You are on page 1of 5

Predavanje, 30.10.2013.

Stampana knjiga; poceci stamparstva kod Srba (Srbuljsko stamparstvo) Srbulje rukopisne I stampane knjige, pisane srpskom redakcijom staroslovenskog jezika. Knjiga kojom se pise negde od 12.veka do prve cetvrtine 18.veka. Pret.casovi nacin pisanja I sta je pisanje znacilo za pisare I prepisivace; poceci formiranja z irki, odn. i lioteka. !vaj cas" prve sr ulje, odnosno prve stampane srbulje. Koje se na nasem tlu pojavljuju, ne sa velikim zakasnjenjem u odnosu na #uten erg$a I izum stampe pojedinacnim pokretnim slovima, nego naprotiv onako gotovo istovremeno kada se stamparije javljaju I u vecini evropski% gradova. &Knjiga od ogromne pomoci 'Pet vekova Srpskog stamparstva(, 1 ! "1!! , )rpska akademija nauka u *eogradu; +atica )rpske I ,arodna i lioteka )r ije.$Knjiga se javlja u jednom veoma nesrecnom trenutku, u trenutku jedne izuzetne krize. !vaj tekst je leksikonskog tipa-odrednica .enecija I stamparstvo u .eneciji sa jednim kratkim tekstom; /juradj 0rnojevic sa tekstom itd. *ila je prvo itno zamisljena I kao veliki al um likovni% priloga u oji koji je tre alo da ilustruje stranice iz pojedini% knjiga nastali% u tom vremenu. )ticajem ekonomski% I drugi% prilika ucinio je da se pojavi jedno zaista skromno izdanje, ne pu likacija koja je tvrdo ukoricena, nego pu likaciju koja je u nekakvom platnenom povezu, iskljucivo crno ela. 1o medjutim ne znaci da tekstovi unutra nisu apolonski naprotiv u nagonu ratne energije pisane su odrednice za ovu knjigu.2 Ideja koja je zapravo vodila to osnivanje prve srpske stamparije ila je skoro nes%vatljiva. #odina je 1345. 6eta je jedina srpska teritorija koja je jos slo odna I ice slo odna jos samo naredne tri godine, a potom ce I 6eta pasti u 1ursko ropstvo. 1ime ce prakticno sve srpske teritorije iti pokorene. )a 0etinja, gde je radila stamparija od 1345. verovatno do pred sam kraj 1347. #juradj $rnojevic, vladar 6ete I osnivac stamaparije, io je primoran da iz egne sa jednim rojem velikasa. &,egde 58$ak godina pre toga, prvi put se u istorijskim izvorima pominje ime 0rna #ora-0ernia #ora2 !vaj vladar /juradj 0rnojevic I pret%odno njegov otac Ivan, sa ponosom u tim prvim napisima isticu da su oni jos jedina slo odna vlastela od slavne preostala slo odna od slavne srpske drzave koja je pala pod tursku vlast. 6asto govorimo da je ovo srpska stamparija9 6ato sto, sa jedne strane osecaj samog vladara odnosno savremene zapise o tome kako se oni izjasnjavaju kao

poslednja slo odna vlastela iz )rpske drzave, ali I jos jedan vrlo znacajan argument jeste zapravo cinjenica da su knjige koje su nastale na &:29 stampariji, stampane srpskom redakcijom staroslovenskog jezika. ;ezik je odrednica, pismo je odrednica. I otuda one pripadaju dakle srpskoj je%ickoj tradiciji. 6vanicno u nauci za sada ne postoji crnogorska redakcija staroslovenskog jezika. ;er jezik kojim se govori smatra se varijantom srpskog govora. Izvesnost sloma 6ete kao drzave, koja je ila toliko jasna I koja je izgledala toliko neminovna da je pravo cudo kako je /juradj 0rnojevic, uopste dosao na ideju da na tako nesigurno podrucije dovede stampariju. /a je /juradj 0rnojevic puno vremena provodio u <irenci &18"522 9 koja je u to vreme ila veliki stamparski centar. 1o je vreme kada u .eneciji radi preko 1=8 stamparija I .enecija je grad koji u tom prvom periodu, pedesetak godina tek posle #uten erga, ima primat kao stamparski centar. > prvi% 188 godina stamparstva ne postoji grad koji je zadrzao toliki roj stamparija. > toj .eneciji ocito je /juradj 0rnojevic stekao predstavu o tom zanatu, ali I upoznao ljude sa kojima je mogao da razgovara o zasnivanju cirilski& slova, jer slova su mu tre ala da i se mogle stampati srpske knjige. Iz ove stamparije prva knjiga pojavila se: Pojavilo se pet knjiga. Potom je stamparija zajedno sa /juradjem 0rnojevicem I glavnim stamparom mona&om 'akarijem odneta nazad u .eneciju. ? u .eneciji ce se neki% 1= god.kasnije zasnovati dve srpske stamparije. ;edna *ozidara .ukovica Podgoricanina koja ce raditi pod *ozidarom .ukovicem do 1=54.do smrti *ozidara .ukovica. ? ona jos neki% @8$ak godina pod vodjstvom njegovi% naslednika, ali ce u +lecima iti formirana jos jedna stamparija. : &!d 1345.$1347. postoji i radi stamparija na 0etinju, seli se gospostvo I vlastela, vecim delom ezi pred 1urcima u .eneciju. > .eneciji ce se formirati dve srpske stamparije oko 1=28. stamparija *ozidara .ukovica Podgoricanina, : ali istovremeno gotovo javlja se stamparija jos jednog *ozidara, (o%idara )ora%danina koji ce vec naredne godine pre aciti svoju stampariju na )rpsku teritoriju, ovamo kod nas I tu dati odredjene stampane knjige, u #orazdu.2 >kupan roj knjiga koje ce se pojaviti od te 1343.godine do kraja tog sr uljskog perioda, odnosno do dolazka Auski% ucitelja, 1@27.godine je 31 odnosno 32 naslova; za jedan naslov znamo, ali nemamo knjigu. 1o su dakle knjige stampane srbulje, koje ce iti stampane ne samo na $etinju, u *eneciji I u )ora%du, nego je zatim i u jednom roju srpski% manastira, koji ce u ovom ili onom periodu imati stampariju, stampati po jednu dve knjige, pa stampariju ugasiti, ponegde je ponovo osnivati. Kako se recimo desilo da je u +ujnu pod 6lati orom stamparija radila, dakle manastiru +,-.,, 1=57.na 1=5@. /a je u )racanici stamparija radila 1=58.na 1=54. /a je u dva ma%a stamparija radila u +ilesevi, prvo 1=33.do 1=37., a potom ponovo 1==@. Imamo stampariju u (eogradu 1==2. > )kadru 1=75. 6atim na jednom, ne znamo gde, na jednom tajnovitom mestu negde izmedju .aljeva I Kosjenica, nalazila se 'rksina crkva, ali se zna da je tu radila stamparija 1=77., mozda jos od 1=72.$1=77.

Kada se posle dolaska Auski% ucitelja, udu pojavljivale knjige I dalje ce srpske knjige, I dalje ce uticaj .enecije iti veliki. &Ponovo u centru paznje sa !rfelinovim izdanjima .enecija odnosno +letacka repu lika, ali ce jezik I pismo iti drugaciji, doci ce do mesavine dva jezika. I ta mesavina stvorice jednu novu lingvisticku situaciju, te zavrsice se ovaj period takozvane sr uljske knjizevnosti.2 Prva srpska stamparija" /anas o osnivacu prve srpske stamparije ne znamo mnogo. /juradj 0rnojevic, sin Ivana 0rnojevica, 6etskog vladara. > predgovoru prvoj stampanoj knjizi iz stamparije, on se I izjasnjava kao vladar 6ete. 6namo da je Ivan 0rnojevic io vladar koji je u vec potpuno 1urskom, a I +letackom izdanju pokusavao da produzi tu drzavnu I du%ovnu tradiciju srpske drzave da nastavi zakonodavo rad dvorski% pisarnica. Ivan je podigao *ogorodicinu crkvu na 0etinju I oko nje zasnovao 0etinjski manastir, pritom je upravo u 0etinjskom manastiru ustolicio 6etskog mitropolita I pretvorio 0etinje u srediste 6etske mitropolije. +edjutim Ivan 0rnojevic umro je 1348.u to vreme njegov sin /juradj io je u toku sa svad enim svecanostima +letacke repu like I pristizala je rodom njegova supruga Iza ela, plemkinja +lecanka. ? mladi /juradj ice na vlasti od 1348.do sloma ove drzave 1347. &Kako su vremena ila teska I mucna, kada je iz egao u +letke 1347. /juradj 0rnojevic je prvo jedno vreme radio kao sluz enik mletacke vlasti, a zatim se sa njima zamerio dosao u suko I dospeo u tamnicu. /a ironija ude veca 1urci su mu pomogli preko svoji% veza I uticaja u +letackoj repu lici, da se iz avi iz tamnice I da po egne iz mletacke repu like 1urci su odigrali jednu prljavu igru pokusavajuci zapravo da ga nagovore da dodje u ?nadoliju gde gde su mu navodno nudili zemlje I da ga na taj nacin smire, posto su njegove teritorije odnosno drzavu o ecali njegovom mladjem ratu .uku. 1u je nastao izuzetno snazan suko izmedju dva rata, oko teritorije. .uk I /juradj se nikada nisu pomirili. )premali su se po%odi. *itnoB $ 1urci na putu za ?nadoliju, ocito smakli /juradja 0rnojevica, jer ne postoji ni jedan 1urski niti ilo koji drugi izvor koji svedoci o tome da je on stigao u predele o ecane navodno od strane 1uraka. 1=82.godine 1urci su u ili .uka 0rnojevica I time %atrli ovu dinastiju. /rzava na dugi period ostaje pod 1urcima I tek pocela ponovo da se radja u 14.veku.2 Kako onda u takvoj situaciji I dolazi na ideju o dovodjenju stamparije, o tome I govori /juradj sam u predgovoru prve stampane knjige u toj prvoglasniku koji se pojavio 83.81.1343.godine &izlazak iz procesa stampe2, kao prva stampana knjiga iz ove stamparije. !n kaze" 'z og gre%ova nasi% postize &nas zlo Ismajlicansko2 &1ursko-!smansko2 Ismajlicanska zelezna palica pasuci nas savri ne prosto ijuci nego u ijajuci I dodjose I nevernici u dostojanje *ozije, crkve razduzise.(&92&272 ? on sam videci kako su crkve ostale ez sveti% knjiga koje je zgra io I razdro agajanski porod potstaknut svetim du%om sastavi forme, sakupi osmoricu ljudi na celu sa smernim svestenikom mona%om +akarijem od 0rne #ore I za godinu dana otstampa oktori% od

cetiri glasa. 0rkve razrusene, lisene knjiga I njegov motiv za osnivanje stamparija je prakticno da ponovo stampa knjige za manastire I crkve koji su opusteli. Pri tome naravno misli se na nestanak rukopisni% knjiga, a sam /juradj je ocito video kako u .eneciji se stvara jedna nova vestina rada I umnozavanja knjiga koje je mnogo efikasnije nego prepisivanje rukom. > ovome predgovoru, /juradj 0rnojevic opisuje kako se doslo do izrade teksta. Kaze da je tokom 1345.godine prva knjiga na kojoj su radili ovi ljudi io jedan psaltir. +edjutim da je stampanje psaltira prekinuto da i se ovim oktoi&om &928"=42 o ez edile )rpske crkve. /ktoi& jedna ogosluz ena knjiga koja sadrzi elemente ogosluzenja rasporedjene po sedmicnim danima, a u toku svakog dana nalaze se tekstovi molitvi koje se citaju pocev od vecernje molitve, pa ide ponocnica, jutarnja. >kupno pet sluz i tokom dana. ? taj krug od osam dana i molitvi tokom jednog dana poje se u jednom glasu. /smoglasnik zapravo cini osam glasova, koji o idju taj molitvoslovni krug. ! icno se knjiga predstavlja kao dvoknjizlje kao osmoglasnik prvoglasni, kao osmoglasnik petoglasni, odnosno stampa kao sluz e od prvog do cetvrtog glasa, I sluz e od petog do osmog glasa. ? onda postoji I nacin na koji e recimo prelazi sa jedne nedelje na drugu. 1o svestena lica jako do ro znaju, monasi takodje. ,e menja se samo sa jedne nedelje na drugu, ne menja se samo nacin pevanja odnosno &52"172 9 I glas nego se menja I deo tekst. 1ekst nije jedno razan u svim sedmicama. 6avisi od onoga sta su fiksni sedmicni praznici odnosno fiksni crkveni praznici, koji imaju svoje molitvene krugove. Prema tome dosta je komplikovana struktura osmoglasnika. .aznoB$ Predstavlja u dve knjige, oznacava molitve za osam dana I da daje u osam glasova. > ovome slucaju stampe 0rnojevicka stamparija, stampala je dakle o a dela I prvoglasnik I petoglasnik. ,a nji%ovoj izradi radili po svoj prilici sam /juradj I mona% +akarije I nji%ovi saradnici. Aad na njoj poceo na samom pocetku 13=5. /atum stampanja, prve knjige, uzima se za pocetak rada stamparije. 1o je podrazumevalo da su do tog datuma na avljeni tipovi slova, stamparska masina, o ez edjeni radnici I da su oni odradili onaj tezak posao slaganja teksta, koji je potom umnozavan. /anas znamo za sto primera ovog prvoglasnika, neki primerci su celi, poneki su samo u fragmentima dospeli do nas, ne znamo koliki je io tiraz te knjige . &Kada su kasnije one manastirske stamparije ponavljale, pa je I stamparija *ozidara .ukovica I *ozidara #orazdanina, stampanje knjiga sa 0etinja, o navljale izdanja, nisu vise stampale oktoi% prvoglasni, stampale su oktoi% petoglasni.2 1iraz prve knjige io veliki da je zadovoljio potre e crkava I manastira, jer /juradj 0rnojevic kaze da ce se ova knjiga davati po srpskim manastirima, I svuda gde sr lje zive. 1iraz je po tome mogao iti I negde do %iljadu primeraka. Knjiga je stampana u crnoj I crvenoj oji. ,aslovi-zacela pojedini% molitava, stampani su crvenom ojom, ostali tekst je io crn. !ktoi% ima 300 listova.

&)a zacelom, sa izvucenim inicijalima, sa zastavicama koje se ponavljaju kasnije u tekstu, inicijali kao u ramu. 6a razliku od #uten ergove i lije I knjiga koje se stampaju u tom vremenu u stupcima, ovde stupci se ne koriste. 1ekst ide preko cele stranice, mada margine jesu nesto vece nego sto je to karakteristicno za prve stampane knjige.2 > 0rnojevic stampariji ove knjige stampane su zapravo nase autenticne inkuna ule. >skrs 24.85.1=8=. 0rnojevicke knjige spadaju u nase inkuna ule. /ktoi& petoglasni, drugi deo uradjen je nesto drugacijim slovima I sa znatno vise ilustracija koje su preko cele strane. Iluminacija rukopisa. I ovakve se minijature preko cele strane mogu naci na vise mesta u tekstu. >ostalom I oktoi% prvoglasni I oktoi% petoglasni stampani su u 1olio 1ormatu. /ok su preostala tri naslova stampana kao cetvrtine odnosno u cetvrtinskom 1ormatu. /akle posto su najpre stampali oktoi% prvoglasni, pa iste godine I oktoi% petoglasni, stampari su krenuli da rade onaj prvo poceti psaltir. I zavrsili ga negde u )eptem ru 134=.godine. Posle ovoga stampan je molitvenik, a verovatno I jedno izgu ljeno cetvorojevandjelje. Pomen o toj knjizi, u manastiru Krusedolu, jedan top na margini govori o cetvorojevandjelju 0rnojevickom, ali nemamo ni jedan sacuvani primerak te knjige. ,iti imamo fragmente koji i ukazivali da je to delo negde sacuvano. )tamparija je mogla raditi samo do pred kraj 1347.godine, kada je /juradj iz egao u +letacku. &32"5=29 Pomenuli smo mona%a +akarija koji se po svoj prilici o ucavao u .eneciji za stamparskim zanatom. avljenje