You are on page 1of 42

GEOLOKE PODLOGE KAO SASTAVNI DELOVI PROSTORNIH

PLANOVA I GEOTEHNIKE PODLOGE KAO SASTAVNI DELOVI


URBANISTIKIH PLANOVA
1.
2.

Uvod
Geoloka sredina resursi i ogranienja
2.1 Prirodni geoloki resursi
2.2 Ogranienja geolokih inilaca hazardi

3.

Geoloka i geotehnika istraivanja


3.1 Nivoi planiranja
3.2 Ciljevi, zadaci i metode istraivanja
3.3 Osnovni principi istraivanja
3.4 Prikazivanje rezultata istraivanja

4.

Geoloke podloge kao sastavni delovi prostornih planova

5.

Geotehnike podloge kao sastavni delovi urbanistikih planova

UVOD
Planiranje prostora je kompleksan istraivacki proces kojim se vri izbor:
- NAMENE PROSTORA
- USLOVA ZA RACIONALNO KORIENJE,
IZGRADNJU, UREENJE I ZATITU
Meu brojnim iniocima koji utiu na odabrana reenja posebno
znaajnu ulogu imaju prirodni uslovi
- prirodni geoloki resursi
- ogranienja koja potiu od geolokih inilaca
Kod obezbeivanja racionalnog korienja prirodnih geolokih resursa
najznaajnije je definisanje uslova njihovog korienja i zatite
Kod ogranienja korienja prirodnih resursa veoma je vano definisanje
hazarda prirodnih i izazvanih ljudskom delatnou

PRIRODNI GEOLOKI RESURSI -nastavak


Najznaajniji geoloki resursi su:
- mineralne sirovine
- podzemna voda
- teren kao podloga za izgradnju objekata
Dva kljuna principa koja su u vezi sa poznavanjem terena
kao prirodne konstrukcije i kao radne sredine, sadrana
su u stavovima:
- Teren je osnovni element svih konstrukcija i objekata koji se
nalaze u ili na njemu, ali ne postoji element konstrukcije
koji je manje poznat i definisan po svim svojstvima,
- Teren se ponaa razliito u zavisnosti od toga kako se koristi.

PRIRODNI GEOLOKI RESURSI -nastavak


Teren kao podloga za izgradnju objekata

Pri definisanju terena kao prirodne i radne konstrukcije vano je


definisati njegova:
- morfoloka svojstva (morfogenetska - genezu i aktivne
geoloke procese; i morfometrijska nagibe padina);
- geoloku grau (litoloki sastav, starost i sklop)
- alteracije stenskih masa;
- hidrogeoloka svojstva (pojave, stanja i svojstva podzemnih
voda);
- geodinamike procese i pojave (seizminost terena, njegovu
stabilnost i nosivost);
- pojave i leita mineralnih sirovina, graevinskog materijala
i drugih geolokih vrednosti i retkosti (minerali, stene,
fosili).

PRIRODNI GEOLOKI RESURSI -nastavak


Mineralne sirovine
Za racionalno korienje mineralnih sirovina najvanije je izvriti procenu
uslova za dugoronu ili kratkoronu eksploataciju postojeih leita,
kao i procenu uslova otvaranja novih leita.
U tom smislu su neophodni:
- procena veliine leita,
- kategorizacija rezervi,
- definisanje uslova iskopavanja, procena koliine jalovine i drugih
otpadnih materija,
- definisanje uslova odlaganja jalovine,
- definisanje uslova za izmetanje naselja i saobraajnica i
izgradnje novih,
- ocena uticaja eksploatacije na promene reima voda,
- zatita tla i podzemnih voda od zagaivanja,
- definisanje uslova rekultivacije i revitalizacije tla.

PRIRODNI GEOLOKI RESURSI -nastavak


Podzemne vode
Racionalno korienje podzemnih voda kao prirodnog
geolokog resursa podrazumeva stvaranje uslova za
ouvanje, zatitu i kontrolisano vienamensko
korienje izvorita voda, kao i utvrivanje uslova za
odravanje trajnog kvaliteta i kvantiteta vodnih
resursa.
U tom smislu treba
- definisati uslove prihranjivanja izvorita koji bi
zadovoljili sve potrebe i funkcije, a
- istovremeno zatititi vode od neracionalnog
korienja (precrpljivanja) i od zagaivanja.

OGRANIENJA GEOLOKIH INILACA - HAZARDI


Ogranienja geoloke sredine potiu od brojnih hazarda koji mogu da budu
prirodni ili izazvani ljudskom aktivnou.
Prirodni hazardi su brojni, ali nisu uvek i svuda prisutni. Za naa podneblja
najznajniji su:
- zemljotresi;
- klizita;
- tonjenja povrine terena;
- kolapsibilna, ekspanzivna i likvefabilna tla;
- plavljenja nakon obilnih i dugotrajnih padavina;
- erozija padina, erozija renih obala
Hazardi izazvani ljudskom aktivnou su prisutni svuda, a posebno u razvijenim
podrujima i predstavljaju direktnu posledicu interakcije terena kao
prirodne sredine i ljudskih aktivnosti u njoj. U ovu grupu hazarda spadaju
- sleganja povrine terena usled eksploatacije mineralnih sirovina ili
crpenja podzemnih voda;
- zagaenost tla i podzemnih voda;
- izdizanje nivoa podzemnih voda u urbanim podrujima;
- deponovanje komunalnog i industrijskog otpada i drugo

GEOLOKA I GEOTEHNIKA ISTRAIVANJA TERENA


Planiranje prostora se odvija u vie faza i u vie nivoa.
U svakoj od njih se reava odreena problematika vezana za
planska reenja.
Svakom nivou planiranja odgovara
istraenosti geoloke sredine.

odreeni

stepen

Za svaki nivo planiranja predviena je odreena faza


geolokih geotehnikih istraivanja.
Zato je u svakoj fazi istraivanja potrebno precizno definisati
obim i vrstu istranih radova, tj. od brojnih metoda
istraivanja izvriti njihov optimalan izbor.

NIVOI PLANIRANJA
Proces planiranja se odvija od irih ka uim teritorijalnim celinama.
U planiranju postoje najmanje 2 nivoa koji odgovaraju:
- Generalnom planiranju
- Detaljnom urbanistikom planiranju
PROSTORNI PLANOVI SU:
PROSTORNI PLAN REPUBLIKE
REGIONALNI PROSTORNI PLAN
PROSTORNI PLAN JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE
PROSTORNI PLAN PODRUJA
POSEBNE NAMENE

URBANISTIKI PLANOVI SU:


GENERALNI URBANISTIKI PLAN
PLAN GENERALNE REGULACIJE
PLAN DETALJNE REGULACIJE

NIVOI PLANIRANJA - nastavak


Geoloka i geotehnika istraivanja se, za razliite nivoe planiranja,
razlikuju po:
- veliini istranog prostora
- razmeri prikazivanja rezultata (planskih dokumenata)
- stepenu detaljnosti istraivanja
- metodama istraivanja

NIVOI PLANIRANJA -nastavak

Pri izradi svakog plana neophodno je definisati:

- CILJEVE ISTRAIVANJA
- ZADATKE ISTRAIVANJA
- METODE ISTRAIVANJA ZA RAZL. NIVOE
PLANIRANJA
- NAIN PRIKAZIVANJA REZULTATA I
STRAIVANJA

CILJEVI, ZADACI I METODE ISTRAIVANJA


Ciljevi istraivanja
Ciljevi istraivanja slede iz problematike koja se reava.
Ciljevi istraivanja su definisanje:
- svih uticaja koje geol. sredina moe da ima na planirano
korienje prostora
- svih uticaja koje planirano korienje prostora
moe da ima
na geoloku sredinu
- uslova zatite ivotne sredine.

Zadaci istraivanja
Zadaci istraivanja su upoznavanje svojstava i stanja terena i stenskih masa bitnih za postizanje ciljeva
istraivanja , a to su:
- Karakteristike reljefa
- za PP morfogenetske (geneza relj.oblika, geomorfolo ki procesi, veza sa neotektonikom)
- za UP morfometrijske ( nagibi povrine terena)
- Geoloka graa (litoloki sastav, starost, sastav, sklop, geneza kvartarnih sedimenata, alteracije izmene)
- Aktivnost savremenih geolokih procesa:
- Endogenih (neotektonski, seizmotektonski, geotermalni)
- Egzogenih (klizanje, jaruanje, odronjavanje, zabarivanje, sufozija, erozija)
- Stanja i svojstva podzemnih voda
- hg funkcija stenskih masa
- karakteristike izdani (vrsta, strukturni tip, polo aj, oscilacije nivoa, max i min nivo, izda nost, pravci i
brzine kretanja, uslovi prihranjivanja i pranjenja)
- VDP stenskih masa i uslovi dreniranja
- hemizam i temperatura podzemnih voda
- Fiziko-mehanika svojstva stenskih masa
- identifikaciono-klasifikaciona
- deformabilna
- karakteristike vrstoe

Metode istraivanja
Da bi otpoeo proces istraivanja prvo se radi
PROJEKAT ISTRAIVANJA
Projekat istraivanja se radi na osnovu analize postojeih
podataka o terenu i rekognosciranja terena.
Projektom istraivanja definiu se:
- Ciljevi i zadaci istraivanja
- Koncepcija i metodologija istraivanja
- Vrste i obim istranih radova
- Tehniki uslovi izvoenja istraivanja
- Dinamika izvoenja istraivanja

Prethodni radovi
prethode izradi PROJEKTA ISTRAIVANJA
PRETHODNI RADOVI podrazumevaju:
-

prikupljanje postojee geoloko-geotehnike


dokumentacije
- analiza, obrada i sistematizacija postojee
dokumentacije
- rekognosciranje terena

Sve metode istraivanja se dele na:


-KABINETSKE:
- Analiza raspoloive dokumentacije (geoloke, geofizike, seizmolo{ke, geodetske)
- Metode daljinske detekcije ( analiza snimaka: satelitskih, avionskih, terestikih)
- Kompleksna geomorfoloka analiza ( Kvantitativna i kvalitativna)
- TERENSKE:
- Geoloko kartiranje ( Osnovno 1:100 000 1:25 000, Detaljno: 1:10 000 1:1 000)
- Inenjersko-geoloko kartiranje
- Hidrogeoloka istraivanja
- Geofizika ispitivanja ( geoelektrina, geomagnetna, Gf.karota, Seizmike metode:
refrakciona i reflekciona)
- Istrano buenje
- Hidrogeoloka osmatranja
- LABORATORIJSKE:
- Geomehanika ispitivanja fiziko-mehanikih karakteristika tla
- Paleontoloka, petrografska , geohemijska ispitivanja
- Hemijski sastav vode

OSNOVNI PRINCIPI ISTRAIVANJA


Da bi se proces istraivanja uspeno obavio, neophodno je
potovati sledee osnovne principe istraivanja:
- PRINCIP POSTUPNOSTI ISTRAIVANJA
- PRINCIP POTPUPNOSTI ISTRAIVANJA
- PRINCIP RAVNOMERNOSTI
ISTRAIVANJA
- PRINCIP EKONOMINOSTI ISTRAIVANJA

NAIN PRIKAZIVANJA REZULTATA


ISTRAIVANJA

Nain prikazivanja rezultata istraivanja za svaki


planski nivo zavisi od postavljenih ciljeva i zadataka
geolokih i geotehnikih istraivanja.
Geoloka dokumentacija treba da predstavlja
obavezni, sastavni deo svakog planskog dokumenta.
Geoloka dokumentacija prikazuje raspoloive
geoloke potencijale, ali i ogranienja za dat prostor.

Za svaki planski nivo izrauje se:

ELABORAT
o rezultatima geolokih i geotehnikih istraivanja
Plan sadri:
SEPARAT saet prikaz geolokih i geotehnikih svojstava
terena i preporuke o uslovima njegovog korienja i
KARTU
ELABORAT se sastoji od tekstualnog i grafikog dela.
Grafiki deo elaborata ine:
- Karte
- Profili (preseci terena, profili buotina)
- Rezultati laboratorijskih ispitivanja
- Tabele i dijagrami

GEOLOKE PODLOGE KAO SASTAVNI DELOVI


PROSTORNIH PLANOVA
Prostornim ili regionalnim planiranjem odreuje se osnovna namena prostora
nain njegovog korienja, ureenja i zatite
Osnovni ciljevi istraivanja se odnose na najracionalnije korienje svih
geolokih potencijala.
Za potrebe prostornog planiranja izvode se kompleksna geoloka istraivanja
koja obuhvataju metode istraivanja sledeih disciplina:
- osnovnih, fundamentalnih geolokih disciplina
(petrologija, paleontologija, strukturna geologija, stratigrafija)

PPPPN imaju niz specifinosti, pa su za njihovu izradu potrebna i specijalistika


geotehnika isttraivanja.

Osnovni ciljevi geolokih istraivanja za PPR su:


- Utvrivanje mogunosti korienja min.sirovina (postojea leita, njihova istraenost, rezerve i

kvalitet),

- Geoloki uslovi korienja energetskih izvora i sirovina (ugalj, nafta, gas, geotermalna energija,
nuklearne sirovine),
- Ocena potencijalnosti korienja podzemnih i povrinskih voda (za vodosnabdevanje, ali i drugih
voda: mineralnih, termalnih, geotermalnih),
- Geoloki i geotehniki aspekti izbora mree i definisanje koridora magistralne i regionalne
infrastrukture
- Ocena uslova za dalji razvoj urbanih sredina urbanizacija veih prostornih celina ( posebno za
one koje imaju specifinosti u pogledu izgradnje seizmiki aktivna podruja),
- Geoloki uslovi izgradnje objekata od kapitalnog znaaja (aerodromi, HE, NE i sl.),
- Izdvajanje podruja sa posebnim tretmanom (nacionalni parkovi, prirodna leilita, istorijske i
kulturne vrednosti, poljoprivredna zemljita i umske povrine),
- Geoloki aspekti zatite ivotne sredine
- Zatita geolokih potencijala od neracionalnog korienja,
- Zatita geoloke sredine od fizikog degradiranja,
- Zatita ljudi i dobara od endogenih i egzogenih procesa.

Osnovni ciljevi geolokih istraivanja za


Regionalni prostorni plan su:
- Stepen istraenosti i iskorienost min.sirovina,

- Geotehniki uslovi izgradnje urbanih sredina,


- Uslovi za izgradnju glavnih regionalnih infrastrukturnih pravaca,
- Uslovi vodosnabdevanja naselja u regionu i korienje vodnih
potencijala u druge svrhe,
- Uslovi korienja poljoprivrednog i umskog zemljita,
- Uslovi zatite geoloke sredine,
- Uslovi korienja prirodnih resursa i izgradnje kapitalnih objekata.

Zadaci geolokih istraivanja su utvrivanje:

- Morfolokih svojstava terena (morfogenetskih)


- Geoloke grae terena
- Hidrogeolokih karakteristika terena
- Geodinamikih procesa i pojava
- Pojava i leita mineralnih sirovina, graevinskog materijala
i drugih geolokih vrednosti i retkosti.
Istraivanja su kompleksna geoloka istraivanja, a realizuju
se kroz prikupljanje i analizu postojee dokumentacije
(kabinetske metode)

Elaborat o rezultatima geolokih i geotehnikih


istraivanja sadri:
- Tekstualni deo
sadri i poglavlje Analiza dobijenih rezultata gde se kroz
Prikaz inenjerskogeolokih svojstava daje ocena geolokih i
geotehnikih uslova korienja terena za planirane svrhe.
- Posebno je znaajno poglavlje Uslovi zatite ivotne sredine i
Studija zatite ivotne sredine.

- Grafiki deo ine grafiki prilozi karte u razmeri

plana, 1:300 000:

- Karta mineralnih sirovina (prikaz leita, potencijalnih ili u


eksploataciji)
- Hidrogeoloka karta
- Ekogeoloka karta koja predstavlja podlogu Studiji zatite ivotne
sredine
- Inenjerskogeoloka karta

GEOTEHNIKE PODLOGE KAO SASTAVNI


DELOVI URBANISTIKIH PLANOVA
- Urbanistikim planiranjem se odreuje namena prostora u naseljenim
mestima i definiu urbanistiko-tehniki uslovi
za izradu investiciono-tehnike dokumentacije

Urbanistiki planovi analiziraju uslove izgradnje na odreenom

prostoru, pa su za njihovu realizaciju neophodna

GEOTEHNIKA ISTRAIVANJA
Osnovni ciljevi izrade plana su definisanje prostora za
stanovanje, industriju, proizvodnju, javne i drutvene slube,
rekreaciju, magistralne saobraajnice, razmetaj deponija, ali
i prostora sa posebnim osobenostima (poljoprivredno i
umsko zemljite) i dr.

Osnovni ciljevi geotehnikih istraivanja su ocena uslova


izgradnje objekata i to na stepenu detaljnosti koji
podrazumeva izbor optimalne namene prostora. Odnose
se na:
-

Uslove korienja i proirenja postojeih stambenih naselja, administrativnih, industrijskih, komunalnih i


drugih javnih objekata, uslove rekonstrukcije i revitalizacije izgraenih delova grada, kao i uslove
izgradnje novih naselja na osnovu dugoronog plana razvoja grada.

Uslove korienja postojeih i izgradnje novih objekata infrastrukture, posebno gradskih saobraajnica, sa
prikljucima na saobraajnice ireg podruja, zatim kanalizacione, vodovodne mree, kao i gasovoda,
toplovoda, ptt mree i dr.

Uslove vodosnabdevanja, kao i uslove korienja voda u druge svrhe (termalne, mineralne), to znai da
treba utvrditi kvalitet i izdanost postojeih ili planiranih izvorita, uticaj eksploatacije izvorita na okolni
teren i objekte na njemu, kai i mogunost njihovog zagaivanja i zatite.

- Uslove izgradnje i korienja deponija komunalnog otpada.


- Takoe su znaajni uslovi izgradnje na bivim gradskim deponijama (uslovi izgradnje na ovim lokacijama su
dosta sloeni jer je tlo nedovoljno konsolidovano, neujednaene nosivosti, prisustvo otrovnih i zapaljivih
gasova)

- Za manje gradove je potrebno uraditi i seizmiku mikrorejonizaciju, odnosno ocenu lokalnih


geolokih uslova na efekte zemljotresa.
- Uslove podzemne izgradnje (saobraajni objekti, garae, skladita, depoi, sklonita, komunalni
objekti odlagalita otpada, objekti za snabdevanja vodom, ali sve ee i objekti atraktivnijih
sadraja: podzemne stanice, trni centri, prostori za zabavu i rekreaciju, kulturne sadraje
lagumi na Kosanc. Vencu)

GEOTEHNIKE PODLOGE KAO SASTAVNI


DELOVI URBANISTIKIH PLANOVA - nastavak
- Utvrivanje geotehnikih aspekata zatite prirodne sredine, posebno

- zatite tla i podzemnih voda od zagaenja,


- zatite tla od fizike degradacije (pod uticajem kako tehnogenih faktora,
tako i prirodnih procesa)
- zatite ljudi i materijalnih dobara od dejstva endogenih i egzogenih procesa.

- Promene u geolokoj sredini, koje su posledica urbanizacije, ilustruju brojni


primeri:
- aktiviranje klizita, kako fosilnih, tako i novih (Dunavska padina u
Beogradu sa brojnim primirenim klizitima, koja su intenzivnom izgradnjom
ponovo aktivirana),
- neravnomerna sleganja terena usled nekontrolisanog uputanja vode u tlo
usled dotrajale vodovodne i kanalizacione mree, naroito u lesu,
- promene reima i kvaliteta podzemnih voda usled crpljenja voda, izgradnje
podzemnih objekata, dubokog fundiranja,
- stihijske ili akcedentne promene u terenu usled havaraja ili greaka na
objektima i instalacijama (npr. Izlivanje opasnih materija u aluvijalne sedimente
Save kod izvorita Maki).

Osim ovih, postoje i pozitivni uticaji urbanizcije na razvoj prirodnih


procesa
-

Nestabilne padine se saniraju izgradnjom zatitnih objekata i dreniranjem


terena,
Erozija i eolski procesi se zaustavljaju poumljavanjem, zatravnjivanjem i
izradom betonskih povrina i saobraajnica,
tetni uticaji podzemnih voda se ublaavaju nasipanjem terena i
eksploatacijom voda bunarskim sistemima,
Rena erozija se zaustavlja izgradnjom obaloutvrda i nasipanjem.

Uslov uspenije zatite i unapreenja geoloke sredine u urbanim prostorima


je organizovano istraivanje, evidentiranje i kontrola (monitoring) procesa
koji se u njoj dogaaju ili na nju deluju kao spoljni agensi.

S obzirom na veliku optereenost geoloke sredine urbanih prostora, s jedne


strane, i njen ogranien kapacitet, s druge strane, trebalo bi izdvojiti:
- Podruja koja moraju da budu zatiena i iskljuena iz dalje gradnje
- Podruja ogranienog kapaciteta i intenziteta korienja
- Podruja sa specijalnim tretmanom uz navoenje uslova za njihovo korienje
- Podruja koja se mogu koristiti za novu gradnju

Grafiki deo Elaborata o rezultatima geolokih i


geotehnikih istraivanja sadri karte u razmere
planova
Obavezno sadri:
- Inenjerskogeoloku kartu koja treba da sadri:
- Kartirane litogenetske, litostratigrafske jedinice. U legendi se za svaku jedinicu
daje:litoloki sastav, starost, strukturno-teksturna svojstva, nain pojavljivanja, tektonska
oteenost, alteracije, fiziko-mehanike karakteristike, hidrogeoloke funkcije u sklopu
terena, heterogenost i anizotropija stenskih masa u odnosu na najvanija svojstva,
- Osnovne elemente tektonike (rasedi, naborni oblici, karakteristine pukotine),
- Osnovne hidrogeoloke podatke (izvori, nivoi izdani, izdanost),
- Podatke o geodinamikim svojstvima (obavezno osnovni stepen seizminosti),
- Podatke o savremenim geodinamikim procesima i pojavama, sa rejonizacijom terena
po stepenu stabilnosti (stabilan, uslovno stabilan i nestabilan teren),
- Pojave deformacija u terenu i objektima nastale prirodnim procesima ili usled ljudske
aktivnosti,
- Lokacije izvedenih istranih radova.
Sintezom podataka potrebno je uraditi posebnu oleatu
- Inenjerskogeoloku kartu podobnosti, odnosno rejonizacije terena.

Osim inenjerskogeoloke, izrauju se i:


-Hidrogeoloka karta u istoj razmeri sa svim relevantnim hg svojstvim
- Ekogeoloka karta karta ugroenosti ivotne sredine

PLAN DETALJNE REGULACIJE


To je plan kojim se definiu uslovi korienja manjih prostora (delova grada),
ija je namena ve odreena planovima vieg ranga, obino Generalnim
urbanistikim planom.
To je i zavrna i najdetaljnija faza urbanistikog planiranja koja se
najpotpunije vezuje za konkretnu lokaciju.
Osnovni cilj izrade plana su:
- osnovna regulaciona, tehnika i nivelaciona reenja saobraajnica, mree
i objekata komunalne infrastrukture
- pravila ureenja prostora i pravila graenja da bi se ostvarilo racionalno
ureenje zemljita,
- zatita prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara,
- ureenje prostora sa posebnim ogranienjima i dr.

Osnovni ciljevi geotehnikih istraivanja su:


Utvrivanje geotehnikih uslova izgradnje i korienja planom obuhvaenog
prostora, sa svim vrstama objekata koji se na datom prostoru mogu izgraditi
(prostori za stanovanje, industriju, drutveni objekti, objekti za sport i rekreaciju,
objekti saobraajne i komunalne infrastrukture).
Za svaku grupu objekata se definiu urbanistiki uslovi koji se moraju potovati
kroz dalje faze projektovanja i graenja. Geotehniki uslovi u tom smislu mogu da
budu vrlo znaajni (nekada i opredeljujui) za kvalitet i ekonominost izgradnje.
S obzirom da je osnovna namena datog prostora odreena planom vieg ranga, cilj
gt istraivanja za nivo regulacionog plana je da svojim rezultatima obezbede:
-

Izbor optimalnog rasporeda, orijentacije, spratnosti, nivelaciona reenja i uslove


graenja razliitih objekata,
Izbor naina i uslova fundiranja objekata visokogradnje i infrastrukture,
Definisane uslove deponovanja,
Uvid u mogunost izrade podrumskih i drugih podzemnih objekata,
Uslove zatite geoloke sredine

Ova istraivanja treba da omogue uvid u sva ogranienja, odnosno potekoe koje
se pri izgradnji mogu javiti, kao i neophodne mere za prethodnu pripremu ili
poboljanje terena pre izgradnje.

Zavisno od grupe objekata, mogu se izdvojiti


ciljevi istraivanja koji se odnose na uslove
izgradnje:

- Objekata visokogradnje,
- Objekata infrastrukture,
- Deponija,
- Objekata posebne namene,
- Sportsko-rekreativnih objekata i ostalih prostora za odmor i
zelenih povrina.

Objekti visokogradnje su najzastupljeniji u gradskim


sredinama. Najvaniji ciljevi gt istraivanja za ovu grupu
objekata su:
- Izbor mikrolokacije i orijentacije objekata,
- Ocena uslova fundiranja, dubina i vrste temelja, dozvoljeno optereenje i

sleganje temelja, posebno ako se radi o terenima manje nosivosti,

- Ocena stabilnosti terena, kada se izgradnja planira na uslovno stabilnim

ili nestabilnim padinama, sklonim klizanju, (primer Mirijevo)

- Analiza uticaja graenja na okolni teren i susedne objekte (sleganje

povrine terena i objekata, promena reima podzemnih voda i sl.)

- Ocena uslova i naina iskopa temeljnih jama, ouvanja i zatite njihove


stabilnosti,
- Ocena uticaja podzemnih voda i zatite od njih.

Drugu vanu grupu objekata ine objekti infrastrukture. Oni mogu


da budu:

- Nadzemni (saobraajnice, dalekovodi i sl.)


- Podzemni:
- Tuneli: putniki, elezniki, metro,
- Sva komunalna infrastruktura: vodovod, kanalizacija,
gasovod, toplovod, ptt mrea i sl.

Najvaniji ciljevi gt istraivanja za nadzemne objekte su:


- Ocena

stabilnosti kosina, dozvoljenih nagiba kosina useka i zaseka i mere njihove zatite radi

ouvanja stabilnosti,

- Uslovi prevoenja trasa preko klizita i drugih nestabilnih padina i izbor mera njihove sanacije, kao
to je sluaj u mirijevu, trasa SMT i sl.
-Nosivost podloge saobraajnica u sluaju izgradnje na slabo nosivom tlu, posebno ako su deonice na
nasipu,
- Zatita od povrinskih i podzemnih voda, uslovi odvodnjavanja i dreniranja,
-Izbor naina iskopa, opreme i alata, s obzirom na razliitu otpornost stenskih masa prema
otkopavanju,
- Uticaj graenja i korienja saobraajnica na tlo i podzemne vode, kao i susedne objekte, i uslovi
zatite od tetnih uticaja, (zagaivanja, dinamikih uticaja)
Osim toga, potrebno je dati i prognozu
- kvaliteta materijala, i naina graenja podloge i kolovozne konstrukcije, s obzirom na svojstva tla,
- materijala za nasipe, za betonski i asfaltni agregat, imajui u vidu lokalna nalazita,
- mesta i uslove za deponovanje vika materijala iz iskopa.

Najvaniji ciljevi gt istraivanja za podzemne objekte su:


- Izbor mikrolokacije, prostorno i visinski, to je od izuzetnog znaaja, gde se
promenom trase ili visine obezbeuju znatno povoljniji uslovi graenja,
- Uslovi i nain iskopa, tehnologija iskopavanja,
-Uslovi izgradnje portalnih delova tunela, i ouvanje stabilnosti kosina nakon
iskopavanja (Ovo je posebno vano ako se portali izvode na nestabilnim
padinama ili umirenim klizitima, kao i u blizini postojeih objekata)
-Uticaj graenja i korienja objekata na okolni teren i objekte na njemu,
prognoza tih uticaja, (sleganje iznad podzemnih objekata, dinamiki uticaji od
miniranja, buka i vibracije, promena reima podzemnih voda i sl.)
- Prognoza privremene stabilnosti iskopa,
- Reenje trajne stabilnosti objekta,
- Pojave podzemnih voda i njihov uticaj na graenje, reenje hidroizolacije
podzemnih objakata
- Pojave tetnih gasova, mere zatite i kontrole,
- Mogunost korienja materijala iz iskopa,
- Uslovi deponovanja iskopanog materijala.

Najvaniji ciljevi gt istraivanja za deponije su:


- Izbor najpovoljnije mikrolokacije (najmanje nepovoljne), gde je najvanije reiti
odnos lokacije deponije i okruenja, dovoljnu udaljenost od stambenih i drugih
vitalnih delova grada,
- Uticaj deponije na tlo i podzemne vode, odnosno mogunost zagaivanja
kolektora pijae vode i prirodne sredine uopte,
Pored toga, treba dati i prognozu:
- Uslova iskopa (ako se vri iskopavanje) i stabilnosti deponije,
- Nosivosti i stabilnosti podloge (nagibi terena, aktivnost savremenih procesa),
-Kontrole gasova,
- Uticaja povrinskih i podzemnih voda (VDP i ocedljivosti terena, mogunosti
odvodnjavanja),
-Izbora prekrivnog materijala (sastav i svojstva materijala, potrebne koliine)
-Uslova korienja prostora posle deponovanja.

U podruju starih gradskih jezgara istraivanja


treba da:
- Utvrde i nove uslove koji su nastali kao posledica prethodnog korienja terena

Mogue uticaje novih objekata na teren i postojee objekte

Tako su na mnogim, uglavnom starim objektima, u uem gradskom jezgru Beograda,


uoene brojne pukotine usled promene svojstava temeljnog tla.
Do smanjenja nosivosti i naknadnog sleganja temeljnog tla dolazi, uglavnom, usled prodora
vode u tlo, pre svega iz oteene vodovodne i kanalizacione mree, poniranja kinice u
tlo i sl.
Ima sluajeva i da duboki temelji praktino deluju kao vetake hidrogeoloke barijere, pa
se nivo podzemne vode izdie, menjajui stanje vlanosti u temeljnom tlu, ak i bez
dotoka vode iz instalacija.
Na padinama proces, tako izazvanog sleganja, ponekad prelazi u klizanje niz padinu.
U seizmiki aktivnim terenima, geotehnika istraivanja treba da omogue ocenu stepena
seizminosti i potrebne parametre za aseizmiku projektovanje objekata.

Elaborat o rezultatima geolokih i geotehnikih


istraivanja se sastoji od tekstualnog i grafikog
dela.
Tekstualni deo sadri sledea poglavlja:
1. Uvod
2. Pregled prethodno izvedenih istranih radova
3. Vrste i obim izvedenih istraivanja prema
revidovanom Projektu istraivanja
4. Prikaz rezultata istraivanja
5. Analiza geotehnikih uslova izgradnje objekata
6. Analiza uslova zatite (prirodne) geoloke
sredine
7. Zakljuak

U poglavlju Analiza geotehnikih uslova izgradnje objekata


daje se ig rejonizacija terena i to: kriterijumi za rejonizaciju,
prikaz pojedinih rejona i uslova izgradnje u svakom od njih,
prikaz uslova nivelacije i prikaz uslova izgradnje pojedinih
objekata.
U poglavlju Analiza uslova zatite (prirodne) geoloke sredine
treba dati prikaz i analizu svih faktora koji svojim dejstvom
degradiraju geoloku sredinu, kao i uslove zatite geoloke
sredine u planskom prostoru.
U Zakljuku Elaborata treba, u saetoj formi, izneti odgovore
na sva postavljena pitanja i zadatke postavljene Projektom
istraivanja. Takoe, treba navesti za koje svrhe Elaborat
moe da poslui kao osnovna podloga.

Najvaniji grafiki deo Elaborata je


Inenjerskogeoloka karta sa odgovarajuom
rejonizacijom terena i karakteristinim
presecima terena.
Inenjerskogeoloka karta se izrauje u razmeri plana, 1:1000 do 1:5000.
Karta sa profilima obuhvata prostor koji regulacioni plan zahvata, ili,
ponekad i neto veu teritoriju, to zavisi od sloenosti ig uslova.
Geotehniki preseci se biraju tako da obuhvate najvanije pravce koji mogu
da ukau na uslove korienja planskog prostora za izgradnju.
Uz kartu i preseke obavezno se daje i legenda, kojom se prikazuju sledei
podaci:
- litogentske sredine i njihovo rasprostranjenje
- strukturni elementi
-geoloke pojave i procesi
-hidroloke i hidrogeoloke pojave i procesi
-seizmoloki podaci
- istrani radovi po vrstama, kao i sva druga ispitivanja koja su na terenu vrena
- rejonizacija terena.

Umesto zakljuka
Geoloka i/ili geotehnika istraivanja su neophodna u
svim fazama prostornog i urbanistikog planiranja.
Obim i vrste geolokih i geotehnikih istraivanja, kao i
stepen njihove detaljnosti i tehniki uslovi izvoenja
treba da budu prilagoeni odgovarajuem nivou
planiranja.
Analiza i interpretacija rezultata ovih istraivanja
omoguava sagledavanje svih relevantnih svojstava
terena i predstavlja osnovu za racionalno korienje
prirodnih geolokih resursa i zatitu prirodne geoloke i
ivotne sredine.