You are on page 1of 23

DEDUKTIVNA METODA

SISTEMATSKO I DOSLEDNO POSTUPANJE PRI KOME SE PRIMENJUJU DEDUKTIVNI ZAKLJUCI SA CILJEM DA SE OTKRIJE ILI DOKAE ISTINA

Pitanje o poetnim premisama dedukcije

Indukcija prve premise dobija opaanjem a deduktivna metoda polazi od aksioma. Aksiomi su evidentne, oigledne istine koje se ne dokazuju a same predstavljaju osnovu za primenu DEDUKTIVNE metode.

AKSIOMATIKA

Sudovi koji su deduktivno izvedeni iz aksioma su teoreme. Sistem sudova koji ine aksiomi i teoreme - aksiomatski sistem. Prouavanje aksiomatskih sistema i aksiomatske metode aksiomatika. Aksiomatska metoda se moe smatrati deduktivnom metodom u uem smislu

ISTORIJAT DEDUKTIVNE METODE

Tales iz Mileta (624547 p.n.e.)

Deduktivno zakljuivanje je prvi uveo u upotrebu poznati grki filozof Tales, u 6. veku pre nove ere, dokazavi nekoliko teorema o podudarnosti trouglova.

Pitagora (569475 BC.)

Za dalji razvoj i popularizaciju deduktivnog metoda veoma zasluan je bio i Pitagora sa Samosa.

Aristotel (384322 BC.)

Aristotel je u svom Organonu odredio sutinu deduktivnog zakljuka i dao mu primat u saznanju prvenstvo u nauci.

Euklid (325 265 g. p. n. e.)

Tvorac prve deduktivne, aksiomatske teorije bio je Euklid. ELEMENTI (13 knjiga Geometrija) Euklidska geometrija predstavlja model po kome se i danas organizuju matematike teorije

Matematike teorije = deduktivne teorije

Organizacija svih matematikih teorija zasniva se na nekim zajednikim polaznim principima.


Poinje navodjenjem definicija, postulata i aksioma. Prvo se definiu pojmovi.

Prilikom izgradnje bilo koje aksiomatske teorije najpre inimo sledee:

jedan broj pojmova teorije proglaavamo za osnovne ili primitivne pojmove pojmove koji se ne definiu; jedan broj tvrenja teorije proglaavamo za aksiome tvrdjenja koja se ne dokazuju; navodimo pravila logikog zakljuivanja pravila koja smemo da koristimo pri dokazivanju raznih tvrdjenja u toj teoriji.

Zato se osnovni pojmovi ne definiu a aksiome ne dokazuju?

Razlog je vrlo jednostavan:


Nije mogue sve dokazati, pa se neto mora ostaviti nedokazanim, i to su aksiome. Nije mogue sve definisati, pa se neto mora ostaviti nedefinisano, i to su osnovni pojmovi.

Na primer, svaki pokuaj da se sve dokae doveo bi do pojave

zaaranog kruga, (circulus vitiosus), gde bi u dokaz nekog tvrdjenja neposredno ili posredno bilo ukljueno i ono samo, ili
beskonanog regresa beskonane hijerarhije novih i novih tvrdjenja neophodnih za dokazivanje onih prethodnih.

Definisanje I

Osnovni pojmovi se ne definiu, ali o njima obino postoji jasna intuitivna predstava. Na primer, skup je osnovni pojam u teoriji skupova, deo i celina su osnovni pojmovi u elementarnoj geometriji, itd. Ukoliko je teorija aksiomatska, moglo bi se rei i da se osnovni pojmovi ne definiu eksplicitno, ali da su implicitno definisani sistemom aksioma.

Definisanje II

Ostali pojmovi se uvode definicijama. Definicijama se znaenje tih pojmova objanjava uz pomo osnovnih pojmova i ve ranije definisanih pojmova.

Primeri definicija - nekih od 23 iz Euklidovih elemenata: Taka je ono to nema delova. Linija je duina bez irine. Krajevi linije su take. Prava je linija ona, koja za take na njoj podjednako lei.

Tup ugao je onaj koji je vei od pravog.

Primeri definicija - nekih od 23 iz Euklidovih elemenata:


Granica je ono sto je kraj ma ega. Paralelne su one prave, koje se nalaze u istoj ravni i koje se, produene beskrajnost na obe strane, ne seku jedna sa drugom.

Sa druge strane, teorija se razvija tvrdjenjima, odnosno teoremama.

Teoreme se dokazuju na osnovu pravila zakljuivanja, i u dokazima se ne koriste samo aksiome i ve i ranije dokazane teoreme.
U dokazivanju se ne koristi iskustvo ili ubedjenje ma koje vrste, ve iskljuivo logika pravila. To znai da je navedeni metod razvijanja teorije deduktivan:

Sa druge strane, teorija se razvija tvrdjenjima, odnosno teoremama.

Novi pojmovi i tvrdnje se izvode ili dedukuju iz ve usvojenih, a na osnovu logikih zakona.
Uvodjenje i upotreba navedenih pojmova i postupaka u matematici se prouava u okviru matematike logike.

Primeri postulataPet postulata iz "Elemenata":


Neka se pretpostavi: 1) Da se moze povuci od svake tacke ka svakoj drugoj tacki prava linija. 2) Da ogranicena prava moze biti produzena u svom pravcu neprekidno. 3) Da se moze opisati od svakog sredista svakim rastojanjem krug. 4) Da su pravi uglovi podudarni medjusobno. 5) Da ce se, ako jedna prava u preseku sa drugim dvema obrazuje sa iste strane dva unutrasnja ugla ciji je zbir manji od dva prava ugla, te dve prave, beskrajno preduzene, seci i to sa one strane sa koje su ovi uglovi manji od dva prava.

Primeri aksioma

1) Oni koji su jednaki istom, jednaki su medjusobno.


2) Ako se jednakim dodaju jednaki, celine su jednake. 3) Ako se od jednakih oduzmu jednaki, ostaci su jednaki. 4) Ako se nejednakim dodaju jednaki, celine su nejednake.

Primeri aksioma

5) I udvostrueni jednaki, jednaki su medjusobno. 6) I polovine od jednakih, jednake su medjusobno.

7) I oni koji se mogu poklopiti jednaki su medjusobom.


8) I celina je vea od dela. 9) I dve prave ne ograniavaju oblast.

Osobine deduktivne metode:

Neprotivrenost Potpunost
nezavisnost aksioma i osnovnih pojmova

U emu je razlika aksioma i postulata?

Tradicionalni - (nedokazive pretpostavke koje nisu neposredno oigledne)


i moderni odgovor logike. (postulati i aksiomi su isto.)