You are on page 1of 91

Ružica I. Simić Mićo V.

Bošković

FIZIČKO - TEHNICKA ZAŠTITA OBJEKATA
— priručnik —

INSTITUT BEZBEDNOSTI

MULTIALARM

OAKVilTET 0J3BPARE K 3AUJTHTE
Bpoj

SADRZAJ
PREDGOVOR PRVI DEO PRVO POGLAVLJE PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZASTITA I. OSNOVNI OBLICI UGROŽAVANJA 1. Oblici i karakleristike krivičnih dela koja se vrše na štclu potencijalno ugroženih objckata 2. Način i'sredstva izvršenja krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata 3.Specifičnosti učinilaca krivičnih dela na žtetu potencijalno ugrozćnih objckala . 4. Osnovi sistema bezbednosli i funkcija koncepcije drušlvenc samozaSlite 5. Osnovne karakteristike prcvcntivno-reprcsivne delatnosti Službe javne bezbednosti sa aspekta medusobne saradnje sa službama fizičko-tehničke zašlite 6. Osvrt na primenu naučnih metoda u zaštiti potencijalno ugroženih objekata . . II. PREVENTIVNA ZAŠTITA (l/Prava i dužnosli odredenih subjekata u preventivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekata ' 2. Preventivne mere na zaštiti banaka, pošta, službe druStvenog knjigovodstva i menjačnica - 3. Preventivne mcre na zaštili muzcja i galcrija -14. Preventivna zažtita objekata u kojima su smcštcne kase sa novcem, dragocenostima, poverljivom dokumentacijom i drugira vrednim stvarima 5. Preventivne mere na zaštili transporta novca, zlata i predmeta sa svojstvima kulturnih dobara III. REPRESIVNA ZAŠTITA ' 1 . Prava i dužnosti odredenih subjekata u represivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekala 2. Zadaci odredenih lica nakon izvršenog krivičnog dela u potencijalnou groženom objektu 3. Odgovornost odgovornih lica u potencijalno ugroženira objektima DRUGO POGLAVUE OSNOVNA KRIMINALISTIČKA ZNAN.IA I METODI O FUNKCIJI ZAŠTITE POTENCI.JALNO UGROŽENIH OBJEKATA I. TAKTIKA SPROVODENJA ODREDENIII RADNJII MERA 1. Legitimisanje 2. Zaaržavanje 3. Kontrolna delatnost 4. Mere obezbedenja mesta izvršenja krivičnog dela 5. Pregled i pretresanje / II. OSVRT NA TRAGOVE I PREDMETE KRIVIČNffl DELA KOJA SE VRŠE NA ŠTETU POTENCIJALNO UGROŽENIII OBJEKATA 1. Tragovi kod požara i paljevine 2. Tragovi eksplozija '. 3. Tragovi papiiarnih Iinija 4. Tragovi krvi 5. Tragovi vatrenog oružja 6. Tragovi oruđa 7. Tragovi stopala 8. Tragovi stakla 9. Pređmeti krivičnih dela DRUGI DEO: TEIINIČK^. ZAŠTI^A OBJEKATA PRVO POGLAVLJE: OPSTI PRISTUP TEIINICKOJ ZASTITI I. OSNOVNA PROJEKTNA RAZMATRANJA 1. Efekti zaštite 2. Nivoi zažtite 3. Aktivnosti u planiranju zažtite 4. Sredstva i uređaji u tehničkoj zaštiti II. ALARMNI SISTEMI 1. Sastav sistema 2. Nivoi detekcije 5 9 9 . . . 9 15 18 20 23 25 28 28 31 34 42 47 49 49 50 56 59 61 61 62 62 63 64 66 66 68 69 70 71 72 73 73 74 79 79 79 80 82 87 88 88 89 )

A u t o r i : - <~":\,'':'!'"*'*'• /

Ružica I. Simić, dipl. ini. Mićo V. Bošković, dipl pravnik Recenzenti: Prof. Dr Vladimlr Knvokapić Mr Radivoj Tasić Tehnički urednik: Mlrko Ćosović Izdavači: Imtitul bezbednostl, Beograd Multlalarm, Beogrnd Štampa: „Spektargraf", Beograd Tiraž: 1500

.

J

I5EOGRAD 1991

GOD.

)

3. Senzori za zaštilu perimetra 4. Senzori za unutrasnju zaštitu 5. Alarmna centrala 6. Dojava alarma III. TV SISTEM ZATVORENOG KRUGA 1. Namena sistema 2. Sastav sistema 3. Bezbednosno osvetljenje IV. SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA H3 1. Namena sistema 2. Vrste sistema 3. Izbor sistema V. KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLU OBILASKA OBJEKTA 1. Komunikacione veze 2. Sistemi za kontrolu obilaska objekta VI. CENTAR TEHNIČKOG OBEZBEÐENJA 1. Lokalni nadzor 2. Centralizovani nadzor VII. POUZDANOST SISTEMA 1. Otkaz sistema 2. Lažni alarmi VIII. STANDARDI DRUGO POGLAVLJE: TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA POVEĆANOG RIZIKA I. FINANSIJSKEINSTITUCIJE 1. Zaštita od provale 2. Zašlita od prepada 3. Standardi za sisteme tehničke zaštite u bankama II. MUZEJSKO-GALERIJSKE ORGANIZACIJE I BIBLIOTEKE "l.Muzeji 2. Galerije 3. Pokretne izložbe 4. Crkve i manastiri i ostali kulturno-istorijski lokaliteli 5. Transport umetničkih dela 6. Biblioteke III. INDUSTRIJSKI OBJEKTI 1. Alarmni sistera 2. TV sistem zatvorenog kruga 3. Sistem za kontrolu pristupa 4. Komunikacione veze 5. Sistem za kontrolu obilaska objekta 6. Centar tehničkog obezbeđenja IV. OSTALI OBJEKTI 1. Apoteke 2. Arhivi 3. Juvelirnice '. 4. Benzinske pumpe 5. Samoposluge 6. Robnekuče • TREĆI DEO: STRUČNA OBTJKA RADNIKA NA POSLOVIMAF IZIČKOG OBEZBEDENJA OBJEKATA I. UVODNA RAZMATRANJA II. PREDLOG PROGRAMA OBUKE 1. Preventivno-represivna zaštita 2. Tehnička (protivprovalna) zaštita 3. Protivdiverziona zaštita 4. Protivpožarna zaštita

91 94 100 101 105 105 105 111 113 114 117 121 121 122 123 123 125 127 127 129 131 133 134 134 139 141 143 143 150 150 151 153 154 157 158 162 164 165 166 166 167 167 167 168 168 169 169 230 173 174 174 176 177 178

PREDGOVOR
Publikovanje Priručnika za fizičko-tehničku zaštitu objckata predstavlja pokušaj da se, po prvi put kod nas, na cclovit način prezentira problematika preventivno-represivne i tehničke zaštite objekata. Potrebu tržišta za ovakvom vrstom stručne literature uočili smo u svom dugogodiJnjem radu na poslovima fizičko-tehničke zaštite u okviru Instituta bezbednosti u Beogradu i to, kako kao izvršioci konkretnih poslova i zadataka, tako i kao predavači na nizu kurseva, seminara i savetovanja koja su iz ove oblasti organizovana u okviru školskog centra Instituta. Kome je ova knjiga namenjena? Prvo, ona je izradena za potrebe lica koja su zadužena za bezbednost objekata, organizovanje službe fizičkog obezbeđenja i onih koji odlučuju o tonie da li ili ne primeniti tehnička sredstva zaštite u cilju povećanja bezbeđnosti objekta. ^ Drugo, namenjena je licima koja rade na obezbeđenju objekata kao čuvari, ati cilju dobijanja osnovnih znanja o svojim pravima i obavezama u okviru preventivnog i represivnog delovanja, kao i znanja o elektronskim zaštitnim sistemima, kako bi se u određenim situacijama pravilno odredila. I treće, ona može da posluži licima koja se bave projcktovanjem protivprovalnih sistema kao polazna osnova u sagledavanju procedure i dobijanju informacija o tehnologijama koje se primenjuju u sistemiraa tehničke zašiite. Šta sadrži priručnik? Priručnik sadrži tri funkcionalne ccline koje, po videnju autora, predstavljaju zaokruženje fizičko-tehničke zaštite na ovom nivou. Prvi deo (autor Mičo Bošković, dipl.prav.) tretira pitanja preventivno-represivne zaštite sa osvrtom na osnovne oblike ugrožavanja društvene imovine (Prvo poglavlje), kao i osnovna kriminalistička znanja i metode u funkciji zaštite potencijalno ugroženih objekata (Drugo poglavlje). Drugi deo (autor Ružica Simić, dipl.ing.el.) se odnosi na tehničku zaštitu i takođe sadrži dva poglavlja. Prvo poglavlje obrađuje osnovne pravce planiranja tehničke zaštite, sredstva i uređaje koji se koriste u sistemima visokog nivoa bezbednosti, kao i način dojave alarma i organizovanje nadzora i upravljanja zaštitnim sistemima. U drugom poglavlju je dat prikaz zažtite objekata povećanog rizika kojim su obuhvaćeni: finansijske institucije (banke, SDK, pošte, menjačnice), muzejsko-galerijske organizacije i biblioteke, industrijski objekti (rafinerije, hemijska industrija, hidro i termo elektrane, fabrike), ostali objekti gde se čuvaju vrednosti (novac, zlato, poverljiva dokumentacija i sl.) — apoteke, juvelirnice, benzinske pumpe, arhivi, samoposluge i robne kuće. Treći deo sadrži kratak pregled programa bezbeđnosnog obrazovanja lica koja rade na obezbeđenju objekata, kako iz preventivno-represivne, tako i iz te-

Beograd. dr. AUTORI PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZAŠTITA I PRIMENA KRIMINALISTIČKIH METODA U FIZIČKO-TEHNIČKOJ ZAŠTITI OBJEKATA PRVIDEO . To je bazni program koji je moguće prilagoditi specifičnim zahtevima određenih korisnika objekata.hničke zaštite. Radivoju Tasiću. a sa posebnim zadovoljstvom ćemo uzcti u razmatranje sve primedbe. zahvaljujemo se recenzentima. čije su nam primedbe i sugestije bile od velike koristi. Nadamo se da će knjiga korisno poslužiti svima onima kojima je namenjena. Na kraju. juni 1991. predloge i sugestije. prof. Vladimiru Krivokapiću i Mr.

•. da blagovremeno prcduzimaju najadekvatnije preventivne mere u cilju sprečavanja izvršenja konkrctnih krivičnih dela. j . mada mnoga krivična dela privrednog kriminaliteta i njihovi učinioci nisu nikada ni otkriveni.• ' • ' . . — pošte. u slučaju da je krivično delo izvršeno. — industrijski objekti razne namene.. Polazeći od svrhe. opšlcg (klasičnog) i privrednog kriminaliteta.'•• : . .:•••••-•'. ••. opredelili smo se da pod pojam potencijalno ugroženih objekata uvrstimo sledeće objekte: — banke. nužno je prethodno odredili pojam potencijalno ugroženih objekata. odnosno koji se objekti mogu svrstati pod ovaj pojam. Najzastupljcnija su krivična dcla iz domena opžteg kriminaliteta. . Uspešno preduzimanje preventivnih i reprcsivnih mera od strane lica u radnom odnosu kod potencijalno ugroženih objekata ne može se ni zamisliti bez prethodnog poznavanja clcmentarnih karaktcristika krivičnih dcla koja se vrše na štetu ovih objekata i osnovnih svojstava učinilaca ovih krivičnih dela. Stoga ćemo u narednom izlaganju izneti samo onaj obim znanja iz ovih oblaslij koji garantuju cfikasniju zaštitu potencijalno ugroženih objekata. tako i radnicima koji obavljaju osnovnu ili pomoćnu delatnost. Kriminalni napadi na ove objekte manifestuj'u se kroz vršenje raznih krivičnih dela iz oblasti poliličkog. . Isto tako. / . j. ili pak da pojeđine objekte oštcte ili unište. hartije od vrednosti. su oduvek bili prcdmet posebnog interesovanja učinilaca raznih krivičnih dcla. zlato. Pre nego što predemo na izlaganje o oblicima i osnovnim karakteristikama ovih krivičnih dela. sadržaja i namene ovog priručnika.. 1.'. skupoceni eksponati.PRVO POGLAVUE: PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZAŠTITA I. . dolazi do izražaja blagovremenost preduzimanja i određenih represivnih mera. u mnogim slučajevima i uspcvali da iste predmete oduzmu i protivpravno prisvoje. OSNOVNI OBLICI UGROŽAVANJA Svi objekti u kojima su smcžtcni ili sc čuvaju novac. — menjačnice. — službe društvenog knjigovodstva. Oblici i karakteristike krivičnih dela koja se vrše na štetu potencijalno ugroženih objekata : • . specifični predmeti i druga imovina veće vrednosti.. — galerije. . — muzeji. Prethodno stečeno znanje iz ovih oblasti omogućava. kako radnicima koji rade na fizičkoj zaštiti objekata.. koji su kroz razne oblike kriminalne delatnosti. • . kao i objekti od posebnog interesa.

bilo po napred utvrđenom osnovu. — benzinske pumpe.— biblioteke. već da je prouzrokovana višom silom. kao i na svc druge objekte koji. Krivično delo špijunaže u svom osnovnom obliku se sastoji u saopštenju. kao i ostali subjekti zaštite u okviru konkretnog objekta. brana. zgrade ili kakvog drugog objekta koji ima veći značaj za privrcdu ili za redovan život gradana. ili za drugi državni 10 organ ili organizaciju. niti pak doprinosi njegovom otkrivanju. Iz oblasti političkog ki-iminaliteta na štetu potencijalno ugroženih objekata vrše se sledeča krivična dela: — diverzija. može odnositi takođe i na objekte od posebnog interesa. — robne kuće. Radnici fizičko-tehničke zaštite. Sabotaža se takođe vrši u istoj nameri i to na prikriven. — terorizam. uredaja ili postrojenja. Prema zakonskoj definiciji ovo krivično delo se ispoljava u tri osnovna oblika: odavanje tajnih podataka ili dokumenata. o čemu rukovodilac fizičko-tehničke zaštite obaveštava radnike organa unutražnjih poslova odmah po njihovom dolasku. — razbojnička kFada. — utaja. obilazaka i putovanja. — zlatare. uredaja sistcma veze. u obimu koji zadovoljava buduće korisnike ovog priručnika. — razbojništvo. kao i mine. ili je pak u pitanju razbojništvo. stvaranje ili rukovođenje obaveštajnom službom i saradnja sa stranom obaveštajnom službom. Diverzija se sasloji u rušenju. su zainteresovani da što širi krug ljudi sazna za njihov kriminalni akt i njihove namere. učinilac sabotaže prikriva krivično delo i želi da prikaže da on redovno i pravilno izvržava svoje radne obaveze i da nastala šteta nije posledica odredcnog načina vršenja ili nevršenja njegove radne obaveze. usled čega prouzrokuje znatnu štetu za državni organ ili organizaciju u kojoj radi. Za izvršenje ovog krivičnog dela najčešče se upotrebljavaju minsko-eksplozivna sredstva i to razni eksploivi u čvrstom. ili prikupiti opserviranjem prilikom raznih poseta. mogu svojom preventivnom delatnošću doprincti sprečavanju prikupljanja obaveštajnih podataka putem javnih i legalnih srcdstava. a nastala poslcdica je u vezi sa njegovim vršenjem ili nevršenjem radne obavcze. uređaja javne upotrebe vode. plastičnom ili tečnom stanju. da se do njih može doči u kontaktima sa stranim državljanima. obczbcditi licc mesta. — sabotaža. najčešče obijanjem i provaljivanjem. — teški slučajevi razbojničkih krada i razbojništva. koji metodi su prisutni u aktuelnoj obaveštajnoj aktivnosti. bombe velike razorne zivi moći i razna hemijska srcdstva. jer to ne utiče direktno na određivanje kruga lica iz kojeg može poticati učinilac. daćemo kratak osvrt na kriminološke i kriminalističke aspekte pojedinih krivičnih dela koja se vrše najčcšće na štetu ovih objekata. Iz oblasti opšteg kriminaliteta na žtetu ovih objekata najčešće se vrše sledeća krivična dela: — krađa. Bez obzira o kojim se napred nabrojanim oblicima krađa radilo. dotrajalošču i zamorom materijala ili iz nekog drugog uzroka. oružano razbojnižtvo. podmukao i drugi način od strane lica u vršenju njegove radne obaveze. toplote. mogu biti predmet posebnog interesovanja nosilaca odrcdenih kriminalnih delatnosti. najčešče upotrebom vatrenog oružja. to radnici fizičko-tchničke zaštile mogu u tom pravcu pružiti dosta korisnih informacija opcrativnim radnicima državne i javne bezbeđnosti. skladišta. Za razliku od divcrzije. — prikrivanje. Treba poći od činjenice da se danas mnogi obaveštajno interesantni podaci mogu nači u sredstvima javnog informisanja. municije i druge skupoccne robe. Sastoji se u oduzimanju tude pokrelne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. Bitno je odmah po izvršenju krivičnog dela gde se sumnja da se radi o sabotaži. predaji ili činjenju dostupnim vojnih tajni. — apoteke. sigurno je da se mnoga od ovih krivičnih dela mogu sprečiti ili otkriti upravo 11 . Postupanje radnika fizičko-tehničke zaštite je idcntično kao i kod diverzije. — preduzeća i organizacije u kojima su locirane kase s novcem. ili po osnovu značaja svoje delatnosti. poljoprivrednih ili drugih privrednih objckata. Krađa je jedno od najčešćih krivičnih dela uopšte u strukturi kriminaliteta. kako bi se sačuvali tragovi i predmcti i prikupili podaci o očevidcima ili drugim licima kojima su poznate pojedine činjenice ili okolnosti u vezi sa krivičnim delom. jc intcrcsantan ukoliko se vrši izazivanjem eksplozije ili požara ili preduzimanjem druge opštc opasnc radnje. Takođe su prisutna i minsko-eksplozivna sredstva koja su smeštena u razne predmete svakodnevne upotrebe. plina ili energije. — teška krada. koja će biti obrađena na sledećim stranicama ovog priručnika. saobraćajnih sredstava. pod uslovom da je učinjeno u nameri ugrožavanja ustavom utvrđenog državnog i društvenog uređenja ili bezbednosti SFRJ. dragocenostima i poverljivim materijalom. kao i organizator. a pošto učinilac mora biti u radnom odnosu. a ne spadaju u oblast političkog kriminaliteta. ckonomskih ili službenih podataka ili dokumenata stranoj državi. tzv. U narednom izlaganju. Učinilac diverzije. Svakako da se problematika prevcntivno-reprcsivne i tehničke zaStite. Terorizam. paljenju ili na drugi način uništenju ili ošiećenju industrijskih. Pored ovih krivičnih dela u praksi su prisutna i krivična dela koja se izazivaju požarima i eksplozijama. stranoj organizaciji ili licu koje im služi. U slučaju izvršene diverzije bitno je preduzeti mere u cilju obezbeđenja mesta kriminalnog događaja do dolaska operativnih radnika organa unutrašnjih poslova. kao krivično dc!o. — prodavnice oružja. — špijunaža.

na štelu ovih objekata uglavnom se vrše sledeća krivična dela: — zloupotreba službenog položaja. izvesnih nedostataka prilikom popisa imovine i uvek prisutnog autoriteta lica na odgovarajućim radnim mestima. Iz oblasti privrednog kriminaliteta. stručnosti i spremnosti svih društvenih subjekata na njegovom suzbijanju. T&kođe. kao i od organizovanosti. kriminalitet kao društveno dinamična pojava. organizovanih službi fizičko-tehničke zaštite i đrugih organa u okviru preduzeća. predmeti sa svojstvima kulturnih dobara. izbor i opoziv organa samoupravne radničke kontrole. organa i organizacija.) ) blagovremenim preduzimanjem adekvatnih preventivno-represivnih mera od strane or^anizovane službe fizičko-tehničke zaštite. Razvoj. njegova prava. ugostiteljsko-turistički objekti. preko organa upravljanja i preko posebnog organa samoupravne radničke kontrole. nepotpune pravne regulative. Naprotiv. — razni oblici falsifikata. su upravo osnovni elementi dinamičnosti kao bitne karakteristike savremenog kriminaliteta. bilo da predstavljaju potencijalno ugrožene objekte u napred navedenom smislu. ili pak da u okviru njihove organizacije postoje i posluju ovakvi objekti. menjačnice. — nesavesno poslovanje u privredi. što se posebno ispoljava u visokom stepenu društvene opasnosti i tendenciji poprimanja zapadnjačkog kriminalnog stila. — davanje i primanje mita. Masovnost je posebna odlika savremenog kriminaliteta. sa prisutnim profesionalizmom. 12 U postupku saznanja za izvržcna krivična dela iz oblasti privrednog kriminaliteta ne treba izgubiti iz vida da je jcdan od mogućih načina saznanja i javno pogovaranje. U kontekstu predhodnog izlaganja ističcmo i činjenicu da Zakon o preduzećima predviđa da radnici u društvenom preduzeču. odnosno dinamičnost i sposobnost prilagođavanja kriminaliteta je u zavisnosti od geografskih. loše interne i ekstcrne kontrole. U cilju blagovremenog uočavanja pojcdinih oblika navedenih kriminalnih delatnosti. Znači. profesionalan odnos prema postavljenim zadacima. pa čak i brutalnošću u izvršenju. te o svim saznanjima odmah informišu organ unutrašnjih poslova. pošte. Izvršenje krivičnih dcla opšteg. dužnosti i odgovornosti. ovim samoupravnim aktima utvrđuje se saslav. imaju pravo i dužnost da ostvaruju samoupravnu radničku kontrolu neposredno. tehnička roba i poverljivi materijali sa različitim stepenom poverljivosti. narkotici i lekovi sa psihotropnim supstancama. što ukazuje da izbor ovih objekata za kriminalni napad nije slučajan i da izvrženju krivičnih dela prethodi sasvim solidna priprema učinilaca navedenih krivičnih dela. loše organizacije. Kriminalitet. on ima svoje uzroke i korene i uzročno je povezan sa određenim društvenim odnosima i uticajima. osuđenim licima. lidma lišenim slobode ili na izdržavanju kazne zatvora u kazneno-poprav13 . državnog organa ili organizacije. — nedozvoljcna trgovina. zlato. Njegova stalna prisutnost. kao društveno-negativna i složena pojava. se ispoljava u raznim oblicima i prisutan je u svima fazama razvoja društva. hartije od vrednosti i druge vredne stvari u okviru preduzeća. Jasan je zaključak da se radi o krivičnim delima iz domena savremenog kriminaliteta sa visokim stcpenom organizovanosti i sa veoma često prisutnim elementom inostranosti. evidcncije i nedovoljnog obezbeđenja sredstava društvene imovine. kriminalitet predstavlja društveni i individualni problem u etiološkom i fenomenološkom smislu. Ukoliko dođe do povrede društvene svojine i samoupravnih prava organ samoupravne radničke kontrole je ovlašćen da informiše i organe društvenog nadzora i kontrole. To ujedno nalaže i obavezu svim radnim Ijudima u potencijalno ugroženim objcktima da kao subjckti prcventivno deluju u cilju blagovremenog otklanjanja kriminogenih faktora i sprečavanja izvršenja krivičnih dela. svakako da je nužna saradnja organa samoupravnih radničkih kontrola. — pronevera. kulturnih i drugih momenata. ekonomskih. nije nezavistan i van uticaja društvenih odnosa i njihovih promena. hartije od vrednosti. razvoj i veoma veSto prilagođavanje svim družtveno-političkim i ekonomskim sistemima. U svim preduzetim delatnostima ovih organa nužno je strogo poštovanje zakonitosti i stručan. municija. koja imaju ovlašćenja i kojima je povcrcn novac. sa jedne strane. pravnih. robne kuće i trgovinske radnje. Veliki je broj izvršenih krivičnih dela sa poznatim i nepoznatim učiniocima. političkih. zlatnc preradcvine. zlatarske radnje. Prema tome. privrednog i političkog kriminaliteta na štetu navedenih objekata ima za posledicu da se iz istih oduzimaju i protiv-pravno prisvajaju najčežče slcdeći oblici imovine: novac. s obzirom na prikriven način njihovog izvršenja. Način ostvarivanja samoupravne radničke kontrole je utvrđen statutom ili drugim opštim samoupravnim aktima. a praksa potvrđuje da ona prvo nastaju upravo u sredini gde je krivično delo i izvršeno. s druge strane. Uglavnom se radi o objcklima u kojima su smeštene veće količine napred navedene robe. pa je sasvim logično da bi radnici fizičko-tchničke zaštite trebalo više da obrate pažnju na ove mogućnosti. nepravilne kadrovske politike. Ova krivična dela vrše lica koja se nalaze na odredcnim položajima. drskošću. u cilju ostvarivanja zaštite društvene svojine i svojih samoupravnih prava. oružje. odnosno blagovremenom saradnjom sa mesno nadležnim organima unutrašnjim poslovima omogućilo otkrivanje krivičnih dela i njihovih učinilaca i obezbedili adekvatni dokazi. Posebno ističemo da su najčešći objekli napada provalnih krađa i razbojničkih napada upravo banke. jer se posledice odražavaju u životu društva i pojedinca. Stoga. u prcventivnom i represivnom postupanju treba imati u vidu da se radi o organizovanim kriminalnim delatnostima. kakobi se suzio prostor navedenim oblicima kriminalne delatnosti. Do saznanja da su ova krivična dela izvršena dosta se tcško dolazi. benzinske pumpe.

kulturne. Organizovani kriminalitet nije mogao mimoići ni našu zemlju. Samom izvršenju krivičnog dela prethodi period brižljivih priprema.1-' Tamna brojka kriminaliteta jc poscban fenomcn koji jc naročito prisutan kod privrednog kriminalitcta. koja se vrše na štetu napred navedenih potencijalno ugroženih objekata.nim ustanovama. 1990.853. Raz^oj i usavršavanje savremenih sredstava saobraćaja utiču na bržc i lakše savladivanje udaljenosti. naučne. NaČin i sređstva izvrŠenja kriviČnih dela na štetu potencijalno ugroBenih objekata 1) Mićo Bošković. preduzmu adckvatne mere na zaštiti tragova i predmeta na licu mesta od eventualnih uništcnja ili promena. od kojih se. Stoga. na učiniocu i oštećcnom. 61-69. nameće sc i obaveza radnika fizičko-tehničke zaštite da po učinjenom krivičnom dclu. odnosno da je kriminalitet dalcko prisutniji nego što to pokazuju podaci iz statističkih evidencija. Odredcni oblici ugrožavanja. god. Radi se o izvršcnim. Ovakva pokretljivost i mobilnost ljudi. Takođc je veoma interesantna kategorija radnika i određenih stručnjaka stranih državljana koji obavljaju određene poslove u pojedinim našim većim industrijskim objektima i naučnim ustanovama. uz prisutnu činjenicu da bez vize mogu da udu gradani viže od 50 zemalja i da godišnje našu granicu prede više od sto miliona Ijudi. Učinioci se upoznaju sa okolinom objekta. Ova organizovanost je na veoma visokom nivou. Organizovano vršenje krivičnih dcla sa profcsionalnim učiniocima pokazuje stalnu ekspanziju. Nova prosveta. Beograd. a što prouzrokuje povećan broj izvršenih krivičnih dela u turističkoj sezoni. unutrašnjim rasporedom prostorija. pored niza korisnih i pozitivnih efekata. jasno ukazuju na visok stepen društvene opasnosti i prisutne teškoče u njegovom otkrivanju i obezbcdcnju dokaza. uključujući sve vidove saučesnišiva. opšteg i privrednog kriminaliteta. blagajničkih šaltera. jcdan broj odao raznovrsnoj kriminalnoj delatnosti. a neotkrivenim krivičnim delima. 80. predmeta kulturnih 15 14 . su uslovljcni i gcografskim položajcm Jugoslavijc. organizovan preventivan i represivan rad i stalno aktivan odnos službi fizičko-tehničke zaštite može u mnogome doprineti sprečavanju izvršcnja mnogih oblika kriminalne dclatnosti i drugih društvcno-štctnih pojava.083 krivičnih dela iz oblasti opšteg. 2. sportske i druge prirode. „Materijalni dokazi u kriminalistićkoj obradi". Kroz Jugoslaviju prolaze putevi koji spajaju zcmlje Zapadnc Evrope sa Bliskim islokom. a pre dolaska organa unutrašnjih poslova. dobija elcmcnte inostranosti i prerasta u međunarodni kriminalilct. ukupno evidentirano 78. Činjcnica je da postoje brojna neolkrivena krivična dcla i neidentifikovani učinioci. a ispoljava se i u izvršcnju krivičnih dcla političkog. koji sc takode u raznim vidovima ispoljava i na štctu potencijalno ugrožcnih objckala. Ilustracijc radi ističemo činjenicu da je u rcpublici Srbiji u toku 1987. utiče i na razvoj izvesnih negativnih pojava. a imajući u vidu njihovu objektivnost i značaj u dokazivanju. a medu njima je prisutan i krimi- nalitet sa elemenlom inostranosti. ne treba zaboraviti. od kojih mnoga i na štetu potencijalno-ugroženih objckaia. privrcdnog i političkog kriminaliteta. a u okviru toga intenzitet ugroženosti pojcdinih objckala zavisi i od mesta njihove konkretne lokacije u okviru pojedinih područja našc zemljc. Sve su ovo prisutne činjenicc koje objcktivno uslovljavaju pojavu kriminaliteta u svim njegovim oblicima i u odredcnim slučajcvima i sa elemcntom inostranosti. trezora. Do povećanog prometa ljudi i roba došlo je usled uspostavljanja međunarodnih odnosa i saradnje politiČke. Krivična dela. a to jc u uzročnoj vezi sa češčim prelascima državnih granica i boravkom vcćeg broja stranih državljana u našoj i drugim zemijama sveta. Iznete karaktcristikc savrcmenog kriminalitcta u okviru kojeg spadaju i mnogi oblici krivičnih dela izvrženih na štetu potcncijalno ugroženih objekata. latcntni kriminalitet. ne priznaje bilo kakve granice ili barijere u okviru jedne zemlje. tj. Prednjem možemo dodati i interesantnu kategoriju turista. sa tačno podcljenim zadacima i striktnim upulima. koji sc odnosc i na potencijalno-ugrožcne objcktc. Ovakav kriminalitct nema ograničen prostor ispoljavanja. su domaći i strani državljani. Turistička sezona i određeni praznici prouzrokuju dugačkc kolonc vozila sa putnicima na graničnim prelazima gde su najprisutniji naši gradani na privrcmcnom radu u inostranstvu. ekonomske. Opširnije videti na str. pa je logično i očekivati da će ovc uslove upravo pokužati da vcšto iskoriste mnogi kriminalci za vršenje odrcdcnih krivičnih dcla. god. specifična su po načinu i raznovrsnim sredstvima iz\'ršenja. s jcdnc i brzim i stručnim postupanjem u slučaju izvršenog krivičnog dela i adekvatnom saradnjom sa organima unutražnjih poslova omogućiti otkrivanje učinioca i obezbeđcnje dokaza. U pripremnom periodu učinioci se upoznaju sa svim okolnostima i prilikama na užem i širem području gde je lociran objckat koji je izabran za kriminalni napad. proširuje se na prostorima više zemalja. čiji je broj u stalnom porastu. Posmatrajući navedcnc karaktcristike kriminaliteta u kontestu sveobuhvatne aktivnosti službi fizičko-tchničke zaštite. bitno je istaći da je u današnje vreme sve prisutnija društvena pojava koja manifestuje u velikom prometu ljudi i roba na skoro svim geografskim područjima. Polazeči od činjenice da uvek postoji mogućnost ostavljanja tragova na mestu izvršenja krivičnog dela. a u 1988. koji sledi nakon donošenja odluke o izvršenju krivičnog dela na štetu određenog objekta. smeštajem kasa. a učinioci. Organizovanost učinilaca u izvršenju krivičnih dcla postaje sve prisutnija karakteristika savremenog kriminaliteta. što još više podstiče pokretljivost ljudi. Prostire se na području jedne ili više zemalja. u pitanju je tzv. uzstrogu primemi principa konspirativnosti. Upravo on je u raznovrsnim oblicima prisutniji sada nego u ranijem periodu. s druge strane.

a sam čin izvršenja spada u domen planiranja i realizacije profesionalnih učinilaca. Nakon potpunog snimanja situacijc i prikupljanja svih bitnih podataka. Kod ovog načina izvršenja krivičnih dela razlikujemo naručioca. čiji se zadatak sastoji da izvršenjcm krivičnog dela pribavi odredene predmete kuliurnih dobara i doprcmi ih na dogovoreno odredišno mesto. kao i način ponašanja ukoliko dođe do nekih neplaniranih situacija tokom izvršenja krivičnog dela. Za izvršenje krivičnih dcla icžkih krada provaljivanjcm i obijanjem.dobara.2: Ramovrsni alat namcnjcn za obijanjc iprovaljivanjc objckata 16 0H5PAHE « 3AU1THTE 17 . ulazak u objekat i ostvarivanje kontakta sa pojedinim radnicima. zadatke svakog učinioca i način povlačenja i sakrivanja plena. Ili. klješta. Uglavnom se radi o profcsionalcima-spccijalistima za napade i prisvajanjc prcdmeta sa svojstvima kulturnih dobara. aparate za SL 1. učinioci uglavnom koriste specijalne naprave zvane „lomilica" i „češalj". ukoliko ukradeni eksponal nije namenjen za njegovu privatnu zbirku.1: Raznovrsno vatreno oruije namenjeno za vršcnje orulanih razbojništava i mzbojniikih kradi na štetu banaka. 1. Uz blagovremeno javljanje organima unutrašnjih poslova može doći i do sprečavanja izvršenja krivičnog dela. izgleda i stcpena obezbedenja objckta i od načina samog izvršenja. pištolji. rasporedom ljudstva i radnika fizičkog obezbcdenja. Sredstva koja učinioci koristc u zavisnosti su od vrste krivičnog dela. Posebno jc intcrcsantan način izvržcnja krivičnih dcla po porudžbini na štetu kulturnih dobara. ova zapažanja mogu da budu od izuzetne koristi u otkrivanju i pronalaženju učinioca krivičnog dela. Sl. uz pojačan preventivan rad radnika fizičkog obezbeđenja i lica u radnom odnosu koa tog objckta. što sve. pa sve do sagledavanja najpovoljnijeg pravca napuštanja napadnutog objekta. poluge. Naručilac u većini slučajeva i ne zna ko je učinilac niti ga kasnije upoznaje. koji do detalja razrađujc način izvršenja krivičnog dela. u slučaju ako krivično dclo bude izvršeno. rasporcdom radnog vrcmena. a za provale kasa: brusilice. a vcoma često nc vidi ni ukradcni cksponat. Naručilac finansira i organizuje kriminalnu dclatnost do neposrednog izvršenja krivičnog dela. pužke. bodeži. omogućava odrcdena indicijalna zapažanja sumnjivog ponašanja učinilaca u pripremnoj fazi. Za izvršenje razbojništva i razbojničkih krađa najčešće se koristi raznovrsno vatreno oružje (revolveri. načinom tehničkog obezbeđcnja. kao i prikupljanje odrcdenih podataka od trećih lica. već samo dobije zaradu. Ovakav način detaljnih priprema zahteva dolazak pojedinih učinioca u blizinu samog objekta. učinioci donose odluku o vremenu izvršcnja krivičnog dela i prave plan kriminalne delatnosti. šrafcigere. pošta i benzinskih pumpi. podesne ključeve. njegovo opserviranje. koji se veoma dobro razumcju u vrednost pojcdinih cksponata. pajsere. rcdoslcdom smena i načinom dopremanja i otpremanja novca i drugih vrednosti i vrcmenskim intenzitetom obilaska objekta od stranc patrola i pozornika službe javnebezbednosti. i neposrednog učinioca. mačete). koji jc najčcšće iz inostranstva. automaii) i hladno oružjc (nožcvi.

Specifičnosti učinilaca krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata Učinioci krivičnih dela na štetu napred nabrojanih potencijalno ugroženih objekata su strani i domaći državljani. nije moguće sve detaljno isplanirati. tzv. naočarc. bezobzirnost. kao i odvaljivanjcm nestabilnih ulaznih vrata. a lica koja u tom vremcnu vrše svoju radnu obavezu u objektu koji je planiran za kriminalni napad takođe posvećuju pažnju ovim manifestacijama. kako bi sveli na minimum mogućnost ostavljanja tragova papilarnih linija prstiju ili dlanova. 18 — nemogućnost detaljnc kontrolc. a prisutnc su i nepredvidljive iznena- Sl. sposobnost maskiranja.zavarivanje na gas i siruju. privredni i drugi događaji koji okupiraju pažnju radnih ljudi i gradana. brzinu. snalažljivost. Bezbednost. nasilja i upotrcbe vatrenog oružja i drugih sredstava pri2) nude. čuvari straže. muškarci i ženc. kape i šešire. Medutim. 3. mada se nc sme izgubiti iz vida i uloga ženskih osoba u rcalizaciji ovih vidova kriminalne delatnosti. Kod učinilaca ovih krivičnih dela poscbno je interesantan jedan broj naših radnika na privremenom rađu u inostranstvu. tako i o objektivnim uslovima šireg značaja. nemogućnost rada u rukavicama. maramice. probojce. gde se pojavljuju kao veoma korisni izvidači. Porcd prcthodnog izviđanja. učinioci krivičnih dcla na žtctu potencijalno ugroženih objekata koriste i druge razne predmete s kojima se može ispoljiti sila i prinuda. te nenošenje rukavica na putu dolaska na lice mesta i prilikom napuštanja mcsta izvršcnja krivičnog dela. Opširnije o ovoj problematici videti u ovom ćlanku. ukoliko isti nisu obezbeđcni adckvatnim rcšctkama. Teže oblike ovih krivičnih dela uglavnom vrše profesionalci koji ispoljavaju visok stepen organizovanosti uz obavczno prethodno pripremanje i detaljno planiranje cele kriminalne akcijc. kao i automobile radi bržeg udaljavanja sa mcsta izvršenja krivičnog dcla i zavaravanja traga. naočare. 19 . pištolj i fulsifikovanc lične kanc s kojima sc učinilac sluiioprilikom izvršenja krivičnog dcla na štctu banaka 2 2) Mićo Bešković. kako o najpovoljnijim uslovima u odnosu na sam objckat. drskost. RSUP SR Srbije. a ukoliko ih je ostavio naknadno preduzima mcre na njihovom uništenju. upornost. Veoma povoljno vreme za vršenje ovih krivičnih dela je i turistička sezona. pa se istoj i ne posvećuje dovoljno pažnje u domenu prevcnlivnih mcra. učinioci uglavnom rade u rukavicama. Međutim. pcrfidnost. jer su moguće situacije kada učinilac skinc rukavicc tokom izvršcnja krivičnog dela: uzimanje pića. vršenje fizioloških potreba. 3/88. Uz to. sportski. Učinioci ova krivična dela vrše pojedinačno ili u grupama. — gužve u objektima. kullurni. — prisutnost vcče sume domaćeg i stranog novca u kasama i trezorima. uzimanje hranc. U većcm obimu su zastupljeni jugoslovenski državljani i muškarci. lukavost. sekačc i velike čckiće. često pribegavaju korišćenju pribora za maskiranjc u cilju izmcne ličnog opisa. br. U svim tim slučajevima učinilac vodi računa da ne ostavi tragove papilarnih linija. pokretljivost. a u najprimitivnijim slučajevima i krampove. jcr su svesni njihovog identifikacionog značaja. pre svega. treba znati da i rad u rukavicama za vreme izvršenja krivičnog dela nije uvek i apsolutna garancija da učinilac neće ostaviti tragove papilarnih linija. U oba slučaja ispoljavaju profesionalnost. — manji broj izvršilaca za vrcme sezonc korišćcnja godišnjih odmora. Pored navedenih sredstava. u koju svrhu uspešno koriste raznu šminku. 1\i. Elementi koji pogoduju su: — otvorenost naših granica. „Osnovna karakterislitcn učinioca krivičnog dela". lakši rad bez rukavica. 3: a." Pored sposobnosti maskiranja. što učinioci veoma vešto koriste za izvršenje krivičnog dela baš u tom vremcnskom intcrvalu. Povremeno dolaze u našu zemlju i vrše krivična dela i unose elemente podzemlja i gangsterizma. učinioci veoma vešto biraju vreme napada vodcći računa. šalove i pcrike. — opuštenost i ležernost lica koji radc na ovim poslovima. spadaju politički. Beograd. ukoliko ta mogućnost objcktivno postoji. vratima i izlozima. koji sc povezao sa podzemljem u tim zemljama. Pcrika. pa sve do ispoljavanja grube sile. a i njihovo prisustvo u kriminalnoj grupi odstranjuje sumnju. ugroziti život i naneli tclesna povreda. U odredcne potcncijalno ugrožcnc objekte učinioci ulaze uz prethodno lomljcnjc stakla na prozorima. na granici i u saobraćaju. lomljenjcm ili iskrivljenjcm ncodgovarajućih rešetaka i provaljivanjem kroz krov.

koja u poslednje vreme. inspekcije. Savez udruženja pravnika. ali u sadaSnje vrcme postavljcna koncepcija društvcne samozaštite jc prcvazidcna i nije adekvatna novonastalim družtvenim promenama. Oba ova vida bezbednosti imaju odrcđene zadalke na efikasnijoj zaštiti vitalnih vrednosti i interesa našeg društva. a ponekad u žurbi učinilac ostavi i rukavice na mestu izvršenja krivičnog dela. U određenim ekonomskim celinama samoupravna bczbcdnost. doživljava ili će morati doživeti izvesnu transformaciju. Postavljeni koncept društvene samozaštite ne funkcioniše u danažnjim uslovima. sudovi. tako da su sada ostali samo oni klasični i profesionalni organi. Postoječi sistem bezbednosti kod nas je koncipiran da sadrži i klasičnu i samoupravnu bezbednost. 4. dr Živojin Aleksić. Napužtajući jcdnopartijski sistcm. dcšava se da tokom izvršenja krivičnog dela dode do oštečenja samih rukavica i to najčešće na prstima. koji su sve češći predmet raznih kriminalnih napada. a postoji mogućnost ostavljanja tragova samih rukavica. Ako pođemo od napred već izrečene konstatacije o ncdovoljnom angažovanju subjekata družtvene samozažtite. U sadašnje vrcme. javna tužilaštva. analogno društvenim promenama. ima određenu nadlcžnost i izuzctan značaj u zaštiti potencijalno-ugroženih objekata. angažovanjcm svojih subjekata. pa je nužno da isti bude potpuno analitički i kritički saglcdan. U kontekstu nastalih društvcnih promena i uspostavljenih novih osnovnih vrednosti kojima je koncepcija druStvene samozaštite prevaziđena. Sistem družtvcnc samozažtitc jc svakako najJira osnova bczbednosti i zaštite vitalnih društvcnih odnosa. upravo kroz oblike prcvcntivnog i represivnog delovanja. ipak sa celokupnim angažovanjcm njcnih subjckata na zažtiti drušlvene imovine ne možemo biti potpuno zadovoljni. u dosadašnjoj praksi. Opšimije videli korišćenje i primenu naučnih i tehničkih izuma od strane policije. Pored toga. kao što su organi unutražnjih poslova. carina. bez obzira što podrazumeva stručne i specijalizovane državne organe. što je dovclo do otkrivanja učinioca serije provala Na kraju ističemo i činjenicu da profcsionalni učinioci sve više i uspešnije koriste dostignuća naukc i tchnikc ' i ugrađuju ih u metode svoje kriminalne delatnosti. odnosno organa otkrivanja. što ujedno i podrazumeva preduzimanje i adekvatnih radnji i mera na sprečavanju nastajanja štetnih posledica. 20 . pa često puta učinilac ncće biti u stanju da uništi ostavljene tragove papilarnih linija. ista takodc ostvarujc i odredcn uiicaj ka boljoj opStoj bczbcdnosnoj siiuaciji u odrcdcnom objcktu. nije uvck ostvarivala i adckvalne rezultate na planu zaStite vitalnih vrednosti i intcresa. služba društvenog knjigovodstva. sinhronizovana i planska aktivnost nadležnih subjekata na planu efikasnije zaštite potencijalno ugroženih objekata. 1972. Beograd. Uspostavljanjem novih društvenih odnosa direktno se nticalo i na postojanje subjekata društvene samozaštite. a što naročito dolazi do izražaja u domcnu sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela kojima se napadaju ovi objckti. pak. Veštaćenjem tragova rukavice sa tragovima pronađcne rukavice kod osumnjičenog utvrđena istovetnost. ili ne bar u istim oblicima i organizacije saveza komunista. Upravo kroz preventivnu delatnost ovih organa i oblicima saradnje sa organizovanim službama fizičko-tehničke zaštite moguće je blagovremeno uočiti mnoge pojave i uzroke koji pogoduju vršenju krivičnih dela i drugih negativnih delatnosti na štetu ovih objekata. tako da vešto izbegavaju ostavljanje tragova na mestu izvršenja krivičnog dela. daleko veću ncgo do sada. socijalističkog saveza. bcz obzira na postavljcnu konccpciju druStvene samozaštite koja je u odredeno vrcmc bila odgovarajuća postojcčim uslovima. onda je logično zaključiti da je nužna organizovana. 3-15. nužno je poći od punog poštovanja i garancija sloboda i prava čovcka.) dne situacije. profcsionalni učinioci ništa ne prepuštaju slučaju. pored ostalog. Otisak kožne rukavice pronađcn na mcstu izvršcnja krivičnog dcla. što. Klasična bezbednost. sasvim je logično da i samoupravna bezbednost gubi osnove na kojima je i ustanovljena. god. naročito ne sa postignutim rezultatima na sprečavanju raznovrsnih dclikata iz oblasti opšteg i privrednog kriminaliteta. Danas možemo razlikovati klasičnu i samoupravnu bezbednost. dr Velizar 21 ) 3) Prof. u iznalaženju novih rešenja u uslovima političkog pluralizma. s ciljcm osposobljavanja takvogsistema samozaštite koji će u potpunosti odgovoriti uslovima političkog pluralizma. ali se i spccijalizuju za isključenje određcnih sistema tehničke zaštite. opet zahteva preduzimanje odgovarajućih mcra na njcnom prilagođavanju aktuelnim društvcno-političkim i ekonomskim odnosima. odnosno postojcćeg društveno-političkog i ekonomskog sistcma. a viJe ne postoje. kada se dovodi u pitanje status društvene svojine koja gubi pozicijc. a sagledavajući sadažnje stanje nefunkcionisanja sistema družtvene samozaštile i jož uvck nedovoljne saradnje sa organima unutrašnjih poslova i drugim državnim organima. b. Pored toga što ova saradnja doprinosi boljim rezultatima u izvršenju zadataka fizičko-tchničke zaštitc. jer je vreme da doživi sušiinske promene. O konkretnim oblicima saradnje između Službe javne bezbednosti i službi fizičko-tehničke zaštile govorićemo odvojeno o oblicima saradnje u domenu prevcncije i o mcđusobnoj saradnji u postupku represivnog postupanja. uz svc vcću afirmaciju privatne svojine i drugih oblika svojine. Tako postavljcna samozaštita. Medutim. kao i organi društvene samozaStite u preduzećima. ili dclova vlakana i drugih sastojaka od oštećenja rukavice. saveza omladine. ali i od odredenih učinilaca krivićnih dela. „Naučno otkrivanje zločina". Jednostavno rcčcno. Osnovi sistema bezbednosti i ostvarivanje samozaštitne funkcije Suština i karakteristike svakog sistema bezbednosti su ujedno i odraz interesa određenog društva i državc. posvetiti najaktuelnijim problemima zaštite potencijalno ugrožcnih objekata. i kada se napušta sistcm samoupravljanja. mora posebnu pažnju. str.

S obzirom na sadržaj. već po principu uzajamne saradnje i pružanja stručne pomoći od interesa za zaštitu vitalnih odnosa i vrednosti. prava i dužnosti čoveka i građanina i takvih uslova koja privrcdnim i drugim pravnim licima omogućavaju nesmctano ostvarivanje njihovih pravno uredcnih poslova i zadataka. tako da se ka ostvarivanju integriteta i suvereniteta zemlje idc preko osiguranja sloboda. 5. pa je nužno da se vodi računa da se u odnosu prema drugim organima ne pređe granica prevencije. Osnovne karakteristike preventivno-represivne delatnosti Službe javne bezbednosti sa aspekta međusobne saradnje sa službama fizičko-tehničke zaštite U sklopu sistcma bezbednosti Služba javne bezbednosti ima posebnu ulogu i značaj koje karaktcrižu odrcdcnc spccifičnosti. 30. 4) Dr Velizar Najman. prekršaja i drugih društveno-štctnih pojava. odnosno utiče na smanjenje potrebe za preduzimanje odrcdenih konkretnih oblika represivne delatnosti. bezbcdnosti i zašlite. u cilju što bolje zaštite potencijalno-ugroženih objekata. Upravo. već samo ostavljaju mogućnost ovakvog postupanja. To jc i sasvim logično. Nasuprot." Sistem bezbednosti naše zemlje se sasloji iz tri osnovna oblika bezbednosti i to: javna bezbednost. ali u suštini ova služba razvija nove metode kroz prevcntivnu i rcpresivnu delatnost u cilju suzbijanja krivičnih dela. Preventivna. uz obavczno uvažavanje novih društvcnih odnosa i vrednosti o kojima smo prethodno govorili. Služba fizičkotehničke zaštite najčešće saraduje sa onim organizacionim delovima Službe javne bezbednosti koji se bave poslovima suzbijanja opšteg i privrednog kriminaliteta i poslovima milicije. za razliku od represivne. mnoge radnje i mere sadrže u sebi i preventivnu i rcprcsivnu funkciju. a ne obrnuto. pa je logično da služba fizičko-tehničke zaštite i ostvaruje najčešću saradnju sa Službom javne bezbednosti. Pored ovih oblika tu svakako trcba dodati i oblik samoupravne bezbednosti. naročito po pitanjima obavešiajne delatnosti i informacija o oblicima političkog kriminaliteta i kada se radi o objektima od posebnog interesa. U stvari. Takode. novembar 1990. članak objavljen u dnevnom lislu „Politika". 29. Uspešna saradnja podrazumeva poznavanje mctoda preventivnog i represivnog delovanja Službe javne bezbednosti. odrcdenih oblika u domenu unutrašnje bezbednosti i na zaštiti odbrambcnih priprema. zatim. Ono što je veoma bitno u medusobnoj saradnji službi fizičko-tehničke zaštite i drugih organa u potencijalno ugroženim objektima sa Službom javne bezbednosti jeste da ova služba u vršenju prevcntivne delatnosti ne nastupa imperativno i sa autoritetom državnog organa u kojem je organizacijski i postavljena. služba fizičko-tehničke zaštite ostvaruje određenu aktivnost i saradnju sa Službom državne bezbednosti po pitanju korišćenja legalnih metoda i sredstava kao izvora za prikupljanje određenih interesantnih podataka sa aspekta obavežlajne delatnosti. ipak u određenim slučajevima ima osnova i potrcbe da služba fizičko-tehničke zažtite saraduje i sa ovim vidovima bezbednosti.Najman4-1 sasvim osnovano ukazuje šia bi trcbalo hitno učiniti:" Ttcbalo bi izmeniti osnove odbrane. Preventivna delatnost. s ciljem ukazivanja na postojeće mogućnosti mcđusobne saradnje. drugo. tako da sene mogu u potpunosli definisati i razvrstati posebno u domcn prevencije. nadlcžnosl sistcma odbrane. dok se putem represije dcluje na posledice nastale izvršenjem krivičnog dela i omogućuje se da se učinilac krivičnog dela otkrije i pronade i prema njemu izrekne odgovarajuća krivična sankcija. odmah upodobiti dve vrste tekućih aktivnosti: prvo. Preventivnu i represivnu dclatnost Službe javne bezbednosti u odnosu na oblike ugrožavanja potcncijalno ugroženih objekata možcmo posmatrati kao aktivnost na sprečavanju izvršcnja krivičnih dcla i na otkrivanju izvršenih krivičnih dela i nepoznatih učinilaca i na obezbedenju relevantnih materijalnih i ličnih dokaza. Preventivna dclatnost deluje na same uzroke kao kriminogene faktore raznih vidova kriminaliteta i sprečava izvršenje konkretnih krivičnih dela. Tome. bczbednosti i zaštite i. javna bezbednost jeste onaj najpodesniji oblik bezbednosti preko kojeg se i ostvaruje suzbijanje raznih vidova socijalne patologije usmerenih protiv interesa i vređnosti našeg društva. Ova saradnja se ostvaruje kroz raznovrsne oblike preventivnog i represivnog delovanja Službe javne bezbednosti. zakonski propisi i ne obavezuju striktno ovu službu na preventivno postupanje. pa ćemo stoga u narednom izlaganju ukratko izneti osnovne karakteristike ovih vidova delatnosti Službe javne bezbednosti. spadaju u bezbednosno-operativne poslove čijom realizacijom se obezbeđuje zaštita društveno-političkog poretka. priroda samog posla upućuje službu fizičko-tehničke zažtite da u najvećem obimu saraduje i traži pomoć od Službe javne bezbednosti. Ova dva vida delatnosti ne mogu sc dijametralno postaviti i posmatrati kao dva nevczana i odvojena oblika aktivnosti Službe javne bezbcdnosti. Bez obzira što je dclatnost Službe državnc bczbcdnosti i bezbednosti oružanih snaga usmerena na zašiitu spoljne bezbednosti. nije u potpunosti i detaljno zakonski regulisana. kao i rcpresivna dclatnost Službe javne bezbednosti. državna bczbeđnost i bezbednost oružanih snaga (vojna bezbednost). Kako se iz napred navedenog vidi. kao do sada. odnosno represije. Preventivna i represivna delatnost Službe javnc bczbcdnosti su mcđusobno povezane i ispoljavaju se u jednom kontinuitctu i sinhronizovanim ostvarivanjem preventivne funkcije vrši se direktan uticaj na represiju. lične sigurnosti ljudi i bezbednost imovine u svim oblastima u kojima se ostvaruje zakonitost života i rada. planove i programe obrazovanja i vaspitanja u ovim oblastima. čija je sadržina normativno regulisana. ovi vidovi delovanja i način njihovog sprovodenja omogućuju da dode do potpune i organizovane saradnje izmedu službi fizičko-tehničke zaštite i Službe javne bezbednosti i to u svim fazama zaštite potencijalno ugroženih i drugih objekata. s obzirom na moguće oblike ugrožavanja ovih objekata i zadatke i nadležnost Službe javne bezbednosti u oblasti suzbijanja kriminalitcla. Stoga se u 23 22 . od 28. god. „Šta čeka država".

naročito na blagovremenom preduzimanju mcra na zaštiti tragova i predmeta krivičnog dela izvršenog u nekom od poiencijalno-ugroženih objekata.odnosu na saradnju ovih organa i postavlja osnovno pitanje: dokle ide i dopirc delatnost Službe javne bczbcdnosti u prcventivnom delovanju. suština represivne delatnosti se sastoji u preduzimanju mcra i radnjih na otkrivanju krivičnog dcla i učinioca. Korišćenjcm i primcnom naučnih metoda dolazi se i do naučnih saznanja čija je suština upravo u razlikovanju od svakodnevnih emipirijskih običnih saznanja. Represivna delatnost nije usmerena na uzroke kriminaliteta i drugih društveno-štetnih pojava i ona ne oiklanja uzroke. Svakako da će represija biti nužna i u budućem pcriodu. U današnje vreme mnogi metodi su još uvek predmet teorijskih rasprava u pogledu njihove mogućnosti. planiranotn i metodološkom postupku i usmereni su na suštinu određene pojave. jer jedino njihovom primenom kroz oblike svoje preventivne i represivne delatnosti mogu doprineti boljoj zaštiti ovih 25 . da preventivna delatnost ovc službe može da dopire samo do one granice dokle je prihva taju oni subjckti prema koj ima jc i usmcrcna. Služba javne bezbednosti u domenu saradnje sa potencijalno-ugrožcnim objcktima treba sve više da daje inicijativu i da u svim onim situacijama gde sc blagovrcmenim preduzimanjem adekvatnih radnji i mera može sprečiii izvršenje krivičnog dela. koja poseduje sopstvcne mctode. doksu mnoge zemlje određene metode i zabranile da se primcnjuju u postupku otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela. kontrole i kažnjavanja. od njihove proccnc i odlučnosti da otklone uočcne propuste i nedostatke. Mcdutim. Sasvimjelogično. Preventivna delatnost zahteva veoma dctaljno planiranjc i odgovarajuču organizaciju. korisnosti i dozvoljenosti u praktičnoj primeni. najčešće prirodnih i tehničkih nauka. ipak se rcprcsivnim mcrama ne možc potpuno i uspešno suprotstavljati svim oblicima savrcmcnog kriminalitcta. U domenu svoje nadležnosti i ovlašćenja u zaštiti potencijalno-ugroženih objekata. pa se upotrebljavaju sredstva prinude. jer je njihov sadržaj u sistematskom. Uspcžno suzbijanjc svih vidova kriminalitcta i efikasnu zaStitu potencijalno-ugroženih objekata ncmoguće je zamisliti bez primene naučnih metoda. 5to podrazumeva primcnu naučnih metoda usprečavanju iotkrivanju svihvidova kriminaliteta. ali bez obzira na to. vcć se njenom primenom deluje na posledice. organizovanje i rcalizovanje prcvcncije se mora zasnivati na naučnom i istraživačkom radu. o kojim oblicima čemo konkretno govoriti na odgovarajučem mestu u narednom izlaganju. sa razvojcm nauke i tehnike dolazi i do porasta kriminalitcia kao i korišćenje ovih dostignuća od strane učinilaca raznih krivičnih dela. kojim se napadaju potencijalno ugrožcni objckti. 6. jer Služba javncbczbcdnosti u ovom domcnu nema nikakva naredbodavna ovlašćenja. Uspešna primena naučnih mctoda podrazumeva poznavanje uslova. jer u suprotnom može doći do nemogućnosti odgovarajuće primene ovih izuma. mogućnosti i dometa određenih naučnih i tehničkih dostignuća. Si- gurno je da represivna dclatnost dajc i odredcne prcvcntivne efekte. Upravo. Kriminalistika je osnovna i jcdinstvena nauka u suzbijanju svih vidova kriminaliteta. kada je u pitanju prcvcnlivna dclatnost. ali je bimo da. kada se radi o zaštiti potcncijalno-ugroženih objckata. Prcma tome. planiranjc. ali da bi bila u mogućnosti da adekvatno primenjuje naučne mctode nužno je da u otkrivanju i dokazivanju krivičnih dela i učinilaca primcnjuje i metodc drugih nauka. a dokle će se preventivna i represivna delatnost međusobno pratiti i dopunjavati zavisi od niza faktora na unutrašnjem i spoljnjcm planu. njegovo pronalaženje i privođenje i obezbcdcnje kvalitetnih dokaza koji omogućuju vođenje daljeg toka krivičnog postupka. zavisi. pre svega. smišljenom. da sc ova dostignuća koriste kroz preventivnu i reprcsivnu dclatnost Službe javne bczbcdnosti i oblike njihove saradnje sa službama fizičko-tchničkc zašiitc. a rczultati preventivne aktivnosti moraju biti podvrgnuti naučnoj analizi. i postupanje službi fizičko-tchničke zaštite prcma predlozima i upozorenjima Službe javne bezbednosti. SadaSnja rcalna situacija na planu suzbijanja svih oblika opštcg. prc svcga na osnovu dosadašnjeg iskustva. Nužna je preventivna i reprcsivna delatnost i njihova zajednička primcna uz punu saradnju sa odgovarajućim subjektima u potencijalno-ugrožcnim objcktima. Mcđutim. mišljenja smo. Pošto nastupa nakon izvrSenja krivičnog dela. o čemu treba da budu obavešteni svi oni subjekti koji učestvuju u procesu prevcncije. obavezno prednost daje preventivnoj dclatnosii. privrednog i poliličkog kriminaliteta. Zbog toga sc iz raznovrsnih dclamosti službi fizičko-tchničke zaštite moraju izbaciti zastarcli i prevazidcni melodi rada. pre svcga iz domena organizovanog kriminaliteta. preventivna dclatnost na planu sprečavanja izvršenja krivičnih dcla je ujcdno i najcfikasnije sredstvo. Ne upuštajući se dublje u ovu raspravu. radnici fizičko-tehničke zaštite moraju raspolagati jednim fondom znanja iz određenih naučnih oblasti. nužno zahtcva i adekvatnu reprcsivnu đelatnost. U ovom domenu ima dosta mogučnosti za saradnju između službi fizičko-tchničkc zaštite i Službe javnebezbcdnosti. bez obzira na svu opravdanosi i korisnost korišćenja metoda prevencije. što svakako podrazumeva praćenje razvoja nauke i tchnike i korišćenje njihovih izuma u borbi protiv svih vidova kriminalitcta i drugih oblika ugrožavanja. Osvrt na primenu naučnih metoda u zaštiti potencijalno ugroženih objekata ) ) Razvitkom naukc i lehnikc u XIX veku započinje inienzivnije korišćenje njihovih dostignuća u kriminalistici. Represivna delatnost je u praksi Službe javnc bezbcdnosli još uvek osnovna delatnost. ista bude zamenjcna preventivnom aktivnošeu. ukoliko je efikasno i realizovano. a od uticaja je i sadržina kriminalne politike. uvck kada jc to objcktivno mogućc i opravdano. koji nisu adckvatni efikasnoj zaštiti potencijalno-ugrožcnih objekata i uspešnom suprotstavljanju raznim oblicima organizovanog kriminaliicta kojima sc napadaju ovi objekti. što podrazumeva da je odrcdcno krivično delo već izvršeno.

odnosno emocija. 26 • Zaštita ovih objekata podrazumcva i protivpožarnu i protivdiverzionu zažtitu. za sastavljanje krivične prijave i za argumentaciju njenog sadržaja. uz prethodno preduzimanje svih mera na zaštiti interesantnih podataka o konkretnom ugrađenom sreflstvu i uređaju. shvatanje značaja prilagodavanja ličnosti i funkcije odbrambenog mehanizma čoveka i poštovanje usvojenih normi i standarda. te nemaju procesni i dokazni značaj. Efikasna zaštila cvih objckata podrazumcva svakako i poznavanje oblika ugrožavanja i savremenih naučnih metoda u njihovom suzbijanju. a što sve doprinosi jednom kulturnom i uljudnom ponašanju u vršenju zadataka fizičko-tehničke zaštite. pre svega. kao i osnovne biološke i sociološke faktore u razvoju ličnosti. Složeni zadaci poslova fizičko-tehničke zaštite zahtevaju korišćenje i primenu naučnih znanja drugih disciplina. pronalaska njegovog učinioca. koje treba da budu organizovane na osnovu najsavremenijih naučnih i tehničkih znanja. več su isključivo operativnog karaktera i usmerene su na prikupljanje podataka. dolazi potreba za poznavanjcm osnovnih znanja i metoda iz oblasti kriminalistike. koji mogu veoma uspešno da koriste u sprečavanju izvršenja krivičnog dela. koji propisuje uslove i način njihovog sprovođenja i fiksiranja u pretkrivičnom i krivičnom postupku. Operativno-taktičke radnje i mere koje preduzimaju organi unutrašnjih poslova određcne su Zakonom o krivičnom postupku. Nužno je da radnici fizičko-tehničke zašlile ovladaju mctodama međuljudskog komuniciranja. na koje su pod određenim zakonskim uslovima ovlašćeni da ih preduzimaju u predkrivičnom postupku. TU svakako. čiji je sadržaj u neposrednoj stručnoj vezi sa svakodnevnom dclatnošću na fizičko-tehničkoj zaštiti ugroženih objekata. motivaciju. što će im svakako omogućiti bolje poznavanje i razumevanje ponašanja Ijudi sa kojim komuniciraju. Nije samo dovoljno poznavanjc odrcdenih preventivno-represivnih kriminalističkih mctoda. sprečavanja da se učinilac ili saučesnik sakrije ili pobegne. Nova naučna i tehnička dostignuća omogućuju savremenu tehničku zaštitu. kao i prikupljanja svih obaveštenja koja mogu poslužiti za uspešno vodenje krivičnog postupka. Najvažnije i najznačajnije istražne radnje za pribavljanje dokaza koje preduzimaju organi unutrašnjih poslova su uvidaj i pretresanje. Za razliku od operativno-taktičkih radnji i mera. Ove radnje i mere se primenjuju za prikupljanje činjenica i pribavljanje materijalnih i ličnih dokaza. pronalaženja i obezbeđenja tragova i predmeta krivičnog dela. lakže uspostavljanje kontakata. Na osnovu zakonskih ovlažčenja organi unutrašnjih poslova preduzimaju određene operativno-taktičke radnje i mere i istražne radnje u cilju utvrdivanja postojanja krivičnog dela. istražne radnje su precizno normirane u Zakonu o krivičnom postupku. Svakako da to podrazumeva prethodno poznavanje psiholoških osobina ljudi. činjenica i dokaza značajanih za rasvetljavanje krivičnih dela. 27 . njihov uticaj i prepoznavanje. Ne sme se zapostaviti da primcna naučnih metoda podrazumeva i potrebu da radnici fizičko-tehničke zažtite poseduju i osnovna znanja iz odredenih borilačkih veština i iz oblasti rukovanja i gadanja vatrenim oružjem. republičkim i pokrajinskim zakonima o unutrašnjim poslovima i pravilnicima o vršenju poslova Službe javne bezbednosti.objekata. Preduzete operativno-taktičke radnje i mere su neformalnog karaktera. kao i u preduzimanju određenih radnji i mera na zaštiti mesta izvršenja krivičnog dela do dolaska radnika Službe javne bezbednosti.

od velikog je značaja da su lica koja vrše fizičko obezbeđenje odgovorna i pouzdana i da radni Ijudi budu upoznati sa svojim pravima i obavezama i instruirani kako treba da postupaju. — uništenja i oStečenja imovine. Mora biti prisutna budnost i razrađen smisao za uočavanje sumnjivih lica u objektu i okolo objekta. odnosno uzroke izvršenja pojedinih krivičnih dela. Da bi se smanjila ugrožcnost ovih objekata. — aktuelnost regionalnih i širih društvenih zbivanja. već isključivo o zadacima pomenutih subjekata u pbiencijalno ugroženim objektima u domenu njihove preventivne delatnosti na zaštiti imovine i vrednosti koje se nalaze. uvek pravda nedostatkom finansijskih sredstava. potrebno je samoupravnim opštim aktom regulisati organizovanje i realizovanje preventivno-represivnih mera u oblasti: — prava i dužnosti radnika i organa upravljanja. neki koriste usluge 29 . iste ili slične objekte. kao i njihovo ponašanje. — zaštite od elementarnih i drugih nepogoda. 1. Fizičko obezbeđenje navedenih objekata je različito organizovano. U ovom kontckstu stoji zakonska i moralna obaveza samoupravnih organa i radnih ljudi da stalno usavršavaju mehanizam samozaštite. vodeći računa o razlozima dolaska i boravka na šalteru ili drugom prostoru. U ostvarivanju sopstvene zaštite moraju postojati planovi mera i aktivnosti u preventivnoj dclatnosti. ima poscbne zadatke u prcvcnciji. pri ćemu treba da ostvaruju stalnu i blagovremenu saradnju sa mesno nadležnim organima unutrašnjih poslova. 28 ) Imajući u vidu napred izneie elemerUe preporučujemo da još u fazi izgradnje ili adaplacije navedenih objckata. ali je sigurno da se dobro organizovanom samozaŠtitom može sprcčiti izvršenje mnogih krivičnih dela na štetu navedenih objekata. kako bi ono bilo u funkciji prevcncije. — ostvarivanja samoupravne radničke kontrole. odnosno sprečilo izvršenje planiranih krivičnih dela i drugih štctnih pojava. odnosno neorganizovanje fizičko-tehničke zaŠtiie. U cilju uspešnog ostvarivanja navedenih zadataka. eksplozija i elementarnih nepogoda. kao i činjenicu u kom mestu lice ima prebivalište. Uglavnom veća preduzeća imaju sopstvenu službu obezbeđenja. jcr svaki zaposleni. bez obzira na prisutno fizičko-tchničko obezbcđenjc. — opasnost od izbijanja požara i izazivanja eksplozija. — analiza prethodno izvršenih kriminalnih napada na objekat ili na susedne. — vrsta i karakter poslova koji se obavljaju u objektu. tako i lica koja u radnom procesu obavljaju poslc iz delokruga rada konkretnog preduzeća ili organizacije. — postupanja u slučaju saznanja da je izvršeno krivično delo. ili su smeštene u tim objektima. — drugih društveno-štetnih pojava i ponašanja. — zaštite ođ požara i eksplozija. Mcdutim. pa je stoga bitno da se izvrše prethodne priprcme. ili druga društveno-štetna pojava. Uočavanjcm i blagovrcmcnim climinisanjcm ovih uzroka sprečava se izvršenje planiranih krivičnih dela. — saradnja sa organima unutrašnjih poslova. govor i druge osobine. koja treba da obuhvati sledeče elemente: — lokacija. Zbog toga. nužno je uskladiti poslovanje. nužno je preduzimanje odredenih mera i aktivnosti na zašliti imovine. ili o postupanju nekih drugih subjekata. ali i ostavljena obaveza preduzečima i drugim organizacijama da svojim samoupravnim aktima organizuju sopstvenu zaštitu. kako ne bi izgubile svoju vrednost. — vrsta i vrednost imovine koja je smeštena u objektu. Nužno je pojedinačno priprcmanje za uočavanje opasnosti i korišćenje odredenih tehničkih sredstava. — oduzimanja i prisvajanja imovine. Znači. Pogrešna je praksa da se neprcduzimanje preventivnih mera. PREVENTIVNA ZAŠTITA Ovo poglavlje se odnosi na prcvcnlivne mere kojc trcba da preduzimaju. Prava i dužnosti određenih subjekata « preventivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekata Sve republike donele su odgovarajućc zakone o samozaštiti u kojima su precizirani konkretni zadaci pojcdinih subjckata. s tim što se sva zaposlena lica moraju upoznati sa svojim zadacima u mehanizmu samozaštite. prcventivne mere moraju biti rneđusobrto povczanc i sinhronizovane. lica koja se nepotrebno duže vreme zadržavaju.II. Cinjenica je da su ovi objekti interesantni za vršenje pojedinih krivičnih dela. odnosno otvaranja ovih delatnosti u već izgradenim objektima. vrednosti i dobara od: — neprijateljske delatnosti i drugih oblika antidruštvenog delovanja. — pro'cena visine materijalne štete u slučaju uspelog kriminalnog napada. trcba da postoje planovi samozaštite. neće se govoriti o preventivnoj zašliti uopšte. — zaštite podataka koji predstavljaju tajnu. kako bi se blagovremeno sprečila planirana kriminalna delatnost. U tom smislu. od radnika do najvišeg rukovodioca. Posebno je bitno posedovati sposobnost zapažanja određenih detalja iz ličnog opisa lica koja su u prisustvu zaposlenih izvršila krivično delo u objektu. Nemoguće je sva krivična dela otkriti. Plan preventivnih mera mora se zasnivati na proceni ugroženosti objekta. — požara. — raznih vidova zloupotrebe. kalco lica koja racie poslove neposrednog fizičkog obczbcđcnja. te uvidom u dokumenta u procesu rada sa strankom utvrditi osnovne podatke. umanjile efikasnost i dovcle u pitanjc ostvarivanje osnovnog cilja. koji obavezno moraju sadržati izvore i načine obezbeđenja materijalnih sredstava nužnih za ostvarivanje efikasne samozaštite. Prcventivnim mcrama dcluje se na odnose i pojave koje predstavljaju kriminogcne faktore. te da se u tim fazama prilagodi izgradnja i adaptacija pojcdinih delova objekta i ugradi odgovaraiuća tehnička zaštita. izgled i starost gradevinske konstrukcije objekta. — fizičko-tehničkog obezbeđenja objekta i druge imovine.

profesionalnih organizacija za vrženje fizičkog obezbeđenja. Za osmatranje ili. — redovno kontrolisali ispravnost hidranata i protivpožarnih aparata. ne libeći se upotrebe oružja ili drugog vida sile i prinude. ili palenje vatre van objekta. Učinioci prikupljaju sve bitne podatke za njihov kriminalni napad. pa samim tim nema ni lica koja treba prethodno da savladaju. nakon detaljnog osmatranja i prikupljanja podataka. a posebno koje su sve delatnosti locirane u tom objektu. da li ima i stanara. pošta. Kako smo prethodno istakli. To su lica koja su osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora za krivična dcla protiv: — osnova socijalističkog samaupravnog društvenog urcdenja i bezbednosti SFRJ. prilikom napada na ove obiekte. da se te prostorije koriste za osmatranje ili za fizički upad u banke. munjevito sprovode kriminalni napad. koji su smešteni u istom objektu. — druga krivična dcla izvršena iz koristoljublja. s tim Sto su radnici fizičkog obezbedenja dužni da u sklopu svoje delatnosti iste blagovremeno preduzmu ili izvrše odredena proveravanja. poimovina. Zabrana traje u roku od 10 godina od dana izdržane. Sve nabrojane preventivne mere obavezno treba preduzeti i u objektima gde ima fizičko obezbedcnje. podrumske prostorije ili druge ulaze. prozore. pošte. Radi se 0 objektima u kojima se nalaze veće količine novca. druge vrednosti i poverljivi matcrijal. Lica koja vrše poslove fizičkog obezbcđenja u sklopu prevencije ovlašćena su da kontrolišu i zabranjuju: žarnih sredstava ili drugih sredslava kojima — unošenje u objekat vatrenog oružja. U objektima gde je organizovan smcnski rad. a naročito da li u objektima ima fizičko ili tehničko obezbeđenje i napadaju one objekte gde ncma fizičkog obezbeđenja. minsko-eksplozivnih naprava. službe društvenog knjigovodstva i menjačnica Najteža krivična dela čiji su objekt napada banke. nužno je ostvariti svakodnevnu saradnju sa organima unutrašnjih poslova. — uočavaju. Lica koja vrše poslove fizičkog obezbedcnja preduzimaju sledeće preventivne mere: — čuvaju i obezbcđuju objekat i imovinu u njemu od svih vidova napada. — oružanih snaga SFRJ. što u stvari i predstavlja cilj kriminalnog napada. . što svakako garantuje veću sigurnost u obezbeđenju objekta. tako i od strane radnih ljudi zaposlenih u određenom objektu. Stoga je nužno pri izradi procene ugroženosti ovih objekata sagledati i ove činjenice. dok manje organizacije imaju domara ili nočnog čuvara. 2. U objektima koji van radnog vremcna ostaju bez ikakve fizičke 1 1 1 tehničke zažtite nužno je pre završetka radnog vremena sprovesti sledeće preventivne mere: — isključiti sve izvore električne energije. — proveriti da li su zaključane kasc. čak. vešto se maskiraju i koriste razne trikove u kontaktu sa zaposlenim osobljem ili licima koja rade poslove fizičkog obezbeđenja. U sklopu organizovanja i sprovodcnja preventivnih mera. pošte. bilo u domaćoj ili stranoj valuti. — službene dužnosti. s obzirom na građevinsku konstrukciju. njihovi teži oblici i provalne krađe. najčešće noću. — proveriti da li su svi olvori na objcktu propisno zatvoreni. te kakve su mogućnosti. Kod provalnih krađa koriste sporedna vrata. Ova krivična dela se vrše u toku radnog vremcna. Razbojništva se uglavnom vrše u toku radnogvremena. Pri primoprcdaji dužnosti stoji obaveza da radniku koji prima dužnost budu prenesena sva interesantna zapažanja i pojave bitne za obezbedenje objekta. otkrivaju i sprečavaju pojave koje. Polazeći od značaja poslova fizičkog obezbeđenja i odgovornosti u njegovom sprovođenju. otuđivanja. kako bi radnici javne bczbcdnosti svojim preventivnim delovanjem doprineli efikasnijoj zaštiti objekta i ljudi u njcmu. Preventivne mere na zaštiti banaka. ali su prisutni 1 razbpjnički napadi i po završetku radnog vremena u objektima koji imaju fizičko obezbeđenje ili noćnog čuvara. novac. SDK ili menjačnice. — onemogućavaju pristup neovlašćenim licima u krug objekta i ulazak u sam objekat. objekta ili postrojenja. razbojničke krađe.fotografisanje i skiciranje odredenog prostora. kako od strane radnika fizičkog obczbeđenja. — skloniti u kasu.pušenje na određenim mestima u objektu. prisvajanja i uništenja. a ima i organizacija koje po završetku radnog vremena ostaju bez ikakvog vida fizičkog ili tehničkog obezbedenja. na kojim spratovima. ili na ncko drugo za to odredcno mesto. radnici na poslovima fizičkog obezbeđenja mogu napustiti radno mesto samo u slučaju kada je stigla adekvatna zamena. — imovine. kao kriminogeni faktori.ulazak licima vidno alkoholisanim koji narušavaju javni red i mir. Učinioci krivičnih dela. učinioci koriste i prostorije drugih vidova delatnosti koje su smeštene u istom objektu. kao i po završetku radnog vremena. — ostvariti saradnju sa mesno nadležnim organom unutrašnjih poslova u cilju obilaska objekta od strane milicijskih palrola i pozornika koji rade noću na tom reonu. . veoma vešto koriste efekat iznenađenja. zakon sa preventivnom nagativnom odredbom određuje ko30 ja lica ne mogu neposredno vršiti fizičko obezbcdcnje. oproštene ili zastarele kazne. Provalne krađe se vrše van radnog vremena. radni stolovi i ormani i ostavljeni ključevi na sigurnom mestu. predstavljaju potencijalnu opasnost i kao takve mogu biti uzroci ugrožavanja objekta i imovine. 31 ) ) . i za provaljivanje u objekat. SDK i menjačnice su razbojništva. rnih sredstava ili drueih sredslava kojima se može ugroziti život ljudi i .

„Prirućnik". Zagreb. gde se skuplja i drži veća količina novca i hartija od vrednosti. Takode se preporučuje. postoji još niz prcventivnih mera zaštite koje obavezno treba praktikovati u slučajevima kada nije organizovano fizičko-lehničko obezbeđenje i to: a. što omogućava otkrivanje učinioca. ali su zato u situaciji da organizovanije i odgovornijc sprovedu mnoge druge mere samozaštite. a da ista ne bude aktivirana za svo vreme izvršenja krivičnog dela. prozore. popisati i serijske brojeve novčanica u svežnju. Naoružavanjc odrcđcnih radnika koji rade sa strankama u sklopu šalterske službe. Čuvar ustvari vrši poslove fizičkog^obezbeđenja objekta u vremenskim intervalima trajanja ugroženosti objekta. •*l Dosađašnja praksa nije potvrdila efikasnost ovog vida samozaštite. Pored toga. Ova samozaštiina mera punu efikasnost može da nade kod manjih ekspozitura banaka. RSUP SR Hi-valsfce. To može biti prilikom slanja ili prijema pošiljke sa većom količinom novca. sinhronizovano đelovanje fizičkog obezbcđcnja i tehničke zaštite. Opširnije o ovoj problematici videti na strani 70—7Z 33 .) Ovo je poscbno karaktcristično za pošte kojc su smcštene po selima i nemaju ni fizičko ni tehničko obezbeđcnje. ukoliko ncma fizičkog obczbcdcnja. Isto tako je bez osnova prisutno shvatanje da nisu tako česta krivična dela na štetu ovih objekata. ovi objekti. Jer. prema proceni. Cuvar se mora upoznati sa uslovima rada u objektu i potencijalnim opasnostima i u sklopu toga sa odgovornim radnicima u objektu odrediti mesto odakle najbolje može da posmatra i uoči potencijalnu opasnost i najefikasnije interveniše. jer je verovatnoća da ncće doći do izvršenja krivičnog dela na štetu njihovog objekta. Postavljanje hcmijskih klopki takode jc vid samozaštite koji se sprovodi u saradnji i uz pomoć organa unutrašnjih poslova. učinioci ovih krivičnih dela prethodno detaljno opserviraju i prikupljaju sve interesantnc podatke o objektu. pojedine hemijske supstance koje se koriste za obeležavanje novčanica u dodiru sa vodom ostavljaju vidne tragove na ruci koja je dirala obeležen novac. druge otvore. mada mislimo da bi bilo efikasnije kada bi pvi radnici bili snabdcvcni odrcđcnim hcmijskim sprejovima koji služe za privremeno onesposobljavanjc. obczbcduju sc putcm vidova fizičkog obezbedenja ili tehničkom zaštitom. što je i omogučilo učiniocu da se sa oduzetim novcem blagovremeno udalji u nepoznatom pravcu. O tehničkom obczbcdcnju biće reči u drugom delu ovog priručnika. posebno izdanje. Posebnu pažnju treba obratiti na to da li je objckat privatna ili društvena svojina. Tako praksa potvrđuje da oni detaljno 32 analiziraju ponašanje i aktivnost ovih čuvara i u sklopu toga planiraju mere za njihovo onesposobljavanje. angažovati patrole milicije i sl. montažna ili ncka druga gradnja. Svrha ovih hemijskih zamki jeste što na učiniocu koji je dožao u kontakt sa ovim novčanicama ostavljaju vidljive ili ncvidljive tragove. Ovaj vid zaštite poscbno dolazi do izražaja kod oružanih razbojništava gde učinilac vrši krivično delo u radno vreme. tvrda. b. Medutim. poštujuči pravila taktike i tehnike njenog sprovođenja. SDK i menjačnica i nalazi razlog da dode u kontakt sa odredenim radnicima ovih organizacija. kao i lica koja rukuju novcem. bitne za uspešan ishod planiranog kriminalnog napada. pošta i SDK. Druga situacija je kod provalnih krađa gde. Ova mera se sprovodi samo po odobrenju organa unutražnjih poslova i hemijske klopke isključivo poštavljaju stručni radnici organa unutrašnjih poslova. kako ne bi neko nevino lice bilo osum1 Slavko Grozdić. tako i u pogledu organizacije i odgovornosti u njihovom sprovodenju. Ugradnja neprobojnog stakla na šalterima na lakav način da onemogući učinioca krivičnog dela da upotrcbi vatreno oružje i da ometa normalno poslovanje šalterske službc. koji se od strane ovlažćenih radnika organa unutrašnjih poslova posebnim mclodama otkrivaju i doprinose identifikaciji učinioca. kako smo istakli. SDK i menjačnica. Sigurno je da sve organizacije koje sakupljaju i drže novac nisu u materijalnoj situaciji da kupe i ugrade opremu tehničkih sistcma obezbeđenja. Zbog toga je kod ovih pošta potrebno preduzeti kombinaciju zaštitnih mera iz domena fizičkog obezbedenja i tehničke zaštite. te prcduzeti odgovarajuće mere u cilju efikasnije zaštite (osigurati vrata. jer unaprcd je sprečena mogućnost nastupanja veče materijalne štete. Problcm provalnih krada je dalcko prisutniji kod manjih pošta. i pored prisutnog trcnda poboljšanja. c. Držanje novca u manjim količinama takođe može da bude efikasna mera samozaštite. a van radnog vremena su bez bilo kog vida samozaštite. 1980. kao i na osnovu toga izveden zaključak da ne treba trošiti finansijska sredstva na ove vidove samozaštite. kako u poglcdu broja objekata gde su ove mere samozaštite uvedene. Naime. pošta. slobodno ulazi u prostorije banaka. d. god. još uvck stanje ne zadovoljava. ili kada je u objektu smeštena veća suma novca ili hartija od vrednosti.). objekat najviše ugrožen. pošta. a kod kojih je objektivno prisutan veći stepen potencijalne ugroženosti. o kojim će biti reči u narednom izlaganju. Najefikasniji način zaštite ovih objekata jcste kombinacija ljudskog faktora i tehnike. kako drugačije objasniti prisutna razbojništva u radnom vremcnu i to u bankama u kojima je ugrađena i tehnička zažtita. tj. ovc inere ne pretstavljaju nikakvu zaštitu. Suština je u tome što se nekoliko svežanja krupnijih novčanica premažu sa specijalnim hemijskim supstancama i ostave u kasi gde se pretpostavlja da če u slučaju izvršenja krivičnog dela učinilac tražiti novac. Neobazrivost i neprofesionalnost ovih čuvara umanjuje efekat njihove preventivne delatnosti. Organizovanje naoružanih čuvara u vremenskim periodima kada je. Kako smo prethodno istakli. jer je iz praktičnih razloga veoma korisno. čiji kvalitet objekta i lokacija istog objektivno predstavljaju povoljne uslove za ovaj vid kriminalne delatnosti. Sagledavajući sadašnjc stanjc u poglcdu samozašlite banaka. e.

Koristeći ovu objektivnu mogućnost učinioci se organizuju tako da određeni muzejsko-galerijski objekat ne posećuju i prikupljaju podatke uvck ista lica. >• U muzejsko-galerijskim organizacijama nužno je poboljšati efikasnost funkdonisanja preventivne zaštite. kod muzcjsko-galcrijskih organizacija cilj napada su eksponati sa svojstvima kulturnih dobara koji imaju izuzctnu kulturno-istorijsku i materijalnu vrednost. zlata i njegovih preradevina. učinilac će to uraditi izvršenjcm krivičnog dela razbojništva. Praksa potvrđuje da se ova obaveza ne sprovodi dosledno i potpuno. Ukoliko na osnovu istih podataka proceni da je jednostavnije 34 oduzcti eksponat upotrebom silc ili prctnje protiv odredenog lica. kako ne bi neko nevino lice bilo osumnjičeno. To se dešava najčešče u onim objektima koji nemaju fizičko obezbedcnje ni tchničku zaštitu. kako u pogledu sagledavanja stepena ugroženosti objckta. poscbno u vidu fizičko-tehničkog obezbeđenja. ne može da bude razlog inertnog odnosa i nepreduzimanja bilo kakvih preventivnih mera. podaci o prcduzctim prcvcntivnim merama. Naime. mada ima slučajeva da se kulturna dobra otuduju i u onira objektima gde su preduzete odredene samozaštitne mcre. jer ima još i lokaliteta gde nisu preduzete ni minimalne mere samozaštite. čcsto različitog pola. suscdnog objekta. Uz bolju organizaciju preventivnih mera. ovako prikupljcni podaci su osnov donošenja odluke da li će oduzimanje i prisvajanje odredcnog predmeta sa svojstvom kulturnog dobra realizovati izvršenjem krivičnog dela teške krade u radno vreme muzejsko-galerijske organizacije. jer učinioci ovih krivičnih dela prilikom planiranja i njihovog izvršenja ništa ne prepuštaju slučaju. Nasuprot. Polazeći od višestrukog značaja i vrcdnosti kulturnih dobara. te ih tako i treba tretirati. ili će to učiniti provaljivanjem u objekat van redovnog radnog vremena. kako bi preventivne mere dale pun efekat. analizom kriminalne delatnosti dolazi se do saznanja da razlog neizvršenja većeg broja ovih krivičnih dela leži upravo u njihovim specifičnostima. kao i o načinu i kvalitetu obezbeđenja ovih objekata u radno i van radnog vremena. sadašnje stanje u oblasti zaštite kulturnih dobara daje dosta prostora za izvršenje mnogo vcćcg broja krivičnih dela nego što je stvarno izvršeno u dosadašnjem periodu. Uz to ide i obavezna prethodna opservacija objekta i prikupljanje interesantnih podataka. pa ima niz slučajeva gde su ovi objekti i lokacije loše obezbedcni. Najzad. problem se pojavljuje u daljem plasiranju oduzctih eksponata i njihove krajnje realizacije u dlju dobijanja novčane protivvrednosti i pripadajučeg dela zarade. niti pak opravdanje za neefikasnu zaštitu kulturnih dobara. ne smeju se zapostaviti ni najosnovnije mcre samozaštite u vidu osiguranja ulaznih vrata. o čemu smo detaljnije govorili u prethodnom izlaganju. Pri preduzimanju preventivnih mera ne sme se izgubiti iz vida činjenica da se upravo krivična dela na štetu kulturnih dobara veoma često vrše po porudžbini. 3. Iz prethodnog jasno proizilazi nužnost uključivanja svih radnika u objektu u samozaštitni proccs i saradnje sa radnicima fizičkog obezbedcnja i blagovremenog i stručnog rukovanja sa ugradenom tchnikom. ili čak i iz drugog. isti razglcdali. Na osnovu ovako prikupljenih činjenica učinilac i planira izvršenje krivičnog dela na štetu tog objekta. Hemijske klopkc sc sprovodc u tajnosti i za njih trcba da znaju samo radnik koji rukuje s novcem i njcgov rukovodilac. Objektivno posmatrano. Ustvari. ili senalaze raznovrsni eksponati i drugc iskopine. a kulturna dobra olako otudivana. i u razgovoru sa kustosima i drugim stručnim radnicima doči i do određenih njemu interesantnih podataka za izvršenje planiranog krivičnog dela. učinilac koji planira izvršcnje krivičnog dela može slobodno ući u objekat. U organizaciji samozaštitnih mera mora sc uspostaviti stalna i konkretna saradnja sa mesno nadlcžnim organom unutrašnjih poslova. tako i prilikom izrade planova samozaštiie i njihove neposrcdne rcalizacijc. f. već i o konkretnim kulturnim dobrima za kojc je zainteresovan. poštujući pravila taktike i tehnike njcnog sprovodcnja. ugradnjc adckvatnih rcšctaka na prozorima i odgovarajućeg obezbeđcnja od prodiranja u objckat kroz druge otvore ili iz drugih prostorija u istom objcktu. već u različito vreme ovaj zadatak obavlja više lica. U radno vreme objekta. čak i dohvatiii odredcne eksponate. kako ne bi izazvali sumnju u njihovu planiranu kriminalnu nameru. Slalno isticanje finansijskih problema kada se na dnevnom redu nađe preventivna zaštita. veću angažovanosl i odgovornost svih zaposlenih moguće je postići daleko veći efekat u zaštiti kulturnih dobara. ugradnji i načinu rada uredaja tchničkc zaštitc i o poslovanju u vczi s novcem i drugim vrednostima predstavljaju tajnu za sva trcća neovlašćena lica. Uz pomoć odgovarajuće tehnike vrše se potrebna snimanja 35 ) . Uz to. Za razliku od ostalih objckata gdc jc cilj kriminalnih napada oduzimanje i prisvajanje novca domaće ili strane valute. jer je to daleko teže nego sa nekom drugom ukradenom robom. vodeći uvek računa da ovi podaci budu dostupni najminimalnijem broju lica.čivo postavljaju stručni radnici organa unutrašnjih poslova. hartija od vrcdnosti. To ukazuje na nepotpunost preduzimanja odgovarajućih preveniivnih mcra i na ncsavcsno i ncodgovorno vršenje poslova obezbeđenja kulturnih dobara. zakonski propisi obavezuju muzcjsko-galerijskc organizacije na dužnost čuvanja i preduzimanja adekvatnih mcra na zažtiti objckata i lokacija gde su smcšteni. Zato se ne treba zavaravati pogrešnim zaključkom da to što nema vcćcg broja krivičnih dela na štetu kulturnih dobara je rezultat efikasnije njihove zaštite. Preventivne inere na zaštiti muzeja i galerija Muzeji i galerije i drugi objekti gde su smešteni ili se nalaze razni predmeti i eksponati koji imaju svojstva kulturnih dobara poseduju nizspecifičnosti koje ih razlikuju od ostalih objckata i koji opredcljuju drugojačiji pristup u organizovanju i sprovođenju samozaštitnih mera. Na ovaj način učinilac sasvim legalno i slobodno prikuplja potrcbne podatke ne samo o objektu.

i koliko jepoznato do danas nije pronadcna. a. d. Ukradena iz kape. a nakon toga bi nadležan organ za ovu problematiku organizovao izradu jedinstvenog kataloga za određeno područje. g. Tako npr. Obavezno ustrojili potpunu evidenciju svih cksponata sa svojstvima kulturnih dobara koja su smeštena u odredcnim objektima ili se nalaze na pojedinim lokalitetima. g. a ne da isključivo o tome odlučuju pojedini radnici odgovorni za stručnu postavku izložbe. prcduzcti sledećc preventivne mere: *•" Sl. a to posebno dolazi do izražaja kod organizovanja vrcdnih i skupoccnih izložbi raznovrsnih eksponata izdomena kulturnih dobara. 36 b. Posebnu pažnju posvetiti licima koja čuvaju pojedine lokalitete gde se vrše periodične iskopine. Zbog toga je nužno izvršiti mikro-proccnu ugrožcnosti pojcdinih mcsta unutar samog objekta. bez obzira da li postoji fizičko ili tehničko obezbeđenje u obicktu. Ivana 1971. kako ne bi bili izloženi jednostavnom i najlakšcm napadu. Svaki muzej. a u pojedinim slučajevima i organi unutrašnjih poslova u pogledu ugrožcnosti pojcdinih mcsta na kojima trcba da budu izloženi vredni eksponati. 2. zapostavljajući tako bitan bezbednosan aspekt. U realizaciji ovog zadatka ne mogu da učcstvuju samo rukovodeći ljudi. delaljan njegov opis i fotografija ili skica. kustosi i drugi stručnjaci iz osnovnc delatnosti muzejsko-galerijskih organizacija. već svih radnika u radnom odnosu kod određcne muzejsko-galerijske organizacije. crkvama i manastirima. prozora. U sklopu toga nužno je. U okviru objckta najvrcdnijc cksponatc smcstiti na najsigurnijem mestu. i odgovornih radnika i službe fizičkog obezbcdenja u muzcjsko-galerijskim organizacijama i organa unutrašnjih poslova. c. podrumskih prostorija. pri postavci odredenc izložbe mora se konsultovati odgovorni radnik službe fizičkog obezbeđenja. vodeći računa o njihovom kontinuitetu. ili se ne može dati opis ukradenih predmeta. vrstama otudenih eksponata. kako bi se stvorili najoptimalniji uslovi za uspešno izvršenje krivičnog dela. Tu i jeste osnov saradnje svih zaintcresovanih subjekata i to radnika fizičkog obezbeđenja i zaposlenih lica u objektu s jedne. jer se tako omogućuje uvid u tačno stanje kulturnih dobara u objektu i na lokalitctu i blagovrcmeno podnošenje potpune krivične prijave organu unutrašnjih poslova. Drvena skulptura Madone sa detetom. već je nužna pomoć i saradnja sa službom fizičkog obezbeđenja (ukoliko je organizovana) i sa mesno nadlcžnim organom unutrašnjih poslova. Nužno je preduzeti mere za adekvatnu adaptaciju takvih objekata i osiguranja vrata. a to je slučaj naročito sa starim i ruiniranim zgradama po manjim mestima. manastire i skupoccne i vredne privatne zbirke. Ima slučajeva da objekat ne odgovara u građevinskom smislu i u odnosu na lokaciju za bezbedno čuvanje vrednih eksponata. uključujući i crkve. jcr ima slučajeva da se ne zna šta je sve nestalo. kao i nestanka pojedinih vrednih eksponata koji su pronađcni i ostavljeni na lokalitctu. galerija i druga organizacija uradili bi ovaj katalog za eksponate koji su smešteni u tom objektu.1: a. Ukraden 1974. krovova i drugih mesta na takvom objektu koji bi mogli biti pogodni za prodiranje unutar objekta i iskorišćeni za izvršenja krivičnog dela.le Sv. b. f. što daje daleko veče Sanse da se učinilac krivičnog dela otkrije i ukradeni eksponat pronade. Činjenica je da u samom objektu sva mesla nisu istog stepcna ugroženosti. pa na osnovu toga izvlačiti zaključak o ugroženosti drugih sličnih objekata i mogućnosti kriminalnih napada na druge takve ili slične objekte. To sve negativno utiče na dalji postupak otkrivanja i pronalaženja učinilaca krivičnog dcla i ukradenih eksponata. Mnogi prcdmcti sa raznih izložbi upravo su ukradeni jer su jednostavno bili izloženi na takvom mcstu i tako loše čuvani da za učinioca nije bilo skoro nikakvih potcžkoća za njihovo otudivanje. iz fianjevaćkogsamostana i do danas nijepronađm. s druge strane. Na osnovu ovakvih evidencija preporučljivo bi bilo uraditi kataloge predmeta sa svojstvima kulturnih dobara koji se nalaze u muzejsko-galerijskim organizacijama. U ovom periodu pripremanja učinilaca za izvršenje krivičnog dela mora doći do izražaja aktivan odnos ne samo radnika na poslovima fizičkog obezbeđenja.i skiciranja. e. Na osnovu dobijenih rezultata vršiti i organizovanje i sprovođenje najadekvatnijih preventivnih mera u cilju efikasnije za37 . Dosadašnja praksa ukazuje da je bilo slučajeva nepodobnosti ovih lica za ovakav odgovoran posao. Povremeno vršiti analizu izvršenih krivičnih dela na štetu kulturnih dobara. sredstvima i načinu izvršenja. vrsti objekta napada. Pod evidencijom se podrazumeva naziv i broj eksponaia. Gotičkl kalei — pozlaćcno srcbro. Voditi računa o gradevinskim kvalitetima objekta gde su smešlena vredna kulturna dobra.

pa učinioci ođnose i nepotpune primerke. u nekontrolisanim pokretima rukama i nogama. Kustosi i druga stručna lica u okviru svoje osnovne delatnosti treba da kroz vođcnje razgovora sa posctiocima pažnju obrate na posebno interesantna lica. intcligenciji. napetosti mišića i iskakanju krvnih žila na vratu i licu. bilo u odnosu njegovog znanja i zain38 teresovanosti za konkretan eksponat. te pokušati zapamtiti što više detalja koji su karakteristični za konkretno lice. Stoga je prethodno obavezno potrebno izvršili određene konsultacije sa odgovornim licem i rukovodiocem obczbcdenja kod kojih se i slivaju svi prikupljeni podad interesantni za bczbednost objekta. nili pak da do kraja razreši ovu dilemu. Radnid bilo kojeg vida fizičkog obezbedcnja i lica zaposlena u određenom objektu treba da vode računa o odrcdenim posetiocima. gutanju pljuvačke. i. Ikkođe je veoma bitno voditi računa o ličnom opisu ovakvih lica. čije ponašanje ukazuje na sumnju postojanja nckog drugog motiva njihove posete. kojesu čcst objekat napada raznih učinUaca hivičnih dela. u loku razgledanja i objašnjenja eksponata može se licu ponuditi da u svojim rukama razglcda određeni eksponat podoban za ostavljanje tragova papilarnih linija. Dalji postupak fiksiranja i izazivanja ovih tragova i njihovo operativno korišćenje je u nadležnosti organa unutrašnjih poslova. nakon sticanja vcćeg stepena sumnje. vodcći računa o osnovanosti ovakvog postupanja i sticanju određenih uslova koji opravdavaju ovakvo postupanje. . kao i da prikupe sva druga zapažanja koja mogu biti indikativna u odnosu na planiranjc krivičnog dela. te tako dodu do saznanja o njihovoj kulturi. Upravo u ovom domenu mora doći do pune saradnjc sa radnicima fizičkog obczbcdcnja u objektu. k. 2. g. ili u odnosu na tip i vrednost vozila i tome slično. Na našim lokalitetima sveje manje celih arnfora na površinskim slojevima. ili u neskladu između njegovc gardcrobe i ličnog izgleda i posedovanja novca za kupovinu izloženog eksponata. h. Nužna je velika obazrivost i stručnost u taktici i tchnici sprovođenja. Ovaj mctod rada može potvrditi ili eliminisati odredcnu sumnju u poglcdu motiva zainteresovanosti pojedinih lica za određene predmete kulturnih dobara. o čemu smo prethodno govorili. ova mera se može primeniti isključivo 39 Sl. može se delimično i odstupiti od potpunog i tačnog objašnjenja pojedinog eksponata i njegove kulturno-istorijske i materijalnc verdnosti. Zato i preporučujemo da se isti metod obazrivo koristi uz obaveznu prethodnu konsultaciju. Uostalom. a ne isključivo razgledanje izloženih eksponata. a mogu se manifestovati u uočljivim promenama u govoru. Od audiovizuelnih indikatora najbitnije su one činjenice koje ukazuju na izvesne suprotnosti kod pojedinih lica. ali ne mora uvek i da bude uspešan u proceni idnikativnih podataka.3:Amfore iz Hveka nove ere. dolazi do oštećenja samog lokalitcta kao i dnigih cksponata. nervoznom gledanju i tome slično. kada postoji sumnja da određeno lice može biti i potencijalni učinilac krivičnog dcla. Prilikom izvršcnja ovih krivičnih dela.štite kulturnih dobara. s obzirom na dostupnost ovih eksponata vcćem broju lica. pa se mora voditi računa da nevino lice ne upadne u klopku. Izvršena krivična dcla na štctu bilo kojcg objekta gde su smeštena kulturna dobra trcba shvatiti kao opomcnu da se proveri sopstveni samozaštitni mehanizam i blagovremeno prcduzmu odgovarajuće mere u sklopu prevencije. Ovako uočene promene i zapažanja u odnosu na lični opis mogu dosta doprineti identifikaciji učinioca krivičnog dela i to naročito putem izrade foto robota ili prepoznavanja. ubrzanom đisanju. zainteresovanosti za pojedine eksponate. U zaštiti kulturnih dobara mogu se uspešno koristiti i hemijske klopke. U cilju provere odredenih prclpostavki za pojcdine posctioce. Poscbno treba da obrate pažnju da li se više različitih lica u kračem vremenskom periodu intcrcsuju ili opscrviraju određcn skupocen i vredan cksponat. Psihički indikatori su ustvari spoljne promene koje se pojavljuju kod lica u situacijama kada rade nešto što je zabranjeno i predstavljaju vezu pojedinih emocija tog lica sa konkretnom situacijom. uzastopnom pušenju. j. u dogovoru sa rukovodiocem obezbeđenja i organima unutrašnjih poslova. sušenju usana. sobzirom na nestničnost učinioca. Ovakva lica mogu ispoljiti razne psihičke i audiovizuelne indikatore na koje momente treba obratiti posebnu pažnju. pojavi crvenila i znojenja u predelu lica i čela. ili neodgovarajuća odeća i obuća za prisutne vremenske prilike i uslove. U određenim situacijama. te da li postoji očiglcdna razlika izmcdu njihove zaintercsovanosti za odredeni eksponat i stcpcna njihovog poznavanja kulturno-istorijskevrednosti i skupocenosti istog eksponata. razdraženosti. poznavanju njihovc kullurno-istorijske i materijalne vrednosti.

41 . Ujcdno. a neretko i restauratori. Poznato je da su najbolji oni falsifikati koji nisu otkriveni. < Sl. jer bi im to pomoglo da blagovremcno provere odrcdcna lica sumnjivog ponašanja koja su došla u objekat u svojstvu posetioca i o proverenim činjenicama. Prirudnik. kursevi. jer u mnogim muzejima su izloženi eksponati kao originali. kako radnika fizičkog obezbeđenja. umetnici. savetovanja). U sklopu ovakve planirane prevcntivne saradnjc organi unutrašnjih poslova bi trebalo da izrade album-rcgistar poznatih učinilaca krivičnih dela na štetu kulturnih dobara. Ova aktivnosl bi se sastojala u češćem obilasku objekta van radnog vremena.3: a. jer možc da sprcči izvržcnjc mnogih krivičnih dela na štetu kulturnih dobara. b. radi preduzimanja daljih mera iz sopstvcne nadlcžnosti. ali je isti ukraden. Njihova tehnička sprema. koji su dužni obratiti pažnju na sve moguće eventualnosti. Ima grubih falsifikata koje je lako uočiti. Zagreb. Ova prcvcncija podrazumeva obostranu aktivnost i međusobnu saradnjii muzcjsko-galcrijskih organizacija i organa unutrašnjih poslova. ne obazirući se da je u pitanju krivično delo. U organizaciji i rcalizaciji prcvcntivnih mcra. I. kao i drugih subjekata na području gdc jc lociran objekat. Diptih iz riznice zagrebačke katedrale . str. često je zapravo kongenijalna pravim autorima. Međutim. Zbomik radova . s jedne i velikih želja i htenja da se oni pribave. iako to nisu. 2. jer je u mnogim situacijama lakše neki eksponat falsifikovati nego izvršiti krivično dclo u cilju pribavljanja originala.original. Pošto se radi o eksponatima velike vrednosti i značaja. takčri zaposlenih lica u mezujsko-galerijskim organizacijama. a ponekad ni tada. 7. inventivnost.198& god. U kontekstu ove saradnjc nc treba čckati da inicijativa uvek potekne od organa unutrašnjih poslova. Na kraju ćemo ukazati na još jedan vid kriminaliteta na štetu kulturnih dobara koji je upravo vezan za autentičnost i originalnosl nekog kulturnog dobra kao njegove bitne specifičnosti. „Šta je sporaenik kulture". lj.po odobrenju i od strane organa unutrašnjih poslova. U tom cilju. Njih izrađuju vrs'ni stručnjaci. nego je potrebno koristiti egzaktne naučne metode kao što su hemijske analize i rcndgenski snimci. Da se ne bi primetila krađa napravljen je falsifikat. poznavanje stilova. Diptih iz riziiice zagrebačke katedrale falsiflkat Originalni diptih se nalazio u zagrebačkoj katedrali. što se odražava na veći stepen bezbednosti ovih objckata. kako u poglcdu postojanja fizičko-lchničkogobezbeđenja. ukoliko su indikativne. odmah obaveste organ unutrašnjih poslova. ova saradnja dovodi do efikasnog eliminisanja mnogih uzroka koji pogoduju izvršcnju ovih krivičnih dela. tj. . nužna je i odgovarajuća stručna obuka putem odgovarajućih oblika stručnog obrazovanja (seminari. pa se tada ne radi o falsifikatima. Fotografije kulturnib dobara preuzete su iz ovog članka. m. muzcjsko-galerijske organizacije su upućcne na saradnju sa mcsno nadlcžnim organom unutrašnjih poslova. pa i kreativnost. Diptih je vraćen i nalazi se u riznici zagrebačke katedrale. U suprotnom radi se o krivičnom delu i krivičnoj odgovornosti takvog učinioca. „rukopisa". • " ' n/Za uspešnu preventivnu delatnost. jer se zna da faksimal nije original i da se ne prodaje kao originalno delo. a original je čak pronađen u muzeju u Clevelandu (SAD). kontroli ispravnosti objckta u pogledu provaljivanja i zapažanja svib-činjenica i drugih okolnosli u vezi sa bezbcdnošću objekta. 40 Falsifikuju se svi oni eksponati kojc je objcktivno moguće falsifikovati i koji imaju produ na tržiStu. u cilju zadovoljenja zahteva tržišta učinioci krivičnih dela pribegavaju raznim vidovima falsifikata kulturnih dobara. 2 Želimir Laslo. tako i u pogledu organizovanja i sprovodcnja drugih potrebnih preventivnih mera. Ne vidimo razloga da se ovakav registar-album ne dostavi i službama fizičkog obezbcđcnja u muzcjsko-galerijskim organizacijama. Od falsifikata treba razlikovati faksimale. dužnostima i načinima sprovođenja preventivnih mera. krađa je ipak otkrivena. Takve falsifikate je nemoguće otkriti bez vrhunske stručne ekspertize. organi unutrašnjih poslova moraju biti upoznati sa stanjem zažtite u muzejsko-galerijskim organizacijama na njihovom području. u pojeđinim situacijama. kao i sa metodama rada učinilaca krivičnih dela na štetu kultumih dobara. ili da do saradnje dolazi samo od slučaja do slučaja. U saradnji sa organima unutrašnjih poslova treba insistirati na povećanoj aktivnosti pozornika i patrola milicija na scktoru gde je lociran objekat sa kulturnim dobrima. umetnika koji se falsifikuje. s druge strane. i ista je od izuzetnog značaja. Putem ovih oblika stručnog usavršavanja ovi radnici bi se upoznali sa pravima. RSUP SR Hrvatske. Mnogi muzeji izrađuju kopije predmeta iz svojih zbirki koji se i prodaju kao suveniri. ali ima i onih koji su mala remek dela imitacije.

c. poverljivom dokumentacijom i drugim vrednim stvarima Prethodno smo govorili o prcventivnoj zašiiti objekata u čiju osnovnu delatnost spada sakupljanje i čuvanjc vcćih količina novca domaće i strane valute. Novac sc i ovde ostavlja u kasi. ponegde i u rađnim stolovima. novac i hartije od vrednosti se ostavljaju u kasama bilo na jednom sabirnom mestu ili u samom objcktu i to najčešće bez ikakve fizičke ili tehničke zaštite. bilo u toku dana ili noći. Međutim. ostavljaju u kasama ili clrugim prigodnim mcstima u objektu. a ukoliko bude izvršeno krivično delo provalne krađe. Najbolje je da se odgovarajućim rešetkama. nužno je preduzeti mere na efiksasnijoj zažtiti samog objckta i tako smanjiti stepen ugroženosti od provalnih krađa. ukoliko nemaju ili ne koriste usluge noćnog trezora službc družtvenog knjihovodstva.Trgovinska preduzeća koja imaju više prodavnica u jednom gradu. U slučaju nepreduzimanja preventivnih mera u smislu čuvanja ove vrste robe u kasama. u odredenim objektima zadržavanju novac od dnevnog pazara. Vredni i opasni predmeti i materije — Prodavnice oružja i municije takođe nisu adekvatno obezbedene u smislu blagovremenog preduzimanja preventivnih mera. odnosno preduzeća i organizacije.. ili to rađe pojedinačno za svaki objckat poscbno. Konkretizujući izneto. po završetku radnog vremena. u objektima van radnog vremena ostaju nedovoljno zaštićeni mnogi vredni i opasni predmeti i materije. « : • • Sl 2. .4. ili pak organizuju njegovo prikupljanje i čuvanje na jednom sabirnom mestu. — Benzinske. Izgled benz'mske purnpe sa zadnje strane. naročilo ako imaju nočnog čuvara u objektu. možemo konstatovati da se ovaj vid preventivne zaštite odnosi na sledeće oblasti: . Kako se iz prethodnog vidi. pa su zato i češći objekat napada raznih učinilaca krivičnih dela. dragocenostima. hartija od vrednosti i drugih dragoccnosti. ali ujedno i opasne stvari. kao i materijal i dokumantacija sa odredenim stepenom poverljivosti. koji u toku svog poslovanja i odvijanja radnog procesa. koja po završctku rada ugostiteljskih objekata. porcd ovih objekata. Porcd novca. zlalne prcruđevine i druge dragocenosti — Specijalizovane prodavnice ove vrstc roba u mnogim slučajevima po završenom radnom vremenu istu ne sklanjaju iz vitrina. Preventivna zaštita objekata u kojima su smeštene kase s novcem. Strelica pokazuje odvojen deo metalne ograde-rešetke na prozoru kroz koji je učinilac ušao u prostorije benzitiske pumpe. a ujedno i ugroziti i dovesti u opasnost život ljudi i imovine. uglavnom u prostorije poslovne zgrade. koji ne garantuju ni solidnu bezbednost. — Turističke agcncije i biroi novac od usluga. prozori i staklene površine izloga. — Robne kuće i prodavnice mcšovite robe idcntično postupaju u odnosu na zlato i nakit i druge dragocenosli. uz minimum preduzctih ostalih mera samozaštite od provaljivanja u objekat i odnošenja ovih prcdmeta. sakuplja i čuva novac od dncvnog pazara. a ima i slučajcva da se nosi sa sobom kući. Ukoliko ovi objekti ncmaju noćnog čuvara ili tehničku zaštitu.pumpe novac. obavezno treba podnositi i krivičnu prijavu protiv odgovornog radnika zbog nesavesnog poslovanja. bonove i druge hartije od vrednosti dobijene prodajom benzina i druge robe čuvaju u kasi u samom objcktu koji nije uvek dovoljno i obezbeden od provaljivanja. zažtite vrata. Zlato. kao i osvetljenost i izgled šireg prostora. bilo na jcdnom mestu za svc objckte. a. adekvatnim građcvinskom izgledu objekta. ukoliko se ne koristi noćni trezor. — Ugostiteljska prcduzeća. jer mogu poslužiti za izvršenje drugih još težih krivičnih dela. već samo iz izloga i ne ostavljaju u posebno namenjcnim kasama. b. 43 42 . sakupljaju novac od pazara. kao i raznih predmeta i eksponata koji imaju svojstva kullurhih dobara. zlato i zlathe prerađevine i druge vrednosti. Oružje svih vrsta i kalibara i raznovrsna municija su vredni predmeti. — Veće robne kuče po završclku radnog vrcmena sakupljaju pazar po odelenjima i uglavnom se čuva u kasi u posebnoj prostoriji. U tom smislu biina je i sama lokacija objekta i njegova osvetljenost. postoje još mnogi drugi.4: a. organizuju da se na kraju radnog vremena. Novac i hartije od vrednosti ' • .

su vcoma intcresantni objekti za provaljivanje i otuđivanje ovih malerija i to pre svcga od strane narkomana. iako u jednom broju ovakvih slučajeva učinilacnije ni imao nameru da otvara ili pokuša obiti kasu. istu otključa. eksploziv. Ovo se isto odnosi i na narkotike i druge 45 Sl. Stoga i sledi jasan zaključak da ključevi od kase moraju biti dobro čuvani i dostupni samo licima koja su ovlašćena da se istim rukuju. Ključevi od kase se ne smeju ostavljati u samom objcktu.— Originalnim ključcm koji jc pronadcn u objektu napada. složcnije i rizičnije obili i kasu. što opet ukazuje na sumnju da mu je pomogao ncko od zaposlenih lica u objektu. — Apotekeu kojimasusmcšteni razni narkoticiidrugematerijesasvojstvima psihotropnih supstancija. Sa istim predmetima se takođe uvck ne rukuje po propisima i pravilima i isti se ostavljaju na mestima dostupnim ncovlašćenim licima. u smislu napred iznetih činjenica. nego jednostavno uzeti ove stvari i maierije koje su smežtcne na neobezbeđenim mestima u ovim objektima. pa sve do republičkih i saveznih organa.5: Izgledprovatjene ka. Pored preduzimanja mera na čuvanju ključeva od kase i ne ostavljanja istih u radnim prostorijama. zlato i zlatne preradevine. Ističemo i činjenicu da postoje ljudi koji su obdareni da nakon samo jenog viđenja ključa isti mogu nacrtati. tako što će se. preduzeti adekvatne mere koje će onemogućiti da provalnik dođe do kase. aparat za zavarivanje. Kada je kasa otvorena podcženim ključcm. probojac i čekić. očito je da nisu preduzete minimalne preventivne mere od strane odgovornih lica. počev od mesnih zajednica. onda je jasno da nisu preduzete adekvatne mere zaštite od prodiranja u sam objekat. a u određenim slučajevima obezbeđivati ih putem čuvara. Kada je kasa mehaničkim putem provaljena. Pošto u ovim objcktima uglavnom nema fizičko-tehničke zaštite. oružje.scizvršcne aparatomza autogeno zavarivanje. Poverljiva dokumenlacija . kao i na drugim usamljenim objektima u kojima su smeštene kase s novcem ili drugim vrednostima. postupljeno je sasvim suprotno i faktički omogućeno učiniocu da ncsmetano otvori kasu. Međutim. istu zaključati i ne koristiti bilo kakve male priručne kase. hartije od vrednosti. Zbog toga je potrebno iste držati u za to određenim kasama i u posebnim prostorijama u zavisnosti od stepena poverljivosti. — Podesnim ključem ili nekim sličnim sredstvom koje je podobno za otvaranje kasa. o čemu smo prethodno govorili. — Obavezno u kasu staviti sve vredne stvari. jer to ne predstavIja nikakvu zaštitu kase od napada spolja. ne treba isključiti i mogućnost fingiranja krivičnog dela ili postojanja sprege izmedu nekog od zaposlenih lica u objektu i samog učinioca. na osnovu čega se može napraviti odgovarajući podesan ključ. — Odnošenje kase iz objckta radi provaljivanja na drugom bezbednom mestu. Dosadašnja praksa potvrđuje da odgovorno lice neretko ključcve od kase ostavlja u fijokama radnog stola. što ne predstavlja nikakvu poteškoću provalniku da dodc do njih i sa istim nesmetano otvori kasu. Poverljiva dokumentacija i materijal prisutni su u radu mnogih organizacija. ali se uglavnom mogu uopštiti i svesti na sledeće načine: 44 d. — Mehaničkim dclovanjcm (brusilica. jer ukoliko se prodre u objekat mnogo je teže. to opet ukazuje na činjenicu da nisu preduzete sve adekvatne preventivne mere. Uglavnom radi se o objektima koji nemaju fizičko obezbeđenje ni tehničku zaštitu. Način inršenjaprovale ukazujena poznavanje inchanizina zaivaranja kase odstranc učinioca i na stntčnost rukovanja aparatom. preduzeća. U slučaju kada je kasa otvorcna originalnim ključem pronađcnim u samom objektu napada. jer su iste podesne da se odnesu s novcem ili drugim vrednostima koji su u njoj smešteni. Najčežći slučajevi odnošenja kase iz objekata dešavaju se na usamljenim i slabo osvetljenim benzinskim pumpama. opštine. 2. obije ili odnese. nužno je preduzeti sledeće preventivne mere: — U objektima gde ima fizičko obezbeđenje posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti kasa. u zavisnosti od samog objekta i drugih prisutnih okolnosti i uslova. potrebno je koristiti kase za čuvanje ovih prcdmeia i materija. municija. kramp i drugi podoban alat). Raznovrsni su oblici napada na kase. ili odneta iz objekta. jer se u njima čuvaju novac. Naime. učinilac je morao doći do originalnog ključa na osnovu kojeg je mogao napraviti podesan ključ. narkotici i poverljiva dokumentacija. MERE SAMOZAŠTIJE U napred navedenim objektima predmet napada su uglavnom kase. Nasuprot tome.

adekvatnim osvetljenjem i u opravdanim slučajevima ugraditi i tehničku zaštitu. relaciji. načinu transporta i obezbeđenja. Vozilo se ne sme zaustavljati i zadržavati ili na bilo koji drugi način skrctati pažnju. Ovakvim prcvcntivnim mcrama sprečava se mogućnost napada na objekat i kasu s ciljcm oduzimanja i prisvajanja novca. smeštaja eksponata u odgovarajuće muzcje i u druge svrhe. — Transport zlata se uglavnom vrži na dužoj relaciji. U svakom slučaju podatak o ulazu i iznosu prispelog novca u objekat predstavlja tajnu i nc sme da bude dostupan šircm krugu ljudi. 47 L . pak. trcba voditi računa o tajnosti sadržaja i stepena poverljivosti istih. U tom cilju potrebno je ugraditi odgovarajuće rešetke na otvorima. te mora ozbiljno shvatiti zadatak i obratiti punu pažnju na sva zbivanja i prisutne okolnosti. vreme i mesto polaska transporta. Ovom licu se mora pridodati najmanje još jedno naoružano lice iz istog preduzeća ili organizacije i to po mogučnosti radnik fizičkog obezbeđenja ili noćni čuvar. istom nisu dostupni. s tim što izvršene provale se nisu odnosile na kase koje su bile na ovakav način fiksirane i obezbeđcne. kao što su: — Izbaciti iz prakse da pojcdinac. odredišnom mestu i sl. — Izbegavati da se uvek polazi u isto vreme. — Kasu s novcem. u svim slučajevima treba ostvariti saradnju sa mesno nadležnim organom unutrašnjih poslova koji kroz raznovrsne vidove svog preventivnog rada može doprineti otklanjanju kriminogenih faktora i sprečavanju izvršenja mnogih krivičnih dela. kako bi se u toku transporta sprečila mogučnost kriminalnih napada. Kada je u pitanju transport većih količina novca onda je potrebno zatražiti pomoć od organa unutrašnjih poslova. oduzimanja i prisvajanja novca. Zadatak ovog lica jeste zaštita novca. Takođe sc sprečava i mogućnost sprcge učinioca krivičnog dela s licem koje radi u objektu i kojc je upoznato sa podacima o novcu i načinom njegovog čuvanja. bcz ikakvc zašlitc. tj. kao i zlatni nakit i druge zlatne prcradcvinc od proizvodača do specijalizovanih prodavnica ili robnih kuća. U sklopu loga. — Najzad. Takode se transportuje i zlato od proizvođača do kupca. vremenu polaska. jer upravo te okolnosti pogoduju učiniocu da u obijanju kase i odnošenju određenevređnosti ne bude primećen. dovoljno osvetliti unutrašnjost i spoljni dco objckta. kao i rukovanje s poverljivim materijalom i drugom dokumcntacijom. naročito u kasnim noćnim časovima. — Prodavnicc oružja i municijc obczbcdili odgovarajučim rešetkama. pa je nužna saradnja sa organima unutrašnjih poslova i njihova pomoć na organizovanju i obezbeđenju ovakvog transporta. — Ttansport novca na dužoj relaciji vrši se sa vozilom u pratnji jednog ili dva naoružana lica iz istog preduzeča ili organizacije. U svim navedenim slučajevima nužno je prcduzcti mcre samozašiilc. I u ovimslučajevima ključevi od kase moraju biti dostupni samo ovlašćenim licima. zlata i predmeta kulturnih dobara. sa istog mesta. Rezultati u primeni ovog metoda su odmah bili vidni i manifestovali su se u naglom opadanju slučajeva provala kasa. što manje širiti krug lica koji rade na organizovanju i samom transportu ovih vrednih predmeta. — Benzinske pumpc poscbno obczbcditi od provaljivanja i tako onemogučiti ili svesti na najmanju mogućnosl odnošcnje kasa. treba da zna samo najuži krug ovlašćenih radnika u preduzeću ili drugoj organizadji. a po mogućnosti menjati i trasu kretanja. — Prilikom organizovanja prenosa novca treba voditi računa da podatke o iznosu novca. što smanjujc mogućnost zainteresovanih lica za pokušaj napada na kasu i prisvajanja dokumcntacije. U samom preduzeću moraju se preduzeti sve mere samozaštite u odnosu na količinu zlata. a po mogućnosti u odredenim objektima ugraditi i odgovarajuću tchničku zaštilu. za isplatu ličnih dohodaka) iz banke do preduzeća ili neke druge organizacije. — Ako se u kasi nalazi novac za ispjatu ličnih dohaodaka potrebno je preduzeti posebne merc na obczbcdcnju kasc od kriminalnog napada. Raznovrsni skupoccni prcdmcti sa svojstvima kulturnih dobara često se transportuju iz mcsta u mcsto s ciljcm organizovanja raznih izložbi. Preporučuje se postavljanje fizičkog obezbcdenja u vidu odgovarajućeg naoružanog čuvara u onim objeklima gde nema organizovanog fizičkog obezbeđenja ili tehničke zaštite. PREVENTIVNE MERE NA ZAŠTITI TRANSPORTA NOVCA. kako bi blagovremeno uočio priprcmani napad i preduzeo mere na njegovom sprečavanju. pre nego što počne isplata ličnog dohotka. Pored toga. — Ako se radi o poverljivim dokumcntima. hartijama od vrednosti i drugim vrednostima ne treba sakrivati u podrumskim prostorijama ili na najvišem spratu u objektu. bilo u jcdnom gradu ili izmcdu dva ili više mesta. niti. 46 5. ukoliko u objcktu ima i takvih lica. prcduzeća i drugc orangizacije moraju predvidcti način transporla ovih vrcdnosti i planiraii adckvatne preventivne mere zaštite ovih vrednih predmeta. tako da je učinilac nc možc jednostavno odneti.lekove koji sadržc psihotropnc supsiancc u apotckama kojc inače ne treba držati u većim količinama. istim vozilom. nesmetano i neopaženo raditi na obijanju iste. Takođe. na takvom osvetljenom mestu imuirašnjim i spoljnim osvetljenjem. nosi novac u većim količinama (npr. Nasuprot. Radi se o skupocenim količinama. Ovaj mctod prcventivnog obezbeđenja kasa prvi je u praksi uveo Gradski sekrctarijat za unutrašnje poslove Beograd. zlatom. To podrazumeva angažovanje specijalnog policijskog vozila i odreden broj naoružanih ovlašćenih službenih lica javne bezbednosti. ne kretati se istim putem do odredišnog mesta.. novac se prenosi za razne potrebe iz banaka u preduzeća i druge organizacijc i obraino. več se sve mora podrediti izvršenju osnovnog zadalka. zastakljenim dclovima. jer podaci o novcu koji su intcresantni za učinioca koji planira kfivično delo. ZLATA I PREDMETA SA SVOJSTVIMA KULTURNIII DOBARA U svim napred navcdenim slučajcvima novac sc doprcma na jedno sabirno mesto. kasu treba fiksirati na vidnom i osvetljenom mestu. Organizovati povremcn obilazak islih.

odnosno lica u radnom odnosu. s ciljem pružanja pomoći organima unutrašnjih poslova u obezbcdcnju dokaza i otkrivanju nepoznatog učinioca konkrctnog krivičnog dcla. Lica koja vrše poslove neposrednog fizičkog obezbeđenja mogu držati i nositi oružje u skladu sa zakonom. Stoga u narednom izlaganju nećcmo govoriti o zadacima državnih organa u sprovođenju reprcsivnih mera. — Zlatni nakit i druge prerađevine od zlata do određenog mesta treba prenostiti vozilom uz pratnju jednog do dva naoružana radnika službe fizičkog obezbeđenja. a propise o načinu upotrebe vatrenog oružja od strane ovih lica donosi republički organ nadležan za unutrašnje poslove (republički sekretarijati za unutrašnje poslove). ukoliko na drugi način ne mogu da odbiju neposredan napad kojim se ugrožava njihov život ili neposredni napad na objekat koji se obezbeđuje. radnici fizičkog obezbeđenja i radnici koji obavaljaju redovnu delatnost u navedenim objektima imaju određena prava i dužnosti i u preduzimanju represivnih mera. Prava i dužnosti određenih subjekata u represivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekata Odredeni subjekti. koji podaci ne smeju ni u kom slučaju da budu dostupni trećim neovčašćenim licima u procesu rada određenog preduzeća. III REPRESIVNA ZAŠTITA Pored zadataka u sklopu prcvcntivne delatnosti.) ne može odbiti neposredan napad. Sam termin „drugi način" podrazumeva upotrebu fizičke snage ili drugog sredstva prinude. već o pravima i obavezama u domenu represije lica koja su u radnom odnosu u odredcnom objcktu. 1. — 1i"ansport skupocenih predmeta sa svojstvima kulturnih dobara treba vršiti uz pratnju jednog do dva naoružana radnika fizičkog obvezbeđenja. ukoliko se na drugi način ne može da odbije neposredan napad na život ili objckat. ipak imaju određena ovlašćenja u preduzimanju konkretnih reprcsivnih mera. — da je napad neposredan. Određena represivna aktivnost se ispoljava kroz delatnost službe fizičkog obezbedenja. dozvoljena je upotreba vatrenog oružja. Da bi ova lica mogla upotrebiti vatreno oružje nužno je da su ispunjeni sledeći uslovi: — da se na drugi način nije mogao odbiti napad. ili obavljaju poslove fizičkog obezbeđenja. Takođe je potrebno razjasniti i preciznije odrediti pojam neposrednog napada. kao i pripadnici fizičkog obezbeđenja. uz prethodno preduzete striktne mere na zaštiti podataka identičnih kao i kod transporta zlata. ukoliko ugroženi objckat nema sopstveno fizičko obezbeđenje. Svi republički zakoni o društvenoj samozaštiti predviđaju da lica koja vrše poslove neposrednog fizičkog obezbcdcnja imaju pravo i dužnost da upotrebe vatreno oružje. relacija kretanja. Mišljenja smo da je ovaj pojam precizno određen u Uputstvu o upotrebi vatrenog oružja. — da je neposredan napad ugrozio život pripadnika fizičkog obezbedenja ili bio usmeren na objekat koji se obezbeduje. šmrkovi i dr. kao i nakon izvršenog krivičnog dela na štetu određcnog objekta. bez obzira što nisu represivni organi.način obezbeđenja. U pojedirum slučajevima treba angažovati i posebno vozilo i zatražiti pomoć u obezbeđenju eksponata od organa unutrašnjih poslova. Jedan od uslova za upotrebu vatrenog oružja jeste. Iz toga proizilazi i jasno uputstvo da tek kada se upotrebom fizičke snage ili nekog sredstva prinude (gumena palica. hemijska sredstva. gumene palice i drugih sredstava prinude za ovlašćena službe- 48 49 .

istog otkriju. preduzeče mere da se mcsto izvršenja krivičnog dela obezbedi. a čije je snimanje zabranjeno. — zabrani neovlašćenim licima ulazak u poslovni prostor. Međutim. ili lica koje se služi posebnim veštinama i slično. — Rukovodilac službe fizičkog obczbedenja.na lica Saveznog sckretarijata za unutrašnje poslove. navedeni potencijalno ugroženi objekti su posebno interesantni za razne vidove kriminalnih napada. lice koje vrši poslove neposrednog fizičkog obezbeđcnja ima pravo i dužnost da: — utvrduje idcnlilcl ncpoznalog lica na prostoru prcduzeća ili druge oranizacije. 2. do dolaska ovlašćenih radnika organa unutrašnjih poslova. Nakon izvršenog krivičnog dela u objektu potrebno je postupiti na sledeći način: — Pokužati sprečiti bckstvo učinioca krivičnog dela uz upotrcbu vatrenog oružja primenom zakonskih ovlažćenja od strane radnika fizičkog obezbeđenja. — preduzimanje mera na hvatanju učinilaca krivičnih dela izvršenih na štetu objekta koji obezbeduju i angažovanje na obezbeđenju tragova i predmeta krivičnog dela. — sprečavanje osmatranja ili snimanja objekata koji su od posebnog značaja za narodnu odbranu. Upravo zbog toga u narednom izlaganju ćemo govoriti preciznije o ovim zadacima koji prcdstavljaju vid pomoči organima unutrašnjih poslova u otkrivanju i dokazivanju krivičnog dela i učinioca. pa jc nužno na najbolji i najstručniji način preduzeti sve mere i aktivnosti da sc učinilac što pre otkrije i pronađe i obezbede odgovarajući materijalni lični dokazi. Kako smo već istakli. opasnim oruđem ili drugim predmetima kojima se može ugroziti život. — sprečavanje neovlašćenog unošenja u objekat ekspolozivnih materija. ili ugroziii život ljudi u njemu. ili drugi nadležni rukovodilac. odnosno da se ništa ne dira ili pomera i da se niko nc kreće po prostoru gde se kretao i boravio učinilac. u zavisnosti od vrste krivičnog dela. pristup odredenim objektima i prinudno ih udalji. Kod krivičnih dela izvrženih na žtetu ovih objekata mogu biti prisutni raznovrsni tragovi i predmeti koji potiču od učinioca. U svakidašnjoj praksi navcdcni zadaci sc uvck nc izvržavaju na pravilan način. bez obzira da li je učinilac radio u rukavicama. Međutim. Osnovni subjekat otkrivanja jc organ unutražnjih poslova. zapaljivih tečnosti ili drugih opasnih materija kojima se može uništiti ili oštetiti objekat koji se obezbeduje. pa samim tim i lica koja su u radnom odnosu u preduzeću ili organizaciji. u cilju zakonite upotrebe vatrenog oružja i jcdnostavnije primene zakonskih odredbi u praksi. — Odmah. te da se za osnovanost upotrebe vatrcnog oružja radnika fizičkog obezbedenja u potencijalno ugorženim objektima može koristiti ovaj pojam neposređnosti. Stoga smo posebno i detaljno razradili oblast samozaštite u ovim objektima. Ovo pravo. smatramo da se u ovom slučaju može koristiti metod analogije. koji se vrši na mestu i u vreme kada se ne može očekivati pomoć." Bez obzira žto se radi o dve različite službe sa različitim ovlašćenjima. bcz ikakvog odlaganja izvršenjc krivičnog dela prijaviti mesno nadležnom organu unutrašnjih poslova. što je otažavalo operativnu dclatnost organa unutrašnjih poslova na otkrivanju nepoznatog učinioca. — upotrebi fizičku snagu i druga sredstva prinude. — r[Yagove i predmete koji se nalaze na mestu izvršenja krivičnog dela treba sačuvati u nepromenjenom stanju do dolaska radnika organa unutraSnjih poslova. ako na drugi način ne može da zabrani ulazak u poslovni prostor ili objekat. Opštim aktom preduzcća ili druge organizacije mogu se predvideti i sledeća ovlašćenja radnicima fizičkog obczbcđcnja: — vršenje pretresa radnika prilikom napuštanja kruga preduzeća ili organizacije u cilju sprečavanja neovlašćcnog iznošenja i proiivpravnog prisvajanja društvene imovine. Zadaci određenih lica nakon izvršenog krivičnog dela u potencijalno ugroženom objektu Kako smo prethodno istakli. imaju svi građani. Radi lakšeg snalaženja u praktičnom postupanju ukazačemo na najkarakterističnije tragove i predraete koje jc moguće pronaći na mestu izvršenja krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata. određene zadatke imaju i radni ljudi ićoji su zaposlcni u objektu ili lica koja vršeposlove fizičkog obezbedenja u objcktima koji nemaju sopstvenu službu fizičkog obezbedenja. sredstva. gde se navodi: „Kao neposredan napad kojim se ugrožava život smatra se napad koji se na ovlašćeno službeno lice vrši vatrenim oružjcm. pronađu i privedu i obezbede odgovarajuće dokaze u odnosu na krivično delo i učinioca. mcsta i načina njegovog izvršenja. kao i put kojim je učinilac napustio napadnuti objekat. krivična dela na žtetu ovih objckata se ipak vrše. kako praksa potvrduje. mesto izvrženja krivičnog dcla i boravka učinioca. kao i koji se vrši od strane fizički snažnijeg lica. prema odredbama Zakona o krivičnom postupku. te stoga ne treba dirati predmete koji se nalaze na mestu izvršenja krivičnog dela. Taj prostor podrazumeva put dolaska. — otklanjanje opasnosti koje mogu uništiti ili oštetiti objekat ili sredstvo i ljude u njemu. pažnju uvek treba usmeriti i na mogućnost pronalaženja tragova papilarnih linija. 51 ) . odnosno prava i oba50 veze pojedinih subjckaia iz ugrožcnih objckaLa u blagovrcmcnom preudzimanju adekvatnih prcventivnih mcra. koji se vrši od strane dva ili više lica. Pored upotrebe vatrcnog oružja. a ne vrše poslove fizičkog obezbedenja. — zadrži na prostoru preduzeča ili organizacije lica zatečena u vršenju krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Ispravno i blagovremcno obavljanje ovih zadataka umnogome doprinosi da organi unutrašnjih poslova lakšc uđu u trag učiniocu.

kao i tragovi samog alata s kojim je učinilac izvršio krivično delo. vozila. a ponekad i delovi alata ili kompletan alat koji je učinilac upotrebio za izvršenje krivičnog dela. Kada su u pitanju tragovi i predmeti koji potiču od učinioca ili samog krivičnog dela. pljuvačke. opušak. Izgledimutrašnjosiibankcnakonizvršenogkrividiogdela. baterijska lampa. Neki tragovi su idcntifikacioni tragovi. lančić.2:a. dokmnogi tragovi i predmeti takođe mogu biti prisutni i kod izvršenja krivičnog dela razbojništva. a br. prašine. šežir. šibice. odnosno delovao na napadnuti objekat. sat. dlakc. obuće.) S/. cigarete. krvi. 3 oznaćava opušak dgarete i palidnve. tokom izvršenja krivičnog dela 52 SL 3. rukavice. mokraće. dugme. boje. a samim lim i operativnim radora organa unutrašnjih poslova iste tragove pretvoriti u dokaz da je određeno lice i učinilac konkretnog krivičnog dela. upaljač.--'•••-• \M-\X b. j<. 3. maramica. Primer identifikacionih tragova su upravo tragovi papilarnih linija i delovi noktiju. ukoliko je bilo pružanja otpora ili čak međusobne borbe. Detalj sa prethodnc slikc — opušak cigarctc i palidivcc 53 L . stakla. Međutim. treba imati na umu činjenicu da učinilac uvek teži da tokom izvršenja ne ostavlja nikakve tragove ili predmete. delovi odeće ili obuće. tj. Od predmeta koji pripadaju učiniocu na mestu izvršenja krivičnog dela ili okolini mogu se naći: kapa. noktiju. njihovim veštačenjem moguče je identifikovati lice koje je ostavilo tragove papilarnih linija na mestu izvršenja krivičnog dela. Detalj sa prethodiie slike — pramcn kosc-pcrikc c. zcmlje. .i: Tmgpapilarnih linijaprsta uzet sa novčaniccputcm dctcktora otisakaprsiiju laserskimsnopom ) Od ostalih tragova to mogu da budu: tragovi stopala. tim pre. Brojevimal i2oztiačcni'supramcnovikose-perikekojomseučinilacshiiiou izvršenju krivičnog deia. vlakana. lula. kao i drugi predmeti. Vidcscpronadcnitragoviipredmetitokomuviiđaja. Logično je da se najveći broj ovih tragova i prcdmeta može naći na mestu izvršenja provalnih krađa na Stetu potencijalno ugroženih objekata. izmeta.

Nova prosveta. rtr. odnctim prcdmetima. Bcograd. odnosno ne stavlja u promet ukradcni novac i hartijc od vrcdnosti.dešavaju se mnogc ncplaniranc okolnosii. Medutim. — Osnovni zadatak se sastoji u postizanju blagovremenosti prijavljivanja ovih krivičnih dela sa svim potrebnim podacima o ukradenim eksponatima. tc da odmah nc proiura ili prodajc ukradcnc prcdmete.ini dokazi u kriminaBstiikoj o t a d i " . Prethodno smo istakli spccifičnosii krivičnih dcla izvršenih na štetu kullurnih dobara. — Blagovrcmenost prijavljivanja ukradenih predmeta sa svojstvima kulturnih dobara posebno je zapostavljena kada se radi o eksponatima ukradenih sa neobezbedenih lokalitcta ili iskopina na kojima su radovi u toku. sredstva javnog informisanja mogu da budu od velike koristi u postupku otkrivanja i pronalaženja učinioca krivičnog dela. 55 54 . lo je potrebno u saradnji sa nadlcžnim organom unutrašnjih poslova uradili katalog svih poznatih ukradcnih predmcta iz ovih objckaia sa njihovim dctaljnim opisom. — Mora se voditi računa o činjenici da učinilac taktizira nakon izvršenog krivičnog dela. pa je stoga potrebno uspostaviti odgovarajuću saradnju. bez obzira na njihovo uporno insistiranje i poienciranje potrebe da se javnost blagovrcmeno informiše o dogadaju. a ne da objavljuju sve podatke do kojih su đošli. Veoma čcsto vešto sakriva ukradene predmcte dok nc splasnc aklivnost organa unutrašnjih poslova na njihovom pronalaženju. njegovog ponašanja. Stoga. izgledu 1 ponašanju učinioca. gde ova sredstva trcba da pokažu određenu strpljivost. — hglcd lica mcsia nakon izvršcnog krivičnog dcla ontžanog razbojtuSt\>a u jcdnoj banci. jer se možda učinilac i ukradeni predmcti već nalaze van granica naže zemlje. hoda i tomc slično i iste podatke prezentirati radnicima organa unutrašnjih poslova. Ponckad se sredstva javnog informisanja utrkuju u senzacionalističkom načinu saopštavanja. kako bi se posligli osnovni uslovi za efikasnije otkrivanje učinilaca ovih krivičnih dela i pronalaženje ukradcnih eksponata. god. materijalnoj šteti. Sto joS više otežava operativnu delatnost organa unutrašnjih poslova. nakon izvršenog krivičnos: dcla: ) SL 12. upravo zbog ovih spccifičnosti. pa pored iznetih zadataka koji se odnose na svc potencijalno ugrožene objekte. — Sredstvima javnog informisanja nc davati nikakvc informacije ili podaike 0 izvršenom krivičnom delu. apocne novčanica i serijske brojeve. ili bar ne svih predmeta. a ako je oduzct novac. Često se tada i ne zna tačan broj ukradcnih eksponata ni njihov opis. Što svakako može doprineti njihovom lakšcm pronalažcnju. pa dolazi do ostavljanja tragova ili zaboravljanja. načina govora. što neodložno zahteva preduzimanje odredcnih mera na prevazilaženju iznetih propusta. a videli smo od kolikog su značaja ovi podaci za blagovremcno prcduzimanje određcnih operativnotaktičkih i istražnih radnji od strane organa unutrašnjih poslova. — Pošto se izvršcnjcm krivičnih dela na šietu ovih objckata oduzimaju i prisvajaju odredeni vredni prcdmcti to jc potrebno što dctaljnijc opisali oduzete predmete. Obratiti pažnju na utvrdivanje vrcmcna izvršcnja krivičnog dela. onda navesti iznos. 7) Mićo Bosković. — Kasno uočavanje izvršenog krivičnog dela dovodi do prethodnog uništavanja ostavljenih tragova učinioca i nemogućnost prikupljanja korisnih informacija. Davanje podataka u ovoj fazi postupka tnože samo da ncgativno utiče na dalji tok operativnog rada organa unutrašnjih poslova u otkrivanju učinioca i prikupljanju dokaza.4 — Pošlo jedan broj izvršenih krivičnih dcla na štetu potcncijalno ugrožcnih objekata ostaje neotkriven. 1990. a naročito u pogledu načina izvršenja krivičnog dela i oduzeie vrednosti iz napadnutog objekta. ličnog opisa učinioca. zagubljcnja ili ponckad prinudnog ostavljanja pojedinih predmeta. Brojevima sii omačeni prcdmcti kojeje učinilac ostavio na mesiu izvršetija kriviinog dcla. davanje informacija treba prepustiti nadležnim organima koji će odrediti vreme i obim njihovog saopšlavanja. bcz obzira da li su istiniti i da li mogu naneti štctu u daljcm postupku otkrivanja učinioca. Ove kataloge razmcniti na području čitave zcmlje. Svako otkrivanje i pronalaženje učinioca ne znači i automatsko pronaiaženje ukradenih predmeta. 105-115. kako bi ovi radnici sa intercsantnim licima mogli odmah obaviu razgovor i doći do korisnih opcrativnih informacija. izncćemo i još ncke konkrctne zadatke odgovornih radnika u objektima gde su smeštena kulturna dobra. — Prikupiti podatke o licima iz objckta kojima su poznate bilo koje činjenice ili podaci u vezi sa izvršenim krivičnim dclom ili učinioccm. „MaLerij. a radi se o prisvajanju skupoccnih predmeta.

Ukoliko se utvrdi da nisu preduzcte ili nisu poštovane sve mere samozaštite u procesu rada. da se radi o amatcru. a u određenim slučajevima protiv is56 tog treba i podneti krivičnu prijavu nadlcžnom javnom tužiocu.čime i nadoknaduje vrcdnost jednog skupocenijcg eksponata. Odgovorno lice koje je pismenim putcm tražilo prcduzimanje odgovarajućih mera zažtite. Odgovorni radnik fizičkog obczbedcnja i drugi odgovorni radnici u sklopu svoje nadležnosti i ovlašćenja su dužni da od pretpostavljenih rukovodilaca i samoupravnih organa pismcnim putcm tražc da se preduzmu konkrctne mere i akcije na efikasnijoj zaštiti imovinc i samog objckta i da se otklone uočeni nedostaci. Najčešće se radi o krivičnim delima nesavesnog poslovanja u privrcdi ili ncsavcsnog rada u službi. a iste od nadležnih organa nisu preduzcte. a što do njihove realizacije nije dožlo ne može se pripisati njegovoj krivici. ne može da odgovara za nepreduzcte mcrc. Ova lica su dužna da preduzmu sve odgovarajuće mere u okviru svojih ovlaščenja.) — Ne sme sc olako odnositi prcma ukradenim predmelima. jer jc ono prcduzclo sve mere u okviru svoje nadležnosti. — Učinioci vcoma vežto modifikuju ukradcne cksponate. odnosno šta su oni sve preduzeli na efikasnijoj zaštiti objekta i imovine u njemu i na otklanjanju uočcnih i prezentiranih propusta i nedostataka. — Ne trcba davaii bilo kakve izjave o znanju i razumcvanju učinioca u vrednost oduzctih predmcta i drugih prisulnih eksponaia u napadnutom objektu. o kojim zadacima smo prcthodno govorili. jer se lcgalno nigde ne mogu prodati ili izvršiti neka druga transakcija. Profcsionalni učinilac uglavnom oduzima i prisvaja one eksponate koji su pogodniji za transport i krijumčarenje. ili ncposrcdno zakonskim i podzakonskim aktima. 3. kojima jc to stavljcno u zadatak opštim samoupravnim aktima. Ukoliko dođe do izvršcnja krivičnog dcla na Stctu odrcdenog objekta treba utvrditi da li su blagovremeno preduzctc sve adckvatne mere zaštite od strane odgovornih lica. ako nije oduzeo najskuplji ili najvredniji eksponat. Odgovornost odgovornih lica u potencijalno ugrožcnim objektima O sprovođenju prevcntivnih i rcpresivnih mcra dužni su da se staraju odgovorna lica u ovim objcktima. 57 . Nužno jc objcktivno angažovanje u pružanju pomoći organima unutrašnjih poslova od samog saznanja za izvršeno krivično delo. bez obzira na prisustvo vrednijih cksponata u islom objcktu. bilo pomoću gipsa (slučaj sa ukradcnim prcdmclima iz Mcdijane — Niš) stavljaju nove naslage boje. a njihovo nepreduzimanje je u uzročnoj povezanosti sa izvršenim krivičnim dclom. ili kao što je bio slučaj sa štapom sv. ukoliko su stečeni elementi konkrctnog krivičnog dela. ali po mogućnosti uzima višc komada. pa čak i javno izjavljivati da će oni bili pronadcni. kako bi sistem samozaštite ncsmetano funkcionisao i svaki subjckt izvršavao zadatke iz sopstvene nadlcžnosti. Ponckad se i traži baš odredcn cksponat. Ova odgovornost bi bila aktuelna da odgovorno lice nije tražilo preduzimanje mera samozaštite u ok\dru svoje nadležnosti. Nc trcba zaboraviti da u mnogim zemljama postoje skupocenc privatnc zbirke gdc jc ulaz i obilazak dozvoljcn određenom privilegovanom i provcrcnom krugu ljudi. kako bi se lakše transportovao i teže pronašao. a uočeni propusti su kao kriminogeni faktori doprineli ili omogućili izvršenje konkretnog krivičnog dela. Treba znati da se profcsionalci za izvršcnje ovih krivičnih dela razumcju u vrednosl kulturnih dobara i pogrcšan je zaključak. Savc koji je ukraden u crkvi Sveta Trojica u Pljevljima i polomljcn u osam dclova. kako bi se sprcčila ili svela na minimum mogućnost kriminalnog napada na objekat. onda odgovorno lice koje nije preduzelo mere samozaštite treba da odgovara disciplinski.

DRUGO POGLAVLJE OSNOVNA KRIMINALISTIČKA ZNANJA I METODI U FUNKCIJI ZAŠTITE POTENCIJALNO UGROŽENIH OBJEKATA 59 .

izlaze ili borave u krugu odredcnog objekta. Pored poznavanja ovih uslova i njihovog strogog pridržavanja prilikom prcduzimanja pojedinih radnji i mcra. vojna knjižica. vozačka dozvola. s obzirom na postojeće mogučnosti falsifikovanja. 1. kao što su putna isprava. vodeći računa da se ne povredi ličnost legitimisanog lica. članska karta i dr. radnik fizičko-tehničke zaštite je obavezan da mu pruži svoje lične podatke. Legitimisanje se vrši uvidom u lične isprave. onda se identitet može utvrditi i uvidom u propusnicu koja i služi za tu svrhu. takode je od poscbnog značaja poznavanje osnovnih kriminalističko-taktičkih pravila u samom postupku njihovog sprovodenja. TAKTIKA SPROVOÐENJA ODREÐENIH RADNJII MERA U realizaciji osnovnih zadataka iz prcventivne i rcpresivne delatnosti službe ftzičko-tehničke zaštitc primenjuju i odrcđcnc kriminalističke metode.I. Zbog loga je nužno ukratko izneti problematiku koja se odnosi na taktiku sprovodenja najosnovnijih radnji i mera koje preduzimaju radnici fizičko-tehničke zaštite i to sa njihovog kriminalističkog aspekta. posebno na fotografiju i pečat. Od drugih isprava koje služe za utvrdivanje identitcta putem legitimisanja dolaze u obzir samo one koje su snabdevene fotografijom. Međutim. ukoliko lice koje je legitimisano insistira. U slučaju sumnje u falsifikat 61 . Sam pristup legitimisanju mora da bude na jedan kulturan i korektan način. Jedan od najosnovnijih metoda za utvrdivanje idcntiteta je upravo radnja legitimisanja. preduzimanje svih radnji i mera mora biti normativno regulisano odgovarajućim samoupravnim aktima preduzeča. organa i organizacija u sklopu kojih posluju i rade navcdcni objckti. jer je to ujedno i garancija da će iste biti stručno rcalizovane i da će dati i zadovoljavajuće rezultate. Znači. Pošto je radnik fizičko-tchničke zažtile uniformisan i svoju delatnost obavlja u krugu objekta koji obezbeđuje. Kada se radi o radnicima koji rade u odredenom objektu. Ovim samoupravnim aktima moraju biti navcdcne konkrctne radnje i mere i uslovi pod kojima iste mogu preduzimaii radnici fizičko-tehničke zaštite. jer lice ima pravo da zna ime lica koje ga je legitimisalo. ali samo unutar i u okviru prostora koji pripada odrcđenom objektu. u slučaju da nema kod sebe ličnu kartu. Kako smo prethodno islakli. Radnik fizičko-tehničke zaštite mora obratiti pažnju na ispravnost lične karte ili druge isprave. LEGITIMISANJE U mnogim slučajevima radnici fizičko-tehničke zaštite če morati da utvrde identitet pojedinih lica koja ulaze. to nije potrebno da se on prethodno legitimiše. ove radnje i mere radnici fizičko-tchničke zašlite mogu primenjivali samo u okviru svojih ovlašćenja za vrcme obavljanja svojih dužnosti u objcktu čiju imovinu obezbeđuju. Radnja legitimisanja se sastoji u obraćanju radnika fizičko-tehničke zaštite licu koje namerava legitimisati sa zahtevom da mu pokaže na uvid ličnu kartu ili neku drugu odgovarajuču ispravu. pre svega u ličnu kartu.

Zađržavanje Zadržavanje lica prcdstavlja jcdan vid ograničcnja slobode koji je privremenog karaktera. pokriti ove tragove. Shodno prednjcm. pa čak i fizičkog napada. vodeći računa o mogućim iznenadcnjima i opasnostima za svoj život i život drugih prisutnih lica i imovine. daske. Poscbnu pažnju trcba obratiti na legitimisanje ncpoznatih i sumnjivih lica koja žcle da udu u odredeni krug objekta i računaii na mogućnost izvcsnih iznenađenja. a atmosferske prilike su takve da mogu da oštete ili unižte tragove. Poželjno je vržiti kontrolu propusnica. Na tako određenom licu mesta treba zabraniti prisustvo i kretanjc svim licima i odmah preduzeti mere na obezbedenju vidljivih tragova i predmeta. Voditi računa da se ne puSi ili da se ne bacaju opušci i šibice. ograničiti kretanje i pristup pojedinim objektima trećim licima. tako i po bezbednost prisutnih drugih lica i mogućnost ugrožavanja imovine. pa radnici fizičko-tehničke zaštite treba da obezbedc ona mesta gde se desila radnja i gde je nastupila posledica krivičnog dela. 4. Da bi se ovi tragovi i predmeti mogli koristiti kao dokazi bitno je dase isti pronadu na licu mcsta u nepromenjcnom stanju u kakvom su i nastali prilikom izvršcnja krivičnog dcla. Organi unutrašnjih poslova mogu neko lice da zadrže 24. 3. Prema odredbama Zakona o krivičnom postupku. odnosno otkrivanja učinioca u vršenju krivičnog dcla. vozila i prtljaga. pa ako lica nc postupe po njcgovom zahtcvu. svaki građanin može lišiti slobode lice zatečeno u vršenju krivičnog dcla koje se goni po službenoj dužnosti. kako po bezbednost samog radnika fizičko-tehničke zaštite. Pronalažcnje i stručno fiksiranjc i korišćenje ovih tragova upravo omogućuje dokazivanje krivičnog dcla i otkrivanje i dokazivanje kriminalne delatnosti učinioca. bilo njihovim transportovanjem do najbliže zdravstvene ustanove ili postupanjem po savetima lekara do dolaska prve pomoći. upozorenja. skiciranje i fotografisanje objekta ili delova objekta koji su 62 od posebnog značaja. koristiii meru upozorenja ovim licima. Mere obezbeđenja mesta izvršenja krivičnog dela Na mestu izvršenja krivičnog dcla ostaju raznovrsni vidljivi i ncvidljivi tragovi (mikrotragovi). U ovom postupku može. takode. s lim što je dužan da odmah obavesti organ unutrašnjih poslova.. Na licu mesta ništa ne treba dirati ili menjati. kako bi efikasnije zaštitili objekat. a ukoliko ima i mrtvih. Stoga je bitno da lice mesta gde je izvrženo krivično delo ostane ncpromenjeno do dolaska ekipe za vršenje uvidaja. kao i razni predmcti. kao i kontrolu lica prilikom ulaska i izlaska iz objekta. 2. pa čak i ograničenja kretanja na odrcdenom prostoru u cilju otklanjanja uzroka koji mogu dovesti do izvršenja raznih krivičnih dela na štetu konkretnog objekta. treba ista zadržati i odmah obavestiti organ unutrašnjih poslova. pa u zavisnosti od stcpcna prisutnc opasnosti. pa je u tom cilju potrebno priručnim sredstvima kao što su cerade. Radnici fizičko-lehničke zaštite imaju odrcdcne zadatke upravo na obezbeđenju mesta izvršcnja krivičnog dela u okviru njihovog objekta do dolaska radnika organa imutrašnjih poslova. Kontrolna delatnost Radnici fizlčko-tchničke zaštite imaju pravo da obavljaju i određenu kontrolu. kao i sva ona druga mcsta gde se mogu pronaći tragovi i predmeti koji su u vezi sa krivičnim delom i njegovim učiniocem. koji mogu biti u vezi sa krivičnim delom ili učiniocem. onda se mora prvo pružiti odgovarajuća medicinska pomoć ovim licima. i radnici fizičko-tchničke zaštite imaju isto pravo i kao gradani i kada u okviru objckta izvršavaju preventivno-represivnu dclatnost na zaštiti imovine i samog objekta. Ono žto je zajedničko za oba vida ovih kontrola jeste njihova preventivna funkcija. platno. U tom slučaju zadržavaju takvo lice i isto predaju organu unutrašnjih poslova sa svim do tada prikupljcnim informacijama. U svim sumnjivim slučajevima. lim i sl. takođe ih ne dirati. U vršenju kontrolne delatnosti radnik fizičko-tehničke zaštite u slučajevima predvidenim samoupravnim aktima može zabraniti ulazak neovlašćenim licima u objekat ili u krug preduzeća. preduzima mere na njihovom zadržavanju i utvrdivanju idcntiicta i odmah obavcštava mesno nadležni organ unutrašnjih poslova. Ove mcre i radnjc preduzima sa predostrožnošću. odlučiti i na obaveštavanje organa unutrašnjih poslova pre nego su preduzete nekc od napred nabrojanih mera. a o svim promenama koje su nastale. treba odmah i detaljno izvestiti organe unutrašnjih poslova. sprečiti osmatranje. Ako se radi o krivičnim delima gde ima i povredenih lica. pre svega pružajući pomoć povređenim licima. bilo po kom osnovu.obavestiće na pogodan način organ unmrašnjih poslova. odnosno prekršaja. Odrediti samo mesto izvršenja krivičnog dela nije jcdnostavan zadatak i kada to rade radnici organa unutrašnjih poslova. To naročito ako se krivično delo desilo na otvorenom prostoru. vodeći uvek računa da nestručna pomoć može dovesti do još težih posledica po zdravlje povredenih lica. jer se istima ne 63 . U taktici zadržavanja lica. Do dolaska radnika organa unutrašnjih poslova takođe treba prikupiti i podatke o licima kojima su poznate pojedine činjenice o samom krivičnom delu ili učiniocu. odnosno imovinu u objektu i sam objekat od oštećenja ili uništenja. mora se voditi računa o prisutnoj mogućnosti izazivanja opasnosti od strane lica koje se zadržava. a to u cilju sprečavanja unošenja u objekat opasnih i zapaljivih materija i drugih predmcta podobnih za određenu kriminalnu delatnost. kao i prilikom izlaska iz objekta radi sprečavanja iznošenja stvari pribavljenih krivičnim delom ili određene dokumentacije. kao i u slučajcvima kada ova nepoznata lica nećc da pokažu ličnu kartu. Ova kontrolna delatnost se razlikuje od kriminalističke kontrole organa unutrašnjih poslova čiji je cilj praćenje određenih učinilaca krivičnih dela u cilju sprečavanja. pa u svakom konkretnom slučaju treba i proceniti. Stoga radnici fizičko-tehničke zaštite u svim opravdanim slučajevima treba da primenjuju mcre kontrole. odnosno 12 časova kada postupaju povodom izvršenog krivičnog dela. kulije.

Ovim licima trcba pružili informacije o samom događaju tako da ne ulazc i nc krcću se po mesuma gde se nalaze tragovi i predmeti u vezi sa krivičnim dclom. Pregledi i pretresanje Opštim aktom prcduzeća. gips i slično. Lica koja nisu u radnom odnosu. Naime. već se samo vrši preglcd lica. kao što su razne proteze. Skida se i dctaljno pregleda šešir. da li Iice ima prirodnu kosu ili nosi periku. Znači. ali ova radnja podrazumeva i otvaranje odrcdenih zaključanih prostorija u okviru objekta i nameštaja. Ako se radi o sitnijim vrednijim predmetima vrši se i pregled usta. Ovu činjenicu trcba uvek blagovrcmcno uzimati u obzir. u stomaku. zapaljivih tečnosti ili drugih opasnih materija. onda je potrebno izvršiti adekvatne kontrole i pravovrcmeno preduzeti pretrcsanje. ali ne nikako i druga lica. VŠUP. treba obavestiti radnikc organa unutrašnjih poslova sa svim raspoloživim informacijama koje ukazuju na određenu sumnju u opravdanost pretresanja. Radnjom pretresanja mogu se pribaviti predmeti koji su u vezi sa krivičnim delom ili predmeti sa kojima se planira izvršenje krivičnog dela. Međutim. kapa. kako prilikom ulaska u krug preduzeća. obavezno treba izvršiti radnju pretresanja. ovo sc ne odnosi kada je u pitanju pregled ženskih lica. U takvim slučajevima. tj. Kod ove radnje se ne vrši faktički pretres. Opširnije videti na str. prtljaga i lica i odrediti uslovi za preduzimanje ovih radnji i ovlastiti radnike fizičko-tehničke zaštite da pod propisanim uslovima istc i rcalizuju. predele ispod pazuha i donji deo tela. pa će oni da odluče da li posiojc uslovi za vršcnjc prctrcsanja kao istražne radnje u predkrivičnom postupku. 8) Dr Vladimir Krivokapić. tako da ove radnje mogu biti izvršene i od lica suprotnog pola. a kod žena treba obratiti pažnju na predele tela ispod dojki. Pregled lica treba obavezno izvršiti ako postoji obaveštenje da jc to lice protivpravno prisvojilo stvari društvene svojine. Bitno je da radnici fizičko-tchničke zaštite ne daju nikakve izjave o svom mišljenju. kada se radi o spoljašnjcm prcglcdu odeće u cilju utvrdivanja da li lice nosi oružje. god. u ovakvim slučajevima radnici fizičko-tehničke zaštite nc mogu vršili bilo kakvu prinudu ili primcnili snagu u cilju savlađivanja otpora i omogućivanja prctresanja. što dcstruktivno utičc na postojeće tragove i doprinosi nastajanju novih tragova koji nemaju relcvantan značaj jer nisu u vezi sa krivičnim dclom.može pomoći. treba legitimisati. zavoji. 64 65 . Opipavanjcm trcba proveriti nadlaktice i podlaktice. vozila. beretka ili šubara. a zatcčcna su u krugu preduzcća. niti ova ovlaščenja mogu primenjivati prema radnicima objekta van kruga istog ili u odnosu na njihov stan. koji praktikuju da dodu na licc mcsta i izvržc pregled istog pre dolaska organa unutrašnjih poslova. Ukoliko postoji sumnja na odredena podkradanja od strane nekih lica. ali radnici fizičko-tchničke zaSlitc nisu ovlažćena da izvrše prctres ovihlica. Uovakvim slučajevima licc trcba zadržati i odmah obavcstiti organ unutrašnjih poslova koji če preduzeti dalje operativno-taktičkc i istražne radnje u cilju utvrdivanja razloga boravka tog h'ca u krugu preduzeća i prctrcsanjem konstalovati da li je isto oduzelo i protivpravno prisvojilo predmcte imovine konkretnog objckta. oruđe ili predmete pribavljene krivičnim delom. „Kriminalistička taklika". koja mora biti poseban predmet detaljnog pregleda. Zemun 1984. bez ikakvog osnbva njihovog boravka na pronadenom mestu. vozila. tako i prilikom izlaska. Posebno treba obratiti pažnju na pretresanje vozila i prtljaga. bitno jc napomcnuti da sc prctresanje može izvršiti samo od lica istog pola. kao i u prirodnim otvorima na telu ili gutanjem. odbije da bude pretresan od strane radnika fizičko-iehničkc zaštite. Takođe se detaljno vrši pregled odeče i obuće. S obzirom da su u sastavu službi fizičko-tehničke zažtite uglavnom pripadnici muškog pola. odnosno objekta. sumnjama. ne važe navedena ograničenja. Pretražuje se kosa i perika. organa ili organizacije može se predvideti i mogućnost pregleda i pretrcsanja odredcnih prostorija. ili da će uneti u krug objekta odredeni alat za izvršenje krivičnog dela ili eksplozivnih materija. takode. vodeći računa o postavi. kao i o prcglcdu ličnog prtljaga. imajući u vidu moguća iznenadcnja. gornji deo do pojasa. 241-248. pa se potom obraća pažnja na kosu. kuću ili druge objekte. eksplozivne napravc. jcr se istc veoma brzo Sire i mogu ncgativno uticati na iskaze lica kojima su poznate pojedine okolnosti konkretnog kriminalnog događaja. Pretrcsanje se najčcšće vrši počcv od glave lica pa prema donjem delu tela. Ovc mere podrazumevaju da se pod predviđcnim uslovima mogu pregledati i prctresati samo lica koja su u radnom odnosu kod odredenog objckta i lo samo u okviru kruga istog objekta. Sam postupak pretresanja se vrši određenim rcdosledom.jerpropisi njihovogopšicgakia ncodnoscscna trcćalica. Ukoliko se prilikom pregleda ukaže potreba. koji obezbeđuje određenu sigurnost da ne dođe do propusta koji dovodc do ne pronalažcnja sakrivenih predmeta. alai. kombinacijama ili verzijama samog dogadaja. Prilikom pretresanja lica obavezno treba obezbediti dva svedoka od samih radnika iz objekta i o pronađenim i oduzetim predmetima sastaviti i zapisnik. Trcba imati na umu da mnogi učinioci krivičnih dela predmetc veoma vežto sakrivaju u ortopedskim pomagalima. ali bez preturanja stvari u njima. uz tajnost pripremanja i njegovo iznenadno sprovođenje. bez obzira što je usvajanjem opšteg akta pristao na mogućnost eventualnog prctresa. Takođe se možc dcsiti da radnik istog objckta. što jasno ukazujc da pretres ženskih osoba ne mogu vršiti muška lica. džepovima i duplom đonu na cipeli. Zabrana ulaska u krug odrcdenog lica mcsta važi i za prctpostavljene rukovodioce. U svim ovakvim sumnjivim slučajevima treba obavestiti organ unutrašnjih poslova koji će uz pomoć lekara ili rendgenskih snimaka pokušati da utvrdi stvarno činjenično stanje sprovodcći radnju pretresanja kao istražnu radnju.^ 5. Radnja pregledanja nije identična sa prctresanjem.

II. nitrorazredivači i druge lako zapaljive materije. treba voditi računa da požar mogu da izazovu i sunčevi zraci koji se prclamaju i čija žiža pada na materiju koja je lako zapaljiva. — tragovi ostatka požara. potresi) ili je požar izazvan radnjom čoveka. Posebno su karaktcristični spccifični tragovi kod paljevina kao što su tragovi na telu. sasvim je jasno da radnici fizičko-tehničke zaštite mogu da pruže veoma korisne informacije o toku požara i da blagovremenim preduzimanjem adckvatnih mera na zaštiti tragova i predmeta mogu doprineti očuvanju njihove relevantnosti. Imajući u vidu sve napred iznete činjenice u vezi sa tragovima požara i paljevina. a po mogućnosti izvršiti njegovo fotografisanje ili snimanje kamerom i to još pre dolaska vatrogasaca. Znači. mada do promene ovih karakteristika može doći usled delovanja vode prilikom gašenja. pak. Zbog toga je nužno obazrivo praćenje toka požara. Boja plamena i dima i miris dima ukazuju i na vrstu materije koja gori. odnosno da bi svojim radnjama uspeli da sačuvaju relevantnost materijalnih dokaza koji se nalaze na mestu izvršcnja krivičnog dcla. kao i usled dcjstva nckih drugih faktora. Kada se pojavi požar u krugu objckta bitno jc režili dilcmu da li se u konkrctnom slučaju radi 0 prirodnom uzroku požara (sunce. Do samozapaljenja dolazi uslcd razvoja terraofilnih bakterija koje same stvaraju tcmpcraturu. obući i odeći učinioca u vidu opekotina. Šircnjc požara zavisi i od jačine strujanja vazduha. žto se vcštačcnjcm možc utvrdili. ukoliko je požar izazvan nckom vrstom tečnog goriva. ubistvo. Do istih promena može doći 1 usled proširenja požara na drugu vrstu materijala koji se nalazi u objektu zahvaćenim požarom. Posebno su karaktcristični slcdcći tragovi koji mogu ukazati na uzrok požara: — promene na elekiričnim instalacijama i aparatima koje mogu ukazati na izazivanje kratkog spoja. jer su veoma podložni promenama uslcd dejstva vatre i vcće temperature. falsifikati. delimičnog ili potpunog uništenja. To naročito važi u slučajevima kada učinilac želi da paljevinom prikrije neko drugo prethodno učinjeno krivično delo. ukoliko sc radi o požarima u prostorijama gdesusmeŠteni lakovi. tragovi kod požara mogu da doprinesu i utvrdivanju motiva paljcvine. 1. kosu. 66 Žarište požara sc utvrduje retrospcktivnim proučavanjem razvoja požara i to na osnovu tragova sagorevanja garcži i dima. svojstva i značaj u rasvctljavanje krivičnih dcla. porcd iragova srcdstava sa kojima su izazvani. jer ovc vidljive osobine zavise i od sastava materije i od količine prisutnog kiseonika. krada i dr. Poscbno trcba pažnju obratiti na dlake na rukama i nogama. Najbitniji su oni tragovi koji ukazuju na lokalizaciju i uzrok i identitet lica koje je izazvalo paljevinu. ostataka požarnih sredstava i raznih ostavljenih predmcta i njihovih ostataka. Pronađeni tragovi takođc mogu da ukažu i na lice koje je podmetnulo paljevinu. OSVRT NA TRAGOVE I PREDMETE KRIVIČNIH DELA KOJA SE VRŠE NA ŠTETU POTENCIJALNO UGROŽENIH OBJEKATA Prethodno smo konstatovali da nakon izvršcnog krivičnog dela na mestu izvršenja istog ostaju raznovrsni tragovi i prcdmeti koji su u vezi sa krivičnim delom i učinioccm. — tragovi raznih slučajeva samozapaljcnja odrcđcnih materija kao što su seno. pamuk i dr. Praksa ukazuje da ne treba uvek identifikovati žarište požara sa lokacijom najjače vatre ili mestom najtežih posledica. kao i usled udara groma. jcr do dolaska radnika organa unutrašnjih poslova požar se širi. bradu. opct. izgorelih delova odeće i obuće i dr. ili se sprečava njegovo širenje i nastaje gašenje aktivnošću vatrogasnih jedinica. posledica ljudske nepažnje i propusta. Namerno izazvani požari u kriminalističkoj terminologiji nazivaju sc kriminalni požari ili paljevine. na brkove. grom. trcba razjasniti da li je požar izazvan namerno ili je. Kod požara i paljevina. Takodc smo posebno ukazali na zadatke radnika službe fizičko-tehničke zaštite u obczbeđcnju ovih tragova i predmcta kao materijalnih dokaza. osmudenosti. o čemu detaljno informisati radnike organa unutrašnjih poslova. dima. — tragovi eksplozija. nije svaki požar krivično delo. Upravo praćenjcm toka požara može se doći do veoma značajnih i korisnih podataka. Osim toga što mogu ukazati na učinioca. Pored promena koje nastaju na licu mesta požara usled njegovog širenja ili gašenja od strane vatrogasaca. pa usled spoljnjih dejstava može doći do raznih promena. U rasvetljavanju požara radnici fizičko-tehničke zaštite mogu dati posebno značajan doprinos upravo opažanjem činjenica za vrcme požara. već se umišljajno ili nehatno izazivanje požara pojavljuje kao način izvršenja odrcdcnih krivičnih dcla. već se krivičnim dclom smatra samo onaj požar koji je izazvan ljudskom radnjom činjcnja ili propuštanja. svakako da je nužno da poznaju osnovne njihove karakteristike. bilo s umišljajcm ili iz nehata. Pored navedenih tragova. bitno je istaći da su tragovi kod požara specifični i po tome što su osetljivi. kao što su pronevera. Stoga čemo u narednom izlaganju samo u osnovnim crtama izneti ona kriminalistička znanja u odnosu na pojcdinc tragove i prcdmctc koji se pojavljuju pri izvršenju krivičnih dela na štetu ovih objekata i gde radnici fizičko-tehničke zaštite preduzimaju određenc mcre na njihovoj zaštiti. prisutni su i drugi tragovi svojstveni samo njima. 67 . TRAGOVI KOD POŽARA I PALJEVINE U našem krivičnom zakonodavstvu požari i paljevine ne postoje kao posebno krivično delo. Da bi mogli sa uspchom obaviti ovaj zadatak. U drugom slučaju. brašno. kao i od sastava i rasporeda prcdmcia na kojc se požar širi. trepavice i obrve.

kao žto su delovi upaljača. dlana a ređe i stopala. ukoliko se. izuzetno velik u rasvetljavanju krivičnih dela. U tom smislu trcba znati da svaku cksploziju prate pojave pritisaka. plasiične i tečne eksplozive. jer im uglavnom i nisu poznate.2. koja ostavlja spccifične tragovc. ali isto tako može se doći i do podataka o vrsti. a naročito u identifikaciji njihovih učinilaca. jcr imaju svojstvo oblikovanja. izazivanje opšte opasnosti i dr. Nedostatak ličnih dokaza i nedovoljna količina tragova i predmeta pronađenih na mestu eksplozije jasno ukazuju na prisutne teškoće u rasvetljavanju ovih krivičnih dela. ukoliko ih je uopšte i ostavio. diverzija. pronađu adekvatni tragovi u daktiloskopskoj 69- 68 . količinu i oblik nastalih tragova. nagorelosti. žio jc od uticaja na vrstu. Beograd. izgorclosti. što znači da se daktiloskopskim veštačenjem ovih tragova može sa sigurnošću utvrditi lice od koga oni potiču. 1971. Ttagovi papilarnih linija su identifikadoni tragovi. 1982. pa u tom smislu treba i da odrede lice mesta i da predmete i tragove traže 2 3 9) Grupa autora. snazi i poreklu eksplozivnog sredstva. deformacije metala. pre svega na osnovu smcra krctanja odbačenih predmeta. nakon eliminacije svih onih lica koja su ostavila tragove a nisu u vezi sa krivičnim delom. odnosno da ne izgube značaj njihove relcvantnosti. vodeći računa da ne ostave sopstvene tragove papilarnih linija. 174-181. Eksplozivne matcrijc sc koriste za izvršcnje raznih krivičnih dela i to: terorizam. Posebna karakteristika ovih materijalnih dokaza je u tom što su i oni na mestu kriminalnog događaja prisutni u nedovoljnim količinama i teško direktno mogu ukazati na osumnjičcno lice. Najpodesniji su plastični eksplozivi. Pored ovih tragova. kao što su razni pokidani. s obzirom na stanje cksploziva prilikom upolrcbe za izvršenje krivičnog dcla. str. a ukoliko su i prisutni. izlomljcni. Jedan od bitnih svojstava papilarnih linija je sposobnost da u slučaju kontakta sa predmetima na istim ostavljaju sopstvcne tragove. rušenjc zidova). na svim onim mestima u bližoj i daljoj okolini gde se mogu pronaći s obzirom na iznete njihove karakteristike i osobenosti svakog konkretnog slučaja. ugrožavanje bczbednosti lcta vazduhoplova. pa i krivičnih dela privrednog kriminaliteta. položaja i veličine otvora. dok je kod mnogih krivičnih dela učunilac uspeo da ih blagovremeno uništi. mogući su i tragovi upotrcbljenih eksplozivnih sredstava. Značaj tragova papilarnih linija ne sme se zapostaviti saznanjem da učinioci krivičnih dela sve češće rade u rukavicama. iskazi ovih lica ne sadrže bitne činjenice o samom dogadaju. BGD. kao i tragovi nastali usled toplotnog dcjstva koji se manifcstujc u vidu topljenja. Pomoću pronađenih tragova mogu se donositi i određeni zaključci o centru eksplozije. Vojna enciklopedija. težke krade (provale kasa.417. izdanje. Zbog toga je blagovremena aktivnost radnika fizičko-tehničke zažtite na njihovom pronalaženju i obezbeđenju do dolaska radnika organa unutrašnjih poslova od izuzetne koristi. bitno je da se isti sačuvaju i nadu u ncpromenjcnom stanju na mestu izvršenja eksplozije. U tom cilju zabranjuju diranje i pomeranje svih takvih predmeta i kretanje drugima licima u okviru prostora koje je određeno kao mesto konkretnog krivičnog događaja. Kod krivičnih dela koja se vrše na štetu potencijalno ugroženih objekata. pa ih učinioci uglavnom i ne upotrcbljavaju. Sve to upučuje organe unutrašnjih poslova na saradnju sa službama fizičko-tehničke zaštite. dok su lični dokazi rctki. bitnc za rasvctljavanje kriminalnog dogadaja. dcformisani i odbačcni predmcti. štapina. „Požari i eksplozije". Eksplozivi se mogu podcliii po raznim osnovama u više grupa.10^3 Na mestu gde sc dcsila eksplozija mogu se naći tragovi razornog dejstva. 10) Dr Živojin Aleksić i Radomir Kostić. ali sa kriminalističkog aspekta karaktcristična je podcla na čvrste. mogući su i tragovi u vidu opckotina na ljudskoj koži i osmudenosti dlaka. trenje. Navedeni tragovi su uglavnom i jedini dokazi kod eksplozija. posebnu pažnju treba da posvete onim mestima i predmetima na kojima se nalaze vidljivi tragovi ili za koja se može pretpostaviti da su nosioci latentnih ili nevidljivih tragova. 3. Ovi tragovi nisu prisutni kod svih krivičnih dela. zagrcvanjc) sposobni ka vcoma brzim egzotermičkim promenama ma kojesu praćenestvaranjem jakp zagrcjanih gasova ili para. niti to sme da bude razlog da se na licu mesta odustane od traženja ovih tragova.s. gasova i toplotnog dejstva. Napred iznete vrste i karakleristike tragova eksplozije ukazuju na izuzetan njihov značaj u opcrativnom korižćcnju organa unutrašnjih poslova na otkrivanju učinioca konkretnog krivičnog dela. trezora. Stoga radnici fizičko-tehničke zažtite prilikom obezbeđenja mesta kriminalnog događaja do dolaska organa unutrašnjih poslova. TRAGOVI PAPILARNIH LINIJA Neosporno je da je značaj tragova papilarnih linija prstiju. zapaljivosli predmeta. što je opet u zavisnosti od vrste eksplozivnc matcrije upotrebljcne za izazivanje eksplozije. a ukoliko je bilo i prisutnih Ijudi. praska. -* Ukoliko dode do aktiviranja ovih matcrija uslcd dclovanja nckog spoljnjcg faktora nastaju eksplozije. Naime. košuljice i drugo. TRAGOVl EKSPLOZIJA Eksplozivne materije su sistemi koji su pod uticajcm manjih spoljnih faktora (udar. Prilikom izvršenja krivičnih dela aktiviranjem ovih matcrija dolazi do eksplozije. ovi tragovi su uglavnom prisutni kod krivičnih dela iz opšteg kriminaliteta. eksplozivi u tcčnom stanju su poscbno osetljivi i predstavljaju veliku opasnost da uslcd ncznatnog mcdusobnog ircnja ili promcna tempcrature dođe do eksplozije. čiji radnici blagovremenim delovanjem mogu dati znatan doprinos u očuvanju relevantnosti tragova i predmeta izazvanih eksplozijom. mada se mogu naći i nakon izvršenih političkih. Privredna štampa. Da bi se isti tragovi mogli uspešno operativno koristiti i na osnovu njih mogle postavljati osnovane verzije. pa sc njihov oblik može podešavati prema karakteristikama objckia na kojcm se planira izazivanje eksplozije.

barutnih čestica i plamena. Da bi se mogla izvrSiti identifikacija vatrenog oružja. na mestima gdc se učinilac krctao ili boravio. Kriminalističko-balističkim vcštačcnjima tragova valrenog oružja može se utvrditi: — iz koje vrstc (tipa) valrcnog oružja jc izvršeno ispaljenje. trcba imati u vidu i činjcnicu da daktiloskopske zbirke nisu kompletne. ili u drugim prostorijama. srcdstva i načina izvršenja. — vreme kada je izvršcno ispaljenjc (starost pucanja). — položaj učinioca u momentu ispaljcnja projcktila. Ova saradnja ne sme da dode do izražaja samo kada je izvršeno krivično dclo. odnosno utvrđene činjenice da pronađena krv na mcstu izvršenja krivičnog dcla pripada odredenom licu. okvira. oružana razbojništva. kako bi se. TRAGOVl VATRENOG ORUŽJA TYagovi vatrcnog oružja mogu poiicati od projcktila. barutnih gasova. trag u vidu kapi. Prilikom izvršenja krivičnog dcla gdc postoje i tragovi krvi. Stoga trcba znati da sc ovi tragovi mogu naći na mestu izvršcnja krivičnog dcla. doprinosi utvrdivanju odrcdenog kruga osumnjičenih lica. shodno konkrelnoj operativno-taktičkoj situaciji. koja se takodc izvršuju i na štetu potencijalno ugrožcnih objckata. potrebno jc organizovati traganje. Uspešna ovakva identifikacija vatrenog oružja.ost možc da bude u slučaju da jc pucanje izvršeno iz revolvera. mesia. Takođe treba odmah usmeriti traganja na traženju čaura i projeklila u širem prostoru. ne može se ni tvrditi da je lice od koga potiču pronadeni tragovi krvi na licu mesta i učinilac krivičnog dela. ako vatrcno oružje nije pronađeno na mestu izvršenja krivičnog dcla. — pravac pucanja. Takode. što zavisi od uticaja mnogih faktora. kao i njihovoj osetljivosti. pored mcđusobne saradnje kriminalističkog radnika i kriminalističkog tchničara. ukoliko je krivično delo izvršcno u zatvorenom prostoru. a što opet sve zavisi od prisutnih okolnosli svakog konkrctnog slučaja. jačine udarca i sl. Shodno tome. Tragovc krvi uglavnom možcmo podcliti na trag slivanja. Da bi se mogla izvršiti odrcdcna balistička veštačenja i dati odgovor na pojedina bitna piianja. 70 . nužno jc blagovrcmcno pronaći i stručno obraditi sve tragove koji potiču od vatrenog oružja. pošto kod ovog oružja čaure automatski ne ispadaju kao kod pištolja. već samo krug lica koja imaju istu krvnu grupu. vcč mora da bude kontinuirana. — iz kojeg konkrctnog vatrcnog oružja je ispaljen projektil. do dolaska organa unutražnjih poslova koji preuzima dalje obczbcdcnje lica mcsta. na tclu. odnosno mcslo sa koga jc pucano. Ako se vatreno oružje pro71 Oblik i izgled tragova krvi možc biti veoma različit. kao i činjenicu da se u mnogim slučajevima radi o malim i ncdovoljnim za veštačenje količinama pronadene krvi. jersebalističkim vešlačenjima možc ciaii odgovor na rclcvantna pitanja u pogledu dokazivanja krivičnih dela i otkrivanja učinioca kada jc sredstvo izvršenja bilo vatreno oružje. Ovi tragovi su prisutni kod krvnih i imovinskih dclikata. bitno je da su pronađeni projektil i čaura. jer istu krvnu grupu poseduju i druga lica. udarnc igle. — položaj žrtve u momentu kada je pogodcna projektilom iz vatrenog oružja. U pronalažcnju ispaljenih čaura otežavajuća okdlr. kao npr. pa samim tim pronađcni tragovi papilarnih linija gube na svom značaju i efikasnošću. 4. tragovi krvi su ipak jcdna indicija koja omogućuje sužavanje kruga lica i u tom pravcu usmeravaju preduzimanje određenih operativno-taktičkih i istražnih radnji. a koja su izvršena vatrenim oružjcm kao sredstvom izvršenja. a u vczi su sa izvršenjem krivičnog dela. jer jedan broj učinilaca krivičnih dcla ostajevan kriminalističko-tehničke registracije. U svim slučajevima izvršenih krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata. pružanja otpora žrtve. trag u vidu otiska ili brisotine i kombinovani trag krvi. tzv. jcr ne možc da sc izvrši uporedenje sa otiscima prstiju jednog broja učinilaca krivičnih dcla. ukoliko jc pucano iz neposrcdne blizine. ista obezbedili i ne dozvoliti da ih bilo koje lice dira ili razgleda. Imajući u vidu izncti značaj tragova krvi.zbirci. TRAGOVI KRVl 5. Bitno je istaći da se na osnovu traga krvi. ležišta mctka. balističkim veštačenjem utvrdila identifikacija vrste i modcla inkriminisanog vatrenog oružja. radnici fizičko-tehničke zaštite treba da u obczbedcnju lica mesta posebnu pažnju obrate na mesta gde se nalaze čaure i projcktili. izvlakača. jcr tada možc i da bude kasno u poglcdu obczbcdenja tragova konkretnog dogadaja. ne može sa sigurnošću utvrditi idcntitet učinioca. sasvim je jasno da radnici fizičko-tehničke zaštite u mnogim slučajevima mogu doprineti njihovoj zaštiti i relevantnosii. kako bi radnici fizičkotehničke zašliie unaprcd znali kako da postupaju u slučaju izvrženog krivičnog dela na planu obezbeđcnja tragova papilarnih linija. Međuiim. — ispravnost vatrenog oružja. Mesto i predmet gde sc mogu naći tragovi krvi su raznovrsni i zavise od svih uslova i okolnosti samog kriminalnog dogadaja gde se pojavljuju ovi tragovi. odeći i obući učinioca. Medutim. Postupak pravilnog i stručnog pronalažcnja i koriščenja tragova papilarnih linija. obavczno zahtcva i sialnu saradnju ovih lica sa službom fizičko-tehničke zaštite. Tragovi valrenog oružja imaju izuzetan kriminalistički značaj. Osnovno taktičko pravilo u traženju tragova krvi jestc primcna misaone rekonstrukcije samog kriminalnog događaja po osnovu svih mogućih verzija. — udaljcnost. na sredstvima izvršenja i na žrtvi krivičnog dela. već se zadržavaju u burencetu (dobožu) revolvera. radnici fizičko-tehničke zaštite treba da prcduzmu mcrc na zaštiti i obezbcđcnju ovih tragova do dolaska radnika organa unutrašnjih poslova. ukoliko je pronadena čaura ili projcktil. čela zatvarača. izbacača. a posebno ako postoje uslovi koji prete njihovoj promeni ili uništenju. u vcćini slučajcva. ccvi. a naročito kod razbojništava izvršenih ovim oružjem.

. ili preko njega prenesu i nadu se na odeći ili rani žrtve. gde je objekat potpaljen iznutra. Ukoliko se na mestu izvršenja krivičnog dela pronađu tragovi oruđa. što svemože da ukaže na krugosumnjičcnih lica. 8. da nadležnim organima ukažu na postojeće mogučnosti korišćenja određcnih predmeta u krugu objekta kao sredstava za izvršenje krivičnih dela i predlože njihovo uklanjanje i čuvanje na adekvatnijem mestu. a kada je krivično delo izvršeno. jer učinilac može namerno da izazove i ostavi odredcne tragove. jer može i na licu mesta pronaći određeno sredstvo čijom pravilnom primcnom može izvršiti krivično delo. da je probije ili okrzne te nastavi let menjajući ili ne menjajući svoju putanju. pošto je poznato da je kod normalno razvijenog čoveka dužina bosog stopala za 6. 7. Treba takođe znati da prilikom rikošeta projektila postoji mogućnost da se čestice od prepreke nadu na projektilu. bilo da naiđe na prepreku. 6. noseći sa sobom sredstva izvršenja krivičnih dela. ukoliko ima više različitih tragova. učinilac će pokušati da unese u krug istog podobno oruđe sa kojim može izvršiti planirano krivično delo. Ovo je bitno za delatnost radnika fizičko-tehničke zaštite u postupku kontrole ulaska lica u objekat. — telesne nedostatke lica kome tragovi pripadaju. što oni uglavnom i vešto koriste. kako bi omogućili njihovo dalje kriminalističko-operativno korišćenje. treba voditi računa o mogućnostima rikošeta projektila. i njihove osetljivosti i podložnosti promeni i uništenju. TRAGOVI ORUÐA Tragovi oruđa su prisutni pri izvršenju mnogih krivičnih dela. Tb iz razloga što učinioci u planiranju svoje kriminalne delatnosti prethodno dobro osmotre i prouče mesto izvršenja planiranog krivičnog dela. Svakako da treba voditi računa o rclativnosti ovakvih zaključaka. a što se utvrđuje merenjem dužine traga stopala. paljevina.876 puta manja od visine čoveka. Tb se u konkretnom slučaju odnosi na razne priručne predmete i sredstva koja se upravo nalaze u blizini potencijalno ugroženih objekata. — visinu lica. Sam izbor oruđa je u zavisnosti od znanja i iskustva koje je potrebno za korisnu upotrebu konkretnog oruđa. — pravac i način kretanja. od kojih se mnoga vrše i na štetu potencijalno ugroženih objekata. postoji mogućnost da se zaključi kojom vrstom oruđa je izvršeno krivično delo. koja se upravo sastoji u otklanjanju mogućnosti koji pogoduju izvršenju pojedinih krivičnih dela.X" noge. onda je sasvim logično da nemaju potrebe da se izlažu većem stepenu opasnosti. oduzimanja vozila. mada se mora voditi računa i o činjenici da je danas prisutna i obuća koju koriste i žene i mužkarci. sabotaže. TRAGOVI STOPALA Pri izvršenju raznovrsnih krivičnih dela na štetu ovih objekata učinilac u mnogim slučajevima ostavlja i tragove stopala. ali isto tako mogu da posluže i za donošenje drugih zaključaka bitnih za rasvetljavanje celokupnog kriminalnog dogadaja. Za izvršenje pojedinih krivičnih dela u okviru preduzeća ili nekog objekta. a mogu veoma dobro da posluže učiniocima za izvršenje planiranog krivičnog dela. Ipak. radnici fizičko-tchničke zaštite ne smeju dozvoliti da se ovo oružje dira ili isprobava njegova ispravnost ili utvrđuju druge njegove karakteristike. raspadne u više sekundarnih projektila. kao i osobenost hoda. a naročito ako je planirao izvršenje krivičnog dcla. a pod 72 određenim uslovima izvrši i identifikacija inkriminisanog oruda. falsifikata. TRAGOVI STAKLA Kod raznovrsnih krivičnih dela.nađe na licu mesta. kao i u odnosu na njihovu preventivnu delatnost. a naročito da li lice ima . tragovi na staklu i staklo kao trag upravo doprinose njihovom rasvetljavanju. s druge strane. kako bi preduzeli adekvatne mere na njihovoj zaštiti. razbojništava. već isto treba da ostane u ncpromcnjenom stanju. Koje će oruđe učinilac upotrebiti zavisi od više faktora. Pored imovinskih krivičnih dela ovi tragovi su od izuzetnog kriminalističkog značaja i kod fingiranih krivičnih dela i paljevina. Upravo ovi tragovi mogu da posluže za identifikaciju učinioca krivičnog dela. onda su dužni da blagovremenim postupanjem obezbede posebno pronađeno oruđe i tragove od istog. a moguće je da se projektil. Svakako da će voditi računa da to bude oruđe koje je podobno za ostvarivanje njegovog kriminalnog cilja. pa ako uoče da se kod objekta ili u neposrednoj blizini nalazi neko sredstvo podobno za izvršenje konkretnog krivičnog dela. ukoliko usled dejstava spoljnih faktora postoji opasnost za njihovu izmenu ili uništenje. ali ne mora uvek da to čini. usled čvrstine prepreke i ugla pod kojim je pogodio prepreku. a najčešće kod teških krađa. — pol i uzrast se mogu utvrditi po vrsti obuće. ređi su slučajevi kada učinilac sa sobom ne nosi oruđe. razbojničkih krada. kao i od prisutnih objcktivnih okolnosti na samom mestu kriminalnog događaja. dužini traga i koraka. pa učinilac razbije staklo da bi prikazao da je po73 . Zbog toga pred radnicima fizičko-tehničke zaštite stoji zadatak da dobrom kontrolom spreče unoSenje raznog oruđa u krug preduzeća ili potencijalno-ugroženog objekta. Ttagovi stopala mogu ukazati na: — broj učinilaca krivičnog dela. diverzije. Polazeći od značaja ovih tragova s jedne. veoma je značajno da radnici fizičko-tehničke zaštite raspolažu osnovnim znanjima o tragovima stopala. ubistva i dr. presvega zabranom kretanja na tom području i njihovom pokrivanju odgovarajućim predmetima. jer je jcdino veštakbalističar stručan i ovlašćen za davanje mišljenja o ispravnosti i karakteristikama pronađenog oružja. Prilikom obezbedenja lica mesta krivičnog dela izvršenog vatrenim oružjem i traženja projektila i čaura.

pribavljanja ili nastanka izvršenjem krivičnog dela. Često predmeti krivičnog dela. isprave i sl). ili. Sloga se značaj predmeta ili njihovih delova koji su u vezi sa krivičnim dclom ne sme zapostaviti. predmcti lične upotrcbe (lula. U svakom slučaju za rasvetljavanje konkretnog krivičnog dela ovi tragovi i predmeti su od izuzetnog značaja i upravo na osnovu njih se i postavljaju odgovarajuće verzije i planira operativna delatnost organa unutrašnjih poslova na otkrivanju učinioca. ponekad sa znanjem. bez obzira gde se oni nalazili i da li se sumnja kome pripadaju. jer i oni mogu da pruže veoma korisne informacije. pored ovih situacija. predmctima. što svakako ukazuje na pravac njegovog kretanja. jer ih učinilac uglavnom nosi sa sobom u cilju daljeg korišćenja. Učinilac tokom izvržcnja krivičnog dcla na mcstu kriminalnog događaja ostavlja razne predmete. skaja).žar izazvalo lice koje je došlo van objckta. nisu i nosioci tragova. TVeba voditi računa da se ovi predmeti mogu naći i na putu odlaska učinioca. To mogu da budu najčešće priručni predmeti učinioca (štap. već samo njihovi delovi. Tb su pre svega predmeti koji ukazuju ili potiču od učinioca. postoji i situacija kada su predmeti bez tragova ili kad nisu ostavili tragove. odnosno adckvatnim vcštačcnjcm sc može utvrditi pravac dclovanja sile na staklu. tako što će zabraniti njihovo diranje. PREDMETI KRIVIČNIII DELA Svaki prcdmet krivičnog dcla ima svojc odrcdcno kriminalističko značcnje. pisma. a češće nije ni svestan da su ostali pojedini predmeti koji su njemu pripadali. a opet su kriminalističkog značaja za rasve- tljavanje krivičnog dcla. Predmeti koji su upotrebljcni za izvršcnje krivičnog dela rede se mogu naći na mestu kriminalnog događaja. Pronađeni komadići stakla na mcstu izvršcnja krivičnog dcla mogu da pruže veoma korisne informacijc za dalji tok rasvctljavanja konkretnog krivičnog dela. Sve ovo. a u određenim situacijama i do identifikacije učinioca. dobijenc informacijese mogu korisno upotrebiti u postupku oikrivanja učinioca krivičnog dela. a češće bez znanja i volje učinioca. kao i druge bitnečinjcnice. pak. 74 75 . pomeranje. ukoliko je projektil prošao kroz staklo. prcdmcti odećc (veš. svakako. alinemogu uvekbiti idokazza činjenicu ukojejcvremeto liceboravilo ikada je ostavilo inkriminisane prcdmete. ponckad i svcsno. U ovakvim slučajcvima predmeti se ne dovode u vezu sa krivičnim dclom i učinioccm po osnovu tragova. jer sa time i ostvaruje cilj svojc kriminalne delatnosti. poreklo predmeta. dclovi đona. 9. uporedivanje i tome slično. bez obzira da li su to po osnovu izvršenja. ukazuje i na odredene zadatke radnika fizičko-tchničke zašlite u obezbeđenju i ovih tragova i očuvanju njihove relevantnosti. Govoreći o nekim vrstama tragova i njihovim osnovnim karakteristikama u prethodnom izlaganju. mogu ukazati na način izvršenja krivičnog dela. kao i drugi razni predmeti (razna dokumcnta. istakli smo da ođredeni predmeti ostavljaju tragove. motiv. Ovi tragovi su takođe karakteristični i kod krivičnih dela koja su izvrScna vatrenim oružjcm. te tako dovesti do indicija prisustva određenog lica na mestu kriminalnog događaja. kaput. kišobran). cipcle. harlije od vrcdnosti). muštikla tabakera. ili u platnom prometu (falsifikovan novac.. minđuše. stručnost u rukovanju istim i sl. niti jc materijalni dokaz zbog toga što je nosilac tudih maierija. te u sklopu sa ostalim činjcnicama. delovi kože. vcć po osnovu poscbnih svojstava i odnosa prema učiniocu krivičnog dela. lančić). Predmcti koji su proistekli izvršenjem krivičnog dela mogu se naći u pravnom saobraćaju (razne falsifikovane isprave). Ponekad to nisu celi predmeti. šešir. odnosno da li je staklo lomljeno ili sečeno i da li je otvor na staklu napravljen udarom tupog prcdmcta £ 1 1 prolaskom projcktila iz vatrenog oružja. čizme). pantalona. Ovi predmeti omogućuju dokazivanjc da je odredcno lice bilo na licu mcsta. prsluk. kapa. Najzad. Međutim. otrgnuto parče sakoa. Polazeći od značaja ovih predmeta za rasvetljavanje krivičnog dela i otkrivanje učinioca. žto ne umanjuje njihov kriminalistički značaj. logično je da radnici fizičkotehničke zaštite preduzimaju radnje i mcre i na zaštiti ovih prcdmeta. kao i da tragovi ostaju i na određcnim. lažna. patike. Predmcte pribavljene krivičnim dclom učinilac nosi sa sobom. kao i pretresom svih lica kod kojih se može osnovano posumnjati da se nalaze inkriminisani predmeti. a tu su ostali sticajem okolnosti. predmeti obuće (cipele. bez obzira što nisu ostavili tragove. dclovi odcće i obuće (dugmad. odredeni predmeti se mogu naći i na mcstu izvršenja krivičnog dela..

1 TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA DRUGI DEO .

sve vitalne celine koje su zbog svog osetljivog sadržaja dostupne samo određenim licima. rečcno jezikom svekodnevnice. pod zaštitom od neovlašćenog pristupa se podrazumeva primena mera koje omogućuju da se spreči. koja glasi: . Pri ovome treba znati kojim se komponentama ti efekti postižu. 1. Koji se efekti zaštite mogu postiči u tehničkoj zaštiti od neovlašćenog pristupa? Odgovor na postavljeno pitanje je najjednostavnije potražiti u jednoj od definicija za zaštitu od neovlašćenog pristupa. — neutralizacija pojave. periferne delove objekta. pojedine prostorije. U kontekstu toga. — procena dogadaja u alarmu. pojedine predmete).PRVO POGLAVUE: OPŠTIPRISTUP TEHNIČKOJ ZAŠTITI I. Znači efekti zaštite su: — sprečavanje ulaska u restriktivan prostor. odnosno pružiti adekvatan nivo zaštite. proceni i neutrališe neovlašćen pristup restriktivnom prosioru. bezbedna vrata i prozori. kao značajan segmcnt lehničkc zaštite objckata. od provale i krade. identifikacione kartice) i osvetljenjem prilaznih puteva. Detekcija se postiže primenom alarmnih sistema (za perimetar. fizičkim obezbeđenjem. dclovi prostorija i sl.U najširem smislu. 79 .. — detekcija (alarmiranje) neovlašćenog pristupa. detektuje. OSNOVNA PROJEKTNA RAZMATRANJA Koncept tehničke zaštite objckata podrazumeva izgradnju složenih elektronskih sistema koji omogućuju pouzdano otkrivanje. odnosno intervencija. tako i zatvorcn prostor. bravama (na vratima. alarmiranje i blagovremeau dojavu neželjcnih pojava u nadležni interventni ccntar. Dalja analiza se upravo odnosi na taj domen tehničke zaštite. unutrašnje prostore. razmatra se i tehnička zaštita od ncovlaščenog pristupa ili. prozorima). spolja i iznutra". jer je njihov odabir vrlo značajan u konceptu sveobuhvatnog sagledavanja zaštite od neovlašćenog pristupa. kontrolom pristupa (bedževi.. tj. Efekti zaštite Pravilno koncipiran sisiem tehničke zaštite treba da omogući da dežurno lice bude što je moguće ranije upozoreno na pokušaj neautorizovanog ulaska u prostore koji se štite. Sprečavanje se postiže fizičkim barijerama (ograda. kase). To znači da trcba primcniti takva sredstva i uređaje koji će omogućiti postizanjc odrcđcnih efekata zaštite. Pod restriktivnim prostorom se u ovom kontekstu podrazumcva kako otvoren.

U tom slučaju on ima samo psihološko dejstvo na potencijalnog provalnika. Preporučuje se za one objekte čiji sadržaji imaju veliku materijalnu ili društvenu vrednost ičijibi gubitak ili kompromitacija imali kratkotrajne posledice na radni proces i poslovnost. Preporučuje se za objekte koji sadrže predmete ili materijale čije je otudenje motivisano isključivo materijalnim razlozima.U funkciji procene su osvetljenje (spoljne i unutražnje). U te svrhe koriste se komponente zaštite kao u nivou 2. koja daje pet nivoa sistema zaštite i to: — nivo 1. u literaturi se mogu naći različiti pristupi kategorizaciji. onda ni njegova funkcija neće biti na projektovanom nivou. Nivo 3 — srednji nivo zaštite omogućuje sprečavanje. minimalna zaštita. Nivo5 — maksimalna zaštita — Uz već pomenute komponente nivoa 4. Jedino je moguće dati preporuke za minimalne nivoe zaštite koje određene vrste objekata treba da imaju. SDK. detekciju i procenu neovlašćenog pristupa spolja i delimično iznutra. a čiji bi gubitak ili kompromitacija imali trajne ili dugoročne posledice na radni proces ili druge aktivnosti. Nivo 2 — nizak nivo zaštite omogućuje sprečavanje i detekciju neovlašćenog pristupa spolja. Često se primenjuje u privatnim kućama i stanovima. Tli spadaju određeni proizvodni pogoni. prodavnice skupe i luksuzne robe. dobro obučena interventna grupa. perimetarski alarmni sistem. bezbednosno osvetljenje oko i unutar objekta. 1Yeba imati u vidu da se nadgradnjom sistema zaštite ne postiže uvek i sledeći (viši) nivo zaštite. to ne znači da se ne mogu dati neke opšte podele u pogledu nivoa zaštite. Zbog takvog stanja. ovaj nivo zahteva i televiziju zatvorenog kruga. visokobezbednim bravama. Ovo se postiže ojačanim vratima. detekciju i procenu neovlaščenog pristupa spolja i iznutra. nizak nivo zaStite. sem značaja objekta i vrednosti njegovih sađržaja. Međutim. u najopštijem slučaju. Ukoliko sva četiri navedena efekta zaštite nisu dobro ukomponovana u zaštitni sistem.Da li je moguće izvršiti klasifikaciju objekata prema nameni. Jer. pa se kategorizacije rade proizvoljno. energetski i strateški objekti i sl. a pre svega vrsta pretnji. Tb spadaju objekti od posebnog društvenog interesa i velikog strateškog značaja. Rezultat je srednji nivo sa karakteristikama visokog nivoa. srednja ili maksimalna znači imati odredene kriterijume koji omogućuju takvu klasifikaciju. dopunjene fizičkom ogradom oko perimetra štićenog objekta. Nivoi zaštite Nema univerzalnog. Ali. prodavnicama. — nivo 4. 81 . locirana u objektu ili van njega. s obzirom da. ako se u srednji nivo zaštite uvede i televizija zatvorenog kruga. projektuje prema značaju objekta i vrednosti njegovih sadržaja. visok nivo zaštite. tako da se svakoj vrsti objekta „dodeli" određeni nivo zaštite?". kao i interventnu grupu prisutnu 24 časa. Jer. 80 Šta omogućuju navedeni nivoi zaštite i gde se oni najčešće primenjuju? Nivo 1 — minimalna zaštita omogućuje sprečavanje neovlašćenog pristupa spolja primenom jednostavnih fizičkih barijera — standardnih vrata i prozora sa običnim bravama. banke. U zavisnosti od toga koje se mere i u kom obimu primenjuju i koji se efekti zaštite time postižu. određeni nivo mora da sadrži sve zadate komponente (da ispuni sve tražene kriterijume). jer. sistem gubi svoju osnovnu funkciju. ako alarm nema kome da se dojavi. kontrolu pristupa u restriktivan prostor i prostorije. maksimalna zaštita. reći da je zaštita minimalna. Maksimalna zaštita se preporučuje za one objekte čiji sadržaji imaju veliku materijalnu ili družtvenu vrednost. Za neutralizaciju se koristi fizičko obezbeđenje. naoružanu i ovlašćenu da neutrališe ili suzbije svaku pretnju štićenom objektu do dolaska spoljne pomoći. Sem komponenti nivoa 3. — nivo 5. nivo zaštite određuju i drugi faktori. Tako se stvarna zaštita rešava od slučaja do slučaja. osvetljenjem vrata i prozora i baznim alarmnim sistemom sa lokalnim alarmiranjem. što u nadgradnji nije uvek moguće postići. A u oblasti zaštite od neovlašćenog pristupa još uvek nema standardizovanih kriterijuma. Rešavanju problema se ne može prići tako jednostavno.. ili ako na njega nema ko da odgovori. srednji nivo zaštite. proizvodne organizacije. Na primer. Primenjen je u stambenim zgradama i mnogim javnim objektima. kao i dobro obučenu službu fizičkog obezbeđenja snabdevenu odgovarajućim sredstvima za komuniciranje. . prozorskim rezama i rešetkama. a nadogradnja bi se predvidela prema potrebi. manjim ekspoziturama banaka. sistem maksimalne zaštite sadrži i kompleksan alarmni sistem sa nadzorom sa jednog ili više mesta. kako to u prvi mah izgleda. Tli bi bili manji muzeji. sistem se. komunikacione veze (unutrašnje i spoljne) i televizija zatvorenog kruga. neće se dobiti visok nivo zaštite. sagledavanjem svakog objekta ponaosob. „najboljeg" sistema tehničke zaštite koji bi bio primenjiv u svim slučajevima. U nekim slučajevima takav sistem će potpuno pasti. Na primer. problem nastaje onog trenutka kada treba izvršiti kategdrizaciju tih nivoa. u smislu odvračanja od planirane aktivnosti. Pri ovome bi se moglo postaviti pitanje: . — nivo 3. moguće je realizovati sisteme zaštite različitih nivoa. — nivo 2. daljinskim alarmiranjcm i fizičkim obezbeđenjem (čuvar) snabdevenim sredstvom za komuniciranje sa odgovarajućom službom. Nivo 4 — visok nivo zaštite omogućuje sprečavanje. ) 2. Najprikladnijom se čini podela prema efektima dejstva.

Ono počinje od perimetra objekta osmatranjem: — trase ograde.1. pa najčcšće pojava ckscesa inicira sprovođenje zaštitnih mera.: Efckti i nivoi zaštilc 3. sagledavajući sve činioce koji su od značaja za bezbednost onoga što se čuva i Stiti. DEFINISANJE NIVOA ZAŠTITE Na osnovu očekivanih pretnji. U svakom slučaju zažiitni sisiem trcba da bude tako projektovan da na adekvatan način čuva korisnikova dobra od svih predvidivih pretnji i da omogući blagovremen i uspešan odziv u slučaju pokušaja nasrtaja na štićena dobra. Snimanje stanja se vrši u saradnji sa korisnikom objekta. — koliko je to značajno i sa kog aspekta i — da li je cena zaštite opravdana s obzirom na vrednost onoga što se žtiti? U samom planiranju su moguća dva različita pristupa. ALMMH SISTÐ1 DALJINSKO ALAPMIRAtUE -•O Pre nego što se pristupi planiranju tehničkc zaštite. kako je to već ranije dato (slika 1. 1. složen proces koji zahteva sprovođenje niza aktivnosli ukoliko se želi dobijanje efikasnog zaštitnog sistema. dal je grafički prikaz vcze izmcdu efckata i nivoa zaštite. U praksi je ovaj drugi slučaj mnogo čcšći. njegove lokacije. Aktivnosti u planiranju tehničke zaštite Uvođenje-tehničkih mera zaStitc trcba posmatrati kao jedan. koji je upoznat sa svim bezbednosnim potrebama objekta. bez obzira da li on sadrži i tehničku zaštitu.1.). i licem koje je upućeno u tehnologiju rada objekta.1. predvideti sve potrebne mere zaštile i dobrim delom ih rcalizovati. 82 . Sl. U prvom slučaju jc moguće. Analiza pretnji podrazumcva saglcdavanje svih unutrašnjih i spoljažnjih pretnji objcktu. i treba je sprovesti u saradnji sa korisnikom objekta i nadležnim organom unutrašnjih poslova. ili je baziran samo na fizičkom obezbedenju. potrebno je znati odgovor na sledeća tri piianja: — šta se štiti. EFEKTI ZAŠTITE CCIV BEZBECNC6NA RASVCTA F I Z I O O C6E2BEDJHUE CUVTO • e 6 CENTRALIZCVANI NADZOPNOUPRAVLJAĆKI SISTD1 PERIM. na osnovu toga da bezbcdnosna procena ugroženosti po svim vidovima predvidivih opasnosti. potencijalnih opasnosti i posledica. a potom predložc odgovarajuće mcre zaštite. na šta ukazuje i jedno od osnovnih načela u zaštiti: „Zaštita se sprovodi samo u odnosu na identifikovane pretnje". Drugim rcčima. ANALIZA PRETNJI Prva aktivnost u projektovanju sistcma tehničke zaštite treba da bude analiza pretnji. jcr se zažiiti još uvck ne daje pravo mesto u toku investicionih planova i programa. To znači da se na licu mesta snima stanjc svih činilaca koji utiču na bczbcdnost objckta i ljudi u njemu. u zavisnosti od toga da li se ono vrši u toku gradnje objekta ili u toku njegove cksploatacije. treba izvržiti sistematično planiranje zažtite. značaja i vrednosti sadržaja objekta. NIZM KWS. u zavisnosti od značaja objekta. definiše se nivo zaštite za objekat. Iz nivoa zaštitc sledc vrste zaštitnih podsistema koje treba projektovati. njihovih vrsta i karaktcristika potcncijalnih izvršilaca. SNIMANJE STANJA Pod snimanjem stanja se podrazumeva sagledavanje na licu mesta svih činilaca značajnih za bezbcdnost objekta i slabosti u postojećem zaštitnom sistemu. 83 LOKALNI ALAFrtJI SISTffl FKISTOP* •o BEZBECHOO« OCWM» BEZBEOTOSN* VHATA I B M V C 6 0 VRATA 1 BftAVE HIVO 3 SREMJl NIVO 4 VISC* NIMDI ZASTITE HJW 1 HIVO 2 HIH.Na slici 1. gledano sa svih aspckata njcgove ugroženosti. U drugom slučaju se zaštila mora planirati na osnovu postojcćeg stanja objekta.

projekmim zadatkom se definišu zahtevi u pogledu rezervnog napajanja. ako je on ugrađen. pristupa se izboru opreme i izvođača.2. a po izvršenoj reviziji. kako se zbog nedovoljnog poznavanja opreme ne bi napravio pogrešan izbor..spoljašnjosti i unutrašnjosti objekta. 'fiikođe se sagledava funkdja i stanje sistema tehničke zaštite. PROCENA UGROŽENOSTI Na osnovu pokazatelja iz prethodne tri aktivnosti daje se procena ugroženosti objekta. kao i u pogledu očuvanja autentičnosti kada su u pitanju objekti kulturno istorijskog značaja. zahtevi u pogledu njihovih tehničkih karakteristika. — Aktivnosti u planiranju ichničkc zaštitc PROJEKAT TEHNIČKE ZAŠTITE Projektni zadatak.prostora sa njene spoljašnje i unutrašnje strane. Procena ugroženosti se daje u saradnji sa korisnikom objekta i odgovarajućom službom organa unutrašnjih poslova. vremenski režimi rada pojedinih zaštitnih zona i sl. — prostorija i predmeta koje treba Štititi. prostori i predmeti koje treba štititi. — površine između ograde i objekta. Dalje akltivnosti su slične onima koje su uobičajene u investicionoj izgradnji objekta. 85 84 . Revizija projekta tehničke zaštite je značajna faza u nizu aktivnosti koje se sprovode pre same izgradnje sistema. 1. Zato je u ovoj fazi potrebno konsultovati i projektanta. predstavlja osnovu za izradu projekta sistema tehničke zaštite. sem stručnog lica ovlašćenog za rad na poslovima tehničke zaštite. aktivno učestvuju i druga lica zainteresovana za izgradnju zaštitnog sistema. prostori koje treba vizuelno nadgledati. Kako je projektni zadatak baza na kojoj se zasniva koncepcija sistema tehničke zaštite. površno uradena procena vodi ka izgradnji neadekvatnog zaštitnog sistema. i ostali parametri shodno projektantskim preporukama. Projektom se dcfinišu vrste uredaja i mesta njihove ugradnje. prihvat i kretanje stranaka. a koja raspolažu svim podacima o pojedinačnim vrednostima sadržaja objekta i metodologiji rada u njemu (odgovorna lica sa strane kbrisnika objekta i investitora). PROJEKTNI ZADATAK Projektnim zadatkom se definišu svi zahtevi za tehnički sistem zaštite. izrada projektnog zadatka izrads prbjekta ravizIja projekta » odabiranje op— reme i i z VDčis. kako je to prikazano na slici 1. Od njenog stepena zavisi u kom obimu će biti primenjena tehnička sredstva zaštite predviđena izabranim nivoom zaštite i kako će ona biti raspoređena i funkcionalno povezana. Jer. Pri ovome se posebno sagledava tehnološki proces rada i medusobno komuniciranje zaposlenih u objektu. jer se njome potvrđuje da ii su pri izradi projekta uvaženi svi projektni zahtevi. T&ko se njime tačno određuju prilazi. . kao zamene u slučaju ispada napona gradske mreže. IZBOR OPREME IIZVODAČA Na osnovu izrađcnog projckta. Posebno se naglašavaju zahtevi u pogledu estetike diktirane sadržajima objekta i namenom njegovih prostorija. odnosno daje njegova koncepcija. način i mesto signalizacije alarma. kao i način njegovog održavanja i servisiranja. ovcrcn od strane investitora. uz uvažavanje svih tehničkih zahteva za opremu definisanih projektom tehničke zaštite. faze rcalizacije. Tb znači da procena ugroženosti predstavlja bazu za izradu projektnog zadatka tehničke zaštite i u tom stnislu ovoj aktivnosti treba posvetiti odgovarajuću pažnju. ukoliko je revident slručno lice ovlaščeno za projektovanje sistema tehničke zaStite. ukoliko se radi o složenom sistemu zaštite. Može se slobodno reći da ova faza predstavlja garanciju da je osmišljcna koncepcija sistema tehničke zaštite u projektu i prezentovana. to je vrlo značajno sagledati sve potrebe objekta još u ovoj fazi. U tom cilju neophodno je da u njegovoj izradi. Da bi zaštitni sistem bio u neprekidnoj funkciji. a kasnija korekcija je moguća jedino uz dodatna (uglavnom zamašna) materijalna ulaganja. način vođcnja instalacija. realizacija si stema pužtanje u probni rad DDUk* kadrova oksploataciJa sistema i _J L_ PROCENA U5RB2EN0STI sni manje stanja de-f i ni sanje nivoa saStite analiza pretnji i 1 IE f m 1 - L - Eervi'airsnjn i održavanje _ i 57. način povezivanja.2. kao i organizovanost i uloga službe fizičkog obezbeđcnja. Najpovoljniji ponudač se odabira shodno Zakonu o investicionoj izgradnji.

s obzirom na eksploataciju. nažalost. doprinosi povećanom nivou bczbcdnosti. što god je više lica upoznato sa koncepcijom zaštile i vrstom primenjene opreme. treba ispoštovati načelo u zaštiti koje glasi: „Ako treba reallizovati zaštitu. T^ko se već pomenutim sistcmima pridružuju i ova dva. Bez prilagodenja organizacije rada novim uslovima. to garantuje uspešno povczivanje opreme i puštanje sistema u rad i olakšava kasnije servisiranje. To bi bila poslednja karika u navedcnom lancu pravilno planiranog i stručno realizovanog sistema tehničke zašlite. a biće izložene sledećim redosledom: — alarmni sistcmi. — sistemi za kontrulu pristupa. a takode predsiavljaju i rezervu jedna drugoj. nadzor nad svim tim sistemima i upravljanje njihovim određenim funkcijama se u sistemu maksimalne zažiite vrši sa jednog mesta — centra tehničkog obezbeđenja — koje je i oprcmljeno odgovarajućim uređajima. koje može biti iz ovlašćenih organizacija. Drugo. kako bi se one mogle pravilno primeniti. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Ovde moramo ukazati na još neke činjenicc koje sc zbog svog značaja ne smeju izgubiti iz vida pri planiranju tchničke zaštite. 4. 86 Treće. To je faza eksploatacije sistema. njihovom mcdusobnom povezivanju i puštanju sistcma u probni rad. opet. do nivoa za koji je projeklovan.Što se tiče izbora izvodača. Sem mehaničkih elemenata sistema (ogradc. treba znati da: — pravilno koncipiran i realizovan sistcm tchničke zaštite podiže nivo bezbednosti objekta i njegovih sadržaja. Prvo.1. tada organizaciju rada treba podići na odgovarajući nivo". Prvo. U ovoj fazi trcba imali dobro obučeno lice za rukovanje sistcmom. EKSPLOATACIJA SISTEMA Po puštanju sisicma u probni rad i olklanjanju uočenih nedostataka u utvrdenom vremenskom periodu. SERVISIRANJE I ODRŽAVANJE Sistem u eksploataciji sc mora održavati i povremcno servisirati. I na kraju. Kada se govori o fizičkom obczbeđcnju u kontekstu tehničke zaštite visokog nivoa. uočavaju se tri najvažnija elektronska sistema zažtite — alarmni sistcm. odnosno sistema koji pruža maksimalni nivo zaštitc. pa postoji ekonomska opravdanost zapošljavanja i obuke lica samo u ovc svrhe. na ovaj način se sužava krug lica koja su upoznata sa zaštitnim sistemom. §to je. a i boljim efcktima rada. REALIZACIJA SISTEMA Po odabiranju oprcmc i izvođača pristupa sc rcalizaciji sistema. jcr i najbolje osmišljcn i realizovan sistem bez odgovarajućeg stručnog nadzora ncma svoju punu funkciju. 87 . kao i uređajima za kontrolu rcdovnog obilaska objekta. Nije potrebno naglašavati koje su prednosti unifikacije opreme tehničke zaštite na jednom području. Zato ih je pogrežno posmatrati odvojcno. Tako će se naša dalja razmatranja odnositi na osnovne funkcije pomenutih komponenti sistema tehničke zažtite. najbolje jc da to bude proizvođač oprcmc koja je odabrana. Jer. rcšctkc. — komunikacione veze i sistemi za kontrolu obilaska objekta i — centar tehničkog obezbedcnja. sistem postaje ranjiviji i slabi mu zaštitna funkcija. u celom lancu pomenutih aktivnosti ireba održati određeni nivo konspiracije. u praksi čest slučaj. a za objekte koji imaju ugraden zaštitni sistem. to jest polaganju instalacija. — sistem tehničke zašlite se materijalno isplati u relativno kratkom vremenu krozbonifikaciju koju daju neka osiguravajuća društva na premiju osiguranja. Drugo. a možc biti organizovano i na nivou korisnika objekta. onda se podrazumcva da je ono snabdeveno sredstvima za međusobno komuniciranje. I ova karika ima svoj veliki oslonac u dobro obučcnom osoblju. bezbedne brave i vrata) i fizičkog obezbedenja. ili i najmanja sumnja u opravdanost ovakve invcsticije. Ovo drugo je naročilo pogodno u slučajcvima kada se više zaštićenih objekata nalazi na jednom užem području. ako sc izuzmu radovi oko poslavljanja instalacija. ako postoji dilcma da li uvcsti sistcm tahničke zaštite. što je sa bczbednosnog aspekta vrlo značajno (smanjcna je mogućnost kompromitacije sistema). neće se postići projektovani nivo zaštite. ugradnji uredaja. nastalim ugradnjom zaštitnog sistema. — uvodenje sislcma tehničkc zaštile povećava radnu disciplinu što. su jasno naznačcne na slici 1. Za ovakav stav postoje dva važna razloga. U jednom efikasnom zaštitnom sistemu ove tri komponente se uzajamno podržavaju i dopunjuju. Sredstva i uređaji u tehničkoj zaštiti Osnovne komponcnte cclovitog sistcma zažtitc objckata. koje jc oslonac svakog zaštitnog sistema. — televizija zatvorenog kruga. održavanje i servisiranje sistema. tclcvizija zatvorenog kruga i sistem za kontrolu pristupa. sistem sc konačno predaje korisniku na upotrebu.

Istaći ćemo tri najbitnija. kako po svojoj konstrukciji i tehničkim karakteristikama. Sastav sistema Osnovna namena alarmnog sistcma jc da upozori dežurno lice na pokušaj neovlašćenog pristupa u prostore koji se Stite. uključujući i prenosne puteve. Indikatori alarma su elementi sistema zaštite koji na određen način signaliziraju povredu štičene zone. analizu i memorisanje pojava u sistemu ild. PROSTORIJE SL 2. Tctko. „Noć" i „Stalno".1a). Tako se dobija tzv. INDIKATORI AIARMA ALARMNA CENTRAIA SA NAPAJANJEM OAUINSKA OOJAVA ALARMA lOhA 1 ZQNA SENZORI ZONA Da bi se omogućio izbor režima rada senzori se grupišu u zone (jedan ili više senzora se priključuje na isti strujni krug). Oni se mcđusobno razlikuju. Tako se sem senzorskih linija formiraju i sabotažne.II ALARMNI SISTEMI 1. To je tzv.TRASA 06ftflDE SPOLJNI PROSTOR . kako je to prikazano na slici 2. protivsabotažna zaštita sistema. Svaki pokušaj narušavanja štićene zone.PROSTOR IZMEDU OGRftDE I OBJEKTA U 0BJE3CAT.) i njegovu signalizaciju. To su režimi „Dan". „slojevita" zaštita (sl. U zavisnosli od potreba i želja korisnika ona može imati više funkcija.1. Svi elementi sistema tehničke zaštite su zaštićeni od neovlašćenog otvaranja i pokušaja onesposobljavanja njihovog rada. Nazivaju se još i detektori i javljači. što ujedno olakšava identifikaciju mesta pojave alarma. ona napaja senzorc. odrcđivanje mesta i načina dojave alarma i treći.1a: Nivoi detekcije 89 . kvar ili sabotažu na bilo kom elementu sistema. SUP i sl. Prvi uslov je adekvatno definisanje nivoa detekcije i detekcionih clemćnata. maksimalno pet ukoliko se vrši posmatranje duž trase koja vodi od spoljašnjeg prostora do osetljivog sadržaja žtićenog objekta. sLZJ: Blok šana alannnog sistctna Senzori su elementi sistema zaštite koji služe za otkrivanje prisutnosti lica u štićenoj zoni. Opredeljenje za odredeni režim zavisi od organizacije rada u restriktivnom prostoru. koji označavaju period aktivnosti scnzora. Signalizacija može biti zvučna i svetlosna i obično se izvodi na mestu gde je smešlena dežurna služba. vrši kontrolu. signalizira alarm zvučno i svetlosno. PROZORI. vrši obradu signala koje joj oni šalju. kvara ili sabotažc. U alarmnom sistemu postoji mogućnost izbora tri režima rada. zvučno i svetlosno. lice. 88 PERIHETAR . a spojni putevi od sečenja i kratkog spoja. Nivoi detekcije S obzirom na mesto postavljanja senzora. 2. Daljinska dojava alarma je elemenat sistema zaštite koji omogućuje prosleđivanje alarmnog signala na istureno mesto (poscbna služba. Smešta se u štićcnom objektu. tako i po mestu postavljanja i njihov izbor u konkretnom slučaju zavisi od karakteristika sredine koja se želi zaštititi. napaja se iz mreže i po pravilu ima mogućnost prclaska na rezcrvno napajanje u slučaju ispada mrežnog napona. sabotaža ili kvar na scnzoru se prosleđuju ka alarmnoj centrali kao signal alarma. drugi. a sam izbor se vrši na upravljačkom uređaju alarmne centrale. moguće je formirati viSe nivoa detekcije. Bcz obzira da li se radi o zaštiti spoljašnjih ili unutrašnjih prostora ovaj sistcm sadrži iste funkcionalne celine. Alarmna centrala je centralna jedinica na koju se priključuju svi elementi sistema tehničke zaštile. Postoji čitav niz uslova koji moraju biti ispunjeni da bi alarmni sistem efikasno funkcionisao.VRATA. postojanje dobro obučenog fizičkog obezbeđenja koje će da neutrališe alarmnu situaciju. 2.

dok je za pcti nivo detekcije vreme odziva najkraće. koji se primcnjuju za prvi i drugi nivo detekcije (zaštita ogradc i spoljaSnjcg prostora). — elektronske barijere. i ukopati. U ovom slučaju sc detcktuje svako neovlašćeno kretanje duž komunikacija kojevode ka rcstriktivnom prostoru i u samom tom prostoru. Tli su narušcni prostori još uvek dovoljno daleko od kritičnog mesta. 90 Iz datih nivoa dctckcijc slcdi podela scnzora. Koriste se iste vrste kao i za zaštitu perimctra. — senzori na bazi optičkog vlakna.Prvi nivo dctekcijc vrši sc na pcrimciru objckta.). Drugi nivo detekcije vrši se u spoljašnjćm prosloru koji sc protcže od ograde komplcksa do samog objckta. Mogu se postavIjati na samu fizičku ogradu. koji se primcnjuju za treći. postavljenih jedan naspram drugog. Koji će se nivoi detekcije predvidcti za neki objekat zavisi od toga gde su smešteni čuvani sadržaji. kada detektuje mehaničke pscilacija ograde koje nastaju pri pokušaju njenog savladivanja putcm pcnjanja. koje su im vrednosti i kakve im opasnosti prete. četvrti i peti nivo detekcije (zaštila prodora. puzanje i trčanje po tom prostoru. dimenzija. već se postavljaju prcma slobodnoj proccni. katcgorisanih prcma načinu rada. Maksimalnu oseUjivost ima za slučaj vertikalnih vibracija podloge na koju je učvršćen.2a) i infracrvena (sl. stanja fizičkc ogradc. načina njihovog legalnog korišćenja. porcd ograde. Geofon je elektrodinamički prctvarač koji mikroscizmičke i druge niskofrekventne vibracije pretvara u električni signal.2b). kao i klimatskih uslova. — kao ukopani. Četvrti nivo dctekcije sc prcdvida u unutrašnjosti objekta. Montiraju se na ravnoj podlozi o^iščenoLpd_ras_tniia i drugih prepreka. Peti nivo detckcije se odvija na samom mcstu gde se nalazi štićeni predmet. — elektromehanički prekidači. Odabir senzora za ovaj nivo dclckcije zavisi od gradevinskih karakteristika mesta prodora (čvrstoće. vrši sc odabir senzora. 91 . kada rcgistruju svako približavanje ogradi. prostorija i predmcta). Senzori mogu rcgistrovali otvaranje vrata i prozora.2. Ovde će biti dat kralak prcgled najčešćc korižćcnih senzora za zažtitu pcrimetara. potrebc za konspiracijom i sl. statističke verovatnoće prodora. pa se ima vremena za prevenlivno delovanje. 21a razliku od prethodnih. pokušaj proboja njegove mehaničke zaštite — kase. Moramo istaći da ncma ožtre granicc izmedu ove dve grupacije. mikrotalasna (sl. poikopavanja i p'cnianja.joj™rajieyidjjiya_^j£trgjiska_za^rcka^^^^ inicira alarm. To su: — seizmički senzori. Primenjuje se na dva načina: j ^ g . lokacije). jer se neki senzori mogu koristiti za obe primene. s lim što sc sad ne vezuju za praćenjc linije ograde. Ukoliko se štićeni sadržaji ne nalaze u kasi. drugi i treći nivo detciccijc predstavljaju rano upozorenje neautorizovanog pristupa. od pravilnog izbora i korcktnog postavljanja scnzora. pojava alarma na četvrtom nivou detekcije ne dopušta oklevanje u izlasku na lice mesta. U zavisnosti od prcglcdnosti terena. pod kojim se podrazumeva granična linija komplcksa unutar koga se objekat nalazi. pokušaj proboja zida. Alarmi za prvi. Pri tome se detcktuje hodanje. Koliko ćc oni tu svoju funkciju uspcšno izvrSavati zavisi. — senzitivni kablovi. Tako postoje dve grupacijc: — senzori za zaštitu perimetra. peti nivo detekcije sam za sebe nema smisla. kada dctektuju svako kretanje po povržini ispod koje se nalaze. U takvim slučajevima se on mora kombinovati sa ostalim nivoima. lom staklcnih površina i slično. njihov način funkcionisanja i uslove primene.2. i 10 prema mestu postavljanja. Kod elektronskih barijera se izmedu predajnikjij_prijeninika. poda ili tavanice raznim alatima. prozori. 3. za žta se koriste proslorni senzori često nazivani i detektori pokreta. bezobzira da li postoji fizička ograda ili ne. Odabir senzora za pcrimctarsku zaštitu zavisi od konfiguracije terena. a vodcći računa da im detekcione sposobnosti budu maksimalno iskorišćcnc. Zbog toga je potrebno dobro poznavati asortiman proizvoda za ovu namcnu. blizine saobraćajnica i drugih objckata. — senzori za unutrašnju zaštitu. Ima ih_dye. Senzori za zaštitu perimetra Senzori za zaštitu ^nmcimjjvbaj&ojnogućc ptkrivanjc pokušaja neovlašćenog ulaska u Jtićeni krug. Pri ovome se ne sme izgubiti iz vida da je u tesnoj vezi sa nivoima detekcije vreme odziva službe fizičkog obezbedenja pri pojavi alarma. ili služba fizičkog obezbeđenja nije u neposrednoj blizini kritične prostorije. Treći nivo detckcije se obavlja na samom objektu. zidovi. pomeranje prcdmeta i sl. — pneumatksi senzori. kada registruju pokušaj njenog savladivanja putem proboja.vjste. mctcorološko-scizmičkih uslova. pre svega. kako bi se omogućila blagovremena intervencija. U te svrhe koriste se scnzori koji registruju približavanje predmetu. na više mesta ili u određenoj prostoriji. odnosno mogučim prodorima u objekai (vrata. venlilacioni otvori i sl. vrste rastinja i samog tla. kada registruje svako kretanje iznad podloge ispod koje se nalazi. kao i otkrivanjc krctanja nepoželjnog lica u tom krugu.

čijc naruSavanje inicira alarm (sl. tako i kao ukopani. Oko kablova se formira uniV SL2. Izrađuju se u više varijanti. lako obilaze okuke. Zajedničko za sve elektromehaničke prekidače. a često ih je moguće koristiti i za unutrasnju zaštitu objckata. „E-FseM" kabl se u osnovnom izvođcnju sastoji oddva^ pjovodnika_garaleleno postavljena jcdan iznad đrugog. Koristi se uglavnom za prvi nivo detekčijeTlcod ogradenih objekata pbstavlja izvan ograde. a koja nastaje pn pokuSaju savlađivanja zašfttne barijere (presecanjem vlakna.. (sl. pritiskanjem). zajedničko za sve senzitivne kablove je to što se oni ne ponašaju kao diskretni senzitivni elementi. a može formirati zažtitnu rešetku raznih dimenzija i namena. unutrašnjih vitalnih prostora.3a). „E-$ex" kabl predstavlja tanak koaksijalmjcabl koji se ponaša kao mikrofon.Jb) barijcra x feENZITIVNI KABLOVI J lako za svoj rad koriste različite principe. koji nastaje pri prelasku licalžnatfpov-^ 92 93 .detektuju prosecanje ograde i penjanje na ogradu. SL2. zidova i krovova objekata. je sledeće: . Vibracije kabla na bilo kom mestu duž trase. Grubo gledano. Reaguje na dodir i vibracijebgracle.4: . Postoje tri bazne grupacije ovih prekidača . oružje). Rad mu se zasniva na detekciji poremećaja zemljinog magnetnog polja.za iniciranje alarma potreban je fizički kontakt sa ogradom. \|ŽENZORI SA OPTIČKIM^LAKNOMjf Senzori na bazi optičkog vlakna su jedno od novijih dostignuća u tehničkoj zaštiti perimetra. Oni prate konture terena..2. iniciraju alarm na alarmnoj centrali. Koriste se kako na otvorenom prostoru.4a). Montira|u_sejia_nosače i koriste se uz postojcču ogradu iil samostalno (sl. —„Guardwire" kabl se može koristiti za zaštitu ograda.ršine ispod koje je kabl. koji celom svojom dužinom formiraju zažtitni pojas. ovi prekidači predstavljaju otvoren (ili zatvoren) kontakt [i menja svojstatus pri ppkušaju fizičkog savlađivanja ograde žto. —šjll-field" kabl sadrži dva paralelno postavljena kabla.E-flcx" kabl (b) formno elektromagnetno polje. Oko provodnika se formira unifdrmno elektrostatičko polje čije narušavanje izaziva alarm.E-fietd" (a) i .2. kada ono poseduje predmcte od feromagnetnog materijala (razne alatke. koje ima dve velike prednosti u odnosu na ostale tehnologije: ^jsok stepen detckcije i nizak nivo lažnih alarma. već kao linijski detektori. . cevovoda i sl.inerčiohi.H~field" (a) i „Guardwirc"kabl (b) restriktivnu zonu. " Magnetni kabl je pasivni kabl koji se ukopava u zeml|u_sa maksimalnom dužinom jedne deonice do 500 m. inidra rm. povezana sa primopredajnikom signala iz domena radio učestanosti. priocipu detekcije promene intenztteta.2: MikrotalasngJ^lJJn^Q£Dlsag.2. sve u zavisnosti od toga na kom principu im se zasniva rad.3: .preskakanje ograde i prokopavanje se ne detektuju. nastale pokušajem ulaska u Sl.3b). Tako. . Radena. optičko vlakno može^itopletanipu čeličnu mrežu ili predstavljali kabl koji se ukopava.2. kada se oni koriste za zaštitu perimetra.. kablovskih trasa.2. živin i zatezni. savijanjem.4b). za kojiiiepričvršćuje posebnim vezom (sl. svetlosnog snopajcoji sejropuSta kroz viakno.

Pri otvaranju vrata dejstvo magneta na kontakt slabi. zidovi.5a). sečenja ili pcnjanja po njoj. SL2. ovaj sc otvara i alarm inicira. Pomoću ugrađenog filtera izdvajaju se frekvence karakteris95 8- 11 1 Senzori za unutražnju zaštitu sc koriste za treći.5b). četvrti i peti nivo detekcije.2.Inercioni prekidač se sastoji od melalnc kuglice postavljene na tri kontakta. Pri mchaničkim vibracijama se mcnja status ovog prekidača (zatvara se). štapićasti kontakt dolazi u dodir sa cilindričnim.7b).6.7a).7: Mapietni (a) imehanički (b)prckidat Balansni magnetni prekidač je varijanta magnetnog prekidača. podovi.2. se prosleđuje ka alarmnoj centrali kao signal alarma. prema funkciji koju vrše. — senzori za zaštitu prcdmeta. Pneumatski senzori a) izglcd b) načinposiavljanja 1 lili SL2. Dalju analizu navcdenih scnzora ćcmo izvršiti upravo prema datoj podcli. detektora loma stakla. a ne prema načinu rada. RID kontakt *~ Živin prekidač se sastoji iz malog staklcnog balona u kome se nalazi izvesna količina žive i dva elcktrična kontakta priključena u strujno kolo prema centrali (slika 2. Prostirkesepostavljajuispod površinezemljeTlna~p^odannaSn£a: veiujirsajle^ Pritisak na podlogu TšpodTkoje se nalaze prostirke. U slučaju razmicanja žice na ogradi. PNEUMATSKI SENZORI Pneumatski senzori prcdstavljaju poscbno izrađcne prostirke ispunjene vazduhom. Mehanički prekidač je elektromchanički sklop kod koga se prekidanje (ili zatvaranje) strujnog kola prema alarmnoj centrali. znatno veće otpornosti na kompromitaciju.Zaštita vrata i prozora Za zaštitu vrata i prozora preporučuje sc primena magnetnih i elektromehaničkih prekidača. Tiiko se. pokušaja otuđenja određenih predmetalpoEuSaja napada na lica koja rukuju velikim vrednostima. a u drugom mirni rid („recd") kontakt koji se ugrađuje u nepokretni deo — ragasto (sl. _ Zatezni prelddač se sastoji iz pokrelnog. -fc.k2ivanje:j)okuSaja prodora u objekat spolja. 94 .2. magnet 1 1 1 1 1 1 iijllii. izazvan krctanjem lica. — senzori za zaŠtitu od prepada. vibracionih detektora i provodnih folija.. živin (b) izatcznl (c) prckidač. štapićastog kontakta i cilindričnog provodnika koji predstavlja drugi konlakt (slika 2. jcr sc jcdna ista vrstc senzora može koristili za različite nivoe dctckcije. jer je to u ovom slučaju praktiČnijc. Magnetni prekidač se sastoji iz dva kućišta koja se montiraju jedan naspram dugog. kako smo to uradili kod perimetarske zaštite. vrši čisto mehaničkim putem (sl. čije pomeranje prckida strujno kolo prcma ccntrali i inicira alarm (sl. kako smo to već napomcnuli i prema tome sjuže_z^at. tavanice i svi otvori kroz koje je moguće ući u objekat. strujno kolo se zatvara i inicira alarm. — senzori za zaštitu prostorija. prisustva lica u restriktivnom prostoru. Pri ovomc ne postoji oštra graica izmcdu njih. Detektor joma stakla pretyara_iriehanigke vibracije nastale pri lomu staJda u električni signal. kada se vrata otvore. vrata.5c). mogu svrstati u četiri sledeće katergorije: — senzori za zaštitu prodora u objekat. U jednom kućigtu je permancntni magnet i on se ugraduje u pokietni deo vrata (prozora). što izaziva alarm. SENZORI ZA ZAŠTITUjPRODORA U O B J E K A T | Pod prodorima u objckat sc u ovom slučaju podrazumevaju granične površine kao što su prozori. SLZ5: Inercioni (a).

mikrotalasne. već se postavlja na zid.9: Detekcioni opseg detekiorapokreta a) mlkroialasm (ultrazvučni). Oni ne emituju energiju već reaguju na infraciveno zračenje. Predajnik emituje mikrotalasnu energiju. s tim što se vode po cik-cak liniji kako bi se dobila zaštita cele površine. drukčije osvetljenje. frekvenca reflektovanog talasa će se promeniti u odnosu na emitovanu. Detekcioni opseg je kao i kod mikrotalasnih senzora. •>. Folija formira zatvoreno strujno kolo prema centrali koje se prekida kada se razbije podloga na koju je prilepljena. Izbor senzora za zaštitu prostora zavisi od vcličine prostorije koja se štiti i od ambijentalnih uslova u toj prostoriji. Jcr. Mnfracrveni pasivni senzori (IC) — Za razliku od mikrotalasnih i ultrazvučnih senzora. pri čemu se može imati potpuna ili delimična zaštita. SENZORI ZA ZAŠTITU PROSTORA Ovi senzori se koriste za zaštitu određenih prostora u objektu. u prostoru koji štite. Lepi je na staklo na odrcđcnom rastojanju od okvira. vođenjim u cik-cak liniji. zidova i tavanica. ukoliko dođe do kretanja lica u Stićenom prostoru. Optičke rešetke su režetke za zaštitu prozora i drugih otvora u objektu kroz koje je provučeno optičko vlakno. pri čemu detektuju šumove koji nastaju pri pokušaju njenog proboja.2. se uglavnom koriste detektori šuma. Tu se misli na rasporcd namežtaja. Prcko ugrađcnog piczoelcktričnog mikrofona detektor^rimajvejjcustičke signale u prostoriji. . a peta delimičnu zažtitu žtičenog prostora. Predajnik i prijemmFsuTiajčelSe izvedeni u posebnim kućištima. koja zavisi od brzine kretanja objekta. SL2. Kako su frekvence emitovanog i reflektovanog talasa iste. se u prijemniku obrađuje i prosleduje ka alarmnoj centrali kao signal alarma. ? . Ova promena frekvence (Doplerova frekvcnca). Prve četiri grupc.8: Klosični (a) i akustički (b) dctektor lorna stakla ) Vibracioni senzori detektuju mehaničke impulse i vibracije koji nastaju pri pokušaju proboja podloge za koju su pričvršćeni. bez obzira na to koji je tip primenjen. Senzitivni kablovi se u ovoj primeni stavljaju po površini („E-flex". Ovo se možc prcvazići samo ponavljanjem kompletnog postupka izvođenja zaštite za prostore u kojima su izvršene izmene. omogućuju potpunu. 97 1 . a alarm se inicira samo pri signalima koji imaju frckvcncu loma stakla. zidova i tavanica Za zaštitu podova.ultrazvučne.tične za ovu vrstu napada i dalje pojačavaju i proslcduju ka alarmnoj centrali (sl.8b). Detektori šuma se postavljaju duž štićene površine na rastojanjima propisanim od strane proizvođača. „Guardwire").infracrvcne barijcrc. koje nosc naziv i detektori pokreta. b) ICpasivni samo im je pdna frekvenca u ultrazvučnom području od 20kHz do 40kHz. Njegovo prekidanje pri pokušaju isecanja ili savijanja rešetki inicira alarm.2. kao mogućih prodora u objekat. sistem zaštite je montiran i podešen za konkremc ambijcntalnc uslovc i svaka promena ga čini manje efikasnim.2. koja ispunjava štićcni prostor (sl. stacionarnom. . ~V* Zaštita podova. Medutim. SL2. Provodne folije su metalizirane provodne trake koje se koriste za zaštitu staklenih površina na taj način što se lcpe po njihovom obodu.infracrvene pasivne. senzitivni kablovi i optički kablovi.8a). * Mikrotalasni senzori u istom kućižtu sadrže prcdajnik j prijemnik.9a)7Deo te energije se dobija od predmeta a prostoriji i do5peya u prijemnik. Optičko vlakno se primenjuje na isti način kao i senzitivni kablovi. zavcsa i sl. stavljanje drapcrija. osnovno pravilo koje se mora poštovati jc: ne menjati ništa u zaŠtićenoj prostoriji.kombinovane. stanju prijernnik neće signalizirati alarm. nove elemente. za koje kažemo da su aktivni jer emituju energiju u štićeni prostor. ragasto ili tavanicu prostorije u kojoj su stakleni prodori većih površina (sl. obraduje ih i selektuje. Registruju prisustvo neovlašćenog lica u restrikvitnom prostoru i prema načinu rada se dele na: 96 . to u ovom. odnosno toplotu. Međutim. #-UItrazvučni senzori radc na principu Doplerovog efekta. kao i mikrotalasni. j <^ ' . ovi infracrveni senzori su pasivni. sa najvećom osetljivošću u pravcu ose zračenja i bez mrtvih zona. Akustički detektor loma stakla se nc lcpi na staklenu površinu koja se štiti. .

Pri radu IC pasivni scnzor meri toploinu cner£Jjuji.jUićcnorn..prostoruj to koristi kao refercncu sa kojom uporeduje svc nastalc toplotne promcne. Pri nailasku lica u štićeni prostor, toplota koju zrači njcgovo tclo remeti „snimljeno" stanje, što senzor rcgisirujc i proslcđuje kao signal alarma. Detekcioni opseg ovog senzora nijc konlinualan, vcč jc izdcljcn u područja (sl.2.9b) i samo promena IC zračcnja u ovim područjima izaziva alarm. U zavisnosti od konstrukcijc optičkog dcla IC pasivni senzori se dele na uskopojasne i širokopojasne. Najvcću osctljivost imaju na bočna kretanja. * Kombinovani senzori su-llDviicg datuma i razvijcni su s ciljcm da se dobije senzor bcz lažnih alarma i sa visokom vcrovatnoćom dctckcijc. Kom.binacija su IjC_p_asivnog i mikrolalasnog scnzora, ili IC pasivnpg i ultrazvučnog, ajdarm se inicira kada su istovrcmeno pobudena~ob~a senzora "TTInTraerverii senžoft ^ Mnjere'~šruzč"žađcTimičnu zašlitu prostorija. Oni obrazuju nevidljivu elcktronsku barijcru na isti način kao i infracrvenebarijere za spoljnu zaštiiu, samo su prilagođeni uslovima primcne u unutrašnjim prostorima. Nazivaju se i fotoclckličnim scnzorima. Primcnjuju sc za zaštitu ulaza, prilaza, hodnika, prolaza, lunela, fabričkih hala i sl. \J SENZORI ZA ZAŠTITU PREDMETA Pod predmetima Pod^ predniMma^sejLiircniimjsliL se u žjr^pi smislu podr.a.zu podrazuracyaj.u_ka.se,.,orraani, razni umetnički eksponati (slike, tapiscrijc, skulplurc), knjigc i drugi vredni predmeti. Senzori u ovom slučaju rcgistruju pokuSaj prodora u kase i ormane raznim alatkama, približavanje ili dodir, kao i pokušaj pomeranja i iznošenja vrednih predmeta. Koriste se za peti nivo detckcije i njihova primena ima smisla samo ako u blizini postoji fizičko obezbeđenje kojc može na vreme da reaguje. [ZaŠtjtaJkasa i ormana U ove svrhe koristc sc detcktori šuma, kapacitivni scznori i nagazne prostirke. -Detektori šuma rcajmju na šurnovc koji nastaju pri napadu na štićeai objekaJLstandardnim alatkama7bušITica7brusilica, čckić, tcrmički aparati, eksploziv). Montiraju se na siranice kasa i ormana sa mogućnožču zažtite ključaonica (sl.2.10a). - Kapacitivni senzor dctcktujejjribližavanje mctalnom pjrcdmetujli njegov dodir. Ponaša se kao kondcnzalorčiji sc 'kapacitcfmcnja pri nailasku lica, pa~ mu otuda i naziv (sl.2.10b).

~ Nagazne prostirke se mogu koristjti za dctekciju približavanja vrednom predmetu kada se stavljaju isprcd njcga, ili kao barijere na ulazima koji vode u restriktivne prostore. Izrađuju se u viže dimcnzija i stavljaju ispod tepiha (ili otirača), kako se nc bi videlc i zaobižlc. NajčcSćc sc sastojc iz dvc metaJnc folije, zaptivene izmedu dve gumcne prostirke. Pri koračanju po bilo kom njenom delu folijesespajaju i činezatvoren kontakt u strujnom kolu prema alarmnoj ccntrali, što dovodi do iniciranja alarma. Zaštita obešenih i samostojećih premeta Za zaštitu obcšenih predmcta (slika i ikona) mogu se koristiti prekidači, tako da odvajanjc predmeta od zida inicira alarm, a posloje i posebni senzori samo za te svrhe. Najčešće korižćen jc cletektor potnaka slike. T\i se štičeni predmet veša na kuku, koja jc mchanički spojcna sa električnim pretvaračem tcžine. Promena težine na kuki, čak kod pomeranja od samo nekoliko delova milimetra, sc pretvara u clcktrični signal, koji se pojačava i dalje pjosledujejcao signal alarnia. Samostojeći predmeii se najčcžće žtite pritisnim prekidačima, koji inicira{u alarm pri odvaianju predmeta od podlogc na kojoj stoje. Pojedinačna zaStita predmeta Sistemi EAS (Elcctronic Articlc Survcillancc) su prvo razvijeni za alarmiranje iznošenja neplaćenih proizvoda iz prodavnica, a kasnije im se namena proŠirila i na druga područja. Sadrže senzitivne elemente odgovarajučeg dizajna i kvaliteta, koji se priključuju proizvodu (bcdž, traka i sl.), i antcnski urcdaj koji se postavlja na izlaznim vratima prodavnice (sl.2.11).

X

SL2.10: Zaštita kasa a) dcicktorom iuma b) kapaciiivnim scnzorom

St.2.11: EAS sistem

l

l
99

98

Pronošenje predmcta pored antene izazvaće zvučni signal ukoliko senzitivni elemenat prethodno nije deaktiviran ili skinut (na kasi prilikom plaćanja računa). Danas se ovi sistemi koriste za zaštitu vrcdnih dokumenata, knjiga, eksponata, uređaja i sl., tj. svim onim mestima gde nije dozvoljeno iznošenje predmeta iz objekta. Za zaštitu od prepada se koriste alarmni tasteri, nožne šine i nožne pedale. Princip rada svih ovih senzora je isti, samo im je fizička konstrukcija prilagođena uslovima primene. Predstavljaju kontakt koji je u mirnom stanju otvoren (zatvoren). Pri pritisku tastera (pcdalcj kontakt otvara ili zatvara strujno kolo prema centrali, Sto izaziva alarm. Montiraju se na mcstima lako dostupnim lidma koja ih koriste (sl.2.12).

Način povezivanja Veza između alarmne ccntrale i senzora može biti žična i bezična. Pri žičnoj ^ z i postoje dva načina povezivalTjalJzavIsnosirod toga da li je koncepcija alarmnog sistema zasnovana na pjimgni klasičnih ili adresibilnih senzora. Pri primeni klasičnih senzora svaki senzor iligrupa senzora se posebnim višežilnim kablom povezuje sa alarmnom ccntralom (sl.2.13a). Kada su u pitanju adrcsibilni senzori onda se svi oni medusobno povezuju redno u jednu peti ju ppmoću telcfonske paricc koja počinje i završava sena"ž~ajednTCEbm mteligentnom cenlrainom uredaju (ICU), kako je to prikazano na slici 2.13b.

INTEU6EKTIU ALARMKA CENTRAL*

Sl.2.12: Veza kod klasičnih (a) i adresibilnih (b) senzora

SL2.12: Montaža alarmnih tastera

Već smo spomenuli da se obrada signala sa senzora obavlja u alarmnoj centrali, koja daje kriterijume za signalizaciju alarma svetlosno i zvučno. Moramo istaći da ona predstavlja srce zaštitnog sistcma, centralni uređaj na koji se priključuju svi njegovi elementi. Ona napaja senzore, vrši kontrolu, analizu i memorisanje događaja u sistemu. Takode, omogučuje šifrovano upravljanje radom celog sistema ili pojedinih njegovih zona pomoću upravljačkog uređaja,čime je onemogućen pristup sistemu neovlašćenim licima. Alarmna centrala se napaja iz gradske mreže i po pravilu ima mogućnost prelaska na rezervno napajanje u trajanju do najmanje 24 časa, a smešta se u štićenom objektu. Vrlo je važno u svakom konkretnom slučaju odabrati alarmnu centralu dovoljnog kapaciteta, kako bi se na nju mogle priključiti sve predviđene zone — senzorske i sabotažne linije. Pri ovome je potrebno omogućiti prikaz stanja svake zone na indikatorima same centrale („alarm", „kvar", „sabotaža"), kao i prikaz režima rada svake zone („dan", ,,noć", „stalno"), i imati zaštićenu funkciju prelaska iz jednog režima u drugi. 100
i

5. Alarmna centrala

U ovom slučaju svaki senzor (Si: Sn) ima svoju adresu (Ai: A n ), a centralni uređaj mogućnost njihovog raspoznavanja, cikličnog pozivanja i identifikacije svake promene radnog režima. Bežični prenos se uglavnom koristi u slučajevima kada nema mogućnosti za \^đenje_kablpya po objcktu iz estelskih razloga, III zbog očuvanja njegove autentičnosti kada su u piianju spomenici kulture. Ovakva veza je naročito pogodna kada se alarmni sistemi postavljaju privremeno. 6. Dojava alarma Već smo napomenuli da je drugi uslov za efikasno funkcionisanje alarmnog sistema postojanje pouzdane dojave alarma. To znači da treba obezbediti stalni nadzor nad alarmnim sistemima, kako bi se u slučaju potrebe moglo blagovremeno intervenisati, bilo da se radi o narušavanju štićenog prostora, bilo da je u pitanju kvar ili sabotaža na sistemu. U tom smislu dojavu je moguće organizovati kao lokalnu i kao daljinsku. LOKALNA DOJAVA Kod lokalne dojave nadzor se vr§i iz centra obezbeđenja lociranog u štićenom objektu i to stalno ili samo u toku radnog vremena, več u zavisnosti do toga kako je organizovana dežurna služba. Signalizacija alarma je svetlosna i zvučna. Obično je to tihi alarm, a može se i javno oglasiti preko spoljne sirene. Ovaj drugi način se naročito koristi van radnog vremena objekta, kada je objekat napušten i nema svoju dežurnu službu. 101

DAJLJINSKA DOJAVA Kod daljinske dojave alarm se prosleduje na dislocirano mesto (van objekta) odakle se vrši stalni nadzor, ili samo van radnog vrcmena. To može biti privatni stan, stanica milicijc ili ncki zajcdnički centar obczbcđenja u koji se dojavljuje alarm sa više objekata. U svakom slučaju, pri daljinskoj dojavi alarma postoje tri funkcionalno i lokacijski razdvojene celine, kako jc to prikazano na slici 2.14.
OBJF.KAT I K0HUNIKACI01H I 1 MF.DIJ I DOJMNI CIOTAR

Mnrmnn centrala

PrMajnlk al oirtr.fi

PrljeronlH l cuu

icracr ip c Sl.2.14: .14: Blok šcma daljinske d-ojavc alartna

U štićenom objektu — podcentruPC - gdeposiojiugrađenalarmnisistem, postavlja se predajnik alarma, u dojavnom centu — Centru za nadzor i upravljanje CNU — prijemnik alarma, a između njih je komunikacioni medij za prenos signala za relaciji PC—CNU i obratno. Vrsta predajnih i prijemnih urcdaja, kao i način prenosa signala između njih, zavise od izabranog prenosnog pula. Pri ovome je moguće ostvarili jednosmernu i đvosmernu komunikaciju, a kao prcnosni put koristiti: — komutiranu telefonsku Hniju, — zakupljenu telefonsku liniju, — optički kabl, — bežični (radio) prenos. Ovaj prenos je moguće izvesti pornoću birača sa trakom, digitalnog birača — komunikatora, tonsko-frekventnim prenosom i multipleksnim prenosom. Birač sa trakom — Ovaj urcđaj, priključen na postojeću telefonsku liniju kod pretplatnika (u štićenom objektu), se automatski uključuje pri pojavi alarma i šaije snimljenu govornu poruku na jedan ili više isprogramiranih telcfonskih brojeva. Digitalni birač — Za razliku od birača sa trakom, digitalni birač, koji se takode automatski aktivira pri pojavi alarma, ne šalje govornu već digitalno kodovanu poruku. Digitalna poruka se dckoduje poraoču poscbnog prijemnika, smeštenog u dojavnom centru. Omogućujc dvosmernu komunikaciju sa ograničenim brojem informacija i može biti isprogramiran da bira drugi prijemnik (Centar), ako je za prvi linija u prekidu. Tonsko-t'rekventni prenos — Pri ovome prenosu koriste se dve ili tri frekvence iznad govornog opsega, tako da je moguć prenos alarma i govora, bez uzajamnog ometanja. Pri ovakvoj dojavi moguće je ostvariti samo jednosmernu komunikaciju objekat—dojavni centar, pri čemu se prenose sledeća stanja: 102
Prenos preko komulirane tekfonske linije

normalno, alarm, greška na uređcju, prekid prenosa na liniji objekat—ATC i ATC—dojavni centar. Multipleksni prenos — Multiplcksni prenos omogućuje prosledivanje alarma i drugih statusnih informacija iz štičcnog objckta ka centru, kao i komandovanje odredenim funkcijama lokalnih alarmnih sistema za više objekata, korišćenjem jednog komunikacionog kanala. On omogućuje dvosmernu komunikaciju između šlićenih objekata i nadzornog centra. Komunikacioni kanal možebiti slobodna telcfonska parica, komutirana telefonska parica, radio ili kombinacija ovih prcnosnih putcva. Najpopularniji način za daljinsku dojavu alarma je korišćcnje komutirane tcleionske linije. Pr Vi. ovome je moguće koncipirati prcnos na bazi tchnikc upit/odgovor, što znači da svaki štičeni objekat ima svoju adrcsu preko koje ga ccntar poziva u cilju dobijanja statusnih informacija. Multiplcksni prcnos ima niz prcdnosli u odnosu na ostaic načinc daljinske dojave alarma. Istačičcmo d%'e najbitnijc: — imaju najvcći imunitcl na kompromitaciju, jcr sc signali prcnose u vidu koda, — operativno su kompatibilni sa računarima, što pruža mogućnost kompjuterskog vođenja nadzora i upravljanja, kao i veliku fleksibilnost s obzirom na potrebu kasnijeg prošircnja kapaciteta sistema i njegovih funkcija. Prenos preko zakupljene telefonske Hnije U ovom slučaju se ostvaruje dircktna veza izmedu štićenog objekta i nadzornog centra, s tim što to mogu biti sopstvcni spojni putcvi (što je retko zbog visoke cene postavljanja kablova) ili slobodne parice TT mrcže. Prenos preko optičkog kabla Kablovi sa optičkim vlaknom nudc brojne prednosti u odnosu na konvencionalne žične kablove kada se koristc za prcnos signala. Jedna od najvažnijih je ta što su oni dielektrici, pa ne mogu zračiti clcktromagnetnu energiju, nitibiti ometani od stranih elektromagnctnih polja. Ovo pruža veliku otpornost m kompromitaciju, a isto tako i pouzdan prenos informacija. Sem toga, kod njih nema problema uzemljenja koji postoje kod žičnih kablova, a samim tim ni problema izolacije od visokog napona. Optički kablovi imaju male gubitke pa mogu premostiti velika rastojanja. Radio prenos Ovaj prenos se koristi za nadzor dislociranih objckata kada do njih nije postavljena telefonska instalacija, ili kada se ona ne može dobiti u svrhe prenosa alarmnih signala. Sistem se sastoji od radio predajnika, lodranog u štičenoin objektu, koji šalje alarmne poruke u vidu kodovanih RF signala i radio prijemnika, lociranog u nadzornom centru, koji ove poruke prima. Svaki radio predajnik ima svoj identifikacioni kod koji se prenosi zajedno sa porukom koja nosi statusne podatke, a uključuje se automatski pri nastajanju incidentne situacije. Prijemnik 103

(ošmarranj^)omugućuje sagledavanje stanja na značajnim punktovima restriktivnog prostora i proccnu događaja na njima. CCTV kamera. međusobno spregnute odgovarajućim prenosnim putcm i uređaj za snimanje i reprodukciju slike (video rekorder). omugućujc da se ima reprodukcija događaja kako bi se mogla izvršiti analiza ekscesnih situacija i voditi dalji postupak ukolitojoJiudejnotrcbno. dekodujc je i dalje prosleduje za prikaz i štampanje. gde se smešta i ostala oprema sistema tehničke zaštite. kao komponcntc integralnog sistcma tchničke zaštite objckata.wlvraćanje^irna čisto psihološko dcjstvo na lice koje namerava da neautorizovano 113e u restriktivan prostor. a kučišta su im prilagođena uslovima primene. Ovaj broj treba da bude ograničen na vrednost pri kojoj se za prihvatljivo vreme mogu preneti svi željcni statusi.Qi£_svrhe deo sistema za kontrolu pristupa. snimanje i odvraćanje. Druga funkcija. Video rekorder se ugraduje u TV pult. Sastav sistema Da bi navedene funkcije mogao da vrši. zastrašuje i najčcšće odvraća od namere. poscbno kada je TV sistem u sprczi sa alarmnim sistemom. ili egzistira kao posebna jedinica. Same mogućnosti upravljanja radom CCTV sistema su vrlo velike i tu se mogu zadovoljiti različiti zahtevi korisnika. TV sistcm zatvorenog kruga u svom osnovnom izvođenju treba da sadrži kamere i monitore. kako klimatskim. omogućuje identifikaciju lica po njihovoj najavi. Monitori se obično smeštaju na komandno-kontrolnom pultu u centru tehničkog obezbeđenja. sa mogućnošću daljinskog upravljanja optikom i motorikom — pokretanje po horizontali i verikali. Kamere se postavljaju na mestima koja trcba osmatrati. postavljena na tom mesiu. kao i na mogućnost dobijanja frekvence za rad uređaja od nadležnog organa. a maksimalan broj zavisi od broja transmisija. kad je izvedeno daljinsko upravljanje otvaranja vrata. Tako je moguće pomoću sekvenci105 104 .(snimante)u cilju arhiviranja. pa je korišćenje CCTV sistema u. Isto tako. Pr\'a funkcija. odnosno broja statusa koji se prcnose od svakog predajnika ka prijemniku. CCTV omogućuje da se prati tok dogadaja i intervcnišc u slučaju pokušaja nasilnog ulaska. a organizacija sistema treba da omogući njegovo automatsko uključenje na snimanje u slučaju alarma. Jedan prijemnik može da prihvati više predajnika. Na isti način se vrši kontrola unošenja ili iznošenja određenih predmcta na kritičnim punktovima. u spoljnim i unutrašnjim prostorima. Saznanje da će biti uočeno i snimljeno i da će samim tim postojati matcrijalni dokazi njegove neregularne aktivnosti zbog koje može ođgovarati. Na mcstima gdc sc zahteva prcglcd posctilaca pre njihovog ulaska. tako i ambijantalnim. Mogu biti fiksne i pokretne. III TV SISTEM ZATVORENOG KRUGA (CCTV) 1. pre ncgo što se izvrši dcblokada vrata.prima alarmom poruku. Da bi se znalo vreme i datum događaja u okviru videorekordera treba predvideti i generator vremena. 2. se može sagledati kroz njegove Iri osnovne funkcije i to: osmatranje.. Namena sistema Uloga TV sistcma zatvorcnog kruga — CCTV (Closed Circuit TeleVision). Za dojavu alarma radio putcm treba prethodno ispitati mogućnost prenosa s obzirom na lokaciju i konfiguraciju tcrena. Ovo olakžava rad službe fizičkog obezbedenja i upućuje na donošenje suda o potrcbi intervencije. Treča funkcija.

jalnih prekidača birati ručno sliku sa svakc kamere, ili automatski, skaniranjem u unapred odabranim vrcmcnskim intervalima. Ovo je naročito važno pri zaŠtiti spoljnih prostora, kada su kamcre postavljene za osmatranje perimetra objekta. Kamere se direkto povczuju sa monitorima koaksijalnim kablom kada se radi o kraćim rastojanjima. Za duža rastojanja se koriste telefonskelinije, optičko vlakno, a postoji mogućnost i bežičnog prenosa putem mikrotalasnih linkova. KAMERA Osnovna funkcija kamcre je da svctlost reflektovanu od scene koja se osmatra, prihvati i konvertuje u odgovarajući električni signal. Na slici 3.1 prikazani su osnovni elementi kojc trcba poznavati pri izboru kamere za određenu namenu.

Sl.3.1: Komponerue kamere

Sočivo sakuplja svetlo rcflektovano sa osmatrane scene i fokusira ga na fotosenzitivnu površinu senzora slike. Senzor slike vrši konverziju prispelog svetla u električni (video) signal, čija jc amplituda proporcionalna intenzitetu svetlosti. Video signal se preko odgovarajućeg elektronskog sklopa obraduje i putem ođabranog prenosnog puta šalje do monitora. Tu se vrši inverzni proces — električni signal se prevodi u ekvivalcntnu sliku. Područje koje kamera može „videti" predstavlja njeno vidno polje i ono je jasno naznačeno na slici 3.1. Vidno polje ima svoje dimcnzije — horizontalni vidni ugao koji određuje širinu (H) scene koja će se videti, veritkalni vidni ugao koji određuje visinu (V) scene koje će sc videti i dužinu D, koia predstavlja rastojanje do scene. Veličina vidnog polja zavisi od dimenzija senzora slike i sočiva. Dimenzije senzora sltke Postoje dve vrste senzora slike: cevni i poluprovodnički. Čevnipređstavlja analizatorsku cev sa određenim fotosenzitivnim meterijalom, koja može biti promera 1/2 inča, 3/4 inča i 1 inč i taj promer određuje di106

inenziju (format) slike koja sc formira na scnzoru. Poluprovodnički senzor slike sadrži pjočastujotoosctljivu površinu i njcna di]a£onala određuje veličinu senzora slike. FormaU slike su isti u oba slučaja. Sočiva (Objektivi) Karakteristika prema kojoj se biraju sočiva je_žižna_daljma (f), veličina koja predstavlja rastojanje od optičkoR ccntra soviča do mesta gde se formira slika scene. Kako žižna daljina'odredujc raslojanje koje kamera može viđcti i njen ugao pokrivanja (što god jc vcća, vidno polje je duže i uže i obrnuto),.to se sočiva bira'ju prema vcličini scene koja se želi vidcti i rastojanja na kome se ona nalazi. Sočiva sc izrađuju sa standardizovanim žižnim daljinama i načcšće se koriste u vidu kombinacije u kompaktnom kućištu. Kombinacija sočiva predstavlja objektiv kamcre, pri ecmu sc kao rcfcrcntni uzima onaj sa žižnom daljinom od 25"mm. Oni sa manjom f su objektivi Sirokog ugla, a sa većom od 25 mm su teleobjektivi. Sočiva mogu biti fiksna, sa nepromcnljivom žižnom daljinom, a mogu biti opremljena zumom — mogućnošću promenc žižne daljine ručno ili automatski (daljinski) u određcnom opsegu. Maksimalni odnos je 20:1, a minimalni 3 : 1 . Vrste kamera Već smo rekli da se kamere prema tehnologiji izrade dele na cevne — Vidikon, Ultrikon, Njuvikon, SIT, ISIT — i poluprovodničke — CCD. Međusobno se razlikuju po osetljivosti i spektiralnoj karakteristici. Pod osetljivošću se podrazumeva veličina odziva na intenzitet upadnog svetla i u tom pogledu sc kamere dclc na standardne (Vidikon, Njuvikon), kamere za nizak nivo osvevljaja (SIT) i kamere za vrlo nizak nivo osvetljaja (ISIT, CCD). Kgmera radi sa rcflcklovanim svcUom sa sccnc, kako vidljivim tako i nevidljivTnT, i njegova količina mora biti dovoljna za aktiviranje senzitivne površine senzora slike. MecfutTm, reH'eklovano svetlo nc sme biti ni suviže velikog intenziteta jer može oštetiti kameru. Da bi sc lujvakvim^slučaicvima smanjila jačina svetlosti ispred sočiva, odnosno objektiva, se postavlja zasun — blenda — određenog otvora. Ovaj otvor se može regulisati ručno ili automatski, a opseg regulacije kazuje pri kakvom odnosu svetlo/tama, odnosno kontrastu, se može dobiti korektna slika scene. U tabeli 3.1 dat je prikaz osetljivosti kamera, a ujedno i nivoa osvetljenosti koje daju prirodni izvori svetlosti u raztiim uslovima i pri refleksiji od 50%. Spektralna karakteristika kamere pokazuje kakav je odziv u odnosu na talasnu dužinu upadne svetlosti. Jcr, svetlo sadrži čitav niz komponenti određenih talasnih dužina (to su kratki lalasi ireda milionitog dela metra) na koje kamere nisu podjednako osetljive. Kao i osetljivost, i ova karakterislika zavisi od vrste fotosenzitivnog materijala senzora slike i predstavlja važan parametar pri odabiru kamere. Na slici 3.2 date su spektralne karakteristike kamera, a uporedo sa njima i odgovarajuće karakteristike izvora svetlosti (prirodnih i veštačkih), kako bi se mogla napraviti komparacija i samim tim izbor podudarnih kamera i svetiljki. 107

Uslovi Dsvetljenost i Sunćevo svetlo Dnevno s v e t l o Oblscsn dan Vrlo taman dan Sumralc DubDk sumral; Pun mesec Mlad mesec Bvetlost T,»na nod :ve;da

(•f tcd> 10.000 1.000
100
10

Vi di l:on

Njuvikon

SIT
: .
:

SIT
'•;•:•:•'.

CD

iilll

'

;

/•'.'•-'•.'•:'•:'

;,•;.;.';•.;;

1

0, 1 0,01 0, 001 0,0001 0.00001

'•:•:'•. •"'••'•'•

1
>

Tabela 3.1: Primdni izwri svetlosd i osctljivosi kamcra Ž1V1NA

1
SVETIflCT 1C

Specijalne kamere Sem navedenih, standardnih verzija kamcra, postoje i kamere posebnih karakteristika kojc se koriste u tehničkoj zašliti. To su kamere sa igličastim objektivima, videodetektori pokrela i autonomne kamere. Kamere sa igličastim objektivima se koriste za osmatranjeiinutrašnjih prostora, gde bi masivno kućižte kamere narušilo entcrijer, kao i na mestima gde nije poželjno da se vide. Na slici 3.3 dat jc izglcd kamere sa standardnim i sa igličastim objcktivom. Video detektorj)okreta radi kao senzor. On reaguje na promenu svetlosti u slici osmatrene scene, koja nastajekao posledica kretanja lica u kamennom vidnom~poi]u, tako što preko odgovarajuće proccsne clektonike generiše alarm. Autonomne katnere mogu biti sa filmom, a mogu sadržavati video rckorder. Automatski se uključuju na snimanjc pri narušavanju žtićenog prostpra — preko seiižora ža zaStitu prostora ili,ručnih javljača prepada - pri čemu prve načine određcni broj snimaka, a drugc snimc sccnu prema unapred programiranom vremenu snimanja.

.NATRIJUM FHJOHESClriTNA SA UŽARENfH VIDLJIVO • >

1.0 .1

4

-— OLTRACON

^-—

>r-NEWVICON \jr-CCD

7
.. ^

/
\

illleon

SL3.3: Kamera sa standardnim (a) i igHčastirn (b) objektivoin

V
V \

<
1

)

.1 .08

3
O

.06 .04

/ / / > /

N

\

1 \
\
l

\
VIDICON

\ .01 400 300 600 700 SL 3.2: Spektralne karaheristike kamcra i svetiljki \ »00 90S

1
1000 1100 A. ( n m )

Izbor kamera Izbor kamera za osmatranje unutrašnjih prostora ne predstavlja neki poseban problem, jer se mnogi parametri mogu predvideti i izračunati. Uglavnom se u te svrhe koriste kamere sa širokim objektivima promera 1/2 inča ili 3/4 inča, a kao svetlosni izvori svetiljke sa užarenom niti ili fluoroscentne svetiljke. To su pretežno fiksne kamere sa automatskom blendom, zatim video detektori pokreta i autonomne kamere. Izbor kamera za primenu u spoljnim prostorima je mnogo teži posao. Tli se podjednako koriste fiksne i pokretne kamere, sa različitim zahtevima u pogledu objektiva i automatske regulacije zuma i otvora blende. Fiksne kamere u spoljnim uslovima su uglavnom sa teleobjektivima, žižnih daljina 50 mm, 75 mm i 150 mm. Kada se koriste u sprezi sa perimetarskim alarmnim sistemom onda objektiv treba tako odabrati da se može pratiti senzorska deonica dužine 100 m. Pokretne kamere se uglavnom koriste na ulazima i na pojedinim mestima u krugu štićenog kompleksa gde je potrebno osmatranje neke šire zone. Pokretanje kamera je gore-dole (90°) i levo-desno (360°), ru109

108

i

čno ili automatski pomoću odgovarajućih prekidača. Pri ovome treba izabrati senzor slike od 3/4 inča ili \_ inč, kako bi se dobila bolja rezolutija slike (slika sa više detalja). Inače, zahtevi za rezolucijom se mogu podeliti u tri nivoa: detekcija, prepoznavanje i identifikacija. Detckcija rnora biti takva da omogući operateru da vidi objekal u vidnom polju kamcrc. Prcpoznavanje zahteva povećanu rezoluciju u odnosu na detekciju, tako da opcratcr može odrediti vrstu objekta (lice, životinja). Idcntifikacija zahteva jošvcću rezoluciju, tako da operater može identifikovati objekat na bazi detalja njegove pojave. Osvetljenje za rad TV kamcra trcba odabrati onako kako je to dato u poglavlju „Bezbednosno osvelljcnje". Tamo gde nema mogučnosti za prilagođavanje osvetljenja zahtavima kamera, uz kamere treba koristiti IC reflektore. Oni generišu svetlo, nevidljivo za čovečje oko, a omogućuju kamerama da normalno rade. MONITORI Za osmatranje slike sa kamcra najčešče se koriste monitori ekrana 31 cm i predviđa jedan većeg ekrana (51 cm) kao kontrolni, preko koga se vrši snimanje ekscesnih situacija na vidco rekorderu. Često pitanje koje se postavlja pri projcktovanju TV sistema zatvorenog kruga je: ,,Da li treba svaka kamera da ima svoj monitor, odnosno treba li ići na princip osmatranja jedna kamera—jedan monitor?". Pitanje se ne postavlja slučajno, a odgovor nije nimalo jcdnostavan. Jer, princip osmatranja određuju mnogi faktori, počev od složcnosti samog sistcma, broja predviđenih kamera, značaja pojedinih nadzornih punktova, mogućnosti praćenja od strane dežurnih lica i sl. Praksa je pokazala da u nekim primenama treba prihvatiti princip „jedna kamera—jeđan monitor" i to uglavnom u slučajcvima kada sistem ima manji broj kamera — do četiri. Pri većem broju kamera jedan monitor treba koristiti za prihvat slike sa dve i više kamera. Razlozi za ovakvu preporuku su višestruki. Prvo, lice koje dežura u centru tehničkog obczbeđenja ne može fizički da prati više od četiri do šcst monitora. Jer, to je vrlo monotono i zamorno. Drugo, nema ni potrebe pratiti sliku sa svake kamere kontinualno svih 24 časa, jer se dogadaji od interesa za posmatrača dešavaju u par sekundi do nekoliko minuta. Treće, kamere koje su spregnute sa alarmnim sistemom se automatski uključuju na snimanje pri pojavi alarma. I, na kraju, ovakav sistem je jeftiniji. Da bi sistem u ovom slučaju efikasno funkcionisao, potrebno je izvršiti programiranje redosleda prikazivanja i dužine trajanja slike sa svake kamere, pri čemu se mora predvideti mogućnost dužeg zadržavanja određene slike na ekranu, ručno, ako se za tim ukaže potreba. Rastojanje operatera od ekrana i vidni ugao osmatranja slike su dva značajna parametra pri formiranju TV pulta u centru tehničkog obezbedenja. Tako se preporučuje da vertikalni ugao gledanja ne pređe 30°, a horizontalni 45°, 110

ako se žcli održanjc distorzijc slikc u prihvatljivim granicama. Takođe postoje preporuke za minimalno i maksimalno rastojanje operatera od ekrana standardnih veličina. 3. Bezbeđnosno osvetljenje S U ok\dru CCTV sistcma se rešava i bezbednosno osvetljenjc, kako bi se obezbedio potreban nivo osvetljaja za rad kamera u svim uslovima. Osvetljenje prcdstavlja značajan faktor u tehničkoj zaštiti u okviru efekta procene, pa i uvodenjc termina „bezbednosno osvctljenje" ima svoje puno opravdanje. Ono nije vezano samo za mogućnost korektog rada TV sistema, več služi kao pomoć službi fizičkog obezbcđenja u idcntifikaciji potencijalnih neovlašćenih prilaza objcktu i njcgovim prostorima. Pri ovome ne treba zanemariti ni njegovo psihološko dcjstvo: bezbednosno osvetljenje odvraća od pokušaja neovlašćenog ulaska. Posebno treba voditi računa o cfikasnosti osvctljenja u oležanim vremenskim uslovima (magla napr.), kao i u uslovima nestanka napona gradskemreže. U ovom drugom slučaju treba obezbediti ncko minimalno osvetljenje iz rezervnog napajanja. Postoji mogućnost povezivanja osvetljcnja sa alarmnim sistemom, tako da se ono uključuje automatski u onoj zoni gde se alarm pojavio, a po potrebi i susednim, kako bi dogadaj mogao da se prati. Pri rešavanju bezbednosnog psvetljenja, pogotovo ako je ono u funkciji i CCTV, znatnoje kompleksniji pristup spoljašnjcm nego unutrašnjem osvetljenju. Jer, spoljni uslovi nisu stalični, oni se menjaju u zavisnosti od vremenskih uslova i raznih drugih spoljnih uticaja, a projektovana sprega osvetljenje — TV sistem treba da bude uvek u funkciji. Zato ćemo mi u najkraćim crtama razmotriti problematiku rešavanja spoljažnjeg osvctljenja. Kada se radi o spoljažnjem osvctljenju postojc dva koncepta: kontinualno osvetljenje i osvetljenje sa prckidanjem. x Kontinuainojosvetljenjejestalno uključcno u uslovima smanjenevidljivosti i služi, kako za osmalranje perimetra objekta i podršku CCTV-a, tako i za odvraćanja od neautorizovanog ulaska. ^ Osvetljenje sa prekidanjem sejiključuje sanro prialarmu, i to automatski, u onoj zoni koja je narušena. Na ovaj način se štedi energija, ali i odlaže vreme procene^a}, 1 —_5„sec. Jer, tolikojyremeaa. treba da se blendaTcamere prilagodi povećanom nivou svetlosti. Sem toga, same svetiljke imaju svoje vreme startovanja. To, a i još niz drugih faktora, treba imati u vidu pre donošenja odluke o tome koji koncept prihvatiti. Kada se ta odluka donese, onda se definišu zahtevi za osvetljenje. 1b su, pre svega, intenzitet osvetljcnosti, odnos sveilo/tama (kontrast), spektralna karakteristika i vreme startovanja. Osvetljenost (definiše se horizontalna i vertikalna osvetljenost) trebada bude takvog intenziteta da njcgova reflcktovana komponenta od scene može da 111

kao i uticaj prirodnih svetlosnih izvora na osvctljcnost scenc. Tabela 3. kao i kod vrlo osetljivih objekata. 3-7 min.000 Razlikovanje boj odlićno odiićno odlićno slabo slabo nikakvo • ) Spektralna karakteristika pokazuje zavisnost isijavanja svetiljke od talasne dužine komponenti svctlosnog spcktra. biće slab efekat osvetljenosti. to trcba uzeti u obzir i stcpen reflcksije. zbog čega teže razlikuju boje. Međutim. Najveći dco spektra je vidljiva sveilost sa nckim izraženim spektralnim linijama. Taj odnos pokazuje razliku između najsvetlije i najtamnije površine u kamerinom vidnom polju. Kako jcpriovomerefleksijarazličita~žlTrazne vrste površina.3: Uporcdni preglcd karakleristika svetiljki Vrsta svetiljke sa užarenom niti Fluorescentna Metal-halid Živina Natrijum visokog pritiska Natrijum niskog pritiska Svetlosna karak. za objekte sa malim brojem zaposlenih i ređim posetama sa strane. ove svetiljke uglavnom ne daju kontinualni spektar. Tabela 3. metal-halid. Zato se ove prve koriste samo kao rezcrvne i drže uključene dok se ne uspostavi stacionarno stanje sa nekom drugom vrstom svetiljki. kod objckata gde ima više zaposlenih i gde je frekvencija saobraćaja povećana.000-24.000 7. 3-5 njin.3 dat jc uporcdni prcglcd karaklcristika opisanih svctiljki. 8-10 min.000 16.000 16. Čctvna važna odlika svcliljki — brzina startovanja — varira od trenutne (kod svetiljke sa užarenom niti) do 10 minuta (kod natrijumove niskog pritiska). to treba izabratijakvevrstesvetiljki da im isijavanje bude maksimalno u opsegu zaTcoji su kamere najosetljivije. Izuzetak je metal — halid. fluoroscentne i gasne svetiljke — živine. već diskretan. Odnos svetlo / tama jc čak i važniji zahtcv za osvclljcnje od samog nivoa osvelljenosti. vrše dežurna iica na ulazima.500-10. 4-7 min. 112 IV SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA 1. Vek svetiljke u h 750-1. javiće se nekorektnost u slici.osenzitivnu povržinu senzoraslikc.000-15. koja sprečava prilaz ograđenom prostoru. Ako je on prcvclik. Svetiljke sa užarenom niti — kod njih svetlo proizvodi usijano vlakno unutar staklenog balona. a gde su ulazi strogo definisani i pod nadzorom osoblja službe fizičkog obezbedenja. pa će biti potreban mnogo jači izvor svetlosti da bi se postigao isti kvalitet slike. Najveći deo spektra je vidljiva svetlost. Svako lice koje želi pristup mora biti identifikovano i tu funkciju. izvora ]uxAval 21 62 80 4S 127 183 Startovanje trenutno brzo .000 16. jer se blenda kod kamere automatski podežava na prosečnu osvetljenost scene i nema takav dinamički opseg da bi prihvatila svetlosne ekstrcmume. Tb su: svetiljke sa užarenom niti. koriste se razne vrste tehničkih 113 . U tabcli 3. Spektralne karaktcristike svctiljki kojc se koriste u CCTV sistemu date su na slici 3.2 uporedo sa karakteristikama TV kamera. U protivnom. Kako su kamere osetljive na ograničeni opseg svetlosnog spektra (određenu boju).000-24. Namena sistema Primarna funkcija sistcma za kontrolu pristupa je registracija ulaska i izlaska i identifikacija svih lica koja imaju potreba da uđu u restriktivne prostore. natrijumove visokog pritiska i natrijumove niskog pritiska.1 nivo osvctljcnosti za prirodne izvore svetlosti pri rcflcksiji od 50%. Gasne svetiljke nose zajednički naziv HID (Iligh Intensity Discharge) i sve rade na istom principu — generišu svetlost prolaskom električne struje kroz pare određenog elemcnta. Ovaj odnos treba zadržati na nivou 6:1. gde oslonac isključivo na lica fizičkog obezbedenja nije dovoljno pouzdan.) aktivira_fot. Za razliku od onih sa užarenom niti i fluoroscentnih. U tabcli 3.000 10. odnosno treba izvršiti određeno prilagođcnje.2: Reflcktovano svctlo Snimana površina Prazan parking prostor Zatravljena površina sa drvećcm Zgrade od crvene ciglc Neobojena betonska zgrada Parking sa automobilima Objekat obložen aluminijumom Stakleni prozori i zidovi Površina pod sncgom 35 40 40 65 70 85 Rcfleksija (%) 5 Fluoroscentne svetiljke — kod njih svctlo proizvode fluoroscentne čestice pobudene električnim lukom unutar dugc staklcne cevi ispunjene živinom parom. a u labeli 3.000-24.2 dat je stepen refleksijc za nekoliko vrsta podlogc. Prvi stepenik u kontroli pristupa je fizička barijera.

Zajedničko za sve ove mctode je da se određena osobenost lica. druga na posedovanju idenlifikacionc kartice ili bcdža i trcća na prcpoznavanju neke fizičke osobenosti lica koje traži pristup. Zato se i ovaj sistcm kombinuje sa drugim. to je mogućnost zloupotrebe usled njenog gubitka ili namernog otuđenja prilično velika. Kada se pristup dozvoljava. gcomctrija šakc. induktivne. Sve podatke je moguće memorisati i na zahtcv tražiti njihov ispis i štampanje. Rukopis. bar kod. Sem povcćane bezbednosti. na ulazu u krug objekla. kada se on koristi kao samostalan. elektronska šifra se kombinuje sa drugim tehnikama kontrole pristupa. i drugo.da li treba dozvoliti pristup. i povezati sistcm sa alarmnim sistemom. U drugom slučaju on ima više funkcija. čuači kanicc (b) i bcskomaktni čhač (c) Isto tako opisana kontrola pristupa omogućuje poništenje izgubljene ili ukradenc kartice. Prvi način je poluautomatski i svodi se na vizuelno poredenje ponuđenog i storniranog potpisa. Iz navedenih razloga. čitaču se šalje komanda za otvaranje elektromehaničke brave. Čitač kartice se postavlja pored ulaza u osetljiv prostor i može sc koristiti na dvojak način. Kako se kartični način kontrole svodi na posedovanje kodirane kartice koja „otvara vrata" njenom nosiocu.sistema za kontrolu pristupa. Vrste sistema ELEKTRONSKA ŠIFRA Elektronska šifra sadrži dve funkcionalne ccline. Ovo drugo sprečava ulazak uz pomoć kartice koja je dobačena od strane lica koje se već nalazi u kontrolisanom prosloru. 115 . kada postoji više kontrolnih punktova. kada se radi o osetljivim prostorima.4. IDENTIFIKACIONE KARTICE Sistemi za kontrolu pristupa na bazi identifikacionih kartica spadaju u najrasprostranjenije sisteme ove namene. boja glasa i izgled mrežnjače oka su fizičke osobenosti koje predstavljaju bazu za izgradnju biometrijskih sistema za kontrolu pristupa. Generalno gledano. nosi podatke o korisniku. Prva tehnika se zasniva na poznavanju šifre za olvaranje brave. kao i zabranu ponovnog ulaska u rcstriktivan prostor istom karticom ako nije izvršena registracija zadnjeg izlaska iz tog prostora. 4. olisak prsta. Rukopis Pri korišćenju rukopisa u svrhu identifikacije moguće je govoriti o dva načina utvrdivanja auientičnosti ove osobenosti. Wiegand. Koristi se uglavnom u bankarskom poslovanju. putem očitavanja na odgovarajućem uređaju na ulazu. 2. odnosno veći broj čitača. po izgledu i dimenzijarna slična kreditnoj. tehnički sistemi za kontrolu pristupa baziraju na tri tehnike koje na određcni način utvrđujc autorizovanost lica za ulazak u osetljiv prostor i.1: Elektronska Sifm (a). daju dozvolu za ulazak. beskontaktne (aktivne i pasivne). dircktno ili uz pomoć televizije zatvorenog kruga. po dobijanju potvrde. što se šifra može lako otkriti i zloupotrebiti. Pravilno otkucana šifra na tastaturi aktivira rezu električne brave u vratima i time poznavaocu šifre omogućuje ulazak u štićeni prostor. 1 [ 1 "1 •*« —1~ Hi Sl. njihova primena smanjuje i broj mesta nadziranih od strane lica fizičkog obezbedenja. Sistem je jednostavan. poredi sa memorisanim podacima. Pri ovome je moguće vršiti kontrolu u tri nivoa. Kodirana kartica. tastaturu i memorisanu šifru (sl. zbog toga što jednom otvorcna vrata omogućuju ulazak i drugim licima često neovlašćenim.1a). gde i kada.1 b i c). Prvo. moguće je voditi cvidcnciju radnog vremcna i ostale statistike potrebne korisniku.4. Memorisani podaci mogu biti u samom uredaju. najčešče sa clcktronskom šifrom i telcvizijom zatvorenog kruga. 114 Pri ovakvom načinu kontrole pristupa moguće jc imati podatke ko je ušao. FIZIČKE OSOBENOSTI Metode kontrole pristupa bazirane na fizičkim osobenostima nose naziv i biometrijske metode iz prostog razloga što se oslanjaju na biološke karakteristike lica koje traži pristup. Ukoliko postoji podudarnosl izmedu merene i memorisane veličine pristup se dozvoljava. Kada se čitač koristi kao samostalna jedinica njegova jedina funkcija je da po registraciji lica deblokira elektromehaničku bravu i omogući pristup u restriktivan prostor. složenije je konstrukcije i predstavlja deo sistema u kome ima veći broj kontrolnih mesta. slično elektronskoj šifri. Tada on elektronski očitava podatke sa prinete kartice i šalje ih ka nadzornom terminalu — centru tehničkog obezbeđenja. Preneti podaci se porede sa memorisanim podacima i za par sekundi stiže podatak. Prema načinu izrade i kodiranja mogu biti magnetne. kao samostalna jedinica i kao deo sistema kontrolisanog računarom (sl. ili u bazi podataka smeštenoj u ccntralnom uredaju. a identifikacija se obavlja njenim jednostavnim uvlačenjem u čitač ili približavanjem na odredeno rastojanje. na ulazu u sam objckat i na ulazu u kritičnu prostoriju. ali zato pruža nizak nivo bezbednosti ulaska. i čip.

ima isti otisak prsta manja od jedan prema milion. U razmatranju ove problematike postoje dva fundamentalno različita pristupa. Pri ovomc se potpisivanje vrši na posebnoj podlozi elektronskom olovkom (sl. Izbor sistema Izbor sistema za kontrolu pristupa zavisi od viže činilaca.3a).4. a pre svega od osetljivosti restriktivnog prostora. pritisak — se mere i memorišu. bez potrebe asistencije dežurnih lica i ima značajnu primcnu u kontroli pristupa.3: Geomctrija šakc (a) i inrc'njača oka (b) • Sl. Rcfercntni uzorak glasa sa odabranim rcčima se digitalizuje i memoriše u centralnom uređaju. odbijanje svetlosti od kože pojedinca. na primer. Mrežnjača oka Raspored krvnih sudova na mrežnjači čovečjeg oka je jedinstvcn.4. Prvi pristup vodi ka jednostavnom poređcnju memorisane slike otiska prsta sa slikom koja se dobija skaniranjem na ulaznom uredaju (sl. Sam postupak sc sastoji u skaniranju mrcžnjače oka gledanjcm u ulazni uređaj sličan dvoglcdu i poredenjem dobijcne slike sa slikora u bazi podataka (sl. što znači da ne postoje dve osobc kod koj ih sc on možc podudariti.Drugi način je potpuno automatizovan. Sistem snima kompletnu geometriju šake — dužinu prstiju.2a). Drugi metod uzima uzorke sa više mesta na jagodici prsa. Do danas je razvijcn samo jcdan urcdaj koji korisli ovakav način identifikacije.4. Bitne odlike svakog sistema.3b). tj.4. 3. Ako se uz to dodaju i drugi parametri. Tu se kao fizička osobenost ne koristi izgled ispisanog potpisa.2: Rukopis (a) i oiisakprsta (b) > Otisak prsta Opredeljcnje za ovakvu vrstu idcntifikacijc bazira na činjenici da je verovatnoća da dvoje ljudi. vcć način na koji se on ispisuje.1%. a kasnije porede. kao što je. uključujući i blizance. mcrljiva karakteristika gde se može pogrešiti najviše do 0. Pri odredenoj podudarnosti tcksta izrečenog u slušalicu i memorisanog dobija sc potvrda za lcgalan ulazak. Parametri dinamike — brzina. broja lica koja u njega legalno ulaze. broja ulazaka i izlazaka. Komunikacija sa centralnim uredajem je prcko uredaja koji sadrži običnu telefonsku slušalicu i šifru za ulazak u sistcm. onda su jasna opredeljenja za ovakvu tehniku kontrole. ubrzanje. koje se moraju imati u vidu pre donošenja odluke o njegovoj primcni.4.4. Geometrija šake Korišćenje ove mctodc bazira na tvrdnji da jc geometrija čovečje šake jedinstven biometrijski idcnlifikator. oblik. širinu šake — i to poredi sa memorisanim podacima (sl. koji nadzire više ulaznih mcsta. razmak između njih.2b). su: otpornost na falsifikovanje. kao i potrcbe za vođcnjem evidencije o prisulnosti. njegova dinamika. Boja glasa Do sada su razvijena samo dva sistcma koja vrše identifikaciju na bazi boje glasa i oba su novijeg datuma. uključujuči i blizancc. Ova pretposiavka je i naučno potvrđena od stranc amcričkih stručnjaka na osnovu njihovog višegodišnjeg opscžnog istraživanja. ) Sl. 117 116 . koja rezultuju i u vrsti urcdaja koji cgzistiraju na tržištu. i porcdi tako sintctizovanu sliku sa mcmorisanom. propusna moćsistema i greška sistema. odrcđujući tačnu lokaciju i orijentaciju svake šare na njima.

Pošto postoje izvcsna ograničenja u tačnosli i ponovljivosti fizičkih merenja i kako se i sama fizička osobenost može s vrcmena na vreme promeniti (boja glasa zbog promuklosii. može uči u kontrolisani prostor. Ukoliko je čitač sa šifrom. Jer. To znači da svako ko poznaje važeću šifru. Tako. pogrešno odbijanje — FRR (False Rcception Rate). a za dinamički potpis i mrežnjaču oka 10-20 sekundi. greške tipa II nema jcr je teško nevažeću karticu toliko izmeniti da ona bude korektno očitana. biometrijski sistemi utvrduju identitet lica koje traži pristup i pri pozitivnoj identifikaciji daju dozvolu za ulazak. Kod bfometrijskih sistcma potrebno je duže vreme za idcntifikaciju.4: Primena TVsistema u kontrolipristupa 119 . Greška tipa I nastaje kao posledica nepoštovanja procedure očitavanja ili zbog oštećenja identifikacionog clementa. Kod njih ova karakteristika zavisi od tehnologije izrade kartica i načina njihovog kodovanja. ili ima odgovarajuču kodnu karticu. potrebno prosečno vreme za rcgistraciju iznosi oko 3 sekunde. Kod biometrijskih sistema stvari stoje sasvim drugačije. Za razliku od njih. kada sistem dozvoli pristup neautorizovanom licu. pogotovo ako sc zna da jc svaki od njih na neki način ranjiv. onda se propusna moć znatno smanjuje jer je za ukucavanje šifre potrcbno oko 5 sekundi. Najčešće se kombinuje elektronska šifra sa kartičnim sistemom ili biometrijskim. Elektronske Sifre nemaju ni jednu od ovih grcšaka: ukucani broj je tačan ili pogrešan. koristi se i tclcvizija zatvorcnog kruga. otisak prsta i gcometrija šake zbog fizičkih ožtcćcnja). ako bi sistem bio tako podešen da on ima apsolutnu sigurnost pri identifikaciji. Međutim.OTPORNOST NA FALSIFIKOVANJE Otpornost na falsifikovanje odrcduje stcpen sigurnosti sistema. Ova greška sa bezbednosnog aspekta nije kritična i najčešće se otklanja ponavljanjem proccdure pristupa. a kao dopuna ovim kombinacijama. pa može doći do odbijanja autorizovanog lica i prihvatanja neautorizovanog. Identifikacione kartice mogu biti zaprljane. Ove greške su uglavnom posledica nesavršenosti mehanizma uporedivanja i nepravilne pozicije pri identifikaciji. Zbog toga se preporučuje primena kombinovanih sistema. PROPUSNA MOĆ SISTEMA Propusna moć označava broj lica koja se mogu registrovati na odredenom ulazu u jedinici vremena (u jednom minutu). što predslavlja propusnu moć tog sistema. dinamika potpisa zbogstrcsa. Greška tipa II predstavlja ozbiljan problem i težnja je da ona kod sistema bude što manja. dok idcntifikacione kartice nudc rclativno nisku otpornostna falsifikovanje. tada bi imao neprihvatljivo visok nivo pogrešnog odbijanja. Ovde poscbno treba napomenuti da medu greškama tipa I i tipa II postoji odredena zavisnost i da sc tu prave određcni kompromisi. Tako je kod sistcma šifra + gcometrija ruke i šifra + otisak prsta ovo vreme 5-10 sekundi. kada sc oni koriste bez šifre. koji će po izvršenog verifikaciji omogućiti i identifikaciju lica. Kolike će one bili zavisi od vrste identifikacionog sistema i njegovog proizvođača. GREŠKE SISTEMA Kod sistema za kontrolu prislupa postoje dve grupe grešaka i to: — Tip I. pogotovo kada se radi o ulascima u vrlo osetljive prostore. Ovo sve pod uslovom da sistcm ispravno funkcioniše i da lice poštuje proceduru registracije. to kod ovih sistcma postoje obe vrste grešaka. pa kod njih postoji u određenom procentu greška tipa I. SL 4. savijene ili demagnetizovane. pogrešno prihvatanje — FAR (False Acception Rate). KOMBINOVANI SISTEMI Teško je očekivati da jedan sistem može zadovoljiti sve zahteve koji se pred njega postavljaju. pa oni imaju manju propusnu moć. zbog čega je očitavanje otežano. Biometrijski sistemi na bazi prepoznavanja govora. Na slici 4. Međutim. ni oni nisu nepogrešivi. ogrebane. To znači da se u jednom minutu može registrovati 20 lica. sistcmi na bazi šifre i identifikacione kartice samo verifikuju podatke i daju ili ne dozvolu za ulazak. bez obzira da li je za to ovlašćen ili ne. Otisak prsta i geometrija šake se smatraju srcdnje do visoko otpornim (to zavisi od načina obrade karakteristike).4 dat je primer jedne takve kombinacije. kada sistem odbije autorizovano lice i — Tip II. Taj broj može biti i veči ako je čitač prolazni (kartica se provlači a ne uvlači u čitač). jer je identifikacija bazirana na verovatnoči da je određena karaktcristika svojstvena samo jednom 118 licu. Ona zavisi od vrste primenjenog sistema i kod sistema sa karticama. mrcžnjače oka i dinamike potpisa se smatraju najotpornijim na falsifikate.

BEŽIČNI SISTEMI Dok su interfoni stacionarni uredaji. Kao Sto je kart. koja se po identifikaciji liča deblokira odgovarajučim tasterom iz štićene prostorije i TV kamcrom (video intcrfoni).com moguće deblokirati elektromehaničku bravu. — dvosmerno komuniciranjc: fiksna stanica u centru obezbcđenja — ručna radio stanica i — jednosmerno selektivno pozivanje i obaveštavanje — pejdžing sistem — gde se veza ostvaruje iz CTO sa imaocem prijemnika (najčešče džepnog). pri čcmu su moguće komunikacione kombinacije „jedan sa svakim" i „svaki sa svakim". Inače. To su radio veze koje se mogu uspostavljati na više načina i u te svrhe se koriste: — ručne radio stanice za dvosmerno komuniciranje u pokretu. pri čemu postoji i mogućnost provere ispravnosti Jinije i napajanja. bežični sistemi se mogu korisliti i kao stacionarni i kao mobilni. omogučuje i međusobnu komunikaciju svih stražarsklh mcsta. ove veze služe za stalno komuniciranje izmedu svih punktova fizičkog obezbcđcnja i ccntra tciiničkog obezbedenja. 121 120 . — brzo uspostavljanje komunikacije (linija nikada nijc zauzeta) u. a u ekscesnim situacijama i sa viSirti hijcrarhijskim nivoom.Sfe a u S Z o m cemru pr/ulaska u taj prostor.cilju obaveštavanja. ŽIČNI SISTEMI Žični sistemi su najčcš'će baziranš na intcrfonskim vczama (klasični i elektronski interfoni). Pri ovome se nikada ne trcba osloniti samo na jcdnu vrstu bezbednosne veze. Druga vrsta sistcma. SPREGA SA ALARMNIM SISTEMOM Sprega sisiema za kontrolu pristupa sa alarmnim sistemom omogućuje ulaautorizovano" lica u Siićen prostor bcz izazivan a alarma i bcz poziva ope- V KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLU OBILASKA OBJEKTA (\L)Koniunikacione veze Sem standardnih komunikacionih vez3 kojc redovno postoje u objektima (telcfonske i interfonske) treba poscbno predvidcti komunikacione veze u svrhe bezbednosti. tako je moguce isključiti i senzor u restriktivnoj prostoriji. U okviru tehničke zaštite interfonski sistem služi i za najavu ulaska lica u restriktivne prostore. „svaki sa svakim". jer one moraju bili stalno u funkciji. Ovc vcze imaju slcdcće osnovne funkcijc: — održavanje mobilnosti lica službe fizičkog obczbcđenja. kako bi se minimiziralo vrcmc odziva u opasnim situacijama. pa otkaz jcdne mora omogućiti prelazak na drugu. Tada sc obično kombinuje sa elektromehaničkom bravom. U prvom slučaju sc u centru obezbcdenja nalazi centralni intcrfon preko koga se uspostavlja veza sa svakim mcstom gde dežuraju lica fizičkog obezbeđenja. U bezbednosne svrhc koriste sc dvc vrste komunikacionih sistema: žični i bežični. Pri ovome to može biti pojedinačno pozivanje. a može i istovremeno svih priključenih perifernih jedinica.

— satna jedinica (identifikaciona kartica). Čitač podataka prihvata. odnosno ako se čuvar u 122 određeno vreme ne pojavi na odredenom mestu. pomenuti elementf sistema egzistiraju kao samostalne jedinice. banaka i drugih većih i značajnijih objekata. a postupak registracije i očitavanja podataka je vrJo jednostavan. Zajedničko za oba ova sistema je to što sadrže tri funkeionalne celinc. Ovakav sistem omogućujc brz izlazak na lice mesta preusmeravanjem najbližih čuvara na mcsto događaja.. sme^tenu u prijavnfci objekta i zaposednutoj samo u toku radnog vremena.što je to mesto gde se inogu dobiti sve informacije o tehničkom obezbeđenju. NajviSi nivo programiranja se dobija uz pomoć kompjutera. Pri ovome se kao baza programa uzimaju broj tura koje treba ispuniti i broj stanica po jednom obilasku. za koju su potrebni određeni ambijentalni uslovi. kada nadziresamo taj objekat.Sto se tu sme^ta osetJjiva i skupa oprcma. nepravilno rukovanje. oni izazivaju automatsko alarmiranje ako ima određenih odstupanja od programiranog redosleda. Ovo iz sledećih razloga: . (sl. bcžično ili kombinovano. pogotovo van radnog vremena. To su: — kontrolna stanica (čitač karlice). obrađuje i prikazuje na svom display-u memorisane podatke sa prinete satne jedinice. Takođe.). Van radnog vremena dojava se prosleđuje u SUP ili na neko drugo za to odredeno mesto. kada nadzire više disJociranih objckata. . Kompjuterizovani sistemi dopuštaju programiranje sa promenljivim redosJedom obilaska pojedinih stanica i promenljivim vremenom između tura. pokušaj untftenja jedinice i sl. Centar tehnfčkog obezbedenja se može formirati na nivou štićenog objekta kao iokalni. Sem toga.a izbognjihove lične bezbcdnosti. koja se postavlja na mesto koje treba obići i koja ima svoj kodni broj. slučajnih i namernih poseta. LokaJni nadzor Koja će oprema biti smcžfena u centru obezbeđcnja zavisi od kompleksnosti zaštitnih sistema koje nadzire i žcijenog protokoliranja dogadaja. Zato je i savesno obavljanje ove dužnosti jedan od preduslova za održavanjc potrebnog nivoa bezbednosti objekta. Kod većine „Guard watch" sistema. je važna karika integralnog programa obezbeđcnja. . kao centralizovani.. koji se nalazi kod lica zadužcnog za kontrolu rada službe fizičkog obezbedcnja ili u centru tehničkog obezbeđenja. postoji mogućnost povezivanja čitača sa centralnim procesnim uređajem u CTO. medusobno sprcgnute žičnim putcm. Pri tome se ne misJi samo na funkciji zašthe od provale i krađe. koriste sc dvc bazne vrste elektronskih sistema (ranije su korišćeni mehanički satovi) i to: — sistemi projektovani samo za tu namenu pod zajedničkim nazivom . U tom slučaju on jc stalno zaposednut.' „ Guard watch " slsicm VI CENTAR TEHNIČKOG OBEZBEÐENJA Sva oprema za nadzor i upravljanjc sistemom telmičke zaštite se sme^ta na jednom mestu — u centru tchničkog obczbcdenja (CTO). Na taj način satna jedinica očitava kodni broj stanice (odnosno mesto obilaska). Usvrhekontroleradalica kojasu zaduženaza obilazakobjckta. kao što su: stanje napajanja. Usatnoj jedinici se mcmorišu i svi drugi podaci značajni za efikasno funkcionisanjc sistema. datum i vreme i to memoriše. jer nedolazak na odrcdižte može značiti da se nešto desilo. U zavisnosti od primenjenog sistema mogu se postići različiti nivoi programiranja tura obilaska. Pri obilasku objekta čuvar prislanja svoju satnu jedinicu uz svaku kontrolnu stanicu u zoni koju treba da obiđe. Na ovaj način sistem „brine" i o bezbednosti osobJja. I joS nešto. izmedu kojih nema nikakvih žičnih veza. kada je u pitanju zažftita industrijskih kompJeksa. 5.1.Guard watch" — („nadzor Čuvara") i — sistemi za kontrolu pristupa sa idcntifikacionim karticama. 1. te da treba da bude izdvojeno od uticaja okoline. Lokalni centar može prcdstavJjati i jedan kompleksan ccntar sa brojnim uredajima. a posebna se pažnja mora posvetiti izboru njegove lokacije i uređenju enterijera. i na nivou jcdnog područja. u cilju prezentacije i memorisanja svih prikupljenih podataka. /. a isti se mogu i štampati na štampaču. ili jedjiOStavno ogla&ava spoljnom sirenom u Jokalu.2. Sistemi za kontrolu obilaska objekta Preglcd objekta. Tako lokalni ccntar može sadržavati samo alarmnu ccntralu sa napajanjem i indikatorima alarma. koju čuvar nosi sa sobom i koja takođe ima svoj kodni broj i — čitač podataka (nadzorni terminal). već vrlo često i na funkciju ranog otkrivanja požara. SL J.

Sto omogućuje uspešnu realizaciju željenih funkcija i prilagođenje programske podržke konkretnih zahtevima. sledeče: — mogućnost korižćenja postojeće tclcfonske mreže za prenos informacija.: Blok icina nadzomo-upravljačkog sistcma U okviru centralnog procesnog uredaja su jedinice za radni i intervencijski protokol. sa odgovarajučom sinoplik tablom. — postizanje veće odgovornosti korisnika štićcnih objekata. Sa tehničkog aspekta opravdanost sc oglcda u: — primeni mikroproccsora u uredajima sisicma. Sa ekonomskog aspekta. jer nije potrebno stalno dežurstvo u lokalnim centrima. radi se o kompjuterizovanom centru obezbedenja gde se veza izmedu podcentrala i centralnog procesnog uređaja rcalizuje telcfonskim paricama. Zbog toga je prislup u ccntar obczbcdcnja strogo restriktivan. pre svega. inveslicije. čime se postižc njihova stalna pogonska sprcmnost. Jer. SASTAV CENTRA Sastav i funkcija centra zavise od izabranog prenosnog puta na relaciji lokalni centar-centar obezbeđenja i načina odvijanja komunikacije — jednosmerna ili dvosmerna. 6. kojima trcba obezbcdiii odgovarajuće uslove za boravak i rad. gdc alarmnim sistcmom trcba da bude obuhvaćeno više nezavisnih celina (ili etaža). onda će u CTO biti smešteni i uređaji za nadzor nad ostalim sistcmima tehničke zaštite. kao i mcmorijske jedinice kojc omogućuju željeno protokoliranje. Za predviđene protokole služi video terminal na kome se dobijaju i instrukcije 124 . senzori se napajaju iz alarmne centrale i dužina scnzorskc linijc je ograničcna. Ukoliko se radi o objektu koji ima visok nivo zaštite. §to u vreme smanjenih investicija u svim domenima olakšava donošenje odluke o ovakvom ulaganju. — smanjcnjc broja lica fizičkog obczbcdcnja u nadziranim objektima. tasiatura za komunikaciju operater-CPU. — mogućnosti objedinjcnja nadzora i upravljanja različitim funkcijama lokalnih sistema.1) bi se u tom slučaju posrcdstvom odgovarajućeg interfejsa priključile na centralni proccsni uredaj CPU u CTO. Sa bezbednosnog aspekta uvodcnjc centralizovanog sislema ima svoju opravdanosl zbog: — povećane brzine intcrvencijc. jcr se informacije o cksccsnoj situaciji blagovremeno prenose na nadlcžno mcsto. sl. odnosno redovno održavanje i servisiranje. nadziranim računarom. 2.1. Kod objckata koji imaju nižinivo zaštitcsastavccntraćesejednostavnodobiti eliminacijom sistcma koji zaštitom nisu predvidcni. Sistem za nadzor i upravljanje se najčešćc svodi na alarmnu centralu i komandno-kontrolni TV pult. ne male. To pojcdnostavljuje rukovanjc sistemom i olakSava intervenciju uslučaju otkaza pojcdinihnjcgovih komponenti. uz korišćenje nekog od načina kontrole pristiipa i zašlite opreme i podataka. Sa ovog urcdaja bi se slale komande za upravjjanje alarmnim sistemom i primalc signalizacijc sa štičenih punktova. za šta uz CPU postoje i pcrifcrne jcdinice. — mogućnost fazne realizacije sistema. Alarmne podcentrale (PCi do PCn. tchnički i ckonomski. najpogodnije je formirati alarmne podcenlrale po tim celinama. — mogućnosti prožircnja sistcma s obzirom na kapacitct i nove funkcije. — što sa tog mcsta idu svi inslalacioni vodovi za sistcm tchničke zaštite. Na sinoptik tabli je u odgovarajućoj razmcri prikazana situacija kompleksa sa optičkom indikacijom stanja senzorskih linija pcrimetra. podršku uvođcnju centralizovanog sistema pruža. Ovakvo rcšenje jei jeđino moguće u slučajevima kada su rastojanja od štićenih proslora do centra tehničkog obezbeđenja vcća od onih koja mogu biti premoštena na relaciji senzor-alarmna centrala. što pruža mogućnost utvrđivanja krivice u slučaju ekscesa. a pod stalnim nadzorom bi bio samo CPU. Centralizovani nadzor Uvodenje ccntralizovanog sistcma za nadzor i upravljanje na odredenom području zahtcva jcdno šire sagledavanjc činilaca koji su od značaja za opravdanost ove. Kod razudcnih objckata. ne zaboravimo. — pojačane kontrole ispravnosii Tokalnih zašlitnih sistema i prenosnih puteva. ističu sc tri aspekta sa kojih ovu opravdanost treba podržati i lo: bczbcdnosni. Blok šema jednog takvog složenog kompjuterizovanog sistema data je na slici 6. U kontckstu toga. 125 Sl.1. kao i printcr za žtampanje svih dogadaja u sistcmu. za operatera i prikaz svih dogadaja u sistcmu. U stvari. jer se svi događaji u sistemu memorišu.— što tu stalno borave dežurna lica. Najveće mogučnosti pruža dvosmcrna komunikacija preko telefonske linije sa multipleksnim prenosom. 6. kao i optičkom identifikacijom dela objckta u kome je došlo do alarma.

broj otkaza ( — pocetni 5/. 6. — proverena i atestirana ugradcna oprcma i — savesno i stručno osobljc koje rukujc sistemom. izuzev različitih potreba za programskom podrškom sistcmu i načina prikaza alarmnih stanja. — obradu prispelih podataka. — ciklično prozivanjc svih podcentrala u cilju provere njihove ispravnosti i regularnosti prenosa. Otkaz sistema VREMENSKI TOK OTKAZA Kao i za sve elektronske sistcme i ovde sc može posmatrati stepen otkaza kao funkcija vremena. Treće područje — starosni otkazi — nastaje kada se prekorači projektovani vek opreme. jer je to period uhodavanja sistcma. ili čak. u centru tehničkog obczbcdcn ja sc smcšia oprema koja omogućuje komandovanjc odrcđcnim funkcijama dislociranih zašlitnih sistema i prijem podataka sa njih. U tom smislu može se govoriti o potpunom otkazu (ispadu) sistema. i naraerno onesposobljavanje.2. Ove funkcije se realizuj u preko niza urcdaja. grupnim alarmom. otkazu ncke njcgovc funkcijc i pojavi lažnih alarma. U tom periodu se otklanjaju projektantski i izvođački nedostaci.1) nadzorno-upravljačkog sistcma.1. Analize su pokazale da će sistem biti onoliko pouzdan koliko jc: — dobro uradcn projckat. a može biti i otkaz neke njegove komponente. Uzrok otkaza neke funkcije sistema je najčešće nestručno rukovanje. kako je to prikazano na slici 7. Na slici 6. To znači da se ne identifikuje uža zona objekta gde je došlo do incidentne situacije. prikazan je-izglcd jeđnog kompjuterizovanog centra tehničkog obezbeđenja. gde se alarmna stanja prikazuju tkz. Karakteriže ga relativno konstantan broj otkaza tokom dužeg vrcmenskog perioda. U okviru toga osnovne funkcijc prcdviđene opreme se odvijaju u realnom vremcnu i mogu se razgraničiti na: — prihvatanje podataka sa alarmnih pođccntrala. — memorisanje značajnih podataka. VII POUZDANOST SISTEMA Pod pouzdanošću sistcma se podrazumeva vcrovatnoća njegovog otkaza i neadekvatnog alarmiranja. 127 126 . odnosno sprovcdena procedura planiranja zaštite.1: Vremenski lok otkaza sisicma normalni -starosni- Sl. tako da se oprema posle 10-15 godina eksploatacije mora obnavljati. odnosno mogu uočiti tri karakteristična područja. — prihvatanje komandi od operatera i njihovo prosleđivanje ka internim izvršnim jedinicama i podcentralama. kojc karakteriše veliki broj otkaza. kod centralizovanog nadzora sinoptik tabla predstavlja u određenoj razmeri situaciju područja koje je pod nadzorom.: Kompjuterizovani centar tehničkog obczbedenja Prvo područje predstavljaju tzv. 7. Pod uslovom da nisu napravljeni vcliki propusti pri izboru uredaja i njihovom funkcionalnom povezivanju. kako je to dato u blok šemi (sl. 1. Naime. Starenje komponenti sistema prouzrokuje povećani broj otkaza. Drugo područje — normalni otkazi — jc poslcdica slučajnih grešaka koje se dogadaju u toku eksploatacije elektronske oprcme. Tu i nema nckebilne razlike između kompjuterizovanog lokalnog i daljinskog nadzornog centra. — odgovarajuću prezcnlaciju odredenih informacija. 6. ovaj pcriod traje najduže godinu dana.2. već samo objekat. a bliža identifikacija se ostvaruje na video terminalu.U tom slučaju. početni otkazi. a uočavaju i slabe komponente elektronske opreme. za koje vreme se daje i garancija za opremu i izvedene radove. — propisno izvedena instalacija.

Tako bi svako izostajanje odziva značilo neku neregularnost i bilo upozorenje na kompromitaciju linije. NADZOR PRENOSNOG PUTA Otkazi sistema mogu biti posledica ošlcćcnja ili sabotaže na komunikacionira trasama na rclaciji scnzor-alarmna ccntrala i alarmna ccntrala-ccntar tehničkog obezbeđenja. Nameran prekid ili kratak spoj linija koje povczuju scnzore sa alarmnom centralom omogućuju nesmetan ulazak u resiriktivne prostorc. Rad motora raznih uređaja (usisivači. raznih životinja. ako nije sproveden tzv. Ovi alarmi naslaju zbog vrcmcnskih us!o\ a. Najčešće nastaju zbog lošeg rada opreme ili njcnog ispada. NAPAJANJE Kako elektronski uređaji u sistemu tehničke zaštite zahtevaju napajanje. instaliran i održavan i ako je ugradcna dobra oprcma. kao i da se omogući stalno prozivanje alarmne centrale od strane CTO i njen adresibilan odziv. Da biseblagovrcmeno uočile promcne njihovih karakteristika. Vcrovalnoća ispada postoji za svaku komponentu zašiitnog sistema. preko prenosnog puta. poćev od mesta dctckcije. grežke korisnika zaštitnog sistema i nepoznatih uzroka. zbog ispada napajanja. potpuno ili dclimično. pri hardvcrskim otkazima? Jedini lek jc primena tchnike udvajanja. 2. potrcbno jc pcriodično vršiti preglede i testiranja sistema. Sto jc slučaj kada je izvcdena daljinska dojava alarma. rada'rnažina. do centra tchničkog obezbcđcnja. to njegov ispad u bilo kojoj tački sistema može izazvati potpun otkaz sistema. Smanjenje broja 129 . greške u centru obezbedenja (hardverske i softvcrske). Prcporukc za periodičnost kontrole komponenti u sistemima tehničke zašu'tc daju komisijc pri nacionalnim komitctima za standardizaciju. Kod kompjuterizovanih ccniara tchničkog obczbcdcnja potrebno je obezbediti neprekidno napajanje u cilju sprcčavanja ispada kompjutera ili gubitka memorisanih podataka. Nadzor linijcbi se u ovora slučaju mogao sprovcsti odabiranjcm takvog načina prcnosa informacija na relaciji alarmna centrala-centar tchničkog obczbcdcnja da se slanje linije ne rnože simulirati. elektromagnetnih zračenja. Oklapanjem urcdaja i zažtitom kablova (uvlačenjem u cevi ili oklapanjcm) ovi uticaji sc mogu smanjili. vetar. koja potiču od visokonaponskih vodova.) TEHNIKA UDVAJANJA Šta se može učiniti pa da sistcm ostanc u radu. to ovakvu zaštitu nije teško sprovcsti. mraz) mogu dosla uticati na rad scnzora. nadzor linije („line supcrivison"). to im se teško možc i priči neovlašćcno. pa ireba proccniti koliko jc koja komponenta kriiična za njegov celokupan rad. Elektromagnctna zračcnja. starenja elektronskih komponcnii i sl. prenosnog puta (dvc odvojcne telcfonskc linije. gde postoji laka dostupnost ukoliko im se poznajc trasa. Zbog toga se uvek mora predvideti rezcrvno napajanje dovoljnog kapaciteta da 128 može da zadovolji zahicve sislcma. to sc ovo udvajanjc hardvcrski lako rcšava. Kako se uglavnom radi o kompjuterizovanim centrima. trcba znati koliko se vrcmc isp'ada sme tolerisati. Mnogo veći problcm prcdstavljaju prenosni putevi na relaciji alarmna centrala-centar obezbeđcnja. a kod malih sistema i baterije. sa osnovnim funkcijama. ili jcdna TT linija i bežični prenos). ncobczbcdcne prostore. ALARMI OKOLINE . Kod sislema visokog nivoa bczbcdnosti ne smc se lolcrisaii nikakvo vreme ispada i tu se ide na udvajanje pcrimciarskih scnzora (dve različite vrsle). pogotovo onih za zaštilu perimetra i spoljnih prostora. Vrcmenski uslovi (kiša. Tchnika udvajanja podrazumeva korišćenje paralelnih urcdaja. loše podežcna osetljivost). inicira alarm. Prema tome će sc odrcditi stcpcn intcgritcta sistcma i sačinili ckonomska analiza cene postizanja tog stepena. To možc bili agrcgat. pod lažnim alarmom se podrazumcva svaki onaj alarm koji sc ne može pripisati odgovarajućoj aklivnosti. TESTIRANJE SISTEJMA Videli smo da ponzdanost sistcma dobrim delom zavisi od primenjene elektronske opremc i njcnc funkcionalnepovczanosti. Tada se linije vode kroz spoljnc. sneg. propadanja izolacije provodnika. U stvari. klima-uredaji. i taj uticaj sc može ublažiti njihovim adekvatnim izborom i podežavanjcm osctljivbsli. odnosno koji nije nastao kao posledica neautorizovanog ulaska u štičcni prostor. Jer. radarskih sistema i sl. agrcgam je potrcbno određeno vreme za startovanje i uspostavljanje slacionarnog stanja i taj period trcba pokriti odgovarajućim batcrijskim napajanjem.. a najčešće formiranjem strujnog kola tako da promena struje na liniji ili njene impedanse. grcSkc na prenosnom putu alarmna centrala-ccntar obezbcđenja (kod daljinskc dojavc). radiopredajnika. Ako jc sislcm dobro projeklovan. uticaja okoline. Udvajanjc znatno poskupljuje sistem. Lažni alarmi Generalno glcdano. ALARMI OPREME Javljaju se zbog: ncadckvatnosti scnzora (ncprilagodeni uslovima primene. odvijanja saobraćaja i sl. On se izvodi na više načina. loše montirani. fabričke mašine) može biti uzrok lažnih alarma kod senzora za unutrašnju zaštitu. Kako su ove linije unutar štićenog objekta. i centra tchničkog obczbedcnja — scm glavnog formira se i pomoćni na drugom mestu. onda se ova vrsta alarma relko javlja. pa tu treba biti vrlo selekuvan. a odvijanje drumskog i avio-saobraćaja može uticati i na one za spoljnu zaštitu. a pošlo dobrim dclom idu kroz rcstriktivne prostore. mogu uticati na rad uređaja i na prenosne linije alarmnog sistema.

Tabela 8. To su. Protokol za serijske poruke 79(Sec. a u zavisnosti od njihove složcnosti primenićc se i odredene odredbe standarda. . Publ. U okviru IEC-a standardima iz oblasti alarmnih sistcma se bavi tehnički komiiet TC 79. tako i za vrlo složenc sislemc. Publ. . ALARMI IZ NEHATA Ove alarme može izazvati korisnik objckta zbog nepoStovanja procedure korižčenia štičenih prostora. uz poStovanjc svih prcporuka proizvođača za njihovu ueradnju i podcšavanjc osetljivosti.lažnih alarma u ovim slu&jcvima jc moguče postići samo izborom adekvatmh senzora za određene uslove primcne. Publ. god. Nc služc kao vodič za projcktovanje sistcma. Standardi iz oblasti alarmnih sistcma se đonose na različitim nivoima. Jer. a da reaguje na lica. 79(Sec. Životinje su često uzrok lažnih alarma.C. Publ.C. Oni omogućuju opredeljenje za opremu kada je projekat već uradcn. kao i operater u centru obezbeđenja zbog pogrešne manipulacije sistemom (napr. tako da se jugoslovenski standardi iz ove oblasti donose u skladu sa IEC standardima. To znači da svi zašlilni sistcmi trcba da budu kvalitctni sistemi. potom standardi na nivou pojedinih asocijacija (na nivou Evropske zajednice je to CENELEC (Comitć — Europćcn de Normalisation ELECtrotechnique) i na kraju standradi na nivou međunarodne elektrotehničke komisijc IEC (Internalional Elcctrotcchnical Commission) koja ima 41 članicu. kako bi se postigla njegova što veća pouzdanost. Publ. Publ.)85. pre svega. Ovaj kvalitet je podjednako važan kako za jednosiavne.)84. kao i sistem u celosti. Publ. pogotovo na otvoremm prostonma. kao i standardi iz ostalih oblasti elcktrotehnike. promcna statusa štićenog prostora dok ovaj još nije napušten). siandardi definišu nivo kvaliteta koji treba da imaju pojećlinc komponcntcalarmnogsistcma.1: PREGLED IEC/TC79 DOKUMENATA 839-1-1 839-1-2 839-1-3 839-1-4 839-2-2 839-2-3 839-2-4 839-2-5 839-2-6 839-2839-2839-5-1 839-5-2 839-5Opšti zahtcvi za alarmne sisteme Jcdinicc za napajanje Ispitivanje na uticaje okoline Pravila u praksi Opšti zahtcvi za delcklore Infracrveni aktivni dctektori Ultrazvučni Doppler dctcktor Mikrotalasni Doppler dctektor Infracrveni pasivni dctektor Pasivni dctcktor loma stakla Uvod u dctektorski interfcjs Publ. vcć imaju funkciju upravo onda kada sc to svc zavrŠi. VIII STANDARDI Standardi se donose kao putokaz inžcnjcrima i svim Iicima koja planiraju da uvcdu sistcm tchničke zaštite. a u naSoj zemlji komisija pri Saveznom zavodu za standardizaciju KSN 79.1 dat je poglcd IEC TC 79 dokumenata koji su do sada razmatrani. T&bela je dala prema stanju u mcsecu oktobru 1990. U zavisnosti od kvalitcta personala koje rukuje i odrzava zašhtm sistem 1 disciplinovanosti korisnika objekta varira i ova vrsta lažnih alarma. Publ. Opšti zahtcvi za oprcmu za prenos alarma In Publ.D 79(Sec. Ovaj problem se često rešava pogodnim mehaničkim preprekama. niti donošcnje odlukc o komponcniama koje trcba obuhvatiti sistemom. Jer sistem se ne može tako podcsiti da ne reaguje na veće životinje. medu kojima je i naža zemlja. .)82.C. (na 54-om Generalnom zasedanju IEC-a u Pekingu). standardi koje đo nosi svaka zemlja za scbc.D 131 130 . ko]e se postavljaju isprcd detekcionih zona. U tabeli 8.D ) Opšti zahtevi za sisteme za prenos alarma In Publ.

Industrijski objekti (rafincrije. hidro i termo elektrane. kao putokaz se mogu koristiti standardi Velike Britanije — BS standardi — jer su oni kompletno obuhvatili protivprovalne alarmne sisteme.)S3. — standard u fazi štampanja C. pošte. In Publ.DIS 79(Sec. zlato. 4. arhivi. Finansijske institucije (banke.839-5-4 839-5-5 839-5-6 839-10839-10839-10) 839-10839-10- Zakupljcni prcnosni put Digilalni prenos Govorni prcnos Opšti zahtcvi za alarmne sislcme u transportu Instalacioni zahtcvi za molorna vozila Instalacioni zahtevi za transportna vozila Zahtevi za komponente Procedure tcstiranja In Publ. samoposluge. odnosno IEC standarda.DIS 79(Sec. benzinske pumpe. 3. opasne i vredne stvari i materije.061. kamera. menjačnice).060.S6.C. 2. In Publ.JUS N. Pri daljem razmatranju tcžištc ćemo baciti na vrstu i razmeštaj perifernih uređaja — senzora.)46. Tako bi se mogla napraviti gruba podela prema sledečem: 1. IEC 839-1-3 . Ostali objekti gde se čuvaju vrednosti (novac.S6.)45. U nedostatku domaćih. — standard publikovan In Publ. IEC 839-2-2 . Razmotrićemo tehničku zaštitu tih objekata prema srodnosti njihovog sadržaja.JUS N.)44. robne kuće.S6.D u pripremi DRUGO POGLAVLJE: TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA POVEĆANOG RIZIKA Pod objcktima povcćanog rizika podrazumcvaju sc objekti posebno interesantni zbog sv<)g sadržaja velikih materijalnih i drugih vrednosti.JUS N. fabrike). Muzejsko-galcrijske organizacije i bibliotcke. 79(Sec. poverljiva dokumentacija) — apotcke. ) 132 133 .D — prednacrt standarda DIS — nacrt standarda Od publikovanih IEC standarda iz tabcle 1 u našoj zemlji su do sada usvojena četiri stanđarda i to: IEC 839-1-2 .DIS 79(Sec. juvelirnice.H2.S6.1H i IEC 839-2-3 . SDK. hcmijska industrija. čitača kartica i sl. — a za način dojave alarma važi sve ono dato u prvom poglavlju.JUS N. Legenda: Publ.

metalnim folijama koje se lepe na staklenc površine. PTT organizacijc i mcnjačnice. kao i prolazi iz susednih objekata. automatske novčane šaltere. ukoliko su slaklene površine u ncprekidnom nizu. februara 1990. tako da samo lice koje zna Sifru. može otvoriti vrata sa spoljne strane. trczorc. u člarm 13 stoji sledeće: „Banka obezbcduje zaštitu prostora u ko]i je smeštena SW1FT oprema od oticanja podataka putcm kompromitujućih elckvromagnctnih zračenja i od fizičkog prisustva ncovlaSćcnih lica". odnosno svc one institucije koje se bave promctom i čuvanjcm pozamašnih suma gotovine. vitalne prostorijc. krcditnc. službe drušlvenog knjigovodstva. još uvek ncma) i koristcći dugogodišnje iskuslvo daćemo kratak prcgled prcporuka za zašiiiu Onansijskih institucija. prostorijama računarskog ccntra i SWIFT-a treba obezbediti strogo restriktivan pristup. u vclikim objektima. već i korisnici usluga (stranke) koji se u objektu zaicknu u vreme prepada. Takvi sadržaji zahlcvaju. postoje i mnogi drugi prostori u koje treba obezbediti restriktivan ulazak. i sprovođenje poscbnih mcra tchničkc zašlitc primenom savremenih sredstava i uređaja. Zaštita od provale Ova zaštlta se sprovodi primenom alarmnih sislama često kombinovanih sa TV nadzorom i sistemom za kontrolu pristupa. gradanske sefove. i tu se može primeniti sve ono dato u zaštiti prodora. Zbog toga su u mnogim zcmljama doncti propisi o obaveznoj primeni tehničkih mcra zaštite u finansijskim institucijama i dcfinisani minimalni bezbednosni zahtcvi koji pri tom moraju biti ispunjcni. tj. sa krova i slično. koja bi funkcionisala samo onda kada su tc prostorije napuštene (van radnog vremena). Restriktivan pristup zahtcva ugradnju šifre na ulaznim vratima. komunikacije ka trezorima i svi oni prostori za koje korisnik objckta proceni da imaju posebno značajne sadržaje. noćnc dcpozite. Sem prostorne zašiite. tj. Za zaštitu SWIFT prostorija postoji i ncka vrsta uredbe. vitalne prostorije nckad zahtevaju i dodatnu zaštitu prodora u same prostorijc. okruženi javnim saobraćajnicama i zgradama. nažalost. ili čiiača kartica. a imaju potrebe da povrcmeno borave u centru. ccntar tchničkog obczbcđcnja. sem fizičkog obezbcdenja. U te svrhe treba predvideti sistem za kontrolu pristupa na bazi identifikacionih kartica. Sledeći te p r o pise (kod nas ih. Pri ovome se podrazumeva da su suterenski otvori mehanički zaštićeni odgovarajućim rešetkama (ili na neki drugi način). kao prvog zaštitnog pojasa. Ovakve zaštitne mere podrazumevaju da se radi o računarskom ccntru visokog ranga. Takođe treba da postoji mogućnost komuniciranja radio putcm. 9 od 16. odnosno poseduje odgovarajuću karlicu. sa idcntifikacijom lica koja tu ulaze i zapisom vremena njihovogboravka. ovdc Ireba primcnili i dopunske zaŠtitne mcre. posebno bankama. jer se tu slivaju mnoge informacije vrlo povcrljivog sadržaja. Računarski centar i SWIFT prostorija Računarski ccntar i SFIWT prostorija moraju biti posebno zaštićeni. a van njega prcko telefonske linije. kasc. IC barijcrama. šaltersale. SWIFT prostorijc.I FINANSIJSKE INSTITUCIJE Pod finansijskim instimcijama u kontckstu tchničke zaštite podrazumevamo sve vrste banaka (komcrcijalnc. svi otvori na visini ispod 4 m. vrata i prozora.. pa je logično da će se od nekih mera odustali kada su u pilanju niži centri. Pre svega. Doksc pri provali obično nanosi manja ili veća materijalna Šteta. kao i drugi otvori koji ne služe za komunikaciju. kojima treba obuhvatiti: prodore u objekat. 1. detcktorima loma stakla na staklenim površinama. Stiti se i centar tchničkog obezbedenja od neovlašćenog ulaska. Osoblje centra treba da ima mogućnost komuniciranja unutar objekta preko centralnog intcrfonskog urcdaja. Dva vida napada karakteristična za finansijskc instilucije su provala i prepad (pljačka). To su najčcšće ulazna vrata i prozori na nivou prizemlja objckta. U ovom poglavlju bićc dat prcglcd tehničkih mcra zaštite koje treba primeniti za pojcđine vitalne prostore pomcnutih objekata — trezore. mogućih prodora. sefove. Sem prostorne zaStite. kase. I to ne samo lica zaposlena na mesuma gde se prepad dešava. tj. koji bi sem 135 . to ncma alarmnog sistema za zašlitu perimetra. Stite se scnzorima koji detcktuju prisustvo lica u prostoriji (detektorima pokreta). sve ono kroz Sta se može spolja prodreti u unutrašnjost objekta. god. Na sličan način kao računarski centri. Zaštita se sprovodi na jcdan od načina opisanih u prvom poglavlju i to: primenom kontakta na vralima i prozorima. Prcporuka za izv. Kontrola ulaska Sem pomenutog. za Stcdnju). kao i drugih vrednosti u svojim depozilima. VITALNE PROSTORIJE To su prostorijc gde se vrši ccntralna obrada podataka — računarski centri. „slojcvitu zaštitu" počinje od samog objckta. automatskc novčanc šaltcrc (bankomate). objavljenom u službenom listu SFRJ br. sve one punktove koji mogu biu predmei poscbnog intcrcsovanja i samim tim izloženi napadu na neki način. PRODORI U OBJEKAT Kako se posmatram objekli uglavnom nalazc u urbanim srcdinama. treba omogućiti interfonsku najavu. pri prepadu su ugrožena i dobra i ljudi. U „Uputstvu za jedinstvenu primenu i korišćcnje SWIFC-ove tchnologije rada u Jugoslaviji". a primena rešctki ne naruSava arhilcktonsku cclinu. Za ostala lica koja to ne poseduju.

. ili su ugrađene. za svc zaposlcnc. uz poznavanje Sifre. kako bi sistem bio što otporniji na ncautorizovan pokušaj ulaska. Ovde svako ovlašćeno lice tccba da ima svoju šifru koja predstavlja njegov lični identifikacioni broj — PIN (Pcrsonal Identification Number). to prostornom zaštitom tre136 ba i oni da budu obuhvaćeni. bio bi omogućen na jedan od sledećih načina: — najavom u ccntar tehničkog obezbcđenja. kao na primcr računarski centar. Prema njima ona bi se svela na zaštitu: — vrata glave dcpozita. Tako bi se u objektu formirala tri nivoa kontrole ulaska i to: — prvi nivo. To su najčešče trgovinske kuće koje ostavljaju svoj dnevni pazar na sigurno mesto. pa i klasifikacija prcma vrcmcnu potrcbnom za nasilno otvaranje ili proboj. ako ih ima više) bi se postavili čitači izabranog tipa kartice. čiji su sadržaji dostupni sarao otvaranjcm odgovarajućih vrata. — đrugi nivo. bez izazivanja alarma. odakle bi se. — bez najava u CTO. rasporedu polica i kontejnera. Kanal se najčešće obavija signalnim kablovima čije presecanje inicira alarm. ukoliko oni pripadaju istom korisniku. i za jedne i za druge postoje propisi za mehaničku konstrukciju i čvrstoću u pogledu otpornosti na proboj. na kraju „izlaz". vrsti smeštenog materijala. gde bi sc moglo uči samo sa karticom koja ima taj prostorni kod (sa ili bez eviđencije vrcmcna ulaska i boravka). izvršila deblokada prostorne zaštite. U prvom slučaju koriste se senzori koji se postavljaju na štićenu površinu i reaguju na šumove koji nastaju pri pokušaju probijanja tih površina standardnim sredstvima. TREZORI O zaštiti trezora i kasa nc govorimo zajcdno ne zbog toga što oni trcba da imaju rezličit stcpcn zašiitc. Pri primeni kartičnc kontrolc pristupa moguća jc centralna obrada podaiaka sa čitača za više objekata.). Dok trczor prcdsiavlja prostoriju dovoljno veliku za ulazak i kretanje jcdnog ili višc lica. s tim što bi se prenos podataka sa dislociranih objekata do glavnog centra mogao vršiti preko postojeće tclcfonske linijc. koji se kompletno nalazi u objektu. tavanici. trezore. To mogu biti: dclcktori šuma. Inače. a zidovi konterjera se štite slično kasama. U ovakvim slučajevima sistem za kontrolu pristupa trcba iskoristiti i za kontrolu obilaska objekta od strane čuvara. na ulazu u odrcdcnc prostorijc. i zaSliti same prostorije. pristupačnog korisnicima. koji bi na počctku radnog vremena imali status „ulaz". Ugrađene kase se najčešće štite detektorima šuma sa dodatnim mikrofonima i posebnim zaštitnim delovima za ključaonicu. za zaposlcne u odrcđcnim radnim jcdinicama (tehnološkim celinama).. a u toku rada „izlaz službeni" i „izlaz privatni". mnoge finansijske institucije u svetu imaju tzv. kroz koja se ubacuju omoti sa novcem. — treći nivo.bezbcdnosne imao i funkciju evidcncijc radnog vremena svakog zaposlenog i olakšao rad personalnoj i obračunskoj službi. Ovi depoziti su instalirani uz samu banku. pri čemu treba voditi računa o popunjenosti samog trezora. na glavnom ulazu (ili ulazima. Vrata na šalteru depozita treba da imaju bezbednosnu bravu sa ključem i zaStitnim kontaktom u slučaju pokušaja nasilnog otvaranja. podu. NOĆNI DEPOZITI U cilju da se omogući korisnicima da dcpunuju novac u vreme kada su šalteri za rad sa slrankama zatvorcni (van radnog vremena i u vreme praznika). SWIFT. kako mnogi vcruju. ili ukopani (ukoliko se predvide u toku gradnje trezora). Legalan ulazak u trezor. — kanala koji vodi od vrata do kontejnera gde se skupljaju deponovani paketi. ukoliko su kase većih dimenzija i teško pokretljive. 137 . — postavljanjcm scnzilivnih proslirki ispred kase. Kako su trezori obično izolovani od ostalog dela objekta predtrezorskim prostorima i meduprostorima dužobodnih zidova. U drugom slučaju se koristc neki od prostornih senzora. KASE Način zaštile kasa zavisi od toga da li su one samostojeće . dotle kasa prcdstavlja kontejner sa jednim ili više boksova. Kod tehničke zaštite trezora mogućc je govoriti o dve vrste zaštite i to: zaStiti njegovih graničnih površina (pod. sa evidencijom vrcmcna boravka u toj prostoriji.pokretne. po identifikaciji lica koje traži ulazak i njcgovoj autorizaciji. — detektorima šuma. Uz preporuke o mehaničkoj konstrukciji ovih depozita daju se i preporuke za njihovu tehničku zaštitu. iJi bojc glasa. položeni po zidu. zidovi. vrstu brava na vratima (sa šifrom i tajmerom). pravilno raspoređeni i vezani za armaturu trezora (tada im se dclokrug delovanja znatno povećava) i senzitivni kablovi pogodnog tipa. Kod pokretnih kasa zaštita se najčešćc izvodi na jedan od sledećih načina (ili njihovom kombinacijom): — pomoću kapacitivnih detcklora. noćne depozite. — samog kontejnera. sa otvorom za ubacivanje propisno upakovanog novca i čekova sa spoljne strane. U tc svrhe se najčešće koriste IC senzori za koridorsku zažtitu. vcć iz prostog razloga što se oni razlikuju po svojoj vcličini. pomoću nekog od načina za kontrolu pristupa — čitač kartice na ulazu ili čilač otiska prsta.

pa se mnogi zavaravaju mislcći da su timc dovoljno zaštićcni. koji je aktivan u ovom slučaju samo u vreme kada banka ne radi sa klijcntima. odcljak 4 i — TV nadzor predtrezorskog i trczorskog prostora. isprcd i u trezorima na više mesta i sl). kako je to prikazano na slici 1. Sem postojećeg alarmnog sistema. već samo one pri kojima se alarmira pokuSaj neautorizovanog ponašanja. 2.) smeštenih na mestima lako dostupnim licima za koja su predviđena (žalterska i blagajnička mcsta. tako da ona ima prioritetno uključenje u slučaju alarma. brojačnicama. kao i celog trezorskog prostora gde su sefovi. mcsla dežurstva. Pri lome se zaboravlja da su oni svakodnevno dosiupni klijcntima i da jc zbog toga opasnosi od neovlašćenog otuđenja njihovog sadržaja prilično vclika. a imajući u vidu njihove bogate sadržaje.. Kako ih zašiiiiii? Preporuke za zaštitu se odnose na mehaničku konsirukciju i otpornost na proboj i na tchničku zaštilu — alarmni sistcm i TV nadzor. kao i priključak za napajanje sistema. ali i na mnogim promctnim mestima kao što su železničiće stanice. TIHI ALARM Tihi alarm se u slučaju pljačke inicira u lokalnom ccntru lehničkog obezbeđenja. provalama.l. Tada bi sc dodatne tchničke mcre zaštite svele na: — kontrolu ulaska u irczor na jcdan od načina opisan u prvom poglavlju. Može se reći da za zaštitu od prcpada postojc četiri bazne metode.l: Alannna štipaljka Alarmna štipaljka sadrži mikroprckidač koji je zatvoren kada su njome prihvaćene novčanice. Primena TV sistema zatvorcnog kruga za osmatranje transakcije je ekonomski opravdana u onim slučajevima kada je ATM u neposrednoj blizini matičnog objekta. acrodromi. mesiima gde dežuraju lica fizičkog obczbcđenja i svim drugim mcstima gde postoji mogućnost otvaranja kasa. preporučcnog za trczore. pedala i sl. To su: tihi alarm. uzimanje gotovinc. razmenu novca i sl. ZitStita od prepada Zaštitu od prepada trcba prcdvidcti na: blagajničkim mcstima.GRAÐANSKI SEFOVI Građanski sefovi sc po pravilu nalaze u trczorskim prostorima.1. Pri izA'lačcnju svcžnja. TV nadzor. s tim što cena oprcdcljujc vlasnika ATM-a koju će od njih upotrebiti. Baš zbog toga. Ovo potvrduju i mnoge statistike koje pokazuju porast kriminala ove vrste u svetu. šoping centri i sl. ili dislociranom mestu (policiji ili centralizovanom dojavnom centru). Alarmnim sistcmom treba obuhvatiti iste celine kao kod noćnih depozita. 138 Neki proizvođači ATM-a ostavljaju u samom automatu mesto za kameru i spoljni priključak za povczivanjc sa monitorom. Pri ovome se podrazumeva da su meharrička konstrukcija scfa i način njcgovog otvaranja izvedeni prema važcčim propisima. potrebno je preduzeti dodatne zaštitne mcre u vreme kada je trczor dostupan. neprobojne barijere i alarmne torbe. kao što su dcponovanje gotovine i čekova. Sl. I tu je moguće kameru povezati sa alarmnim sistemom. snimilo. u kome već posioji ovakav sistcm. daljmski blagajnički sistemi. prckidač se otvara i inicira alarm. 139 . Kamere sa filmom (16mm i 35mm) se postavljaju iznad ATM i služe za snimanje transakcija. AUTOMATSKI NOVČANI ŠALTERI (ATM) Automatski novčani šaltcri ATM (AutomaticTellcr Machines) omogućuju razne transakcijc klijcntima finansijkih institucija. izloženi su. Svako sumnjivo ponašanje bi se na vreme uočilo i. s tim što neki proizvodači ATM-a već predvidaju ovu zašlitu i ostavljaju prikljućak za spojni kabl za povezivanje sa alarmnom ccntralom. Tihi alarm se može aktivirati i alarmnom SlipaJjkom. tako da unutar samog napadnutog objckla ncma vidljive indikacije da je alarm aktiviran. i to u svako vreme. Pri ovome se čcsto ne snimaju svc transakcije. po pravilu. a očckuje se da će to biti u porastu. sefova ili trezora pod prinudom. TV nadzor je moguće realizovati na dva načina: pomoću kamere sa filmom i koristeći TV sistcm zatvorenog kruga. Instalira se na blagajničkim mestima — u odgovarajučim predgradcima za novac. TV sistcm bi omogućio osmatranje mesta gde sc vrši registracija ulaska. u cilju štednje filma. a stvar je vlasnika ATM-a da li će tc mogućnosti iskoristiti. Aktivira se raznim vrstama prckidačkih elemenata (tastera. šalter-salama. Instaliraju se uz sam objekat.

Ovc kamcre mogu da rade i u režimu „sumnjiv". pa je moguće snimiti svaku specifičnost u krctanju napadača u akciji. Način rada kamcra (sialni. brojačnice. Kombinovane torbe — predstavljaju kombinacijutorbesadimnimsignalom i zvučnim alarmom. jcr se on nalazi u bezbednom prostoru. je automatski novčani šalter — ATM.jednostavnimstiskanjcm tastcra. ili kada se scm šaltcr-sale TV sistemom nadziru i drugi prostori (ulazi. Opremljena je električnim žok sistcmom koji vlasnik torbc aktivira pomoću daljinskog upravljača kada je napadač sa otetom torbom na određenoj bezbednoj distand (maxdo270m). može preko određenog uredaja. holovima i sl.000 V) pocelojpovršini torbe žto izaizva takvu nclagodnbsl da jc napadač obavczno ispušta. . U tom slučaju se kamerc postavljaju na svim meslima gde se očekuju neregularna ponažanja i povezuju na jedan ili više monitora u centru obezbeđenja.drugo. Automat može biti pokraden. Kada se radi o vcčcm objektu. predstavljaju cfiksanu fizičku prcprcku koja štiti zaposlene od vatrenog oružja i fizičkog nasrlaja od strane napadača. Standardi su dati kao ekvivalentni prevodi. Tada se automalski sačine četiri snimka i kamera zaustavi. pa se ovakav način nadzora prcporučuje kao vrlo cfikasno srcdsivo u borbi protiv ove vrste kriminala. pojedini spoljni prostori i sl. ALARMNE TORBE Za zaštitu od prcpada pri manuclnom prcnosu novca. Autonomne kamere sc uglavnom postavljaju u šaltcr salama i uključuju istovremcno sa aktiviranjem prcpadnog alarma. prekidanjem strujnog kola prcko dodatne ručke — obujmice oko članka ruke (ili aktiviranjcm od slrane nosioca). a objavljene 1973. Torba sa električnim šokom — najnoviji jc izum ove namene. koristc sc tzv. sa filmom i videorekordcrom. Torba sa radio-alarmom — signalizira zvučni alarm koji se aktivira bežičnim putem pri udaljavanju torbe na rastojanje veče od 2 m od vlasnika. stand-by) i redosled prikazivanja osmatranih scena na zajedničkom monitoru sc projektuju prema zahtevima korisnika. Statistike pokazuju da se. g.2: Torba sa elcktričnim šokom 3. i TV sisiem zatvorenog kruga.Priaktiviranjusejavlja visoki napon (40. Jedan vid daljinskog sistcma za transakciju. A pri zašliti od pljačke to je p'rimarno. Na taj način se dobija pokretna slika sa više kadrova u sekundi (broj se može odabrati). alarmnc torbe. šio dosta doprinosi i njihovoj efikasnosti. U okviru TV nadzora primenjuju se autonomne kamere. To znači da blagajnik koji posumnja da bi odredena osoba mogla biti u izvidanju banke.). Tb može biti protivprovalni alarm ili prcpadni. uključiiikameru nasnimanjcbezaktiviranja prepadnog tastcra. ali po ljude nema rizika. Torba sa zvučnim alarmom — signalizira zvučno odvajanje torbe od nosioca. aktiviranim žičnim ili bcžičnim putem. u cilju planiranja pljačke. Nalik su na dobro poznate „Samsonite" aktn tašne i snabdcvcnc su urcdajima za alarmiranje pri olimanju od vlasnika. Odnose se na „Minimalne standarde za obczbedcnjc banaka". SLl. kada „šalteri" mogu biti instalirani na ulazima u objekte. aktiviran od strane ugorženog lica. Stanđardi za sisteme tehničke zaštite u bankama Navešćemo neke standardc Sjedinjenih američkih država. lako da postoji vi'še vrsta ovih torbi. jer se osećaju sigurnim iza barijcrc. vrcdnosnih papira. zahvaljujući primeni TV sistcma. tada je najekonomičnije primcniti TV sistem zatvorenog kruga. koji nisu strani mnogim bankama širom sveta. date u aneksu A12 CFR (Code of Fcdcral Rcgulation). ali tako da prioritet uključenja ima kamcra u zoni koja je u alarmu. nakita i sl. omogućuje potpunu bezbcdnost blagajnika. trase utovara i istovara robe. holovi. NEPROBOJNE BARIJERE Iako primena neprobojnih barijera — neprobojnog stakla — ne predstavlja tehničku zaštitu u pravom smislu reči. ovde je spominjemo iz razloga što ona ima vrlo značajnu ulogu u zaštiti blagajničkih šaltera od prepada.) TV NADZOR Primena TV nadzora u zaštiti od prepada omogućuje da se dobije fotografija vinovnika plajčke. a sa strankama komunicira preko TV sistema uz interfonsku najavu. Torba sa dimnim alannom — daje narandžasti dimnfsignal pri prepadu. koji predstavlja krajnji domet u zaštiti od pljačke. Ovakvi sistemi se posebno preporučuju za bankarsko poslovanje van radnog vremena. psihološki dclujc na zaposlcne u smislu podizanja njihovog morala. 141 . Način alarmiranja jc raznolik. 70 — 80% izvršioca idcntifikuje. mada i to retko ukoliko ga zaštitimo alarmnim sistemom. kako bi se olakSalo njihovo hvatanje. sa obaveznim snimanjem dogadaja na video rekorderu. kojim se oboji sadržaj torbe i samim tim postaje neupotrcbljiv za napadača. Iskustvo pokazuje da ove barijere vrlo uspešno vrše svoju funkciju i to na dva načina: 140 — prvo. DALJINSKI BLAGAJNIČKI SISTEMI Primena ovih sistema.

treba da se aktivira jaka sircna ili drugi uredaj koji se čuje u unutrašnjosti objekta i na rastojanju od 150 m van njega. (C) Obezbcden od slučajnog prcnosa alarma. signal (koji se ne može dclektovati od strane neautorizovanog lica) koji označava da se u ekspozituri dogodio kriminal. zidovc. pod ili tavanicu svakog trczora i svake kasekoja nije u trezoru. . izložbeni prostori. II MUZEJSKO . signal koji indicira da jc u loku bilo koji od navcdcnih napada. tchnička zaštita treba da bude tako projektovana da: — pruži zadovoljavajući nivo zašiite u svim rcžimima rada. (E) Opremljen nezavisnim izvorom napajanja (baterija) dovoljnim da osigura neprekidan rad sistema za najmanje 24 časa u slučaju ispada napona gradske mreže. 143 142 1 . Protivprepadni alarmni sistem trcba da budc: (A) Projektovan'da prenese do policije. sa indikacijom stanja otvoreno/zatvoreno u centru tehničkog obezbedenja (CTO) — prekidača na prozorima. novčane i slične vrednosti kada je banka zatvorena. — pokretne izložbe. 1. odnosno njegovog korišćenja. sve ostalebančine isposiave ireba da imaju odgovarajuću opremu za brzo obaveštavanje policije da se desila pljačka ili da je u loku. (D) Snabdeven vizuelnim i audio signalom koji omogučuje indikaciju neregularnog funkcionisanja ili sabotaže na sistcmu i (E) Opremljen nezavisnim izvorom napajanja (baterijc) dovoljnira da osigura neprekidan rad sistcma za vrcme od najmanje 80 časova u slučaju ispada napona gradskc mrcže. — crkve i manastiri i kulturno-istorijski lokalitcti. (B) Projcktovan tako da prcncsc dc policijc. dircklno ili posredno. — ne izazove ošlećenja na objcktima koja su od izuzctnog kulturno-istorijskog značaja. u kojoj se Čuva golovina. po potrebi dopunjenim detektorima loma stakla. (C) Obezbeđcn od slučajnog prenosa alarma. čuvanjem i izlaganjem umetničkih vrednosti. — omogući faznu rcalizaciju kompleksnijih zaštitnih sistema.PROTIVPROVALNI ALARMNI SISTEMI Protivprovalni alarmni sistcm trcba da budc ugrađcn u svaku bančinu ekspozituru.TSKI OBJEKTII BIBLIOTEKE Pod muzejsko-galcrijskim objcktima sc u okviru vehničkc zaštite podrazumevaju sve one institucije kojc sc bavc sakupljanjem. S obzirom na sadržaje i ritam rada ovih objekata. (D) Opremljen audio i vizuelnom signalizacijom neregularnog funkcionisanja ili sabotaže na sistemu. Scm mehaničke zaštite (bezbednosna vrata sa odgovarajućom bravom. rešetkc na prozorima). Za ekspoziture do kojih policija normalno ne može da stigne u roku od 5 minuta od oglašavanja alarma. ili da je u toku. ove prodore treba obuhvatiti alarmnim sistemom ugradnjom odgovarajućih detckcionih clcmenata: — prekidača (magnetnih ili mehaničkih) na svim ulaznim vratima. > PROTIVPREPADNI ALARMNI SISTEMI Protivprpadni alarmni sistem treba da ima svaka bančina ekspozitura do koje policija može normalno da dođc u roku od 5 minuta od oglašavanja alarma. — ne dovodi u pilanje način života objckta. odnosno kompatibilnost u slučaju njihovog prošircnja. — ne naruši cstctiku ambijcnta. aklivira prckidačkim uređajima lociranim na svakom blagajničkom mestu ili šalteru (izuzcv šalterskih i blagajničkih mesta gde su zaposleni zaštićeni neprobojnim siaklom i izolovani od strane lica u ekspozituri). Tako će u ovom poglavlju tehničkim merama zaštite biti obuhvaćeni: — muzeji. Zbog srodnosti funkcije koju vrše i identičnog načina rada ovde su svrstane i biblioteke. komunikacije u objcktu. — galerije.GELERI. depoi i restauracije. kao i svaki pokušaj napada na kasu u cilju njcnog pomeranja. (B) Sposoban da sc pokrene. (A) Protivprovalni alarmni sistem ircba da bude sposoban da brzo detektuje napad na spoljna vrata. bilo da su onc naše kulturno-istorijsko naslede ili dela vrsnih domaćih i stranih umctnika. sa stalnom zaštitom (u toku 24 h) ukoliko nema potrebe za njihovim svakodnevnim otvaranjem. — transport umctničkih dela i — bibliotekc. direktno ili indirektno (posredno). Muzeji Primena tehničkih mcra zaštite u muzcjima biče razmatrana sledečim redosledom: prodori u objckat. PRODORI U OBJEKAT Na nivou prizcmlja (i sutercna) zaSiitom trcba obuhvatiti sve moguće prodore na visini do 4 m. ukoliko oni ncmaju rcšetke ili drugi vid mehaničke zaštite. uvođenjem mera kojc će predstavljati ncku vrstu prinude ili izazvati osećaj nelagodnosti kod posetilaca.

za osmatranje prilaza sa liftovskih stajališta. Zaštita slika Zaštitu slika na zidu moguće je realizovati na više načina. a kontaktni u zid (sl. svetlarnika i sl. — primona TV kamera koje bi se postavilc na svim punktovima gde se očekuje povećani protok lica (posetilaca i zaposlcnih).1) SLZl: Detektor pomaka slika — magnetni prekidači. čime se postiže pojcdinačna zaštita slike njenim vešanjem preko detcktora u nosivo-kliznoj Sini. ili akusličkim dctektorima loma stakla u blizini prozora. Prodore u objckat sa drugih nlvoa (krova. od kojih se najčešće koriste sledeći: — detektori pomaka slika. na stepenišnim odmorištima ukoliko ona dalje vode do restriklivnih prostora. Kada je muzej otvoren za posctioce.— infracrvenih aklivnih barijera sa više snopova.) treba. stcpenišni proslori. ako se radi o prozorskim otvorima. Kako če se oni zaštititi zavisi. tako i zažtitu od njihovog slučajnog ili namernog oštećenja (vandalizma). Ova zaštita je uključena svih 24 h (režim „stalno"). Konkretni uslovi bi odrcdili da li treba primeniti fiksnu ili pokrelnu kameru i kako pi se vršilo osmatranje.2. svako približavanje eksponatu van dozvoljenog trcba na ncki način da bude signalizirano. kao i hodničkim komunikacijama. 144 Kada je muzej zatvoren za posetiocc. pa se tu može prcporučiti: — primena odgovarajućih prostornih senzora — širokopojasnih za antree. od njiliove veličine.. odnosno sistem bi bio aktivan samo u vreme kada je muzej zatvorcn itd. bilo da se oni nalaze na zidu (slike. susednih objckata. posebnu pažnju trcba posvetiti zaštiti eksponata u izložbcnim prostorima. stepenišni prostori bi imali rcžim zažlite „ivoć". treba postaviti TV kamcre za spoljnu montažu. javljači šuma ukoliko se radi o pregradnim vratima koja se ne smcju potpuno mchanički blokirati. čijom koncepcijom moraju biti jasno razgraničeni periodi kada je muzej zatvoren za posctioce i kada je muzej otvoren za posetioce.2. To mogu biti več pomenuti magnetni prckidači. holove i stepenišne prostorc. Drugim rcčima. a u ovom drugom slučaju i o kakvim je postavkama reč — da li samo o izložbama slika ili drugim vrstama umetničkih dela. Pri pređlaganju konkretnih režcnja za zaštitu izložbenih prostora treba obavezno znati da li je taj prostor prcdvidcn za stalne postavke ili za promenljive. Na primer: antrei ispred tehničkih ulaza u objekat bi bili u režimu zaštite „stalno" (24 h) i ista bi se isključivala iz CTO samo kada se ti ulazi koriste za transport robe. takode za pojedinačnu zaštitu. pre svega. dobro mchanički obezbcditi. holovi. Ukoliko su na mesuma gdc su predvidene kamere postavljeni prostorni senzori. ukoliko se neka prostorija graniči sa višc staklenih površina. pokrclne ili fiksnc. Za osmatranjc prilaza. KOMUNIKACIJE To su svi prostori koji od spoljnih ulaza vode do vitalnih prostorija (ili predmeta) — antrei. Svaki pokušaj 145 . onda obavezno trcba ostvariti sprcgu scnzor-kamera tako da se pri pojavi alarma kamera automatski uključuje na snimanje.. ako lo zahlcvaju mikrolokacijski uslovi. uz odgovarajuću rasvetu. IZLOŽBENI PROSTORI Specifičan način rada muzeja posebno se odražava na tehnlčku zaštitu njegovih izložbenih prostora. smeJtenih u vilrinama i na postamentima. a uskopojasnih za hodničkc komunikadje — čiji bi režimi rada bili uskladcni sa frckvcncom koriščcnja tih prostora. IC scnzori (pasivni i barijere) ako su u pitanju hodnički prolazi ili. izložbcni prostori sc štite kao i svi zatvorcni restriklivni prostori primcnom dctcktora pokrcta i dctcktora za zaštitu prodora u prostoriju. u vitrinama ili na postamentima. kada se nosivo-klizne šine mogu postaviti duž svih zidova izložbcne prostorije (ivica zida i plafona) i opremiti određenim brojem ovih dctektora (sl. tako da se dobije zaštitna zavesa. Rcžim rada je . pak. tapiserije).2). ikone. a onda u svakom konkretnom slučaju predvideti odgovarajuću clcktronsku zašiitu. što bi omogučilo stalno praćenje situacije na osmatranim mcstima. Ovakav način zaštite je naročito pogodan za promenljivc postavke. liflovske komunikacije i sl. položaja u objektu i načina korišćenja. kada se magnetni deo montira u pozadinu rama slike (ikone). Prcduzcte mere treba da omoguće kako zaštitu od otudcnja eksponata. pre svega. Kamere bi trebalo postaviti na ulazu za posetioce i na ulazu za zaposlene (ukoliko postoje odvojeni ulazi).noć".

jer se pažljivim posmatranjem možc otkriti prava trasa snopa i slika ukloniti bez njcgovog narušavanja. — IC aktivna barijcra. pri čemu se na svaku njegovu slranu mora montirati po jedan detektor. Predmeti na postamenuma sc štitc raznim vrslama pritisnih prekidača koji iniciraju alarm pri podizanju prcdmeta sa podloge. treba postaviti ručne javljače prepada. bcz obzira da H su one samostojcče ili ugradne. To mogu bili 1C pasivni senzori.2. pružanjcm ruku prema slici. Ovaj tip zaštite treba koristiti za manje vredne slike. ako su viirine postavljcne uz zid i u nizu. dctcktujc svako pomeranje slike. Monlira se na uglovima prostorijc i fokusira duž povržinc zida na kome su slike. bcz medusobnih bočnih prcgrada. Svako prcsccanje snopa. deluje nccstctski i znatno narušava umetnički doživljaj posmatrača. onda jc takvc vitrine najpogodnije štititi prostornim dclektorima.„eđuum. Uglavnom se prcpourčuje za zidnc vitrine. jcr detektuju i grcbanje po staklu i pokušaj njcgovog isccanja.2. a na vižc mcsta u prostoriji ostaviii podne utičnice preko kojih bi se detcktori mogli priključiti na alarmnu centralu. Šio sc tiće estctikc važi isto što i za detektore loma stakla. na dve ili više visina (snopova). trcba primcnili IC pasivni uskopojasni senzor. posebno dizajnirani za ovu namcnu. tako da u slučaju uočavanja neregularnih ponašanja. jer vcliki broj ovih dctcklora. Prostorni senzori se uglavnom koristc za zašutu unulraSnjosti jednodelnih vitrina u kojima su smcšlcnc dragocenosti. a reaguje samo na lom stakla. I jedni i drugi dclcktuju pokrci rukc u viuini. postoji mogućnost korišćcnja prostornih senzora. Vitrine Za zašlitu vitrina. Oni ne smeju da budu lako dostupni posetiocima.2: Magicmi prekidači — živin pcrkidač. Na sl. koja omogućuje zaštitu slika u nizu. 147 . ili kao dopunsku zaštitu. koji dctcktujc svako ncpropisno približavanje slici. primena ovog detektora zahteva dobro uzemljcnje zida na kome sc slika nalazi i. odnosno treba ih ugraditi na diskrctnim mestima. postavljanjem mctalne antcne iza slikc. ali su nešto pouzdaniji od dctcktora loma stakla. je dat primer ugradnje dve vrstc ovih prckidača. 2. U slučajcvima kada se u izložbcnim prostorima sa promenljivim postavkama očckujc izlaganjc cksponala i u viirinama. — kapacitivni dclcklor. Na primcr. dežurna lica mogu upozoriti centar obezbeđenja i tražiti pomoć. postavljeni ispod gornjih poklopaca vitrina tako da nisu uočljivi.2.3). ViSc služi za zaštitu od radoznalih posetilaca nego od onih zlonamcrnih. Detektori loma stakla sc korisic za zaŠtilu staklenih površina vitrine. Predmeti na postumenlima Sl. potrebno ga je posebno izvesti ugradnjom metalnog zastora. ili sa slubovima i scpareima).fcccimiepla.4. gde postoji samo prednja staklena povržina. dctcktora loma stakla i vibracionih detektora. Vibracioni detektori sc takodc motiraju na staklcnim stranama vitrine. slično magnctnom. ukoliko to nije slučaj. pogotovo na niskim vitrinama. u zavisnosti od njegove veličine i konfiguracije (viže sala u nizu.4: Pritisni prekidaći Zaštita od prepada Na više mesta u izložbcnom prostoru. a koji ćc se primeniti zavisi od rasporeda vitrina i nj ihove vcličine. montira sc u pozadinu rama i omogućuje pojcdinačnu zaštitu ckspcmata. će izazvati alarm. Sl. obično postavljeni ispod postolja (sl.naizramase „ C j j neće dctcktovati. ili ultrazvučni.

u slučaju da postoji potreba svakodnevnog ulaska u depo. umesto kvake. RESTAURACIJE ) ) ka cro Sl. mehanički zaštićcni na adekvatan način. Rcžim rada ovih senzitivnih elemenata bi bio određen prema načinu rada u depou i mogao bi biii: — „Stalno" sa deaktiviranjem iz cenlra tehničkog obezbeđenja po najavi ulaska u štićeni prostor. jer se u njima često zadržavaju vrlo vredni eksponati čija je obrada u toku. ukoliko ih ima.Bežični sistem Tamo gde izbilo kojih razloga ncma uslova za vođcnje instalacija po objektu. Ukoliko se želi diskrctno osmalranjc. retke i stare knjige). Vrata bi bila opremljena elektromehaničkom bravom i za autorizovani ulazak bi se deblokirala sa unutrašnje strane pritiskom na odgovarajući taster. vodcne na monitor izdcljen u više segmenata. u slučaju kada se dcpoi povremeno koriste. Ovo umnogome olakšava rad službe fizičkog obezbeđcnja u vreme kada je muzcj otvoren za posetioce. a potrebna komunikacija se ostvaruje radio putem. sem standardnih kamera. Ovim bi se omogućilo osmatranje izložbenog prostora tako što bi sc alarmiralo neovlaščeno približavanje posebno vrcdnom cksponatu fokusiranom u alarmni segment. onda se preporučuje primena elektronskc šifre na njcgovom ulazu kojom bi se vršilo deaktiviranje senzora pri ulasku u štićeni prostor. onda ih je najpogodnije štititi nekim prostornim senzorima i magnetnim prekidačima na vratima. ili se radi o promcnljivim postavkama. tako žto bi se svaka poseta najavljivala preko interfona postavljenog pored ulaznih vrata.2. gde samo promena slike u jednom od njih izaziva alarm.5: Beiični sislem Sem navcdenih načina zaštite cksponata u izložbcnim salama. a i van toga. kamcra koja sc automatski uključuje na snima-. jer pruža mogućnost stalnog uvida u stanje štićenog prostora. nezavisno od namenc depoa. ili eventualno. nje kada se promeni slika u njenom vidnom polju (na primer. pa se u zavisnosti od toga prcduzimaju i tchničkc merc zaštiic. vrlo je korisna i efektna primcna: 148 TV nadzor Proslorijama u kojima se vrše rcstauracije treba dati tretman restriktivnih prostora i u tom smislu preduzeti odgovarajuće mere zaštite.5. — videodctektora pokrcta. ugradi kugla-rukohvat. najpogodnije jc primeniti bežične sisteme zaštite. — segmentne kamcre. Za ove svrhe. Tako ovim prostorima treba obczbediti: — restriktivan ulaz u toku radnog vremena. bez obzira na radno vreme muzeja. Pri ovome se podrazumcva da su svi mogući prodori u depoe. — „Noć". kako bi se onemogućio ulazak neovlašćcnim licima i u pcriodu kada su ove prostorije zaposednute. preko pojedinačnih predajnika uz senzore i zajedničkog prijcmnika uz alarmnu centralu. dva (raznc vrcdnc kolekcijc.2. pogotovo kada je u pitanju neka izuzetno značajna izložba. kad se ispred kamere nade lice u vrcmc kada je muzej zatvorcn). za potpuniju zaštitu se predlažc i primena TV kamcra. koja se smcSta u susednoj prostoriji. kako je to prikazano na sl. da se na ulaznim vratima sa spoljne strane. Kada su u pitanju depoi u kojc ima pravo pristupa višc lica. sa dcblokadom iz CTO na počclku radnog vremena i uključenjem po njegovom završeiku. onda se prcporučuje primena kamere sa igličastim objcktivom. Kod njih izmcdu senzora i alarmne centrale nema žičnih veza. a u nadziranom prostoru jc samo diskrclni objcktiv. Kada se radi o dcpoima u koje ima pravo pristupa samo jedno lice. 149 . DEPOI Depoi u muzejima imaju različitu namenu i način korišćenja. Posebno se preporučuje.

što bi omogućilo da se dobije upotrcbljiv snimak. pogodno raspoređene i aktivne u periodu kada je objekat zatvoren.— uključcnjc u alarmni sistcm van radnog vrcmcna. — osnovnu konfiguraciju alarmnog sistcma (prostornu zaStitu). koji bi predstavljao osnovnu konfiguraciju alarranog sistema (prostorni senzori. a okružcnje im je stambcni prosior ili drugi prostori opšlc namcnc. van radnog vremena onc najčešće nemaju fizičko obczbcdcnje. iznad svakog ulaza. koji bi bili aktivni u periodu kada je objekat zatvoren. kada jc u njcmu potrcban povcćan nivo bezbednosti. Ukoliko je galerija na pcriferiji urbane srcdine. zbog čega su često izloženi haranjima i vandalizmu. za galerijc treba obavezno predvidcti: — dobru mchaničku zaštitu svih mogučih prodora u objckat. onda je ceo prostor mogućc zaštititi mobilnim alarmnim sistemom. gdc lokalno alarmiranje nije mnogo efikasno. sa jakom spoljnom sirenom za oglaSavanje alarma u pcriodu kada je izložba zatvorena za posetioce. a van toga prcko spoljnc sircnc. tako šlo bi se izvcla prostorna zaštita nckim od dctektora pokrcta i zaštita ulaznih vrata magnetnim kontaktom sa indikacijom u CTO stanja otvorcno/zatvorcno. ili IC pasivnim uskopojasnim senzorima. Crkve i manastiri i ostali kulturno-istorijski lokaliteti CRKVE I MANASTIRI Zaštiti crkava i manastira ircba posvetiti poscbnu pažnju bez obzira da li se nalaze u urbanim srcdinama ili na lokacijama manjc ili više udaljcnim od javnih saobraćajnica i nasclja. Pri nailasku lica u zonu detekcije. Ova bi se uključila pri narušavanju štićenog prostora i načinila nckoliko snimaka koji bi olakšali pronalaženje počinilaca. crkvenoj riznici. kada je rcč o pomenutim objcktima. U opštcm slučaju. Galerije Galerije treba štititi na isti način kao i izložbcne prostore u muzejima. Prema tome. niti freskama. a van toga bi se isključio i bio rezcrva za sledeća korišćenja tog prostora u iste ili slične svrhc. 2. Posebnu pažnju treba posvctiti zašliti ulaza u galcrije i mogućih prodora u njih. Alarmni sistcm bi bio u funkciji samo u pcriodu kada se prostor koristi za izložbu. onda se preporučuje ugradnja skrivcne kamcre sa filmom (ili rekorderom). sa oglašavanjem tihog alarma pri nehotičnom ili namernom suvišnom približavanju. Pokretne izložbe Prostori koji se povremeno koriste za izlaganje umetničkih dela-gostujućih izložbi. Veliki muzcji bi svakako trcbalo da imaju bar po jcdan ovakav mobilni komplet koji bi bio sastavni dco izložbe koju nude drugim muzejima. Kako su one dobrim delom u privatnom poscdu. — zašlitu prodora u objckat odgovarajućim dctcktorima. ova zaštita bi se mogla izvesti IC aktivnim barijerama. Šem toga. u galcrijc sc najčcšće ulazi dircklno sa ulice. Ukoliko se izlaganjc prcdvida u prosloru koji ne ispunjava postavljcne minimalne bezbednosne zaluevc. sa spoljne strane. Crkva Kod ovog objckta trcba predvidcti: — zaštitu ulaza (glavnog i sporcdnih) ugradnjom mehaničkih prekidača ili balansnih magnetnih kontakta. fokusiranim uz sam ikonostas i diskretno ugradenim. a inačc imaju sasvim drugu namcnu (najčešće su to domovi kulture) treba da imaju sledeće: 150 — adckvatnu mchaničku zažtilu svih mogučih prodora u objckat. kako galcrije često mcnjaju postavkc. a ne retko i u radno vreme. Dojavu alarma trcba izvcsti u lokalu. a još je prakiičnija upoircba bcžičnog sisicma. 4. — zaštitu pojedinih vrcdnih eksponata. Ovaj mobilni sistem može biti žični. ukoliko one postoje. kada bi se kablovi provizorno postavili uz maksimalno poštovanjezahteva enterijera. pojedinačna zašlita detektorima pomaka slika). a ujedno i zaplašilo provalnike. pokretne i nepokretne. — posebnu zaštitu oltarnog ikonostasa u režimu rada „stalno" (24 ). ili pomoću šifre. U slučaju da sc ovc prosiorijc koristc van radnog vrcmcna ulazak u njih bez izazivanja alarma bio bi uz prelhodnu najavu ccntru obczbcđenja. 151 . — zaštitu unuirašnjeg prostora tako da se ne može ncovlašćeno prići oltarnom ikonostasu (oltaru) ni sa kojc stranc. Ovo iz razloga što u vclikom broju slučajeva oni poseduju izuzetne kuHurno-istorijske i umctničke vrednosti. Ukoliko galcrija poseduje telcfonsku liniju. vodeći računa o dva bazna pcrioda rada ovih objckata (otvorcni i zatvoreni za posetioce). — zaštitu prostorija van radnog vrcmcna prostornim scnzorima. tehničkim merama zaštite treba obuhvatiti crkvu i muzcjsku postavku riznice. a samim tim i vraćanje ukradenih predmeta. Scm loga. U ove svrhe. Primena skrivcnc kamerc se poscbno preporučuje za galerije koje računaju na češće postavkc vrcdnih dcla. bez obzira gde su onc locirane. trcba bar jedan zid opremiti detektorima za zaštiiu slika (IC barijcre. Pri pojavi alarma bi se uključilo i svetlo u prostoriji. jer za razliku od izložbcnih sala koje su uglavnom orkužene drugim muzejskim proslorima. u ove svrhe treba primeniti adckvatne prostorne senzore. a iz odredenih razloga se ne može odustati od plana. i to u toku radnog vremena kao tihi alarm. to jc alarm moguće dojaviti i nckom suscdu koji to prihvati. mogli bi se postaviti infracrveni pasivni senzori sa svetiljkom (ICS). onda je moguće izvesti i daljinsku dojavu alarma na mcsto kojc odrcdi vlasnik galcrije. 3. sa bezbednim ulaznim vraiima oprcmljcnim odgovarajućom bravom. ako se radi o izuzetno vrednim i lako dostupnim ikonama i drugim vrednostima. alarmna centrala sa napajanjem i jaka sirena). a daljinska dojava ne omogućuje blagovremenu intervenciju.

kao i prozora koji nemaju rešelke. kao i bezbedna ulazna vrata sa odgovarajućom bravom. u konaku ili nckom drugom objektu u krugu komplcksa. 5. koji bi bio aktivan prema potrebi. Vozilo za transport umctničkih dela treba da bude: — posebno mehanički osigurano i sa određenim klimatskim i ambijentalnim uslovima. — prostornu zaštitu celokupnog izložbenog prostora u vrcme kada je riznica zatvorena za posctioce (vrsta proslornih scnzora bi se odabrala prema ambijentalnim uslovima). Pri ovomc ćcmo sc osvrnuti na prcvoz moiornim vozilima. Alarmiranje trcba izvesti zvučno i svetlosno. kako nc bi bilo ncpotrcbnog uzbunjivanja pri lažnim alarinima. mogućnost blagovremene intervencije i kad bi postojala mogućnost dojave alarma bežičnim putem. — zaštitu vi trina u toku svih 24 časa na jcdan od opisanih načina (u zavisnosti od toga gde se vitrine nalazc i kako su izvedene). — zaštitu ulaznih vrata mchaničkim ili balansnim magnetnim prekidačima. Takođe. Ovo bi imalo psihološko dejstvo na lica koja u noćnini uslovima neovlašćeno prilaze vratima manastira. tchnička zaštita mora se ispoštovati sledečc: — senzori i spojni kablovi ne smcju da narušc enterijer objekta. Ukoliko se riznica nalazi u crkvi. onda treba izvesti odvojcne alarmne sisieme. — uvodenje sistema tchničke zaštite ne smc da izazovc bilo kakva oštcćenja umetničkih vrednosti u objcktu. gde bi sc alarm oglašavao. Ove postavkc se uglavnom nalazc van samc crkvc. kad jc isključcna spoljna rasvcta. ili njenoj neposrednoj blizini. dok o bezbeđnosti avio prevoza neće biti reči iz razloga što je transport posebno osetljive i vredne robe proceduralno i tchnički rešen važećim aktima aviokompanija. Transport umetničkih dela ) Sem posebnih mcra prcdostrožnosti koje treba preduzeti pri pakovanju i unošenju u vozilo (uz posedovanjc tačnog opisa i fotografije svakog dela koje se transportuje). Alarmni sistem za vozilo treba da sadrži senzorc otporne na drumske uslove primene (potresi. ukoliko se u nju ulazi dircktno. Ugradnja aiarmnog sistcma bi imala smisla samo u slučajcvima kada se u neposrednoj blizini nalazi nastanjcna kuća. onda treba ugraditi bežični alarmni sitem. koje trcba tako odabrati i instalirati da se alarm generiše u slučaju: — otvaranja vrata. a alarm se dojavljivao na čuvarsko mesto. — lokalno alarmiranje u samoj prostoriji — tihi alarm — za skretanje pažnje pri neholičnom ili namcrnom pomcranju lako dostupnih predmeta. — razbijanja ili uklanjanja staklcnih površina. U tom smislu treba predvideti: — dobru mchaničku zaštilu svih mogućih prodora u izložbeni prostor. Ukoliko ncma mogućnosti za ispunjcnje datih uslova. ili neko drugo. Ukoliko u objektu postoji telefonska linija. Uključcnjc i isključcnje sistcma treba da bude šifrom. niti njegov spoljni izgled. — snabdevcno odgovarajučim alarmnim sistemom za signalizaciju pokušaja neovlašćenog ulaska u vozilo. KULTURNO-ISTORIJSKI LOKALITETI Ako se nalaze u ncposrednoj blizini urbanc sredinc onda postoji mogućnost ugradnje perimetarskog alarmnog sistema. onda je moguće sve senzorske linije dovcsti na zajcdničku alarmnu ccntralu koja bi bila smeštena u stambenim prostorijama lica koja tu žive. s tim što se ta signalizacija mora razlikovati od one koja se koristi u javnom saobraćaju. a samom osoblju manastira omogučilo ušicdu elcktrične energije. Bez obzira u kom stepenu ćc se izvesti. ncophodno je osigurati i bezbcdan prcvoz kulturno-umetničkih dela. 153 . a ako nc. Za udaljcne lokaliicic ncma svrhc ugradnja alarmnog sistcma ukoliko u blizini nema nascljenog objekla gdc bi sc alarm dojavio. Ova dojava bi se automatski uključila poslc odrcđcnog (po želji dcfinisanog) vremena od pojave alarma u lokalu. potrebno je obezbedili nanajanje sistema tako da on u normalnom stanju može biti aktivan najmanje 120' i omogućiti rad u alarmu od minimalno 30 min. a centralne jcdinice smestiti na najpogodnija mesta. — kretanja unutar vozila i — pokušaja neovlašćenog pokretanja vozila (otkočenja). korozija). Ukoliko to nije slučaj. telefonsku liniju. a kako se radi o izuzetno vrednim eksponatima treba izvesti zaštilu koja će bili aktivna svih 24 časa. onda ispred ulaza koji vodi do riznice. sirenom koju treba spolja smestiti na visini nedostupnoj zlonamernicima. jcr ti objekti obično nemaju elcktričnu energiju.ovi senzori bi automatski uključivali svetiljku za osvetljenje prilaza vratima i držali je upaljenom neko vrcme (vrcme se može podcsiti prema potrebi). onda nema svrhe ugradivati bilo kakav alarmni sistcm. Alarmiranje treba izvesti kao lokalno. — snabdeveno radio vezom za komunikaciju sa nadležnom službom unutrašnjih poslova u slučaju ncprcdviđcnih okolnosti u toku transporta. Jer. ako ovo nije predviđeno. Ovo su preporukc IEC standarda. — postavljanje ICpasivnog scnzora sa svetiljkom iznad ulaza u riznicu. treba predvideti i daljinsku dojavu alarma na dogovorcno mesto. ove svctiijkc sc pale pri dolasku pred vrata. 152 Muzejska postavka riznice NAPUŠTENI OBJEKTI Kada se radi o napušlcnim dislociranirn objcktima.

Tv nadzor TV nadzor podrazumeva postavljanje jedne ili više kamera u prostore koje koriste posetioci i praćenje njihovog ponašanja na jednom ili više monitora. rasporcda polica u njima i trase kretanja i zadržavanja posetioca. 155 .. u rcžimu . kasa i čitaonica. priručnog sefa za odlaganje odredenc dokumcniacijc. Tu onda primenašifreilinajava ulaska ccntru obczbcdenja ncma opravdanja. Kamere mogu biti fiksne ili pokretne. ovde treba organizaciono strogo razgraničili aktivnosti vezane za ulazak u čitaonicu i one vezane za izlazak iz nje. to predstavlja povoljnu tačku za nesmetan ulazak u objekat. Kasa treba da jc locirana u prostoru do koga službena lica mogu doči. U tom slučaju prostornu zažtitu treba isključili na počctku radnog vcmcna. kako sa nivoa prizemlja. pogotovo ako se radi o depoima u kojesesvakodncvno ulazi višcputa. sadržaju.. U kontekstu iznctog. dalja razmairanja će se odnositi na zašlilu ulaza i prodora u objekat. pa taj centar postoji. ČITAONICA Pod ovim se podrazumeva prostor gde se knjige uzimaju. Sa bezbednosnog aspekta. tako i sa krova susednih objekata. nameni. jer tu uglavnom nema nikoga.. odakle se vrži deblokada zaštiie. a najbolje na dva.noć"). Ovdc se prvenstveno misli na opasnosti od krađe i vandalizma.noč"). čijim se pravilnim ukucavanjem deaktivira prostorna zaštita depoa. Međutim. prostorima koje poscduje i sl. To znači strogo restriklivan ulaz: — korišćenjem šifre na ulazu. Ulaz za čitaoce je česlo i ulaz u čitaonicu. To znači da su one više ih' manje dostupne čitaocu i baš zbog toga u velikoj meri izložcne opasnostima od kradc i oštećenja. — slrogu evidcnciju lica koja imaju pravo ulaska u depo i vremena kada ga mogu koristiti. ULAZII PRODORI U OBJEKAT Kao i kod muzeja i ovdc trcba obratili posebnu pažnju na zaštitu svih mogućih prodora u objekat. U ovom slučaju zaštita sesvodi na TV nadzor i pojedinačnu zaštitu knjiga. službeni (za osoblje) i glavni (za poselioce). Zbog toga treba predvideti jednu TV kameru za osmatranje ove komunikacije. U antreima iza ulaznih vrata treba predvideti prostornu zaštitu nekom vrstom detektora pokreta sa režimom rada . kada je bibliotcka otvorcna za čitaoce. spccijalnc). načinu korišćcnja. DEPOI Depoi u kojima se čuva retka knjiga i druge vredne kolekcije se štite na isti način kao i depoi u muzejima. dcpoa. zaštita se može svesii na prostornu zaštitu (detektorima pokreta) svih celina koje sadrže knjige.6. a po njcgovom završetku uključiti (režim . Može se zaštititi javljačcm šuma.noč" (van radnog vremena biblioteke). obavczno treba predvideti: — prostornu zaštitu. kao i njenog prilaza. vcć prcma njihovim pojcdinim funkcionalnim celinama. odgovarajućom vrslom prckidača uključenih u alarmni sistcm treba zažtititi svc pokrctne otvore. kojima su bibliotcke često izloženc. vraćaju i koriste na licu mcsta. a da pruži potreban nivo bezbcdnosti. tako da se bcz izazivanja alarma ne može prići polici. javne. one koji se ne otvaraju u toku svih 24 časa (režim „stalno"). a da ne prolaze kroz čitaonicu. univerzitctskc. a „stalno" ukoliko je to povremeno. Ti faklori su jake dcicrminanlc u occnjivanju siepena njihove ugroženosti.noč" ako sc svakodnevno koristi. Sem adckvatne mehaničke zaStite. koji je u toku radnog vremena (kad je ova otvorena) pod stalnim nadzorom osoblja. — indikaciju stanja vrata otvorcno/zatvoreno. koji su im sadržaji i kako se koriste. ili u centru obezbedenja ako se radi o složenijem sistemu. Ulazi u biblioteku predstavljaju najkritičnije tačke sa stanovišta obezbeđenja. a samim tim i nivoa tehničkc zaštkc koju bi trebalo sprovesti u cilju prevazilaženja opasnosti. tako i po siatusu koji imaju u društvenoj zajednici. Kada jc čitaonica zatvorcna za posetiocc. Zbog toga broj ulaza treba svesti na minimum. Kako je čcsto udaljen od glavnog ulaza. kako po matcrijalu koji čuvaju i izlažu i vrsti klijcntclc za koju su namcnjcnc. Primenu tchničkih mcra zaštite ncćcmo posmatraii po vrsti biblioteka (školske. Od broja i vrste kamera zavisi i broj monitora koji mogu biti smežteni kod lica na ulazu koje je tu stalno prisutno zbog procedure uzimanja i vraćanja knjiga. Službeni ulaz po zavržctku radnog vremcna ostaje bez nadzora. 154 — najavom u centar obezbedcnja (ukoliko isti postoji u objcktu). zaštitu treba tako izvesti da ona ne remeti normalno funkcionisanje postojeće tehnologije rada. jcr sc to smatra praktičnijim pri ovalcs'om opštem razmatranju zaštite biblioteka. iako je biblioteka još uvek otvorena. kako bi se blagovrcmcno alarrairao pokušaj nedozvoljenog ulaska. Bez obzira o kakvim je depoima rcč. Najpogodnije je primeniti IC pasivnc uskopojasnc scnzore usmcrenc duž trasa koje vode pored polica sa knjigama. a ostale samo van radnog vremena (režim . KASE Čak i malc bibliotckc treba da imaju neku vrstu kase.. Pri ovome će se prczcntovane prcporuke za mere tehničke zaštite u konkretnim slučajevima primcniti prema veličini biblioteke. a razmeštaju se u zavisnosti od veličine osmatranog prostora. Organizacija ulaska u dcpoe možc biti i drugačija. Ovo čak i u toku radnog vremena. Biblioteke Biblioteke se mcđusobno razlikuju.

. — sistem za kontrolu pristupa u krug kompleksa i pojedine njegove objekte i prostorije. pokušaja ce r panja listova ili isecanja fotografija. Uopžte. Tako bi sistem tehničke zažtite industrijskog objekta. da bi zašlita bibliotcka primcnom tehničkih sredstava zaštite bila gto efikasnija potrebno je: . TV nadzor ima i jako psihologjco dejstvo u smislu odvraćanja od ovakvog ponašanja. Ovo iz razloga što su im ncke funkcionalne celine istovctne.da postoji dobra vidljivost celog prostora gde su smeštene knjige dostupne čitaocima. kod drugih u prve dve. kako smo ih nabrojali. dve bitne stvari u kojima se industrijski objekti (sem funkcionalno — što se podrazumcva) razlikuju od do sada razmatranih. pa ih je nepotrebno posmatrati odvojeno. Zajedničko za sve sisteme za detckciju ncovlašćenog iznošenja knjiga je da jenjihova efikasnost uslovljena prolaskom lica kroztačno odredeno mesto. nalepnicu ili pločicu od posebno osetljivog materijala. a da prethodno nije prošla proceduru čekiranja (deaktiviranja senzora). tamo gde je postavljena detekciona antena. crtcža i sl.da postoji mogućnost alarmiranja u slučaju prepada ili drugih neregularih ponašanja posetilaca (putem diskrelnih tastera). termoelektranc. Zato ćemo se u daljem razmairanju ograničiti na one industrijske objekte koji imaju dosta dodirnih tačaka. opravdanost uvodenja ovakvog detekcionog sistcma še sagledava kroz godišnje štete kojc biblioteka pretrpi zbog krađa. hidroclcktrane. Međutim. — TV sisiem zatvorenog kruga za vizuelni nadzor i identifikaciju događaja u restriktivnim prostorima. Ova dva faktora i sama su međusobno različita za razne vrste industrijskih objekata. su: — radno vreme objekta — to nisu objekti dostupni javnosti (nema rada sa strankama). pre svega. svaki objekat ima svoju lokaciju i svojc okruženje. gde nema detekcione antene. 157 f 156 . pa sc rad odvija u sve tri smene. pa i u tom pogledu postoje izvcsne razlike koje moraju bili prisutne kada se daju okvirne mere tehničke zažtite. kod nekih od njih se radi samo u prvoj smeni. n pojedinačna zaštila knjiga IIIINDUSTRIJSKI OBJEKTI Mnoge mere tehničke zaštite kojesu diskutovane u odcljcima 1 i 2 ovog poglavlja (zaštita banaka i muzeja) mogu se primcniti i na industrijske objekte. a i što ovakvo razmatranje omogućuje korisniku da sagleda koncept tehničke zaštite svog objekta jednostavnim odabirom onih celina koje njegov objekat sadrži. kako u pogledu primcne scnzora za detckciju neovlašćenog ulaska u restriktivne prostorc. a koje nose sa sobom i izvesne spccifičnosti u poglcdu pristupa lehničkoj zaštiti.Sem mogućnosti praćenja nekorektnog ponašanja posetilaca. ili glavnim izlaznim vratima. jer se najčešće radi o viže gradevinski potpuno odvojenih funkcionalnih celina.da je deo prostora ispred i u samoj biblioteci dobro osvetljen i . pojedinačnu zaštitu knjiga mogučc je izvesii elektronskim detekcionim sistemom za zaštitu pokrctnih prcdmcta EAS. kod nckih objckata vitalne tačke se nalaze i vair samog kruga objekta. ili bolje reći kompleksa. Treba ga zbog loga koristiti za zaštitu samo onih primcraka za koje se proceni da su najvredniji i najviše ugroženi. ili izbacivanje knjige kroz prozor. ubačenu na odreden način unutar knjige. ili kombinacijom i jednog i drugog. Ukoliko se knjiga iznosi. odnosi na zaštitu prodora u objckat i njcgovih vilalnih unutrašnjih prostora. određenu funkciju i sadržaje. čiji su senzitivni elementi (detektori) posebno konstruisani za ovu namcnu. ali skup za masovnu upotrebu. To se. Tciko. Iskustva mnogih biblioteka u svetu pokazuju da ovakav sistem zaštite znatno samnjuje krađe knjiga. Prolaz kroz druga vrata. Zbog toga se ponovo ističe značaj zaštite ovih otvora u radno vreme biblioteke. trebalo da sadrži: — alarmni sistem za signalizaciju neovlašćenog prislupa spoljnim i unutrašnjim prostorima. . bilo ugradnjom odgovarajučih senzora. Sistem je vrlo praktičan. Pri ovome ćemo obuhvatiti sve one mere koje je potrcbno preduzcti da bi se dobio maksimalni nivo zaštite. već po odredenim funkcionalnim cclinama. To je obično na prolazu pored bibliotekarsicog pulta. Isto tako. onda će se na izlazu gde je postavljena antena aktivirati alarm. tako i u pogledu TV nadzora i kontrole pristupa. kako otvorenim tako i zatvorenim. Pri ovome ih nećcmo posmatrati po nazivima. tako da sem same zgrade (ili zgrada) imaju i spoljni krug u kome može biti vitalnih tačaka kojc trcba štiliti. jer nekc kalegorije razmatranih objekata upravo to zahtevaju. Obuhvatićemo rafinerije nafte. Dctektor predstavlja traku.obično su locirani na periferiji urbane srcdine ili van naselja. U svakom slučaju. se neće detektovati. a ima objekata gdc nema prekida radnog proccsa. — lokacija objckia . strateške objekte i proizvodne pogone poluproizvoda i gotovih proizvoda. hemijsku industriju. a gde postojeće razlike bitno ne utiču na konceptualna razmatranja tehničke zaštite. pa postoji samo radno vrcmc za zaposlcne u njcmu. bjlo mehanički.

ukoliko to tcrcnski uslovi dozvoljavaju. maglovitost). kako je to prikazano na sl.3. metalna dekorativna. podvodnost. pažnjak). — olakšava regisiraciju narušavanja zone. zid itd. Da bi se napravio što korekiniji izbor.. Ulaze za vozila obavezno opremiti električnim rampama. ZAŠTITA PERIMETRA Zaštita perimctra podrazumeva zašlitu ograde i ulaza. jcr se pri hodanju javlja §um. — sprečavanje izbijanja rastinja (trave i šiblja). šuma. trusnost).). — sistem za konirolu obilaska objckta od strane čuvarske službe. Izbor senzora za zažiitu pcrimctra zalucva izvanredno poznavanje asortimana proizvoda za ovu namenu. čiji bi režimi rada bili prilagodeni frekvenci odvijanja saobraćaja na ulazima. Pri ovome sc skrcčc poscbna pažnja da mcsta ugradnjc opreme za tehničku zaštitu trcba odabrati lako da ona budu van eksplozivnih zona. živa ograda. mogućc je primeniti i javljače šuma za detekciju pokušaja nasilnog proboja. a ova dalje povczati sa glavnim dojavnim centrom — ccntrom tehničkog obezbcdcnja. ili eleklromehaničkih prekidača. — sopstveni centar tchničkog obezbcđcnja. čime se dobija bolja vidljivost za radnike fizičkog obezbcdcnja i viši nivo osvetljenosti za rad kamera u otežanim uslovima. jer su oni izloženi spoljnim ulicajima koji variraju od područja do područja i od jednog do drugog godišnjeg doba.1a. trafo-sfanice. njihovih principa rada i karakteristika. Moguće prolazc u krug. — konfiguraciju i strukturu ograde oko kompleksa (ncma fizičke barijere. poscbno mchanički zažtitili. dubine 30 cm.. a one koji se ne koriste. kao i svih legalnih prolaza ka komplcksu. pristaništa. gde bi bile integrisanc sve funkcijc nadzora i upravljanja cclokupnim zaštitnim sistemom. S toga je projektovanje perimetarske zaštite daleko delikatnije od projektovanja zaštite unutrašnjih prostora. pcsak. vlažnost. U zavisnosti od vrste mehaničke zaštite. tuneli i sl.3. bez parapeta. vrstu padavina. kražki predeli. tu postoji mogućnost primene optičkih rešetki. Thko će se u svakom od njih formirati poseban podcentar sa sopstvenom alarmnom centralom. ovo ujedno i ođvrača od pokušaja ncovlaščenog ulaska. čime se postižu sledeći efekti: — bolja refleksija svetla sa perimclarske rasvete. parking prostori) i van njega (brane. žičane table sa parapetom. stalno zaposednut. žto znatno olakšava održavanje i pruža bolju vidljivost. žičano pletivo. — topografske uslove (neravninc lerena. pokušaja ulaska u pojedinc prostorije sa osetljivim sadržajima i sve druge celine za koje se proccni da mogu biti predmet interesovanja. kao i magnctne i mehaničke prekidače za detekciju otvaranja prepreke. dok za ostale elemente alarmnog sistema važi sve ono što i za druge objckle. ili se retko koriste. potrcbno je prethodno sagledati: — klimatske uslove na lokaciji (tcmperaturne promcne. ukoliko to dozvoljavaju njihova lokacija i način korišćenja. Alarmni sistem Alarmni sistern trcba prcdvidcti za dctckciju ulaska i izlaska iz kruga preko zaštitne ograde i kroz postojcće ulaze na njoj. — vrstu tla (obradiva zcmlja. 159 . Na ulazima predvideti eleklronske barijere. a načinjene greške mnogo teže (ili nikako) popravljivc.lb). U daljcm razmatranju tcžišle ćemo baciti na izbor i način ugradnje senzora. ispunjen šljunkom do nivoa površine tla (sl. po izboru. prilaza pojcdinim vitalnim objektima u krugu (rczcrvoari.1: Optička rcšctka (a) i zašlilni pojas (b) Perimetarska ograda Zaštitni pojas Ograda Pre ugradnjc alarmnog sistcma.— sistem komunikacionih veza za interno komuniciranje između lica službe fizičkog obezbeđcnja i najavu ulazaka u odrcdcnc prostorc. kao i minimalno izložena korozionim dcjstvima raznih industrijskih produkata. Pri ovome ističcmo da će najčešća konfiguracija alarmnog sistema za industrijske objekte biti ona sa podccntralama. preporučuje se da se sa unutrašnje strane ograde napravi pojas širine oko 4 m. 158 Sl.Š. jer se ovde radi o dosta razuđenim objektima. — blizinu javnih i internih saobraćajnica i aerodroma i frekvencu odvijanja saobraćaja i — blizinu visokonaponskih vodova i drugih izvora elektromagnetnog zračenja. posebno kada sc radi o njihovoj primeni u spoljnim uslovima. treba dobro mehanički obezbediti. ovaj šum se može čak i slušati posiavljanjcm duž perimctra mikrofonskih uređaja.). kao što su kanali. Ulazi Broj ulaza treba svesti na najmanju moguću meru. Što se tiče tehničkih mcra zaštite. 1. vrstu i jačinu vetra. skladišta.

koja će bili na posebnoj zoni. Trafo stanica predstavlja jcdnu od ključnih lačaka u kompleksu. u kombinaciji sa elektronskim barijcrama kao zaprckama na saobraćajnicama u krugu. . preporučuje se primcna dvc vrstc senzora. ostvarcn jc koincidcntni rad. sc mogu štiiiii mrcžama sa opličkim vlaknom i sonarima. jcr i kratkotrajan nestanak napajanja može imati velike posledice i po jcdno i po drugo.jcr toliko rastojanjemožeuspešno da pokrije kamcra kada se alarmni sistcm sprcže sa TV sistcmom zatvorcnog kruga.3: Podvodna zašt'ua 161 . tj. trcba postaviti elektronsku barijeru ka njenom prilazu ili ulazna vrata zaštititi prekidačima.. ili koristiti elektronske barijere ako je teren-ravan. onda ih je najpogodnije zaštititi mobilnim sistemom sa M\V barijerama i sa bežičnom dojavom alarma u CTO. tako i zbogbezbcdnosti. a isto tako i uklanja kada prcstane potreba za njegovom primcnom.3. Zaio jc ircba obuhvatiti alarmnim sistemom. kako je to prikazano na sl. Ako je sa ncke strane rczcrvoara inierna saobraćajnica.3. Ukoliko se radi o parking prostoru poscbne namcne. onda sc ta strana može štititi IC barijerom. koji se mogu postaviti kao samostojeći i ujcdno predstavljali i ogradu oko skladišla. U prvom slučaju jc najbolje koristiti ukopane senzore koji prate konture terena i postavljaju se tako da se bez dctekcijc ne može priči objcktu. — broj lažnih alarma po jcdnom kilomctru dužine dconice iznosi jedan mcsečno. U velikom broju slučajcva.H-field". i to najčešće onih koji rade na različitim principima. kako zbog tehnološkog procesa rada. — dužina jcđnezonc nijcvcća od 100 m. Rezervoare je najboljc štititi ukopanim scnzorima (gcofoni. zbog nemogućnosti da se postignu ovi uslovi.Smaira se da je senzor za zaštitu pcrlmctra dobro odabran i pravilno instaliran kada su ispunjeni sledcći uslovi: — verovatnoča detckcije iznosi minimalno 90%. U svakom slučaju ireba da su izdvojcni od rcstrikiivnog prostora komplcksa i da imaju svoju perimctarsku zaštitu i kontrolu ulaska i izlaska. magnetni pasivni) sa svih strana (oko kadc) u rcžimu „Stalno". U prvom slučaju sc mrcžc sa optičkim vlaknom postavljaju pod vodu na ključnim prilaznim tačkama brani ili pristaništu i svaki pokušaj prolaska pre- Sl. Ukoliko ima svoju ogradu. moraju biti dobro osvetljeni i na ncki način nadzirani od stranc službe fizičkog obczbcđenja.E-field" kablovima. Tada se mcdu njima ostvaruje takva sprcga da se alarm javlja samo onda kada su oba pobudcna. sa evidencijom ulaska u samu stanicu. što znači da od 100 pokušaja neovlašćcnog prolaza najmanjc njih 90 mora da sc dctcktuje u svakoj zoni štićenog perimetra. U drugom slučaju moguće je napraviti posebnu fizičku ogradu oko rizičnog otvorenog prostora i nju scnzibilizovati pogodnom vrstom senzora.3. ZAŠTITA SPOLJNIH PROSTORA Zašlhu spoljnih prostora trcba prcdvideti u dva opšta slučaja: — kada se šiiii prilaz nckom važnom objcktu u krugu i — kada sc želi zaSlita dobara smcštcnih na otvorenom prostoru. Sl. ili sc tu vrši prctovar. a ukoliko jc nema. bilo da su u krugu ili van njcga. pa nema uslova za ukopavanje senzora. moguče ih je štititi mobilnim sislcmom sa mikrotalasnim barijcrama i bcžičnom dojavom alarma u centar obezbcdenja.2. kao i prilazi vodcnim putem ka vilalnim celinama objckta. onda se možc predvidcti zaštita ograde na neki od opisanih načina. Brane i pristaništa. gde se povremeno ostavljaju specijalna vozila ili čak i mali avioni. 160 Režime rada postavljcnc clcktronske zaštite trcba uskladiti sa načinom korišćenja sklađišta. Skladišta na otvorenom prostoru sc mogu zaStititi nekom vrstom ukopanih senzora. Parking prostori.. a dcblokada bi se vršila po potrebi iz ccnira tehničkog obczbcdcnja. a u slučajcvima kada su ona privrcmcna.2: Mobibic MW banjcrc Sistem sc brzo i lako insialira. elektronskim barijerama i .

). Sem proizvodnih hala. Treba izbcgavati povezivanje ovih kamera za senzorske deonice. 2.3. na prilazima ka objcktu. kako bi i prilazi mogli da sc osmatraju. tako da prali njcnu liniju. počev od prodora u objekat pa do poscbnih prostorija i kasa.4: T\/ murkiranjc (a) i osinatranjeparkinga (b) 163 . ovi objckti sadrže magacine sirovina. 162 PERIMETAR Pri osmatranju pcrimctra kamcrc trcba tako postaviti da onc prate odgovarajuće senzorske dconicc. U drugom slučaju sc u vodu. pomoću kamera sprcgnutih sa primenjenim alarmnim sistemom.. Jer.). ovc barijcre odlažu prolaženje kroz zonu u alarmu. stražarske kućice po perimetru i sl. kako bi bili pokrivcni mrtvi prostori. uređaji koji detcktuju sve objcklc koji se krcću u vodi kada im se približe na određeno rastojanje. Ukoliko su primenjcni senzori koji daju zapreminsku zaštitu („E-fieled". Magacini u krugu komplcksa sc šiitc kao i svi zatvorcni proslori — zaštita prodora u objekat odgovarajućim prckidačima i zaštita prostorija odgovarajućom vrstom prostornih senzora. portirnice. značajne komunikacione trase unutar kompleksa.'„H-ficld") onda jc boljc kamcrc izbaciti van linije ograde.).3. Prodori u objckat se štite na jedaa od načina opisanih u odeljcima 1 i 2. mesta utovara i istovara robe. Oni bi se štitili slično zaštiti dcpoa. kako sc nc bi moglc „prcskočiti" i ući ncopažcno u restriktivni prostor.secanjem mrcže sc dctckluje kao signal alarma.4a) i Sl. uz obavczno preduzimanje odredenih mera mehaničke zaštite. postavljaju sonari. ZAŠTITA OBJEKATA Upravna zgrada se Stiti kao i svi drugi zatvorcni prostori. Ako su u pitanju scnzori koji dctcktuju fizički dodir sa ogradom (scizmički. pomoču fiksnih kamcra. Sem osnovne funkcije — osmatranje u cilju zaštiie od ncovlašćenog ulaska — u velikom broju slučajeva TV sistem zatovrcnog kruga kod industrijskih objekata služi i za praćenje tehnološkog proccsa rada kao i ranog otkrivanja požara u požarno-rizičnim zonama. . što omogućuje proccnu siiuacijc n alarmu. ili povezanih na kompjutcrizovani video sistem kod koga se može markirati zona čije naružavanje treba da izazove alarm (sl. kao i o opredeljenju korisnika objekta — kontinualno osvetljenje ili osvetljenje sa prekidanjem. mikrotalasnc barijcre. vodeći računa o reflcksijama koje postoje u njihovom okruženju. čiji bi sc režimi rađa i način dcblokade odredili prema tahnologiji rada u magacinu. SPOUNI PROSTORI Osmatranjem u spoljnom prostoru trcba obuhvatiti: — saobraćajnice. PostavRi ih tako da budu teško dostupnc. skladišta na otvorenom prostoru. — prilaze magacinima. kako je to prikazano na sl. lokacija kamcre zavisi od toga kakva vrsta senzora je primenjena za zaštitu pcrimctra. garaže i sl. trafo stanici. Pri ovorae. — olvorena skladišta. prostornom zaštitom kombinovanom sa šifrom za ulazak. Kao što je već rečeno. na mestima gde se radi sa većim količinama novca i na svim drugim mestima za koja se proceni da mogu biti izložena prepadu (parking prostori. Mrcže su specijalno izrađene za uslove primcnc u vodi (slaikoj i slanoj).3. pomoću pokretnih kamcra kojc omogućuju i rano otkrivanje požara. kao i odredene unutrašnje proslore (proizvodne pogone. pa se vide obe njene strane. — rezcrvoare. Ova dva načina zaštite se mogu i kombinovati. magacine poluproizvoda i golovih proizvoda. kao i vitalne prostorije i prcdmeli (ako ih ima). magacine specijalne robe itd. jer im trcba vrcmcna dok se postave u poziciju da vide zonu u alarmu. Pri takvoj poziciji ograda se pojavljuje kao prava linija na monitoru. kao i od njcgovc razudcnosii. kamerama trcba obezbediti i odgovarajuće osvetljenje. prcdvida se i način zašlite. Na ulazima u krug se uglavnom postavljaju pokretne kamere. sve ulaze i prilaze komplcksu. Proizvođna zgracla — u zavisnosii od tchnološkog proccsa rada u ovom objektu. pa bi alarmnim sistemom trebalo obuhvatiti sve te prostore. onda je najbolje montirati kamere dircktno iznad ogradc (pod uslovom da jc u pravoj liniji i da joj ništa ne zaklanja vidno polje). a samim tim i brzo iščezavanje iz vidnog polja kamcre. odnosno van dctekcionc zonc.E-flcx"). Najbolje je da budu fiksnc i tako poslavljcne da jedna drugoj gledaju u leđa. ZAŠTITA OD PREPADA Ovu vrstu zašlile trcba predvideti na svim mestima gde dežuraju lica fizičkog obezbeđcnja (ulazi. i to pomoću fiksnih kamcra postavljenih tako da prate njihovu irasu.3. clcktromehanički. TV sistem zatvorenog kruga Kod ovako složenih objekata TV osmatranjem treba obuhvatiti ceo perimetar kompleksa.

čija su vrata opremljena eJektromehaničkom bravom. gde bi se regislrovali svi zaposleni. UNUTRAŠNJI PROSTORI Za osmatranje unutrašnjih prostora sc naj&žčc koriste fiksne kamcrc širokog vidnog ugla. odredeno (sobno) osvciljenje. veličinc. U slučaju da ovak\'O povczivanjc nijc mogućc zbog vclike razuđenosti objekata (velikog rastojanja izemdu čitača i ccntra ili nemogućnosti postavljanja kabJova zbog terenskih usiova). 164 165 . tako da je ulazak bez alarma moguć samo uz odgovarajuću karticu i ispravno ukucanu šifru. Za ovaj nivo kontrole se može koristiti i ncki od biometrijskih sistcma. jer uglavnom rade u stacionarnim uslovima: odredcna veličina prostorije. ambijcntalni tempcraturni uslovi i sl.su gde postoji samo jedan korisnik. ukoliko za to ima potrebe. za drugi nivo kontrole bi to mogli biti čitači sa display-om. na bazi otiska prsta ili retine oka. odnosno ulaze u garažu ukoliko ona postoji. odeljak 4. — drugi nivo kontrolc na ulazu u odrcdcnc objckte u krugu. Na primer. Ovaj način pruža viši nivo bczbednosti od kartičnog. na ulazu i izlazu kao i za osmatranje garažnog prostora. Po idcntifikaciji najavljcnog Jica vrata bi se deblokirala sa unutrašnje strane odgovarajučim tasterom.. Ovde se kamere uglavnom predviđaju: — u garažama. prostorije. Kontrola pristupa znači kontrolu ulaska u rcstriktivan prostor. ceni i sl„ tj. za Sta je skupo i ncpotrebno postavljati čitače kartica. Komunikacione veze Ovde treba ostvariti dve vrste komunikacionih veza: one vezane za ulazak u restriktivne prostore i vczc poircbnc licima službe fizičkog obezbeđenja za njihovo obavežtavanje i mcđusobno komuniciranje. gde bi sc rcgistrovala sva lica koja imaju potrebe da tu borave. moguće je imati i viže nivoe. Način povezivanja čitača sa nadzornim terminalom zavisi od razuđenosti kompleksa. gde bi licu pri registraciji mogla biti ispisana neka poruka ili data evidencija broja radnih sati za taj mesec i sl. na viši hijerarhijski nivo. načina korišćcnja. onda bi se čitači sa svih nivoa kontroJe dircktno povczali na nadzorni terminal u ccniru tchničkog obczbcdcnja. Mnogo ih jc lakše odabrati ncgo one za spoljnu zaštitu. odnosno broju lica koja tu treba da se registruju u određenom vremenskom intervalu. Predstavljaju važnu barijeru za nepotrebne šetnjc po objektu. kao i na mcstima gde ima dosta zapaljivog matcrijala u ciIju ranog olkrivanja požara. a omogućujc ulazaksvim Iicima za koja jc u nadzornom tcrminalu memorisana odredcna biomctrijska karakicristika. broja objckata gdc sc vrši rcgistracija i broja korisnika (radnih organizacija) u komplcksu. Najpogodniji način kontrolc pristupa za prva tri nivoa je putem identifikacionih kartica. u glavnom ccntru bi se slivali samo podaci vczani za pokužaj ncovlašćcnog ulaska u restriktivne prostore. Broj čitača na pojedinim ulaznim punktovima bi se odredio prema propusnoj moći sistema.— parkinga. otpornosti na kompromitacije. Tip kartice bi se izabrao prema broju zaposlenih. 4. na ulasku u odrcdcne proizvodne pogone. Sem ovih nivoa kontrole. Kartičnu kontrolu pristupa treba sprovcsti i za vozila. ulaza u odredene magacine. onda za svaki objekat treba formirati nadzorni podcentar. magacine i sl. ukoliko tu ima više objekata koji pripadaju islom korisniku. Sami čitači bi mogli imati i dodatne funkcijc sem registracije. za osmatranje proccsa proizvodnje. — na ulazima u pojcdine rcstriktivnc prostorc. Kada se radi o komplck. — treči nivo kontrole. Za najavu ulaska u rcstriktivne prostore treba predvideti interfone. Sistem za kontrolu pristupa Četvrti nivo kontrolc znači vcć ulazak u ncki poseban prostor gde je pristup dozvoljen najčeSće samo jcdnom licu. Podaci iz glavnog ccnira bi se putem komutirane telefonskc linije mogli slati dalje. kada jc rnoguće kombinovati fiksne i pokrctne kamere u zavisnosti od njegovog položaja. operativna kompatibilnosl nađzornog tcrminala kartične kontrole pristupa omogućuje izgradnju čitavc mrcžc za jcdno područje. pa svaki hoćc da ima svoju evidenciju radnog vremena zbog obračuna i radnc disciplinc. Ovdc je potrebno imati čitač sa šifrom. Drugim rečima. Broj i raspored ovih interfonskih veza bi zavisio od načina koriščenja pojedinih prostora u kompleksu i dozvole pristupa u njih. Kontrolu pristupa kod industrijskih objckata treba sprovcsti u najmanje tri nivoa i to: — prvi nivo kontrole na ulazu u krug komplcksa. onako kako je to organizaciono razrcšeno. 3. onim parametrima koji su razmatrani u prvom poglavlju. što u sprezi sa TV osmatranjcm pruža vi^i nivo bezbednosti. U tom slučaju. takode uz poznavanjc šifrc odnosno posedovanja PIN-a — persojialnog idcntifikacionog broja. — u proizvodnim objektima. žto znači da bi se tu registrovala sva lica koja rade u tom objektu. obavezno povezan sa clcktromchaničkom bravom. pa sve podcentrc povczati putcm tclcfonske linije na glavni nadzorni terminal u CTO. koji bi omogućavali samo jednom malom broju lica ili samo jednom licu ulazak u osetljiv prostor. Oni bi se postavljali isprcd rcstriktivnog prostora. primene senzora za spoljnu zaštitu i sl. Ovakav način povczivanja je i jedino moguć ako u kompleksu ima vlše korisnika. kada se može kombinovati sa kartičnim sistemom za kontrolu pristupa u cilju postizanja pozitivne identiflkacije lica.

U prostoru gde se izdaju lckovi trcba obavczno prcdvideti zaštitu od prepada (nožne i ručnc javljače). intcrfonske veze treba da budu tako isprojcktovanc da se možc uspostaviti veza između svakog stražarskog mesta po perimctru objckta i svakog mcsta u objektima gde dežuraju lica. ovde ćcmo ukratko izložili osnovne pristupc tehničkoj zaštiti apoteka. Ovo u slučaju da se radi o manjem mestu gde postoji jcdna ili dvc apotcke. treba da se štite kao depoi kod muzeja. Ovaj sistem ima još jcdnu važnu funkciju kada su u pitanju industrijski objekti sa povećanim rizikom od požara: na vrcme sc uočava izbijanje požara. kao i njegove lokacije na nivou narušenog prostora (mikro lokacije) putem prikaza na video terminalu. bilo da su u okviru nekog objekta. sa mogućnošću alarmiranja u slučaju ugroženosti. Dobra osvctljcnost prilaza apotcci takodcje jcdan od značajnih bczbednosnih faktora. Centar tehničkog obezbeđenja Industrijski objekti treba da imaju sopstvcni ccntar tehničkog obezbeđenja stalno zaposednut. Služba flzičkog obczbcdcnja. benzinskih pumpi. kao i mogućnost prosleđivanja odredenih komandi ka njcgovoj perifcriji. Prostorija u kojoj sc čuvaju lckovi i razne supstance za njihovo spravljanje treba da bude zaštićcna dctcktorom pokreta.Kada se koriste za potrebe službc fizičkog obczbcđcnja. Apoteke — prostora gde se izdaju lckovi. moguće je izvesti na način opisan u odeljku 5 prvog poglavlja. 2. koji mora da postoji zbog raznih isparenja u prostoriji gde se spravljaju lekovi. Ovaj centar objedinjuje svu opremu ncopliodnu za upravljanje radom sistema tehničke zaštite i signalizaciju alarmnih stanja. Kontrolu savesnog obavljanja ove dužnosti. Arhivi Razni arhivi. a ujedno i alarmiranje ukoliko im se nešto dogodi. poscbno patrolna služba.ih objckata. 5. Posebno treba zaštititi ulazna vrata nekom vrstom prckidača uključenog u alarmni sistem. kako bi se u vreme kada je apoteka zatvorena obczbcdio njcn sadržaj. boja i hariije. pogotovo onih koji nisu sa ulične strane. a po potrebi ih zaštititi i nekom vrstom senzora. što povećava rizike napada na osoblje apoteke. Alarmiranje trcba izvcsti u lokalu. Zato čitačke stanice obavczno trcba postaviti na mcstima blizu rezervoara. Međutim. to: Zaštitu apotcka treba planirati kroz dva odvojcna funkcionalna prostora i 166 167 . to treba predvideti daljinsku dojavu alarma nekom licu 1 1 1 sianici milicije. a može se koncipirati i šire tako da nadzire i ostale sistcmc u kompleksu (dojava i gašenje požara. bilo njihovim smeštanjem u bezbeđne boksove ili kase. u gradskim sredinama gde ima viSe ovih objekaia najbolje bi bilo imati jedan dojavni centar za sve njih. sa mogućnošću automatske dojavc alarma u nadležnu stanicu milicije. kartica ili neki drugi način). trcba da budc snabdcvena urcđajima za dvosmcrnu radio komunikaciju.2 i 3 mogu primeniti i na druge objckte. sa centrom obczbcdenja. Poscbnc merc zaštitc Ircba sprovcsti za čuvanje droge i drugih opasnih materija. Ova prostorija treba da ima i prostornu zaštitu (dctcktore pokreta). Kako se apoteke obično nalaze u prizemlju nckog vcćeg ili manjeg objekta. bilo da egzistiraju kao posebne celine. juvelirnica. samoposluga i robnih kuća. Sistem za kontrolu obilaska objekta U vcćini industrijskih objckata postoji brojna služba fizičkog obezbeđcnja. arhiva. koji nisu poscbno naznačeni u dosadašnjim razmatranjima. — prostora gde se lekovi spravljaju i čuvaju. jakom spoljnom sirenom postavljenom na nedostupnom mcstu. to obavezno treba predvideli dobru mehaničku zaštitu mogučih prodora u objekat. ventilacija i klimatizacija i sl). Ovde posebno voditi računa o ventilacionom kanalu. žto znači da treba: — izvesti strogu kontrolu ulaska u depo (gifra. Centar treba da bude tako opremljen da se ima mogućnost prezentacije i memorisanja svih dogadaja u zaštitnom sistcmu. koji bi bio aktivan van radnog vremena apoteke. jcr se tu radi sa strankama cclog dana. gde ima zapaljivih para. Ovo iz razloga da bi se olakšao pristup ovoj problcmatici licima koja su zadužena za bezbednost tak\. trcba da postoji mogućnost vizuelne identifikacije mesta pojave alarma u okviru celog nadziranog područja (makro lokacije) na sinoptik tabli. 6. 1. Kako apoteke uglavnom imaju telcfonsku liniju. Kako se radi o kompjutcrizovanom ccniru. lo sc na njega odnosi sve ono što je dato u odeljku 7 prvog poglavlja. Takođe. od čega jedan broj lica ima obavezu obilaska objckta po nekom utvrdenom redosleđu. a u dežurnim apotekama i noću. IV OSTALI OBJEKTI Mada se mnoge mere tehničke zaštiie date u odeljcima 1.

TV sistem bi imao funkciju u vrcme kada je samoposluga otvorena za kupce. — sistem za kontrolu obilaska objekata u noćnim uslovima. pa im u tom smislu trcba i dati odrcdeni značaj. pa tehničke mcre zaštite trcba sprovcsti tako da se postigne maksimalna zažtita osoblja i novca. Izlozi i vitrinc se poscbno mogu zaštiiili. pak. Kod pumpi kojc su daleko od nascljcnili mesta. dobro osvetljeno. onako kako se štile viirine u muzejima. Primcna bežičnog „Guard Watch" sistema bi omogućila kontrolu obilaska pumpi od strane za to zaduženih lica. sialno zaposcdnutom ceniru obczbcdcnja ili daljinski na određenom mestu. i TV sistcm i sistcm za kontrolu obilaska objckta doprinose i ranom otrkivanju požara. kako bi sc na vrcmc uočilo svako neregularno korišćenje arhive. Na vrata trcba ugraditi prckidače za alarmiranje njihovog neovlašćcnog otvaranja. ili. a obc prostorije zaštiliti detektorima pokreta. Kako su uglavnom u prizcmlju. a ako jc osoblje ne isključi u utvrđenom vremenskom intervalu po pojavi alarma. bilo smešianjem u kase zaštićcnc javljačima šuma ili poscbnc boksove sa još jcdnom rcstrikcijom ulaska. Radni prostor treba zašlitili adckvamim dctcktorima pokreta. odnosno pokušaj sakrivanja artikala. i fiksirati za podlogu kako se ne bi mogla pomicati. Inače. Za alarmiranje prcdvideti spoljnu sirenu. Sa svakodnevnom promenom rute obilaska ovo pruža dodami nivo bczbednosti. pa je primena CCTVsistema skupa. Može se i zaštititi na jedan od načina za zaštilu kasa. čak. ukoliko sc iz njih nakii ne iznosi po okončavanju radnog vrcmena. 169 . Na pogodnom mesiu ugraditi ručni (ili nožni) javljač prepada. Ukoliko postoji kasa u objcktu. putem tclcfonske linijc. lo im ircba obczbcditi. prostornih scnzora. Juvelirnice I one čcsto sadržc dve prostorijc. kao i utvrden protokol o načinu čuvanja dnevnog pazara. Ako se radi o arhivima od suaicškog značaja. 168 Za zažtitu od prcpada Ircba postaviti odgovarajućc alrmnc tastcre u unutrašnjem i spoljašnjcm prostoru. onda jc obavczno staviti je na vidno meslo. Mesto postavljanja monitora bi se odredilo prema veličini i lokaciji samoposluge. ulazna vrata gnetnim ili mchaničkim prekidačima. što jc ostvarljivo u većim gradovima s obzirom na njihovu gustinu. ili rckordcrom. Alarmiranje treba izvesti jakom sirenom spolja. slobodna TT parica ili. a predvidcti i daljinsku dojavu na kućni broj (ako je objekat privatni) ili ncko drugo mcsto. Signalizacija alarma bi se izvela u zavisnosti od načina korišćenja arhiva. 4. jcdnu u kojoj se izlaže i prodaje nakit i drugu u kojoj se on skladišti i popravlja. bez obzira da li su oni otvoreni ili zatvoreni za vozačc. Tu bi sc primcnila neka vrsta senzora za zaštitu staklenih površina. Aralmni sistem trcba da bude aktivan u vreme kada je samoposluga zatvorena za kupce i sadržavao bi jcdan ili viSe prostornih senzora za zaštitu magacina i prodajnog prostora i viže prckidača za zaštilu vrata i prozora. jcr obeshrabruje potencijalne izvršioce provale. — TV sistem za osmairanjc celog prostora gde jc pumpa. kao i za alarmiranje prcpada na mestima gde su šalteri. Alarmiranje iz\7esti spoljnom sircnom. kada bi se pogodno raspoređcnim kamcrama pratilo ponaSanje posetilaca. i izvršilo snimanje ekscesnog dogadaja. koja bi se automatski uključivala po naružavanju žtićenog prostora. koji bi bili aktivni kada jc objckat zatvorcn. Robne kuće Kod većih robnih kuća treba predvideti: — alarmni sistcm za zažtitu magacina i određcnih prodajnih prostora van radnog vremena. Bilo bi dovoljno postaviti jednu pokretnu kameru za nadzor pumpc. a kasu na jedan od načina za zaštitu magnetmm kasa. Primena TV sislcma zatvorcnog kruga bi imala smisla kada bi se više pumpi na jednom području nadziralo iz istog ccntra.— zašiititi prostorije dcpoa proslornim senzorima. mogla bi se u unutrašnjcm prostoru ngraditi skrivena kamera sa filmom. Samoposluge Za zaštitu samoposluga treba predvideti alarmni sisiem i TV sistem. u lokalnom. a prcnos slikc ostvariti tehnockonomski najprihvatljivijim rešenjem. a moguča je centralizacija dojave alarma na jedno mesto za sve samoposluge istog korisnika koje se nalaze na jednom području. 5. U tom smislu zaštilni sistem treba da sadrži: — alarmni sistem. Podrazumeva se da je mehanička zažtita svih prodora u prostor izvedcna na odgovarajući način. ili pritiskom prepadnog tastcra. Ovu dojavu izvcsti na način koji je prihvatljiv u postojećim uslovima (komutirana telcfonska linija. Benzinske pumpe ) Benzinske pumpe su usamljcni objckli. prc svcga. 3. za alarmiranje neoviašćenog ulaska u radni prostor kada je objekat zatvoren. onda trcba predvideti i TV osmatranje nekih prostora. za alarmiranje napada na kasu i za alarmiranje prepada na zaposlena lica. Za male objekte TV nije potreban. radjo putcm). 6. — po potrebi dodatno zašlititi poscbnc odcljke arhiva. dobru mchaničku zaštiiu svih vrata i prozora. bcz obzira da li sc nalaze u urbanoj sredini ili daleko od nje. alarm treba automatski da se prosledi na nadlcžno mcsto.

Sistemom za alarmiranjc iznošenja ncplaćcnih artikala treba obuhvatiti sve vrednije artikle u objektu. a kod većih je praktičnije lo uraditi na samim odelenjima. a u manjim mestima na određeni telefonski broj. a posebno mesto utovara i istovara robe. aktivirali postavljene antenske uređaje i alarmirali iznošcnje (ukoliko preihodno nisu na kasama deaktivirani ili skinuti). — prostornu zaštitu detektorima pokrcta prostora gde se izlaže i čuva roba. kada su u pitanju veća naselja. — zaštitu kasa javljačima šuma. kožc i svile. a u radno vreme tihim alarmom (ovo za slučaj prepada) na mestu gde se nalaze radnici obezbeđenja. Alarmnim sistemom treba obuhvatiti: — zaštitu mogućih prodora u magacine i prodajne prostore nekom vrstom senzora za zaštitu prodora u objckat. TV sistemom bi trcbalo obuhvatiti osmatranje vclikih proslora sa rafovima. STRUČNA OBUKA RADNIKA NA POSLOVIMA FIZIČKOG OBEZBEÐENJA OBJEKTA TRECI DEO 170 . Kod rrtanjih robnih kuča bilo bi dovoljno postaviti jedan antenski uređaj na izlaznim vratima. snažnom sirenom postavljenom izvan objekta. koji bi na izlazu iz odclcnja gde je uzeta roba.— sistcm za alarmiranje iznošcnja ncplaćcnih artikala i — TV sistem za osmatranje odrcdcnih prostora. ili komunikacija ka tim prostorima. ili glavnom izlasku iz robne kuče. gde pojedini artikli nisu zaštićcni od neovlašćenog iznošenja. kao i parking prostora. Dojava alarma bi se mogla izvesti u jedan zajednički centar. i to van radnog vremena. U oba slučaja treba predvideti lokalno alarmiranje. Na njih bi se postavile određene nalcpnicc ili bcdževi. ukoliko on postoji uz robnu kuću. — zažtitu žalterskih službcnika i lica fizičkog obezbeđenja ugradnjom alarmnih tastera (ručnih i nožnih) na svim rizičnim mestima. a posebno onc od krzna.

dclatnosti ilipripadnika fizičkogobezbcdcnja. U sklopu ove obuke bilo bi korisno organizovati za mlade pripadnike fizičkog obezbcđenja i upoznavanje sa nckim osnovnim znanjima iz oblasti borilačkih veština. bilo radnika izosnovnc. Potpuna i blagovrcmcna primcna samozaštitnih mera i pravilno prcduzimanjc odrcdcnih rcprcsivnih mcra od nadležnih subjekata u objektu. ali su odgovorni za preduzimanje mera samozaštile i za bezbcdno obavljanjc ove dclatnosti. naročilo u poglcdu postavki određenih izložbi. svakako podrazumcva prcihodno stručno usavršavanje i osposobljavanje ovih lica za ovaj vid njihovc dclatnosii. tako i u primeni odredenih ovlažćenja u nblasti rcprcsije. koja bi svakako bila od koristi prilikom kontakta i savlađivanja učinioca krivičnog dela ili njcgovih pomagača. Posebno trcba razraditi i detaljno proučiti ovlašćenja koja se odnose na primenu vatrenog oružja i drugih srcdstava prinude. Svejeto poslcdica otsutnosti bczbcdnosnekultureiosnovnihznanja iz domcna samozaštilnih mera i njihove cfikasnosti u sprcčavanju kriminalnog napada na objekat. Radnike koji rade na poslovima fizičkog obezbeđenja treba upoznati s njihovim pravima i obavezama kako u domenu prcvencijc. narkoticima i drugim vrcdnim i opasnim stvarima i materijama i dolaze u kontakt sa strankama. prcdmetima kulturnih dobara. Praksa potvrduje da vcliki broj lica u potcncijalno ugrožcnim objektima. i da bi odredena ovlašćenja u domenu represije bila blagovrcmcno i zakonilo primcnjcna i tako pružcna adekvama pomoć organima unutrašnjih poslova u olkrivanju učinioca i obezbeđenju dokaza. oružjcm. obaveza i konkrctnih zadataka svakog radnika u objcktu i način njihovog sprovodenja. Da bi i mehanizam samozašlitc što cfikasnije funkcionisao. nužno je poznavanje prava. s druge strane. kao ni osnovnc zadalke u slučaju izvršenja krivičnog dela. Radnike koji nose oružje treba u okviru stručnc obukc obučiLi da vcšto i pravilno rukuju vatrenim oružjem u kom cilju treba bar dva puta godišnje organizovati i bojevo gađanje na odgovarajućem strelištu. povcrljivim matcrijalom.I UVODNA RAZMATRANJA Da bi se preventivno-rcprcsivna i tchnička zaštita u potcncijalno ugrožcnim objektima mogla cfikasno organizovaii. a samim tim i imovina bila boljc zaiUićcna s jcdne. nužna jc i odgovarajuća stručna obuka radnih ljudi koji rade ili obezbeduju potencijalno ugrožcnc objckte. municijom. Pored ovih radnika. nužno je i odredeno stručno osposobljavan je iz ovih oblasti i za odgovorne radnike koji neposredno ne rukuju ovim predmctima. zlatom. transporta novca i hartija od vrcdnosti i čuvanja drugih vrcdnih predmeta. hartijama od vrednosli. 173 ) i . planirati i rcalizovati. rukuju s novcem. nepoznajc svoja prava i dužnosti. Ova obuka podrazumeva stručno osposobljavanje radnika fizičkog obezbcdcnja i radnika koji obavljaju osnovnu delatnost u objektu. Ima i slučajcva gde je otsutna saradnja odgovornih lica u objektu sa rukovodiocima fizičkog obezbcdcnja. zlatnim nakitom.

Prava i dužnosti određenih subjckata u prevenlivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekata. čuvanjcm podataka. Ovu problcmatiku posebno izneti po vrstama objekata koji su prcdmcl kriminalnih napada. 5. Program bi se realizovao kroz slcdcće oblikc stručnog usavršavanja: kursevi. ic u zavisnosti od svakog oblika posebno isti bi se detaljno razradio na pojcdinc lczc. koriščenju raznih trikova i slično. o čemu smo detaljno govorili u prvom dclu ovog priručnika. Radnike koji radc u objcktu. Prava i dužnosti radnika koji vrSc osnovnu dclatnost. organima. Opšte o represivnoj zašlili i nužnosti primene rcpresivnih mera. trcba obučiti da zapažaju sumnjiva ponašanja kod čdrcđenih lica kako u objektu tako i van objekta. 175 . a kojc smo prclhodno navcli. Preventivnc mcre na zažliti banaka. Nastava bi se realizovala kroz predavanja. Osvrt na karakteristikesavrcmcnog kriminaliteta u koji spadaju i krivična dcla koja se vršc na šlctu potcncijalno ugrožcnih objckata. Prava i dužnosli radnika koji obavljaju poslove osnovne delatnosti. Spccifičnosii učinilaca krivičnih dela koja se vržc na štctu potcncijalno ugroženih objckala. II PREDLOG PROGRAMA OBUKE 1.og dela razbojnišlva. c. Prava i dužnosti rukovodcćih radnika i lica odgovornih za organizovanje i sprovođcnje samozažtile. konsullacijc. 3. PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZAŠTITA POTENCIJALNO UGROŽENI OBJEKTI. 4. načinom rukovanja i blagovremenim aktiviranjcm ovog sistema u slučaju kriminalnog napada na objekat. Prava i dužnosti radnika fizičkog obezbeđcnja. Prava i dužnosli rukovodećih radnika i lica odgovornih za bezbednost objekta. ličnog opisa i ponašanja učinioca krivičnog dcla.Zadalak radnika fizičkog obczbcdcnja. pošla. po izvršenom krivičnom dclu u objektu. 2. Imajući u vidu sadašnjc stanje u poicncijalno ugroženim objektima i potrebu za stručnim osposobljavanjcm odredenih radnika. Način i sredstva iz\'rSenja pojedinih krivičnih dcla koja se vrše na štetu potencijalno ugrožcnih objekata. carinskim organima. Ovo jc poscbno biino u pripremnom periodu za izvršenje krivičr. Vrste i karakteristikc krivičnih dcla koja se vršc na štctu potencijalno ugroženih objekata. Kraća analiza ovih krivičnih dela sa posebnim osvrtom na uzroke koji su pogodovali njihovom izvršcnju. Stanje i krcianjc krivičnih dcla izvršcnih na žtctu ovih objekaia za poslednjih 10 godina u našoj zcmlji sa iskazanim stanjcm po republikama i pokrajinama. a naročito u domenu obczbcdcnja matcrijalnih dokaza (tragova i predmeta). Preventivna zažtita objekata u kojima su smeštene kasc sa novcem. c. b. Problcmatiku klasifikovati po spccijalnostima i posebnostima učinilaca u odnosu na vrstu poiencijalno ugroženog objckta. Sarađnja sa organima unutrašnjih poslova. b. službi družtvenog knjigovodstva. 6. 3. 5. Sadržaj programa je koncipiran i prilagodcn za sticanje znanja i veština za obavljanje složenih i odgovornih poslova fizičko-tchničke zaštite u preduzećima. a. Specifičnosti po174 tcncijalno ugrožcnih objckata i vrstc prcdmcta i drugih vrednosti koji su smečteni ili sc Čuvaju u ovim objcktima. te njihov lični opis. saradnju sa potencijalno ugrožcnim objcklima. 2. Opšte o preventivnoj zaštiti. način krctanja i opšlcnja. njihovom lukavstvu. Poseban scgmcnt obukc jcsie osposobljavanje radnika u objektu sa suštinom sisiema tehničke zaštilc. s ciljem da omogući veći stepen stručnc osposobljcnosti u zaštrti imovine i pružanja pomoći organima unutrašnjih poslova u otkrivanju učinilaca krivičnih dela i u obezbeđenju materijalnih i ličnih dokaza. povcrljivom dokumentacijom i drugim vrednim stvarima. Razlozi zbog kojih se povećava ugroženost ovih objckata i razlike u odnosu na drugc objekte. seminari i savetovanja. vežbe i stručnu praksu. U sklopu ovih zapažanja trcba voditi računa o specifičnostima učinioca ovih krivičnih dela. Prava i dužnosti odrcđenih subjekata u preduzimanju pojedinih represivnih mera u potencijalno ugrožcnim objcktima. Ovde se nc misli samo na protivprovalnu zaSlitu vcč i na protivdiverzionu i zaStitu od požara. KRIVIČNADELAKOJA SE VRŠE NA NJIHOVU ŠTETU I NJIHOVI UČINIOCI 1. bila bi poscbna oblast potpunc i dctaljnc razrade tokom obuke. u slcdećem poglavlju dajemo predlog programa koji obuhvala samo osnovne teme. trezora i mcnjačnica. Prava i dužnosti radnika fizičkog obczbcdcnja. 6. Vrste potencijalno ugroženih objekata. opis vozila ili drugog sredstva i sve drugc činjenicc i okolnosti kojc su indikativne i ukazuju na sumnjivu situaciju. pa bi takoobuka obuhvaiila svebitne komponente preventivno-represivne i tehničkc zaštite ugroženih objekata. javnim tužilaštvom i sudovima. PREVENTIVNA ZAŠTITA 1. Stoga isti obuhvata disciplinc i određcna znanja iz šire i uže oblasti u vezi sa ovom problemalikom. organizacijama i svim drugim potencijalno ugrožcnim objektima. Preventivnc mcre na zaštili muzcjsko-galerijskih organizacija. pa jc nužno povczivati mcdusobno uzročne siluacije i o uočcnim zapažanjima blagovremcno i detaljno informisati odgovorno lice u objektu. dragocenostima. a. 4. Osvrt na aktivnost organa otkrivanja. REPRESIVNA ZAŠTITA 1. 2.

propusnu moč i otpornost na kompromitaciju. ncutralizator. cksploatacije. Kriminalistički mctodi i srcdstva u otkrivanju i dokazivanju krivičnih dela izvršenih na štetu objckala i u otkrivanju. Lokalni nadzor sa i bcz stalnc posadc. njegove rcalizacijc i. Oprema u nadzornom centru. TEIINIČKA (PROVTVPROVALNA) ZAŠTITA OBJEKATA 8. Alarmni sistemi. način alarmiranja. uzroci nastanka. način povczivanja sa senzorima. prenosni putevi. vrste. odnosno prema potrebama radnih mcsta koja ona pokrivaju. način primcne (detektori zapaljivih materija. 5. 176 OPŠTE O PROTIVDIVERZIONOJ ZAŠTITI 1. uzroci oikaza. principi rada i način primcne (detektori mctala. počev od analizc prctnji. TV sistem zatvorenog kruga u tchničkoj zaštiti. 5. Otkazi zaštitnog sistcma. osnovne karakteristike. 2. itd. Nivoi zaštilc. vrste i način postizanja. industrijski objckti i sl. izbor s obzirom na namenu. 2. _ 4. 3. načini rada. sastav. Spccijalna i zažtitna oprcma (vodcni lop. Sredstva za iniciranjc eksploziva SREDSTVA I UREDAJI ZA PD PREGLEDE 1. Senzori za zaštilu unutrašnjih prostora: vrste. Komunikacionc vcze u okviru objckia i van njcga za potrcbe službe fizičkog obezbeđcnja (žičnc. osnovne funkcije. PR01TVDIVERZI0NA ZAŠTITA (PD) PLANIRANJE TEHNIČKE ZAŠTITE 1. 3. 2. Efekti zaštite. 4. deteklori eksploziva). 3. kate i džiu-džica). izbor komponenti sistcma. lokalna . 6. Kriminalistika (operaiivno-taktičkc radnje i mcre koje sprovode radnici fizičkog obezbedcnja i primcna kriminalističk'ih metoda u zašliti objckata).). NADZOR I UPRAVLJANJE SISTEMIMA TEHNIČKE ZAŠTITE 1. na kraju. Senzori (detektori) za zaštitu spoljnih prostora: vrste. uslovi primene i detekcione sposobnosti. pouzdanost prcnosa. 2. uslovi priraene i dctekcione sposobnosti. Praktične vežbe u sprovodcnju pojcdinih radnji i mera u sklopu represivne delatnosti.3. " SREDSTVA I UREDAJI U TEHNIČKOJ ZAŠTITI 1. PD pregledi po najavi 177 . kclcgorizacija i klasifikacija poicncijalno ugroženih objekata prema potrebnom nivou zaštile. Lažni alarmi. POUZDANOST SISTEMA 1. Redovni PD pregledi 2. prcdnost u odnosu na lokalni. namcna i načiu funkcionisanja. kao i mogučnosli kontrolisanja obilaska objekta od strane za to zadužcnih lica korižćenjcm clektronskih uređaja. 2. PRIMERIREALIZACJ JE ZAŠTITE ZA POJEDINE OBJEKTE PO VEĆANOG RIZIKA Primeri bi se dali prcma zahtcvu lica koja pohadaju kurs. načini rada. Zadaci odredenih subjekata u potcncijalno ugroženim objektima nakon izvršenog krivičnog dcla. rendgcnski urcđaji. stcioskopi. Uređaji za otkrivanje diverzantsko-terorističkih sredstava. Aktivnosti u planiranju tchničke zaštite. 3. Sistemi za kontrolu pristupa. Cilj PD zaštite 2. bcžičnc). Alarmna centrala. Program trcba da obuhvati i osnovna znanja iz sledećih predmeta: Psihologija (mctodi mcduljudskih komunikacija). a u zavisnosti od oblika usavršavanja. Uređaji za olkrivanje opasnih materija. 2. lokacija ccntra. Daljinski nadzor — ccntralizovani. 6. Način prenosa alarma na udaljeno mesto. detektori toksičnih materija).i daljinska. pronalažcnju i privođenju njihovih učinilaca. Specijalno fizičko obrazovanje (osnovni stavovi. načini za njihovo minimiziranje. PROTIVDIVERZIONI PREGLEDI 1. proccne ugrožcnosti do izradc projeklnog rešcnja tehničke zaštite. Osnovne funkcije sistcma. vrstc. deieklori radioaktivnih materija. Opasne materijc 3. principi rada. dozvoljcne graničnc vrednosti za tipizirane zaštitne sistcmc. Tako bi se program prilagodio vrstama objckata (finansijskc institucijc. tchnike i padovi iz džudoa.). Usklopu stručnog usavržavanja radnika na fizičkom obezbcdcnju objckata. otpornost na kompromitaciju. Vanredni PD prcglcdi 3. Saradnja sa organima unutrašnjih poslova u otkrivanju učinioca i u obezbedenju materijalnih i ličnih dokaza. saslav sistema. Značaj obučenosti lica koja rade u centru obczbedenja. odnosno ulaska u restriktivne prostore. Bezbednosno osvctljenje kao podrška TV sistemu i kao pomoć službi obezbcdcnja. kao i Naoružanje sa nastavom gadanja. snimanja stanja objckta. muzejsko-galcrijske organizacije. 7. Dojava alarma.

„Osnovne karakteristikc učinilaca krivičnih dcla". Sl. 30/89. Securitv gazelte. br.: . avgusl 1990.Kriminalislika". [. Security management No 9. Security. SSUP. Savez udruženja pravnika. maj". glasnik. BoSković. „Zaštita kulturnili dobara" — malcrijal sa savclovanja u Institutu bezbednosti Beograd. i Kosiić. 1973. Jovović. C: „Intrudcr alarms" Paramount. 29. 1990.ijc". 7/85 i 24/86.I'ož.: „Black gold: Tlie nation's sccurity blanket". list SFRJ br. br.. maj".11. br.: „CCTV: lens is more... Buograd.". Privrcdna žlampa.Šta je spomenik kulture". Pravilnik o vrženju službe ovlašćenih službenih lica u SSUP. RSUP Srbije. V: „Kriminalistička taktika". Savremena administracija. „13. V. maj/jun 1989. posebno izdanje. Beograd. i 30. Beograd. L. Beograd. gumene palice i drugih sredstava prinude za ovlašćena službena lica SSUP. Vbdinelić. Bcograd. Sl. Savremena administracija. br. 1984. Beograd. Velika Britanija. Zakonski propisi: Zakon o vršenju unutraSnjih poslova iz nadležnosti saveznih organa uprave.: „Materijalni dokazi u kriminnlisličkoj obnidi". Pravilnik o vršenju poslova Službe javne bezbednosti. 1971. Laslo. Mosk\'a. Bošković. Beck. R. lisl SFRJ. pŠTE MERE PREVENTIVNE ZAŠTITE OD POŽARA 1 Gradevinske mcre 1 Tehnoložke mcrc 3_ Mažinskc mcre 4/Električnc mcrc jCLASIFIKACIJA POŽARA G A ŠENJE POŽARA 1 KJasifikacija i osobine srcdstava za gašcnje požara 1 KJasifikacija aparaia za gašcnje požara 3. Cole. VŠUP Zemun. 14/86.. 1980.. International security management.: . glasnik.: „Suzbijanje razbojni. V. M.. Savrcmcna adminislracija. Bridges.: „Surveillance inovation" Security surveyor. 1988. . A J a r r n n a ccntrala i signalizatori.: „Aktuelna pitanja bezbcdnosli i druStvene samozažtite". Beograd. 178 179 . Z. 53/37.1990.M. K. Sl. 29/74..S.: . Buttervvorlhs (USA). 1990. M. Priručnik RSUP Hrvatske — Zbornik radova. priručnik RSUP Mn'atske.. 1988..: „Šta čeka država". glasnik. Sl. Briggs. 3/88. Aleksić. Security managcmem No 5. br. N. Ž. vrste i primena. Belkin. 1982. M. Nova prosvela. R.Kako se osigurava i obezbeđuje meslo kriminalnog dogadaja". Beograd. S. Grupa autora: „Vojna enciklopcdija". 1986. 2. Ttbojević. Bczbednosl. D.. Zagrcb. „Politika" od 28.: . Grozdić. 1972. M. Lakčcvić. „BSIA false alann seminar". 1990. Ž. maj 1990.: „Kriminalisiika". Uputstvo o upotrebi vatrcnog oru>5ja.4 postupak u slučaju pronalaska sumnjivog prcdmeta ili najave bombe 4. DRUGIDEO Addis. Naučno otkrivanje zločina. Sl. Bcograd. D. Najman. 1984. 1982. 1988.Kriminalistička balistika". „13. FROTIVPOŽARNA ZAŠTITA NORMATIVNI I PREVENTIVNI ASPEKT ZAŠTITE OD POŽARA O T A I SAGOREVANJE TOPL i prenošenje toplote 2' Toplota i fizičko stanjc lcla 3' sagorevanje 4 Uslovi počclka sagorcvanja 5_ jCJasifikacija malcrija i roba prcma njihovom ponašanju na visokim teme r a t u rama nastalim u požaru 5 Uzroci požara o LITERATURA PRV] DEO Alcksić.štva". 19S7.: „Access control and personal identificalion syslems". Z.iri i ekplcv. Bowers. Sun'evor No 5 i No 6.: „Transport security — a daily cliallenge".: . 1987. Zakon osistemu drušlvenc samozaSlile. Krivokapić. Unutrašnja i spoljna hidrantska mrcža UREÐAJI IINSTALACIJE ZA AUTOMATSKU DOJAVU l S1GNALIZACIJU POŽARA J Detektori požara. 1990. Jovanović. Kriminalislika. Zakon o unutrašnjin) poslovima Srbije. 1968.Aware of the danger".

. MUP Hrvatska. Security times. 1979. planning and design" Mc Gravv-Hill. ease detection challcngcs" Security.Security dcsign for maximum proicction".A dial-up solution for alarm controllers". Dunlev.. Sccurhv timcs.: „Cameras and lcnscs: A lcchnological cvolulion".1990. T. R.. Paramount V Britanija. sep. 1987. Law. „Tehnička zaštita objckata". Securilv. Sccuritv management (specijalni dodatak). R. P.: .: „Handbook of building securitv. 1989. Foot.: „Hantlbook of securiiv". Internaiional review. 1989.1990. R. juli 1990. Sccurity times. Security times.: „Access conlroi — Tlic Biomctri Route". Moss. Hamillon.: „Ligh'.: „Obtaining a secure energj' supply". mart 1989.) .: . Noble. 1989. jan. N. J. Gigliotti. Zagreb . Nason. TV V 180 . P. G. 1990.: „Dual technologv scnsors rcduce false alarms. Hughes. juni 1990. New York.ing the way to sccuritv". Sccuritv limcs. Judd. Robinson.Mow instalaters get il back lo front". No 3.A fook inlo CCTV' Sccuritv gazctte. juli 1990. No 2. Harrower. T.: „Machines thatsav: I knovvvou". Inslitut bezbednosti.: „Radio interference to intrudcr alarm svstems". Security timcs. Hodges. Butierwonhs.A1I under control". Security survcyor. 1990. avg..New ways with cable". Securitv gnzcile. 1990. R. B.: . sept. maj 1990.: .What's the latest word in access conirol".J. (USA) 1984. avg.: „Access control — proximity rcadcrs"'. Simić. Carnahan confcrence on security technology (University of Kentuckv) . Dolan. S. B. 1984.: .: . P.: „Calling all stations".: „Alarm commimication and displav svstems for higli security department and energv facilities" 1987 Carnahan confcrcnce of securily lcchnoiogy (Universitv of Kentucky) — Zbornik radova Zalud.: „Mobile communications for road iransport opcralions" Sccuritv surveyor. juni 1990.: „Fcnces and fcnce-fixed sensors".: „Making liglit of ihe perimeter problcm".. McGhee. 1990.Trcnds in rctail sccuri!y". Security timcs. 2/89. Jackson. jan. 1989. No 3. McAinsh. Kluvvcr. Bezbednost i društv'ena samozaStita. Beograd 1988. Hanlev. N.1989. Security. N.: . Beograd „Tehnička zaštita telekomunikacionih i računarskih centara" — Zbornik radova sa Savetovanja „Elektromagnetna kompatibiinost i protivclektronska zaštita". 19S7.Why security fails and how not to". 1989. K..Tehnička zažtita kulturnih dobara". P. No 1.: . Sccuriiv mnnagemenl. S. 1990.: „Principles ofsecurity surveying".S.: „Alarm control pancls''. Securitv and protection.. No 2. april. B. Rogers. 1987..Cards: The key to ihe futurc" Sccuritv managcmcnt (specijalni dodatak).. nov. juli 1989. J. Priručnik za stručno obrazovanje radnika unutrašnjih poslova 2/90. Secur-i!y gazctle.1990. B. „CCTV Technologv update". B.. Williams. No 12./feb. No 19. 1990. Scott.. Britanija. Johnson. No 2. Sccuritv managcment. Securitv gazette. Y: „Ligliten your Habilitv". Sccuritv and protection. A. V. Hopf. Miller.