You are on page 1of 148

29.

inioci u meunarodnim odnosima: pojam i vrste meuzavisnosti Kao analitiki termin, meuzavisnost se odnosi na situacije u kojima uesnici ili dogaaji u razliitim delovima sistema utiu jedni uz druge. Jednostavno reeno, meuzavisnost znai uzajamnu zavisnost. Takva situacija sama po sebi nije ni dobra ni loa i moe da postoji u veoj ili manjoj meri. U ljudskim odnosima, meuzavisnost je sadrana u branom zavetu, u kome partneri uzajamno zavise u bogatstvu, u siromatvu, u dobru i zlu. I meuzavisnost meu nacijama ponekad znai bogatstvo, ponekad siromatvo, nekad dobro ili zlo. U 18. veku an-ak Ruso je istakao da uz meuzavisnost idu i sukobi i neslaganja. Njegovo reenje bila je izolacija i izdvajanje, ali to je retko mogue u globalizovanom svetu. Kada zemlje pokuaju sa izolacijom kao to su to uinile Severna Koreja ili Myanmar (ranije Burma), to se deava uz izuzetne ekonomske trokove. Nije jednostavno da se nacija razdvoji od ostatka sveta. Realisti su isticali da su drave jedini znaajni akteri, da je vojna sila dominantan instrument, a bezbednost prvenstveni cilj. Obrnuto, moemo postaviti potpuno razliitu svetsku politike: 1.) drave nisu jedini vani akteri transnacionalni uesnici koji deluju preko dravnih granica takoe su primarni igrai 2.) sila nije jedini vaan instrument ekonomska manipulacija i korienje meunarodnih ustanova su dominantni instrumenti 3.) bezbednost nije primarni cilj primarni cilj je blagostanje. Ovaj zamiljeni svet moemo da oznaimo kao sloenu meuzavisnost. Najbolji primer interakcije izmeu sloene meuzavisnosti i realizma u stvarnom svetu je odnos SAD sa Kinom. Kao i sa Japanom, ameriki uvoz iz Kine daleko nadmauje ameriki izvoz. Rezultat je znaajan trgovinski deficit u milijardama dolara. Dok je bilateralan trgovinski odnos izmeu Sjedinjenih Drava i Kine asimetrian u korist Kine, SAD nisu posebno ranjive na potencijalni kineski trgovinski embargo jer bi potencijalni gubitak kineske robe mogle da kompenzuju kupujui je negde drugde, a Kina ima snane unutranje podsticaje da izvozi u SAD. S druge strane, potencijalna veliina kineskog trita za ameriku robu i domaa potranja za kineskom robom u SAD znae da je sposobnost vlade SAD da deluje protiv Kine u nekoj meri ograniena transnacionalnim akterima, ukljuujui amerike multinacionalne korporacije koje su vrile pritisak na vladu da Kini ne uvede sankcije zbog nefer trgovinske prakse i krenja ljudskih prava. U isto vreme, brz rast kineske ekonomske i vojne snage imao je snaan uticaj na opaanje ravnotee snaga u Istonoj Aziji, i doprineo oivljavanju ameriko-japanskog bezbednosnog saveza 1996.godine. Ekonomska meuzavisnost je naglo rasla posle II sv. rata, ali 1973. godine velika naftna kriza dovela je ekonomski sukob na sredinje mesto. Liberali ponekad tvrde da meuzavisnost znai mir i saradnju, ali, na alost, to nije tako jednostavno. Sukobi se nastavljaju, ak i u svetu meuzavisnosti. Prvobitna meuzavisnost je osnovna. Meutim, ona trpi i menja se razvojem kompenzacija nedostacima prirodnih uslova teritorije koju jedno drutvo poseda. Ove kompenzacije se ogledaju ili u uspenom odgovoru na nepovoljne uslove putem razvoja savrenijih sredstava za proizvodnju, ili tako to e izvesne fizike prepreke ili prirodne nepogodnosti date teritorije odbijati eventualne agresore, to moe tom drutvu da omogui miran razvoj. Postoji nekoliko tipova meuzavisnosti:

a) Prvobitna meuzavisnost, nastaje samom teritorijalizacijom potpunih drutava a proizlazi iz razliitosti prirodnih uslova za razvoj materijalne proizvodnje. (od doba naturalne proizvodnje do razvoja robne proizvodnje). b) Drugi osnovni tip prvobitne meuzavisnosti javlja se u borbi za raspolaganje vikom proizvoda, koji se najee trezorie u vidu blaga jo u prvobitnim zajednicama, robovlasnikim i feudalnim dravama. Ovaj oblik meuzavisnosti u prvobitnoj zajednici, javlja se s nastankom vojne demokratije u kojoj rat i vojna organizacija drutva postaju redovne funkcije na-rodnog ivota. Prvobitnu meuzavisnost karakterie odsustvo meunarodne podele rada, te se u njoj ne stvara osnova za razvoj procesa saradnje u meunarodnim odnosima. Iz tih razloga, u meunarodnim odnosima koji nastaju u meuzavisnosti ovoga tipa, sukob je os- novni oblik meunarodnih odnosa, dok saradnja postoji samo izuzetno, i to ugla- vnom u politikom grupisanju drava koje su u sukobu s nekom drugom dravom ili grupom drava. c) Trini i tehnoloki tip meuzavisnosti nastaje s prerastanjem robne proizvodnje u osnovni oblik proizvodnje, to se zbiva razvojem kapitalistikog naina proizvodnje u kome dominantnu ulogu preuzima industrijska proizvodnja. Razvoj industrije i tehnologije u biti menja prvobitnu meuzavisnost, to delimino omoguuje brze promene poloaja drava u meuzavisnosti a time i menjanje njihovog ponaanja i njihove politike u meunarodnim odnosima. U ovom tipu meuzavisnosti javljaju se novi oblici nejednakosti, kao posledica razlika u industrijskoj i tehnikoj razvijenosti, to u meunarodnoj podeli rada bitno utie na poloaj drutva na svetskom tritu i u meunarodnim ekonomskim odnosima uopte. U uslovima naturalne privrede trite je bilo iscepkano na niz osnovnih jedinica jednog drutva, provincija ili feuda, tako da nikakvi jedinstveni kriteriji nisu bili mogui. ak ni jedinstven sistem mera nije bilo mogue ustanoviti od jednog do drugog grada i feuda. Zbog proizvodnje u velikim serijama (koje zahteva industrijska proizvodnja), razvija se svetsko trite. Svetsko trite doprinosi meunarodnoj podeli rada, koja doprinosi specijalizaciji zemalja u proizvodnji. Upravo ova specijalizacija vodi poveanju meuzavisnosti. Takoe, javlja se sve vea uloga nauke u proizvodnji, i ona stvara jedan novi vid meuzavisnosti tehnoloku meuzavisnost. Tada se javlja nunost saradnje da bi se postigli interesi svake pojedine drave zbog meuzavisnosti sa drugim dravama. Od oblika meuzavisnosti i stepena u najveoj meri zavisi mogunost razvoja procesa saradnje ili sukoba u meunarodnim odnosima: 1. Oblik meuzavisnosti u meunarodnom odnosu izmeu dve ili vie drava oznaava naine na koje se mogu postii interesi iz tog odnosa. Iz podele rada raa se interes svakog uesnika u njoj u odnosu na onog drugog. Interes moe voditi saradnji ako su interesi komplementarni ili sukobu ako su oni iskljuivi. Zbog toga bi se teko mogao braniti do kraja Dirkemov stav po kome ... svaki sklad interesa krije u sebi neki potajni ili samo odloeni sukob. Jer tamo gde vlada samo interes, kako nema niega to obuzdava prisutne egoizme, svako se nalazi prema drugom na ratnoj nozi te nijedno primirje u tome veitom sukobu ne moe biti dugog veka. Interes je zaista neto najnepostojanije na svetu Interesi su zaista promenljiva kategorija i oni su u zavisnosti od niza inilaca koji takoe deluju s promenljivom snagom. Meutim, interesi u meunarodnim odnosima proizlaze, u krajnjoj analizi, iz datog tipa meuzavisnosti a njihova trajnost i mogunost zadovoljenja zavise od oblika i stepena meuzavisnosti. Ako je oblik meuzavisnosti takav da se interesi u njemu mogu ostvariti pu- tem sile, ili 2

je sila jedini nain da se takvi interesi ostvare, onda se moe oekivati vea uloga sile u datim odnosima. Kada su imperijalistike protivurenosti nalagale monopolizaciju trita unutar i u meunarodnim ekonomskim odnosima, onda je bila primenjena sila radi osvajanja kolonija, ime je ta monopolizacija ostvarena. Koristi meuzavisnosti ponekad se izraavaju kao nulti zbir i nenulti zbir. U situaciji nultog zbira: tvoj gubitak je moj dobitak i obrnuto. U situaciji pozitivnog zbira oboje smo na dobitku, dok u negativnoj gubimo. Deljenje pite je nulti zbir, pravljenje vee pite je pozitivni zbir, a njeno isputanje na pod je negativni zbir. Oba zbira prisutna su u uzajamnoj zavisnosti. Pojedini liberalni ekonomisti tee da o meuzavisnosti razmiljaju samo u terminima zajednikog dobitka, to jest, situacije pozitivnog zbira u kome svi imaju koristi i svima je bolje. Raspodela koristi ko dobija koliko od ukupnog dobitka - je nulta zarada u kojoj dobitak jedne strane predstavlja gubitak druge. Rezultat je da u ekonomskoj meusobnoj zavisnosti gotovo uvek postoji politiki sukob. ak i kada je pita vea, ljudi se mogu boriti oko toga ko e dobiti vee pare. ak i ako meuzavisne zemlje uivaju zajedniku dobit, moe doi do sukoba oko toga ko e dobiti vei deo te zajednike dobiti. U politici meuzavisnosti, razlika izmeu toga ta je domae a ta strano postaje nejasna. Svaka meuzavisnost ima svoje trokove kao jednu od dimenzija. Oni mogu obuhvatati kratkoronu osetljivost ili dugoronu ranjivost. Osetljivost se odnosi na koliinu i brzinu posledica zavisnosti; znai, kako i koliko brzo promene jednog dela sistema utiu na promene drugog dela sistema? Visok nivo osetljivosti, meutim, nije isto to i visok nivo ranjivosti. Ranjivost se vezuje za relativne trokove promene strukture sistema uzajamne zavisnosti. To je cena izlaska iz sistema ili promene pravila igre. Kao jedna od dimenzija, pojavljuje se i simetrija meuzavisnosti. Simetrija se odnosi na relativno uravnoteene sluajeve, nasuprot neuravnoteenoj zavisnosti. U meunarodnoj politici, manipulacija asimetrijama meuzavisnosti moe biti izvor moi. Analitiari koji tvrde da do meuzavisnosti dolazi samo u situacijama podjednake zavisnosti odbacuju najzanimljivije politiko ponaanje.Takva savrena simetrija je veoma retka; kao to su to i sluajevi potpune neravnotee, gde je jedna strana potpuno zavisna, a druga nije uopte. Asimetrija je u srcu politike meuzavisnosti. Vrste meuzavisnosti mogu se u krajnjoj analizi odrediti tako to e se izdvojiti neke konstante za koje se vezuju preovlaujui interesi drava u meunarod- nim odnosima. Te konstante su trajne i prisutne u svim odnosima drava u datom tipu meuzavisnosti, za razliku od nekih varijabilnih koje su prisutne u nekim vre- menskim periodima, ili samo u jednom datom odnosu. To ne znai da su one zbog svoje promenljivosti zanemarive. Naprotiv, one u nekom odnosu mogu biti od prvo- razrednog znaaja, te im se mora posvetiti posebna panja pri istraivanju meuna- rodnih odnosa. Konstante koje bi se mogle izdvojiti su ekonomski interesi, geografski i geostrateki interesi, kulturni, politiki i drutveno-ekonomski. Varijabile su bezbrojne i u njih bi se uglavnom mogli svrstati subjektivni inioci (akteri), iracionalna stanja svesti, verski, ideoloki oblici svesti kao uzronici ponaanja u meunarodnim odnosima iz kojih mogu proizii posledice od znaaja za meunarodni ivot drutva. 1. Ekonomska meuzavisnost je osnovna i u njoj dolazi do izraaja zavisnost procesa u materijalnoj proizvodnji od veza s ekonomijama drugih drava. (ekonomska meuzavisnost moe se upotrebiti i kao oruje - oiti primeri su

2.

3.

4.

5.

6.

trgovinske sankcije uvedene Srbiji, Iraku i Libiji). Stepen ekonomske meuzavisnosti najee i najpotpunije oznaava stepen i oblik meuzavisnosti u meunarodnim odnosima. Geografska meuzavisnost - esto izgleda da put kroz neki geografski prostor, izlaz na more ili geostrateki poloaj imaju vei znaaj od ekonomske meuzavisnosti, meutim, one su znaajne na prvom mestu zbog toga to se tim putem, ili preko te geografske take, u datom vremenu mogu ouvati ili postii neki ekonomski interesi u ekonomskoj meuzavisnosti drava. Kulturna meuzavisnost se ogleda u neophodnosti razmene kulturnih tvorevina, bilo preko prenosa tehnikih dostignua, bilo preko kretanja drugih duhovnih tvorevina. Tehnoloka meuzavisnost neposredno se ogleda u vezi izmeu ekonomskog razvoja date drave i univerzalnog razvoja nauke i tehnike. Ne postoji mogunost izolacije jedne drave iz tog univerzalnog kretanja bez opasnosti od zaostajanja u razvoju. Drutveno-ekonomska meuzavisnost se ogleda u stepenu iskljuivosti i mogunosti saradnje izmeu drava sa razliitim drutveno-ekonomskim sistemima. Ova vrsta meuzavisnosti nastaje i postoji uvek i u svim epohama u kojima je dolo do smene drutveno-ekonomskih formacija. Politika meuzavisnost nastaje s poveanom ulogom politikih procesa u razvoju meuzavisnosti iz koje se javlja mogunost eksploatacije automatskim delovanjem zakona vrednosti.

Postojanje razliitih interesa drava dovodi do jednaenja tenji i mogunosti, to doprinosi stvaranju politike konstelacije unutar koje se interesi uravnoteuju politikim sredstvima, ili uz veliko uee politike u tome. Politika sredstva mogu biti ona koja pospeuju meunarodnu saradnju (pregovori, sporazumevanje i izgradnja pravila ponaanja) ili sukobe (primena razliitih vidova politike sile). Prirodan rezultat rastue meuzavisnosti je irenje trgovinskih paktova (EU, NAFTA). Do primene sile najee dolazi onda kada oblik i stepen meuzavisnosti ne dozvoljavaju jednoj strani da potovanjem interesa druge strane pribavi za sebe koristi neophodne za svoj opstanak i razvoj. U situacijama u kojima se manje koristi postiu manjim obimom sile, ona se upotrebljava i kada sopstveni sistem nije doveden u pitanje. Jae izraena ili oekivana reakcija utie na poveanje rizika pri upotrebi sile. Poveanje rizika umanjuje izglede za postizanje koristi putem sile. Na taj nain dolazi do redukcije sredstava i metoda sile. Dolaskom do take na kojoj rizik postaje beznaa- jna komponenta, sila dolazi kao krajnje sredstvo za odravanje onoga to se smatra neophodnim u borbi za opstanak ili razvoju. U procesu razvoja drutva stalno se mnoe mogunosti za zadovoljenje interesa putem procesa saradnje u meunarodnoj podeli rada i poveava rizik pri upotrebi sile (sve savrenija i ubojitija oruja). Dva pojma, istiu oni, imaju dosta slinosti, ali nisu sinonimi. Meuzavisnost se odnosi na uslove, na stanje stvari. Za razliku od, meuzavisnosti, kad kaemo globalizacija, podrazumeva se da dolazi do uveanja neega, stoga je ona proces kojim odnosi izmeu aktera u meunarodnim odnosima i koji su pre svega dravocentrini, 4

bivaju oslabljeni u poreenju prema strukturama odnosa izmeu razliitih aktera koji deluju u kontekstu koji je istinski globalan, pre nego samo meunarodni. To neto, ijim uveavanjem nastaje globalizacija, Kiohejn i Naj nazivaju globalizam. Globalizam je kako istiu oni, kao i meuzavisnost (ija je podvrsta), stanje stvari ili stanje sveta koje ukljuuje mreu meuzavisnosti na multikontinentalnim rastojanjima. Globalizam, dakle, podrazumeva mreu meuzavisnosti u odnosima izmeu aktera (najee drava) koji se nalaze na velikim rastojanjima (za razliku od meuzavisnosti koja podrazumeva pojedinane spojeve izmeu aktera, bez obzira na rastojanje). Globalizam se, isto kao i meuzavisnost, moe smanjivati i poveavati. Proces uveanja globalizma naziva se globalizacija, a proces njegovog smanjivanja deglobalizacija. Dakle, da sumiramo, najjednostavnije reeno globalizacija bi se mogla odrediti kao proces poveavanja svetskih mrea meuzavisnosti ... sada i u prolosti.

30. Globalizacija kao inilac u meunarodnim odnosima: pojam i razdoblja u razvoju Latinska re globus to znai svet rodno je mesto u kojem treba traiti izvor i znaenje pojma globalizacija. Ona, se koristila da oznai sve ono to je suprotnost lokalnom, malom i ogranienom. Drugaije reeno, biti globalan znai biti svetski, odnosno pokrivati ceo svet. Sama imenica globalizacija (globalization), pojavila se prvi put u Webster reniku iz 1961. godine. U engleskom jeziku se pridev global koristi da oznai ceo svet. U srpskom jeziku bi se ova re mogla prevesti kao usvetnjavanje (koje oznaava pojavu, da svaki dogaaj koji se deava negde drugde u svetu, ima veze sa onim to se deava nama, odnosno da je svet svuda oko nas. Drugaije reeno, usvetnjavanje je proces kojim svet postaje deo svakog od nas). 5 : 1) - 2) - 3) - 4) - - () 5) (Jaan Aart Scholte) Obino se pod pojmom globalizacija podrazumeva globalizacija u njenom ekonomskom smislu. Tako poznati ekonomista i dugogodinji visoki slubenik Svetske banke, profesor Dozef Stiglic, kae da je globalizacija ... uklanjanje prepreka slobodnoj trgovini i bliskoj integraciji nacionalnih ekonomija. U istom smislu, u jednoj od mnogobrojnih definicija ovog pojma koju u njegovoj kultnoj knjizi o globalizaciji daje uveni kolumnista Njujork Tajmsa, Tomas L. Fridman, kae se da je globalizacija ... irenje kapitalizma slobodnog trita praktino na sve zemlje sveta. Na drugom mestu, u tekstu objavljenom u prestinom amerikom asopisu (Foreign Policy), on istie da je globalizacija integracija svega sa svim drugim. Kompletnija definicija da je globalizacija integracija trita, finansija i tehnologije na nain koji skuplja svet od veliine srednje do veliine malo. Globalizacija omoguava svakom od nas, bez obzira gde ivimo, da dosegne svet dalje, dublje, bre i jeftinije nego ikada pre i doputa svetu da do svakog od nas dopre dalje, bre, dublje i jeftinije nego ikada ranije." Slino njima i jedan od najpopularnijih istoriara dananjice, harvardski profesor Najal Ferguson, pod ekonomskom globalizacijom (koja je po njemu, samo jedan od oblika koji globalizacija moe imati) podrazumeva meunarodnu integraciju meunarodnih trita sirovina, usluga, kapitala i radne snage... Ono to skoro sve relevantne definicije ovog pojma istiu u prvi plan jeste da je globalizacija proces. Iako se globalizacija najee shvata u njenom ekonomskom smislu, taj smisao je samo jedan od moguih znaenja ovog pojma. Najpotpunije odreenje znaenja pojma

globalizacija dali su Robert Kiohejn i Dozef Naj. Oni su sopstvenu teoriju meunarodnih odnosa nazvali kompleksna meuzavisnost. Tri glavne karakteristike "kompleksne meuzavisnosti" su: 1. Postojanje viestranih kanala za kontakte izmeu drutava, koji ne moraju odvijati iskljuivo preko vlada. Naprotiv. Nevladine organizacije, ekonomske elite i drugi nedravni akteri ovde se pojavljuju kao sasvim ravnopravni uesnici u svetu meunarodnih odnosa; 2. Odsustvo hijerarhije meu pitanjima, to znai da se odnosi izmeu razliitih aktera ne mogu klasifikovati po nekakvoj hijerarhiji. Kao posledica ovoga, bezbednost drava shvaena iskljuivo u vojnom smislu (military security) nije jedini predmet odnosa meuzavisnosti izmeu aktera.1 Tako se na agendi spoljnopolitikih odnosa mogu nai i takva pitanja kao to su ekonomija, ekologija, ljudska prava i drugo; 3. Manja uloga vojne sile u odnosima izmeu aktera. Oni tvrde da iako u nekim regionima sveta (Srednji Istok, Balkan, Afrika, ) vojna sila i dalje ostaje inilac na koji se mora raunati u odnosima izmeu drava, u nekim podrujima je ta mogunost, ipak manje verovatna (Severna Amerika, Evropa, Japan, Australija). Po njima, da bi se shvatila i razumela globalizacija, mora se poi od meuzavisnosti. Na praktinom primeru pokazano, iz toga proizilazi da moemo govoriti o ekonomskoj, vojnoj ili kulturnoj meuzavisnosti izmeu Japana i Sjedinjenih Amerikih Drava. To znai da izmeu ove dve drave postoji jedna (recimo vojna) meuzavisnost. Meutim, kada bi rekli da izmeu Japana i Sjedinjenih Amerikih Drava postoji stanje globalizma, to bi znailo da se ne radi samo o jednoj meuzavisnosti izmeu njih (recimo vojnoj), ve o itavoj mrei meuzavisnosti (ekonomskoj, politikoj, kulturnoj...). Po njima, da bi se shvatila i razumela globalizacija, mora se poi od meuzavisnosti. Dva pojma, istiu oni, imaju dosta slinosti, ali nisu sinonimi. Meuzavisnost se odnosi na uslove, na stanje stvari. Za razliku od, meuzavisnosti, kad kaemo globalizacija, podrazumeva se da dolazi do uveanja neega, stoga je ona proces kojim odnosi izmeu aktera u meunarodnim odnosima i koji su pre svega dravocentrini, bivaju oslabljeni u poreenju prema strukturama odnosa izmeu razliitih aktera koji deluju u kontekstu koji je istinski globalan, pre nego samo meunarodni. To neto, ijim uveavanjem nastaje globalizacija, Kiohejn i Naj nazivaju globalizam. Globalizam je kako istiu oni, kao i meuzavisnost (ija je podvrsta), stanje stvari ili stanje sveta koje ukljuuje mreu meuzavisnosti na multikontinentalnim rastojanjima. Globalizam, dakle, podrazumeva mreu meuzavisnosti u odnosima izmeu aktera (najee drava) koji se nalaze na velikim rastojanjima (za razliku od meuzavisnosti koja podrazumeva pojedinane spojeve izmeu aktera, bez obzira na rastojanje). Globalizam se, isto kao i meuzavisnost, moe smanjivati i poveavati. Proces uveanja globalizma naziva se globalizacija, a proces njegovog smanjivanja deglobalizacija. Dakle, da sumiramo, najjednostavnije reeno globalizacija bi se mogla odrediti kao proces poveavanja svetskih mrea meuzavisnosti ... sada i u prolosti. Globalizacija kao pojava savremenog doba: od transatlantskog (telegrafskog) kabla, preko PC raunara do optikih kablova (shvatanje Tomasa L. Fridmana) Tomas L. Fridman smatra da su do sada postojale dve velike ere globalizacije. Prva velika era, koja je trajala od sredine devetnaestog veka (od vremena postavljanja transatlatskog telegrafskog kabla 1866. godine, koji je povezao Njujork i London) pa do
1

Isto, p. 21.

vremena Prvog svetskog rata, smanjila je svet od veliine veliko (large) do veliine srednje (medium). Zasnovana je na palim cenama transporta. Druga velika era globalizacije, koja je trajala od pada Berlinskog zida pa do 2000. godine , smanjila je svet od veliine srednje (medium) do veliine malo (small). Ona je zasnovana na palim cenama telekomunikacija, a sve zahvaljujui pronalaenju satelita, mikroipa, mobilnog telefona, fiber optike, interneta i PC raunara. Marta 2004. on uvodi i treu veliku eru globalizacije koju oznaava kao globalizacija 3.0. (podaci se veoma lako prenose i u kojoj su daljina, i cena prenosa podataka gotovo zanemarljivi). Trea velika era globalizacije (globalizacija 3.0), smanjila svet od veliine malo (small) do veliine siuno (tiny). Treu eru globalizacije prouzrokovala su tri inioca: 1) masovna instalacija podzemnih i podvodnih optikih kablova, koji proiruju kapacitete i enormno poveavaju brzinu prenoenja informacija; 2) irenje upotrebe PC raunara, odnosno uveavanje broja ljudi koji poseduju raunare; 3) konvergencija raznih softverskih aplikacija, tako da je danas mogue, kao to primer indijskih knjigovodstvenih firmi i pokazuje, raditi u Indiji a imati klijente i radnike irom sveta. Globalizacija kao pojava savremenog doba: od Velike Britanije do Sjedinjenih Amerikih Drava kao hegemona (shvatanje Najala Fergusona) Istorijat globalizacije moe posmatrati i kao pria o imperijama koje su odravale sistem prve i druge velike ere globalizacije u funkciji. Ferguson smatra da je do tako visokog stepena globalizovanja sveta dolo pre svega zahvaljujui postojanju dva hegemona: Velike Britanije u razdoblju pre Prvog svetskog rata i Sjedinjenih Amerikih Drava danas. . Bez njihove vojne, ekonomske i svake druge premoi, stabilnost meunarodnih sistema prve i druge ere globalizacije ne bi ni postojala. Ono to se moe primetiti kao osnovna razlika, izmeu globalizacije danas i u prolosti, jeste da je globalizacija danas mnogo deblja (thicker) nego u prolosti (primer tanke globalizacije oni navode uveni put svile) Globalizacija je jedan svevremenski proces, odnosno proces koji je stalni pratilac ivota oveka na zemlji.

31. Razliiti vidovi globalizacije u savremenim meunarodnim odnosima Poslednja decenija dvadesetog veka ostae upamena kao decenija globalizacije. 5 : 1) - 2) - 3) - 4) - - () 5) (Jaan Aart Scholte) Globalizacija nije pojam jedne dimenzije. Isto kao to veze izmeu razliitih aktera u meunarodnim odnosima mogu biti mnogostruke i razliite, tako i proces kojim se "svetske mree meuzavisnosti" uveavaju, ima svoje razliite dimenzije. Ekonomska globalizacija, je dakle, samo jedan od oblika u kojima se globalizacija moe pojaviti, kako u prolosti tako i danas. Pored nje, moemo govoriti i o globalizaciji ivotne sredine, vojnoj globalizaciji i drutvenoj globalizaciji. Znaaj razvrstavanja globalizacije po njenim dimenzijama lei u tome to se tako shvata sva sloenost, sveprisutnost i trajnost ovog procesa. Globalizacija ivotne sredine Globalizacija ivotne sredine (Environmental Globalization), je najstariji, najfundamentalniji i da tako kaemo uvek prisutni oblik globalizacije. Ona se moe definisati kao transport materijala na dugim rastojanjima (long distance) u atmosferu ili okeane, ili biolokih materija kao to su patogeni ili genetski materijali, koji utiu na ljudsko zdravlje i blagostanje. Ona moe nastati prirodnim putem, i na to ovek gotovo i da ne moe uticati, ali moe nastati i kao rezultat delovanja oveka. Primeri za ovu dimenziju globalizacije su brojni: od epidemije malih boginja, kuge i side pa do pojave globalnog zagrevanja, ozonskih rupa itd. Ipak treba istai, da ne proizvode svi oblici globalizacije ivotne sredine tako katastrofalne posledice po ivot oveka na zemlji. Prenoenje biljnih i ivotinjskih vrsta sa jednog kraja planete zemlje na drugi imalo je veoma pozitivne efekte na opstanak oveka u nekim surovim zemljama i ivotnim situacijama. irenje podruja na kojima se uzgajaju krompir, paradajz, kukuruz samo su neki od primera globalizacije ivotne sredine, bez kojih se na ivot danas ne bi mogao ni zamisliti. U prolosti, u vreme estih nestaica hrane, ove i neke druge biljne i ivotinjske vrste bile su od jo vee vanosti za opstanak ljudi u nekim siromanim podrujima. Setimo se samo primera Irske iz 1800- ih i velike gladi nastale usled loeg roda krompira, to je imalo za posledicu ogromne migracije stanovnitva ove zemlje u Sjedinjene Amerike Drave.

Vojna globalizacija Vojna globalizacija (Military Globalization) je uz, globalizaciju ivotne sredine, moe se tako rei, jedan od najvernijih pratilaca ivota oveka na zemlji. Ona se sastoji od mrea meuzavisnosti u kojima je prisutna sila, ili pretnja upotrebom sile. I ova dimenzija globalizacije je veoma stara, i moe se pratiti najmanje od vremena pohoda Aleksandra Velikog pre nekih 2300. godina, to je rezultiralo stvaranjem imperije koja se prostirala na tri kontinenta, od Atine, preko Egipta do Indije. Dakle, ratovi, naroito svetski , kao i oni koji se vode na vie kontinenata, najtraginiji su primer vojne globalizacije. Dobar skoranji primer jeste naravno Hladni rat, koji se vodio izmeu Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Amerikih Drava. U ovom udnovatom nadmetanju dve supersile i njihova dva vojna i ekonomska bloka, vojna globalizacija oliena u upotrebi sile (uglavnom u zemljama treeg sveta), i u pretnji upotrebom sile (stalno prisutna mogunost vojnog sukoba izmeu dve strane) dola je do punog izraaja. U poslehladnoratovskom svetu dobar primer vojne globalizacije jesu terorizam, tzv. humanitarne intervencije, te unutranji ratovi (ratovi unutar drava pre nego izmeu drava). Ekonomska globalizacija Ekonomska globalizacija je jedna od najznaanijih dimenzija globalizacije. O njenom znaaju najbolje govori injenica da je ona, kako smo to ve istakli, postala sinonim za globalizaciju uopte. Ekonomska globalizacija se moe definisati kao protok dobara, usluga i kapitala na dalekim rastojanjima (long distance), kao i informacija i percepcija koje prate trinu razmenu. Kako dalje istiu Kiohejn i Naj, ona takoe ukljuuje organizaciju procesa koji su povezani sa tim kretanjima: na primer organizovanje proizvodnje u zemljama gde se plaaju male nadnice, (recimo prim. D. .) u Aziji, za trita Sjedinjenih Drava i Evrope. Danas se vie nego ikada moe govoriti o ekonomskoj globalizaciji. Jedan od njenih ve pominjanih promotera, Tomas L. Fridman na jednom mestu u knjizi Leksus i maslinovo drvo (Lexus and Olive Tree), istie sledee vrline dananje ekonomske globalizacije: Vodea ideja (koja stoji prim. D. .) iza globalizacije je kapitalizam slobodnog trita to vie doputate silama trita da vladaju i to vie otvarate vau ekonomiju slobodnoj trgovini i konkurenciji, to e efikasnija i prosperitetnija vaa ekonomija biti... Stoga, globalizacija takoe ima svoj skup ekonomskih pravila pravila koja se vrte oko otvaranja, deregulacije i privatizacije vae ekonomije, a sve u cilju da je uinite konkurentnijom i atraktivnijom za strane investicije. Na vrhuncu hladnog rata, 1975. godine, samo 8 procenata zemalja na svetu je imalo liberalne, kapitalistike reime slobodnog trita, a ukupne strane direktne investicije (u svetu prim. D. .) su tada iznosile 23 milijarde dolara, prema procenama Svetske Banke. Hiljadu devetsto devedeset sedme, broj zemalja sa liberalnim ekonomskim reimima predstavlja 28 procenata (ukupnog broja drava sveta), a ukupne strane investicije 644 milijarde dolara. Praktian primer Svetske Trgovinske Organizacije i politike smanjenja carina i otvaranja trita, kao i ukupne razmene izmeu drava najbolji su primer ekonomske globalizacije na delu danas. Od Marka Pola, i puta svile, pa do Bila Gejtsa i trgovine putem interneta, ekonomska globalizacija je prela dugaak i vidljivo uspean put.

10

Drutvena globalizacija Poslednja i ne manje znaajna dimenzija globalizacije jeste drutvena globalizacija. Pod njom se podrazumeva kretanje ideja, informacija, predstava i ljudi (koji su, naravno, prenosioci informacija i ideja). Treba odmah na poetku naglasiti da je ovu dimenziju globalizacije veoma teko odvojiti od ostalih dimenzija globalizacije koje za osnovu imaju delovanje oveka (ekonomske i vojne, prvenstveno). Tako, kako smo to imali prilike da vidimo, iza ekonomske globalizacije stoji ideja slobodnog trita. U cilju potpunijeg i sistematinijeg razumevanja ove dimenzije globalizacije, mi emo se ukratko pozabaviti sa svakom od brojnih poddimenzija drutvene globalizacije. Drutvena globalizacija kao kretanje ljudi Konkretan primer za kretanje ljudi, kao poddimenziju drutvene globalizacije, jesu migracije. Ljudi naputaju drave u kojima su roeni iz razliitih razloga: nekad je to stvar izbora, a nekad, u sluaju ratova i velikih progona, stvar moranja. Iako se danas gotovo nigde ne moe bez vize, kako je to moglo recimo u devetnaestom veku, pa i pre Prvog svetskog rata, ipak se ljudi i danas kreu ka dravama i delovima sveta gde misle da e iveti lake. Drutvena globalizacija kao kretanje ideja Ideje, to je poznato jo od vremena Platona, vladaju svetom. Bilo da su u pitanju religijska ili nauna uenja, one utiu na svest ljudi i velike razdaljine koje treba da preu im nisu nikakva prepreka. Kao primer za to, profesor Naj navodi irenje etiri najvee svetske religije (Budizma, Judaizma, Islama i Hrianstva), praktino na sve kontinente sveta. Slina stvar je i sa naunim saznanjima, ideologijama (uzmite na primer samo liberalizam, marksizam, faizam) i razliitim idejama i pokretima. Neke stvari ipak povezuju ljude, bez obzira na materijalni status, jezik kojim govore ili narod kojem pripadaju. Oni koji misle da da je besmisleno priati o meunarodnoj zajednici ignoriu znaaj globalnog irenja politikih ideja kao to su pokreti za ukidanje ropstva u devetnaestom veku, antikolonijalizam posle Drugog svetskog rata, i pokreti za zatitu ivotne sredine i feministiki pokreti danas. Politika i pravna globalizacija kao "poddimenzije" drutvene globalizacije Politiku globalizaciju, Dozef Naj definie kao "poddimenziju drutvene globalizacije koja se odnosi na ideje i informacije o vlasti (power) i upravljanju (governance). Ona se odnosi na imitaciju politikih ureenja drava (recimo poveanje broja demokratskih drava u svetu, u poslednjih dvadesetak godina). Kao slini primeri politike globalizacije mogu se uzeti i "revolucije koje su irile poput "epidemija" i koje su dostizale meunarodne razmere." Re je naravno, o poznatim revolucionarnim deavanjima, iz 1789., 1848., 1917. i 1989. godine. Pravna "poddimenzija" globalizacije se odnosi na "irenje pravne prakse i institucija na razliitu problematiku, ukljuujui svetsku trgovinu i kriminalizaciju ratnih zloina poinjenih od strane efova drava." Osnivanje Meunarodnog krivinog suda tipian je primer pravne globalizacije.

11

32. Protivrenosti globalizacije u savremenim meunarodnim odnosima Globalizacija je najjednostavnije reeno, protivrean proces, odnosno kako kae Dozef Naj, proces koji ne podrazumeva univerzalnost. Naime, svakodnevno smo u prilici da se susretnemo sa razliitim posledicama koje globalizacija ostavlja na oveanstvo i planetu u celini: od sastanka planetarne ekonomske i politike elite na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, do Svetskog socijalnog foruma u Porto Alegreu; od injenice, da na svetu nikada nije bilo manje siromanih, do podatka da je jaz izmeu bogatih i siromanih vei nego ikada ranije; od situacije u kojoj se na zatitu ivotne sredine troi vie nego ikada pre u ljudskoj istoriji, do alarmantnog stanja u vezi sa globalnim zagrevanjem, ozonskim rupama i moguim klimatskim promenama; od, kako kae Fridman, leksusa do maslinovog drveta, mi ivimo u delimino globalizovanom svetu. Globalizacija, dakle, da parafraziramo naslov jedne knjige, ima kao i Janus, dva lica. Da bi se shvatila, hegelovski reeno, u njenom totalitetu, oba ova lica se moraju uzeti u obzir. U tom smislu, mi emo se u ovom delu naeg istraivanja pozabaviti protivrenostima globalizacije, i to tako to emo uzeti u obzir svaku od prethodno pominjanih dimenzija globalizacije. Protivrenosti globalizacije ivotne sredine Ve smo rekli da je globalizacija ivotne sredine najfundamentalnija, najstarija, i najprisutnija dimenzija globalizacije. Posledice njenog delovanja su vidljive na svakom koraku, bez obzira da li je u to ukljuen ljudski faktor ili ne. Praktino, pria o ugroenosti i moguim nainima zatite i ouvanja ivotne sredine, postala je stvar svakodnevnice. Pri tome se naravno u prvi plan istiu alarmantni podaci o neobnovljivosti pojedinih prirodnih bogatstava (na primer, problem nedostatka pitke vode), pojavi ozonskih rupa i izloenosti ivog sveta na zemlji negativnom uticaju sunevog zraenja, klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, kao posledici preteranog emitovanja ugljendioksida u atmosferu od strane pojedinih drava sveta. Takoe, irenje virusa side, SARS-a, raznih drugih virusa i patogena, danas je zbog sveopte isprepletanosti aktera u svetskoj politici, i povezanosti svih sa svima, vee nego ikada ranije. Budui da na zemlji danas ivi preko est i po milijardi stanovnika, a da su bogatstva kojima planeta raspolae, danas ista kao i u prolosti, kada je bilo znatno manje stanovnika, mogue je oekivati u pojedinim podrujima sveta, po reima Roberta D. Kaplana, dolazeu anarhiju. Ona negde, kao to je to sluaj sa Bliskim Istokom, gde postoji nestaica pitke vode, moe izazvati krvave sukobe izmeu Izraelaca i Arapa oko kontrole nad tim bogatstvima. Sve u svemu, kako istiu arls Kegli i Judin Vitkof, globalizacija i smanjivanje sveta dovelo je do toga da se bolesti ire bre, uestalije i da ih je sve tee kontrolisati. Ipak, svet, da upotrebimo jednu staru i mnogo puta korienu izreku, jo uvek nije propao. Poznata pria o smrti Natana Rotilda, najbogatijeg oveka Evrope u prvim decenijama devetnaestog veka najbolje ilustruje nain na koji se moe odgovoriti izazovima globalizacije ivotne sredine. Naime, gospodin Rotild se prilikom boravka u Frankfurtu gde je otiao da bi prisustvovao venanju svoga sina razboleo i poto su lekari bili bespomoni u leenju te

12

bolesti, ubrzo umro. Uzrok njegove smrti bila je bakterijska infekcija (pod uticajem stafilokoka ili streptokoka), koje se danas veoma lako lei obinim antibioticima i koje moete kupiti u svakoj apoteci, po ceni kotanja za koju ne treba da budete bogati kao Rotild. Naprotiv. Ovo je samo jedan od primera koji ilustruje nain na koji se oveanstvo bori sa protivrenostima globalizacije ivotne sredine. Ljudska inventivnost i tehnikotehnoloki napredak, ozbiljan su takmac negativnim stranama globalizacije ivotne sredine. Ako ih ne mogu potpuno otkloniti, onda ih zasigurno mogu ublaiti. Protivrenosti vojne globalizacije Vojna globalizacija je uz globalizaciju ivotne sredine, najprisutnija dimenzija globalizacije. To nije nita neobino, budui da su dosadanju istoriju sveta obeleili mnogobrojni ratovi izmeu politikih jedinica, a i s obzirom na injenicu da su ratovi i upotreba sile uopte, najizrazitiji primer vojne globalizacije. U poslednjih desetak godina, uprkos tvrdnjama nekih teoretiara da je zavretkom hladnog rata dolo do kraja istorije i da se ratovi teko mogu oekivati u svetu u kojem postoji jedan obrazac organizovanja politikog i drutvenog ivota, vodilo se dosta ratova. tavie, prema podacima koje navodi Dozef Naj, ratovi su esti i danas, kao i u prolosti, s tim to vie nisu iskljuivo meudravni, ve unutardravni sukobi. Naime, kako istie profesor Naj, veina ratova danas su graanski ili etniki ratovi. Izmeu kraja hladnog rata 1989. godine i kraja dvadesetog veka, dogodilo se 111 oruanih sukoba na 74 podruja irom sveta. Sedam ratova su bili meudravni, a devet ratova su bili unutardravni sa intervencijom stranih drava. tavie, kako to navodi ve pominjani Najal Ferguson, poetkom 2005. godine od 24. oruana sukoba koji su tada bili u toku irom sveta, skoro u svim sluajevima, radilo se o graanskim ratovima. ini se da uvena teza Normana Endela iz 1910. godine u kojoj je prorekao da do Prvog svetskog rata nee doi jer je ekonomski neisplativ, ne radi ni danas, kao to nije radila ni tada. Ekonomska meuzavisnost izmeu aktera u meunarodnim odnosima ponekad ipak nije dovoljna da bi se izbegli sukobi, pa i ratovi u njihovim meusobnim odnosima. Iz tog razloga se ni dananja era globalizacije ne moe zamisliti bez njene vojne dimenzije. Budui da je zahvaljujui tehnolokom napretku, i usavravanju razliitih vrsta naoruanja, u svetu danas, po reima glavnog urednika amerikog nedeljnika Njuzvik (Newsweek) Farida Zakarije, dolo do demokratizacije nasilja, upotreba sile i pretnja upotrebom sile nisu iezli ni u svetu kompleksne meuzavisnosti i nikad debljeg globalizma. Informaciona revolucija i naunotehnoloki napredak, koji se, ve vie puta smo to tokom istraivanja naglasili, nalaze u srcu procesa globalizacije, ipak su ma sa dve otrice. Sa jedne strane, tehnoloke i drutvene promene su uinile rat daleko skupljim za moderne demokratije. Ali u isto vreme, tehnologija je stavila nova razarajua sredstva (new means of destruction) u ruke ekstremistikih grupa i pojedinaca. Dva fenomena vojne globalizacije posebno karakteriu meunarodne odnose posle 11. septembra 2001. godine. U pitanju su terorizam i privatizacija rata. Terorizam, za koga Beinski tvrdi, parafrazirajui Klauzevica, da je politika, samo voena drugim sredstvima, a koga Naj definie kao svestan napad na neborce sa ciljem irenja straha i zastraivanja je, da tako kaemo, profitirao od demokratizacije tehnologije, koja je sredstva za masovno

13

unitenje uinila manjim i lakim za transport, jeftinijim i mnogo prijemivijim irokom opsegu grupa i pojedinaca. Koliko su nekada bombe i tajmeri bili kabasti i skupi, toliko su danas eksplozivi i digitalni tajmeri laki i jeftini. Kada se svemu tome doda i injenica da su sredstva globalne komunikacije danas dostupna skoro svima, i da ono to je nekada bilo iskljuivo rezervisano za drave, najmonije multinacionalne kompanije i pojedince danas moe skoro besplatno da se sazna preko interneta, jasno je da je u ovom trenutku lake nego ikada ranije u istoriji upotrebiti fiziku silu da bi se ostvarili razliiti, najee politiki ciljevi. Sve ovo to smo prethodno naveli dovelo je do jo jedne pojave koja je karakteristina za vojnu globalizaciju posle jedanaestog septembra 2001. godine. Re je naime, o privatizaciji rata. Da biste danas upotrebili silu nije vam potreban veliki aparat prinude, kakav je recimo u veku iza nas bio potreban Adolfu Hitleru ili Pol Potu. Sada to moete uraditi na mnogo laki i jednostavniji nain, i takvu pojavu profesor Naj naziva privatizacijom rata. Protivrenosti ekonomske globalizacije Budui da se ekonomska dimenzija globalizacije uglavnom posmatra kao sinonim za celokupan proces globalizacije, ista je takva situacija i sa njenim protivrenostima. Prvo to se pomisli kada se kae protivrenosti globalizacije, jeste da su to protivrenosti koje izaziva ekonomska globalizacija. Najjednostavnije reeno, teoretiari koji se bave ekonomskom globalizacijom pokuavaju da daju odgovor na uveno pitanje QUI BONO, odnosno u iju korist ona deluje. Odgovori se razlikuju i mogu se razlikovati dve grupe miljenja: jedna, koja tvrdi da ekonomska globalizacija nita novo nije donela svetu osim da je bogate uinila jo bogatijima; druga, koja tvrdi da je savremena ekonomska globalizacija pruila ansu svima, kako bogatima, tako i siromanima. Pristalice prve grupe miljenja kau da se tu ne mora puno razmiljati i da je kao i uvek, glavni dobitnik svet bogatih. Kao glavne argumente za takav stav, oni navode sledee injenice: 1) velika nejednakost izmeu onih koji imaju i onih koji nemaju. Kako istie Dozef Naj, skoranja era globalizacije, slino poluvekovnom periodu pre Prvog svetskog rata, takoe se povezuje sa poveanjem nejednakosti izmeu i unutar nekih zemalja. Razmera prihoda 20 posto ljudi u svetu koji ive u najbogatijim zemljama, uporeena sa 20 procenata koji ive u najsiromanijim zemljama poveala se sa 30: 1 1960., na 74: 1 1997. godine. 2) Liberalizacija svetske privrede, dovela je do neravnopravne "utakmice" izmeu zemalja. Naime, snanije privrede mogu znatno lake "otvoriti" svoje ekonomije, nego privrede siromanih zemalja. Razlog za to lei u injenici da je domaa, esto veoma neefikasna privreda siromanih zemalja, u velikoj meri ugroena u sluaju malih carina, jer robu koju ona proizvodi i ija je cena kotanja jako visoka, nee imati kome da proda. 3) Globalizacija i dalje siromane zemlje dri u poziciji proizvoaa sirovina; 4) Globalizacija znai trijumf gigantskih kompanija 5) Globalizacija znai elju poslodavaca da nadnice radnika budu to nie. Ovo su, naravno, samo neki od stavova onih koji napadaju proces globalizacije. Za potpuniji spisak bilo bi potrebno na stotine stranica teksta. Ipak, za potrebe ovog istraivanja i ovih par stavova je dovoljno da bi se situacija ilustrovala u potpunosti.

14

Sa druge strane, postoji grupa miljenja po kojima globalizacija nije tako jednostavan proces, kako se to na prvi pogled moe uiniti. Tako na primedbu da je nesrazmera u primanjima izmeu bogatih i siromanih, vea nego ikada ranije, pristalice ove druge grupe miljenja navode podatak da svet nikada nije bio manje siromaan nego danas. Naime, po podacima koji se pojavljuju u ovom asopisu, ampioni globalizacije nisu najjae i najbogatije zemlje sveta, ve zemlje poput Norveke, Singapura, vajcarske ili Irske. Primer velikih ekonomskih uspeha Kine na najbolji nain govori u prilog jednog takvog stava. Najjednostavnije reeno, ekonomska globalizacija se ne sme shvatiti u jednostavnim terminima. U krajnjoj instanci, ekonomska globalizacija, ne koristi samo jakima , ve i slabima. Pitanje je samo na koji e je nain i kada oni iskoristiti. Protivrenosti drutvene globalizacije Drutvena dimenzija globalizacije je najosetljivija na uticaj ljudskog faktora. Otuda se za ovu dimenziju globalizacije vezuje i najvei broj protivrenosti koje emo potpunije i sistematinije shvatiti ako se osvrnemo na protivrenosti nekih od njenih poddimenzija: Protivrenosti kretanja ljudi kao poddimenzije drutvene globalizacije Uprkos tome to je svet u poslednjih stotinak godina zabeleio neverovatan stepen ekonomskog i tehnolokog razvoja, i to su carinske i druge prepreke za slobodno kretanje roba, kapitala i usluga manje nego ikada ranije u ljudskoj istoriji, jo uvek se ne moe rei da postoji sloboda kretanja za sve. Naime, iz svega ovoga izuzet je onaj koji je sve te slobode osmislio i stvorio: izuzet je ovek. Kako to cinino kae bivi ameriki savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Predsednika Dimija Kartera, Zbignjev Beinski, globalizacija znai (prim. D. .) slobodu kretanja za sve, osim za ljude. Za razliku od dananje ere globalizacije, u prolosti su se ljudi mnogo lake kretali i ili gde su hteli. Brojke o tome govore same po sebi. Uostalom, svi ti ljudi koji su preko uvenog ostrva Elis ulazili u Ameriku nisu ni znali ta su vize, i osim karantina koji su morali da prou posle dugog i po zdravlje esto rizinog puta, nikave druge prepreke za ulaz u SAD nisu im stajale na putu. Najkrae reeno, deglobalizacija kretanja ljudi u svetu posle kraja hladnog rata, predstavlja najvei paradoks savremene ere globalizacije.

Protivrenosti kretanja ideja kao poddimenzije drutvene globalizacije Za ideje nikada nisu postojale granice. Sovjetski Savez, koji je u svom nuklearnom arsenalu posedovao nekoliko desetina hiljada nuklearnih bojevih glava, i ijom je eventualnom upotrebom mogao vie puta da uniti planetu na kojoj ivimo, nije uspeo da sprei prolaz liberalnih ideja i matanja o boljem ivotu (kao na Zapadu) preko svojih dobro uvanih granica. Slino tome, Berlinski zid, koji je bio simbol podela na 15

liniji Istok-Zapad, nije bio dovoljno vrst da zadri prodor radio i tv talasa iz Zapadnog u Istoni Berlin. Danas, upotrebom satelitskih antena i interneta moete premostiti bilo kakve fizike prepreke koje stoje pred vama. Situacija u Iranu ili u Kini, posle kraja hladnog rata, najbolji su primer za to. irenjem odreenih ideja, bilo putem tampanih medija, radia i televizijem ili danas putem interneta, mogue je pokrenuti ljude da misle i deluju na odreeni nain. Tako su se prie o boljem ivotu u svetu kapitalizma, koji je na razliite naine prikazivan u holivudskim filmovima ili serijama (poput veoma popularne Dinastije iz osamdesetih godina prolog veka), pokazale kao veoma vaan inilac u zavretku hladnog rata. Meutim, istovremeno je mogue globalizaciju kretanja ideja posmatrati i sa njene druge, negativne strane. Tako, su se i neke druge ideje, poput ksenofobije, rasizma i faizma irile svetom, postajui globalna pojava. Raznorazne vrste radikalnih ideja, kako danas, tako i u prolosti, jedna su od negativnih posledica ove dimenzije globalizacije. Ipak, najvei problem globalizacije kao kretanja ideja, danas jeste tzv. koncept amerikanizacije sveta. Protivrenosti politike i pravne globalizacije kao poddimenzija drutvene globalizacije Danas se veina zemalja u svetu, deklariu kao demokratije. Iz tog ugla posmatrano moe se rei da je dolo do svojevrsne globalizacije demokratskih politikih ureenja. Naime, u poslednjih petnaestak godina, moe se rei da je svet, a Evropu naroito, zapljusnuo talas demokratija. Kako to tvrdi ugledni harvardski politikolog Semjuel Hantington na sceni je bio trei talas demokratizacije zemalja sveta. Ipak, iako su se mnoge zemlje opredelile za demokratsko politiko ureenje, ratovi jo nisu iezli iz sveta, a ekonomska efikasnost demokratija jo uvek je maglovita. Neostvarena proroanstva Normana Endela neposredno pre poetka Prvog svetskog rata najbolji su dokaz za to. Naime, iako je teko nai teko nai primer da su dve demokratije ratovale izmeu sebe (to je sredinja pretpostavka teorije demokratskog mira), postoji dovoljan broj dokaza za to da su zemlje u ranim fazama demokratizacije mnogo sklonije ratu nego drave sa autokratskim politikim ureenjem.

16

33. Moral kao inilac u meunarodnim odnosima Uzimajui u obzir prirodu bezbednosne dileme, neki realisti veruju da brige o moralu ne igraju ulogu u meunarodnim sukobima. Moral, meutim, igra ulogu u meunarodnim odnosima, iako ne istu ulogu kao u unutranjoj politici. Moralni razlozi se koriste jo od Tukididovih dana. Kada su Korkirani doli kod Atinjana da trae pomo protiv Korinta, sluili su se jezikom etike: pre svega, neete pomagati agresorima, nego ljudima koji su rtve agresije. Drugo, vi ete na taj nain zadobiti nau venu zahvalnost. Zamenite Korkira sa Bosna, i Korint sa Srbija, pa ove rei mogu da zvue ubedljivo i u modernim vremenima. Po definiciji koju je dao profesor R. Luki, moral se moe odrediti na sledei nain: moral je skup drutvenih normi koje subjekt, kao sopstvenu bezuslovnu, sa- mociljnu obavezu, zasnovanu na dobrom kao samostalnoj vrhovnoj vrednosti, u moralnoj situaciji osea trenutno celim biem, a ne samo uvia razumom, koja esto vri pritisak na njegove prirodne sklonosti i ostvaruje njegovo ovetvo, a za iji prekraj on osea griu savesti, dok drutvo na njega primenjuje spoljanje sankcije uz istovremeni zahtev da on osea griu savesti. Sasvim je razumljivo da je za nastanak moralnih normi neophodna vea drutvena povezanost, vii stepen saobraanja i oseanja bliskosti meu ljudima. Takav stepen bliskosti je mnogo vei unutar drut- vene zajednice nego u odnosima izmeu tih zajednica. Potpuna drutva meu sobom mogu biti u bliim ili daljim odnosima, to zavisi od niza inilaca. Zajednice se prvo mogu razlikovati po tipu drutva kome pripadaju. Moral se razlikuje i po drutveno- ekonomskim formacijama. Unutar jednog tipa ropstvo je moralom dozvoljeno a u drugom ono izaziva gnuanje. Zatim se zajednice razlikuju po kulturi, i ako su te razlike bitne, moralne norme su takoe bitno razliite. Razlike se javljaju i zbog ste- pena ekonomske razvijenosti, ideologije, religije, politikog reima. Sve te razlike zajedno ine da u meunarodnim odnosima moralna norma, koja bi imala snagu u meunarodnom optenju, tee nastaje i ima manju snagu. Postavlja se pitanje da li se ljudi u meunarodnim odnosima oseaju manje odgovornim za krenje morala nego unutar drave zbog naina donoenja odluka u spoljnoj politici. ini se da kod ovog pitanja mora biti razmotreno postojanje uticaja dve vrste moralnih normi u meunarodnim odnosima. Unutranji moral deluje na ponaanje pojedinca u zajednici kojoj pripada, dok ga u ponaanju prema spoljnom svetu, moralna norma ne obavezuje. Meutim, sa razvojem meuzavisnosti, raaju se i odnosi saradnje i prijateljstva i sa stranim dravama, koji dovode do stvaranja meunarodnih organizacija unutar kojih se poinje da razvija meunarodni moral, kao izraz saglasnosti svesti o postojanju osnovnih vrednosti u meunarodnom ivotu svakog potpunog drutva, koje moraju biti zatiene, inae se ugroava opstanak tih drutava. Moralni argumentu pokreu i ograniavaju ljude. U tom smislu moralnost je mona stvarnost. Moralni razlozi, meutim, mogu takoe biti upotebljeni kao propaganda da sakriju prave motive, te oni moniji su esto u stanju da prenebregavaju moralne obzire. Za vreme Peloponeskog rata, Atinjani su otplovili na ostrvo Melos da bi uguili pobunu. 416. godine p. n. ere, a oni koji su govorili u ime Atinjana, kazali su Meljanima da imaju izbor pred sobom, da se mogu boriti i poginuti, ili se mogu predati. Kada su se Meljani pobunili da se oni bore za svoju slobodu, Atinjani su odgovorili da, jaki ine ono to mo mora da ini, a slabi trpe ono to moraju. U sutini, Atinski stav je bio da u

17

svetu realizma, za moralnost ima malo mesta. U savremenom svetu, meutim, mnogo je manje prihvatljivo za drave da ispoljavaju svoje prave motive kao to su, po Tukididovim reima, Atinjani radili na Melosu. Da li to znai da moral danas zauzima istaknutije mesto u meunarodnim odnosima nego to je to bio sluaj u prolosti? Ili su jednostavno drave postale mnogo vetije u svojim propagandnim aktivnostima? Nisu svi moralni argumenti isti. Pojedini su upeatljiviji od drugih. Pitamo se i kada su logini i dosledni. Na primer, kada je aktivista po imenu Filis lafli tvrdio kako je nuklearno oruje dobra stvar jer ga je Bog dao slobodnom svetu, treba da se zapitamo zato ga je Bog takoe dao Staljinovom Sovjetskom Savezu i Maovoj Kini. Nisu svi moralni argumenti jednaki. Moralni argumentu pokreu i ograniavaju ljude. Oni mogu biti upotebljeni kao propaganda da sakriju prave motive, te oni moniji su esto u stanju da prenebregavaju moralne obzire. Sasvim je razumljivo da je za nastanak moralnih normi neophodna vea drutvena povezanost, vii stepen saobraanja i oseanja bliskosti meu ljudima. Takav stepen bliskosti je mnogo vei unutar drutvene zajednice nego u odnosima izmeu tih zajednica. Osnovno merilo za prosuivanje moralnosti jeste nepristrasnost - gledite po kome se svi interesi prosuuju pomou istih kriterijuma. Vai interesi zasluuju istu panju kao i moji. Unutar ovog okvira nepristrasnosti, meutim, postoje dve razliite tradicije u zapadnoj politikoj kulturi o tome kako prosuivati moralne razloge. Jedna potie od Imanuela Kanta, nemakog filozofa iz osamnaestog veka, a druga od britanskih utilitarista iz ranog devetnaestog veka, kao to je bio Deremi Bentam. Kao ilustracija dva pristupa, zamislimo da smo uetali i neko siromano selo i da smo tamo zatekli oficira kako je postrojio tri oveka uza zid za streljanje. Vi pitate: "Zato pucate u te seljake? Oni izgledaju sasvim bezopasno." Oficir kae: "Prole noi je neko iz ovog sela pucao na jednog mog oveka. Znam da je neko iz ovog sela kriv, tako da u da ubijem ovu trojicu za primer." Vi kaete: "Ne moete to da uradite! Ubiete nevinu osobu. Ako je samo jedan metak bio ispaljen na vaeg oveka onda su najmanje dva od ova tri oveka nevini, moda ak i sva trojica. Vi jednostavno ne moete da uradite tako neto." Oficir uzima puku od jednog od njegovih ljudi, stavlja vam je u ruke i kae: "Pucajte vi na jednog od njih umesto mene, a ja u drugu dvojicu pustiti da odu. Moete da spasite dva ivota ukoliko ubijete jednog od njih. Hou da vas nauim da u graanskom ratu ne moete imati takve moralizatorske stavove. ta ete uraditi? Moete pokuati da, poput Rambo filmova, izigrate sve njegove trupe, ali oficir ima vojnika koji vas dri na nianu. Va izbor je da ubijete jednu nevinu osobu s ciljem da spasite dve, ili da bacite oruje i imate iste ruke." Kantovska tradicija po kojoj inite neke stvari samo onda kada su ispravne, zahtevala bi u ovom sluaju da odbijete da pourujete avolji posao. Utilitaristika tradicija vam moe sugerisati, da ukoliko moete da spasite dva ivota, onda treba to i da uinite. Ako se opredelite za Kantovsko reenje, zamislite da se broj poveao. Zamislite da je ispred tog zida bilo sto lljudi. Ili zamislite da moete da spasite pun grad ljudi od bombe koju su podmetnuli teroristi. Treba li da odbijete da spasite ivote milion ljudi da bi sauvali iste ruke i istu savest? Na nekoj taki, vane su posledice. Moralni razlozi mogu biti prosuivani na tri naina: u odnosu na motive ili namere; prema sredstvima koja su upotrebljena, i prema posledicama ili

18

mrenim efektima. Premda nije lako pomiriti ove dimenzije, valjan moralni ar gument nastoji da ih sva tri uzme u obzir. Ogranienja morala Moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici nego u unutranjoj iz etiri razloga. Prvi je slaba meunarodna saglasnost o vrednostima. Postoje kulturne i religijske razlike u pogledu prosuivanja opravdanosti pojedinih postupaka. Drugo, drave su drugaije od pojedinaca. Drave su apstrakcije, pa iako su njihove voe pojedinci, delatnost dravnika se ocenjuje na drugaiji nain, nego kada deluju samo kao pojedinci. Na primer, kada birate cimera veina ljudi eli osobu koja veruje u zapovest "ne ubij." Isti ljudi, meutim, mogu glasati protiv onog predsednikog kandidata koji je u predizbornoj kampanji rekao, "Nema tih okolnosti pod kojima bih ja ikada preduzeo neku akciju koja bi dovela do bilo ije smrti". Trei razlog zbog kojeg moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici je njena sloenost uzrono-posledinih odnosa. Dovoljno je teko znati posledice delovanja u unutranjim poslovima, u meunarodnim odnosima postoji jo jedan sloj sloenosti: meudejstvo drava. Ova dodatna dimenzija oteava pravljenje tanih predvianja posledica. Poznati primer za ovo je debata koja se 1933. godine vodila meu studentima Oksfordskog saveza, debatnog drutva Oksfordskog Univerziteta. Svesni da je 20 miliona ljudi poginulo u Prvom svetskom ratu, veina studenata je glasala za rezoluciju po kojoj se oni vie nikada ne bi borili za kralja i otadbinu. Neko drugi je, meutim, sluao sve to: Adolf Hitler. Zakljuio je da su demokratije mekane, te da ih mogao pritiskati toliko snano koliko je eleo, jer mu ne bi uzvratile. Trivijalniji primer je "argument hamburgera" iz ranih sedamdesetih godina prolog veka, kada su ljudi bili zabrinuti zbog nestaice hrane u svetu. Jedan broj studenata sa amerikih univerziteta je govorio, "Kad god odemo u menzu, odbijamo da jedemo meso, jer pola kilograma juneeg mesa vredi koliko etiri kilograma itarica koji se mogu iskoristiti da nahrane siromane ljude irom sveta". Mnogi studenti su prestali da jedu hamburger i oseali su se dobro zbog toga, ali na taj nain nisu nimalo pomogli gladnim ljudima u Indiji ili Bagladeu. Zato ne? itarice koje su ostale nepotroene zato to neko nije jeo hamburger u Americi, nisu stizale do gladnih ljudi u Bangladeu jer oni nisu imali novca da ih kupe. itarice su bile viak samo na amerikom tritu, to znai da su amerike cene pale, a farmeri su proizvodili manje. Pomaganje seljacima u Bangladeu podrazumeva da im damo novac kojim bi kupili itarice preostale zato to nismo jeli hamburger. Konano, postoji argument koji kae da su ustanove meunarodnog drutva naroito slabe, te da je razilaenje izmeu pravde i poretka vee u meunarodnoj nego u unutranjoj politici. I poredak i pravda su vani. U unutranjoj politici naginjemo da uzimamo poredak kao neto to je dato. U stvari, ponekad demonstranti ciljno uzdrmavaju poredak u ime promocije njihovog vienja pravde. Ukoliko, meutim, postoji potpuni besporedak, teko je imati bilo kakvu pravdu; o tome svedoe kidnapovanja, bombardovanja i ubijanja sa svih strana u Libanu osamdesetih godina, ili u Somaliji tokom devedesetih. Odreeni stepen poretka je preduslov za postojanje pravde. U meunarodnoj politici, odsustvo zajednikih zakonodavnih organa, sredinje izvrne vlasti ili jakog pravosua, ini ouvanje poretka koji prethodi pravdi, mnogo teim.

19

34. Tri vienja uloge morala u meunarodnim odnosima Postoje bar tri razliita vienja etike u meunarodnim odnosima: skeptici, dravni moralisti i kosmopolite. Premda nema logike veze, realisti u njihovim opisnim analizama svetske politike esto naginju ka skeptikom ili pristupu ocenjivanju dravnih moralista, dok oni koji naglaavaju liberalnu analizu, zastupaju moralna gledita dravnih moralista ili kosmopolita. a) Skeptici kau da moralne kategorije nemaju znaaja u meunarodnim odnosima, jer nema institucija koje bi obezbedile poredak. Pored toga, ne postoji oseaj zajednitva, pa stoga ne moe biti ni moralnih prava i dunosti. Klasini stav o etici u meunarodnoj politici, za skeptike, bio je odgovor Atinjana Meljanima: jaki ine ono to mo mora da ini, a slabi prihvataju ono to moraju. Mo stvara pravo. Za skeptike, to je sve to se ima rei na ovu temu. Filozofi esto kau da moralna obaveza podrazumeva sposobnost da se deluje. Moralnost zahteva izbor. Ukoliko je neto nemogue, ne moemo imati obavezu da to uradimo. Ako se u meunarodnim odnosima izbor jednostavno svodi na ubiti ili biti ubijen, onda po pretpostavci nema izbora, to bi opravdalo skeptiku poziciju. Meunarodna politika je ipak neto vie od pukog opstanka. Ako postoje izbori u meunarodnoj politici, praviti se da nema izbora, jeste samo prikriveni oblik izbora. Razmiljati samo u kategorijama suenih nacionalnih interesa je jednostavno krijumarenje vrednosti bez da se to priznaje. Ukoliko postoji neki stepen poretka i zajednice u meunarodnim odnosima, ako nije stalno prisutno ubiti ili biti ubijen, tada tamo ima prostora za izbor. Anrhija znai bezvlae, ali ne nuno i haos i potpuni besporedak. Postoje rudimentarni postupci i institucije koji obezbeuju dovoljan stepen poretka da omogue neke vane izbore: ravnotea snaga, meunarodno pravo, meunarodne organizacije. Svaki od navedenih primera je dovoljan dokaz da argument skeptika nije dovoljan. Moemo da odbacimo kompletni skepticizam, zato to u meunarodnoj politici postoji prostor za moralnost. Tomas Hobs je smatrao kako se za izbegavanje prirodnog stanja u kome svako moe da ubije svakog, pojedinci odriu svoje slobode u korist Levijatana, ili vlade, radi zatite budui da je ivot u prirodnom stanju nasilan, brutalan i kratak. Zbog ega onda vlade ne formiraju nekakav superlevijatan? Zato ne postoji svetska vlada? Razlog za to je, kae Hobs, to nesigurnost na meunarodnom nivou nije tako velika, kao na nivou pojedinca. Vlade obezbeuju izvestan stepen zatite od brutalnosti najsnanijih pojedinaca koji mogu ta god ele, a ravnotea snaga meu dravama obezbeuje nekakav stepen poretka. Liberali dalje ukazuju na postojanje meunarodnog prava i obiaja. Iako su rudimentarne, takve norme obavezuju prekrioce na dokazivanje nevinosti. Razmotrimo krizu u Persijskom zalivu 1990. godine. Sadam Husein je tvrdio kako je izvrio aneksiju Kuvajta da bi povratio provinciju koja je Iraku ukradena u vreme kolonijalizma. Meutim, zbog toga to meunarodno pravo zabranjuje povredu granica drugih drava iz takvih razloga, ogromna veina drava videla je njegovu akciju kao krenje Povelje UNa. Meunarodne institucije obezbeuju jedan stepen poretka omoguavajui i ohrabrujui komunikaciju, kao i odreeni stepen reciprociteta u pogaanju. Uzevi u obzir ovakvu situaciju skoro stalne komunikacije, meunarodna politika nije uvek, kako skeptici tvrde, ubiti ili biti ubijen.

20

ak i u ekstremnim uslovima rata, pravo i moral mogu ponekad da igraju ulogu. Doktrina pravednog rata, koja vue poreklo iz ranog Hrianstva, a koja je sekularizovana posle sedamnaestog veka, zabranjivala je ubijanje nedunih civila. Zabrana ubijanja nedunih poinje premisom koja kae "ne ubij". Ako je to osnovna pretpostavka na kojoj poiva moral, postavlja se pitanje kako je ikada bilo koje ubijanje opravdavano? Apsolutni pacifisti vele da niko ne treba ikoga da ubije iz bilo kog razloga. Obino je ovo tvreno na temelju Kantovog uenja: neki pacifisti, meutim, dodaju konsekvencijalistiki argument po kome nasilje raa samo vie nasilja. Ponekad, meutim, izostanak odgovora na nasilje takoe moe poroditi vie nasilja. Na primer, teko je poverovati da bi Osama bin Laden ostavio na miru SAD, da je Predsednik Bu okrenuo drugi obraz posle 11. septembra. Nasuprot pacifizmu, tradicija pravednog rata kombinuje brigu o namerama, sredstvima i posledicama delovanja. Ona tvrdi da ako neko krene da vas ubije, a vi odbijete da se branite, krajnji ishod je da e zlo prevladiti. Odbijajui da se brani, dobro umire. Ako je neko u neposrednoj opasnosti da bude ubijen, moe biti moralno da ubije u samoodbrani. Moramo, meutim, praviti razliku izmeu onoga ko moe biti ubijen i onoga koji ne moe biti ubijen. Na primer, ako vojnik uperi puku u mene, mogu da ga ubijem u samoodbrani, ali u momentu kada vojnik baci puku i podigne ruke u znak predaje, on postaje ratni zarobljenik i ja nemam ravo da mu oduzmem ivot. Moemo da odbacimo kompletni skepticizam, zato to u meunarodnoj politici postoji prostor za moralnost. Moralnost je vezana za izbor, a smisleni izbor se menja u skladu sa promenom uslova opstanka. to su vee pretnje opstanku, manje je mesta za moralni izbor. Skeptici izbegavaju teke moralne izbore, drugaije se ponaajui pri tome. Sumirajmo to aforizmom koji kae: Ljudi ne ive iskljuivo od rei, ali ne ive ni samo od maa. Nisu, meutim, svi realisti potpuni skeptici. Neki priznaju da postoje moralne obaveze, ali da je poredak na prvom mestu. Mir je moralni prioritet, ak i kad je u pitanju nepravedan mir. Meunarodni poredak jeste vaan, ali je pitanje kog stepena, a postoji i ravnotea izmeu pravde i poretka. Koliko je poretka potrebno pre nego to ponemo da brinemo o pravdi? Na primer, nakon to su sovjetske snage robusno uguile pobunu u Baltikim republikama 1990. godine ubivi pritom jedan broj ljudi, neki Amerikanci su trali da se prekinu odnosi sa Sovjetskim Savezom. Po njihovom vienju, Amerikanci treba da kroz spoljnu politiku izraavaju vrednosti kao to su demokratija i ljudska prava, ak i po cenu nestabilnosti i okonanja pregovora o kontroli naoruavanja. Drugi su smatrali da iako je briga o miru i ljudskim pravima bila vana, ipak je mnogo vanije kontrolisati nuklearno oruje i dogovoriti sporazum o smanjenju naoruanja. Na posletku, amerika administracija je nastavila pregovore o naoruavanju, ali je ekonomsku pomo uslovila potovanjem ljudskih prava. Iznova i iznova u meunarodnoj politici nije pitanje da li postoji apsolutni poredak nasuprot pravde, nego kako izvagati dostupne izbore u odreenoj situaciji. Realisti stoje na validnoj taki gledita, ali preteruju kad kau da poredak u svim okolnostima prethodi pravdi. b) Dravni moralisti. Dravni moralisti tvrde da meunarodna politika poiva na drutvu drava sa odreenim pravilima, premda ta pravila nisu uvek sasvim potovana. Najvanije pravilo je dravni suverenitet, koji zabranjuje dravama intervenisanje izvan vlastitih dravnih granica u prostor tue jurisdikcije. Politikolog Majkl Volcer, na primer, smatra da nacionalne granice imaju moralni znaaj, zato to drave predstavljaju ukupna prava pojedinaca koji su se udruili radi zajednikog ivota. Tako je potovanje

21

suvereniteta i teritorijalnog integriteta povezano sa potovanjem prava pojedinaca. Drugi jeednostavnije kau da je potovanje suvereniteta najbolji nain ouvanja poretka. U praktinom ivotu, ova pravila ponaanja drava se esto kre (Sovjetska invazija na Avganistan 1979. i amerika intervencija u Dominikanskoj republici 1965.) c) Kosmopolite, poput teoretiara politike arlsa Bajca, vide meunarodnu politiku ne samo kao drutvo drava, nego i kao drutvo pojedinaca. Stoga kada govorimo o pravdi, kau kosmopolite, treba da govorimo o pravdi za pojedince. Kosmopolite smatraju da nacionalne granice nemaju moralno opravdanje; one prosto brane nejednakost koja treba da bude ukinuta, ukoliko mislimo u pojmovima distributivne pravde. Realisti (kojima pripadaju moralni skeptici i neki dravni moralisti), odgovaraju da je opasnost u kosmopolitiskom prilazu to on moe dovesti do velikog nereda. Doslovno kazano, napori da se izvri radikalna redistribucija verovatno vode ka nasilnom sukobu, zato to se ljudi ne odriu lako svog bogatstva. Jedan ogranieniji kosmopolitiski argument zasniva se na injenici da ljudi esto imaju umnoene lojalnosti-prema porodici, prijateljima, susedima, naciji, moda i prema nekim transnacionalnim verskim grupama, kao i prema zajednikom konceptu ljudskosti. Mnogi ljudi su bili pokrenuti slikama gladne Sudanske dece ili Kosovskih izbeglica zato to postoji, iako slabija, nekakva opteljudska zajednica iznad dravnog nivoa. Najposle svi smo ljudska bia. Kosmopolite nas podseaju da postoji jedna distributivna dimenzija meunarodnih odnosa, gde je moralnost jednako vana u miru i u ratu. Politike mogu biti osmiljene da podre osnovne ljudske potrebe i ljudska prava bez unitavanja poretka. Od pristupa meunarodnoj moralnosti, skeptici ispravno istiu da je poredak nuan za postojanje pravde, ali isputaju iz vida ravnoteu izmeu poretka i pravde. Dravni moralisti koji vide drutvo drava sa pravilima protiv intervencije predstavljaju jedan institucionalni pristup poretku, ali ne pruaju dostatne odgovore o tome kada neke intervencije mogu biti opravdane. Konano, kosmopolite koje se usredsreuju na drutvo pojedinaca imaju duboki uvid u opteljudsko, ali poveavaju rizik izazivanja ogromnog nereda. Najvei broj ljudi razvija jednu hibridnu poziciju; nazivi kola su manji vani, nego postojanje ravnotee izmeu ovih pristupa. Zbog razlika izmeu unutranje i meunarodne politike, moralnost je teko primeniti u meunarodnoj politici. Upravo zbog toga to postoji mnotvo naela, iz toga ne sledi da uopte nema naela. injenica je da svako drutvo jo uvek stvara svoj sopstveni moral u zavisnosti od svoje sopstvene stvarnosti, svojih potreba i mogunosti. ak i unutar drutva postoje razliiti morali uih zajednica, klasa i slojeva. Razlike su suvie velike u savremenom svetu da bismo mogli oekivati da putem meunarodnih obaveza stvorimo zajednike vrednosti i moralna naela.

22

35. Geografski inilac u meunarodnim odnosima Klima, priroda tla i geografski poloaj su samo neki od uslova koji deluju na poloaj svakog drutva. Moemo razlikovati vie geografskih elemenata kojima se daju determinantne uloge u delovanju prirodnih uslova na ivot oveka i drutva. Tu se mogu navesti oni teoretiari koji taj znaaj pripisuju klimi ili reljefu tla, kao i samim kvalitetima tla i, naroito, to je znaajno za analizu meunarodnih odnosa, ona shvatanja koja geografskom poloaju zemlje pripisuju determinantnu ulogu u razvoju i ivotu drutva, kao i njegovog mesta i uloge u odnosima sa drugim drutvima. Geografski inilac, meutim, deluje samo u odreenim uslovima razvoja. Meutim, nikako ne znai, da su ovi prirodni uslovi determinanta razvoja uopte. Da je to sluaj, zemlje koje imaju najpovoljnije prirodne uslove bi trebalo da imaju i najrazvijeniju tehnologiju. To, meutim, ne mora da bude. Oni samo pruaju mogunost a ne stvaraju vrednost, veih stvara rad. Danas se razvijena industrija nalazi na prostorima na kojima esto nema potrebnih sirovina niti energije. Ovaj odnos izmeu prirodnih uslova u razvoju i samog razvoja razreavao se kompenzacijama, putem bolje organizacije proizvodnje ili veeg radnog angaovanja drutva koje je u pitanju. Na taj nain je i sam geografski poloaj, kao i drugi prirodni uslovi, odreen stupnjem razvoja. U velikom delu ljudske istorije, posedovanje nafte nije imalo nikakvog znaaja za drutveni razvoj i bogatstvo sve dok nije pronaena tehnologija za njenu upotrebu. Dravna teritorija Teritorijalizacijom drutva (krajem srednjeg stupnja varvarstva) uspostavlja se neki vid svojine na zaposednutoj teritoriji i ona je ograniena prostiranjem zaposednute teritorije. Granice prostiranja ove svojine su nastankom drave prerasle u poseban pravni i politiki institut i one imaju veliki znaaj u odnosima drava. 1. Dravne granice U savremenoj epohi smatra se da teritorija na kojoj se prostire vlast jedne drave mora imati tano utvrene granice. Granica je linija koja razdvaja dve drave i preko koje se odvijaju odnosi izmeu tih drava. Ti odnosi su meunarodni odnosi. S razvojem kapitalizma javlja se potreba vreg povezivanja svih delova dravne teritorije, a poveana ekonomska meuzavisnost trai zatitu nacionalne privrede koja nastaje s nastankom nacionalne drave. Nova nacionalna drava se zasniva na novim organizacionim principima dravne privrede i dravne vlasti. U domenu njene oruane sile stvara se narodna vojska koja, na bazi opte vojne obaveze, prerasta u brojnu skupinu kojoj se u jedan od osnovnih zadataka stavlja zatita granica i teritorijalnog integriteta. Vojna sila tako prestaje da bude samo oruana zatita pojedinih feudalaca i njihovih poseda ve prerasta u opte-drutveni organizam. Pitanje razgranienja izmeu drava dobija znaajno mesto u meunarodnim odnosima, te vremenom nastaju odreeni principi koji su proizili iz potrebe dobijanja takvih granica koje bi u najveoj meri garantovale nacionalni prosperitet i nacionalnu bezbednost. Od tih granica naroito treba izdvojiti sledee: Etnike granice - Sa nastankom nacije javlja se tenja da se granice jedne drave poklapaju sa etnikim prostiranjem jedne nacije. Ovakvo stanje karakterie epohu stvaranja nacionalnih drava u Evropi u toku XIX i prve polovine HH veka, dok na

23

drugim kontinentima, naroito u Aziji i Africi, ovo pitanje jo uvek ima veliki znaaj u odnosima drava. Odreivanje etnikih granica nije nikako jednostavan posao, iako se time eli samo to da jedna drava obuhvati teritoriju na kojoj se prostire jedna n acija, odnosno nacije koje su odluile da ive u jednoj zajednikoj dravi. esto su se iza zahteva za uspostavljanjem etnikih granica krile (ili kriju) teritorijalne pretenzije neke drave prema drugim dravama. Istorija je pokazala da dobro izvedeno etniko razgranienje doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa, te se u takvim uslovima moe oekivati razvoj procesa sa- radnje. Na veliki naunik Jovan Cviji na konferenciji mira u Parizu, zastupao je stav da naelo prirodnih granica i naelo etnikih granica moraju se meusobno dopunjavati iako u praksi oni jedan drugom pritivuree. Prirodne granice - Radi ouvanja svoje bezbednosti, drave esto prilikom razgranienja sa drugim dravama insistiraju da se potuju prirodne granice njihovih teritorija. Ove granice se pruaju preko prirodnih prepreka, kao to su planinski venci, reke, mora. Uz ove najee prirodne granice, van Evrope se jouzimaju i pustinje, xungle, ili na drugi nain teko prohodni tereni. S razvojem tehnike, znaaj prirodnih granica za odbranu zemlje opada, mada njihova funkcija u meunarodnim odnosima nije prestala, naroito u domenu saobraaja. Kao prirodna granica, more se jo uvek smatra najidealnijom granicom za bezbednost drave, meunarodnu trgovinu i meunarodni saobraaj. Pored ovoga, more kao granica ima veliki znaaj za razvoj meunarodnih ekonomskih odnosa, poto njegovi putevi, zatim sloboda plovidbe, i mogunost pristupa velikom broju drava, imaju veliki znaaj za razvoj veza meu dravama itavog sveta. Reke su uvek predstavljale bar neku prepreku osvajau. U vojnoj vetini reke su imale posebno mesto, kako u odbrani tako i u napadu. Planinski venci su uvek igrali ulogu prirodnog razgra-nienja dve drave, i istovremeno, njihovi prevoji sluili su kao put za saobraaj izmeu drava i invazije osvajaa. 2. Kvalitet zemlje i prirodni izvori Obavljanje procesa proizvodnje vri se u odreenim prirodnim uslovima te su oni uvek u veoj ili manjoj meri uticali na njen razvoj. S obzirom na to da su drave politike tvorevine, one politikim sredstvima uvaju svoje prirodne uslove i prednosti na tom polju. Mada danas, sa razvojem tehnike ljudi mogu uspenije da otklanjaju prirodno (relativno) siromatvo teritorije na kojoj ive, bogatstvo prirodnim izvorima nije bez znaaja u odnosima drava. U zavisnosti od razvoja proizvodnje, rastao je i opadao znaaj pojedinih prirodnih sirovina. Jedna drava je mogla biti siromana ako nije imala uglja u vremenu u kome je ugalj bio osnovni izvor energije za pokretanje industrijske proizvodnje. U drugim uslovima, sa razvojem drugih izvora energije, ta ista drava je mogla zauzeti neko od vodeih mesta u svetskoj proizvodnji.

24

Meunarodni geografski poloaj Geopolitika shvatanja prvi je sistematski izloio nemaki geograf Fridrih Racel (Fridrich Ratzel). On polazi od stava da se rast jedne drave ogleda u njenom teritorijalnom irenju, te da drave koje raspolau veim prostranstvom teritorije, raspolau veim kapacitetom moi. Posebno znaajnu ulogu su imali teoretiari Alfer Mahan, Halford Makinder i ulio Dui. Mahan je smatrao da pomorske sile imaju prednost u odnosu na konpnene i vazdune. On je uticao na Teodora Ruzvelta i uspon amerike mornarice u vreme procvata amerike trgovine. Polazei od istih ideja, Mekinder je smatrao da sam raspored kopna i mora na zemlji omoguuje stvaranje velikih imperija i ak, jednog svetskog carstva. On je Evropu, Aziju i Afriku nazvao svetskim ostrvom. On je stvorio silogizam po kome onaj ko vlada Istonom Evropom, kontrolie predeo srca; ko vlada predelom srca, kontrolie celi svet. Posle Prvog svetskog rata, Mekinder modifikuje svoju teoriju, tako to sada Atlantski okean smatra sponom Zapadne Evrope i Amerike, te je u toj oblasti video drugi stoer moi koji e sa prvim biti u stanju ravnotee. Bivi general Karl Haushofer (18691946) kao Hitlerov saradnik i ideolog, nalazi u geopolitikim teorijama osnov za nemako svetsko gospodarstvo u injenici da je ona u najpovoljnijem poloaju da ovlada svetskim srcem, svetskim ostrvom a time i itavim svetom. Tu je posebno bitan i doprinos Nikolasa Spajkmana koji je smatrao da je Rimlend strateki bitniji od Hartlenda (Rimlend ivine oblasti Evroazije, Hartlend Istona Evropa). ulio Dui je isticao premo vazdunih sila. Bivi nemaki general Karl Haushofer kao Hitlerov saradnik i ideolog, nalazi u geopolitikim teorijama osnov za nemako svetsko gospodarstvo u injenici da je ona u najpovoljnijem poloaju da ovlada svetskim srcem, svetskim ostrvom a time i itavim svetom. Geografski poloaj jedne drave ili grupacije drava moe u velikoj meri da utie na poloaj te drave u meunarodnim odnosima i meunarodnoj politici. Znaaj puteva koji prelaze preko neke zemlje, strateki poloaj u datim uslovima ratne tehnike, pristup morima, sve su to elementi geografskog poloaja jedne drave, koji mogu uticati na njeno ponaanje i ponaanje drugih drava prema njoj. Stepen razvijenosti proizvodnje ima svakako daleko vei znaaj u ivotu jednog drutva od veliine prostora koje to drutvo naseljava. Iako su pojedini geopolitiari veliini teritorije koju zauzima jedna drava pridavali odluujii znaaj, oigledno je da veliina prostora ne odreuje snagu jednog naroda niti stepen njegove drutvene i ekonomske razvijenosti, pa time ni oblike drutvene organizovanosti, kulture i sl. Veliini prostora se, meutim, ne moe oduzeti svaki znaaj u meunarodnim odnosima. U razliitim uslovima razvoja vojne tehnike, prostor je imao znaajan uticaj na stvaranje strategijskih planova odbrane ili napada. On je imao i, moe se rei, odluujuu ulogu u nekim ratovima (Napoleonov pohod na Rusiju, 1812) a i danas, u vreme nuklearnog oruja, znaaj tzv. strategijske dubine dugo vremena je bio jedan od osnovnih inilaca u stratekom planiranju. Na odreenom stepenu razvoja drutva more je dobilo veliki znaaj u meunarodnim odnosima drava. Izlaz na more je esto omoguavao laki pristup na svetsko trite, vii stepen veza sa ostalim dravama, a time, i vie mogunosti ukljuivanja u meunarodnu podelu rada (Rusija pokuavala da dobije izlaz na more kroz Bosfor i Dardanele). Srbija je veoma dugo, kroz XIX vek pa, sve do Prvog svetskog rata, nastojala

25

da dobije izlaz na more. Opasnosti koje su za nju proizlazile iz kontinentalne zatvorenosti dole su do punog izraaja u Carinskom ratu sa Austro-Ugarskom poetkom HH veka. Ovim ra-tom Austro-Ugarska je htela da potini Srbiju svojim politikim interesima na taj nain to je zatvorila kontinentalne puteve za izvoz robe u spoljnoj trgovini Srbije. Znaaj mora za meunarodne odnose Jugoslavije proizlazi u najveoj meri i zbog toga to je Jadransko more deo Sredozemnog mora, preko koga se dolazi u ne- posredni kontakt sa Evropom, Azijom i Afrikom. Isto tako, Sredozemno more je veza za izlazak na Atlantski okean i preko njega u ceo svet. Ekonomski, strateki i politiki znaaj Sredozemnog mora ogleda se i u prisustvu velikih sila u njemu i postojanju stalnih arita kriza na ovom podruju. Saobraajni znaaj teritorije u razliitim periodima istorije, teritorije pojedinih drava imale su veliki znaaj u razvoju meunarodnih veza, trgovine i strategijskih pravaca kretanja.(poloaj Srbije kroz istoriju) Geografski poloaj grupacije drava u meunarodnim odnosima, zbog razlika u interesima i uloge sile u sueljavanju interesa, dolazi do ravnotee snaga, to dovodi do grupisanja drava u politike saveze i blokove. Ove politike grupacije se meusobno sukobljavaju te se zbog toga mora voditi rauna o njihovom geostratekom poloaju. U ovoj situaciji veliku ulogu mogu da imaju tzv. tampon drave koje fiziki udaljuju dve sukobljene grupacije. To omoguuje, naroito ranjivoj grupaciji, manevarski prostor i zatitu osetljivih taaka, koje imaju znaaj za kapacitet moi date grupacije. U dananjim uslovima ratne tehnike, ve- liina prostora ima poseban znaaj u odnosima sile. Poznato je da antiraketni sistemi imaju vei znaaj ukoliko su vie istureni prema periferiji branjenog prostora.

26

36. Nuklearno oruje kao inilac u meunarodnim odnosima Vrste oruja za masovno unitenje: 1) Nuklearno 2) Hemijsko 3) Bioloko Vrste nuklearnog oruja 1) Fisiona nuklearna oruja (atomske ili A-bombe) 2) Fuziona nuklearna oruja (termonuklearne bombe, hidrogenske bombe ili Hbombe) Atomske bombe su jeftinije za proizvodnju. One rade po principu cepanja atoma prilikom ega se izgubljenja masa transformie u energiju prema Ajntajnovoj formuli E=Mx(CxC). Postoje dva hemijska elementa koja se koriste u te svrhe, uranijum-235 (5 ili manje kg dovoljno za jednu atomsku bombu) i plutonijum. Da bi se dobila kritina masa koja e eksplodirati jedno pare uranijuma se u nekoj uskoj cevi bombarduje konvencionalnim eksplozivom i prenosi preko te cevi do drugog komada uranijuma. Uranijum se sastoji od meavine 0,7% uranijumovog izotopa u-235 koji je podloan fisiji i 99,3% u-238 koji nije podloan fisiji. Nuklearno oruje zahteva obogaivanje kako bi se poveao udeo u-235 na 90% ili vie. Dobijena materija se naziva visoko obogaeni uranijum. VOU se moe kombinovati sa plutonijumom kako bi se formiralo jezgro ili se moe samo koristiti kao eksploziv. Bomba baena na Hiroimu koristila je samo VOU. 15-20 kg VOU je dovoljno da bi se napravila atomska bomba bez plutonijuma. Prepreke za njihovo dobijanje su te: da je za atomsku bombu potrebno 5 ili vie kilograma U-235 koji se teko dobija jer prirodni uranijum sadri tek 1% ovog izotopa. Ekstrakovanje U235 je spor, tehniki komplikovan i skup proces. Od plutonijuma je tehniki tee napraviti bombu. Dobija se iz uranijuma koji se koristi u nuklearnim reaktorima. Bomba baena na Nagasaki bila je plutonijumska. Izrada fuzionih oruja je veoma skupa i tehnoloki veoma zahtevna. Hidrogenska bomba se zasniva na fuzionoj energiji koja se oslobaa kada se atomi spajaju u jedan, umesto raspadanja kao u prvim fisionim bombama. H-bomba je znaajno poveala mo mogueg unitenja jednim orujem. Prva proba je izvrena 1.11.1952. na Maralovim ostrvima, 10-megatonska bomba Majk, 500 puta vee snage od one baene na Nagasaki. Najvea eksplozija koju je ovek izazvao na povrini Zemlje se dogodila 1961. godine, kada su Sovjeti aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, 20 puta jau od sve eksplozivne moi upotrebljene u Drugom svetskom ratu. Fuzija je omoguila da se u veoma malom pakovanju smesti ogromna destruktivna snaga. Ova oruja su rezervisana za najbogatij, najvee i najnaprednije drave. Dok je eksplozivna mo najveeg dela fisionih oruja izmeu 1 i 200 kilotona (1000 tona konvencionalnog eksploziva), snaga fuzione bombe kree se od 1-20 megatona. Kod ovih oruja dva mala atoma (varijante hidrogena) spajaju se (vri se fuzija) u jedan vei atom, pri emu se oslobaa nuklearna energija. Sve ovo se odigrava na veoma visokim temperaturama. Kako unitavaju nuklearna oruja? Imaju veliku eksplozivnu mo, toplota - eksplozija H bombe kapaciteta 1MT stvara temperaturu od 100 miliona C, radijacija. Do sada je bilo neto vie od 2000 proba. Kontrola nuklearnog naoruanja: Bilateralni sporazumi izmeu SAD-SSSR

27

Salt ( strategic arms limitation treaty) iz 1972. Abm treaty (antiballistic missile treaty brane se samo glavni gradovi), 5-godinji moratorijum na izradu novih ICBM i SLBM Salt II 1979. nije ratifikovan - Sovjetska intervencija u Afganistanu, ograniavanje balistikih raketa dugog dometa Inf (intermediate range nuclear forces) treaty 1987. demontiranje svih raketa srednjeg dometa, glavno pitanje Drugog hladnog rata Start I (strategic arms reduction treaty) 1991. da se nuklearni arsenal SAD smanji za 15% i ruski za 25%; SAD sa 12 081 na 10 395; SSSR sa 10 841 na 8 040 Start II 1993. smanjenje nuklearnog arsenala za 50%, ratifikovan 2000. Strategic offensive reduction treaty-2002. - sa 6000 na 2200, eliminisati sva taktika nuklearna oruja. Multilateralni sporazumi: IAEA, 172 lanice, jedino su Izrael, Iran i Pakistan izvan. Naini ispaljivanja i prenosa nuklearnog oruja Nuklearna oruja se mogu dovesti na njihovu metu na jedan od sledeih naina: Avioni od B 29 preko B 36 do stratekih nuklearnih bombardera Razliite vrste konvencionalnih eksplozivnih naprava tipa zemlja vazduh i sofistikovanih mobilnih sistema Submarine launched missiles (SLBMs) Balistike rakete (glavni isporuilac nuklearnog oruja) taktike (od 500-1000 milja), rakete srednjeg dometa (od 1000-5000 milja, IBMs), strategijske (dometa preko 5000 milja, ICBMs) Krstaree rakete H-bomba je imala 5 znaajnih politikih posledica: a) Oivela je koncept ogranienog rata b) Krize su zamenile glavni rat kao momenti suoavanja sa istinom c) Tree, nuklearno naoruanje je odvraanje (obeshrabrivanje strahom) uinilo kljunom strategijom. d) Razvoj de facto reima opreznosti supersila (kljuni zajedniki interes izbegavanje nuk. rata) e) veina zvaninika je nuklearno naoruanje uopte, a posebno H-bomba, smatrala neupotrebljivim u vreme rata. (to nije bilo samo pitanje destruktivne snage Hbombe, za upotrebu nuklearnog naoruanja se vezivalo neodobravanje koje se jednostavno nije primenjivalo na konvencionalno naoruanje) Ravnotea straha - poseban oblik ravnotee snaga koji se ponekad naziva ravnotea straha (ravnotea Hladnog rata je bila jasno organizovana oko dve velike drave, od kojih je svaka mogla da uniti drugu u trenutku) Najvaniji multilateralni ugovor Ugovor o neirenju nuklearnog oruja (187 drava potpisalo, nisu Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja) Podaci sa http://www.carnegieendowment.org/npp/ o nuk. oruju/ukupni nuklearni arsenal (podaci iz 2009.) Rusija - 14 000, SAD 10,500, Kina 125, Francuska 300, Ujedinjeno Kraljevstvo 160, Izrael 80, Indija 50, Pakistan 60, Severna Koreja 10. (za Iran i Siriju se sumnja da razvijuju) Enormna mo unitenja koju poseduje nuklearno naoruanje je gotovo nepojamna. Megatona nuklearne eksplozije moe proizvesti temperature od 100 miliona

28

stepeni Celzijusa etiri do pet puta vea od temperature koja vlada u sreditu sunca. Bomba koja je baena na Hiroimu 1945. godine bila je relativno mala, iznosila je otprilike 15 000 tona TNT-a. Dananji projektili mogu da nose 100 puta ili vie od pomenute eksplozivne snage. U stvari, sva eksplozivna snaga koja je upotrebljena u Drugom svetskom ratu moe stati u jednu bombu od 3 megatone, a ta jedna bomba moe stati u prednji deo jednog velikog interkontinentalnog projektila. Do 80-ih godina, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su imali vie od 50 000 komada nukleranog naoruanja. Pojedine fizike posledice nuklearne eksplozije nisu sigurne. Na primer, teorija nuklearne zime tvrdi da nuklearni rat moe stvoriti toliko ugljenika i praine u atmosferi da bi to blokiralo biljke u vrenju fotosinteze, to bi znailo kraj ivota kakav poznajemo. Studija Nacionalne akademije nauka je izvestila da je nuklearna zima mogua, ali veoma neizvesna. Mnogo bi zavisilo od toga da li bi oruje bilo usmereno na gradove, ili na druga oruja. Gradovi koji gore bi proizveli dim sa visokim sadrajem ugljenika koji bi blokirao sunevu svetlost, ali je neizvesno koliko dugo bi se dim zadrao u vazduhu. Nuklearno oruje je dovelo do promena u prirodi ratovanja, ali one nisu izmenile osnovni nain na koji je svet organizovan. Svet anarhinih drava bez vie vlasti iznad njih se nastavio i u nuklearnoj eri. Kada su 1946. godine Sjedinjene Drave predloile Plan Baruh, kako bi se uspostavila meunarodna kontrola nuklearnog naoruanja, Sovjetski Savez je to video kao jo jednu ameriku zaveru. Nakon tog neuspeha, Albert Ajntajn je sa aljenjem izjavio da se sve menja osim naeg naina razmiljanja. Moda nije verodostojno, ali je navodno rekao da je fizika laka od politike. Postoje i vojni i politiki razlozi zato nuklearno naoruanje nije izazvalo dramatinije posledice odmah posle 1945. godine. Pre svega, poetno atomsko oruje nije nanosilo mnogo vie tete od veine konvencionalnog naoruanja za masovno unitavanje. Zapaljive bombe koje su baene na Drezden u Nemakoj ubile su vie ljudi nego nuklearno bombardovanje Hiroime. Iako je jedno atomsko oruje obavilo posao itavog vazdunog napada sa konvencionalnim bombama, u poetku nije bilo tako mnogo nuklearnog naoruanja u arsenalu SAD-a. Sjedinjene Drave su imale samo 2 bombe 1947. godine, a 50 u 1948. Mnogi vojni planeri su smatrali da atomske bombe nisu potpuno razliite, nego predstavljaju samo produetak konvencionalnog ratovanja. Narastajue ameriko - sovjetsko rivalstvo je takoe usporilo promene u politikom razmiljanju. Sovjetski Savez nije verovao Ujedinjenim nacijama smatrajui da se suvie oslanjaju na Sjedinjene Drave. Sjedinjene Drave nisu mogle da primoraju Sovjete na saradnju jer je Evropa bila talac u odnosima Sovjeta i Amerikanaca. Da su Sjedinjene Drave zapretile nuklearnim napadom, Sovjeti su mogli zapretiti da e izvriti invaziju na Evropu konvencionalnim trupama. Rezultat je bio pat pozicija. Revolucionarne posledice nuklearne tehnologije u poetku nisu bile dovoljne da izmene nain na koji su se drave ponaale u anarhinom sistemu. Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine, kada je prvi put testirana hidrogenska bomba. Hidrogenska bomba se zasniva na fuzionoj energiji koja se oslobaa kada se atomi spajaju u jedan, umesto raspadanja kao u prvim fisionim bombama. Hbomba je znaajno poveala mo mogueg unitenja jednim orujem. Najvea eksplozija koju je ovek izazvao na povrini Zemlje se dogodila 1961. godine, kada su Sovjeti aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, 20 puta jau od sve eksplozivne moi upotrebljene u Drugom svetskom ratu.

29

Ironino, najznaajnija promena koja je pratila razvoj H-bombe je bilo njihovo smanjivanje u veliini. Fuzija je omoguila da se u veoma malom pakovanju smesti ogromna destruktivna snaga. Sistemi izgraeni za proizvodnju ranih atomskih bombi su postajali sve vei i vei kako su bombe dobijale na veliini i zauzimale sve vie prostora. Bombarder B-36 je bio ogroman avion sa osam motora i jednim velikim prostorom u kome je mogao da nosi jednu bombu. Sa druge strane, hidrogenska bomba sa istom destruktivnom snagom staje u mnogo manjem prostoru. Kada je jednom destruktivna mo mogla da stane u vrh balistike rakete, do interkontinentalnog nuklearnog rata je moglo da doe u roku od 30 minuta nakon upozorenja, u poreenju sa osam sati koliko je trebalo B-36 da preleti istu razdaljinu. Poveana destruktivnost hidrogenske bombe je takoe dramatizovala posledice nuklearnog rata. Ratovanje se vie nije moglo smatrati produetkom politike drugim sredstvima. H -bomba je imala pet znaajnih politikih posledica, ak i ukoliko nije reorganizovala anarhini nain na koji svet funkcionie. Prvo, oivela je koncept ogranienog rata. U prvoj polovini XX veka dolo je do promene za razliku od ogranienih ratova iz XIX veka, dolo je do dva svetska rata, koji su odneli desetine miliona ivota. Sredinom veka, analitiari su XX vek nazivali vekom totalnog rata. U Vijetnamu i Avganistanu i Sjed injene Drave i Sovjetski Savez su rae prihvatili poraz nego da upotrebe svoje najjae naoruanje. Drugo, krize su zamenile glavni rat kao momenti suoavanja sa istinom. U prolosti, rat je bio vreme kada su se otvarale sve karte. Ali u nuklearnom dobu, rat je suvie razarajui i takvi momenti istine su previe opasni. Tokom Hladnog rata, Berlinska kriza, Kubanska raketna kriza, i kriza na Srednjem Istoku ranih 70-ih godina, predstavljale su funkcionalni ekvivalent ratu, vreme da se vidi stvarni odnos snaga u vojnoj moi. Tree, nuklearno naoruanje je odvraanje (obeshrabrivanje strahom) uinilo kljunom strategijom. Od kljunog znaaja je bilo organizovanje vojne moi kako bi se proizveo strah i napad bio predupreen. etvrta politika posledica bila je razvoj de facto reima opreznosti supersila. Dve supersile su, uprkos ogorenim ideolokim razlikama, razvile jedan kljuni zajedniki interes: izbegavanje nuklearnog rata. Za vreme Hladnog rata, Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su bili ukljueni u posredne ili periferne ratove, ali se dve nacije ni u jednom sluaju nisu nale u direktnom sukobu. Pored toga, dve strane su razvile sfere uticaja. Dok su Amerikanci govorili o smanjivanju uticaja komunizma u Istonoj Evropi u 50-im godinama, u praksi, kada su se Maari pobunili protiv svojih sovjetskih vladara 1956. godine, Sjedinjene Drave iz straha od nuklearnog rata nisu pourile da im pomognu. Nakon Kubanske raketne krize, Vaington i Moskva su uspostavili vruu telefonsku liniju kako bi omoguili brzu komunikaciju izmeu sovjetskih i amerikih lidera. Tehnologija je uinila lakom saradnju u kriznim vremenima, inei komunikaciju izmeu lidera u bipolarnom sistemu prilagodljivijom i linijom. Potpisali su brojne sporazume o kontroli naoruanja, poevi od Ugovora o zabrani ogranienih proba iz 1963. godine. Pregovori o kontroli naoruavanja su postali nain da se razgovara o stabilnosti u nuklearnom sistemu. Peto, veina zvaninika je nuklearno naoruanje uopte, a posebno H-bomba, smatrala neupotrebljivim u vreme rata. To nije bilo samo pitanje destruktivne snage H-bombe. Za

30

upotrebu nuklearnog naoruanja se vezivalo neodobravanje koje se jednostavno nije primenjivalo na konvencionalno naoruanje. Nuklearno naoruanje je stvorilo poseban oblik ravnotee snaga koji se ponekad naziva ravnotea straha. Testiranje snage je bilo vie psiholoko nego fiziko. Obe strane su sledile politiku spreavanja nadmonosti onog drugog, ali je rezultat bio razliit u odnosu na prethodne sisteme. Za razliku od sistema ravnotee snaga XIX veka, u kome je pet velikih sila menjalo saveze, ravnotea Hladnog rata je bila jasno organizovana oko dve velike drave, od kojih je svaka mogla da uniti drugu u trenutku. Nuklearna ravnotea straha se podudara sa razdobljem bipolarnosti. Neki neorealisti, kao Kenet Volc, odreuju bipolarnost kao situaciju u kojima dve velike drave imaju gotovo svu mo, ali ta vrsta bipolarnosti je retka. Bipolarnost se ee deavala u istoriji kada su savezi toliko uvrivani da se gubila njihova prilagodljivost, kao to se desilo u Peloponeskom ratu. Premda su bile nezavisne drave, savezi oko Atine i oko Sparte su vrsto srasli u bipolarnu formu. Slino tome, uoi Prvog svetskog rata, sistemi saveza su bili postali vrsto uvezani u bipolarnosti. Volc tvrdi da je bipolarnost posebno stabilan tip sistema jer pojednostavljuje komunikaciju i raunice. Sa druge strane, bipolarnom sistemu nedostaje prilagodljivost, i on preuveliava vanost sporednih sukoba kao to je Vijetnamski rat. Nuklearno odvraanje je podvrsta opteg odvraanja, ali posebna svojstva nuklearnog oruja su promenila nain na koji su se supersile odnosile prema meunarodnim odnosima za vreme Hladnog rata. Nuklearno odvraanje ohrabruje razmiljanje tipa ako me napadne, moda neu biti u stanju da spreim tvoj napad, ali mogu uzvratiti tako snano da nee ni eleti da napadne. Tako je nuklearno oruje utkalo novu nit u stari koncept. Delotvorno odvraanje zahteva i sposobnost da se nanese teta i uverljivost da e naoruanje biti upotrebljeno. Kredibilitet zavisi od interesa koji je ukljuen u sukob. Na primer, amerika pretnja da e bombardovati Moskvu kao odmazdu za nuklearni napad je verovatno bila uverljiva. Ali pretpostavimo da su Sjedinjene Drave pretile da e bombardovati Moskvu 1980. godine ako Sovjeti ne povuku svoje trupe iz Avganistana? Sjedinjene Drave su svakako imale sposobnost, ali pretnja ne bi bila uverljiva jer su ulozi bili suvie mali, a Sovjeti su zauzvrat lako mogli da bombarduju Vaington. Tako da se odvraanje ne odnosi samo na sposobnost, nego i na uverljivost. Od 1945. - 1949. godine samo su Sjedinjene Drave imale nuklearno naoruanje, ali ga nisu upotrebile. Tako da je postojalo i izvesno samo-ograniavanje, ak i pre uzajamnog nuklearnog odvraanja. Deo razloga je bio mali arsenal, nedostatak razumevanja ovog novog naoruanja, i ameriki strah da bi Sovjeti zauzeli itavu Evropu svojim masivnim konvencionalnim snagama. Do 1950. godine, i Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su imali nuklearno oruje, i postojalo je vie kriza u kojima su ameriki lideri razmatrali njegovo korienje. Nuklearno oruje nije bilo upotrebljeno u Korejskom ratu, niti 1954. i 1958. godine kada su kineski komunisti mobilisali snage za invaziju na ostrvo Tajvan koje su drali nacionalisti. Predsednici Truman i Ajzenhauer su stavili veto na upotrebu nuklearnog oruja iz vie razloga. U Korejskom ratu nije bilo sigurno da bi upotreba nuklearne bombe zaustavila Kineze, a Sjedinjene Drave su se plaile odgovora Sovjeta. Uvek je postojala opasnost da bi pretnje mogle eskalirati, i da bi Sovjeti mogli upotrebiti nuklearno oruje da pomognu svjim kineskim saveznicima. Tako da iako su Amerikanci

31

bili nadmoni u broju nuklearnog naoruanja, postojala je opasnost od kretanja ka irem ratu koji ne bi uljuivao samo Koreju i Kinu. Nuklearno oruje je verovatno odigralo znaajnu ulogu u spreavanju prerastanja Hladnog rata u stvarni rat. Tokom 80-tih godina, ameriki rimokatoliki biskupi su rekli da bi nuklearno odvraanje moglo biti opravdano samo uslovno kao privremena mera koja se moe tolerisati dok se ne razvije neto bolje. Oruja za masovno unitenje razlikuju se od konvencionalnih oruja po enormnoj potencijalnoj smrtnosti koju izazivaju i po nedostatku diskriminativnosti prema onima koje e ubijati (Doua Goldstajn), slue drugaijim ciljevima nego konvencionalna oruja. Sredstvo su odvraanja za velike sile, simboliko sredtsvo izjednaavanja moi za manje zemlje, inilac bez kojeg se danas pojam velike sile ne moe ni zamisliti. Sluaj Izrael, Pakistan, Iran, Irak, JAR i SKoreja. Istorijski razvoj ovog oruja je zapoeo za vreme WW II i uvenog projekta Menhetn koji su razvijali Openhajmer, Bor, Ajntajn. Uporedo su razvijani i nemaki projekti. Truman i Staljin u Potsdamu; aptanje u uvo. Staljinova paranoja i obavetajni podaci. 16. jul 1945. prva proba atomske bombe od plutonijuma -tzv. Triniti test i taj datum oznaava poetak nove ere. 6. i 9. avgust - prve bombe upotrebljene u Hiroimi i Nagasakiju (Little boy i Fat man). Komisija za kontrolu nuklearnog oruja i Baruhov plan. Veina istoriara se sada slau da je Truman bacio bombu na Hiroimu i Nagasaki pre svega kako bi ubrzao kraj rata sa Japanom, a ne da bi zaplaio Sovjetski Savez, kako su tvrdili neki revizionisti. Ali on jeste oekivao da e bomba imati odreene politie posledice. Na sastanku u Potsdamu, kada je Truman kazao Staljinu kako Amerika ima atomsku bombu, Staljin je ostao nepromenjenog izraza lica i naizgled nije bio impresioniran. Naravno, to je Staljin ve znao od svojih pijuna, ali je njegova mirnoa donekle predstavljala udar za Amerikance. Kada su Sjedinjene Drave 1946. godine predloile Plan Baruh za kontrolu nuklearnog naoruanja od strane U.N., Staljin ga je odbio jer je hteo da izradi sopstvenu bombu. Kako je on to video, bomba pod meunarodnom kontrolom bi i dalje bila amerika bomba, jer su samo Amerikanci znali kako da je naprave. Daleko je bolje za sovjetsku bezbednost da imaju sopstvenu bombu Nuklearna oruja kao oruja koja kao ubojno sredstvo koriste nuklearnu energiju. Najrazornija oruja koja su na raspolaganju dravama. Bomba veliine friidera moe da uniti itav jedan grad + faktor radijacije koji ostavlja dugorone posledice. Ne postoji adekvatna odbrana protiv ovog oruja

32

37. Meunarodni mir i istraivanje mira Prema Johanu Galtungu postoje dve vrste mira: negativan mir (to je odsustvo rata) i pozitivan mir (odsustvo strukturalnog nasilja ono postoji uvek kad su ljudska bia pod takvim uticajem da je njihova somatska i mentalna potvrda ispod mogueg ostvarenja to znai da ako ne moete da ostvarite sve svoje talente ili da postupate i ivite u skladu sa svojom saveu onda vi ivite samo u negativnom miru ali ne i pozitivnom). Neki od najpoznatijih mirovnih sporazuma kroz istoriju su: Vestfalski mir 1648. god. (uveo naelo moderne nacionalne drave), Pariki mirovni sporazum 1825. god. (potvrene odluke Bekog kongresa), Versajski mirovni ugovor 1919. god. (kojim je ureena Evropa nakon I svetskog rata), i svakako jedan od znaajnih za nae prostore Dejtonski mirovni sporazum 1995. god. (doneo mir u BiH). Kao zakljuak, treba naglasiti da je nepostojanje optih mirovnih projekata vano svojstvo svih tradicija promiljanja mira do Novog veka. Ipak, sve tradicije su nesistematine i necelovite u pristupu problemu mira. Mir je iskrena tenja svih demokratskih vlada i veine oveanstva i njegovo je ime ispisano na raznim barjacima. Skoro sve savremene univerzalne meunarodne organizacije treba da slue postizanju i ouvanju mira. Razmatranja o miru su veoma stara, ali su u ovom veku dobila nov podsticaj zbog toga to je ova vrednost posle dva katastrofalna svetska rata najire prihvaena i to je, posle pronalaska i usavravanja oruja za masovno unitavanje, mir postao preduslov opstanka ljudskog roda, a ne samo postizanja nekih od njegovih ideala. Iako su, dakle, rasprave o miru pisane i u prolim vekovima, zajedno s detaljnim planovima za njegovo ostvarenje, posebna nauka o miru s razliitim nazivima, od kojih su najei: istraivanje mira (na podruju engleskog i nemakog jezika: peace research, odnosno Friedens- forschung) i polemologija (na francuskom podruju: polmologie). Ova nauka obuhvata prouavanje uzroka ratova i preduslova za mir, ali mora sve ee da se suoava s odreivanjem samog pojma mira. Istraivanju mira posveuju se ljudi iz raznih struka i raznih zemalja, broj nacionalnih i meunarodnih ustanova i instituta za istraivanje mira stalno raste i sve je vie knjiga i asopisa posveenih problemima mira. Ovakav napor je doveo do pokretanja i ponovnog formulisanja nekih od osnovnih pitanja u vezi s pojmom mira. Pored konstatacije, bliske svakome ko se malo udubio u razmiljanje o miru, da je mir esto prazna fraza kojom se opravdava nemiroljubiva politika, istraivanje mira zasluno je i za postavljanje sledea dva odluujua pitanja: prvo od njih se svodi na odnos mira i potrebnih promena u meunarodnoj zajednici a drugim se pita je li mir samo odsustvo oruanog sukoba, rata, ili je to pojam ispunjen pozitivnom sadrinom. Ako je mir samo zamrzavanje postojeeg stanja, stvorenog meunarodnom primenom nasilja i ispunjenog nepravdama, onda on znai mirenje s nezadovoljavajuom i nepodnoljivom stvarnou za veinu oveanstva, podlonu odnosima eksploatacije, stvarnou koja nije nita do proizvod ispoljavanja nasilja, ne otvorenog ve prikrivenog, institucionalizovanog (tzv. strukturno nasilje). Stoga se zakljuuje da mira ne moe biti sve dok ne postoje alternativni, mirni ali efikasni naini da se ostvare sve one promene koje tee ukidanju ostataka preanjeg, opredmeenog nasilja.

33

U smislu drugog postavljenog pitanja, pozitivni mir znai odbijanje da se mir shvati samo kao modalna vrednost, nain da se neto postigne; on treba da se ispuni sopstvenom sadrinom. Takva sadrina trai se ne samo u odnosima izmeu drava i drugih subjekata meunarodnih odnosa, nego i u stanju u kome e se nai ljudi u njima. Na taj nain se u pojam mira unose i elementi koji se u obinom govoru pod njim ne podrazumevaju. Vizija budueg mira razlikuje se stoga kod istrai- vaa mira raznih pravaca, pri emu postoji opasnost ili da se mir povee s besmislenim parolama, ili da se u njega projiciraju partikularne vrednosti, meusobno u sukobu, ili da se reenje nae u irokim formulacijama, kao to su drutvena pravda ili ostvarenje oveanskih tenji. Neki istraivai mira, naroito oni s anarhoidne nove levice, poistoveuju mir s neposrednom revolucijom, iji e nosioci i onako znati ta im je initi. Najee se, pri tom, zaboravlja da je obaveza istraivaa da definie mir, a ne neto drugo, ne ono to mirom eli da postigne. Svaki pokuaj da se mirom obuhvate i druge vrednosti, ma koliko on plemenit bio, izaziva zabunu, zato to taj pojam isuvie razvlai i moe da bude podozriv, jer zajedno s opteprihvaenim idealom mira namee i drutvene vrednosti o kojima ne postoji saglasnost, a borba za njih i oko njih bi mogla da se vodi i drugim, mirnim sredstvima. Stoga nismo ubeeni da je mir vie od jedne meunarodne instrumentalne vrednosti to je stanje u odnosima izmeu subjekata meunarodnih odnosa, u prvom redu drava, u kome je primena nasilja naputena, iskljuena i onemoguena te prevau nenasilna ali efikasna sredstva za postizanje opteprihvaenih ciljeva i za reavanje sukoba izmeu ciljeva koji nisu takvi. Stoga se mir i ne moe pojaviti sam kao vrednost kojoj neki subjekat meunarodnih odnosa tei. Savremeni istraivai mira isticu znaaj "pouka prolosti koje predstavljaju veoma koristan vodi za svako ozbiljno promiljanje ovog fenomena. Antika tradicija Mir se, kod Grka, razmatra na nivou pojedinca i drutva koje se shvata u granicama "helenskog sveta". Po Helenima, mir (eirene) se uspostavlja u drutvu kao sklad svih odnosa (homonoia, harmonija). Platon je smatrao rat helenskih gradova mnogo gorim od rata Grka i varvarskih naroda. Shvatanje da je mir nedeljiv i da ne moe biti privilegija samo slobodnih Grka, izneo je jo Aleksandar Veliki. Drutveni mir je, po rimskim misliocima, poistoveivan sa stabilnim pravnim poretkom i potovanjem zakona utvrene hijerarhije. Mir je i kod Grka i kod Rimljana odreen negativno: kao odsustvo nasilja. Hebrejska tradicija Pojam shalom na hebrejskom znai mir, ali ne izmeu ljudi i izmeu naroda, ve odnos Jehove i izabranog naroda. Sporazum izmeu Jehove i izabranog naroda se ne moe proiriti na druge ljude i narode. Mir proistie iz verne slube bogu Jehovi i boanskom princu (koji proistie iz naroda). Ovo je verovatno najue i najiskljuivije odreenje pojma mir. Mir se postie pobedama, i on dolazi posle rata. Ranohrianska tradicija Mir se ne razmatra racionalno ili filozofski, ve gotovo iskljuivo u okviru hrianskih svetonazora. Mir u odnosima prema ljudima sledi kao posledica ispravnog odnosa prema bogu, i njegovo uspostavljanje ne zavisi od oveka. Mir nije odnos koji se uspostavlja u stvarnom ivotu i meu ljudima. Po hrianskoj tradiciji Bog je mir ovekov mir je podreen bojem miru. Ulogu izabranog naroda u hrianstvu preuzela je crkva kao boji

34

namesnik na zemlji. Kljuevi rata i mira unutar hrianskog sveta bili su u rukama crkve. Mir je bio rezervisan samo za one unutar hrianskog stada, i to u meri u kojoj je to stado pokorno sluilo Bogu, tj. crkvi. Islamska tradicija Islamska tradicija pravi otru dihotomiju na kuu islama ili kuu mira (dar-al-Islam) i kuu rata (dar-al-Harb). Odnos islama i drugih religija se odreuje kao stalno neprijateljstvo (militantni koncept mira). Istonjaka tradicija Nijedan od istonjakih koncepata mira nema univerzalistike pretenzije. Za Hinduse je mir dobro organizovano stanje svesti. Po kineskoj tradiciji ovek postie unutranji mir onda kada se vlada po moralnim zakonima (+ potovanje dravnog poretka). Po japanskoj tradiciji ovek do sutine svog bia dolazi samo vebanjem duha u cilju dostizanja unutranjeg mira, shvaenog kao samodovoljno ivljenje u jedinom stvarnom i jedinom venom sadanjem trenu. Gandi obogauje janistiko (ne povrediti nijedno bie) i budistiko tumaenje ahimse uvoenjem i praktikovanjem satyagrahe kao pozitivne metode koja znai da neinjenje zla drugome nije dovoljno - ljudima treba initi dobro. Uinjeno dobro jednom oveku je dobroinstvo svim ljudima. Zapadno promiljanje mira Razdoblje modernog promiljanja mira zapoinje na Zapadu od vremena velikih geografskih otkria i protee se do pojave savremenih istraivanja mira. U najoptijim crtama sve koncepte mira iz tog razdoblja moemo podeliti na dve velike grupe: a) projekti koji pretpostavljaju mir unutar pojedinog drutva delotvornim spoljnim akcijama mir u dravi, ili izmeu pojedinih drava ne shvataju kao cilj, ve kao sredstvo za uspeno delovanje prema spolja b) planovi za ostvarenje opteg mira u celom/poznatom/ svetu, pri emu sredite jedne takve drutvene zajednice smetaju na Zapadu. Ideju ostvarenja mira u okviru ili unutar jake, suverene nacionalen drave, u kojoj su vladareva ovlaenja gotovo neograniena, zagovarao je veliki broj mislilaca iz doba stvaranja nacionalne drave (Makijaveli, Hobs. Boden). Bitno je spomenuti i projekte opteg mira. U elji da potede ljudski rod unitavajuih ratova, a svesni nemogunosti deliminog reavanja ovog problema, mnogi mislioci su predlagali globalne mirovne projekte. Najveu prepreku u ostvarenju opteg mira videli su u postojanju egoistinih, suverenih nacionalnih drava, te su kao formulu za ir uglavnom predlagali stvaranje svetske drave (Dante univerzalna imperija). Po Hugu Grocijusu, meunarodni mir se moe obezbediti ako se drave u meunarodnim odnosima podvrgnu normama meunarodnog prava. I. Kant ostvarenje venog mira vidi u stvaranju svetske republike federalnog ureenja koja bi se upravljala po prirodnom pravu i pokoravala Providnosti. Mir po Kantu mora biti delo oveka.Marksistiko shvatanje mira se moe svesti na odsusvo eksploatacije. Mir se razmatra kao neophodan uslov za potpuno ostvarenje pojedinca.

35

38. Pojam i razliita shvatanja uzroka rata u meunarodnim odnosima Od preko 3 300 godina poznate istorije, samo razdoblje od 200 godina prolo je bez ratova. U 5500 godina voeno je 14500 ratova u kojima je poginulo preko 4 milijarde ljudi. Istorijat ratova prema Majklu Hauardu: ratovi vitezova, ratovi trgovaca, ratovi profesionalaca, ratovi revolucije, ratovi nacija i ratovi tehnologa, i nuklearno doba. Profesor Andreja Mileti rat definie kao najotriji oblik drutvenih sukoba, u kome se, neposrednom upotrebom oruane sile izmeu drava, njihovih saveza ili organizacija, pokuavaju da ostvare odreeni politiki ciljevi pobedom nad protivnikom stranom i njenim prinuivanjem da prihvati uslove pobednika . Po Tomasu Hobsu rat obuhvata ne samo stvarnu borbu, nego i itavo razdoblje u kome je vidljiva spremnost na nju. Drave su ograniene pravilima Meunarodnog ratnog prava u pogledu sredstava i metoda borbe. Grocijus je utvrdio da se rat ne sme preduzimati, izuzev za obezbeenje prava; ako je ve preduzet mora se voditi u granicama prava i dobre vere. Savremeni meunarodni pravnici definiu rat kao stanje meudravnih odnosa na koje se primenjuju pravila ratnog prava. Bitno je napomenuti da je rat oruani sukob meu dravama, a ne izmeu privatnih lica i njenih grupa. Meutim, injenica je da graanski ratovi dobijaju velike razmere, izazivaju ogromne posledice i rtve, dovode do uplitanja drugih drava i organizacija, ini da razlika u praksi nije tako otra; i na ovu vrstu sukoba se proiruju pravila MHP. Poljak Vjatr odreuje zato subjekte rata kao politika drutva kako bi obuhvatio i sukobe izmeu politikih grupa koje jo nisu drave. Rat je, pored materijalne dimenzije, i sukob volja ili namera da se protivnika strana potini i na taj nain ostvari svoj cilj zbog koga se rat i vodi. Animus belligerendi je konstitutivni element pojma rata. Namera da se povede rat moe biti preutna ili formalizovana (putem ultimatuma). Rat nije puki sudar oruanih snaga drava kako bi se odnela vojnika pobeda, ve da bi se ostvarili izvesni politiki ciljevi koji se na drugi, miran nain nisu mogli ostvariti. (Klauzevic - ostvarivanje politikih ciljeva drugim sredstvima). Zavrava se Ugovorom o miru kojim se reavaju sva bitna pitanja; njemu moe prethoditi ugovor o primirju ili sporazum o predaji. Teritorijalna pitanja se reavaju povraajem na prethodno stanje (status quo ante bellum) ili zadravanjem stanja proizalog iz rata (uti possidetis). Savremeno pravo ne priznaje ratna, teritorijalna osvajanja. Preemptivni ( preduhitrujui) i preventivni ratovi Dravni sekretar Danijel Vebster je 1837. godine povodom poznatog sluaja sa brodom Karolina (Carolina Incident nemiri u Kanadi, pomo amerike vojske i parobrod Karolina koji je uniten od strane Britanaca) odredio okolnosti pod kojima je preduhitrujue delovanje opravdano, istiui da to pravo moe da se koristi kada je drava suoena sa: Trenutnom, neodoljivom potrebom... Koja ne ostavlja prostor za izbor sredstava niti vremena za razmiljanje. Zagovornici preemtivnih udara su tvrdili da odlike novih oruja i fanatizam terorista ne daju pravo na pasivnost. Posle iskustva od 11. 09. 2001. godine, Amerika vie jednostavno ne sme da eka da se ovakve pretnje materijalizuju, jer bi onda, po reima Bua i ejnija, bilo prekasno da se reaguje. Odvraanje i zastraivanje je zamenjeno anticipativnom samoodbranom. Strategija nacionalne bezbednosti iz 2002. godine je prvi put ovakvu praksu (preemptivno delovanje), koja je deo neotuivog prava drave na samoodbranu, podigla na nivo doktrine. Ono to je, meutim, izazvalo raspravu povodom prava na anticipativnu

36

samoodbranu, na nain kako je obrazloena u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2002. godine, ticalo se najvie mogunosti eventualne zloupotrebe ovog prava. Takoe je isticano da je, u stvari, Buova administracija zamaglila razliku izmeu preemptivnih ratova (koji su dozvoljeni meunarodnim pravom) i preventivnih ratova (koje meunarodno pravo izriito zabranjuje). Strategija od 2006. godine je bila malo blaa ali su preemptivni ratovi i dalje zadrali sredinje mesto u 5. poglavlju. Klasini primer preemptivnih ratova je estodnevni rat izmeu Izraela sa jedne strane, i Egipta, Sirije, Jordana i Iraka sa druge. Tenzije su rasle 1967. godine, a u Tel Avivu su poeli da sumnjaju da e Egipat napasti prvi, s obzirom da je poeo da mobilizacijom vojske i da je egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser izjavio da e njegov cilj, u bilo kojem kojem buduem ratu sa Izraelom, biti unitenje jevrejske drave. Stoga je Izrael iznenadno napao prvi, to im je omoguilo da pobede. Za razliku od preemptivnog napada koji se dogadja kada je opasnost neposredna, do preventivnog rata dolazi kada su dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Dobar primer preventivnog rata je rat u Iraku 2003. godine (nepronalaenje oruja za masovno unitenje, koje je navoeno kao glavni uzrok ulaska Amerike u rat), kao i Punski ratovi to jest III punski rat koji se vodio od 149. do 146. godine pre nove ere. Bitno je napomenuti da su preemptivni ratovi dozvoljeni po meunarodnom pravu, a preventivni nisu! U knjizi Just and Unjust Wars (Pravedni i nepravedni ratovi), Majkl Volcer, politikolog koji nastupa sa pozicije dravnih moralista, iznosi etiri sluaja u kojima bi se mogli moralno opravdati rat ili vojna intervencija, a da to ne bude otvorena agresija. Prvi izuzetak od strogog pravila je preduhitrujua (preemptivna) intervencija, za koju se kao primer uzima izraelski napad 1967. godine. Ukoliko postoji nedvosmislena i dovoljna pretnja teritorijalnom integritetu i politikom suverenitetu jedne drave, ona mora delovati odmah, ili kasnije nee biti prilike za delovanje. Pretnja mora biti, meutim, neposredna. Takav argument ne bi opravdao, na primer, sovjetsku intervenciju u Avganistanu. Postoji razlika izmeu preemptivnih i preventivnih ratova. Preemptivni napad dogadja se kada je opasnost neposredna. Do preventivnog rata dolazi kada su dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Kao to smo videli, 1914. godine takvo preventivno razmiljanje uticalo je na nemaki generaltab. Mnogi su se bojali da e, ako bi ekali do 1916. godine, Rusija biti suvie jaka da bi lifenov plan uspeo. Volcerov prvi izuzetak od toga da se ne intervenie ne bi dozvolio preventivni rat zato to nije bilo jasne i prisutne opasnosti po Nemaku. A kao to smo videli ranije u naim protivrenim primerima, mnoge druge stvari su mogle izmeniti situaciju izmedju 1914. i 1916. godine. Drugo odstupanje od strogog pravila javlja se kada je intervencija neophodna kako bi se uravnoteila prethodna intervencija. Tree odstupanje od pravila protiv intervencije je kada je neophodno spasavanje ljudi kojima preti masakr. Ukoliko takvi ljudi nisu zatieni od potpunog unitenja, nema svrhe da se ne intervenie u znak potovanja njihove samostalnosti ili prava. Tanzanija je okupirala Ugandu kada je diktatorski voa masakrirao veliki broj ljudi, i opravdala je tu intervenciju kao spasavanje ljudi kojima je pretio masakr. Vijetnam je koristio slian izgovor za svoju invaziju na Kambodu. Ipak, masakri i genocid ne navode nuno drave ili meunarodnu zajednicu da interveniu. Obratimo panju na oklevanje Sjedinjenih Drava da poalje trupe u Ruandu 1994. godine, Bosnu izmedju 1992. i 1995., Liberiju 1996., Siera Leone 1999. i Kongo 2003. godine. etvrto odstupanje od neintervenisanja je pravo na pomo secesionistikim pokretima onda kada su reprezentativni. Drugim reima, ako grupa ljudi

37

u okviru neke zemlje jasno izrazi elju da budu posebna drava, legitimno je pomoi njihovu secesiju zato to im se na taj nain pomae da grupiu svoja prava i razviju svoju autonomiju kao nacija. Razliita shvatanja uzroka rata Uzroke rata moemo povezati sa tri nivoa analize koja uvodi Kenet Volc. Naime, klasini i neoklasini realizam se bavi analizom na nivou pojedinca ( ljudska priroda - volja za mo) i drave (priroda drave kao uzrok rata, da li su neke drave ratobornije) dok neorealizam stavlja akcenat na nivo meunarodnog sistema (priroda sistema kao uzrok, anarhinost sistema i potreba za ravnoteom snaga). Meunarodni odnosi se odvijaju pod senkom borbe za mo i meunarodno pravo moe da postoji samo kad postoji ravnotea snaga. Ravnotea snaga se kod Morgentaua, koji je predstavnik klasinog realizma, posmatra na nain da je to politika dravnici joj svesno tee. Bezbednost se shvata pre svega u vojnom smislu, a mo je najbolji nain da imate apsolutnu bezbednost. Po klasinom realizmu glavna stvar kojoj dravnici tee jeste ostvarenje nacionalnog interesa definisanog u terminima moi. Neoklasini realisti su isto kao i klasini realisti smatrali da je glavni uzrok ljudska priroda (ljudi poseduju volju za moi) kao i drava. Tipini predstavnici ofanzivnog neoklasinog realizma su Farid Zakarija i Randal veler koji tvrdi da se drave po pitanju podele plena u meunarodnim odnosima, ponaaju pohlepno. Defanzivni neoklasini realizam smatra da drave ne treba da tee maksimilizaciji moi jer ih opasnost od imperial overstrech-a dovodi u opasnost da propadnu. Tipian predstavnik ove struje, Dek Snajder govori upravo o tome u njegovoj knjizi Mit o imperijama. Volc, kao predstavnik neorealista, smatra da se glavni uzroci nalaze u strukturi medjunarodnog sistema. On smatra da je glavni cilj drava opstanak. Poto drave ive u jednom anarhinom meunarodnom sistemu, one su prinuene da same sebi pomognu, znai u meunarodnoj politici glavni princip je princip samopomoi. Za razliku od Volca, koji je defanzivni neorealista, Don Mirajmer, koji je predstavnik ofanzivnog neorealizma smatra da surovi svet i surove okolnosti anarhinog meunarodnog sistema u kojima su drave prinuene da ive, tera drave da se ponaaju vrlo agresivno da bi opstale. Profesor Andreja Mileti razlikuje mikro i makro teoriju shvatanja uzroka rata. Prave trae uzroke ratova i sukoba uopte u oveku pojedincu, njegovoj prirodi. Makroshvatanja uzroke rata nalaze u irim drutvenim, ekonomskim, politikim odlikama drutva, odnosno drava, ili pak u strukturi i pravilima ponaanja meunarodnog sistema kao celine. Takoe, razlikuje i individualno-psiholoke i socijalno-politike teorije uzroka rata. Prva polazi od pretpostavke da je rat proizvod neznanja, nacionalnih i rasnih predrasuda.. Druga uzroke rata pronalazi u drutvu i dravi (najpoznatija marksistika). Mogua je i podela na monistika (jedan od navedenih uzroka) i pluralistika shvatanja (vie razliitih inilaca).

38

39. Vrste ratova Osnovna podela ratova prema profesoru Andreji Miletiu je podela na meudravne i unutardravne ratove. Teko je odrediti jasnu razliku izmeu ove dve vrste rata, najvie zbog toga to se u graanske ratove po pravilu - otvoreno ili prikriveno - upliu druge zemlje, ime oni poprimaju meunarodni karakter. Sami graanski ratovi mogu biti razliiti, zavisno od toga koje su strane u sukobu i koji su uzroci i ciljevi sukoba. Tako se razlikuju ratovi za otcepljenje od postojee drave (secesionistiki), revolucionarni i kontrarevolucionarni, meunacionalni ili meduetniki, meuverski, dinastiki itd. graanski ratovi, s tim sto se pojavljuju i meoviti tipovi (npr. nacionalni i verski, dinastiki i nacionalni itd.). Jedna od najuobiajenijih podela ratova je ona na napadake (agresorske, Poveljom UN su pravno nedozvoljeni) i odbrambene (defanzivne - koje Povelja dozvoljava l. 51 kao pravo na individualnu i kolektivnu samoodbranu dok SB ne preduzme neophodne mere da ouva meunarodni mir i bezbednost). Ovo razlikovanje, ini se, zavisi od toga sa koje sukobljene strane se isti rat posmatra: za stranu koja se brani, to je odbrambeni rat, dok je za onu koja je otpoela rat on napadaki. Ovo razlikovanje u KMP nije imalo praktinu vanost poto je pravo na rat (ius ad bellum) bilo neogranieno, a rat normalno sredstvo spoljne politike. Tek sa Paktom DN, BK paktom, pravo na ra je ogranieno i najposle Poveljom UN je rat zabranjen i strogo sankcionisan (VII glava Povelje). Drave su zato prikrivale svoju ulogu i metode borbe kako bi izbegla sankcije. Zato je dolo do potrebe da se utvrdi jedna opta i iroka definicija agresije: 1974. R GS 3314: agresija je odreena kao upotreba oruane sile neke drave protiv suverenosti, teritorijalne celovitosti i politike nezavisnosti druge drave ili na svaki nain nesaglasan sa Poveljom UN: upad oruanim snagama, blokada luka, vojna okupacija, bombardovanje teritorije, napad na oruane snage ili brodove i avione druge drave, odailjanje oruanih grupa, plaenika, upotreba oruanih snaga i baza na teritoriji druge drave suprotno sporazumu, i napadi iz ih baza na teritoriju tree drave). Osvajaki ratovi novog veka zapoeli su kolonizatorskim ratovima panije, zatim i Engleske i Francuske. U XIX veku se rat industrijalizuje, oruja postaju efikasnija i ubojitija, armije brojnije. U XIX veku karakteristian je sukob monarhistikog legaliteta i naela nacionalnog suverenetita. Posebna vrsta napadakog rata, s obzirom na nain njegovog izvoenja, je tzv. munjeviti rat (Blitzkrieg). On je teorijski razraen i praktino primenjivan od strane Nemake, ali i drugih drava (npr. Izrael, protiv arapskih zemalja u ratu 1967. godine). Ovakav rat sastoji se u iznenadnom, dobro proraunatom i usredsreenom napadu, kako bi se protivnik odmah bacio na kolena. Slian njemu je i preventivni rat (Preventive War), koji se preduzima protiv drave za koju se smatra da se sa njom, pre ili kasnije, mora ratovati. Njegova podvrsta je preduhitrujui rat (Preemptive War) koji se iznenadno otpoinje kako bi se preduhitrio neposredno oekivani neprijateljski napad. Neki teoretiari razlikuju preventivni i preemptivni rat kao dve posebne vrsta, s tim to meunarodno pravo ne dozvoljava prve, dok druge dozvoljava. Preemptivni ( preduhitrujui) i preventivni ratovi Dravni sekretar Danijel Vebster je 1837. godine povodom poznatog sluaja sa brodom Karolina (Carolina Incident nemiri u Kanadi, pomo amerike vojske i parobrod Karolina koji je uniten od strane Britanaca) odredio okolnosti pod kojima je preduhitrujue delovanje opravdano, istiui da to pravo moe da se koristi kada je

39

drava suoena sa: Trenutnom, neodoljivom potrebom... Koja ne ostavlja prostor za izbor sredstava niti vremena za razmiljanje. Zagovornici preemtivnih udara su tvrdili da odlike novih oruja i fanatizam terorista ne daju pravo na pasivnost. Posle iskustva od 11. 09. 2001. godine, Amerika vie jednostavno ne sme da eka da se ovakve pretnje materijalizuju, jer bi onda, po reima Bua i ejnija, bilo prekasno da se reaguje. Odvraanje i zastraivanje je zamenjeno anticipativnom samoodbranom. Strategija nacionalne bezbednosti iz 2002. godine je prvi put ovakvu praksu (preemptivno delovanje), koja je deo neotuivog prava drave na samoodbranu, podigla na nivo doktrine. Ono to je, meutim, izazvalo raspravu povodom prava na anticipativnu samoodbranu, na nain kako je obrazloena u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2002. godine, ticalo se najvie mogunosti eventualne zloupotrebe ovog prava. Takoe je isticano da je, u stvari, Buova administracija zamaglila razliku izmeu preemptivnih ratova (koji su dozvoljeni meunarodnim pravom) i preventivnih ratova (koje meunarodno pravo izriito zabranjuje). Strategija od 2006. godine je bila malo blaa ali su preemptivni ratovi i dalje zadrali sredinje mesto u 5. poglavlju. Klasini primer preemptivnih ratova je estodnevni rat izmeu Izraela sa jedne strane, i Egipta, Sirije, Jordana i Iraka sa druge. Tenzije su rasle 1967. godine, a u Tel Avivu su poeli da sumnjaju da e Egipat napasti prvi, s obzirom da je poeo da mobilizacijom vojske i da je egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser izjavio da e njegov cilj, u bilo kojem kojem buduem ratu sa Izraelom, biti unitenje jevrejske drave. Stoga je Izrael iznenadno napao prvi, to im je omoguilo da pobede. Za razliku od preemptivnog napada koji se dogadja kada je opasnost neposredna, do preventivnog rata dolazi kada su dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Dobar primer preventivnog rata je rat u Iraku 2003. godine (nepronalaenje oruja za masovno unitenje, koje je navoeno kao glavni uzrok ulaska Amerike u rat), kao i Punski ratovi to jest III punski rat koji se vodio od 149. do 146. godine pre nove ere. Bitno je napomenuti da su preemptivni ratovi dozvoljeni po meunarodnom pravu, a preventivni nisu! Nasuprot munjevitom i uopte kratkom ratu, postoje i dugotrajni ratovi (stogodinji, tridesetogodinji itd.) u kojima ratna dejstva traju dugo, godinama, pa i decenijama; do postepenog iscrpljivanja neprijateljskih snaga. Slini su i frontalni ratovi u kojima se neposredno sueljavaju velike grupacije neprijateljskih snaga, za razliku od gerilskog ili partizanskog rata u kome se, sa manjim pokretnim snagama, deluje u neprijateljskoj pozadini. Partizanski nain ratovanja najee primenjuju vojno-tehniki i brojano slabiji protivnici i on pretpostavlja politiku podrku naroda na ijem se podruju vre partizanska dejstva. Gerilski rat je veoma star i esto primenjivan sve do naih dana, a u vojnoj teoriji je zapaen i analiziran jo u prvoj polovini XVIII veka u Francuskoj. U pogledu oblasti koje zahvata, rat moe biti lokalni, regionalni i svetski. Najbrojniji su oni prvi, a najrei (samo dva) ovi poslednji. Neki autori razlikuju i periferne ratove, koje vode manje sile bez neposrednog uplitanja velikih sila i daleko od sredita njihovih interesa. Sa razvojem kosmike tehnike postala je mogunost voenja rata u svemiru kosmiki rat ili rat zvezda (Star War). Dosadanji ratovi su, s obzirom na prostor u kome se izvode ratna dejstva, kopneni, pomorski (sa podvrstom: podmorniki) i vazduni ratovi. Najstariji i najei su kopneni ratovi, dok su ratovi u vazduhu postali mogui tek sa pronalaskom letilica i njihovim vojnim korienjem, praktino poetkom XX veka.

40

esto se ratovi dele na ograniene i totalne. Obino, ogranienim ratovima se smatraju oni koji se vode na ogranienom prostoru, sa ogranienim sredstvima i ciljevima. Totalni rat (primer: unitenje Kartagine od strane Rima), nasuprot, vodi se na celoj teritoriji protivnika, protiv celog stanovnitva, a ne samo oruanih snaga, i sa ciljem potpunog pokoravanja ili unitenja neprijatelja. U pogledu korienja oruja, ratovi se dele na konvencionalne (klasine) i nuklearne ratove. Do sada su voeni samo prvi, poto je nuklearno oruje upotrebljeno samo dva puta, 6. I 9. avgusta 1945. godine, protiv japanskih gradova Hiroime i Nagasakija. Po svojim ciljevima i osnovnim motivima, najei su ratovi oko teritorija i granica. Oni se vode tokom cele istorije sve do dananjih dana. Verski ratovi su nekada bili ei, naroito u srednjem veku u sudaru hrianstva i islama, a zatim, u XVI i XVII veku, katolianstva i protestantizma (Tridesetogodinji rat zavren Vestfalskim mirom 1648. godine). Davno, ratovi su se delili na pravedne i nepravedne. Razlikovali se se prema motivima bilo religijske i moralne, bilo politike i pravne prirode, ili u kombinaciji svih ili nekih od njih (pojam prljavog rata, u kome se grubo kre moralna naela i meunarodno pravo). esto se govori i o ekonomskom ratu, carinskom ratu, psiholokom ratu, medijskom ili propagandnom ratu itd. Stvoren je i pojam specijalnog rata pod kojim se podrazumeva itav niz mera i delatnosti drave, kao to su neprijateljska propaganda, pijunaa, korienje pete kolone, sabotaa, diverzija itd. s ciljem da se na protivniku dravu vri sistematski pritisak kako bi se ona iznutra podrila, oslabila i tako prinudila na odgovarajue spoljnopolitiko ponaanje ili unutranje preureenje. Velike sile ponekad koriste druge, manje drave saveznice kako bi one, umesto njih, vodile rat protiv tree drave. To su posredniki ili predstavniki ratovi. U celom posleratnom razdoblju esto se koristi pojam hladni rat (uveo Lipman). Njime se oznaava poseban tip meunarodnih odnosa, stvoren u uslovima postojanja supersila i oko njih okupljenih vojno politikih i ideolokih blokova sa ambicijama svake od njih da obezbedi istovremeno sopstvenu prevlast u svetu i onaj drutveno ekonomski sistem i ideologiju koji ona ovaplouje i predstavlja. Pojam prljavog rata kao izuzetno nepravednog rata u kome se grubo kre moralna naela i MP, po pravilu od strane nadmonijeg protivnika. (treba navesti primere za svaki od ratova, neto ve ima u tekstu, a ostalo ima na netu :p)

41

40. Ratovi dvadeset prvog veka: Ratovi tree vrste (Holsti), asimetrini ratovi, preduhitrujui (preemptive) i preventivni (preventive) ratovi, ratovi etvrte generacije,... Poslednju deceniju XX veka u meunarodnim odnosima obeleili su novi vidovi nasilnih sukoba: osim dobro poznatih ratova izmeu drava tokom XVIII i XIX veka, kao i dva svetska rata u XX veku, nae vreme donelo je ratove tree vrste, a sam poetak XXI veka nagovestio je i ratove etvrte generacije, koje neki jo nazivaju i tzv. nedravnim asimetrinim nasilnim sukobima (uveo Kalevi Holsti). U sluaju ratova tree vrste, re je o unutranjim sukobima najee uzrokovanim etnoverskim razlozima, ili sukobima koji su izbili usred borbe za izraeniju autonomiju, vea prava ili za odvajanje od ve postojee drave (secesionistiki) putem njenog razbijanja. Unutranji ratovi predstavljaju u nae doba novu bezbednosnu pretnju koja zahteva drugije odgovore od dobro poznatih klasinih, vojnih sredstava iako su po mestu izbijanja takvi nasilni sukobi unutranji, posledice ovakvih ratova tree vrste utiu na bezbednost u njihovom bliem i irem okruenju, kao i na meunarodnu bezbednost (pre tri godine u svetu je bilo 24 rata i svi su bili unutranji, a pretprole godine sa izuzetkom rata u Gruziji jo i vie) Kada se govori o asimetrinim ratovima pre svega se misli one ratove u kojima postoji neka vrsta asimetrije izmeu protivnika. Ova asimetrija moe biti dvostruka: 1) ili su protivnici nejednake snage (SAD vs Vijetnam) 2) ili su protivnici predstavnici razliitih subjekata meunarodnih odnosa. (npr. rat SAD i Al Kaide, ili NATO-a i Srbije) Od poetka stvaranja nacionalne drave u XVII veku, asimetrini ratovi su pre izuzeci nego pravila. Sposobnost da se naruava volja snanijeg za borbu, navodei na moralnu dimenziju sukoba, je dragoceno sredstvo u konceptu asimetrije. Kada se govori o ovim ratovima, pretnja uglavnom najvie dolazi od nedravnih organizacija ili regija kao na primer eenije, Kamira, Al Kaide. U njihovu sposobnost da izazovu najmonije drave se moe sumnjati, ali u njihov potencijal da izazovu materijalnu tetu i gubitak ivota ne. (deo o preemptivnim ratovima i preventivnim ratovima postoji u prethodnim pitanjima, takoe dovesti to u vezu sa amerikim stratekim miljenjem, i to ima u prethodnim pitanjima). Preemptivni ( preduhitrujui) i preventivni ratovi Dravni sekretar Danijel Vebster je 1837. godine povodom poznatog sluaja sa brodom Karolina (Carolina Incident nemiri u Kanadi, pomo amerike vojske i parobrod Karolina koji je uniten od strane Britanaca) odredio okolnosti pod kojima je preduhitrujue delovanje opravdano, istiui da to pravo moe da se koristi kada je drava suoena sa: Trenutnom, neodoljivom potrebom... Koja ne ostavlja prostor za izbor sredstava niti vremena za razmiljanje. Zagovornici preemtivnih udara su tvrdili da odlike novih oruja i fanatizam terorista ne daju pravo na pasivnost. Posle iskustva od 11. 09. 2001. godine, Amerika vie jednostavno ne sme da eka da se ovakve pretnje materijalizuju, jer bi onda, po reima Bua i ejnija, bilo prekasno da se reaguje. Odvraanje i zastraivanje je zamenjeno anticipativnom samoodbranom. Strategija nacionalne bezbednosti iz 2002. godine je prvi put ovakvu praksu (preemptivno delovanje), koja je deo neotuivog prava drave na samoodbranu, podigla na nivo doktrine. Ono to je, meutim, izazvalo raspravu povodom prava na anticipativnu

42

samoodbranu, na nain kako je obrazloena u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2002. godine, ticalo se najvie mogunosti eventualne zloupotrebe ovog prava. Takoe je isticano da je, u stvari, Buova administracija zamaglila razliku izmeu preemptivnih ratova (koji su dozvoljeni meunarodnim pravom) i preventivnih ratova (koje meunarodno pravo izriito zabranjuje). Strategija od 2006. godine je bila malo blaa ali su preemptivni ratovi i dalje zadrali sredinje mesto u 5. poglavlju. Klasini primer preemptivnih ratova je estodnevni rat izmeu Izraela sa jedne strane, i Egipta, Sirije, Jordana i Iraka sa druge. Tenzije su rasle 1967. godine, a u Tel Avivu su poeli da sumnjaju da e Egipat napasti prvi, s obzirom da je poeo da mobilizacijom vojske i da je egipatski predsednik Gamal Abdel Nasser izjavio da e njegov cilj, u bilo kojem kojem buduem ratu sa Izraelom, biti unitenje jevrejske drave. Stoga je Izrael iznenadno napao prvi, to im je omoguilo da pobede. Za razliku od preemptivnog napada koji se dogadja kada je opasnost neposredna, do preventivnog rata dolazi kada su dravnici uvereni kako je rat bolje voditi sada nego kasnije. Dobar primer preventivnog rata je rat u Iraku 2003. godine (nepronalaenje oruja za masovno unitenje, koje je navoeno kao glavni uzrok ulaska Amerike u rat), kao i Punski ratovi to jest III punski rat koji se vodio od 149. do 146. godine pre nove ere. Bitno je napomenuti da su preemptivni ratovi dozvoljeni po meunarodnom pravu, a preventivni nisu! Politika priroda rata se razvijala u poslednjih nekoliko decenija pod uticajem globalizacije, koja je umanjila ekonomsku, politiku i kulturnu autonomiju drave. Savremeni rat se odvija u lokalnom kontekstu, ali se takoe odigrava i u irim oblastima i pod uticajem nevladinih organizacija, meuvladinih organizacija, regionalnih i globalnih medija, kao i korisnika Interneta. Na mnogo naina, savremeni ratovi su se delimino vodili na televiziji, a mediji zbog toga imaju vanu ulogu u pruanju okvira razumevanja za gledaoce sukoba. Savremene tendencije ratovanja: poveana destruktivnost oruja, vei broj civilnih rtava, vei stepen unitavanja kulturnih spomenika, vei znaaj nauke, obavetajnih slubi, vei udeo medija HLADNI RAT - sukob dva bloka bez direktne konfrontacije, stalna priprema za rat, trka u naoruanju, strah od spoljnjeg neprijatelja - blokovski identitet, tenja za globalnim primatom, psiholoke posledice od nuklearne pretnje/opasnosti PRAVEDAN RAT/OGRANIEN RAT - Pravedan rat je ogranien rat kojim vladaju odreena pravila. Jus ad bellum (pravedni ciljevi), Jus in bello (pravedna sredstva) U savremenosti njegova naela su: pravedan razlog (samoodbrana) odluku o ratu donosi nadleno telo nasilje se koristi kao poslednje sredstvo rat ne proizvodi vee zlo POSTMODERNI RAT (Nintendo rat, high-tech rat) maine zamenjuju vojnike ubijanje sa distance, nema borbe prsa u prsa poveana ubojitost, brzina, preciznost, oruja

43

Informacija je kljuni vojni resurs/stratosfera postaje 4 front,"first look - first kill" manipulacija medijama

RAT PROTIV GLOBALNOG TERORIZMA (megaterorizma) Odlike globalnog terorizma: akteri nisu vezani za dravu i odreenu teritoriju organizovani su u globalnu mreu upotrebljavaju najsavremenije oruje spremni su da poloe svoje ivote koriste "elije spavae" Odgovor SAD na globalni terorizam: intervencija u Avganistanu i intervencija u Iraku Opasnost da se pretvori u trajni rat. KAPILARNI RAT (Hans Magnus Encesberger) spontani unutranji sukobi rulja, bandi, skin heads, naci-grupa, terorista, obinih graana bez ideologije, projekta, proizvoljno nasilje prazna agresija bez pravila, ivot nema vrednost

44

41. Velike strategije i znaaj stratekog miljenja u meunarodnim odnosima Re strategija je starogrkog porekla: znaila je u to vreme, i vie od dva milenijuma ka savremenom dobu, iskljuivo vetinu voenja rata ratovodstvo. Najpriblinije rei klasinom znaenjenskom sadraju pojma strategije su, pored vetine, jo i umee i zanat...na ovaj nain razmiljajui, ukoliko prihvatimo da je strategija nauka, onda je to svakako nauka o ratu. Rejmon Aron je, na svoj osoben istorijsko-socioloki nain, istakao da je razvoj strategije, uostalom, i krenuo od ueg ka irem pojmu, tj., strategije ije je teite na pukoj primeni sile, sve do upotrebe sile zbog ciljeva koje je postavila politika. Jasno je, meutim, da osim in ultima analisi nije mogue odvojati strategiju u njenom klasinom znaenju i politiku. Kisinder izriito tvrdi da bi odvajanje strategije od politike ilo na tetu za obe strane. Strategija je, po naem miljenju, sredstvo politike uzeta kao taktika ali, istovremeno, ona upravo nalazei raspoloive naine i sredstva da ostvari ciljeve politike, ograniava njena stremljenja svodei je i vraajui u okvire realno mogueg. Na najniem stupnju strategija je taktika kao nain upotrebe sile na bojnom polju, npr., u konkretnom sudaru vojski. Kada strategija ide dalje i predvia upotrebu svih izvora moi jednog drutva za postizanje ciljeva koji nadilaze samo ishod rata, nego se bave i odnosima nastupajueg mira, na delu je tzv. velika strategija. Mogu li male i srednje drave da, premda je prostorni domaaj njihove politike ogranien, da imaju velike strategije, tj., da se bave ukupnom moi vlastitog drutva i planiraju ciljeve iza horizonta rata? Premda takve drave ne zadovoljavaju sva merila koja je u svom odreenju velike strategije postavio Bazil Lidel Hart, nae miljenje je da svaka drava kao i svaki narod imaju pravo i onda kada nemaju odgovarajue izvore moi, da planiraju svoj poloaj i pokuaju da ostvare ciljeve u globalnoj budunosti. Pojam strategija je, pored sutinskih promena kroz vreme, doiveo i semantike izmene. Od gotovo iskljuivo vojnog pojma, strategija je posebno od kraja Drugog svetskog rata, nadila i progutala rat, pokrivajui sve iru stvarnost. Otuda se danas sve ee govori o polistrategiji koja, pored vojne strane u uem smislu, obuhvata i ostale dimenzije kao to su politika, ekonomska, diplomatska,... drugim reima, ovako proirena strategija se proima sa spoljnom politikom i kao takva je nezaobilazna i u izuavanju meunarodnih odnosa. Pomenutu promenu u zahvatu stratekog miljenja nije prepoznao ak ni Kolin Grej odreujui strategiju i dalje kao primenu vojne moi za postizanje politikih ciljeva, ili jo odreenije, teoriju i praksu upotrebe i pretnje upotrebom organizovane sile za politike ciljeve. Kolin Grej u studiji Moderna strategija. raspravlja o tri glavne kategorije (Ljudi i politika, Priprema za rat i Odgovarajui rat) i sedamnaest dimenzija strategije. Pod naslovom Ljudi i politika naglasak stavlja na ljude, drutvo, kulturu, politiku i etiku; Pripreme za rat ukljuuju ekonomiju i logistiku, organizaciju, vojnu administraciju, informisanje i obavetajnu delatnost, strateku teoriju i doktrinu i tehnologiju; najposle, dimenzije tzv., Odgovarajueg ili pravog rata su vojne operacije, komanda, geografija, frikcija, protivnik i vreme. Veina autora, teoretiara i praktiara iz ove oblasti, slae se u oceni da je strategija pre svega vid pragmatine i praktine delatnosti, a da je teorija strategije zapravo teorija akcije. Ovakav stav je najsaetije iskazao Bernar Brodi tvrdnjom kako je teorija strategije teorija akcije. Najoptije, strategija treba da odgovori na pitanje kako da se

45

neto uradi?; drugim reima, ona je neka vrsta uputstva za delotvorno ispunjavanje postavljenih ciljeva. Moe se smatrati uspenom samo onda kada su njeni glavni ciljevi ostvarljivi i ostvareni: ovakvo iroko odreena strategija i strateko miljenje se odnose na gotovo sve vrste pojedinanog i kolektivnog delanja. Ne treba da udi to je ovaj pojam, kao to smo videli, davno napustio samo vojno i usko politiko podruje upotrebe i uao u svakodnevni govor. Hijerarhija strategija: 1) ukupne strategije drutvenog razvoja/ili razvoja jednog drutva, 2) spoljnopolitike strategije, 3) strategije nacionalne bezbednosti i 4) strategije nacionalne odbrane. Najpoznatiji raniji pokuaji odreivanja strategije uglavnom je svode na vezu vojne sile i ciljeva rata; ne razlikujui se u osnovi od svojih kineskih i grko -rimskih uzora, Klauzevic (Carl von Clausewitz), Moltke (Count H. Von Moltke), Hart (B. H. Liddell Hart) i Bofr (Andre Beaufre), primera radi, odreuju strategiju u vojnim pojmovima, posredno nagovetavajui njen nezaobilazni politiki karakter. Za razliku od ovakvog klasinog pristupa, autori poput Gregori Fostera (Gregory D. Foster) i Roberta Ozguda (Robert Osgood) stavljaju naglasak na ukupnu mo drutva sa njenim razliitim i mnogobrojnim iniocima. Vojni renik amerikog Ministarstva odbrane iz 1979. godine. Pomenuti renik pravi razliku izmeu strategije uopte i vojne strategije: za prvu kae da je vetina i nauka razvijanja i koritenja politikih, ekonomskih, psiholokih i vojnih snaga potrebnih u vreme rata i mira, da bi se maksimalnno pomogla politika, kako bi se uveala verovatnoa pobede...; vojnu strategiju odreuje kao vetinu i nauku korienja vojnih snaga odreene nacije kako bi se obezbedili ciljevi nacionalne politike primenom sile ili pretnjom sile. Pojedini autori iz prve polovine XX veka za velike strategije su smatrali one zamisli koje su naglaavale upotrebu svih izvora i vidova nacionalne moi zarad postizanja ratnih ciljeva, ne pominjui vreme, uslove i stremljenja vremena posle rata. Tek Lidel Hart pravi ubedljivo razlikovanje strategija u njihovom uem obuhvatu i znaenju s jedne, i velikih strategija, s druge strane. Dok je horizont strategije ogranien ratom, velika strategija gleda dalje, prema buduem miru. Ona ne treba samo da kombinuje razliite instrumente, nego da uredi njihovo korienje kako bi teta buduem stanju mira, bezbednosti i prosperitetu bila izbegnuta. Negde od druge polovine XX veka veina onih koji se bave strategijama i stratekim miljenjem, posebno u uslovima postojanja nuklearnog oruja, istie da se strategije odnose podjednako na ciljeve rata, kao i na vreme mira, stabilnosti i razvoja. Po ovakvim shvatanjima strategija obuhvata znatno ire podruje, nego to je to samo izuavanje ratova i vojnih poduhvata. Basil Lidel Hart tvrdi da zamisao velike strategije ukljuuje usaglaavanje i usmeravanje svih izvora moi jedne nacije za postizanje politikih ciljeva. to je jo vanije, velike strategije se sastoje ne samo od uputstava kako se boriti u ratu, nego se bave i nainima i sredstvima kako da se rat izbegne (Edvard Mid Erl).

46

Beri Pozen istie da je uloga velikih strategija je da nabroji i hijerarhizuje pretnje i navede potencijalne politike i vojne odgovore. On istie i da je velika strategija zapravo kljuni sastojak ukupne strategije spoljne politike neke zemlje. Pozen vraa strategiju njenom izvornom predmetu: upotrebi vojne sile za ciljeve koje je postavila politika. Najpotpunija definicija strategije je ona koja kae da je strategija upotreba vojne sile u konkretnom fizikom prostoru radi postizanja politikih ciljeva. Pozen navodi etiri funkcije koje treba da ispunjavaju velike strategije: 1) mnogi resursi su retki i neobnovljivi te jasno postavljeni strateki prioriteti omoguavaju njihovu valjanu alokaciju i promiljeno iskoriavanje; 2) u mnogim zemljama je neophodna usaglaenost u delovanju kljunih drutvenih i organizacionih struktura; 3) velike strategiije treba da daju prednost odvraanju potencijalnih protivnika i osnaivanju saveznitva i prijateljstava, pre nego stvarnoj upotrebi sile; 4) razgovetno i odmereno postavljen okvir vrednosti i ciljeva jedne velike strategije jaa unutardrutvenu odgovornost omoguava kritiku i popravljanje i daje priliku da se ex post facto procenjuje njen uinak 8 amerikih velikih strategija po Robertu Artu su dominacija-nadmo (cilj je svetska dominacija, preoblikovanje sveta u amerikom interesu i nije izvodljiva, pa ak i ne titi amerike interese); regionalna kolektivna bezbednost iji je cilj spreavanje rata; globalna kolektivna bezbednost; kontejnment (cilj je dranje drave agresora u ravnotei i izvodljiva je i titi interese amerike); spoljno uravnoteavanje (dranje podalje od veine ratova, spreavanje nastajanja evroazijskog hegemona); selektivno angaovanje (spreavanje irenja oruja, energetska bezbednost); izolacionizam (uvanje slobode delovanje i dranje postrani od veine ratova). Edvard Mid Erl istie da strategija nije samo koncepcija ratnog stanja, ona je inherentni element svih vremena. Lorens Fridman - Velika strategija se tradicionalno bavila time kako i zbog kojih ciljeva drave pozicioniraju sebe unutar meunarodnog sistema. Fridman istie da je posebno zapadnim silama zainteresovanim za ouvanje postojeeg stanja glavna briga uglavnom bila kako da obuzdaju takmace sa radikalnim namerama u odnosu na odreen raspored snaga meudravnog sistema. Od velikih strategija se jo oekuje da obrazloe navedeni redosled pretnji kao i da odgovore na pitanje zato su predloili odreena sredstva, a ne neka druga. Jedno je pitanje, razume se, da li je odreena strategija po iznesenim namerama i drugim osobinama tzv. klasina ili velika; druga stvar, po nama mnogo znaajnija za njenu ocenu jeste: da li je takva strateka zamisao ostvariva i ostvarena, tj., ocena njene uspenosti dobija se odgovorom na pitanje da li je ideja proradila? (Did the idea work?) Uvek je mnogo lake savetovati, nego to to se preporuuje i uraditi, jer nita nije nemogue za onoga ko neto ne mora sam da uini. Nijedno oruje, radnja ili nain ratovanja nisu sami po sebi strateki samo posledice koje proizvode ih takvima ine, smetajui ih u ukupan tok dogaaja, okvir postavljenih ciljeva... Da bi odgovorile na ovakve i sline zahteve, sve strategije, podjednako tzv. klasine (nacionalne) i velike (Grand) treba da budu i valjano organizovane i neprotivrene zamisli poeljnog; one kao

47

takve predstavljaju i odreenu sliku stvarnosti, tj., svojevrsnu mentalnu mapu sveta onoga/onih koji je stvaraju. Verovatno najpoznatiji, a svakako najznaajniji zahtev na koji jedna strateka zamisao treba da odgovori, jeste dostizanje sklada izmeu predvienih sredstava i postavljenih ciljeva. Bez odgovarajuih i, pre svega, stvarnih sredstava (materijalnih i esto, jo vie, nematerijalnih izvora moi i sposobnosti), postavljeni ciljevi su samo prazne rei. Upravo je odnos sredstava i ciljeva neuralgino jezgro ostvarivosti bilo koje strateke zamisli. Najposle, strategije pored toga to nuno, manje ili vie tano, predviaju dogaaje, takoe daju i objanjenje onoga to je predhodilo i opredelilo zauzimanje novog pravca u kretanju jedne politike zajednice. Ovde treba kazati da nema mnogo smisla izuavati strategiju i/ili strateki misliti, ukoliko smatramo da je tok dogaaja unapred dat i nepromenljiv, te da nema prostora za pojedinca ili gupu da prave racionalne izbore. Strateko miljenje postoji samo kada je mogue praviti racionalne izbore; Klauzevic je, uostalom, strategiju i odredio kao carstvo izbora... Strateka kultura, kao deo ukupne i politike kulture, utie na strateko miljenje i strateko ponaanje. Promene strateke kulture mogu biti uzrokovane iz najmanje dva razloga: okova koji dolaze spolja, kao i zbog meusobne nesaglasnosti njenih osnovnih postavki. Sposobnost prilagoavanja na nove okolnosti je najvanija i najcenjenija osobina bilo kog stratekog miljenja i delovanja. Dek Snajder je istraujui misao i praksu SSSR uveo u savremene studije bezbednosti svojevrsnu teoriju strateke kulture. Strateki kulturni identiteti se obrazuju uticajima koji dolaze iz tri grupe izvora: fiziki (geografija, klima), politiki (istorijsko iskustvo, politiki sistem), i socio-kulturni (mitovi, simboli).

48

42. Intervencionizam u meunarodnim odnosima Nemeanje u unutranje stvari suverenih drava je osnovna norma meunarodnog prava. Nemeanje je mona norma zato to utie i na poredak i na pravdu. Poredak postavlja granicu haosu. Meunarodna anarhija - odsustvo vrhovne vlasti - nije isto to i haos ukoliko se potuju osnovni principi. Suverenitet i nemeanje su dva principa koja odreuju poredak u anarhinom svetskom sistemu. Definisanje intervencije Prema svojoj najoptijoj definiciji, intervencija se odnosi na spoljne akcije koje utiu na unutranje sukobe druge suverene drave. Pod intervencijom se moe podrazumevati sila, ali na najniem delu skale, intervencija moe jednostavno biti govor formulisan tako da utie na domae politiare u drugoj dravi (1990. godine predsednik Bu je pozivao iraki narod da obori Sadama Huseina). Ekonomska pomo moe takoe da utie na unutranje poslove druge zemlje (tokom Hladnog rata, ekonomska pomo Sjedinjenih Americkih Drava El Salvadoru i sovjetska pomo Kubi usmeravane su tako da utiu na unutranje poslove u tim zemljama). Ako idemo malo dalje kroz spektar prinude, dolazimo do slanja vojnih savetnika (u prvim danima Vijetnamskog rata, Sjedinjene Amerike Drave su zapoele svoju intervenciju najpre uz ekonomsku, a kasnije uz vojnu pomo). Sledei oblik intervencije je podrka opoziciji (tokom ranih sedamdesetih godina, Sjedinjene Drave su dostavljale novac protivnicima Salvadora Aljendea, demokratski izabranog predsednika ilea). Na kraju spektra prinude je ograniena vojna akcija (osamdesetih godina Sjedinjene Drave su bombardovale Libiju kao odgovor na dravnu podrku terorizmu, a Sovjetski Savez je pomogao jednu grupaciju koja se borila u graanskom ratu u Junom Jemenu). Potpuna vojna invazija ili okupacija je na krajnjoj granici spektra prinude (akcije Sjedinjenih Drava u Dominikanskoj Republici 1965. godine, Granadi 1983., Panami 1989. i Iraku 2003. godine, kao i akcije Sovjetskog Saveza u Maarskoj 1956, ehoslovakoj 1968. i Avganistanu 1979. godine). Suverenitet Suverenitet je bio vitalni koncept Vestfalskog sistema ojaan Paktom Lige naroda i Poveljom Ujedinjenih nacija. On je takoe u samom srcu rasprave o legitimnosti intervencije. Dok suverenitet podrazumeva apsolutnu kontrolu teritorije u pravnom smislu, vladina de facto kontrola unutar sopstvenih granica esto je pitanje stepena. Iz vie razloga, ak i omiljene i delotvorne vlade retko imaju punu kontrolu nad svim to se dogadja u okviru njihovih granica. Jedan od razloga je medjunarodna ekonomska meuzavisnost. Na primer, kada je 1981. godine Socijalistika partija dola na vlast u Francuskoj, htela je da napravi velike promene u francuskoj ekonomskoj politici. Ali, socijalisti su shvatili da je francuska ekonomija toliko povezana i zavisna od ekonomije drugih evropskih zemalja da, kada su pokuali da jednostrano sprovedu promene, kapital se odlio iz zemlje, a vrednost francuskog franka je opala. Na kraju, francuski socijalisti su se vratili zajednikoj politici sa ostalim evropskim zemljama. Medjuzavisnost nije ograniila francuski pravni suverenitet, ali je svakako ograniila stvarnu kontrolu. Ekonomska zavisnost je samo jedan od nekoliko faktora koji naruavaju suverenitet.

49

Masovni priliv izbeglica moe uzdrmati ak i stabilne drzave. Izbeglice sa Haitija i Kube su dovele do politikih problema u Vaingtonu 1993. i 1994. godine, dok su izbeglice iz Ruande pogorale etnike sukobe u susednom Burundiju i Kongu. Trgovina drogom i orujem takodje moe da podrije suverenitet. Protivreno, intervencija ponekad moe da povea autonomiju. Neke siromane drave mogu da imaju nisku de facto autonomiju zato to imaju veoma male sposobnosti. Neke vrste intervencija mogu da u stvari poveaju sposobnosti, a time i stvarnu autonomiju u budunosti. Ekonomska ili vojna pomo moe da pomogne dravi da dugorono postane nezavisna na primer, intervencija Ujedinjenih nacija u Kambodi devedesetih. Prosuivanje intervencije Za realiste, osnovne vrednosti medjunarodne politike su red i mir, a kljuna ustanova je ravnotea snaga. Prema tome, za realiste, intervencija moe biti opravdana kada je neophodno da se odri ravnotea snaga i da se odri red (sfere uticaja za vreme Hladnog rata sfera amerikog uticaja na zapadnoj hemisferi, sfera sovjetskog uticaja u Istonoj Evropi). Za kosmopolite, temeljna vrednost je pravda, a kljuna meunarodna institucija je drutvo pojedinaca. Prema tome, intervencija moe da bude opravdana ako unapreuje pravdu za pojedince i ljudska prava. Tokom Hladnog rata, liberalni kosmopoliti su tvrdili da je intervencija opravdana protiv desniarskih reima poput Markosove diktature na Filipinima ili reima aparthejda u Junoj Africi, dok su konzervativni kosmopoliti govorili da je opravdana intervencija protiv levo orijentisanih vlada. Osamdesetih godina, pojedini Amerikanci su obnarodovali Reganovu doktrinu, to je znailo da je ispravno intervenisati protiv sandinistike vlade u Nikaragvi i protiv komunistikih vlada u Angoli i Mozambiku, zbog krenja demokratskih prava. Za dravne moraliste, temeljna vrednost u medjunarodnoj politici je autonomija drava i njihovih naroda. Kljuna institucija je drutvo drava sa odreenim pravilima i meunarodnim pravom. Meu ovim pravilima, najvanije je nemeanje u suverenu teritoriju druge drave. Tako da je za dravne moraliste intervencija retko kada opravdana. Rat je opravdan u odbrani teritorijalnog integriteta jedne zemlje ili pak u odbrani njenog suvereniteta protiv spoljne agresije. Izuzeci od pravila U knjizi Just and Unjust Wars (Pravedni i nepravedni ratovi), Majkl Volcer, politikolog koji nastupa sa pozicije dravnih moralista, iznosi etiri sluaja u kojima bi se mogli moralno opravdati rat ili vojna intervencija, a da to ne bude otvorena agresija. Prvi izuzetak od strogog pravila je preduhitrujua (preemptivna) intervencija, za koju se kao primer uzima izraelski napad 1967. Godine (postoji nedvosmislena pretnja). Drugo odstupanje od strogog pravila javlja se kada je intervencija neohodna kako bi se uravnoteila prethodna intervencija. Ukoliko intervencija spreava lokalno stanovnitvo da odluuje o svojoj sudbini, protivintervencija koja ponitava prvu intervenciju moe biti opravdana zato to obnavlja pravo lokalnog stanovnitva da odluuje (SAD u Vijetnamu). Tree odstupanje od pravila protiv intervencije je kada je neophodno spasavanje ljudi kojima preti masakr. Ukoliko takvi ljudi nisu zatieni od potpunog unitenja, nema svrhe da se ne intervenie u znak potovanja njihove samostalnosti ili prava (Tanzanija okupirala Ugandu). etvrto odstupanje od neintervenisanja je pravo na pomo secesionistikim pokretima onda kada su reprezentativni. Ovde se javlja problem

50

samoopredeljenja. Postavlja se pitanje koja strana donosi odluku (Somalija Kenija). Ukoliko je saglasnost oko samoopredeljenja nemogua, koji drugi principi mogu biti upotrebljeni da se donese sud o intervenciji? Postoje tri dimenzije procene koje se odnose na pravnu tradiciju ratovanja: motivi, sredstva i posledice. Sve tri su vane zato to procena intervencije samo na osnovu jedne dimenzije moe da prui pogrean odgovor. Na primer, procena intervencije samo sa stanovita posledica jednaka je izreci sila stvara pravo. Oigledno je da mora biti razmatrano neto vie od posledica. Sa druge strane, same dobre namere ne opravdavaju intervenciju. Na primer, pisac Norman Podhorec tvrdio je da su Sjedinjene Drave imale pravo da interveniu u Vijetnamu, jer su Amerikanci pokuavali da spasu Juni Vijetnam od totalitarne vlasti. U Vijetnamskom ratu, nije bilo dovoljno to su Sjedinjene Drave pokuale da spasu Juni Vijetnam od uasa koje su poinili severnovijetnamski komunisti. ak i da je razlog bio ispravan, koriena sredstva nisu. Teorija demokratskog mira je isticala kao osnovnu hipotezu da demokratije ne ratuju izmeu sebe. Jedan od predstavnika ovog pristupa Majk Dojl je svestan da svet uprkos svemu, jo uvek ne ivi u potpuno demokratskim drutvima. Jedan od naina da se proiri zona liberalnog mira je intervencija. Takoe, tu je i inspirisanje naroda koji ive u nedemekratskim zemljama da se bore za svoju slobodu i podsticanje i izgradnja mira u takvim zemljama. Stoga, ova teorija opravdava intervenciju ako veina naroda pokazuje nezadovoljstvo u vezi sa radom njihove vlade i ako su njihova osnovna prava sistematski krena. Kao zakljuak, iako se apsolutni princip neintervenisanja esto kri u praksi, norma neintervenisanja ostaje vana. Odstupanja od neintervenisanja moraju biti procenjivana od sluaja do sluaja, posmatranjem motiva, sredstava i posledica. (ovde treba problematizovati kroz primer amerikog napada na Avganistan posle 11.9.2001., preemptivno delovanje, spreavanje terorizma, meutim ni pre ni posle ratnih dejstava amerika administracija se nije bavila pitanjem posleratnog Avganistana, odnosno izgradnjoj drave)

51

43. Novi globalni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje Izmenjena stvarnost meunarodnih odnosa je postavila pred politike odluioce, potom i pred istraivae i teoretiare, tzv. transnacionalne i globalne izazove i pretnje koje po svojoj osnovnoj prirodni nisu, ili nisu iskljuivo vojni i to je moda jo znaajnije, ne njih se ne moe uspeno odgovoriti samo upotrebom vojne moi. Najpre, to su problemi koji se tiu stanovnitva (nekontrolisani i neravnomerni rast, migracije koje su najee uzrokovane stanovnitvom); gotovo nepojmljivo produbljivanje jaza izmeu bogatih i siromanih. Stvaraju se ostrvca prebogatih i okeani siromanih (Ignatio Ramonet). Ekoloki problemi su sve tei: zagaivanje vazduha, zemlje, velikih vodenih masa i vodotokova, globalno zagrevanje koje stvara efekat tzv. staklene bate, irenje ozonskih rupa, sve izraenija nestaica pitke vode, pojava tzv. pretnji bez neprijatelja u obliku prirodnih/ekolokih katastrofa izazvanih najee ovekovim neodgovarajuim i neodgovornim odnosom prema prirodnom okruenju i drugim ivim organizmima. Danas su svakako najozbiljniji izazovi i pretnje meunarodnog i globalnog terorizma (opasnost od hemijskog i biolokog terorizma, irenje oruja za masovno unitenje). Konano, tu su organizovani meunarodni kriminal, trgovina drogom i belim robljem, problem kvaliteta i koliine hrane (ispoavanje obradivih povrina, posledice po ljudsko zdravlje koje izaziva primena genetskog inenjeringa u proizvodnji hrane itd.); iscrpivost postojeih izvora energije (nafta, zemni gas, najrazliitije rude). Tako se zemlje suoavaju sa pitanjem energetske bezbednosti (pokuaj da zemlje ne zavise samo od jednog aktera u pogledu energenata, to jest da diversifikuju svoje izvore energije). Gasna kriza izmeu Rusije i Ukrajine koja se ponavlja gotovo svake zime, tipian je primer ovoga. Takoe, jedno od centralnih pitanja je i ugroavanje suvereniteta drava. Suverenitet je vrue pitanje dananje svetske politike. Mnogi politiki lideri opiru se svemu to im se ini da umanjuje nacionalnu autonomiju. Zabrinuti su zbog politike uloge Ujedinjenih nacija u ograniavanju upotrebe sile, ekonomskih odluka koje donosi Svetska trgovinska organizacija i nastojanja da se razviju institucije i sporazumi za zatitu ivotne sredine. U njihovim oima, zamisao jedinstvenog miljenja meunarodne zajednice je iluzorna. Ipak, vrlo je teko kontrolisati nove globalne izazove i pretnje unutar suverenih granica. Vlade se prilagoavaju. U procesu prilagoavanja, meutim, one menjaju znaenje suverene nadlenosti, kontrole i uloge privatnih aktera. Kao to je pokazao 11. septembar, teroristi mogu lako da se ubace, a lake je uneti nekoliko funti smrtonosnog biolokog ili hemijskog agensa nego vercovati tone ilegalnog heroina ili kokaina koji pristiu svake godine. Jedini nain da se Departman za unutranju bezbednost (Department of Homeland Security) uhvati u kotac sa takvim tokovima jeste da dopre izvan nacionalnih granica preko obavetajnih slubi i saradnje unutar nadlenosti drugih drava te da se oslanja na privatne korporacije, kako bi se razvio transparentan sistem praenja meunarodnih komercijalnih tokova tako da ovlaeni slubenici mogu da sprovode virtuelne revizije dolaznih poiljki pre nego to stignu. Danas, napadai mogu da budu vlade, grupe, pojedinci ili neka njihova kombinacija. Mrea Al Kaide koja je 11. septembra napala Sjedinjene Drave ukljuuje pojedince i grupe iz mnogih zemalja i navodno je imala elije u ak pedeset drava (ukljuujui SAD). Neki agresori mogu da budu anonimni i da se ak i ne priblie ciljnoj zemlji. Nacionalna bezbednost odsustvo pretnje glavnim vrednostima drugi je primer. teta naneta klimatskom promenom ili

52

unetim virusima moe biti vea u smislu gubitka novca ili ivota nego posledice nekih ratova. ak ukoliko neko jo ue omei odreenje nacionalne bezbednosti, priroda vojne bezbednosti se menja. Internet je takoe omoguio da protesti budu brzo organizovani od strane samostalnih amorfnih grupa pre nego hijerarhijskih organizacija. U vreme Vijetnama, planiranje protesta zahtevalo je nedelje i mesece za pamflete, postere i telefonske razgovore, i trebalo je etiri godine da veliina prvih protesta od 25.000 dostigne pola miliona uesnika 1969. godine. Nasuprot tome, jednog vikenda u februaru 2003.godine u Americi se pojavilo 800.000, a u Evropi 1,5 miliona ljudi da protestvuju zbog preteeg rata u Iraku. Politiari postaju teatralniji i usmereni na globalnu publiku. Politikolog Dejms Rozenau pokuao je da zahvati ovakve trendove pronalaenjem nove rei, fragmegracija, da izrazi ideju da i integracija ka veim identitetima i fragmentacija u manje zajednice mogu da se deavaju istovremeno. Nije, meutim, potrebno menjati engleski jezik da se shvati da naizgled protivreni pokreti mogu da se deavaju simultano. Oni ne iskazuju kraj suverene drave, nego pokuavaju da njenu politiku uine promenljivijom i manje samoogranienom nacionaln0m ljuturom. Svedoci smo injenice da je globalizacija proizvela veliki broj protivrenosti (od situacije u kojoj se na zatitu ivotne sredine troi vie nego ikada pre u ljudskoj istoriji, do alarmantnog stanja u vezi sa globalnim zagrevanjem, ozonskim rupama i moguim klimatskim promenama). Informaciona revolucija i naunotehnoloki napredak, koji se nalaze u srcu procesa globalizacije, ipak su ma sa dve otrice. Sa jedne strane, tehnoloke i drutvene promene su uinile rat daleko skupljim za moderne demokratije. Ali u isto vreme, tehnologija je stavila nova razarajua sredstva u ruke ekstremistikih grupa i pojedinaca. Takoe, gobalizacija je proizvela situaciju da svet nikada nije bio manje siromaan nego danas. Iako bi trebalo da proizvede slobodno kretanje ljudi, gvozdeni zidovi engena i restriktivna politika izdavanja viza graanima drava koje nisu lanice Evropske unije, napravili su od ujedinjene Evrope pravu tvravu. Iako je svet zahvatio talas demokratizacije, ratovi jo nisu iezli. Sve ovo navodi na zakljuak da naizgled protivreni pokreti mogu da se deavaju simultano. Oni ne iskazuju kraj suverene drave nego pokuavaju da njenu politiku uine promenljivijom i manje samoogranienom nacionalnom ljuturom. Protivrenosti globalizacije ivotne sredine Ve smo rekli da je globalizacija ivotne sredine najfundamentalnija, najstarija, i najprisutnija dimenzija globalizacije. Posledice njenog delovanja su vidljive na svakom koraku, bez obzira da li je u to ukljuen ljudski faktor ili ne. Praktino, pria o ugroenosti i moguim nainima zatite i ouvanja ivotne sredine, postala je stvar svakodnevnice. Pri tome se naravno u prvi plan istiu alarmantni podaci o neobnovljivosti pojedinih prirodnih bogatstava (na primer, problem nedostatka pitke vode), pojavi ozonskih rupa i izloenosti ivog sveta na zemlji negativnom uticaju sunevog zraenja, klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, kao posledici preteranog emitovanja ugljendioksida u atmosferu od strane pojedinih drava sveta. Takoe, irenje virusa side, SARS-a, raznih drugih virusa i patogena, danas je zbog sveopte isprepletanosti aktera u svetskoj politici, i povezanosti svih sa svima, vee nego ikada ranije. Budui da na zemlji danas ivi preko est i po milijardi stanovnika, a da su

53

bogatstva kojima planeta raspolae, danas ista kao i u prolosti, kada je bilo znatno manje stanovnika, mogue je oekivati u pojedinim podrujima sveta, po reima Roberta D. Kaplana, dolazeu anarhiju. Ona negde, kao to je to sluaj sa Bliskim Istokom, gde postoji nestaica pitke vode, moe izazvati krvave sukobe izmeu Izraelaca i Arapa oko kontrole nad tim bogatstvima. Sve u svemu, kako istiu arls Kegli i Judin Vitkof, globalizacija i smanjivanje sveta dovelo je do toga da se bolesti ire bre, uestalije i da ih je sve tee kontrolisati. Ipak, svet, da upotrebimo jednu staru i mnogo puta korienu izreku, jo uvek nije propao. Poznata pria o smrti Natana Rotilda, najbogatijeg oveka Evrope u prvim decenijama devetnaestog veka najbolje ilustruje nain na koji se moe odgovoriti izazovima globalizacije ivotne sredine. Naime, gospodin Rotild se prilikom boravka u Frankfurtu gde je otiao da bi prisustvovao venanju svoga sina razboleo i poto su lekari bili bespomoni u leenju te bolesti, ubrzo umro. Uzrok njegove smrti bila je bakterijska infekcija (pod uticajem stafilokoka ili streptokoka), koje se danas veoma lako lei obinim antibioticima i koje moete kupiti u svakoj apoteci, po ceni kotanja za koju ne treba da budete bogati kao Rotild. Naprotiv. Ovo je samo jedan od primera koji ilustruje nain na koji se oveanstvo bori sa protivrenostima globalizacije ivotne sredine. Ljudska inventivnost i tehnikotehnoloki napredak, ozbiljan su takmac negativnim stranama globalizacije ivotne sredine. Ako ih ne mogu potpuno otkloniti, onda ih zasigurno mogu ublaiti.

54

44. Terorizam, pojam i vrste Teror dolzi iz snskrit, od rei trs to zni TRESTI SE, DRHTATI OD STRAHA. Ltinsk re Terror, Terroris- strh. Amerik je pun strh; Niko se nee oseti sigurnim u Sjedinjenim Drvm- Osm bin Lden. Terorizm je izrz politike nemoi; Terorizm je ko pozorite- cilj je d mnogo ljudi gled, ne d mnogo ljudi pogine; Teroristiki in je u sutini politiki; Poruk teroristikog in je politik; Oekivni rezultti teroristikog in su politiki. Terorizam je neobian po tome to predstavlja vojnu taktiku koju definie reakcija posmatraa. Ako nas teroristiki akt ne zastrai., onda terorizam nije postigao cilj. Odlike novog doba terorizma: a) globalnost sa smanjenjem rastojanja, granice vie ne predstavljaju barijeru b) letalnost ubijanje to vie ljudi i izazivanje to veeg straha c) koordiniranost planiranja d) voeni od civila bez dravne pomoi (privatizacija rata) e) korienje najrazvijenije tehnologije f) zaverenike mree teroristikih elija po celom svetu g) sprovode ih fanatini ekstremisti spremni da rtvuju sopstveni ivot h) mrnja prema meti meta izloena patnji zbog onoga to jeste i) zasnovan na realpolitikom principu- mo za unitenje tei da se izjednai sa moi usmerenom na promene i kontrolu j) nov i prepun nepoznatih izazova- bie potrebna velika vizija i pronicljivost da se sa njim izae na kraj (Charles W. Kegley, Jr.,) Kako se boriti protiv terorizma? a) prevencija i preventivni udari smatraju da terorizam proistie iz racionalnih odluka (efikasnija, to je podrka teroristima ogranienija) b) hvatanje u kotac sa uzrocima nastanka terorizma terorizam kao posledica politikog ugnjetavanja i oskudice, predlau se reforme i politika pomirenja (nezamenjljiva u uslovima kada postoji iroka podrka teroristima) Odgovor na terorizam treba da odgovori na 2 zahteva: a) da bude prihvatljiv, saglasan sa osnovnim zahtevima demokratije b) da bude uspean u minimiziranju ili iskorenjivanju problema Mogui odgovori na terorizam: 1. Odbrana i unitenje koji vode zastraivanju 2. Istraga i obavetenost koji vode spreavanju 3. Reakcija i popravljanje koji vode oporavku 4. Kompromisi koji vode prihvatanju Uzroci terorizma: masovno nezadovoljstvo, drutveni razdor i/ ili nezadovoljstvo jednog dela elite Fenomen terorizma je: subjektivan, nepredvidiv, senzacionalan, emocionalan Differentia specifica u odnosu na druge oblike nasilja: a) politiko nasilje b) terorizam NAMERAVANO cilja neborca i ne bira oruja i sredstva

55

Slabost i nestrpljenje odlikuju inae veoma razliite tipove i karaktere terorista. Zanimljiv je podatak da je vea mogunost da vas udari grom, nego da stradate od teroristikog napada. DEMOKRATIZACIJA NASILJA je jedn od njfundmentlnijih i njstrnijih odlik (svremene) svetske politike. Drve su kroz vekove imle monopol n legitimnu upotrebu sile u ljudskim drutvim... Ali tokom proteklih nekoliko decenij prednost drve u ovom polju nd ostlim kterim svetske politike je slbil; sd ml grup ljudi moe d ini grozne stvri. Terorizm je dns, iko ne jedini, ipk njozbiljniji udrc utoritetu drve. (Fareed Zakaria) Tehnologij i terorizm predstvljju dv odgovor n globlizciju. Oni se nlze u pozdini skoro svih dogj koji obelevju svremeni svet. Rojters je preneo izjvu jednog pnskog zvninik dtu posle dogj u Mdridu od 11. mrt 2004. godine: Stvr koj je psiholoki njtee pl spsilkim ekipm koje su pomgli nstrdlim bilo je zvonjenje mobilnih telefon u depovim ubijenih. Nisu mogli d ih iupju iz njihovih ruku. (Thomas L. Friedman) Tip nedravnih aktera koji postaje sve vaniji jeste transnacionalni terorista. Terorizam nije nov u svetskoj politici. To je metod nasilja iji koreni seu duboko u istoriju. Teror znai veliki strah, a vlade u Francuskoj Revoluciji ili Staljinovom Sovjetskom Savezu koristile su ga da kontroliu svoje stanovnitvo. Terorizam su takoe koristili anarhisti i drugi transnacionalni revolucionari u devetneastom veku. Ono to je danas novo je da tehnologija stavlja u ruke devijantnih individua i grupa sredstva velike destruktivne moi a koja su nekad bila rezervisane prvenstveno za vlade. U dvadesetom veku, efovi vlada kao to su Staljin ili Hitler mogli su da ubiju veliki broj ljudi. Ako su teroristi u mogunosti da pribave oruje za masovno unitenje u dvadeset prvom veku, oni e razviti sline sposobnosti. Zbog toga neki posmatrai o terorizmu govore kao o privatizaciji rata. tavie, tehnologija je sloene sisteme modernih drutava uinila ranjivijim za napad velikog obima. Napadi na Sjedinjene Drave koje je 11. septembra izvela teroristika mrea Al Kaide i koji su odneli vie od 3000 ivota, u skladu su sa trendom poveanja broja rtava u napadima (iako je broj samih napada opao). 11.9. je razbio ranije prisutno oseanje meunarodne bezbednosti i euforije mirnog i naprednog doba posle Hladnog rata. Ne postavlja se pitanje da li e se novi napad dogoditi, ve kada e se dogoditi. Primarni cilj 11.9. je usaivanje straha. Teroristi su sada poeli da se uputaju u novu praksu zbog novih ciljeva: svesno nastojei ne samo da prinude neprijatelja da promeni politiku, ve i da unite neprijatelja. Raniji akti terorizma - podmetanje bombe na letu Air India 1985. ubilo je 325 ljudi, a napad kamionom naoruanog eksplozivom na federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 168. Terorizam sedamdesetih i osamdesetih je u velikoj meri bio voen ideologijom ili nacionalizmom, ali devedesetih su mu okvir sve vie davala ekstremna religijska verovanja. Tradicionalni teroristi, bilo leviarski ili desniarski ili nacionalistiko-separatistiki nastrojeni, esto su imali izvesne skrupule u vezi nasuminog ubijanja nevinih ljudi, ali izgleda da su takve ograde danas manje vane. Kada se takvi stavovi kombinuju sa spremnou da se rtvuju sopstveni ivoti, novi teroristi mogu da nanesu ogromna razaranja. Dok su oni odgovorni za napade septembra 2001. godine bili motivisani odreenom vrstom islamskog fundamentalizma, treba se

56

podsetiti da je najgori prethodni incident u Sjedinjenim Dravama (Oklahoma City) bio u potpunosti domai, a da radikalne grupe voljne da koriste teror mogu da budu sekularne, kultne ili pridruene ekstremistima nekoliko religija. ta je terorizam? Po amerikom zakonu to je unapred planirano, politiki motivisano nasilje protiv neborbenih ciljeva od strane razliitih drutvenih grupa. UN su donele konvencije za suzbijanje teroristikih podmetanja bombi, ubistava, uzimanja talaca i finansiranja terorizma. Rezolucija Saveta bezbednosti iz septembra 2001. koja je obavezala svih 189. drava lanica da uskrate utoite teroristima pomogla je legitimizaciju amerikih akcija u Avganistanu. Ipak Generalnoj skuptini je bilo teko da se usaglasi oko rezolucije koja bi definisala terorizam. Arapske vlade predvoene Egiptom i Sirijom blokirale su svaki tekst koji nije izuzimao grupe kao to su Palestinci od definisanja da su teroristi. U njihovim oima, palestinski otpor izraelskoj okupaciji Zapadne obale bio je legitiman nacionalni otpor, a odgovori koje je izraelska vlada preduzimala bili su ubijanje nevinih palestinskih civila. Kao to skeptici ponekad kau, Onaj ko je terorista za jedne, za neke druge je borac za slobodu. Kada se Predsednik Dord V. Bu 2001. godine obratio Generalnoj skuptini, rekao je da svet mora da se ujedini u suprotstavljanju svim teroristima, a ne samo nekima. Nikakav nacionalni cilj, nikakvo zlo koje je bilo ko pretrpeo u prolosti, ne moe ikada opravdati namerno ubijanje nevinih. Mogu da postoje dela nedravnog politikog otpora koja ne treba smatrati terorizmom na primer, borba protiv aparthejda u Junoj Africi uglavnom nije ukljuivala ubijanje civila. Uprkos svim potekoama koje postoje u vezi sa odreenjem terorizma, kljuno zlo namernog ubijanja nevinih ljudi u politike svrhe, iroko je osueno moralnim kodeksima svih velikih religija kao i meunarodnim pravom. Transnacionalni terorizam je za dvadeset prvi vek neto kao piraterija u ranijim vremenima. Neke vlade daju gusarima sigurne luke da zarade prihode ili uznemiravaju neprijatelje. Danas neke drave daju utoite teroristima da bi napadali njihove protivnike ili zato to su suvie slabe da kontrolitu takve grupe. Amerika kampanja protiv talibanske vlade u Avganistanu i razliite rezolucije Ujedinjenih nacija mogu da dravno sponzorisani terorizam uine manje verovatnim u budunosti. Istovremeno, tehnologija minijaturizacije eksploziva, ranjivost modernih sistema kao to su putovanja vazdunim putem i rastua lakoa komunikacije preko interneta pruaju mogunosti nedravnim akterima da uine veliku tetu preko granica ak i bez dravne podrke. Ironino, zajednika pretnja koju osea mnogo ljudi moe da ojaa potovanje uloge drava i vanost njihove saradnje u obezbeenju bezbednosti. Anarhija meudravnog sistema obino je podnoljivija nego haotina anarhija rata koji nedravni akteri vode po sistemu svi protiv svih. Volter Laker ima svoju definiciju ove pojave: Terorizam je opasno podruje pojednostavljivanja i uoptavanja. Za prilaz njemu najverovatnije je pribranost bitnija od bilo kog intelektualnog kvaliteta. Izazivanje straha je sutinski cilj teroristike igre, i to je tako bilo oduvek. Ono to je danas postalo novina to je globalnost straha, ni jedan ovek na planeti ne moe biti osiguran od napada terorista. Posmatrai 9/11 smatraju da je to dan kada se sve promenilo. Do tog dana, prvenstvena svrha terorizma je bila da zadobiju publicitet i simpatije za svoje ideale, ali od tog dana oni ne ele samo ogromnu publiku, ve i ogroman broj poginulih uz primoravanje neprijatelja da promeni svoju politiku.

57

45. Oruja za masovno unitavanje i opasnosti od njihovog irenja Definicija: Nuklearna oruja su oruja koja kao ubojno sredstvo koriste nuklearnu energiju Oruja za masovno unitavanje= nuklearna + hemijska + bioloska oruja Oruja za masovno unitavanje razlikuju se od konvencionalnih oruja po enormnoj potencionalnoj smrtnosti koju izazivaju i po nedostatku diskriminativnosti prema onima koje e ubijati (Doua S. Goldstan) Postoji ve oko 40 zemalja sa potencijalom da prizvode nuklearno, hemijsko, ili bioloko oruje za masovno unitavanje. Tehnologija prozvodnje hemijskog oruja stara je skoro jedan vek; nuklerano naoruanje i balistike rakete su tehnologije stare pola veka. U odreenom obimu, politike neirenja su usporile irenje nukleranog oruja. Ali problem irenja oruja se jo i pogorao sa kolapsom Sovjetskog Saveza i nedovoljnom sposobnou njegovih drava naslednica da kontroliu odliv tih tehnologija. Pre nego to se Sovjetski Savez raspao, osam drava na svetu posedovalo je nuklearno oruje. Meu njima, pet drava su imale status formalno deklarisanih nuklearnih zemalja i bile potpisnice sporazuma o neirenju nukleranog oruja (Nonproliferation Treaty-NPT) iz 1968. godine, a to su: Sjedinjene Amerike Drave, Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska i Kina. Tri zemlje koje su ostale van ovog sporazuma bile su nadaleko poznate po tome da su tajno razvile nuklearno oruje, a to su: Izrael, Indija i Pakistan. I Indija i Pakistan su 1998. godine javno izvrili svoje nuklearne probe. Druge tri zemlje, Irak, Iran i Severna Koreja, potpisale su NPT sporazum ali je meu drugim zemljama bilo raireno miljenje da one pokuavaju na bilo koji nain da razviju nuklearno oruje. Jo pet drava, Juna Afrika, Juna Koreja, Argentina, Brazil i Libija su krenule tim putem, ali su u meuvremenu promenile miljenje i odustale. Interesantno je da je vie od trideset drava u stanju da proizvede nuklearno oruje ali da to nisu uinile; to jest, postoji tri ili etiri puta vie drava koje su sposobne da poseduju nuklearno oruje nego to je onih koji ga stvarno poseduju. To je potpuno suprotno strahovanjima predsednika Kenedija prilikom potpisivanja Ugovora o ograniavanju nuklearnih proba (Limited Test Ban Treaty) iz 1963. godine, koji je smatrao da e biti 25 drava sa nuklearnim orujem do 1970. godine. Postoji tri ili etiri puta vie drava koje su sposobne da razviju nuklearno oruje, ali to nisu uinile. Zato? Prvi odgovor je da je za to zasluno postojanje saveza tokom Hladnog rata u kojem je svaka supersila garantovala bezbednost svojim saveznicama. Na primer, Nemaka i Japan nisu razvile nuklearno oruje jer su imale amerike bezbednosne garancije. Obeanja Amerikanaca da e spreiti svaku zemlju koja koristi pretnju upotrebe nuklearnog oruja protiv tih saveznika uveravala su Japance i Nemce da ne treba da razviju vlastito nuklearno oruje. Savezi su takoe od znaaja i za manje drave. Drugi uzrok ticao se saradnje meu supersilama. U ranim fazama nuklearne ere, stav supersila prema nuklearnom oruju bio je veoma kompetitivan. Supersile su pokuale da koriste nuklearno oruje kao sredstvo u sticanju poena u ideolokom nadmetanju. Trei razlog za ovo bio je postojanje meunarodnih ugovora i meunarodnih institucija. Ugovor o neirenju (NPT) potpisalo je 187 zemalja, ime su se saglasile da ne razvijaju ili da ne uestvuju u transferu nuklearnog oruja. Nenuklearne drave su se sporazumele da

58

prihvate inspektore koje bi poslala Meunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) iz Bea, a koji bi poseivali njihova nuklearna postrojenja kako bi se uverili da ta postrojenja nisu zloupotrebljena, to jest da se umesto u mirnodopske nuklearna energija koristi u cilju razvoja nuklearnih oruja. Kao to smo videli, samo nekoliko drava poput Izraela, Indije i Pakistana nisu potpisali ovaj sporazum, a svega nekoliko potpisnica su prekrile odredbe sporazuma. Dva pitanja ostaju otvorena u svetu posle hladnog rata, a to su budunost saveza, meunarodnih institucija i bezbednosnih garancija, kao i pitanje da li bi nuklearna tehnologija dolazila iz zemalja biveg Sovjetskog Saveza ka potencijalnim zemaljama koje bi irile nuklearno oruje. Neorealisti poput Keneta Volca smatraju da irenje nuklearnih oruja moe biti inilac stabilizacije jer e u tom sluaju delovati strategija odvraanja. Ako je nuklearno oruje spreilo da hladni rat ne postane "vru," zato onda taj efekat kristalne kugle ne bi doneo razboritost i poredak u drugim delovima sveta kao to su Bliski Istok ili Juna Azija? Problem sa ovakvim jednim gleditem je u tome da se ono skoro u potpunosti oslanja na racionalni model odvraanja meu koherentnim jedinstvenim akterima (dravama-prim.prev.). Ali ako je realna opasnost nuklearnih oruja u posthladnoratovskom svetu da ona ostanu van kontrole, onda ovi modeli racionalnog odluivanja koji predstavljaju bazu za pouzdana predvianja mogu biti irelevantni. Mnoge od drava koje e u budunosti razviti nuklearno oruje imaju jednu veoma nestabilnu prolost prouzrokovanu vojnim puevima i podelama u vojsci. Ono to je sigurno to je da bi nuklearni rat unitio civilizaciju kakvu znamo. Postoje razlozi zato odmah nakon 1945. godine nije dolo do dramatinijih posledica: 1) Verovalo se da je nuklearno oruje samo modernije konvencionalno. Sa druge strane SAD i SSSR su bili u pat poziciji: nuklearna mo SAD-a je bila umanjena moi konvencionalnog oruja i blizine Evropi i amerikim saveznicima, to su bile prednosti SSSR-a. Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine kada je prvi put testirana hidrogenska bomba. Kada su Sovjeti 1961. godine aktivirali 60-megatonsku hidrogensku bombu, ona je bila 20 puta jaa od ukupne eksplozivne moi upotrebljene u II svetskom ratu. Ogromna destruktivna mo nuklearnog oruja znaila je da je sada postojala disproporcija izmeu vojnih sredstava i praktino svih politikih ciljeva kojima je drava mogla da tei. U Vijetnamu i Avganistanu su SAD i SSSR radije prihvatile poraz nego da upotrebe nuklearno oruje. 2) Krize su zamenile glavni rat kao momenti suoavanja sa istinom. Tokom Hladnog rata Kubanska raketna kriza, Berlinska kriza i kriza na Srednjem Istoku su predstavljale ekvivalent ratu, tada su se odmeravale snage. 3) Nuklearno naoruanje je odvraanje nainilo kljunom strategijom 4) Dve supersile su uprkos ogranienim ideolokim razlikama razvile zajedniki interes: izbegavanje nuklearnog rata. One su razvile sopstvene sfere uticaja i nauile su da komuniciraju (NPT,...) 5) Za upotrebu nuklearnog naoruanja se vezivalo neodobravanje koje se nije primenjivalo na konvencionalno oruje nuklearno oruje kao nemoralno. emu slue? 1) Sredstvo odvraanja za velike sile 2) Simboliko sredstvo izjednaavanja u moi za manje zemlje Vrste: a) Fisiona nuklearna oruja (atomske ili a-bombe) cepanje atoma jeftina

59

b) Fuziona nuklearna oruja (termonuklearne bombe, hidrogenske bombe ili hbombe) - skupa Drava vie nema monopol na upotrebu fizike sile, pa sad znatno vei broj aktera moe da doe u njihov posed po sve manjoj ceni (Farid Zakarija demokratizacija nasilja). Oruja su sve jeftinija, sve dostupnija i sve razornija. Sva eksplozivna snaga moe stati u jednu bombu od tri megatone, a ta jedna bomba moe stati u prednji deo jednog velikog interkontinentalnog projektila. Tehnologija se moe iriti preko trgovine, migracijama, obrazovanjem i protokom ideja. Izvesno je da bi nuklearni rat unitio civilizaciju kakvu znamo, bar na severnoj hemisferi. U svom izvetaju iz 1983. godine o nuklearnom naoruanju, ameriki rimokatoliki biskupi su samo malo preterali kada su rekli Mi smo prva generacija od Postanka sa mogunou da unitimo Boje delo. Nuklearno oruje je dovelo do promena u prirodi ratovanja, ali one nisu izmenile osnovni nain na koji je svet organizovan. Svet anarhinih drava bez vie vlasti iznad njih se nastavio i u nuklearnoj eri. Narastajue ameriko - sovjetsko rivalstvo je takoe usporilo promene u politikom razmiljanju. Sovjetski Savez nije verovao Ujedinjenim nacijama smatrajui da se suvie oslanjaju na Sjedinjene Drave. Sjedinjene Drave nisu mogle da primoraju Sovjete na saradnju jer je Evropa bila talac u odnosima Sovjeta i Amerikanaca. Da su Sjedinjene Drave zapretile nuklearnim napadom, Sovjeti su mogli zapretiti da e izvriti invaziju na Evropu konvencionalnim trupama. Rezultat je bio pat pozicija. Revolucionarne posledice nuklearne tehnologije u poetku nisu bile dovoljne da izmene nain na koji su se drave ponaale u anarhinom sistemu. Stalna meunarodna zabrinutost zbog oruja za masovno unitavanje ima i moralnu i realistiku dimenziju. Moralnu zabrinutost zbog nuklearnog oruja dele ne samo one zemlje koje nemaju sposobnost ili elju da proizvode takvo naoruanje, nego i one zemlje koje ga i dalje poseduju , kao to su Sjedinjene Drave, Francuska i Rusija. Hemijsko i bioloko oruje je osuivano od Prvog svetskog rata, kada je upotreba iperita dovela do opte povike i meu saveznicima i meu silama osovine. Realistika dimenzija je jednostavna: oruje za masovno unitavanje nosi ogroman rizik eskalacije i ogromni potencijal unitenja. Kada god je to oruje prisutno, dinamika sukoba se menja. Slabe drave sa nuklearnim ili nekonvencionalnim orujem imaju veu mogunost da zaprete jakim dravama, dok jake drave sa ovim orujem mogu delotvornije da zaprete ili odvrate protivnike. A pretnja korienjem od strane terorista dodaje zastraujuu dimenziju u kojoj odvraanje nije dovoljan odgovor. Druga faza nuklearne revolucije se desila 1952. godine, kada je prvi put testirana hidrogenska bomba. Dok se posedovanje nuklearnog oruja u Hladnom ratu koristilo kao politika odvraanja, ne mora znaiti da svako posedovanje nuklearnog oruja to znai. Prisutna su strahovanja da bi neke teroristike organizacije poput Al-Kaide mogle da dou u posed nuklearnog oruja, upotrebe ga za teroristike napade, i tako otponu nuklearni rat. Od maja 2009. raste opasnost da do istog doe i na korejskom poluostrvu, jer Severna Koreja odbija svaku saradnju sa meunarodnom zajednicom, a pri tom preti ratom i istovremeno razvija nuklearno oruje. Prole godine je dolo do sukoba Severne Koreje i June Koreje koji se dogodio u trenutku kad je Severna Koreja objavila da je napravila novu nuklearnu centralu za obogaivanje uranijuma.

60

46. Pojam i vrste nuklearnih strategija Vojna strategija je vetina upotrebe oruanih snaga za postizanje ciljeva koje je postavila politika. - Lidel Hart; ili upotreba fizike sile u konkretnom fizikom prostoru radi postizanja politikih ciljeva. Strategija je vetina i stavlja se u zavisnost od politike. Povezanost strategije i politike je oigledna, uzajamni uticaj i uslovljenost takoe. S druge strane, ova sprega strategije i politike igra znaajnu ulogu u meuna- rodnim odnosima u celini. U dananjem vremenu ta sprega strategije i politike naroito dolazi do iz- raaja, to nije sluajno. Mada postoje razlike u shvatanjima, mogue je smatrati da strategija ima za zadatak ostvarenje ciljeva politike jedne drave, za ije je postizanje potrebna pri- mena sile u meunarodnim odnosima. U tom smislu, strategija je u slubi politikih ciljeva drave to, sa svoje strane znai, da politika odluuje da li e upotrebiti silu za ostvarenje svojih ciljeva. Politika za postizanje svojih ciljeva ima razliita sredstva. Primena oruane sile samo je jedno od niza sredstava kojima drava raspolae u meunarodnim odnosima. Sa razvojem nuklearnog oruja, odnos strategije i politike jovie se komplikuje. Sa pojavom i razvojem nuklearnog oruja politiari su do- bili najire mogunosti izbora sredstava za postizanje razliitih politikih ciljeva. Nuklearno oruje ukinulo je ogranienje koje strategija stavlja politici; za svaki po- litiki cilj moe se nai odgovarajua strategija, koja u svako doba moe raspolagati odgovarajuim obimom sile. Meutim, ove neograniene mogunosti nuklearne strategije imaju drugu stranu: nuklearno oruje je teko primenjivo za postizanje bilo kojih ciljeva politike. To stvara, do sada u istoriji, nepoznato stalno stanje ratne pripravnosti armija. Nuklearno oruje nije samo novo oruje koje se samo svojom veliinom moi razaranja razlikuje od poznatih oruja. Ovo oruje, s njegovim mogunostima razaranja i unitavanja, dovodi u pitanje ne samo tradicionalan odnos strategije i politike, ve i sam rat kao sredstvo politike i nain primene oruane sile, to je zadatak strategije. Da li oruje koje moe da uniti itav svet, i ija se konana mo sasvim egzaktno i ne zna, moe biti tehniki osnov strategije pomou koje politika jedne zemlje eli da ostvari neke svoje ciljeve u meunarodnim odnosima? U prolosti, vojne operacije na jednom kraju zemljine kugle mogle su ostaviti potpuno po strani druge regione, poto vojne operacije tehniki nisu mogle zahvatiti ire prostore od strategijskih mogunosti datog trenutka. Sa razvojem nuklearnog oruja, strategija narasta u glo- balni inilac definitivno, u tom smislu to u svakom trenutku, ako se to eli, moe da obuhvati itav svet, bez obzira na poetne ograniene (geografski ograniene) vojne ciljeve. U sluaju izbijanja bilo koje faze nuklearnog rata, itav svet bi bio realno ugroen od mogueg proirenja, bilo samih vojnih operacija, bilo posledica tih ope- racija (radijacija i dr.) koje se vode na drugom mestu. S druge strane, razvoj nuklearnog oruja i odgovarajuih strategija doveo je do vieg stepena ekonomske meuzavisnosti u svetu. Nijedna zemlja, ak ni one najvee, ne mogu na svojoj teritoriji da nau sve sirovine potrebne savremenoj rat- noj tehnici. Sve vei razvoj tehnike dovodi do sve vee potrebe razliitih sirovina; savremena proizvodnja se ne zasniva vie na nekoliko osnovnih metala, vespisak ovih metala razumeju samo upueni strunjaci. Danas je sigurno da ni super-sile ne mogu da razvijaju svoju sopstvenu proizvodnju svih tih sirovina. Da je to veoma ozbiljan problem, dokazuje i injenica da SAD grade ogromna skrivena skladita u kojima se uvaju dovoljne koliine

61

tih sirovina, za sluaj da zbog ratnih operacija ne mogu doi do njih u zemlji u kojoj se te sirovine nalaze. Nuklearne strategije su naini na koji e drave odluiti koliko e razviti nuklearnih projektila, kako e ih isporuiti do meta i kako e ih upotrebljavati u zavisnosti od okolnosti. U prvoj fazi razvoja nuklearnog oruja, ravnotea je uspostavljena tako to su snage, koje su raspolagale ovim orujem, posedovale takvu mo, da se odnos snaga nije mogao drukije uspostaviti nego kao odnos dva pola. Moe se smatrati da je bipolarizam u toj fazi nastao i opstao kao posledica strategije masovne odmazde. Ova strategija se zasnivala na nuklearnom oruju velike snage, koje je prilikom upotrebe izazivalo ogromna razaranja i unitenja. Nuklearna zatita koju je pruila nuklearna sila svojim saveznicima, bila je dovoljna garancija da se druga strana nee usuditi da napadne, s obzirom na to da je unitava- jua odmazda odgovor koji sledi. Na taj nain je bipolarna ravnotea snaga dovela do uspenog formiranja vojno-politikih saveza i blokova drava, koji su u toj fazi iznutra bili vrsti i odbojni prema drugoj strani. U tim vremenima vrsti bipolarni sistem odnosa snaga u meunarodnim odnosima poinje da remeti jedino jedna nova politika i jedan novi pokret u svetu politika integracije. Meutim, s razvojem strategije elastinog odgovora, koja omoguuje postepenu eskalaciju rata, ovo stanje se menja. Ova strategija u sebi sadri mogunost voenja rata konvencionalnim orujem, taktikim nuklearnim orujem (nuklearno oruje relativno male snage i ogranienog fizikog delovanja) . Naime, nuklearna sila, koja bi bila uvuena ili sama otpoela jedan rat na nekom podruju svoje sfere, mogla bi u tom sukobu da primeni sva oruja, osim onog koje bi vodilo totalnom ratu, tj. oruja za masovno unitenje (strategijsko oruje) koje bi, sasvim razumljivo, izazvalo razaranja velikih razmera i to na teritoriji date nuklearne sile. Drugim reima, ako bi se u jednom ratu, uz upotrebu taktikog nuklearnog oruja, uinila velika razaranja u Zapadnoj Evropi, totalni rat ne bi morao da izbije, jer se od SAD (one su tu doktrinu proklamovale) ne bi moglo oekivati da zbog razaranja u Evropi, dozvoli da doe d o razaranja u SAD, do ega bi dolo ukoliko bi one primenile strategiju masovne odmazde protiv onoga ko ugroava Zapadnu Evropu , a ko poseduje nuklearno oruje. Ovom doktrinom Evropljani su primorani da priznaju da njihovi uslovi nisu identini sa uslovima SAD... Ovakav zakljuak povodom strategije elastinog odgovora ostavio je sasvim praktine posledice koje su se odrazile na znaaj i svrsishodnost vojnopolitikih saveza u tim uslovima. Savezi su dobri ali su ipak sopstvene snage jo bolje. Politiki savezi su bili skoro jedini nain ou - vanja nezavisnosti pred nale-tom sile suprotne strane. Sa nuklearnim orujem i strategijom elastinog odgovora, ni male ni srednje drave ne mogu raunati na efikasnu zatitu svoje bezbednosti u vojnopolitikom savezu. Uzajamano osigurano unitenje bazira se na teoriji odvraanja. Nuklearno naoruanje je stvorilo poseban oblik ravnotee snaga koji se ponekad naziva ravnotea straha. Nuklearno odvraanje ohrabruje razmiljanje tipa ako me napadne, moda neu biti u stanju da spreim tvoj napad, ali mogu uzvratiti tako snano da nee ni eleti da napadne. Primer je Kubanska raketna kriza.

62

Rat zvezda - Predsednik Regan obelodanjuje Strategijsku odbrambenu Inicijativu (SDI), popularno nazvanu Rat zvezda koja je predviala razvoj odbrambene raketne tehnologije u svemir. Kosmos je vien kao prostor za voenje rata. Zabranjene su probe u svemiru. Na samitu supersila u Rejkjaviku (Island) Predsednik Regan odbacuje Gorbaovljev predlog da Sovjetski Savez uini znaajno smanjenje naoruanja ukoliko Amerika prekine rad na programu Rat zvezda. Na primer, od 2010. godine Amerika ima novu strategiju. Po prvi put, SAD se obavezuju da nee upotrebiti nuklearno oruje protiv drava koje ga ne poseduju, odnosno potuju Sporazum o neirenju nuklearnog oruja, ak i kad bi takve drave napale SAD biolokim ili hemijskim orujem ili pokrenule sajbernapad. Predsednik Obama je, meutim, rekao da je napravio mesta za izuzetke, kao to su Iran ili Severna Koreja, koji kre ili su se povukli iz tog najvanijeg meunarodnog sporazuma kojim se zaustavlja irenje nuklearnog oruja u svetu. 5) Tokom Hladnog rata i sa pojavom nuklearnog naoruanja, supersile su vie zavisile od obeshrabljivanja putem pretnji, nego od odbrane nakon to doe do napada. Odvraanje u Hladnom ratu je bilo vezano za celokupnu strategiju nuklearnog odvraanja, ali je takoe bilo i nastavak logike ravnotee snaga. Odvraanje nuklearnom pretnjom je bio jedan od naina na koji je svaka supersila pokuala da sprei drugu od sticanja prednosti i time naruavanja ravnotee snaga izmeu njih. Odvraanje je esto poveavalo napetost izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza i nije uvek lako dokazati da je odvraanje delovalo. Sjedinjene su Drave 2010. objavile svoju novu strategiju kada je u pitanju koritenje nuklearnog naoruanja. Za razliku od dosadanjih, nova strategija najvei naglasak stavlja na opasnost da nuklearno oruje doe u ruke terorista ili pak zemalja-otpadnica od meunarodnog poretka. Tradicionalna pretnja nuklearnih arsenala Rusije ili Kine poneto je u drugom planu. Nova strategija ima i pristalice ali i kritiare. Nova strategija slubeno se zove 'Analiza pozicioniranja nuklearnog arsenala' i trea je po redu od zavretka Hladnog rata. Objavljena pre nekoliko dana, ona ograniava broj sluajeva u kojem je Amerika spremna iskoristiti svoje nuklearno oruje, to je u skladu s vizijom predsednika Obame koji se zalae za 'svet bez nuklearnog naoruanja'. Koncepcija je nova i po tome to se teroristi s nuklearnim orujem smatraju opasnijom prijetnjom od tradicionalnih nuklearnih suparnika Rusije i Kine. Ministar obrane Robert Gates objasnio je da je ova promena posljedica drugaijih opasnosti koje priete Americi. "Spreavanje nuklearnog terorizma i prevencija irenja nuklearnog naoruanja s pravom su glavni prioriteti. Naime, al-Qaida stalno trai nain da se domogne nuklearnog oruja. Iran razvija nuklearno oruje, dok ga Severna Koreja i izvozi. Zbog toga, naglasak je stavljen na pravo mjesto, i ta je promena od kljune vanosti". Bela je kua naglasila da nova strategija nee umanjiti ameriku sposobnost da o dbrani sebe i saveznike. Meutim nova strategija ukljuuje po prvi put - i najavu Washingtona da nee koristiti atomsko oruje protiv zemalja koje ga nemaju, a potuju meunarodnopravne odredbe o njegovu neirenju. To se ak odnosi i na sluaj da neka takva zemlja napadne Ameriku biolokim ili kemijskim orujem. Ova se inae amerika odredba ne odnosi na zemlje poput Irana ili Sjeverne Koreje, za koje Washington tvrdi da kre meunarodno pravo te se opiru rezolucijama SB.

63

47. Ekoloke pretnje u savremenim meunarodnim odnosima Domet drave porastao je u nekim oblastima, ali se smanjio u drugim. Vladari su priznali da njihova efikasna kontrola moe da se povea tako to e se udaljiti od pitanja koja ne mogu da ree. Sve zemlje, ukljuujui najvee, suoavaju se sa rastuom listom problema koje je teko kontrolisati unutar suverenih granica finansijski tokovi, trgovina drogom, klimatske promene, AIDS, izbeglice, terorizam i nametanje kulturnih vrednosti da pomenemo nekoliko. Zabrinuti su zbog politike uloge Ujedinjenih nacija u ograniavanju upotrebe sile, ekonomskih odluka koje donosi Svetska trgovinska organizacija i nastojanja da se razviju institucije i sporazumi za zatitu ivotne sredine. Vlade se prilagoavaju. U procesu prilagoavanja, meutim, one menjaju znaenje suverene nadlenosti, kontrole i uloge privatnih aktera. teta naneta klimatskom promenom ili unetim virusima moe biti vea u smislu gubitka novca ili ivota nego posledice nekih ratova. Beri Bazan u Ljudi, drave i strah je upozorio na opasnost od nekritikog irenja polja izuavanja nauke o bezbednosti, posebno kada je re o sve prisutnijim i sve brojnijim ekolokim pitanjima i problemima: ne poriui im ogroman znaaj za ivot oveka i drutva, on je ukazao na potrebu pouzdanog utvrivanja kada jedan ekoloki problem predstavlja legitimno polje (predmet) istraivanja za nauku o bezbednosti. Primera radi, po zagovornicima proirenog koncepta bezbednosti bilo koji problem vezan za prirodnu sredinu, jeste istovremeno i bezbednosni problem. Na drugoj strani su oni koji obazrivije istiu da samo ona ekoloka pitanja koja prete da uzrokuju nasilne sukobe izmeu organizovanih politikih zajednica mogu da se kvalifikuju kao bezbednosna pitanja, te da se kao takva izuavaju u okviru nauke o bezbednosti. Negde, na sredini, izmeu ovakvih krajnjih shvatanja je miljenje Normana Majersa koji smatra da uprkos injenici kako svaki ekoloki problem ne vodi nuno nasilnom sukobu moe se, ipak, nai uzrona veza na dui rok izmeu ekolokih pitanja i promena u politikom delovanju." Homer Dikson je ovakav stav pojasnio izdvajanjem tri grupe ekolokih izazova i pretnji bezbednosti: 1) meudravni sukobi koji izbijaju zbog polaganja prava ili iskoriavanja neobnovljivih i obnovljivih prirodnih izvora; 2) pokreti stanovnitva velikog obima koji su uzrokovani "ekolokim udarima," a koji mogu da vode sukobima suprotstavljenih interesa i grupa sa razliitim etnoreligijskim identitima; 3) uruavanje drutvenih ustanova i unutranja "socijetalnu nestabilnost" koje imaju veliku izvesnost da prerastu u nasilne sukobe a koje su uzrokovane ugroavanjem veeg broja stanovnika zbog osiromaivanja pojedinih prirodnih izvora energije i sirovina, zagaivanja okoline, klimatskih promena, itd. U odnosu na ovakva shvatanja Majersa i Homer-Diksona, na sasvim drugom kraju, Mark Levi i, posebno Danijel Dedni tvrde kako povezivati ovaj nain ekoloke probleme i nacionalnu bezbednost, tj. militarizovati ih, moe da dovede do ozbiljne konceptualne kao i politiko-delatne zabune u poimanju bezbednosti. Otuda je od sutinskog znacaja za predmet nauke o bezbednosti da se pouzdano odredi kada i na koji nain mnogobrojni novi izazovi medu kojima su i tzv. pretnje bez neprijatelja (threats without enemies - Gwyn Prins) predstavljaju i stvarnu bezbednosnu pretnju - legitimno polje proucavanja (predmet proucavanja), kao i osnovu za

64

preduzimanje odgovarajuih zatitnih radnji. Za takav naum nije od velike koristi, na primer, nedovoljno odreen stav Gvina Prinsa, po kome je ve sarno "postojanje pretnje odreujuca crta bezbednosnog problema". Stefan Volt (Stephen Walt) u tom smislu dalje izotrava ovo svojevrsno svoenje nauke o bezbednosti na jednu, u pogledu predmeta, "proirenu strategiju", odreujuci je kao: "istraivanje uslova koji ine verovatnijom upotrebu sile, nain na koji upotreba sile pogaa pojedince, drave i drutva, i posebne postupke koje drave usvajaju u nameri da se pripreme ili ukljue u rat". Globalizacija ivotne sredine je najfundamentalnija, najstarija, i najprisutnija dimenzija globalizacije. Posledice njenog delovanja su vidljive na svakom koraku, bez obzira da li je u to ukljuen ljudski faktor ili ne. Praktino, pria o ugroenosti i moguim nainima zatite i ouvanja ivotne sredine, postala je stvar svakodnevice. Pri tome se naravno u prvi plan istiu alarmantni podaci o neobnovljivosti pojedinih prirodnih bogatstava (na primer, problem nedostatka pitke vode), pojavi ozonskih rupa i izloenosti ivog sveta na zemlji negativnom uticaju sunevog zraenja, klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, kao posledici preteranog emitovanja ugljendioksida u atmosferu od strane pojedinih drava sveta. Takoe, irenje virusa side, SARS-a, raznih drugih virusa i patogena, danas je zbog sveopte isprepletanosti aktera u svetskoj politici, i povezanosti svih sa svima, vee nego ikada ranije. Budui da na zemlji danas ivi preko est i po milijardi stanovnika, a da su bogatstva kojima planeta raspolae, danas ista kao i u prolosti, kada je bilo znatno manje stanovnika, mogue je oekivati u pojedinim podrujima sveta, po reima Roberta D. Kaplana, dolazeu anarhiju. Ona negde, kao to je to sluaj sa Bliskim Istokom, gde postoji nestaica pitke vode, moe izazvati krvave sukobe izmeu Izraelaca i Arapa oko kontrole nad tim bogatstvima. Sve u svemu, kako istiu arls Kegli i Judin Vitkof, globalizacija i smanjivanje sveta dovelo je do toga da se bolesti ire bre, uestalije i da ih je sve tee kontrolisati. Ipak, svet, da upotrebimo jednu staru i mnogo puta korienu izreku, jo uvek nije propao. Prie o njegovoj propasti, moralnoj i zagaenosti svake druge vrste, stare su gotovo koliko i oveanstvo. I bar dosad, oveanstvo, je uvek nalo naina da izae na kraj sa ovim izazovima. Poznata pria o smrti Natana Rotilda, najbogatijeg oveka Evrope u prvim decenijama devetnaestog veka najbolje ilustruje nain na koji se moe odgovoriti izazovima globalizacije ivotne sredine. Naime, gospodin Rotild se prilikom boravka u Frankfurtu gde je otiao da bi prisustvovao venanju svoga sina razboleo i poto su lekari bili bespomoni u leenju te bolesti, ubrzo umro. Uzrok njegove smrti bila je bakterijska infekcija (pod uticajem stafilokoka ili streptokoka), koje se danas veoma lako lei obinim antibioticima i koje moete kupiti u svakoj apoteci, po ceni kotanja za koju ne treba da budete bogati kao Rotild. Naprotiv. Ovo je samo jedan od primera koji ilustruje nain na koji se oveanstvo bori sa protivrenostima globalizacije ivotne sredine. Teza profesora Pur Bjorn Lomborga sa Univerziteta Arhus u Danskoj, u kojoj je statistiki dokazao da svet danas nije nita vie zagaen danas nego to je to uvek bio i da nema nikakvih razloga za paniku takoe se moraju uzeti u obzir kada se govori o ovoj problematici. Ljudska inventivnost i tehnikotehnoloki napredak, ozbiljan su takmac negativnim stranama globalizacije ivotne sredine. Ako ih ne mogu potpuno otkloniti, onda ih zasigurno mogu ublaiti. Bar za malo.

65

48. Pojam i razliita shvatanja moi u meunarodnim odnosima Mo je, kao i ljubav, mnogo lake iskusiti nego definisati ili izmeriti. (Dzozef Naj) ; Ono to je energija u fizici to je mo u politici Bertrand Rasel; Nemaki fiziar Vilhelm Fuks je svoju formulu moi izrazio kao sumu proizvedene energije, proizvedenog elika i kubnog korena broja stanovnika. Godine 1963. njegova tako dobijena tablica najmonijih imala je na vrhu SAD (100), SSSR (67), Kinu (41), SR Nemaku (15), Japan (14) dok su mu predvianja za 1980. godinu davala sledeu sliku: Kina (250), SAD (160), SSSR (120). Koj e drv biti slede vode svetsk sil? Mo drv, jednih u odnosu n druge, nikd ne ostje konstntn, uglvnom zbog nejednke stope rst u rzliitim drutvim i tehnolokim i orgnizcionim prodorim koji donose veu prednost jednim nego drugim O kineskom potencijlu z gospodrenje svetom u vreme dmirl eng Ho, iznendnom povlenju i evropskom udu Bogtstvo je obino nuno d bi se poduprl vojn mo, vojn mo je obino nun d se bogtstvo stekne i ztiti. Mo je stepen sposobnosti da se drugi subjekti privole ili nateraju da ponaanje koje posednik moi eli. Kibernetiki mo se moe odrediti kao stupanj verovatnoe da e ishod biti onakav kakv subjekt eli. Ovako odreena mo je bezvrednosna: sama po sebi, ona nije ni dobra ni loa, dobre su i loe svrhe za koje e se ona upotrebiti. Tekoe u odmeravanju moi pa i uspeh da se ona nametne lani o njoj, zasnovane su na okolnosti da se ispoljavanje moi ne moe zamisliti bez sudelovanja jednog nematerijalnog, pa prema tome i objektivno nemerljivog elementa. Kao to je poznato re je o moralu, koji u ovom kontekstu dobija voljno znaenje reenosti i spremnosti stanovnitva na zalaganje, samopregor i borbu. U sri morala je motivacija. Vanost moralnog elementa obavezuje nas da nainimo jasnu razliku izmeu mogue i stvarne mo. Latentna mo bi se onda oznaila kao potencijal koji u datom odnosu moe biti iskorien ili neiskorien. Da bi se dakle potencijal oiveo, potrebno je dejstvo moralnog inioca: bez njega potencijal ostaje mrtav, ali se naravno skromni potencijal nikakvim naporom ne moe arobno uveati. Dok se ranije pomenuti elementi moi mogu na manje ili vie savrene naine meriti i uporeivati, moralni elementi se mogu samo procenjivati. Za Maksa Vebera mo predstavlja izglede da se u okviru jednog drutvenog odnosa sprovede sopstvena volja uprkos otporu, bez obzira na emu se zansivaju ti izgledi. Kenet Volc Moan je onaj ko utie na drugog vie nego onaj na njega Mo za ta? (Naj) Postoji jedna neuhvatljivost povodom moi koja joj daje skoro avetinjsko svojstvo... Mi znamo ta je a ipak se sreemo sa beskrajnim tekoama u pokuaju da je odredimo. Mi moemo da kaemo su pojedinac ili grupa moniji od ostalih, ali ipak mo ne moemo meriti (Arnold Rouz). Mo je sposobnost da se postignu neije svrhe ili ciljevi. Jo preciznije reeno, to je sposobnost da se utie na druge i da se ostvare eljeni rezultati. Robert Dal, politikolog sa Jejl Univerziteta, definie mo kao sposobnost da se drugi primoraju da urade neto to inae ne bi uradili. Ali, kada merimo mo u smislu promenjenog ponaanja drugih, potrebno je da poznajemo njihove elje. U suprotnom, bili bismo u pogrenom uverenju o stanju moi, kao to je to sluaj sa lisicom koja misli da e povrediti zeca koji ivi u trnju

66

ako ga u njega baci. esto je teko unapred znati kako e se drugi ljudi ili drave ponaati u odsustvu uticaja sa strane, . Bihejvioristika definicija moi moe biti od koristi analitiarima i istoriarima koji znatno vreme posveuju rekonstruisanju prolosti, ali za politiare u svakodnevnim poslovima i za voe, ona se moe initi kao isuvie efemernog karaktera. Zbog toga to se sposobnost uticaja na druge esto povezuje sa posedovanjem odreenih resursa, politike voe uopteno definiu mo na ovaj nain. Ti resursi izmeu ostalog ukljuuju stanovnitvo, veliinu terirorije, prirodna bogatstva, ekonomsku snagu, vojnu mo, i politiku stabilnost. Prednost ove definicije jeste u tome da tu mo izgleda mnogo konkretnija, merljivija i predvidljivija, nego to je to sluaj sa bihejvioristikom definicijom. Mo u ovom smislu znai posedovanje jakih karata u partiji pokera meunarodne politike. Osnovno pravilo pokera je da, ako va protivnik pokae karte koje su jae od svake od vaih karata, spustite ruke. Ako znate da ete izgubiti rat, ne zapoinjite ga. Kao u pokeru, vetine kao to su blefiranje i varanje mogu da nekim igraima daju znaajnu prednost. ak i kad nema obmanjivanja, moe se pogreiti povodom toga koji od izvora moi su relevantni u nekoj odreenoj situaciji. Na primer, Francuska i Britanija su 1940. godine imale vie tenkova nego Hitler, ali je on imao bolju sposobnost manevrisanja i bolju vojnu strategiju. Uz to, postoji i faktor koji se ponekad zove drugo lice moi. Primoravanje drugih drava na promene moe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom sprovoenja moi. Takva tvrda mo moe poivati na obeanju nagrade (argarepa) ili pretnji (tap). Postoje, meutim, i meki ili indirektni nain za ostvarenje moi. Neka zemlja moe da u svetskoj politici postigne eljene rezultate zato to druge zemlje ele da je imitiraju ili su saglasne sa sistemom koji takve rezultate proizvodi. U tom smislu, podjednako je vano postaviti dnevni red i privui druge aktere u svetskoj politici kao i primoravati druge na promene u konkretnim situacijama. Ovaj aspekt moi - navesti druge da hoe ono to vi hoete - moe se nazvati mo privlanosti ili ponaanje zasnovano na mekoj moi. Meka mo moe poivati na takvim izvorima kao to su privlanost neijih ideja ili sposobnost da se politiki prioriteti postave na nain koji oblikuje elje drugih. Roditelji tinejdera znaju da e, ako su oblikovali uverenja i preference svoje dece, njihova mo biti vea i trajae due nego da su se oslanjali samo na aktivnu kontrolu. Na slian nain, politike voe i pristalice konstruktivistike teorije ve dugo razumeju mo koja dolazi iz postavljanja dnevnog reda i odreivanja okvira rasprave. Sposobnost da se ustanove elje tei da se povee sa neopipljivim izvorima moi kao to su kultura, ideologija i ustanove. Tvrda i meka mo su povezane, ali nisu iste. Materijalni uspeh ini kulturu i ideologiju privlanom, a izostanak rezultata u ekonomskoj i vojnoj sferi dovodi do sumnji u same sebe i do krize identiteta. Meka mo se ne zasniva iskljuivo na tvrdoj moi. Meka mo Vatikana nije iezla sa smanjenjem veliine papske drave u devetnaestom veku. Kanada, vedska i Holandija danas tee da imaju vie uticaja nego neke druge drave podjednakih ekonomskih ili vojnih kapaciteta. Sovjetski Savez je posedovao znaajnu meku mo u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali ju je protraio nakon invazije Maarske 1956. i ehoslovake 1968. godine. Konverzija moi je osnovni problem koji se pojavljuje kada govorimo o moi u smislu izvora. Neke zemlje su bolje od drugih u u pretvaranju svojih resursa u neki praktian uticaj, slino kao to neki veti igrai pobeuju uprkos tome to su im u rukama slabe karte. Konverzija moi je sposobnost da se potencijalna mo, koja se meri

67

resursima, pretvori u stvarnu mo, koja se meri promenom ponaanja drugih. Da bismo ispravno predvideli ishode, potrebno je da poznajemo i vetine zemlje po pitanju konverzije moi i izvore moi koje poseduje. Drugi problem tie se odreivanja koji resursi pruaju najbolju osnovu za mo u nekom odreenom kontekstu. Resursi moi uvek zavise od konteksta. Tenkovi nisu tako dobri u movarama; u devetnaestom veku uranijum nije bio resurs moi. U ranijim razdobljima ljudske istorije bilo je lake suditi o vrednosti izvora moi. Na primer, u vreme agrarnih ekonomija Evrope 18. veka, stanovnitvo je predstavljalo izvor moi od presudne vanosti, jer je ono obezbeivalo osnov za prikupljanje poreza i regrutovanje peadije. Odnos moi i drugih pojmova Mesto moi je na pola puta izmeu uticaja i sile (force). Uticaj se vri ubeivanjem. Sila predstavlja fiziki postignuto potinjavanje volje drugoga. Nasuprot uticaju i sili, mo podrazumeva nametanje sopstvene volje grupi ili volje jedne grupe drugoj, ako je mogue bez primene sile, ali ako to nije mogue, primenom najmanje potrebne sile. Georg varcenberger Drugo lice moi. Primoravanje drugih drava na promene moe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom sprovoenja moi. Takva tvrda mo moe poivati na obeanju nagrade (argarepa) ili pretnji (tap) Meka mo - navesti druge da hoe ono to vi hoete, mo privlanosti. Meka mo moe poivati na takvim izvorima kao to su privlanost neijih ideja ili sposobnost da se politiki prioriteti postave na nain koji oblikuje elje drugih. Smart Power se odnosi na kombinaciju tvrde i meke moi to jest da u zavisnosti od okolnosti i cilja kojem teite koristite i tvrdu i meku mo. ta ini mo Mo jedne drave nije vie presudno odreena samo veliinom teritorije, brojem stanovnika, vojnom moi, bogatstvom u tzv. grubim sirovinama i izvorima energije. Znaajni izvori moi u meunarodnim odnosima su i stepen tehniko-tehnolokog razvoja, obrazovna i starosna struktura stanovnitva i, pre svega, njene nove dimenzije se iskazuju kroz sloenu meuzavisnost svih subjekata i inilaca - uesnika u meunarodnim odnosima i svetskim poslovima, preko uticaja koji, na primer, neko ima na donoenje odluka u radu meunarodnih organizacija. Novi vidovi ispoljavanja moi u meunarodnim i globalnim odnosima su, dalje, privlanost kulturnih dobara, ideologije, naina razmiljanja i ivota itd., ukratko - privlanost ukupnog civilizacijskog obrasca. Glavni problemi kada se procenjuje mo su: stalna promenljivost, subjektivnost, percepcija moi, nepostojanje instrumenata za merenje moi rat kao najbolji instrument za merenje moi?, problem kriterijuma GDP, GNP, PPP, GDP per capita, uspon i opadanje u moi je pre proces nego neto to se deava brzo. To d li je drv dns mon i bogt ili nije, ne zvisi od obilj ili sigurnosti njene moi i bogtstv, ve prvenstveno od injenice d li njeni susedi poseduju vie ili mnje tog od nje. (fon Hornik, nemki merkntilistiki pisc)

68

Mo se moe ralaniti na nove dimenzije, koje onda bolje govore o njenoj promenjivosti i neprimenjivosti, pa ak i o eventualnoj nemoi moi. Karl Doj predlae sledee dimezije moi: 1)Prva je njena koliina, teina (weight) koja pokazuje do koje mere nosilac moi moe da promeni tok dogaaja, odnosno tue ponaanje 2)Druga dimenzija je prostor (domain) koji ukazuje na to gde se nalaze ljudi ije se ponaanje ispoljavanjem moi verovatno menja. U ovom pogledu najupadljivija je razlika izmeu moi jedne drave na sopstvenoj teritoriji i u inostranstvu. 3)U opisivanju moi dalje treba uzeti u obzir njen opseg (range) koji Doj definie kao razmak izmeu najvie nagrade i najstroe kazne koje nosilac moi moe dati ili izvriti. 4) I na kraju, mo ima svoj i svoj domaaj (scope), prema vrstama ili klasama ponaanja na koje se moe uticati. Uprkos stlnoj zinteresovnosti ove knjige d ide trgom krupnih tendencij u svetskim poslovim proteklih pet vekov, on ne tvrdi d ekonomij determinie svki dogj, ili d je on jedini uzrok uspeh i neuspeh svke drve. Nprosto je suvie mnogo dokz koji ukzuju n druge stvri: geogrfij, vojn orgnizcij, morl ncije, sistem sveznitv... Ono to izgled d je ipk nepobitno, jeste d u rzvuenim rtovim velikih sil (obino i kolicij) pobedu zdobij strn s nprednijom proizvodnom osnovom ili, kko su pnski kpetni imli obij d ku, onome ko im poslednji eskudo (Pol Kenedi)

69

49. Mo i informatika revolucija Efekti tree informatike revolucije na centralne vlade jo su u ranoj fazi. Umesto meudravne politike imaemo iru svetsku politiku. Srednjovekovni Evropljanin je moda imao podjednaku lojalnost prema lokalnom gospodaru, vojvodi, kralju i papi. Budui Evropljanin e moda dugovati lojalnost Britaniji, Parizu, Briselu, kao i nekolikim sajber zajednicama koje se bave religijom, radom i razliitim drugim interesima. (Dozef Naj) Pre etiri stolea, engleski dravnik-filozof Frensis Bejkon napisao je da je informacija mo. Na poetku dvadeset prvog veka, pristup ovoj vrsti moi ima mnogo vei broj ljudi, unutar drava i u njihovim odnosima. Vlade su uvek vodile rauna o protoku informacija i kontroli nad njima, a sadanje razdoblje nije prvo na koje su promene u informatikoj tehnologiji snano uticale. Gutenbergovom izumu tamparije, koji je omoguio tampanje Svetog pisma i njegovu dostupnost ogromnom delu evropskog stanovnitva, esto se pripisuje glavna uloga na poetku Reformacije. Kljuna odlika informatike revolucije nije brzina komunikacije izmeu bogatih i monih: doslovno trenutna komunikacija izmeu Evrope i Severne Amerike mogua je vie od 130 godina. Sutinska promena je izuzetno smanjenje trokova prenosa informacije. Za sve praktine svrhe, sadanji trokovi prenosa postali su zanemarljivi; stoga je koliina informacija koje se mogu preneti irom sveta u stvari neograniena. Rezultat je eksplozija informacija, pri emu su dokumenti jedan mali deo u tome. Brzina procesora udvostruavala se svakih 18 meseci tokom 30 godina, a na poetku dvadeset prvog veka kota manje nego 1 procenat onoga koliko je kotala ranih sedamdesetih. Informatika revolucija ini svetsku politiku sloenijom tako to daje vee mogunosti nedravnim akterima, to ima svoje dobre i loe strane, i smanjuje kontrolu centralnih vlada. Takoe utie na mo meu dravama. Ovde koristi imaju Sjedinjene Drave, a mnoge siromanije zemlje zaostaju. Dok su neke siromane zemlje kao Kina, Indija i Malezija napravile znaajan napredak ulaskom u informacionu ekonomiju, 87% ljudi koji koriste internet ivi u postindustrijskim drutvima. U informatiko doba svet ostaje meavina poljoprivrednih, industrijskih i ka uslugama orijentisanih ekonomija. Postindustrijska drutva i vlade najtee pogoeni informatikim dobom uporedo postoje i stupaju u interakciju sa zemljama daleko manje pogoenim informatikom revolucijom. Sa smanjivanjem trokova za kupovinu sve monijih i monijih raunara ija se veliina smanjuje dok postaju sve rasprostranjeniji, njihove decentralizujue posledice nadmaile su pomenute centralizujue efekte. Internet stvara sistem u kome je mo posedovanja informacija rasprostranjenija. U poreenju sa radijom, televizijom i novinama, koje kontroliu urednici i emiteri, internet stvara komunikaciju jedan-na-jedan (preko elektronske pote), jedan-prema-mnogima (preko line internet stranice ili elektronske konferencije), mnogi-prema-jednom (preko elektronskog emitovanja) i, moda najvanije, mnogi-prema-mnogima (chat room na internetu). irenje informacija znai da e mo biti rasprostranjenija, a neformalne mree e uzdrmati monopol tradicionalne birokratije. Brzina internet operacija znai da e sve vlade, i ovde i u inostranstvu, imati manje kontrole nad svojom delatnou. Politike voe imae manji stepen slobode delovanja pre nego to budu morale da se uhvate u kotac sa dogaajima, a onda e biti prinueni i da dele pozornicu sa vie aktera. Konstruktivisti upozoravaju da emo morati da izbegavamo opinjenost pojmovima kao

70

to su ravnotea snaga i hegemonija, i merenje moi pomou koga uporeujemo samo tvrdu mo drava kojima upravljaju centralizovane vlade. Neki aspekti informatike revolucije pomau malima; ali neki pomau onima koji su ve veliki i moni. Postoji nekoliko razloga za ovo. 1) veliina je jo uvek vana. 2) ak i onde gde je sada jeftino iriti postojee informacije, prikupljanje i proizvodnja novih informacija esto zahteva veliku investiciju 3) oni koji poinju prvi, esto su kreatori standarda i arhitekture informatikih sistema. 4) vojna mo ostaje vana u kritinim domenima meunarodnih odnosa. Informatika tehnologija ima neke efekte na korienje sile koja koristi malima a nekad ide u prilog ve monima. Informatika revolucija nije ujednaila mo meu dravama. Do sada je imala suprotan uinak, a realisti se moda oseaju osloboenim krivice. ta je, meutim, sa smanjenjem uloge vlade i moi svih drava. Ovde su promene mnogo vie u skladu sa predvianjima liberala i konstruktivista. Sloena meuzavisnost sigurno je mnogo vea u prostoru viestruktih kanala kontakta izmeu drutava. Eksplozija informacija proizvela je paradoks obilja. Obilje informacija dovodi do gubljenja panje. Kada su ljudi pretrpani velikim koliinama informacijama, imaju tekoa da razlikuju na ta da se usredsrede. Vie nego informacija, panja postaje resurs koji nedostaje, a oni koji mogu da razlikuju vrednu informaciju od pozadinskog uma stiu mo. Informacije koje izgledaju kao propaganda mogu ne samo da budu odbaene, nego moe da se ispostavi da su kontraproduktivne ukoliko podrivaju ugled zemlje. Preterane tvrdnje u vezi sa orujem za masovno unitenje Sadama Huseina i vezama sa Al Kaidom, 2003.godine su moda pomogle mobilisanje domae podrke irakom ratu, ali ankete pokazuju da je naknadno otkrivanje preterivanja zadalo skup udarac britanskom i amerikom kredibilitetu. U novim uslovima vie nego ikada, tzv. meka propaganda moe se pokazati delotvornijom nego tvrda. Sada je poverenje kljuni resurs, i vaan izvor meke moi. Ugled postaje ak i vaniji nego u prolosti, a politike borbe vode se oko stvaranja i razaranja kredibiliteta. Vlade se nadmeu za poverenje ne samo sa drugim vladama, nego sa velikim brojem mogunosti ukljuujui novinske medije, korporacije, nevladine organizacije, meuvladine organizacije i mreu naunih zajednica. Politika je postala nadmetanje za poverenje (90-ih u Srbiji se verovalo Radiju Slobodna Evropa i radiju B92, a ne dravnim stanicama). to se tie drava, veinu informacija oblikuju demokratije. Ovo nije sluajno. Njihovim drutvima je dobro poznata slobodna razmena informacija a njihovim upravljakim ustanovama to ne predstavlja pretnju. One mogu da oblikuju informacije zato to takoe mogu i da ih dobijaju. Kako, meutim, drutva kao to je Singapur dostiu nivo razvoja pri kome vei broj obrazovanih radnika trai manje ogranienja za pristup mrei, Singapur je u opasnosti da izgubi radnike sa stvaralakim znanjem, svoje najvrednije bogatstvo za nadmetanje u informatikoj ekonomiji. Zato se Singapur bori sa dilemom preoblikovanja vlastitog obrazovnog sistema kako bi podstakao pojedinanu kreativnost kakvu e traiti informatika ekonomija, dok u isto vreme pokuava da dri postojei drutveni nadzor nad protokom informacija. Zatvoreni sistemi postaju sve skuplji.

71

Dravne granice relativno uspeno zadravaju nepoeljne izvan, ali su, istovremeno, propustijivije za najrazliitije uticaje vie nego ikada ranije; osporava se znaaj fizikog prostora i geopolitikog naina razmiljanja, ali je teritorija i dalje glavno pitanje za rnnoge narode u odnosu tesne meuzavisnosti, naime, odvijaju se istovremeno globalizacija i fragrnentacija - kao takozvana fragmegracija - Rozenau. Subjekti novonastajuih globalnih odnosa iz "oba sveta svetske politike" mogu se, na osnovu stepena optosti, razvrstati u najmanje tri grupe: 1) Drave i meunarodne organizacije su po obuhvatu najiri, a po snazi, i dalje najmoniji subjekti; 2) Veze i odnosi koji se uspostavljaju izmeu vlada, nadnacionalnih i transnacionalnih organizacija, ali i etnikih zajednica i brojnih drugih kolektiviteta, na jednoj, i pojedinaca, na drugoj strani; 3) meunarodnim i globalnim izazovima i pretnjama sa "najnieg nivoa" odgovaraju pojedinci kao najbrojniji skup subjekata svetske politike i globalnih odnosa u nastajanju. Medutim, upravo je in uvoenja pojedinca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa ona rasedna linija", differentia specifica novog globalnog bezbednosnog poretka in statu nascendi naspram svih sadanjih i preanjih organizacionih naela i oblika nacionalne i meunarodne bezbednosti. revolucija u vinosti pojam koji uvodi Rozenau, a koji znai da danas ljudi znaju mnogo vie stvari da rade sami nego ikada pre u ljudskoj istoriji. Zemlje e se razlikovati po tome koliko daleko i brzo e informatika revolucija podsticati decentralizaciju, i koliko se suprotnih sila moe pojaviti. ini se veoma verovatnom opta pretpostavka da vlade drava gube svoj monopol nad spoljnom politikom, i da e biti prinuene da dele pozornicu svetske politike sa nedravnim akterima kao to je opisano u osmom poglavlju ove knjige. To rasprivanje moi moe imati i pozitivne i negativne posledice. Prema prvom, pozitivnijem shvatanju, tehnologija podstie ekonomski razvoj i slabi autoritarne reime. Rezultat bi bio da se ubrzava irenje ostrva demokratskog mira. Prema drugom, negativnijem shvatanju, uoava se novi feudalizam u kome destruktivni pojedinci, teroristike grupe, i druge slabe drave imaju pristup sredstvima za masovno unitenje, to stvara pravu anarhiju, za razliku od anarhije koja postoji meu dravama. U jednom takvom nesigurnom svetu, moe doi do otpora koji usporava proces ekonomske globalizacije i u kome graani rtvuju demokratske slobode u korist hobzijanskih autokratskih vlada koje im obezbeuju linu bezbednost.

72

50. Tvrda, meka i pametna mo u meunarodnim odnosima Mo je sposobnost da se postignu neije svrhe ili ciljevi. Jo preciznije reeno, to je sposobnost da se utie na druge i da se ostvare eljeni rezultati. Konverzija moi je osnovni problem koji se pojavljuje kada govorimo o moi u smislu izvora. Neke zemlje su bolje od drugih u u pretvaranju svojih resursa u neki praktian uticaj, slino kao to neki veti igrai pobeuju uprkos tome to su im u rukama slabe karte. Konverzija moi je sposobnost da se potencijalna mo, koja se meri resursima, pretvori u stvarnu mo, koja se meri promenom ponaanja drugih. Da bismo ispravno predvideli ishode, potrebno je da poznajemo i vetine zemlje po pitanju konverzije moi i izvore moi koje poseduje. Postoji i faktor koji se ponekad zove drugo lice moi. Primoravanje drugih drava na promene moe se nazvati direktnim ili zapovednim metodom sprovoenja moi. Takva tvrda mo moe poivati na obeanju nagrade (argarepa) ili pretnji (tap). Postoje, meutim, i meki ili indirektni nain za ostvarenje moi. Neka zemlja moe da u svetskoj politici postigne eljene rezultate zato to druge zemlje ele da je im itiraju ili su saglasne sa sistemom koji takve rezultate proizvodi. U tom smislu, podjednako je vano postaviti dnevni red i privui druge aktere u svetskoj politici kao i primoravati druge na promene u konkretnim situacijama. Ovaj aspekt moi - navesti druge da hoe ono to vi hoete - moe se nazvati mo privlanosti ili ponaanje zasnovano na mekoj moi. Meka mo moe poivati na takvim izvorima kao to su privlanost neijih ideja ili sposobnost da se politiki prioriteti postave na nain koji oblikuje elje drugih. Roditelji tinejdera znaju da e, ako su oblikovali uverenja i preference svoje dece, njihova mo biti vea i trajae due nego da su se oslanjali samo na aktivnu kontrolu. Na slian nain, politike voe i pristalice konstruktivistike teorije ve dugo razumeju mo koja dolazi iz postavljanja dnevnog reda i odreivanja okvira rasprave. Sposobnost da se ustanove elje tei da se povee sa neopipljivim izvorima moi kao to su kultura, ideologija i ustanove. Tvrda i meka mo su povezane, i mogu osnaiti jedna drugu, ali nisu iste. Materijalni uspeh ini kulturu i ideologiju privlanom, a izostanak rezultata u ekonomskoj i vojnoj sferi dovodi do sumnji u same sebe i do krize identiteta. Meka mo se ne zasniva iskljuivo na tvrdoj moi. Meka mo Vatikana nije iezla sa smanjenjem veliine papske drave u devetnaestom veku. Kanada, vedska i Holandija danas tee da imaju vie uticaja nego neke druge drave podjednakih ekonomskih ili vojnih kapaciteta. Sovjetski Savez je posedovao znaajnu meku mo u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali ju je protraio nakon invazije Maarske 1956. i ehoslovake 1968. godine. Smart Power se odnosi na kombinaciju tvrde i meke moi to jest da u zavisnosti od okolnosti i cilja kojem teite koristite i tvrdu i meku mo. Izvori moi nikada nisu statini i oni nastavljaju da se menjaju i u dananjem svetu. tavie, oni su razliiti u razliitim delovima sveta. Meka mo postaje sve vanija u odnosima izmeu postindustrijskih drutava u informatikom dobu u kojem preovlauje demokratski mir, a tvrda mo je esto od vee vanosti u industrijalizujuim i preindustrijskim delovima sveta. U doba ekonomija zasnovanih na informacijama i transnacionalnoj meuzavisnosti, mo postaje manje prenosiva, manje opipljiva i manje prinudna.

73

51. Struktura i raspored moi u meunarodnim odnosima na poetku 21. veka Meunarodna zajednica je istorijska i klasna pojava u razvoju meunarodnih odnosa, kao izraza objektivne nunosti, koja podrazumeva postojanje a) odreenog stepena i intenziteta meunarodnog optenja, b) odreenog dostignutog nivoa i oblika u meunarodnoj pravnoj i politikoj orga- nizaciji meunarodnih odnosa... v) odreenih optih i zajednikih interesa prvenstveno drava pa i sveta kao celine u meunarodnim odnosima. Neosporno je da je tokom istorije meunarodna zajednica doivela mnoga preobliavanja, te se kod mnogih teoretiara, bez obzira na termin koji usvajaju, pojavljuje potreba da se prikau razliita stanja, u kojima se ona nalazila ili se moe nai. Najee se pri tome polazi od strukture meunarodne zajednice i rasporeda moi u njoj. Pod strukturom meunarodne zajednice podrazumevaju se elementi te zajednice i okolina u kojoj deluju. Elementi meunarodne zajednice su subjekti meunarodnih odnosa, a okolina u kojoj deluju izraava se dejstvom inilaca koji utiu na subjekte meunarodnih odnosa i meunarodne zajednice u celini. Tipologija meunarodnih sistema prema rasporedu moi ima mnogo. Od poznatijih pojmova koji se s tim u vezi sreu treba pomenuti sledee: 1) Imperijalna struktura - Imperijalna struktura postoji onda kada u meunarodnoj zajednici preovlada jedan centar, koji ima odluujui uticaj na pojedine jedinice. Ovakva struktura pribliava se politikom sistemu drave i bila je mogua u podeljenoj meunarodnoj zajednici, tj. u razdobljima kada su skupovi subjekata meunarodnih odnosa iveli odvojeno jedni od drugih. U pojedinim delovima stvarana su carstva, koja nisu bila jedinstvene drave u savremenom smislu rei, ali su zauzimala ceo poznati svet, odnosno deo sveta (npr. Kina, Indija). Makedonska i Rimska drava imale su sline ambicije, dok su kasni oblici ovakve strukture uoljivi u Svetom rimskom carstvu srednjeg veka i u halifskoj carevini. U jedinstvenoj meunarodnoj zajednici ovakva struktura nije ostvarena, ali je teorijski mogua u vidu svetske drave. 2) Polarizovana struktura - Kada se, umesto jednog, u meunarodnoj zajednici pojavi vie centara predominantne moi, ona ima polarizovanu strukturu. Subjekti meunarodnih odnosa tee ili su primorani da se grupiu oko nekoliko drava, koje su izuzetno mone i otuda se nazivaju velikim silama ili slinim imenima. U razdeljenoj meunarodnoj zajednici ovo se odigrava u pojedinim delovima sveta (Atina i Sparta u zajednici grkih gradova-drava), dok se u jedinstvenoj zajednici izraava svetskim delovanjem jed- nog ueg broja drava kojima se priznaje takva misija. U toku XIX veka, Evropa, kao celina, dominirala je ostalim svetom, dok su polovi sila bili izraeni u obliku nekoliko vodeih sila na tom kontinentu. Ako postoje samo dva glavna centra moi, polarizovana struktura se naziva bipolarnom, kao to je to bio sluaj sa strogom blo- kovskom podelom posle Drugog svetskog rata, sa SAD i SSSR kao blokovskim liderima (polovima), odnosno supersilama. im se pojavi trei pol, struktura postaje multipolarna. 3) Nepolarizovana ili difuzna struktura - struktura u kojoj je mo ravnomereno rasporeena na sve subjekte (Grki gradovi drave pre prevlasti Sparte i Atine, Evropa pre kolonijalnih osvajanja)

74

Ove su strukture zamiljene samo kao isti modeli te se u stvarnosti meaju i prelaze jedna u drugu. tavie, neki autori smatraju da su sve one nestabilne i da sadre tenju da budu zamenjene nekom drugom, u vidu krunog kretanja koje ispo- ljava izvesne pravilnosti.12 Da bi se stvarnost ugurala u neki od ovih obrazaca, vre se prilagoavanja u vidu labavih polarnih sistema ili difuzno-blokovskih sistema ili se biraju primeri koji se odnose samo na deo sveta. Jedan od najstarijih sistema koji se predlae radi zatite nekih univerzalnih i zajednikih vrednosti naziva se ravnoteom snaga (moi). U globalnom informatikom dobu, mo je meu dravama raspodeljena po obrascu koji podsea na sloenu trodimenzionalnu ahovsku tablu, na kojoj se igra odvija i horizontalno i vertikalno. Na vrhu ahovske table gde su politiko-vojna pitanja, vojna mo je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Dravama kao jedinom supersilom, ali u sredini table gde su ekonomska pitanja, Sjedinjene Drave nisu hegemon ili imperija, i moraju da se cenjkaju sa Evropom sa jednakih pozicija kada Evropa deluje kao ujedinjena celina. Na primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na privredu, one moraju nai kompromis, da bi postigle sporazum. I na dnu table transnacionalnih odnosa koji prelaze granice van kontrole vlada drava i tako ukljuuju raznovrsne aktere kao to su bankari i teroristi, mo se haotino rasprava. Trenutnu raspodelu moi u svetu moemo oznaiti kao meuzavisnost na vie nivoa. Naime, nijedna pojedinana hijerarhija ne opisuje na odgovarajui nain dananju svetsku politiku, kao to to ini ona koja je prikazuje kao trodimenzionalnu partiju aha. Ali sva ta sloenost ne bi nita znaila da se vojna mo pretvara poput novca i da se moe odrediti ishod u svim oblastima. Vojna vetina se, meutim, dokazala kao slabo sredstvo za predvianje ishoda u dananjoj svetskoj politici na ekonomskoj i transnacionalnoj ahovskoj tabli. Istina je da Sjedinjene Amerike Drave imaju raznovrsniji portfolio izvora moi nego bilo koja druga zemlja na svetu, ali svetski poredak dananjice nije era amerike imperije u tradicionalnom smislu te rei. Uprkos svemu, jedina svetska supersila ne moe sebi dopustiti taj luksuz da deluje sama. Proces globalizacije stavio je na dnevni red meunarodnih odnosa sledee: ak ni najmonija zemlja sveta ne moe se hvatati u kotac sa njom samo sopstvenim snagama-uzmite kao dokaz pitanja meunarodne finansijske stabilnosti, globalnih klimatskih promena, irenje infektivnih bolesti, i transnacionalnu trgovinu drogom, kriminal i teroristike mree. Danas postoje razliita shvatanja o tome kakav je svet. Raspodela moi je prema Crauthammer-u unipolarna. Kisinder veruje da je multipolarna i da SAD ne moe da dominira sama, tu su jo Evropa, Kina, Japan, Rusija i prema njegovom miljenju Indija. Uni-Multipolaran je svet prema Hatingotonu. On veruje da je za vreme rata bila bipolarna struktura ali da sadanja situacija ne odgovara tom modelu i da je zato neophodno postojanje hibridnog modela koji ima jednu supersilu i vie okolnih sila. Sa zavretkom Hladnog Rata dolazi i do vanih nestrukturalnih promena. Proces meunarodne politike u Evropi znaajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska Unija ujedinjuje Nemaku i druge evropske drave, na nain na koji one ranije nikada nisu bile povezane.

75

Glavni uzroci deavanja u meunarodnim odnosima, nalaze u strukturi medjunarodnog sistema. Struktura je pojam koji uvodi Kenet Volc da oznai ono to se apstrahovanjem moe izvui iz meunarodne politike i ona se sastoji od : - naina organizacije vlasti (koji je u meunarodnoj politici anarhija a u unutranjoj hijerarhija) -raspodele moi u meunarodnom sistemu koja, u zavisnosti od broja polova, odnosno, najjaih i najmonijih drava u meunarodnom sistemu, moe biti unipolarna, bipolarna i multipolarna. Za razliku od strukture unutranje politike Volc kod strukture meunarodne politike izostavlja jednu veoma bitnu osobinu politikih jedinica, koje cine jedan medjunarodni sistem, a to su razlike meu njima.U unutranjoj politici postoji razliciti organi vlasti a u meunarodnoj politici drave da bi opstale moraju da se socijalizuju ( da lie jedna na drugu i da obavljaju iste funkcije). Unipolarni sistemi su skloni propadanju poto drave, u tenji da ouvaju vlastitu nezavisnost, vode politiku ravnotee snaga protiv drave koja ima premo u sistemu, ili protiv hegemona, ili e neka drava ija je mo u usponu, u nekim sluajevima izazivati mo vodee drave. U multipolarnim ili u meunarodnim sistemima koji imaju rasprenu raspodelu moi, drave e formirati saveze u cilju ostvarenja ravnotee snaga, ali e savezi biti fleksibilni. Ratovi se mogu dogoditi, ali e biti relativno ogranieni u svom opsegu. U bipolarnim sistemima, savezi postaju mnogo rigidniji, to zauzvarat doprinosi veoj verovatnoi izbijanja sukoba irih razmera, moda ak i svetskog rata. Neki analitiari kau da bipolarlni sistemi ili erodiraju ili eksplodiraju. Ovo se desilo u Peloponeskom ratu kada su Atina i Sparta pojaale meusobna trvenja potujui vlastite saveznike obaveze. Meunrodn struktur i odnosi u periodu posle Hldnog rt odumiru i n njihovo mesto dolze novi koji ublvju ulogu Zpd. Uticj ovih promen u Evropi odrve Kosovo i celokupn region jugozpdne Evrope nekoliko godin u nestbilnom stnju. Z ovo postoji pet rzlog: Prvo, tokom prethodnih pet godin Sjedinjene Drve stlno su gubile mo, utoritet i uticj n svetskoj pozornici. Tkozvni unipolrni trenutk, koji je treblo d opie meriku mo posle slom Sovjetskog Svez i komunizm, u stvrnosti nije bio nit vie od trenutk.Drugo, Evropsk unij je u izvesnoj meri posustl i postl nesigurn kd je re o plnovim z proirenje i produbljenje. Tree, NATO je posto zstreo. Uprkos zvretku Hldnog rt kd je NATO bio neophodn z ztitu Zpd, ovj svez nstvio je d postoji po inerciji i zbog nesposobnosti zpdnih lider d se upuste u veom nporn poso stvrnj sistem bezbednosti koji odgovrju stvrnosti 21. vek.etvrto, Rusij se s Vldimirom Putinom ponovo pojvil n svetskoj pozornici ko znjn sil. I pored tog to su odnosi Moskve s Evropom i Sjedinjenim Drvm esto nespretni, nem sumnje d ekonomski i politiki uticj svremene Rusije rste. Konno, sve bolji odnosi izmeu Rusije i Turske obevju preorijentisnje politikih, ekonomskih i vojnih odnos ne smo u prioblnom podruju Crnog mor, ve potencijlno i u itvoj jugoistonoj Evropi.

76

52. Pojam strategije i strategijskog miljenja u meunarodnim odnosima Re strategija je starogrkog porekla: znaila je u to vreme, i vie od dva milenijuma ka savremenom dobu, iskljuivo vetinu voenja rata ratovodstvo Definicije: Strategija je upotreba vojne sile u konkretnom fizikom prostoru radi postizanja politikih ciljeva. Vojna strategija je vetina upotrebe oruanih snaga za postizanje ciljeva koje je postavila politika- Lidel Hart Vojna strategija predstavlja sistem naunih znanja o zakonomernosti rata kao oruane borbe u ime odreenih klasnih interesa. - Sokolovski Strategija se podreuje i slui ciljevima koje je postavila politika, ali istovremeno, politika ne moe postaviti ciljeve koji nisu u skladu s mogunostima strategije, ako su ti ciljevi ostvarivi primenom sile. Ciljevi koje je postavila politika mogu biti ofanzivni (osvajanje...), defanzivni (zatita teritorija ili drugih interesa), ili pak mogu jednostavno teiti odranju politikog status quoa). Najvaniji sastavni delovi u ljudskoj delatnosti upotrebe vojne sile, kao i miljenja koje takvu ukupnu drutvenu aktivnost nastoji da tumai: na najniem stupnju je taktika kao nain upotrebe sile na bojnom polju, npr., u konkretnom sudaru vojski; strategija relativno samostalno na mapi pravi raspored poteza u itavom ratu u okviru zadataka i ciljeva koje joj postavlja politika; kada strategija ide dalje i predvia upotrebu svih izvora moi jednog drutva za postizanje ciljeva koji nadilaze samo ishod rata, nego se bave i odnosima nastupajueg mira, na delu je tzv. grand strategija. Strategije se posle Drugog svetskog rata, po merilu prostornog obuhvata, a pre svega po sredstvima koje planiraju da koriste i ciljevima kojima tee, dele na nacionalne i velike (globalne) strategije: sve drave mogu imati, naravno, nacionalnu strategiju; samo velike sile iji se uticaj i domaaj politike proteu na itav svet imaju vlastitu nacionalnu koja je istovremeno i globalna strategija. Prevelika i jo vie preiroka upotreba pojma strategija zapravo je zamaglila njegov osnovni znaenjski sadraj, te je potreba jednog ovakvog pregleda znatna. Moda je ponovno izotravanje predmetnog i znaenjskog jezgra strategije neophodno najvie zbog toga, to se esto ne pravi valjano razlikovanje i hijerarhizacija izmeu, primera radi, 1) ukupne strategije drutvenog razvoja/ili razvoja jednog drutva, 2) spoljnopolitike strategije, 3) strategije nacionalne bezbednosti i 4) strategije nacionalne odbrane. I najposle, usaglasiti sve razliite strategije jednog drutva sa njegovim nacionalnim interesima...svejedno da li te interese smatramo za objektivno date ili subjektivno postavljene. Lorens Fridman: Grand strategija se tradicionalno bavila time kako i zbog kojih ciljeva drave pozicioniraju sebe unutar meunarodnog sistema. Pretpostavljalo se da je osnovni cilj drave opstanak kao suverenog entiteta, to zahteva usmerenost na potencijalne pretnje bezbednosti i mogua sredstva pomou kojih pretnje mogu biti eliminisane, obuzdane ili odbaene. Ova sredstva mogu biti drutvena, ekonomska, politika ili vojna,

77

premda je tradicionalna velika strategija bila koncentrisana na takve stvari kao to su stvaranje saveza i vojnu spremnost. Obrazlaui, dalje, pitanja kojima su se najvie bavile grand strategije u prolosti, Fridman istie da je posebno zapadnim silama zainteresovanim za ouvanje postojeeg stanja glavna briga uglavnom bila kako da obuzdaju takmace sa radikalnim namerama u odnosu na odreen raspored snaga meudravnog sistema. Beri Pozen svojim stavovima o ovom pitanju, posle iskustva teroristikih napada na Njujork i Vaington i posledine renacionalizacije koncepta bezbednosti, u novim okolnostima oivljava pojedine kljune postavke stratekog miljenja u njegovom klasinom znaenju. On, naime, strateko miljenje, a pre svega sadrinu jedne velike strategije, vraa u okvire osiguranja bezbednosti. Velika strategija je teorija nacionalne drave kako da obezbedi bezbednost za sebe samu. Pozen istie i da je velika strategija zapravo kljuni sastojak ukupne strategije spoljne politike neke zemlje; na ovaj nain, izmeu ostalog, on jasno razdvaja po optosti i po zahvatu ova dva strateka dokumenta. U tom pogledu, drave koje piu velike strategije bez jasno postavljenih ciljeva i dostupnih, odgovarajuih sredstava, ine to na svoju tetu. Pozen navodi etiri funkcije koje treba da ispunjavaju grand strategije: 1) mnogi resursi su retki i neobnovljivi te jasno postavljeni strateki prioriteti omoguavaju njihovu valjanu alokaciju i promiljeno iskoriavanje; 2) u mnogim velikim zemljama je neophodna usaglaenost u delovanju kljunih drutvenih i organizacionih struktura; 3) velike strategije treba da daju prednost odvraanju potencijalnih protivnika i osnaivanju saveznitava i prijateljstava, pre nego stvarnoj upotrebi sile; 4) razgovetno i odmereno postavljen okvir vrednosti i ciljeva jedne grand strategije jaa untardrutvenu odgovornost omoguava kritiku i popravljanje i daje priliku da se ex post facto procenjuje njen uinak. Takve velike strategije su dobre i za demokratiju, zakljuuje Pozen. Uloga velikih strategija je, po Beriju Pozenu, da nabroji i hijerarhizuje pretnje i navede potencijalne politike i vojne odgovore (sredstva) na njih. Od velikih strategija se jo oekuje da obrazloe navedeni redosled pretnji kao i da odgovore na pitanje zato su predloili odreena sredstva, a ne neka druga. Primera radi, u izuavanju strateke kulture veine zapadnoevropskih naroda prepoznatljiv je, uz druge izvore, i uticaj pojedinih kljunih istorijskih napisa koji su se bavili strategijama i stratekim miljenjem: poev od dela kineskog mislioca Sun Cua, Umee ratovanja, preko Tukididovog Peloponeskog rata, Kautiljine Artaastre, Cezarovog De bello Galico, Porfirogenitovog De administrando Imperii, sve do Napoleonovog doba i dela genijalnog pruskog stratega Karla fon Klauzevica... kod Grka je i danas mogue videti u stalnom nadgornjavanju dve strateke tradicije uticaj mitskoistorijskih linosti, ratobornog Ahila i pomirljivog Odiseja. primer SAD: Najvie rasprave u Americi i svetu povodom Buovog stratekog zaokreta vodilo se zbog istaknutog mesta koje je preduhitrujue delovanje (Preemption) dobilo u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2002.godine. Preduhitrujue delovanje, kao deo strategije, predstavlja glavnu novinu u pogledu sredstava za postizanje ciljeva koji, inae, nisu sutinski menjani u odnosu na prethodne sline dokumente. SAD su u nekoliko

78

navrata u svojoj istoriji delovale preemptivno, ali je Strategija nacionalne bezbednosti iz 2002. godine prvi put ovakvu praksu, koja je deo neotuivog prava drave na samoodbranu, podigle na nivo doktrine. Kako je tvrdio Stenli Hofman, pravila ponaanja najjaeg mogu da postanu pravila za ponaanje svih ostalih... Drugim reima, postavilo se i jedno sutinsko pitanje: nije li ovako iroko tumaeno i samododeljeno pravo na preduhitrujue delovanje, zapravo, paravan za voenje preventivnih ratova? Promene: iz pasivnog , defanzivnog stava u proaktivni, ofanzivni stav od zapreavanja i odvraanja do rata protiv terorizma uz preemptivno delovanje

79

53. Pojam bezbednosti, njeni elementi i opaanje u meunarodnim odnosima S obzirom na to da je taj izbor sutinskih vrednosti irok i da pri tom treba voditi rauna o njihovoj saglasnosti s meunarodnim vrednostima i legitimnim interesima drugih subjekata, tokom vremena se ispoljila sklonost da se, pod izrazom nacionalna bezbednost podrazumevaju ne samo instrumentalne vrednosti, nego i neke sutinske vrednosti kao osnovne, neophodne i bitne za svaku dravu. Bezbednost je postala oznaka, kako za instrumentalnu vrednost koja se sastoji u izvesnosti da e se neke vrednosti uivati due vremena, bez opasnosti da budu izgubljene, tako i za same sutinske vrednosti koje bezbedno treba da se uivaju. Postoje dva shvatanja. Po jednome, bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost njegovim dobrima a po drugome se bezbednost ne moe svesti samo na uverenje, nego na stvarno stanje neugroenosti. Ne postoji neka opteusvojena definicija nacionalne bezbednosti. U pokuaju da se doe do nje, treba, pre svega, ustanoviti da ona mora da ima dva elementa. Jedan je vrednosni, a drugi je saznajni (kognitivni). Treba, dakle, znati o kojim se vrednostima radi i ta predstavlja opasnost za njih. Objektivno shvatanje nacionalne bezbednosti podrazumeva: 1) opstanak - Za sve subjekte meunarodnih odnosa ova vrednost sastoji se u tome da ne prestanu da postoje. Meutim, paljivija analiza pokazuje da se pod opstankom ne podrazumeva samo zadravanje statusa posebne drave, ve jo i tzv. nacionalni i fiziki opstanak. U prvom sluaju, cilj je da nacija opstane kao takva, da se ne izgubi denacionalizacijom, asimilacijom ili onemoguavanjem reprodukcije, a u drugom sluaju misli se na fiziko preivljavanje postojee generacije stanovnitva, na opasnost od unitenja orujem ili izgladnjavanjem. 2) teritorijalni integritet - ovim povodom misli se na dvostruko simbolian znaaj teritorije. S jedne strane, ona je prostor na kome je ivela i razvila se nacija, odnosno nacije, koja sainjava stanovnitvo drave. Za to tle vezana je istorija drave i na e mu se nalaze spomenici ili mesta koji za ljude u dravi imaju veliku afektivnu vrednost. S druge strane, teritorija ima odbrambenu strateku funkciju, i sposobnost drave da je uva netaknutu svedoi o njenoj optoj sposobnosti da se stara o sebi. Da bi se, meutim, izbegli nesporazumi, treba naglasiti da je teritorija drave vrednost koju sama drava definie, te da druge drave prema njoj mogu biti sasvim ravnodune, ili ak smatrati da je postojanje neke drave u odreenom teritorijalnom obliku povreda meunarodnih vrednosti, pravila meunarodnog prava ili ak opasnost za bezbednost drugih. Kada je deo teritorije steen krenjem teritorijalnog inte-griteta druge drave (agresijom) postoji takoe otpor da se tako oblikovana teritorija prizna kao osnovno dobro drave-agresora. 3) Trea grupa vrednosti koja ulazi u pojam nacionalne bezbednosti povezuje se sa suverenom vlau kao konstitutivnim elementom svake drave. Ove se vrednosti oznaavaju raznim nazivima, od kojih su najei nezavisnost i samostalnost. Na osnovu ranijih izlaganja ovaj nam je pojam dovoljno jasan i znai, u stvari, postojanje neometanog, autonomnog procesa odluivanja. I ova je vrednost vrlo bliska opstanku, jer je prelaz izmeu gubljenja samostalnosti i nestanka drave ili drugog subjekta meunarodnih odnosa neosetan i nejasan. Gubljenje samostalnosti znai uvod u gubljenje drugih vrednosti. Otuda politika nesamostalnost nije i ne moe biti vrednost za spoljnopolitike odluioce, koji bi time poricali i svoje postojanje.

80

4) kvalitet ivota - kako ni pojedincu nije cilj samo goli ivot, tako ni za ljudsku grupu puka egzistencija nije dovoljna, ona trai ivot dostojan oveka. Postoji tendencija da se pod ovom vrednou podrazumevaju samo ekonomska dobra. Privredni razvitak i osamostaljenje su nesumnjivo preduslovi za postizanje i ouvanje boljeg kvaliteta ivota. To podjednako vai za razvijene zemlje i za zemlje u razvoju, mada je kod pr- vih naglaena i elja za ouvanjem steenog, naroito kada se radi o prednosti ili privilegiji nastaloj usled neravnopravnosti u svetskoj privredi. Otuda dolazi i do sukoba izmeu ove dve grupe zemalja, koji ne retko dobijaju i oblike pravnih sporova. Ako je visok ivotni standard graana jedne zemlje delimino zasnovan na jeftinim koncesijama za eksploataciju prirodnih bogatstava drugih zemalja, a dobijenim od strane ranijih tamonjih vlada, onda e svaki pokuaj da se takvi ugovori raskinu i izvri nacionalizacija stranih preduzea biti u razvijenoj zemlji protumaen kao krenje steenih prava i kao napad na kvalitet ivota njenog stanovnitva. Drugi, kognitivni, elemenat pojma nacionalne bezbednosti, svodi se na procenu stanja u kome se pomenuta dobra nalaze. Bezbednost postoji ako ta dobra nisu ugroena. U tom pogledu ima dva shvatanja. Po jednome, bezbednost je prisutna onda kada je subjekt uveren da ne preti opasnost njegovim dobrima a po drugome se bezbednost n e moe svesti samo na uverenje, nego na stvarno stanje neugroenosti. Ovo drugo shvatanje je tanije, iz prostog razloga to je subjekt koji misli da je bezbedan, a nalazi se u opasnosti, samo samopouzdan ili lakomislen, a ne bezbedan. Meutim, u stvarnom spoljnopolitikom odluivanju ova razlika nije toliko znaajna jer se odluioci ponaaju prema svom opaanju (percepciji) opasnosti koja preti osnovnim vrednostima. Ovo opaanje sastavni je deo definisanja situacije i podlono je svim onim zabludama koje se tu pojavljuju. U vezi s bezbednou su naroito uoljive dve tendencije. Jedna je venagovetena i ona se sastoji u tenji da se dravna bezbednost poistoveti s nacionalnom: otuda nepopularni reimi svaku opasnost po sebe tumae kao napad na vitalne interese cele zajednice i vrlo su spremni da sve svoje politike protivnike okvalifikuju kao agente stranih drava. U drugom sluaju, tei se apsolutnoj bezbednosti, koja u stvari krije elju da se ceo svet uredi po sopstvenoj meri i potrebi: zonom nacionalne bezbednosti proglaavaju se i najudaljenija podruja, a napadom na bezbednost i najmanje promene koje nisu u skladu s interesima takve drave. Percepcija bezbednosti koja zavisi od ljudske psihe i njenog opaanja stvarnosti - ako je neko paranoik onda nikad nije bezbedan. Ukoliko se smanjuje efikasnost sile za postizanje pozitivnih dravnih ciljeva, utoliko se ugroavanje dravne samostalnosti premeta sa vojnog na ekonomski plan. Politika jedne drave postaje sve zavisnija od politike drugih time to se razgrauju prirodne granice koje su do sada delile privredna podruja. Stoga politika ne tei samo cilju da odvrati stranu dravu od vojnih akcija nego i da je sprei u tome da cenu svoje unutranje politike prevali na domau dravu, na primer putem spoljnotrgovinskih restrikcija, odravanja vetakog deviznog kursa ili drugih necarinskih ogranienja. Opasnosti kojima je nacionalna bezbednost zemalja u razvoju izloena na ovaj nain velike su i dolaze s raznih strana. Sem od razvijenih drava, koje tee da na pomenute pa i mnogo brutalnije naine ostvare svoje interese, ovakvi pritisci potiu i od drugih subjekata meunarodnih odnosa, meu kojima se istiu transnacionalne privredne organizacije (tzv. multinacionalne kompanije).

81

definicije: -Bezbednost je, u objektivnom pogledu, odsustvo pretnji usvojenim vrednostima, a u subjektivnom pogledu, znai odsustvo straha da e te vrednosti biti napadnute (Arnold Wolfers); - U sluaju bezbednosti, razgovor se vodi o tenji ka slobodi bez pretnji. Kada se ova rasprava tie meunarodnog sistema, bezbednost se odnosi na sposobnost drava i drutava da ouvaju njihovu nezavisnu samobitnost i njihov funkcionalni integritet (Barry Buzan); Nesaglasnost se javlja i u pogledu nabrajanja vrednosti koje se tite, odnosno obezbeuju, ili im se tei, da bi se, kako Kenan kaze "ouvala fizika netaknutost nacionalnog ivota" koncepta nacionalnog interesa, tako i u pogledu njegovih subjekata. Interes (kerdos), pa tako i nacionalni interes, odreuju se polarizovano, u krajnostima: kao iskljuivo subjektivne, odnosno, kao iskljuivo objektivne kategorije. U tipine predstavnike shvatanja nacionalnog interesa kao objektivne kategorije mogu se ubrojati dve kole: realistika, naroito u pristupu Hansa Morgentaua, kao i sistemska na nain na koji je ovu zamisao u okviru svoje teorije razvio Morton Kaplan. Morgentau, kao to je dobro poznato, odreuje nacionalni interes u terminima sile, kao zvezdu vodilju dravne politike, on je, pri tom, jos i nepromenljiv u vremenu i prostoru". Dok doktrinarni realisti filozofsko-antropoloki zasnivaju svoje stavove u veitoj i nepromenljivoj ljudskoj prirodi, u oveku i njegovim zajednicama svojstvenoj volji za mo, dotle zagovornici sistemskog pristupa u izuavanju meunarodnih odnosa i nacionalnog interesa takvo "objektivno" utemeljenje ove zamisli vide u sistemu, njegovoj strukturi i odlikama, kao i u potrebama koje proistiu iz sistema imanentne tenje da se odri u ravnotei, proizvede interes (nacionalni interes u ovom slucaju), koji i nije nita drugo nego zadovoljavanje tih potreba nametnutih sistemom. Na drugoj strani, po broju pristalica zastupljenija subjektivna shvatanja nacionalnog interesa, koji neki zovu i javni interes, izjednaavaju ga sa dravnirn interesom, a u pojedinim krajnjim tumaenjima i sa onim to odlue zvanini donosioci odluka. Najpoznatiji preclstavnici takvih shvatanja (Snyder, Sapin i Bruck, na primer) smatraju, naime, da je nacionalni interes sve to ti donosioci odluka odlue, odnosno one to oni smatraju da nacionalni interes jeste. Krajnosti ova dva pristupa u izvesnoj meri miri Aron, koji smatra da je koncept nacionalnog interesa upotrebljiv u ogranienoj meri jer, po njemu, ukazuje na neke dugorone ciljeve drave i podsea graane na to da su lanovi jedne trajnije politike zajednice. Po Aronu je bezbednost uz slavu i ideju, jedan od nadistorijskih nacionalnih interesa svake drave. Najee se, nekad kao iskljuiva i najvanija, a nekad i kao prva izmeu drugih vrednosti, istice nacionalno samoouvanje, tj. nacionalna bezbednost. Nacionalna bezbednost je, kod ogromne veine pisaca o ovoj temi, nesvodivo jezgro nacionalnog interesa. otrebno je naglasiti i njegovu stalnu promenljivost. Preklapanje sadraja nacionalnog interesa sa sadrajem tradicionalnog koncepta bezbednosti je gotovo potpuno. Otuda je nacionalna bezbednost ugaoni kamen koncepta nacionalnog interesa kod mnogih autora. Razlikuje se od pojma dravne bezbednosti koja se odnosi na zatitu dravnih institucija i ustavnog poretka kao takvog.

82

54. Pojam ravnotee snaga i naini njenog uspostavljanja Od XVIII veka pa sve do Prvog svetskog rata, ravnotea snaga se smatrala najboljim i neprikosnovenim nainom za ouvanje stabilnosti u meunarodnoj zajednici i za zatitu bezbednosti njenih lanica. Ravnotea snaga je sistem u kome ivimo. Niko ga ne prihvata kao idealan, ali dogaaji koji su doveli do Drugog svetskog rata pruaju nam neposredno iskustvo o opasnosti njegovog neodravanja. Politika ravnotee snaga vodi se i danas, naroito od velikih sila, bilo da se to priznaje ili ne. Kako i samo njeno ime nagovetava, ravnotea snaga se prvenstveno oslanja na pojavu moi, te polazi od toga da se mojedne drave ili grupe drava ne moe obuzdati niim drugim do moi druge drave ili grupe drava. Prema ovakvom shvatanju, nagomilana mo e se neizbeno upotrebiti na utrb drugih subjekata, bez obzira na mogue suprotne izjave, pa ak i iskrene namere njenog nosioca. Posednik nesrazmerno velike moi ima na raspolaganju sredstva da ostvari najiri krug moguih spoljnopolitikih ciljeva. Dostupnost sredstava uticae ak i na proirenje tih ciljeva, tako da e vrednosti drugih subjekata biti ugroene. Jedini nain da do toga ne doe sastoji se u spreavanju takve premoi stvaranjem odgovarajue koliine protivmoi. Iz toga sleduje da je za jedan region, pa i za celu meunarodnu zajednicu, najbolje da je mo izjednaena, uravnoteena, jer se tada niko nee nai u mogunosti da posee za vrednostima ostalih. Drugog naina za ograniavanje moi nema, s obzirom na to da u meunarodnoj zajednici ne postoji vrhovna vlast koja bi sputavala njenog posednika i naterala ga da se ponaa u skladu s optim interesima. Hedli Bul pie: Glavna funkcija ravnotee snaga u meunarodnom drutvu nije da sauva mir nego da odbrani nezavisnost suverenih drava od pretnje dominacijom i da sprei da drutvo suverenih drava osvajanjem bude pretvoreno u univerzalnu imperiju i da to uini, ako je potrebno, ratom. Razlike se takoe pojavljuju kada treba ustanoviti mehanizam koji dovodi do ravnotee. Tu postoje tri glavne grupe gledita. 1) automatski - Prema prvom shvatanju, drave u stvari ne tee ravnotei: svaka od njih eli da bude to jaa i tako se i ponaa. Meutim, kao rezultanta tih pojedinanih nastojanja javlja se ravnotea. Kako se istovremeno smatra da ravnotea snaga obez- beuje interese svih drava, ovo je gledite deterministiko i optimistiko. Dovedeno do kraja, ono bi znailo da drave i dalje treba da slede iskljuivo sebine porive, a da e tako najbolje sluiti optem interesu. Najvie zastupljeno poetkom XIX veka, ovakvo shvatanje nastanka ravnotee jasno pokazuje koliko duguje os- novnim idejama liberalnog kapitalizma, zasnovanog na uverenju da e nesputana tenja svakog oveka da se obogati konano dovesti do opteg blagostanja. I danas ovakvo gledite zadrava isto poreklo. 2) spontani proces koriguju drave-balanseri (Razlozi zbog kojih se sistem ravnotee sa dravom-uravno-teivaem (balan- serom) toliko pominje vie su istorijske nego teorijske prirode. Naime, poto se XVIII i XIX vek uzimaju za zlatno doba ravnotee snaga u Evropi, ovaj se istorijski jedinstven period uzima kao uzor sistema ravnotee snaga. Klasini, pak, sistem evropske ravnotee ne moe se zamisliti ni objasniti bez uloge koju je u njemu igrala Velika Britanija, te se stoga slino mesto predvia za jednu dravu u ovakvom teorijskom modelu. Britansku politiku je ser Ajr Krou definisao 1907. godine na esto navoen nain: ova zemlja je odravala ravnoteu time to je svoju teinu

83

stavljala as na ovu, as na ovu stranu vage ali uvek na stranu koja je bila protiv politike diktature najjae pojedine drave ili grupe u datom trenutku Prema ovakvom shvatanju funkcionisanja sistema ravnotee snaga, drava balanser treba da bude izuzetak u odnosu na druge. Dok se ove poslednje samo staraju da uveaju svoju mo kako bi na raun drugih postigle dobitke, dotle balanser nema takvih tenji, ve mu je jedini cilj ravnotea znaajno samo istorijski. 3) ravnotei treba svesno da tee sve drave koje uestvuju u meunarodnim odnosima To ne podrazumeva samo elju slabijih da se izjednae s jaima da bi im se suprotstavili, ve i odanost onih koji su privremeno moniji (ili to lako mogu da budu) samome sistemu, ije osnove ne ele da narue, ukljuujui tu i dalje postojanje veeg broja nezavisnih subjekata, drava. Da bi odbranile opte, zajednike i sopstvene vrednosti, drave e, dakle, jaati sopstvenu moi grupisati se protiv monijeg potencijalnog protivnika, ali nee radi zadovoljavanja svih svojih interesa sei granu na kojoj sede time to e dopustiti izrazitu neravnoteu u svoju korist i tako dovesti u pitanje opstanak meunarodne zajednice sastavljene od veeg broja nezavisnih drava. Osnovni preduslovi potrebni za dejstvovanje sistema ravnotee snaga: a) U sistemu treba da postoji vei broj podjednako monih veih drava koje obino nazivaju velikim silama ili, kako M. Kaplan kae, esencijalnim akterima. b) Odluioci na elu takvih drava treba da deluju racionalno i u interesu sistema, to znai da primenjuju silu samo ako ne mogu pregovarati, da se uzdravaju od unitenja nekog od esencijalnih aktera, ili da poraenog takvog aktera zamene novim, da se suprotstavljaju svakom od njih kada hoe da bude predominantan ili da stvori naddravni sistem. v) Da bi to bilo mogue, drave treba u toj meri da budu sline izmeu sebe, kako bi se mogle zamenjivati kao saveznici. Drugim reima, meu njima ne bi trebalo da bude nikakvih posebnih srodnosti, naklonosti, netrpeljivosti i razlika, sem onih koje su posledica trenutne konstelacije snaga. g) Merenje moi treba da bude ostvarljivo i pouzdano. d) Treba da su mogui ogranieni ratovi, koji se mogu voditi dotle dok se ne postigne tano odreen cilj (ratovi radi ravnotee). Dva se razloga mogu navesti protiv zakljuka da je politika ravnotee snaga podobna da sauva mir. Prvi je istorijsko iskustvo. Kao to smo pokazali, evropski sistem ravnotee snaga nije uspeo da sprei manje ratove, pa je ak doveo do Prvog svetskog rata. Zanemarivanje Drutva naroda i politika suparnikih saveza posle Pr- vog svetskog rata utrli su put jo katastrofalnijem Drugom svetskom ratu. Drugi su razlozi teorijski. Pre svega, sam sistem ravnotee snaga podrazumeva rat, izazvan potrebom da se sprei poremeaj ravnotee: ogranien, ali ipak rat. Ceo sistem poiva na odvraajuem dejstvu protiv moi sakupljene naspram dominatne sile ili saveza; ako to dejstvo izostane, ona e morati da se pokrene, te dolazi do oruanog sukoba (kao ostvarenja pretnje). Pored toga postoje i logiki nedostaci da li podjednaka mo smanjuje izglede da doe do napada? Glavni obrasci za mirno ostvarivanje ravnotee snaga: 1) kompenzacija - Nijedna od vodeih sila nije mogla da dozvoli dobitak druge takve sile bez odgovarajue naknade (kompenzacije) za sebe. Inae bi prema logici koju smo upravo opisali porasla mo prve sile i ravnotea bi bila naruena.

84

Ve prema tome da li je re o teritorijalnom proirenju, kolonijalnom osvajanju ili uveanju interesne sfere, druga strana je traila i dobijala istovrsno ili slino uveanje. 2) intervencija, sprovodi se u okviru sopstvene interesne sfere i u sistemu ravnotee snaga tolerie od drugih nosilaca ravnotee u ime tobonjih viih interesa. Kad god unutranjopolitiki tokovi u dravi koja spada u interesnu sferu po oceni hegemona prete da izbace na povrinu struju koja bi vodila osamostaljenju, po hegemonovoj logici to moe biti samo radi prikljuenja drugoj sferi. Takva promena ugroava sistem u celini, tj. odnose izmeu nosilaca ravnotee, koji onda odobravaju oruanu intervenciju i nasilno guenje unutranjeg politikog pokreta. 3) tampon drave drave van interesnih sfera, ali u podrujima gde se pretenzije dveju velikih sila ukrtaju. Poto nijedna nije u stanju da zagospodari tim podrujem, a sposobna je da sprei rivala da to uini, tampon dravi se omoguava slobodno postojanje, pod uslovom da vodi pasivnu politiku, bez opredeljivanja izmeu suprotstavljenih sila. vajcarska je ostala kao tampon drava na strategijski veoma vanom delu Evrope, ije bi posedovanje nekoj od evropskih sila dalo prednost koju nijedna druga ne bi mogla da podnese. Iako za manju dravu u sistemu ravnotea snaga ima i gorih alternativa nego to je stanje tampon drave, njena je bezbednost nesigurna. Svaki poremeaj ravnotee moe da dovede do pripajanja tampon drave jednom nosiocu ravnotee s druge strane, uvek je mogu sporazum izmeu njih o njenoj podeli. Svi njeni zagovornici ne oekuju od ravnotee snaga da osigura mir, nego da zatiti bezbednost lanica meunarodne zajednice. Vodei politiku ravnotee snaga drave i nisu toliko elele da izbegnu rat, veda ga doekaju spremne, na strani koja ga nee izgubiti. Ravnotea snaga moe se demistifikovati kao formula koja je odravala kolektivnu premo grupe velikih sila, koje su smatrale da ne mogu da u potpunosti prevladaju jedna drugu, ali su se oseale slobodnim da svoje interese zadovoljavaju na raun subje- kata van svoga kruga. Tako je u Evropi u doba opteg usvajanja ravnotee snaga postojao tzv. koncept sila, koji se u sutini starao da ekspanzionistike i imperijalistike tenje svojih lanica samo usmerava, regulie i ujednai kako ne bi dolo do meusobnog sukoba.

85

55. Razliita shvatanja pojma ravnotea snaga: mit i stvarnost Termin ravnotea snaga obino oznaava najmanje tri razliite stvari: a) Ravnotea snaga moe znaiti bilo kakvu raspodelu moi. Ponekad ljudi koriste termin ravnotea snaga da oznae status quo, odnosno postojeu raspodelu moi. Tako su 1980.ih neki Amerikanci smatrali da e se, ako Nikaragva postane komunistika drava, ravnotea snaga promeniti. Takva upotreba ovog termina nije ba prosvetljujua. Kada bi neka mala drava promenila stranu, to bi moglo malo da promeni postojeu raspodelu moi, ali bi to bila prilino trivijalna promena i ona nam ne bi mnogo govorila o dubljim promenama koje se deavaju u svetskoj politici. Ovaj termin se takoe moe odnositi na posebne (i ree) situacije u kojima je mo ravnomerno raspodeljena. Ovakva upotreba moe oiveti sliku vage u ravnotei. Neki teoretiari realizma smatraju da do stabilnosti dolazi onda kada postoji ravnotea, dok drugi tvrde da se stabilnost pojavljuje onda kada je jedna strana nadmona, tako da se drugi ne usuuju da je napadnu. Teorija hegemonske stabilnosti kae da neuravnoteena mo proizvodi mir. Dok postoji jaka dominantna sila, postojae i stabilnost, ali kada ta jaka sila pone da slabi, a novi izaziva da se uspinje, rat je verovatniji. Pogledajmo Tukididovo objanjenje Peloponeskog rata: uspon moi Atine i strah koji je to izazvalo u Sparti, odgovaraju postavkama teorije hegomonske tranzicije moi. Kako emo videti kasnije, isto je i sa Prvim svetskim ratom. Ipak, moramo biti paljivi kada su takve teorije u pitanju zato to one imaju tendenciju da dovedu do predvianja prevelikog broja sukoba. 1880.-tih, Sjedinjene Drave pretekle su Veliku Britaniju kao najvea ekonomska sila sveta. 1895. godine dolo je do sukoba izmeu Sjedinjenih Drava i Velike Britanije zbog granica u Junoj Americi i izgledalo je kao da moe doi do rata. Tu je postojao izaziva koji se uspinje u moi, stari hegemon i uzrok sukoba, ali neete imati prilike da itate o velikom britansko-amerikom ratu iz 1895. godine zato to do njega nije ni dolo. Druga upotreba ovog termina odnosi se na ravnoteu snaga kao na politiku uravnoteavanja. Teorija ravnotee snaga pretpostavlja da e drave delovati u cilju spreavanja da se bilo koja zemlja razvije u dominantnu silu. Ovakva prognoza ima dugaak istorijat. Lord Palmerston, britanski sekretar za spoljne poslove 1848. godine, rekao je da Britanija nema vene saveznike ili stalne neprijatelje; Britanija samo misli na svoje interese. Ser Edvard Grej, britanski sekretar za spoljne poslove 1914. godine, nije hteo da ide u rat, ali je to ipak uinio zato to se plaio da e Nemaka stei premo u Evropi tako to e kontrolisati kontinent. A 1941. godine, kada je Hitler izvrio napad na Sovjetski Savez, premijer Vinston eril je rekao da Britanija treba da sklopi savez sa Staljinom, prema kome je bio veoma kritiki nastrojen samo nekoliko godina ranije. eril je rekao, Kada bi Hitler napao pakao, najmanje to bih uradio bilo bi da pohvalim avola u Donjem domu. Ovo su dobri primeri ravnotee snaga kao konkretne politike. Predvianje ovakvog ponaanja poiva na dvema temeljnim pretpostavkama: (1) struktura meunarodne politike je anarhini sistem drava, i (2) drave iznad svega cene svoju nezavisnost. Politika ravnotee snaga ne pretpostavlja nuno da drave deluju u cilju maksimiziranja moi. U stvari, drava moe da izabere sasvim razliit tok delovanja ako eli da maksimizira mo. One mogu da odaberu svrstavanje uz jaeg(bandwagon),, to jest da se pridrue onome ko izgleda jai i da uestvuju u podeli plena koji pobedn ik odnosi. Ovo je pojava karakteristina za unutranju politiku, gde se politiari priklanjaju

86

izglednom pobedniku. Ravnotea snaga, meutim, predvia da e se drava pridruiti onome ko se ini slabijim, zbog toga to e drave raditi na tome da bilo koju dravu spree da razvije premo. Svrstavanje uz jaeg u meunarodnoj politici nosi sa sobom rizik gubljenja nezavisnosti. Godine 1939. i 1940, Musolini se pridruio Hitlerovom napadu na Francusku da bi dobio neto od plena, ali je Italija postajala sve zavisnija od Nemake. Ovo je glavni razlog zbog kojeg politika ravnotee snaga preporuuje pridruivanje slabijoj strani. Ravnotea snaga je politika u kojoj se pomae autsajderima, jer ako pomognete favoritima oni se mogu, u nekom sluaju, okrenuti protiv vas i pojesti vas. Drave pokuavaju da uravotee mo delujui unilateralno, naoruavajui se ili formirajui saveze sa drugim zemljama, iji izvori moi mogu da pomau uravnoteavanje najjaeg. Ovo je jedna od najinteresantnijih i najsnanijih prognoza u meunarodnoj politici. Savremeni Srednji Istok je dobar primer. Kao to emo videti u estom poglavlju, kada su Iran i Irak uli u rat ranih 1980-ih, neki posmatrai smatrali su da e sve arapske drave podrati Irak Sadama Huseina, koji je predstavljao BAAS partiju i arapske snage, protiv Irana Ajatolaha Homeinija, koji je predstavljao persijsku kulturu i manjinsku iitsku verziju islama. Ali Sirija je, uprkos tome to je imala sekularnog vou iz BAAS partije, postala saveznik Irana. Zato? Zato to je Sirija bila zabrinuta zbog porasta moi svog suseda Iraka u arapskom svetu. Sirija je izabrala da uravnoteuje iraku mo, bez obzira na ideoloke sklonosti. Napori da se ideologija koristi u cilju predvianja ponaanja drava esto su pogreni, dok su protivintuitivna predvianja zasnovana na ravnotei snaga esto tana. Naravno, postoje izuzeci. Ljudsko ponaanje nije potpuno determinisano. Ljudska bia imaju izbor i ne ponaaju se uvek kako je predvieno. Odreene situacije navode ljude na odreeni tip ponaanja, ali ne moemo uvek da predvidimo detalje. Ako neko povie poar u prepunoj sali za predavanja, moemo predvideti da e studenti potrati na izlaz, ali ne i na koji izlaz. Ako svi izaberu jedan izlaz, zbog stampeda mnogi nee moi da izau. Teorije u meunarodnoj politici esto imaju veliki broj izuzetaka. ak iako je ravnotea snaga u politikom smislu jedan od najjaih prognozera u meunarodnoj politici, njen uinak je daleko od savrenstva. Zato zemlje ponekad planski izbegnu ravnoteu snaga, i umesto toga se pridrue jaoj, a ne slabijoj strani, ili ostanu po strani, ignoriui rizike koji prete njihovoj nezavisnosti? Neke zemlje moda ne vide alternativu ili veruju da ne mogu da utiu na ravnoteu. Ako je tako, mala zemlja moe da odlui da mora da ue u sferu uticaja velike sile, nadajui se pri tome da e joj neutralnost sauvati neku slobodu delovanja. Drugi razlog zbog koga su predvianja ravnotee snaga ponekad pogrena ima veze sa opaanjem pretnji. Na primer, isto mehaniko izraunavanje izvora moi drava 1917. godine predvidelo bi da e Sjedinjene Drave ui u Prvi svetski rat na strani Nemake, zbog toga to su Britanija, Francuska i Rusija posedovale 30% svetskih industrijskih resursa, dok su Nemaka i Austrija posedovale samo 19%. Stvari se nisu odigrale na ovaj nain, delom zato to su Amerikanci Nemce doivljavali kao vojno jae i kao agresore u ratu, i zbog toga to su Nemci potcenili ameriki vojni potencijal. Opaanja pretnje esto su pod uticajem blizine pretnje. Susedna zemlja moe biti slaba na nekoj apsolutnoj globalnoj skali, ali moe biti pretnja u regionu ili na lokalnom podruju. Razmotrimo sluaj Velike Britanije i Sjedinjenih Drava 1890-ih godina: Britanija je mogla da ratuje, ali je umesto toga izabrala da umiri Sjedinjene Drave.

87

Dopustile su Sjedinjenim Dravama mnogo toga, ukljuujui izgradnju Panamskog kanala, to je sve omoguilo Sjedinjenim Dravama da unaprede svoj pomorski poloaj. Jedan od razloga bio je da je Britanija bila vie zabrinuta zbog oblinje Nemake nego zbog udaljenih Amerikanaca. Sjedinjene Drave su bile mnogo vee nego to je to bila Nemaka, ali je blizina uticala na to koja e pretnja izgledati vea u britanskim oima. Blizina takoe moe biti od pomoi u objanjenju nastanka saveza posle 1945. godine. Sjedinjene Drave bile su jae nego Sovjetski Savez, pa zato onda Evropa i Japan nisu uli u savez sa Sovjetskim Savezom protiv Sjedinjenih Drava? Odgovor delimino lei u blizini pretnje. Sa take gledita Evrope i Japana, Sovjeti su bili neposredna pretnja a Sjedinjene Drave su bile daleko. Jo jedan izuzetak od predvianja ravnotee snaga odnosi se na rastuu ulogu ekonomske meuzavisnosti u svetskim poslovima. Prema politici ravnotee snaga, Francuska ne bi elela da vidi rast Nemake, ali, zbog ekonomske integracije, nemaki rast stimulie i francuski rast. Francuski politiari imaju vie izgleda za reizbor kada je francuska ekonomija u porastu. Stoga bi politika zasnovana na pokuajima zadravanja nemakog ekonomskog rasta bila besmislena, jer su francuska i nemaka ekonomija toliko meuzavisne. Ekonomski posmatrano, esto postoje zajednike dobiti koje bi mogle biti izgubljene ako bi se suvie jednostavno sledila politika ravnotee snaga. Konano, ideologija ponekad utie na to da se zemlje radije pridrue favoritima nego autsajderima. ak i u Tukididovo vreme, gradovi-drave sa demokratskim ureenjem pre su ulazile u savez sa Atinom, a oligarhijske sa Spartom. Britanska politika umirivanja prema Sjedinjenim Dravama 1890-ih, ili evropsko svrstavanje na stranu Amerikanaca u savezu demokratskih zemalja posle 1945. godine, duguju poneto uticaju ideologije kao i blizini pretnje. Sa druge strane, moramo biti paljivi pri iznoenju prognoze koja se previe oslanja na uticaj ideologije, jer to esto dovodi do greaka kolosalnih razmera. Mnogi Evropljani su verovali da Staljin i Hitler nee napraviti zajedniki dogovor 1939. godine zbog toga to su se nalazili na suprotnim stranama ideolokog spektra, ali uzimanje u obzir ravnotee snaga dovelo ih je do saveza protiv zemalja u sreditu ideolokog spektra. Na slian nain, 1960-ih, Sjedinjene Drave su pogreno tretirale Kinu, Sovjetski Savez, Vijetnam i Kambodu kao sline meu sobom, zbog toga to su sve imale komunistiko dravno ureenje. Politika zasnovana na logici ravnotee snaga predvidela bi da e ove komunistike drave voditi politiku uravnoteivanja jedna protiv druge (kao to su to i radile), to bi bio manje skup nain da se sledi odravanje stabilnosti u regionu istone Azije. Trei nain na koji se koristi termin ravnotea snaga je da se opiu multipolarni istorijski sluajevi. Evropa u devetnaestom veku se ponekad koristi kao model umerene multipolarne ravnotee snaga. Istoriari poput Edvarda Galika, koriste termin klasina ravnotea snaga da oznae evropski sistem osamnaestog veka. U ovom smislu, ravnotea snaga zahteva odreen broj zemalja koje slede skup opteprihvaenih pravila igre. Poto se ova upotreba termina ravnotea snaga odnosi na sisteme iz istorije, obratiemo panju na dve dimenzije sistema, strukturu i proces. Kako se devetnaesti vek primicao kraju, struktura evropske ravnotee snaga se menjala. Od 1815. do 1870. godine postojalo je pet velikih sila koje su esto menjale saveze u cilju spreavanja da jedna od njih dominira kontinentom. Od 1890. do 1907. godine, postojalo je est velikih sila, nakon ujedinjenja Nemake i Italije, ali je rastua mo Nemake na kraju dovela do problema koji su doneli kraj sistema. Tokom narednih sedam godina, dva sistema saveza, Trojna Antanta (Velika

88

Britanija, Francuska i Rusija) i Trojni Savez (Nemaka, Austro-Ugarska i Italija) polarizovali su se u dva vrsta bloka, iji je gubitak prilagodljivosti doveo do otpoinjanja Prvog svetskog rata. U smislu procesa, sistem ravnotee snaga devetnaestog veka moe se podeliti na pet razdoblja. Na Bekom kongresu, evropske drave su vratile Francusku u igru i saglasile se o odreenim pravilima kako bi ujednaile igrae. Od 1815. do 1822. ta pravila su formirala Evropski koncert. Drave su usaglaavale svoje delovanje, esto se sastajavi da bi razmatrale probleme i odravale ravnoteu. Prihvatile su odreeni stepen intervencionizma da bi zadrale na vlasti one vlade ija bi promena dovela do destabilizujue orijentacije u njihovoj politici. Tree razdoblje u procesu, koje je trajalo od 1854. do 1870. godine, bilo je daleko manje umereno i obeleilo ga je pet ratova. Prvi, Krimski rat, bio je klasian rat za ravnoteu snaga u kojem su Francuska i Britanija spreile Rusiju da vri pritisak na Otomansko carstvo ija je mo opadala. etvrto razdoblje, koje je trajalo od 1870. do 1890. godine, bilo je Bizmarkova ravnotea snaga u kojem je nova Nemaka, predvoena Pruskom, igrala kljunu ulogu. Bizmark je igrao prilagodljivo, sa razliitim saveznicima, i pokuao da Francusku usmeri na prekomorske imperijalistike poduhvate i time odvrati od izgubljenih provincija Alzas i Lorena.

89

56. Znaaj saveznitva u meunarodnim odnosima Ravnotea snaga shvaena kao multipolarni sistem blisko je povezana sa konceptom saveza. Savezi su formalni ili neformalni aranmani u koje suverene drave ulaze u cilju osiguranja zajednike bezbednosti. Rzlog z to je injenic d je zjedniki interes izmeu tih drv oigledn. Neki savez moe biti motivisan zabrinutou za vojnu bezbednost: dve drave srednje veliine mogu se odluiti na formiranje saveza smatrajui da e tako biti bezbednije od pretnji koje im dolaze od neke vee drave. Tradicionalno, vojni savezi su jedna od sredinjih taaka meunarodne politike. Drave mogu ulaziti u saveze i iz razloga koji nisu vojne prirode. Kako smo napomenuli ranije, ideologija esto uvlai drave u zajednitvo, premda i ona moe da uzrokuje sukobe. Ekonomski razlozi takoe mogu biti razlog za formiranje saveza, osobito u onim delovima modernog sveta gde je isto vojnih razloga sve manje. Savezi propadaju iz isto toliko razloga iz koliko se i formiraju ali, uopteno posmatrano, drave prestaju da budu saveznici onda kada jedna drugu vide kao irelevantnu ili kao pretnju sopstvenoj bezbednosti. Ovo se moe desiti kada u nekoj dravi doe do promene reima. Dok su ranije moda delile istu ideologiju, sada su dve drave na suprotnim stranama. Tako su Kina i Sjedinjene Drave bile saveznici dok su nacionalisti bili na vlasti, pre 1949. godine, a neprijatelji posle dolaska komunista na vlast iste godine. Naravno, mogu postojati i drugi razlozi za kraj nekog saveza. Mo neke drave moe porasti. Ona moe videti drugu dravu kao rivala, dok druga drava moe nju videti kao pretnju i potraiti savez na drugoj strani u cilju uravnoteivanja te pretnje. Glavne crte Bizmarkovog sistema saveza bile su njegova prilagodlljivost i sloenost. Prilagodljivost je uinila rezultirajui sistem ravnotee snaga stabilnim, jer su mogle postojati povremene krize ili sukobi, bez da se cela graevina srui. Nemaka je bila u sreditu tog sistema, a Bizmark se moe porediti sa vrhunskim onglerom koji dri nekoliko loptica u vazduhu. Ako neka loptica padne, ongler moe da nastavi da baca druge, pa ak i da se sagne i povrati onu koja je pala. Ipak, sloenost je predstavljala i slabost sistema. Kada je Bizmark zamenjen manje vetim voama, ovaj sistem saveza vie se nije mogao odravati. Umesto da guraju sukobe daleko od Nemake, kao to je to Bizmark radio ohrabrujui Francusku da troi svoju energiju na kolonijalne avanture u Africi, oni koji su u Nemakoj donosili politike odluke su u godinama koje su prethodile 1914. dozvolili da ovi savezi propadnu, a tenzije porastu. Umesto da obnovi savez Nemake sa Rusijom, Kajzer je dozvolio da Rusija ue u savez sa Francuskom i kasnije sa Britanijom. Ono to je nekada bio jedan fluidni, multipolarni sistem saveza, postepeno je evoluiralo u dva bloka saveza, sa opasnim posledicama po mir u Evropi. Sveznitv ne podrzumevju zkljuenje ugovor izmeu drv lnic odnosno potpise njihovih predstvnik. Odbrmbeni pktovi su uzjmne obveze koje drve prihvte n sebe, a koje podrzumevju d priskoe jedn drugoj u pomo ko su npdnute. Nek sveznitv, ko to je ono izmeu Izrel i SAD-, podrzumev bliske odnose izmeu te dve drve tokom dueg vremenskog rzdoblj, dok je recimo sveznitvo izmeu SAD- i Sirije u Prvom zlivskom rtu, prolo s prestnkom rt. Dakle, saveznitvo ne podrazumeva oekivanje stalnog kvaliteta u odnosima meu

90

dravama; zajedniki interesi tu nose celokupne odnose, te oni ne treba da se pregovaraju formalno. Sve dok drve budu nstvile d opju d njihovoj ncionlnoj bezbednosti preti opsnost od spoljnjih pretnji, svezi - trdicionln sredstv koj drve koriste d bi osigurli sopstvenu ncionlnu bezbednost - ime smisl.U stvri, rpske drve su vodile politiku urvnoteivnj jedne protiv drugih ne putem povenj broj vojnik, ve povevnjem broj gls. Stog vojno beznjni svezi izmeu rzliitih rpskih drv, imju duboke politike efekte.D bismo objsnili nstjnje svez, ne smemo se koristiti smo logikom relizm i neorelizm, koj smtr d je sr formirnj svez uvenje neije bezbednosti, ve mormo uzeti u obzir i efekte politikih i ekonomskih inilc i strtegijskih finitet drv n njihovo formirnje (liberln perspektiv). Rtovi su mnje verovtni kd je mo svez ve i kd su svezi ukljuiviji, dok je rt verovtniji ond kd mo njje drve (u sistemu) nije povezn u iru koliciju.Postoje svezi koji su sredstvo urvnoteivnj i svezi koji su sredstvo uprvljnj... esto je elj d se vri kontrol nd politikm sveznik, bil glvni uzrok ulsk u sveze. Oto fon Bizmrk i njegov uveni Kissinger Diktat: Treb stvoriti univerzlnu politiku situciju u kojim smo mi neophodni svim silm osim Frncuske, koje emo pomou, nih meusobnih odnos, drti to je mogue dlje od formirnj kolicije protiv ns. Oto fon Bizmrk: Prvilo bulov- Celokupn politik moe se svesti n ovo prvilo: Pokuj d bude u trojstvu dok god svetom uprvlj nepouzdn rvnote izmeu pet velikih sil. To je stvrn ztit protiv kolicij. Beda saveznitava: Problem ljudske prirode, problem vrnj, problem psolutnih i reltivnih dobitk, problem obezbeivnjopteg dobr i problem slobodnih jh, problem podele teret i rzlikovnje prtner- sveznik (Lord Robert Skidelski) Kada razmatramo da li neki novi savez predstavlja racionalan izbor u kome koristi imaju prevagu nad gubicima, oni koji vode dravu obino priznaju da saveznici mogu lako da uine vie tete nego koristi. Realisti savetuju dravama da ne oformljuju saveze za odbranu, zasnivajui svoja strahovanja na pet fundamentalnih greaka: 1) Savezi omoguavaju agresivnim drzavama da kombinuju vojne potencijale radi agresije. 2) Savezi prete neprijateljima i izazivaju ih da formiraju protivsaveze, to umanjuje bezbednost obema koalicijama. 3) Formiranje saveza moe da odvede inace neutralne strane u suprotstavljene koalicije. 4) Poto drave jednom spoje svoje snage, one moraju da kontroliu ponaanje sopstvenih saveznika kako bi obeshrabrili svakog clana od lakomislene agresije protiv neprijatelja, to bi potkopalo bezbednost drugih lanova saveza. 5) Uvek postoji mogunost da dananji saveznik sutra postane neprijate1j. eril: Postoji samo jedna gora stvar od borbe sa saveznicima: boroti se bez njih Napoleon jednom austrijskom generalu koji se hvalio kako oni imaju puno saveznika, kae Koliko saveznika imate? pet, deset, dvadeset? to ih vie imate to je bolje za mene.

91

57. Ravnotea snaga u poslehladnoratovskom svetu: protivrenosti i izgledi Amerika mo - tvrda ili meka - samo je deo prie. Kako e drugi reagovati na ameriku mo znaajno je pitanje o stabilnosti i upravljanju u ovoj globalnoj informatikoj eri. Mnogi realisti podstiu SAD da ponovo otkriju vrlinu ravnotee moi na globalnom nivou. Riard Nikson je tvrdio da je jedino vreme u svetskoj istoriji kada smo imali due periode mira bilo onda kada je postojala ravnotea moi. Opasnost rata se javlja kada jedna nacija postane beskonano monija u odnosu na svoje konkurente. Ali sporno je da li e takva multipolarnost biti dobra ili loa za SAD. Dosledno pridravanje ravnotei moi i multipolarnosti mogu se pokazati kao opasan pristup globalnom upravljanju u svetu gde se rat moe izroditi u nuklearni. Mnogi regioni sveta bili su stabiln iji pod hegemonijom kada je jedna sila bila dominantna. Taerova je upozoravala na skretanje kao orvelovskoj budunosti Okeanije, Euroazije i Istone Azije - tri merkantilistika svetska carstva u rastue neprijateljskim odnosima. Gledita Niksona i Taerove su suvie mehanika jer oni ignoriu meku mo Amerike. Amerika je izuzetak jer je hipersila takoe najprivlanije i najzavodljivije drutvo u istoriji. Ravnotea moi se ponekad koristi i za predvianje kako e se drave ponaati. Mnogi veruju da e trenutna nadmo SAD izazvati protivteu u obliku koalicije koja e na kraju ograniiti ameriku mo. Volc kae da e i prijatelji i neprijatelji reagovati kako drave oduvek reaguju na pretnje ili dominantnost jedne od njih: nastojae da uspostave ravnoteu. Trenutno stanje me. politike je neprirodno. Takvom mehanikom predvianju nedostaje ocena. Prvo, zemlje ponekada reaguju na uspon jedne sile "trendovski" - to jest, pridruivanjem naizgled jaoj umesto slabijoj strani - slino kao to je Musolini, nakon nekoliko godina oklevanja, odluio da ue u saveznitvo sa Hitlerom. Blizina i oseaj ugroenosti takoe e uticati na nain na koji e zemlje reagovati. Sjedinjene Drave imaju koristi od svoje geografske odvojenosti od Evrope i Azije jer esto izgledaju kao manje bliska pretnja od susednih zemalja u tim regionima. 1945. mehanika primena teorije ravnotee snaga je predviala alijansu protiv SAD kao tada najjae drave. Ipak, Evropa i Japan su se udruili sa SAD jer je SSSR predstavljao veu vojnu pretnju zbog svoje blizine i revolucionarnih ambicija. Danas ni Iran ni Irak ne vole SAD, ali umesto stvaranja koalicije u Zalivu protiv SAD oni se bore zbog meusobno suprotstavljenih interesa. Nedravni inioci mogu imati uticaja, a svedoci smo saradnje protiv globalnog terorizma. Dobar sluaj bi bio da neravnotea moi postane izvor mira i stabilnosti. Bez obzira kako se mo meri ravnomerna raspodela moi izmeu velikih sila bila je relativno retka u istoriji, a napori na odravanju ravnotee esto su vodili ratovima. S druge strane, neravnomerna mo esto je vodila miru i stabilnosti jer je bilo malo smisla objavljivati rat dominantnoj dravi. Kindelberg navodi da bi svetska ekonomija bila stabilna mora da postoji jedan stabilizator. Globalno upravljanje zahteva da velika drava preuzme vostvo. Ali koja i koliko neravnotee se i koliko dugo moe tolerisati? Ako vodea zemlja poseduje meku mo i ponaa se na nain od kojeg koristi imaju druge zemlje, efektivne protivkoalicije e se sporo javljati. Ako s druge strane, vodea zemlja usko definie svoje interese i arogantno koristi svoju snagu, ona poveava podsticaje drugih za koordinacijom kako bi izbegle njenu hegemoniju. Neke zemlje se vie od drugih bune pod teinom amerike moi. Hegemonija se ponekad koristi kao izraz sramote politikih lidera u Rusiji, Kini, na Bliskom istoku, u Francuskoj

92

i drugde. Ovaj izraz se manje esto ili manje negativno koristi u zemljama gde je amerika meka mo snana. Ako hegemonija znai biti sposoban za diktat, ili barem imati dominaciju nad pravilima i aranmanima voenja meunarodnih odnosa, kao to tvrdi Doua Goldtajn, onda se za SAD teko moe rei da su danas hegemon. One imaju dominantan glas u MMF-u ali one same ne mogu odabrati direktora. One nisu uspele da nadglasaju Evropu i Japan u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. One su se suprotstavile Sporazumu o kopnenim minama, ali nisu mogle da spree njegovo usvajanje. Sadam Husein ostajao je na vlasti vie od jedne decenije uprkos amerikim naporima da ga svrgnu. Sjedinjene Drave suprotstavljale su se ratu Rusije u eeniji i graanskom ratu u Kolumbiji, ali bez uspeha. Ako se hegemonija definie umerenije, kao situacija gde jedna zemlja ima znaajno vie resursa moi ili sposobnosti od drugih, onda ona prosto oznaava ameriku nadmo, a ne neophodno dominantnost ili kontrolu. ak i nakon Drugog svetskog rata kada su Sjedinjene Drave kontrolisale polovinu svetske ekonomske proizvodnje (jer su sve druge drave bile unitene ratom), one nisu uspele da ostvare sve svoje ciljeve. Pax Britanica u 19. veku se esto navodi kao primer uspene hegemonije, mada je VB bila iza SAD i Rusije prema BDP. Britanija nije bila kao SAD superiornija u produktivnosti, ali je imala je relativno znaajan stepen meke moi. Amerika nema globalnu teritorijalnu imperiju, ali poseduje veliku domau privredu i ima veu meku mo. Hegemonija SAD ima veu snagu da opstane. Volford smatra da su SAD toliko ispred drugih da potencijalni rivali smatraju opasnim prizivanje fokusiranog amerikog neprijateljstva, a drave saveznici se oseaju sigurnim da se mogu i dalje oslanjati na ameriku zatitu. Ipak, da je amerika diplomatija unilateralna i arogantna, njena nadmo ne bi spreila druge da preduzmu akcije u cilju ogranienja slobode delovanje SAD. Na primer, neki saveznici slede Ameriku "trendovski" u najznaajnijim pitanjima bezbednosti, ali prave koalicije da bi uskladile ameriko ponaanje u drugim oblastima kao to su trgovina ili ekologija. A diplomatsko manevrisanje bez alijanse moe imati politike posledice. Pax americana e verovatno trajati, ne samo zbog amerike tvrde moi bez presedana ve i zbog toga to SAD su sposobne da se angauju u stratekom uzdravanju uveravajui partnere i olakavajui saradnju. Uticaj amerike nadmoi se umekava njenim ulaskom u mreu Morganizacija koje omoguavaju drugima da uestvuju u donoenju odluka. Da li e se druge zemlje ujediniti da uravnotee mo SAD zavisie od ponaanja SAD i resursa moi potencijalnih izazivaa. Oni koji veruju u ravnoteu snaga smatraju da kad jedna zemlja postane nadmona da se druge kao po zakonu udruuju protiv nje. Ali, postoje situcije kad se svrstavaju uz jaeg (bandwagon), buck-pass (prebacivanje odgovornosti - kad eka da neko drugi uravnotei a ti da stoji po strani, ravnotee pretnji (da zemlje ne uravnoteuju mo nego pretnju), Soft Balancing (kad nekog ne uravnoteuje tako to ulazi u oruani sukob protiv njega, ili pravi vojni savez, nego mu, npr. ne da preleti avionima preko tvoje teritorije, glasa protiv njega negde, prtotivi se ratu u Iraku iz 2003. itd. Nasuprot tome imate Hard balancing to je uravnoteivanje u klasinom smislu te rei kako u doba Prvog svetskog rata. itd. (Moj stav da li e se u I Aziji formirati uravnoteujua koalicija protiv Kine ili SAD ili e izmeu njih doi do rata.)

93

58. Pojam i pretpostavke kolektivne bezbednosti Definicija agresije koju je usvojila Generalna skuptina UN 14. 12. 1974. godine: Agresija je upotreba oruane sile od strane jedne drave protiv suverenosti, teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti neke druge drave ili na bilo koji nain nesaglasno s poveljom UN primeri upotrebe oruane sile su invazija, napad, aneksija, okupacija, bombardovanje, korienje oruja, blokada, napad na flotu, slanje oruanih bandi. Iako je u obliku teorijskih radova i preporuka postojala jo ranije, u toku Prvog svetskog rata naroito je ojaala ideja o potrebi da se neuspeli sistem ravnotee snaga zameni drugim, koji se ne zadovoljava izjednaenou snaga, ve bi uvek obezbeivao premo onih lanica meunarodne zajednice koje brane mir i bezbednost. Umesto individualnog istupanja i privremenih koalicija, nudila se zajednika odbrana osnovnih dobara drava, kolektivna bezbednost. Otada, pa sve do danas, kolektivna bezbednost je sistem za zatitu univerzalnih i zajednikih vrednosti, koji je (bar na reima) najire prihvaen i koji se neprekidno pokuava ostvariti i usavriti. Mogu se razlikovati dva shvatanja kolektivne bezbednosti, ire i ue. Prema prvome, kolektivna bezbednost je zajednika odbrana bezbednosti svake lanice jedne povezane grupe drava od unapred predvienog ili nepredvienog neprija- telja. U okviru ovakvog shvatanja spada definicija koju daje V. Gavranov, prema kome je to: svako zajedniko, dvostrano ili viestrano istupanje drava s ciljem odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne ili vie strana ugovornica protiv zajednikog neprijatelja, uz eliminisanje rata kao sredstva u meusobnim odnosima. Ue - prof. Dr Vojin Dimitrijevi: obvez priticnj u pomo rtvi npd n osnovne vrednosti postoji u svkom sluju i protiv svkog npd, koji se ne moe odrediti unpred, ve prem gresiji koju je izvrio te zni, u prvom redu mor d obuhvti i drve koje su uspostvile sistem kolektivne bezbednosti, ne smo spoljne neprijtelje( -> - a je drava aggressor, E predstavlja drave lanice sistema zasnovanog na kolektivnoj bezbednosti). To je, dakle, jedna vrsta saveza, zasnovanog na meunarodnom ugovoru, kojim se drave-ugovornice unapred obezbeuju da nee stajati same pred ugroa- vanjem svojih osnovnih vrednosti. Od sadraja ugovora zavisi, meutim, u odnosu na kog napadaa ovo jemstvo vai. To bi mogla biti tano imenovana drava, koja se uoava kao opasnost, zatim bilo koja drava van ugovornog kruga, i konano, neka od ugovornica. Neke od definicija ove vrste izrazito naginju pretpostavci da se bezbednost lanica titi od spoljnog napada, kao npr. ona M. Markovia, za koga je kolektivna bezbednost: takvo stanje odnosa u meunarodnoj vie ili manje organizovanoj zajednici, pri kome su njeni lanovi, u manjem ili veem obimu (broju) povezani meu sobom jednim odbrambenim mehanizmom radi obezbeenja nezavisnosti i teritorijalne nepovredivosti protiv napada na ta dobra bilo kog svog lana od strane spoljnog neprijatelja, ili ak, i od strane nekog od samih lanova Ovako irok pojam kolektivne bezbednosti omoguava da se pod njega podvedu mnogi odbrambeni savezi sklopljeni u prolosti, daljoj i bliskoj. Tako se kao pretee ideje kolektivne bezbednosti navode planovi ekog kralja Jirija Poebradskog (XV vek) i francuskog monarha Anrija IV (XVI vek) o udruivanju hrians- kih drava protiv Turske, a u tvorevine kolektivne bezbednosti ubrajaju se i Sveta alijansa i iz nje proizili

94

savezi velikih sila, kao i savremeni vojno-politiki blokovi (bar prema slovu ugovora na kojima se zasnivaju). Izgleda nam da prihvatanjem ireg shvatanja preti opasnost da se izgubi razlika izmeu kolektivne bezbednosti i ravnotee snaga, koja se isto tako mogla ostvariti i odbrambenim savezima protiv monije drave potencijalnog neprijatelja. Mada je ovde primena izraza kolektivna bezbednost semantiki ispravna jer se drave kolektivno obezbeuju mora se traiti opis koji ukazuje na razliku od ravnotee snaga, zasnovanu na pomenutoj tenji da se u svakom sluaju osigura premoonih koji brane neija ugroena dobra. Tom zahtevu odgovaralo bi ue shvatanje kolektivne bezbednosti, gde obaveza priticanja u pomo rtvi napada na osnovne vrednosti postoji u svakom sluaju i protiv svakog napadaa, koji se ne moe odrediti unapred, veprema agresiji koju je izvrio te, znai, u prvom redu mora da obuhvati i drave koje su uspostavile sistem kolektivne bezbednosti, a ne samo spoljne neprijatelje. To bi, u idealnom sluaju, bio savez svih protiv svakog, gde za razliku od ravnotee snaga ili saveza, agresor ne bi bio suoen samo sa grupom drava koje su obavezne ili im je u interesu da brane napadnutog, nego sa svim ostalim dravama. Teoretski, to bi moralo da osigura premo branilaca, jer je verovatno da je zbir svih lanica jednog svetskog ili regionalnog sistema kolektivne bezbednosti, umanjen za jednog lana, moniji od ovoga (S a = a). B. Pretpostavke Iz ovog se vidi da sistem kolektivne bezbednosti nije dijametralno suprotan ravnotei snaga, ve predstavlja njeno usavravanje, zasnovano na slinoj logici. Otuda se i na slian nain mogu posmatrati preduslovi koji za njega treba da postoje. a. U sistemu takoe treba da postoji vei broj podjednako monih drava. To sad vie nisu esencijalne sile,ve je naglasak na rasporeenosti moi da bi pretpostavka S a > a bila ostvarena. Antiagresorski savez mora da bude ubedljivo jai od svakog mogueg agresora. Povrh toga, u stvarnosti se nikada ne moe oekivati da e sve ostale drave pritei u pomougroenoj. b. Meu dravama ne treba da postoje takve razlike koje bi ih ometale da se suprotstave onoj od njih koja se ispolji kao agresor ili da se pridrue antiagresorskoj kombinaciji. Tome treba pridodati i sledee nove preduslove: v. Primena oruane sile od strane drava mora biti zabranjena, sem onda kada se prinuda primenjuje radi odbijanja napada na osnovne vrednosti (opstanak, neza- visnost i teritorijalni integritet) od strane same napadnute drave (individualna sa- moodbrana) ili drugih drava, koje joj pritiu u pomo (kolektivna samoodbrana, kolektivne mere). g. Da bi prethodni uslov bio ostvarljiv, treba da postoje jasna merila o tome kada je izvren napad na osnovne vrednosti (definicija agresije). d. Priticanje u pomo rtvi agresije treba da bude obaveza drugih drava. Iako se ona zasniva na uverenju da bezbednost svih lanica predstavlja zajedniku vred- nost, ovo uverenje samo po sebi moe da bude nedovoljno. Ako, pak, drave ekaju da i njihova bezbednost bude neposredno ugroena, kolektivne bezbednosti nema i mehanizam se ne razlikuje od ravnotee snaga. . Poto je prinuda zabranjena, mora da bude osigurana mogunost da se opravdani i zakoniti zahtevi ostvare nenasilnim, mirnim putem.

95

59. Razlike izmeu zamisli ravnotee snaga i zamisli kolektivne bezbednosti I svetski rat je prouzrokovao ogromne drutvene potrese i oseanja uasa zbog besmislene ratne klanice. Politika ravnotee snaga bila je nairoko okrivljivana za rat. Vudro Vilson, ameriki predsednik tokom I svetskog rata, bio je klasini liberal devetnaestog veka, koji je smatrao da je politika ravnotee snaga nemoralna zbog toga to naruava demokratiju i nacionalno samoopredeljenje. Prema Vilsonovom shvatanju, Ravnotea snaga je velika igra koja je sada zauvek diskreditovana. To je stari i zao poredak koji je preovladjivao pre ovog rata. Ravnotea snaga je neto bez ega moem u budunosti. Vilson je imao pravo, zbog toga to politika ravnotee snaga ne daje prvenstvo demokratiji ili miru. Kao to smo videli, ravnotea snaga je nain da se ouva sistem suverenih drava. Drave deluju sa ciljem da spree da bilo koja od drava postane nadmona. Iz toga proizilazi takva ravnotea snaga koja doputa rat ili krenje principa samoopredeljenja, ako je to jedini nain da se sauva nezavisnost. Ipak I svetski rat bio je tako razarajui, haotian i brutalan, da su mnogi ljudi poeli da misle da rat radi ouvanja ravnotee snaga vie ne moe biti tolerisan. Ali ako svet sebi vie ne moe da dopusti sistem ravnotee snaga, ta bi zauzelo njegovo mesto? Vilson je priznavao da suverene drave ne mogu biti ukinute, ali bi sila mogla biti obuzdana uz pomo prava i ustanova kao to je to uinjeno na nivou unutranje politike. Liberalno reenje sastojalo se u razvoju medjunarodnih institucija koje bi bile analogne unutranjim zakonodavnim i sudskim, kako bi demokratske procedure mogle biti primenjene na medjunarodnom nivou. Neki liberali tog vremena smatrali su ne samo da je I svetski rat voen da bi se svet uinio bezbednim mestom za demokratiju, nego i da bi demokratija mogla da uini svet bezbednim. U januaru 1918. godine SAD su objavile saoptenje navodei u 14 taaka svoje razloge za ulazak u rat. etrnaesta taka je bila najvanija. Ona je pozivala na na stvaranje, putem posebnog obavezujueg sporazuma, opteg udruenja nacija, u cilju pruanja uzajamnih jemstava politike nezavisnosti i teritorijalnog integriteta kako velikim, tako i malim dravama. U stvari,Vilson je hteo da promeni medjunarodni sistem - od jednog koji je bio zasnovan na politici ravnotee snaga, u drugi koji je zasnovan na kolektivnoj bezbednosti. Uprkos tome to su kritiari zvali Vilsona utopistom, on je verovao da bi organizovanje meunarodne bezbednosti mogao biti praktian pristup svetskoj politici. Znao je da samo sporazumi i ugovori na papiru nee biti dovoljni; potrebne su organizacije i pravila kako bi sporazumi bili primenjeni. Zato je Vilson polagao tako mnogo vere u ideju Lige naroda. Moralna snaga je bila znaajna, ali je vojna sila bila neophodna da je podri. Bezbednost je morala da bude kolektivna odgovornost. Ako bi se sve neagresivne drave udruile, premo bi bila na strani dobra. Meunarodna bezbednost bi bila kolektivna odgovornost u kojoj bi neagresivne drave obrazovale koaliciju protiv agresora. Mir bi bio nedeljiv. Kako drave mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo, pravnom zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraanjem agresije putem formiranja koalicije svih neagresivnih drava. Ako bi se svi obavezali da priteknu u pomo svakoj dravi koja je rtva bilo gde u svetu, onda bi premo bila na strani neagresivnih snaga. Tree, ako odvraanje ne uspe i doe do agresije, sve drave bi se saglasile da kazne dravu koja je poinila agresiju. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima odreenih

96

slinosti sa politikom ravnotee snaga u smislu da su drave pokuavale da odvrate agresiju obrazovanjem monih koalicija, a ako odvraanje ne bi uspelo, bile su voljne da koriste silu. Meutim, postoje tri znaajne razlike izmedju pristupa kolektivne bezbednosti i ravnotee snaga: Prvo, u kolektivnoj bezbednosti je naglasak vie na agresivnoj politici drava nego na njenim sposobnostima. Ovo je u suprotnosti sa politikom ravnotee snaga u kojoj su savezi bili stvarani protiv bilo koje drave koja je postajala suvie jaka; odnosno, fokus je bio na kapacitetima drava. Drugo, u sistemu kolektivne bezbednosti savezi nisu stvarani unapred, budui da se ne zna koja e drava biti agresivna. Tu bi se primenjivao princip - svi protiv jednog kada je agresija poinjena, dok se u sistemu ravnotee snaga savezi obrazuju unapred. Tree, kolektivna bezbednost je bila osmiljena da bude globalna i univerzalna, bez neutralnih drava ili onih koje taj sistem iskoriavaju ne doprinosei mu. Ako bi previe drava bilo neutralno, koalicija dobra bi mogla delovati slabo i njena sposobnost da odvrati ili kazni agresora bi bila umanjena. Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaena Paktom Lige naroda, koja je sa druge strane bila deo ugovora kojima je okonan I svetski rat. Nekoliko lanova Pakta Lige naroda su naroito znaajni. U lanu 10. drave su se obavezale da zatite sve lanice od agresije. U lanu 11 svaki rat ili pretnja ratom proglaeni su brigom svih drava. U lanovima 12 i 15 drave su se sloile da svoje sporove podvrgnu arbitrai i da tri meseca nakon neuspele arbitrae ne ulaze u rat. lan 16, ujedno i najvaniji, kae da bi svaki rat koji ne potuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih lanica. Drava koja bi zapoela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda bi mogao preporuiti dalje vojne mere. Ovo tvrdo zvui, ali su postojale i nejasnoe. Sve lanice su morale da se saglase da se primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka drava imala pravo veta. Kada su drave potpisale Pakt, one su se obavezale na potovanje lana 16, ali je u praksi ostajalo na dravama da odlue koju vrstu sankcija e primeniti i kako e ih sprovesti; one za to nisu odgovarale nikakvoj vioj vlasti. Stoga Liga naroda nije bila korak ka svetskoj vladi u kojoj bi via vlast mogla da obavee drave lanice. Ona nije bila kraj anarhinog sistema drava, nego prvenstveno napor da drave kolektivno disciplinuju one lanice sistema koje kre pravo. Kolektivna bezbednost u sebi sadri dva povezana koncepta: suverenost i meunarodno pravo. Definicija suverenosti je veoma jednostavna: pravna suprematija unutar date teritorije. Proslavljena od strane dravnih moralista i ustanovljena od strane Lige naroda, suverenost drave je apsolutna i nepovrediva; vlade drava imaju punu vlast unutar njihovih granica. Drava moe ograniiti tu vlast samo sopstvenim pristankom; odnosno, ako vlada potpie ugovor kojim doputa drugoj vladi da ima odreeni uticaj u njenim domenima, to je pre sporazumno ograniavanje, nego povreda suvereniteta. Tako su potpisivanjem pakta Lige naroda drave dobrovoljno prepustile neto suverenosti medjunarodnoj zajednici u zamenu za jemstva kolektivne bezbednosti i meunarodnog prava. Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meunarodno pravo nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreenim sluajevima. Jo od Vestfalskog mira 1648. godine, kljuno naelo meunarodnog prava je bilo da su drave suverene, osim kada povrede meunarodno pravo, u kom sluaju su podvrgnute kanjavanju.

97

Kolektivna bezbednost bila je meunarodnom pravu ono to je policija u unutranjem pravu. Ipak, meunarodno pravo je bilo mnogo manje prihvaeno od strane drava nego unutranje pravo. Mnoge drave odbile su da budu ograniene meunarodnim pravom i njegovo potovanje smatrale pre dobrovoljnim nego obaveznim. lan 16, ujedno i najvaniji, kae da bi svaki rat koji ne potuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih lanica. Drava koja bi zapoela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda bi mogao preporuiti dalje vojne mere. Kolektivna bezbednost u sebi sadri dva povezana koncepta: suverenost i meunarodno pravo. Definicija suverenosti je veoma jednostavna: pravna suprematija unutar date teritorije. Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meunarodno pravo nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreenim sluajevima. Mogu se razlikovati dva shvatanja kolektivne bezbednosti, ire i ue. Prema prvome, kolektivna bezbednost je zajednika odbrana bezbednosti svake lanice jedne povezane grupe drava od unapred predvienog ili nepredvienog neprijatelja. U okviru ovakvog shvatanja spada definicija koju daje V. Gavranov, prema kome je to: svako zajedniko, dvostrano ili viestrano istupanje drava s ciljem odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne ili vie strana ugovornica protiv zajednikog neprijatelja, uz eliminisanje rata kao sredstva u meusobnim odnosima. To je, dakle, jedna vrsta saveza, zasnovanog na meunarodnom ugovoru, kojim se drave-ugovornice unapred obezbeuju da nee stajati same pred ugroavanjem svojih osnovnih vrednosti. Od sadraja ugovora zavisi, meutim, u odnosu na kog napadaa ovo jemstvo vai. To bi mogla biti tano imenovana drava, koja se uoava kao opasnost, zatim bilo koja drava van ugovornog kruga, i konano, neka od ugovornica. Ovako irok pojam kolektivne bezbednosti omoguava da se pod njega podvedu mnogi odbrambeni savezi sklopljeni u prolosti, daljoj i bliskoj. Tako se kao pretee ideje kolektivne bezbednosti navode planovi ekog kralja Jirija Poebradskog (XV vek) i francuskog monarha Anrija IV (XVI vek) o udruivanju hrianskih drava protiv Turske, a u tvorevine kolektivne bezbednosti ubrajaju se i Sveta alijansa i iz nje proizili savezi velikih sila, kao i savremeni vojno-politiki blokovi. Prihvatanjem ireg shvatanja preti opasnost da se potre razlika izmeu kolektivne bezbednosti i ravnotee snaga, koja se isto tako mogla ostvariti i odbrambenim savezima protiv monije drave potencijalnog neprijatelja. Ue shvatanje kolektivne bezbednosti: Obaveza priticanja u pomo rtvi napada na osnovne vrednosti postoji u svakom sluaju i protiv svakog napadaa, koji se ne moe odrediti unapred, ve prema agresiji koju je izvrio te, znai, u prvom redu mora da obuhvati i drave koje su uspostavile sistem kolektivne bezbednosti, a ne samo spoljne neprijatelje. Iz ovog se vidi da sistem kolektivne bezbednosti nije dijametralno suprotan ravnotei snaga, ve predstavlja njeno usavravanj, zasnovano na slinoj logici. Ovaj sistem je u stvari usavren sistem ravnotee snaga. npr. pet stalnih lanica Savtea bezbednosti (SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska) imaju pravo veta i jednakije su od drugih u svojim pravima.

98

60. Liga naroda i UN Ameriki predsednik Vudro Vilson, esto zbog toga nazivan utopistom, verovao je da bi organizovanje meunarodne bezbednosti mogao biti praktian pristup svetskoj politici. Znao je da samo sporazumi i ugovori na papiru nee biti dovoljni; potrebne su organizacije i pravila kako bi sporazumi bili primenjeni. Znao je da je moralna snaga bila znaajna, ali je vojna sila bila neophodna da je podri. Meunarodna bezbednost bi bila kolektivna odgovornost u kojoj bi neagresivne drave obrazovale koaliciju protiv agresora. Kako drave mogu da stvore takav novi sistem kolektivne bezbednosti? Prvo, pravnom zabranom agresije i ofanzivnog rata. Drugo, odvraanjem agresije putem formiranja koalicije svih neagresivnih drava. Ako bi se svi obavezali da priteknu u pomo svakoj dravi koja je rtva bilo gde u svetu, onda bi premo bila na strani neagresivnih snaga. Tree, ako odvraanje ne uspe i doe do agresije, sve drave bi se saglasile da kazne dravu-agresora. Ova doktrina kolektivne bezbednosti ima odreenih slinosti sa politikom ravnotee snaga - drave bi pokuavale da odvrate agresiju obrazovanjem monih koalicija, a ako odvraanje ne bi uspelo, bile su voljne da koriste silu. No, postoje i znaajne razlike izmeu ove dve doktrine (znam da je ovo 59-o pitanje, tako da u preskoiti.) Ovo je vano, po Draganetu: Doktrina kolektivne bezbednosti bila je obuhvaena Paktom Lige naroda, koja je sa druge strane bila deo ugovora kojima je okonan I svetski rat. Nekoliko lanova Pakta Lige naroda su naroito znaajni. U lanu 10. drave su se obavezale da zatite sve lanice od agresije. U lanu 11 svaki rat ili pretnja ratom proglaeni su brigom svih drava. U lanovima 12 i 15 drave su se sloile da svoje sporove podvrgnu arbitrai i da tri meseca nakon neuspele arbitrae ne ulaze u rat. lan 16, ujedno i najvaniji, kae da bi svaki rat koji ne potuje procedure Lige naroda, o smatran ratom protiv svih lanica. Drava koja bi zapoela rat bi bila odmah podvrgnuta ekonomskim sankcijama, a Savet Lige naroda bi mogao preporuiti dalje vojne mere. Sve lanice su morale da se saglase da se primeni kolektivna bezbednost. Tako je svaka drava imala pravo veta. Takoe, u praksi, svaka drava se sama odluivala za vrstu sankcije. Shodno tome, ovo nije bio korak ka svetskoj vladi, ve pokuaj da se kontrolie agresija irokim konsenzusom. Struktura je bila sledea: postojao je Savet (4 stalne plus 4 izabrane lanice...kasnije se iri na 15, od kojih su 5 stalnih), Sekretarijat (zaduen za tehnike stvari) i Skuptina (gde je svaka zemlja imala predstavnika). Postojao je i Stalni sud pravde, ali ne kao organ Lige (za razliku od UN). Slabosti (ujedno i razlike sa UN) Kada se ovome doda da je u Drutvu naroda vladalo naelo jednoglasnosti, lako je zakljuiti kako je sistem kolektivne bezbednosti Drutva naroda, kao prvi pokuaj da se u praksi izmeni vekovno drukije ponaanje, bio stidljiv i skroman. Pre svega, pravo na rat nije ukinuto on je ostao kao vrhovno sredstvo za ostvarivanje pravde. Njegovo je izbijanje samo oteano zahtevom da se prethodno iskoriste mogunosti za mirno

99

reavanje sporova, u nadi da e tako doi i do hlaenja zategnutosti, prolaska krize. Drave su bile obavezne samo da primenjuju ekonomske i diplomatske sankcije prema agresoru, ali je ocena o tome da je dolo do agresije bila u njihovim rukama. Ona, pak, ni u Paktu ni van njega nije bila definisana. Vojne sankcije Savet je bio obavezan da preporui, ali lanice nisu morale da slede njegove preporuke. Takoe, Liga nikad nije postala sutinski univerzalna. Dugo je van lanstva drala sile gubitnice Prvog sv. Rata, a sve kolonije (a tad ih je bilo mnogo) nisu bile nezavisno predstavljene. Stoga je univerzalni karakter Lige krajnje upitan. To je dovelo do otpora i propagande protiv Lige u Nemakoj i Japanu, pa i Rusije. Organizacija je ostala preteno evropska, pod uticajem Francuske i Velike Britanije i podreena njihovim planovima, koji su se sve vie vraali naelima ravnotee snaga. Prema Vilsonovom shvatanju, i kako proizilazi iz Pakta Lige naroda, meunarodno pravo nadilazi nacionalno, a time i suverenost u odreenim sluajevima. Ipak, mnoge drave odbile su da budu ograniene meunarodnim pravom. tavie, u Senatu SAD je pobedila struja izolacionista, te je Vilson nadglasan i SAD nisu postale lanica Lige. Optimizam i propast Uprkos svemu, razdoblje od 1924-1930. godine bio je period relativnih uspeha. Izraeni su planovi da se smanje reparacije koje je Nemaa morala da plati. 1924. godine, vlade su potpisale Protokol o mirnom reavanju sporova u kome su se obavezale da e svoja sporna pitanja podvrgnuti arbitrai. to je moda najvanije, 1925. godine je Ugovor iz Lokarna dopustio Nemakoj da ue u Ligu naroda i dao joj mesto u njenom Savetu. Liga je uspela da rei neke manje sporove, kao to je onaj izmeu Grke i Bugarske, i zapoela je proces pregovora o razoruavanju. Posle Vaingtonske konferencije iz 1921. godine, na kojoj su se Sjedinjene Drave, Britanija i Japan saglasili o merama smanjenja pomorskog naoruanja, Liga je organizovala pripremne komisije za pregovore o razoruavanju irih razmera. Pored toga, 1928. godine drave su se saglasile da zabrane rat u Brijan-Kelogovom paktu, koji je dobio ime po ministrima spoljnih poslova Amerike i Francuske (blagi napredak ka obavezi uzdravanja od rata, to e posle tek u UN biti kodifikovano u Povelji). to je najvanije, Liga je postala centar diplomatskih aktivnosti. Iako nisu bili lanovi, Amerikanci i Rusi su poeli da alju posmatrae na sastanke Lige u enevi. Taj optimizam bio je raspren 30-ih godina krizama u Manduriji i Etiopiji. Mandurija Japan se, od mogue rtve imperijalne agresije sredinom devetnaestog veka, do kraja veka transformisao u vrlo uspenu imperijalistiku zemlju. Japan je porazio Rusiju u ratu 1904-1905. godine, kolonizovao Koreju 1910. i pristupio saveznikim silama u Prvom svetskom ratu. Po zavretku rata, Japan je traio da ga prihvate kao veliku silu. Evropljani i Amerikanci su to odbili. Mnogi Japanci su se oseali nezadovoljno. Kina je bila drugi akter u Mandurskoj krizi. Posle revolucije iz 1911. godine Kina je postala republika. Nacija je, meutim, ubrzano zapadala u haos kako su izbijali regionalni graanski ratovi izmeu sukobljenih vojnih zapovednika. Mandurija, iako formalno deo Kine, bila je pod vlau jednog od tih vojnih zapovednika i odravala je svoj kvazinezavisni status. Uspon nacionalista u Kini doveo je i do bojkota japanske robe. Septembra 1931. godine japanska vojska je inscenirala incident na mandurijskoj

100

eleznici, gde su oni imali pravo da dre trupe jo od Rusko-japanskog rata iz 1904-1905. Sabotaa na eleznici bila je japanskim trupama izgovor da zauzmu celu Manduriju. Japan je otiao jo dalje i formirao marionetsku dravu zvanu Manduko. Kina je uputila albu Ligi naroda, ali je Japan spreio usvajanje rezolucije koja je od njega zahtevala da povue trupe. U decembru, Liga je poslala komitet pod rukovodstvom britanskog lorda Litona da istrai dogaaje u Manduriji. Liton je podneo izvetaj koji je bio negativan po Japan. Izvetaj nije usvojen jer je Japan glasao protiv. Rezultat glasanja bio je 42:1. Nakon toga Japan istupa iz Lige. Ovaj sluaj je pokazao slabosti i sporost vladajuih procedura u Ligi. Etiopija Poslednji veliki test za sistem kolektivne bezbednosti Lige naroda desio se u Etiopiji 1935. godine. Ovog puta sankcije su bile primenjene, ali je rezultat ponovo bio neuspeh. U oktobru 1935. godine, Italija je izvrila invaziju Etiopije. Invazija je bila ist sluaj agresije i Savet Lige je izbegao italijanski veto proceduralnim putem - sazivajui specijalnu konferenciju koja e odluiti o nametanju sankcija Italiji. Savet je preporuio dravama 4 vrste sankcija (prodaja oruja, embargo na pozajmice, na uvoz iz Italije..) ali nije blokiran Suecki kanal niti su prekinuti diplomatski odnosi. To je zato to je postojao opti optimizam da e sankcije prisiliti Italiju da se povue iz Etiopije. Sankcije su imale uticaja na italijansku ekonomiju, ali osim to su bile bolne, sankcije nisu naterale Musolinija da promeni politiku prema Etiopiji. Bes Britanije i Francuske zbog Etiopije bio je vie nego ublaen njihovom brigom za evropsku ravnoteu snaga. Britanija i Franscuska su elele da izbegnu otuenje Italije zbog toga to je Nemaka obnavljala svoju snagu, ove dve sile su se ponadale da e ubediti Musolinija da se pridrui koaliciji protiv Nemake. Ali u roku od tri meseca britanski stav se opet preokrenuo. U martu 1936. godine Hitler je poslao nemake trupe u demilitarizovanu Rajnsku oblast. Britanija i Francuska su odmah prestale da brinu za Etiopiju. Sastale su se sa Italijom da se dogovore kako da obnove ravnoteu snaga u Evropi. Ravnotea snaga u Evropi prevladala je primenu doktrine kolektivne bezbednosti u Africi. U maju 1936. godine Italijani su mogli da okonaju svoju vojnu pobedu, i do jula su sankcije bile uklonjene. Prvi napor sveta za kolektivnom bezbednou bio je jedan alostan neuspeh. 61. Sistem kolektivne bezbednosti UN UN nain uvanja mira i kolektivna bezbednost Kao to smo videli, posle Prvog svetskog rata Liga naroda je bila pokuaj da se stvori koalicija drava koje bi odvratile i kaznile agresore. Po miljenju Vudroa Vilsona Prvi svetski rat je bio sluajan i nepotreban rat izazvan ravnoteom snaga, a takvi ratovi bi mogli biti spreeni savezom svih drava radi kolektivne bezbednosti. Cilj UN od 1943.-1945. godine je bio da sprei Drugi svetski rat. 49 drava se sastalo u San Francisku kako bi potpisale Povelju koja je ukljuivala novine kako bi se otklonili nedostaci Lige. Pretnja ili upotreba sile su stavljene izvan zakona, za svaku zemlju koja je potpisala Povelju UN, osim u sluaju samoodbrane ili kolektivne bezbednosti. Svako korienje sile je moralo da bude ili u samoodbrani, kolektivnoj samoodbrani, ili radi kolektivne bezbednosti.

101

Vani lanovi iz Povelje UN: lan 1 UN nije samo organizacija kolektivne bezbednosti, ve ima i ire ciljeve koji potpomau stvaranje univerzalnih vrednosti i odbranu meunarodne i nacionalne bezbednosti. lan 2, stav 4. lanice se bezuslovno odriu pretnje silom i upotrebe sile protiv teritorijalne celovitosti i politike nezavisnosti svake drave. (glavna razlika u odnosu na Ligu) Ako neka drava prekri pravilo i izvri agresiju, Savet bezbednosti moe naloiti lanicama da primene sankcije ekonomske, diplomatske, saobraajne (lan 41) Savet bezbednosti moe odluiti da se upotrebi i sila (lan 42). Nju sprovode oruane snage UN, oformljene posebnim sporazumima (lan 43). No, drave i dalje imaju pravo da koriste silu u svrhu odbrane i jedna drugoj pomau u tome (kolektivna i individualna samodbrana, lan 51) Primena kolektivnih mera protiv agresora (lan 27) Savet berbednosti izglasava uz pristanak svih 5 stalnih lanica.

STRUKTURA UN Osnivai UN su stvorili Savet bezbednosti sastavljen od pet stalnih lanica i rotirajueg dela nestalnih lanica. Savet bezbednosti se moe posmatrati kao koncept ravnotee snaga XIX veka integrisan u okvir kolektivne bezbednosti UN. Savet bezbednosti, prema Glavi VII Povelje, ima pravo usvajanja obavezujuih rezolucija. Svaka sila od 5 velikih je imala pravo veta (za razliku od Lige, gde su svi imali pravo veta). Inae, u SB nestalne lanice se biraju na 2 godine, od strane Generalne skuptine. lanice SB predsedavaju po mesec dana, a aktuelni, januarski, predsedavajui je Bosna i Hercegovina. lanice imaju pravo veta zbog realnog uticaja na svetsku politiku i na prevenciju ratova, kao i zbog neproporcionalno velikog ulaganja. Postoji i Generalna skuptina, kao i Sekretarijat. Tu su i Ekonomsko-socijalni savet, i Meunarodni sud pravde (ovoga puta u sklopu UN). To su glavni organi, a postoji i niz specijalnih organizacija za neke oblasti to govori o viem nivou meanja u sfere koje su pre bile isto dravne, kao ekonomija i soc. politika. To je jedna od razlika u odnosu na Ligu naroda. Tokom Hladnog rata, sistem kolektivne bezbednosti UN nije funkcionisao. U vreme ideolokih podela Hladnog rata, bilo je malo saglasnosti o tome ta je legitimna upotreba sile, a ta je agresija. Na primer, kako treba ceniti tajnu infiltraciju protiv snaga koje su prve prele granicu? Kao to smo videli, Izrael je 1956. godine trpeo pritajene napade gerile podrane iz Egipta, a ipak su izraelske konvencionalne snage prve prele granicu. U zavisnosti od vae strane u Hladnom ratu, imate razliite poglede na to ko je izazvao agresiju. Tako da je, to se tie Ujedinjenih nacija, agresija bila poinjena onda kad tako kae Savet bezbednosti. Sve je zavisilo od konsenzusa u Savetu bezbednosti, a to je bila retkost tokom Hladnog rata. Druga opasnost za funkcionisanje kolektivne bezbednosti je ravnodunost prema agresiji, izvrenoj na daleke i strane zemlje, zbog koje nema dovoljno podsticaja da se

102

aktivno ustane u njihovu odbranu. Tako se osporava meunarodna solidarnost u meuzavisnom svetu i stvara pogrena procena da udaljena agresija ni na koji nain ne pogaa sopstvenu bezbednost. Svest o meuzavisnosti je u meuvremenu porasla, ali je jo uvek pitanje da li je svuda dovoljno jaka da obuhvati zemlje i narode na drugim krajevima sveta. Bezizlaz kolektivne bezbednosti je omoguio uspon koncepta preventivne diplomatije i snaga za ouvanje mira UN. Umesto indetifikovanja i kanjavanja agresora, to je osnovni koncept kolektivne bezbednosti, Ujedinjene nacije bi okupile nezavisne snage i postavile ih izmeu zaraenih snaga. Model koji su razvili Dag Hamareld i Lester Pirson 1956. godine je korien mnogo puta posle toga. U kolektivnoj bezbednosti, ukoliko neka drava pree granicu, sve ostale se moraju ujediniti protiv nje i primorati je na povlaenje. U preventivnoj diplomatiji i ouvanju mira, ukoliko neka drava pree granicu, Ujedinjene nacije se umeaju i dre sukobljene strane razdvojenim bez izjanjavanja ko je u pravu, a ko ne. Vojne snage uvek dolaze iz malih zemalja, kako bi velike sile (SAD;SSSR) bile drane izvan direktnog sukoba. Preventivna diplomatija i ouvanje mira su bile vana novina koja jo uvek igra znaajnu ulogu, ali to nije kolektivna bezbednost. Da li e kolektivna bezbednost UN biti osnova za novi svetski poredak? Samo u izuzetnim sluajevima. Stalne lanice Saveta bezbednosti, na primer, nisu bile u stanju da se saglase o rezolucijama kojima bi se dozvolili kosovski ili iraki rat. Postoje znaajni problemi. Prvo, sistem UN najbolje funkcionie kada postoji jasna agresija; on bi se mnogo tee primenio u graanskim ratovima. Drugo, kolektivna bezbednost e funkcionisati ako nema veta, ali ako Sjedinjene Drave, Rusija, Kina, Britanija ili Francuska ne mogu da postignu dogovor, kolektivna bezbednost e ponovo biti ugroena. Tree, kolektivna bezbednost funkcionie kada drave lanice obezbede sredstva, ali je teko zamisliti kolektivnu bezbednost koja funkcionie ukoliko drave sa jakim vojnim snagama ne obezbeuju sredstva. Ujedinjene nacije su imale politiki uticaj, ak i kada kolektivna bezbednost nije mogla biti primenjena, jer je princip zabrane sile, zapisan u Povelji UN, stavljao teret dokazivanja na one koji hoe da upotrebe silu. To utie na meku mo drava, to su Sjedinjene Drave otkrile 2003. godine. Neuspeh da se izdejstvuje druga rezolucija UN nije spreila Sjedinjene Drave da udju u rat sa Irakom, ali je ograniila dobijenu pomo i uinila rat i njegove posledice skupljim. Konano, uloga snaga UN za ouvanje mira je ograniena ali korisna. Ujedinjene nacije su odigrale ulogu u dekolonizaciji Namibije, nadgledanju ljudskih prava u El Salvadoru, izborima u Nikaragvi, administraciji u Kambodi, kao i nadziranju mirovnih snaga. Skoranja iskustva u ouvanju mira su meovita. Mirovne snage UN su pomogle na Haitiju i u Kambodi, ali nisu uspele sa spree genocid u Ruandi, ili da zaustave graanski rat u Angoli. Igrale su kljunu ulogu na Kipru tokom tri decenije, ali su u Bosni morale da budu zamenjene jaim NATO snagama. Iako se prvobitne doktrine kolektivne bezbednosti ne uklapaju onako precizno kako se nekad mislilo, bila bi greka odbaciti meunarodno pravo i Ujedinjene nacije. Oni su deo politike realnosti anarhinog sistema drava. Greka je biti suvie cinian ili suvie naivan u vezi sa meunarodnim organizacijama i pravom. Drave ne ive samo po zakona, ali ne ive ni u potpunosti bez njega.

103

62. UN u poslehladnoratovskom svetu:protivrenosti i izgledi sistema kolektivne bezbednosti Iraka invazija Kuvajta 1990. godine je bila prva kriza posle Hladnog rata. Budui da Sovjetski Savez i Kina nisu iskoristili svoje pravo veta, kolektivna bezbednost UN je upotrebljena prvi put posle 40 godina. Bilo je tri razloga za ovu izuzetnu obnovu. Prvo, Irak je izvrio nedvosmislenu agresiju koja je mnogo liila na 30-te godine, to je dravnike podsetilo na tadanji neuspeh kolektivne bezbednosti. Drugi razlog je bilo oseanje da ako kolektivna bezbednost UN zakae u tako jasnom sluaju, onda nee predstavljati princip za poredak u periodu posle Hladnog rata. Tree, male drave u Ujedinjenim nacijama su podrale akciju jer su mnoge od njih bile slabe i imale sporne postkolonijalne granice. Argumenti Sadama Huseina korieni da opravdaju njegovu invaziju Kuvajta su takoe predstavljali pretnju veini ostalih malih drava. Kako se sistem kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija ne moe svesti samo na navedene grube obrise niti na slovo Povelje, vese on stalno usavrava, pri- lagoava i ispoljava u praksi, najbolji se kratak opis njegovog delovanja kao sukoba ideala i stvarnosti moe dati vraanjem na ispitivanje ispunjenosti preduslova za ko- lektivnu bezbednost datih na poetku. a. U posleratnoj meunarodnoj zajednici nije postojao vei broj podjednako monih drava. Ve su pomenute velike sile i tzv. supersile. Za one drave, koje su se takvim smatrale 1945. godine, predvien je zato u Povelji poseban status stalnih lanica Saveta bezbednosti. One mogu da spree da se sankcije primene u odnosu na njih, te stoga od njihove agresije nema druge odbrane, osim samoodbrane, individualne i kolektivne. Stoga stoji uverenje da se protiv velike sile ne moe osigurati nadmona koalicija, ve, u najboljem sluaju, ravnomeran odnos, to bi kolektivne mere od neke vrste policijske akcije pretvorilo u svetski rat, a to se eli izbei, makar i po cenu rtvovanja bezbednosti nekih drava. Iako je status nekih od velikih sila (npr. Velika Britanija i Francuska) kasnije doveden u pitanje, odnos snaga je spreio sva nastojanja da se pravo veta ukine. b. Meu dravama postoje bitne razlike, koje spreavaju nepristrasno opredeljivanje protiv agresora i za rtvu agresije. One su dovele do stvaranja vojnopoli- tikih blokova, formalno zasnovanih na odredbama Povelje UN o pravu na kolektivnu samoodbranu i uperenih protiv opasnosti van svoga kruga. Oni, s jedne strane, tite svoje lanove u odnosima sa nelanicama a, s druge strane, onemo- guavaju da pred Ujedinjene nacije dou sluajevi ugroavanja teritorijalnog integ- riteta i nezavisnosti jedne lanice od strane drugih lanica istoga bloka (tako je Organizacija amerikih drava pokrivala intervencije SAD u Latinskoj Americi, a Varavski pakt je bio paravan za intervenciju u ehoslovakoj 1968. godine). Kako su vojnopolitiki blokovi povezani s velikim silama, ove mogu uvek da zatite svoje saveznike od sankcija o kojima odluuje Savet bezbednosti, zahvaljujui svom poloaju u njemu. tavie, one mogu da spree da oni budu oglaeni agresorima. To objanjava i injenicu da u praksi Saveta bezbednosti nijedna drava nije bila okrivljena za agresivan in. Jedini izuzetak u tom pogledu predstavljala je NR Koreja koju je Savet bezbednosti 1950. godine osudio i preporuio primenu sile protiv nje, zahvaljujui trenutnom odsustvu Sovjetskog Saveza i takvom tumaenju Povelje prema kome odsutnost stalne lanice Saveta bezbednosti nema uinak veta. Pa i tada su u izvrenju mera uestvovale samo drave koje su za to imale

104

posebnog politikog interesa, i to pre svega SAD, kojima su se njihovi saveznici pridruili mahom simbolikim snagama. Druga opasnost za funkcionisanje kolektivne bezbednosti je ravnodunost prema agresiji, izvrenoj na daleke i strane zemlje, zbog koje nema dovoljno podsticaja da se aktivno ustane u njihovu odbranu. Tako se osporava meunarodna solidarnost u meuzavisnom svetu i stvara pogrena procena da udaljena agresija ni na koji nain ne pogaa sopstvenu bezbednost. Koliko je to pogreno vidi se kada se iz dananje perspektive ocenjuju slini stavovi u prolosti, kao to je poznata izjava britanskog premijera emberlena (Chamberlain), koji je 1938. godine, na pozive da pritekne u pomood Nemake ugroenoj ehoslovakoj, odgovorio, da bi bilo uasno, fantastino i neverovatno da mi kopamo rovove i stavljamo gas maske zbog svae u jednoj dalekoj zemlji izmeu ljudi o kojima ne znamo nita. emberlenu je samo pre pet decenija drava na istom malom kontinentu, izgledala beskrajno tua. Svest o meuzavisnosti je u meuvremenu porasla, ali je jo uvek pitanje da li je svuda dovoljno jaka da obuhvati zemlje i narode na drugim krajevima sveta. v. U sistemu Ujedinjenih nacija primena sile i pretnja silom nedvosmisleno su zabranjene. g. Iako u Povelji Ujedinjenih nacija agresija nije definisana, dugogodinji napori doveli su do njenog definisanja putem rezolucije br. 3314 (XXIX) Generalne skuptine od 14. decembra 1974. godine.35 Iako je usvojena konsensusom, ova rezolucija nema snagu meunarodnog ugovora i ne predstavlja dopunu ili izmenu Povelje. Ona, meutim, unosi vie jasnoe u postupanje pojedinanih drava (kada se opredeljuju za pomo rtvi agresije) i u radu Savetu bezbednosti, koji ipak i dalje zadrava slobodu u kvalifikovanju. d. U sistemu Ujedinjenih nacija postoji naelna solidarnost svih lanica sa rtvom agresije, ali su one obavezne samo da se odazovu pozivu Saveta bezbednosti a ne i da same pritiu u pomo. Ova obaveza savrena je samo u pogledu poziva na primenu nenasilnih sankcija, dok u pogledu prinudnih mera nisu sklopljeni potrebni sporazumi, prema l. 43. Povelje, izmeu Saveta bezbednosti i svih la-nica o oruanim snagama, olakicama i pomoi, koje bi one bile dune da prue. Vrei do sada svoja ovlaenja u oblasti zatite mira i bezbednosti, Savet bezbednosti je rau- nao samo na dobrovoljan odziv lanica. . U pogledu otvaranja puteva za mirnu promenu postojeeg stanja i progres oveanstva, Ujedinjene nacije su daleko nadmaile svoga prethodnika. Kao to je dosadanja delatnost Ujedinjenih nacija, sa svim tekoama i sumnjama, pokazala da mehanizam kolektivne bezbednosti ne moe delovati izolovano, ve u sklopu nastojanja da se najbolje prilagodi datim uslovima ali i da se oni promene radi njegovog boljeg funkcionisanja. Preduslovi koji nedostaju za primenu kolektivne bezbednosti nisu neostvarljivi. Razlike u moi mogu se umanjiti ubrzanim ekonomskim razvojem zaostalijih zemalja, a u oblasti vojne moi razoruanjem. Teorijski pojam kolektivne bezbednosti mora u stvarnosti da bude prilagoen. Pokuaj u doba Drutva naroda je propao. U Ujedinjenim nacijama veina ga drava shvata kao jednu od faza ka potpunom ukidanju sistema meunarodnih odnosa koji je zasnovan na sili i nasilju. Dok god postoji potreba da se prinudom odvraa nasilno zadiranje u tue vrednosti, kolektivna bezbednost se nudi kao sistem koji moe da zadovolji interese svih drava.

105

Ovde se treba setiti tzv. problema kese (zavise od drava. Amerikanci daju 22. 5 posto njhihovog budeta, budet UN je 3 milijarde dolara, budet njujorke policije je 8 milijardi za godinu dana, dok je ameriki vojni budet prole godine bio 750 milijardi dolara), kao i problema sopstvene vojske (problema maa), poto je injenica da UN nema svoju homogenu, jasno odeljenu vojsku. Oba problema ukazuju na ameriku dominaciju, jer su do skoro bili jedini koji su mogli da omogue vojnu snagu, kao i da finansiraju dobar deo operacija UN. Ali, treba razmisliti i da li bi svet bio bolji da nema UN, tj. o dobrim stranama UN. Ja bih tu dodao brigu za pojedinca (borba protiv siromatva, izbeglice, kulturna batina) koje ranije nije bilo. Dobra strana je i mogunost rasprave i usklaivanja stavova o globalnim temama. injenica je da i u pogledu otvaranja puteva za mirnu promenu postojeeg stanja i progres oveanstva, Ujedinjene nacije su daleko nadmaile svoga prethodnika. Devet neotklonjivih nedostataka zamisli i sistema kolektivne bezbednosti (Don Mirajmer): ....ovo je rekao Dragane da pogledamo, da moe biti potrebno: Za drave je teko a esto i nemogue da naprave razliku izmeu napadaa i rtve u jednom meunarodnom sukobu. Kolektivna bezbednost podrazumeva da je svaka agresija neopravdana, a s druge strane postoje uslovi kada je pobeda u sukobu protiv suseda agresora opravdana. Pojedine drave su iz istorijskih ili ideolokih razloga bliski prijatelji, te je malo verovatno da e se pridruiti koaliciji protiv vlastitih prijatelja. Postojanje istorijskih neprijateljstava u odnosima izmeu lanica nekog meunarodnog sistema u velikoj meri usloava njegovu delotvornost Drave esto imaju sklonost da izvrdavaju uee u ravnomernoj raspodeli trokova i tereta zaustavljanja i kanjavanja agresije i agresora. Tekoe se javljaju i u naporu da se osigura brzi odgovor agresiji zbog nepostojanja elje drava da se ukljue u radnje kojima bi se sukobi predupredili. Drave su nevoljne da uestvuju u kolektivnim akcijama zbog izvesnosti prerastanja lokalnih u meunarodne sukobe. Potovanje suvereniteta drava oteava donoenje odluka kod pojedinih drava kojima bi se one momentalno pridruile koaliciji protiv napadaa; i Zamisao i sistem kolektivne bezbednosti sadre jednu unutranju protivrenost: upotreba vojne sile se smatra za odvratan in a, ipak, drave moraju da se oslone na nju s ciljem odbrane od agresije.

106

63. Svetski poredak, ravnotea snaga i meunarodno pravo Kada govorimo o stvarnim odnosima u meunarodnom ili svetskom sistemu drava, a ne svetskom poretku, sredini pojam je ravnotea snaga. Od znaaja za ovaj osvrt je i istraivanje prirode odnosa izmeu ravnotee snaga, meunarodnog prava i, posledino, meunarodnog i svetskog sistema. Vie puta je povodom raspravljanja o nekim drugim pitanjima istaknuto da nije glavni zadatak ravnotee snaga da ouva mir, nego da zatiti sam meunarodni sistem i poredak da osvajanjem ne bude pretvoren u ''univerzalnu imperiju.'' Teko je porei Openhajmov stav da meunarodno pravo moe da postoji samo ako postoji ekvilibrijum, ravnotea snaga izmeu lanica porodice naroda". Protivrenost ova dva pojma lei u sledeem: odravanje konkretne ravnotee snaga pretpostavlja, meutim, delanje koje je najee u suprotnosti sa pravilima meunarodnog prava. Najee koriena sredstva za odravanje ravnotee snaga su upravo pretnja i upotreba sile, voenje ratova za odravanje ravnotee, meanje u unutranje stvari posebno srednjih i malih drava ili nasilno disciplinovanje"... ta tek ostaje od meunarodnog prava kad nema nikakve ravnotee snaga? Ovde treba problematizovati temu, i dati primer. Ja za primere predlaem bombardovanje 1999. i ameriku invaziju na Irak 2003. Oba su odraena bez rezolucije Saveta bezbednosti i jasnog utemeljenja u meunarodnom pravu. Taj period je vreme unipolarnog trenutka SAD to govori o nepotovanju prava kada ne postoji ravnotea snaga. Naredno pitanje koje zasluuje panju jeste: da li je meunarodno pravo samo jedan od vanih inilaca meunarodnog poretka, ali ne i neizostavni? Stroije nauno govorei, meunarodno pravo se ne moe smatrati za pravo - u najboljem sluaju ono je; kako Hart kae, samo jedna vrsta primitivnog prava". Glavni razlog poricanja pravne prirode meunarodnom pravu je u nepostojanju delotvorne kazne, prinude ili sile pomou kojih bi bilo obezbeeno potovanje pravnih pravila u odnosima suverenih drava. Stavovima o sumnjivoj pravnoj prirodi meunarodnog prava u uenjima Hobsa, Harta, Openhajma, Ostina i Kelzena u osnovi su bliska stanovita koja za izvor meunarodnog prava uzimaju pristanak drave" (consent of state). - tradicionalistika shvatanja. U novije vreme su se javile i tzv. solidaristike teorije; njihovi zagovornici smatraju da su izvori meunarodnog prava ne samo u onim pravilima o kojima postoji saglasnost drava, nego su, po njima, izvori meunarodnog prava i ona pravila do kojih se dolo saglasnou ili solidarnou pretenog broja lanova meunarodnog drutva kao celine. Autoritet koji bi obezbeivao sprovoenje na takav nain donesenih normi, solidaristi vide u univerzalnim meunarodnim organizacijama i institucijama, ime posredno odriu dravama ulogu glavnih subjekata meunarodnih odnosa i, posledino, meunarodnog prava. Po Hedliju Bulu, meunarodno pravo kao sastavni deo meunarodnog poretka, treba da, obezbedi prvenstvo jednog nad ostalim naelima. ustanovi okvir uporednog postojanja drava i drugih subjekata, kao i da obezbedi potinjavanie svih inilaca usvojenim normama. Uprkos ovako znaajnoj ulozi, meunarodni poredak, moe da postoji i bez pravnih pravila koja ga ureuju. Sve pomenute funkcije koje danas treba da ispunjava meunarodno pravo, ispunjavala su boija" i moralna pravila. Primera radi,

107

sistem gradova-drava u staroj Grkoj je postojao bez ustanove kakva je meunarodno pravo. Ranije je dominiralo obiajno pravo. Promene koje su zadesile svet posle II svetskog rata i, posledino, meunarodne odnose, uticale su i na meunarodno pravo: u pogledu njegovih subjekata, zbog novih legitimnih subjekata meunarodnih odnosa (pojedinaca, medunarodnih organizacija,...) meunarodno pravo se preobraava iz meudravnog u pravo svetske zajednice (the law of world community). Ovde treba imati u vidu da pravo ne stvara zajednicu drava, ve je proces obrnut, ono reflektuje takvu realnost. Pored postojeeg meunarodnog sistema drava, neophodno je razmotriti druge modele politike organizacije. Tri sutinske odlike, koje odlikuju sistem drava, po Bulu su: 1. postojanje veeg broja suverenih drava; 2. dovoljan stepen meudejstva koji ih ini sastavnim delovima jednog sistema i 3. odreen stepen prihvatanja zajednikih pravila i ustanova srazmerno kojem (ne)tvore drutvo drava. Konkretni modeli sistema drava podrazumevaju, u svom istom" obliku, samo neophodan stupanj meudejstva njegovih inilaca. Pod meudejstvom se ne podrazumeva deljenje zajednikih interesa i vrednosti, kao i stvaranje zajednikih pravila ponaanja i ustanova koje ih podravaju. U takvom sistemu odnosi se u potpunosti sameravaju postojeim odnosima moi; nema svesne tenje za uspostavljanjem ravnotee snaga, a oni koji su jai, u ovakvoj Bulovoj zamisli sistema drava, ne organizuju se sa namerom da stvore nekakav koncert velikih sila. Navedeni Bulov teorijski model sistema drava gotovo je neverovatan u stvarnosti meunarodnih odnosa; ak i najtvrdokorniji realisti" u tumaenju i izuavanju meunarodnih odnosa, smatraju da je svaki konkretni sistem drava do sada imao izvesne zajednike interese, vrednosti, pravila i institucije koje ih pridravaju. Moe biti da je Bul mislio na mogunost da se svetski sistem menja u pravcu izrazitog jaanja regionalne saradnje, uz prekidanje svih onih veza drutvenosti koje odlikuju meudejstvo u svetskim razmerama. Ukoliko se, primera radi, ostvare predvianja Semjuela Hantingtona o produbljivanju rasednih linija (fault lines) koje dele civilizacije, nestae u potpunosti zajedniki interesi, vrednosti i institucije na svetskom nivou. Zajedniki interesi, vrednosti i institucije se u tom sluaju sputaju" na nivo grupe drava povezanih privrednim, ekonomskim, politikim ili kulturno-civilizacijskim meudejstvima". Drugi teorijski model svetske politike organizacije oveanstva je jo manje verovatan u stvarnosti. U okviru ovog modela Bul teorijski razrauje sluaj kada postoje samo suverene drave bez meudejstva sa odlikama sistemskih" ili drutvenih odnosa. Ovakav poredak univerzalnog izolacionizma" potpuno iskljuuje meudejstvo njegovih samodovoljnih inilaca koje bi davalo osnova za tvrdnju da je re o sistemu u svetskim razmerama. Bul doputa mogunost veza samo sistemskog, ne i drutvenog, karaktera u okviru pojedinih grupa drava. I u ovom sluaju moemo samo da nagaamo na kakve veze" misli Bul; privredne, politike, kulturno-civilizacijske... Uzgred, stvari se povodom ovog modela mogu posmatrati i na drugi nain: nepostojanje ili minimalno meudejstvo u odnosima drava smanjuje mogunost izbijanja 108

sukoba na najmanju meru podvlaivanja slabijih od strane jaih; ako nema dodira, uglavnom nema ni ekonomskog iskoriavanja... Ideju sveta sastavljenog od malih samodovoljnih drava koje izmeu sebe skoro da nemaju dodira, zagovara an -ak Ruso, takoe smatrajui da e se na taj nain smanjiti mogunost izbijanja sukoba i ratova, odnosno sauvati mir. Takav primer se nalazi u uvenom Kobdenovom (Cobden) diktumu": ,,to je manje mogue odnosa izmeu vlada, to je vie veza mogue izmeu naroda sveta".

109

64. Svetska vlada i svetska drava Najei argument koji navode zagovornici svetske vlade i svetske drave odnosi se na izbegavanje rata koji je, navodno, neminovna posledica postojanja sistema suverenih drava. Najslavniji meu takvima, Imanuel Kant, poneseno je dokazivao" da e svetska vlada zauvek ukloniti rat kao najotriji drutveni sukob" iz ljudskih odnosa. Do svetske drave i svetske vlade, kao posebnog oblika univerzalne politike organizacije oveanstva, moe da se doe na nekoliko naina, od kojih su dva osnovna: prvo, u istoriji meunarodnih odnosa najvie pokuaja je bilo da se osvajanjem, silom, stvori nekakva univerzalna, svetska drava - imperija. Primere za ovakve, imperijalistike" pokuaje stvaranja svetske drave ima u nastojanjima Aleksandra Velikog, rimskih imperatora, kineskih careva, Hitlera... Drugi nain dolaska do, navodno, neminovnog stvaranja svetske vlade i svetske drave, podrazumeva dobrovoljno ujedinjenje naroda i drava. Zagovornici ovakvog puta do svetske drave ne nalaze se samo u redovima pacifista i idealista svih vrsta", nego i u pojedinim nevladinim organizacijama meu kojima se istie veoma razvijena i uticajna organizacija svetskih federalista". Po njima, svetska drava sa federalnim ureenjem bi imala demokratski izabrane ustanove na koje bi drave lanice dobrovoljno prenele najvei deo svoje suverenosti, to bi, u krajnjem ishodu, doprinelo nestanku rata iz meunarodnih odnosa. U ovom drugom navedenom sluaju vaan je nain nastanka; od manjeg je znaaja da li bi drava koja je ustanovljena demokratski", saglasnou svih ili veine (overwhelming majority), imala oblik federacije ili konfederacije. Zagovornici svetske vlade i svetske drave istiu da, pored ouvanja mira, ovakvo ostvareno naelo univerzalne politike organizacije oveanstva takoe obezbeuje uslove materijalnog blagostanja i drutvene pravde za svakog pojedinog oveka i za sve narode. Takoe, u pogledu ekologije, svetska drava bi, navodno, ispunila zahtev za zdravim upravljanjem ljudskom okolinom". Argument da, uz sve napred pobrojano, svetska vlada doprinosi stvaranju jednog miroljubivog i stabilnog svetskog poretka nije teko pobiti. Prava i slobode oveka, pojedinca mogu biti, naime, u veoj opasnosti u svetskoj dravi ukoliko je ona po nainu vladanja, npr., tiranska. Kad je re o zalaganjima svetskih federalista," koja polaze od pretpostavke da e se drave dobrovoljno odrei suverenosti i preneti je, uglavnom, na svetsku vladu ili neki drugi nadnacionalni autoritet, dosadanja istorija meunarodnih odnosa pokazuje drukiju sliku. Primera radi, drave lanice Evropske unije se ne odriu ni jednoga sutinskog ovlaenja koje ih ini suverenima. Povodom ovih pitanja Hedli Bul razrauje jo jedan model univerzalne politike organizacije oveanstva koji, kao konkretan uzor, ima u vidu stanje tzv. preklapajue vlasti i viestruke potinjenosti Evropi srednjeg veka. Re je, naime, o podeli" lojalnosti i preklapanju vlasti u sloenim odnosima izmeu rimokatolike crkve kao univerzalistike institucije i slabanih srednjovekovnih drava sa neustanovljenom centralnom vlau i osionih feudalaca. Bul je ovim modelom, zapravo, eleo da predvidi mogui pravac razvoja meunarodnog sistema u uslovima kada se za kola suverenosti," osim do skoro neprikosnovenih drava, bore i neki drugi, novodoli subjekti u meunarodnim odnosima. Suverenost drava je u meuvremenu napadnuta odozgo i odozdo. S jedne strane to su raznovrsni i mnogobrojni nadnacionalni, regionalni i svetski subjekti meunarodnih

110

odnosa; nepojamno arenilo nadnacionalnih organizacija napada suverenitet nacionalnih drava iznutra, s druge strane. Sve napred reeno uslovljava da, primera radi, pojedinac koji danas ivi u nekoj dravi Zapadne Evrope ima iznad sebe, po vertikalnom rasporedu, mesne vlasti i organizacije, potom drave na ijoj teritoriji je nastanjen, tj., iji je graanin ili podanik, a od njega se, takoe, oekuje da ispolji odreenu potinjenost i prema organima EU u Briselu kao i prema drugim meunarodnim organizacijama sa UN na vrhu. Jedina sutinska razlika sa srednjovekovnim sistemom preklapajuih vlasti i umnoene lojalnosti" je samo u tome to je osnovno organizujue naelo ukupnih tadanjih odnosa versko po svojoj prirodi, dok je danas svetovno i proima sve oblasti drutvenog. Pojedini gorljivi protivnici sistema suverenih drava i zagovornici oblika optesvetskog politikog organizovanja smatraju da jedino model ,,preklapajuih autoriteta i umnoene lojalnosti" stvara uslove za nastanak istinske svetske ljudske zajednice na taj nain to isuvie usreditenu mo u suverenim dravama izmeta u irinu i dubinu na itavu mreu novih, drugih subjekata. Bul, naime, otroumno prepoznaje i istie prave ciljeve drava koje su se prikljuile evropskim integracijama; ma ta da govori o tome, svako ko sledi svoj dobro shvaen nacionalni interes ulazi u proces integracije s namerom da uvea vlastitu mo. Bul ispravno odbacuje objanjenja kako, npr., stvaranje EU znai samo stvaranje zajednice bezbednosti", zone mira u Evropi", ''prevazilaenje nacionalizma u meunarodnim odnosima", trajno naputanje voenja politike s pozicije sile",... stvaranje EU moe, u jednoj manjoj meri, da ima sve navedene odlike i znaaj, ali je osnovni cilj za svaku dravu, ipak, uveanje vlastite moi udruivanjem u jednu novu evropsku superdravu" koja bi mogla da se uspenije nadmee sa drugim posednicima moi u globalnim odnosima. Iako najizrazitiji primer, regionalna integracija je samo jedan od sluajeva kojima se dovodi u pitanje neprikosnovenost sistema drava kroz preklapanja autoriteta i umnoavanje lojalnosti". Drave se esto i razdruuju, a ne samo udruuju; ono to pri tome treba posebno istai jeste da se u oba sluaja eli isti ishod - ujedinjavanjem se, u osnovi, tei stvaranju nove drave, a razjedinjavanjem se ele i, opet, stvaraju u krajnjem ishodu suverene drave. Bilo da se smanjuje ili uveava broj drava, sistem drava se navedenim procesima, kao naelo svetske politike organizacije, samo ojaava. Po naem miljenju, to je dokaz da drava, kao oblik drutvenog organizovanja, kao i sistem drava, kao vladajui oblik ureivanja odnosa u meunarodnom ivotu, iako ozbiljno napadnuti, nisu u odstupanju, a jo manje zastareli, kako ve nekoliko decenija tvrde zagovornici svetske vlade i svetske drave. Model preklapajuih autoriteta i umnoenih lojalnosti", pored ve pominjanih regionalnih udruivanja i razdruivanja drava, podrazumeva i neke druge mogue oblike ispoljavanja. Premda je, normativno gledano, jedna od sutinskih odlika dravne suverenosti posedovanje monopola na legalnu upotrebu sile, u stvarnosti nedravne grupe uzurpiraju to pravo kroz oblike svetskog terorizma. esto je takvo injenje moralno i materijalno podrano od strane ve postojeih suverenih drava; U veini sluajeva, krajnji ciljevi meunarodnog i globalnog terorizma jesu uzdrmavanje odreene drave, stvaranje neke nove suverene drave ili ouvanje ve postojee (primeri: teroristiki napadi na Njujork i Vaington, palestinsko pitanje unazad nekoliko decenija i kurdski problem danas, pobune u Avganistanu i Iraku...) - to e rei da se sistem suvernih drava kao osnovno, organizujue politiko naelo, ne dovodi u pitanje.

111

Po naem miljenju, udar na suverenost drava moe da doe i od meunarodnih organizacija kada one posegnu za silom u reavanju nekog problema, a to ine, navodno, u interesu celine meunarodnog sistema. Vrlo brzo se pokae kako konkretna meunarodna organizacija slui kao sredstvo za ostvarenje interesa njenih najuticajnijih lanova. Protivreimo navedenom Bulovom stavu, stavom da organizacije mogu biti tetnije po suverenitet od terorizma. Uz njih veliki znaaj u savremenim svetskim odnosima imaju i transnacionalne nevladine organizacije koje deluju preko i iznad dravnih granica. Upravo transnacionalne organizacije svojom delatnou stvaraju najguu mreu odnosa funkcionalnog povezivanja u svetskim razmerama. Ba ovakvi odnosi, koji zaobilaze dravne granice kad god je to izvodljivo, stvaraju na prvi pogled sliku o izvesnosti ustanovljavanja svetskog drutva. Dodue, treba kazati da uestalost veza ne odreuje njihovu drutvenost, nego kakvoa. Inae, multinacionalne korporacije su uprkos njihovom meunarodnom karakteru, kad je re o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih i teritorija na kojima se odvijaju njihove delatnosti, uglavnom pod nacionalnom kontrolom sedita su im skoro bez izuzetka u najrazvijenijim zemljama Zapada i Japanu. Zagovornici svetske vlade i svetske drave najee istiu injenicu tehnoloki ujedinjenog oveanstva kao glavni razlog za naputanje sistema drava. Po njima, sistem drava je, kao naelo politike organizacije oveanstva, nesposoban da odgovori izazovima skupljanja sveta" koje se najvidljivije ospoljava, izmeu ostalog, kroz komunikacijsko globalno selo"... Zagovornici svetske vlade i svetske drave, a istovremeno protivnici sistema suverenih drava, svesno ili nesvesno previaju nedostatak odlika drutvenih odnosa u savremenom meunarodnom sistemu. Oni samo na osnovu objektivno velike meuzavisnosti i obima meudejstva u sistemu, govore o postojanju globalnog sela", svetskog drutva", neki o meunarodnoj zajednici". Poveano meudejstvo u tehnoloki ujedinjenom svetu ne znai, po naem miljenju, istovremeno i poveanu privrenost zajednikim interesima i, naroito, odanost zajednikim vrednostima...; ukratko, fiziko meudejstvo nije isto to i oseanje bliskosti.

112

65. Suverenitet, demokratija i globalne institucije: nemogunosti globalnog upravljanja Davanje suvie moi globalnim institucijama moe dovesti do gubitka demokratije u odluivanju kako za SAD, tako i za druge drave. Oni koji se opiru multilateralizmu usko definiu suverenitet kao domau vlast i kontrolu. U sluajevima kada nemamo unilateralnu sposobnost da proizvedemo eljene ishode, nau suverenu kontrolu moe uveati lanstvo u reimima koji ine sutinu meunarodnog ivota. Jedini nain za reavanje mnogih meunarodnih napada jeste organizovati unapred odbranu koja obuhvata saradnju u obavetavanju i sprovoenju zakona sa drugim zemljama van njihovih granica i unutar naih. Vlade drugih drava esto bolje mogu da identifikuju i uhapse npr. teroriste. Saradnja sa njima je od presudnog znaaja. Transnacionalni odnosi i viestruki identiteti takoe umanjuju nau nepropustljivost. Neki suverenisti veruju da amerika ne mora da igra po pravilima po kojima svi drugi igraju jer je niko ne moe naterati da igra po njima - a pored toga ima sopstveni skup znaajnih pravila. Ali, visoki su trokovi amerikog odbijanja vostva od strane drava koje bi se inae priklonile njenim stavovima, kao i nesposobnosti SAD da samostalno ostvare svoje ciljeve. Pored toga amerike korporacije su osetljive na reakcije stranaca i NVO, a kada su one povreene, pritiskae vladu za pomo na nacionalnom i dravnom nivou. Nijedna vlada, ma koliko mona, ne moe jednostrano nametnuti ili sprovesti svoju volju po ovim pitanjima. Ona ukljuuju toliko mnogo uesnika i interese u toliko mnogo zemalja da bi bila osetljiva na brutalnu, hegemonsku silu. Istovremeno, ostaje realan problem demokratske odgovornosti multilateralnih institucija. To je proces multilateralnog stvaranja prava, a ne sutine, koji u velikoj meri stvara napetosti vezane za demokratiju i suverenitet... Te pretnje suverenitetu i demokratiji nisu velike, ali su stvarne. Umesto odbijanja tih institucija, kao to savetuju suverenisti, SAD treba da urade nekoliko stvari kao odgovor na zabrinutosti oko demokratskog deficita i legitimiteta multilateralnih institucija i mrea koje obezbeuju neophodno upravljanje globalizmom. Moda je najznaajnije pokuati oblikovati multilateralne institucije tako da se sauva to je mogue vie prostora za domae demokratske procese. Stvarni izazov politici je napraviti svet bezbednim za razliite robne marke nacionalnih privreda koje e se razvijati jedne pored drugih. Ovde je STO dobar primer. Odgovor ukljuuje multilateralne procedure, skromne barijere i pravila igre koja dozvoljavaju zemljama da ponovo uvedu ogranienja kada bi suprotno ugrozilo legitiman nacionalni cilj. Pored toga, u demokratijama vea odgovornost moe poeti kod kue. Ako ameriki narod veruje da ekoloki standardi nisu na odgovarajui nain uzeti u obzir na sastancima STO mogu izvriti pritisak na vladu. Amerikanci treba da shvate da demokratska odgovornost moe biti prilino indirektna. U principu, nema razloga da indirektna odgovornost bude u neskladu sa demokratijom, ili da meunarodne institucije imaju vie standarde od nacionalnih. Poveana transparentnost, tj. izbacivanje tajnosti iz procedura od presudne je vanosti ukoliko se eli da me. institucije ostanu odgovorne. Interesne grupe i tampa imaju znaajnu ulogu u stvaranju transparentnosti u naoj domaoj demokratskoj politici. Privatni sektor moe doprineti odgovornosti. Privatna udruenja i kodeksi mogu da spree trku u sniavanju standarda. Otvorena rita mogu pomoi u unitavanju nedemokratske moi lokalnih monopola i smanjiti mo birokrata.

113

Tradicionalni odnosi i viestruki identiteti takoe umanjuju nau nepropustljivost. Meovite koalicije presecaju granice, a cena njihovog zaustavljanja bila bi preterano visoka u pogledu naih osnovnih demokratskih vrednosti i graanskih sloboda. Drave i vlade imaju nove izazove, postojanje multilateralnih institucija i korporacija prevazilazi granice. Ekonomija jedne drave i jedne kompanije je usko povezana sa svojim ostalim filijalama, odnosno sa drugim dravama. Kontrola podataka koji protiu je nezaustavljiva sa pojavom interneta. Problem Multilateralnih institucija Kako amerike, tako su i ostale korporacije osetljive na reakcije stranaca i NVO. Postoji i problem demokratske odgovornosti multilateralnih institucija: To je proces multilateralnog stvaranja prava, a ne sutine, koji u velikoj meri stvara napetosti vezane za demokratiju i suverenitet... Te pretnje suverenitetu nisu velike, ali su stvarne, kae advokat Kal Raustial. Umesto odbijanja tih institucija, kao to savetuju suverenisti, treba se poveati odgovornost globalnih institucija: 1) oblikovati institucije tako da tite domae procese (npr STO) 2) ukljuiti zakonodavce u delegacije i savetodavne grupe 3) koristiti indirektnu odgovornost (npr reputacija, trite) 4) poveati transparentnost preko tampe, NVO i web sajtova 5) podsticati odgovornost privatnog sektora 6) eksperimentisati sa novim formama (ICANN, Svetska komisija o branama, Globalni sporazum) Umesto meudravne politike poinjemo da imamo sve iru svetsku politiku. Srednjevekovni Evropljanin je moda imao podjednaku lojalnost prema lokalnom gospodaru, vojvodi, kralju i papi. Budui Evropljanin e moda dugovati lojalnost Britaniji, Parizu, Briselu, kao i nekolikim sajber zajednicama koje se bave religijom, radom i razliitim drugim interesima. Termin novog srednjevekovlja skovao je Hedli Bul koji oznaava to da se ljudske lojalnosti danas prepliu kao u srednjem veku lan ste svoje porodice, grada, drave, EU, graanin sveta, identiteti su isprepleteni, problemi globalni, a drave ograniene. A sistem kao takav je jo uvek anarhian, te su institucije globalnog upravljanja (zato i nema rei vladanje) jo u povoju. Ilustrativan primer za to je odgovor na svetsku ekonomsku krizu, ali i pomo koja je sporo stizala na Haiti. UN ele, ali nemaju ni para ni sredstava da pomognu u dovoljnoj meri.

114

66. Razlicito shvatanje kovanice poredak poslehladnoratovskim meunarodnim odnosima Bulova definicija: Sistem postoji onda kada dve ili vie drava, kao delovi, sainjavaju jednu celinu, to jest kada postoji dovoljan stepen meuzavisnosti izmeu njih. On, naime, tvrdi da drutvo drava, odnosno meunarodno drutvo, postoji kada grupa drava, svesna odreenih zajednikih interesa i vrednosti stvara drutvo u kome su njegovi lanovi subjekti obavezani zajednikim skupom pravila u meusobnim odnosima i dele ustanovljavanje zajednikih institucija. POREDAK POSTOJI ONDA KADA MOEMO GOVORITI O POSTOJANJU JEDNOG OBRASCA LJUDSKOG DELOVANJA KOJI ODRAVA OSNOVNE ILI NEKE UNIVERZALNE CILJEVE DRUTVENOG IVOTA KAO TAKVOG. Znaenje sadraja kovanice "novi svetski poredak" je istovremeno i povod za pokuaj utvrivanja prirode i dubine promena stvarnih meunarodnih odnosa posle "hladnog rata". Kad je re o ispitivanju promena u meunarodnim odnosima, koje su se nesumnjivo zbile krajem osamdesetih i poetkom devedestih godina XX veka, pojam poredak se i dalje netano koristi ne samo u svakodnevnom i politikom govoru, nego i u strunim raspravama iz oblasti meunarodne politike. Poev od toga da, osim Hedlija Bula, niko od autora koji su pisali o poslehladnoratovskim meunarodnim odnosima i pominjali, na ovaj ili onaj nain, "novi svetski poredak", ne postavlja uopte neophodna prethodna pitanja: ta je to meunarodni/svetski sistem a ta poredak, i u emu se oni meusobno razlikuju, da li se, konano, u dananjim meunarodnim odnosima moe uopte govoriti o postojanju poretka? Novi svetski poredak" je, inace, samo jedan ,od mogucih naziva za promenjene meunarodne odnose posle "hladnog rata" u okviru kojih se raa/stvara novi poredak. Samo ispitivanjem stvarnih odnosa moe se odgovoriti na pitanja da li je uopte re o poretku, a ako jeste, koliko je i u emu taj poredak zaista nov i svetski? Utemeljeni odgovori na postavljena pitanja razreavaju nedomicu ima li ili nema u savremenim meunarodnim odnosima "novog svetskog poretka". lnae, pravilnije je, onda, razdoblje istorije u kome ivimo nazvati vremenom posle nekog prelomnog dogaaja ili post -erom. Stenli Hofman tim povodom veli da smo danas itelji sveta koji koji je potpuno bez primera. Ovaj svet je veoma teko odrediti. Kada za jednu eru ne znate kakva je, zovete je posle neke druge. Posle neodreenih fraza Mihaila Gorbaova o tzv. novom poretku mira, "novom poretku" i "novim meunarodnim odnosima", prvi koji je oduevljeno dananjio poredak nazvao "novim svetskim poretkom" je ameriki predsednik Dord Bu u vreme trajanja tzv. zalivske krize, 1990. godine. Ovo treba istai zato to e veliki broj analitiara meunarodnih odnosa posle "hladnog rata" govoriti o "novom svetskom poretku " kao poretku Dorda Bua. Zanimljivo je da Bu, kao i mnogi tumai njegovih maglovitih odreenja sadrine "novog svetskog poretka", istiu u prvi red novih odnosa potovanje pravila meunarodnog prava i, navodno, presudnu ulogu koja treba da pripadne svetskim meunarodnim organizacijama, posebno Ujedinjenim nacijama. Pa sad priaju kako je teko odrediti tu sintagmu i ta ona zapravo znai... Ideje i zalaganja za stvaranje nekakvog "novog svetskog poretka prisutni su, inae, meu Amerikancima jos od vremena nastanka ove

115

drave. U Americi postoje dve struje idealistika i realistika, '"idealisti" i "realisti" predstavljaju, po nasem miljenju, samo dva lica jedne iste medalje - dva razliita naina kako da se to delotvornije ostvare ameriki nacionalni interesi. Meunarodni/svetski poredak posle "hladnog rata", svejedno kako ga nazivamo, jeste najsloeniji poredak u kome ljudski rod ivi u celokupnoj istoriji. Dananji poredak je sui generis i ne moe se uspeno objanjavati pomou istorijskog poreenja. U analizi odnosa mo-poredak je saeto kazano da je poredak senka odnosa moi (ponekad i njena karikatura!); oblik i raspored snaga u dananjem poretku su najneposrednije zavisni od promenjene prirode moi u meunarodnim odnosima. Meunarodni poredak, sagledavan kroz razliite dimenzije "meke" i "tvrde" moi, zaista podsea na "filovanu tortu". U pogledu, npr. vojne moci, svetski poredak je jednopolaran (SAD su neprikosnovene na samom vrhu); po merilu ekonomske i finansijske snage, meunarodni poredak sainjavaju tri sredita priblino, jednake moi: SAD, EU i Japan; najposle, po Naju, po merilima tzv. meke moi, svetski poredak je viepolaran. Mo jeste sutinsko, ali nije i jedino merilo poretka. Korisnije je od Najevog razlikovanja dimenzija meunarodnog/svetskog poretka (utemeljeno, kao to je ve istaknuto, na razliitim vidovima ispoljavanja moi u savremenim meunarodnim odnosima) razvrstavanje koje je, u nameri da analizuje "novi svetski poredak," uinio Milo Kneevi: Vidovi (aspekti, dimenzije), "novog svetskog poretka koje je on predloio, povremeno se, naime, preklapaju, meusobno ulaze u sadrinska polja ... Treba, naravno, kazati da potpuno meusobno odvajanje delova u celini i od celine meunarodnog/svetskog poretka nije mogue. Pristup Aleksandra Nahta je u tom pogledu "nauniji": raspravljajuci o meunarodnim odnosima u budunosti i amerikoj spoljnoj politici u XXI veku, on predlae pet dimenzija u okvirima kojih je mogue sagledati i objasniti postavljeni problem: 1) kraj istorije; 2) sukob civilizacija; 3) ravnotea snaga; 4) prvenstvo ekonomije i 5) humanitarni i globalni trendovi. U predloenim Nahtovim matricama nije teko razaznati, zapravo, idejno-ideoloku, kulturno-civilizacijsku, politiko-pravnu i ekonomsko-tehnoloku stranu meunarodnih odnosa posle "hladnog rata", tj. svetskog poretka na prelazu iz veka u vek i novi milenijum; pa su i etiri vida ispoljavanja meunarodnog poretka posle hladnog rata: idejno-ideoloka (zato to je sukob dve razliite ideje ureenja drutvenih odnosa bila karakteristika Hladnoratovskog perioda - pobeda Zapada); kulturno-civilizacijska ( drave ostaju najvaniji odluioci u MO, ali civilizacije e biti glavni inioci, jer e se osnovne linije sukoba kretati upravo po rasednim linijama izmeu razliitih civilizacija); politiko-pravna (); ekonomsko-tehnoloko-ekoloka ().

116

67. Razliita vienja sveta posle Hladnog rata: meunarodni odnosi kao kraj istorije i sukob civilizacija Glavno obeleje perioda posle Hladnog rata je svkako nestanak bipolarnog sveta i uzdizanje SAD-a kao vodee zemlje sveta (postavlja se pitanje da li je hegemon). Dolazi i do ravanja sveta. Prema Rozenau, imamo 2 sveta. Prvi svet u svetu ine drave, a drugi transnacionalne kompanije, NVO, pojedinci itd. Danas postoje razliita shvatanja o tome kakav je svet. Raspodela moi je prema Crauthammer-u unipolarna. Kisinder veruje da je multipolarna i da SAD ne moe da dominira sama, tu su jo Evropa, Kina, Japan, Rusija i prema njegovom miljenju Indija. Uni-Multipolaran je svet prema Hatingotonu. On veruje da je za vreme rata bila bipolarna struktura ali da sadanja situacija ne odgovara tom modelu i da je zato neophodno postojanje hibridnog modela koji ima jednu supersilu i vie okolnih sila. Sa zavretkom Hladnog Rata dolazi i do vanih nestrukturalnih promena. Proces meunarodne politike u Evropi znaajno je izmenjen razvojem novih ustanova. Evropska Unija ujedinjuje Nemaku i druge evropske drave, na nain na koji one ranije nikada nisu bile povezane. Odlike sveta: SAD izmeu imperije i hegemonije, izmeu globalne dominacije i globalnog vostva (Zbignjev Beinski); Doba paradoksa amerike moi - zato jedina svetska supersila ne moe sama? (Dozef Naj); Neizvesnost (Pol Kenedi); globalna pometnja (Zbignjev Beinski); demokratizacija nasilja (Farid Zakaria) Odsustvo velikih, meudravnih ratova- od 111 ratova u svetu od 1989. Do 2000. Godine, samo 7 meudravnih (Dozef Naj); ratovi tree vrste (K alevi Holsti); asimetrini ratovi; terorizam. Poslehladnoratovski meunarodni odnosi kao nastavak uspona i pada velikih sila-vienje Pola Kenedija; kao doba novih dimenzija moi-vienje Dozefa Naja; kao kraj istorije-vienje Frensisa Fukujame; kao sukob civilizacija- vienje Semjuela Hantingtona; kao vreme druge i tree ere globalizacije-vienje Tomasa l. Fridmana; kao povratak u budunost-vienje Dona Mirajmera; kao vreme dolazee anarhije-vienje Roberta d. Kaplana; kao doba uspona ostalih vienje Farida Zakarije; kao borba za prevlast u drugom svetuvienje Paraga Kane; kao doba azijevienje Kiore Mahbubanija. Frensis Fukujama je 1989. godine objavio je lanak pod naslovom Kraj istorije. Fukujama nije itao Hegela nego njegovog interpretatora Aleksandra Koeva, ruskog emigranta koji je iveo i radio u Francuskoj. Fukujama tvrdi da ono emu smo moda svedoci nije nije samo zavretak Hladnog rata ili proticanje odreenog odreenog razdoblja posleratne istorije, nego kraj istorije. Re je o krajnjoj taki taki ideolokog razvoja oveanstva i univerzalizaciji zapadne liberalne demokratije kao zavrnog oblika ljudske vladavine jer se pobeda liberalizma odigrala na podruju ideja ili svesti te je za sada nedovrena na na podruju stvarnog ili materijalnog sveta. Duboki ideoloki rascepi vodili su ka meunarodnim sukobima tokom 20. veka, a pokreti kao to su faizam i komunizam bili su odgovori na poremeaje u tradicionalnom nainu ivota usled procesa modernizacije. Industrijalizacija je otrgla ljude iz njihovih sela ili malih zajednica, i uinila ih podlonim angaovanju u velikim ideolokim pokretima. Vremenom se, ipak, liberalni kapitalizam pokazao kao mnogo uspeniji sistem, zbog stvaranja veeg stepena blagostanja i uea graana. Kraj Hladnog rata nagovestio je pobedu liberalnog kapitalizma. Sa jedne strane, Fukujama je u pravu. Vie ne postoji

117

jedan jedinstveni konkurent liberalnom kapitalizmu, kao jedinoj preovlaujuoj ideologiji. Pored toga, potpuno su promenjeni i odnosi izmeu bogatih zemalja sa demokratskim ureenjem. Ni Nemaka i Francuska, niti Sjedinjene Drave i Japan, ne oekuju ili planiraju rat jedni protiv drugih. Sloena meuzavisnost izmeu njih stvara velika ostrva demokratskog mira u dananjem svetu, i stoji u istom redu kao i Kantove liberalne prognoze. Teoriju o kraju istorije je zagovarao i Karl Marks, smatrajui da je istorija dijalektiki proces koji ima svoj poetak, razradu i kraj. Ovaj koncept je Marks preuzeo od Hegela. S druge strane, meutim, poslehladnoratovski svet se pre moe opisati kao povratak istorije, nego da se radi o kraju istorije. Povratak istorije podrazumeva vie uobiajenih okolnosti, u kojima pojedinana ideoloka neslaganja ne vode ka velikim sukobima u meunarodnoj politici. Liberalni kapitalizam ima mnogo konkurenata, iako su oni meusobno podeljeni. Kina i Rusija koriste kapitalizam i globalno trite, iako nijedna od njih nije ni sasvim liberalna ni sasvim kapitalstika drava. U drugim podrujima sveta, verski fundamentalizam dovodi u pitanje teoriju i praksu liberalnog kapitalizma. Iako ponekad posmatramo sve verske fundamentalizme kao jednu celinu, postoji vie razliitih fundamentalizama. Ono to je zajedniko svima njima su delovanje protiv, kao i suprotstavljanje sekularnom liberalnom kapitalizmu. Jedan od velikih odgovora i konkurenata liberalnom kapitalizmu posle kraja Hladnog rata jeste etniki, verski i nacionalni komunalizam. Kritike: itanje Hegela preko Alekdsandra Koeva; nerazlikovanje ili bar nedovoljno razlikovanje klasine, hronoloke ili dogaajne istorije s jedne i istorije ideja s druge strane; odvajanje formalne jednakosti od sutinske ontoloke nejednakosti (isotimije od megalotimije) meu ljudima i narodima je in nasilja nad celinom stvari; s druge strane, meutim, poslehladnoratovski svet se pre moe opisati kao povratak istorije, nego da se radi o kraju istorije. Tokom 1993. godine, Semjuel P. Hantington je objavio lanak (a kasnije i knjigu) pod naslovom Sukob civilizacija, zahvaljujui kojima je postao poznat po suprotnim shvatanjima od Fukujame. Fundamentalni sukoba u novom svetu nee biti ni prvenstveno ideoloki, ni prvenstveno politiki. Velike podele unutar oveanstva i preovlaujui izvor sukoba bie kulturne prirode.Nacionalne drave e ostati najmoniji akteri svetskih zbivanja, ali e se osnovni sukobi globalne politike odigravati izmeu nacija i grupa razliitih civilizacija. Sudar civilizacija e dominirati svetskom politikom. Sudari civilizacija e biti poslednja faza u evoluciji sukoba u modernom svetu. Prestankom Hladnog rata meunarodna politika izlazi iz zapadnjake faze, a njeno centralno mesto postaje meudejstvo izmeu Zapad a i nezapadnjakih civilizacija kao i izmeu samih nezapadnjakih civilizacija. U politici civilizacija narodi i vlade nezapadnjakih civilizacija prestaju da budu objekti istorije kao ciljevi kolonijalizma Zapada ve mu se pridruuju kao snage koje pokreu i oblikuju istoriju. Tokom Hladnog rata svet je bio podeljen na I, II i III svet. Danas se drave grupiu na osnovu kulture i civilizacije. Civilizacije su najvie kulturne grupacije naroda i najiri nivo kulturnog identiteta koji pojedinci imaju pored onog koji ih odvaja od ostalih ljudi. One se definiu kako pomou zajednikih objektivnih, tako i pomou subjektivnih elemenata. Civilizacije mogu obuhvatati veliki broj ili mali broj ljudi. Civilizacije se mogu ujedinjavati ili prelivati jedna preko druge, i ukljuivati i podcivilizacije ( zapdna se deli na evropsku i severnoameriku). Sledei Arnolda Tojnbija, Hantington je podelio

118

svet u 8 velikih civilizacija (Zapadna, Konfuijanska, Japanska,Hindu, Slovenskopravoslavna, Latinoamerika, Afrika, kao i Islamska). Najvaniji sukobi budunosti e se odvijati du kulturnih demarkacionih granica koje dele ove civilizacije jednu od druge. One zamenjuju politike i ideoloke granice. Dva glavna istorijska sudara su sudar islampravoslavlje i islam-hinduizam. Zato e se sudarati? Sudarae se jer e civilizacijski identitet u budunosti biti sve znaajniji. Razlike meu civilizacijama nisu samo stvarne, one su i sutinske, one nee uskoro nestati, i one su fundamentalnije od ideolokih. Svet postaje sve manji. Interakcija naroda razliitih civilizacija sve je vie; ove interakcije pojaavaju svest o slinostima, ali i o razlikama. Procesi ekonomske modernizacije i drutvene promene odvajaju ljude od njihovih tradicionalnih lokalnih identiteta. Mnoge svetske religije popunjavaju ovaj prostor, esto u obliku fundamentalistikih pokreta. Porast civilizacijske svesti je pojaan i zbog ogromnog znaaja i moi Zapada, pa raste vraanje nezapadnih civilizacija svojim korenima; dolazi do azijacije, reislamizacije, hinduizacije. Kulturne karakteristike su manje podlone promenama ( kljuno je pitanje: ta si ti? a ne: na ijoj si strani?). On smatra da je ekonomski regionalizam u zamahu i da je uspean samo u okviru jedne civilizacije. Prisustvo EU to negira, kao i brojne druge regionalne organizacije. Ovaj sudar e se odigravati na mikro i makro nivou. Dolazi i do civilizacijskog grupisanja - roake zemlje su grupe drava koje pripadaju jednoj civilizaciji, a koje se nau u ratu s narodom druge civilizacije prirodno poku avaju da pridobiju podrku od drugih lanova svoje civilizacije (Bosna). Zapad protiv ostatka sveta - Zapad danas dominira nad ostatkom sveta to utie na zemlje, da se krajnje izoluju od uticaja sa Zapada (S.K.); ili da se prikljue zapadu; ili da balansi raju, razvojem sopstvene ekonomske i vojne moi. Podvojene zemlje su one sa narodima koji pripadaju razliitim civilizacijama (Turska sukob islamistikih ideja i prozapadnih elita, Meksiko - latino duh i vezivanje za severnog suseda, Rusija - zapadna ili istona). Prepreke prikljuenju nezapadnih drutava zapadnim su manje kod pravoslavnih i latinoamerikih, ali su najvee kod muslimanskih i konfuijanskih ( pa zato govori o konfuijansko-islamskoj vezi). Sve ovo ne znai da e civilizacijski identiteti zameniti ostale, ni da e sukobi meu civilizacijama zameniti ostale sukobe. Hantington ispravno uoava da do pada jedne civilizacije dolazi posle prevelikog irenja civilizacije van njenih granica i van stv arnih materijalnih moi (imperial overstretch). Nasuprot onim realistikim teoretiarima koji su koristili teoriju ravnotee snaga da predvide obnavljanje meudravnih sukoba izmeu Nemake i njenih suseda, ili nekih liberala koji su oekivali da e se demokratski mir rairiti po svetu, Hantington se pokazao kao veoma mudar jer se usredsredio na kulturu kao izvor sukoba. Meutim nije pravio razliku izmeu kulture i civilizacije (duhovne pojave od materijalnog pojave). Sa druge strane, Hantington je previe uprostio svoje shvatanje prihvatajui jednu Tojnbijevu prilino proizvoljnu podelu civilizacija. Kao to smo imali prilike da vidimo u sedmom poglavlju, kulture nisu ni homogene ni statine kategorije, nego se one esto prepliu i menjaju. Dolo je do velikog broja sukoba unutar tih velikih civlizacija prema Hantingtonovoj mapi sveta (na primer, unutar afrike civilizacije ili islama), nego izmeu njih. Neki posmatrai smatraju da teroristiki napadi Osame bin Ladena i njegov poziv na Islamski Dihad protiv Zapada, potvruju da je Hantington bio u pravu, ali neko moe smatrati opravdanim i dogaaje posle Septembra 2001. godine, kao i graanski rat unutar Islama izmeu ekstremnih fundamentalista i pristalica umerenih struja. Mnogi

119

muslimani umerenih pogleda imaju vie zajednikog sa umerenim Hrianima ili Jevrejima, nego sa Osama bin Ladenom. Nedostatak takvih shvatanja, kod Fukujame i kod Hantingtona, jeste nastojanje da smeste poslehladnoratovski svet u jedan ili u drugi obrazac. Jedna mera, meutim, ne odgovara svima. Kao to smo prethodno videli, osim razliitih kultura postoje i veoma razliiti oblici drava, prema stepenu ekonomske modernizacije. Fukujamina pobeda liberalnog kapitalizma i demokratskog mira veoma se dobro uklapa u vei deo postindustrijskog sveta. Realizam moe mnogo da nam kae o odnosima izmeu zemalja u predindustrijskom i industrijskom periodu. Hantingtonovo usmeravanje na sukobe do kojih dolazi zbog razliitih kultura, vie odgovara predindustrijskom svetu i njihovim odnosima sa ostatkom sveta. Kao to smo ve videli, etniki i kulturni sukobi nastaju kada su identiteti pod znakom pitanja usled velikih drutvenih promena koje prate procese modernizacije i globalizacije. Ljudi sa slinim etnikim karakteristikama tvrde da je njihov zajedniki identitet veoma mona ideja, ali kada pokuavaju da kontroliu dravu, to nazivamo nacionalizmom. Realisti kritikuju Hantingtona istiui da su takve nacionalne drave u zategnutim odnosima sa transnacionalnim civilizacijama i kulturama u ijim osnovama je religija, koje su u sreditu njegovog shvatanja. Kao to smo primetili na Bliskom Istoku, nacionalne drave kao to su Egipat i Sirija su se pokazale jae od pan-arabizma, i trenutno su one u borbi protiv snaga islamskog fundamentalizma. ak i kada drave preovladaju, nacionalizam varira po svom intenzitetu. Veoma je pouno posmatrati razliku izmeu Istone i Zapadne Evrope. Pod komunistikom vladavinom na Istoku, nacionalistiki i etniki sukobi bili su zamrznuti u periodu od pola veka. Kraj Hladnog rata i nestanak sovjetske hegemonije oiveli su mnoge takve napetosti. Na primer, sa krajem Hladnog rata i nestankom komunistike vlade, razlike izmeu Srba, Hrvata, Muslimana i Kosovskih Albanaca izbile su u prvi plan sa katastrofalnim posledicama u Jugoslaviji. irom biveg Sovjetskog Saveza, mnoge etnike grupe rairile su se van dravnih granica rasplamsavajui nove etnike sukobe i oivljavanje nacionalizma. Nasuprot tome, u Zapadnoj Evropi posle kraja Hladnog rata, bile su zanemarljive mogunosti za izbijanje meudravnih sukoba, a zemlje koje su pre toga bile estoki rivali, osnovale su Evropsku uniju. Kako se to moe objasniti? Delimino objanjenje moe biti uloga ekonomskog rasta. Kada ljudi ive bolje, neslaganja izmeu njih mogu biti manjeg intenziteta. Deo objanjenja moe biti i demokratija, jer tamo gde ljudi imaju mogunost da stvore za sebe odreene javne procedure, strasti mogu biti nadvladane. Neka neslaganja na Zapadu nestala su za tokom demokratskih procesa - o tome najbolje svedoi rasprava koja se vodila u Zapadnoj Nemakoj po zavretku Drugog svetskog rata a koja je dovela do promena u udbenicima i do novog razumevanja nemake istorije. Deo odgovora je i formiranje regionalnih institucija koje su okupile stanovnike Zapadne Evrope u jedan vei poredak u kome krajnja nacionalistika shvatanja nisu naila na odobravanje. ak i u Zapadnoj Evropi, meutim, daleko od toga da je nacionalizam savladan i nestao sa scene. Mnogi Evropljani ne ele da njihov nacionalni identitet bude potpuno utopljen u evropski identitet. Jo uvek postoje preostali strahovi izmeu Francuza i Nemaca. Jedan od razloga zbog ega Francuzi podravaju proces evropskih integracija, jeste to tako dre Nemce pod kontrolom. Pored toga, mnogi stanovnici Zapadne Evrope su zabrinuti zbog imigranata i reaguju protiv njih. Oni strahuju od migracija sa Severa

120

Afrike, kao i iz Istone Evrope. Ti doljaci sa juga i istoka su siromani, i mogu doi pojedinano ili moda kao teroristike grupe. Politike partije desno od centra koriste se ksenofobijom i upozoravaju da problemi nacionalizma i etnikih tenzija nisu potpuno otklonjeni u Zapadnoj Evropi. Suverenitet i dalje titi bogatu manjinu od siromane veine koja ivi u svetu. Meutim, znaajno je poreenje izmeu Zapadne i Istone Evrope. Na sreu, elja mnogih istonoevropskih zemalja da se pridrue Evropskoj uniji imala je snaan umirujui efekat na njihove lidere i narode. Ipak, irenje ostrva mira je jedan spor proces. Kritike: Nedopustivo sadrinsko uproavanje; Sindrom roakih zemalja vs. Konkretnih interesa; Clash of Civilizations or Civlizations of Clashes. Poslehladnoratovski svet Pol Kenedi vidi kao nastavak uspona i pada velikih sila, a Dozef naj kao doba nastanka novih dimenzija moi. Tomas fridman ovo doba gleda kao period 2 odnosno tree ere globalizacije, a Mirajmer kao povratak u prolost (povratak u budunost). Prema Kaplanovom miljenju usledie anarhija, a prema Zakarijevom miljenju, ovo je doba uspona ostalih. Kiora Mahbubani vidi sadanji svet kao doba Azije, a Parag Kana smatra da su meunarodni odnosi danas borba za prevlast u drugom svetu.

121

68. Razliita vienja sveta posle Hladnog rata: MO kao nadolazea anarhija Gradovi zapadne Afrike nou su medu najnesigurnijim mestima na svetu. Ulice nemaju rasvjetu, policiji esto nedostaje benzina za njihova vozila; raste broj naoruanih provalnika, kradljivaca automobila i ulinih napadaa. U izvetaju ministarstva spoljnih poslova stoji kako u zranoj luci "vlada maltretiranje nametanjem pravila i od strane imigracijskih sluzbenika". Zapadna Afrika postaje simbol svetskog demografskog, ekolokog i drutvenog pritiska, u kojem se kriminalna anarhija pojavljuje kao stvarna "strateka" opasnost. Bolest, prenaseljenost, neizazvani kriminal, nestaica resursa, migracija izbeglica, poveana erozija nacionalnih drava i meunarodnih granica, osnaivanje privatnih vojski, firme koje se bave sigurnou i meunarodni karteli za preprodaju droge, sada se najbolje vide kroz prizmu zapadne Afrike. Nema drugog mjesta na planetu gdje su politicke karte tako varljive - gde, zapravo, one govore takve izrnisljotine - kao u zapadnoj Africi. Poevi sa Sijera Leoneom. Prema karti, to je nacionalna drava s definisanim granicama, s vladom koja kontrolie teritoriju te zemlje. U stvarnosti, vlada Sijera Leonea, koju vodi 27-godinji vojni bojnik. A buducnost zapadne Afrike e u konanici, biti i budunost veine ostatka sveta. Afrika bi budunost ubrzo mogla biti vrlo loa. Nadolazei prevrat, u kojem se zatvaraju strana veleposlanstva, drave doivljavaju slom, a kontakt sa spoljnim svetom ostvaruje se preko opasnih, obalnih trgovinskih gradova proetih bolestima. Jo e neko vreme mediji nastaviti pripisivati nerede i ostale nasilne prevrate uglavnom etnikim i verskim sukobima. Ali, kako e se ovi sukobi mnoiti, postat e jasno da je neto drugo posredi, te e biti sve vie drava bez vlade kao to su Nigerija, Indija i Brazil. Homer - Dixon je, mnogo uspenije od ostalih analitiara, spojio dva naoko odeljena polja istraivanja - studije vojnih sukoba i studije fizikog okolia. Prema vienju Homer - Dixona budui ratovi i civilno nasilje izbijae zbog nedostatka resursa poput vode, obradivih povrina, uma i ribe. Isto kao to e se voditi ratovi za okoli, i kao to e do velikih migracija, pojavie se i okoliem potaknuti pretorijanski reimi - ili, kako ih on naziva ,,vrsti reimi". Zemlje, u kojima postoji najvea verovatnost za pojavu takvih reima, prema Homer- Dixonu su one kojima prijeti propadanje njihove baze prirodnih resursa, a s druge strane imaju istoriju vezanu uz dravnu (itaj vojnu) silu". Meu kandidatima su lndonezija, Brazil i naravno, Nigerija. Umesto granica postojae mobilni centri moi, kao u srednjem vijeku. Mnogi od ovih slojeva bie u pokretu. Drave u kojima one ne mogu da zadovolje potrebe svojih graana a pre svega potrebu graana za bezbednou zovu se pale ili neuspele drave. (Povezati sa Haitijem) - danas su to Somalija, ad, Sudan, DR Kongo, Haiti, Zimbabve, Afganistan, CAR, Irak, Obala Slonovae (mi se nalazimo u grupi drava pod nazivom WARNING states, na 98. mestu).

122

69. Ameriki kolos- mo SAD na vododelnici dva milenijuma: izmeu imperije i hegemonije, izmeu globalne dominacije i globalnog vostva injenica je da je ameriki kolos dominantniji u savremenoj globalnoj konstelaciji moda ak i od nekadanjeg Rimskog carstva. Dominacija SAD je specifina po tome to se protee na jako puno oblasti. Naime, SAD su ovladale poljima privrede, vojske, novca, pa i stila ivota, jezika i kulture. tavie, mnogi tvrde da je globalizacija sprovoenje amerike nadmoi u svetu, zbog univerzalizma amerike kulture. Globalni status SAD na poetku 21. veka iziskuje novi termin zato sto je ameriko prisustvo u svetu izmenjeno. To prisustvo toliko je snano da je ono bez presedana u dosadanjoj isroriji. Spektar vojnog, ekonomskog i kulturnog uticaja SAD na druge zemlje impresivno je irok. Jo impresivniji je stepen moi koji Ameriku odvaja od svake druge zemlje. Amerika ekonomija proizvodi 30% svetske proizvodnje; nijedna druga zemlja ne proizvodi ni polovinu od toga. Ameriki budet za odbranu, raunat u dolarima, prevazilazi vojnu potronju sledeih 15 zemalja zajedno uzev. dok SAD imaju neka vojna sredstva - na primer, veoma precizne krstaree rakete - koje ne poseduje nijedna druga zemlja. Postoje razlicita misljena o momentu unipolarnosti SAD. Jedna strana teoretiara (deklinisti) smatra da e momenat biti izuzetno kratak, usled prirode ravnoteze snaga. Ostali, poput Rusije i Kine, e se udruiti i razviti u nastojanju da uspostave ponovnu ravnotezu. S druge strane, postoji i stav da e amerika nadmo biti znatno trajnija (trijumfalisti), uzevi u obzir dubinu njene dominacije u sferama kulture i vojske. Takoe, SAD su lider u tehnolokoj revoluciji, to je jo jedan pokazatelj premoi. U vojnoj sferi, SAD su trenutno dominantne. 40 procenata svetskih trokova na odbranu troe Amerikanci. Pored 5.100 nuklearnih bojevih glava, raspolau sa ak 11 aktivnih nosaa aviona (Kina ima 0, Rusija i Indija po 1) od kojih su mnogi na nuklearni pogon, to znai da ne moraju da pristaju u luku na sipanje goriva. Vojska SAD je prisutna u mnogim delovima sveta, a najbolji primer za to je Azija. Iako su Kina i Indija potencijalni takmaci za mesto vodeeg, SAD je prisutna u jugoistonoj Aziji, aktivna je po pitanju odnosa dve Koreje, a postavlja se i kao posrednik meu Indijom i Kinom. Ovo znai da amerika mo dopire do jako udaljenih taaka. S obzirom na broj nuklearniih podmornica i mnogih drugih mornarikih snaga, u roku od 30 minuta, SAD u stanju da reaguju na svaku pretnju irom planete. To se naziva overseas power projection capabilities, i po tome su posebne. Dakle, imaju uticaja irom sveta. Takoe, jedino su SAD kao supersila dominantne u svim vanim sferama, kao pomenute kultura (svi govore engleski, njihovi filmovi su dominantni), vojska, ekonomija, prirodni resursi (nemaju ih previe, ali ih poseduju po svetu), kao i nauka/tehnologija (em imaju najbolje fakultete na svetu, em prednjae u tehnolokoinformatikom napretku sa kompanijama). Pre svega, mo je potencijal sprovodjenja svoje volje u delo, uprkos moguim otporima. Tokom istorije najee je manifestovana kroz vojnu silu. U savremeno doba postoji stav da se klatno moi pomerilo ka drugim sferama iz 3 razloga: nuklearno oruje je bilo preskupo koristiti u svakom smislu, nacionalistike snage su oteale vladavinu nad potinjenim narodima, te tako oteavale i kolonijalnu vlast, dok je trei razlog drutvena promena, jer se postindustrijska drutva fokusiraju na blagostanje umesto na rtvovanje.

123

Po Naju, ne treba nepravedno zanemariti silu, jer je ona poput kiseonika u medj. odnosima, kada je nema, tek onda shvatamo koliko je potrebna. Takodje, vojnu silu koriste teroristi, te je stoga realnost, a moe biti vana i meu dravama. Primer za to su drzave jugoistone Azije koje su pozdravile ameriko vojno prisustvo kao osiguranje od nemirnih suseda. esto je potencijal upotrebe vojske dovoljan kao prevaga u pregovorima, makar u podsvesti dravnika. Stoga je naivno verovati da je sila toliko po strani kada se govori o izvorima moi. Usamljenost na mestu svetske supersile u vremenu posle kraja Hladnog rata, primorala je SAD na traganje za sopstvenim identitetom, na borbu izmeu potrebe za svetskim prisustvom i svetskim vostvom i nespremnosti najirih slojeva stanovnitva da plate cenu jednog takvog poduhvata. Ipak, ini se da u samim SAD ivi jo uvek dovoljan broj onih koji su sposobni i spremni za tako neto, bez obzira na sve rizike koje to sasobom nosi. Ratovi koje su SAD vodile i vode u poslednjih nekoliko godina najbolji su dokaz za to. Vodea uloga u procesu globalizacije i injenica da su SAD jo uvek glavna ekonomska sila sveta (imaju 27,5 odsto svetskog GDP-a, a to je vanije, jako su visoko po GDP po glavi stanovnika, Kina nije ni medju prvih 100 po tom kriterijumu), snani su izvori iz kojih e SAD i u decenijama koje dolaze crpeti snagu za poloaj jedine svetske supersile. Takoe, meka mo SAD, najire posmatrano izraena u privlanosti amerike kulture, i naina ivota za ostatak sveta, bila je i ostala neprikosnovena (ak i kad se najnoviji talas antiamerikanizma, od rata u Iraku iz 2003. godine pa naovamo uzme u obzir). Kad se tome doda i to da prie o opadanju amerike moi, nisu nita novo, ve se, kako neki hroniari navode, mogu pratiti jo odprvih dana Republike, po staje jasno da vremedominacije SAD u svetskim poslovima jo nije isteklo. Drugim reima, iako je Amerika u procesu opadanja moi, njen silazak sa mesta vodee sile sveta trajae odreeno vreme, a njena premo u svetskim poslovima, ostae, jer, kako to kae poznati nemaki teoretiar meunarodnih odnosa Jozef Jofe, u nedostatku onih koji su sposobni i voljni da preuzmu tu ponekad nezahvalnu ulogu, Sjedinjene Amerike Drave ostaju sila po difoltu. Takoe, zbog proste injenice da se mo neke zemlje uvek sagledava u kontekstu vremena o kojem govorimo, jasno je da su slabosti i odsustvo eventualnih izazivaa njenoj prevlasti doveli su do toga da poslehladnoratovski svet bude ustvari ameriki svet. Kad se toma doda i faktor percepcije moi, to jest da vi niste ono to jeste, ve da ste onakvi kakvim vas drugi vide, situacija sa procenom ko je u kom trenutku moniji postaje jo sloenija, a posledice jednog takvog ina dalekosenije. Kao posledica rata u Iraku 2003.godine, drugi analitiari opisuju meunarodni poredak kao Ameriku svetsku imperiju. Na mnogo naina metafora o imperiji je privlana. Amerika vojska ima globalni domaaj, sa bazama irom sveta i njihovim regionalnim komandantima koji ponekad deluju kao prokonzuli. Engleski je lingua franca kao to je to svojevremeno bio Latinski jezik. Amerika ekonomija je najvea na svetu, a amerika kultura je magnet drugim kulturama. Ipak, pogreno je pomeati politiku prvenstva sa politikom imperije. Sjedinjene Amerike Drave zasigurno nisu imperija na nain na koji mi mislimo o evropskim prekomorskim imperijama iz devetnaestog i dvadesetog veka, jer je sutinska osobina takvog imperijalizma bila politika kontrola nad ostalim delovima planete. Iako odnosi u kojima postoji nejednakost zasigurno postoje izmeu Sjedinjenih Drava i slabijih sila i lako mogu

124

dovesti do jednog eksploatatorskog odnosa sa amerike strane, odsustvo formalne politike kontrole nad tim dravama, ini termin "imperijalna" ne samo nedovoljno tanim, nego i potpuno pogrenim. Moda se moe govoriti o amerikoj nadmoi u smislu hegemonije. Da biste bili imperija neophodan je nivo kontrole i upravljanja koji teko da SAD ima. U hegemonskom sistemu, vi ste 'primus inter pares', dakle prvi meu jednakima. Mnogo ste uticajniji i napredniji, te ste stoga 'prvi u redu', 'prvi po autoritetu', i imate ulogu lidera, ali ne formalnog gospodara. Istorijski primer je atinska hegemonija (grki gradovi pristali da Atina organizuje ratne napore protiv Persije). Sjedinjene Amerike Drave imaju vie izvora moi nego to ih je imala Velika Britanija na vrhuncu svoje imperijalne moi, ali Sjedinjene Drave imaju manje moi u smislu kontrole nad ponaanjem i unutranjom politikom drugih zemalja, nego to je to imala Britanija u doba kada je vladala etvrtinom Planete. Na primer, kole u Keniji, izbori, proces donoenja zakona i ubiranje poreza - da ne pominjemo spoljnu politiku zemlje - bili su pod kontrolom britanskih zvaninika. U poreenju sa tim, Sjedinjene Drave imaju malo takve kontrole u dananje vreme. Tokom 2003. godine Sjedinjene Drave nisu ak uspele da zadobiju glasove Meksika i Kine za drugu rezoluciju o Iraku u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Analitiari imperije odgovaraju da je termin "imperija" samo metafora. Ipak, problem sa tom metaforom jeste da ona podrazumeva kontrolu iz Vaingtona koja se teko uklapa sa sloenim nainom na koji je mo u svetu danas raspodeljena. U globalnom informatikom dobu, mo je meu dravama raspodeljena po obrascu koji podsea na sloenu trodimenzionalnu ahovsku tablu, na kojoj se igra odvija i horizontalno i vertikalno. Na vrhu ahovske table gde su politiko-vojna pitanja, vojna mo je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Dravama kao jedinom supersilom, ali u sredini table gde su ekonomska pitanja, Sjedinjene Drave nisu hegemon ili imperija, i moraju da se cenjkaju sa Evropom sa jednakih pozicija kada Evropa deluje kao ujedinjena celina. Na primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na privredu, one moraju nai kompromis, da bi postigle sporazum. I na dnu table transnacionalnih odnosa koji prelaze granice van kontrole vlada drava i tako ukljuuju raznovrsne aktere kao to su bankari i teroristi, mo se haotino rasprava. U takvoj jednoj situaciji ini se da nema ba puno smisla koristiti tradicionalne termine poput unipolarnost, hegemonija ili imperija s ciljem da se opiu takvi problemi. Oni koji slikaju imperiju zasnovanu na tradicionalnoj vojnoj mo oslanjaju se u svom radu samo na jednodimenzionalnu analizu. U igri koja ima tri dimenzije, meutim, izgubiete ako se usredsredite samo na jednu hijerarhiju i neete uspeti da uzmete u obzir i druge odnose, te vertikalne veze izmeu njih - pogledajte samo vezu u ratu protiv terorizma, izmeu vojnih akcija na najvioj tabli (figurativno:ahovskoj tabli-prim.prev.) u kojoj su Sjedinjene Drave uklonile tiranina iz Iraka, ali su istovremeno uveale sposobnost lanova teroristike mree Al Kaida da pridobiju nove regrute na transnacionalnoj tabli. Predstavljajui tamnu stranu globalizacije, ova pitanja su inherentno viestrana, a da bi se reila zahtevaju saradnju. Opisujui takav svet kao svet u kojem postoji nekakva amerika imperija, neemo uspeti da shvatimo stvarnu prirodu sveta sa kojim se Sjedinjene Drave suoavaju. tavie, jo jedan problem koji nastaje njihovom analizom jeste da li e amerika javnost tolerisati ovakvu jednu klasino imperijalnu ulogu. Amerika je kratko vreme bila

125

u imperijalnom iskuenju u vreme kada se pojavila kao globalna sila na meunarodnoj sceni 1898. godine, ali meuvreme formalne imperije nije dugo trajalo. Nasuprot Britaniji, imperijalizam za Amerikance nije bio zadovoljavajue iskustvo. Istraivanja javnog mnenja su stalno pokazivala da postoji malo oseaja za imperiju. Umesto toga, javnost nastavlja da favorizuje multilateralizam i korienje Ujedinjenih Nacija. Moda je to razlog zbog koga je Majkl Ignjatijev, kanadski zastupnik prihvatanja metafore imperije, oznaio ameriku ulogu u svet kao "laku imperiju". Trenutnu raspodelu moi u svetu moemo oznaiti kao meuzavisnost na vie nivoa. Naime, nijedna pojedinana hijerarhija ne opisuje na odgovarajui nain dananju svetsku politiku, kao to to ini ona koja je prikazuje kao trodimenzionalnu partiju aha. Istina je da Sjedinjene Amerike Drave imaju raznovrsniji portfolio izvora moi nego bilo koja druga zemlja na svetu, ali svetski poredak dananjice nije era amerike imperije u tradicionalnom smislu te rei. Uprkos svemu, jedina svetska supersila ne moe sebi dopustiti taj luksuz da deluje sama. Proces globalizacije stavio je na dnevni red meunarodnih odnosa sledee: ak ni najmonija zemlja sveta ne moe se hvatati u kotac sa njom samo sopstvenim snagama-uzmite kao dokaz pitanja meunarodne finansijske stabilnosti, globalnih klimatskih promena, irenje infektivnih bolesti itd. Tri deficit s kojim se Sjedinjene Amerike Drve dns suovju, sve u vezi s eventulnim pokujem ove zemlje d postnu svetsk imperij. On smtr d Amerik pti od deficit vojnih trup, budetskog deficit i deficit pnje (misli se n slbu zinteresovnost smih Ameriknc z tko neto i z svetske poslove uopte). Amerik jeste dns mod neuporedivo njsnnij sil po svojim globlnim dosezim, no njen je teritorij isto tko mnogo vie izloen rzliitim izzovim, nego to je to bio sluj s prolim imperijlnim silm. A ssvim je verovtno d ivot u nesigurnosti z Ameriknce od sd predstvlj trjno stnje.

126

70. Kina kao izaziva Kine je etvrt po veliini zemlj u svetu s povrinom preko 9,6 milion km, ko i njmnogoljudnij zemlj svet s oko 1,3 milijrde stnovnik, to je oko 20% od ukupnog broj stnovnik n svetu. BDP je 2500 $ po stanovniku, 10,3 % rast, trokovi vojske zauzimaju 4,3 %. 1400 milijardi amerikih obveznica. Kin im stlno mesto u svetu bezbednosti Ujedinjenih ncij. Kin je drug njve ekonomij svet, ko i njvei uvoznik i izvoznik rob i uslug. Zbog velikog rzvoj i rst trokov vojske, ko i sve veeg povenj broj stnovnik, n Nrodnu Republiku Kinu se gled ko n buduu supersilu svet.Kin je jedn od njstrijih kontinulnih civilizcij n svetu. Z kornjin oklop koji se koristio z proricnje s oznkm koje podseju n drevno kinesko pismo iz dinstije eng je ustnovljeno d potiu iz vremen oko 1500. godine p. n. e. Kinesk drv potie od grdov-drv u dolini Hongho. Godin 221. p. n. e. se esto uzim z godinu u kojoj je Kin ujedinjen u veliko krljevstvo ili crstvo. Te godine in hung je prvi ujedinio Kinu. Sukcesivne kineske dinstije su rzvile birokrtski sistem koji je omoguio kineskom cru d kontrolie ogromnu teritoriju.Kineski grnski rt zvrio je 1949. KP Kine je preuzel vlst nd glvninom Kine, sem Tjvn. Kuomintng se povuko n Tjvn i nek ml ostrv Fudijn. Mo Cedung je 1. oktobr 1949. proglsio Nrodnu Republiku Kinu. Mo Cedung se povuko s pozicije predsednik Kine 1959. posle nekoliko velikih ekonomskih neuspeh, ko to je bio Veliki skok npred. Li oi g je zmenio, li Mo je i dlje imo ogromn uticj n prtiju i osto je generlni sekretr KP Kine. Jedno vreme Kinom je uprvljlo umereno vostvo : Li oi, Deng Sjoping i drugi, koji su zpoeli ekonomske reforme. Mo Cedung i njegovi sveznici su 1966. lnsirli Kulturnu revoluciju. Prem miljenju mnogih istorir to je bio pokuj d se oisti vodstvo od umerenih element. Movi sledbenici su to smtrli eksperimentom direktne demokrtije i prvi pokuj borbe protiv korupcije i drugih negtivnih uticj n kinesko drutvo. Rzvio se Mov kult, ekonomij zemlje je tokom tog period nzdovl. Dolo je do velikog nered tokom kulturne revolucije, p je predsednik vlde u Enlj posredovo u smnjivnju destruktivnosti i pomgo je umerene elemente. u Enlj je iniciro normlizciju odnos s SAD, p je Kin 1971. postl ln svet bezbednosti UN umesto Tjvn, koji je dotd predstvljo Kinu. Poslednjih godin ivot otvoreno je kritikovo enu Mo Cedung i preostle pripdnike bnde etvoro. Bio je njblii srdnik Deng Sjoping i pomogo je d se Kin nkon kulturne revolucije oslobodi rdiklnih element. Posle Move smrti 1976. uhpen je etvoroln bnd, Deng Sjoping je uspeo d preuzme vlst od Movog nslednik Hu Kufeng. Deng nije nikd posto ef prtije ili drve, li je svojim uticjem n prtiju vodio zemlju putem ekonomskih reformi. Prgmtizm kojim je vodio Kinu ocrtn je njegovim reim: "Nije bitno d li je mk crn ili bel, bitno je d lovi mieve". Komunistik prtij je smnjil svoju sveobuhvtnu kontrolu. Rsputene su i zdruge, seljci su poeli dobijti zemlju u zkup. Zbog tog je dolo do povenj poljoprivredne proizvodnje.d krj 1978. kinesko vodstvo je zpoelo s ekonomskim reformm. Dotd je kinesk privred bil plnsk privred sovjetskog tip. Reformisn je u meovitu privredu, mnogo blie trinoj privredi, li jo uvek pod politikim okvirim koje nmee KP Kine. Kolektivizcij u poljoprivredi je zmenjen privtizcijom zemlje. Poven je odgovornost loklnih

127

vlsti i direktor fbrik. Dozvoljeno je otvrnje velikog broj mnjih privtnih firmi, strne investicije su ohrbrene brojnim ekonomskim i politikim merm. Ko rezultt tih promen kinesk privred je postl meovit, Kin je 2001. primljen u Svetsku trgovinsku orgnizciju. U 5 specijlnih ekonomskih zon zkoni o investirnju su mnogo povoljniji s ciljem d se u te zone privue strni kpitl. Od 1990-ih specijlne ekonomske zone su se ririle i n vee kineske grdove ukljuujui Peking i ngj. Zbog tog je Kin est put povel bruto domi proizvod(BDP) od 1978. Kin im jednu od njbrih ekonomskih stop rst, tko d je proseni godinji rst BDP- 9,4% u zdnjih 25 godin. Krjem 2009. Kin je postl drug privred svet po ukupnom BDP-u, drug n svetu po BDP-u izruntom po pritetu kupovne moi. Zbog velikog broj stnovnik BDP po stnovniku po pritetu kupovne moi je 7.200 $, to predstvlj 1/6 merikog. Rst kineskog BDP- od 1952. do 2005. Kin je uglvnom postl proizvo s niskim trokovim. Trokovi proizvodnje u Kini su mnogo mnji nego u Aziji ili Ltinskoj Americi. Poto je dugo vremen fiksirl tej jun uz dolr dolzile su kritike d je to rzlog ogromnog suficit, koji Kin im u trgovini s gotovo svim rzvijenim zemljm, sem s Tjvnom i Junom Korejom. Od 21. jul 2005. tej jun je posto plivjui. Kin ujednuje svoj porezni sistem koji je dotd dvo prednost izvoznim kompnijm. Postoji ogromn jz u bogtstvu izmeu oblnog podruj Kine i unutrnjosti. To predstvlj problem, koji moe potencijlno destbilizovti zemlju, p je vld Kine zdnjih godin zpoel s nizom inicijtiv, kojim bi se pomoglo unutrnjosti Kine d sustie ekonomski rzvoj nprednog podruj. Ko rezultt velikog ekonomskog rzvoj stndrd ivot u Kini je bitno vei, broj siromnih je posto mlen. Mnogi vide Kinu Amerikanci se dive lepoti, ali s nogu ih obara samo veliina. Shodno tome, Kina se percipira kao najvea pretnja. Sa 1,3 milijarde stanovnika, sve brojke vezane za Kinu i njen razvoj izgledaju zastraujue. Imaju najbrojniju armiju na svetu, najviu stopu ekonomskog rasta ve godinama unazad, vojni budet koji raste iz godine u godinu, (u stvarnosti daleko vei od nominalnog), itd. Meutim, uprkos tome to su sve ove stvari neophodni rekviziti da bi se bilo velika sila, sve to zajedno ipak nije dovoljno za poloaj supersile ili pak svetskog hegemona. Ranke odreuje veliku silu kao zemlju koja je u stanju da vodi konvencionalni rat sa svim drugim velikim silama, i da iz tog rata izae ako ne neporaena, a ono bar da moe da nanese velike gubitke najmonijoj dravi u meunarodnom sistemu kojem pripada. Sa pojavom nuklearnog oruja, postalo je jasno da uz konvencionalno naoruanje i njega morate imati u svojim rukama da biste se i dalje raunali kao velika sila. Takoe, velika sila koja pretenduje da postane svetska supersila, mora da poseduje i mogunost da tu svoju mo projektuje, ne samo u blizini svoje teritorije, ve i po potrebi u bilo kojoj taki sveta. A za to je potrebno mnogo, mnogo vie od onoga to Kina danas ima. Dakle, Kina ima vie vojnika (2.3 miliona) od SAD, ali nema mogunost delovanja irom sveta. Takoe, ima svega 24 balistike rakete koje mogu da pogode teritoriju SAD. Ima samo jedan nosa aviona, nasuprot 11 (aktivnih) amerikih, i ima 400 nuklearnih bombi naspram 5100 amerikih. Kina vojno za sad jeste inferiorna u odnosu na SAD. Njena geografija je indikativna. Uprkos injenici da izlazi na tri mora, uto, Istonokinesko i Junokinesko, Kina je zemlja kojoj nedostaju kapaciteti za izlazak iz tih mora i gospodarenje svetskim vodama. Ta svojevrsna zatvorenost Kine dodatno je

128

pojaana prisustvom amerikih trupa na Filipinima, u Junoj Koreji i Japanu, blizinom Tajvana i naravno sedmom flotom mornarice Sjedinjenih Amerikih Drava. Sve to zajedno, ini da Kina ipak pomalo pati od klaustrofobije. Kroz istoriju, Kina je najee bila okrenuta sebi. Taj nedostatak ofanzivnog i globaldominacijskog razmiljanja je svakako jedna od varijabli koja se mora promeniti ako bi da se transformie u ozbiljnog pretendenta na mesto hegemona ili svetskog lidera. Kina znaajno zaostaje za SAD i svoje politike prevashodno usredsreuje na svoj region i svoj ekonomski razvoj, a njena zvanina komunistika ideologija malo je privlana. Ipak, uspon Kine podsea na Tukididovo upozorenje da verovanje u neizbenost konflikta moe postati jedan od njegovih glavnih uzroka. Svaka strana verujui da e zavriti u ratu sa onom drugom obavlja razumne vojne pripreme koje druga strana potom tumai kao potvrdu njenih najgorih strahova. Uspon Kine je pogrean izraz; ponovna pojava bio bio taniji jer je po veliini i istoriji ona bila dugo vodea sila u I. Aziji. Od 500. do 1500. god. nove ere moe se rei da je ekonomski i tehnoloki Kina dominirala svetom, ali bez globalnog domaaja niti svega to to danas podrazumeva. Tada, takoe, do izraaja je dolazila njena konzervativna kultura, koja ih je spreavala da zavladaju svetom, ve samo da ga istrauju. U novijoj istoriji Deng Sijao Peng je izvrio politiku (donekle) i ekonomsku liberalizaciju zemlje koja je dovela do strahovitog ekonomskog napretka (danas je Kina druga ekonomija sveta). Kina je druga ekonomija sveta, skoro je prestigla Japan po GDP-u, ali im je GDP i dalje nekoliko puta manji od SAD), loi su u GDP po glavi stanovnika (jer ih ima beskonano) pa tu nisu ni medju prvih 100. Ima ogroman suficit u trgovini sa SAD (20 posto spoljne trgovine je sa SAD, u suprotnom pravcu 0, 16 posto), nee da spuste valutu juan, to izuzetno teti amerikim interesima. Najbolji primer interakcije izmeu sloene meuzavisnosti i realizma u stvarnom svetu je odnos SAD sa Kinom. Kao i sa Japanom, ameriki uvoz iz Kine daleko nadmauje ameriki izvoz. Rezultat je znaajan trgovinski deficit u milijardama dolara. Dok je bilateralan trgovinski odnos izmeu Sjedinjenih Drava i Kine asimetrian u korist Kine, SAD nisu posebno ranjive na potencijalni kineski trgovinski embargo jer bi potencijalni gubitak kineske robe mogle da kompenzuju kupujui je negde drugde, a Kina ima snane unutranje podsticaje da izvozi u SAD. S druge strane, potencijalna veliina kineskog trita za ameriku robu i domaa potranja za kineskom robom u SAD znae da je sposobnost vlade SAD da deluje protiv Kine u nekoj meri ograniena transnacionalnim akterima, ukljuujui amerike multinacionalne korporacije koje su vrile pritisak na vladu da Kini ne uvede sankcije zbog nefer trgovinske prakse i krenja ljudskih prava. U isto vreme, brz rast kineske ekonomske i vojne snage imao je snaan uticaj na opaanje ravnotee snaga u Istonoj Aziji, i doprineo oivljavanju amerikojapanskog bezbednosnog saveza 1996.godine. Robert Kagan veruje da je cilj Kine da u kratkom roku zameni SAD kao dominantnu silu u I. Azij, a na dugi rok da ospori poloaj Amerike kao dominantne sile u svetu. 6 razloga zbog kojih Kina nee biti sledee supersila? Kao prvo, i usponi i padovi velikih sila su pre jedan dugotrajan proces, nego neto to se deavaju preko noi.16 U pitanju su decenije, ponekad i vekovi, a ne godine, kako to neki oekuju. to se tie same Amerike, njen uspon u rang svetske supersile trajao je vie od 150 godina. Ogroman potencijal razvoja nakon sticanja nezavisnosti 1783. godine i znaajnog proirenja teritorija u decenijama koje su usledile, bio je nakratko zaustavljen graanskim ratom, ali se dodatno poveao u godinama posle njega. Amerika je

129

zahvaljujui svemu tome, postala drava-kontinent, a ne zemlja u evropskom smislu te rei. Usamljenost na mestu svetske supersile u vremenu posle kraja Hladnog rata, primorala ih je na traganje za sopstvenim identitetom, na borbu izmeu potrebe za svetskim prisustvom i svetskim vostvom i nespremnosti najirih slojeva stanovnitva da plate cenu jednog takvog poduhvata. Ipak, ini se da u samim SAD ivi jo uvek dovoljan broj onih koji su sposobni i spremni za tako neto, bez obzira na sve rizike koje to sa sobom nosi. Ratovi koje su SAD vodile i vode u poslednjih nekoliko godina najbolji su dokaz za to. Vodea uloga u procesu globalizacije i injenica da su SAD jo uvek glavna ekonomska sila sveta, snani su izvori iz kojih e SAD i u decenijama koje dolaze crpeti snagu za poloaj jedine svetske supersile. Takoe, meka mo SAD, najire posmatrano izraena u privlanosti amerike kulture, i naina ivota za ostatak sveta, bila je i ostala neprikosnovena (ak i kad se najnoviji talas antiamerikanizma, od rata u Iraku iz 2003. godine pa naovamo uzme u obzir). Kao drugo, pokuaj da se tano izmeri mo neke zemlje u meunarodnim odnosima, isti je kao i pokuaj da se preskoi sopstvena senka: dosad to nikom nije polo za rukom. Iako je bilo raznih pokuaja da se uini tako neto, pa su pojedini teoretiari smiljali razne formule kojima su sabirali razliite elemente moi, uvek je postojao problem kako izmeriti njene nematerijalne inioce. Dodatni problem je i to se mo moe shvatiti najmanje u dvostrukom smislu: kao kapacitet i sa druge strane kao vaa sposobnost da promenite neije ponaanje, a za to nije nuan preduslov da budete moniji. Jedini nain na koji se to tradicionalno radilo, a to je direktnim ratom dveju strana, bio bi katastrofalan po obe strane, pogotovo u vreme nuklearnog oruja. Trei razlog tie se onoga to e sama Amerika initi po tom pitanju. Naime, veina prognoza koja se daje u vezi sa neizbenim usponom Kine u rang supersile, zanemaruje ono to e Amerika initi kao odgovor na tako neto. Kao da e Kina i ekonomski i vojno jaati, a Amerika to posmatrati skrtenih ruku i sa strane. Meutim, ako posmatramo trenutnu situaciju po tom pitanju stvari ne izgledaju ba tako. Vodei se starim realpolitikim principom da ako hoete da vam dogaaji idu na ruku da onda morate biti aktivni, Sjedinjene Drave nastoje da budu veoma prisutne i veoma aktivne u regionu Istone Azije. Uprkos injenici da izlazi na tri mora, uto, Istonokinesko i Junokinesko, Kina je zemlja kojoj nedostaju kapaciteti za izlazak iz tih mora i gospodarenje svetskim vodama. Ta svojevrsna zatvorenost Kine dodatno je pojaana prisustvom amerikih trupa na Filipinima, u Junoj Koreji i Japanu, blizinom Tajvana i naravno sedmom flotom mornarice Sjedinjenih Amerikih Drava. Kina e i u budunosti ostati ono to i sada jeste: velika sila iji su kapaciteti ipak samo regionalnog karaktera. Takoe, uprkos svojoj monolitnosti, kad se posmatra spolja, Kina je iznutra u stvari veoma podeljeno i raznoliko drutvo. Strahovit ekonomski razvoj poslednjih decenija, nije doneo podjednake dobrobiti svim delovima zemlje. Unutranja, ruralna Kina daleko je iza blistavih svetlosti nove Kine i oni koji su bili u Kini kau da to dublje zalazite u unutranjost zemlje, ta razlika postaje sve oiglednija. Tako, neki tvrde da uprkos nesumnjivim uspesima koje ova zemlja belei u poslednjih dvadesetak godina, njena ekomonija trpi od neefikasnosti preduzea koja su u dravnom vlasnitvu, ne ba jasnog finansijskog sistema, i neodgovarajue infrastrukture. Unutranji problemi vezani za oblast Sinkjang naseljene Ujgurima, ili problem Tibeta, takoe mogu biti znaajan izvor nestabilnosti. Jer, kad se pogleda nacionalni sastav Kine, uprkos tome to je stanovnitvo Kine dosta homogeno kad se pogledaju samo brojevi, u praksi kineskih 8, 5

130

posto (koliki je procenat stanovnitva koji otpada na nacionalne manjine), znai oko 110 miliona ljudi. Ipak, jo uvek nereeno pitanje Tajvana najvei je izazov sa kojim se Kina suoava. Tajvan je za nju pitanje svih pitanja i njegovo prisajedinjenje matici je cilj svih ciljeva. Budui da je tako osetljiva na ovo pitanje, jasno je da je to i njena slabost. Svemu ovome treba dodati i veliku kinesku zavisnost od energenata, koja e se u godinama koje su pred nama dodatno poveavati. Naime, ve sada Kina je drugi najvei potroa energije, trei uvoznik nafte na svetu i jedna od najveih uvoznica ostalih sirovinaivotno vanih, energetskih interesa. To znai, naravno i dobre odnose sa zemljama od kojih se nafta kupuje, ali i pokuaj da se linije snabdevanja za kineske tankere odravaju bezbednim. Podatak da je 80 procenata sirove nafte koju Kina uvozi tankerima, prolo kroz Malajski prolaz u Indoneziji, samo potvruje pretpostavku koliko je Kina ranjiva na bilo kakvu vrstu blokade ili izolacije koju bi eventualno SAD u nekom trenutku nametnule. Poslednji, esti razlog zbog kojeg Kina moda nee biti sledea svetska supersila tie se, po naem miljenju, nedostatka volje kod samih Kineza za takvim jednim poduhvatom. Kad je u pitanju Kina, ovo nije nita novo i ima svoje korene duboko u istoriji. Kao jedna od najstarijih civilizacija na svetu, Kina je bila imperija praktino od svog ujedinjavanja, 221. godine pre nove ere, u vreme dinastije in . Ipak, Kina je polako poela da vraa status velike sile i doavi u posed nuklearnog oruja 1964. godine, kao deo Niksonove i Kisinderove politike otvaranja Kine vraen joj je status stalne lanice Saveta bezbednosti, a sukobom sa Sovjetskim Savezom poela je da trai sopstveno mesto pod suncem i sopstveni put. Krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina prolog veka, otpoele su reforme koje su i dovele do toga da danas priamo o tome kako e Kina biti sledea svetska supersila. Kina vie nije bila Kina, ve pretnja. Ipak, uprkos napretku koji je zaista impresivan u svim oblastima, i injenici da e kineska mo vremenom rasti, ini se da sami Kinezi nisu voljni da postanu to to im neki proriu. Kinezi koji, inae kupuju najvei deo proizvodnje sudanske nafte,83 nisu hteli da reaguju u vezi sa genocidom koji se tamo odvijao, najbolja je potvrda pragmatinosti spoljne politike Kine. Kina ne eli da zameni Sjedinjene Amerike Drave kao predominantna svetska sila. Njene elite trenutno ne ele da Kina bude globalni lider rame uz rame sa Sjedinjenim Dravama. Kineski rukovodioci smatraju da su unutranji izazovi koji mue Kinu previe veliki da bi se preuzeli rizici i odgovornost koje svetsko liderstvo podrazumeva i priznaju da im nedostaju sredstva za tako neto. Oni se takoe plae da e im uloga globalnog lidera odvratiti panju i usmeriti energiju od preko potrebnog nacionalnog razvoja, a bespotrebno ubrzati netrpeljivost prema Kini u regionu.

131

73. Japan kao potencijalni takmac SAD privredni rast 3,9 %. Prve naseobine na japanskom arhipelagu poele su pre 100 000 god. Negde u Jajoi (II vek n.e.) dolazi do razvoja poljoprivrede i podele rada, to vodi jaanju klasnog sistema. U Asuka periodu (538. 710.) dolazi do razvoja japanske kulture koja je pod uticajem kineske kulture. U prvom periodu se prestonica stalno seli, kasnije je to bila Nara a zatim Kjoto. Iako je car bio simbol drave, jedno vreme je vojska drala vlast (car zbaenod plemena Aikaga 13361573). Japan se prvi put susreo sa evropskom kulturom 1543. god. kad je nasukan portugalski brod na njegove obale. Edo (dananji Tokio) nakon 1600. postaje prestonica. Iako je u poetku bio u izolaciji sa ostalima u spoljanjem svetu, 1853. SAD Metju Peri zahteva trgovake veze, a slede ga i ostali. Godine 1889. usvojen je novi ustav pod vostvom princa Ito Hirobumija proces modernizacije Japana (Skuptina). U I svetskom ratu, Japan se bori protiv nemakih kolonijalnih sila, a u periodu pred II svetski rat slede politiki skandali u zemlji i 1931. godine invazija Mandurije (1937. invazija severne Kine). U II svetskom ratu, Japan se pridruuje silama Osovine. Godine 1941. oni napadaju ameriku luku Perl Harbur, da bi zatim u avgustu 1945. godine pretrpeli ameriki nuklearni napad na Hiroimu i Nagasaki. Godinji vojni budet od 44,3 milijrde dolr svrstv Jpn u petog njveeg svetskog vojnog potro. U teoriji,ponovno noruvnje Jpn je strogo zbrnjeno lnom 9 jpnskog Ustv u kome se ke: Jpnski nrod se zuvek odrie rt ko suverenog prv ncije i pretnje ili upotrebe sile ko nin revnj meunrodnih nesporzum Meutim, u prksi, Prlment je osnovo odbrmbene snge 1954.godine. Posle Drugog svetskog rt, Jpn se strogo dro Joidine doktrine koj je obuhvtl sledee stvke: Jpnsk bezbednosn politik mor izbegvti meunrodne sporove; Drti se po strni od spornih globlnih pitnj; Usredsrediti se n ekonomske ciljeve. Osnovn politik Jpn u vezi ncionlne odbrne sdri: Odrvnje iskljuivo odbrmbeno orjentisne politike; Izbegvnje situcije d Jpn postne glvn vojn sng to moe d bude pretnj osttku svet; Uzdrvnje od rzvoj nuklernog oruj i odbijnje d se dozvoli prisustvo nuklernom oruju n jpnskoj teritoriji; Obezbeenje civilne kontrole vojske; Odrvnje bezbednosnih rnmn s SAD; Izgrivnje odbrmbenih kpcitet unutr umerenih grnic. Japan je ostrvsk crevin n Dlekom istoku. Sstoji se od 6582 mnjih i veih ostrv, od kojih su njve Honu, Kjuu, ikoku i Hokido. Povrin Jpn je 377.873 km. Po povrini Jpn je 63. drv u svetu. Zvanina i najvea religija u Japanu je intoizam (93,1 %). Japan danas ostvaruje stalni tehnoloki napredak, a njegova industrija i privreda cvataju. Iako Kina ima nuklearno oruje i veu vojsku (2.810.000 kineskih naspram 239.000 japanskih), japanska vojska je bolje opremljena i bolje obuena. Ona takoe ima tehnoloki kapacitet da vrlo brzo razvije nuklearno oruje ako se za to odlui. Po vojnom budetu, Japan je etvrti, odmah iza SAD, Rusije i Kine. Raspolae sa 44.3 milijardi dolara vojnog budeta, a njegova mornarica je najvea na Pacifiku. Japanske odbrambene snage su osnovane posle Drugog svetskog rata, i nije im bilo dozvoljeno delovanje u inostranstvu. U zvninim procenm Jpnske vlde se ke d e broj stnovnik Jpn od 124 milion u 2002.godini brzo opsti i d e nizk ntlitet do 2025.godine smnjiti broj stnovnik n 100 milion, do 2100.god. n 67 milion,tko d izgledi d e Jpn u budunosti igrti veu vojnu ulogu blede.

132

ULOGA JAPANA=VAZAL SAD. Udes koji je Jpn doiveo tokom II svetskog rt, usmerio je nrod n postiznje jednodimenzionlnog cilj ekonomskog oporvk, li g je doveo i u stnje nesigurnosti kd je re o iroj misiji zemlje. Ameriko-jpnski bezbednosni ugovor (1951.) ukljuuje meriku obvezu d brni Jpn, li ne utvruje (ni formlno), obvezu Jpn d upotrebi svoju rmiju rdi odbrne Amerike. Ovim ugovorom je kodifikovn ztitniki odnos i vojn inferiornost Jpn u odnosu n SAD. Amerik je z Jpn predstvljl kiobrn pod kojim je zemlj mogl s se oporvi od porz i ostvri ekonomski zmh i n toj osnovi dosegne poziciju jedne od vodeih sil. Ali tj kiobrn nmee grnice slobodi jpnske kcije i stvr pomenuti prdoks. Jpnsko politiko smoogrnivnje, omoguv SAD d igrju centrlnu ulogu n Dlekom istoku. Jpn nije geostrteki igr jer je rnjiv zemlj, osetljiv n njble poremeje tokov resurs i gotovine, optereen unutrnjim slbostim. Ekonomski je mon i dinmin, li istovremeno regionlno izolovn i politiki ogrnien zbog svoje zvisnoti od monog sveznik, koji je, igrom sluj, i uvr globlne bezbednosti, li i glvni ekonomski rivl. Iko je Jpn pod ztitom SAD, on je i dlje njvniji bilterlni odnos z SAD, koji mor d se briljivo neguje, s obzirom n Kinu, ij budu politik, po svoj prilici, ide u prvcu ugrovnj merikog monopol u zijsko-pcifikoj regiji. ULOGA JAPANA=RIVAL SAD. Ekonomski mon Jpn, koji moe d konkurie Americi, ne moe biti produetk merike spoljne politike i u isti mh izbegvti svku politiku odgovornost n meunrodnom plnu. Politiki uticjn Jpn, onj koji tri globlno priznnje (pr. stlno mesto u Svet bezbednosti UN), ne moe izbegvti d zuzme odluuje stnovite kd je re o bezbednosti i geopolitikim pitnjim, koj se tiu svetskog mir. Mnogi Azijci smtrju Jpn ne smo ko sebinu, ve i ko zemlju koj prekomereno imitir Zpd. Tkv stv u mnogome ogrniv jpnsku geostrteku orijentciju. Opcij regionlne domincije Jpn, koji zsenjuje Kinu k i ko ne bi bil zsnovn n jpnskoj dominciji, ve n regionlnoj srdnji pod blgim vostvom Jpn ne izgled prktino mogu zbog istorijskih, politikih rzlog. Ukidnje meriko-jpnskog bezbednosnog ugovor, imlo bi z posledicu: ili prihvtnje kineske domincije, ili ne smo skup, ve i veom opsn progrm ponovnog vojnog noruvnj. Neki Jpnci smtrju d jnje Kine im koristn efekt, jer povev znj Jpn z SAD, poto redukuje meriku globlnu dominciju. S druge strne, Kin je trdicionlni rivl, bivi neprijtelj i potencijln pretnj stbilnosti region, sve to ini bezbednosne veze s Amerikom vnijim nego ikd. Z rzliku od Kine, koj moe z sebe zhtevti sttus globlne sile (tek poto postne regionln sil), Jpn moe stei globlni uticj smo pod pretpostvkom d ne tei d bude regionln sil.mMogunost d Jpn postne dominntn regionln sil nije prktino ostvriv, dostiznje sttus istinski obuhvtne globlne sile, u odsustvu regionlne bze je nerelistin. Zkljuuje se d se Jpn moe domoi sttus globlnog lider smo kroz ekonomski rzvoj i ukljuivnje u snge odrvnj mir u svetu.

133

ULOGA JAPANA=PARTNER SAD. Ukoliko Jpn odbije ztitu SAD, bez obzir n simptije sused zbog ovog potez, utomtski dobij velikog neprijtelj od kog ne bi mogo d se odbrni, s obzirom n meriko vojno prisustvo u regionu (100.000). Ukoliko ne sruje s zemljm iz okruenj, preti mu izolcij, koj ne pogoduje ni SAD, s obzirom d im je Jpn bz z politiko i vojno prisustvo u zijsko-pcifikom regionu. Srdnj je i cilj Jpn i SAD. Njveu korist Jpn moe d izvue iz uloge vitlnog prtner SAD u konstruisnju sistem globlne srdnje. Vojnim svezom, obezbeuje se mir n Dlekom istoku, koji pogoduje svim, li nikko Jpn ne sme dopustiti d se svez preobrti u ntikinesku koliciju. Blnsirnjem izmeu uloge posrednik i tienik, Jpn se polko moe oslobti uticj SAD i uiniti ih zvisnim od njeg smog. Obim merike globlne hegemonije je nesumnjivo velik, li je njen dubin ml, ogrnien spoljnjim i unutrnjim preprekm. Nsuprot imperijm u prolosti, Amerik im ogromn uticj, li nem neposrednu kontrolu nd svim interesnim segmentim. S obzirom d vnserijski ekonomski dinmizm Azije, moe doprineti nestbilnosti, jer prosperitet zmgljuje politike slbosti region, j ncionlne mbicije drv i teritorijlne spircije, verovtno je d e meriki primt n evrozijskom kontinentu, doiveti udrce, p i spordin nsilj. Ameriki primt je rnjiv zbog novih izzov, regionlnih borc i kolicij. Smo n Dlekom istoku treb rzmotriti injenice: - Kinu, ko nstjuu i potencijlno dominntnu silu; - Ameriku, ko jemc regionlne bezbednosti, sve vie zvisnog od srdnje s Jpnom, - Jpn, koji nstoji d prone odreeniju i utonomniju politiku ulogu, u kojoj e jpnske vojne snge biti orue jpnske spoljne politike, ne produetk merikog prisustv u regionu. Meutim, skoranje tenzije, posebno sa Severnom Korejom i Kinom, pokrenule su debatu o statusu japanskih odbrambenih snaga i o njihovom odnosu prema drutvu. U Japanu je sada 40.000 amerikih vojnika. Postavlja se pitanje da li bi ovakav Japan mogao postati, za deceniju ili dve, globalni takmac Sjedinjenim dravama? ini se malo verovatno. Priblino veliine Kalifornije (povrina Japan je 377.835 km), Japan nikada nee imati populacionu veliinu Sjedinjenih drava. U zvaninim procenama japanske vlade se kae da e broj stanovnika Japana od 124 miliona u 2002. godini brzo opasti i da e nizak natalitet do 2025. godine smanjiti broj stanovnika na 100 miliona, a do 2100. na 67 miliona, tako da izgledi da e Japan u budunosti igrati veu vojnu ulogu blede. Ekonomski uspeh i popularna kultura pruaju Japanu meku mo, ali to podrivaju nacionalni etnocentrini stavovi i politike. Japan danas ostvaruje NBD po stanovniku 33,800 amerikih dolara (u odnosu na 46,000 amerikog) . Mora se napomenuti da je trenutno stanje u kome se Japan nalazi upravo pod amerikim bezbedonosnim protektoratom. Stoga je on ipak kvaziglobalna sila. Ako bi SAD napustile alijansu sa Japanom,m mogao bi se proizvesti oseaj nesigurnosti koji bi mogao navesti Japan da odlui da treba da razvije sopstvene nuklearne kapacitete. Drugi scenario bi bio da Japan postane saveznik Kine, a zajedniki resursi ove dve zemlje bi inili monu koaliciju. Ipak, ovo se ini malo mogue, s obzirom da bi Kina elela da ogranii Japan, a Japan ne bi na to pristao. Stoga je ouvanje alijanse sa Sjedinjenim dravama je najverovatniji ishod i to se tie japanske strane, s obzirom da su oni zabrinuti zbog poveanja kineske moi. Ujedinjena istona Azija nije uverljiv kandidat za izazivaa koji bi skunuo sa trona SAD. Problem Rusije i Japana - junokurilska ostrva.

134

74. Rusija kao potencijalni takmac SAD Ruska drava je nastala u IX veku sa sreditem u Kijevu. Nakon mongolskog pokoravanja ruskih zemalja, sredinom XIII veka, Moskva je postala novi centar okupljanja ruskih kneevina. Godine 1480. nastupa oslobaanje od tatarske vlasti. U to vreme dolazi na vladarsko mesto Ivan IV Grozni (1533 - 1584). Poinje prodiranje u Sibir. Jedna od najpoznatijih dinastija, dinastija Romanovih, zapoela je svoju vladavinu 1613. godine i vladala je sve do 1917. godine. U XVIII veku nastupa vreme imperatorske Rusije, a nova prestonica postaje Sankt Peterburg. Rusija se ukljuuje u evropske sukobe i ratove sa Osmanskim carstvom. Godine 1812. Rusija ratuje sa Francuskom i unitava Napoleonovu Veliku armiju. Nakon reforma Aleksandra II, Rusija ovladava srednjom Azijom. U vreme vladavine Nikolaja II (1894. 1917.) ona postie industrijski i demografski rast. Nakon revolucije od 1905. godine, Rusija ulazi u parlamentarizam. U Prvom svetskom ratu, biva poraena od Nemake. Nastupa slom drave i anarhija, sve dok boljevici 1917. nisu preuzeli vlast. Godine 1922. obrazuje se SSSR. Na svetski pozornicu stupa Staljin i stvara se jedno totalitarno drutvo. Njihov doprinos u II svetskom ratu pobedi nad nacistikom Nemakom je bio ogroman, zato su pretrpeli ogromne gubitke nakon rata (27 miliona mrtvih i materijalni gubici). Nakon toga, Sovjetski savez ovladava Evropom, on zaotrava odnose sa SAD i poinje Hladni rat. U to vreme Sovjeti razvijaju svoju prvu nuklearnu bombu (1949. godine). Nakon Staljinove smrti, Nikita Hruov dolazi na elo partije i nastupa destaljinizacija. Kao posebno bitan dogaaj, izdvaja se Kubanska raketna kriza (1962.), kada je bilo najblie nuklearnom ratu izmeu Sjedinjenih drava i Sovjeta. Nakon pada Hruova 1964. na vlast dolazi Leonid Brenjev i SSSR zahvata ekonomska stagnacija. Nakon njegove smrti 1982. dolazi na vlast Mihail Gorbaov i nazire se kraj komunizmu. Berlinski zid pada 1989. godine. a SSSR se raspada 1991. god. Stnovnitvo: Prem podcim iz 2006, rusk populcij broji 142 893 540 stnovnik. Rspored stnovnitv iznosi sveg 8,4 stnovnik po kilometru kvdrtnom To je, uglvnom posledic nervnomernog rspored, jer je vein populcije nseljen u evropskom delu zemlje. Prirodni prirtj je izuzetno nizk, sveg 0,37 promil. Preovluje grdsk populcij s 77 odsto, to se smtr posledicom industrijlizcije z vreme Sovjetskog Svez. Iko se stnobnitvo sstoji od rzliitih kulturnih grup, ogromnu veinu ine Rusi s 81, 5 % z njim slede Ukrjinci, Ttri, Belorusi, Bkiri, Moldvci, Jevreji. Opti zkljuk: U osnovi se moe nprviti vidljiv podel izmeu dvno stvorenog evropskog jezgr drve i oblsti z koje se moe rei d su reltivno skoro nseljene. Ekonomsk kim zemlje se, ipk, lgno pomer iz svog evropskog teit i sledi one regije bogte nftom i drugim energentim. Nlost, ekonomski rst Rusije i njen sve vei znj u pogledu bitke z energiju ne prti dekvtn rst i rspored stnovnitv. Iko je Rusij n politikom, vojnom i ekonomskom polju ponovo postl znjn inilc, u demogrfskom pogledu se opsno pribliil svom Smutnom vremenu. Petnest godin nkon propsti komunizm rusk ekonomij se pribliil ekonomiji srednje rzvijenih zemlj slobodnog trit. Dns on im visoku stopu rst BDP - ( u 2004.godine - 7,1% -) i reltivno visoku inflciju ( oko 11,7 % ).N dnnju sliku ekonomije je uticl i brz privtizcij unosnijih drvnih preduze poetkom devedesetih.NJih je preuzel nekolicin preduzetnik povezn s tdnjom politikom

135

elitom ( oligrsi ). U poslednje vreme neki oligrsi su bili prinueni d se odreknu del kontrole nd svojim fbrikm, neki su ztvoreni ili su emigrirli. Veliki koncerni i dlje dominirju ruskim privrednim potencijlom, drv njvljuje mere z podsticnje mlog i srednjeg preduzetnitv. Dns se rusk ekonomij uglvnom temelji n dv stub:izvozu sirovin i energent (nft i zemnog gs ) i rstuoj domoj potronji. Trdicionln sovjetsk metulrgij i s njom povezn proizvodnj min, utomobil i vion preivljvju zhvljujui visokim crinm koje sprevju uvoz jeftinih i konkurentnih inostrnih proizvod. Mnoge fbrike preorijentisle su se n srdnju s zpdnim kompnijm i licencirnu proizvodnju strnih proizvod ( inomrke ). Tokom 50-tih Zpd se plio d e Rusij prestii SAD ko vodeu silu, zbog nulkernog nournj, strunjk (hidrogensk bomb, silzk n Mesec i dr). Hvlisve izjve Hruov, Brenjev d e do 1980 Rusij biti vode sil, do Gorbov i ministr spoljnih poslov vrndze koji si izneli istinu o SSSR d zostje u posledljih 15 godn u industrijskom rzvoju. SAD su imle 27 put ve izdvjnj z privredu, u rzvoj i istrivnje su ulgli 60 put vie, vojni izdci su bili 9 put vei. k i s rzvojem privrede 5% n godinjem nivou, stvorenim ulogm u meunrodnom sistemu (UN) i s svojom nuklernom moi, bliskosti Evropi i potencijlnih svez s Kinom i Indijom, Rusij moe odbrti d sruje ili uzrokuje probleme z SAD, li ne i d bude globlni izziv. to se tie ruskih prirodnih resursa, ona raspolae sa velikim zalihama nafte, prirodnog gasa, uglja, dijamanata, srebra, bakra, rude, olova... Politika ravnotee snaga mogla bi da predvidi takvu alijansu kao odgovor na potvrdu ameriko-japanskih odnosa. Kina i SSSR su ve bili saveznici u 50tim, pa je stvoren presedan za budue odnose. Otvaranjem Kine i saradnjom na ograniavanju moi SSSR raspadom istog dolo je i do kraja saveznitva sa SAD. Rusija i Kina su 1992. objavile odnose konstruktivnog partnerstva, a 2001. su potpisale sporazum o prijateljstvu i saradnji. Tema partnerstva je suprostavljanje unipolarnom svetu kojim dominiraju SAD. I Kina i Rusija su podravale antiteroristiku kampanju SAD 2001. Problemi stvaranja saveza Rusije i Kine su pre svega problemi granice, ekonomskog i vojnog pada moi Rusije. Trgovina i investicije izmeu dve zemlje su zanemarljive, jer se obe strane okreu zapadu. Ponaanje SAD e uticati na dalje povezivanje Rusije i Kine. Ako bismo postavili pitanje da li Rusija danas moe biti globalni takmac Sjedinjenim dravama, morali bismo prvo da uporedimo njihove pokazatelje moi. Po pitanju povrine, Rusija je sa svojom teritorijom od 17,075,200 km znatno vea od SAD koji ima teritoriju od 9,826,630 km, (Njvei deo teritorije neupotrebljiv z upotrebu ), meutim po pitanju stanovnitva, SAD prednjai sa 303,824,646 naspram Rusije koja ima 140,702,094 stanovnika. Ipak, Rusiju ne prati stalni rast i raspored stanovnitva. Ona moda predstavlja pretnju za Sjedinjene drave, pre svega jer je to jedina zemlja sa dovoljno projektila i nuklearnih bojevih glava za unitenje Sjedinjenih drava. Pored ve pomenutog prostranstva i prirodnih resursa, ona ima obrazovano stanovnitvo, strune naunike i inenjere. Ona danas ima visoku stopu rasta BDP-a (u 2001. godini 7,1 %). Ipak, raspad SSSR-a ostavio je Rusiju sa znatno manjom teritorijom (76 % SSSR), stanovnitvom (50 % SSSR), privredom (45 % SSSR) i vojskom (33 % SSSR). Ne ini se da e Rusija uhvatiti korak jo dugo vremena. Najverovatniji ishod je Rusija koja e ostati interno slaba i institucionalno povezana sa meunarodnim sistemom, pre svega

136

preko mesta u SB. Zbog svoje preostale nuklearne snage, bliskosti Evropi i potencijalne alijanse sa Kinom ili Indijom, Rusija moe odabrati da sarauje ili uzrokuje probleme za Sjedinjene drave, ali ne i da bude globalni izaziva.

137

75. Indija kao potencijalni talmac SAD Indija je drv u junoj Aziji. Sedm je drv n svetu po povrini svoje teritorije, drug po broju stnovnik. Tkoe, po broju stnovnik Indij je njve demokrtsk drv n svetu. Ko dom Civilizcije doline Ind i oblst istorijskih trgovkih putev i prostrnih crstv, Indijski potkontinent je tokom velikog del svoje duge istorije bio poznt po svom privrednom i kulturnom bogtstvu. etiri znjne religije hinduizm, budizm, inizm i sikizm su nstle u Indiji, dok su zorostrizm, judizm, hrinstvo i islm stigli u prvom milenijumu nove ere i znjno oblikovli rznoliku kulturu ove oblsti. Britnsk istonoindijsk kompnij je od rnog 18. vek postepeno preuziml vlst u Indiji, d bi sredinom 19. vek Indij postl kolonij Ujedinjenog Krljevstv. Nkon borbe z nezvisnost koju je obeleio rsprostrnjeni nensilni otpor, Indij je postl nezvisn drv 1947. Ona predstavlja geopoliticku tvrdjavu koja je, na severu ogradjena planinskim vencom Himalaja, a na jugu sa Arapskim morem i Bengalskim zalivom. Predstavlja veoma masivnu geopoliticku jedinicu u poredjenju sa Evropom. Zemlja koja se prostire izmedju Indijskog okeana, Persijskog zaliva i Malaka moreuza, ima veoma znacajan geografski polozaj. U geopolitickom regiji Indija predstavlja hegemona, u smislu velicine teritorije, populacije i prirodnih izvora. Regija kao celina je pretezno Indocentricna, ne u smislu da je Indija smestena u centru regiona, ali takodje zato sto Indija poseduje dve trecine teritorije i populacije. Indija je takodje smestena u centru i u geopolitickom smislu. Indija je sedma najveca zemlja na svetu, sa povrsinom od 1.3 miliona kvdratnih milja, to je oko dve trecine evrope. Sa skoro milijardu ljudi ona zauzima drugo mesto na listi najmnogoljudnijih zemalja..Smatra se da ce negde u 21 veku Indija nadmasiti Kinu sto se populacije tice. Zbog njene populacije, Indiji je tesko da prihvati da mnogo manje sile u svetu drze monopol. Zbog velike populacije, velicine drzave, strateskog polozaja i glavnoj na Indijskom okeanu, Indija zudi za time da igra kljucnu ulogu u medjunarodnoj politici. Zbog svog hegemonskog polozaja i strateski dobro odbrambenom geopolitickom polozaju u Indocentricnoj regiji, pretnju Indiji ne predstavljaju regionalne zemlje, vec glavne sile koje ugovaraju sa njom. Kao sto US ima kljucnu ulogu u zapadnoj hemisferi tako i Indija ima u svom region. Njihova zamisao o nacionalnoj bezbednosti nije toliko nacionalna vec geopoliticka i regionalna. Takva zamisao vodi je u interakciju sa regionalnim glavnim silama i postavlja je za hegemonsku silu na poluostrvu. Vitalne geopoliticke i civilizacijske osobine nisu bez problema. Kao prvo Indijska nesvrstranost je iskljucila iz Hladnog rata. Njena politika kaze da drzave ne mogu biti podredjene velikim silama. Kao sto je premijer Indije- Nehru izjavio our size, our potential strength, our traditions and heritage do not allow us to become client state. Pogled na Indijsku buducnost mozda izglda stabilno i dobro, ali u ekonoskom kontekstu ona pravi pomak unazad, sa prihodom po glavi stanovnika u 1995 god. od 340 $. Mada Indija nije skroz pokazala svoj potencijal. I pored malog prihoda po glavi stanovnika, Indija ima peti najveci GDP u smislu kupovne moci, 2 najbrojniju armiju, jako vazduhoplovstvo. Indija ima jaku nuklearnu moc, i veoma talentovanu ljudsku snagu i tehnoloske sposobnosti. Indija vai za treu vojnu silu na svetu. ine je vojska,mornarica i avijacija. Pomone snage kao to su Paravojne snage,Obalska straa i Strateka nuklearna komanda su takodje pod vojnom nadlenou. Indija poseduje veliki broj nuklearnog naoruanja,kao i prateih sredstava,projektile i letelice koje mogu da ih isporue na velike razdaljine; no

138

first use doktrina; Nije potpisnica NPT. Indija i Rusija sarauju na temelju Zajednikog programa o vojno-tehnikoj saradnji do 2010. a trguju orujem u vrednosti od dve milijarde dolara godinje. Izvesno je da e Indijska vojska biti jo vea sila u budunosti,posedujui prednost i ekonomskog razvoja i rasta populacije. Po izvetajima US Congress-a, razvija se u vodeeg kupca oruja. . Prve decenije XX veka obeleile su nenasilne akcije ( INC i Gandija ) za nezavisnost. 15.avgusta 1947. Indija postaje nezavisna i nakon britanskog odlaska, posle Prvog indijsko-pakistanskog rata deli se na 2 drave Indiju i muslimanski Pakistan. 26. januara 1950. Indija postaje republika sa Rajenda Prasadom kao prvim predsednikom. Proli vek je bio period nemira u Indiji, od proglaenja nezavisnosti Bangladea, preko dolaska Indire Gandi i velike ekonomske krize. Tek 2003. godine Indija doivljava brz ekonomski progres, politiku stabilnost i donekle mir u odnosu sa pakistanskim snagama Indija ima populaciju od milijarde stanovnika, to je ak etiri puta vie ljudi nego to ima u SAD. Stopa privrednog rasta u Indiji je porasla sa 2 procenta na 5-6 procenata. Indija ima i novu srednju klasu od nekoliko stotina miliona ljudi, a engleski je zvanian jezik kojim govori 50-100 miliona ljudi. Indija je i vojna sila sa nekoliko desetina nuklearnih oruja, projektilima srednjeg dometa, 1.2 miliona vojnika i godinjim vojnim izdacma od blizu 11 milijardi dolara. Ima i uticajnu dijasporu, a filmska indusrija Bolivud je druga najvea u svetu. Indij je republik s prlmentrnim sistemom demokrtije i sstoji se od 28 drv i 7 sveznih teritorij. Ekonomij Indije je po nominlnoj vrednosti BDP jednest po veliini n svetu i etvrt njve po pritetu kupovne moi. Indij je tre n svetu po brojnosti ktivne vojske. Ekonomske reforme koje se sprovode od 1991. su omoguile privredi ove zemlje sttus jedne od njbre rstuih privred n svetu. Ipk, Indij i dlje im problem s siromtvom, nepismenou, korupcijom, bolestim i neuhrnjenou stnovnitv. Indij poseduje nuklerno oruje i deset je zemlj n svetu po ulgnjim u odbrnu. Pored tog to je religijski plurlistik, viejezin i multietnik drv, Indij je dom rznovrsnog divljeg svet u svojim brojnim ztienim stnitim. Indij je drug zemlj po broju stnovnik u svetu jer u njoj ivi preko milijrdu ljudi. U Indiji postoji dvdeset dv zvnin jezik koji se govore u rzliitim regionim. Meu njim su Hindi i Engleski jezik, koji su i slubeni jezici drve. U Indiji vein stnovnik ivi u veom oskudnim uslovim (k 70%). Indij se sporo rzvijl i bil je uglvnom poljoprivredno orijentisn drv. Dns je postl mesto modernog biznis i visoke tehnologije. Od 1974. Indij se deklrie ko zemlj koj im tomsku bombu. Uprkos svim tim prednostima, Indija ostaje nerazvijena zemlja sa stotinama miliona nepismenih graana koji ive u siromatvu. Indijski BDP od 1,7 biliona dolara manji je od polovine kineskog i svega 20 procenata amerikog. Kada se gleda po glavi stanpvnika, situacija je jo dramatinija. DPo glavi stanovnika SAD ima dohodak od 33900 dolara, a Indija svega 1800. Indijski vojni kapaciteti su impresivni u junoj Aziji, ali ne i u irem azijskom kontekstu jer je njena oprema manje savremena, a izdaci su oko polovine onoga to se pripisuje Kini. Kina i Indija su 1993. i 1996. godine potpisale sporazume za mirno reavanje spora oko granica koji ih je uveo u rat 1962. godine. umesto da postane Kineski saveznik, Indija e najverovatnije teiti da uravnotei kinesku mo.

139

Glavne privredne grane su tekstil i manufakturna proizvodnja. MITAL kompanija je najvei proizvoa elika na svetu, a razvijena je i automobilska industrija. Zbog svog hegemonskog poloaja i strateki dobro odbrambenom geopolitikom poloaju u Indocentrinoj regiji, pretnju Indiji ne predstavljaju regionalne zemlje, ve glavne sile koje ugovaraju sa njom. Indija sa drugom svetskom populacijom od milijardu stanovnika i jednom od najvecih ekonomija u porastu sa stopom privrednog rasta od 6 procenata se cesto pominje kao buduca velika sila; osim toga kao prednosti Indije se pominju vojna sila sa 1,2 miliona vojnika i nekoliko desetina nuklearnih oruzja,razvijena demokratija,uticajna dijaspora, filmska i informaticka industrija. Indija ima dugu istoriju saradnje se velikim brojem zemalja i jedna je od vodja sveta u razvoju; osnivac Pokreta nesvrstanih i UN. Danas Indija trazi nove diplomatske i ekonomske partnere u SAD, Kini, EU, Japanu, zemljama Latinske Amerike, jugoistocne Azije, Africkom unijom i Arapskom ligom. Kao najblizi strateski partneri pominju se Rusija,Izrael,Francuska i JAR. Istorija odnosa sa SAD: zategnuti odnosi jos od 70-tih za vrijeme indopakistanskog rata i izjava Kisindzera i Niksona; poboljsanje odnosa poslije zavrsetka Hladnog rata; tome je najvise doprineo razvoj Indije kao demokratske zemlje kao i trgovinska saradnja izmedju njih; indijski drustveni proizvod od 1.7biliona dolara je svega 20 procenata americkog; ako Indija raste 6, a SAD 3 procenata Indija ce tek 2077.dostici ukupnu velicini americke privrede; razlika u dohotku po glavi stanovnika je jos veca,33 900 u SAD a 1800 dolara u Indiji; slicna situacija je i sa vojnim kapitalom ;malo je verovatno da bi Indija sama mogla da postane globalni izazivac, ali ima znacajna sredstva koja bi mogla doprineti koaliciji sa Rusijom i Kinom; ipak takva koalicija je malo verovatna zbog rivaliteta Indije i Kine. Indijski ministar odbrane je Kinu oznacio kao neprijatelja broj 1 cak i pre nuklearnih testova 1998. Umesto da postane saveznik Indija ce verovatno predvoditi grupu azijskih zemalja koje ce teziti da uravnoteze Kinu. Kao to SAD ima kljucnu ulogu u zapadnoj hemisferi tako i Indija ima u svom regionu. Njihova zamisao o nacionalnoj bezbednosti nije toliko nacionalna ve geopolitika i regionalna. Takva zamisao vodi je u interakciju sa regionalnim glavnim silama i postavlja je za hegemonsku silu na poluostrvu. Indija vai za treu vojnu silu na svetu. ine je vojska, mornarica i avijacija. Pomone snage kao to su paravojne snage, obalska straa i Strateka nuklearna komanda su takoe pod vojnom nadlenou. Glavnokomandujui je predsednik Indije. U 35 UN misija na 4 kontinenta uestvuje sa znaajnih 55.000 vojnika Moemo zakljuiti da Indija nije jaka ekonomska sila (naroito ako gledamo BDP per capita), ali ona napreduje. to se tie prirodnih bogatstava, tu takoe zaostaje za SAD-om, po pitanju tehnologije i nauke, tu Indija takoe napreduje, i privlana je u informacionim tehnologijama, a i u vojnoj moi je dosta jaka. Povrina: 3 287 590 km (9,5% voda) sedma zemlja sveta Stanovnitvo: 1 095 351 995 st. druga zemlja sveta Religija Indije: Bramanizam, Budizam, ainizam

140

76. EU kao potencijalni takmac SAD povrina: 4,324,782 stanovnitvo: 494,400,677 privredni rast: 3 (1,8) vojni budet: 311 mlrd $ Istorija EU see u 1951. godinu kada su u Parizu Belgija, Luksemburg, Holandija, Italija, SR Nemaka i Francuska potpisale Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik. U sklopu ove zajednice postojale su Visoka vlast, Savet ministara, Parlament, Sud pravde. est godina kasnije u Rimu su potpisani ugovori o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju. 1958 godine general De Gol dolazi na vlast u Francuskoj; ukratko, u prvi plan izbila je njegova volja da se suprotstavi svakoj evropskoj ili meunarodnoj vlasti koja bi mogla da konkurie ili ak ugrozi nacionalnu veliinu i mo Francuske. Takva politika provocirala je krizu koja je paralisala Zajednicu i u isto vreme stvorila nesigurnost u pogledu budunosti Zajednice. Posledica toga je Luksemburki kompromis - dozvoljeno je svakoj dravi da ne prihvati odluku koja je u direktnoj suprotnosti sa njenim nacionalnim interesima. 1979. je uveden zajedniki monetarni sistem, odrani prvi neposredni izbori za parlament, a 1985. izdati prvi pasoi sa znakom Organizacije. 14. juna 1985. - Francuska, Nemaka i zemlje Beneluksa potpisuju engenski sporazum, ugovor o uklanjanju granine kontrole na zajednikim granicama. 14. decembra 2007. u Lisabonu potpisan je Lisabonski ugovor, predstavlja redukovan Evropski ustav koji je odbaen 2005. na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Ugovor stupa na snagu 2009. i cilj mu je da olaka donoenje odluka u ovom bloku sastavljenom od 27 lanica. U dokumentu koji e obezbediti Uniji status pravnog lica u meunarodnim organizacijama, jedinstvenu spoljnu politiku i bre donoenje odluka, novine su da se ukidaju svi simboli EU, a nacionalni parlamenti dobijaju vea prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta. Evropska unija poiva na tri stuba: 1) Prvi stub - odnosi se na evropsku zajednicu kao carinsku uniju, zajedniko trite, zajednike politike u poljoprivredi, ekonomsku i monetarnu uniju; 2) Drugi stub - zajednika spoljna i bezbednosna politika (CFSP); 3) Trei stub - saradnja u oblasti pravde i unutranjih poslova. Od Drugog svetskog rata, bezbednost i budunost Evrope i SAD su nerazdvojne. Osnovna karakteristika dananjeg sveta je nedostina vojna dominacija SAD. Na ekonomskom planu, Evropa (ujedinjeno trite EU) je jedini takmac koji trenutno moe da parira SAD. Ova dobrovoljna imperija se devedesetih odluila da svoje mesto u svetu gradi na mekoj moi i uticaju koji iri svojom ekonomijom i vrednostima. Meutim, u prethodnim godinama pred dilemom je da li je mogua autonomna spoljna politika pod amerikim odbrambenim kiobranom (najizrazitije tokom irak-rederovog protivljenja ratu u Iraku). U dananjim promenjivim okolnostima, Evropa je ameriki bitan, blizak, ali kritian saveznik. Razlike u vienju NATO: za SAD je instrumentalan, za EU sutinski. SAD imaju alternativu van sistema, dok je vojna mo Evrope van sistema, u zaetku. SAD podravaju ideje o osnaivanju evropske bezbednosne arhitekture, ne vide je kao pretnju evroatlantskoj ve kao komplementaran proces. Integracija evropskih snaga, njihova meuoperativnost i vea mo angaovanja bi svakako uticala na evropsku spoljnu politiku pa i na odnose sa SAD. Ovo su dva meuzavisna pitanja, jer bi poveana

141

evropska mo, zahtevala odgovorniji pristup evroatlanskim obavezama (Mo donosi odgovornost). Sa eljom EU za preuzimanjem uloge globalnog aktera i vee autonomije spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, esta razmimoilaenja i nesuglasice u odnosima Evrope i SAD mogu dobiti samo intenzivniji karakter. U ekonomskoj sferi, SAD i EU meusobno su najvei trgovinski partneri. Postoje ozbiljni predlozi o stvaranju Transatlantskog trita. U ovakvim odnosima meuzavisnosti, jaanje evro-amerikog partnerstva izgleda kao imperativ. Okosnicu odnosa, bili bi dometi pojedinih politikih reenja za uestale probleme koji se tiu kritinih taaka meusobnih ali i meunarodnih odnosa. Umesto vrste, birokratizovane strukture, fleksibilniji odnosi usmereni na reavanje konkretnih pitanja, od sluaja do sluaja, pokazali bi se efikasnijim. Problemi EU-SAD: razliito identifikovanje pretnji; problem legitimnosti intervencija SAD; ljudska prava u SAD; evropski vojni trokovi, i ekonomske nesuglasice. Za SAD, odbrana od potencijalnih pretnji iz Irana, potiskivanje Rusije i konsolidacija uticaja u Novoj Evropi. Za Evropu, mesto razdora, izmeu starih lanica, kojima je Rusija potrebnija i novih lanica na Istoku, koje se oseaju ranjivijim. SAD: Evropljani su, smanjivi odbrambene budete i oslanjajui se na ameriku odbranu, zapravo prepustili SAD da upravljaju svetom. EU: u veini zemalja postoji otpor prema (amerikom) militarizmu, koji se vidi kao problem a ne kao reenje. Najblia stvar jednakosti sa kojom se SAD suoavaju poetkom 21. veka jeste Evropska unija. Privreda EU je priblino jednaka privredi SAD, njeno stanovnitvo znatno vee, kao i njen udeo u svetskom izvozu. Evropa troi oko 2/3 amerikih izdataka na odbranu, ima vie vojnika i obuhvata dve zemlje koje imaju nuklearni arsenal. U pogledu meke moi, evropske kulture su dugo vremena bile iroko prihvaene u ostatku sveta, a oseaj Evrope ujedinjene oko Brisela vrlo je privlaan za Istonu Evropu i Tursku. Kao to je Hantington tvrdio,kohezivna Evropa imala bi ljudske resurse, ekonomsku snagu, tehnologiju i stvarnu i potencijalnu vojnu snagu da bude dominantna sila 21. veka. Neki smatraju da postoji politiki blok u EU koji eli sebe da vidi kao konkurenta Americi. Kljuno pitanje je da li e EU uspeti da razvije dovoljnu politiku i socio-kulturnu koheziju EU je ve efektivno ograniila ameriku mo. U pitanjima trgovine i utcaja u STO Evropa je ravnopravna sa SAD. Evropske zemlje su se uspeno suprotstavile amerokim trgovinskim sankcijama protiv Kube i Irana. Stvaranje evropske monetarne unije i uvoenje evra poetkom 1999. godine pozdravio je veliki broj osmatraa kao glavnu pretnju SAD i ulozi dolara kao dominantne rezervne valute. Veliina i privlanost evropskog trita znaila je da amerika preduzea koja nastoje da se spoje moraju da trae dozvolu EK. U eri Interneta, ameriki kreatori politika su zainteresovani da osiguraju da amerike prakse ne prekorae evropske propise o privatnosti informacija. EU stvara standarde za ostatak sveta. Istovremeno, EU se suoava sa znaajnim ogranienjima u stepenu jedinstva. Nacionalni identiteti ostaju snaniji od zajednikog evropskog identiteta, a nacionalni interesi jo uvek su bitni. Evropska unija tei pre konfederalnom nego federalnom ureenju. Pravna integracija je sve vea, sa presudama evropskog suda koji primorava drave lanice da

142

promene prakse, dok broj sluajeva pred ovim sudom raste za 10 procenaa godinje. Evropski parlament ima korisnu, ali ogranienu ulogu, a odziv na izbore za njega je manji nego za nacionalne izbore. Integracija spoljne i odbrambene politike posebno je sporna. EU je 1999. godine stvorila mogunost za zvaninike na visokom nivou da koordiniraju spoljne politike i postigla saglasnost o stvaranju vojske od 60.000 vojnika za intervencije u sluaju krize, podrane neophodnim komandnim osobljem, obavetajnim organima i donosiocima odluka. Ali, francuske ambicije za stvaranje nezavisne vojne strukture koja bi duplirala NATO kapacitet nisu prihvaene. Druge evropske zemlje elele su da budu sigurne da nove snage nee ni na koji nain oslabiti NATO i SAD. Za druge, klju da li e EU postati globalni izaziva SAD-a nalazi s u prirodi veza preko Atlantika. Neki predviaju progresivnu eroziju veza, iz tri razloga (Stefan Volt): 1) nepostojanje zajednike pretnje smanjuje koheziju alijanse 2) SAD danas trguju sa azijom 1,5 puta vie nego sa Evropom 3) rastu kulturoloke razlike izmeu elita kako se generacije menjaju. S druge strane, NATO i dalje predstavlja politiku osiguranja da Rusija ne postane pretnja i obezbeuje integraciju Nemake, ameriko evropska trgovina je vie uravnoteena od one sa Azijom (direktne investicije u oba smera su vee nego sa Azijom), a i Evropa i SAD dele vrednosti demokratije i ljudskih prava. Ne moe se govoriti o nekoj zajednikoj evropskoj kulturi, jer ona predstavlja spoj kultura svake zemlje pojedinano, tako je i u knjievnosti, muzici... Veliki uticaj ima popularna kultura SAD-a na evropsku, naroito filmska industrija. Iako je bogata prirodnim bogatstvima kao to su vode, ume, planine i jezera, Evropa nema npr. naftu. to se tie opipljivih pokazatelja moi jedne drave, tu je EU vrlo jaka i stabilna, to nije sluaj i u svim elementima neopipljivih izvora moi. Ne postoji unutranja kohezija unutar EU, niti ona ima univerzalistiku kulturu. Sa druge strane, dve lanice EU su stalne lanice Saveta bezbednosti (VB i Francuska), lanice EU su lanice i NATO-a i UN. To da li je drava danas mona i bogata ili nije, ne zavisi od obilja ili sigurnosti njene moi i bogatstva, ve prvenstveno od injenice da li njeni susedi poseduju vie ili manje toga od nje. (fon Hornik, nemaki merkantilistiki pisac).

143

77. Meunarodni odnosi i svetska politika u 21. veku: izmeu trajnih odlika i stalnih promena Svet se skuplja. Brodu Mejflauer je trebalo tri meseca da pree Atlantik. Let arlsa Lindberga iz 1924. godine trajao je 24 asa. Pedeset godina kasnije, Konkord je to mogao da uradi za tri sata. Balistike rakete mogu da to urade za 30 minuta. Na poetku novog veka, let preko Atlantika kota jednu treinu cene iz 1950-te godine, a telefonski poziv iz Njujorka za London kota samo mali procenat onoga koliko je kotao sredinom veka. Globalne komunikacije putem interneta su skoro trenutne, a trokovi prenosa su zanemarljivi. Nekom ekologu u Aziji ili aktivisti za zatitu ljudskih prava u Africi, danas su na raspolaganju komunikacijska sredstva koja su nekada mogle da imaju samo velike organizacije kao to su vlade ili transnacionalne korporacije. U jednom dramatinijem smislu, nuklearno oruje je dodalo novu dimenziju ratu koju jedan pisac naziva duplom smru, to znai da ne samo da ljudi kao pojedinci mogu umreti, nego pod odreenim okolnostima itava ljudska vrsta moe biti ugroena. I kao to su teroristiki napadi na Njujork i Vaington iz septembra 2001. godine pokazali, tehnologija u ruke nedravnih subjekata meunarodnih odnosa stavlja destruktivnu mo koja je nekada bila iskljuivo rezervisana za vlade. Kako se uticaj udeljenosti smanjuje, prilike koje vladaju u dalekim, siromanim zemljama kao to je Avganistan iznenada postaju veoma znaajne za Ameriku i Evropu. Ipak, neke stvari u meunarodnoj politici ostale su iste u svim dobima. Tukididovi opisi borbi izmeu Sparte i Atine u Peloponeskom ratu pre 2500 godina lie na arapsko izraelski sukob posle 1947. godine. Svet na poetku 21. veka je jedan udan koktel kontinuiteta i promene. Neki aspekti meunarodne politike se nisu promenili jo od vremena Tukidida. Postoji odreena logika neprijateljstva, dilema povodom bezbednosti koja ide zajedno sa meudravnom politikom. Savezi, ravnotea snaga i izbori u politici izmeu rata i kompromisa, ostali su slini kroz milenijume. Sa druge strane, Tukidid nikad nije morao da brine o nuklearnom oruju, o ozonskoj rupi ili o globalnom zagrevanju. Pred studentima Meunarodnih odnosa stoji zadatak da istrauju na osnovu prolosti, ali da ne budu zarobljeni u njoj, da razumeju stalnosti kao i promene. Mi moramo da nauimo tradicionalne teorije, a onda da ih prilagodimo sadanjim okolnostima. Poetna poglavlja ove knjige pruie vam istorijski i teoretski kontekst u koji e biti smeteni fenomeni informatike revolucije, globalizacije, meuzavisnosti i transnacionalnih aktera koji se raspravljaju u kasnijim poglavljima. Meunarodna politika bi se transformisala ukoliko bi suverene drave bile ukinute, ali svetska vlada nije na vidiku. I dok nedravni akteri kao to su transnacionalne korporacije, nevladine organizacije, i teroristike grupe predstavljaju nove izazove za vlade drava, one ne zamenjuju drave. Ljudi koji ive u priblino 200 drava irom sveta hoe svoju nezavisnost, posebne kulture i sopstvene jezike. U stvari, umesto da ieznu, nacionalizam i tenje za stvaranjem novih, nezavisnih drava su se uveali. Umesto da se smanji, broj drava u ovom novom veku e se poveati. Svetska vlada nee moi automatski da rei problem rata. Veina ratova danas su graanski ili etniki. Od kraja hladnog rata 1989. godine pa do kraja dvadesetog veka, bilo je 111 oruanih sukoba koji su izbili u 74 podruja sveta. Sedam od njih su bili meudravni ratovi a devet su bili unutardravni ratovi sa spoljnom intervencijom. U stvari, najkrvaviji ratovi devetnaestog

144

veka nisu se bili sukobi izmeu zavaenih drava Evrope, nego ustanak Tajpinga u Kini i Ameriki graanski rat. Nastaviemo da ivimo u svetu nezavisnih drava jo dovoljno dugo vremena, i vano je da razumemo kakve nam to izglede donosi. Meutim, upravo je in uvoenja pojedinca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa ona rasedna linija", novog globalnog bezbednosnog poretka, naspram svih sadanjih i preanjih organizacionih naela i oblika nacionalne i meunarodne bezbednosti. Postavlja se pitanje: pustite avion, ta je s putnikom u njemu, da li se on promenio? Svet posle Hladnog rata je sui generis. Pristalice konstruktivistike teorije su u pravu kada kau da ne bi trebalo previe da ograniavamo svoje razumevanje pokuavajui da ga smestimo u Prokrusterovu postelju tradicionalnih metafora sa njihovim mehanikim suprotnostima. Mo je postala viedimenzionalna, strukture su postale sloenije, a granice drava same po sebi poroznije. Ova dodatna kompleksnost znai da svetski poredak mora poivati na vie od onog to je samo tradicionalna vojna ravnotea snaga. Realistiko vienje svetkog poretka je nuno, ali nije dovoljno, jer ne uzima u obzir dugorone drutvene promene koje su polako odmakle svet od Vestfalskog sistema. Godine 1648., nakon 30 godina meusobne besomune borbe povodom religije, evropske drave su se dogovorile Vestfalskim mirom da je zapravo vladar taj koji e odrediti religiju svoje drave, bez obzira na opredeljenje naroda. Poredak je zasnovan na suverenitetu drava, ne naroda. Ova evolucija ini jednako znaajnim liberalni koncept svetskog drutva ljudi i drutva drava, kao i poredak zasnovan na vrednostima, institucijama i poretku vojne moi. Liberalni pogledi koji su nekada smatrani beznadeno utopijskim, kao na primer prizivanje miroljubive lige demokratija Imanuela Kanta, deluju manje neostvarivim sada kada teoretiari politike govore da u stvarnosti ne postoji primer demokratija u meusobnom ratu. U debatama povodom nemakog ujedinjenja, na primer, predvianja realista koji su Evropu videli kako se vraa u budunost su prola gore, nego ona liberala koji su naglaavali da je nova Nemaka demokratska i duboko uronjena u svoje zapadnjako okruenje kroz institucije Evropske unije. Supersile su stavile jedna drugoj veto na inicijative i organizacija je svedena na jo skromniju ulogu stacioniranja mirovnih snaga vie za nadgledanje primirja, nego za odbijanje agresorskih napada. Kada je pad sovjetske moi doveo do nove politike Kremlja saradnje sa Sjedinjenim Amerikim Dravama u primeni doktrine UN-a o kolektivnoj bezbednosti protiv Iraka 1990-1991, to je bio manje dolazak novog svetskog poretka, nego to je bio ponovna pojava jednog aspekta liberalnog institucionalnog poretka koji je trebalo da nastane 1945. godine. Jednako kako je Zalivski rat vaskrsnuo jedan aspekt liberalnog pristupa svetskom poretku, tako je i otkrio jednu vanu slabost u liberalnom konceptu. Doktrina kolektivne bezbednosti objavljena je u Povelji Ujedinjenih Nacija. Povelja se oslanja na drave, i primenjiva je samo kada odnosi prelaze dravne granice, ali ne i kada je sila upotrebljena izmeu naroda u dravi. Liberali pokuavaju da pobegnu od ovog problema pozivajui na principe demokratije i samoopredeljenja: pustiti narod unutar drave da glasa da li eli da bude zatien van svojih granica. Ko odluuje ko ima pravo na samoopredeljenje? Manje od 10% drava u dananjem svetu su etniki homogene. Samo polovina od njih ima jednu etniku grupu koja ini vie od 75%. Veina drava nastalih raspadom Sovjetkog saveza imaju znaajan broj manjina i mnoge od njih imaju diskutabilne granice.

145

Razvoj hibridnog svetskog poretka Kako je onda mogue ouvati neki poredak u tradicionalnom smislu raspodele moi meu suverenim dravama, dok istovremeno imamo tendenciju stvaranja meunarodnih institucija koje u svojoj osnovi imaju princip pravde meu narodima? Meunarodne institucije se postepeno kreu u takvom post-vestfalskom smeru. Ve 1945. godine, na osnovu lanova 55. i 56. Povelje Ujedinjenih nacija drave su obavezane na kolektivnu odgovornost u potovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. ak i pre Rezolucije Saveta bezbednosti iz 1991. godine koja je odobrila posleratne intervencije u Iraku, preporuke Ujedinjenih Nacija o uvoenju sankcija protiv reima aparthejda u Junoj Africi znaile su presedan o nepridravanju odredaba Povelje o suverenitetu drava. U Evropi, Zavrnim aktom iz Helsinkija iz 1975. godine ozakonjena su prava manjina, dok bi povrede tih prava bile razmatrane pred Konferencijom o evropskoj bezbednosti i saradnji i Savetu Evrope. Meunarodno pravo se postepeno razvija. Ameriki Pravni Institut je 1965. godine definisao meunarodno pravo kao "pravila i principe ... u vezi sa ponaanjem drava i meunarodnih organizacija". Dve decenije kasnije, pravnici ovog Instituta su dodali "kao i njihovim odnosima sa pojedincima". Lina prava kao i prava manjina se sve vie tretiraju kao neto to nije samo unutranja stvar drava. U mnogim, moda skoro svim delovima sveta, ljudska prava se kre to prolazi nekanjeno. Pokrenuti oruanu multulateralnu intervenciju da bi se ispravila sva nedela takoe bi bilo princip velikog svetskog besporetka. Ali kao to smo videli, intervencija odnosno posredovanje se sastoji od raznih postupaka koji se kreu od davanja izjava i preduzimanja ekonomskih mera ogranienog karaktera to je na najniem nivou lestvice, pa do invazije u punoj snazi, to se nalazi na najviem nivou. Vojne intervencije ogranienog obima i multilateralna povreda suvereniteta mogu postepeno da se poveaju bez izazivanja naglog poremeaja u raspodeli moi meu dravama. Takvi nesavreni principi i institucije ostavljaju mnogo prostora za izbijanje nasilja unutar drava i nepravdi izmeu naroda. Strahote bi bile, meutim, mnogo manje nego kada bi donosioci politikih odluka pokuali da isprave sva zlodela silom, ili opciju da se vrate nepromenjenom vestfalskom sistemu meunarodnih odnosa. Liberali moraju shvatiti da je razvoj novog svetskog poretka koji prevazilazi vestfalski sistem neto to traje decenijama i vekovima; realisti moraju priznati da tradicionalne definicije moi i strukture u njihovom iskljuivo vojnom znaenju, proputaju promene koje se dogaaju u svetu globalnih komunikacija i rastuih transnacionalnih odnosa. MISLEI O BUDUNOSTI U kakvom biste svetu eleli da ivite? iveli bi u svetu koji bi bio anarhian u smislu opisanom na poetku knjige i, nadamo se, ne u hobsovskom smislu haotinog rata sviju protiv svih. Poredak e biti osiguran i realistikom koncepcijom ravnotee snaga meu dravama, ali i liberalnim konceptom meunarodnih institucija. Taj poredak nee biti uvek zasnovan na pravdi. Pravda i poredak su esto suprotstavljeni ak i u pitanju samoopredeljenja. Da li je vanije ouvati granice ili slediti humanitarne razloge koje kre teritorijalni integritet? Kako izbor izmeu ove dve stvari utie na principe poretka? Ove rasprave se ne mogu lako privesti kraju.

146

Promena se, meutim, dogaa. Robert Gilpin smatra da se meunarodna politika nije promenila tokom dva milenijuma ljudske istorije i da bi Tukidid bez mnogo problema razumeo na dananji svet. Kada bi se Tukidid naao na Bliskom Istoku ili u Istonoj Aziji, verovatno bi se sasvim brzo snaao u takvom okruenju. Ali, kada bi se, kojim udom obreo u Zapadnoj Evropi, trebalo bi mu mnogo vie vremena da shvati odnose izmeu Francuske i Nemake. Globalno posmatrano, postojala je tehnoloka revolucija u razvoju nuklearnog oruja, informatika revolucija koja je smanjila ulogu geografije i teritorija, jedan znaajan porast ekonomske meuzavisnosti i pojava globalnog drutva u kojem postoji poveana svest ljudi o odreenim vrednostima ljudskih pravima koja nadilazi dravne granice. Interesantno je da je sline promene predvideo Imanuel Kant u svom osamnaestovekovnom pogledu na meunarodnu politiku. Kant je prorekao da e se na duge staze ljudi izdii iznad rata iz tri razloga: zbog velike destruktivnosti rata, zbog porasta ekonomske meuzavisnosti, i zbog razvoja onoga to je on zvao republikanskom vladom, ili onoga to mi danas nazivamo liberalnom demokratijom. Da bismo razumeli sadanji svet, moramo shvatiti i realistiko i liberalno gledite na svetsku politiku i biti osetljivi na socijalne i kulturne promene koje istiu pristalice konstruktivistike teorije. Moramo biti sposobni da u isto vreme mislimo o razliitim idealnim tipovima, u veberovskom smislu te rei. U stavarnosti ne postoji ni ono to slika realizam, ni ono to opisuje uenje o kompleksnoj meuzavisnosti; jer su oba idealni tipovi. Realisti vide svet naseljen dravama koje koriste silu u potrazi za bezbednou. Ako se to preokrene stvara se kompleksna meuzavisnost, u kojoj su nedravni akteri, ekonomski instrumenti i sticanje bogatsva mnogo vaniji nego bezbednost. Ova dva gledita su na suprotnim krajevima konceptualnog kontinuuma na koji moemo smestiti razliite odnose koji postoje u realnom ivotu. Sva tri pristupa realizam, liberalizam, konstruktivizam - mogu biti od pomoi i neophodni u razumevanju meunarodne politike u svetu koji se menja. To nas dovodi do nekih zavrnih pitanja. Koliko e budunost liiti na prolost? Moe li se Evropa vratiti u budunost? Da li e doi do jo jednog rata velikih sila? Civilizacija? Hoe li nae informatiko doba biti vie demokratsko i stoga miroljubivije? Mogu li vlade kontrolisati transnacionalni terorizam? Bipolarni svet vie ne postoji, ali nee biti zamenjen unipolarnom svetskom imperijom koju e Sjedinjene Drave same kontrolisati. Svet je, ekonomski posmatrano, ve multipolaran i kako informatika revolucija bude napredovala i meuzavisnost se poveavala, a transnacionalni akteri na meunarodnoj sceni postajali sve znaajniji, doi e do rasprivanja moi. Novi svet nee biti savreno ureen, i vi ete iveti s tim. Neto vie od 350 godina vladala je relativna predvidivost u meunarodnim odnosima. Od pre nekoliko decenija zapoeti proces ravanja globalne strukture uveo je sve u izofreno stanje. Na pozornicu stupaju desetine hiljada drugih novih subjekata, pored drava, nastojei da dostignu nivo i ulogu igraa. Dosadanji sistem drava je manje odluujui, ali je i dalje nezaobilazan i moan. Drave se menjaju, ali ne iezavaju sa scene. Vlade postaju slabije, ali i dalje vie ili manje uspeno nose svoj teret odgovornosti; dravne granice uspeno zadravaju nepoeljne izvan, ali su popustljivije za najrazliitije uticaje... kae Rozenau. Dva su uporedna procesa, mada ponekad i protivrena i meusobno suprostavljena, odvijaju se procesi fragmentacije i globalizacije u svetu meuzavisnosti - tzv. fragmegracija. Subjekit novonastalih odnosa mogu se

147

podeliti u tri grupe: drave i MO; veze i odnosi izmeu vlada, nadnacionalnih i transnacionalnih organizacija, etnikih zajednica; trei ine pojedinci kao najbrojniji skup subjekata svetske politike. Uvoenje pojedinca je ta rasedna linija, differentia specifica novog globalnog bezbednosnog poretka. Izvori moi

Sjedinjene Japan Amerike Drave izvori jako Srednje

Kina

Ruska Evropska Federacija unija

Indija

Opipljivi moi Prirodna bogatstva Vojna mo

Srednje

Jako

Od Jako srednjeg ka manje jakom Ekonomska mo Od jakog Od Od Srednje ka manje jakog ka srednjeg jakom manje ka manje jakom jakom Nauka/tehnologija jako jako Od Jako manje jakog ka jakom Neopipljivi izvori moi Nacionalna Jako Jako Jako Od kohezija srednjeg ka jakom Da li zemlja Jako Srednje Srednje Srednje poseduje univerzalistiku kulturu ili ne Kakav je uticaj Jako jako jako jako zemlje u meunarodnim organizacijama npr. da li je stalna lanica Saveta bezbednosti UN itd.

Jako

Srednje

Od jakog srednje ka srednjem Srednje Od srednjeg ka manje jakom Od jakog Srednje ka manje jakom jako Jako

Slabo

Srednje

Jako

jako

Od srednjeg ka jakom srednje

148