Gradinar - Rabindranat Tagore

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo. Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana. Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne ideš putem kojim bi trebalo. Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš. Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne uzimaš što bi trebalo.

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore
Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći ali se ne usuĎujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati. Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te; ali se ne usuĎujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću. Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol. Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuĎujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo. Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

65 - Rabindranat Tagore
Zoveš li me ti to ponovo? DoĎe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi. Zoveš li me ti to? Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje? Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.

Neka žižak gori u samotnoj kući. volim li Rilkea Sve me je pitala Pitala me je da li bi mogao sa svakom Tako sačuvaj Bože Da li je volim tiho je pitala A padale su nad Mostarom neke modre kiše Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini Ali nije htela to da čini. nije bilo ptica Ničeg nije bilo Pitala me je imam li brata. vrag bi je znao .Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi? Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima? I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule? Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini? Moraš li me zvati. Šta studiram Jesam li Hrvat. nemirnice? Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču. na moje reči Govorio sam joj Ti si anĎeo. ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije još ne dozrele Govorio sam joj Ti si derište.Pero Zubac U Mostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih sada znao sa kim sada spava Ne bi joj glava. Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv. Neka splav vrati domovima umorne radnike. ti si balavica Sve sam joj govorio I plakala je na moje ruke. Mostarske kiše . nije htela Ili nije smela. ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi. ti si Ďavo Telo ti zrelo. šta se praviš svetica A padale su svu noć neke modre kiše Nad Mostarom Nije bilo sunca.

Svetlana Znaš li ti da je atomski vek De Gol. šaputala je. premrtav Pod teškim turbetom Na grob Šantićev cveće je odnela Malo plakala kao i sve žene. Sulejmana othranila majka Ona je prostrla svoje godine po parketu NJene su oči bile pune kao zrele breskve NJene su dojke bile tople kao mali psići Govorio sam joj da je glupava Da se pravi važna Svetlana. njena bedra srna Imala je mladež. ona je plakala Vodio sam je po kujundžiluku. . sve me je pitala A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva Zvonile kapi A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu Ej.Jesen je ta mrtva. jesen na oknima Njene oči ptica. ljubičasti Ili mi se čini Pitala me je da li sam Hrvat Imam li devojku Volim li Rilkea. Gagarin i koještarije Sve sam joj govorio Ona je plakala. tako nevino Ko prvi ljiljani U džamije je vodio KaraĎoz beg mrtav. po aščinicama Svuda sam je vodio U pećine je skrivao. mladež je imala Ne smem da kažem Imala je mladež mali. na čardak nosio Pod mostovima se igrali žmurke Neretva žderbica Pod starim mostom crnjanskog joj govorio Što je divan. što je divan Kolena joj crtao u vlažnom pesku Smejala se tako vedro.

U tišini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad više. jer volim da sklopim oči i ćutim. Slap . Taj san u slapu da bi mogo sjati. jedna duga u vodi se stvara.Milos Crnjanski Sećam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla. ko crna svila u nedrima golim. o tiho govori mi jesen Tiho. I sja i dršće u hiljadu šara. I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Što u njem znači moja mala kap? Gle. . ko zna gde ću biti. Kad bagrem do godine zamiriše. teče jedan slap. o tiho govori mi jesen: Šuštanjem lišća i šapatom kiše.Priča . Tiho.Dobriša Cesarić Teče i teče. I moja kaplja pomaže ga tkati. Slučajno se setih neveseo. Al zima srcu govori još tiše.

Mogla bi se opet u poljupcu naći Neka ista usta. niko ništa ne zna. Oh. niko. čežnjo moje biti. koji pišem srcem punim tebe Ove čudne rime. i tugu. U moru života što vječito kipi. I nosi nam opet ono što je bilo: I radost.I kada sniježi. Ali ja ne znam da li da je želim. ja neću znati. I ja. sastaju se opet Možda iste kapi I kad proĎe vječnost zvjezdanijem putem Jedna vječnost pusta. no vrijeme se kreće Ko sunce u krugu. Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne. Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna. Stvaraju se opet. u plavom. Bez imalo svijesti koliko nas vežu Neki stari lanci No vrijeme se kreće. Što vječito hlapi. U pahuljama tišina je sama Povratak Ko zna (ah. Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom Pogledat ko stranci. . Niti tvoje ime! Pa ako i duša u tome trenutku Svoje uho napne. Ne sluteći da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me. Ili ne želim. Još bi nam mogla desiti se ljubav Desiti-velim. a spušta se tama. A možda su sanje.

I sinut će oči.Pero Zubac Ne bira se ljubav kao ni smrt. Jezikom neznanim nama. Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom času volim.Aleksandar Sergejevič Puškin Volio sam Vas. A srca se dići I slijepi za stope bivšega života Njima ćemo ići Ne bira se ljubav . Niti se odupreti mozeš niti preskočiti dan. Nije ugasla sva u srcu mom. mozda. nebesnim pismenima. Volio sam Vas . . Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano. Kao što ne možeš tuĎi san usniti niti okom drugim videti. i ljubav jos. Ja necu da Vas rastuzujem njom. naći će se ruke. No nek Vas ona sad ne brine vise.

Bezimena . i slična si reči melanholija. prostom kao jedan prsten. Volio sam Vas iskreno i njezno. leptiricu u gukanju. Čini mi se kao da su ti letjele oči i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. i glas moj ne dostiže te: Pusti me da šutim s mučanjem tvojim. S ljubomorom i strepnjom srca svog. Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom izranjaš iz stvari. veseo što nije tačno. SviĎas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena. Pusti me da ti govorim takoĎe s tvojom šutnjom jasnom kao sveća jedna. I kada kao da se žališ. dao Bog. Jedna reč tada. I čujes me izdaleka. SviĎas mi se kad šutis jer si kao odsutna. ispunjena dušom mojom. Volio Vas tako drugi. i čujes me izdaleka. Udaljena i bolna kao da si umrla. tako daleka i jednostavna.Pablo Neruda SviĎaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna. Leptirice sna. i glas moj ne dodiruje te. Šutnja tvoja je zvezdana.Luis Aragon Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti Vreme je žena Ono oseća Potrebu da mu se udvara i da se klekne Pred njegove noge као kad se haljina raširi Vreme je kao kosa beskrajna Očešljana Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena Ta žeĎ oka kad ti koračaš po odaji Ja znam da ne treba razbijati čaroliju Mnogo je gore nego da te osetim stranom Da bežiš sa mislima izvan nas . osmeh dovoljan je jedan. šutljiva.Volio sam Vas nijemo i bez nade. Svidjas mi se kad sutis . zvezdana. I veseo sam. kao noć si. duši mojoj si slična.

.I srcem već u nekom drugom veku Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to Moja ljubav iznad zadovoljstva Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik I ako ti nedišeš gušim se I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč Na mojoj usni sirotica je koja prosi Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom I zato ja kažem tako često da te volim U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata Ne vreĎaj se zbog mog prostačkog govora Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam Da govorim o vremenu koje na tebe liči Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice Mašu rukom pošto su vozovi otišli Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata Lakše je umreti nego voleti Zato ja sebe mučim životom Ljubavi moja.