvoznim postrojenjem sli~ne namene). c) Pokretanjem rada na projektu MEK Proizvo|a~ bi pored finasijskih efekata uspe{no obrazovao sopstvene kadrove i obezbedio kvalitetnu osnovu za budu}e radove na razvoju i drugih slo`enih sistema.

[165]

Direktno priklju~enje na mre`u ili start pri nominalnom naponu Rezime U radu }e biti predstavljeni potencijali za u{tedu elektri~ne energije unapre|enjem elektromotornih pogona srednjeg naponskog nivoa uvo|enjem frekventnih regulatora. @arko Janda Elektrotehni~ki institut "Nikola Tesla".energija Aleksandar Nikoli}. a ne samo inicijalne cene pogona [12].Primena rotorskih upu{ta~a Kod motora sa namotanim rotorom bitna karakteristika je mali polazni moment. pove}anje pouzdanosti i sni`enje ukupne cene pogona. a radi ubla`avanja mehani~kih udara pri startu pogona se koristi hidrodinami~ka spojnica. Pri tome se prvenstveno misli na asinhrone motore snage ve}e od 400kW i naponskog nivoa 3. pove}anje pouzdanosti i smanjenje potro{nje elektri~ne energije.[8]-[11] koje su omogu}ile smanjenje veli~ine pogona. obzirom da sve vi{e proizvo|a~a frekventnih regulatora ima u svom proizvodnom programu srednjenaponske regulatore [1]-[7]. Postoje}a re{enja Re{enja pogonskih sistema upravljanja koja su danas kod nas u upotrebi u elektromotornim pogonima sa motorima srednjeg naponskog nivoa (do 6. jedna od zna~ajnijih stavki je standardizacija pogona za najve}i broj primena. polazna struja motora je manja. IGCT. 2. otpornika kao i kontaktora za uklju~enje/islju~enje pojedinih segmenata sa otpornicima. veli~ine.6kV) su [13]: . . . U hidrodinami~koj spojnici na primarnom delu (pumpni deo) se mehani~ka energija pretvara u strujnu energiju radnog fluida.313. kao i zahteva za dodatnim in`enjeringom i velikim tro{kovima instalacije. ali ima brojnih ograni~enja: padovi napona. increase of reliability and reducing energy consumption.333/. Osnovni motiv unapre|enja je modernizacija procesa u kojima se koriste elektromotori srednjeg napona. Danas je situacija na tr`i{tu druga~ija. Beograd UDC: 621. Predstavlja ekonomi~no re{enje. lo{a raspodela optere}enja izme|u pogonskih motora. [to je ve}a vrednost dodatog otpora uklju~ena u kolo rotora. . operating at 3. naro~ito u primenama kod kojih se odluka o izboru odgovaraju}eg regulatora donosi na osnovu vi{e kriterijuma.Primena hidrodinami~kih spojnica Predstavlja dobar izbor za start pogona sa punim momentom. Abstract Energy savings potentials in medium voltage drives by application of frequency converters will be presented in the paper. smanjeni moment. Problemi u eksploataciji i odr`avanju kod motora sa namotanim rotorom se javljaju zbog prisustva ~etkica. The main motif of improvement is renewal of processes that uses medium voltage drives. Srednjenaponski frekventni regulator do sada nije bio atraktivan zbog visoke cene. Pri odgovaraju}oj vrednosti otpora dobija se maksimalno mogu}a vrednost polaznog momenta jednaka prevalnom momentu motora. pove}ane efikasnosti i energetskih u{teda. Uvod Poslednjih godina u svetu se sve vi{e uo~avaju izuzetne prednosti regulisanih srednjenaponskih elektromotornih pogona sa aspekta pobolj{anja upravljanja tehnolo{kim procesima. Prednosti pogona sa rotorskim upu{ta~ima su ve}i polazni moment i mogu}nost varijacije brzine izme|u motora radi kompenzovanja raspodeljenog optere}enja {to se posti`e neistovremenim prekra}ivanjem otpornika i uobi~ajeno se koristi kod vi{emotornih pogona.3kV and 6kV voltage level. Promena brzine se posti`e otpornicima u kolu rotora koji se segmentno isklju~uju pomo}u odgovaraju}e relejne automatike. SGCT) [2]. Ovo re{enje se uglavnom koristi kod motora sa kaveznim rotorom. dok je ranije izrada svakog pojedina~nog srednjenaponskog regulatora zahtevala poseban razvoj u trajanju od {est meseci i vi{e.3kV i 6kV. For this purpose medium voltage drives are caracterized as those rated 400kW and up. pa se ovi motori startuju sa dodatim otporom u kolu rotora. znatna mehani~ka optere}enja pri startu pogona. Gubici energije u spojnici u radu su proporcinalni klizanju i iznose tipi~no 3%-5%. Tako|e. ali se javljaju znatni problemi u pouzdanosti rada i odr`avanju zbog komplikovanog mehani~kog re{enja. Napredak u ovoj oblasti je omogu}en zahvaljuju}i razvoju novih poluprovodni~kih komponenti (HV IGBT. dok se na sekundarnom delu ponovo vr{i transformacija u mehani~ku energiju.Start motora sa sni`enim naponom Osnovna metoda koja se zasniva na [166] . U pogonima velikih snaga srednjenaponski regulatori postaju kona~no alternativa za niskonaponska re{enja.003 Potencijali za u{tedu elektri~ne energije u srednjenaponskim elektromotornim pogonima 1.316.

16kV i snage 1.2kV. zbog izobli~enja talasnog oblika napona dolazi i do izobli~enja struje. Promenom ugla paljenja tiristora u soft-starteru mo`e se kontinualno menjati efektivna vrednost napona na motoru i tako posti}i kontinualno pove}anje momenta motora. Tipi~na mesta primene soft-startera su pumpna i ventilatorska postrojenja. Ova varijanta se naziva i frekventni starter i ~esto se koristi kod aplikacija gde se zahteva ve}i moment pri startu. Danas. Digitalni regulator je instaliran u levom ormanu. Talasni oblik linijskog napona invertora je sa~injen u 21 nivoa tako da je blizak sinusnom 3. softstartera. U svim primenama kod kojih se zahteva ili je pogodniji rad sa promenljivom brzinom. Na slede}im slikama su prikazani primeri industrijskih srednjenaponskih pogona. Istra`ivanja tr`i{ta pokazuju da je oko 85% ukupno instaliranih srednjenaposkih regulatora primenjeno u pogonima pumpi. a ne cena samo frekventnog regulatora. odgovara pogonima trakastih transportera. dok ima slu~ajeva gde je zbog npr. u dosta aplikacija je ekonomski isplativije re{enje primena srednjenaponskih frekventnih regulatora. pode{avanjem odgovaraju}eg ugla paljenja tiristora. Ovakav sistem je slo`eniji. 3. ali se zato polazni moment smanjuje za tri puta {to ovaj na~in pokretanja ~ini nepogodnim za pokretanje pogona u te{kim uslovima polaska {to npr. kompresora i trakastih transportera.3kV. Iako je se ovo re{enje uspe{no koristi u nekim industrijama. transportne trake na povr{inskim kopovima). ve}ina instaliranih srednjenaponskih pogona se nalazi u opsegu od 1-4MW sa naponima od 3. Invertor i izlazni filtri su montirani u desnom ormanu. zahvaljuju}i razvoju sna`nih poluprovodnika.pogoni bez te{kih uslova polaska. kao i produ`en vek procesne opreme. Pri startovanju sna`nih motora napojenih iz slabih mre`a. omogu}ena je primena standardnih frekventnih regulatora i za napone 6kV (do 6900V). U radu nije pomenuta primena niskonaposkih frekventnih regulatora (napona obi~no 690V) za pogone srednjeg napona koji predstavljaju {ire rasprostranjene ure|aje u industriji [17]. [167] . Ovi pogoni su na{li primenu u industriji naro~ito za pumpe naftovoda u petrohemiji.energija ovom principu je pokretanje pomo}u prebaca~a zvezda-trougao. pumpama u crpnim stanicama vodosnabdevanja. ostaju osnovni nedostaci.5MW. ventilatore u cementarama. Kada se ugao paljenja tiristora smanji na pribli`no 90°. zagrevanje bakra statora raste.3kV do 6. ali zahtevaju ugradnju transformatora 6/0. dok se po pravilu transformator pomera~ faze za ispravlja~ instalira van ormana pogona. [16]. . Savremena re{enja Savremena re{enja u elektromotornim pogonima srednjeg napona obuhvataju primenu modifikovanih i upravlja~kom smislu unapre|enih pogona sa rotorskim upu{ta~ima. Na slici 1 je prikazan ABB-ov srednjenaponski frekventni regulator napona 4. prvenstveno upotrebom soft-startera mo`e koristiti samo u slede}im slu~ajevima: . gde pogonski sistem ne zahteva visoke dinami~ke performanse. Iako soft-starter smanjuje efektivnu vrednost polazne struje.7kV. [5]-[7]. uz mogu}nost prebacivanja motora na mre`no napajanje nakon dostizanja nominalne brzine [18]. frekventni regulatori omogu}avaju zna~ajne u{tede energije (naro~ito kod pogona pumpi i ventilatora). [5]. zamenu srednjenaponskog motora niskonaponskim sa poja~anom izolacijom i izolovanim le`ajem i zamenu SN kablova kablovima znatno ve}eg popre~nog preseka. ventilatora. valjaonicama u metalnoj industriji i dr [4]. a zatim se zatvara odgovaraju}i kontakt. naro~ito za napone reda 2. U istoj srazmeri se smanjuje i polazna struja. zatim primenu srednjenaponskih soft-startera i srednjenaponskih frekventnih regulatora. [14]-[17]. dok se za ve}e napone reda 10kV i dalje primenjuju re{enja sa sna`nim tiristorima ili GTO. vrednosti. pomo}u frekventnih regulatora se mo`e smanjiti polazna struja motora i izbe}i pojava naponskih flikera uz ve}i polazni moment nego pri startu sa sni`enim naponom. nemogu}nosti zamene kablova isklju~ivo mogu}e primeniti srednjenaponski regulator sa strujnim invertorom [12]. tako da i maksimalna vrednost trenutne struje postaje pribli`no jednaka maksimumu koji bi se imao bez soft-startera. Ukoliko se sve ovo uzme u obzir. Poslednjih godina se u pogonima srednjeg napona sve vi{e javljaju re{enja sa frekventnim regulatorima. Me|utim. Pri ovakvom pokretanju polazni napon po fazi je za 1. Pogon se sastoji od 12-to pulsnog diodnog ispravlja~a na ulazu i invertora u tri nivoa sa zajedni~kom neultralnom ta~kom i GTC poluprovodnicima. Soft-starteri su ure|aji koji koriste poluprovodni~ke komponente (uglavnom tiristore.pogoni kod kojih se koriste motori sa pove}anim polaznim momentom (kavezni motori sa dubokim ili dvostrukim `lebovima).16kV i snage 7. To je razlog pojave vi{ih harmonika koji pove}avaju gubitke u motoru i {to je jo{ va`nije stvaraju pulsiraju}i moment motora koji pove}ava naprezanja mehani~kih sklopova pogona. ali i bolje upravljan pomo}u PLC-a koji stalno meri struju statora motora. amplituda napona odgovara maksimalnoj trenutnoj 4. [19]-[21]. Srednjenaponski frekventni regulatori Po~etkom 21-og veka je nekoliko hiljada srednjenaposkih pogona isporu~eno {irom sveta.73 puta manji od napona u normalnom radu.3kV do 13. Kona~no re{enje predstavljaju srednjenaponski frekventni regulatori koji pokrivaju opseg snaga od 0. a to je veliki broj elemenata i lo{ije iskori{}enje elektri~ne energije [13].2MW [5].8kV [2]. ali tako|e ima i ograni~enja. Danas je na tr`i{tu prisutan ve}i broj srednjenaponskih frekventnih regulatora sa razli~itim topologijama primenjenih energetskih pretvara~a i upravlja~kih {ema [2]. sa kaskadnim H-mostnim invertorom. Pri tome se prvo pale odgovaraju}i antiparalelni tiristori. Ograni~enja polazne struje. Savremena metoda pokretanja pogona koja bazira na principu pokretanja sa sni`enim naponom je primena tzv.pogoni kod kojih ne postoji zahtev za pode{avanjem brzine u toku rada. Slika 2 prikazuje ASI Robicon pogon [20] napona 4. Snaga se mo`e pove}ati i do 100MW u pogonima sa sinhronim motorima i invertorima sa komutacijom na strani optere}enja. pa samim tim i polaznog momenta dovodi do zaklju~ka da se startovanje pogona sa sni`enim naponom. Me|utim. Svako od re{enja nudi neku jedinstvenu prednost. Princip rada se zasniva na delimi~nom «propu{tanju» dela poluperiode napona napajanja prema motoru. i prema njoj vr{i kratko spajanje prva ~etiri otpornika dok traje start. dok se u srednjem delu nalazi diodni ispravlja~ i rashladni sistem. Invertor je sastavljen od 15 identi~nih }elija sa IGBT poluprovovodnicima koje mogu da se izvuku radi brze opravke ili zamene.4MW do 40MW pri naponima od 2. dok je samo 15% nestandardnih pogona [2]. kod transporta materijala (npr. Postoje modernizovana re{enja rotorskih upu{ta~a kod kojih su primenjeni tiristori u paralelnoj sprezi sa otpornicima u rotoru i programabilni automat (PLC). jer raste apsorbovani toplotni impuls u toku starta.6kV. za manje snage i trijake) kako bi obezbedili «meki» start motora. .3kV do 4.

Zna~ajne u{tede su registrovane u petrohemiji pri upravljanju pumpi za transport nafte. ovde se jedan regulator koristi za pogon oba motora tako {to se sekvencijalno startuje prvi sve do dostizanja nominalne brzine nakon ~ega se pomo}u odgovaraju}ih prekida~a motor prebacuje na mre`no napajanje. Jedan takav slu~aj je iz industrije cementa [2] gde je za pogon ventilatora upotrebljen srednjenaponski frekventni regulator. Poslednjih godina u razvijenim zemljama rudarstva sve ve}i broj transportera sa gumenom trakom je opremljen pogonima sa promenljivom Slika 2 Srednjenaponski frekventni regulator ASI Robicon sa IGBT poluprovodnicima Slika 3 Srednjenaponski frekventni regulator Rockwell Powerflex sa SGCT poluprovodnicima talasnom obliku bez upotrebe LC filtera. Sa promenljivom brzinom obrtanja. Kori{}enjem specijalne integrisane prigu{nice u jednosmernom kolu koja ima i me|usobne i zajedni~ke induktivnosti. Oba pretvara~a (i ispravlja~ i invertor) su identni~ni PWM strujni pretvara~i i instalirani su u drugom ormanu sa leva. Instalacija srednjenaponskog frekventnog regulatora u ovakvim slu~ajevima mo`e da dovede do zna~ajnih u{teda energije. oprema i tro{kovi instalacije). dok je maksimalna du`ina kabla izme|u pogona i motora do 15km. Cementna pra{ina koja se skuplja na lopaticama ventilatora pri radu sa fiksnom brzinom mora da se redovno ~isti. Jednosmerna prigu{nica potrebna za rad strujnog invertora je montirana u ~etvrtom ormanu.000 USD po pumpi. uvodne prigu{nice. Prema istra`ivanjima prikazanim u [2]. godine rekonstruisala svoje postrojenje u Montani primenom srednjenaponskog frekventnog regulatora firme Rockwell snage 750kW za pogon dva motora snaga 750kW i 500kW metodom sinhronog starta (slika 4). Na ovaj na~in je postignuta vi{estruka u{teda. Kada se ventilatori ili pumpe pogone sa fiksnom brzinom. {to dovodi do smanjenja tro{kova odr`avanja i produ`avanja radnog veka motora i pripadaju}e opreme. U pogonu se nalazi i 30-to pulsni diodni ispravlja~ napojen preko transformatora pomera~a faze sa 15 sekundarnih namotaja. inicijalni kapitalni tro{kovi su smanjeni za 33% primenom ovakvog sistema sa dva motora umesto standardnog vi{emotornog pogona pumpi sa fiksnom brzinom. a frekventni regulator pogoni slede}i motor. Kao prvo. Ameri~ka kompanija Conoco Phillips Petroleum (tre}a po veli~ini u Americi) je 2001. Primeri u{tede elektri~ne energije u srednje u srednjenaponskim pogonima Glavno tr`i{te za srednjenaponske frekventne regulatore su pogoni kod kojih se vr{i rekonstrukcija.000 USD po motoru i 100. kontrola protoka vazduha ili te~nosti se obi~no posti`e konvencionalnim mehani~kim metodama kao {to su prigu{ni ventili. dok je tek 3% njih sa regulisanim elektromotornim pogonima. tako da je smanjen i udeo za vr{no optere}enje. gotovo 97% motora srednjeg napona radi sa fiksnom brzinom. regulacioni ventili. Naime. Pomo}u sinhronog starta je frekventni regulator iskori{}en za zaletanje motora koji radi u nominalnom re`imu na mre`i. Smanjeni su i udari pri startu pumpi i naprezanja mehani~ke opreme. 5. Dodatna prednost pogona je mogu}nost kori{}enja postoje}ih motora bez zahteva za poja~anom izolacijom namotaja i kori{}enjem izolacionih le`ajeva. Operacija se obavlja sinhrono i upravljana je iz PLC-a koji se nalazi u okviru pogona. lopatice je trebalo ~istiti samo jednom godi{nje pri zaustavljanju proizvodnje. Transformator je instalira u levom delu ormana kako bi se smanjili tro{kovi instalacije kablova kojima se povezuju sekundarni namotaji sa }elijama invertora. pogon ne zahteva izolacioni transformator na ulazu {to zna~ajno smanjuje tro{kove. energije.energija Slika 1 Izled srednjenaponskog frekventnog regulatora ABB ACS 1000 sa GTC poluprovodnicima Na prethodne dve slike su prikazana dva re{enja sa pogonima sa naponskim invertorom. Ukupna u{teda se ogleda u povra}aju investicije u roku od 9 meseci. Upotreba srednjenaponskih pogona kod nekih aplikacija mo`e da dovede do pove}anja obima proizvodnje. Rockwell-ov pogon PowerFlex 7000 [21] sa strujnim invertorom i SGCT poluprovodnicima za snage od 2. Peti orman (krajnje desno) sadr`i rashladni sistem sa vodom. {to dovodi do zna~ajnih gubitaka [168] .3MW do 7MW je prikazan na slici 3. plus dodatni ventili. U [21] je pokazano kako primena srednjenaponskog pogona sa promenljivom brzinom mo`e da dovede do povra}aja investicije u roku od jedne do dve i po godine. {to dovodi do zna~ajnih zastoja tokom godine zbog odr`avanja. Pove}anje produktivnosti zajedno sa u{tedom energije je rezultovalo u povra}aju investicije u roku od {est meseci. a jasno je da je re~ o kapitalnoj investiciji obzirom da su izbegnuti tro{kovi nabavke jo{ dva ili tri dodatne pumpe i motora (100.

P. 2002 [17] @.Iwamoto. pri ~emu je povra}aj investicije realizovan za ne{to manje od 2 godine [12].Lataire.C. IEEE Industry Applications Magazine. “Conveyor Belt Solutions”. R. Dec. “Neutral shift: Five Years of Continuous Operation with Adjustable Frequency Drives”. J. Trans Tech Publication No.Kottwitz. Postoje}i ventilacioni sistem je ~inilo osam motora snaga po 800kW koji su radili sa fiksnom brzinom bez obzira na potrebno optere}enje. October 2000 [15] Rockwell Automation. Studija za TE "Nikola Tesla A". Tako|e. Canada. K. pp. Germany. pp. Bodo´s Power Systems Magazine. S. “Retrofit of Fixed Speed Induction Motors with Medium Voltage Drive Converters Using NPC Three-Level Inverter High-Voltage IGBT Based Topology”. Sommer. Slika 5 Zavisnost potro{nje elektri~ne energije tra~nog transportera od stepena ispunjenosti trake pri razli~itim brzinama 6. “Tehnoekonomska analiza uvo|enja frekventne regulacije pogona mlinova na bloku A4 TENT-A”. 51-58 [8] A.F. May/June 2001. 2001. November /December 1997. po{to vi{e nisu neophodni za regulaciju protoka vazduha ~ime je pojednostavljeno i pojeftinjeno odr`avanje sistema. Idejni projekat za Rudarski basen “Kolubara povr{inski kopovi”. “Uvo|enje frekventne regulacije za elektromotorne pogone naponskog nivoa 6kV”. March 2002 [7] F. USA. S. IEEE Industry Applications Magazine. Application profile.Hammond.Wang.Weber.Rizzo. No. E. Technical publication. B.G. “10kV Power Semiconductors: A Breakthrough for 6.Janda. Na ovaj na~in su rezerve uglja preciznije tro{ene. @. Canada. EPE Journal. 2006 [20] Robicon. “MediumVoltage Adjustable-Speed Drives Users’ and Manufacturers’ Experiences”. [18] J. 896-903 [11] D. Technical publication. katalog. 2005 [21] Rockwell Automation. 2. C. Vode}a kineska kompanija koja se bavi proizvodnjom elektri~ne energije Shandong Huangdao Power Plant i napaja jednu od najja~ih industrijskih regija u Kini. 58-65 [12] Rockwell Automation. “Perfect Harmony – Medium Voltage AC Drives”. J. Svetska iskustva govore da su potencijali za {iru primenu srednjenaponskih frekventnih regulatora veliki i da }e u budu}nosti sigurno sve ve}i broj motora napona do 10kV biti sa regulisanom brzinom obrtanja.Prabhu. “PowerFlex 7000 Medium Voltage AC Drive”. UK.Mcintosh. Avgust 2006 [14] Rockwell Automation. H. 58-65 [19] Siemens. USA.Janda. “High-Power Converters and AC Drives”. November 2005 [13] A.Eaton.R. “Making the Choice Between Low Voltage and Medium Voltage Drives”. brzinom. July/August 2004. koli~ina Reference [1] R. pp. “Sinamics SM 150 0. November 2004 [22] B.9 kV Medium Voltage Drives”.Donlon. 746–751. “Multilevel PWM VSIs”. Zaklju~ak U radu je dat pregled industrijskih primena elektromotornih pogona srednjeg napona sa nazna~enim karakteristikama pojedinih re{enja. Clausthal – Zellerfeld. Schmitt and R. Application profile.Rama. D. Vol. Hanna. pp.8MVA – 8MVA”. izvr{ila je rekonstrukciju postrojenja na ~etiri kotla i turbine. 7 . “In Sync: The Process and Economic Benefits of Synchronizing Applications with Medium-Voltage Drives”. “Raw Coal Loading and Belt Conveyer System at the Nochten Opencast Mine”.2 miliona USD eliminisanjem preko 30 miliona kWh neophodnih za rad starog sistema. 2002 [9] T. IEEE Industry Applications Magazine. Using IGCT Power Semiconductors and Direct Torque Control”. Tako|e su prikazane mogu}nosti i nivoi energetskih u{teda ukoliko se primene ovakvi pogoni.Satoh. March/April 1998 [5] ABB Switzerland Ltd. “White Paper on the New ABB Medium Voltage Drive System. pp. Technical publication 3BHT 490 400 R0001 Rev. “A New Current-Source Converter Using a Symmetric Gate-Commutated Thyristor (SGCT)”.Carroll. Switzerland. pp. Y. December 2003. katalog. {to je dovelo i do smanjenja otpadne {ljake. “Conveyor Applications Using Variable Frequency Drives”. 37.Jefteni}. Canada. Vol.Nikoli}. “Medium Voltage AC Drives for Speed and Torque Control of 315–5000kW Motors”. Januar 2007. technical data guide. No. IEEE Transactions on Industry Applications. Prema nekim izvorima (Siemens – [4]) postignuta u{teda elektri~ne energije mo`e iznositi i do 20% na godi{njoj bazi. Rezultuju}e godi{nje u{tede su dostigle 1. “Energy-saving Type Mitsubishi High-voltage Inverter”. 3. 2002 IEEE International Symposium on Power Semiconductor Devices and ICs (ISPSD).Seggewiss. M. 1998.Wu. Japan. U pore|enju sa standardnim motorima sa konstantnim naponom i konstantnom frekvencijom. 33. Primenom frekventnih regulatora napona 6kV motori i ventilatori na kotlovima rade samo po potrebi i pri brzini neophodnoj da se obezbedi najefikasnije sagorevanje uglja. Technical article LVMV-AR001B-EN-E. Prigu{ni ventili za vazduh su uklonjeni. pp. Vol. Wiley-IEEE Press. September 2000 [16] Yaskawa Electric America.G. baziranim na primeni frekventnih regulatora. IEEE Transactions on Industry Applications. IEEE International Symposium on Industrial Electronics.No 3/4. S. Santa Fe USA. ovi pogoni omogu}avaju zna~ajno smanjenje potro{nje energije i habanja mehani~kih delova i trake. December 2006 [10] N. 2005 [3] Ph. 40–45 [4] Siemens Industrial Solutions and Services. 1407-1415 [2] B. “High-Power Technology (HPT) IGCTs with outstanding current handling capability”. 6. Pokretanje i zaustavljanje se vr{i sa smanjenom polaznom strujom i prenaponima {to produ`ava radni vek opreme. Na slici 5 data je zavisnost potro{nje elektri~ne energije tra~nog transportera od stepena ispunjenosti trake pri ~emu je parametar koji se menja brzina kretanja.Wikstrom. “Ball and Sag Mill Solutions”. [169] .Rahimo. 2005 [6] Mitsubishi Electric. July/August 2003.energija Slika 4 [ema pogona sa frekventnim regulatorom u re`imu sinhronog starta plamena u gorionicima je kontrolisana ru~no otvaranjem i zatvaranjem prigu{nih ventila za dovod vazduha montiranih na kotlu.Eicher.Zargari.Xiao. P.

Key words: energy efficiency. Aktivnosti ovog Projekta sprovodene se uz finansijsku podr{ku EU. Za {kole je obra~unat za srednju vrednost temperatura svih grejanih prostorija od 18oC.in two school buildings. Beograd UDC: 621. CO2 emission. koji treba da doprinese pove}anju energetske efikasnosti i smanjenju potro{nje energije u stambenom i tercijarnom sektoru.{kolske zgrade. za grejanje pet dana sedmi~no (ponedeljak – petak) i za period od 01. the project “Energy Efficiency it the Public Buildings – Demonstration Projects”. Rezime U okviru vi{egodi{njeg programa “Energetska efikasnost u zgradarstvu”.316. Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije.17 : 371. Po{to su grejne sezone koje su upore|ivane bile meteorolo{ki razli~ite. do 30. {kola. The paper presents the evaluation results on the examples of the two successfully realized demonstration projects of the energy efficiency improvement . u cilju ta~nijeg obra~una i realnije ocene rezultata primenjenih mera EE. implemented in 2005/2006. heating degree days Broj grejnih stepen dana izra~unat je prema klimatolo{kim podacima dostavljenim od Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda (RHMZ) Srbije. tro{kova za energiju i CO2 emisije u dve grejne sezone: u grejnoj sezoni pre i grejnoj sezoni posle primene mera. Grejni stepen dani (SD) ra~unati su prema izrazu [5. U radu su prikazani rezultati ocene realizovanih mera za pove}anje energetske efikasnosti na dva uspe{no realizovana demonstraciona projekta {kolske zgrade: {kole za decu sa posebnim potrebama “Radivoj Popovic” u Sremskoj Mitrovici (slika u tabeli 2 – leva kolona) i osnovne {kole “Jovan Popovi}” u ^oki (slika u tabeli 2 – desna kolona). Aktivnosti ovog projekta sprovodene se uz finansijsku podr{ku Evropske unije. naredne godine. godini realizovala projekat “Energetska efikasnost u javnim zgradama – Demonstracioni projekti”. 6]: (1) gde su: Z .energija Dr Dimitrije Lili}. tu . Rad prikazuje rezultate ocene pove}anja energetske efikasnosti na dva uspe{no realizovana demonstraciona projekta . through the European Agency for Reconstruction (EAR). Energy Efficiency Agency of the Republic of Serbia. stvarni broj grejnih stepen dana za posmatrane grejne sezone je izra~unat i ugra|en u evaluacioni model.10. Klju~ne re~i: energetska efikasnost.unutra{nja temperatura merodavna za izra~unavanje SD [170] .003 Potro{nja energije i CO2 emisije pre i posle primene mera za pove}anje energetske efikasnosti na dva demonstraciona projekta {kolske zgrade Uvod U okviru vi{egodi{njeg programa “Energetska efikasnost u zgradarstvu”. energy consumption. koji treba da doprinese pove}anju energetske efikasnosti i smanjenju potro{nje energije u stambenom i tercijarnom sektoru. Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije je u 2005. preko Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR).62]. godini realizovala projekat “ENERGETSKA EFIKASNOST U JAVNIM ZGRADAMA – DEMONSTRACIONI PROJEKTI” [1-4]. The project was implemented with the financial support of the EU. Evaluation of the results was performed by comparison of the energy consumption and CO2 emission in two heating seasons: in the heating season before and the heating season after implementation of EE measures in the school buildings. CO2 emisija. Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije je u 2005. potro{nja energije. Mr Bojan Kova~i}. Ocena rezultata je izvr{ena pore|enjem potro{nje energije i CO2 emisije u dve grejne sezone: u grejnoj sezoni pre i grejnoj sezoni posle primene mera za pove}anje energetske efikasnosti na {kolskim zgradama. school. preko Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR). Na~in ocene rezultata primenjenih mera EE Ocena efekata primene mera za pove}anje energetske efikasnosti na {kolskim zgradama je izvr{ena pore|enjem potro{nje energije. grejni stepen dani The Energy Consuption and CO2 Emission Before and After Implementation of EE Measures in Two Demonstration ProjectsSchool Buildings Abstract Within multi annual program “Energy Efficiency in the Building Stock” aimed to reduction of energy consumption in residential and tertiary buildings. i 2006.broj dana grejnog perioda.04. i 2006.

u grejnim sezonama 2004/05 (tCO2/SD) i 2006/07(tCO2/SD) smanjenje nakon primenjenih mera EE iznosi 50% (slika u tabeli 2 – leva kolona). gde je ukupna vrednosti radova iznosila 43.srednja dnevna temperatura.945€.broj grejnih stepen dana za grejnu sezonu pre (posle) primenjenih mera EE SDm . smanjila na sezonama: 85 kWh/SD u grejnoj sezoni 2006/07 (smanjenje za 54%) (slika u tabeli 2 – leva kolona). Izvor podataka za tabelu 1 su od korisnika dostavljeni a`urirani podaci. Pore|enjem tro{kova u grejnoj sezoni pre (posle) primenjenih U tabeli 2 dat je uporedni pregled za utro{enu energiju u grejnim mera EE realizovanih mera za pove}anje EE kao sezonama 2004/05 i 2006/07 smanjenje iznosi oko 41% (slika u tabeli 2 – leva Slika 1 Broj grejnih stepen dana (SD) za navedena mesta. 14 i 21 ~asova izra~unava se prema empirijskoj formuli: Ag. od oktobra teku}e zaklju~no sa aprilom naredne godine. definisati vi{e korisni~ki pogodnih Godi{nja potro{nja energije po m2 indikatora. Realizacija projekta u {koli “Radivoj Popovi}” u Sremskoj Mitrovici [7-9]. obavljena je po~etkom 2006. u grejnoj sezoni 2004/05. Energetski Indikator EIG. Pore|enjem emisija CO2 u grejnim sezonama 2004/05(tCO2/god) i 2006/07(tCO2/god) smanjenje iznosi 61.6%). Pore|enjem emisija CO2 po stepen danu. u radu tretirani kao godi{nja potro{nja energije u grejnoj sezoni.780€. 64.2 kWh/(m2god) energije objekta u grejnom periodu po u grejnoj sezoni 2006/07 (smanjenje za jedinici grejane povr{ine objekta. EIG (3).5 Tako u radu. [171] . prose~an godi{nji broj stepen dana SDm obra~unat je na osnovu raspolo`ivih podataka kao prosek za poslednje tri grejne sezone. Sagledavanje efekata realizovanih mera EE vr{eno je pore|enjem pokazatelja u tsr. za 7 kalendarskih meseci.8 tCO2/g u grejnoj sezoni 2004/05. za grejne kolona).prose~an godi{nji broj grejnih stepen dana za du`i vremenski period (10 godina i du`e). smanjena na 55. u grejnoj sezoni predstavlja pokazatelj ukupne potro{nje 2004/05. odnosno u Mitrovici i u {koli “Jovan Popovi}” u ^oki vreme grejne sezone 2005/2006. ra~uni za nabavljeno i utro{eno gorivo i ra~uni za potro{enu elektri~nu energiju u toku tri grejne sezone. sezone 2004/05. kada je za zagrevanje objekta i dalje kori{}en stari kotao i mazut.Ukupno potro{ena energija Ocena efekata primenjenih mera EE smanjili na 166 din/(m2god) u grejnoj sezoni 2006/07. Tabela 1 Ukupna potro{nja energije i emisija CO2 u {koli “Radivoj Popovi}”u Sremskoj godine. Realizacija projekta u {koli “Jovan Popovi}” u ^oki. za navedena mesta i za odgovaraju}i na~in kori{}enja objekta.n . dok se potro{nja energije po izra~unat kor{}enjem stvarnog broja stepen danu za objekat sa 185 kWh/SD grejnih stepen dana u posmatranim u grejnoj sezoni 2004/05. (2) gde je ukupna vrednosti radova iznosila 58. odnosno u vreme grejne sezone pokazatelje ukupne potro{nje energije 2005/2006. Energetski Indikatori predstavljaju godine. ili za period koji pore|enjem pokazatelja u grejnim defini{e korisnik. 2005/06 i 2006/07 Ukupna godi{nja emisija CO2 je sa 143. Na osnovu tri o~itavanja u 7.pre(posle). je smanjena sa 120 kWh/(m2god) na 55 kWh/(m2god) (slika u tabeli 2 – leva kolona). QG. Vrednost Energetskog Indikatora. grejane povr{ine se sa 130. Sagledavanje efekata po jedinici bruto povr{ine objekta na realizovanih mera EE vr{eno je godi{njem nivou. obavljena je u jesen 2005. Korisnik mo`e sezonama 2004/05 i 2006/07.4%.5 tCO2/god u grejnoj sezoni 2006/07.grejana povr{ina objekta SDpre(posle). CO2 emisije i promenu vrednosti energetskog indikatora za dve {kole. tro{kova za utro{enu energiju.energija i efekata primenjenih mera na potro{nju energije. kWh/(m2god). (3) Tro{kovi za utro{enu energiju po m2 grejne povr{ine su se sa 281 gde su: din/(m2god). smanjila na 46. Po{to se ne raspola`e podacima za prose~an broj grejnih stepen dana za du`i vremenski period (10 godina i du`e). za navedeno mesto i za odgovaraju}i na~in kori{}enja objekta.

energija Tabela 2 Uporedni pregled realizovanih mera EE i njihovih efekata za dve {kole [172] .

[2] Pavlovi}. Pore|enjem tro{kova za utro{enu energiju u grejnim sezonama 2005/06 i 2006/07 smanjenje iznosi oko 39. Beograd.. Sokobanja. 4 . do 19. [5] www. N. 16. ukazuju na mogu}e raspodele i pravce usmeravanja finansijskih efekata. tro{kova za energiju i CO2 emisije u dve grejne sezone: u grejnoj sezoni pre i grejnoj sezoni posle primene mera. D.org. kongres o grejanju. odnosno regulacijom rada novih kotlova prema spoljnoj temperaturi. str.5. September 2004.7% (slika u tabeli 2 – desna kolona).epa-ed.. B. u slu~aju meteorolo{ki zna~ajno razli~itih godina (u ovim slu~ajevima je razlika u broju SD oko 23 %) rezultati mogu da odstupaju zna~ajno. dobro poznate i {iroko kor{}ene.. Cilj projekta je da se demonstriraju jednostavne. 6. B. i 2006. Zaklju~ak Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije je u 2005. [6] Todorovi}. D. po{to su godine po kojima upore|ujemo postignute u{tede po pravilu klimatolo{ki razli~ite. tro{kovno efektivne mere za pove}ane energetske efikasnosti na postoje}im javnim zgradama.Prikaz trenutne situacije u Srbiji i uloga Agencije. simpozijum termi~ara Srbije i Crne Gore. Na primer: za {kolu “Radivoj Popovi}” u Sremskoj Mitrovici.4% (slika u tabeli 2 – desna kolona). R. hla|enju i klimatizaciji”. D. ENERGETIKA 2005.25%) (slika u tabeli 2 – desna kolona).. Energetska efikasnost u javnim zgradama . 2005. prethodno se moralo pribe}i pribavljanju i obradi postoje}ih klimatolo{kih podataka i izra~unavanju broja relevantnih SD.energija grejnim sezonama 2005/06 i 2006/07. Energetska efikasnost u zgradarstvu – Pristup Agencije za energetsku efikasnost. Ocena efekata primene mera za pove}anje energetske efikasnosti na Literatura [1] Lili}. Kova~i}. [8] Lili}. Beograd. A. D. u grejnoj sezoni 2005/06. [3] Lili}. Calculation scheme.). Savi}. Program energetske efikasnosti u zgradarstvu. Univerzitet u Beogradu . D.1 kWh/(m2god) a u grejnoj sezoni 2006/07 je iznosila 99... Okrugli sto ‘Unapre|enje energetske efikasnosti u Srbiji’.4%. 13. D.. broj 3. godini realizovala projekat “Energetska efikasnost u javnim zgradama – Demonstracioni projekti”. nakon primenjenih mera EE. B. 36. Energy Performance Assessment – Existing Dwellings. Peti nau~ni skup "Alternativni izvori energije i budu}nost njihove primene". i dr.. Ako se uticaj meteorolo{kih podataka zanemari. Beograd. i oko 18% u odnosu na smanjenje godi{nje CO2 emisije. Lili}. iznosi 16. kao i mnogim ~ija je realizacija u toku. 53-59. Beograd..6 tCO2/god a u grejnoj sezoni 2006/07 je iznosila 107. realizovanim projektima poslednjih godina u Srbiji. ekolo{kih. Smanjenje ukupne potro{nje energije za grejanje objekta je postignuto i pobolj{anom regulacijom sistema grejanja. 3 . daju primer kako se mo`e vr{iti ocena primenjenih mera energetske efikasnosti u smislu ostvarenih u{teda (energetskih.. oktobar 2006.7. "KGH". Unapre|enje energetska efikasnosti u javnim zgradama . B. EIG (3). U cilju korektnije ocene efekata realizovanih mera. Kova~i}.Demonstracioni projekti. Tokom realizacije projekata. stvarni broj grejnih stepen dana za posmatrane grejne sezone je izra~unat i ugra|en u evaluacioni model. oktobar 2007.Demonstracioni projekti. [7] Lili}. dok se potro{nja energije po stepen danu za objekat sa 259 kWh/SD u grejnoj sezoni 2005/06. Projektovanje postrojenja za centralno grejanje. [4] Lili}.Ma{inski fakultet. razlike izme|u rezultata dobijenih sa i bez upotrebe SD su oko 16% u oceni godi{njeg smanjenja potro{nje energije po m2 povr{ine. Iskustva Agencije za energetsku efikasnost u pobolj{anju efikasnosti javnih zgrada”. i 5.2 tCO2/god. D.9%). usled nepostojanja podataka o grejnim stepen danima. Beograd. u grejnim sezonama 2005/06 (tCO2/SD) i 2006/07(tCO2/SD) smanjenje nakon primenjenih mera EE iznosi 42. smanjili na 343 din/(m2god) u grejnoj sezoni 2006/07. 2007. [9] Lili}. Ocena efekata primenjenih mera EE u zgradi {kole "Radivoj Popovi}" u Sremskoj Mitrovici..7 kWh/(m2god) (smanjenje za 34. oktobar 2006. {kolskim zgradama je izvr{ena pore|enjem potro{nje energije. 4. Seminar ‘Energetska efikasnost zgrada u svetlu EU direktive 2002/91/EC’. Beograd. Realizovane mere za pove}anje energetske efikasnosti jasno prikazuju ostvarenje ciljeva ovog projekta (transfer primenjenih tehni~kih mera). je smanjena sa 143 kWh/(m2god) na 120 kWh/(m2god) (slika u tabeli 2 – desna kolona). Pore|enjem emisija CO2 po stepen danu.. oktobar 2005. Vrednost Energetskog Indikatora. Pore|enjem emisija CO2 u grejnim sezonama 2005/06(tCO2/god) i 2006/07(tCO2/god) smanjenje iznosi 55. Kova~i}. Beogradski sajam. oktobar 2007. Budva. {to i jesu primarni ciljevi ovog projekta...). Tro{kovi za utro{enu energiju po m2 grejne povr{ine su se sa 567 din/(m2god). Realno smanjenje ukupne potro{nje energije za grejanje objekta. smanjila na 217 kWh/SD u grejnoj sezoni 2006/07 (smanjenje za 16. Ukupna godi{nja emisija CO2 je u grejnoj sezoni 2005/06 je iznosila 240. Nacionalna konferencija o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije ‘Srbija 2006’. uprave i slu`bi odr`avanja o potrebi za {tednjom energije i njenom racionalnom upotrebom. Radi daljeg pove}anja energetske efikasnosti na objektu {kole “Jovan Popovi}” u ^oki preporu~uju se mere u cilju pobolj{anja termi~kih osobina omota~a objekta i sledstveno tome i regulacije sistema grejanja (ugradnja termostatskih radijatorskih ventila i dr. Durkovi}..25%. A. Godi{nja potro{nja energije po m2 grejane povr{ine je u grejnoj sezoni 2005/06 iznosila 153. [173] . ekonomskih. pospe{uju stalno uve}avanje svesti korisnika. Postojanje a`uriranih i korisnicima dostupnih podataka o stepen danima u mnogome bi olak{alo ocene efekata mera za pove}anje EE na sli~nim. Energetska efikasnost u zgradama . Durkovi}.

Curenje izaziva pad pritiska u sistemu. pa }e se zato kompresor uklju~ivati i isklju~ivati. regulatorima pritiska. Dubravka Jeli} Ma{inski Fakultet Kragujevac. sistem za komprimovani vazduh je vitalno va`an. leakage. Zavisno od upotrebe. toliko da postrojenje ne bi moglo da funkcioni{e bez njegovog anga`ovanja. detekcijom i popravkom mesta curenja. ima neki tip sistema za komprimovan vazduh. zaptiva~ima. od malih zanatskih radionica do velikih industrijskih postrojenja. Davor Kon~alovi}. Kragujevac UDC: 621. zbog rada na ni`em pritisku. neefikasnost kod ovih sistema treba svesti na najmanju mogu}u meru. Kod tipi~nog pogona koji nije pravilno odr`avan curenje vazduha je reda 20% od ukupne proizvedene koli~ine vazduha. pravilno upravljanje sistemom komprimovanog vazduha mo`e u{tedeti energiju. mo`e se izra~unati kao: [%]. Milun Babi}. Pravilnim preduzimanjem preventivnih mera. Sistematska implementacija jednostavnih mera prikazanih u ovom radu.003 U{teda energije u industrijskim sistemima komprimovanog vazduha kroz saniranje curenja 1. U trenutku kad je sva oprema isklju~ena (kada nema potro{nje). nekad i do 30% od koli~ine vazduha koju kompresor {alje u sistem.51]. pove}ati produktivnost i pobolj{ati kvalitet proizvoda. Ukupno curenje izra`eno u procentima kapaciteta kompresora Qm rel [%]. otvorenim odvaja~ima kondenzata i isklju~nim ventilima. pukotinama i rupama. curenje. Na kraju. na osnovu kojih se ocenjuje ukupno curenje sistema. [2]. U mnogim industrijskim postrojenjima kompresori tro{e vi{e energije nego bilo koji drugi deo opreme. potrebno je pokrenuti kompresor. Pove}anje vremena rada opreme pove}ava potrebe za odr`avanjem i neplanirane zastoje. pa curenje smanjuje radni vek skoro sve opreme uklju~uju}i i sam kompresor. zbog rada na ni`em pritisku oprema mora raditi du`e. Tako|e. u osnovi. neminovno vodi do pove}anja efikasnosti preduze}a kao celine. Pove}anje vremena rada pove}ava potrebe za odr`avanjem i neplanirane zastoje. nekad i do 30% od koli~ine vazduha koja iza|e iz kompresora. cevima i priklju~cima. spojevima opreme i cevi. Zbog toga. Unapre|ivanjem rada opreme kod sistema komprimovanog vazduha. spojevima cevi. ali tako|e mo`e prouzrokovati ostale gubitke. smanjiti vreme zastoja.001. gde su: [174] . curenje dovodi do nepotrebnog pove}anja kapaciteta kompresora.000 kW [1]. produ`ava se rad opreme. a pad pritiska mo`e smanjiti efikasnost opreme koja koristi komprimovani vazduh. a pad pritiska mo`e smanjiti efikasnost ure|aja koji koriste komprimovani vazduh. Curenje kod sistema sa komprimovanim vazduhom Isticanje vazduha kroz pukotine mo`e predstavljati zna~ajan gubitak energije. mo`e se u{tedeti od 20 – 50% elektri~ne energije [3]. Za kompresore koji imaju start – stop upravlja~ku strategiju mo`e se koristiti prvi na~in za procenu koli~ine vazduha koji isti~e. Uvod Komprimovani vazduh ima vrlo {iroku primenu u industriji. isticanje dovodi do nepotrebnog pove}anja kapaciteta anga`ovanog kompresora. 2. ovu vrstu gubitka mo`emo svesti na manje od 10% od ukupne proizvodnje [4]. crevima. Skoro svako industrijsko postrojenje. pa curenje smanjuje radni vek i samog kompresora. energetska efikasnost. Snaga kompresorskog postrojenja mo`e da varira od 3 kW pa i do preko 30. naj~e{}e na: spojevima. Na kraju. Tako|e. Za mnoga postrojenja to je ekvivalentno hiljadama ili ~ak stotinama hiljada € godi{nje u{tede. U mnogim slu~ajevima.573/. Pravilnim preduzimanjem preventivnih mera. kroz program sanacije i prevencije curenja. detekcijom i popravkom curenja ovu vrstu gubitka mo`emo svesti na manje od 10% od ukupne koli~ine proizvedenog vazduha.17 : 621. energy efficiency. koristiti dva metoda: 1) odre|ivanje ukupne koli~ine vazduha koja curi iz sistema 2) odre|ivanje koli~ine vazduha koja curi kroz uo~ene pukotine. Za procenu koli~ine vazduha koja curi iz sistema mogu se. redukovati tro{kove. Curenje se pojavljuje kod bilo kog dela opreme. Isticanje vazduha izaziva pad pritiska u sistemu. Curenje predstavlja gubitak energije. Izaziva pad pritiska. Rezime Isticanje vazduha kroz pukotine (curenje) mo`e predstavljati zna~ajan gubitak energije.energija Du{an Gordi}.316. Klju~ne re~i: komprimovani vazduh. Energy Savings in Industrial Compressed Air Systems through Leakage Reduction Key words: Compressed air.

pa postoje druge metode za njegovo lociranje. potrebno je odrediti koli~inu vazduha koja curi kroz uo~ene otvore. prikazani su na slici 2.64 za pukotine o{trih ivica.528. Ultrazvu~ni detektor se sastoji od usmerenog mikrofona. mo`e se ra~unati iz slede}eg izraza [5]. godi{nji tro{kovi zbog curenja komprimovanog vazduha kroz otvor Tkos [€] mogu se izra~unati kori{}enjem slede}eg izraza: u funkciji od cene elektri~ne energije i pre~nika otvora. [6]: . ima na desetine lokacija kod kojih se javlja curenje vazduha (kao {to je prikazano na slici 3). ρ1 [kg/m3] – gustina vazduha u instalaciji na mestu isticanja. audio filtera i obi~no vizuelnog indikatora ili slu{alica za detektovanje curenja (slika 4). gde su: Psp [kW/m3/h] – specifi~na potro{nja elektri~ne energije za komprimovanje vazduha. zbog dugogodi{njeg neadekvatnog odr`avanja. t [h/god] – godi{nje anga`ovanje sistema komprimovanog vazduha. a mo`e se pribli`no odrediti kao α=0. pa [Pa] – apsolutni atmosferski pritisak.97 za otvore ili pukotine zaobljenih ivica). kada je odnos pritisaka p1/pa manji od kriti~nog odnosa 0. α=0. Ultrazvu~ni senzor detektora je fokusiran na ultrazvu~ni deo opsega frekvencije zvuka. procenjeni godi{nji tro{kovi zbog curenja vazduha kroz otvore kru`nog popre~nog preseka 3. Za drugi metod. tj. Detektovanje i popravka mesta curenja Curenje vazduha je skoro nemogu}e vizuelno uo~iti. Ne treba zaboraviti da u velikom broju na{ih industrijskih preduze}a. koji se generi{e pri turbulentnom strujanju [175] .41 – eksponent izentrope za vazduh. α [-] – koeficijent protoka (zavisi od oblika otvora i re`ima strujanja vazduha. χ =1. U slu~aju da je pritisak u sistemu ve}i od 1.11 kW/m3/h. Ultrazvu~no detektovanje curenja je najrasprostranjeniji na~in detektovanja curenja. ts [min] – vreme zastoja kompresora. U slu~aju kada radni pritisak u sistemu (koji radi proseku 6000 h/god) iznosi 7 bar. Koli~ina vazduha u jedinici vremena (maseni protok Qm [kg/s]) koja iscuri kroz otvor. Mo`e se zapaziti da su godi{nji tro{kovi curenja kroz otvore zna~ajni i pri trenutnoj relativno niskoj prose~noj ceni elektri~ne energije u industriji Srbije (0. Ce [€/kWh] – (osrednjena) cena elektri~ne energije. specifi~na poro{nja elektri~ne energije 0.energija Slika 1 Sistem komprimovanog vazduha tr [min] – vreme rada kompresora. tj. O~igledan je zna~ajan porast tro{kova sa pove}anjem pre~nika otvora iz kojeg isti~e komprimovani vazduh. poja~ala.894 bar (za atmosferski pritisak od 1 bar). p1 [Pa] – apsolutni pritisak u instalaciji na mestu isticanja. gde su: A [m2] – povr{ina otvora.035 €/kWh). za protok vazduha koristi se slede}i izraz: Na osnovu ovako odre|enog masenog protoka vazduha.

a u drugoj etapi aktivnosti se anga`uje sektor odr`avanja. Iako pouzdan. Slika 3 Primeri neadekvatnog odr`avanja instalacija komprimovanog vazduha u jednom doma}em industrijskom preduze}u [7] a) neispravan ventil-slavina. veli~ine. Jednostavniji metod detekcije curenja je nano{enje ~etkom me{avine vode i sapuna na mesta kod kojih o~ekujemo curenje. odre|ivanje mesta curenja. mogu}nost ispitivanja opreme u radu i sl. Takvu opremu treba (ukoliko se ne koristi du`i period) izolovati ventilom od ostatka sistema. Odr`avanje pritiska sistema na najni`em primenljivom pritisku }e minimizirati curenje iz sistema. Obuka operatora je minimalna. filtera. On se naj~e{}e sprovodi u dve etape: u prvoj se ozna~ava mesto curenja. Zbog svoje prirode. Jednom kad su curenja popravljena. Po{to je ultrazvuk kratkotalasni signal. mogu}e je vrlo lako i brzo odrediti ta~no mesto curenja. Skeniranjem oblasti. Uspostavljanje programa za prevenciju curenja Postoje dva osnovna tipa ovih programa: program „ozna~i curenje“ i program „prona|i i popravi“. pri ~emu se identifikuje lokacija i veli~ina i daje opis mesta curenja koje treba popraviti. dokumentovanje curenja (dokumentovanje lokacije.energija Slika 2 Godi{nji tro{kovi zbog curenja vazduha kroz otvore u funkciji cene elektri~ne energije i pre~nika otvora kru`nog popre~nog preseka slo`enijim radovima kao {to je zamena neispravnih delova (cevi. Treba odabrati visoko kvalitetnu opremu. ili lo{im i nepravilnim postavljanjem zaptiva~a. veli~ine i radnih obi~aja postrojenja. ultrazvuk je najja~i na svom izvoru. analiziranjem upravlja~kog sistema kompresora. pa je ve} nakon 15 minuta osposobljen za rad.. U oba slu~aja imamo nekoliko klju~nih elemenata za uspe{no izvr{enje programa: utvr|ivanje postoje}eg stanja potro{nje komprimovanog vazduha. b) otvor pre~nika 3. ultrazvu~no detektovanje je ne samo brzo. tako da mo`e da se prati broj i efektivnost popravki. Ovim detektorima se mogu otkriti mesta “srednjih” i “velikih” curenja. [176] . U mnogim slu~ajevima curenje je izazvano neo~i{}enim navojima na spojevima. po{to se ti signali filtriraju. „Prona|i i popravi“ je najjednostavniji. potrebno je ponovo proceniti mogu}nosti u{tede. brzina. treba jednostavno locirati pukotinu i odmah je sanirati. tipa i procenjenih tro{kova curenja) Sva dokumentacija mora biti usagla{ena sa fabri~kom dokumentacijom o odr`avanju i svaka popravka mora biti dokumentovana. nivo zvuka je najvi{i na mestu curenja i intenzitet brzo opada kako se udaljenost od izvora pove}ava. Pozadinski zvukovi u ~ujnom opsegu u principu ne uti~u na rad ultrazvu~nih detektora. cevi. ^esto se mo`e lako i jednostavno zaustaviti u~vr{}ivanjem spojeva a nekad 4. Naj~e{}e je najbolje kombinovati oba programa. Najbolji pristup zavisi od tipa. procena gubitaka vazduha usled curenja. su{a~a. ovaj metod zahteva vi{e vremena. Kod drugog programa potrebno je najpre ozna~iti sva mesta curenja pa vr{iti popravku u narednom periodu.. Curenja se naj~e{}e pojavljuju na spojevima i vezama. Oprema koja se ne koristi tako|e mo`e biti izvor curenja. ve} i vrlo pouzdano. odre|ivanje prioriteta za popravku (najva`nije je najpre popraviti najve}e kvarove). lako}a upotrebe. Prednost ultrazvu~nog detektovanja curenja je svestrana primena. Iz tih razloga.5 mm na pripremnoj grupi Slika 4 Ultrazvu~ni detektor curenja vazduha kroz otvor. i pravilno izvr{iti monta`u sa prikladnim zaptiva~ima.). Drugi na~in da se smanji curenje je smanjenje pritiska u sistemu. odre|ivanje tro{kova (cene) vazduha koji curi (ova cena je jedan od najva`nijih aspekata ovog programa).

Michigan.). Studija projekta NPEE 232007 Programi u{tede energije i racionalnog gazdovanja energijom u grupi Zastava vozila. krajnjih korisnika) usled ni`eg radnog pritiska.. cevi. Fluid power design handbook. Kod velikih isticanja. Osim toga. posebno karakteristi~nih za mala ulaganja i redovne sanacije. Milun Babi}. Energy Tips Compressed Air (1 . U. do{lo je do smanjenja habanja svih komponenti sistema (kompresora. [6] Frank Yeaple. 1989. pa je ovaj program u stvari jedan stalan proces).d. Literatura [1] Royce N. Department of Energy. [2] Babi} Milun.C. Primeri dobre prakse Odr`avanje sistema komprimovanog vazduha predstavlja izazov zbog nagla{eno kratkih perioda otplate. Zaklju~ak Sistemi komprimovanog vazduha su usko vezani za pojam industrijske proizvodnje i vrlo ~esto su najve}i potro{a~i elektri~ne energije u postrojenju. Studija projekta NPEE 232007 Programi u{tede energije i racionalnog gazdovanja energijom u grupi Zastava vozila. izvan SAD. u narednom delu teksta bi}e prikazani najupe~atljiviji [8]. dokumentovanje popravki (prikazom popravljenih mesta curenja i u{teda koje su nastale. Washington D.Mre`a za energetsku efikasnost u industriji Srbije.S. isu{iva~a. U jednoj fabrici u Japanu. U op{tem slu~aju.000$ godi{nje. [177] . New york 1996. Turboma{ine. Ma{inski fakultet Kragujevac. u{tedela je preko 83. Tipi~ni tro{kovi opravke pukotine iznose 400 $.C. primenila je program sanacije isticanja vazduha 1989. Kemp Henry i drugi. Odeljak "Metal Casting Operations" iz Michigan-a firme "General Motors Powertrain Group" smanjio je potro{nju energije za vi{e od 21 milion kWh godi{nje smanjenjem isticanja komprimovanog vazduha. i obezbe|uje mu ja~u podr{ku od strane menad`menta.S. Dobar program za spre~avanje curenja komprimovanog vazduha je veoma va`an za pobolj{anje efikasnosti. identifikovane su i popravljene sve pukotine. Ovo je veoma bitno. Best Practice Booklet no 3.5% (8. fabrika "Visteon Monroe". 2007 5. Od preko 1000 primera primene pomenutih mera u automobilskoj industriji. zbog toga {to prikaz u{tede mo`e dati podr{ku za nastavak programa. Victoria (Australija). [7] Du{an Gordi}. 2007 [8] Du{an Gordi}.14). 2004.. Analiza stanja i definisanje mera za bolje gazdovanje potro{njom komprimovanog vazduha u "Zastava automobili" a. pore|enje pre i posle (potrebno je porediti stanje u sistemu pre i posle primenjenih mera i odrediti u{tedu. Pove}anje energetske efikasnosti i mogu}nost smanjenja tro{kova u automobilskoj industriji. Nakon popravke pukotina. al. Na primer. Ghislian Joseph. et. Nakon popravke pukotina. stabilnosti i cene ko{tanja bilo kog sistema sa komprimovanim vazduhom.. [5] MEEI .. da bi se spre~io ponovni nastanak curenja. treba otkriti uzrok u procesu i prona}i trajno re{enje. 2004. Smanjenje tro{kova usled smanjenja potro{nje elektri~ne energije iznosilo je 560. fabrika "Ford Stamping Plant" iz Geelong-a. Kemp Henry i drugi. Stojkovi} Svetislav. Washington D. Postignuto je smanjenje utro{ka energije komprimovanog vazduha od 15 %. Marcel Deckker inc. da bi se odredilo da li se isplati popravljati mesto curenja. al. Kad se to desi. "Ford" je u svoje projekte procene uklju~io i program saniranja mesta curenja. njihova politika je da. Program je uklju~io podr{ku rukovodstva kao i radnika na traci i kvalifikovanih radnika. posebno karakteristi~nih za mala ulaganja i redovne sanacije. Improving Compressed Air System Performance. Ghislian Joseph.).200 $ godi{nje. Tako|e. ako isticanje nije ~ujno. "Toyota" koristi jednostavnu metodu .9 miliona kWh godi{nje). iako je popravka manjih isticanja bila manje profitabilna. plasti~na kesa se stavi na mesto isticanja i nadgleda brzina kojom vazduh puni kesu. filtera. Dokumentovanjem popravki i tipa curenja.energija prilago|avanje upravlja~kog sistema (jednom kad su popravke zavr{ene potrebno je prilagoditi upravlja~ki sistem kompresora). kod kojih je prose~ni period isplativosti bio je oko 5 meseci. pokazuje korisnost programa odr`avanja.test sa kesom. Procenitelji identifikuju isticanja komprimovanog vazduha kori{}enjem ultrazvu~ne opreme i uo~avaju problemati~ne oblasti kori{}enjem etiketa za pukotine. 1997. ne isplati se popravka. tako|e se mo`e identifikovati oprema kod koje se problem iznova javlja. godine. Racionalno gazdovanje i odr`avanje ovih sistema predstavlja izazov zbog nagla{eno kratkih perioda otplate.. {to je jednako smanjenju potro{nje elektri~ne energije od 11. 6. Pri ovom testu. Department of Energy. krenuti sve iz po~etka (curenje vazduha }e se pojavljivati opet i opet.. Milun Babi}. kompresorima se dodaju upravlja~ke jedinice da bi se iskoristio dodatni kapacitet dobijen popravkom. pouzdanosti. Tada program treba prikazati menad`mentu kao i ciljeve koji su dostignuti. Periodi isplativosti bili su manji od 1 meseca. [4] Beals Chris. Mogu}nosti pove}anja enegretske efikasnosti kod sistema za komprimovani vazduh. U. koristila je ultrazvu~nu opremu za pregled pri detektovanju isticanja vazduha. Compressor: Selecting & Sizing. Butterworth Heinemann. Brown. et. [3] Beals Chris. (prethodno u sastavu "Ford Motor Company").

Suggestion for improvement is reconstruction all of the existing heating substations. {to u pojedinim periodima eksploatacije nije moglo da se nadokanadi iz rezervoara tehnolo{ki Rezime U radu je prikazana analiza rada sistema daljinskog grejanja u Petrovcu. Kao re{enje se predle`e rekonstrukcija svih podstanica. ETX d. me|utim u pojedinim radnim re`imima ( u ve}em delu grejne sezone ) temperatura povratne vode iznosi svega 40 do 45oS. Key words: District heating. Konstatovan je niz nedostataka . Trenutno ima 28 aktivnih podstanica. Me|utim na ovaj na~in ostali potro{a~i ostaju bez dovoljne koli~ine tople vode. Nedostatak postoje}eg sistema daljinskog grejanja (DG) je nepostojanje sekundarne mre`e tako da se topla voda iz kotlova transportuje toplovodom do podstanica-predajnih stanica ( PS) koje su direktnog tipa.514.001. Pregledom je ustanovljeno postojanje vi{e vrsta podstanica.o. pa da su pacijenti primorani da koriste elektri~ne grejalice za dogrevanje. bolja mogu}nost pra}enja potro{nje toplote potro{a~a kao i naplate utro{ene toplote itd. zbog ~ega sistem DG nije regulisan. witch implicates unsatisfactory heating of the objects and increased fuel consumption. bolja regulacija kvaliteta vode i pritiska u sistemu. [178] .in`.003 (497.in`. 2. Ubacivanjem nepripremljene vode u kotao.e. odnosno podstanice nisu sistematski ra|ene ve} je svaka ra|ena na poseban na~in. Number of failures was submitted. Pekonstrukcija Reconstruction of the Distrist Heating System in Petrovac The paper presents analyses of the district heating system in Petrovac. dipl. Cirkulacija vode kroz cevnu mre`u se ostvaruje pomo}u dve cirkulacione pumpe sa frekventnom regulacijom. Nominalna snaga ugra|enih kotlova iznosi 9240 kW. Predvi|eno je da predajne stanice rade u re`imu 90/70oS. {to ima za posledicu nezadovoljavaju}i kvalitet grejanja i pove}anu potro{nju goriva. odnosno zanena postoje}eg direktnog sa indirektanim sistemom grejanja. Klju~ne re~i: Daljinsko grejanje. Beogradske elektrane Milenko Vi}entijevi} dipl. isporuke energije u zavisnosti od spoljne temperature. kao {to su: bolja kontrola rada celokupnog sistema tj. substitution of the existing direct heating system with indirect one. {to vi{estruko skra}uje radni vek pre svega dimnih cevi. oprema u ve}ini podstanica je zastarela i zahteva zamenu. Ovako niska temperatura povratne vode izaziva u kotlovima kondenzaciju vodene pare iz dimnih gasova i stvaranje sumporne kiseline koja prouzrokuje takozvanu niskotemperatursku koroziju grejnih povr{ina.11) Rekonstrukcija sistema daljinskog grejanja u Petrovcu 1. Energetska efikasnost. Tako na primer u Medicinskom centru temperatura u pojedinim bolesni~kim sobama je ispod propisane. Opis postoje}eg stanja Sistem daljinskog grejanja u Petrovcu je trenutno optere}ena sa potro{a~ima ukupne toplotne snage 8130 kW. Energy efficiency. Rekonstrukcija sistema daljinskog grejanja S obzirom da je rekonstrukcija predajnih stanica u Petrovcu neophodna. Tako|e treba napomenuti da su zadnjih godina prime}eni veliki gubici tople vode u mre`i. This reconstruction enables increase of energy efficiency of the system as well as better heating of the objects and upgrade of the existing pipeline system.6/. Ovi problemi se trenutno re{avaju ugradnjom cirkulacionih pumpi ve}eg kapaciteta u podstanice u objektima u kojima je lo{ije grejanje kako bi se sa ve}om koli~inom tople vode pobolj{ao kvalitet grejanja. {to mo`e biti pogubno za ispravan rad kotla. mogu}nost priklju~enja novih potro{a~a. Pored toga. dipl. bolja kontrola curenja u sistemu.o. Sa {emom prikazanom na slici 1 data je konstrukcija jedne tipske podstanice. Ova rekonstrukcija bi pored pove}ane energetske efikasnosti i boljeg kvaliteta grejanja omogu}ila i pro{irenje toplovodne mre`e. od kojih nijedna nije u projektovanom radnom re`imu. i. a odatle ka potro{a~ima. koje omogu}avaju da ceo sistem radi sa promenljivim protokom.energija dr Predrag Milanovi} IHTM Beograd Sr|an Nikodijevi}. Beograd UDC: 697. Ovaj sistem ima niz prednosti. U radu su prikazani i tro{kovi ove rekonstrukcije. predla`e se prelazak sa direktnog na indirektni na~in snabdevanja potro{a~a toplotnom energijom. dolazi do kiseoni~ke korozije sa vodene strane. Reconstruction pripremljene vode (zapremina rezervoara je 10 m3). Posledica ovako ne regulisanog sistema DG je ~injenica da pojedini potro{a~i koji su udaljeni od kotlarnice-toplane ne dobijaju dovoljnu koli~inu toplote. tako da je u ovom trenutku kapacitet kotlarnice zadovoljavaju}i.in`. The paper also presents cost analyses of the suggested reconstruction.. JKP „Izvor“ Petrovac na Mlavi Milan Ninkovi}.

tako da je njihov ukupan broj oko 40 pa za toplotni konzum od12 MW sledi da je prose~na snaga jedne PS oko 300kW. Pored kotla potrebno je izgraditi i dimnjak za ovaj kotao Rekonstrukcija bi obuhvatila 28 postoje}ih predajnih stanica.00 20. Predra~un tro{kova rekonstrukcije Na osnovu analize potro{nje toplote sada{njih i potencijalnih potro{a~a koji bi mogli da se priklju~e na postoje}i sistem DG u Petrovcu.000. Oprema Nabavka/Rekonstrukcija 40 PS Rekonstrukcija delova toplovoda u okviru PS-pau{alno Nepredvi|eni tro{kovi Ukupno: Cene (€) 332. dolazi se do konzuma od blizu 12 MW.00 20. 3. Ovakve predajne stanice mogu da se nabave i kao "paketne" (slika 2). 2. to je mogu}e da ceo sistem DG radi sa promenljivim protokom .500 kW.000.000. Tabela 1 1. 3. Budu}i da nove cirkulacione pumpe u kotlarnici imaju ugra|ene frekventne regulatore.00 372. kao i 10 novih zbog pro{irenja topovodne mre`e. odnosno pravilnije raspore|uje energija potro{a~ima i omogu}ava lak prelazak na moderno i komforno grejanje potro{a~a. S obzirom na stanje postoje}ih kotlova potrebno je izvr{iti rekonstrukciju jednog postoje}eg i ugraditi jo{ jedan nov kotao snage 3.energija Slika 1 [ema indirektne podstanice snage oko 300 kW koja bi mogla da se koristi u sistemu DG u Petrovcu. sa Slika 2 Paketna podstanica svim elementima koji su fabri~ki ve} povezani u jednu celinu.00 [179] . tj. ~ime se dodatno pove}ava energetska efikasnost. (kada se zavr{i rekonstrukcija sistema). kao {to radi ve}ina sistemi daljinskog grejanja u zemljama EU.000.

08]. {to ima za posledicu nedovoljno grejanje pojedinih potro{a~a. programi za odr`avanje. tj. Nabavka novog Kotla 3. po{to svako ima mi{ljenje o nivou osvetljenja prostorije. a samim tim i pobolj{ala energetska efikasnost. S obzirom da svi objekti koriste ve{ta~ko osvetljenje mogu}nosti za u{tede u sistemu osvetljenja su veoma ~este a period povra}aja po~etne investicije relativno mali. . Milun Babi}. po~ev od toplane pa sve do krajnjeg potro{a~a.17 : 629. bezbednost i produktivnost pri ~emu }e tro{kovi biti zna~ajno smanjeni. kao i rekonstrukciju jednog postoje}eg i nabavku jednog novog kotla kapaciteta 3. Ono {to sisteme rasvete ~ini pogodnim za energetsko bilansiranje je {to se uvo|enjem modifikacija smanjuju energetski i finansijski tro{kovi ali se sa druge strane. U ovom radu su prikazani na~ini u{tede energije.5MW iznosi oko 440 000 €. Kod industrijskih objekata taj procenat je ne{to manji i iznosi od 5% do 25% ali je tako|e opravdana mera u{tede energije i novca a naro~ito ako se ima u vidu jednostavnost uno{enja izmena [1]. U{tede elektri~ne energije u sistemima rasvete industrijskog osvetljenja Rezime Danas industrijska postrojenja predstavljaju zna~ajne potro{a~e elektri~ne energije. Ukoliko se mere u{tede u sistemima rasvete postave kao po~etna ta~ka u energetskoj reviziji. zahvaljuju}i napretku u izradi komponenata sistema rasvete. tj. ovaj sisistem omogu}ava nesmetano pro{irenje toplovodne mre`e i priklju~enje novih potro{a~a . mogu}e. industrijsko osvetljenje. Predra~unska vrednost ove rekonstrukcije. Jo{ jedna prednost uvo|enja izmena je ta {to one naj~e{}e ne izazivaju skoro nikakve probleme pri izvo|enju odnosno montiranju. {to sa postoje}im direktnim sistemom nije mogu}e. svi se bore da pre|u na tehnologije ili primenjuju mere koje }e rezultirati smanjenjem tro{kova i pozitivnim uticajem na `ivotnu sredinu. Rekonstrukcija Kotla: 7500 € 3. kontrolu i inspekciju sistema rasvete u sistemima rasvete industrijskog osvetljenja i analizirana je efikasnost sistema osvetljenja fabrike „Zastava automobili“. potro{nja elektri~ne energije koja se koristi za osvetljenje se mo`e smanjiti za 40% .energija Na osnovu ovoga tro{kovi rekonstrukcije iznose: 1. Rekonstrukcija podstanica: (tabela 1) 2. Jedan od pokreta~kih procesa za uspostavljanje kontrole nad tokovima energije u nekom objektu je naravno smanjenje energetskih tro{kova. Kada je re~ o komercijalnim objektima ovakve [180] izmene su dodatno opravdane s obzirom da je kod njih udeo sistema rasvete u ra~unu za elektri~nu energiju od 30% pa i do 70%. Iako se najve}i deo elektri~ne energije koristi za obavljanje industrijskih procesa. Izmene u sistemu rasvete mogu da predstavljaju „win-win“ situaciju za vlasnike i zaposlene po{to bolja osvetljenost radnog prostora uti~e na pobolj{anje radnog morala.003.3. odnosno menad`menta. koji je danas najvi{e u upotrebi u zemljama EU.65%. one mogu da privuku pa`nju i u~e{}e poslodavca. zna~ajan deo tro{kova elektri~ne energije vezan je i za sisteme rasvete industrijskog osvetljenja. Dubravka Jeli}.5 MW: 60 000 € [to ukupno iznosi: 1 + 2 + 3 = 372 000 + 7500 + 60 000 = 439 500 € Du{an Gordi}. i uz dodatne mere predlo`ene u ovom radu.316. Uvod U dana{njoj ekonomiji. Samo na ovaj na~in. U cilju sanacije postoje}eg stanja predla`e se rekonstrukcija postoje}ih podstanica. sistema DG tako da se umesto sada{njeg direktnog koristi indirektan sistem grejanja. tj. Davor Kon~alovi} Ma{inski Fakultet Kragujevac. Kragujevac UDC: 621. energetski revizori moraju da sakupe slede}e podatke: kakva je potreba za osvetljenjem odnosno namena objekta.1 Zaklju~ak Na osnovu analize rada sistema daljinskog grejanja u Petrovcu konstatovan je niz nedostataka. Energy savings in an industrial lighting system Key words: energy efficiency. Pa`ljivim izborom odgovaraju}ih sijalica i prate}e opreme koja ide uz njih. nisku enegretsku efikasnost sistema DG. Pored toga. u mnogome pove}avaju osvetljenost radnog prostora i produktivnost zaposlenih. Kada je re~ o pove}anju ukupne energetske efikasnosti sistema DG va`no je ista}i da je od primarne va`nosti da pored efikasnog sistema DG i objekti koji se greju imaju odgovaraju}u termoizolaciju. Klju~ne re~i: energetska efikasnost. pobolj{anjem ukupne efikasnosti celokupnog sistema grejanja. Industrijsko osvetljenje Da bi prikazali stvarnu ocenu sistema elektri~nog osvetljenja. koja obuhvata 40 podstanica indirektnog tipa. industrial lighting. Sa ovom rekonstrukcijom ostvarila bi se bolja regulacija sistema DG. okrenutoj tr`i{tu sa sve ja~om konkurencijom.

Kao {to je navedeno. balasta i svetiljki. Razgovori sa menad`erima i radnicima poma`u energetskim revizorima da procene kad treba izvr{iti zamenu elektri~nih sijalica i kako odr`avati sisteme elektri~nog osvetljenja. izlaganje pra{ini. ve} smanjuje i vizuelnu udobnost okru`enja i sni`ava produktivnost zaposlenog. Me|utim ako je na primer. pove}anje efikasnosti se posti`e postavljanjem T8 fluorescentne cevi sa elektronskim balastom. Drugo pobolj{anje koje bi pove}alo efikasnost svetlosnog izvora. vrste balasta. karakteristike povr{ina prostorija. Ova pobolj{anja pove}a}e odnos lm/W. dok se odr`ava ili pove}ava nivo osvetljenja na konkretnom delu prostora gde se radni proces odvija. satne mehanizme. odsutnosti ili prisutnosti refleksije koja gledanje ~ine nejasnijim. 2. bilo bi pobolj{anje efikasnosti svetiljke ugradnjom reflektora i efikasnijih so~iva. nivoe osvetljenja. starost elektri~nih sijalica. dok potro{nja ostaje pribli`no konstantna. Pri projektovanju odnosno uno{enju izmena u sistemima rasvete treba voditi ra~una o: (1) potrebnoj koli~ini svetlosti koja zavisi od ja~ine svetlosnog izvora i osvetljenosti povr{ine i (2) kvalitetu svetlosti. optimizovati kontrolu osvetljenja. Odre|ivanje potrebne koli~ine svetlosti za odre|eni proces je prvi korak pri modifikaciji osvetljenja. itd. Me|utim. ovo rezultira smanjenjem osvetljenja celog prostora. 21% u kancelarijama. [181] . Obi~no. Nakon prikupljanja ovih podataka slede}i korak je analiza postoje}eg sistema rasvete i predlaganje mera u cilju njegove optimizacije i pove}anja energetske efikasnosti. lampe. Tre}i korak u racionalnom gazdovanju svetlosnom energijom je optimizacija kontrole sistemima rasvete. Radno osvetljenje podrazumeva sistem rasvete koji }e obezbediti odgovaraju}e osvetljenje za svaki radni proces. nivoi osvetljenosti su smanjeni za 15% u bolnicama. Pobolj{anje radnog osvetljenje obuhvata pobolj{anje efikasnosti osvetljenja u radnom prostoru zamenom ili preme{tanjem ranije spomenutih komponenti sistema rasvete. pove}anjem efikasnosti sistema rasvete mo`e se u{tedeti izvesna koli~ina elektri~ne energije tj. umesto T12 fluo cevi sa magnetnim balastom. a ujedno se dobija i odgovaraju}i nivo osvetljenja (tabela 1) kao i mogu}nost pobolj{anja kvaliteta osvetljenja jer prekomerno osvetljenje nije samo rasipanje energije. godine. tako da mi{ljenja svih u~esnika treba uzeti u obzir. 17% u {kolama. Prvo Analiza stanja u fabrici „Zastava automobili“ Po{tuju}i predlo`enu metodologiju. osvetljenje okolnog prostora prekomerno (1500 lux) ljudsko oko }e se prilagoditi tome i prihvatiti ga kao normalno. odrediti kada je to osvetljenje potrebno i izra~unati mogu}e u{tede u ceni. Rekonstrukcijom sistema rasvete ostvaruju se zna~ajne u{tede. iako je ono prekomerno. Svetlosne upravlja~ke jedinice sadr`e prekida~e. ravnomernoj raspodeli svetla i koli~inom blje{tanja svetlosnog izvora u okviru njegovog uticaja. smanjiti njena potro{nja za vreme funkcionisanja sistema. 34% u prodavnicama [1]. prekida~i. Izme|u 1972. ^esto se on previdi zato {to menad`eri zadu`eni za pitanja energije poku{avaju da imitiraju osvetljenje postoje}ih sistema.) i mogu}nost zamene sijalica. odnosno dobijanje vi{e lumena po vatu (tabela 2). Godinama sistemi rasvete su projektovani sa uverenjem da nijedan prostor ne mo`e biti prekomerno osvetljen. Institut za istra`ivanja elektri~ne energije (EPRI) je izneo podatke da su prose~ne kancelarije zauzete samo 60% do 75% vremena iako su svetla uklju~ena naj~e{}e puno radno vreme [4]. ali kada radnik `eli da se fokusira na neki predmet zahteva}e dopunsko osvetljenja (2000 lux). Tabela 2 Pregled efikasnosti osnovnih tipova sijalica ~asovi/dani kada se osvetljenje zahteva. zato {to se uz pomo} reflektora i boljih so~iva dobija ve}a osvetljenost. Da bi se ovo prikupljanje podataka sistematizovalo predlo`ena su slede}a tri koraka u racionalnom gazdovanju svetlosnom energijom [2]: 1. Pove}anje efikasnosti svetlosnog izvora sistema rasvete podrazumeva zamenu sijalica. utvrditi odgovaraju}e nivoe osvetljenja koji najvi{e odgovaraju zaposlenima. stanje ostalih komponenti sistema rasvete (difuzori. sofisticirane upravlja~ke jedinice mogu isklju~iti ceo ili deo sistema rasvete kad on nije potreban i na taj na~in ostvariti velike u{tede energije. i 1987. izvr{ena je inspekcija sistema rasvete i merenje osvetljnosti luksmetrom (slika 1) u sektoru Termi~ke obrade (TERKO) fabrike „Zastava automobili“. temperatura vazduha. tipove elektri~nih sijalica. odrediti probleme koji se javljaju pri elektri~nom osvetljenju. koji se ogleda u boji svetlosti. okolni radni uslovi (na primer. odrediti neophodnu koli~inu i kvalitet osvetljenja da bi ispunili potrebnu vidljivost.). itd. Na primer. starost elektri~ne instalacije. senzore (pokaziva~e) prisutnosti i druge ure|aje uz pomo} kojih se reguli{u sistemi rasvete. pove}ati efikasnost svetlosnih izvora i 3.energija Tabela 1 Preporu~ene vrednosti osvetljenja u fabrikama i kancelarijama pitanje koje se postavlja je – Da li ste zadovoljni sa va{im osvetljenjem? Glavne modifikacije kao {to su zamena elektri~nih sijalica i promena boje osvetljenja (kvaliteta osvetljenja) uti~u na svakog u radnom okru`enju.

a zaposleni su aktivniji. Posete energetskih revizora fabrici i razgovori sa zaposlenima pokazali su slede}e: .za elektri~no osvetljenje koriste se `ivine (HID) sijalice i fluo cevi (slika 4) . Neosporno je da je raspolo`enje bolje kod visokih vrednosti osvetljenosti. razgovora sa zaposlenima ali i merenjima koja su obavljena (slika 4) mo`e da se izvede zaklju~ak da je radno osvetljenje neadekvatno i nedovoljno. Model EA30 ima opseg merenja od 40 lux do 400 klux. . Ono {to je uo~eno u Zastavi su primeri lo{eg odr`avanja svetlarnika (slika 6) kao i potreba kori{}enja difuzora zbog bolje raspodele svetlosti (slika 7). itd dobija se da je dovoljno da izme|u 10% i 15% tavanice bude u svetlarnicima. obla~ni dani.dnevna svetlost ima bolji odnos svetlosti i proizvedene toplote od bilo koje sijalice. na pojedinim radnim ma{inama se nalaze takozvane „brodske lampe“ (slika 10). Ako uzmemo da je potreba za osvetljenjem industrijskih prostorija oko 500 lux i ako ura~unamo gubitke svetlosti zbog refleksije i difuzije oko 40% svetlosti koja pro|e kroz svetlarnike dospe u prostoriju. nego u uslovima lo{eg osvetljenja kao {to je slu~aj u sektoru Termi~ke obrade (TERKO). Svetlost na otvorenom po vedrom i sun~anom danu iznosi oko 60000 lux.dnevno osvetljenje se koristi upotrebom svetlarnika na tavanici i visoko na zidovima (slika 3) . Tako|e. Glavna uloga difuzora je da ukloni lokalizovana svetla polja na pojedinim mestima jer korisnici uklju~uju elektri~no osvetljenje da bi to kompenzovali (slika 8).regulacija sistema rasvete ne postoji Brojna istra`ivanja u oblasti osvetljenja pokazala su da ve{ta~ko kao i prirodno osvetljenje imaju veliki uticaj na ljudski organizam i mentalno stanje ispitanika.pravilna upotreba svetlarnika mo`e da zadovolji potrebe osvetljenja a da ne uti~e na pove}anje potro{nje energije za grejanje zimi. Ovaj drugi razlog prekomerne potro{nje Slika 2 Luksmetar model EA30 Luksmetar kojim je izvr{eno merenje je Extech Instruments Easy View Digital Light Meter model EA30 (slika 2). Na osnovu prikupljenih podataka (tabela 3). odnosno hla|enje leti. Ako se ura~unaju i svi ostali faktori kao {to su: ugao sun~evog zra~enja. [to se ti~e dnevnog osvetljenja i upotrebe svetlarnika treba ukazati na slede}e ~injenice: . odnosno gde je poja~ana potreba za osvetljenjem. Dva naj~e{}a razloga za{to se elektri~na energija prekomerno tro{i su: ukupni prekomerni nivo osvetljenja i neuspeli poku{aj da se prona|e odgovaraju}i oblik rasvete u odre|enim uslovima.kontrola i odr`avanje sistema rasvete je na niskom nivou . prljavi svetlarnici. {to zna~i da je dovoljno da oko 2% tavanice bude u svetlarnicima. Kada je u pitanju elektri~no osvetljenje zastupljene su dve vrste sijalica: fluo cevi i `ivine sijalice visokog pritiska du` cele hale (slika 4) i fluo cevi kao dopunsko osvetljenje u delovima hale gde se odvija pregled i monta`a (slika 9). osetljiviji na spoljne uticaje i pa`ljiviji u poslu.korisnici su nezadovoljni nivoom osvetljenja Tabela 3 Vrste i snage instalisanih svetlosnih izvora u Termi~koj obradi Slika 3 Kori{}enje dnevnog svetla kroz svetlarnike u sektoru TERKO Slika 4 Prikaz `ivinih sijalica i fluo cevi u sistemu rasvete sektora TERKO [182] .energija Slika 1 Merenje osvetljenosti na radnom mestu u pogonu TERKO .

koji mogu zameniti `ivine sijalice bez promene balasta. Zamena `ivinih sijalica natrijumskim sijalicama visokog pritiska i metalhalogenim sijalicama je veoma skupa.energija Slika 5 [ematski prikaz mernih mesta u pogonu TERKO Slika 6 Primer lo{eg odr`avanja – o{te}en svetlarnik Slika 7 Pojava lokalizovanih svetlih polja Tabela 4 Opis mernih mesta u Termi~koj obradi struje je slu~aj sa kojim smo se mi susreli. Posebno je bitno ista}i da su radna mesta nedovoljno i neravnomerno osvetljena. pa je maksimalna u{teda od 5% do 20% od [183] . One obezbe|uju snage od 40 W do 1000 W. Da bi se ovo re{ilo. @ivine sijalice imaju ni`u efikasnost u odnosu na ostale tipove sijalica na pra`njenje. u stvari uglavnom ostvaruje ve}i svetlosni izlaz za istu ulaznu snagu a re|e se zamena radi tako da nova sijalica bude manje ulazne snage. Ove sijalice imaju ve}u efikasnost od `ivinih sijalica. Fluo cevi su najrasprostranjeniji izvor svetlosti s obzirom da se 70 % celokupnog ve{ta~kog osvetljenja na svetu posti`e pomo}u njih. Ono {to je uo~eno analizom rezultata merenja datih u tabeli 4 je nedovoljna i neravnomerna raspodela osvetljenosti u celoj hali. i u mnogim industrijskim postrojenjima izlaze iz upotrebe. Za to je pre svega zaslu`an njihov dug radni vek od oko 12000 sati i njihova velika ekonomi~nost. Modifikacija sistema rasvete sa sijalicama na pra`njenje velike efikasnosti je ekonomi~nija u slu~ajevima gde mo`e da se zamene `ivine sijalice metalhalogenim ili natrijumskim sijalicama. Za svaki tip i svaku veli~inu sijalica na pra`njenje potreban je razli~it balast. a tipi~na efikasnost ovih sijalica je od 30 lm/W do 63 lm/W [5]. ova zamena nije ekonomi~na ako se zasniva samo na u{tedi elektri~ne energije jer se zamenom `ivinih sijalica novim HID sijalicama. Glavna problem sa fluo cevima koje se koriste kao osnovno osvetljenje u pogonu TERKO je taj {to su postavljene previsoko. Pa`ljivim izborom odgovaraju}ih HID sijalica i prate}e opreme koja ide uz njih mo`e se smanjiti potro{nja elektri~ne energije za 40% . razvijeni su neki modeli metalhalogenih i natrijumskih sijalica. ali ne i od standardnih metalhalogenih i natrijumskih sijalica visokog pritiska. Generalno.65%.

Slede}e situacije ~esto favorizuju osvetljenje fluo cevima. instalacije. Opadanje vrednosti svetlosnog fluksa elektri~ne sijalice javlja se zbog toga. Odr`avanje sistema elektri~nog osvetljenja obuhvata i ~i{}enje i pravovremenu zamenu sijalica i balasta (slika 11). Kvalitet osvetljenja je va`an. Sijalice na pra`njenje osvetljavaju ve}e prostorije. Sijalice na pra`njenje daju preveliki svetlosni izlaz kada treba da ostvare efikasniju distribuciju svetlosti. balasta (prigu{nica) i svetiljki. vandalizam i degradacija usled izlo`enosti ultraljubi~astom svetlosnom zra~enju. so~iva i difuzori skupljaju pra{inu i insekte. Sijalice. fluo cevi su i dalje znatno efikasnije i imaju bolji kvalitet osvetljenja. oksidacija.energija Slika 8 Upotreba ve{ta~kog osvetljenja da bi se kompenzovala pojava lokalizovanih svetlih polja kroz svetlarnike Slika 9 Prikaz radnog mesta u TERK-u na kome se fluo cevi koriste kao dopunsko osvetljenje Slika 10 „Brodska lampa“ koja se koristi kao dodatno osvetljenje na samoj radnoj ma{ini Slika 11 Primer lo{eg odr`avanja fluo cevi u Termi~koj obradi elektri~ne energije koja se koristi za osvetljenje [1]. Skupljanje pra{ine na ure|ajima za osvetljenje i na povr{inama koje su u njihovoj blizini smanjuju iskori{}enje osvetljenja za oko 40% i pove}ava proizvodnju toplote [3]. difuzora. koje istovremeno proizvode i dovoljnu u{tedu elektri~ne energije: Prostor. ili prilikom restartovanja kada su vru}e. i reflektora kao i svetlarnika zavisi od okolnih faktora kao {to su nagomilana prljav{tina. Jedna HID sijalica odgovaraju}e snage osvetljava prostor od pribli`no 20 m2 dok fluo sijalica efikasno osvetljava prostor od pribli`no 1 m2. Povremeno ~i{}enje svetlosnih instalacija ima za rezultat njihovo o~uvanje i ravnomerniju raspodelu nivoa osvetljenja. {to zna~i da nisu predvi|ene za ~este prekide u radu. zamena sijalica na pra`njenje fluo cevima mo`e rezultovati ve}om efikasno{}u nego upotreba sijalica na pra`njenje pobolj{anog kvaliteta. reflektori. Efikasnost sistema rasvete zavisi od pravilnog izbora svetlosnih izvora. U novijim slu~ajevima. Iako se sijalice na pra`njenje sve vi{e pribli`avaju fluo cevima {to se ti~e kvaliteta osvetljenja. U~inak so~iva. Sijalicama na pra`njenje treba vi{e vremena za zagrevanje u hladnijim prostorijama. [184] . ali i od na~ina odr`avanja tog sistema. ili delovi prostora koji se neredovno koriste.

Information on Lighting Applications. 2002. MARCEL DEKKER. 2005. INC. New York and Basel. Maryland U:S:A. INC. Gubitak svetlosti. bolje odr`avanje i planska zamena sijalica. Libum. u okviru redovnog odr`avanja. Ovo je mera koja sama po sebi ne donosi u{tedu energije ali ako se smanji snaga postoje}ih elektri~nih izvora ili se neki potpuno isklju~e onda ova mera mo`e da donesi i od 30% do 50% u{tede elektri~ne struje koja se koristi za osvetljenje. predla`emo redovno ~i{}enje svetlosnih instalacija. 1999. Industrial Engineering and Management Oklahoma State University. Savremene tendencije su da se kre~enje u belo uvede u program redovnog odr`avanja u cilju sto bolje iskori{}enosti svetlosnih izvora. izazvan opadanjem vrednosti ja~ine svetlosnog fluksa sijalice mo`e se povratiti zamenom sijalice. INC. Energy Management Handbook. Georgia. THE FAIRMONT PRESS. Libum. THE FAIRMONT PRESS. bojenje zidova i tavanice u belo i njihovo redovno odr`avanje i ~i{}enje. Georgia. Jo{ jedna od mera koja se predla`e je bojenje u belo zidova i tavanica. [3] Wood Damon. S obzirom da su se ranije industrijski objekti svrstavali u objekte koji se lako i brzo prljaju nisu se koristile svetle boje za zidove i tavanice. MARCEL DEKKER. ENERGY INSTITUTE PRESS Wheaton. Plant Engineers and Managers Guide to Energy Conservation. Mada. INC. THE FAIRMONT PRESS.. pa je to slu~aj i u hali koja je bila predmet razmatranja. Energy Efficiency Manual. Libum. Lighting with Artificial Light [5] Thumann Albert. Na primer. S obzirom na ranije pobrojane i predlo`ene mere. Donald. treba napomenuti da u~inak ove mere mnogo zavisi od toga kakve su bile boje povr{ine ranije. [4] Gutes Licht (FGL) Fördergemeinschaft. INC. 2004. School of [185] . Posebno se preporu~uje postavljanje upravlja~kih jedinice koje sadr`e prekida~e. satne mehanizme. New York and Basel. MARCEL DEKKER. [2] Turner C. Zaklju~ak Nakon razmatranja dobijenih rezultata merenja i nezadovoljstva korisnika kvalitetom osvetljenja a s obzirom na veli~inu objekta na{a preporuka je zamena `ivinih sijalica metalhalogenim odnosno natrijumskim sijalicama na pra`njenje. sijalica i balast ne}e raditi dugo. Lighting Upgrades. pa se preporu~uju i svetli podovi od novih materijala pogodnih za redovno i lako ~i{}enje. [to se ti~e fluo cevi preporuka je spu{tanje fluo cevi sa tavanice. INC. Literatura [1] Wulfinghoff R. Georgia. ako se sistem rasvete sa fluorescentnim sijalicama uklju~uje i isklju~uje svakog minuta. A Guide for Facility Managers. New York and Basel.energija {to se sa starenjem njene sposobnosti smanjuju. senzore (pokaziva~e) prisutnosti i druge ure|aje uz pomo} kojih se reguli{u sistemi rasvete. Wayne.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful