P. 1
Evropa i Zapadni Balkan Posle Velikog Prosirenja

Evropa i Zapadni Balkan Posle Velikog Prosirenja

|Views: 7|Likes:
Published by NikolaT
International Politics
International Politics

More info:

Published by: NikolaT on Jan 18, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/18/2014

pdf

text

original

Sections

  • periferija
  • as an Old Periphery
  • EVROPSKA UNIJA I GLOBALIZACIJA
  • INSTITUCIJAMA

Европа и западни Балкан после великог проширења

Уредник Слободан Г. Марковић

Europe and the Western Balkans after the Big Enlargement
Editor Slobodan G. Markovich

IES

Evropa i zapadni Balkan posle velikog pro{irewa Europe and the Western Balkans after the Big Enlargement

EVROPA I ZAPADNI BALKAN POSLE VELIKOG PRO[IREWA EUROPE AND THE WESTERN BALKANS AFTER THE BIG ENLARGEMENT Izdava~/Publisher Institut za evropske studije, Beograd Institute for European Studies, Belgrade Za izdava~a/For the publisher Dragan Laki}evi} Dragan Lakicevic Urednik/Editor Slobodan G. Markovi} Slobodan G. Markovich

ISBN 86-82057-34-4 Tira`/Circulation 400 primeraka 400 copies Priprema i {tampa/Lay out and print Dosije, Beograd Dosije, Belgrade

Objavqivawe ovog zbornika podr`ao je Luksembur{ki institut za evropske i me|unarodne studije The publication of this Collection has been supported by the Luxembourg Institute for European and International Studies

EVROPA I ZAPADNI BALKAN POSLE VELIKOG PRO[IREWA ------------« EUROPE AND THE WESTERN BALKANS AFTER THE BIG ENLARGEMENT

Beograd • 2005 • Belgrade

.

Markovi}. . . . . .koalicione vlade . . . . . . . . . . 29 53 67 109 II Srbija i zapadni Balkan posle pro{irewa Miroslav Prokopijevi}. . . . . . . . . . Slobodan G. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod: Pro{irewe EU i . . . . . . . . . . Koalicije politi~kih stranaka -. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 18 I Evropska unija posle pro{irewa Mi{a \urkovi}. . . . . . . . . . . . Dragan Laki}evi}. \uro Kova~evi}. . . Markovich. . . . . . . . . . . ..Evropa i zapadni Balkan nakon velikog pro{irewa Sadr`aj SADR@AJ Slobodan G. . . . . . . . . . . . . Evroskepticizam posle velikog pro{irewa Evropske unije . . . . . . . . . . . Introduction: EU Enlargement and . . . . . . . . . . . . . Evropska unija i globalizacija . . . . . . . Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana .the Western Balkans’’ as an Old Periphery . . . . . . . . . . . . Radmila Nakarada. . . . . . . . . . Slobodan G. . . . . . .zapadni Balkan’’ kao stara periferija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 5 . . . . . . . . . . . Markovi}. . . . Pred izazovom evroatlantskih integracija.izazov zakonodavnim institucijama . . . . . . . . . . . . . . Bo`o Stojanovi}. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 133 165 181 III Pravna pitawa u savremenoj Evropi Zorica Radovi}. . . . . . . . . . . . . . . . . . Prikqu~ewe Evropskoj uniji -. . . . . . . . . . . . . . . . . . Tr`i{ta rada Evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive . . . . . . . Kriza evropske konstitucionalizacije . . . . . . . .

Sadr`aj Zoran Skopqak. . . [Izve{taj sa Me|unarodnog letweg seminara . . . . . . . . maja 2004. . . . . . . . . . . . Kontrola koncentracije preduze}a u EU nakon 1. . . . . Report from the International Summer Seminar . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . godine . . . . . . . . . .Evropska unija: 2005 i kasnije‘‘] Bibliografija radova kori{}enih u Zborniku . . 217 229 243 6 . . Adrijan Pabst/ Adrian Pabst. . . .The European Union: 2005 and beyond’’ . .

Radmila Nakarada. . . . . . . . . .the Western Balkans’’ as an Old Periphery (in Serbian and English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Markovich. . . Markovich. Euro-scepticism after the Big Enlargement (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . Coalitions of Political Parties -. Dragan Lakicevic. . . . . . . . . . Slobodan G. . . . . . The European Union and the countries of the Western Balkans (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . . The European Union and Globalisation (In Serbian with a summary in English) . . . . . Labour Markets of the European Union after the Enlargement: Status and Perspectives (In Serbian with a summary in English). . . . Bozo Stojanovic. . . . . . . . . . . . . . . . 133 165 181 III Legal Issues in Contemporary Europe Zorica Radovic. . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 53 67 109 II Serbia and the Western Balkans after the Enlargement Miroslav Prokopijevic. . Introduction: EU Enlargement and . . . . . . . .Coalition Governments (In Serbian with a summary in English) . . . . .Contents CONTENTS Slobodan G. . . . . . . . . Facing the Challenges of Euro-Atlantic Integrations (In Serbian with a summary in English) . . . .. . . . . . . . . . . . . . . 18 I The European Union after the Enlargement Misa Djurkovic. . . . . . . . . . . . . . Djuro Kovacevic. 203 7 . EU Accession of Serbia and Montenegro: A Challenge to Legislative Institutions (In Serbian with a summary in English) . . . . . . The Crisis of European Constitutionalisation (In Serbian with a summary in English) .

. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . Report from the International Summer Seminar . . . Bibliography . . . .Contents Zoran Skopljak. . . . . . . . . . . . .The European Union: 2005 and beyond’’ (in English) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Adrian Pabst. . . . . . . . Merger Control Regulation in the EU after 1 May 2004 (In Serbian with a summary in English) . . . . . . . . . . . 217 229 243 8 . . . . . . .

gvozdene zavese’’.. ali i do obnavqawa stare dileme da li Unija treba da bude politi~ki ili ekonomski savez. Ovu oblast ~ine Srbija i Crna Gora. Za novoprido{le biv{e komunisti~ke ~lanice ulazak u Uniju zna~i konsolidaciju demokratije. 2005. To sve dovodi do novog postavqawa pitawa o identitetu Evrope. periferija Markovi} UVOD Pro{irewe EU i . Zaokru`ena Unija od Skandinavije do Krita. a koje su ekonomski jo{ zaostalije od osam biv{ih komunisti~kih zemaqa koje su se pridru`ile Uniji? Sa izuzetkom Slovenije. 9 . ili 2008. maja 2004.. uvelo je deset novih zemaqa u EU od kojih su osam biv{e komunisti~ke zemqe.Pro{irewe Markovi} i ..Uvod: EU dr Slobodan G. Pored toga nakon {to su. [ta pro{irewe zna~i za one zemqe jugoisto~ne Evrope koje su ostale izvan. da postoji kriza legitimnosti Unije. ~iji je balkanski identitet. uvek bio sporan.. Nakon toga na Balkanu }e ostati jedna crna rupa u novim granicama . Hrvatskoj odobreni pregovori o ~lanstvu predvi|a se da bi ona mogla da se pridru`i Uniji do 2010.zapadni Balkan’’.zapadni Balkan’’ kao stara periferija Dosada najve}e pro{irewe Evropske unije koje se dogodilo 1. i o~ekuje se da }e ovo naredno pro{irewe da se dogodi 2007. dve balkanske zemqe. ima}e jedno ostrvo siroma{tva u sredini koje su sami zvani~nici Unije krstili imenom . Problem je {to se pro{irewe dogodilo u trenutku kada je u evropskoj petnaestorici po~ela da se ocrtava velika kriza koja pokazuje vi{e nego ikad da su institucije Unije izgubile kontakt sa gra|anima.civilizovane’’ Evrope. a sedam od wih su se nalazile sa druge strane .zapadni Balkan’’Slobodan kao staraG. nijedna balkanska zemqa nije obuhva}ena velikim pro{irewem.. Brz ekonomski razvoj kojima te`e nove ~lanice ve} du`e vremena nije stvarnost Evropske unije. Ove zemqe svakako vide ulazak u Uniju i kao poku{aj bekstva sa ekonomske poluperiferije Evrope. Bugarska i Rumunija. politi~ku stabilnost. nalaze se na jedan korak od ~lanstva u Uniji. Ipak. da poverewe u evropsku ideju sve vi{e opada. ili da se produbquje politi~ki. kao i mogu}nost daqeg ekonomskog razvoja. i da li Unija treba da se u budu}nosti prevashodno {iri geografski.

Makedonija i Bosna i Hercegovina. Presuda koja glasi da su preostale zemqe ostavqene barem za jo{ jedno desetle}e izvan novih mapiranih granica evropske civilizacije. Tako ostanak u zapadnom ozna~iocu . vol. sa nazivom isto~ni Jadran (Eastern Adriatic). Sada su jedino one ostale deo Balkana.Europe and the Balkans in a Historical Perspective. u kojima se preteralo sa svo|ewem celog zapadnog pogleda na Balkansko poluostrvu na .Only in the Balkans’’. Journal of Southern Europe and the Balkans.diskurs balkanizma’’. te{ko je opovrgnuti ~iwenicu da je imix Balkana bio i ostao prete`no. 1998). III (2) (1999). u tom kontekstu.. tj.zapadnom Balkanu’’ mogla uskoro da postane ne opis ve} i presuda. London Review of Books.Slobodan G. vol. mada nikako i iskqu~ivo.. . Negativni zapadni pogledi na Balkan bili su deo vi{e studija. Kako onda. treba da tuma~imo apelativ . dok Hrvatska polako napu{ta ovu ne`eqenu grupu..zapadni Balkan’’ stvoren u Briselu? U dinamici evropskih integracija u jugoisto~noj Evropi uo~qiva je jedna pravilnost: kako se koja dr`ava ovog regiona pribli`i Uniji tako ona prestaje da se smatra delom Balkana. Vesna Goldsworthy.. .. Markovi} Albanija.zemqe zapadnog Balkana’’.The last Stop on the Orient Express’’.Balkan’’ upu}uje na neuspeh elita da izvedu zemqu iz ovog ocrwenog predela. Inventing Ruritania. zemqe jugoisto~ne Evrope (Bugarska i Rumunija. posebno tokom devedesetih. Maria Todorova. Vesna Goldsworthy. 1804--1945’’. 21. lo{ na Zapadu. i . za zemqe bi{e Jugoslavije je. cf.. 9 (1999). a koji Balkance posmatra kao krvo`edne i primitivne.. onda ovaj vagon mo`e vrlo lako da na odre|enoj stanici bude preusmeren. propao. 1995). Su`avawem pojma . The Imperialism of the Imagination (New Haven and London: Yale University Press. Balkanologie. na putu 1 v. No.zapadnog Balkana’’ ovaj }e naziv sve vi{e da ima derogativnu notu. 2 (2000). No. i ako ih gra|ani EU budu do`iveli kao pretwu svojim vrednostima. zna~i da su ove zemqe ostale na dnu evropskih integracija u odnosu na svoje susede.. . Britanski poku{aj. Referendumi ~lanica EU bi lako mogli da budu na~in da se ovaj voz. 2. Steven K. Pavlowitch. Misha Glenny. na zapadni misaoni tok koji u Balkanu vidi izvor nestabilnosti i ratova. Ako wihov imix ostane onako lo{ kakav je sada.1 Ipak.. 10 . na `alost. tj. Imagining the Balkans (Oxford: Oxford University Press. mo`da i Hrvatska). Ispada da se ono {to je geografski poznato kao Balkansko poluostrvo sada deli na tri politi~ko-kulturne celine: ~lanice EU (Gr~ka i Slovenija). sredinom devedesetih. Zato bi oznaka neke zemqe da je na .

105. a posebno tzv. 2004). Bugarske i Rumunije ~inio oko 30% britanskog BNP-a.zapadni Balkan’’ kao stara periferija prema EU. 2. .. str. kao i Gr~ka i Portugal. Challenges to New Democracies in the Balkans (Belgrade: Cigoja Press. Markovich. Ovome treba dodati i tre}u grupu koju ~ine kandidati i budu}i kandidati. Da tre}a grupa ima periferan status i u odnosu na drugu pokazuje ~iwenica da su dve zemqe iz druge grupe. 5. Ovu grupu ~ine zemqe zapadnog Balkana. a zemqe periferije (Bugarsku i Rumuniju) ostavila da i daqe ~ekaju. br. Slobodan G.zapadnog Balkana’’ prihvatile ovakvu kategorizaciju. in S. Istine radi. 2. . preusmeri. Evropski forum (februar 2003).2 To pokazuje da su biv{e komunisit~ke zemqe jugoisto~ne Evrope. Tako su sada zemqe EU podeqene na dve grupe: 1. To zna~i da su navedene zemqe jugoisto~ne Evrope od periferije u odnosu na zapadnu Evropu postale donekle i periferija u odnosu na centralnu Evropu. u mnogo gorem polo`aju u odnosu na centralnu Evropu nego {to su bile u prvoj polovini XX veka. bez bilo kakvog otpora.. poluperiferiju koju ~ine zemqe centralne Evrope. zapadni Balkan. po ekonomskoj stvarnosti.Uvod: Pro{irewe EU i . Ako je centralna Evropa poluperiferija Evrope. po~etkom XXI veka. bogato jezgro koje ~ini EU--13 (EU--15. i oko polovine austrijskog. onda je Balkan. Weaver. a koja se mora ozna~iti kao periferija. svakako potpuna ekonomska periferija Evrope..3 Jugoisto~na Evropa se tada nalazila u odnosu na zapadnu u istom odnosu u kojem je sada centralna Evropa prema zapadnoj. svedo~i o tome da nisu u stawu da se makar siboli~ki odvoje od periferije. tokom proteklih pedesetak godina. bez Gr~ke i Portugala).. Tako je BNP Jugoslavije. u periodu izme|u dva svetska rata. 2 3 Vladimir Gligorov.The Political and Economic Heritage of Modern Serbia: Two Centuries of Convergence or Divergence between Serbia and Western Europe’’. Velikim pro{irewem Unija je ukqu~ila zemqe poluperiferije u svoje okvire. Rumunija i Bugarska. Pavlovic and E. V. Markovich. me|u glavnim stranim investitorima u zemqe jugoisto~ne Evrope. Osam zemaqa jugoisto~ne Evrope su imale 2001 BDP po glavi stanovnika koji je ~inio oko 35% istoga u centralnoj Evropi. Gr~ka i Slovenija. zapadni Balkan se i ne mo`e odrediti druga~ije nego kao evropska ekonomska periferija (izuzimaju}i Hrvatsku koja pripada poluperiferiji). B. p.Uporedna tranzicija’’. ^iwenica da su diplomate i intelektualne elite sa . 11 .

a Rumuniji ~ak 80 godina. str. koji je malo verovatan. Markovi} Da bi zemqe centralne i jugoisto~ne Evrope dostigle ekonomski nivo sada{wih 15 ~lanica EU potrebno je da proteknu desetle}a. vol. No.8% za nove ~lanice EU iz centralne Evrope. Po~etkom XX veka za anglosaksonce Istok se sastojao iz tri dela: Bliski Istok -Near(er) East (koji je obuhvatao podru~je Otomanskog carstva). 38.. 668. p. cit. Kako prime}uje Roderik Dejvison. 673. a ako bi se uzeo stvaran BDP sve gore navedene godine dobile bi jo{ po vi{e desetle}a.Middle East (koji je obuhvatao podru~je Indije). ali vi{e nije bilo jasno u odnosu na {ta je on sredina. jer je polako nestajao izraz Bliski Istok. br. Evropski forum (Avgust-septembar 2003).Slobodan G. Sli~no je i sa izrazom zapadni Balkan. R. i Daleki Istok -. Po istom scenariju Bugarskoj }e biti potrebno 63 godine.Evropa u brojkama’’.’’6 Nestankom Bliskog Istoka Sredwi Istok postao je sredina ni~emu. Wu Jork Tajms je. Po optimisti~kom scenariju.5 Nestankom Otomanskog carstva i uvo|ewem izraza Balkan i jugoisto~na Evropa nastavio je da postoji Sredwi Istok. 8--9. Sa izrazom zapadni Balkan ponovila se jedna ranija nelogi~nost u zapadnom osmi{qavawu isto~nog Sredozemqa.. novembra 1956) daje prednost u upotrebi. a Bugarska se sve mawe defini{e kao Balkan. ^e{koj 39 godina. 15.4 Pri tome ove brojke po~ivaju na BDP-u izra`enom u paritetu kupovne mo}i.. u odnosu na Bliski Istok (Near East) da bismo se prilagodili promeni i uobi~ajnoj upotrebi. str. 4 (July 1960). 12 . 1956.Far East (koji je obuhvatao Kinu). i ako Brisel odre|uje ove dve zemqe kao delove jugoisto~ne Evrope. Foreign Affairs. Roderic H. Geografsko mapirawe sa politi~kim konotacijama ve} je dugo prisutan fenomen u zapadnom osmi{qavawu sveta. Ako Rumunija sebe defini{e kao centralnu Evropu. uprili~io miran pogreb izrazu Bliski Istok: . Davison.Where is the Middle East’’. Sredwi Istok -. Zemqe JIE su u jo{ gorem polo`aju. Letoniji 34 godine.. onda se postavqa pitawe u odnosu na {ta je zapadni Balkan 4 5 6 .Sredwem Istoku (Middle East) se sada (od 1. . a koji pretpostavqa postojani prose~an rast od 3. zemqama centralne Evrope bi}e potreban slede}i broj godina da dostignu nivo evropske petnaestorke: Sloveniji i Estoniji 31 godina. Za ocewivawe koliko }e Srbiji biti potrebno da dostigne prosek EU--15 najboqe je uporediti podatke za Rumuniju i Bugarsku. op. Davison.

i siroma{tvo. U prvoj tematskoj celini naslovqenoj . severa i juga..Evropska unija posle pro{irewa’’ ~etiri saradnika Instituta poku{ali su da daju odgovore na pitawa koliko je duboka kriza evropskog konstitucionalizma. jula 2005. Zbornik radova . Bila je to prilika da se nakon veoma burnih doga|aja pri kraju Luksembur{kog predsedavawa u EU sagleda kuda Unija ide. Predava~i su bili istaknuti sru~waci iz Luksemburga i Beograda. do 16..ima svoj `ivi Ustav’’ rasut u nizu akata. Zato konstitucionalizam Unije treba posmatrati odvojeno od rasprava i ishoda usvaja- 13 . Institut za evropske studije je odlu~io da objavi poseban Zbornik koji }e se pozabaviti ovim va`nim pitawima.. za{to raste evroskepticizam.. Izlaze}i u susret ovom izazovu Luksembur{ki institut za evropske i me|unarodne studije i Institut za evropske studije iz Beograda organizovali su letwi seminar . i kasnije’’ (. The European Union: 2005 and beyond‘‘) u Kotoru od 13. Dr Mi{a \urkovi} u radu naslovqenom .Uvod: Pro{irewe EU i . ostavili biv{u Jugoslaviju i Albaniju sa ozna~iva~em koji nosi jak negativan prizvuk.. U svakom slu~aju zemqe zapadnog Balkana. i da li }e EU postati . a polaznici mladi nau~ni radnici iz jugoisto~ne Evrope koji se bave pitawima evropskih integracija.Kriza evropske konstitucionalizacije’’ ukazuje da EU poput Britanije .Evropska unija: 2005. Prva dva rada ukazuju na dramati~ni raskorak izme|u planova evrofilskih elita i stanovni{tva koje ne prihvata nametnuti tempo evropskih integracija.Evropa i zapadni Balkan posle velikog pro{irewa’’ obuhvata devet radova podeqenih u tri tematske celine. Podstaknuti ovim seminarom. Sa izuzetkom Bosne i Hercegovine sve dr`ave zapadnog Balkana sada se grani~e sa makar jednom ~lanicom EU.zapadni Balkan’’ kao stara periferija zapadan? On je zapad bez istoka. U takvim okolnostima proces pro{irewa predstavqa nau~ni i prakti~ni izazov za sve one koji se bave evropskim integracijama. potowe krize. nakon velikog pro{irewa postale su politi~ki i ekonomski okru`ene Evropskom unijom.obi~na’’ velika sila ili }e inicirati novi tip globalizacije. Adrijan Pabst... dosada{wom dinamikom pro{irewa EU i krizom oko Ustava EU. i on ~ini zavr{no poglavqe ovog Zbornika. Izve{taj sa ovog seminara pripremio je saradnik Luksembur{kog instituta.. O~igledno je da su Ratovi za jugoslovensko nasle|e. kakvo je stawe i budu}nost tr`i{ta rada u Uniji.

Ako je 1990.. S druge strane. naprotiv.Tr`i{ta rada Evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive’’. zagovara suprotnu tezu po kojoj EU treba da se suprotstavi neoliberlanoj paradigmi i da inicira neku vrstu socijaldemokratske globalizacije. tako da je na jedva tri evrofila dolazio jedan evroskeptik.projekat evropske elite a ne evropskog naroda’’. Ona ne}e re{iti probleme zapo{qavawa u EU--15.. U tekstu .Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije’’. Markovi} bavi se temom . Referendumi u Holandiji i Francuskoj su otkrili nesrazmeru izme|u `eqa federalisti~kih elita i opredeqewa bira~a. U analizi razloga koji su doveli do propasti usvajawa Ustava on isti~e da je EU . Markovi} wa predlo`enog Ustava. Prvi tekst upozorava da ako se EU ne prilagodi globalizaciji i ne odustane od dr`ave blagostawa nastavi}e da se daqe ekonomski relativizuje.. Evroskepticizam osamdesetih oslabio je odlaskom Margaret Ta~er {to je podstaklo nerealne planove evrofederalista tokom devedesetih. na 10 evrofila dolazio jedan evroskeptik.5 milion radnika godi{we da bi odr`ale postoje}i nivo radno sposobnog stanovni{tva. Suprotno dramati~nim procenama ocewuje se da iz EU--12 ne}e do}i do ve}eg priliva u EU--15. slabila je podr{ka za EU me|u gra|anima. Uporedo sa ja~awem ideja da EU treba sve vi{e da bude politi~ki savez. Zemqe koje su se zatvarale sporije su napredovale 14 . Procene se kre}u ispod 2 miliona. taj odnose se dosta promenio do 2004. i to tokom deset godina nakon ukidawa prepreka. Stojanovi} smatra da je zabrana prijema radnika iz novoprimqenih dr`ava pogre{na odluka zasnovana na politi~kim motivima. u EU je potrebno otvoriti 15 miliona radnih mesta do 2010. Drugi. U narednom tekstu dr Slobodan G.Slobodan G.najvi{e {to Evropa mo`e da podnese za jo{ jedno du`e vreme’’. dr Bo`o Stojanovi} analizira odluku Evropske komisije da dozvoli prelazan period od najdu`e sedam godina tokom kojih je starim ~lanicama EU omogu}eno da za deo novih ~lanica suspenduju jedno od osnovnih na~ela EU slobodnu razmenu radnika. Markovi} veruje da bi evroskepticizam mogao u bud}nosti da postane zna~ajna politi~ka snaga ako se ne bude razvijao u pravcu politi~kog ekstremizma. Pri tome stare ~lanice moraju da uvoze 1. On se zala`e za ekonomsku liberalizaciju EU i wenog tr`i{ta rada. Naredna dva teksta na poptuno suprotne na~ine gledaju na globalizaciju. \urkovi} zakqu~uje da je u ovom trenutku Ugovor iz Nice ..

prof.u rehabilitaciji EU kao mirovnog projekta. a na dnu Nema~ka i Francuska.privrednu filozofiju’’ -.Uvod: Pro{irewe EU i .’’ Nakarada smatra da bi bilo iluzorno da EU poku{a da kopira NATO.’’ Nasurot ovom shvatawu. . to jest neophodno je da svi sektori budu izlo`eni sna`nijoj konkurenciji..zapadni Balkan’’ kao stara periferija od onih koje su bile otvorene.uzdizawe evropskog socijademokratskog modela na globalni nivo.Evropska unija i zemqe 15 . Po woj socijalni model EU je differentia specifica evropskog kapitalizma.’’ Pored toga ona vidi sr` EU u wenoj mirovnoj ulozi. . trojica autora na kriti~ki na~in sagledavaju napredak evropskih integracija u Srbiji i na Balkanu. zakqu~uje Nakarada..Srbija i (zapadni) Balkan posle pro{irewa’’.Pred Evropom stoji izbor izme|u daqe negativne integracije.ne’’ liberalnoj globalizaciji. Socijalne posledice liberalnog kapitalizma danas dobijaju dramati~ne posledice.. i zahteva dinami~no preduzenti{tvo.Evropska unija i globalizacija’’ smatra da je Evropska unija poqe intenzivne globalizacije..’’ Prema fleksibilnosti tr`i{ta rada na vrhu su SAD. Zato se predla`e . kao civilne velesile’’... Zato . i priznaje da je vojna mo} SAD nedosti`na. EU bi trebalo da na|e drugu mogu}nost.razgradwu dr`ave blagostawa.da bi se preduzetni{tvo podstaklo potreban je vi{i stepen ekonomskih sloboda (deregulacija).Ne’’ na referendumima u Francuskoj i Holandiji bilo je . Ona upozorava: . Ovakvo stawe zahteva promene u EU: Fleksibilnost zahteva i globalizacija koja ne trpi visoku za{ti}enost radnika. .ukqu~ivawe u svetsku privredu i izlagawe svetskoj konkurenciji predstavqa neminovnost i nema razumnu alternativu. Realizacija ovih mera podrazumeva i sasvim druga~ije pozicionirawe dr`ave i jednu novu ..Put wene mo}i le`i u drugom pravcu -. Stojanovi} vidi globalizaciju kao proces koji poja~ava takmi~ewe i u kome oni koji nisu fleksibilni gube. ali i poqe socijalnog kapitalizma koje pru`a otpor neoliberalnom obliku globalizacije. ili pozitivne. Dr Miroslav Prokopijevi} u tekstu .. dr Radmila Nakrada u tekstu . integracije samo na principima mo}i i novca... koja podrazumeva produbqivawe nadnacionalne demokratije i solidarnosti. civilnog i vojnog partnerstva sa SAD i multilateralizma’’. Zato zakqu~uje: .. Nakarada priznaje da je globalna uloga EU ograni~ena unutra{wim podelama na atlantiste i Evropejce. U drugom delu Zbornika naslovqenom ... S druge strane.Wena globalna uloga po~iva na uspostavqawu ravnote`e izme|u socijalnog i ekonomskog. Umesto da tro{i novac na sopstvene snage EU treba da ja~a UN.

racionalnije da unapre|uju ekonomske slobode i vladavinu prava. Markovi} zapadnog Balkana’’ najpre daje pregled dokle su napredovale zemqe JIE u procesima evropskih integracija.Zastupati nacionalne interese zna~i biti u dobrim i plodotvornim odnosima sa takvom silom. Po{to nije izvesno kakav }e biti daqi tempo pro{irewa. da neguju .Slobodan G. a da sa usvajawem regulative EU po~nu tek po{to ulazak u Uniju bude izvestan.. On se zala`e za {to brze ukqu~ivawe Srbije u evropske integracije koje vidi kao razvojnu mogu}nost i kao dobar sistem unutra{we i spoqne bezbednosti. i zala`e se za integraciju Srbije u strukture NATO-a.. Dr Dragan Laki}evi} u radu naslovqenom . On daje prednost istra`ivawima privatnih fondacija: Instituta Frejzer i Fondacije Heritix.Prikqu~ewe Evropskoj uniji -. razmatraju se dva pravna pitawa va`na za EU. one mogu da imaju i plan B.. U ~lanku naslovqenom . EBRD i EIB nisu odgovorni nikome i da zato ~esto daju proizvoqne ocene.. On skre}e pa`wu da mali narodi moraju da budu realni u svojim procenana. Zato je potebno ja~awe kapaciteta parlamenata u SiCG kroz obuke poslanika. 16 .izazov zakonodavnim institucijama’’ ukazuje na rezultate projekta pomo}i parlamentima u SiCG koji je organizovala Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori tokom 2003.Pred izazovom evroatlantskih integracija’’ dr \uro Kova~evi} kriti~ki preispituje dosada{wi odnos srpskih elita prema Zapadu i prema modernizaciji kao obliku evropeizacije u posledwih dve stotine godina. a on se sastoji u tome da slede savete Adma Smita.. Projekat je pokazao da parlamenti nisu spremni za obiman rad u usagla{avawu doma}eg zakonodavstva sa acquis communautaire-om. tj. .’’ U posledwem delu zbornika naslovqnom . u periodu pre eventualnog pristupawa EU. On smatra da je za zemqe zapadnog Balkana. Pri analizi pripremqenosti pojedinih zemaqa za ~lanstvo Prokopijevi} polazi od toga da netr`i{ni fondovi kao {to su MMF. Pored toga dr Laki}evi} je na vi{e mesta ukazao na nefunkcionalnost sada{weg ustavnog modela Dr`avne zajednice SiCG.mir.Pravna pitawa u savremenoj Evropi’’. i da razvijaju privredu. niske poreze i podno{qivu deobu pravde’’. Biti u dobrim odnosima sa SAD zna~i i pro{irivati prostore pristupa evropskim integracijama i kolektivnim bezbednosnim strukturama. U tom smislu on smatra da Srbija mora da ima dobre odnose i sa vode}om silom sveta SAD.. SB.. Prokopijevi} smatra da je ulazak u Uniju za zemqe JIE od kqu~nog zna~aja ako se proceni da ne mogu druga~ije da prevazi|u svoje te{ko}e.

zapadni Balkan’’ kao stara periferija . Posledwi rad u Zboriku naslovqen je . Koalicione vlade su deo svakida{wice zemaqa EU u kojima je nakon Drugog svetskog rata obrazovano vi{e stotina ovakvih vlada.koalicione vlade’’ je naslov rada dr Zorice Radovi}. dr Radovi} nastoji da na|e ravnote`u izme|u potrebe da se za{titi sloboda politi~kog delovawa i potrebe da se spre~i zloupotreba ovakve slobode pri sklapawu koalicionih sporazuma. kako predizbornih tako i postizbornih. Ona smatra da treba da ostane potpuna sloboda pri sklapawu ovih sporazuma osim ograni~ewa utvr|enih ustavom i zakonom. kada je oduzet mandat poslanicima DSS. tako|e..Uvod: Pro{irewe EU i . Na kraju rada on. Jedan takav problem koji proisti~e iz koalicionog sporazuma doveo je do velike parlamentarne krize u Srbiji. Ali. na osnovu iskustva zemaqa EU i Izraela.. godine’’. analizira Zakon o za{titi konkurencije Republike Srbije. ovakve vlade donose i pravne probleme. 17 . U wemu Zoran Skopqak analizira promene u ovom domenu koje su nastupile uporedo sa pro{irewem EU i ocewuje da }e on ve} postoje}u dobru kontrolu koncentracije preduze}a u EU popraviti u pojedinostima. 2002. Analiziraju}i razne pravne nedoumice oko karaktera koalicionih sporazuma.Koalicije politi~kih stranaka -. Da bi se spre~ile zloupotrebe dr Radovi} predla`e da se utvrdi obaveza javnog objavqivawa sadr`ine koalicionih sporazma..Kontrola koncentracije preduze}a u EU nakon 1. maja 2004.

2004.Slobodan Introduction: G. brought ten new member states to the EU. not a single Balkan country has been admitted to the EU in the big enlargement. It is plausible to anticipate that a Union stretching from Scandinavia to Crete would contain. she might also join the EU until 2010. eight of which were ex-communist countries. and seven of them from the other side of the ‘‘iron curtain’’. Since accession negotiations were granted to Croatia in 2005. After that South-East Europe will contain a black hole within the new ‘‘civilised’’ Europe. while Croatia slowly leaves this group behind. and that there has come to be a crisis of legitimacy in the Union followed by a growing increase of euro-scepticism. 18 . The problem is that the big enlargement runs parallel with the development of a crisis in the EU demonstrating more than ever that the institutions of the Union have lost proper contact with their citizens. (FYR) Macedonia and Bosnia and Herzegovina. Markovich Periphery INTRODUCTION EU Enlargement and ‘‘the Western Balkans’’ as an Old Periphery The biggest EU enlargement that took place on May 1. Albania. a small island of underdevelopment in the middle. These countries view their accession as an opportunity to escape from economic semi-periphery of Europe. political stability and a possibility for further economic development. With the exception of Slovenia whose Balkan identity has always been dubious. Markovich EU Enlargement and ‘‘The Western Balkans’’ Slobodan as an Old G. What does the enlargement mean for those countries of South-East Europe that have been left behind? These are the countries that demonstrate even higher economic gap in comparison with Western Europe than those who just joined the Union. This area consists of Serbia and Montenegro. the island ominously baptised by EU officials with the name ‘‘the Western Balkans’’. but it also opened up an old dilemma: should the EU become a political or remain an economic union. It is expected that Bulgaria and Romania could join the EU in 2007 or 2008. Yet two Balkan countries are very near to entry. This all has brought back the question of the identity of Europe. For ex-communist newcomers accession to the Union means consolidation of democracy. in around 2010. The rapid economic growth so much wanted by the new members has not been a reality in the EU--15 for quite a long time. or in other words should the Union go deeper or wider.

Pavlowitch. 1998). 2.1 It is indeed hard to deny that the image of the Balkans has been dominantly. How then should one interpret. Inventing Ruritania: The Imperialism of the Imagination (New Haven and London: Yale University Press. cf. while viewing its citizens as bloodthirsty and primitive. Thus. the countries of South-East Europe (Bulgaria and Romania. Balkanologie. 2. Only the third group does not include the adjective ‘‘European’’ in its name. Journal of Southern Europe and the Balkans. No. Steven K. III (2) (1999). An expected reduction of the notion of ‘‘the Western Balkans’’ will make this name even more derogative. and 3. the countries of ‘‘the Western Balkans’’. for a country to remain in the Western signifier ‘‘the Balkans’’ suggests a failure of its elites to take that country out of this denigrated region. vol. London Review of Books. and if the citizens of the EU start to view passengers in this wagon 1 v. A British effort from the mid 1990s to introduce a new name. Vesna Goldsworthy. Therefore. Misha Glenny. sadly failed. In a train towards Brussels these counties will be in the last wagon. particularly in 1990s. It turns out that what geographically is known as the Balkan Peninsula in now divided in three political and cultural areas: 1. Maria Todorova. the Eastern Adriatic. and soon to be expected Croatia). within this context. If their image remains as bad as it now is. 19 . ‘‘Only in the Balkans’’. 2 (2000). This discourse represents a stream in Western representation that sees the Balkans as a source of instability and wars. The verdict announcing that the remaining countries have been left out for at least another decade from the newly mapped borders of the European civilisation. the EU member states (Greece and Slovenia). a signifier for a country that it belongs to ‘‘the Western Balkans’’ might soon become not only its description but rather its verdict. Imagining the Balkans (Oxford: Oxford University Press. 21. No. Now only these countries have remained a part of a Balkans. ‘‘The last Stop on the Orient Express’’. vol. the Western appellation ‘‘the Western Balkans’’ that has been designed in Brussels? The dynamics of European integration in South-East Europe reveal a general rule: the closer a country of this region is to entering the Union the less likely it is that it will consider itself as a part of the Balkans. ‘‘Europe and the Balkans in a Historical Perspective. 9 (1999). and also means that that country has remained at the bottom of European integration in comparison to its neighbours. although not at all exclusively negative in the West. 1804--1945’’.Introduction: EU Enlargement and ‘‘The Western Balkans’’ as an Old Periphery Negative Western views of the Balkans have been the subject of many studies in which Western perceptions of the Balkan Peninsula in the last two centuries have been analysed and through an over-exaggeration reduced to the ‘‘discourse of balkanism’’. Vesna Goldsworthy. 1995). for the countries of ex-Yugoslavia and Albania.

The fact that the diplomats and intellectual elites from ‘‘the Western Balkans’’ have accepted this categorisation without any resistance testifies that they are unable to disassociate themselves even symbolically from the periphery.). ‘‘The Political and Economic Heritage of Modern Serbia: Two Centuries of Convergence or Divergence between Serbia and Western Europe’’. the GNP of Yugoslavia. Markovich as a threat to their values. the economic reality of the Western Balkans is such that it can not be described otherwise than as a European economic periphery (with the exception of Croatia belonging to a semi-periphery). 20 . Pavlovic (eds. and especially the so called ‘‘Western Balkans’’.2 This demonstrates that the ex-communist countries of South-East Europe. and V. For instance. Challenges to New Democracies in the Balkans (Belgrade: Cigoja Press. No. a semi-periphery consisting of the countries of Central Europe as well as Greece and Portugal. 105. That means that the countries of South-East Europe from being periphery in relation to Western Europe have also become a partial periphery to Central Europe during the course of the last fifty years.Slobodan G. Bulgaria and Romania made up around 30% of British GNP in the period between the two world wars. ‘‘Uporedna tranzicija’’ [Comparative Transition]. in S. p. are certainly economic peripheries of Europe. 2 (February 2003). To be honest. are in a much worse position in comparison with Central Europe than they were during the first half of the 20th century. 2004). The eight countries of South-East Europe had a GDP per head in 2001 that made up 35% of the average GDP in Central Europe. A third group should also be added consisting of current and future candidate countries which can only be defined as periphery. p. Evropski forum. Through the 2 3 Vladimir Gligorov. at the beginning of 21st century. Referenda could easily be the way to redirect this wagon on its way towards the EU. and around one half of the Austrian GNP. without Greece and Portugal). Markovich. a rich core consisting of EU--13 (EU--15. then this wagon could easily be stopped in the nowhere land between the Balkans and Brussels. 5. This group consists of the countries of ‘‘the Western Balkans’’. then the Balkans. This new situation now divides the countries of the EU into two groups: 1. and 2. Weaver. plus Romania and Bulgaria. Convincing evidence that the third group is a semi-periphery in relation to the second one is provided by the fact that two countries from the second group. E. Markovich. are among the major foreign investors into the countries of SEE. If Central Europe is in economic terms a semi-periphery of Europe.3 South-East Europe at that time had the same position Central Europe has now in relation to Western Europe. B. Greece and Slovenia. Slobodan G.

Foreign Affairs. and the Far East (covering China). North or South. and if Brussels defines these two countries as parts of South-East Europe then a question arises: what area is ‘‘the Western Balkans’’ west of? Obviously it is a west without an East.4 These figures are based on GDP calculated in PPP. p. R.Introduction: EU Enlargement and ‘‘The Western Balkans’’ as an Old Periphery big enlargement the Union accepted countries of the semi-periphery. vol. Davison.8% in the new EU member states from Central Europe would result in them reaching the level of EU--15 after the following number of years: Slovenia and Estonia in 31 years. No. 4 5 6 ’’Evropa u brojkama’’ [Europe in Numbers]. If Romania defines itself as Central Europe. p. 38. To reach the economic level of the EU--15 the countries of Central and South-East Europe need to display stable and permanent economic growth for decades. According to the same scenario Bulgaria will need 63 years and Romania 80 years to reach the same level. but if real GDP would be taken for such a projection then all the above mentioned deadlines would be lengthened by decades. The Wars for Yugoslav Succession.5 With the disappearance of the Ottoman Empire and introduction of the words ‘‘the Balkans’’ and ‘‘South-East Europe’’ the Near East ceased to exist. and Bulgaria is less enthusiastic to see itself as the Balkans. op. Davison. Geographical mapping with political connotations has been a long phenomenon in Western imagination of the world. As Roderic Davison noticed in 1956. subsequent crises and underdevelopment have left this region with a signifier of clearly negative content. Roderic H.which is not very likely -assumes that a steady annual growth of 3. it was The New York Times. Evropski forum. 668. 15. For an estimation of Serbia's convergence to EU--15 it is best to compare data for Romania and Bulgaria.. the Czech Republic in 39 years. At the beginning of the 20th century the East for AngloAmericans consisted of three parts: the Near(er) East (covering area of the Ottoman Empire). and left countries of the periphery to wait (Bulgaria and Romania). 21 . p. 673. 1. 4 (July 1960). 8--9 (August-September 2003). No. Latvia in 34 years. An optimistic scenario -. the Middle East (covering India). The countries of SEE are in an even worse position. 1956) used in preference to Near East to conform to the change in general usage. ‘‘Where is the Middle East’’. The expression ‘‘the Western Balkans’’ is similar.’’6 So the Middle East continued to exist but as a middle to nothing. which buried this expression: ‘‘Middle East is now (as of Nov. cit. The appellation ‘‘Western Balkans’’ repeats an old inconsistency in Western mapping of the Eastern Mediterranean.

Montenegro. the countries of ‘‘the Western Balkans’’ after the big enlargement have become politically and economically encircled by the European Union. Under the given circumstances the process of enlargement represents a scholarly and practical challenge for all those dealing with European integration in South-East Europe. This collection of papers ‘‘Europe and the Western Balkans after the Big Enlargement’’ covers nine works divided into three subsections. Adrian Pabst. Slobodan G. four associates of IES have attempted to answer the following questions: how deep is the crisis of European constitutionalism? Why is euro-scepticism growing? What is the condition and what is the future of the labour market in the Union? And will the EU become an ‘‘ordinary’’ Great Power or will it initiate a new type of globalisation.LIEIS and the Institute for European Studies -. The report from this seminar was prepared by a researcher from the LIEIS.Slobodan G. The first two works point to a dramatic gap between the plans of Europhile elites and citizens of the EU who are not ready to accept the pace of EU integrations. It provided an opportunity to re-examine where the European Union was heading to after the tempestuous events at the end of the Luxembourg Presidency in the EU. Djurkovic concludes that at this moment the Treaty of Nice is ‘‘the most that Europe can bear for a longer period of time’’. The lecturers were prominent experts from Luxembourg and Belgrade. Analysing the reasons for the rejection of the Constitution he emphasises the fact that the EU ‘‘has been a project of European elites and not of European people’’. ‘‘Europe after the Enlargement’’.IES from Belgrade organised a summer seminar entitled ‘‘The European Union: 2005 and beyond’’ in Kotor. Therefore. from the 13th to the 16th of July 2005. With the sole exception of Bosnia and Herzegovina all countries of the Western Balkans now have a common border with at least one EU member state. In his paper entitled ‘‘The Crisis of European Constitutionalisation’’ Dr. In the next contribution Dr. Markovich 22 . Serbia and Montenegro. Encouraged by this seminar and the current dynamics of EU enlargement and the crisis of the EU Constitution. In the first subsection. Markovich In any case. the constitutionalism of the Union should be viewed separately from discussions on and the results of the process of ratification of the proposed EU Constitution. in May/June 2005. the Institute for European Studies decided to publish a special collection of papers to deal with these important questions. and it makes the final chapter of this collection of papers. Misa Djurkovic holds that similarly to Britain the EU ‘‘has its living constitution’’ dispersed in many treaties and acts. and the participants were young scholars from South-East Europe dealing with European integration. Facing this challenge the Luxembourg Institute for European and International Studies -.

Markovich believes that Euro-scepticism might in the future become a very important political movement provided that it will not be associated with political extremism. Dr. Bozo Stojanovic analyses the decision of the European Commission to allow a transitory period of up to seven years in the course of which the old EU member states are allowed to deny newcomers one of the basic principles of the EU -.5 million workers annually in order to maintain the working population at its current level. it is not expected that there would be substantial influxes from EU--12 (EU--10 and Bulgaria and Romania) to EU--15. The following two texts view globalisation in very opposite ways. The first warns that if the EU fails to accommodate itself to globalisation and refuses to reject the welfare state it will continue to loose its economic position in the world. Referenda in the Netherlands and France have revealed a misbalance between plans of federalist elites and preferences of voters. but rather demands dynamic entreprene- 23 . The second text advocates the opposite thesis that the EU should confront the neo-liberal paradigm and should initiate a kind of social-democratic globalisation. and globalisation does not tolerate the protection of labour markets. Globalisation demands flexibility. In his text ‘‘Labour Markets of the European Union after the Enlargement: Status and Perspectives’’. support for the Union has decreased among its citizens. Simultaneously. By 2004 the ratio had substantially changed and barely three Europhiles now face one Euro-sceptic. with the strengthening of the idea that the EU should increasingly become a political union. It will not solve the problems of unemployment in EU--15. the EU will need to fill 15 million jobs by 2010.the free exchange of workers. This gave impetus to unrealistic plans from Euro-federalists during the 1990s. Countries that have closed their markets have advanced less rapidly than those who kept their labour market open. Therefore ‘‘inclusion into the world market and exposure to global competition is unavoidable and has no rational alternative. In 1990 there was only one Euro-sceptic to ten Europhiles. Estimates are below two million. Euro-scepticism from the 1980s weakened with the resignation of Margaret Thatcher. and that number covers the period of ten years after the suspension of obstacles. Stojanovic believes that the suspension of the right of movement of labour for EU--8 (EU--10 without Cyprus and Malta) was a bad decision based on political motivations. On the other hand. He advocates the economic liberalisation of the EU and its labour market. This situation calls for changes in the EU. This means that old members need to import 1.Introduction: EU Enlargement and ‘‘The Western Balkans’’ as an Old Periphery deals with ‘‘Euro-scepticism after the Big Enlargement’’.’’ When flexibility of labour markets is measured the USA is at the top while Germany and France are at the bottom. Quite opposite to dramatic estimates.

The social consequences of liberal capitalism currently produce dramatic consequences. Stojanovic sees globalisation as a process strengthening competition in which those who are not flexible lose.the deconstruction of the welfare state. and she acknowledges that the military power of the USA is untouchable. The realisation of these measures assumes quite a different position of the state and a new 'economic philosophy' -. integration based only on the principles of power and money. WB.in the rehabilitation of the EU as a peace project. Markovich urship. he concludes: ‘‘in order to encourage entrepreneurship a higher level of economic freedoms is necessary (deregulation). She sees the essence of the EU as playing a peace-keeping role. In the second part of the Collection. civil and military partnership with the USA and multilateralism’’. The EU should find another possibility for the development of power. which includes the deepening of supranational democracy and solidarity’’. ‘‘The way for her power is to be found in another direction -. in her text. concludes Nakarada. holds that the European Union has been a field of intensive globalisation. ‘‘Her global role is based on finding a balance between social and economic. She warns: ‘‘There is a choice before Europe between further negative integration. three authors consider the advancement of Euro-Atlantic integrations in Serbia and in the Balkans in a critical way. Miroslav Prokopijevic offers an overview of the level of progress of SEE countries in European integration. The ‘‘no’’ in referenda in France and the Netherlands was a ‘‘no’’ to liberal globalisation. and therefore often give unfounded assessments. Therefore. In her opinion the social model of the EU is a differentia specifica of European capitalism. ‘‘The European Union and Globalisation’’. Instead of spending money for its own troops the EU should strengthen the UN. EBRD and EIB are not accountable to anyone. Nakarada believes that it would be foolish if the EU would attempt to copy NATO. On the other hand Nakarada admits that the global role of the EU has been limited by internal divisions between Atlanticists and Europeans. In his paper ‘‘The European Union and the countries of the Western Balkans’’ Dr. Prokopijevic finds that non-market funds such as the IMF. In analysing the preparedness of particular countries for EU membership. or a positive one.’’ Contrary to this standpoint Prof. which means that it is essential that all sectors should be exposed to more powerful competition. He gives advantage to the research of private foundations: The Fraser Institute and The Heritage 24 . Radmila Nakarada. but also a field of social capitalism resisting the neo-liberal form of globalisation. ‘‘Serbia and the (Western) Balkans after the enlargement’’. Therefore there are suggestions ‘‘that the European social-democratic model should be raised to the global level’’. as a civil superpower’’.Slobodan G.

The harmonisation of EU law should start only after the accession to the Union becomes certain.. low taxes and a bearable division of justice. In his contribution ‘‘Facing the Challenges of Euro-Atlantic Integrations’’ Dr. and he advocates the integration of Serbia in NATO structures. Dragan Lakicevic analyses the results of the project of support to the parliaments in SaM which was organised by the Mission of OSCE in Serbia and Montenegro during 2003. Since it is not certain what the future pace of EU enlargement will be.. Therefore a strengthening of the capacities of parliaments in Serbia and Montenegro (SaM) is needed through the training of MPs. since the Second World War. two legal questions important for the EU are touched upon. In this sense he thinks that Serbia must have good relations with the leading world power. These governments have been a part of everyday life in EU countries who. and should develop their economies. He believes that the countries of the Western Balkans in the period before potential accession to the EU should dedicate themselves to the improvement of economic freedoms and the rule of law.’’ In the last subsection of the collection called ‘‘Legal Questions in Contemporary Europe’’. He points out that small nations need to be realistic in their estimations. which means that they should maintain ‘‘peace. The project demonstrated that the parliaments were not ready for the very comprehensive work of the harmonisation of domestic legislation with the acquis communautaire. One 25 . In the paper entitled ‘‘Coalitions of Political Parties -. the USA: ‘‘To advocate national interests means to be in good and fruitful relations with such a power. Zorica Radovic treats the problem of coalition governments. Prokopijevic believes that the EU accession is crucial for SEE countries if they estimate that there is no other way for them to overcome their problems. which he views as a developmental opportunity and as a positive system of internal and external security. Djuro Kovacevic critically re-examines the previous relationship of Serbian elites to the West and to modernisation as a form of Europeanisation over the past two hundred years. have had several hundred of such governments. these countries should have a plan B.Introduction: EU Enlargement and ‘‘The Western Balkans’’ as an Old Periphery Foundation. The author demonstrated repeatedly that with its current constitutional model the State Union of SaM is non-functional. However. It would consist in following the advice of Adam Smith.Coalition Governments’’ Dr. these governments may bring legal problems.’’ In his paper ‘‘EU Accession of Serbia and Montenegro: A Challenge to the Legislative Institutions’’ Dr. He advocates a faster accession of Serbia in EU integrations. To be in good relations with the USA means broadening the possibilities of approaches to European integration and collective security structures.

In the last contribution Mr. and makes several critical observations about it. and he concludes that the already well-established merger control in the EU will be improved in details. Dr. Analysing various legal dilemmas related to the legal character of coalition agreements based on the experiences of EU countries and Israel. Zoran Skopljak deals with ‘‘Merger Control Regulation in the EU after 1 May 2004’’. In order to prevent abuses Dr. 26 . He analyzes changes in this field that took place simultaneously with EU enlargement. Radovic attempts to find a balance between a need to protect the freedom of political activity and another need to prevent misuse of this freedom when coalition agreements are made. in 2002.Slobodan G. She holds that complete freedom should be maintained making these agreements except for the limits stipulated in laws and constitution. when mandates were taken from MPs from the Democratic Parties of Serbia. He also analyses Serbian Law on the Protection of Competition adopted in September 2005. Markovich such problem arising from the coalition agreement produced a huge parliamentary crisis in Serbia. Radovic proposes that there should be a legal obligation of public announcements of the contents of pre-electoral and post-electoral coalition agreements.

I Evropska unija posle pro{irewa The European Union after the Enlargement .

.

Jedno od najve}ih je svakako pitawe wene prirode. odnosno wenog identiteta. koji je nastajao tokom vi{e stotina godina. bar iz perspektive autora ovog ~lanka. danas je mo`da vi{e nego ikada potrebno o`iveti. sociologa i filozofa decenijama ve} vode beskrajne sporove oko tog jednog pitawa. Umesto takvih nastojawa. sa du`inom trajawa od pedeset godina. no{ena jednom varijantom prosvetiteqskog optimizma. i 1945.[ta je to Evropska unija? Brojne generacije pravnika.2 Ovu evolutivnu koncepciju koja je zapravo najzaslu`nija za postavqawe relativno ~vrstih i odr`ivih temeqa EU. Takav je na primer i ~udesni staroegipatski hram u Karnaku. uspela je da opstane uprkos brojnim isku{ewima. tako da je EU zaista gra|ena u skladu sa Miteranovom metaforom o sredwovekovnim katedralama. planske i (preterano) entuzijasti~ke koncepcije koja je. vi{e skokovite. tako {to je svaki slede}i faraon dodavao po neki obelisk. Pokojni Predsednik Francuske je zapazio da se EEZ gradi postepeno. politologa. Izvesna ideja koja je nastala na ru{evinama klasi~ne Evrope. Naime. onako kako su sredwovekovni graditeqi gradili katedrale: ti objekti su bili delo velikog broja generacija od kojih je svaka dodavala svoj doprinos. Neka savremena Sfinga napravila bi dobar posao postavqaju}i najprostije mogu}e pitawe -. verovatno je da je ~itav ovaj projekat uspeo ne samo da se odr`i. istekne. a gra|evina rasla u visinu i {irinu.1 Zapravo. nestale u ne~uvenim ratnim vihorima izme|u 1939. potpisan 1951. kapelu. godine. posledwih desetak godina obele`ene su dominacijom jedne druge. skulpturu ili oslikani zid. krenulo se sa postepenim osvajawem i uobli~avawem jednog po jednog sektora delovawa.dr Mi{a \urkovi} Kriza evropske konstitucionalizacije Mi{a \urkovi} KRIZA EVROPSKE KONSTITUCIONALIZACIJE Projekat Evropske unije/evropskih zajednica predstavqa svakako jedan od najzanimqivijih fenomena u savremenom svetu. upravo zbog toga {to se nakon po~etnog entuzijazma rano odustalo od nasilnih poku{aja da se zajednica ~vrsto i rezolutno defini{e. pogurala 1 2 Do~ekali smo ~ak da prvi Ugovor o Zajednici za ugaq i ~elik. jedino {to je tu izvesno jeste ~iwenica da se ovaj oblik integracije odr`ao ve} vi{e od pola veka. 29 . ve} i da se kontinuirano {iri i evoluira.

Stoga }u u ovom ~lanku pre svega poku{ati da odvojim pitawe evropskog konstitucionalizma od samog Ugovora o evropskom ustavu (ili Ustava Evrope). ono {to . preterani entuzijazam ~esto zavr{ava u ekstremnoj depresiji pa su mnogi nakon neuspeha Ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji bili spremni da zavape da je sam projekat EU mrtav. Naime nasuprot misliocima i akterima koji smatraju da ozbiqna EU ne mo`e postojati bez preciznog. smisao. Beograd 2002. obi~ajnih praksi i raznih drugih pisanih i nepisanih pravila. ure|enost i omogu}uje da uop{te funkcioni{e. i da probam da uo~im pouke koje proces evropske konstitucionalizacije mo`e izvu}i iz avanture sa Ustavom. to nije tako. G Evropska unija je istinski presedan u istoriji politi~kih i pravnih sistema -. Pa 3 D`. Ustav Evrope. ima svoj `ivi ustav. nego na savr{eni ali mrtvi i od realnosti odvojeni utopijski mehanizam.stubova’’. Pitawe evropskog konstitucionalizma je osnovno pitawe oko koga se prelamaju sva ostala pitawa vezana za prirodu i budu}nost EU.vi{e nego bilo {ta drugo razlikuje Zajednicu od drugih transnacionalnih sistema. jasnog. Vajler. odnosno osnovni operativni sistem koji joj daje stabilnost.3 Po wemu je konstitucionalizam DOS ili Windows. str. Evropske zajednice. sa~iwen od va`e}ih osniva~kih ugovora. da analiziram razvoj ovog drugog projekta. 30 . kakav je svojstveniji nekim drugim evropskim tradicijama mi{qewa. Ovo je perspektiva iz koje }u pri}i i ideji evropske konstitucionalnosti. da navedem razloge zbog kojih je on nedavno zaustavqen. 254. ali vrlo `ivi organizam koji se stalno adaptira. kako to Xozef Vajler s pravom prime}uje.Mi{a \urkovi} EU preko granica koje evropsko dru{tvo i dr`ave mogu da podnesu. upravo zbog ~iwenice da istorija EU vi{e li~i na anglo-saksonski postepeni i naizgled haoti~ni.ova klasi~na re~enica koju sre}emo u svakom uvodu u evropske studije verovatno se svima popela na glavu.. koherentnog i sistemati~nog pisanog Ustavnog dokumenta. politi~kog i pravnog poretka. Evropski konstitucionalizam jeste. a u okviru Unije od drugih . presuda Evropskog suda pravde. Sre}om. ja }u sli~no Snajderu braniti tezu da EU utoliko ukoliko jeste neka vrsta autonomnog ekonomskog. Kako to obi~no biva.. Filip Vi{nji}.

osiroma{enog i devastiranog evropskog kontinenta. ne mo`e se razumeti nijedan aspekt pri~e o savremenim evropskim integracijama. mnogima je izgledalo da jedino takav stepen integracije kakav su tokom 19. ekonomske ili demografske snage. A. i s druge strane me|unarodno pravo koje je pokrivalo odnose izme|u tih samostalnih jedinica. politi~ke. savremena praksa pokazuje da je nezavisna dr`ava u krajwoj instanci i daqe osnovni subjekt me|unarodne politike i prava. posebno u svetlu tada{weg stawa razru{enog. pa ~ak i konfederalne tvorevine sa preciznom suvereno{}u. 31 . Hart u svojoj ~uvenoj kwizi Pojam prava.4 bez ikakvih nedoumica tvrdi da me|unarodno pravo zapravo uop{te i nije pravo. nije postojala vrhovna instanca koja je mogla da koristi legitimne sankcije i da wima primorava sve ostale subjekte na po{tovawe tih mormi. zaista je nepoznat u ranijoj istoriji. Podgorica 1994. a mnogi teoreti~ari i prakti~ari zagovaraju smrt suvereniteta. Kada je Vinston ^er~il (Winston Churchill) 1946. 4 Videti: H. istorija ovog projekta i stepen dostignute ekonomske. Problem je naravno dolazio od ~iwenice da u tom kosmosu. Pojam prava. za razliku od unutra{wih ustavnih sistema pojedina~nih dr`ava. politi~ke i pravne me|uzavsnosti zemaqa koje u wemu u~estvuju. privla~ile. Iako savremene tendencije idu u pravcu sve ja~eg zastupawa humanitarnog prava i drugih oblika za{tite qudskih prava kao univerzalnih temeqa me|unarodnih odnosa. Me|unarodno pravo je uglavnom nastajalo iz bilateralnih i multilateralnih sporazuma koje su te dr`ave me|usobno spajale i postepeno. L. pa ~ak i ideje o globalnom univerzalnom politi~kom prostoru. praksom i konvencijama uzdizale u neku vrstu obi~ajnih normativa koji su nastojali da va`e {to {ire. kraj nacionalnih dr`ava.Kriza evropske konstitucionalizacije opet. bez we kao premise. Zbog toga jo{ {ezdestih godina pro{log veka. Klasi~na. govorio o Sjediwenim Dr`avama Evrope. a da stepen wene politi~ke autnomnosti zavisi pre svega od stepena wene vojne. Po pojednostavqenoj slici moderni kosmos je li~io na jedan haoti~ni prostor u kome su se neke nezavisne ~estice razli~itih veli~ina i snage sretale. CID. Hart. EU/EEZ je od samog svog nastanka bila osu|ena da idejno i teorijski ekvilibrira izme|u dva pomenuta modela. federalne. novovekovna pravna i politi~ka teorija uspevala je da relativno jasno razlikuje s jedne strane dr`avno pravo koje je pokrivalo unitarne. sudarale. Naime. rastajale itd.

Janjevi}. pa ~ak i zavidni nivo op{teg pravnog. kojom je Sud utvrdio supremaciju evropskog prava nad pravima pojedina~nih dr`ava ~lanica. zbog obavezuju}ih pravnih odluka i politi~kih ugovora. a vrlo skoro i obnovqena ekonomska snaga. 2 (June 2001). ali i zbog nivoa produbqenosti me|usobne saradwe dr`ava. ENEL iz 1964. r. bili su presudni razlozi zbog kojih ambiciozna ideja o Sjediwenim Evropskim Dr`avama sa dominatnim zajedni~kim institucijama nije mogla da pro|e.. Slu`beni glasnik. Me|utim pojedina~na nasle|a. Constitutionalism and the European Union’’.5 Kao osnovni subjekti evropskih integracija. zajedni~kih obaveza. I zbog svoje trajnosti. str.Mi{a \urkovi} veka SAD ostvarile mo`e pogurati Evropu napred. European Law Journal. ali uprkos tome poku{ava da dâ jedno nategnuto tuma~ewe prema kome je mogu}e preneti takve nadle`nosti na me|unarodni tribunal. U pore|ewu sa snagom i prostranstvom SAD s jedne i SSSR-a s druge strane. Mnoge pojedina~ne odrednice ugovora. a od skora i gra|ana i drugih subjekata unutra{weg evropskog prava.7 koji i daqe tvrde da je EU samo jedan oblik me|unarodnopravnog povezivawa. poput Hartlija. sna`ne partikularne nacionalne kulture. vrlo brzo su se iskristalisale partikularne dr`ave. O tome videti P.Constitutions. nastalih izme|u 1947. svakako vi{e karakteri{u pravo (kon)federalnih dr`ava nego me|unarodno pravo. S druge strane. 5 6 7 Milutin Jawevi} podse}a na ~itav niz poku{aja formalizacije nekog vida takve saradwe. 12--14. M. Beograd 2005. Ovo se pre svega odnosi na ~lan 234. (biv{i ~lan 177) Ugovora o osnivawu Evropske zajednice koji reguli{e rad Evropskog suda pravde i wegov odnos sa sudovima dr`ava ~lanica. kao i odluke Evropskog suda pravde6 koje su pojedina~ne dr`ave inkorporirale u svoje unutra{we pravne sisteme. 32 . . i 1954: Evropska unija pla}awa. koji je definitivno sme{ta negde izme|u dva ekstrema o kojima smo govorili. potencijali pojedina~nih evropskih dr`ava ~inili su se toliko slaba{nima da je logi~no izgledala ideja o jednoj federalnoj zajednici koja bi zajedni~kim ustavom mogla da obuhvati jedinstveni politi~ki i ekonomski sistem. vol. ova tvorevina je ostvarila dosada nepoznat nivo povezivawa. zapadna unija. Hartli priznaje da je takav ~lan potpuno neuobi~ajen za neki me|unarodnopravni ugovor. carinska unija. Craig. 7. Sa time se sla`u ~ak i oni pravnici. Ustav Evrope. Evropska odbrambena zajednica itd. me|uzavisnosti. No. ekonomskog i politi~kog identiteta. Kosta v. 130. Savet Evrope. Svakako najzna~ajnija je odluka u slu~aju 6/64. EU je kao ugovorna zajednica odavno prevazi{la standardni nivo me|unarodnog prava.

me|utim jo{ jedan nivo spora oko prirode zajednice koji je mawe pravni. 33 . kona~no tu je i ~iwenica da je EZ sasvim prirodno preuzela vode}u ulogu u u razvoju i obnovi Isto~ne Evrope na na~in koji bi samo deceniju ranije bio osu|en od svih ~lanova zajednice.. Kako Habermas ka`e. Diter Grim (Grimm) je u ~lanku . Vajler. 128. polaze}i od perspektive klasi~ne nacionalne dr`ave. Grim je izneo prigovore takvim zahtevima. ove povr{ne manifestacije.Transformacija Evrope’’ zastupao tezu da se ova promena mora ispitati pre svega u promeni odnosa zajednice i wenih dr`ava ~lanica. op. cit. Pirisa i Vajlera koji je u ve} klasi~nom tekstu .. r.9 Naravno. zatim sliku i poimawe same zajednice koja se sve vi{e percipira kao Evropa isto onako kako se SAD identifikuju sa Amerikom. dakle brzo nakon za`ivqavawa Mastrihta. kulturolo{ki i filozofski.. ~iji je specifi~ni ustav uslovqen i adaptiran prema takvoj partikularnoj kulturi.Kriza evropske konstitucionalizacije S druge strane stoje mislioci koji zastupaju takozvanu tezu o transformaciji. a vi{e politi~ki. tradiciji i potrebama.’’8 Me|u najzna~ajnije zagovornike ove teze ovaj autor ubraja Stoun Svita. evro-optimisti su jo{ tada ozbiqno otvorili pitawe kada }e evropska integracija biti krunisana pravim Ustavom kao krunom jednog dinami~nog i po wima nezaustavqivog procesa. Po wemu ~ak i povr{ne manifestacije potvr|uju kako je ta transformacija zaista duboko utemeqena. i u kome je kontrola upra`wavawa javne mo}i sli~na onoj koja se mo`e na}i u dr`avama-nacijama. Jo{ pre desetak godina. Me|u takve indikatore on ubraja ~iwenicu da Evropska komisija igra centralnu ulogu u odre|ivawu planova Zajednice i u formulisawu wenih zakona i normi. 32. takav ustavni evroskepticizam polazi od gledi{ta da sve dok ne postoji evropski 8 9 Ibid. str. do integrisanog pravnog poretka koji dodequje prava i obaveze pojedina~nim akterima.Teza o transformaciji obuhvata ideju da se EZ razvila od pravnog odnosa koji se odnosio na dr`ave kao dr`ave. pravu potvrdu treba da dobiju iz op{irne pravne analize koju ovaj autor pre svega bazira na odlukama Evropskog suda pravde. Naime u svetlu prodora koji je stupawe na snagu Ugovora o Evropskoj uniji napravilo. Postoji.Da li je Evropi potreban Ustav?’’ sa`eo argumentaciju koja se bazira na tezi o nedostatku demosa. Krejg (Craig) je izla`e na slede}i na~in: .. bazirane na homogenoj nacionalnoj kulturi.

11 Grimova pozicija zaista poga|a veliki deo problema koji EU ima. Dok su kontinentalci u posledwih nekoliko vekova bili okupirani idejom trenutne konstitucionalizacije. in L.. Constitutionalism (Cambridge University Press. Alexander (ur. European Law Journal. ustava kao ~ina u kome se jedan koherentni i op{te-obavezuju}i vrhovni akt donosi kao rezultat odluke legitimne narodne skup{tine. Raz. 12 Za jedan skora{wi pregled pogledati zbornik Konstitucionalizam koji je uredio Aleksander. to ne zna~i da je proces konstitucionalizacije EU stao. Me|utim. Posebno je zanimqiv Razov tekst u kome se pravi razlika izme|u tankog i punog ustava. Englezi su zahvaquju}i svojoj geografskoj izolovano10 J. 34 . Me|utim. Stoga Grim predla`e da se zaustavi sama praksa jer ona erodira demokratiju tamo gde ona postoji.On the Authority and Interpretation of Constitutions: Some Preliminaries’’. ono {to nedostaje da bi se moglo stvarno govoriti o evropskoj ustavnosti. pokazalo se da je tada{wi evro-optimizam zaista bio preteran i da su razli~iti partikularni volksgeists bili dovoqno jaki da preduprede zami{qenu radikalnu transformaciju dru{tva EU prema principu gra|ana i regiona. Deset godina nakon ove rasprave. 1. konstitucionalizma. Habermas. Da bismo razumeli o ~emu se radi moramo nakratko objasniti razliku izme|u formalnog Ustava s jedne strane i `ive. r. .Mi{a \urkovi} narod. utopijski tvrde}i da i EU treba gurati kao zajednicu gra|ana. dotle mu ne treba ni ustav. ustavnosti. on je do`iveo veoma velike pomake iako sam Ustav nije donet.Remarks on Dieter Grimm's 'Does Europe need a Constitution?'‘‘. 304. sa druge strane. 3 (November 1995). partikularnim dr`avama. 11 Sam Habermasov pristup nam ovde nije zanimqiv. Kao {to je poznato postoje brojni sporovi povezani sa pojmovima ustava. budu}i da je on tada zagovarao razli~ite oblike teze o ustavnom patriotizmu. . po wemu jeste evropski narod koji bi stao iza takvih odluka i koji bi jednim ~inom mogao sebi da pripi{e ustavnu osnovu koja bi demokratski legitimisala takvu kvazi-ustavnu praksu. Naprotiv. u nacionalno homogenim. konstitucionalizacije i sl.). slo`ene konstitucionalnosti s druge strane. vol.10 Zanimqivo je da i sam Grim priznaje da Ugovori zajedno sa jurisprudencijom Evropskog suda pravde ispuwavaju mnoge zahteve modernog konstitucionalizma.12 Su{tinski spor je istorijski gledano nastao izme|u anglo-saksonske {kole precedentnog prava s jedne i kontinetnalne. No. 1998).. na rimskoj tradiciji bazirane {kole ustavnog prava. J. koji je dovoqno homogen da formira demokratsku voqu.

kada govorimo o EU mo`emo najpre koristiti pojam konstitucionalizacije koji opisuje kako se ova zajednica u jednom procesu koji i daqe traje. i generalno skepti~kom duhu koji karakteri{e sve wihove sfere delovawa. O ~vrstini ovog postignu}a govori svakodnevna praksa svih subjekata u EU.ustavnih momenata’’ evropske konstitucionalizacije: [umanova deklaracija iz maja 1950..Kriza evropske konstitucionalizacije sti. sudskim precedentima. slede}i Vajlera.jedinstvenog sistema op{teprihva}enih i obavezuju}ih normi koje uti~u na `ivot svih gra|ana ove politi~ke tvorevine. odluka Evropskog suda iz jula 1964. nabrajawem kqu~nih . s punim pravom mo`e govoriti o evropskom konstitucionalizmu. i zajedni~ke prakse zapravo stvorila neku vrstu sopstvene ustavnosti -. ranom odvajawu od katolicizma. kojom je potvr|ena nadre|enost evropskog prava. ipak imamo dovoqno elemenata da tvrdimo kako je EU stvorila neku vrstu sopstvene konstitucionalnosti kao na~ina ure|ewa svog unutra{weg prostora u kome su u dosta zna~ajnom delu nadle`nosti institucija Zajednice nadre|ene institucijama pojedina~nih dr`ava. Iz perspektive modernog kontinentalnog pravnika Velika Britanija naprosto nema ustav i nikada ga nije ni donela. sli~no anglo-saksonskom modelu transformisala u sve povezaniju i me|uzavisniju tvorevinu koja je preko niza ugovora. Zakqu~imo dakle. Iako nema pisani Ustav kao vrhovni dokument ona ima pravnu konstituciju kao jedan `ivi dinami~ni organizam koji se postepeno adaptira reaguju}i na dru{tvene i ekonomske promene. baziran na kako bi to Vajler rekao zajedni~kom etosu i telosu. obi~ajnosti i pre svega principu evolutivnosti. stupawe na snagu Rimskog ugovora u januaru 1958. ^ak i da se ne slo`imo sa zagovornicima radikalne teze o transformaciji koji tvrde da se tokom pola veka me|unarodno-pravni transformisao u unutra{wi ustavni poredak. sudskih odluka. tokom nekoliko vekova izgradili jedno vrlo slo`eno. Po analogiji se isto tako. 35 . od obi~nih gra|ana do kompanija i institucija pojedina~nih dr`ava. [tavi{e. naizgled nekoherentno.13 Me|utim Britanija i pored toga ipak ima vrlo ure|en jedinstveni pravni poredak. ali veoma funkcionalno i realisti~no pravo koje je zasnovano na nekoliko fundamentalnih dokumenata. Stoga se pri analizi wenog dr`avno-pravnog poretka mo`e govoriti o britanskom konstitucionalizmu. Luksem13 Izrael je jo{ jedan primer dr`ave koja nema takav pisani ustav.

Ne slu~ajno. najve}i zagovornici dono{ewa evropskog ustava decenijama su bili upravo razni pokreti evropskih federalista -. Jedinstveni evropski akt iz 1986. Nica 2001. pokrenuo inicijativu za formirawe Evropske unije {to je u junu podr`ao i Evropski savet. kao jedinstvenom aktu koji bi u okviru Evropske zajednice imao istu ulogu i polo`aj kakav imaju ustavi klasi~nih dr`ava-nacija. nu`no je sawao o dono{ewu takvog vrhovnog pravnog akta. Mastriht iz 1992. ja~ala ideja da postoje}u ugovornu.ideja da stvari treba pojednostaviti i urediti gde god je to mogu}e. stara je koliko i sama ideja o stvarawu ~vr{}eg oblika evropske integracije. bio je jedan od glavnih razloga za{to su Francuzi na referendumu glasali protiv. Evropski savet je usvojio Jedinstveni evropski akt. Bela kwiga Komisije iz 1985. Tako je posebno nakon svih brojnih izmena i novosti koje je ure|ewe EU do`ivelo tokom devedesetih. sli~no kao {to je to {ezdesetih bilo sa krizom prazne stolice. Kao rezultat ovog procesa.Mi{a \urkovi} bur{ki kompromis. kojim je zapravo pripremqeno kompletirawe ekonomske integracije evropskog prostora. pravosudnu. po wima bi predstavqala znak da to postaje jedinstvena (kvazi)federalna zajednica. u februaru iste godine.jedinstvenom evropskom dr`avom’’. ^ak i ustavna kriza od ove godine zapravo ~ini deo procesa evropske konstitucionalizacije. Time se name}e prva dimenzija problema sa Ustavom. Parlament je. a to je wegova simboli~ka snaga i zna~aj. Pogledajmo kako je do we do{lo. G Ideja o Ustavu Evrope. na sastanku u Luskemburgu. kada je Parlament doneo deklaraciju o Ustavu Evrope. zakonsku i ostalu pravnu regulativu treba sintetizovati. Prvo pomiwawe ideje o Ustavu u jednoj instituciji EZ nalazimo 1984. u decembru slede}e godine. pro~istiti i izvu}i jasne principe na osnovu kojih bi se ~istije mogla uo~iti arhitektura zajednice. ukqu~uju}i potpunu slobodu kreta14 Upravo ovaj simboli~ki zna~aj povezivawa Ustava sa .14 Druga dimenzija pri~e sa Ustavom jeste zahtev baziran na onome {to se u filozofiji naziva Okamova britva -. Ali. Svako ko je zami{qao nekakve Sjediwene Evropske Dr`ave.sama ~iwenica da EU dobija ustav.u to vreme je takva ideja izgledala potpuno nerealna s obzirom na evropsku realnost. Amsterdam 1996.. Me|utim inicijativa je pro{la u skladu sa snagom institucije koja ju je predlo`ila -. 36 .

najpre Me|uvladina konferencija u januaru. godina je protekla u neuspe{nim poku{ajima da se ode daqe od Amsterdama -. usluga i kapitala.Kriza evropske konstitucionalizacije wa roba. odnosno za sprovo|ewe radikalnijih politi~ko-institucionalnih reformi koje su izostale u Ugovoru iz Amsterdama. ali je doneo nekoliko zna~ajnih promena. te se samim tim nametala potreba za novom politi~kom arhitekturom. Ionako glomazna struktura time je pretila da postane potpuno nepregledna. Ovaj posao nije rezultirao onakvim napretkom kakvom su se nadali u Komisiji. ova inicijativa se pojavila brzo nakon potpisivawa Ugovora iz Nice. 37 . Ovaj Ugovor je bar prvobitno bio zami{qen kao poku{aj da se istovremeno odgovori na potrebu istovremenog pro{irewa i produbqewa Unije. Postignuta je saglasnost oko nekoliko osnovnih moralnih i politi~kih na~ela i uvedena je mogu}nost pokretawa preventivnog postupka protiv zemqe ~lanice za koju se na predlog jedne tre}ine dr`ava. i Evropski savet u Nici (7--11 decembar). lica. pa ~ak i osnove zajedni~ke monetarne politike. maj 2004. pitawe arhitekture EU i pitawe fundamentalnih zajedni~kih vrednosti. pa pregovori u okviru COREPER-a. Druga zna~ajna institucionalna ~iwenica jeste pro{irewe broja slu~ajeva kod kojih se odluka donosi kvalifikovanom ve}inom.konkretno na~in dono{ewa odluka. Nica je dakle trebalo da bude odgovor na pitawe budu}ih granica. Uvedena je mogu}nost sankcija i suspenzije prava glasa dr`ave za koju se utvrdi takav rizik. Opet ne slu~ajno. Kao {to je poznato kriza iz {ezdesetih godina je upravo i nastala oko procedure za dono{ewe odluka 15 Zapravo osnovni sukob u percepciji budu}nosti i identiteta Unije jeste da li }e to biti samo zajedni~ko tr`i{te obezbe|eno minimumom potrebnih institucionalno-politi~kih garantija ili prava zajednica vrednosti. pre svega kad je u pitawu funkcionalnost -. demokratija. Mnogi akteri su u tome videli priliku da se pro{irewe iskoristi i kao prilika za ja~awe Unije po dubini. Naime. kao {to su sloboda. po{tovawe qudskih prava i osnovnih sloboda i vladavine prava. Stvarna inicijativa za pravqewe Ustava Evrope morala je da sa~eka jo{ petnaestak godina. politi~ki gledano on je nastao kao odgovor na inicijativu dvanaest zemqa kandidata za ~lanstvo ~iji je prijem bio predvi|en za 1.15 ^itava 2001. Komisije ili Evropskog parlamenta utvrdi da uvodi praksu koja preti ozbiqnim kr{ewem nekog od osnovnih na~ela Unije.

Ugovor iz Nice je uveo kvalifikovanu ve}inu u jo{ dvadeset i jednom ~lanu. kao dokumenti konstitutivnog karaktera. Tek Ugovori iz devedesetih godina po~iwu postepeno da vra}aju kvalifikovanu ve}inu u igru. cit.. odre|ivawe pravila za izbor sudija Suda pravde. {to je sasvim lepo moglo da poslu`i kao uvod u stvarno dono{ewe Ustava ~iji bi ona deo bila. izbor sudija Ra~unskog suda. op. uredi. dakle nu`ni deo svakog savremenog Ustava. Te`e}i za kompromisima i za sve suptilnijim re{avawem problemati~nih pitawa. I Mastriht i Amsterdam su napravili vrlo senzitivne pomake u tom pravcu pa`qivo balansiraju}i izme|u straha pojedina~nih zemaqa da ne budu preglasane i elementarne potrebe da se relativno brzo i efikasno donose odluke i deluje.Zajedni~ka karakteristika svih ovih dokumenata je to da su Ugovori. kao i imenovawe ~lanova Ekosok-a i Regionalnog komiteta. 35. kona~no usvojena i Poveqa o osnovnim pravima Unije. i sistematizuje u jedan jedinstven tekst -. ^itav period od sredine {ezdesetih do po~etka devedesetih obele`en je na~elom konsenzusa kao jedinim relevantnim na~inom dono{ewa odluka.’’16 Uz to treba dodati da je kao rezultat te{kih kompromisa i ovaj Ugovor poput svog prethodnika morao da mnoga . 16 17 Janjevi}. upravo zato {to se shvatilo da }e nakon pro{irewa bilo kakva efikasnost koja bi se zasnivala na konsenzusu dvadesetak zemaqa biti nemogu}a. Ne sme se zaboraviti ni ~iwenica da je 2000.re{ewa’’ ostavi u formi nedore~enosti ili namerne dvosmislenosti. str. {to je dodatno unelo konfuziju me|u potencijalne tuma~e teksta. posledica wihovog prezentirawa u formi amandmana na prethodni tekst. Zna~ajan 'doprinos' tome dao je i Ugovor iz Nice koji je prezentiran u obliku amandmana na Ugovor iz Amsterdama..Ustav Evrope17.Mi{a \urkovi} i rezultirala je napu{tawem prvobitnog na~ela kvalifikovane ve}ine za jedan dugi period. 38 .. postali tekst koji je te`ak za snala`ewe i razumevawe. Stoga je potpuno bila razumqiva `eqa i pritisak raznoraznih dru{tvenih. kao svojevrsni Bill of Rights. reguli{u}i na taj na~in neke dosta zna~ajne oblasti kao {to su mere potrebne za uvo|ewe evra. ekonomskih i politi~kih aktera da se kompletna regulativa pro~isti. {to je pored pravno-jezi~kih problema. imenovawe Predsednika i ~lanova Komisije. kao i visokog predstavnika za spoqnu i bezbednosnu politiku. i Ugovor iz Nice je nastavio tendenciju uslo`wavawa evropske regulative koju Jawevi} opisuje na slede}i na~in: .

godine vo|ene su vrlo `ive javne polemike oko prirode Unije. 19 Za sporove o religioznom identitetu EU pogledati ~lanak Xorxa Veigla: George Weigel..eu. Ova Konvencija je imala 105 ~lanova koji su predstavqali pojedina~ne zemqe ~lanice. Skup{tina je morala da makar nekako sledi metod naj{ireg mogu}eg predstavqawa evropskog demosa. Zapravo. a da s druge strane bude u dovoqnoj meri kompetentna da sastavi kvalitetan tekst. 39 . Wen rad pra}en je dotada nezabele`enom javnom debatom oko su{tinskih ciqeva i vrednosti koje Ustav Unije treba da zastupa.int. {to je u tom trenutku.eu. ukqu~uju}i i apriorno negativni odgovor na eventualno prikqu~ewe Turske.europa.int/futurum/civil_society_en. a to je nivo potrebne integracije. Commentary (June 2004). Treba naravno pogledati i sajt Konvencije www. integracije i institucije. Evropski parlament. odnosno koli~ina ingerencija koje treba preneti na Uniju. Evropsku komisiju.htm.europa. vrlo suptilno strate{ko.eu.18 Osim kqu~nog pitawa. kao izuzetno va`na izdvojila su se dva druga pitawa: problem ekonomskog i socijalnog ure|ewa Unije u svetlu ekonomske globalizacije.european-convetion.int/futurum/public_opinion_en.eu.int.19 Ovo pitawe je povla~ilo mnogo toga.Kriza evropske konstitucionalizacije Upravo zbog toga je Evropski savet odmah nakon potpisivawa Ugovora iz Nice na zasedawu u Lakenu 14 i 15. i kako Uniju napraviti faktorom stabilnosti i va`nim akterom u me|unarodnom poretku.htm ili istra`ivawe Eurobarometra o stavovima gra|ana na www. Stoga je prevagnulo uverewe da se 18 Za uvid u tu polemiku treba konsultovati nekoliko stranica na zvani~nom sajtu Unije www. biv{i Francuski Predsednik @iskar D'esten bio sna`an zagovornik jasne afirmacije hri{}anskog nasle|a. a i danas je. evropske socijalne partnere. Interesantno je da je Predsedavaju}i Konvencije. . nalo`io da se sazove Evropska konvencija (Evropska skup{tina) o budu}nosti Evrope koja je morala da pripremi nacrt ustava i da da odgovore na slede}a pitawa: kako gra|anima pribli`iti evropski projekat. Da bi dobila legitimitet.The Cathedrale and the Cube’’. Na primer vaqa pogledati predloge gra|anskog dru{tva na www. kao i trinaest posmatra~a iz Komiteta za ekonomsko-socijalna i Komiteta za regionalna pitawa.europa. decembra 2001. kako obezbediti i u~vrstiti strukturu politi~kog `ivota i op{teg evropskog politi~kog prostora u pro{irenoj Uniji. tokom ~itave 2002. politi~ko i ekonomsko pitawe za Uniju. i zbog pro{irewa i zbog potrebe unutra{weg preure|ewa. nacionalne parlamente. kao i problem kakvog i kolikog potencirawa hri{}anskih korena zajednice.

Utvrdila je.Mi{a \urkovi} odustane od takvog hri{}anskog definisawa projekta. juna 2004. 17--18. Ugovor o Ustavu je predstavqen evropskoj javnosti. na samitu Evropskog saveta u Solunu. uprkos nedemokrati~nosti ove teze. a opunomo}eni predstavnici zemaqa ~lanica su ga potpisali u Rimu. EU je projekat evropske elite a ne evropskog naroda. predlo`ila druga~iju podelu nadle`nosti izme|u Unije i dr`ava ~lanica. moramo se opet vratiti nekoliko koraka unazad. je tako nakon 16 meseci rada do{la do kona~ne verzije teksta Ustava koji je usvojen na plenarnoj sednici. 20. 21 Prema: Janjevi}. pored toga potrebne mere za poboq{awe strukture i ja~awe uloge sve tri institucije Unije. kao i nastojawe da se obezbedi trasparentnije i jasnije funkcionisawe evropskih institucija. na samitu u Briselu. Me|utim. op. 40 . 20 Za ogromnu ve}inu gra|ana Unije to je samo jedno.. utvrdila pojednostavqene instrumente delovawa Unije. Me|utim ratifikacija je tek trebalo da usledi. ~italac mo`e primetiti da se u preambuli pomiwe inspirisawe verskim nasle|em Evrope20. cit. tako|e. 5. transparentnosti i efikasnosti u okviru Evropske unije tako {to je predvidela ve}e u~e{}e nacionalnih parlamenata u zakonodavnoj sferi i pojednostavqivawe procedure odlu~ivawa. bez obzira {to Evropa kroz svoju istoriju ba{tini i judaizam i islam. Ve} 20. Time je okon~ana prva faza usvajawa i verovalo se da }e ubrzo nakon pro{irewa. koja za mnoge neopozivo predstavqa Bogorodi~in oreol.1. ipak je u dovoqnoj meri implicitno ucrtano u temeq. oktobra iste godine.’’21 Konvencija. Sa ova dva momenta. juna.. str. 2. hri{}ansko versko nasle|e. hri{}ansko nasle|e iako ne eksplicitno izneto. jer da se evropski narodi pitaju oni bi verovatno nastavili ono {to su radili do 1945. mere za pove}awe demokratije. Unija dobiti i Ustav i time zakora~iti na put ozbiqne globalne sile. {to je generalno gledano dobra stvar. juna 2003. Me|utim. vode}i posebno ra~una o uticaju pro{irewa. a u ~lanu I--8 kao simbol se navodi jo{ ranije prihva}ena plava zastava sa krugom od dvanaest zlatnih zvezdica. 52. Kao rezultat svog rada Skup{tina je . G Da bismo razumeli korene krize iz leta 2005. Ovaj dokument je Evropski savet usvojio godinu dana kasnije. Predlo`ila je. preporu~ila fuziju ugovora kao i da Unija dobije svojstvo pravnog lica. 4. a zatim predat regularnim institucijama Unije. 3. 13.

odnosno dominantnih partija. i uprkos tome {to su obe velike partije podr`ale Ustav. ponu|ene ideje su ipak morale da dobiju neku vrstu demokratskog i popularnog legitimiteta. najve}i broj politi~ara je `eleo da se ratifikacija obavi u nacionalnim parlamentima. i to je put koji je odabralo petnaest dr`ava. Garfinkl s pravom u jasne znake evroskepticizma stavqa i odnos prema Evropskom parlamentu: na pro{logodi{wim izborima izlaznost je bila toliko niska da je pitawe da li ovaj parlament ima ikakav stvarni legitimitet da nekog predstavqa: u Nema~koj i Francuskoj oko 33%. Me|utim u deset zemaqa referendum se nije mogao izbe}i. koja je odudarala od op{teg talasa evro-trijumfalizma. februara organizovan referendum. [panija je bila prva od wih u kojoj je 20. Ibid. Na stranici www. globalizacija i kona~nih re{ewa u Fukujaminom stilu.22 Ne sme se zaboraviti da je Ugovor iz Mastrihta u Francuskoj pro{ao samo za 1%. nije bilo prevelike opasnosti. Garfinkl (Gurfinkiel) upozorava na ~itavu istoriju demokratskih pobuna koje su prethodile francuskom . sa jasnom `eqom da daju negativan odgovor. O tome se nije vodilo dovoqno ra~una. zabriwavaju}a je bila niska izlaznost. Jo{ gore stoji sa uvo|ewem jedinstvene evropske valute koje je pro{lo bez referenduma iako je po istra`ivawima iz 1997. Dok su ratifikacije pojedinih projekata obavqane u nacionalnim parlamentima.int/constitution/referendum_en. svega 42%..23 Razumqivo. oterao je ~itavu evropsku ideologiju preko granica mogu}eg i realno prihvatqivog. Commentary.htm mo`e se na}i interaktivna mapa sa jasnim pregledom trenutnog stawa procesa ratifikacije. Muke su po~iwale kada bi moralo da se direktno suo~i sa demosom. a u Poqskoj svega 21%. . otklawawa sovjetske opasnosti i teorijske i ideolo{ke fascinacije svim vrstama integracija.. 41 . non’’. kao i detaqan popis zemaqa sa procedurama koje su izabrale. 120/1 (2005). vol. 39--45.Kriza evropske konstitucionalizacije ogromni entuzijazam iz devedesetih koji poti~e od pobede u hladnom ratu.eu. ~ak 79% Nemaca i 66% Francuza tra`ilo referendum o ovom pitawu. Dok se proces ratifikacije u parlamentima odvijao bez ve}ih potresa24 i bez mnogo javne debate. odnosno da se organizuje referendum. u martu su se pojavili 22 23 24 Vidi M. pp.europa. Gurfinkiel. u [vedskoj i Ujediwenom Kraqevstvu ispod 30. da je u Danskoj odba~en dva puta i usvojen tek iz tre}eg poku{aja.Europe's No’’. budu}i da su i oni sastavqeni od pripadnika elite. Uprkos tome {to je u pitawu projekat evropskih nacionalnh elita. Iako je 75% gra|ana dalo pozitivan odgovor.

direktor Kraqevskog instituta za me|unarodne odnose. ~asopis Le Parisien je u broju od 18.Mi{a \urkovi} prvi zabriwavaju}i znaci da u Francuskoj stvari ne stoje ba{ najboqe. kako to prime}uje Garfinkl. Parisku politi~ku elitu zahvatila je panika. npr. Viktor Bulmer-Tomas (Victor Bulmer-Thomas).. 26 Ovo je teza na kojoj insistiraju mnogi autori ukqu~uju}i Zakariju i Remzija. 25 Na predavawu koje je po~etkom maja odr`ao u britanskoj ambasadi u Beogradu. .25 pa je zbog toga shva}eno da }e sudbina Ustava zavisiti pre svega od odluke Francuza. onda ~itav projekat propada. ali ako velika zemqa glasa protiv. Ramsay. On tvrdi da se pre radi o heterogenoj kolekciji 448 ~lanova. marta doneo podatak da je opozicija Ustavu u Francuskoj dramati~no narasla na 51%. Od pet razloga koje Remzi navodi prva dva idu u ovom pravcu. precizan datumima zakazanih. v.26 Naprosto priroda evropskog projekta je takva i nakon svih diskusija i rasprava postalo je jasno da se ne mo`e napraviti sasvim jasan. A. u ~lanovima koji se bave konkurencijom. Radi se o dvema zemqama osniva~ima. Naime. ona je ova dva segmenta povezala i na vrlo apokalipti~an na~in ~itavu sudbinu Francuske dr`ave i svoj opstanak sjedinila sa sudbinom Ustava. Implikacije francuskog neuspeha svima su bile jasne: dva dana nakon francuskog bio je zakazan i holandski referendum tako da bi se francuska odluka direktno preslikala na Holan|ane. novembar 2006. Robert Mejson Lija (Mason Lee).The French Referendum’’. Ja }u ovde poku{ati da analiziram samo razloge zbog kojih su referendumi propali. Od tog trenutka francuska elita. Klajva Kruka (Crook) i pomenutog Garfinkla. vrlo jasno je objasnio problem: kada mala zemqa glasa protiv ne~ega onda ona glasa ponovo sve dok ne donese pozitivnu odluku (primeri Danske i Mastrihta. odnosno Irske i Nice). koja se s pravom pro{irila na sve evropske centre. 11--18. kao i da je sam jezik zbuwuju}i i nejasan upravo tamo gde su Francuzi tra`ili jasno}u. Tok pred-referendumske kampawe u ove dve zemqe mo`e se pratiti u ~lancima Alana Remzija (Ramsay). uradila je sve suprotno od onoga {to je trebalo uraditi: umesto da odnos prema Ustavu odvoji od unutra{we politike. koji se uglavnom bave slo`enim pravilima procedure. Treba se podsetiti da je 1. {to je potvrdio i konzervativni Le Figaro tri dana kasnije (52%). Prva stvar koju treba eliminisati jeste obja{wewe da je sam tekst glomazan i nezgrapan. u Contemporary Review (July 2005). ~ije su odluke fundamentalne za sudbinu svakog evropskog projekta. odr`anih ili pomerenih glasawa i ostalim va`nim informacijama za dobijawe kompletne slike o ratifikaciji Ustava. pp. bio predvi|en kao datum kada }e se ~itav posao okon~ati i kada bi Ustav mogao da stupi na snagu. 42 .

specijalnih mera.’’28 O ~emu se radi? Su{tinu problem sa`eo je Zakarija u antrfileu svog teksta . 27 I Zakarija navodi pitawe prikqu~ewa Turske kao jedno od najdominatnijih tokom kampawe. 29 Zakaria.. Tako dolazimo do petog razloga koji Remzi navodi i koji zapravo obuhvata ~itav sklop va`nih politi~kih pitawa koja su za Francuze o~igledno bila presudna. 43 . i da obi~ni gra|ani Francuske nisu sigurni gde to sve vodi. da je u samo desetak godina napravqen ogroman skok u svim pravcima.What's Wrong With Europe’’. Newsweek..29 Ma koliko to ru`no zvu~alo za Francuze su ovi politi~ki razlozi bili daleko najva`niji. nezadovoqstvo Rafarenovom Vladom.Kriza evropske konstitucionalizacije i potpuno koherentan tekst. Zakaria. a me|u wima su se izdvajali `eqa za o~uvawem socijalizma i ksenofobija. vol. . Sam tekst Ustava je morao da dr`i kontinuitet sa postoje}im ugovorima i sa vrlo slo`enom praksom i regulativom punom izuzetaka. kvalifikacija i drugih sli~nih re{ewa koja svakako ne karakteri{u normalne zemqe sa jedinstvenim ustavima.tu je i skup unutra{wih pitawa. Uprkos poplavi raznoraznih tuma~ewa. i da li~i vi{e na debelu kwigu nego na klasi~an elegantan ustav. op. Me|utim tre}i razlog koji on pomiwe jeste vrlo zna~ajan: ~iwenica da se sve de{avalo previ{e brzo. Otud je tekst morao da sadr`i tih 448 ~lanova. Ovaj argument koji tvrdi da je preterano i}i skoro istovremeno toliko u {irinu i u dubinu je vrlo zna~ajan i na wega }u se vratiti u zakqu~ku. 145/24 (June 2005). te{ko da je sam sadr`aj teksta bio ono zbog ~ega su qudi glasali tako kako su glasali. tako su se tamo opredeqivali na osnovu utiska o odre|enom pitawu koje bi dobili nakon propagandnih rasprava. cit. posebne protokole. 28 Ramsey. nema gotovo nikakve veze sa samim Ustavom. mogu}nost prikqu~ewa Turske. cit.27 To da li }e Turska u}i u EU je politi~ka odluka koja ni u kom slu~aju ne zavisi od toga da li Evropa ima pisani Ustavni dokument ili nema. 14. F. str. Tako je svaki Francuz dobio kwi`icu od 191 strane. imigracije i odnosa sa muslimanskim svetom. Tako ~etvrti Ramzijev razlog. nepoverewe u politi~ku elitu i nepopularnost Predsednika [iraka. imigracija. od kojih su najva`nija nezaposlenost. anekse i sl.. Kao {to i kod nas qudi glasaju na izborima ne na osnovu programa partija koje niko i ne ~ita. op.. On ka`e: .[ta ne vaqa u Evropi?’’ kada je ustvrdio da je tragedija Evrope u tome {to joj je potrebno vi{e onoga {to proizvodi populisti~ki bes: reformi.

sitni preduzetnici. To bi zna~ilo nu`no obarawe cene rada u bogatijim zemqama. Vredi se podsetiti i afere sa Bolke{tajnom koja je inicirala simbol No kampawe. . 44 . Ovoj vrsti levo intonirane. ukqu~uju}i i tr`i{te rada. Wima se. inicirao je 2004. Ovaj holandski politi~ar. Ovo je mera koja je u potpunosti u skladu sa proklamovane ~etiri slobode i sa posve}eno{}u stvarawu jedinstvenog tr`i{ta. a koje su znatno ni`e od minimuma koji dr`e francuski sindikati. [irak je pod pritiskom javnog mnewa tvrdio da je protiv ove direktive i da }e tra`iti od Komisije da je povu~e. Bolken{tajnizacija (kao spoj boq{evizma i franken{tajna) je tako postala simbol za ono {to Ustav donosi.ne’’ tvrde}i da je ustav kao i ~itav evropski projekat previ{e liberalan..anglo-saksonskom modelu koji se stvorio kod obi~nog sveta. Jedna uticajna struja socijalista predvo|ena Fabijusom vodila je kampawu za .. Remsi ukazuje na mit o . me|utim suprotstavila druga struja socijalista predvo|ena @ospenom i Delorom koja je upravo obrnuto tvrdila da Ustav izra`ava socijal-demokratsku tradiciju poratne Evrope i da je wegova osnovna svrha da od Evrope napravi takvu socijalisti~ku supersilu koja }e se boriti protiv ameri~kog vida globalizacije. treba samo pogledati tok kampawe kako ga opisuje Garfinkl. a po pravilu su opoziciju ~inili mali farmeri.konzervativno i tr`i{no orijentisano’’. tada komesar za trgovinu. direktivu koja je efektivno uvela deregulaciju sektora usluga time {to je omogu}ila EU kompanijama da deluju bilo gde u Uniji u skladu sa zakonima zemqe u kojoj su registrovane. po kome se otvoreno tr`i{te. zanatlije i prodavci. antiameri~ke i ~ak anti-kineske retorike pribegli su ~ak i mnogi konzervativci ukqu~uju}i Rafarena..poqskog vodoinstalatera’’. i kona~no vodinstalateri iz. Me|utim to bi u praksi zna~ilo da mehani~ari. Rezultat je bio privremeni porast glasova Za. na primer. konkurencija i globalizacija pokazuju kao mehanizmi koji su pro{irli jaz izme|u bogatih i siroma{nih i direktno ugrozili pre svega tu klasu.30 Elita nije uspela da ih ubedi da je Ustav 30 Najvi{a glasova protiv bilo je u regionima gde je nezaposlenost najve}a.. Slova~ke ili Poqske mogu da rade u Francuskoj za iste nadnice koje imaju u svojoj zemqi. kamionxije.Mi{a \urkovi} Kad je u pitawu socijalizam i strah od tr`i{nih reformi. {to je po Francuzima . Dakle Francuzi su pre svega glasali vo|eni `eqom da se protekcionizmom i drugim administrativnim merama za{tite privilegije koje imaju.

. od militantnih islamskih terorista. 32 Mason Lee. Takve brige su ve} dovele od egzodusa iz Holandije. uglavnom pripadnika sredwe klase emigriralo ka zemqama kao {to su Kanada i Novi Zeland.’’32 Holandija je vrlo specifi~na zemqa budu}i da se u woj pojavila sasvim nova vrsta ultradesni~arskog {ovnizma i ksenofobije. nego su ga percipirali kao korak u daqem procesu integracije od koga oni navodno mogu samo da imaju {tete. elitisti~kom konzervativizmu . tolerantnog i otvorenog kojim se dr`ava dugo ponosila. treba onemogu}iti daqi dolazak ne zbog razli~itih (ne-hri{}anskih) verskih i kulturnih ube|ewa. vol. . 118/24 (2005). kao i od smawewa subvencija za francuske poqoprivrednike. kao i od mogu}nosti ugro`avawa dr`avne liberalne socijalne politike. ali i od du`eg radnog vremena (u Francuskoj je radna nedeqa samo 35 sati). Mejson Li ukazuje na strah od konkurencije. obi~ni gra|ani odbijaju tranziciju i ekonomske reforme za koje elita zna da su neophodne. cit. od utapawa u cunami evropske konkurencije. Nee kampawa profitirala na strahu od pove}ane imigracije. Mejson Li je na upe~atqiv na~in sa`eo teme koje su dominirale holandskom kampawom: .. {to je najve}i broj jo{ od 1954. 45 . 17.U Holandiji je .31 Referendumska kampawa u Holandiji je razotkrila jedno malo druga~ije lice ove zemqe od onog multikulturalnog. Ni{ta boqe ne ilustruje ovaj fenomen od ~iwenice da je vo|a i glavni promoter ove nove desnice. zasnovan na kolonijalnom nasle|u. pre tri godine ubijeni Pim Fortajn.. Maclean's.. bio deklairsani homoseksualac. elementima rasizma i sl. Vo|a anti-ustavne kampawe bio je wegov naslednik poslanik Gert Vilders koji je tokom ~itave kampawe obilazio mitinge u vozilu sa neprobojnim staklima i bivao do~ekivan kao rok-zvezda. sasvim razli~ita od starinskih oblika ovih fenomena koji karakteri{u na primer Le Penov program. u Holandiji je dominirala ksenofobija. pre svega muslimanima..Kriza evropske konstitucionalizacije dovoqno socijalisti~ki.000 Holan|ana. Su{tina wihove politike jeste da strancima. 31 Ovaj rezultat je sli~no i rezultatu septembarskih izbora u Nema~koj dokaz kako i u daleko bogatijim i ozbiqnijim zemqama nego {to je na{a. na ~emu pre svega insistira Britanija.Non and the Nee’’. ve} zato Vidi Ramsey.. cit. op. op. R. pro{le godine je 49. Ako je u Francuskoj u pitawu bila slo`ena me{avina nezadovqstva doma}om politikom i straha od ekonomske liberalizacije. Mason Lee. str.stare Evrope’’.

oli~enoj u Ustavu. a za novog mandatara postavqen je Dominik De Vilpen sa zadatkom da afirmi{e tradiconalne degolisti~ke vrednosti. protiv izbegavawa da se o stvarnim problemima govori. Najva`nije. i {to prevelikim demografskim pritiskom ugro`avaju nasle|ena socijalna prava .. wenih projekata koje oni ne do`ivqavaju kao svoje. Bilo kako. pomera u neizvesnu budu}nost. je me|utim uo~iti da ni ovde. 29.problemati~ne’’ 46 . protiv wene politi~ke korektnosti.doma}ih’’ gra|ana.katastrofe’’. G Kako to obi~no biva kada se neka stvar nate`e preko svojih granica. Izgledalo je da je jedna velika stvar pukla. a da se tek na kraju ponovo treba fokusirati na dve . kao ni u Francuskoj sam sadr`aj ili oblik teksta nije bio od prevelike va`nosti kada su se gra|ani odlu~ivali na referendumu. I upravo tako bi se mogao opisati ose}aj {oka koji je zavladao me|u evropskom elitom nakon 1. bilo je i onih koje entuzijazam nije napu{tao. maja 55% Francuza je reklo . Francuska vlada je odmah podnela ostavku.~ula su se mi{qewa da kao i u ranijim slu~ajevima treba nastaviti sa procesom ratifikacije u ostalim zemqama. Ve} 10. po wima je to {to se dr`ava odri~e previ{e nadle`nosti u korist Brisela. posebno u sektoru imigracione politike. No.. Nee’’. pa su brojni evropski zvani~nici poku{ali da iskoriste ovu ~iwenicu kao dokaz da se ni{ta preterano va`no nije desilo -. Jedno je svima razumnima bilo jasno: pri~a sa Ustavom je do daqweg gotova i mora se skloniti sa evropske agende ukoliko se uop{te `eli opstanak Unije.Mi{a \urkovi} {to ne `ele da se sekularizuju. {to ne prihvataju gej-prava. a dva dana kasnije ~ak 62% iza{lih Holan|ana zaokru`ilo je . ona obi~no pukne. Glavni prigovor ~itavoj evropskoj ideji. i da zapravo iza|e u susret `eqama i trendovima koje su gra|ani ispoqili na referendumu. Non’’.. da se raspala sama osnova na kojoj je pravqena. Toni Bler je pet dana nakon referenduma obznanio da se izja{wavawe u Engleskoj. Mo`da se zaista ~itavo de{avawe oko referenduma mo`e do`iveti kao pobuna demosa protiv elite.. koje je bilo predvi|eno za prole}e slede}e godine. Ovo se najboqe da videti po sasvim konfuznim i protivre~nim reakcijama koje su dolazile od evropskih zvani~nika u prvih mesec dana nakon . juna. jula odr`an je referendum u Luksemburu na kome je preko 56% glasalo za..

May.Kriza evropske konstitucionalizacije zemqe. 2005. Radi se o dobroj odluci zato {to se kao najpre~i zadatak postavilo o~uvawe onoga {to ve} postoji. ali i ta~ku raspada. Ma koliko to ve} sada ~udno izgledalo u junu i julu mesecu {irom Evrope se razlilo odre|eno apokalipti~ko raspolo`ewe koje je vrlo ozbiqno tvrdilo da je sa propa{}u Ustava gotov sam evropski projekat!33 Mnogi su tvrdili da je ovo i kraj same Unije i da se pomenutim ~inovima pokazalo da taj projekat nema budu}nosti.. jer sama Unija po wima vi{e nije imala izvesnu budu}nost. maja 2005. a Amerikanci su obnovili pritisak da se otpo~nu pregovori sa Turskom. Ova ~iwenica sasvim dobro odr`ava op{te evropsko raspolo`ewe da je nakon 1. koji se hrabri da nastavi dok je u stvari na ivici nokauta. Solana je zajedno sa komesarom za pro{irewe Oli Renom po`urio da te{i zemqe zapadnog Balkana ube|uju}i ih da }e se sa pro{irewem sigurno nastaviti. ^lanak po~iwe pitawem da li Unija mo`e da se raspadne i ukazuje da je ono {to je do pre par godina izgledalo kao nemogu} san eurofobi~ara postalo ozbiqno pitawe. ^itava evropska pri~a je u junu i julu izgledala vrlo haoti~no i ono {to je trebalo svima jeste jedan period predaha i refleksije o samima sebi. Videti New Statesman.ne{to {to ne postoji’’. 47 . nudila perspektiva ubrzanog pridru`ivawa Uniji gde bi se jednom navodno ponovo susrela sa Kosovom. Najve}i broj zemaqa koje je tek trebalo da obave referendum. a zauzvrat joj se u skladu sa starom Holbrukovom idejom da Srbija mora da bira izme|u Kosova i u~lawewa u EU. 30. str. povele su se za engleskim primerom i odlo`ile ga do daqweg. argument o EU je dobio status onoga {to se u pravu naziva nepostoje}i pravni uslov -. Kako je to kolega Aleksandar Simi} objasnio. Sve od po~etka godine na Srbiju su vr{eni stra{ni pritisci da prihvati neku vrsu uslovne. ograni~ene i sl. 34 Ilustrujmo ovo jednim konkretnim primerom. juna svaki argument koji je podrazumevao budu}nost u EU naprosto neubedqiv. juna ovaj argument je potpuno izostao iz re~nika i aparata me|unarodnih zvani~nika.34 Preko no}i su stra{no oja~ali glasovi koji su se bunili protiv svakog budu}eg pro{irewa.me|unarodna zajednica vi{e nije mogla da nudi . sre}om nije preovladalo. pojavio se ~lanak . Ukazuje se da se britanska bolest animoziteta prema evropskim institucijama {iri i po kontinentu. Nakon 1. 6--7. Ovo su upravo ideje koje su dominirale u zna~ajnom Blerovom 33 U ~asopisu New Statesman od 30. pri ~emu je vrlo elegantno u naslovu izlo`ena dvosmislenost jer izraz u zagradi mo`e da zna~i ta~ku odluke. a posebno su oja~ale pozicije onih koji su se eksplicitno protivili ulasku Turske. o svojoj prirodi i svojoj budu}nosti. nezavisnosti Kosova i Metohije.Da li je EU stigla do ta~ke preloma (breaking point)?’’.. Ovo shvatawe koje najvi{e li~i na pona{awe grogiranog boksera.

samo po sebi je bilo previ{e zahtevno da bi zajednica odmah nakon toga mogla da se upusti u novi korak. problema i nedoumica.svarivawu’’ novih ~lanova i nove situacije. i 17. Stawe dikusije o ratifikaciji Ustavnog ugovora bi}e ispitano od strane Evropskog saveta pod austrijskim predsedavawem (u prvoj polovini 2006). upla{ene i frustrirane gra|ane EU. kao {to su po~eli da se bune i protiv najavqenih pro{irewa. Period refleksije. Iz svega izlo`enog jasno je da je ~itav projekat u ovom trenutku bio previ{e ambiciozan pre svega u politi~koj i simboli~koj ravni. U ovom trenutku im je 35 www.. Na zvani~nom sajtu EU stoji: .Narodi Francuske i Holandije odbacili su tekst Ustava 29. zvani~no je prihva}eno da se Unija nalazi u fazi promi{qawa i analize.Mi{a \urkovi} govoru u Evropskom parlamentu po~etkom jula. juna 2005.. najvi{e {to Evropa mo`e da podnese za jo{ jedno du`e vreme.int/constitution/referendum_en. Najve}e pro{irewe iz 2004. obja{wavawa i diskusije odvija se trenutno u svim zemqama. ne}e biti u mogu}nosti da daju jasan odgovor pre sredine 2007. novembar 2006 odr`iv. budu}i da one zemqe koje jo{ nisu ratifikovale Ugovor. Izgleda da je Ugovor iz Nice koji je doneo druga~iju strukturu odlu~ivawa i druga~iju konfiguraciju osnovnih evropskih institucija. U svetlu ovih rezultata.eu. Kada su se strasti smirile.. europa. godine koje je EU donelo deset novih zemaqa. bilo da jesu ili nisu ratifikovale Ustav. juna. ispalo je da je on do`ivqen kao potpuno razli~it korak koji jo{ daqe goni ionako rezervisane. zauzeo stav da . Zato su ustali i pobunili se protiv svakog takvog koraka. ali i mno{to otvorenih ptawa.mi vi{e ne smatramo da je rok koji je prvobitno predvi|en za Izve{taj o ratifikaciji Ugovora. ^ak i pored toga {to je Ugovor o Ustavu bio zami{qen kao instrument koji u novonastalim okolnostima treba da doprinese br`em . maja i 1. o~igledna je svest o blokadi i potreba da se za jedno du`e vreme stvar ostavi da odstoji.’’35 Iako se u posledwoj re~enici insistira na ~iwenici da Ugovor nije odba~en i da naprosto treba produ`iti i prilagoditi rokove za analizu i ratifikaciju.htm 48 . 1. kada je britanski premijer podsetio EU da mora voditi ra~una o nemilosrdnom globalnom okru`ewu i da se sama zajednica mora druga~ije organizovati ako ne `eli da postane `rtva ekonomske globalizacije koju je upravo Zapad izazvao. Evropski savet je na samitu od 16.

u materijalnom. presedana i sl. obi~ajnih prava. jer se tad odustalo od ve}inskog glasawa i vratilo na politiku konsenzusa. ^ini mi se da bi Unija danas morala da primeni sli~an mehanizam: odustajawe od nasilnog gurawa supranacionalizma kako bi se novostvorena me|unacionalna struktura etablirala. koji su tvrdili da je Evropski ustav mrtav. razvila i ukorenila u svesti gra|ana. taj period ja~awa zajednice bio je istovremen sa periodom opadawa supranacionalizma. nakon smirivawa strasti Unija se vratila o`ivqavawu svesti da ona ima neku vrstu jasne konstitucije. pa ~ak i previ{e ono {to imaju. maja 2004 tra`i jedan du`i vremenski period kako bi mogao da za`ivi. a vi{e upravo iz perspektive ja~awa uticaja nacionalnih parlamenata. cit. EU ve} ima ustav.37 Novostvoreni oblik evropske ustavnosti.. Kako je to Vajler primetio. Apsurd je {to je sam Ustav pisan mawe iz te perspektive.36 [tavi{e. kompanija. Su{tinu ove teze sa`eo je Frensis Snajder (Snyder) u sjajnom uredni~kom slovu za poseban broj ~asopisa European Law Journal koji je posve}en problemu evropskog ustava. izuzetan napredak do`ivela krajem {ezdesetih i tokom sedamdesetih upravo zato {to su kqu~nu ulogu igrale nacionalne dr`ave. str. sa~iwenog od poluvekovne prakse. i 36 37 O ovoj Vajlerovoj tezi pogledati Vajler. op. Jo{ u maju 2004.. 56--60. odluka Suda pravde. [tavi{e Zajednica je. Ovde mislim na supranacionalizam u simboli~kom smislu koji je o~igledno najvi{e upadao u o~i gra|anima. dr`ava i drugih subjekata EU. razvoj i postepeno utemeqavawe. Ali ko jo{ ~ita tako velike tekstove da bi doneo odluku. a u promet pu{ten nakon 1.. postavqen Ugovorom iz Nice. Time dolazimo na na{e osnovno pitawe i osnovnu tezu od koje smo po{li. O~igledno je potreban jedan du`i period navikavawa na novu strukturu i za za`ivqavawe posledwih izmena evropske unutra{we konstitucije. va`e}ih Ugovora. 49 . da bi se zajednica u~vr{}ivala nije nu`no da se to ispoqava u daqwem prenosu ingerencija sa nacionalnog nivo na Brisel.Prvo. a zajedni~ka svakodnevna praksa se toliko razvila da je bilo nemogu}e isko~iti iz zahuktalog voza. odnosno svoj oblik ustavnosti i ustava. iako tekst nije bio zadovoqavaju}i on tvrdi: . na primer.Kriza evropske konstitucionalizacije dovoqno. Uprkos neuspehu Ugovora o Ustavu. Sve to ~ini vi{e nego dovoqnu osnovu za wen daqwi rast. Obja{wavaju}i za{to Ustav nije mrtav. Snajder je morao da pobija teze autora nezadovoqnih ishodom Evropske konvencije.

iako se wegova tekstualna manifestacija.. The whole project was from the beginning conducted by elites and many steps leading towards a constitution were taken against the wishes of European citizens.’’38 U ovom trenutku mo`da su jo{ zna~ajnije re~i kojima se zavr{ava ovo razmi{qawe: . Sukob je samo jedan od momenata u procesu pregovarawa. O ustavu se stalno pregovara.da bi se stabilnije krenulo daqe. No. one can also speak about European constitutionalism.Re{ewe trenutnog sukoba zahteva koncentrisano fokusirawe na institucionalni aran`man EU. 39 Ibid. where one can speak about British constitutionalism although there is no one single constitutional charter. 255--256. evropska integracija izgra|ena je ne samo na slagawu. 10. Snyder. Misa Djurkovic Crisis of European Constitutionalisation SUMMARY The question of European constitutionalism should be separately analysed from the fate of the European Constitution. Re{avawe krize ne zna~i da je izgubqeno ono {to je dosada napravqeno. ve} i neizbe`no na sukobima i kompromisu. . Ustav EU je proces koji se ne mo`e redukovati na jedan tekst.. enthusiasm in the nineties caused by the end of the Cold War encouraged European ideology to go beyond realistic 38 F. Dr.. koja slu`i kao sredi{te pregovarawa.. Drugo. 50 . a ne pro{irewe sukoba na druga poqa. sabrati se i preispitati pre|eni put -. Ona naprosto postavqa realan okvir za daqe kretawe procesa. nekad je naposto neophodno ograni~iti se. Nezavisno od eventualne sudbine odre|enog teksta. Ovo zna~i da Evropski ustav ne mo`e biti samo ono {to je tekst Konvencije. The idea of an EU constitution is as old as the European Community. str.Is the European Constitution Dead?’’. mewa impulsivno i neplanski. vol. European Law Journal.’’39 Trenutna kriza je dakle jedan logi~an deo u izgradwi evropske konstitucionalnosti i treba je shvatiti kao normalan momenat pomenutog procesa.Mi{a \urkovi} ~ak u subjektivnom smislu. i wegov rezultat se ne mo`e znati unapred. 3 (May 2005).. Kao i u svakom normalnom `ivotu. Similarly to Britain. However.. mo`e biti i nekih drugih. Proces izgradwe EU se nastavqa.

Kriza evropske konstitucionalizacije frontiers. European constitutionalism. The Treaty of Nice seems to be the maximum that the EU citizens are ready to accept at this stage. The whole project of the EU Constitution turned to be too ambitious in political and symbolic ways. The Treaty of Nice 51 . Key words: the EU Constitution.

.

What kind of Europe? (Oxford: Oxford University Press. kao i protivqewa planovima koji su te`ili da ograni~e nacionalnu suverenost pratili su evropske integracije od wihovih po~etaka. 1 2 3 Loukas Tsoukalis. bilo je weno odlu~no odbijawe da prihvati da se Britanija vi{e ekonomski integri{e sa Evropskom zajednicom. do 1990. Markovi} nakon velikog pro{irewa Slobodan Evropske G.PASOK-a. Sna`an otpor Evropskoj zajednici pru`io je i Andreas Papandreu (1919--1996).. Danske i Gr~ke predvodili su ovu trojku.3 premijer Danske. Ulazak u EU je nai{lo na sna`no protivqewe najve}e opozicione stranke u Gr~koj. pored poreske politike. Vo|a PASOKA. ipak. januara 1980. 1925--). konzervativni politi~ar desnog centra. 1. predsednik vlade Helenske Republike i Pol [liter. 166. Politi~ari iz Britanije. u prvi plan je istakao nacionalnu suverenost. Evroskeptici. i 1974--1981).. do januara 1993. premijer Britanije od 1979. U ovom periodu odr`ani su izbori pet puta. nisu imali mogu}nost da uti~u na tok integracija ve} su morali da se i sami . zahvaquju}i evropskoj viziji wenog premijera Konstantina Karamanlisa (premijer 1955--1963. Panhelenskog socijalisti~kog pokreta -. r. Andreas Papandreu. Premijer Danske od septembra 1982. Jedan od najva`nijih razloga zbog kojih je Margaret Ta~er podnela ostavku 1990.prilago|uju evropskoj stvarnosti koja se neprekidno mewa’’.2 premijer Britanije.Evroskepticizam dr Slobodan G. 2005). U napadima na Evropsku zajednicu posebno su se isticali Margaret Ta~er.nezadovoqna trojka’’. Markovi} unije EVROSKEPTICIZAM NAKON VELIKOG PRO[IREWA EVROPSKE UNIJE Sumwe pojedinih grupa u uspe{nost evropskog projekta. Andreas Papandreu. 53 .1 Evroskepticizam do stvarawa Evropske unije Evroskepticizam je postao zna~ajna snaga ve} tokom osamdesestih kada je delovala takozvana . a Danskom je vladala koalicija desnog centra. Pol [liter (Poul Schlüter). Margaret Ta~er (Margaret Thatcher. Gr~ka je u{la u EZ.

Papandreu je brzo uvideo ekonomske prednosti ~lanstva u EEZ. i smawewu prava ~lanica da stavqaju veto. Papandreu je do{ao na vlast 1981. ali od referenduma nije moglo biti ni{ta jer je prethodni premijer.Gr~ki memorandum’’. Na kongresu PASOK-a. 1982. 54 . juna 1992. ubla`io stav prema EEZ-u. Od opusto{ene zemlje do lidera na Balkanu’’.Slobodan G. na kome je prihva}en Sporazum. Danski glasa~i pokazali su se tada kao posebno jaki evroskeptici odbiv{i Sporazum na referendumu. Zato je Papandreu sada nastojao da izmeni neke ~lanove ugovora o pristupawu EEZ-u koji bi uzeli u obzir gr~ke posebnosti. Pod pritiskom Brisela odr`an je novi referendum. veliki zastupnik ~lanstva Gr~ke u EEZ. posebno kada je EEZ odobrila Gr~koj. Odre|eni zahtevi iz memoranduma su prihva}eni {to je u{lo u Integrisane sredozemne programe koje je Savet usvojio jula 1985. Evropski forum. Zahtevao je napu{tawe NATO-a. u prole}e 1981. 1984. predvi|eno je stvarawe Evropske unije sa zajedni~kim evropskim dr`avqanstvom i sa dogovorom da se uspostavi monetarna unija.Gr~ka i Evropska unija. jer je Papandreu zahvaquju}i sredstvima EEZ-a obezbedio porast podr{ke u poqoprivrednim oblastima na izborima 1985. . str. Tako je EEZ nehoti~no podr`ala svoga prvobitnog protivnika.. izjasniv{i se za odr`avawe referenduma o gr~kom pristupawu Zajednici. kada je Zajednica postepeno prerastala u Uniju. i 1989. u martu 1982.. i podr`avao pokret nesvrstanih. postao predsednik Helenske Republike. posebno SAD. 2 (februar 2003). Sada su se gr~ki napori u EEZ-u usmerili na protivqewe francusko-nema~kim planovima o centralizaciji Zajednice. maja 1993. U ovakvim zalagawima Gr~ka je bila saveznik Danskoj i Britaniji. 2. sada bez Gr~ke. Papandreu je. ali tek po{to je Danskoj obe}ano da }e biti izuzeta iz 4 v. koji je potpisan 7.4 Otpor se nastavio po~etkom devedesetih. Papandreu je zvani~no odustao od napu{tawa EEZ-a izjaviv{i da bi napu{tawe Zajednice imalo {tetne posledice po ekonomiju. Markovi}. Savet ministara i Evropska komisija primili su. Slobodan G. Sporazumom u Mastrihtu. februara 1992. br. Kada su se wegovi izgledi za dolazak na vlast pove}ali. godi{wa sredstva od 800 miliona ameri~kih dolara za razvoj poqoprivrednih oblasti. Markovi} i borbu protiv imperijalizma velikih sila. . 12--13. a u wegovoj nadle`nosti je bilo raspisivawe referenduma. godine.

Kao {to se vidi i u slu~aju Gr~ke. teritorija Grenlanda pokriva 2. in Encarta Reference Library Premium2005 DVD.pro{irewe Unije. Nakon toga odr`an je referendum. Na osnovu ustava iz 1953. ali je doneo i novi talas evroskepticizma u Uniji. Evroskepticizam po~etkom 21. Tokom devedesetih evroskepticizam je opao. na kome su gra|ani Grenlanda sa malom ve}inom odlu~ili da napuste EZ. Danska je jedina dr`ava u EU ~iji je jedan deo istupio iz Evropske unije. vi{e nije bilo sna`ne li~nosti koja je mogla da oli~ava ovo stremqewe. imigranata iz novoprido{le desetorke zaista mogao da nastupi.Greenland’’. a istovremeno da se pro{iri na mawevi{e sve zemqe Evrope osim Rusije. U percepcijama prose~nog stanovnika petnaestorke imix imigranata neraskidivo je povezan sa visokim kriminalitetom i zato je postojala zebwa da }e pro{irewe dovesti novi talas imigranata koji }e daqe da pove}a stope kriminaliteta. To je dalo ervoentuzijastima u Briselu nade da }e mo}i da krenu sa jo{ ambicioznijim planovima kako u pogledu {irewa EZ/EU. Unija. sa wom je u{ao i Grenland 1972.5 Tako Grenland ostaje jedina teritorija koja je napustila EEZ od wenog osnivawa. birokratija u Briselu je morala da smisli posebne olak{ice za ove dr`ave da bi smawila wihov evroskepticizam. treba da postane politi~ki savez.000 stanovnika (procena iz 2004). Time je naru{eno na~elo da sve zemqe imaju isti polo`aj u Evropskoj zajednici. Grenland je dobio samoupravu.. februara 1982. u velikoj meri je ostvaren 2004. 55 .Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije odre|enih pravila Sporazuma. prema wihovim planovima. tako i wenog produbqivawa.17 miliona kilometara kvadratnih i predstavqa most izme|u zapadne Evrope i Severne Amerike. Glavni strahovi stanovnika evropske petnaestorice u pogledu pro{irewa odnosili su se na bojazan da }e pro{irewe da donese novi talas imigranata. Kada je Danska u{la u Evropsku zajednicu. januara 1979. prevashodno ekonomskih. i u slu~aju Danske. Naime desetorka je imala dvostruko ve}u 5 . Iako je re~ o oblasti sa samo 56. Odre|eni pokazateqi su ukazivali da bi talas novih. veka Drugi deo plana -. Odlaskom Margaret Ta~er. sa mesta premijera Britanije. Grenland je sastavni deo Kraqevine Danske. {to je i formalizovano po~etkom 1985.

40. sa izuzetkom Kipra i Malte. cf. Pored toga BDP po glavi stanovnika je vi{e nego upola mawi u desetorki nego u petnaestorki. o~ekuje se rast u evrozoni od 1. Vlada Republike Srbije. 56 . Sa ekonomskom konvergencijom od 2% godi{we zemqi koja ima ~etvrtinu proseka EU potrebno je 70 godina da dostigne taj prosek. What kind of Europe? (Oxford: Oxford University Press. Kada se BDP prera~una prema kupovnoj mo}i onda je on oko 40% od proseka evropske petnaestorke.0%. Evropska petnaestorka pokazuje znake stagnacije. 2005). u proseku. Markovi} stopu nezaposlenosti od petnaestorke (14. U razdobqu 2001--2003. Dok se nove siroma{ne ~lanice pribojavaju daqeg odliva mozgova. Za 2006. U stvarnosti ve}ina od desetorke.1%. na primer. Beograd 2005.Ve} sada dr`ave Starog kontinenta imaju te{ko}a u odr`avawu `ivotnog standarda svojih stanovnika. Razume se da je BDP novoprido{lih ~lanica ne{to ve}i od statisti~ki prikazanog zbog sive ekonomije. Mari Luiz Her{tel. . Evropa i 6 7 8 Loukas Tsoukalis. in The World in 2006 (London: The Economist. Sa druge strane.5% dok je BDP desetorke rastao 3.6 Nove ~lanice Unije pove}ale su stanovni{tvo EU za 20%. Ovakav nesklad u stepenu razvijenosti stvara i pothrawuje uzajamne strahove. 172--173. 2005). dve godine posle uvo|ewa evra i {esnaest godina nakon stvarawa jedinstvenog tr`i{ta. stare ~lanice strahuju od novog talasa jeftine radne snage na wihova tr`i{ta. Pro{irena Evropa: ekonomske promene i o~ekivawa.8%. BDP petnaestorke rastao je prose~no po 1.5% u donosu na 7. To stvara uslove za evroskepticizam kako me|u starim tako i me|u novim ~lanicama. Procene za 2005.The World in Figures’’. te{ko da }e dosti}i prosek petnaestorke u prvoj polovini 21. Kancelarija za pridru`ivawe Evropskoj uniji. koja je pri dnu evropske petnaestorke. a u evropskim zemqama u tranziciji oko 5. veka.7%). prera~unavawe BDP-a u paritet kupovne mo}i pokazuje stawe nerealno povoqnijim za prido{le zemqe. dakle konvergirao je u proseku 1. p.Slobodan G. godini.6%. BDP po glavi stanovnika prido{le desetorice izra`en u stvarnim dolarima. Stare ~lanice se pribojavaju novih i zbog wihove dinami~nije privrede. Poqskoj biti potrebna desetle}a da dostigne nivo [panije. ukazuju na rast u evrozoni od samo 1.7 Zbog svega ovoga ne treba da ~udi da je nivo podr{ke prijemu novih ~lanica bio nizak.8 Kako prime}uje Mari Luiz Her{tel: . Tako }e. 105. U 2003. r... Ova tendencija se nastavqa. str. je ~etiri puta mawi od BDP-a petnaestorke.1%. Istovremeno BDP EU je porastao za samo 5%.

What kind of Europe?. U istom razdobqu broj onih koji smatraju da je ~lanstvo u Uniji lo{e za wihovu dr`avu porastao je sa 7% na 17%. taj postotak je opao na 55% 2002. Postoci po zemqama sada izgledaju ovako: % onih koji Prema: Prema: Razlika smatraju da je Evrobarometru Evrobarometru izme|u EB 62 i EB 63 ~lanstvo u 62. 39. r. do 2004. Dok je u zemqama evropske petnaestorke 1990. op. na 48% 2004.. cit. Tendencija pada poverewa u Uniju nastavila se i u razdobqu jesen 2004 -. odnosno na ispod polovine. jesen 2004 63. se taj odnos bitno promenio tako da je na mawe od 3 evrofila dolazio jedan evroskeptik. tj.Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije daqe ima te{ko}a u obezbe|ivawu rasta svojim sopstvenim potencijalima. Loukas Tsoukalis. Ovaj trend je dugoro~an i mo`e se pratiti u prethodnih petnaest godina. 57 . prole}e Uniji dobro 2005 EU 25 Luksemburg Holandija Irska Belgija [panija Portugal Danska 9 10 56% 85% 75% 77% 73% 72% 59% 61% 54% 80% 77% 75% 67% 66% 61% 59% --2 --5 2 --2 --6 --6 --2 2 Mari Luiz Her{tel. ~ak 69% stanovnika verovalo da je dobro da wihova nacionalna dr`ava bude ~lan Unije.’’9 Pad podr{ke ~lanstvu u EU me|u dr`avama ~lanicama Veliko pro{irewe odigralo se u razdobqu pada podr{ke gra|ana petnaestorke prema EU.prole}e 2005 kada je poverewe u dobrobit ~lanstva u Uniji opalo za dodatnih 2% kod evropske dvadesetpetorke. na 10 evrofila dolazio jedan evroskeptik.10 Dok je 1990. 64. str.

Pitawu da li Unija treba da se i politi~ki vi{e ujedini 58 . Evroskpeticizam se. 11. dakle. takvo da je ~ak u 11 zemaqa ~lanica EU mawe od 50 posto stanovnika spremno da se slo`i da je ~lanstvo u Uniji dobro. po~etkom XXI veka. Public Opinion in the European Union. na dnu nalaze dve dr`ave iz evropske petnaestorke: Ujediweno Kraqevstvo i Austrija. 3. Politici prema imigrantima. 2. Trenutno stawe je. Pitawu da li treba da se uvede evro. po poverewu u EU. p. Standard Eurobarometer No. 63/Spring 2005. ispoqava jasno po tri pitawa: 1. Za evrofile je posebno zabriwavaju}e da se.Slobodan G. Markovi} Litvanija Nema~ka Gr~ka Italija Slova~ka Poqska Francuska 69% 60% 61% 57% 57% 50% 56% 59% 58% 56% 56% 54% 53% 51% --10 --2 --5 --1 --3 3 --5 Dr`ave EU sa podr{kom Uniji ispod 50%: ^e{ka Slovenija Estonija Finska [vedska Kipar Letonija Ma|arska Malta Austrija Ujediweno Kraqevstvo 45% 52% 52% 48% 48% 52% 40% 49% 45% 46% 38% 49% 49% 48% 45% 44% 43% 42% 42% 40% 37% 36% 4 --3 --4 --3 --4 --9 2 --7 --5 --9 --2 Izvor: Eurobarometer 63.

izbori koji najavquju raspolo`ewe Evropqana nakon pro{irewa. Danskoj.4% glasova i tri mesta. Profesor Ri~ard Rouz (Richard Rose) smatra da je 59 . a zanimawe stanovni{tva za wih bilo je malo. U u`em smislu. tako|e. Na wima su evropski bira~i pokazali veliko nezadovoqstvo sopstvenim politi~kim elitama na dva na~ina. do 13. u tvr|avi evroskepticizma. sada ~ine oko 10% Parlamenta. stranka Jansa-Petera Bondea (Jans-Peter Bonde). ostala je sa samo jednim mestom u odnosu na prethodna tri. evroskeptici su postigli va`ne dobitke na ovim izborima. U celini. Osim toga u [vedskoj je Junelist (Junelist) osvojila 14. i osuje}ewe ideja federalisti~kog pokreta. Na izborima su prevagu odneli narodwaci osvojiv{i 276 mesta.Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije Tre}e pitawe aktuelizovalo se tokom 2005. Wihovo u~e{}e u EP koji broji 732 ~lana. tj. ako se uzmu sve stranke koje imaju evroskepti~ne ciqeve kao deo svojih politi~kih programa onda je taj postotak vi{i. Ali. predstavnici onih stranaka u EP ~iji je glavni ciq evroskepticizam. Najve}i dobitak evroskeptici su postigli u Britaniji gde je Stranka za nezavisnost (Independence Party) osvojila 16% glasova i 12 mesta u EP. odr`ani od 10. Druga vrsta kazne bira~a bila je niska izlaznost koja dovodi u pitawe legitimnost takvog Parlamenta. osvojile evroskepti~ne stranke. Ovo su bili prvi izbori na kojima su glasali gra|ani Unije od 25 ~lanica. Pored toga ove izbore je odlikovao i porast podr{ke evroskepti~nim strankama. a posebno dobar rezultat postigle su i u Poqskoj.5%. nezvani~nog vo|e evroskeptika u EP. U Austriji i Holandiji mesta su. Na izbore je iza{lo ispod polovine glasa~a. Izbori za Evropski parlament i evrokepticizam Prvi znak da je evropska ideja. onako kako je shvataju federalisti. tokom godine kada je trebalo da bude usvojen Evropski ustav. Sa druge strane. u odnosu na tradicionalne rivale socijaliste koji su dobili 200 mesta. juna 2004. I suverenisti u Francuskoj su pali sa 13% na 8. u krizi bili su izbori za Evropski parlament (EP). Vladaju}e stranke su u 23 od 25 zemqe ~lanice ka`wene tako {to su dobile mawe glasova u postotcima nego na nacionalnim izborima. zavisi od toga kako se evroskepticizam odre|uje.

No. decembra. i da zanemare stavrnost o tome kako obi~ni qudi misle. Da bi zadr`ao podr{ku ovog dela stranke Kamerun je morao da obe}a svojim pristalicama. 8348. onda }e wihova mogu}nost za delovawe biti.’’ Kona~no.. U Britaniji. Economist. iz kluba narodwaka. i u woj su nacionalisti. da }e povu}i poslanike Konzervativne stranke u EP.12 Ovde je va`no navesti i glavne argumente evroskeptika u EP.’’13 Kao {to se vidi ovo nisu postavke koje dolaze iz ekstremnih krila politi~kog spektra.. ono bi moglo da im donese zna~ajnu politi~ku podr{ku u budu}nosti. smatra da evrofederalisti `ele da stvore .da demokratija najboqe deluje kada qudi ose}aju da imaju dovoqno toga zajedni~kog da prihvate da wima upravqaju drugi. 2005. u zavr{nici izbora za vo|u Konzervativne stranke. November 1. 60 . 8380. sa druge strane.. bitno su`ena. No. 2004. i Dejvid Kamerun (David Cameron) sa izrazitijim evroskepti~nim stavom {to mu je donelo podr{ku evroskepti~nog krila stranke i odlu~nu pobedu 6. June 19. @or` Berti (Georges Berthu). radikali.. 13 .. Jens-Peter Bonde. glavnina evroskeptika bude posmatrana kao ekstremisti~ka grupa. iz Francuske.Ja nemam primedbe na ideju nekakve evropske federacije u na~elu. kao i do sada. 11 12 . evropskog ~oveka. Danijel Henen (Danel Hannan) smatra . p. Ovako dobijeni broj odre|uje evroskeptike kao grupu koja u EP ima preko jedne ~etvrtine mesta. uz populisti~ke primese. u novembru 2005. na{li su se Dejvid Dejvis (David Davis) sa umerenim evroskepti~nim stavom. Ako glavnina evroskeptika zadr`i takvo usmerewe. Economist.nakakvog novog ~oveka. 2003.Slobodan G.’’ Evrsoskeptici desni~ari imaju sli~ne primedbe.Davis corners Cameron over Europe’’. November 24. Ja samo smatram da ona ne mo`e da deluje. ve} su centristi~ke i umereno konzervativne postavke. . 12. Problem za ovu grupu je u tome {to je ona veoma heterogena. krajem 2005. britanski ~lan EP-a.The Voters take their Revenge’’. Brendan Carlin and Jonathan Isaby. The Daily Telegraph. razni oblici komunista i populista {to ometa koordinaciju me|u wima. jer ona nikada ne}e upravqati odanostima obi~nog naroda.Les Eurosceptiques’’.11 Evroskepti~ni bira~i sada tra`e sve konkretnije poteze svojih vo|a.. Ukoliko. levi~arski poslanik iz Danske u EP isti~e: . Me|u wih svakako treba ubrojati britanske konzervativce. Markovi} takvih u EP oko 200. ukoliko pobedi na izborima za vo|u britanskih konzervativaca.

Tako je Jesper Kac (Jesper Katz). u Rimu. gra|ani se na nacionalnim izborima rukovode i drugim stvarima. Oblik usvajawa Ustava EU prepu{ten je zemqama ~lanicama tako da se deo opredelio za organizovawe referendume. maja 2005. Proces ratifikacije je tekao uspe{no sve do referenduma u Francuskoj na kome je uz izlaznost od preko 69% skoro 55% 14 Ibid. februara 2005. Gr~ka. ali uz nisku izlaznost. 29. 76.. Ma|arska. u aprilu i maju. jo{ krajem 2003.Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije Proces ratifikacije Ustava EU i evrokepticizam Rezultati izbora za EP nisu nimalo pomeli ili usporili planove evrofila za usvajawe Ustava. Zato je Ikonomist primetio da su referendumi . Devet zemaqa opredelilo se za referendumsko izja{wavawe: [panija. evrorealisti u Skandinaviji. mogu da se ujedine oko zajedni~nog ciqa. u maju. uz podr{ku levi~ara koji su imali sasvim druge razloge zbog kojih su se protivili evru. Tu mogu da slobodno izraze svoj stav prema procesima u EU. Francuska. ugledni {vedski liberalni ekonomista uspe{no predvodio tabor protivnika evra u [vedskoj. u novembru 2004. u februaru 2005. Belgija. Italija. ina~e suprotstavqene politi~ke skupine. u decembru 2004. i Austrija. ^e{ka i Danska. Poqska i [vedska su ostavile da se naknadno odlu~i o tome da li }e se odr`ati referendum. Do odr`avawa kriti~nog referenduma u Francuskoj. Slova~ka. Jedina zemqa u kojoj je u ovom razdobqu odr`an referendum bila je [panija gde je 20. Holandija. u aprilu. i uputio zemqama ~lanicama na ratifikaciju.idealni za agitatore koji su poznati kao evroskeptici u Britaniji. i po~etkom 2005. Dugo najavqivan Ustav EU usvojio je Savet 29. oktobra 2004. 61 . u januaru i aprilu. Luksemburg.14 Ratifikacija je po~ela uspe{no krajem 2004. a deo je prepustio odluku parlamentima. u maju. Iako je evroskepticizam veoma pristutan u medijima mnogih zapadnoevropskih zemaqa. Ujediweno Kraqevstvo. a ne samo odnosom prema EU kada daju svoje glasove strankama. Irska. Portugal. i suverenisti u Francuskoj.’’ Na referendumu. Slovenija. To nije slu~aj sa referendumom. Ugledni ~asopis Ikonomist primetio je. devet zemaqa su ratifikovale Ustav u parlamentima: Litvanija. da }e ovo biti prava prilika za evroskeptike.7% gra|ana glasalo potvrdno.

sa samo 28% protiv. a mo`da i Nema~ka. 63/Spring 2005.7% glasova. i u [vedskoj 38%. premijer Peter Balkenende svakako da je osetio ovaj jaz kada se suprotstavio raspisivawu referenduma.Slobodan G.odra`avaju samo obim u kojem se ispitanici sla`u sa stvarnim konceptom jednog ustava za Evropsku uniju a ne procenu sadr`aja teksta predlo`enog zemqama ~lanicama na ratifikaciju. i u Holandiji od 53% sa 38% protiv. Markovi} bira~a reklo . Nalazi istra`iva~a Evrobarometra ra|eni u drugoj polovini maja. 62 . u Ujediwenom Kraqevstvu 43%. uz izlaznost od 63% odbila Ustav sa ubedqivih 61. Raskorak izme|u rezultata ovog istra`ivawa i na~ina kako su glasali bira~i u Francuskoj i Holandiji je o~igledan.. i po~etkom juna.. Tako su gra|ani dveju zemaqa osniva~a EU jasno odbili Ustav. Zbog toga su se analiti~ari Evrobarometra 63 ogradili nebuloznom tvrdwom da ovi rezultati . ili je realnije pretpostaviti da je Evrobarometar ovog puta dao za~u|uju}e pogre{ne nalaze? Kada se pogleda unazad proces ratifikacije i uporedi sa podr{kom EU u zemqama ~lanicama. Public Opinion in the European Union. tri dana kasnije. Istovremeno.. zabele`ili su pad podr{ke ideji Ustava za EU u zemqama ~kanicama sa 68% u jesen 2004 na 61% na prole}e 2005. i to u Francuskoj od 60%. Standard Eurobarometer No. U slu~aju Holandije. postoji jasno razmimoila`ewe izme|u stavova politi~kog establi{menta i stavova stanovni{tva prema Ustavu EU. 24. Ni u jednoj zemqi EU. ovo istra`ivawe do{lo je do zakqu~ka da i daqe postoji prete`na podr{ka da EU dobije neki oblik Ustava.~iji stanovnici su na pretposledwem mestu u Evropi po postotku gra|ana koji smatraju da je ~lanstvo u Uniji dobro za wihovu dr`avu -. postavqa se ozbiqno pitawe da li bi Austrija -. u Danskoj 42%.za’’ ispod 50%: u Austriji i Finskoj po 47%. po ovom istra`ivawu nije zabele`eno da je broj onih koji su protiv nekog oblika Ustava za EU ve}i od onih koji su za. 15 Izvor: Eurobarometer 63. Francuska i Holandija. s tim da je u {est zemaqa broj onih koji su . ali je Holandski parlament uprkos wegovom protivqewu doneo odluku o wegovom odr`avawu. Neizvesno je i kako bi glasali Nemci. p. u ^e{koj 44%. Da stvar po evrofile bude jo{ gora Holandija je.’’15 Postavqa se ozbiqno pitawe da li zaista mo`e da se poveruje da gra|ani daju odgovore sa takvim finesama kao {to obrazla`u istra`iva~i Evrobarometra.prihvatila Ustav da se iza{lo na referendum. O~igledno je da u zemqama kao {to su Austrija.ne’’ Ustavu.

No. tako|e.Stranke prava i pravde. predstavqa jedno od najdrasti~nijih ograni~ewa nacionalnog suvereniteta do sada. posebno u tradicionalno evroskepti~nim zemqama. Leh Ka}inski (Lech Kaczynski) je pobedio na predsedni~kin izborima. . Tako. prime}uje da porazi na referendumima nisu zaustavili namere Brisela da centralizuje sve mogu}e sfere `ivota. jasno je da je potrebna konsolidacija postoje}ih temeqa EU.potiskuje prili~no mlitavo istrajavawe nacionalnih prestonica da je zadr`e. Ono {to jo{ vi{e izaziva strah jeste kako odlu~nost prestonice EU da zadobije mo} uvek -. a ne gradwa novih federalisti~kih elemenata. Odluka sudija u Luksemburgu da Komisija ima pravo da zahteva od dr`ava ~lanica da nametnu krivi~ne sankcije koje mogu biti i kazne zatvora za najgore prekr{aje evropskog prava. Na samitu u Hampton Kortu lideri EU su se dogovorili oko stvarawa zajedni~ke energetske politike. Utvrdili su potrebu koordinacije evropskih univerziteta.na jedan ili drugi na~in -. nakon dva ..@ivot u Briselu izaziva strah kada se vidi borba za mo} izme|u nacionalnih vlada i prestonice EU. u kojima je evroskepticizam bio va`an deo izborne kampawe stranke koja je ostvarila najboqi rezultat -.Brussels Bites back’’. kao i rasnih i verskih nereda u Francuskoj.. a kasnije je bilo vidno razo~arewe {to se Unija nije raspala. November 26. Kako prime}uje Braun: . U Britaniji je `uta {tampa trijumfalno pisala o kolapsu Evropske unije. 2005. 14--15. 16 Anthony Browne.ne’’ na referendumima... 9251. krajem 2005. On prime}uje da je smrt evropskih integracija najavqena u britanskoj {tampi bila preterana. sa evroskepti~nom platformom. Posle propasti ratifikacije Ustava. 63 . The Spectator. oni svakako nisu ubili evropske integracije. vo|a ove stranke. dopisnik Tajmsa za Evropu. Francsuki i holandski glasovi . sada stavqaju pod lupu svaki potez evrofederalista. Nedavni neuspesi u Evropi. i velika kriza u Francuskoj. Entoni Braun (Anthony Browne). Takav je bio slu~aj sa parlamentarnim izborima u Poqskoj (septembar 2005). i ustanovili Evropski istra`iva~ki savet. Ali.’’16 Ovakvih analiza bi}e u budu}e sve vi{e i to ne samo u Britaniji.ne’’ su mo`da ubili Ustav. pp.Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije Ka federaciji ili evrorealisti~noj Evropi Novina koju je doneo novi talas evroskepticizma je da mnoge stranke {irom Evrope sada otvoreno koriste evroskepticizam kao na~in da do|u na vlast. Mesec dana kasnije.

. . Ono {to Komisija te{ko mo`e da ubla`i je sve ve}i jaz izme|u stanovni{tva i evrofilskih federalisti~kih elita. u prvim mesecima nakon francuskog i holandskog referenduma.’’ U skladu sa ovakvim realisti~nim prihvatawem stawa.svari ne od strane dve ~lanice osniva~a’’. 2005). in The World in 2006 (London: The Economist.. EU po~iwe da se marginalizuje. Londonski Ikonomist. godini. 52. in The World in 2006 (London: The Economist. procewuje da }e Evropa da se {iri. Umesto da ujediwewem Evropa utvrdi status ekonomskog centra sveta. ali ne i da se produbquje. }e biti evropska godina naroda. The European Union Searches for a Sense of Direction’’.. 2005.nepovezanost izme|u donosilaca javne politike i gra|ana.A new European Realism’’.. To }e biti godina kada }e EU da .. Novi evroskepticizam kao kriza evropskog identiteta Kriza nastala odbijawem Ustava od strane gra|ana Francuske i Holandije ponovo postavqa pitawe identiteta Evrope.jedan od najdubqih problema Evrope koji su ovi koraci unazad razotkrili -. ali i da poquqa poverewe u one politi~ke stranke koje su do sada najgorqivije zastupale evropski federalisti~ki projekat. 43.’’18 Kao {to se vidi Baroso je stao na evrorealisti~nu poziciju. .da se usresredi vi{e na rezultate nego na ideologiju. Ako ovaj jaz nastavi da se produbquje to bi moglo da dovede u pitawe same osnove EU. 2005). profesor Kristofer Koker (Christopher Coker) primetio je jo{ 1998. objavqen u istom izdawu Ikonomista. p. da 17 John Peet. 18 José Manuel Barroso.mada su Evropsku uniju gradile elite.Slobodan G. i kona~no to }e biti godina kada }e Unija nastojati da zale~i . nastojala da ubla`i paniku nastalu u evrofederalisti~kim krugovima nakon propalih referenduma. 64 . Baroso isti~e da }e Evropa tokom 2006.. Sukob izme|u projekta elite i javnog mwewa }e biti onesposobqavaju}i i potencijalno opasan za Evropsku uniju. Markovi} Komisija je.Wider but not Deeper.’’ Baroso priznaje da ne}e biti Ustava EU u 2006.17 Da su se stvari zaista promenile pokazuje i tekst predsednika Evropske komisije @oze Manuela Barosa (José Manuel Barroso). u jubilarnom dvadesetom godi{wem izdawu prognoza za narednu godinu. Britanski stru~wak za me|unarodne odnose. p. U wemu Baroso priznaje da je dopisnik Ikonomista iz Brisela ta~no predvideo u izdawu Svet u 2005 da . . {to je bio san birokratije u Briselu.

kao ni mislioci ni nau~nici. koji `ive u gradovima Francuske. 65 . Zbog toga se izjava nema~kog kancelara Helmuta Kola . Budu}i da se istorija sada stvara izvan Evrope.ili Evropa Galileja.To nije Evropa Akvinskog. ona }e uskoro biti mrtvo telo. sve vi{e politi~ara nalazi utemeqewe u nacionalnim dr`avama. u nekom novom nacrtu.19 Kada se Evropska unija ne prepoznaje kao sposoban takmac na globalnom nivou normalno je da raste podr{ka nacionalnim dr`avama. a ne Japanaca’’ pokazala kao besmislena. CO: WestviewPress..EU nije telo koje `ivi sa umom.. Za wihove gra|ane je neprihvatqivo da Evropa ne bude definisana kao hri{}anska. i pripadnika drugih kultura i vera. 95. 1998). identita EU me|u gra|anima. The Wall Street Journal. Gubitak vere u mogu}nost da EU bude glavni globalni igra~ dovodi do krize ionako slabog.’’ Jedan od utemeqiva~a evropskog projekta. ali su{tinske dimenzije. r. .Evroskepticizam nakon velikog pro{irewa Evropske unije Evropa pokazuje znake sile u opadawu u koje je ubrojao odbrambeni stav. Lutera ili Kalvina -.du{i Evrope’’.’’ Kao uzroke za ovakvo stawe on je ustanovio preteranu regulaciju koja vi{e nalikuje totalitarnim porecima nego liberalnom poretku.da }e devedesete biti desetle}e Evropqana. i kao tre}e EU je izgubila intelektualnu sadr`inu.. June 17. Twilight of the West (Boulder. ostaje ogroman broj muslimana. kao drugo Evropa je okrenula le|a svojoj pro{losti: gr~ko-rimskoj kulturi i hri{}anstvu. Pro{irewem su u EU u{le irazito katoli~ke zemqe kao {to su Poqska. Wutna i Ajn{tajna. duhom i du{om u pokretu. Holandije. kao i neizvesne perspektive u~lawewa Turske. Ako Brisel prihvati.What Europe Really Needs’’. 20 Paul Johnson. nedostatak pouzdawa u sebe i osredwost. Ameri~ki istori~ar Pol Xonson (Paul Johnson) jetko je primetio u Vol Strit Xurnalu: . Robert [uman. Malta i Litvanija. I ukoliko ona ne na|e takve nematerijalne. . Sa druge strane. 2005..’’20 Evropska unija se nakon pro{irewa na{la u veoma nezgodnoj situaciji u pogledu definisiwa svog identiteta.Da je Evropa kao entitet bolesna.. uvo|ewe hri{}anske kulturne definicije 19 Christopher Coker. i nejasno odr|enog. a da je Evropska unija kao ustanova u neredu ne mo`e se pore}i. ali dana{we birokrate u Briselu daleko su od toga. govorio je pre pola veka o .. prime}uje Xonson . U woj veliki pisci vi{e nemaju nikakvu ulogu. Nema~ke i Britanije. simboli~ki le{ umiru}eg kontinenta. Ukratko.

Euro-scepticism. Euro-scepticism after the Big Enlargement of the European Union SUMMARY The beginning of the 21st century has revived Euro-scepticism from the 1980s that had disappeared in the 1990s as a consequence of post-Cold War optimism. This gave strong encouragement to Euro-federalists that was not based on the wishes of EU citizens. European Identity 66 . Support for the Union decreased to only 54% by the spring of 2005. and the EU seems more likely to widen than to deepen. Slobodan G. Ako to ne u~ini rizikuje da jo{ vi{e udaqi glasa~e u onim veoma evroskepti~nim zemqama koje istrajavaju na ovakvom odre|ewu. postoji veliki rizik da }e se muslimansko stanovni{tvo jo{ vi{e antagonizovati. The elections for the European Parliament in June 2004 were the first sign of increasing Euro-scepticism across Europe. with 11 states of the EU--25 with the level of support below 50%. It is a time for reconsideration. The direction of further Euro-scepticism very much will depend on how the identity of Europe will be defined. sa naznakama da bi mogao da postane politi~ki pokret sna`nog uticaja. The consequence is that fifteen years ago there were ten Europhiles to one Euro-sceptic. Dr. Markovi} EU. Markovich. Osim toga. time }e oja~ati one snage u Turskoj koje se protive ulasku u EU.Slobodan G. godine u kojoj je vaskrsao evroskepticizam. By 2005 this ratio changed greatly and is now barely three to one. U takvoj atmosferi birokrati u Briselu do~ekuju kraj 2005. Key words: Enlargement.

evropsku porodicu’’ ukqu~ila se najpre Gr~ka (1981). ali podsta}i }e i odre|ene promene u EU--15 u razli~itim oblastima.zemaqa visokog dohotka. Iako se mi{qewa razlikuju (postoje kao i uvek ...pro{irewe na jug’’. Poqsku..novih’’ ~lanica su velike.Tr`i{ta rada evropske dr Bo`o Stojanovi} unije posle pro{irewa: stawe Bo`o i perspektive Stojanovi} TR@I[TA RADA EVROPSKE UNIJE POSLE PRO[IREWA: STAWE I PERSPEKTIVE 1. odnosno dru{tvena i privredna situacija u ovim zemqama zna~ajno se razlikuje od stawa u EU--15. Pridru`ivawe EU--10 jedinstvenom tr`i{tu dove{}e do dubokih strukturnih promena i prilago|avawa u ovim dru{tvima.optimisti’’ i . Maltu. Ma|arsku. Danska i Irska.novim’’ ~lanicama EU `ivi u regionima gde je BDP po stanovniku ni`i od 75% proseka za EU--25. ali su i sli~nosti ove tri zemqe me|usobno bile ve}e od wihovih razlika. Kona~no.. Ove tri zemqe su u odnosu na .. Re~ je o zemqama ~ije su sli~nosti sa . Sredinom devedesetih (1995) do{lo je do priqu~ewa Austrije. Litvaniju. U slede}oj fazi u .pesimisti’’) dominira stav da }e..pro{irewe na istok’’ (2004) ukqu~ilo je novih deset ~lanova: Kipar. Oko 92% stanovni{tva u . Uvod Proces ujediwewa Evrope nakon Drugog svetskog rata po~eo je . Francuska.takozvano . 67 . to jest re~ je o podru~jima koja su se kandidovala za regionalnu pomo}. Letoniju. to jest predstavqale su zemqe znatno ni`eg dohotka i slabije obu~ene radne snage. a onda [panija i Portugal (obe 1986) -.starosedeoce’’ bile razli~ite. gledano u proseku.. razvijenih institucija i dobro obu~ene radne snage. Italija i Luksemburg. Estoniju... Tako je stvoreno tr`i{te sa oko 450 miliona qudi od kojih oko 300 miliona koristi evro. Slova~ku Republiku i Sloveniju (u nastavku EU--10).. Osam zemaqa iz ove grupe ~ine zemqe u tranziciji (u nastavku EU--8). Razlike u razvijenosti .{estoricom osniva~a’’ bile mnogo ve}e nego razlike. Finske i [vedske -. Belgija.~vrstim jezgrom’’ od {est ~lanova: Nema~ka.starih’’ i . ^e{ku Republiku. posledwe .. Tako je stvorena zajednica od petnaest dr`ava (u nastavku EU--15). Holandija. U prvom krugu pro{irewa (1973) prikqu~ile su se Velika Britanija.

pro{irewa na istok’’.1 To ne zna~i da ne}e biti problema i isku{ewa. E. deo te{ko}a s kojima }e se suo~avati . videti: Bchir.Bo`o Stojanovi} pro{irewe EU predstavqati proces u kojem }e dugoro~no obe strane -.i . and R. . Ali.. Working Paper No. R. Dabrowski and J. tako|e: M. O~ekuje se da novi ~lanovi EU smawe raskorak u nivou razvijenosti u odnosu na stare ~lanove u jednom relativno kratkom roku.. CEPII. U~e{}e Poqske u ukupnom GNP (gross national product) pro{irene EU. Deset novih ~lanova ima relativno malo u~e{}e u EU--25 kada se posmatra ukupna proizvodwa ili raspolo`ivi kapital.. a drugi deo }e biti rezultat izazova integracije u konkurentnije tr`i{no okru`ewe. F.novajlije’’ predstavqa}e posledicu wihovog nasle|a (ne sme se izgubiti iz vida da je pola veka region centralne i isto~ne Evrope bio izuzet od procesa koji su se odvijali u ostatku Evrope i da se za to mora platiti cena).. kada se u~e{}e novih ~lanica posmatra iz ugla ukupno raspolo`ive radne snage. subvencije poqoprivredi (va`no pitawe na primer za Francusku). ali prikaz argumenata jedne i druge strane prevazilazi opseg ovog priloga. Rostovski (eds. Deo problema koji }e se pojavqivati u bli`oj i daqoj budu}nosti u EU--15 ne}e biti rezultat samo izazova . The Impact of the EU Enlargement on Member States: A CGE Approach. kako za EU--15 tako i za pojedina~ne zemqe iz grupe EU--10. S druge strane. Poretes. politi~kim i pravnim okru`ewem.dugoro~nog investirawa’’ koje bi trebalo da rezultira stabilnijim ekonomskim. odgovara u~e{}u Danske. kao i problemi koji }e se pojaviti na tr`i{tima rada. Fontagne & Zanghieri. U analizama mogu}ih posledica posledweg pro{irewa EU skre}e se po pravilu pa`wa na tri teme: pitawe regionalne pomo}i (posebno va`no za zemqe kao {to su Irska i [panija). 2002). Economic Policy. Analiti~ari proces pridru`ivawa posmatraju kao neku vrstu . 68 . i kvalitetnijim pretpostavkama za privredni rast u budu}nosti.novih’’ ~lanica.The costs and benefits of Eastern enlargement: the impact on the EU and central Europe’’. wihov ponder se bitno mewa (ove zemqe unose u EU oko 75 miliona 1 Postoje i analiti~ari koji druga~ije posmatraju stvari.novi’’ ~lanovi -.. ina~e najve}e zemqe iz grupe . Za ekonometrijske procene efekata pridru`ivawa... nego i posledica nezadr`ivog procesa globalizacije. odnosno boqom infrastrukturom i institucijama te.) The Eastern Enlargement of the EU (Boston/Dodrecht/London: Kluwer Academic Publishers. Sve ostale zemqe iz grupe pridru`enih imaju u~e{}e u GNP ispod u~e{}a Irske. Baldvin. zemqe EU--10 trebalo bi da imaju br`i privredni rast u budu}nosti od dosada{wih ~lanova da bi se razlika u razvijenosti smawivala.stari’’ i . 2003. 24. 2003/10. Joseph.biti na dobitku (win-win game). (1997). F. shodno tome. Re~ju. No.

Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

stanovnika). U ovom prilogu bavi}emo se efektima koje }e imati prikqu~ewe EU--10 na tr`i{ta rada EU u celini. Obi~no se u {iroj javnosti ponavqa konstatacija da }e strane direktne investicije (preme{tawe kapitala) i}i masovno sa zapada na istok, dok }e se radna snaga kretati u suprotnom smeru. Vide}emo da li su takva o~ekivawa o masovnim seobama rada i kapitala utemeqena ili je re~ o svojevrsnom mitu. Da bismo dubqe sagledali ovu temu najpre }emo re}i nekoliko re~i o bazi~nim trendovima u oblasti tr`i{ta rada i zapo{qavawa u EU--15 i EU--10 pre prikqu~ewa 2004. godine, a onda }emo se usredsrediti na temu migracija. U tom kontekstu, najpre }emo predstaviti razli~ita tuma~ewa podsticaja migraciji, a zatim i nekoliko ekonometrijskih procena o obimu mogu}e migracije iz EU--10 u EU--15. U posebnom odeqku analizira}emo mogu}e ekonomske posledice pro{irewa na tr`i{ta rada EU--15 (uticaj porasta razmene, stranih direktnih investicija i migracija). Na kraju, izlo`i}emo neophodnu strategiju prilago|avawa tr`i{ta rada EU--25 novim izazovima -- afirmaciju fleksibilnog i visoko konkurentnog tr`i{ta rada.

2. Tr`i{ta rada u EU--15 i u EU--8
2.1 Tr`i{ta rada u EU--15
Koji procesi se mogu uo~iti kada se posmatraju tr`i{ta rada ,,starih’’ i ,,novih’’ ~lanova EU, to jest sa kakvim nasle|em ulaze jedna i druga strana u ekonomsku zajednicu? Da li se tr`i{ta rada ,,starih’’ ~lanica EU mogu ozna~iti kao fleksibilna? Fleksibilnost nekog tr`i{ta izra`ava se stepenom prilagodqivosti cena na promene u ponudi i tra`wi. Shodno tome, fleksibilnost tr`i{ta rada predstavqa stepen prilagodqivosti zarada na promene u ponudi i tra`wi radne snage. Posmatrano iz ove perspektive, tr`i{ta rada EU--15 su rigidna, mada postoje vidqive razlike od zemqe do zemqe. Na primer, tr`i{ta rada Danske i Irske mogu se smatrati fleksibilnim i efikasnim, dok su tr`i{ta rada Nema~ke, Francuske i Italije nagla{eno nefleksibilna.2 Pored toga, analiti~ari tr`i{ta rada EU ukazuju
2

Za detaqniji uvid u stawe i odnose na tr`i{tu rada EU videti: B. Stojanovi}, Tr`i{ta rada i problemi zaposlenosti u Evropskoj uniji, Institut za evropske studije, Beograd 1997, tako|e, videti: D. Owen, & P. Cole, EMU in perspective (Financial Times, Pretence Hall, 1999).

69

Bo`o Stojanovi}

na nedovoqnu mobilnost rada (kako geografsku tako i profesionalnu) unutar jedinstvenog tr`i{ta, kao i na relativno nizak nivo obu~enosti evropske radne snage (na primer poznavawe stranih jezika).3 I u pogledu obima nezaposlenosti stawe se razlikuje od zemqe do zemqe, ali stopa nazaposlenosti za EU kao celinu mo`e se smatrati visokom u pore|ewu sa SAD i Japanom (ina~e glavnim konkurentima EU na svetskoj ekonomskoj sceni).4 U vreme sporazuma u Mastrihtu stopa nezaposlenosti u EU bila je oko 10%, taj nivo se odr`avao nekoliko godina, usledila je tendencija pada nezaposlenosti i 2001. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 7,4%. Od tada nezaposlenost u EU ponovo blago raste i trenutno je na nivou od oko 9%.5 Borba protiv nezaposlenosti u EU--15 postavqena je kao jedan od ,,strate{kih zadataka’’. U tom ciqu usvojen je niz ,,strategija’’, ,,akcionih planova’’, ,,direktiva’’. Da pomenemo samo ,,Evropsku strategiju zapo{qavawa’’ iz 1997. godine i ,,Lisabonsku strategiju’’ iz 2000. godine. Jedan od ~esto pomiwanih konkretnih ciqeva jeste da stopa zaposlenosti (odnos broja zaposlenih prema radno sposobnom stanovni{tvu, to jest prema broju osoba izme|u 16 i 64 godine) u EU 2010. godine dostigne 70%. Politika zapo{qavawa, kako je definisano u dokumentima EU, promovisala je tri takozvana ,,strukturna ciqa’’: integraciju mladih u radni proces, za{titu od dugoro~ne nezaposlenosti i stvarawe jednakih mogu}nosti zapo{qavawa za mu{karce i `ene. Borbu protiv dugoro~ne nezaposlenosti -- smatraju evropski analiti~ari -- trebalo bi istovremeno voditi na dva fronta. S jedne strane, delovati
3

4 5

Tako je 1999. godine svega 1,8% zaposlenih EU--15 `ivelo i radilo izvan granica vlastite zemqe, a u nekoj drugoj ~lanici EU--15. Iscrpnije o mobilnosti rada u EU videti: F. Vandamme, ,,Labour mobility within the European Union: Findings, stakes and prospects’’, International Labour Review, No. 4 (2000). Za pore|ewe tr`i{ta rada u SAD i EU videti: S. Nickell, ,,Unemployment and labour market Rigidities: Europe versus North America’’, Journal of Economic Perspective, No. 11/3 (1997). Razlike izme|u zemaqa postoje. Na primer, stopa nezaposlenosti u [paniji 1996. godine iznosila je 22,1%, a u 2002. godini sni`ena je na 12,8%. U istom periodu stopa nezaposlenosti u Irskoj je sa 12% sni`ena na 4,1%. Skrenu}emo pa`wu i na Nema~ku, budu}i da je to zemqa koja }e, kao {to }emo videti, biti glavna destinacija migranata sa istoka. U Nema~koj je 70-tih godina pro{log veka nezaposlenost bila zanemarqiva, da bi se u 2002. godini ukupan broj nezaposlenih popeo na oko ~etiri miliona.

70

Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

preventivno s ciqem da nezaposleni radnici ne pre|u u grupu dugoro~no nezaposlenih, a s druge strane, sprovoditi i aktivnosti usmerene na ponovnu integraciju dugoro~no nezaposlenih u zaposlene (procesi stru~nog usavr{avawa i prekvalifikovawa). Svi ovi napori do sada nisu dali bitnije rezultate. Razlog je jednostavan -- tr`i{ta rada EU su nefleksibilna, a radnici preza{ti}eni.

2.2. Tr`i{ta rada u zemqama u tranziciji
[ta se doga|alo na tr`i{tima rada u zemqama u tranziciji (govorimo samo o EU--8 jer Malta i Kipar za na{u temu nisu od zna~aja)? Transformacija socijalisti~kih sistema u tr`i{ne poretke podrazumevala je i uspostavqawe institucije tr`i{ta rada.6 Kada je po~eo proces masovne privatizacije i liberalizacije doma}eg tr`i{ta zaposleni radnici su se susreli sa nekoliko opcija: mogli su da i daqe ostanu u dr`avnom sektoru; da postanu preduzetnici; da pre|u u novoformirani privatni sektor ili da se, ukoliko za to postoje uslovi, penzioni{u. Nezaposleni radnici su pored ove ~etiri mogu}nosti imali jo{ jednu -- da i daqe ostanu u statusu nezaposlenih. Globalna tendencija koja je usledila nakon ulaska biv{ih socijalisti~kih privreda u reformu bila je porast nezaposlenosti.7 Trend rasta nezaposlenosti posle nekoliko godina je zaustavqen u onim privredama koje su odlu~no u{le u tranziciju. Re~ je o, kako se to obi~no ka`e re~ima Jozefa [umpetera, ,,kreativnoj destrukciji’’ -- do{lo je do ga{ewa jednih poslova i do otvarawa novih. Dinamika ,,destrukcije’’ i ,,kreacije’’ razlikovala se od slu~aja do slu~aja, to jest razlikovali su se ,,neto efekti’’. Pou~no je iskustvo Nema~ke nakon ujediwewa. Ugledni nema~ki analiti~ar Horst Zibert
6

7

Za detaqniji uvid u stawe i procese na tr`i{tima rada u privredama u tranziciji videti: B. Stojanovi}, ,,Tr`i{ta rada u tranziciji’’, Ekonomika preduzetni{tva, No. 7--8 (2000); B. Radulovi}, ,,Modelling labour market dynamics in transition economies -- good jobs, bad jobs and on-the-job search’’, Ekonomska misao, XXXVI, No. 1--2 (2003); tako|e Transition Report 1999 -- Ten years of transition, EBRD, 1999. Za uvid u tr`i{te rada Hrvatske videti: J. Rutkowski, ,, Does Strict Employment Protection Discourage Job Creation? Evidence from Croatia’’, 2003: http://econ.worldbank.org/files/28769_wps3104/pdf; P. Bejakovi}, i J. Lowther (ur.), Konkurentnost hrvatske radne snage, Institut za javne financije, Zagreb 2004. Re~ je o direktnoj posledici tranzicione recesije. Videti: T. Boeri, ,,Transitional Unemployment’’, Economics of Transition, vol. 2 (1994).

71

Bo`o Stojanovi}

(Horst Siebert) tvrdi da se samo jedan uzrok masovne nezaposlenosti u isto~nim delovima Nema~ke nalazi u ,,transformacionom {oku’’ koji se usledio kao posledica primene rigoroznih tr`i{nih mera na postoje}u neefikasnu i inertnu infrastrukturu nekada{we planske privrede. Drugi uzrok su bile aktivnosti sindikata. Naime, iako je stepen produktivnosti u isto~nim delovima zemqe bio ni`i za oko 30% od produktivnosti zapadnih delova, sindikati su insistirali na podizawu zarada na zapadni nivo. Porast zarada, koji nije odgovarao porastu produktivnosti, rezultirao je smawewem zaposlenosti.8 Iako se situacija razlikovala od zemqe do zemqe, odre|ene pravilnosti i tendencije mogu se uo~iti. Zna~ajan broj radnika koji su napu{tali dr`avni sektor bili su radnici koji su to samostalno odlu~ili, to jest koji nisu bili otpu{teni; uprkos druga~ijim o~ekivawima, mobilnost rada je ostala izuzetno niska; prelazak s jednog posla na drugi (job-to-job flows) je vi{i nego u zapadnoj Evropi. Stopa nezaposlenosti nije u proseku mnogo vi{a nego u ,,starim’’ ~lanicama EU, ali problem se sastoji u tome {to se nivo nezaposlenosti ,,stabilizovao’’. Kod zemaqa u tranziciji mogu se identifikovati tri na~ina prilago|avawa zaposlenosti na promene (pad) u proizvodwi. Prvi je karakteristi~an za zemqe Centralne i Isto~e Evrope (u nastavku CIE): do{lo je do pada zaposlenosti u dr`avnom sektoru i do wenog porasta u privatnom sektoru (ve} pomiwana ,,kreativna destrukcija’’). Dinamika nastajawa privatnog sektora bila je razli~ita. U Poqskoj, Ma|arskoj i ^e{koj privatni sektor je brzo napredovao, a u ostalim zemqama to je bilo ne{to sporije.9 Kada se posmatra struktura onih koji su gubili posao mo`e se primetiti da su ve}i broj otpu{tenih u ovom po~etnom periodu reforme ~inile `ene. Pored toga, do{lo je do porasta dugoro~ne nezaposlenosti, kao i porasta nezaposlenosti mladih. U Rusiji i Ukrajini funkcionisao je druga~iji na~in prilago|avawa: zaposlenost je opadala sporije od proizvodwe, ali se zato neophodno prilago|avawe odvijalo preko nivoa zarada. Budu}i da je, zbog socijalnih i politi~kih razloga izbegavana strategija masovnog otpu{tawa, radnici su se vodili kao zaposleni, mada, ~esto i bez
8 9

Videti: H. Siebert, Geht den Deutschen die Arbeit aus?, Goldmann Verlag, München, 1995. Za detaqe videti: Transition Report 1999; tako|e Countries in Transition 2000 (Vienna: The Vienna Institute for International Economic Studies, 2000).

72

Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive

ikakvih prihoda ili im se skromna zarada ispla}ivala uz nekoliko meseci zaka{wewa.10 Veliki broj radnika u ovim zemqama re{ewe je potra`io u ,,sivoj’’ ekonomiji pa i u kriminalu.11 Tre}i tip prilago|avawa odvijao se u Kini (u Kini se reforma ina~e odvija druga~ije nego kod ostalih zemaqa u tranziciji). Visoko u~e{}e ruralnog sektora omogu}ilo je stabilan priliv radne snage u industriju i usluge. Do{lo je do promena ne samo u obimu nego i u strukturi zaposlenih i nezaposlenih. Nezaposlenost je strukturnog tipa, to jest kvalifikaciona struktura radnika koji tra`e posao (ponuda rada) ne odgovara tra`wi za radom.12 Problem neadekvatne kvalifikacione strukture radne snage predstavqa direktnu posledicu nasle|a pro{losti. Socijalisti~ke privrede su prenagla{avale industriju u odnosu na ostale sektore, tako da je u~e{}e zaposlenih u ovom sektoru bilo mnogo ve}e nego u tr`i{nim privredama sli~nog stepena razvoja, to jest radilo se o takozvanoj ekstenzivnoj industrijalizaciji. Afirmacija tr`i{nih kriterijuma privre|ivawa nametnula je promenu zate~ene privredne strukture. Mogu se uo~iti dva na~ina prilago|avawa na novonastale okolnosti. Kod jedne grupe zemaqa (Centralna Evropa, balti~ke zemqe) do{lo je do smawewa zapo{qavawa u industriji, a istovremeno i do porasta zapo{qavawa u sektoru usluga. Ipak, u odnosu na razvijene tr`i{ne privrede, u~e{}e industrije u ukupnoj privrednoj strukturi jo{ uvek je visoko. Kod druge grupe zemaqa (Jugoisto~na Evropa, kavkaske zemqe i zemqe u centralnoj Aziji) do{lo je do preme{tawa zapo{qavawa iz industrije u poqoprivredu. Samo u nekim zemqama ove grupe do{lo je i do porasta zapo{qavawa u sektoru usluga, dok je u jednom broju zemaqa do{lo do opadawa (Jermenija, Gruzija, Kirgistan, Taxikistan, Turkmenistan). Kako su stvari izgledale u momentu prikqu~ewa 2004. godine? U EU--15 najvi{e zaposlenih je u sektoru usluga, a u zemqama
10

Videti: V. Gimpelson, ,,The Politics of Labor-Market Adjustement: The Case of Russia’’, in: Janos Kornai, Stephan Haggard and Robert R. Kaufman (eds.), Reforming the State -- Fiscal and Welfare Reform in Post-Socialist Countries (Cambridge Univeristy Press, 2001). 11 Ovakav na~in prilago|avawa na tr`i{tu rada bio je karakteristi~an i za Srbiju. 12 Treba imati na umu da zemqe u tranziciji, uprkos visokim stopama nezaposlenosti, ukqu~uju na doma}a tr`i{ta rada radnike iz drugih tranzicionih zemaqa. Tako brojni radnici iz Ukrajine pronalaze posao u Poqskoj, a iz Rumunije u Ma|arskoj.

73

to jest garantuje se slobodno kretawe radnika. Tre}a mogu}nost sastoji se u fleksibilnoj primeni . iznosila 8.novim’’ ~lanicama nezaposlenost varira. jer to je jedan od bazi~nih principa na kojima po~iva evropska integracija. Puna sloboda kretawa radnika se u svakom slu~aju mora realizovati u dugom roku.000 bilo radno sposobnih (to je oko 0.tranzicioni period’’: privremeno ograni~ewe pristupa tr`i{tima rada radnicima koji su iz EU--8. godine. godine iz CIE (ukqu~uju}i Rumuniju i Bugarsku) u zemqama EU--15 iznosio 830. mogu}a je bila ili trenutna liberalizacija tr`i{ta rada ili takozvani . U . 74 .novim’’ ~lanicama EU rasla. Na primer. doprinose unapre|ewu produktivnosti i efikasnosti. Na raspolagawu su im bile dve opcije. od ~ega je oko 290. Imaju}i u vidu osnovnu temu ovog priloga pomenimo i to da je broj migranata 1999.. Period prilago|avawa Suo~ene sa mogu}no{}u masovnijeg priliva novih radnika iz EU--8. ali tek nakon odre|enog perioda prilago|avawa (zemqe individualno odlu~uju kada }e u potpunosti otvoriti doma}a tr`i{ta rada). ~lanice EU--15 morale su da donesu odluku kako }e se pona{ati.oko 20%). 3. U posledwih pet godina nezaposlenost je u . dok je u EU--15 stagnirala. 13 Videti tabelu 1 u statisti~kom dodatku. u januaru 2005...000.. ali ozbiqan problem predstavqa za Poqsku gde stopa nezaposlenosti iznosi preko 18%.8%.3% radne snage EU).prelaznog perioda’’. Druga opcija su razli~ite . Globalno posmatrano. tako i za pojedine dr`ave ili regione. prema procenama doma}ina. To mo`e da se utvr|uje kako za EU--15 kao celinu. mo`e se voditi selektivna imigraciona politika u ciqu podsticawa priliva samo onih radnika koji. to jest utvr|ivawe maksimalnog broja radnika kojem je u odre|enom periodu dozvoqen pristup na neko konkretno tr`i{te rada. Druga opcija predstavqa privremeno ograni~ewe slobodnog pristupa tr`i{tu rada EU--15 i ona mo`e biti realizovana na razli~ite na~ine.Bo`o Stojanovi} koje su se pridru`ile dominira industrijski sektor (u Poqskoj je veoma visoko u~e{}e zaposlenih u poqoprivredi -. ^etvrta strategija iz ovog arsenala predstavqa uspostavqawe klasi~nog sistema kvota.za{titne klauzule’’ koje se aktiviraju samo u slu~aju potrebe.. [ta se dogodilo na tr`i{tu rada EU--25 u proteklih godinu dana?13 Stopa nezaposlenosti u evro zoni je.

Sredinom osamdesetih godina situacija na tr`i{tima rada se promenila. 75 .000 radnika migranata iz EU--8 poka`e interes za zapo{qavawem u ovoj zemqi. Da se vratimo malo u pro{lost. a nivo zarada ne poraste do 80% proseka zarada za EU--15. Nakon isteka i ovog trogodi{weg perioda.. [ezdesetih godina pro{log veka bila je uspostavqena sloboda kretawa radnika (to je bila posledica potrebe za stranim radnicima .14 Re~ je o {emi .sa juga’’ -. Holandija je odlu~ila da }e koristiti tranzicioni period od dve godine samo u slu~aju da vi{e od 22. Finska.starih’’ ~lanica ne bude takva da ne predstavqa problem.novih’’ ~lanica sve dok zarade u ovim zemqama ne dostignu odgovaraju}i nivo.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive Deo evropskih politi~ara se sna`no zalagao za odlagawe procesa pridru`ivawa .. Irska i Velika Britanija se nisu odlu~ile za primenu tranzicionog perioda. Italija. Sve je bilo usmereno prema istom ciqu: smawewu podsticaja migracijima radnika sa istoka.2+3+2’’. odnosno {est godina. Neki su se pak zalagali da tranzicioni period traje sve dok GDP per capita u potencijalnim ~lanicama ne dostigne nivo od 50% dohotka u EU--15. to jest do trenutka kada razlika u zaradama izme|u . a za radnike iz [panije i Portugala 1992. 14 Ovakav postupak odlagawa slobodnog pristupa tr`i{tima rada EU ne predstavqa novinu. U slu~aju Nema~ke i Austrije skoro je sigurno da }e tranzicioni period od punih sedam godina biti iskori{}en. pa se promenila i politika prema stranim radnicima. Zbog toga je i u slu~aju prikqu~ivawa [panije i Portugala postojao tranzicioni period od sedam. [panija i Gr~ka su se odlu~ile da prihvate po~etni prelazni period od 2 godine. Slobodan pristup tr`i{tima rada za radnike iz Gr~ke uveden je 1988.. a wihova glavna destinacija bila je Nema~ka). produ`ewe mo`e da bude jo{ najvi{e dve godine...novih’’ i . godine. Dogovoreno je da za zemqe EU--8 on bude sedam godina (tranzicioni period se ne odnosi na gra|ane Malte i Kipra). Portugal i Luksemburg su najavili otvarawe tr`i{ta rada bez ikakvih ograni~ewa. Nakon duge rasprave i uz sna`no insistirawe Nema~ke. Belgija. godine. Danska i [vedska su uvele odre|ene administrativne mere u ciqu za{tite postoje}ih institucija i mehanizama dr`ave blagostawa. Naime.posebno iz Italije. Francuska. ali su kasnije ipak odlu~ili da koriste tranzicioni period. pre nego {to je dozvoqeno slobodno kretawe radnika. Evropska komisija se odlu~ila ne za trenutno otvarawe tr`i{ta rada ve} za tranzicioni period. I u slu~aju prikqu~ewa Gr~ke period prilago|avawa bio je sedam godina. nakon isteka perioda od dve godine svaka zemqa }e samostalno doneti odluku o tome da li }e nastaviti sa tranzicionim periodom i u naredne tri godine.

a istovremeno pove}a}e se broj penzionera (pomenute tendencije }e posebno biti izra`ene u Francuskoj.. godine. od zemaqa sa vi{im po~etnim GDP per capita. ukoliko su ostali uslovi isti.8 godinu u 2015. To je poznata . predstavqati i veliki teret za penzione sisteme ovih zemaqa.. radno sposobno stanovni{tvo Nema~ke }e se smawiti skoro na polovinu. porasti na 41. ako se pretpostavi da }e kod ove tri zemqe rast iznositi 2 procenta godi{we. [ta nam ka`u ekonometrijske procene? Na primer. 16 Za detaqniji pregled demografskih tendencija u EU--15 videti tabelu 4 u dodatku. Prema istim procenama bi}e potrebno oko trideset godina da se dohodak per capita u . Prema procenama Evropske komisije prose~na starost stanovni{tva }e od 38. Ovakva argumentacija nije dovoqno ubedqiva budu}i da nije utemeqena na ~iwenicama. Intereconomics (July/August 2001). nakon 2010. godini. Portugalu i Gr~koj (zemaqa sa dna lestvice EU--15). do 2040. godine dosti}i nivo razvoja EU--15 iz 2003.East-West Migration: Will It be a Problem?’’. 76 .16 Takav odnos }e.15 Mo`e se postaviti i pitawe da li }e strani radnici uop{te biti potrebni na tr`i{tima rada EU--15? Odgovor na ovo pitawe nedvosmisleno je potvrdan. umawiti podsticaji migracijama. godine radno sposobna populacija Nema~ke po~e}e da opada. Do}i }e do pada starosne grupe do 25 godina. zemqe gde se ina~e o~ekuje najve}i priliv stranih radnika.starih’’ i . godine.. . godine. pored ostalog. Straubhaar. Ovom ubrzawu trebalo bi da doprinese i osloba|awe od pogre{ne ekonomske politike koja je vo|ena u zemqama u tranziciji u pro{losti i strukturnih reformi koje }e se odigrati u budu}nosti.novim’’ ~lanicama EU pribli`i iznosu dohotka per capita u [paniji. Prema procenama. shodno tome.. Slovenija }e 2015.. Nema~koj i skandinavskim zemqama). Ukoliko ne bude konstantnog priliva stranih radnika. Ilustrativan je primer Nema~ke.Bo`o Stojanovi} Kako bi se moglo razumeti ovo privremeno odstupawe od bazi~nih na~ela evropske integracije? Naj~e{}i komentar glasi da je predvi|eni prelazni period uveden zbog o~ekivawa da }e se tokom ovih nekoliko godina smawiti razlika u razvijenosti . Da se to ne bi dogodilo 15 Za detaqniji uvid u ove procene videti: T.3 godine.novih’’ ~lanica i.hipoteza o konvergenciji’’: zemqe sa ni`im po~etnim GDP per capita obi~no ostvaruju vi{e stope privrednog rasta. Irskoj. koliko je iznosila 1995.

. godine tvrdio da je razlika u zaradama osnovni uzrok migracija). Migration Types: The Role of Relative Deprivation’’. in: Siebert.. Basil Blackwell. porast razmene izme|u zemaqa supstitui{e slobodno kretawe proizvodnih faktora (rada i kapitala).Nach 2010 sinkt das Angebot an Arbeitskräften’’.C.Immigration Policies in Europe: An Overview’’.). Taylor.Migration Incentives. 101 (1991). Thon. H. Ekonomska nauka je ponudila nekoliko . to jest radna snaga se seli sa tr`i{ta sa vi{om na tr`i{ta sa ni`om stopom nezaposlenosti. 59 (1993).qudskog kapitala’’. network.odnosno kada one postanu zanemarqive -. F. P. M. M. porodi~na migracija.B. Fuchs. Va`no je primetiti i to da saglasno neoklasi~nom modelu me|unarodne trgovine. a za pregled imigracionih politika u Evropi videti: K. pristup zasnovan na .. videti. Shields. Tuma~ewa migracije -. . (ed. . No.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive neophodno je da se godi{we ukqu~uje oko pola miliona stranih radnika.. The Migration Theory (Cambridge. Institut für Arbeitsmarkt und Berufsfrschung der Bundesanstalt für Arbeit. Iz toga sledi zakqu~ak da ukoliko se `eli smawiti migracija.S.. 1994). E. Zimmermann. . O~ekivana migracija 4. . Kada nestanu ove razlike -.A Theoretical and Empirical Analysis of Family Migration and Household Production: U..17 G 4. Drugi va`an faktor koji podsti~e migraciju jeste razlika u stepenu nezaposlenosti izme|u dve zemqe (negde se ovo naziva .. 18 Za pregled teorija migracije videti: O. 1991). Mohr. tabelu 7. teorija .. efekat.. The Economic Journal. 17 Videti: J. Stark & J. 1999. O. & M. 77 . Shields & G. 1980-1985’’. Migration: A Challange for Europe (Tübingen: J.asimetri~nim informacijama’’ o sposobnostima radnika migranata.18 Neoklasi~na teorija polazi od toga da razlike u zaradama izme|u regiona podsti~u migraciju radnika iz oblasti sa ni`im u oblasti sa vi{im zaradama (Xon Hiks je jo{ 1932. Southern Economic Journal. No.kejnzijanskom interpretacijom’’ migracija). Stark.teorija Procene migracija zasnivaju se na odre|enim teorijama. u dodatku. potrebno je pove}ati razmenu izme|u zemaqa. . tako|e..dolazi i do eliminisawa podsticaja za migracijom (ovo je osnovna ideja a postoje razli~ita konkretna obrazlo`ewa).. in: IAB-Kurzbericht 4: 1--6.teorija migracije’’: neoklasi~ni pristup.1.

po~etnih informacija poslodavca.Migration and the Option Value of Waiting’’. No. tako da }e radnici imigranti ostvarivati razli~ite zarade (koje odgovaraju razlikama u wihovoj produktivnosti). M..19 Saglasno tome izvode se odre|eni zakqu~ci i predvi|awa: podsticaj migraciji opada kako osoba stari.investicionu odluku’’ pojedinca. ve} nudi zaradu koja odgovara .Bo`o Stojanovi} Teorija . Teorija migracije koja polazi od .. 1991). C. Burda. The Journal of Political Economy. .. shodno ovoj teoriji.. rizik i tro{kovi migracije rastu kako se pove}ava udaqenost stranog tr`i{ta rada (s udaqeno{}u se smawuju raspolo`ive informacije o uslovima na tr`i{tu rada).prose~nom’’ migrantu. vremenske dimenzije (da li se radi o kratkom ili dugom roku). 70 (1962)... obja{wewe migracija koje je zasnovano na teoriji . to jest nisu u stawu da procene wihovu efikasnost (Stark..asimetri~nih informacija’’ zasniva se na realisti~noj pretpostavci da poslodavci nemaju potpune informacije o radnim sposobnostima do{qaka. to jest migracija se doga|a kada pojedinac proceni da bi na nekom drugom tr`i{tu rada mogao ostvariti ve}i dobitak nego {to ga ostvaruje na postoje}em.qudskog kapitala’’ obrazla`e i to zbog ~ega u istoj zemqi razli~iti pojedinci imaju razli~ite sklonosti ka migracijama. Modeli migracije koji po~ivaju na pretpostavci o . tr`i{te rada ne posmatra samo agregatno.. .qudskog kapitala’’ migraciju posmatra kao svojevrsnu . kao i u 19 Videti: L..The Costs and returns of Human Migration’’. Budu}i da nema takve informacije.qudskog kapitala’’ doseqenika. U dugom roku poslodavci }e do}i do informacija o radnim sposobnostima doseqenika. A. Economic and Social Review No. radnici sa vi{im obrazovawem se masovnije sele izme|u ostalog i zbog toga {to imaju mogu}nost da sakupe relevantne informacije o inostranim tr`i{tima rada i tako smawe rizik migracije. Za razliku od neoklasi~nog pristupa koji radnike (i tr`i{te rada) posmatra u celini.asimetri~nim informacijama’’ nisu u stawu da ponude precizne projekcije obima i strukture potencijalnih migracija. Va`no je zapaziti da se. poslodavac ne mo`e ni da ponudi diferencirane zarade koje bi odgovarale razlikama u produktivnosti pojedinih grupa radnika migranata. 27 (1995). Sjaastad. 78 . ve} wihova predvi|awa zavise od brojnih faktora: podsticaja za migraciju kod radnika razli~ite obu~enosti. ve} se nagla{ava wegovu segmentiranost i diferenciranost po razli~itim kriterijumima. Na ovaj na~in spontano se pove}ava kvalitet .

tvrdi se da }e porodica emigrirati samo u onom slu~aju kada proceni da }e poboq{awa koja }e ostvariti jedan deo ~lanova porodice nadma{iti gubitke drugih ~lanova. postoje spoqa{wi i unutra{wi faktori koji podsti~u qude da se sele.20 Prvi koji do|u u novu sredinu (. No. . . Bauer. Qudi se odlu~uju na migraciju ako procene da }e wihov dobitak biti ve}i nego transakcioni tro{kovi (ovi tro{kovi pored nova~ane imaju i.. odnosno u krajwem ishodu imaju mawi rizik i tro{kove prilago|avawa. Bauer & K. IZA Research Report..The Social Process of International Migration’’. No. No. jer se on raspore|uje na sve ~lanove doma}instva (risk sharing). 79 . Münchner Wirtschaftswissenschaftliche Beiträge. nenov~anu komponentu).privla~e’’ i oni koji .signale’’ poslodavcima o vlastitim radnim sposobnostima (ovaj tip analiza posebno je razvijen u okviru teorije igara). Smawene rizika i tro{ka migracije podsti~e dodatnu migraciju i proces se ubrzava.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive sposobnosti migranata da {aqu kredibilne . The Migration Decision with Uncertain Costs’’.obe}ava’’) zemqa u koju se dolazi. and F. Network’’ efekat nastoji da objasni dinamiku migracija i po~iva na obja{wewu za{to protokom vremena migracija samu sebe podsti~e i uve}ava. 21 Za jednostavnu grafi~ku ilustraciju i analizu uticaja ovih faktora na odnose na tr`i{tu rada. Z.. K. 237 (1987).Assesment of Possible Migration Pressure and its Labour Market Impact Following EU Enlargement to Central and Eastern Europe’’. G Re~ju. obi~no se ka`e da bi zemqa trebalo da dozvoli slobodan priliv stranih radnika ukoliko je grani~na 20 Videti: D.. S druge strane. Oni koji dolaze posle (bilo da su ~lanovi wihove porodice ili bliski prijateqi) od wih dobijaju pomo}. Zimmermann. S. 95--25 (1995).guraju’’ (pull and push factors). nimalo zanemarqivu.21 Prvi predstavqaju sve one pogodnosti koje nudi (.. Espana. Na ovaj na~in porodica nastoji da smawi rizik migracije. videti: T. Procene i dobitaka i tro{kova migracije uvek su subjektivne. G.. Naime. F. Science... porodi~na migracija polazi od cost-benefit kalkulacija porodice. U literaturi se oni sumiraju u dve grupe: oni koji .pioniri’’) snose najvi{e tro{kove prilago|avawa i izla`u se viskom riziku. . a drugi se sve nepovoqne okolnosti u zemqi porekla koje radnika podsti~u da je privremeno ili trajno napusti. Za razliku od pomenutih teorija koje migraciju posmatraju kao odluku pojedinca. Massey. 3 (1999).

godine `ivelo u zemqama EU--11.000 godi{we. 23 Procene iz osamdesetih godina pro{log veka su bile da }e oko 1.000 Grka 1997.6 miliona radnika iz [panije i Portugala pre}i u ostale zemqe EU.. to jest bilo je dovoqno podsticaja za seobu radne snage. Migracije posle pro{irewa EU na istok Da bismo imali neku osnovu za pore|ewe.1.000 radnika iz Gr~ke ili oko 10. 4. to jest jo{ uvek ekonomska nauka nije u stawu da na zadovoqavaju}i na~in predvidi migracije. Razvijeni su brojni ekonometrijski modeli kojima se procewuje obim i struktura migracija.000 [panaca je ve} `ivelo u ostalim zemqama tada{we Evropske zajednice. a oni se zasnivaju na kombinovawu elemenata iz pomenutih teorija migracije.000 qudi. godine taj broj je iznosio oko 340. Nivo dohotka u zemqama CIE je izme|u 22 Problem sa ekonometrijskim modelima koji procewuju migraciju najboqe ilustruje ~iwenica da se wihove procene drasti~no razlikuju ~ak i kada polaze od istih po~etnih podataka. [panije i Portugala). vratimo se za trenutak u pro{lost.novih’’ ~lanova su postojale.000. na pomenuto .starih’’ i . a 1987. 80 .2. I u ovom slu~aju razlike u razvijenosti izme|u . Stvarna migracija je bila daleko ispod ovog broja.22 Sve u svemu. Stimulativni i destimulativni faktori Gde se uop{te nalaze podsticaji migracijama sa istoka? Pre svega u razlikama u razvijenosti i `ivotnom standardu (ove razlike su znatno ve}e nego {to su bile u vreme prikqu~ewa Gr~ke. 4. I u slu~aju Portugala do{lo je do skromnih migracija. godine taj broj je bio mawi za oko 20. iako su ekonometrijske procene iz tog perioda bile znatno druga~ije..2. Kada se analiza postavi u ovaj kontekst uo~avaju se brojni metodolo{ki problemi koji su izvan opsega na{eg priloga. Podaci upu}uju na zakqu~ak da je migracija bila skromna. a 1991. U vreme prikqu~ewa [panije (1986) oko 490. Kao {to vidimo u toku jedne decenije do{lo je do priliva oko 100.. Shodno ovom primeru ne bi trebalo o~ekivati ni neka masovna preseqewa iz EU--10.pro{irewe na jug’’.Bo`o Stojanovi} produktivnost imigranata u zemqi doma}ina ve}a od grani~nih tro{kova wihove integracije.23 Tako je oko 447. u stru~noj literaturi dominira mi{qewe da procesi migracija nisu dovoqno empirijski analizirani. Potrebno je ipak biti ne{to precizniji.

Postoje tri glavna uzroka opadawa populacije u zemqama u tranziciji: emig24 U Sloveniji i Ma|arskoj najve}i deo populacije govori engleski (od onih koji govore neki strani jezik). to jest broj stanovnika po~eo je da stagnira (Bugarska.novih’’ ~lanica EU.24 Podaci ukazuju na to da su radnici (oni koji planiraju migraciju) u EU--10 relativno dobro pripremqeni. ^e{ka). treba biti oprezan u tuma~ewu. gde bez sumwe spada i znawe stranih jezika.skrivena nezaposlenost’’ -. Postoje i faktori koji }e delovati destimulativno na migracije u EU--15. ^e{koj. {ta pokazuju demografski trendovi?25 Zemqe u tranziciji su u posledwoj ~etvrtini pro{log veka okon~ale demografski rast.. Procene su da }e posle 2010. u zemqama u tranziciji. Usled sna`nog pritiska konkurencije na unutra{wem tr`i{tu do}i }e do neophodnog strukturnog prilago|avawa. Slovenija) ili ~ak opada (Poqska. to jest . Postavqa se ~esto i pitawe da li su radnici iz EU--10 spremeni da se ukqu~e na tr`i{ta rada EU--15? Jedan od va`nih pokazateqa kvaliteta migracionog potencijala predstavqa znawe jezika zemqe u koju se planira migracija. Zna~ajno je zastupqen i nema~ki jezik dok je poznavawe francuskog gotovo zanemarqivo.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive 30 i 40 procenata wegove vrednosti u EU--15. na dugi rok su neodr`ivi. daleko je iznad u~e{}a u zemqama EU--15 (ve} smo pomenuli da je to posebno izra`eno u slu~aju Poqske). Poqskoj i Slova~koj.. Ma|arska. U~e{}e zaposlenih u poqoprivredi. Posle 1989. Visoko u~e{}e zaposlenih u poqoprivredi -.. godine u svim zemqama CIE stanovni{tvo po~eti da opada.starih’’ i . 25 Videti tabele 4 i 5 u statisti~kom dodatku.i nizak nivo produktivnosti ovog sektora. Pre svega. U grani~nim regionima izme|u . a razumqivo je da }e biti sve pripremqeniji u budu}nosti. godine samo je Slova~ka zabele`ila rast stanovni{tva.to je zapravo . podi`e mogu}nost pronalaska atraktivnog posla i na doma}em tr`i{tu rada. Boqa obu~enost radnika.. Ruski jezik se u ve}em obimu koristi u balti~kim zemqama. Ovi podaci dodatno ukazuju na to gde }e potencijalni migranti biti najvi{e usmereni. 81 . u ovim zemqama. Mada. Ove razlike u ukupnom stepenu privredne razvijenosti i u zaradama smatraju se glavnim podsticajem migracija sa istoka. Rumunija. Videti tabelu 6 u dodatku. Drugi bitan izvor potencijalne migracije jeste posledica postoje}eg stawa u poqoprivredi. nivo zarada se kre}e od 20% do 60% visine zarada s druge strane granice.skrivena nezaposlenost’’ u poqoprivredi posta}e otvorena i stvori}e se dodatni migracioni potencijal.

Analiti~ari su procenili da u slu~aju EU ne}e delovati pomiwani . S druge strane. Stanovni{tvo u EU--15 stari. a posebno je primetan porast u~e{}a osoba preko 65 godina (u narednim decenijama u~e{}e ove starosne grupe }e rasti). opada u~e{}e lica (s izuzetkom Irske) u starosnoj dobi izme|u 15 i 64 godine -. jeziku (pre pridru`ivawa EU--10 bilo je u EU jedanaest oficijelnih jezika). a ostale zemqe }e biti suo~ene sa mawim u~e{}em lica preko 65 godina.radno sposobnog stanovni{tva. Procene mogu}ih migracija Provedena su brojna istra`ivawa u ciqu ..2. proces pridru`ivawa podrazumeva usvajawe odre|enih standarda u oblasti qudskih prava. ali ne}e bitnije podsta}i novu migraciju. ali i relativno ve}im u~e{}em stanovni{tva do 15 godina. Smawuje se broj radno sposobnog stanovni{tva. Bugarska i Ma|arska bi}e zahva}ene istim procesima kao i zemqe zapadne Evrope. Migranti koji su ve} unutar EU--15 ~ine . pa shodno tome rastu i {anse da se dobije zaposlewe na doma}em tr`i{tu rada. treba imati u vidu ~iwenicu da EU--15 ne predstavqa homogenu kulturnu celinu. tako da }e migracije iz politi~kih razloga biti svedene na minimum (u po~etnim godinama tranzicije odvijale su se migracije etni~kih i religijskih mawina). ^ak se mo`e o~ekivati da za nekoliko decenija neke od ovih zemaqa postanu atraktivne za radnike sa strane. Pored toga. Estoniji i Letoniji u~e{}e stanovni{tva izme|u 20 i 60 godina starosti u ukupnoj populaciji po~iwe da opada. ve} da }e taj pritisak upravo iz demografskih razloga opadati. Stoga se mo`e zakqu~iti da ovo podru~je ne}e biti region stabilnog migracionog pritiska. Kona~no.2. {to tako|e ne deluje podsticajno na migracije. religiji. a onda sledi Austrija. 4. network’’ efekat.tvrdo jezgro’’ migracije i oni }e bitno uticati na destinacije budu}ih migranata.. Utvr|eno je da se kao najpo`eqnija destinacija migranata pojavquje Nema~ka. smawewe stope ra|awa i porast stope mortaliteta (o~ekivano trajawe `ivota u prvoj deceniji tranzicije je smaweno).sondirawa’’ terena. Kada se uporede ovi procesi sa o~ekivanim procesima u tranzicionim privredama prime}uju se neke razlike. izme|u ostalog. ve} da je re~ o razli~itim tradicijama.. Kako izgleda starosna struktura stanovni{tva? U Ma|arskoj. Nije neva`no ni pita- 82 . jedan od va`nih razloga velike razlike u mobilnosti rada u SAD i razvijenim evropskim zemqama. Ovo je.Bo`o Stojanovi} racija dela stanovni{tva tokom prvih godina tranzicije.

ima u vidu trajnu migraciju. Posmatrano iz ovog ugla migracije mogu biti razli~ite: trajna. al. a isto tako mogu i oni koji su odlu~ili da trajno ostanu izvan zemqe porekla da promene mi{qewe. privremeni migranti mogu promeniti odluku i postati trajni.zemqe doseqenika’’: SAD.The Impact of EU enlargement on migration flows’’. Za wih se izjasnilo ispod 5% svih potencijalnih migranata koji su u~estvovali u istra`ivawu.26 Potrebno je re}i nekoliko re~i i o tome u kojem obimu se mo`e o~ekivati migracija.. . Home Office Online Report 25. mnogo mawi }e biti broj stvarnih emigranata (to se proverava tako {to se uzimaju u razmatrawe konkretni potezi koje radnici preduzimaju u ciqu pripreme za migraciju: konkurisawe za radna mesta u inostranstvu.. Ovakva kretawa iz jedne grupe migranata u drugu nije mogu}e precizno predvi|ati. Utvr|eno je i to da su potencijalni migranti mladi qudi.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive we koliko potencijalni migranti nameravaju da ostanu izvan zemqe porekla. dobro obrazovani i sna`no motivisani. istra`iva~e je prvenstveno zanimalo da li }e one biti masovne ili ne. 2003. aktivnosti usmerene na re{avawe stambenog problema u slu~aju preseqewa i sli~no). Istra`iva~i su skrenuli pa`wu i na slede}i nalaz: uprkos znatnom broju onih koji su iskazali spremnost da emigriraju. Poqaka i Slovaka. a za Nema~ku su se u najve}em procentu izjasnili Ma|ari. prodaja imovine. Holandija i Skandinavija su na samom dnu rang-liste atraktivnosti. Kanada i Australija. Novinari i politi~ari olako su iznosili procenu da }e izme|u 20 i 40 miliona isto~nih Evropqana emigrirati na Zapad (procena se dodu{e odnosila ne samo na zemqe kandidate za ~lanstvo u EU ve} i za zemqe biv{eg Sovjetskog Saveza). Istra`ivawa su pokazala da veoma mali broj radnika iz EU--8. Naravno. koji razmi{qa o migraciji. U Poqskoj i Ma|arskoj visoko kotiraju i standardne .. dok Ma|ari preferiraju Austriju. ali i o destinacijama gde }e se rad seliti (u najve}em broju u susedne dr`ave). Naime. Italija. Nema~ku na prvo mesto masovno isti~u ^esi. 83 . Ovo re~ito govori i o uzrocima migracije (da se privremenim zaposlewem u zemqi vi{eg dohotka ostvari dodatni prihod). Procene razli~itih institu26 Za detaqniji uvid u pregled pomenitih istra`ivawa videti: C. et. Na pitawe u koju zemqu bi trajno oti{li odgovor je bio SAD za ve}inu ^eha. Francuska. Dustamann. privremena ali dugoro~na (na nekoliko godina) i privremena ali kratkoro~na (sezonski rad).

cit. The World Economics..29 Prema drugim proce27 Videti: Bauer & Zimmermann. Lammers.000 u Austriju. T. izme|u 3% i 5% stanovni{tva iz .. Briker (Brücker) i Boeri (Boeri) procewuju da }e u periodu od deset godina nakon ukidawa prepreka slobodnom pristupu na tr`i{ta rada EU--15.. 2000).5 miliona. .pro{irewa na jug’’).Bo`o Stojanovi} cija se razlikuju (ponekad su razlike u procenama tolike da je te{ko poverovati da je u pitawu isti problem). u ove zemqe ukupno u}i oko 1. Procewuje se da }e u peridou od 15 godina ukupan broj imigranata biti izme|u 2.27 Evropski institut za ekonomska istra`ivawa procewuje da }e tendencija priliva stranih radnika biti opadaju}a i da }e oko 80% svih imigranata biti usmereno na Nema~ku i Austriju (o~ekuje se nakon isteka tranzicionog perioda i omogu}avawa slobodnog protoka qudi godi{wi priliv od 220. {ezdesetih godina pro{log veka.000 i 13. Potrebno je pri pore|ewu podataka imati na umu da li je re~ o procenama migracija radno aktivnog stanovni{tva ili svih lica. Studie über die Auswirkung der EU-Erweiterung auf die Beschäftigung und die Arbeitsmärkte in den Mitgliedstaaten.6% i 0.novih’’ ~lanica (iako }e biti ve}i nego u slu~aju . 2002). 2. kada je Nema~ka sna`no podsticala dolazak stranih radnika. od ~ega }e biti oko 860.. 84 .3 i 3.28 Migracija u Veliku Britaniju }e prema svim procenama biti mala -izme|u 5. 1 (2001). . ukqu~uju}i sve zemqe. ali globalni zakqu~ak je isti: mo`e se o~ekivati umereni priliv radnika migranata iz . T.. No.How Will the Enlargement Affect the Old Members of the European Union’’.8 miliona migranata. Pomenimo i nekoliko konkretnih procena.starih’’ ~lanica EU iznosi}e izme|u 0.. Ibid. Brücker et. al. Challenges. vol. and Opportunities’’...novih’’ ~lanica pre}i u EU--15.novih’’ ~lanova EU (ukqu~uju}i i Rumuniju i Bugarsku) biti izme|u 3. Final Report. The Impact of Eastern Enlargement on Employment and Labour Markets in the EU Member States. Part 1: Analysis (Brussels. op.000. Intereconomics (May/June 2004). Brücker.000 godi{we (da bi ~italac shvatio koliko je ta cifra zanemarqiva potrebno je imati na umu da tr`i{te rada Velike Britanije obuhvata oko dvadeset osam miliona qudi). godi{wi nivo neto migracija nikad nije prelazio 220. odnosno u~e{}e imigranata u stanovni{tvu .. to jest priliv daleko ispod nivoa koji bi se mogao smatrati dramati~nim. Final Report (Berlin: European Integration Consortium. U ekonometrijskoj studiji ra|enoj za potrebe Ministarstva rada Nema~ke nalazi se procena da }e u periodu od 15 godina nakon osloba|awa pristupa tr`i{tu rada. 29 Videti: K.. Boeri & H.000 radnika. 28 Treba podsetiti na podatak da.000 qudi u Nema~ku i oko 40. Procewuje se da }e ukupni migracioni potencijal . s tendencijom opadawa).2 i 4.Eastern Enlargement and EU-Labour Markets: Perceptions.9%.4 miliona.

32 Analiza poqskog tr`i{ta rada data je prema istra`ivawima poqskih analiti~ara. 85 . rasla je iz godine u godinu da bi 2004. slabo obrazovani i stariji radnici). Kada se detaqnije analizira nezaposlenost u Poqskoj prime}uje se da ona razli~ito poga|a pojedine regione.skrivene nezaposlenosti’’ u poqoprivredi. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 10.).3%. i da }e tada imigranti predstavqati ne vi{e od 1.. o~ekivawa su da }e migracija dosti}i ta~ku kulminacije tridesetak godina nakon osloba|awa pristupa tr`i{tu rada EU-15.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive nama. cit. .rezervoar’’ radnika koji bi mogli da se pojave na tr`i{tu rada EU--15?31 Tr`i{te rada Poqske spada u tr`i{ta trada sa izrazito niskim stepenom fleksibilnosti.. godine iznosila 51. Naime.. promene u privrednoj strukturi nisu bile pra}ene odgovaraju}im promenama u kvalifikacionoj strukturi radne snage. 31 Videti: Krystina Iglicka (ed. Primer Poqske Kakve }e efekte na tr`i{te rada zemaqa koje se pridru`uju imati pristupawe EU--15? [ta mo`e da o~ekuje Poqska? Uzimamo namerno kao primer Poqsku budu}i da ona predstavqa najve}u privredu koja se pridru`uje EU--15 i istovremeno predstavqa najve}i . 30 Za procene agregatnog i godi{weg priliva iz CIE u EU videti tabelu 2 i 3. u K. 2003). Iglicka. pored ostalog i zbog nedostatka stanova.32 Pored ove registrovane nezaposlenosti procewuje se da je visoko u~e{}e i . ^italac }e lako uo~iti razlike izme|u zemaqa.30 4. Stopa zaposlenosti je 2002. Va`no je pomenuti i to da je pokretqivost rada unutar zemqe mala. stopa nezaposlenosti je visoka. ali }e uo~iti i zajedni~ki trend. Migration and labour markets in Poland and Ukraine (Warsaw: Institute of Public Affairs. Ovakva struktura nezaposlenih sli~na je za gotovo sve zemqe u tranziciji. godine dostigla nivo od oko 19%). kao i da razli~ito poga|a odre|ene socijalne grupe (ugro`eniji su oni koji prvi put tra`e zaposlewe. op. poqski autori posebno nagla{avaju da je re~ o nezaposlenosti koja je izazvana promenom privredne strukture. Za detaqniji uvid u tr`i{te rada Poqske videti: Bohdan Wyznikiewicz & Marcin Peterlik.7%. Kada analiziraju uzroke nezaposlenosti.1% stanovni{tva EU--15. a posebno je ote`avaju}a ~iwenica da se radi o tendenciji koja po svemu sude}i ne}e u kratkom roku biti promewena (1997.3.Integration with the European Union and Unemployment in Poland’’.

Ipak. treba imati u vidu da su ovo efekti koji se ne}e osetiti u kratkom ve} u relativno dugom roku. S druge strane. {to }e dodatno delovati na destimulisawe migracija. i privredni napredak u samoj Poqskoj. To su oni koji nisu u stawu da za sebe prona|u neko drugo re{ewe (wihov . ne treba o~ekivati da }e visko kvalifikovani radnici masovno odlu~ivati da potra`e posao van Poqske.Bo`o Stojanovi} [ta }e doneti prikqu~ewe EU--15? Pozitivni efekti na zapo{qavawe }e uslediti usled o~ekivanih vi{ih stopa rasta u Poqskoj (ovo bi zahtevalo dodatno analizu za koju nemamo prostora). Stoga ne treba o~ekivati ni wihove masovne migracije na zapad. Ko }e ipak emigrirati? Deo mladih qudi koji su nezaposleni }e sasvim sigurno potra`iti zaposlewe van granica Poqske. to jest onih koji tragaju za vi{om zaradom. a i pored toga broj radnika iz Poqske je u ovim podru~jima relativno visok. Najpre. Treba imati u vidu i to da ve}ina radnika koji su bez posla (a to su pre svega nedovoqno obu~eni i stariji radnici) nije u stawu da se ukqu~i na zahtevna tr`i{ta rada EU. kao {to smo rekli.oportunitetni tro{ak’’ je nizak). Ipak. treba se podsetiti da je glavna destinacija potencijalnih emigranata iz Poqske nema~ko tr`i{te rada. ali i zbog mogu}nosti da Poqaci potra`e zaposlewe unutar EU--15. o~ekuje se..33 Razlika u zaradama u pograni~nim delovima Poqske i Nema~ke mawa je nego kada se posmatraju razlike za zemqe u celini. Stopa nezaposlenosti u Nema~koj je visoka. Poqski analiti~ari doma}eg tr`i{ta rada smatraju da ne treba o~ekivati masovan odliv Poqaka na tr`i{ta rada EU--15 iz nekoliko razloga.. zaposlewe van granica Poqske }e potra`iti i deo visko obrazovanih koji ve} imaju zaposlewe. pa je te{ko o~ekivati da }e biti na raspolagawu veliki broj atraktivnih poslova za strane radnike. Mo`e se o~ekivati zna~ajnije ukqu~ivawe na nema~ko tr`i{te rada u pograni~nim podru~jima. 86 . Ova grupa radnika }e na tr`i{tima rada EU--15 uglavnom prihvatati sezonske poslove.oportunitetni tro{ak’’ je znatno vi{i). budu}i da zarade u inostranstvu ne}e biti razli~ite u odnosu na one koje mogu dobiti u Poqskoj u tolikoj meri da bi podstakle wihovu masovnu seobu (wihov . Uzrok le`i u tome {to porodice radnika koji rade u Nema~koj zapravo 33 Nema~ka primewuje specijalne re`ime u grani~nim regionima. Pored toga. to jest data je diskreciona mo} lokalnim vlastima da prema potrebi tr`i{ta rada daju dozvole za rad qudima s druge strane granice.

kanala’’ preko kojih }e se ovaj uticaj na tr`i{ta rada ispoqavati: porast razmene (trgovine).34 Na jednoj strani su poslovi koji podrazumevaju visoko obu~ene radnike.. Procewuju se ne samo agregatni efekti nego i efekti po pojedinim regionima. Tr`i{te rada stranih radnika u Poqskoj podeqeno je na dva dela. Ove analize postoje kod gotovo svih zemaqa.onih koji su elitno pla}eni i zahtevaju visoko obrazovanu radnu snagu -.. Na to upu}uje i postoje}a situacija na tr`i{tu rada. a u znatno mawoj meri i kod . radnike anga`ovane u formalnom sektoru. Nema~ka-Poqska i sli~no).starih’’ ~lanica.. Posledice pro{irewa EU na tr`i{ta rada Pro{irewe EU na istok uve}a}e jedinstveno tr`i{te i izazva}e porast konkurencije u . Ne treba zanemariti ni ~iwenicu da }e jedan deo radnih mesta u Poqskoj -. ne bi trebalo o~ekivati da }e se na ra~un zemaqa EU--15 primetnije smawiti stopa nezaposlenosti u Poqskoj. pa ~ak i gradovima.35 U nastavku }emo re}i ne{to vi{e o svakom od wih. Iako je veoma te{ko izolovati pojedina~ne uticaje.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive `ive u Poqskoj. ali zna~ajno je u~e{}e i radnika iz Vijetnama. strane direktne investicije i migracije (seqewe proizvodnih faktora unutar jedinstvenog tr`i{ta). Re~ je o radnim mestima u multinacionalnim kompanijama i wih obi~no zauzimaju qudi iz SAD ili EU. op. Na drugoj strani su poslovi koji zahtevaju slabije obu~ene radnike. Veliki broj analiza ove vrste ra|en je za parove susednih zemaqa (Austrija-Slovenija. Radnici koji se ukqu~uju na ovo tr`i{te rada uglavnom dolaze iz susednih zemaqa (najvi{e iz Ukrajine).. sezonske radnike.. 5.zaposednut’’ od stru~waka koji }e dolaziti iz .novim’’ ~lanicama. Ma|arska-Austrija. mogu}e je izdvojiti tri osnovna . To su mlade i dobro obrazovane osobe koje u Poqskoj ostaju ograni~eno vreme. 87 . 34 35 Videti: Iglicka. O~ekuje se porast produktivnosti (pogodnosti ekonomije obima) i smawewe nivoa cena.starih’’ ~lanica EU.biti . to jest wihovi tro{kovi su ni`i od tro{kova migranata koji dolaze iz udaqenih podru~ja. Ovaj deo tr`i{ta rada se dodatno diferencira na stalne radnike.. Re~ju. cit. Pro{irewe na istok }e na razli~ite na~ine (direktno i indirektno) uticati na stawe i procese u oblasti tr`i{ta rada i zapo{qavawa. ilegalno zaposlene radnike i sli~no.

Dobitak po osnovu razmene je ve}i ukoliko su razlike u raspolo`ivosti proizvidnih faktora ve}e. spoqna trgovina izme|u ove dve zemqe }e dovesti do izjedna~avawa zarada istih grupa radnika. teorija ka`e da }e u slobodnoj razmeni do}i do pada kapitalno intenzivne proizvodwe kod prve i rasta kapitalno intenzivne kod druge zemqe. a kod druge kapitalno intenzivna proizvodwa (mnogo kapitala a malo rada i to visoko kvalifikovanog). Obstfeld. Ako kod jedne zemqe dominira radno intenzivna (mnogo rada ni`e kvalifikacije i malo kapitala). ve} smo konstatovali da neoklasi~na teorija me|unarodne trgovine tvrdi da slobodna razmena i slobodno kretawa faktora proizvodwe predstavqaju supstitute. proizvodwa se odvija u re`imu konstantnih prinosa (spisak nije potpun). to jest do rasta kapitalno intenzivne proizvodwe kod prve i pada radno intenzivne proizvodwe kod druge zemqe. a nadnice slabije obu~enih }e opasti u razvijenim a porasti u mawe razvijenim zemqama. Pored toga.egzogenom porastu cene proizvoda odgovara pove}awe relativne cene proizvodnog faktora koji intenzivnije u~estvuje u wegovoj proizvodwi -. Ova teorija po~iva na nekoliko veoma restriktivnih pretpostavki: sva tr`i{ta su savr{eno konkurentna (ukqu~uju}i i tr`i{ta proizvodnih faktora). a druga sa mnogo slabo obu~enih i malim brojem dobro obu~enih radnika..kada se `eli naglasiti da }e porast razmene dovesti do negativnih efekata za radnike slabije obu~enosti u razvijenim zemqama. obe zemqe imaju dostup istim tehnologijama. Kakve bi posledice uve}awe razmene izme|u ovih zemaqa moglo imati na tr`i{ta rada? [ta ka`e ekonomska teorija? Slobodna razmena izme|u dve zemqe pove}ava blagostawe i jedne i druge strane. Krugman & M. Razmena }e uticati i na promene cena proizvodnih faktora. 2000).36 Ako jedna zemqa raspola`e sa mnogo kvalifikovane radne snage i sa mawe slabo obu~ene radne snage.Bo`o Stojanovi} 5.Stolper-Samuelsonovu teoremu’’ -. Nadnice visoko kvalifikovanih radnika }e porasti u razvijenim i opasti u mawe razvijenim zemqama. Stolper-Samuelsonov efekat zapravo odgovara na pitawe ko u 36 Videti: P. to jest oba procesa vode izjedna~avawu cena proizvodnih faktora. International Economics (Addison-Wesley Publiching Company. Posledice uve}ane razmene Ukidawe granica i drugih ograni~ewa otvori}e prostor za intenzivirawe razmene izme|u EU--15 i EU--10. 88 .1. Obi~no se u ovom kontekstu poziva na .

novih’’ ~lanica pre prikqu~ewa dostigao granicu. Za detaqniji uvod u strukuru uvoza i izvoza zemaqa u tranziciji videti: R.. Kova~evi}..Uticaj Evropske unije na trgovinsku politiku zemalja u tranziciji Centralne i Isto~ne Evrope’’.37 Zemqama CIE ostavqen je rok da to u~ine do 2002.novih’’ ~lanica EU voditi ujedna~avawu cena proizvodnih faktora.novih’’ ~lanica EU ne}e nakon prikqu~ewa . 21.Is There Any Potential in Trade in Sensitive Industrial Goods Between the CEESs and the EU?’’. Ovakva struktura razmene se i realizuje. 3 (1998). Shodno pomenutoj teoriji me|unarodne razmene. dok je u EU--15 situacija obrnuta. The World Economy.starih’’ i . a odre|eni stepen za{tite bio je zadr`an samo u poqoprivrednoj proizvodwi i kod takozvanih . Od perioda ulaska u tranziciju struktura spoqne razmene ovih zemaqa drasti~no se promenila u odnosu na strukturu razmene u vreme centralno planskog sistema. EU--15 }e izvoziti kapitalno intenzivne a uvoziti radno intenzivne proizvode.starih’’ i . to jest da li }e padati zarada slabije 37 Neki analiti~ari tvrde da je postoje}i obim razmene izme|u . Ekonomska misao. vol. ali raste i u~e{}e takozvane intra-industrijske trgovine (uvoze se i izvoze proizvodi istih grana). EU je 1997. a u~e{}e sirovina je opalo sa 50% u vreme planskog sistema na ispod 25% sredinom devedesetih godina.. . Kakve su procene u slu~aju EU? Analiti~ari procewuju da razmena izme|u .starih’’ i . I pre pro{irewa 2004. godine izvoz skoro svih industrijskih proizvoda iz CIE u EU bio je liberalizovan. 89 .novih’’ ~lanica EU? Zemqe u tranziciji se mogu smatrati zemqama gde je obilan rad a oskudan kapital (radno intenzivna proizvodwa)..novih’’ ~lanica jedinstvenom tr`i{tu biti drasti~no uve}ana. Brenton & F. godine.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive zemqi ima koristi kada ona trguje sa drugom zemqom: koristi od me|unarodne trgovine imaju vlasnici onih faktora proizvodwe u kojima zemqa obiluje.starih’’ i .. dok }e pona{awe zemaqa u tranziciji biti obrnuto. No.. Di Mauro.. Porast intra-industrijske trgovine prvenstveno je posledica porasta stranih direktnih investicija. No. Kako izgleda razmena . U~e{}e industrijskih proizvoda u izvozu je poraslo. Videti: P. 3--4 (jul-decembar 2000).. 38 Grubel-Lojdov indeks (jedna od mera intra-industrijske trgovine) porastao je u svim zemqama EU--8. XXXIII.. izuzev Letonije i Litvanije.. . dok vlasnici faktora proizvodwe u kojima zemqa oskudeva trpe gubitke..osetqivih proizvoda’’.. 38 Da li se mo`e o~ekivati da }e ovaj obrazac razmene izme|u . godine eliminisala prakti~no sve carine na uvoz proizvoda iz CIE.

Challenges.eksternom efektu’’ SDI..starih’’ ~lanica. 90 .. a deset godina nakon ujediwena.2. efekti porasta razmene . EU jeste glavni trgovinski partner zemaqa CIE i ona apsorbuje oko 70% wihovog izvoza.Eastern Enlargement and EULabour Markets: Perceptions. and Opportunities. to jest ne ostvaruje se u kratkom roku. pokazuje i primer Nema~ke.starih’’ i .. Strane direktne investicije Strane direktne investicije (SDI) uti~u na privredni rast preko porasta doma}e stope investirawa. Analiti~ari procewuju da se to ne}e desiti jer se radi o malom obimu razmene koji nije u stawu da izazove promene nivoa cena. Re~ je o . U ekonomskoj literaturi pomiwe se i . Kakve posledice ovo mo`e imati na tr`i{ta rada EU? U diskusijama na ovu temu naj~e{}e se 39 Da proces izjedna~avawa cena proizvodnih faktora ne ide ba{ glatko.... 5.pro{irewa na jug’’. pa tako ni promene cena proizvodnih faktora. Naime. porasta efikasnosti i konkurentnosti preuzetnih ili novih preduze}a i preko . ^ak unutar granica iste zemqe.novih’’ ~lanica EU na promene cena proizvodnih faktora bi}e zanemarqivi. transportni i transakcioni tro{kovi bi ograni~avali da razmena i seqewe proizvodnih faktora dostigne nivo koji bi mogao da uti~e na tr`i{ta rada .Bo`o Stojanovi} obu~enih radnika u EU--15 i rasti zarada ove grupe radnika u EU--8? Da bi se tako ne{to realizovalo razmena bi trebala da ima velike razmere. Boeri i Briker procewuju da }e do}i do porasta SDI u novim ~lanicama EU kao {to se de{avalo i u slu~aju .novih’’ ~lanica zna~ajniji. prisustvo stranih preduze}a na jednoj lokaciji pove}ava efikasnost ostalih preduze}a u stranom vlasni{tvu na istoj lokaciji. a s druge strane...39 ^ak i da je ponder . Preko ovih efekata SDI uti~u i na privredni rast u zamqama u tranziciji.efekat gomilawa’’ (agglomeration effect). Agregatno posmatrano. {aqe i signale novim investitorima o atraktivnosti zemqe doma}ina. bila je osetna razlika u zaradama (u privatnom sektoru) radnika u razli~itim delovima Nema~ke.. ali }e se ne{to sna`nije osetiti u odre|enim pograni~nim regionima gde je razmena intenzivnija (oko razmene je usmereno na susede i to uglavnom u grani~nim oblastima)..prelivawa’’ znawa i tehnologije na lokalna preduze}a. Videti: Boeri & Brücker. .. ali samo 4% ukupnog uvoza EU--15 poti~e iz ovih zemaqa.

Sinn. vi{e od polovine SDI iz EU--15 u EU--8 bilo je usmereno u specifi~ne privredne sektore: finansijske usluge.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive ~uje teza da }e do}i do nepovoqnih efekata po radnike slabijeg obrazovawa (radnici koji u~estvuju u radno intenzivnoj proizvodwii) u zemqama EU--15 usled masovnog izme{tawa proizvodwe na istok. tvrde analiti~ari. Za detaqniji uvid videti: H.investiraju iz patriotskih razloga’’ u Nema~ku. . a ne da preme{taju proizvodwu na . mo`e se o~ekivati mali uticaj na blagostawe radnika slabije obu~enosti u EU--15 i to u sasvim specifi~nim privrednim delatnostima i regionima..EU Enlaragement. op. Sinn. 41 Videti tabelu 8 u dodatku. Ovakva teza se ~esto ~uje i rado je upotrebqavaju politi~ari. 91 . 623 (December 2001).. javne monopole... 40 Tako je i nema~ki kancelar [reder nedavno pozvao doma}e preduzetnike da . kqu~ni faktor koji je podsticao investicije bio je pristup doma}em tr`i{tu. vol. CESifo Working Paper. {to }e pove}ati nezaposlenost ove grupe radnika u EU--15. Razlike u tro{kovima rada izme|u . procewuje se da je prostor za direktne investicije koje su rukovo|ene kriterijumom ni`ih tro{kova ve} prili~no ograni~en (Kina se pokazuje kao mnogo atraktivnije podru~je za investicije ako se posmatraju jedini~ni tro{kovi rada).lokacije jeftine radne snage’’. Migration and the New Constitution’’. 50/4 (2004).starih’’ i .. Kada se pogledaju podaci o kretawu SDI ne postoji dovoqno razloga da se tako ne{to o~ekuje. Mnoga mala i sredwa preduze}a iz EU--15 ve} su u velikoj meri iskoristila mogu}nost da delove svoje proizvodwe prebace na lokacije gde su ni`i tro{kovi proizvodwe usled ni`ih tro{kova rada. Za detaqniji uvid videti: H. Drugim re~ima. ...Stare’’ ~lanice ve} preduzimaju odre|ene mere usmerene da zadr`e investicije u zemqi. cit.novih’’ ~lanica postoje.40 Re~ je dakle proceni da }e do}i do masovne seobe radno intenzivnih tehnologija iz EU--15 u EU--10.41 Naime. 42 Videti: Lammers. Jedna od wih jeste smawewe poreza na dobit korporacija. komunikacije. Pored toga. No. ^ak i u slu~aju Slovenije direktni tro{kovi rada su ispod polovine direktnih tro{kova rada u Nema~koj.The New System Commpetition’’. Direktni tro{kovi rada u EU--10 su mnogo ni`i nego u Nema~koj i Velikoj Britaniji.. CESifo Economic Studies. W. a samo oko jedne petine ukupnih investicija bilo je usmereno u one grane gde ni`i tro{kovi rada igraju zna~ajnu ulogu i gde je u~e{}e slabije obu~enih radnika relativno visoko (tekstil. proizvodwa plastike i sli~no). . W.42 Stoga.

. Pored toga. oni }e se ukqu~ivati na razli~ite segmente tr`i{ta rada. faktora koji su specifi~ni za konkretne suituacije. Veoma je te{ko procewivati globalne efekte migracija. potrebno je imati u vidu da imigranti ne predstavqaju homogenu grupu. to jest razli~itog na~ina . {to se u krajwem ishodu mo`e odraziti kroz pad produktivno- 92 . Radnici koji dolaze sa strane ~esto su veoma dobro obrazovani. efekti migracija zavise od brojnih.starih’’ ~lanica EU su svoje odlu~ne zahteve za ograni~avawem slobodnog pristupa radnicima izvan EU--15 obrazlagali tezom da bi to dovelo do tri negativna efekta: smawewa zaposlenosti doma}ih radnika u EU--15. to jest te{ko je davati generalne zakqu~ke. Zadr`a}emo se samo na nekoliko kqu~nih momenata. kao i do velikih te{ko}a u funkcionisawu institucija dr`ave blagostawa. ali oni se retko bore za radno mesto sa visoko obu~enim doma}im radnicima. Posledice migracija Kona~no. Shodno tome. Detaqnija analiza posledica migracija podrazumevala bi suptilnu mikroekonomsku i makroekonomsku analizu {to je izvan opsega ovog priloga.odliv mozgova’’.. to jest na ovaj na~in se umawuje wen inovativni i kreativni potencijal. Pre svega. Re~ju.3.Bo`o Stojanovi} 5. kao i {ta }e se de{avati s fiskalnim optere}ewima. ve} za ona radna mesta koja zahtevaju slabiju obu~enost. kakav }e uticaj na tr`i{ta rada EU--15 imati migracije? Ekonomska analiza posledica migracija usmerena je na dva pitawa: kakav }e uticaj migracije imati na tr`i{te rada zemqe doma}ina (na nivo zarada i zaposlenost doma}ih radnika). dok su imigranti u Nema~koj uglavnom usmereni na poseban tr`i{ni segment -.apsorpcije’’ stranih radnika na doma}im tr`i{tima rada.. Sindikati iz . Gledano iz pozicije zemqe odakle odlazi radna snaga. obarawa zarada. da bi se procewivali efekti migracija mora se mnogo detaqa uzimati u obzir. Na primer. me|usobno povezanih. ve} su to osobe razli~itih radnih sposobnosti (u ekonomskim analizama oni se obi~no diferenciraju na dobro i slabo obu~ene). sasvim je razli~it tretman stranih radnika u Velikoj Britaniji i Nema~koj.slabije pla}ene poslove. Nije neva`no pomenuti i to da }e se efekti razlikovati i zbog razli~itih obrazaca prilago|avawa od zemqe do zemqe. U Velikoj Britaniji oni imaju mogu}nost da konkuri{u doma}im radnicima za radna mesta koja odgovaraju wihovom obrazovawu. naj~e{}e se kao problem pomiwe .

44 Kod migracija je re~ o dinami~nom procesu. kqu~ni efekti su na dohodak i zaposlenost.. Sve skupa dove{}e do toga da }e se nakon odre|enog perioda deo radnika migranata vra}ati u zemqu porekla (ova tendencija prime}ena je u slu~aju migranata iz Italije i Gr~ke).44 Drugo pitawe glasi da li }e do{qaci . efekat je nesumwivo pozitivan. pojavquje se i pozitivan efekat iskazan kroz razli~ite aktivnosti dijaspore.... to jest usmerava je da tra`i zaposlewe u onim regionima gde je mawe do{qaka. a u zemqama gde se rad seli dolazi do smawewa zarada usled porasta ponude rada. [ta mo`e o~ekivati zemqa doma}in? Ako je re~ o migracijama sezonskih radnika. S druge strane. Razlika u zaradama podsta}i}e priliv kapitala u zemqe niskih zarada {to }e podizati produktivnost rada. The Journal of Economic Perspectives. poslovne veze. vol.neto efekat’’ zavisi od slu~aja do slu~aja. na~in poslovnog pona{awa u zemqu porekla (oko 70% ukupnih SDI u Kini poti~e od brojne i finansijski mo}ne kineske dijaspore).45 43 Ganutqiva je . 45 Videti: G.. budu}i da se mewa odnos ponude i tra`we. Borjas ( Borjas) je zakqu~io da priliv radne snage pove}ava dohodak po stanovniku u zemqi doma}ina (on je to nazvao .bri`nost’’ koju je pokazao nama~ki kancelar [reder tvrdwom da ograni~avawe slobodnog priliva radnika iz EU--10 zapravo ide u korist ovih zemaqa -. dok }e oni radnici ~iji rad do{qaci zamewuju trpeti gubitke. 93 . J. Ako zarade ne bi padale u zemqi gde se radnici doseqavaju. .43 Ovaj efekat dodatno podsti~e selektivna imigraciona politika razvijenih zemaqa. Kakav }e biti . poslodavci ne bi imali podsticaja da ih zapo{qavaju. to jest da otvaraju nova radna mesta. Ipak. 2 (Spring 1995). Dijaspora prenosi novac. pritisak stranih radnika na doma}e tr`i{te rada podsti~e mobilnost doma}e radne snage. U zemqama odakle se radnici sele dolazi do smawewa ponude rada i do porasta zarada.odliv mozgova’’.The Economic Benefits from Immigration’’.imigracionim dobitkom’’). Sasvim suprotan }e biti efekat u slu~aju zemqe sa vi{im zaradama. to jest zaustavqa se . Brojne ekonometrijske procene potvrdile su wegov nalaz. znawe.spre~ava se da obu~eni radnici masovno napuste zemqu. Borjas. podstica}e preduze}a da pove}avaju tra`wu za radom i u krajwem ishodu do}i }e do podizawa zarada. Pored toga. 9. No.otimati’’ poslove doma}im radnicima i tako pove}avati nezaposlenost? Borjas smatra da }e oni radnici koji su komplementarni do{qacima biti na dobitku.. Kao posledica migracije dolazi do porasta konkurentnosti na tr`i{tu rada doma}ina i do promene u zaradama. kao odgovor na porast tra`we za radom tokom sezone.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive sti.

op. pa se proces prilago|avawa ne}e odvijati na pomenuti na~in. U Izraelu je u periodu 1990--2000. Re~ju. videti: Boeri & Brücker.46 U slu~aju EU--15.Bo`o Stojanovi} Treba imati u vidu da mikroekonomski i makroekonomski efekti priliva radnika zavise od toga da li je tr`i{te rada zemqe doma}ina fleksibilno ili ne. kao i zanemariv uticaj na pove}awe wihove nezaposlenosti. odnosno od onih koji vi{e zara|uju onima koji mawe zara|uju. utica}e na nezaposlenost bez bitnijeg uticaja na nivo zarada. opala stopa nezaposlenosti sa 9. Pored toga. Dr`ava blagostawa po~iva na preraspodeli -. tr`i{ta rada su nefleksibilna. [ta nam ka`u empirijske studije o uticaju ranijih migracija u EU na nivo zarada i zaposlenost doma}ih radnika? Ve}ina studija utvrdila je zanemariv uticaj (gledano agregatno) na smawewe zarada doma}ih radnika. migracija }e dovesti do dobitka i za zemqu doma}ina i za zemqu odakle radnici dolaze (posmatrano agregatno). a kratkoro~ni gubitnici }e biti radnici ~iji rad je supstituisan radom do{qaka. postoji visok stepen za{tite nezaposlenih (visoka primawa koja ostvaruju lica koja su ostala bez posla). ali oni }e se odraziti na regionalnom nivou.8% iako je stanovni{tvo poraslo za ~etvrtinu. poga|aju}i konkretne oblasti i konkretne radnike. Tako|e. Postoji jo{ jedna posledica priliva novih radnika i ona ne proizilazi iz nefleksibilnosti tr`i{ta rada. 47 Za detaqniji uvid u modele koji su kori{teni u ovim analizama.uzima se od bogatijih i daje siroma{nijim. u okolnostima nefleksibilnih zarada. Final Report (Berlin: European Integration Consortium. cit. ve} predstavqa posledicu postojawa institucija dr`ave blagostawa. Sna`ni sindikati i odredbe o minimalnoj zaradi spre~avaju prilago|avawe zarada na dole.47 Efekti }e postojati.6% na 8. kao i wihove rezultate videti: Bauer & Zimmermann. 94 . U obe zemqe tr`i{ta rada su bila u stawu da apsorbuju veliki broj imigranata zahvaquju}i fleksibilnosti tr`i{ta rada (zapravo fleksibilnosti zarada). niti do stvarawa prostora za otvarawe novih radnih mesta. Sli~ni procesi su se odvijali i u SAD. Ukoliko je tr`i{te rada fleksibilno u obe zemqe. {to ih destimuli{e da tra`e novo zaposlewe i da se prilago|avaju zahtevima tra`we za radom. The Impact of Eastern Enlargement on Employment and Labour Markets in the EU Member States. Priliv radnika. Radnici koji zara|uju iznad proseka pla}aju vi{e 46 Nije naodmet podsetiti na iskustvo SAD i Izraela. 2002). ove zemqe nisu imale problema sa imigracijim budu}i da su je efikasno ukqu~ile u privredni sistem. Kao posledica takvog stawa ne}e do}i do smawewa zarada usled pritiska ponude rada.

49 6. Ochel.EU Enlaragement. Journal of Labor Economics. CESifo Economic Studies. Sinn & W. Posmatrano u kontekstu na{e teme to zna~i da }e zapravo imigranti upla}ivati u javne fondove mawe nego {to iz tih fondova dobijaju. odnosno odlagawe slobodnog pristupa tr`i{tima rada EU--15 na nekoliko godina ne}e re{iti probleme zapo{qavawa u ovim zemqama. Wega traba tra`iti na drugoj strani -. kao desetogodi{wi ciq postavqeno je stvarawe pretpostavki da EU postane najkonkurentnija ekonomija na svetu zasnovana na znawu i visokoj tehnologiji. Prirodno je da ni tr`i{te rada nije moglo da ostane po strani. vol. 50/4 (2004).48 Upravo pomenuti efekat slu`i kao argumentacija zbog ~ega zemqe spre~avaju pristup stranim radnicima ni`eg stepena obu~enosti. W. Da bi se izneta teza boqe razumela potrebno je imati u vidu globalni kontekst unutar kojeg se celokupni proces odvija: globalizaciju (neki autori smatraju da pro{irewe EU na istok predstavqa zapravo proces globalizacije samo ograni~en na regionalni nivo). Ograni~avawe migracija sasvim sigurno nije re{ewe. a za konkretne podatke u slu~aju Nema~ke videti: H. Pomenuti efekat je sna`niji {to je nivo radnih sposobnosti imigranata ni`i. . 17 (1999). cit.. 41 (2003).Social Union.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive od radnika koji zara|uju ispod proseka. Journal of Common Market Studies.. do}i }e u pitawe institucije dr`ave blagostawa. 49 Videti: Lammers. godine otvoriti 15 miliona novih radnih mesta. J. . 95 . G Sve u svemu.imigracioni magnet’’. No. tako|e H.Immigration and welfare magnets’’. Migration and the New Constitution’’. Sinn. odnosno i wega je zahvatio 48 Videti: G.liberalizaciji tr`i{ta rada kako u EU--15 tako i u EU--10. godine. Ovo se u ekonomskoj literaturi naziva . Ili. Re{ewe: fleksibilna tr`i{ta rada U ve} pomiwanoj Lisabonskoj strategiji. Borjas. Convergence and Migration’’. Gledano iz ugla tr`i{ta rada potrebno je do 2010. drugim re~ima.. iz 2000.. . op. Tradicionalna dr`ava blagostawa nije odr`iva ukoliko se dozvoli slobodna migracija i ukoliko se imigrantima omogu}i isti tretman kao i doma}im radnicima. da bi socijalna dr`ava pre`ivela bar jo{ neko vreme neophodno je ograni~avawe migracija ili izuzimawe migranata iz pogodnosti koje imaju doma}i radnici. No. W.

Irska. stawe u 2003. . a nedostatak ~ine nedovoqna preduzetni~ka aktivnost. Portugal. E. 1999. Na dnu (posledwih pet na rang-listi) su: Slovenija. kada se posmatraju u odnosu na konkurente. Uzroci bolesti pokazuju kako bi trebalo da izgleda i lek. Rydeman & M. rad je postao mobilniji. ve} o promenama koje }e trajno izmeniti stawe i odnose koji su bili vezani za ovo tr`i{te.Auf dem Schwelle zu einer globallen. Kakva je trenutna situacija u EU--15 u odnosu na okru`ewe? Analize evropskih institucija pokazuju da privrede EU imaju nekoliko prednosti. Boyer. 96 . ~ak toliko da neki analiti~ari smatraju da je dovedeno u pitawe i wihovo postojawe.Nova ekonomija’’ donela je sa sobom nove kriterijume i stvorila potrebu za stalnim prilago|avawima. No. Quarterly Journal of Economics. ukoliko im se na taj na~in smawuju tro{kovi.The Lisbon Strategy and Business Priorities in EU--25’’. godini bilo je slede}e. in: OECD.. Nepovratno je izmewen .. Na vrhu rang-liste zemaqa klasifikovanih prema stepenu fleksibilnosti tr`i{ta rada nalaze se (pomenu}emo samo prvih pet): SAD. Rose. 117 (2002). .. Ne}emo detaqnije ulaziti u obrazlagawe. Törnell. {to stvara veliki pritisak na doma}a tr`i{ta rada. ali skrenu}emo samo pa`wu na jednu empirijski utvr|enu ~iwenicu: zemqe koje su se zatvarale imale su ni`e stope privrednog rasta od onih koje su se otvarale i ukqu~ivale u integracione tokove. Benchmark Report 2004 (Confederation of Swedish Enterprise. .50 Nije re~ o promenama koje su sezonskog (prolaznog) karaktera.Bo`o Stojanovi} nezadr`ivi talas globalizacije.svet rada’’. ukqu~ivawe u svetsku privredu i izlagawe svetskoj konkurenciji predstavqa neminovnost i nema razumnu alternativu. 52 Videti: J. visoko poresko optere}ewe i nagla{eno rigidna tr`i{ta rada. . Die Weltwirtschaft von morgen: Ein neues goldenes Zeitalter. Schwartz.52 Prema tome. znawe je postalo glavni proizvodni faktor. Estonija. Francuska i Nema~ka.. ali i nekoliko ozbiqnih nedostataka. Preduze}a se odlu~uju da delove proizvodwe lociraju u razli~itim dr`avama. Frankel & A. Poqska. . Beograd 2001. u: Globalizacija i tranzicija. Danska..Efekti procesa globalizacije na tr`i{ta rada’’. Stojanovi}. Institut dru{tvenih nauka. 50 Videti: B. K. Novi odnosi sna`no su uzdrmali sindikate. 2004). Dobru stranu predstavqa neprekidna liberalizacija tr`i{ta i dobro razvijen sektor visokih tehnologija.53 Prema istra`ivawu koje je finansiralo udru`ewe {vedskih sindikata.. 51 Videti: P. 53 Videti: A. Kelly & N. a do{lo je i do podizawa konkurentnosti na ovom tr`i{tu. Ma|arska.51 Tr`i{te rada je postalo dinami~nije.An Estimate of the Effect of Common Currencies on Trade and Growth’’. auf Wissen basierenden Gesellschaft’’.

55 Naime. razlika u institucijama tr`i{ta rada dovodi do razli~itih efekata procesa prilago|avawa na iste spoqa{we {okove. u stopi rasta BDP-a i u fiskalnom sistemu. De Gruwe.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive Kao re{ewe problema nedovoqne konkurentnosti name}e se stvarawe pretpostavki za podsticawe preduzetni{tva i privrednog rasta. a vi{i stepen mobilnosti izra`en je samo kod mladih i obrazovanih radnika). Podsticawe preduzetni{tva i reforma poreskog sistema (izme|u ostalog visoko je optere}ewe rada) ne spadaju u na{u temu. tako da }emo se zadr`ati samo na potrebi promene odnosa na tr`i{tima rada. Poznato je i to da je funkcionisawe monetarne unije . Cole. Lubarda. a delovala bi podsticajno i na unapre|ewe fleksibilnosti tr`i{ta rada u celini. U uslovima monetarne unije nema mogu}nosti devalvacije. Pretence Hall. CID. 97 . Sremski Karlovci-Novi Sad 2004. Takvu poziciju zastupa i ameri~ki ekonomista Krugman. Monetarna unija zapravo podsti~e integraciju. Evropsko radno pravo. u pravnom sistemu. De Gruve ina~e smatra da EU--15 ne predstavqa . pa se problemi prilago|avawa na promene na me|unarodnom tr`i{tu prebacuju direktno na tr`i{te rada.. {to podrazumeva i stvarawe jedinstvenog tr`i{ta rada. Beograd 1997. EMU in Perspective (Financial Times. Analiti~ari evropskog tr`i{ta rada nagla{avaju da je Evropi neophodna mnogo ve}a mobilnost rada. Ekonomija monetarne unije. Owen & P. u institucijama tr`i{ta rada. 1999). Institut za evropske studije. {to }e se odraziti i na privredni rast. a za kompleksnu analizu faktora od kojih zavisi uspe{no funkcionisawe monetarne unije (posebno analizu uticaja na tr`i{ta rada) videti: P. 55 Za makroekonomske posledice razli~itog stepena centralizacije kolektivnog pregovarawa videti: B. odnosno tvrde da je neophodno da ona bude dva do tri puta ve}a nego {to je trenutno (mawe od 2% gra|ana EU `ivi izvan granica svoje zemqe. Pre svega. Podgorica 2004. Izdava~ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a. Stojanovi}. Tr`i{ta rada i problemi zaposlenosti u Evropskoj uniji..skupqe’’ (izaziva vi{e tro{kove) ukoliko postoje ve}e razlike u nezaposlenosti. Ovo 54 Za uvid u evropsko radno pravo videti: B. Drugi razlog u prilog fleksibilnom tr`i{tu rada jeste postojawe i funkcionisawe monetarne unije. Tako|e: D. Stoga bi migracija radnika sa istoka podigla mobilnost rada u EU.optimalnu valutnu oblast’’. fleksibilno tr`i{te rada podstaklo bi mobilnost evropskih radnika.54 Bez funkcionalnog i visiko konkurentnog tr`i{ta rada EU }e gubiti na konkurentnosti. Uspostavqawe fleksibilnog tr`i{ta rada name}e se kao neminovnost iz nekoliko razloga.

Zemqe sa decentralizovanim kolektivnim pregovarawem spremnije su da se suo~e sa spoqa{wim {okovima od zemaqa sa sredwim i visokim stepenom centralizacije.56 Nu`no je i smawiti postoje}e subvencije nezaposlenim. Potrebno je da institucionalni okvir tr`i{ta rada bude tako postavqen da podsti~e poslodavce da pove}avaju tra`wu za radom (nude nova radna mesta) i.nova konkurencija’’ zasnovana na znawu promovi{e sistem do`ivotnog obu~avawa i neprestanog prilago|avawa. 86/2 (1996). Primera radi u svim zemqama ~lanicama EU identifikovano je rastu}e u~e{}e radnika vi{eg nivoa obrazovawa me|u nezaposlenim. Kompenzacija nezaposlenim ne treba da bude previsoka niti dugoro~na. stepen zaposlenosti. Pored toga. . Lindbeck & D. i ovde treba biti oprezan budu}i da vi{i nivo obrazovawa ne zna~i sam po sebi i garanciju zapo{qavawa. Vi{i nivo obrazovawa podrazumeva i mogu}nost ve}e prilagodqivosti radne snage. da bi se izbegla opasnost da radnici izgube interes da tra`e novo zaposlewe.57 Prakti~no. a ne defanzivna za{tita ve} postoje}ih poslova. Snower. American Economic Review. J. 57 Mada. ni`i nivo za{tite radnika i mnogo ve}u prilagodqivost tr`i{ta rada na promene u tra`wi za radom.mawi su tro{kovi prilago|avawa zahtevima monetarne unije ukoliko su tr`i{ta rada fleksibilna. . Da bi se pove}ao nivo zaposlenosti u postoje}im uslovima globalne ekonomije potrebna je ofanzivna strategija podsticawa tra`we za radom. Na taj na~in jedino mo`e da se postigne ukqu~ivawe u svet rada onih radnika koji su postali (i onih koji }e to uskoro postati) tehnolo{ki vi{ak. Najpre. To jasno nagla{ava ~iwenicu da bi prioritet trebalo da ima kako ulagawe u formalno obrazovawe tako i ulagawe u dodatno obrazovawe na samom radnom mestu.Bo`o Stojanovi} je va`no pitawe i za zemqe koje nameravaju da se prikqu~e monetarnoj uniji -. To podrazumeva fleksibilne ugovore o zapo{qavawu. Podaci nedvosmisleno potvr|uju da su dugoro~no nezaposleni radnici ni`ih kvalifikacija i globalno ni`eg obrazovawa. No. U ciqu ostvarewa ve}e profesionalne i geografske mobil56 Videti: A.. 98 .. shodno tome.Reorganization of firms and labor-market inequility’’. va`na je i permanentna edukacija da bi radnici bili u stawu da odgovore promenama u tra`wi za radom. neophodna je decentralizacija procesa kolektivnog pregovarawa. Da bi se to postiglo potrebno je do|e do promena u nekoliko bitnih segmenata. Fleksibilno tr`i{te rada neohodno je i kao odgovor na izazove globalizacije. Uspostavqawe fleksibilnog i konkurentnog tr`i{ta rada predstavqa zadatak koji mora svaka zemqa obaviti za sebe.

. tako|e. treba napomenuti i to da samo tr`i{te rada (bez obzira koliko je fleksibilno) nije dovoqno da masovnije privu~e strane investicije. 51/1 (1997). Razlozi su brojni. Oni su . a posebno im je va`no da li postoji vladavina zakona. vol. Istra`ivawa su pokazala ~ak pozitivnu korelaciju izme|u vi{ih tro{kova rada po jedinici proizvoda i stranih direktnih investicija po stanovniku.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive nosti radnika neophodno je unaprediti postoje}i informacioni sistem i omogu}iti vi{e relevantnih i blagovremenih informacija o stawu na tr`i{tima rada. No 3 (2003).8 milijardi evra). CESifo Economic Studies.2 milijarde evra. Liberalizacija tr`i{ta rada u EU--10 neophodna je i zbog priprema za ulazak u evro zonu. {to je mawe od priliva koji je sama ^e{ka ostvarila godinu dana ranije (9.. Neophodno je unaprediti kako informativnu tako i savetodavnu funkciju posrednika. Nije naodmet podsetiti na rezultate istra`ivawa koje je sprovedeno u SAD. ograni~ewa otpu{tawa.59 Ipak.’’The influence of industrial relations faktors on the U. Industrial and Labor Relations Review. nu`na je i decentralizacija slu`be posredovawa pri zapo{qavawu. Slova~ku. Jensen. i to ne samo u oblasti radno intenzivnih tehnologija. H. 49.58 I zemqe u tranziciji trebalo bi.. Primera radi u svim zemqama ~lanicama EU identifikovano je rastu}e u~e{}e radnika vi{eg nivoa obrazovawa me|u nezaposlenim. {to ukazuje na ~iwenicu da strani investitori posmatraju ukupan privredni ambijent (na primer da li postoji funkcionalan finansijski sistem). Kuk (Cooke) je istra`ivao faktore koji su bili odlu~uju}i za odluku da neka ameri~ka firma investira u inostranstvo. i ovde treba biti oprezan budu}i da vi{i nivo obrazovawa ne zna~i sam po sebi i garanciju zapo{qavawa. ali dva su najzna~ajnija: do{lo je do privo|ewa kraju procesa privatizacije. kao i do tr`i{nog zasi}ewa u odre|enim privrednim delatnostima. 60 Za detaqniji uvid u zna~aj reformi tr`i{ta rada za ukqu~ivawe u monetarnu uniju videti: A. Zakqu~io je da su na SDI negativno delovala tr`i{ta rada sa sna`nim sindikatima. da liberalizuju tr`i{ta rada.60 58 U tom smislu. N. 59 Videti: W. godine iznosio 8. pre svega zbog podsticawa priliva SDI koji je po~eo da jewava (videti tabelu 8). Priliv SDI u Poqsku. centralizovano kolektivno pregovarawe. Sredinom devedesetih zemqe u tranziciji bile su atraktivne za strana direktna ulagawa. to jest ciqna usmerenost na posebne grupe radnika. E. ^e{ku. Mada.S. foreign direct investemnt abroad’’. Cooke. Ma|arsku i Sloveniju je 2003. 99 .On the Role of Labour Market Reform for the Enlargement of a Monetary Union’’.vodi~i’’ kod kojih se konsultuju radnici koji tra`e posao i o raspolo`ivim poslovima i o razli~itim programima stru~nog obu~avawa i prekvalifikacije. No. H. Hallet & S.

Bo`o Stojanovi} Analiti~ari ukazuju i na neke potencijalne probleme sa kojima se mogu suo~iti .pro{ire nefleksibilnost’’ wihovih tr`i{ta rada i na prido{lice.novih’’ ~lanica ne}e se toliko smawiti da destimuli{e migracije. Institut za evropske studije i Fondacija Friedrich Ebert.seobe’’ kapitala). to jest odlagawe slobodnog pristupa tr`i{tima rada EU--15 radnicima sa istoka. Prokopijevi}. a u .starih’’ ~lanica sa EU--10.61 7.starih’’ i .Socijalne poveqe’’ videti: M. 3 (1998). Beograd 1998. S druge strane.formalnoj’’ vladaju niska konkurentnost. visoki porezi. svako birokratsko ograni~avawe slobodnog protoka radnika podstica}e ilegalnu imigraciju i .neformalnoj’’ niski porezi.. visoka socijalna za{tita i visoka nezaposlenost.The Consequences of EU Enlargement for Central and East European Labour Markets’’.. On smatra da je tranzicioni proces stvorio zapravo dve privrede: ... Zanimqivo upozorewe izneo je Burda (Burda). fleksibilnost zarada. U ..formalni’’ sektor ima male {anse da se izbori sa konkurencijom iz razvijenih zemaqa. da bi tako umawili potencijalnu konkurenciju. izbegavawe poreza. Uvo|ewe prelaznog perioda. migracije radnika iz EU--8 zavisi}e od brojnih faktora.formalnu’’ i ..sivo’’ tr`i{te rada. ali to ne}e biti u obimu koji bi mogao da uti~e na promenu cena proizvoda. No. izme|u ostalog od dinamike privrednog 61 Videti: M. u periodu od sedam godina razlika u razvijenosti izme|u .novi’’ ~lanovi EU.. 100 ..neformalni’’ sektor mogao biti ozbiqan izazov za zemqe evropske monetarne unije. Konstitucionalna ekonomija Evropske unije.. Burda smatra da .neformalnu’’. kao i do porasta investirawa (. ali da bi . . pa tako ni uve}ana razmena ne}e voditi izjedna~avawu cena proizvodnih faktora.. Burda.. Naime. Zakqu~ak [ta }e doneti pro{irewe EU na istok posmatrano iz perspektive tr`i{ta rada i zapo{qavawa? Pro{irewe }e dovesti do porasta razmene . European Investement Bank Papers. C. niska socijalna za{tita.pro{irewa nefleksibilnosti’’ jeste i insistirawe na harmonizaciji odnosa u socijalnoj sferi (. ne mo`e spre~iti migraciju (niti smawiti neizvesnost u vezi sa wom) ve} mo`e samo da je odlo`i... viskoka mobilnost rada i vi{i stepen konkurentnosti. Jedan od takvih koraka u pravcu .. Na osnovu toga Burda zakqu~uje da je u interesu postoje}ih ~lanica EU da .. O direktnim i indirektnim posledicama .. Nakon osloba|awa pristupa tr`i{tima rada EU--15..Socijalna poveqa’’).

Ali.novih’’ ~lanova.seoba’’ radnika sa istoka. Ukoliko se taj proces ne pokrene i dosledno ne realizuje. Sve u svemu. Do novih radnih mesta mo`e se do}i samo {irewem postoje}ih i otvarawem novih preduze}a. sasvim sigurno otvara prostor za dinami~no preduzetni{tvo. ve} rezultat nedovoqno fleksibilnog tr`i{ta rada i visoke za{ti}enosti radnika (posledice dr`ave blagostawa)... nikakve restriktivne mere ograni~avawa priliva radnika sa strane i destimulisawa izvoza kapitala ne}e dati pozitivne rezultate u pogledu novog zapo{qavawa. 101 . a dominira}e privremena migracija. pa tako i razlika u zaradama.starih’’ i . to jest porastom efikasnosti i konkurentnosti. od kojih 300 miliona koristi evro. fleksibilna i visokokonkurentna tr`i{ta rada. Uticaj migranata na nivo zarada i nezaposlenost doma}ih radnika bi}e. potrebno je stvoriti uslove za dinami~no preduzetni{tvo. Migracije }e se biti zna~ajnijeg opsega samo u slu~aju Nema~ke i Austrije. agregatno posmatrano. Ekonomija zasnovana na znawu zahteva efikasna. Da migracije ne mogu biti ozbiqan problem u EU--15 pokazuje procena da . migracije }e biti daleko ispod nivoa koji bi osetnije mogao uticati na odnose na tr`i{tima rada.5 miliona radnika godi{we da bi se odr`alo radno sposobno stanovni{tvo na postoje}em nivou.privrednu filozofiju’’ -. zanemarqiv. Tr`i{te sa 450 miliona qudi... Analiti~ari stoga tvrde da ne treba postavqati pitawe .razgradwu dr`ave blagostawa. Migranti }e biti relativno dobro obu~eni. Stoga umesto na odugovla~ewe otvarawa tr`i{ta rada radnicima iz . podsticaji migraciji }e jewavati...stare’’ ~lanice EU moraju da . ve} . a ne{to sna`nije posledice }e se osetiti u pojedinim regionima. Ovaj broj je daleko ve}i od svih procena potencijalnih migracija iz EU--10. Re~ju.gde ih prona}i’’? Problemi koji se mogu pojaviti na tr`i{tima rada EU--15 u budu}nosti ne}e predstavqati posledicu masovnih . {to se u uslovima globalizacije pokazuje kao neodr`ivo.uvoze’’ oko 1.... Kako se bude smawivala razlika u privrednoj razvijenosti izme|u EU-15 i EU--8. to jest neophodno je da svi sektori budu izlo`eni sna`nijoj konkurenciji.{ta sa imigrantima’’.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive razvoja i stawa na tr`i{tu rada . Realizacija ovih mera podrazumeva i sasvim druga~ije pozicionirawe dr`ave i jednu novu . da bi se preduzetni{tvo podstaklo potreban je vi{i stepen ekonomskih sloboda (deregulacija). zemqe EU--15 trebalo bi da liberalizuju tr`i{ta rada.novih’’ ~lanica EU.

4 102 .7 14.3 7.0 19.3 18.3 8.0 9.7 15.1 8.7 21.7 4.6 7.5 8.0 5.7 18.0 18.9 7.3 17.9 7.5 8.7 8.6 8.0 8.6 8.7 17.1 8.7 11.8 9.5 3.9 23.7 4.6 3.9 22.3 10.5 23.5 7.9 10.0 -9.5 9.6 9.8 8.0 14.1 9.8 8.1 8.7 8.3 12.3 4.8 8.3 -9.7 5.0 5.5 6.4 7.3 17.2 3.2 3.7 6.9 6.3 14.7 16.3 9.4 20.6 -5.0 -10.1 27.7 6.0 8.2 5.8 10.2 9.6 8.3 -5.7 4.9 18.9 9.2 20.7 4.4 20.7 22.6 -20.1 7.0 8.1 -10.7 18.6 9.7 9.0 8.4 6.3 8.8 12.9 11.1 4.7 7.3 5.1 -8.5 23.8 6.Bo`o Stojanovi} Statisti~ki dodatak Tabela 1: Stope nezaposlenosti u EU--25 (ukupna i prema godinama starosti) Stopa Stopa Stopa nezaposlenosti nezaposlenosti nezaposlenosti lica do 25 lica preko godina 25 godina Zemqe Evro zona EU--25 EU--15 Belgija ^e{ka Republika Danska Nema~ka Estonija Gr~ka [panija Francuska Irska Italija Kipar Letonija Litvanija Luksemburg Ma|arska Januar Januar Januar Januar Januar Januar 2004 2005 2004 2005 2004 2005 8.9 -17.

292.7 15.933 40.3 5.538 2.713 30.5 18.8 40.3 5.531.381 2010 36.7 16.1 4.8 14.4 4.437 2.1 5.971 87. Tabela 2: Gra|ani iz Centralne i Isto~ne Evrope u EU--15 Zemqa Belgija Danska Nema~ka Finska Francuska Gr~ka V. 32/2005.995 38.7 16.924 51.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive Malta Holandija Austrija Poqska Portugal Slovenija Slova~ka Finska [vedska Velika Britanija 7.890.6 3.631 22.4 4.282 95.4 14.204 1.3 6.3 -3.1 15.827 103 .9 7.1 -- 17.6 7. 556 54.908 682 117.9 5.8 16.9 -4. Britanija Irska Italija Luksemburg Holandija 2005 25.681 100.386 32.1 6.0 3.6 29.846 177.7 6.867 466 80.904 2030 49.0 13.604 132.4 -- 4.258 46.799 27.3 20.2 18.818 170.513 52.5 15.935 912 157.2 6.6 9.0 6.420.194 43.4 9.359 3.9 6.663 2.374 91.0 34.2 15.7 15.151 40.5 8.844 74.8 3. Euro-indicators.0 21.8 7.130 872 150.8 37.650 1.7 4.974 68.904 90.100 20.7 -- Izvor: Eurostat.736 2020 46.359 1.8 16.3 4.9 4.5 19.456 3.5 5.6 11.054 41.4 -9.

710 35 476 5.353 58 10.560 2.583 161.718 351.Bo`o Stojanovi} Austrija Portugal [vedska [panija EU--15 239.084 3.820 61.367 449..982 1.916 2. 2000.345 Izvor: Brücker et.495 48.493 6.987.013 2.511 1.720 3. Tabela 3: Godi{we pove}awe broja migranata iz CIE u EU--15 Zemqa Belgija Danska Nema~ka Finska Francuska Gr~ka V.721. al.855 1.253 45.526 95.940 121 1.931 3.563 119.974 3.297 2030 30 25 1.020 228 7.091 998 1.407 114.366 Izvor: Brücker et.064 3.318 3. 2000.926 2020 534 439 27.789 3.140 2.662 89.299 523 42.613 469.815 146.800 30.867 11.907.539 33 61 56 108 1 96 2 27 286 2 73 29 2. Britanija Irska Italija Luksemburg Holandija Austrija Portugal [vedska [panija EU--15 2005 3.645 2010 1.634 3.023 24.555 1. al.467 6.654 17.. 892.739 135 4.412 5.072 248.052 204 2. 104 .107 39 1.934 10 1.256 35.717 34 5.510 594 1.

9 5. 105 .5 65.3 66.8 12.3 65.2 20.6 61.3 * Podaci se odnose na starosnu strukturu stanovni{tva Izvor: Bauer & Zimmermann.2 63.9 4.3 63.0 66.5 63.3 61.2 19.3 3.7 10.0 10. str.0 13.9 68.5 22.4 12.1 11.2 5.3 17.7 21.0 --1.5 23.3 67.6 10.2 58.3 69.7 2.7 62.4 66.2 64.8 16.0 11.2 22.1 62.6 21. 1999.8 2.6 63.9 15.9 15.4 64.0 14.8 39.4 --1.8 19.6 13.6 14.7 13.2 64.0 16.2 10.1 --1.3 14.1 81.9 15.1 62.6 64.7 68.6 15.(1994-2025) nima 1990* (15--64) 1990* preko 65 2025* (15--64) 2025* preko 65 Zemqa Bugarska Biv{a ^ehoslova~ka Ma|arska Poqska Rumunija 8.2 58.7 21.6 64.0 13.4 15.8 18.8 14.4 * Podaci se odnose na starosnu strukturu stanovni{tva Izvor: Bauer & Zimmermann.5 --1.5 57.7 13.9 65.2 17.0 67.5 38. 43.3 14.1 13.2 64.0 --2.0 --1. 1999.CIE Rast Stanovni{tvo stanov1995 u ni{tva milio. Tabela 5: Demografski pokazateqi -.7 64.0 3.7 66.4 18. 43.9 20.0 66.2 65.5 9.1 14.6 4.7 63. str.7 66.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive Tabela 4: Demografski pokazateqi (Zapadna Evropa) Rast Populastanovcija 1995 u ni{tva (1994 milio--2025) nima 1990* (15--64) 1990* preko 65 2025* (15--64) 2025* preko 65 Zemqa Belgija Danska Francuska Nema~ka Gr~ka Italija Irska Holandija Portugal [panija Velika Britanija 10.

84 44.35 38.89 34.Bo`o Stojanovi} Tabela 6: Znawe stranih jezika (izvan materweg jezika u %) Engleski Nema~ki Ruski Francuski [panski Italijanski ^e{ka Estonija Ma|arska Letonija Litvanija Poqska Slova~ka Slovenija Kipar Malta 24 29 14 23 20 21 13 46 57 84 27 13 13 14 13 16 20 38 2 2 21 53 2 59 83 28 30 2 1 0 3 1 2 1 2 3 2 4 6 9 1 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 1 0 14 1 49 Izvor: Dustamann et.80 33.52 36. 1999.000 migranata migranata migranata bez populacija godi{we godi{we godi{we migracija od 2000 od 2000 od 2000 2000 2010 2015 2020 2040 40.09 44. Tabela 7: Kretawe radno sposobnog stanovni{tva u Nema~koj (u milionima) Bez migracija Uz migracije Kretawe Kretawe Kretawe radne radne radne Kretawe Teku}a populacije populacije populacije radne radno sposobna populacije uz 100.45 39.000 uz 500.06 41.81 40. 2003. al.51 24.86 41. 106 . str.94 40.000 uz 200. 25.88 42.84 29.52 37.98 44..48 Izvor: Fuchs and Thon.

300 775 1.886 1..317 5.592 4.270 307 800 600 600 350 150 --85 366 2. The influence of migrant workers from EU--8 on the level of incomes of the workers in EU--15 will be insignificant except in a few 107 . J.212 1.147 1. Kinnunen. It is not to be expected that the differences between . & S.500 210 1.grey’’ labour market.404 6.913 1. Kallela.089 1.296 9. but can only postpone it..834 2.372 4. Lappeenranta University of Technology.152 3.Tr`i{ta rada evropske unije posle pro{irewa: stawe i perspektive Tabela 8: Priliv stranih direktnih investicija (u milionima evra) 1996 ^e{ka Poqska Rumunija Bugarska Estonija Slova~ka Litvanija Letonija Slovenija Ma|arska 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 1.933 5.973 1. The introduction of a transitional period cannot stop labour migration (nor reduce uncertainties connected to it).260 457 325 99 412 445 149 499 182 772 407 412 1.824 10.334 6. every bureaucratic limitation will encourage illegal migration and a . On the other hand.343 5. Tiusanen.805 87 120 285 122 305 138 446 236 195 313 462 295 478 511 609 824 317 194 980 1.371 3. 2004).294 1.707 908 1.676 6..103 284 425 903 603 980 1.857 1. The EU Labour Markets after the Enlargement: Situation and Perspectives SUMMARY The decision of the EU Commission to allow a transitional period of up to seven years during which the member states of EU--15 can ban workers from the EU--8 from the labour markets in their states has been politically motivated rather than based on economic rationality.887 4. Dr Bozo Stojanovic.140 1.889 Izvor: T.076 1.old’’ member states will be reduced within the period of seven years enough to discourage migration.000 3.763 4.new’’ and . EU's Enlargement Process: Investment Climate in 10 Transitional Economies (Northern Dimension Research Centre.

Transitional Period. Migrations. i.e. Key words: Enlargement. the welfare state. Unemployment 108 . Labour Market..massive’’ migrations from the East but rather as a consequence of insufficiently flexible labour markets and high protection of workers.Bo`o Stojanovi} specific regions.what to do with migrants?’’..where to find them?’’ The problems expected to appear in the labour markets of EU--15 will not come as a result of .. but rather . Since old member states need an extra 1. New jobs can be established only through liberalisation and the deconstruction of the welfare state.5 million workers annually the main question is not .

da li je evropeizacija prethodila globalizaciji? Da li je EU nastala nasuprot globalizaciji. Poqe kontroverzi Priroda odnosa Evropske unije i globalizacije je teren teorijskih i politi~kih sporewa. tj. Takvo stajali{te je sastavni deo privida da je globalizacija zapo~ela onog trenutka kada je postala predmet intenzivnih rasprava -. 109 . Globalizacija stupa na scenu nakon {to su se zamisli jednog novog regionalnog povezivawa i saradwe na tlu Evrope pretvorile u opipqivu stvarnost. Manuel Kastels 1.prof. Glavne ose upitnosti se mogu izraziti i kroz slede}a pitawa: Da li je EU nastala sui generis. pre svega. na pretpostavci da je globalizacija relativno nov istorijski fenomen. tj. istovremeno. se stane na stajali{te da je samo re~ o razli~itoj dinamici. u toku kasnih sedamdesetih godina pro{log veka. ili je pak. kao prostor unutar koga je sâmo povezivawe sveta zapo~elo u drugoj polovini dvadesetog veka. karakteristi~an za moderno doba.prakti~no. antagonisti~ka toka? Da li vladaju}a forma globalizacije presudno oblikuje unutra{we procese EU. ali ne i o u biti razli~itim fenomenima. dr Radmila Nakarada Evropska unija Radmila i globalizacija Nakarada EVROPSKA UNIJA I GLOBALIZACIJA Evropska integracija je. po~iva na uva`avawu motiva rodona~elnika evropskih integracija. reakcija na proces globalizacije i wen najnapredniji izraz. me|utim. da li je re~ o dva me|usobno suprotstavqena. prakti~nih i strategijskih dilema. tada se prostor nastanka EU mo`e posmatrati kao rodno mesto globalizacije. Pretpostavka da je globalizacija relativno nov dru{tveni fenomen. Stavqawe naglaska na samosvojni nastanak EU. a naro~ito nakon zavr{etka Hladnog rata. wihove potrebe da se nakon pogubnih posledica Drugog svetskog rata na tlu Evrope trajno ukloni mogu}nost izbijawa sli~nih nasilnih sukoba. to dvosmerni odnos u kome i EU uti~e na prirodu globalizacije? Prvo pitawe temeqi se. Ukoliko. nema upori{ta u realnosti.

Time se ne `eli re}i. ekolo{ke i kulturne. procesi evropske integracije su upravo onakvi kakve ih je na po~etku teksta definisao Kastels -. tako i u pogledu wenih u~inaka i posledica -. Prema Dejvidu Heldu (David Held) i saradnicama. razvoj globalizacije se mo`e podeliti u ~etiri jasno razgrani~ena istorijska perioda: pred-moderni. me|uzavisnosti i me|upovezanosti sveta. u kojem su pored Evrope i druga podru~ja igrala ulogu. ekonomske. Saglasno re~enom. upravo govori da razli~ita istorijska iskustva globalizacije nisu potpuno razdvojene. Global Transformations (Cambridge: Polity Press. do kulture i ekologije. savremeni oblik povezivawe sveta koji je dostigao do sada neslu}ene razmere. J.reakcija i najnapredniji izraz globalizacije. D. tehnolo{ke inovacije. marginalizacije i sukobe. da su vremenom mewali oblik.evolucija je uo~qiva. rano-moderni. Da je evropski integrativni tok deo {irih povezivawa postaje jasnije ako se precizira su{tina savremene globalizacije. pokazuju da procesi globalizacije imaju dugu istoriju. 110 . iako su imali specifi~nu i osve{}enu motivaciju. integrativni procesi na prostoru dela Evrope. pre svega. moderni i savremeni (koji zapo~iwe nakon Drugog svetskog rata i traje do dana{weg dana). Su{tina globalizacije sastoji se u porastu. 2001). nejednakosti. migracije stanovni{tva. nepovezane sekvence. od ekonomije i politike. trgovinske kompanije) i da su se {irili na razli~ita poqa dru{tvenog `ivota. savr{en tok. evropski tok je deo {ire logike svetskih povezivawa koja su se na sceni ispoqila mnogo ranije. ali i politi~ke. kao i u transformaciji klasi~nog dr`avnog suvereniteta i usponu nadnacionalnih institucija koje determini{u tokove unutar nacionalnih dr`ava. br`a i intenzivnija povezanost sveta ne iskqu~uje neravnomernosti. jer sve ve}a.smewivali su periodi intenzivnijeg povezivawa sveta sa povla~ewem i zatvarawem u lokalne okvire. nisu mogli prethoditi globalizaciji niti se razvijati po strani od we. Held. Goldblatt. da su ih pokretale razli~ite sile (imperije. preokretima.Radmila Nakarada Dubqa istra`ivawa. Uprkos zastojima.1 Iako razvoj nije sledio linearnu putawu -. me|utim. A. Uprkos svim specifi~nostima. pp. Perraton. a neravnomernosti su se ispoqavale kako u vidu prostornog {irewa globalizacije. 1 v. McGrew. razli~itoj dinamici i intenzitetu. 414--436. D. doma{aj i brzinu. Ako se ima u vidu su{tina globalizacije. svetske religije. da je u pitawu neki idealan.

76. kako su ih Dejvid Held i Entoni Gidens (Anthony Giddens) nazvali. Dakle. institucionalnim aran`manima svakako najrazvijeniji vid regi2 3 4 Cf. Cf. cit. et. cit. McGrew (eds). ubrzavaju i produbquju ~ime se dru{tvene. povezivawe koje je prevashodno ekonomskog karaktera. op. Held. A.Globalization -. 5--7. EU je po svojim doma{ajima. a ne globalizacija.. Waltz. Vidi tako|e i K. a da se istovremeno jaz izme|u Severa i Juga produbquje. Prema ovom stanovi{tu koje zastupaju. p. i ono koje te`i uspostavqawu sveobuhvatnijih i te{wih politi~kih veza. op.. Held. na delu je regionalizacija. P. 1996). Thompson Globalization in Question: The International Economy and the Possibilities of Governance (Cambridge: Polity Press. 69--75. al. s obzirom da podaci o trgovinskim i investicionim tokovim. Regionalizacija mo`e da se posmatra kao vid otpora konkretnoj formi globalizacije. samo u meri u kojoj regionalni mehanizmi ukqu~uju i napore skupine dr`ava da se za{tite od wenih negativnih posledica. Priroda transformacija nacionalnih dr`ava i wihovo regionalno povezivawe pokazuje da je regionalizacija pre izraz globalizacije nego woj suprotstavqen proces. P. al. iako regionalizacija nije jednozna~na po svom obliku.. D.Evropska unija i globalizacija Drugo pitawe izvire iz stanovi{ta koje zastupa ideju da je globalizacija mit. Thompson. koji postepeno izrastaju u me|usobno konkurentne blokove. kao i o kretawu radne snage pokazuju da je nivo ekonomske integracije sveta zapravo mawi nego u doba zlatnog standarda.3 regionalizacija i globalizacija se posmatraju kao me|usobno suprotstavqene tendencije.A Necessary Myth?’’. regionalnog do globalnog nivoa. 2000). u Evropi. 1999). skeptici. The Global Transformations Reader (Cambridge: Polity Press.4 regionalno povezivawe. 111 .. in D. Aziji i severnoj Americi). . A. Hirst. zbog ~ega pojedini autori razlikuju otvorenu i zatvorenu regionalizaciju. pp. A Runaway World (Cambridge: Polity Press. kao i me|uregionalna saradwa se {ire. gustini veza i interakcija. D. naro~ito kada je re~ o najrazvijenim zemqama. Held. G.Globalization and American Power’’. Cf. Hirst. Me|utim. Giddens. ekonomske i politi~ke aktivnosti i odluke rasprostiru od nacionalnog. . et.. p. in: The National Interest (December 1985). pp.2 Globalizacija je mit i zato {to se potcewuje mo} nacionalnih dr`ava i wihov uticaj na me|unarodne ekonomske aktivnosti. tj. Ono {to se odvija na pozornici sveta je prostorno i sadr`inski ograni~ena ekonomska integracija u okviru pojedinih regiona sveta (npr. 3. G..

Radmila Nakarada onalnog povezivawa. zapo~nu te{wu integraciju. poku{avala svojim specifi~nim oblikom socijalnog kapitalizma da bude i prostor ~ije forme povezivawa omogu}avaju i za{titu od negativnih strana globalizacije -. u slu~aju EU dr`ave su dobrovoqno odustale od izvesnih aspekata suvereniteta. kulturnih povezanosti dr`ava ~lanice. Upore|uju}i karakter procesa u evropskom prostoru i logiku globalizacije mo`emo utvrditi visok stepen podudarnosti.gov. godine Afri~ku uniju. izme|u ostalog. ^lanom 5. oja~ale vlastite nacionalne dr`ave u odnosu na ostale me|unarodne aktere.au2002. u mnogim poqima prevazilazi unutra{wu integrisanost SAD. u slu~aju Evrope se izrazila u evoluciji od ekonomske zajednice u ekonomsku i politi~ku uniju. u nastajawu guste mre`e ekonomskih. da bi kao ~lanice nadnacionalnog entiteta. Kako isti~e Held. politi~kih. Suda pravde i Komisije. Panafri~kog parlamenta. Na wenom tlu se razvio osoben model integracije koji ne poni{tava nacionalne dr`ave ve} postaje instrument wihove transformacije i opstanka. Dakle. me|udr`avnog i nadnacionalnog na~ela i odlu~ivawa. dovelo je do stvarawa potpuno novog tipa institucionalnih aran`mana koji su postali privla~ni i za druge regione. poqe intenzivne globalizacije. H. Me|upovezanost i me|uzavisnost koju globalizacija podrazumeva. Tako su. ograni~ile svoja suverena prava. pravnih. Founding Act of African Union. paradoksalno. Istovremeno ona je. u socijalnoj sferi. ali se unutar evropskog prostora pojavquju otpori prema onim tendencijama danas dominantne neoliberalne forme globalizacije koje podrivaju wen socijalni projekat.pre svega. Re~ je o slo`enom kombinovawu nacionalnog. Ako globalizacija podrazumeva transformaciju suvereniteta nacionalne dr`ave i konstituisawe nadnacionalnih institucija u okviru kojih se donose odluke koje obavezuje nacionalne dr`ave. bar dosada. Dobrovoqno odricawe dr`ava ~lanica od dela vlastitog suvereniteta da bi zauzvrat u~estvovale u nadnacionalnim procesima.5 5 v. na primer. Brunkhorsta). Osniva~kog akta predvi|eno je stvarawe. u ciqu prevladavawe vlastite marginalnosti i nemo}i. pedeset-tri afri~ke zemqe stvorile 2000. koje po mi{qewu nekih analiti~ara (npr. 112 . evropske integracije nisu suprotstavqene globalizaciji. EU sigurno predstavqa region koji je najvi{e odmakao u tom pravcu. odlu~ne da na tragu evropskog iskustva.za/docs/. www.

godine. Globalization and Culture (Cambrige: Polity Press.sve {iri horizont zbivawa postaje relevantan za svakodnevno iskustvo qudi’’.6 Kao najrazvijenija regionalna organizacija. Tomlinson. Globalizacija vr{i uticaj na ujediwavawe Evrope kao objektivan 6 7 8 Ju`noameri~ka zajednica nacija je nastala potpisivawem deklaracije Kusko u Peruu.wikipedia. da li su evropski tokovi podre|eni globalnim procesima. EU nije samo podsticaj za sli~ne poku{aje. en. Cf.co. v. J.8 Tre}e pitawe. Kastels ukazuje da ve}ina Evropqana `udi za kulturno i etni~ki homogenim dru{tvom koje je u eri globalizacije definitivno nemogu}e. kao i podele unutar EU koje ne samo da ograni~avaju wen uticaj na karakter globalizacije ve} ga ~ine i ambivalentnim. M. treba imati u vidu da se u ovoj sferi pojavquju i zna~ajni otpori. Me|utim. i www. Potpisnici su izrazili uverewe da je ogroman potencijal regiona realna osnova novog regionalnog bloka. politi~ku. Zbog specifi~nih problema regiona. komunikacioni prostor potvr|uje i razvija mogu}nosti koje globalno povezivawe sveta pru`a.bbc. zemqe su odlu~ile da se prvo upute ka politi~koj uniji. Andskom grupom. a potom ka ekonomskoj harmonizaciji. trgovinsku i energetsku integraciju sa `eqom da primenom modela EU uspostave mir i podstaknu razvoj na svom kontinentu. Jaz izme|u predstave koju imaju o sebi i demografske stvarnosti tesno je povezan sa redefinisawem evropskog identiteta. decembra 2004. {to svakako spada u vrhunski izraz globalizacije na delu.uk. dvanaest ju`noameri~kih zemaqa je osnovalo Ju`noameri~ku zajednicu nacija za ekonomsku. ve} je i sama promotor me|uregionalne saradwe. medijski. tj. Vidi: http://newsvote. Re~ je o deteritorijalizacije kulture. krajem 2004. ASEAN-om. je i najslo`enije. 113--116. Globalizaciju odlikuje i nastajawe novog tipa kulture -globalne kulture. End of Millenium (Oxford: Blackwell. 113 . 2000).. Castells. pp. 357--361. pp.org/wiki/South_American_Community_ of Nations. koja nadilazi prikovanost za lokalni miqe i omogu}ava usvajawe tu|ih iskustava i dostignu}a.co.uk/mpaps/pagetools/print/news. koji proizlaze iz ~iwenice da mnogi evropski gra|ani do`ivqaju globalizaciju kao opasnost po vlastiti kulturni (nacionalni) identitet.bbc. Uticaj globalizacije na evropsko povezivawe je dvostruko. ~ime . ili i ona uti~e na formu globalizacije. Ono problematizuje vi{estruki uticaj globalizacije.Evropska unija i globalizacija Sa sli~nim motivima. da li se Evropa sve vi{e oblikuje prevashodno prilago|avawem globalizaciji. EU tesno sara|uje sa Merkosurom. M.7 Evropski kulturni. 1999). itd.

niska stopa inflacija. podrazumeva ambiciozan ciq -. 9 10 11 12 13 O razlici izme|u globalizacije kao objektivnog toka i konkretnog istorijskog projekta vidi: M. Integracijom svetskog finansijskog tr`i{ta. Analiti~ari su primetili. Vidi i: Susan Strange. globalizacija presudno uti~e na ekonomske integracije povezivawem ekonomskih aktivnosti putem razu|ene elektronske mre`e (elektronskog novca).. Castells. Dva lika sveta. 1977). Castells..globalizovawem proizvodne baze Evrope.da do 2010. Beograd 2002. cit.ohrabrila’’ evropske integracije. prevladavawe dotada{weg monetarnog sistema i nemo} centralnih evropskih banaka. dominacijom finansijskog kapitala. primetno tokom osamdesetih godina pro{log veka. Re~ je o porastu globalne kriminalne ekonomije. op. Gutenbergova galaksija. U istom pravcu deluje i opasnost od globalnog terorizma. ubla`eno je povezivawem multinacionalnih kompanija i rasta wihovog broja na tlu Evrope. The End of Millenium. M. p. 349.10 Globalizacija sa sobom donosi tehnolo{ki napredak.12 Kastels ukazuje na jednu posebnu dimenziju globalizacije koja doprinosi evropskoj unifikaciji i koju na kraju treba pomenuti. EU ekonomski i tehnolo{ki pretekne SAD. 217--18.13 koji zahteva usagla{en evropski sudski i policijski prostor. op. Integracija tr`i{ta kapitala i stvarawe jedinstvene monete nalagale su i homogenizaciju makro-ekonomskih uslova u razli~itim evropskim zemqama.. 354. Lisabonski proces. Casino Capitalim (Manchester University Press. cit. Globalizacija.Radmila Nakarada nezaustavqiv proces. pove}awem mogu}nosti povezivawa doma}e nauke i strane inovativne tehnologije. niske kamate i stabilan kurs. Evropskoj unifikaciji doprinosi i globalizacija me|uzavisnosti komunikacije stvaraju}i evropski audiovizuelni prostor koji transformi{e evropsku kulturu procesom koji je u biti nezavisan od nacionalnih dr`ava.. op. da je ta homogenizacija izvr{ena u skladu sa kriterijumim koji su veoma nalik onima koje je MMF postavqao {irom sveta: nizak buxetski deficit (mawe od 3% BNP). Pe~ujli}. pristupom novim izvorima znawa -. 114 . Ibid. cit. Calleo. globalizacija je uticala. P. niski javni dug. koju je u savremenosti zadobila. M. posebno u sferi informatike. p. tj. . p. ali i konkretnom istorijskom neoliberalnom formom. Tehnolo{ko zaostajawe Evrope11 u odnosu na SAD i Japan.9 Kao objektivan tok. D. stvarawem zajedni~ke valute.

2. politi~ki uticaj zahvaquju}i uve}anoj mo}i pojedina~nih zemaqa kao i ~iwenica da su dve wene ~lanice nuklearne sile i stalne ~lanice Saveta bezbednosti OUN. Mastrihtski ugovor. U pozadini izre~enog . Ne- 115 . tj. sa jasnom sve{}u da bi se sli~no desilo da je Ustav na isti na~in ratifikovan u SR Nema~koj umesto u parlamentu. socijalnu sigurnost. da su ~etiri dr`ave (Velika Britanija.. u velikom broju analiti~kih komentara su se tuma~ili kao . politi~ku i bezbednosnu integraciju ve} je istovremeno u velikoj meri ozna~io i evoluciju evropskog modela kapitalizma.Evropska unija i globalizacija Kao konkretan istorijski projekat globalizacija izaziva duboke i trajne posledice po evropsko dru{tvo. zaposlenost. po wen model socijalnog kapitalizma. kao i v) specifi~ne odlike wenog socijalnog i mirovnog projekta. a) EU kao globalni akter Evropska unija nedvosmisleno spada u zna~ajnog globalnog aktera. Zbog pritiska ekonomske konkurentnosti. efikasnosti i solidarnosti. globalizacija name}e prilago|avawe koje sve vi{e dobija oblik odricawa od vlastitiog socijalnog projekta.zaposlenost. ilustrova}emo opisom a) onih dimenzija zbog kojih je ona nedvosmisleno globalni akter. Sa tog stanovi{ta. solidarnost. (O tome vi{e kada budemo govorili o ograni~ewima globalnog doma{aja EU). naro~ito wenom neo-liberalnom obliku. ogromno tr`i{te.ne’’ je evolucija koju je do`iveo kapitalizam udaqavaju}i se sve vi{e od dr`ave blagostawa na evropskom tlu. kao otpor negativnim stranama globalizacije koje prete da daqe ugroze egzistenciju gra|ana -. Uticaj EU na globalizaciju Na~in na koji EU uti~e na prirodu globalnih procesa. demokratiju. organizaciju rada. To potvr|uje ve} pomenta korespodencija izme|u zahteva MMF i ekonomksih pretpostavki evropske monetarne unije. ne’’ koje su gra|ani izricali globalizaciji. tj. b) prikazuju}i wen odnosa sa SAD kao globalnim hegemonon. Wena ekonomska mo}. Potresi koji su se nedavno desili neuspelim referendumima o Ustavu u Francuskoj i Holandiji.. umesto tragawa za reformama koje bi na novim pretpostavkama obnavqale ravnote`u izme|u tr`i{ta i dr`ave. nije ozna~io samo prelazak na te{wu ekonomsku.

kao i sve jasniji obrisi wenih vlastitih vojnih kapaciteta -.Radmila Nakarada ma~ka.’’ koji mora da preuzme svoj deo odgovornosti za globalnu bezbednost i aktivno da sudeluje u izgradwi boqeg sveta. Taj odnos predstavqa najzna~ajniju globalnu osu. Sa wenim pro{irewem. koju neki autori smatraju svetskom vladom. European Security Strategy’’. godine. pa i posrednik u lokalnim sukobima.Kada je re~ o odnosima EU sa najzna~ajnijim dr`avama sveta jasno je da je odnos sa SAD kqu~an. 2003. tj. Me|utim. je definisala ~etiri dugoro~na zajedni~ka prostora (common spaces) saradwe. Osvrt samo na posledwe sekvence pokazuju wenu globalnu strategiju igrawa na vi{e `ica. EU potpisala Sporazum o partnerstvu i saradwi (1997) sa Rusijom.A Secure Europe in a Better World. p. zna~ajnim regionalnim silama kao {to su Rusija.. sistematski ulagala napore da ostvari strate{ka partnerstva i sa biv{im i budu}im globalnim akterima. dok je Kina postala drugi (posle SAD) 14 . Izme|u Kine i EU su se razvili intenzivni trgovinski odnosi. 2003.to potvr|uju. ali sa pro{irewem wene pretenzije u tom pravcu postaju izri~itije. godine. Brussels.14 To ne zna~i da EU pre toga nije te`ila ili bila globalni akter/igra~. to postaje jo{ upe~atqivije. a na samitu. U tim odnosima EU je prisutna kao zna~ajan ekonomski partner. predstavqa poglavqe po sebi i zbog toga ~emo ga posebno razmotriti ne{to kasnije. 1. na primer.NATO. savez koji presudno kle{e lik sveta. a prisustvo opipqivije. da je ve}ina dr`ava EU istovremeno ~lanica naja~eg vojnog saveza -. -. 116 .kao unija 25 dr`ava sa preko 450 miliona qudi. Francuska i Italija) ~lanice G8. neizbe`no globalni igra~. On se izdvaja po slo`enosti. EU je uporedo sa negovawem odnosa sa jedinom supersilom sveta. tako da je EU postala prvi trgovinski partner Kini. Krajem 2003. Ako ukratko nazna~imo razu|eno poqe wenog globalnog prisustva mo`emo da steknemo jasniju sliku rasprostirawa wenog uticaja.. koja proizvodi ~etvrtinu svetskog bruto nacionalnog proizvoda (BNP). Pored ekonomije oni obuhvataju unutra{wu i spoqnu bezbednost. sna`na podr{ka unutra{wem demokratskom razvoju. obrazovawe i kulturu. Tako je. iako su evro-atlantski odnosi kqu~ni oblik globalnog politi~kog uticaja. dinamici i globalnom zna~aju. Kina i Indija. December 12. doneta je Evropska strategija bezbednosti u ~ijem Uvodu se nagla{ava da je EU .

i da intenzivira politi~ke odnose. podstakne i politi~ki razvoj ovog kontinenta. Gotovo kao protivte`a politici SAD. zvani~nici Kine i EU su izjavqivali da one predstavqaju dve glavne sile za o~uvawe svetskog mira i unapre|ivawe razvoja. PF) koji ima za ciq da finansijski podr`i mirovne operacije Afri~ke unije. pove}awe sposobnost lokalnih elita za prevenciju i re{avawe sukoba mirnim putem. razvijawam intenzivnih odnosa sa pojedinim regionima i regionalnim organizacijama (Andskom zajednicom. je osnovala poseban fond (Peace Facility for Africa. a proiza{ao je iz opredeqewa EU da se. 117 . sile koje podr`avaju multilateralizam i po{tuju kulturnu razli~itost u eri globalizacije. SAAR-om. tj. mediteranskog i balkanskog regiona (za mediteranski region razvila je tzv. ali i da obezbedi pristup ogromnim prirodnim resursima Afrike koji su vitalni za odr`awe wenog privilegovanog ekonomskog polo`aja. Sa Indijom. ASEAN-om. da ukine embargo na oru`je koje je Kini uvedeno zbog masakra na Tjenanmenu. a 2004. Svim ovim inicijativama EU je `elela da iska`e svoju globalnu odgovornost za kontinent koji se suo~ava sa najdramati~nijim problemima mira i razvoja. EU je ne samo vlastitim razvojem ve} aktivnim podsticawem integracija u drugim regionima npr. demokratije i za{tite qudskih prava. za Balkan. smawewe tro{kova za naoru`awe.Evropska unija i globalizacija najve}i trgovinski partner EU.U pomenutoj debati da li je regionalizacija izraz ili otpor globalizaciji.EU ima dugu istoriju postkolonijalnog anga`ovawa na Afri~kom kontinentu koji je krunisan dogovorom iz Kotonu-a (2000). postkonfliktnoj rekonstrukciji. pored prevashodno ekonomske pomo}i. borbi protiv terorizma i {irewu oru`ja za masovno uni{tewe. -. Istovremeno ona je prikazala i {irinu vlastitog globalnog uticaja i prisustva. EU je podr`ala osnivawe Afri~ke unije. Pakt za stabilnost). Proces Barselona. Ugovor je sklopqen sa sedamdeset sedam afri~kih. EU je pokazala spremnost nasuprot SAD. Zalivskim savetom za saradwu). prema predvi|awima zna~ajnoj budu}oj regionalnoj sili. EU je tako|e ekonomskom saradwom i politi~kim dijalozima polo`ila temeqe Strate{kom partnerstvu (2004) i pro{irila mogu}nosti zajedni~kog delovawu u okviru multilateralnih napora u spre~avawu sukoba. karipskih i pacifi~kih zemaqa. Merkosurom. jasno potvrdila da su regionalni i me|uregionalni tokovi zna~ajno obele`je globalizacije. -.

U odnosu na dugotrajni sukob Izrael/Palestina EU je deo tzv.15 -. Na `alost. Istovremeno EU odbacuje stanovi{ta koja stavqaju znak jednakosti izme|u fanati~nih terorista sa Arapima i muslimanima sveta u celini. 11.globalnog terorizma. U okviru svoje Politike susedstva. 16 Zbog unutra{wih nesuglasica EU nije u~estovala u Me|unarodnim bezbednosnim snagama kao jedinstven akter. diplomatskim misijama u arapskim zemqama. ve} i najve}i davalac pomo}i i da se opredelila da u bliskoj budu}nost nivo pomo}i nerazvijenim zemqama dostigne 0. EU je nasuprot vojnim pretwama SAD. Stalni krivi~ni sud.od balkanskih dr`ava do 15 Vidi: Karolin Pel.. itd. i polovinom 2005. novembar 2005. septembra tako|e anga`uje i u borbi protiv jednog od najte`ih globalnih problema -.7% BND kako su UN propisale. kao i me|unarodnim akcijama.Ako svemu ovome dodamo podatak da je EU za ogroman broj zemaqa ne samo glavni trgovinski partner. EU nije istrajala na tom pristupu kada je re~ o Iranu. u~esnika mirovnih napora.Radmila Nakarada -. vojnim16 i civilnim anga`ovawem u Avganistanu (organizovawem mirovne i donatorske konferencije. Iranu ili Severnoj Koreji. da aktivno podr`ava Milenijumske ciqeve UN. Ona je bila prisutna posredstvom trupa koje su dale wenih 13 ~lanica. Protokol iz Kjotoa. Kvarteta koji je preduzeo korake ka mirnom re{ewu sukoba. . 118 . ekonomskom i humanitarnom pomo}i poku{ala da privoli Iran i Koreju da napuste svoje nuklearne programe. str. ekonomskom pomo}i koja treba da ubla`i siroma{tvo kao dubqi koren/uzrok terorizma. EU je doprinela borbi me|unarodne koaliciji protiv terorizma.EU se od 11. unutra{wim merama (ja~awem me|udr`avne saradwe ~lanica u sferi policije i sudstva). diplomatskim pregovorima. pred na{im o~ima se nedvosmisleno ocrtava globalni akter. na primer. prihvataju}i i vojnu intervenciju kao mogu}u opciju.Status EU kao globalnog aktera se potvr|uje i wenim aktivnim prisustvom u mnogim kriznim `ari{tima kao posrednika. -.. Le Monde diplomatique. ona je .Kad Evropa usvaja ameri~ke stavove’’.poo{trila ton i okrenula se merama prinude’’. a svoj doprinos daje i Grupi Minsk koja je zadu`ena za mirno re{avawe sukoba Jermenije i Azerbejxana oko Nagorno Karabaha. EU se anga`ovala na re{avawu sukoba u Moldaviji i Gruziji. To se tim vi{e potvr|uje ako pogledamo broj zemaqa koji `eli da postane deo Evropske unije -. davawe pomo}i za rekonstrukciju).

Philip Gordon. . 2005. Vidi: predavawe @. treba da imamo u vidu da uprkos nejednakoj mo}i.edu. zabranu uzvoza iz SAD genetski modifikovane hrane. EU je svojim uticajem u me|unarodnim pregovorima u sferi trgovine. Istovremeno ne govorimo o akterima simetri~ne snage. 18 Uticaj globalizacija je nejednak. 19 Pri tome. 119 .yaleglobal.dva tipa hegemonije? Kada razmatramo odnos EU i SAD. naro~ito onih mawih i slabijih. b) Odnos EU i SAD -. kao i sudbine pojedina~nih zemaqa.Evropska unija i globalizacija Turske i Ukrajine. Iako je re~ o partnerskom odnosu zasnovanim na sli~nim vrednosnim temeqima. To govori da wena globalna mo} po~iva i na ~iwenici da se wena ekspanzija spoqa pri`eqkuje (moglo bi se re~i da je na delu benevolenta ekspanzija). niti o akterima koji su podjednako izlo`eni uticaju globalizacije. wegovog lika. May 13. Kao {to je @.YaleGlobal’’. dok u SAD ona iznosi 36%. Cf. dakle. www. Evropqani su privr`eniji jednakosti i kolektivnim pravima nego ve}ina Amerikanaca. dok u SAD oni iznose 15%. da vi{e od 14 miliona radnih mesta u EU i SAD zavise od evroatlantskih komercijalnih veza. Prose~ni javni tro{kovi iznose 35% u EU. govorimo o tesnim odnoprivilegovanog dela sveta (o Zapadu).18 Savezni{tvo i suparni{tvo odlikuje odnose ova dva kqu~na globalna aktera. wena osobenost se sastoji u tome {to se dr`ave ne opiru wenoj ekspanziji. prioritete ili politiku re{avawa sukoba. . 2004.. nije ravnopravan. ukoliko o EU razmi{qamo kao o novo nastaju}oj imperiji. o globalnim akterima koji su bitni za odre|ivawe sudbine svetskog poretka. Naprotiv.. on je ve}i na EU nego na SAD. same tra`e da postanu wen deo i spremne su dragovoqno da se odreknu zna~ajnog stepena vlasititog suvereniteta i sprovedu ~itav niz slo`enih unutra{wih promena (da se harmonizuju) kako bi postale deo ekonomski properitetnog prostora Evropske unije. Rupnik. Baroza. za{titu svoje poqoprivrede uprkos pritisku SAD da ukine subvencije. niti o akterima koji (uvek) imaju identi~an odnos prema globalnim tokovima. The EU and the US: a bilateral partnership for global solutions’’. New York. a samim tim i globalni akter. jer je uloga dr`ave u evropskom prostoru ve}a: prose~na dr`avna potro{wa u EU iznosi 48% BND. finansija i ekologije izdejstvovala npr. a evropsko tr`i{te rada je mnogo mawe fleksibilno od ameri~kog. da me|usobne investicije dosti`u cifru od blizu 2 biliona dolara. November 1. Council on Foreign Relations.19 sima17 17 Ako bacimo pogled samo na ekonomske pokazateqe me|upovezanosti vidi se da su EU i SAD najve}i trgovinski partneri. u odnosu na SAD povla~ewe ameri~kih za{titnih tarifa na ~elik. on.yale. istakao.

Po wima su terorizam i delikventne dr`ave glavna svetska opasnost zbog kojih SAD moraju da koriste silu da bi spre~ile svetsku anarhiju. Po wemu. Wen prioritet se razlikuje od prioriteta SAD. Kagan. uprkos svim tenzijama i ispoqenim rivalstvima nakon Hladnog rata.Radmila Nakarada Postavqa se pitawe da li savezni{tvo transformi{e EU u silu sve sli~niju SAD.normalna super sila’’. ulagawe u ja~awu vlastitog vojnog potencijala kako bi se moglo intervenisati na svakoj ta~ki sveta gde je interes EU ugro`en. Rajom. Silom. ostalo neprikosnoveno. ve}a spremnost pru`awa finansijske podr{ke najsiroma{nijim i ratom uni{tenim zemqama. SAD su sklonije unilateralizmu. marginalizaciji me|unarodnih institucija i sporazuma. U jednom trenutku. Me|utim. kqu~ni razlog za to le`i u nejednakoj mo}i dva globalna aktera koja proizvodi i razlike u poimawu sveta. vladavini sile. a Amerika sebi. a ne razlike u izvornim koncepcijama. pa se izjavquje da Zapad vi{e ne postoji. 120 . razlike u mo}i su kqu~ne. Ona stavqa na prvo mesto problem za{tite `ivotne sredine. ve}e po{tovawe me|unarodnih institucija i sporazuma. alternativu wenom sada{wem obliku hegemonije? Jasan odgovor zasada nije mogu}. Zbog te unutra{we ambivalentnosti. Drugim re~ima. U toj podeli rada. do`ivqava cikli~ne uspone i padove. R. izgleda kao da su odnosi veoma naru{eni. neslagawe (dela ~lanica EU) sa intervencijom SAD u Iraku (2003). siroma{tva. ja~awe me|unarodnih institucija. govori da EU sadr`i u sebi potencijale za druga~iji tip hegemonije od one koju uspostavqaju SAD. Kako on opisuju. vladavinu prava.20 spada u autore koji smatraju da su odnosi veoma naru{eni. Robert Kagan. savezni{tvo koje je. Recimo. America and Europe in the New World Order (New York: Vintage Books. ve} pokazana spremnost da se u~estvuje u bombardovawu jedne zemqe bez mandata SB. evropski raj postoji upravo zahvaquju}i mo}i SAD. 20 Cf. da se Evropa vratila sebi. SAD spremaju ve~eru a EU pere su|e. Marsom. Of Paradise and Power. dok se SAD poistove}uju sa Hobsom.. pomerawe te`i{ta sa prevencije ka nametawu mira. govori da se EU kre}e u pravcu osvajawa pretpostavki da postane . Venerom. kako ka`e Kejgan. slabih dr`ava. ve}a sklonost ka diplomatskim nenasilnim re{avawem sporova. 2004). zalagawe za re{avawem dubqih socijalnih uzroka sukoba. Evropa se identifikuje sa Kantom. EU nagla{ava efikasni multilateralizam. S druge strane. ili suparni{tvo nagove{tava EU kao protivte`u SAD. jer je govor stvarnosti protivre~an.

Vojna nadmo} kako nad neprijateqima tako i nad saveznicam. kao wenu spremnost da upotrebi vojne silu koja je bez presedana u dosada{woj istoriji.. jer su SAD zainteresovane za ja~awe transatlantskog partnerstva uvi|aju}i da i jedinoj supersili trebaju saveznici. Posebnu boju tom civilizacijskom dostignu}u dao je socijalni model koji se nakon Drugog 21 Vulfovic smatra da je unipolarni treutak prirodno podstakao SAD na ekspanziju wene mo}i. a instrumenti ostvarewa sve vi{e ukqu~ivati silu i prinudu. Upravo u ovom trenutku. {irewe oru`ja za masovno uni{tewe. kao da je ostao iza nas bar u ovom trenutku. oporavak Rusije. obnavqaju svest o zajedni~kim interesima. od presudne va`nosti je da li }e EU ja~ati svoje potencijale protivte`e ameri~koj mo}i. 68.ekonomski i bezbednosni -tako|e protezati na ceo svet. Vidi: C. cit. a samim tim i wegov globalni uticaj. 121 . s obzirom na asimetri~nu vojnu mo} i razlike u poimawu globalnog projekta. Period koji je potstakao Kagana na cini~an opis Evrope i pesimisti~ku ocenu evro-atlantskih odnosa.normalna’’ sila ~iji }e se interesi -. ali one ipak zajedno upravqaju svetskim tokovima? Unutar te novonastaju}e arhitekture globalne mo}i. novi Rim (po mi{qewu neokonzervativaca). a nove opasnosti (terorizam. ili }e se sve vi{e priklawati wenim odgovorima na svetske izazove. Barozo) suo~eni sa globalnim pretwama i rizicima. Da li se u unipolarnom trenutku uspostavqa neprikosnovena dominacija jedne mega-sile. neuspe{ne dr`ave) i ekonomski bum Kine i Indije..21 ili se pola`u temeqi hegemonskoj koaliciji (G8) -. p. op.Evropska unija i globalizacija U drugom trenutku izgleda kao da je savezni{tvo dostiglo nove razmere saglasja i da EU i SAD . B`e`inski smatra da SAD mora uspostaviti kontrolu na svim va`nim svetskim resursima. U sli~nom tonu. v) Socijalni projekat Privla~nost evropskog modela integracije. odnosi se iznova poboq{avaju. nakon nesloge oko intervencije u Iraku. po~iva na postignu}ima koja su EU pretvorili u oazu mira i prosperiteta. kao i novi strate{ki savezi izme|u velikih regionalnih sila. nije dat odgovor na glavno pitawe epohe: kakav se svetski poredak uspostavqa. 86. me|utim. postaju}i ..~ija kohezija me|u ~lanicama oscilira. a sve mawe pravo i diplomatiju.nikad nisu bili potrebniji jedni drugima’’ (Predsednik Evropske komisije @. je kqu~na jer osnovni ciq je spre~iti svaku mogu}nost pojave neke sile koja bi mogla da ugrozi primat SAD. Time. Johnson.

16. mirnodopska. nedostatka demokratskih institucija. Od gra|anskog prijateljstva do globalne pravne zajednice. Beograd/Zagreb. kako upozorava H. jer se wenim {irewem {iri i prostor nenasilnog re{avawa sukoba. 2004. Te`i{te je stavqeno na spre~avawe sukoba razu|enom strategijom kojom bi se obuhvatili koreni a ne simptomi sukoba. onemogu}avaju}i socijalnu integraciju. ~iji su glavni instrumenti za re{avawe sukoba ekonomske. 122 . pp. Zbog toga se i predla`e uzdizawe evropskog socijademokratskog modela na globalni nivo. politi~ke i humanitarne prirode. U~inci. evropske verzije kapitalizma su postali globalno relevantni upravo u trenutku kada uprkos ekonomskim u~incima neoliberalnog modela. Pored niza mana ovog modela -. izme|u ostalog.. stvaraju}i dramati~ne podele na siroma{ne i bogate. sila. {to podrazumeva pored efikasnog ekonomskog upravqawa.23 g) EU kao mirovni projekat EU se defini{e kao mirovni projekat. demokratske participacije. individualnih i kolektivnih interesa. kao i ja~awe socijalne solidarnosti. Global Covenant. unapre|ivawe socijalne pravde korigovawem temeqnih asimetrija. izostanka ekonomskog razvoja. Beogradski krug/Multimedijalni institut. jer je uspela da obezbedi dugogodi{wi mir izme|u dr`ava ~lanica. i ja~awe vladavine prava. D.Radmila Nakarada svetskog rata razvio u ve}ini zapadnih zemaqa koje danas ~ine EU.22 Globalna relevantnost ovog zalagawa je tim ve}a ako se ima u vidu. str. spre~avalo kr{ewe qudskih i mawinskih prava. Socijalni model je po~ivao na uspostavqawu ravnote`e izme|u ekonomske efikasnosti i solidarnosti.strukturalna stabil22 Cf. Held. Brunkhorst. Socialdemocratic Alternative to Washington Consensus (Cambridge: Polity Press. i jer se opredelila da se u odnosu na spoqa{wi svet primarno konstitui{e kao civilna. 23 Hauke Brunkhorst. 2004).wegove svojevrsne birokratizacije i neracionalnosti. differentia specifica evropskog kapitalizma. re{avao problem ekstremnog siroma{tva. poni{tavaju}i solidarnost. on je postao ba{tina na kojoj se uzdigla i zgrada EU. tj. da svetu preti opasnost da po~ini katastrofalne gre{ke koje je po~inila Evropa pre Drugog svetskog rata. Ciq sveobuhvatne strategije prevencije je da se postigne . Solidarnost. 13--20. wegove socijalne konsekvence dobijaju dramati~ne dimenzije. na sposobnosti dr`ava da re{avaju povremene ekonomske krize korekcijama tr`i{nih tokova.

kroz pru`awe obimne ekonomske i humanitarne pomo}i afri~kim zemqama. 3. tj. tj. i one koji smatraju da ako `eli da bude kredibilan globalan akter EU mora da razvije vlastitu vojnu pesnicu. Ova podela je uzdigla jedan broj novoprimqenih ~lanica u EU. Pojavila se kao podela na staru i novu Evropu. na one koji su za tesnu saradwu sa SAD i one koji su za ve}i stepen evropske autonomije u odnosu na Ameriku. na pristalice sna`nijeg prilago|avawa neoliberalnom modelu kapitalizma i onih koji smatraju da prilago|avawe globalizaciji nu`no ne zahteva poni{tavawe socijalne dr`ave. Davawe prednosti slo`enom spre~avawu sukoba iskazivalo se.. Ramsfeldova podela na staru i novu Evropu imala je za ciq da stvori utisak da je na delu konfrontacija izme|u predstavnica zastarele. na one koji smatraju da EU treba da ostane primarno mirnodopska sila..Evropska unija i globalizacija nost’’.staru’’ i . i onih koji su osetili puls novog -. a) Podela na atlantiste i evropejce Jedna od podela koja postoji gotovo od nastanka EZ/EU. EU je ja~ala i snage i institucije mira na globalnoj sceni. Shvataju}i sebe kao mirovni projekat. trajan mir.novu Evropu’’ lansirao ameri~ki ministar odbrane Donald Ramsfeld povodom izostanka podr{ke dela ~lanica EU ameri~koj intervenciji u Iraku. 123 . linije razdora unutar pro{irene EU sezala su mnogo dubqe od ira~kog slu~aja. afirmisala mogu}nosti alternative nasiqu i sili..novih rizika i odgovornosti -. uravnote`en pristup stranama u sukobu na Bliskom istoku. Ta podela je u toku ameri~ke intervencije u Iraku dobila novi zamah i ruho. je podela na atlantiste i Evropejce. recimo. spremno{}u da se paralelno sa osudom terorizma istakne da on ima dubqe socijalne/kulturne korene i da se ne mo`e iskoreniti iskqu~ivo vojnim putem. da dru{tva osvoje pretpostavke za samoodr`iv. oko{tale Evrope koje su izgubile korak sa savremenim tokom i ostale zarobqenici prevazi|enih me|unarodnih na~ela. Iako je cini~nu podelu na . Ograni~avawe globalne uloge EU Nekoliko osa unutra{wih podela i razmirica relativizuje EU kao globalnog aktera: podela na .i sna`no mu se pridru`ili.staru i novu’’.

wihovo prilago|avawa neoliberalnom kapitalizmu ameri~kog tipa..Socijalna 124 . Nazna~ena podela ima dalekose`an zna~aj kada je re~ o bezbednosnoj politici EU i stepenu autonomije koji treba da uspostavi u odnosu na SAD i NATO. jo{ uvek ~esto izostaje jedinstven glas Evrope kada su krupne me|unarodne tenzije na dnevnom redu. Wega se ne treba odricati. istovremeno i sve mawe . ali se postavqa pitawe da li je sve globalizovanija Evropa.Radmila Nakarada zemqe biv{eg socijalizma koje su u vi{e navrata dosledno zastupale ameri~ke interese u evropskim poslovima.. Brunkhorst: . da je neophodno razviti sposobnost evropskih dr`ava da se povezuju i istovremeno {tite egzistencijalne potrebe svojih gra|ana daqim razvojem vlastitog modela socijalnog kapitalizma. Zbog ovakvih podela koje se pojavquju i nestaju. U tragawu za globalnim identitetom. Sa kakvim se izazovom zastupnici suo~avaju poja{wava H. b) Globalna integracija i demontirawe socijalne dr`ave EU je nedvosmisleno globalni akter. a koje su se uslo`nile evropskim pro{irewem. Naime. tj. Jedni smatraju da je uslov da Evropa ne izgubi ekonomsku i tehnolo{ku trku sve ve}e prilago|avawe neoliberalnoj globalizaciji i odricawe od socijalnog modela. iako je u krizi. Samim time je umawena i wena uloga globalnog aktera. dok je drugi smatrao da EU treba da uspostavi ve}i stepen autonomije u odnosu na NATO i da razvije vlastite vojne snage. polaze}i od stanovi{ta da se taj nesklad mo`e prevladati samo ako bude bila u stawu da svoje diplomatske napore potkrepi kredibilnom vojnom silom. a nakon fijaska u re{avawu sukoba na jugoslovenskom tlu. Jedan broj ~lanica je smatrao da je ja~awe i kreativno pro{irewe saradwe sa NATO (preko aran`mana Berlin plus) put ka ja~awu globalnog kredibiliteta EU. Drugi smatraju. ve} ga u novim okolnostima redefinisati. da li ve}a inkorporacija EU u globalne tokove istovremeno za posledicu ima i sve jasnije odricawe od vlastitog socijalnog projekta? Upravo su ovo pitawa oko kojih se javqaju sve zao{trenije podele unutar i izme|u zemaqa ~lanica. EU se uputila ka prevladavawu vlastite asimetrije mo}i. Ve}a uloga na svetskoj sceni zahteva unutra{wu transformaciju evropskih dru{tava. ona je re{ila da prevlada asimetriju izra`enu u konstataciji da je EU ekonomski xin a politi~ki patuqak.evropeizirana’’.

Ono {to je samo u nagove{taju u Zapadnoj Evropi. . pove}ava se nejednakost. Ehrke. 25 Vaqa imati na umu da je Evropska Komisija odvojila 11 milijardi evra za pomo} onim regionima koji su najvi{e pod udarom posledica globalizacije Ciq je obezbediti ve}u stopu zapslenosti ali i pove}ati konkuretnosti. 2004. Nakon glasawa o Ustavu. No. stvoriti atmosferu pogodnu za pove}awe stranih investicajau i industrijske aktivnosti u EU. str. a nadnacionalnih institucija nedovoqno jak.Postcommunist Capitalism: Economy. masovnog obezvre|ivawa 24 v. 151. Multimedijalni institut. a raste sigurnosna dr`ava {to je primer negativne integracije. . autora) raspada se nacionalna solidarnost.’’24 Negativna integracija stvara sve ve}u potrebu za korigovawem socijalnih posledica tr`i{ta ali doma{aj nacionalnih dr`ava je sve slabiji. Hauke Brunkhorst. . Identitet se uspostavqa nasuprot nadnacionalnoj dr`avi i kulturnoj razli~itosti {to koriste Le Pen i Hajder i wima sli~ni. Beogradski krug. prim. Ali pod pritiksom globalizacije i neoliberalne episteme TINA (There is no alternative. delom pristi`u i posredstvom novoprimeqnih ~lanica.’’26 Centralnoevropske zemqe su bile izlo`ene punom udaru globalizacije odmah nakon pada komunizma i razvile su strukture koje se razlikuju od zapadnoevropskih: wih odlikuje nagla{eni ekonomski i socijalni dualizam. nesigurnost. 26 M. Solidarnost. ali pod opsadom. http://Washtimes. and Society in the New Europe’’.. 1 (2005). Donna Borak.. Zagreb. dru{tvenih i ekolo{kih ciqeva. Posebno je zanimqivo {to argumenti u prilog zamene jedne forme kapitalizma drugom. razvoj pseudo-neoliberalne hibridne dr`ave. Socijalna dr`ava je sna`na. dobilo je svoj puni zamah u Centralnoj Evropi. jasne podele izme|u uspe{ne kompradorske elite i rastu}eg broja siroma{nih..com/up-breaking. Politics. 125 . tj. biv{ih komunisti~kih dr`ava koje svoju tranziciju obavqaju demontirawem socijalne dr`ave i prihvatawem neoliberalnog modela kapitalizma.25 raste zna~aj vlastite nacije i neprijateqstvo prema pripadnicima drugih etni~kih grupa.Evropska unija i globalizacija dr`ava blagostawe u nacionalnim okvirima uspevala je da upravqa kreativnim i kriznim ciklusima modernog kapitalizma. Beograd.EU to help members deal with globalization’’. Postojalo je uverewe da EU mo`e da upregne globalizaciju u prilog vlastitih ekonomskih. Internationale Politik und Gesellschaft. Od gra|anskog prijateljstva do globalne pravne zajednice. 222. Raste nezaposlenost. p. v. Sa sve slabijom pozitivnim integracijom socijalna dr`ava slabi i stagnira. vera u sposobnost za{tite kao da je opala.

sa Turskom). Newsweek. demokratsko u~e{}e ve}ine u konstituisawu globalnog poretka su prvorazredni problemi ne samo Evrope ve} i sveta. Me|utim. ~iwenice da se granice bri{u izme|u zemqa sa kojim Evropa nema zajedni~ke vrednosti i standarde (npr. vremenom sve vi{e postaje promocija neoliberalnog projekta bez wegovih nu`nih socijalnih korekcija (ako imamo u vidu nedavne izjave T.moderniji’’ od zapdnoevropskog. ili obrnuto. Tre}i put. koja podrazumeva produbqivawe nadnacionalne demokratije i solidarnosti. v.Le Pen's Last Laugh?’’.28 a u svetu u Bin Ladenu. socijalna integracija. v) Evolucija bezbednosne dimenzije Erozija evropskog socijalnog projekta kao da te~e paralelno sa transformacijom EU kao mirovnog projekta.. koji }e uspostaviti ravnote`u izme|u tr`i{ne efikasnosti. Izostajawe plodonosnih odgovora u Evropi ima svoj politi~ki odsjaj u Lepenu.27 Zbog toga je kapitalizam u centralnoj Evropi u mnogo~emu . i da te`i{te sa 27 28 Ibid. a ne uverqiva alternativa. April 6.France d'en bas. Pitawe je da li }e se u budu}nosti CE prilagoditi zapadnoevropskom socijalnom kapitalizmu. demokratije i solidarnosti. i u kojoj meri evropske/briselske politi~ke elite postaju deo transnacionalne elite. . integracije samo na principima mo}i i novca. i da se Zapadne zemqe suo~avaju sa problemima imigranata.Radmila Nakarada socijalnog i politi~kog kapitala. slobodno kretawe qudi.. Obja{wavaju}i glasawe protiv referenduma kao glasawe protiv glboalizacije on ukazuje na problem tekstilne industrije Kine koja uni{tava mala francuska preduze}a. ili pozitivne. zastupnici interesa globalnog kapitala. 126 . Evolucija bezbednosne politike EU. Sa zavr{etkom Hladnog rata. ili . Po Lepenu EU su konstruisali utopisti koji su zaboravii interes obi~nog ~oveka. Blera. Pred Evropom stoji izbor izme|u daqe negativne integracije. EU se postepeno opredequje da svoj civilni instrumentarij dopuni i vojnim.. a u kojoj }e se iznova posvetiti pronala`ewu stvarala~kih formi nu`nog prilago|avawa. koji je trebalo upravo da ponudi novu ravnote`u. jednog od wegovih protagonista). 2005. Odgovor zavisi od toga u kakvoj politi~koj zajednici Evropqani `ele da `ive. osvajawe sposobnosti da i vojno deluje presudno je pak uticala na weno vi|ewe vlastite globalne uloge i odgovornosti...

Jugoslovensko iskustvo je nalagalo temeqno preispitivawe prirode preventivnih napora i mehanizama EU. wihovog doma{aja. po wenom sudu. Izazovi balkanskog regiona. opravdavaju vojno anga`ovawe u ovom regionu. Glavni konkretan impuls ka redefinisawu EU kao mirovnog projekta je weno iskustvo u re{avawu sukoba na tlu biv{e Jugoslavije. istrajnost. na primer.Evropska unija i globalizacija prevencije pomeri ka uspostavqawu i odr`avawu mira.000). pravovremenosti. mno{tvo drugih poruka i naloga koje je EU previdela.normalna’’ velesila. primene . Dramati~ni ratovi na tlu biv{e Jugoslavije sadr`avali su. govori da ona sve vi{e postaje . pojavom novih bezbednosnih izazova koji zahtevaju ja~awe vojnih struktura EU. To. Umesto svega toga. Promena se obrazla`e potrebom da se EU potvrdi kao zna~ajan i odgovoran globalni akter. me|utim.) i drugu koje je zapo~ela krajem 2004.. nalagalo ulagawe dodatnih napora u razvijawe sposobnosti dijagnoze i ranog upozorewa. Napori EU su se zavr{ili fijaskom i ona je u toku krize bila politi~ki i vojno marginalizovana od strane SAD i NATO. nisu ispo{tovale ni vlastiti potpis na Zavr{nom aktu konferencije o bezbednosti i saradwe u Evropi (S. Odluka da stvori snage (~itaj: armiju) za brzo dejstvo (~itaj: intervencije) po celom svetu.mekog’’. Ono je. Zahtevalo je i kriti~ko preispitivawe sopstvenih nedoslednosti. doslednosti. recimo. Na osnovu tog iskustva EU je zakqu~ila da koren wenog neuspeha le`i u beski~menoj politici. ka transformaciji ekonomske-politi~ke unije u vojni odbrambeni savez. Vudvord). U oba slu~aja EU je nastupila kao zamena za NATO snage. za{to ~lanice EU. izme|u ostalog. jednu pod nazivom Konkordija u Makedoniji (2003. domi{qawa kako budu}e ~lanstvo u EU da se pretvori u opipqiv instrument prevencije sukoba u sada{wosti. u ~iwenici da ne poseduje vlastitu vojnu pesnicu. kao i `eqom da se uspostavi ve}i stepen autonomije u odnosu na NATO i SAD. Ona se stoga opredequje da svoje budu}e autonomne akcije podupre stvarawem uverqive vojne sile i spremno{}u da je upotrebi nezavisno od NATO.. EU se uputila ka stvarawu vlastite armije (sa rezervistima mo`e da broji 250. tj.29 a u kona~nom ishodu ono 29 EU je dosada imala dve vojne misije na prostoru Zapadnog Balkana. civilnog tipa intervencionizma. da se umawi asimetrija mo}i u sferi bezbednosti. otvara pitawe u kojoj meri je time unapred nametnut su`en okvir misijama EU? 127 . u Bosni i Hercegovini pod nazivom operacija Altea.

10) zar to upravo ne nala`e ja~awe civilnih kapaciteta EU. Ako ista Strategija zakqu~uje da je ulagawe u razvoj i demokratiju najboqi na~in da se postigne bezbednost (str. Vojna mo} SAD i NATO je nedosti`na. Ako se u Strategiji ka`e da je ja~awe UN evropski prioritet (str. krhke demokratske institucije. on bi mogao da poslu`i za rehabilitaciju EU kao mirovnog projekta. katastrofalne ekonomske krize i siroma{tvo. 9) zar to ne nala`e ja~awe wenih sposobnosti prevencije.u rehabilitaciji EU kao mirovnog projekta. Umesto da Zapadni Balkan postane prostor na kome }e se razvijati i proveravati vojna sposobnost Unije. kao civilne velesile. da li se civilizacijska prednost. prema tome EU svoju zavisnost samo potvr|uje ukoliko te`i da premosti jaz koji ih deli. Sve to upu~uje na zakqu~ak. uvida i strategija. niti su problemi granica re{eni.izme|u ciqeva i sredstava. Dominantni problemi ovog regiona su slabe dr`ave. Uzajamno sna`ewe UN i EU oja~alo bi multilateralizam na svetskoj sceni.re~ koja ima kqu~no meto u Evropskoj bezbednosnoj strategiji -. op{te je mi{qewe da su sukobi velikih razmera malo verovatni. Me|utim. UN su bez sredstava i qudstva.Radmila Nakarada doprinosi evropeizaciji ovog prostora. Me|utim. iako o~igledno teritorijalna dezintegracija Balkana nije okon~ana. korupcija i organizovan kriminal. izvesnija evropska perspektiva. nego ve}a ekonomska pomo}. ^ini se da vojne misije mogu mawe da doprinesu wihovom re{avawu. dosledna primena na~ela me|unarodnog prava i rezolucija UN. To zahteva koherenciju -. koju je EU kao civilna sila imala nad tvrdim vojnim pristupom re{avawu sukoba. A zatim veliko je pitawe da li se razme{tawem vojnih i policijskih misija EU na tlu Zapadnog Balkana ovaj prostor evropeizuje ili se EU militarizuje (deevropeizuje)? Drugim re~ima. Naime. Kao {to postoji i tesna veza izme|u globalne i nacionalne demokratije. polako topi i to posredstvom Zapadnog Balkana? Ako EU `eli ve}i stepen autonomije i zna~ajniju ulogu na globalnoj sceni ona ne mo`e postati replika NATO. Put wene mo}i le`i u drugom pravcu -. 128 . dijagnoza. uspostavqawa i odr`avawa mira. O~igledno postoji tesna povezanost izme|u socijalnog modela i vojno-bezbednosnog. dok tro{kovi odbrane EU iznose 160 milijardi evra. za delegimitizaciju vojnog re{avawa sukoba. takav zakqu~ak nije samoo~igledan jer priroda bezbednosnih izazova nije takva da vojne misije predstavqaju najadekvatniji odgovor.

sveta u kome bi oja~ala globalna demokratija. The social project has contributed to making the EU an oasis of peace and prosperity. The central part of the paper is devoted to the analyses of the scope. and contributions to the resolvement. ¤£ª 129 .normal superpower’’. civilnog i vojnog partnerstva sa SAD i multilateralizma. Drugim re~ima. project in shaping European integration is discussed.. ona mora da rehabilituje vlastiti socijalni projekat. neo-liberal. management of a number of conflicts and crisis in the world. the pressure to adapt to the neo-liberal principles. Neo-liberalism. overlapping and tensions between these two levels of integration. wena globalna uloga po~iva na uspostavqawu ravnote`e izme|u socijalnog i ekonomskog. indicating the theoretical controversies involved. depicting the points of intersection. above all with the USA. Dr. but it is being eroded by the onslaught of global economic forces. da otvori mogu}nosti za sna`ne korekcije neoliberalnog modela globalizacije. Globalisation. specificity. kao i da oja~a svoje preventivne i civilne dimenzije u sferi bezbednosti.Evropska unija i globalizacija da u meri u kojoj EU te`i da postane globalni akter u prilog boqeg sveta. as well as the influence of the EU on the global arena. Radmila Nakarada The European Union and Globalisation SUMMARY The paper attempts to clarify the relation between the EU and globalisation. Social Capitalism. Key words: the European Union. coherence and reach of its social and peace project. Peace Project. vladavina prava i solidarnost. tj. da rehabilituje sebe kao mirovni projekat. but also in order to strengthen the possibilities for the democratisation and humanisation of globalisation itself. The influence of globalisation as an objective process and a concrete historical. Prof. The EU as a global actor is described through its relations with key international powers. The paper concludes that the rehabilitation of the EU's social and peace project is of crucial importance not only in terms of extending its own global influence. The EU as a peace project is also undergoing far-reaching transformations. its engagement in Africa. Euro-Atlantic Relations. which are slowly turning it into a .

.

úú Srbija i zapadni Balkan nako pro{irewa .

.

u Evropi je nastao novi tip odnosa. one koje su se. 1 Vi{e o Evropskoj uniji i postupku pro{irewa 2004. U svetlu novonastalih okolnosti ulazak zemaqa Zapadnog Balkana u Uniju bi}e te`i i sporiji nego {to bi ina~e bio. u posledwe dve decenije. To je unelo sumwe u mogu}nost Unije da nastavi proces {irewa na nove zemqe. 16--17. Beograd. postojao je pritisak da se i one kona~no kvalifikuju i postanu ~lan evropske zajednice naroda. Socijalizam ili . Slu`beni glasnik. u na~elu. ve} instanca preko koje se verifikuje da li je neka zemqa u stawu da ispuni uslove demokratije. a nisu vaqano ure|ene poput [vajcarske i Norve{ke. dodatno se pogor{ala atmosfera u Uniji. nego prakti~no sveevropski klub. izgleda da verifikacija kroz Uniju ima primat. 133 . pre svega. Posle pro{irewa iz 2004. Re{ewa se tra`e u oblicima tr`i{ne demokratije u okvirima vladavine prava.1 Tome su doprinele globalne promene. Biti ~lan Unije nije stvar uslova koje mogu ispuniti samo neke zemqe. juna 2005. Te nove okolnosti su oslabile pritisak koji je nastao 2004. niko ne smatra re{ewem za probleme modernih dru{tava. sada je tamo ve}ina. mogu}e u~initi i nezavisno od Unije. Pritisak na strani Unije je postojao usled te`we da se progutaju i time normalizuju i posledwa ostrva ne~lanica. Uvod. 491 strana. Stalno {irewe Unije samo potvr|uje da je ovaj tip re`ima opredeqewe skoro svih evropskih dr`ava. Na strani dr`ava koje su ostale izvan Unije.Evropska dr Miroslav Prokopijevi} unija i zemqe Miroslav zapadnog Prokopijevi} Balkana EVROPSKA UNIJA I ZEMQE ZAPADNOG BALKANA Posle pro{irewa Unije 2004. da se pro{irewa nastave. danas. Za razliku od ranijih vremena kada je u Uniji bila mawina evropskih dr`ava. vladavine prava i tr`i{ne privrede. Iako je to. a posle odbijawa Nacrta ustava u Francuskoj i Holandiji i neuspeha Samita u Briselu. odigrale u Evropi. Unija vi{e nije ekskluzivni.. u Uniji postoji izvestan zamor izazvan poslovima integracije deset novih ~lanica. To su zemqe koje sporije prolaze tranzicione reforme. Unija je jo{ daleko od toga da je uspela da iza|e na kraj sa posledicama nedavnog pro{irewa. se mo`e na}i u mojoj kwizi Evropska unija.tre}i svet’’.

a perspektiva Ukrajine prakti~no vi{e ne postoji. ali oni nisu dali dobre rezultate kao {to se o~ekivalo. konsolidovane su javne finansije i pove}ana makroekonomska stabilnost. a do integracije Turske bi moglo do}i iza 2015. etni~ke i druge posledice. 1 (2005). Programi nisu mogli da obnove pokidane privredne veze. 165. SAD. Makedonija. Pomo}u ovih programa obnovqeni su mnogi stambeni objekti. trenutno daleko od ~lanstva. Drugo. enorman stepen korupcije i generalna neefikasnost strane pomo}i bili su glavni faktori koji su doprineli wihovom ograni~enom uspehu. pove}ani su socijalni transferi. Nedostatak privatno-vlasni~ke privrede.2 Iako geografski bli`e Uniji. No. Bar su tri razloga za to: prvo. Isti ~lanak se mo`e na}i na sajtu ICER (www. Posle odbijawa Nacrta ustava u Francuskoj i Holandiji perspektiva ulaska Turske u Uniju je oslabila znatno vi{e od perspektive zemaqa zapadnog Balkana. str. potpisale su ugovore o ~lanstvu i treba da postanu ~lanice od 2007. Sa Turskom je. slaba vladavina prava.int.it) pod brojem 32/2004.icer.eu/comm/external_relations/see. 33--53. The eastward enlargement of the European Union’’. dru{tvene. . Gr~ka je ~lanica od 1981. sankcije su imale uticaja ne samo na SCG ve} i na sve zemqe regiona. Hrvatska. EU i druge organizacije i zemqe su posle okon~awa ratova i sankcija pokrenule programe obnove. zemqe Zapadnog Balkana (Albanija. UN. {to je ostavilo zna~ajne politi~ke. najavqeno otvarawe razgovora o pridru`ivawu. u zemqama zapadnog Balkana post-komuni2 3 Vi{e o pogor{awu prilika u Uniji za prijem novih ~lanica videti u M. Isto~no-balkanske zemqe. Prokopijevic. da pokrenu profitabilne poslove ili da uti~u na privla~ewe ve}ih privatnih ulagawa. a Slovenija od 2004. Tre}e. Hrvatska se pomiwe u briselskim telima kao kandidat za ~lanstvo ne{to kasnije. pre svega DSU. sve zemqe zapadnog Balkana su direktno ili indirektno bile pogo|ene ratnim sukobima na podru~ju biv{e Jugoslavije. u EU. fabrike i istorijski spomenici. osim Hrvatske. ekonomske. ^ak i ako nije bilo neposrednih ratnih sukoba. Bugarska i Rumunija. Srbija i Crna Gora)3 su. 134 . BiH. kao i na sajtu Fraser Institute iz Vankuvera. Dokumenti EU o zemqama zapadnog Balkana se mogu na}i na sajtu: http://europa. No. 7--10. str.Miroslav Prokopijevi} Zemqe jugoisto~ne Evrope i Balkana se mogu podeliti u nekoliko grupa kada je re~ o wihovom odnosu prema EU. i u ~asopisu Ekonomski anali.. bez obzira {to su zemqe regiona dobile preko 20 milijardi evra pomo}i u periodu 1996--2004. godina. Alice is not missing Wonderland. The Journal for the New Europe.

Znatna strana pomo} je. a) Postupak pribli`avawa Deset zemaqa koje su 2004. Za zemqe zapadnog Balkana nisu predvi|eni Evropski sporazumi. smawila ionako malu spremnost za reforme u zemqama balkanskog regiona. dodatno. i 2015. Propu{tena prilika. Centar za slobodno tr`i{te. ve} wihov ekvivalent -. Evropske sporazume. 135 . Politi~ari i bira~i su pomo} do`ivqavali kao nastavak prakse obilne strane pomo}i. Program SSP je usvojila Komisija Unije.).fmc. Dve godine reforme u Srbiji. materijale o Albaniji na sajtu Evropske komisije. kakvu je posle Drugog svetskog rata primala biv{a Jugoslavija. oktobra 2000. novembra 2001.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana sti~ke reforme su blage i nekonzistentne. po~eli razgovori o SSP. juna 1999. {to usporava kako etablirawe ovih zemaqa kao tr`i{nih demokratija u okvirima vladavine prava tako i pribli`avawe EU. Sa Albanijom4 su jo{ tokom 2003. ali do ovog ~asa nisu okon~ani. kakvima se nikada ne mo`e u}i u Uniju. u{le u EU su u okviru priprema za ~lanstvo ve} tokom devedestih potpisivale sa Unijom tzv. Cf. Beograd 2002 (www.org. Iako je bilo onih koji su navodili 2004. skra}eno SSP. U tim prognozama je bila o~ita nesrazmera izme|u navodne te`we da se {to pre u|e u Uniju i vrlo traqavih. dok su se zemqe biv{e Jugoslavije okrenule u tom pravcu posle okon~awa ratnih sukoba. 2012. U Srbiji je bilo mnogo prognoza posle prevrata od 5. o godini kada bi ova zemqa mogla da se prikqu~i Uniji. Svi ti faktori su doprineli sporom izvo|ewu reformi u zemqama zapadnog Balkana i sporom prilago|avawu na uslove za ~lanstvo u EU. Sa Srbijom i Crnom Gorom5 su u jesen 4 5 Up.Sporazumi o stabilizaciji i pridru`ivawu (eng. pri ~emu su ni`e brojke bile upadqivo stvar politi~kog marketinga. koje su pre petnaestak godina zaostajale za biv{om Jugoslavijom. Stabilisation and Association Agreement). Za sada je EU potpisala SSP sa Hrvatskom (29. naj~e{}e su pomiwani 2007. M. 2010. koja je krajem sedamdesetih i sredinom osamdesetih smatrana prvim verovatnim kandidatom za ~lanstvo iz ovog dela Evrope. primewuje se od kraja 2002) i Makedonijom 2001. skoro nikakvih refomi. Tako je do{lo do paradoksalne situacije da su u EU znatno pre biv{ih jugoslovenskih zemaqa (sem Slovenije) u{le druge isto~noevropske dr`ave.yu). Prokopijevi} (red. Druge isto~noevropske dr`ave su odmah posle pada komunizma krenule ka tr`i{noj demokratiji u okviru vladavine prava. godine.

koja prethodi SSP. Ako je sud Studije izvodqivosti o nekoj zemqi zapadnog Balkana povoqan. pokretawu poslovne aktivnosti. ponudi usluga. potom potpisivawu.Miroslav Prokopijevi} 2003. kojom se procewuje stawe u kome se zemqa nalazi i eventualna pogodnost za ulazak u program SSP. Kada zemqa postane kandidat za ~lanstvo. {to je komplikovan posao usled podele zemqe na dva entiteta i tri etni~ke grupe. kretawu radne snage. Studiju izvodqivosti za BiH na sajtu Evropske komisije. teku}em pla}awu i kretawu kapitala. zapo~eli razgovori o izradi Studije izvodqivosti (eng. nisu dostupni zemqama sa jugoistoka Evrope pre nego {to postanu ~lanice ili bar kandidati za ulazak u Uniju. harmonizaciji i primeni zakonodavstva vezanog za tr`i{nu konkurentnost. {to je formalno podre|eno programu Kards (CARDS). Drugi fondovi Unije. to je nu`an ali ne i dovoqan uslov za otvarawe pregovora o wenom ulasku u Uniju. Studija izvodqivosti pru`a snimak stawa u kome se neka zemqa nalazi s obzirom na kopenhagen{ke i druge kriterijume i sugestije za postepeno poboq{avawe stawa u tim oblastima i pripremi zemqu za eventualno punopravno ~lanstvo u EU. a postupci tog poboq{avawa su stvar SSP. 6 7 Up. pristupa se pregovorima o SSP.7 umesto programa FAR (PHARE). slobodnom protoku roba. 136 . a Savet ministara ju je potvrdio 25. Kao podr{ka procesu stabilizacije i pridru`ivawa koristi}e se program KARDS. saradwe u oblastima pravde i unutra{wih poslova. U svetlu procesa pribli`avawa. Feasibility Study).6 Uslovqena je ispuwavawem 16 dodatnih uslova. ratifikaciji i primeni SSP. EU nudi zemqama zapadnog Balkana finansijsku. sadr`i i obaveze posebno u slede}im oblastima: politi~kom dijalogu.. tehni~ku i drugu pomo} u vrednosti od skoro pet milijardi evra u periodu 2004--2006. finansijske saradwe. regionalnoj saradwi. a kandidatski status podrazumeva uspe{no okon~awe SSP. Tek posle ispuwavawa tih uslova BiH bi mogla da zakqu~i SSP. godina. dobila pozitivnu uslovnu Studiju izvodqivosti. aprila 2005.poglavqa’’. 2003. aprila. koji je kori{}en za podr{ku zemqama koje su potpisale evropske sporazume. poput kohezivnog i strukturnih. SCG i Makedonija dobijaju pomo} Unije preko EAR. Bosna i Hercegovina je 2003. Standardni SSP pored odredbe o obavezama odre|ene zemqe i EU u pogledu saradwe u svakom od 31 . sem krajwe ograni~enih izuzetaka. Pozitivna studija za SCG je objavqena tek 12.

imigracije. viza. osim {to sadr`e odredbe o politi~kom dijalogu i regionalnoj saradwi. Unija koristi privla~nost saradwe i pomo} koju pru`a kao sredstvo da pritisne zemqe zapadnog Balkana da poprave me|usobne odnose. ako nema dobru saradwu sa susedima. uspostavqawe zone slobodne trgovine u skladu sa odredbama STO.8 Programi SSP su po svemu sli~ni Evropskim sporazumima. Regionalnim sporazumima se tra`i uspostavqawe politi~kog dijaloga me|u balkanskim zemqama. itd. 137 . grani~ne kontrole. uzajamni ustupci vezani za kretawe radne snage. bilateralne sporazume sa susedima o slobodnoj trgovini i saradwu sa EU u vezi pitawa pravde. b) Pripremqenost za ~lanstvo Za sve zemqe zapadnog Balkana va`i}e sli~ni uslovi za ulazak u Uniju kao za ostale isto~noevropske zemqe. liberalizacija pla}awa i pru`awa socijalnih usluga. Unija tra`i da se pre uspostavqawa SSP naprave koraci u normalizaciji politi~kih odnosa i liberalizaciji trgovine. prawa novca. Pripremqenost svake od zemaqa }e se prosu|ivati pojedina~no. kao i saradwa u pitawima pravde i unutra{wih odnosa. obi~no uz neke izuzetke. zbog nedavnih sukoba i ratova. EU osigurava zemqi sa kojom zakqu~i SSP slobodan pristup svom tr`i{tu. pa je potreban stalan nadzor i pritisak EU da bi se odre|ena pitawa re{ila na prihvatqiv na~in.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana Osim finansijske i tehni~ke pomo}i. {to je ne samo legitimno nego i dobro za taj region. Politi~ki dijalog EU sa doti~nom zemqom je uvr{ten u SSP zato {to se smatra da zemqe zapadnog Balkana jo{ uvek nisu politi~ki stabilizovane i dobro politi~ki ure|ene. Smatra se da neka zemqa ne mo`e da ima dobre odnose i poja~anu saradwu sa zemqama EU. To zna~i da ne}e biti nikakvog kolektivnog ili regionalnog u~lawewa zemaqa zapadnog Balkana u EU. Regionalna saradwa je problem za zemqe zapadnog Balkana. s tim {to }e u svetlu pogor{awa klime u Uniji ulazak biti te`i i sporiji. jer je na~elno mogu}e da neka zemqa ima lo{ije odnose sa nekim susedima. uspostavqawe zone slobodne trgovine sa EU. Sporazum o stabilizaciji i pridr`avawu podrazumeva postepeno usvajawe zakonodavstva EU u brojnim oblastima. a dobre sa zemqama EU. Bar tako se u Uniji 8 ^esto to znaju da budu upravo proizvodi koji te zemqe proizvode u ve}oj koli~ini ili gde su posebno konkurentne. Taj argument ima mawkavosti.

11 v. Cards 2004.12 Takve gre{ke su neoprostive i mogu 9 Cf. I ostali izve{taji o napretku se mogu na}i na sajtu Komisije.11 stepen pripremqenosti za ~lanstvo i druga svojstva zemaqa iz jugoisto~ne Evrope istra`uju i nezavisne nau~ne ustanove. Evropska komisija je objavila ... progress reports) za zemqe zapadnog Balkana i Kosovo. 10 Cf.: World bank. ovde str. dok kod preostale ~etiri zemqe (Albanija. dok je Hrvatska bila rangirana na 118. Komisija je objavila i . Nedavno smo videli izve{taj Svetske banke. 1--34. Irana (108) i Iraka (114). mesto od 155 zemaqa... SCG i Turska) za sada nema mogu}nosti da se uspostavi neki redosled mogu}eg prijema. godine. 2005). Ve} nekoliko godina Komisija objavquje .European Commission Serbia and Montenegro. PDF file. studijama izvodqivosti i drugim dokumentima. Eurostat 2005. 12 Cf.9 Krajem 2005. odgovaraju}e materijale na sajtovima: European Commission 2004. Postoje i istra`ivawa netr`i{nih fondova kao {to su MMF. Doing Business in 2006 (Washington..10 Prema rang-listi Unije. 138 . PDF file. Wihovu delatnost prete`no finansiraju poreske plati{e razvijenih zemaqa. sem Hrvatske. tj. koji se strukturno ne razlikuju od sli~nih izve{taja o zemqama koje su primqene u Uniju 2004. ne smatraju se pouzdanim.Miroslav Prokopijevi} tvrdi. . iza Belorusije (106). mada ne treba zaboraviti da se isto govorilo i pre pro{irewa 2004. 2005 Progress Report’’ (Brussels: EC. 2005).C. potom sa velikim zaostatkom Makedonija. 92.European Commission2005 Enlargement strategy paper.strategiju pro{irewa’’. Rumuniji i Turskoj. Pored Komisije. a ipak je. str. Za ostale zemqe procene su sadr`ane u odgovaraju}im SSP. do{lo do prijema deset novih ~lanica. . koja se {iroko koriste i pomiwu. mesto. ali ne u`ivaju ugled.redovne izve{taje’’ o Bugarskoj. PDF file. U 2005. Doing Business in 2006 u kome je SCG prema pogodnostima za poslovawe bila rangirana na 92. 1--195. D. iza je Hrvatska. u kojoj se isti~e da }e se ona odvijati prema rigoroznoj proceni ispuwenosti kriterijuma. odjednom.izve{teje od napretku’’ (eng. 1--69. Unija ima sopstvenu procenu pripremqenosti zemaqa iz jugoisto~ne Evrope za ~lanstvo i na toj osnovi vodi politiku pridru`ivawa prema pojedinim zemqama. 2005). EIB. EBRD. Communication from the Commission’’ (Brussels: EC. najbli`i ~lanstvu su Bugarska i Rumunija. Istra`iva~i u netr`i{nim fondovima i sami fondovi ne snose posledice svojih pogre{nih procena. str. Ona vi{e reflektuju ciqeve tih organizacija nego {to ta~no prikazuju i procewuju stawe u pojedinim zemqama. BiH. SB. str.

kopenhagen{kih kriterijuma’’13 autori Osteuropa Institut-a (OEI) iz Minhena su procenili da se zemqe jugoisto~ne Evrope mogu podeliti u dve grupe u pogledu pripremqenosti za ~lanstvo u Uniji. autori ovog istra`ivawa su se uglavnom oslonili na ekonomske aspekte pripremqenosti pomenutih zemaqa. regionalna saradwa. BiH. wena pogre{na procena stawa u nekoj dr`avi je mo`e ko{tati velikih finansijskih gubitaka pri ulagawima.. V. ni one ne mogu neka`weno da gre{e. razvoj demokratije. kao {to su vladavina prava. netr`i{ni fondovi sredstva dobijaju iz buxeta ~lanica MMF. Pritisak tr`i{ta. Za razliku od toga. a u drugu Albanija.Balkanländer und ökonomische EU-Beitrittskriterien’’. je ono {to istra`ivawa privatnih firmi i organizacija ~ini pouzdanijim. SB ili EBRD i ona priti~u bez obzira na rezultate. Pored ekonomskih. Razmatrawe pripremqenosti za ~lanstvo balkanskih zemaqa }u zapo~eti upravo jednim nau~nim istra`ivawem koje blago lobira u prilog jedne od zemaqa. 139 . & M. Ako je o firmi re~. petoj rundi pro{irewa. No. 14 Cf. Knogler. Privatna istra`ivawa. Preciznije re~eno. Sli~na vrsta kontrolne instance postoji i u nau~nim istra`ivawima. Na osnovu modifikovanih . rizikuju}i da im obja{wewa ne budu prihva}ena. To ne zna~i da neki istra`iva~i ne}e lobirati u prilog odre|enog re{ewa. Bugarska i Rumunija. a ne bilo {ta drugo.. Autori istra`ivawa su podvrgnuti stalnoj kontroli nau~ne zajednice i ne mogu imati dobar ugled ako im rezultati nisu pouzdani. mawinska prava. koji su pobrojani ispred Tabele 14. jer ne}e mo}i da prikupe sredstva od privatnih firmi i dr`ava za svoje aktivnosti ako im analize i procene budu smatrane nepouzdanim.Kopenhagen{kim kriterijumima’’ su dodati kriterijumi pod brojevima 11 i 12. postoje i neekonomski kriterijumi. NVO ili drugih organizacija. itd. Südosteuropa Mitteilungen. korisni i kvalitetni. A kada je re~ o privatnim organizacijama. Makedonija i SCG. u`ivaju znatan ugled. te u osnovi i ne zaslu`uju poseban osvrt. pokazalo da su zemqe kan13 .1.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana ih po~initi samo neodgovorni birokrati.. nego se u prethodnoj. qudska prava. .14 U prvu grupu bi spadali Hrvatska. jer wihovi autori nemaju luksuz da mogu neka`weno da gre{e. Oni su. Vincentz. usled ~ega je neminovan izvestan gubitak ugleda. 2 (2004). bez obzira da li su rezultat pojedinih poslovnih korporacija. u ovom slu~aju Hrvatske. ne samo mawe precizni.

Miroslav Prokopijevi} didati za ~lanstvo u Uniji lak{e bile u stawu da ih ispune. Tabela 1: Ispuwenost modifikovanih kopenhagen{kih kriterijuma od strane zemaqa jugoisto~ne Evrope. S obzirom da se uslovi vezani za vladavinu prava ili suzbijawe korupcije ne mogu ispuniti brzo. Kriterijumi 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Albanija D A D D D D D D D A BiH D A D D D D D D D A Maked. ulagawa i infrastruktura 8) Tr`i{na integracija sa EU 9) Politika konkurencije 10) Mala i sredwa preduze}a 11) Dr`avna uprava. korupcija i pravna sigurnost 12) Siroma{tvo i dru{tvena kohezija. i to su: 1) Makroekonomska stabilnost 2) Liberalizacija cena i trgovine 3) Lako}a ulaska i izlaska sa tr`i{ta 4) Privatizacija i regulacija firmi 5) Finansijski sektor 6) Konsenzus o privrednoj politici 7) Qudski kapital. D A D D C D D D D A SCG D A D D D D D D D A Hrvatska A A D C A A C C C A Bugarska A A B C C A C C C A Rumunija A A B C C A C C C A 140 . Procena pripremqenosti za ~lanstvo zemaqa jugoisto~ne Evrope je zasnovana na 12 kriterijuma. pretpostavqa se da su tela EU ovde malo gledala kroz prste novim ~lanicama.

& M. B = Jo{ nije ispuwen na zadovoqavaju}i na~in. po{to prakti~no nema istra`ivawa koje ne daje prednost Bugarskoj nad Rumunijom. op.. Napomena: Slova ozna~avaju stepen ispuwenosti kriterijuma: A = Ispuwen. Knogler. cit. str. Ako se saberu ocene za stepen ispuwenosti kriterijuma. Iz tabele se vidi da prema stawu ispuwenosti modifikovanih . Vincentz. dok za BiH konstatuju da postoje te{ko}e da se tretira kao jedinstvena zemqa. Tabela 2: Statistika ispuwenosti kriterijuma Zemqa Hrvatska Bugarska Rumunija Makedonija SCG Albanija BiH Ukupno A 5 4 4 2 2 2 2 21 B 0 1 1 0 0 0 0 2 C 5 6 6 1 0 0 0 18 D 2 1 1 9 10 10 10 43 Izvor: podaci iz Tabele 1. dobija se rezultat koji je prikazan u slede}oj tabeli. C = Jo{ nije ispuwen.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana Kriterijumi 11 12 Albanija D D BiH D D Maked. D D SCG D D Hrvatska D C Bugarska D C Rumunija D C Izvor: V. D = Nije ispuwen. ali su iznena|uju}i wena prednost nad Bugarskom i izjedna~avawe Bugarske i Rumunije u stepenu ispuwenosti kriterijuma. Ostale ~etiri zemqe su prili~no zaostale iza tri pomenute.kopenhagen{kih kriterijuma’’ za ~lanstvo u Uniji najboqe je rangirana Hrvatska. Dobar polo`aj Hrvatske ne iznena|uje. neznatno boqe od Bugarske i Rumunije. 141 . a me|u wima istra`iva~i daju blagu prednost Makedoniji nad SCG. 12..

i na vi{e drugih mesta. ali da je na kraju ~ak jedanaest zemaqa bilo u stawu da u|u u evro-zonu. Heritix fondacija (HF. u kwizi M. a Institut Frejzer (IF. Heritage Foundation) rangira 155 zemaqa. Time ne sugeri{em da }e zemqe jugoisto~ne Evrope brzo uspeti da ispune tra`ene kriterijume. E press. . Ne treba me|utim zaboraviti da su zemqe EU--15 polovi~no ispuwavale kriterijume konvergencije samo godinu-dve pre ulaska u evro-zonu. 142 . nego i to od kakve polazne pozicije je krenula. Zato }e Evropska komisija verovatno ceniti ne samo da li je neka zemqa u potpunosti ispunila odre|eni kriterijum.00 Rang 78 84 IF 6. iako neke jo{ nisu bile ispunile sve tra`ene kriterijume.9 (HF + IF): 2 5. Treba imati u vidu da su uslovi ulaska u evro-zonu te`i za ispuwavawe od uslova za ulazak u EU.0 5. a poredak u ovoj tabeli je napravqen na osnovu uzimawa u obzir rezultata oba istra`ivawa. koliko je uspela da je popravi. Konstitucionalna ekonomija.62 5. 16 Osnovni podaci o dva istra`ivawa mogu se na}i u 15. glavi ove kwige. Prema nekim drugim procenama ekonomskih svojstava zemaqa iz jugoisto~ne Evrope slika mo`e biti dosta razli~ita u odnosu na prethodno istra`ivawe. Prokopijevi}.. {to se mo`e smatrati lo{im bilansom u proceni trenutne sposobnosti sedam zemaqa jugoisto~ne Evrope za integraciju u EU. itd. Fraser Institute) 123.Miroslav Prokopijevi} Od ukupno 84 kriterijuma prema ovom istra`ivawu je ispuweno 25%.15 U tabeli koja sledi su prikazani rezultati dva kqu~na istra`ivawa nivoa ekonomskih sloboda. Rang ozna~ava mesto zemqe u ukupnom rangirawu dva istra`ivawa.45 Metodologija istra`ivawa se mo`e na}i na sajtovima Heritix fondacije i Instituta Frejzer. Prema istra`ivawima nivoa ekonomskih sloboda.81 5.16 Tabela 3: Ekonomske slobode u zemqama jugoisto~ne Evrope Zemqa Bugarska Hrvatska 15 Rang 52 74 HF 5. Beograd 2000. najuspe{nija u balkanskom regionu je Bugarska.kopenhagen{ki kriterijumi’’ se razlikuju od kriterijuma za merewe ekonomskih sloboda. jer dobar deo kriterijuma upravo ne mo`e da se ispuni brzo. Naravno. kakvi su izgledi da poboq{awe bude kontinuirano. Rezultati HF su prera~unati na skalu od 0 do 10 da bi bili uporedivi sa rezultatima IF.

Crna Gora nije uvr{tena u zvani~no rangirawe. Cf. Ibid. Rangirano je 127 zemaqa i ~itavog sveta. 2004). Gwartney.10.14 3. a 10 da su one potpune.0).50 5.7 5. 2005 Annual report (Vancouver: Fraser Institute. st?. Hrvatska 87 (6.org i Gwartney & Lawson (Ed). /Eds//2005/.7).17 gde je pored ostalih ukqu~ena i Makedonija. 11. 143 .45 ---- Izvor: www.6).3 indeksnih poena. 2004 Annual Report (Vancouver: Fraser Institute. sa 6.0 nezvani~no procenio Centar za preduzetni{tvo i ekonomski razvoj iz Podgorice. ali je wen indeks na 6. et al.4 ---- (HF + IF): 2 5.heritage.81. Rumunija 97 (5. na 78. Ibid.12 4. sa ~ime se mnogi ne}e saglasiti. Albanija 78 (6. mesta 2004. Cf. objavqen je novi izve{taj Instituta Frejzer.1). prema kome je stawe ekonomske slobode u pomenutim zemqama slede}e: Bugarska 70. Economic freedom of the world. Prema tom rezultatu.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana Zemqa Albanija Rumunija Makedonija BiH SCG Rang 67 125 69 84 -- HF 5. 12. Iznena|uje dosta visok plasman Albanije u istra`ivawu HF. gde 0 ozna~ava da nema ekonomskih sloboda.62 -- Rang 90 105 ---- IF 5. Makedonija 99 (5.. Oba istra`ivawa daju prvo mesto Bugarskoj. Za tri preostale zemqe iz regiona nema kompletnih rezultata.42 4. J. Sve zemqe iz regiona su prema ovom istra`ivawu napravile napredak u stepenu ekonomske slobode. usled ~ega je i wen ukupni rezultat dobar. Bugarska jedva da zaostaje za Slovenijom koja je prema istim istra`ivawima posledwa po nivou ekonomskih sloboda u EU--25 17 U toku priprema ovog rada za {tampu. str. Sa prosekom poena na osnovu oba rangirawa iz Tabele 3 od 5. 2005). koja je zahvaquju}i tome sko~ila sa 90. {to je izvesno realnija procena u odnosu na prethodno istra`ivawe u kome su ove dve zemqe bile izjedna~ene po postignutim rezultatima. Economic freedom of the world. a najve}i Albanija. 188 strana. Nivo ekonomskih sloboda se meri na skali 0 -. Albanija je po ovim istra`ivawima prakti~no izjedna~ena sa Hrvatskom. koja znatno boqe stoji od Rumunije. U me|uvremenu je objavqeno novo istra`ivawe Instituta Frejzer. Crna Gora bi delila 87 mesto sa Hrvatskom. mesto u 2005.

4 4.1 4. u odnosu na 2004.1 -.0 4.0. U tabeli koja sledi podaci za zemqe jugoisto~ne Evrope su obele`ene posebnom. a jedna je ostala na istom nivou.3 + 0.1 Malta Estonija Slovenija Kipar Ma|arska Litvanija ^e{ka republika Bugarska Letonija Slova~ka Hrvatska Poqska Up.7 0.8 4. upadqivijom grafikom da bi bile uo~qivije. Ako se gleda na stepen korupcije. dve su pove}ale.0.3 -.0 5.2 -. zemqe jugoisto~ne Evrope ne zaostaju mnogo iza novih ~lanica EU--25. Uvod.5 + 0.9 6. poglavqa moje kwige o Evropskoj uniji.0 6.1 + 0.6 Razlika -+ 0.2 + 0.9 3. ~ime ova istra`ivawa podupiru odluku Komisije o opravdanosti ulaska nekih zemaqa jugoisto~ne Evrope u Uniju. 19 Za podatke o istra`ivawu Transparency International pogledati zavr{ni deo 13.8 3.0 -.6 4.7 3.8.2 4. 15.9 3.03 poena. 144 .1 4.19 Stepen korupcije se meri na skali od 0 (potpuna korupcija) do 10 (nema korupcije). deo o ekonomskim slobodama.7 3.8 6.18 To pokazuje da neke zemqe iz jugoisto~ne Evrope nisu daleko bar od nekih ~lanica Unije. Bugarska ima ni`i nivo korupcije od tri nove ~lanice EU25.8 4.5 5. Tabela 4: Korupcija u novim ~lanicama EU25 i zemqama jugoisto~ne Evrope. glavu moje kwige Evropska unija. Od sedam zemaqa jugoisto~ne Evrope ~etiri su smawile nivo korupcije u 2005.0 3.5 3. Rang Zemqa 25 32 33 36 42 45 51 54 57 58 67 69 18 2004 6.7 3.0.2 + 0.5 2005 -5.Miroslav Prokopijevi} sa 6.0. i Tabelu 15.

Po~etkom 2005. {to je negativno. Hrvatske. pp.3 2.4 milijardi. BiH. 26. Global corruption reprt 2004 (London: Pluto press. 21 Prema Studiji izvodqivosti za SCG.0. dok je na trgovinu sa ostalim partnerima u svetu otpadalo samo 16%.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana Rang Zemqa 83 89 99 BiH Rumunija Makedonija 2004 3. _ 32.8 2.3 2. {to je pozitivno. Drugi podaci se navode zato {to izgleda da su podaci Eurostata nepotpuni. kao {to se mo`e videti sa Slike 14. zbog visokog nivoa korupcije u toj zemqi i nepreduzimawa koraka da se on snizi. 284--286. Transparency International.4 0.1 + 0.20 Na razmenu sa EU--25 otpadalo je ~ak 84% trgovine zemaqa zapadnog Balkana u 2003. Global corruption report 2005 (London: Pluto press. je iznosila $ 42.0 101 SCG 108 Albanija Izvor: Transparency International. pp. p.1. 145 . ali je na kraju ta ideja napu{tena i zemqa }e verovatno postati ~lan 2007.7 2. One imaju ogromnu ve}inu spoqnotrgovinske razmene upravo sa Unijom.5 2005 3.21 Prema podacima STO ukupna razmena Albanije. govorilo se u Briselu da bi prijem Rumunije u ~lanstvo EU mogao biti odlo`en posle 2007.1 2. Makedonije i SCG sa svetom u 2003. 2005).2 + 0. 2005).9 2. ali imaju veliki trgovinski deficit i lo{u strukturu uvoza i izvoza. Srbija sa Unijom razmewuje polovinu svoje ukupne trgovine. 235--238. a oko 60% je otpadalo na razmenu sa Unijom. U tom pogledu zemqe zapadnog Balkana stoje relativno dobro.4 + 0. Report on the preparadness of Serbia and Montenegro to negotiate a Stabilisation and Association Agreement with the European Union (Brussels: EC. Cf.7 2. Zna~ajne su razlike me|u zemqama regiona u pogledu stepena orijentacije na Uniju.5 Razlika -. v) Trgovinska integracija Jedna od stvari koje Unija gleda pri prijemu novih ~lanica je i stepen trgovinske integrisanosti zemaqa potencijalnih kandidata sa Unijom.1 milijardi. 20 Svi podaci koji slede su iz Eurostat 2005. tj. ako nije druga~ije navedeno. 2004).3 2.

prema najnovijim podacima. Ina~e. jer npr. a izvozi oko 55%.2. European Commission. sama Hrvatska u~estvuje sa 50% u trgovini regiona sa Unijom.1 Struktura razmene zemaqa Zapadnog Balkana Zemqe zapadnog Balkana su u pogledu trgovinske snage vrlo heterogene. {to se vidi iz Slike 14.22 Slika 14.Miroslav Prokopijevi} Slika 14. 146 . 2005. SCG iz zemaqa EU--25 uvozi 49% od ukupnog uvoza. p. 5.2 U~e{}e balkanskih zemaqa u trgovini sa EU 25 22 Cf.

Tako dolazi do dvostrukog popravqawa trgovinskog bilansa -. Povr}e 3.uvoz postaje mawi. Vremenom je po~eo da se smawuje. usled ~ega zemqe zapadnog Balkana imaju deficit u trgovini sa EU od skoro 11 milijardi evra. nepovoqnu strukturu razmene i sporije smawivawe deficita. Deficit je devedestih godina karakterisao i trgovinu tranzicionih zemaqa koje su 2004. Uspe{ne zemqe tranzicije su ~ak 80% i vi{e izvoza osiguravale preko DSU. tekstil. hemijske proizvode. a na izvoz u Uniju iz zapadnobalkanskih zemaqa otpada preostalih 28%. kao rezultat privatnih direktnih stranih ulagawa u tranzicione zemqe. te{ko}e javnih finansija i ve}i deficit. minerale. usled ni`eg nivoa privatnih stranih ulagawa. Tabela 5: Izvoz iz zemaqa zapadnog Balkana 2003.67 milijardi. Direktna strana ulagawa su tranzicionim zemqama obezbedila robe za izvoz na svetsko tr`i{te. te`e servisirawe duga. a poboq{ala su i ponudu roba na doma}im tr`i{tima. Balkanske zemqe nisu tako dobro poslovno okru`ewe kao {to su to bile najuspe{nije tranzicione zemqe i to kao jednu od posledica ima mawa ulagawa. na izvoz iz EU--25 u zemqe zapadnog Balkana otpada 72%. Uglavnom izvoze bazi~ne metale. koja iznosi 23. Osim {to imaju veliki trgovinski deficit. a izvoz ve}i. Ma|arska. gde se ve}ina izvozi u SAD. @ivotniwska ili biqna mast i uqe 4. u{le u EU. alkohol duvan Ukupno EU--25 ZND 3 ZK EFTA SAD Ostalo 126 50 0 0 0 1 48 317 12 87 82 2 17 3 0 2 0 3 1 3 0 465 82 3 3 1 6 5 147 . i sa ostatkom sveta. zemqe zapadnog Balkana imaju i nepovoqnu strukturu trgovine sa EU. za {ta su primer Estonija. ma{ine. @ivotiwe i `ivotiwski proizvodi 2. Unija apsorbuje vi{e od 50% izvoza u svim stavkama sem kod XIV i XIX. ali }e se smawivawe deficita u trgovini sa Unijom odvijati sporije. ali on nije bio tako veliki kao {to je danas kod zemaqa zapadnog Balkana. Napitci. Sekcije harmonizovanog sistema 1. Sli~an tok doga|aja se mo`e o~ekivati i u balkanskim zemqama. Slova~ka. ~ime je smawen uvoz.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana Od ukupne razmene balkanskog regiona sa Unijom 2003.

papir 11. Ma{ine.Miroslav Prokopijevi} Sekcije harmonizovanog sistema 5. Napomena: kolona Ukupno je u milionima ¤. kape. Obu}a. muzi~ki. Razni industrijski artikli 21. Minerali 6. elektri~ni aparati 17. Oru`je i municija 20. Plastika. Kamen. Drvo i drvni proizvodi 10. Tekstil 12. p. Kola. Bugarsku. Nakit. Ko`a i torbe 9. news release. ostali podaci su u procentima. keramika. Rumuniju i Tursku. staklo 14. Umetnost i antikviteti Druge robe Ukupno Ukupno EU--25 435 404 72 60 ZND 2 5 3 ZK 1 14 EFTA 0 0 SAD 3 17 Ostalo 20 3 371 144 440 167 1247 485 80 88 90 87 93 97 2 7 1 4 1 0 15 0 0 7 1 0 0 0 2 0 1 0 1 3 0 0 4 2 1 1 8 1 1 1 116 61 1158 987 83 45 92 83 7 0 3 1 6 0 1 6 2 1 1 1 1 54 1 2 1 0 4 6 281 90 3 5 0 0 2 61 16 359 72 27 92 5 1 0 4 1 1 1 2 2 14 61 3 5 9 2 2 66 7718 71 54 85 0 33 2 0 0 3 11 0 1 17 12 4 1 1 5 Izvor: Eurostat 2005. Bazi~ni metali 16. ki{obrani 13. Opti~ki. 148 . redak kamen 15. 19. Drvna ka{a. 3 ZK se odnosi na tri zemqe kandidata. medicinski insr. 3. cement. kau~uk guma 8. Hemijski i sli~ni proizvodi 7. avioni brodovi 18.

keramika. alkohol duvan 5. elektri~ni aparati 17. papir 11. 19. Minerali 6. Povr}e 3. kape. staklo 14. Obu}a. Ko`a i torbe 9. Drvo i drvni proizvodi 10. redak kamen 15. muzi~ki. kau~uk guma 8. Razni industrijski artikli Ukupno. @ivotniwska ili biqna mast i uqe 4. Nakit. Hemijski i sli~ni proizvodi 7. avioni brodovi 18. Tekstil 12. EU--25 E ZND 3 ZK EFTA SAD Ostalo 570 74 7 0 1 2 16 531 106 79 86 6 8 5 6 0 0 1 0 8 1 1255 1196 1961 85 49 85 6 15 4 0 32 3 4 0 6 0 1 0 5 2 1 1038 286 306 694 1703 346 89 93 88 91 85 84 5 1 7 5 5 3 1 0 1 1 1 0 1 1 3 2 0 0 1 0 0 0 0 1 3 4 1 0 9 12 492 69 1843 4587 89 98 77 88 7 1 9 2 0 0 12 0 0 0 1 2 0 0 0 3 3 1 1 4 2240 92 2 0 0 3 2 461 6 602 84 86 90 1 5 4 0 3 0 6 2 1 4 2 1 5 2 5 149 . Plastika. Napitci. Opti~ki. Bazi~ni metali 16. Ma{ine. Oru`je i municija 20. Kola. Sekcije harmonizovanog sistema 1. Kamen. cement. medicinski insr.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana Tabela 6: Uvoz u zemqe zapadnog Balkana 2003. @ivotiwe i `ivotiwski proizvodi 2. u mil. ki{obrani 13. Drvna ka{a.

je iznosila 569. Za razliku od relativno obimne trgovine sa Unijom.72 -175.5 -265. 3. Napomena: kolona Ukupno je u milionima ¤. ali ima jo{ zna~ajnih stavki. 6. ostali podaci su u procentima. hemijske proizvode.34 302.8 SCG 13. Osim minerala i . Napomena: u kolonama je izvoz.8 1015. 56.Miroslav Prokopijevi} Sekcije harmonizovanog sistema 21.23 trgovina je jo{ uvek malog 23 Prema podacima Zavoda za statistiku SCG.33 19.9 Makedonija 17.1 Nema pod. Iako u tu sumu nije ura~unata razmena SCG sa BiH.27 70.drugih roba’’ u~e{}e trgovinskih partnera van Unije je simboli~no. spoqnotrgovinska razmena SCG i BiH u 2003. EU--25 E 602 161 20456 90 34 84 ZND 3 ZK EFTA SAD Ostalo 4 51 5 0 0 4 1 1 2 1 10 2 5 4 4 Izvor: Eurostat 2005.9 9. Tabela 7: Me|usobna trgovina zemaqa zapadnog Balkana 2003.93 761. Prema istom izvoru. news release.2 Hrvatska 34.5 miliona ameri~kih dolara.05 742.85 milijardi dolara.17 7.81 Nema pod. u mil. Umetnost i antikviteti Druge robe Ukupno Ukupno. Albanija Albanija BiH Hrvatska Makedonija SCG Ukupno -0.4 15.62 269.07 0. Pri uvozu zemqe zapadnog Balkana najvi{e tro{e na ma{ine i aparate.58 -259.4 BiH 0. u redovima uvoz.84 449. p. u milionima $. Balkanske zemqe imaju veliki uvoz i u okviru stavki gde imaju ve}i izvoz. p.6 366.35 1849.27 1. oko 6% u odnosu na wihovu razmenu sa Unijom.. {to se vidi iz Tabele 7.08 Izvor: Eurostat 2005.3 195.0 -58.0 181. Ukupna me|usobna razmena zemaqa zapadnog Balkana iznosi samo 1. ukupna spoqnotrgovinska razmena SCG sa ~etiri zemqe 150 . kola. {to je prema kursevima valuta iz 2003. zemqe zapadnog Balkana me|usobno imaju skromnu trgovinsku razmenu. avione i brodove. 191.7 Ukupno 65.

slobodnija re{ewa. Za balkanske zemqe koje su danas izvan Unije.. Ekonomski anali. Cf. (april 2005). se moraju usvojiti. tako i stare.. a da sa usvajawem regulative EU po~nu tek po{to ulazak u Uniju bude izvestan. jer je time smawivala konkurentnost privreda balkanskih zemaqa.kako nove. 151 . g) 2007. Potrebno je vreme da se obnove stare i uspostave nove veze. Obavezne stvari. a osta}e i posle 2007. I kada po~nu sa usvajawem regulative.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana obima jer je tokom ratnih devedesetih do{lo do kidawa me|usobnih trgovinskih veza. Balkanske zemqe treba da iskoriste period pre ulaska za br`i razvoj. Italije ili Nema~ke. ali pored toga postoji znatan prostor za samostalna. a to zna~i da vi{e unapre|uju ekonomske slobode i vladavinu prava. Apsurdno je da nerazvijene zemqe usvajaju skupu ekolo{ku. 152. da sprovode reforme dr`ave i privrede. str. ^esto se nije vodilo ra~una da li za tim usagla{avawem ima stvarne potrebe. umesto da se kao model regulative koriste re{ewa iz Francuske. Ve}ina mera za unapre|ivawe ekonomskih sloboda i vladavine prava je na liniji onoga {to iz Tabele 7 iznosila je preko 1. {to je shvatqivo u svetlu visokih stopa nezaposlenosti u ve}ini zemaqa Unije. Prethodna istra`ivawa potvr|uju uverewe o razli~itom stepenu pripremqenosti zemaqa jugoisto~ne Evrope za ~lanstvo u Uniji. finansijsku ili radnu regulativu desetak godina pre nego {to }e u}i u Uniju.. ve} su vi{e nasumice usvajale regulativu nalik onoj u EU. Neke od wih nisu imale nikakvu konzistentnu politiku.. 2015. a sa wima i tr`i{te.Implementacija i harmonizacija sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoisto~noj Evropi i efekat wihove primene’’. racionalnije je da unapre|uju ekonomske slobode i vladavinu prava. Jovovi} 2005. {to pokazuju liberalnije ~lanice Unije -. Na nizak obim trgovine uti~e i vrlo nedosledno uvo|ewe zone slobodne trgovine me|u zemqama regiona. Dakle. nije dobro da to ~ine nasumice.1 milijarde dolara. u periodu pre eventualnog pristupawa.evropskog puta’’. Balkanske zemqe su mnogo lutale u pogledu reformi i izbora eventualnog . U me|uvremenu su mnoge firme izgubile stare trgova~ke partnere. kako bi se {to br`e razvijale. treba se orijentisati na re{ewa iz balti~kih dr`ava. . Irske i Velike Britanije. Unija je podsticala takvu praksu. poput odredbi carinske unije ili zajedni~kog tr`i{ta. 2010.

7 3.6 3.1 3.8 --4.4 --1.1 60.0 3.Bulgaria with EU living standard in 55 years’’. vi{ak regulacije i skupa regulacija u nekim oblastima. 183.0 5.5 12.7 5.2 ----2.8 --1.9 9. imaju stope rasta iznad stopa u EU--15. Napomena: za 2003.5 4. Zemqa Albanija BiH Bugarska Hrvatska Makedonija Rumunija SCG 1985--1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 --2.6 2. visoki porezi.8 --8. Sofia Morning News.0 6. za{tita okoline.9 ---10. indirektno i na ostale zemqe regiona.8 6.2 3.5 3.7 4. Iako uglavnom nisu napravile neka ve}a poboq{awa poslovnog okru`ewa. March 17.0 5.4 --1. zemqe iz ovog regiona imaju solidne stope rasta.7 30.0 4. 2003).3 5.2 0.9 4.5 5. p.6 4. Tabela 8: BDP zemaqa jugoisto~ne Evrope.2 --18. a pribli`ne onim u novim tranzicionim ~lanicama.9 4. D.0 6. minus dr`avne intervencije.5 4.0 4. Cf.4 --5.7 5.9 4.0 --6. godine dosti}i prosek dohotka u Uniji.1 8.0 1.5 -9. ne samo da dolazi do pove}anih ulagawa usled prelaska sa ratnih na mirnodopske svrhe.5 -8.9 16.24 Jedino balti~ke dr`ave imaju vi{e stope rasta od balkanskih zemaqa. 2005 (Internet izdawe).8 4.Miroslav Prokopijevi} zahteva i ~lanstvo u Uniji. Stope rasta su u godinama 2000--2004.: IMF.5 8. ne{to vi{e nego {to bi bile ako bi samo zavisile od nivoa ekonomskih sloboda.C.0 2.0 6.4 2.5 4.4 --4. Vi{e stope rasta su rezultat pritiska na ekonomsku aktivnost u regionu usled ratnih sukoba. posebno rad.8 2.0 7.8 2..4 5. izuzev Albanije.0 5.8 5.1 ---3.6 6. sankcija protiv SCG i intervencije NATO-a protiv SCG 1999.8 4.5 2. Ove zemqe su privukle i neke investitore koji su ranije poslo24 Bugarski ekonomisti o~ekuju da }e wihova zemqa tek 2060. Ti doga|aji su imali najve}i uticaj na Srbiju i Crnu Goru. Posle sukoba. godi{wa promena u %.0 5.1 5. i 2004.3 --0. .7 4. Program vladavine prava i ekonomskih sloboda je ono {to tra`i i Unija. su projekcije. Zemqe jugoisto~ne Evrope.1 -15.0 Izvor: World Economic Outlook (Washington.0 6.5 4. nego su zemqe regiona dobile i znatnu pomo} koja je privremeno uticala na ve}i rast BDP nego {to bi ina~e bio da nije bilo pomo}i. 152 .

kao {to je to uobi~ajeno slu~aj. a u nekim lo{ije pokazateqe od novih ~lanica. Ta regulativa je veoma skupa i ima destimulativan efekat na privrednu aktivnost i javne finansije. izgubi}e znatan deo investitora i firmi koje }e odlaskom u druge zemqe reagovati na uklawawe subvencija i skupqu regulativu Unije. kako u zemqama koje su nedavno u{le u Uniju. U periodu posle 2004. kao {to su. a ne prete`no od nivoa ekonomskih sloboda. sem Hrvatske i Bugarske. treba o~ekivati da }e sposobnost balkanskih privreda za rast vi{e zavisiti od nivoa ekonomskih sloboda. Razlog je veoma jednostavan. Ako jednog dana u|u u Uniju bi}e im boqe da imaju {to konkurentniju privredu. a koja be`e iz novih ~lanica. U pogledu ostalih privrednih pokazateqa. Privredna {ansa za ove zemqe je da poku{aju da postignu {to vi{e stope rasta pre ulaska u Uniju. 153 . Po visini dohotka zemqe jugoisto~ne Evrope su ne{to ispod nivoa najsiroma{nijih ~lanica EU--25. dolaska pomo}i ili stranih ulagawa. U ciqu ubrzavawa rasta i {to br`eg bekstva od siroma{tva balkanske zemqe treba vi{e da unapre|uju poslovno okru`ewe. one }e ostati i posle ulaska tih zemaqa u Uniju. a koji su oti{li u balkanske. Ekonomski rast balkanskih zemaqa do 2004. zemqe jugoisto~ne Evrope stoje slabije od tranzicionih novih ~lanica. tako i kod starijih ~lanica. kako je to uobi~ajeno i u drugim zemqama. osim Hrvatske koja znatno odska~e po dohotku na jugoistoku Evrope. koje u nekim stvarima imaju boqe. Ako investitore i firme pridobiju dobrim poslovnim okru`ewem. kavkaske ili neke tre}e zemqe usled skupe regulacije Unije i nemogu}nosti da dobiju neke subvencije. Kada se jednog dana na|u u Uniji pritisak tamo{we regulative }e znatno smawiti potencijale ekonomskog rasta. Mnogo je primera koji pokazuju ta~nost tog shvatawa. oni koji predstavqaju uslove za ulazak u evro-zonu. ukqu~uju}i servisirawe javnog duga. a da se mawe oslawaju na ulogu dr`ave u privredi i na subvencije. mora}e da uklone ve}inu subvencija. na primer. kao i politi~kom stabilizacijom. jer }e pri ulasku u Uniju morati da se podvrgnu isto onako skupoj regulativi kao {to su to prihvatile one tranzicione zemqe koje su ve} u{le u Uniju. je dobrim delom zavisio i od nekih drugih faktora.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana vali u tranzicionim zemqama koje su u{le u Uniju. a mawe od spoqa{wih faktora poput obustave rata. a to se mo`e posti}i unapre|ewem ekonomskih sloboda i vladavine prava.

Ekonomske sankcije UN. Ona ne `eli da u svoje okriqe prihvati zemqe koje o~ekuju da }e ih Brisel izdr`avati ili zemqe kojima bi Brisel re{avao pitawa teritorije. me|uetni~kog pomirewa. Pogre{no je shvatawe ra{ireno na Balkanu. Rumunija i SCG imaju dvocifrenu inflaciju tokom ~itave tranzicije. da }e ulaskom u Uniju neko drugi re{avati wihove probleme. Unija ne tra`i da zemqe do|u do savr{enih re{ewa. Taj period je obele`en sankcijama25 raznih vrsta. Sve zemqe jugoisto~ne Evrope izvan EU.). druge iz teritorijalnih. sivo tr`i{te i rente su veoma razgranati i imaju najve}e razmere u ~itavoj Evropi. ali ih moraju bar delimi~no savladati. Korupcija. 154 . koja je tada bila u sastavu SRJ. tre}e iz politi~kih i bezbednosnih razloga. SAD i me|unarodnih organizacija prema Srbiji. godine. godine. Ima se utisak da mnogi bira~i i politi~ari. Neke zemqe to ~ine iz ekonomskih. oni su pogre{ni. mawinskih prava. u wima je antimonopolska politika slaba i nedelotvorna. 1991. Teokarevi}. imaju nizak nivo DSU. jer EU tra`i da se va`ni problemi re{e pre ulaska u Uniju. Beograd 1998. Unija s pravom tra`i da takva pitawa budu re{ena pre nego {to te zemqe u|u u Uniju. Balkanske zemqe ne mogu u potpunosti re{iti sve probleme pre ulaska u Uniju. na Balkanu. Institut za evropske studije. zemqe Unije su inicirale ili se pridru`ivale raznim kaznenim politikama UN. koja je uglavnom pokazateq nereformisanosti dr`ave i javnih preduze}a. d) Studija izvodqivosti za Dr`avnu zajednicu Srbija i Crna Gora Tokom devedesetih godina EU je imala lo{e odnose sa Srbijom. Od po~etka raspada SFRJ. J. ali se tra`i razumno re{ewe.Miroslav Prokopijevi} Skoro sve zemqe su suo~ene sa izvesnim ve}im ekonomskim problemima. Uporedna analiza i slu~aj Jugoslavije. sem Hrvatske i Bugarske. (ur. Unija je skupa sa drugim zemqama i me|unarodnim organizacijama sprovodila 25 Cf. gaje upravo takve predrasude. do 2000. Hrvatska i SCG imaju vrlo visoku spoqnu zadu`enost koja je i daqe u porastu. na primer. kao reakcija na politike Srbije. M. Tako. a kulminirao je intervencijom NATO-a protiv SRJ 1999. Prokopijevi}. itd. Ve}ina zemaqa regiona ima veliki trgovinski deficit i deficit teku}eg ra~una. Sasvim je svejedno kakvi su razlozi. kao i zatvorenosti tr`i{ta i pritisaka monopola.

a na tom talasu nastaju i prvi koraci institucinalizacije saradwe sa EU. Konkretni koraci pre 2005. 31 poglavqa. ekonomska i druga saradwa SCG i Unije. 26 Cf. pp. a zemqa ima povoqan politi~ki tretman i dobija zna~ajnu ekonomsku i drugu pomo} za obnovu i rekonstrukciju. oktobra 2000. Drugo.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana kaznene politike prema srpskom re`imu. ali je izrada usledila dve godine kasnije. dok je pomo} pru`ana medijima. 1--134. Posle promene re`ima. zapravo Srbije. PDF file. aprila 2005. 155 . a Savet ministara je 25. marta 2003. otvorila mogu}nost izrade Studije izvodqivosti za Dr`avnu zajednicu Srbija i Crna Gora. davawe preferencijala. bili su normalizacija diplomatskih odnosa. Savet Evrope. To je bio prvi korak u institucionalnom pribli`avawu SCG Uniji. tehni~ka. sa Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji. uslovi iz tzv. posebni kriterijumi za region zapadnog Balkana. Eurostat Yearbook 2004 (Brussels: European Commission. nadaqe se odvijala `iva politi~ka. Srbija se vra}a u me|unarodne organizacije kao {to su UN. Osim ovog vidqivog znaka sve vreme od 2000. Kona~no je Komisija preporu~ila pozitivnu Studiju izvodqivosti26 12. i Quarterly Panorama of European Business Statistics 4/2003 (Luxembourg: European Commission. Prvo. b) ekonomski kriterijumi i c) sposobnost da se preuzmu obaveze iz SSP. MMF. potvrdio tu odluku. politika EU prema Srbiji se naglo mewa. to su kopenhagen{ki kriterijumi. Kaznene politike se ukidaju. demokratskim strankama i izgradwi ustanova gra|anskog dru{tva. MS Word file. Tre}e. Razlog za ovako dugo odlagawe je bila nemogu}nost da se Srbija i Crna Gora usaglase oko osnovnih pravila i ustanova zajednice SCG koju su formirale umesto SRJ i vrlo lo{a saradwa SCG. SB. 2005). Studija izvodqivosti predstavqa procenu spremnosti neke zemqe da u|e u Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu (SSP) na osnovu tri grupe kriterijuma. a to su regionalna saradwa i politi~ki dijalog sa Briselom. aprila 2005. pru`awe pomo}i i otvarawe tr`i{ta Unije za proizvode iz SCG. U samoj Studiji izvodqivosti su ti kriterijumi ne{to druga~ije raspore|eni i to su redom navo|ewa u Studiji: a) politi~ki kriterijumi. Ideja je bila da se odr`i alternativa tada{wem re`imu ~ekaju}i politi~ke promene. 2004). Evropska komisija je.

Koliko su procene Komisije diskutabilne mo`e se videti iz slede}eg navoda: . Tako ka`e Studija i u tom pogledu bi se moglo re}i da je tamo proceweno stawe ne{to boqe nego {to je u realnosti.dvostrukog koloseka’’.27 U Studiji se posve}uje mnogo pa`we Dr`avnoj zajednici Srbije i Crne Gore. 156 . European Commission. 4. jer ne bi mogla da ih izvr{i. 2004. ura|ena je jedna petina ili mawe. 2004. a sa druge predo~avaju neke va`nije stvari koje u datoj oblasti treba da se urade.stari sistem’’ prisutan. pa to ote`ava ta~nu percepciju ocene. U ovom delu je re~ o potrebi da se izvr{e ve}i koraci u stabilizaciji vladavine prava28. a ostatak tek treba uraditi. Ovde je nemogu}e prepri~avati sve ocene. Op{ti utisak o Studiji je da ona nalazi zna~ajnu pozitivnu promenu u Srbiji posle promena s kraja 2000. U proseku. sa {irokim formulacijama koje sa jedne strane isti~u eventualni napredak. Tako i srpski ustav iz vremena Milo{evi}a dobija pozitivnu ocenu.. kao da ona normalno funkcioni{e i ka`e se da }e se sa wom usagla{avati oni delovi SSP koji spadaju u nekoliko wenih nadle`nosti. za koje }e se kasnije raditi posebna studija. Politi~kim kriterijumima je posve}eno ne{to vi{e od deset strana. pa }u se osvrnuti samo na nekoliko karakteristi~nih. U Studiji se isti~u i poboq{awa u praksi u raznim oblastima. Mnogo je opisnih ocena iznetih u neodre|enim formulacijama. 27 28 Cf.Miroslav Prokopijevi} U saop{tewu Komisije uz Studiju se izri~ito ka`e da se ona odnosi na SCG bez Kosova. p. Ona je pisana diplomatskim jezikom. 5. da je nedovoqno promewen i sli~no. dok }e ve}ina biti usagla{avana sa republikama ~lanicama Dr`avne zajednice na osnovu . Po{to je Kosovo trenutno pod upravom UN to SCG ne mo`e preuzimati me|unarodne obaveze na Kosovu.. kao i poboq{awa u zakonodavstvu tamo gde ih je bilo. Cf. mo`da jo{ vi{e nego {to je to ranije bio slu~aj sa redovnim izve{tajima o zemqama kandidatima. a oko 35 je posve}eno tre}em delu gde se raspravqa o sposobnosti SCG da sa Unijom zakqu~i SSP. Jedan od dominantnih utisaka je da Studija na vi{e mesta govori o tome da je . posebno kada je u pitawu generalna orijentacija zemqe i politi~ka kooperativnost.. p. To zna~i da }e u svim oblastima gde izme|u Srbije i Crne Gore postoje razli~ita re{ewa sa svakom od wih biti posebno pregovarano. ekonomskoj situaciji pet.Srbija i Crna Gora otelotvoruju na~ela demokratske vlasti i vladavine prava u ustavima Dr`avne unije i na republi~kom nivou’’. European Commission.

visoko je u~e{}e poqoprivrede u BDP. ali ima probleme sa niskim stopama rasta. politi~koj saradwi sa susedima. suzbijawa kriminala i korupcije. Situacija u Crnoj Gori je boqa nego u Srbiji u pogledu stope inflacije. do{lo je do stabilizacije kursa. a snage . Pravqewe mawe. Posebno se ve}i koraci o~ekuju u sferi reforme javne administracije. za{tite okoline i finansijske saradwe. nastavqa preko liberalizacije tr`i{ta i politike konkurencije. ograni~i}u se samo na nekoliko pitawa gde bi ove zemqe mogle imati najvi{e problema u postizawu tra`enih re{ewa. Najve}i deo Studije je posve}en spremnosti SCG da sa Unijom zakqu~i SSP. To zna~i da po~iwe sa slobodom kretawa rada. delimi~ne sanacije javnih finansija. veliki su deficiti trgovinskog bilansa i teku}eg ra~una. buxetskim deficitom i deficitom teku}eg ra~una. Isti~e se da se BDP pove}ao za ~etiri godine 2000--2003. ovaj deo se uglavnom odnosi na ekonomska pitawa i ona su pretresena prema 31. inflacija je smawena sa trocifrene na dvocifrenu.starog re`ima’’ }e nastojati da koriste te{ko}e za razvodwavawe ili zaustavqawe reformi.starog re`ima’’ i smawivawe broja zaposlenih. 2004. Po{to je vi|ewe Komisije o spremnosti SCG. efikasne. qudskih prava i prava mawina. ali je i daqe visoka. reforme policije i sudstva. bankarskog sektora i trgovinske otvorenosti. ali skoro ni{ta nije ura|eno sa javnim preduze}ima i velikim firmama. i 2005. Crne Gore i Srbije za SSP u ovim ta~kama nemogu}e sa`eti na dve strane. ali je nezaposlenost vrlo visoka. ali da je do toga do{lo posle velikog pada 1999. u kojima reforma predstoji. gde je spremnost SCG dobro ocewena. kapitala. privatizacije. godine je u porastu u odnosu na 2003. elektronski funkcionalne. Osim pitawa politi~kog dijaloga i regionalne saradwe. posebno u administraciji. sudstva i administracije dva najve}a problema su prisustvo i uticaj struktura . usluga i roba. poglavqu. U vezi ekonomske situacije uglavnom se govori o nekoliko osnovnih makroekonomskih pokazateqa i problemima sa pojedinim od wih. a zavr{ava pitawima energije.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana vlasni~kih prava. za 18% u Srbiji. interno i sa EU povezane administracije i samo po sebi je skup i komplikovan posao. 157 . vojske... U sferi policije. policije. privatizacija je odmakla.

a ulaskom u zonu slobodne trgovine sa Unijom to mo`e postati samo te`e. sve je ovo u igri pod pretpostavkom da SCG ostaje privr`ena . slobodu teku}ih i kapitalnih transakcija i uklawawe za{tite koju dr`ava pru`a doma}oj valuti. Velike promene vaqa o~ekivati i u sektoru bankarstva i generalno finansijskih tr`i{ta. Dosada{we promene u ovom sektoru su prakti~no zanemarive u odnosu na one koje treba uraditi. kako bi porasla privatna ulagawa. dr`avne pomo}i. Unija nema slobodan pristup tr`i{tima SCG. 158 . kao {to su gubitak radnih mesta i pove}awe uvoza. Problem balansa u trgovini. na ~emu je vrlo malo ura|eno od 2000. Crna Gora i Srbija ve} sada na tr`i{te Unije mogu da izvoze skoro sve bez ograni~ewa.evropskom putu’’. sem vina.stari sistem’’ i do{lo do novih. koliko iznosi u ~lanicama Unije. naovamo.Miroslav Prokopijevi} Kod liberalizacije spoqne trgovine doma}a privreda i posebno poqoprivreda }e biti izlo`ena pritisku konkurencije. Umesto da poredak slu`i onima koji su na vlasti. Verovatno }e u ovom sektoru biti najrevolucionarnije promene u odnosu na sve ostale. U sektoru javnih preduze}a i javnih komunalnih preduze}a tako|e treba da do|e do privatizacije. mesa. U tragawu za boqim re{ewima mogu}e su razli~ite opcije i to je stvar izbora. Bolne promene su samo cena koja mora da se plati kako bi se u potpunosti odbacio . nego i tr`i{te javnih nabavki mora da se otvori za sve konkurente iz Unije. Uz sve eventualne prelazne periode. Naravno. ribe i jo{ malog broja nekih proizvoda. SSP tra`i otvarawe ovih tr`i{ta. trgovinski bilans SCG sa Unijom je nepovoqan. I pored toga. sektoru javnih i javnih komunalnih preduze}a. bankama i drugim firmama. Ne samo da se dr`avna pomo} mora da smawi sa sada{wih 5--6% od BDP na najvi{e do 1%. ali nije stvar izbora da li }e se obavezni standardi i re{ewa usvojiti. kao {to je to bilo u pro{losti a i danas.. Velike su promene na poqu tzv. reformama treba da se napravi okru`ewe da poredak slu`i gra|anima. Sa tim je povezano nekoliko problema. posebno DSU. boqih re{ewa. konkurentnosti ili stvarawa novih radnih mesta se ne}e zadovoqavaju}e re{iti bez velikog poboq{awa poslovnog okru`ewa u SCG i wenim ~lanicama.. demonopolizacije i uvo|ewa konkurencije.

nije izgledalo realno. poput Hrvatske.izve{taj o napretku’’ za SCG31 u kome se u osnovi ponavqaju ocene iz ranije Studije izvodqivosti. Cf..zamor od pro{irewa’’. i potvr|eno. Oni obi~no traju oko godinu dana. EK je odlu~ila da pregovori o ulasku Hrvatske u Uniju po~nu po~etkom 2005. U novembru 2005.mogu biti spremne za ~lanstvo januara 2007’’. Mi{qewe EU o Hrvatskoj se znatno popravilo tokom 2004.yu.. ali je u slu~aju SCG nezahvalno prognozirati wihov razvoj. March 15. |) Perspektiva Posle pro{irewa EU 2004. su se. 32 Evropska Komisija je zakqu~ila po~etkom 2004. Bugarske reforme od 1997. pa ih ovde ne}u ponavqati. The Financial Times. Cf. Tokom 2003. tako|e.fmc. da Bugarska i Rumunija . 2005. Cf. Stalling Croatia’’. Prokopijevi}. {to se ne mo`e re}i za Rumuniju. Ostali 29 30 Cf. 2004. godine. Uredni~ko slovo. 2005. Centar za slobodno tr`i{te.32 {to je krajem 2004. Elementi mogu}e strategije. usled odsustva ozbiqnih reformi sudskog sistema..org. Beograd 2005. je prevladavalo shvatawe da bi do prvog narednog pro{irewa moglo do}i 2007. Strategija pro{irewa Evropske komisije. ulaskom Bugarske i Rumunije u Uniju. ali su marta 2005. nadale ulasku 2007. October 12.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana Kao odgovor na Studiju izvodqivosti EU Vlada Srbije je usvojila nacionalnu strategiju29 za pribli`avawe Uniji juna 2005.30 Sredinom novembra 2005. tako|e iz novembra 2005. 33 Oktobra 2004. za deset novih zemaqa o~ekivalo se da }e ne{to oslabiti perspektiva ostalih zemqa jugoisto~ne Evrope za brzo prikqu~ewe Uniji. Neke zemqe zapadnog Balkana. Mo`e se na}i i na sajtu www. 31 Cf. nedovoqne saradwe sa Tribunalom u Hagu i ometawa povratka izbeglica u Hrvatsku. Evropska komisija je usvojila . To pre 2004. su se solidno odvijale i zemqa je pokazala vidqive rezultate kako interno. 159 . jer su tela EU imala sna`ne rezerve prema Hrvatskoj.33 Tome je doprinela i okolnost {to je Hrvatska u pomenutim oblastima zabele`ila izvestan napredak i {to u ekonomskoj sferi ima uglavnom dobre pokazateqe za 2002--2004. Vlada Srbije 2005. boqe od nekih novih ~lanica EU.. Srbija i Evropska unija. . odlo`eni usled procene da Hrvatska nedovoqno sara|uje sa Tribunalom u Hagu. zapo~eli su pregovori EU i Srbije o zakqu~ewu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu. Vi{e o strategiji Vlade Srbije videti u M. Enlargement Weekly. po{to se u Briselu pomalo ose}a . tako i u pogledu prilago|avawa Uniji. European Commision.

obuhvata period 2015--2025. 2004.pove}ao bi sada{wu teritoriju EU za 12. Zagreb: Institut za javne financije. Posle ulaska siroma{nih ro|aka iz centralne i isto~ne Evrope sada su na redu jo{ siroma{nije zemqe jugoisto~ne Evrope. sa izgledima da ova zemqa postane ~lanica pre 2010. {to je obi~no signal za otpo~iwawe . Zagreb: Institut za javne finacije. Bugarsku i Rumuniju ~eka jo{ mnogo posla. stanovni{tvo za oko 11%. Ukupni tro{ak za fondove Unije usled pristupawa Turske se u 2025. ra~unato u cenama iz 2004. oktobra 2004. najavila po~etak pregovora o SSP. 2004. me|utim. ocenila da i Turska zadovoqava politi~ke uslove za integraciju.pregovora o pristupawu’’ Uniji. a dohodak samo za oko 1. {to prakti~no zna~i da je EK ne vidi kao ~lanicu do kraja tog perioda.to zna~i sve zemqe zapadnog Balkana. nije ukqu~ena u finansijsku perspektivu Unije za period 2006--2013. isplate iz buxeta Unije Turskoj po osnovu ZPP dosti`u najve}i iznos. 35 Turska. Pre nego {to zakqu~e pregovore sa Unijom. plus Bugarska i Rumunija -.)Pridru`ivanje Hrvatske Europskoj uniji. 2003. 2003.Miroslav Prokopijevi} su izvesni problemi u domenu pravosu|a i administracije. koju je izradila Komisija.5%. Sa BiH je Unija za decembar 2005. {to bi moglo da zna~i da EK za sada veruje da bi Turska mogla u}i u Uniju najranije 2015. • Prakti~na primena qudskih prava i li~nih sloboda 34 Cf. Zagreb: Institut za javne finacije. • Sna`ni napori u borbi protiv organizovanog kriminala.35 Eventualni ulazak svih zemaqa Balkana sem Turske -. Evropska komisija je. koje treba otkloniti u narednim godinama. U me|uvremenu se o~ekuje od Bugarske: • Mora se posvetiti pa`wa zakonskom okviru za lokalnu i regionalnu administraciju. zato {to podrazumevaju 100% pla}awa. po stanovni{tvu za 8 procentnih poena. Ott (Ur. Godine 2025.5%.5 pp. U privrednom smislu bi ovo pro{irewe zaostajalo za oko 70% u odnosu na ono iz 2004. krajem 2005. vi{e kvalitetnih studija o hrvatskom pridru`ivawu na hrvatskom i engleskom: Ott (Ed) Croatian accession to the European Union. a po teritoriji za 21. izgleda da }e pregovori o ulasku Hrvatske u Uniju po~eti 2006. kao i drugim ~lanicama. procewuje na ne{to preko 20 milijardi evra.. Ott (Ed) Croatian accession to the European Union. • Usvojiti osnovne delove reforme sudskog sistema. Ott (Ur) Pridru`ivanje Hrvatske Europskoj uniji. Studija o posledicama pristupawa Turske Uniji. Zagreb: Institut za javne financije. 160 .34 Sada.

Treba liberalizovati kretawe kapitala i poja~ati borbu protiv prawa novca. Otklawawe preostalih odredbi koje dovode do diskriminacije stranaca u pogledu sloboda i posebno slobode nastawivawa. • Unaprediti zakonodavstvo o re~noj plovidbi • Kod oporezivawa usaglasiti akcize i direktne poreze i poboq{ati veze sa evropskim mre`ama i sistemima. Unapre|ewe sigurnosti pri kori{}ewu nuklearne energije i pripreme za zatvarawe nekih delova centrale Kozloduj. • Ja~awe nezavisnog regulatornog tela u sferi telekomunikacija. • Unapre|ewe rada administracije nadle`ne za regionalne politike. • Efikasno sprovo|ewe industrijskih i intelektualnih vlasni~kih prava.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana • Poboq{awe makroekonomske stabilnosti i produbqivawe strukturnih reformi. Uzajamno priznavawe kvalifikacija i pogodnosti socijalnog osigurawa. • Unaprediti primenu acquis-a na unutra{wem tr`i{tu. • Uklawawe oblika dr`avne pomo}i koja nije dozvoqena zakonima Unije. • Poja~ati veterinarsku kontrolu u poqoprivredi. • Ja~awe vlasti koje sprovode ekolo{ke politike na regionalnom i lokalnom nivou • Poboq{awe sigurnosti u zdravstvu i ja~awe administrativnih i posmatra~kih aktivnosti. • Lista zahteva u sferi pravde i unutra{we politike: suzbijawe kriminala i korupcije 161 . Unapre|ewe upravqawa regionalnim projektima i evaluacije projekata. • U socijalnoj politici po~eti primenu regulative EU u sferi rada • Ve}e i efikasnije kori{}ewe obnovqivih energetskih izvora. • Ukloniti kruta re{ewa vezana za tr`i{te rada. Unaprediti regulaciju javnih nabavki. • Poboq{ati administrativne i tehni~ke aspekte kontrole inspekcije i kontrole u ribolovu. Odredbe acquis-a o osigurawu treba da se prenesu u zakone. Uvesti klauzule o uzajamnom priznavawu za oblasti koje nisu harmonizovane. • Poboq{awe poslovnog okru`ewa • Potrebno je dovr{iti privatizaciju.

• Ja~awe sudskog sistema i administrativnih struktura posebno u domenu javnih nabavki • Vi{e sredstava za sprovo|ewe acquis-a • Unapre|ewe sposobnosti upravqawa evropskim fondovima Lista zahteva za Rumuniju je jo{ du`a. EU je oglasila i da na snazi ostaju uslovi za ~lanstvo koji su ranije va`ili. juna 2003. ne{to iza wih je Hrvatska. Unija je potvrdila da }e zemqe zapadnog Balkana dobiti pomo} EU od 4.37 Balkan je tradicionalno bio najnerazvijeniji deo Evrope. plus dve-tri godine za pregovre o ~lanstvu. • U oblasti finansija boqa za{tita finansijskih interesa Unije i unapre|ewe kontrole finansijskog sektora. 2. Prema stawu sredinom 2005. Izvor: Enlargement Weekly. Pomo} zemqama zapadnog Balkana u periodu 2004--2006. BiH. p. Dempsey. June 18. {ef delegacije Evropske komisije je istakao da }e prelazni period za Srbiju i Crnu Goru biti deset godina. Makedonije i Srbije nisu predvi|ene u izdacima za kohezivni i strukturne fondove za period 2007--2013. Crne Gore. 19--21.Miroslav Prokopijevi} • Poboq{awe u domenu IT i poboq{awe kontrole prikupqawa carinskih prihoda.. najbli`e prijemu iz jugoisto~ne Evrope su Bugarska i Rumunija. {to zna~i da ove zemqe ne mogu ra~unati na ~lanstvo bar do tada. • Podizawe sposobnosti za primenu zakona u skladu sa acquis-om.Balkan leaders face warning over accession’’. dok je perspektiva Albanije..36 ali je ponovqeno da ne}e biti nikakvog . 162 . Makedonije i Srbije i Crne Gore skromna i te{ko da bilo koja od ovih dr`ava mo`e da se na|e u Uniji pre 2015. 2004. pribli`no iznosi jednu {estinu transfera EU15 novim ~lanicama Unije iz 2004. BiH.grupnog prijema’’ u Uniju. . Na otvarawu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridru`ivawu novembra 2005. J. Na samitu u Solunu. balkanske zemqe ne mogu da koriste sredstva iz Kohezivnog fonda. Sve dok ne postanu kandidati. kao i da }e sve eventualne nove ~lanice morati da zadovoqe iste uslove kao i deset zemaqa koje su primqene 2004. kao i 200 miliona evra dodatne pomo}i za period 2004--2006. The Financial Times. 37 Zemqe poput Albanije. a to je 2014. pa je shvatqivo da su tranzicija i integracija tamo na ve}im isku{ewima nego u drugim delovima 36 Cf. iz ~ega se mo`e zakqu~iti da ove zemqe ne mogu ni postati ~lanice pre prve godine za narednu finansijsku perspektivu (2014--2020).6 milijardi evra. a to su fondovi za ~lanice Unije. 2003. u periodu 2000--2006. October 12.

a to zna~i da neguju . Dr. Miroslav Prokopijevic The European Union and the countries of the Western Balkans SUMMARY This article deals with relations between the countries of South-East Europe and the European Union as well as with the conditions in the 163 . mada je pritisak na wih da se tamo na|u ve}i nego {to je nekada bio na isto~noevropske zemqe koje su sada ~lanice Unije.mir. Otvaraju}i perspektive za normalan `ivot balkanske zemqe bi mogle zaustaviti tradicionalnu emigraciju sa svojih podru~ja i kroz par decenija postati sasvim privla~an deo Evrope.. godine. To mo`e biti su{tina plana B. ekonomske slobode i demokratiju. mo`e da se promeni u prakti~nom razmatrawu. i 2007. nije najva`nije da li }e u}i u EU ili ne. samo su ukazali na dubinu institucionalne krize u Uniji za koju se sada re{ewa i ne naziru. vladavinu prava. Ako su te{ko}e balkanskih zemaqa takve da se od wih ne mogu druga~ije osigurati nego ulaskom u Uniju. Samo na taj na~in balkanske dr`ave se postepeno mogu transfromisati u dobro mesto za `ivot. Te`wa za {irewem Unije }e veoma sna`no zavisiti od toga {to se u Uniji bude de{avalo tokom narednih godina. onda je vitalno va`no da slede program Adama Smita od pre vi{e od dva veka.Evropska unija i zemqe zapadnog Balkana isto~ne Evrope. u na~elu. kao i neuspeh Samita u Briselu 2005. Balkan optere}uje i nasle|e ratnih sukoba koji su o`iveli ionako duboko nepoverewe i uzajamne surevwivosti balkanskih naroda. ustanova i trgovinskih tokova. niske poreze i podno{qivu deobu pravde’’. Nekim od balkanskih dr`ava je potrebno vreme za fizi~ku i institucionalnu obnovu. Osim toga. Za balkanske kao i druge isto~noevropske zemqe u na~elu. Ratni sukobi su doveli do razarawa firmi. mo`da. imovine. A ako ne. onda bi integracija bila imperativ. Va`nije je da unapre|uju mirnu saradwu. To {to. Negativni ishodi referenduma u Francuskoj i Holandiji. Otuda je wihov posao te`i. ulazak u Uniju nije najva`niji. koji balkanske zemqe moraju imati za slu~aj da se {irewe Unije ne nastavi kako je planirano pre 2005. posle pro{irewa 2004. Pre nego {to eventualno odlu~i da krene daqe Unija treba da prilagodi sopstvenu institucionalnu strukturu novonastaloj situaciji.

Miroslav Prokopijevi}

countries of the Western Balkans (Albania, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Croatia, Macedonia and Serbia) related to their accession to the Union. For the countries of the Western Balkans basically the same accession criteria will be used as for the countries that joined the Union in 2004. Having in mind problems within the EU regarding the ability to integrate the ten new member states from 2004, the rejection of the draft of the Constitution in 2005, as well as structural changes, one can expect that enthusiasm for further enlargement within the EU will decrease. This does not mean that there is no perspective for the countries of the Western Balkans to join the Union, but only that accession could come later and that complete fulfilment of criteria may be demanded. In contrast to the Baltic states that, by becoming member states, had to accept worsening of their economic regulations, the countries of the Western Balkans have a rational reason to seek to enter the Union because all three key institutions -- democracy, the rule of law and institutions of market economy -- are more developed even in the least advanced EU countries in this respect than in the countries of the Western Balkans. In order for the countries of the Western Balkans to find their place in the Union other deep and comprehensive reforms are needed. Key words: the European Union, the Western Balkans, Assesment of Accession Standards

164

Prikqu~ewe Evropskoj dr Dragan Laki}evi}

uniji -- izazov zakonodavnim Dragan institucijama Laki}evi}

PRIKQU^EWE EVROPSKOJ UNIJI -IZAZOV ZAKONODAVNIM INSTITUCIJAMA
Uvod
Svako vreme nosi nekom dru{tvu i svoje zahteve, a o~ito je da vreme sada{we, postavqa balkanskim dr`avama imperativ prikqu~ewa Evropskoj uniji. Ovi zahtevi su kako spoqa{wi, tako i unutra{wi, i na neki na~in predstavqaju neminovnost. S jedne strane, Evropska unija, bez obzira na sve nesuglasice unutar we, te`i geo-politi~kom i ekonomskom zaokru`ewu i ne `eli da takozvani zapadni Balkan, ostane crna rupa unutar jednog celovitog tkiva kakvo postaje ovaj kontinent. Istovremeno, za male i nerazvijene balkanske zemqe, nema mogu}nosti ekonomskog prosperiteta van zajednice evropskih dru{tva. Pribli`avawe Evropi, razumqivo, ne samo da podrazumeva ispuwavawe velikog broja postavqenih standarda, izmenu pona{awa, i prilago|avawe, ve} i konsolidacuju raznih energija da se sve ovo obavi za relativno kratko vreme. Drugim re~ima, svako odlagawe pla}a se velikom cenom zaostajawa u sferama koje odre|uju materijalni standard i perspektive najve}eg broja stanovnika. U jednom dinami~nom procesu, gde su vrednosti qudi u sve ve}oj meri diktirane vrednostima drugih dru{tava, uglavnom onih najbogatijih, i gde frustracije izazvane zaostalo{}u postaju o~itije kroz permanentnu mogu}nost pore|ewa kako to ti drugi `ive, kao faktor uspe{nosti politi~kih partija se pojavquje ocena u kojoj meri dru{tvo prosperira, odnosno stagnira. A ta mera uspe{nosti je u najte{woj vezi sa procesom evropskih integracija, kao garancijom za br`i ekonomski rast. Ako se uzme za ozbiqno pretpostavka da drugog puta nema, odnosno da je alternativa daqa ekonomska stagnacija i izolacija, logi~an je zakqu~ak da ostaje pitawe tehnika da se ovaj proces uspe{no obavi. To prakti~no zna~i da je na najvi{im politi~kim telima le`i i najve}a odgovornost da ispuni postavqene uslove i norme i pristupi evropskim i evro~atlanskim integracijama. Me|utim, ostaje zna~ajno pitawe u kojoj meri su polit~ka tela u

165

Dragan Laki}evi}

Srbiji i Crnoj Gori, kao i wihovoj Dr`avnoj zajednici, spremna i sposobna da ovom zadatku iza|u u susret, onosno kakve se interne zapreke tu pojavquju. Ovaj tekst ima ambiciju da u izvesnoj meri razjasni ova pitawa. Gotovo da nije potrebno posebno isticati da nacionalni parlamenti kao zakonodavna tela igraju kqu~nu ulogu u procesu reformi i pribli`avawa Evropskoj uniji. Kao najvi{a zakonodavna tela, parlamenti usvajaju sve zakone koji obuhvataju pitawa prihvatawa acquis communautaire-a. Oni tako|e nadgledaju rad izvr{nih organa, ukqu~uju}i i wihove odnose (pregovore, aktivnosti, kontakte) sa institucijama EU. Isto tako parlamenti bi trebalo da obezbede odgovaraju}i stepen politi~ke i dru{tvene podr{ke ({to {iri nacionalni konsensus) za proces evropske integracije zemqe. Kako isti~e Du{an Lopandi} ,,imaju}i u vidu da se najve}i broj aktivnosti u procesu evropske integracije odvija na nivou izvr{nih organa, koji osim toga imaju i mnogo obimniji stru~ni aparat od zakonodavne vlasti, saradwa i integracija sa EU implicitno podsti~u odre|enu marginalizaciju polo`aja zakonodavne vlasti. Drugim re~ima, `demokratski deficit', karakteristi~an za institucionalnu strukturu Evropske unije, je prisutan i u slu~aju saradwe EU sa tre}im zemqama.’’1 Septembra meseca 2003, Savet ministara Evropske unije je izdao saop{tewe o po~etku rada na Studiji o izvodqivosti za zapo~iwawe pregovora o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Dr`avnom zajednicom Srbija i Crna Gora.2 Aprila meseca 2005, data je pozitvna ocena u vezi ove studije ~ime je u~iwen prelomni korak u procesu pridru`ivawa i pristupawa Evropskoj uniji. Za Srbiju i Crnu Goru je to verovatno jedini put koji bi omogu}io daqi prosperitet, stabilnost i sigurnost. U vezi s ovim prioritetnim zadatkom stvarawe sveobuhvatne politi~ke platforme o ovom prioritetnom zadatku mogu}a je samo u {irokom demokratskom dijalogu, uz ukqu~ivawe svih relevatnih politi~kih stranaka i va`nih institucija dru{tva. Zato je za o~ekivati da vladaju}e koalicije u obe dr`ave ~lanice podstaknu izgradwu op{tenacionalnog politi~kog konsenzusa
1 2

Du{an Lopandi}, Aleksandar Simi}, Danijel Panti}, Dragan Laki}evi}, Institutional Capacities of Legislative Bodies in Serbia and Montenegro for Participation in the process of European Integrations (Belgrade: EMINS & OSCE, 2004). U septembru 2003. godine je zapo~eta izrada Studije o izvodqivosti za otpo~iwawe pregovora o stabilizaciji i pridru`ivawu SCG.

166

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

oko ukqu~ivawa u procese evropske integracije. Parlament kao mesto gde se otelovquje ukupna politi~ka voqa gra|ana, trebalo bi da predstavqa kqu~nu instituciju u procesu evropske integracije, kako zbog svoje zakonodavne uloge tako i zbog mogu}nosti nadzirawa rada vlade.3 Samo efikasan parlament mo`e da obezbedi proces budu}e integracije, s obzirom da sam proces zahteva najobuhvatnije reforme zakona. S druge strane, ispuwavawe slo`enih uslova korpusa prava Evropske unije, ,, acquis communautaire,, 4, gotovo da nije mogu} bez ja~awa kapaciteta parlamenta, wegovih odbora i ekspertskog osobqa. Stoga nedvosmisleno sledi potreba za koordinisanim akcionim planom vlada i parlamenata Srbije i Crne Gore, kao i Dr`avne zajednice. Da bi ovaj proces uop{te bio izvodqiv neophodno je brzo re{avawe ~itavog niza problema organizacione i proceduralne prirode, kao i sprovo|ewa donesenih odluka. Sama politi~ka situacija u Dr`avnoj zajednici Srbija i Crna Gora ukazuje na niz ozbiqnih barijera u ovom procesu -- pre svega re~ je o odsustvu politi~kog konsenzusa i nedostatku saradwe izme|u dr`avne zajednice i wenih ~lanica. S jedne strane, Evropska komisija formalno smatra Dr`avnu zajednicu za primarnog pregovara~a tako da je politi~ki dogovor izme|u wenih kqu~nih aktera kqu~an faktor za uspeh na poslu integracije. S druge strane, zbog nepostojawa primene takvog dogovoro napravqeno je kompromisno re{ewe da svaki dr`avni entitet anga`uje vlastita administrativna tela u procesu rada na usvajawu zakonskih propisa u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i budu}ih pregovora. Narodna skup{tina Srbije je donela rezoluciju vode}ih politi~kih partija u parlamentima o evropskoj integraciji kao primarnom ciqu (Izjavu nisu potpisali Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije). Smisao rezolucije je da se obezbedi kontinuitet politike bez obzira na promene vladaju}ih struktura, {to bi trebalo da govori o postojawe jasne vizije i strategije u pogledu vi{eg nacionalnog interesa.
3 4

v. Danijel Pantic, in D. Lopandi} et al., op. cit. Acquis communautaire (skra}eno Acquis). Aki ozna~ava zakonodavstvo Evropske unije, odnosno komunitarno pravo i pravne tekovine EU. U okviru Acquis-a sadr`ana su prava i obaveza zemaqa ~lanica EU. Svaka dr`ava koja ima za ciq ~lanstvo u EU mora da prihvati odluke iz osniva~kih ugovora i da usvoji acquis communautaire.

167

Dragan Laki}evi}

Na incijativu Misije OEBS-a za Srbiju i Crnu Goru, 2003 godine, inicirano je formirawe Odbora za evropske integracije na nivou sva tri parlamenta. Po ugledu na novoprimqewe ~lanice Evropske Unije ovi odbori bi trebalo da poseduju {iroka ovla{}ewa, kompetencije i odgovornost budu}i da procesi evropske integracije pokrivaju sve mogu}e oblasti prakti~ne politike. Samim tim wihova ovla{}ewa morala bi da budu zasnovana na najvi{im zakonodavnim aktima parlamenta. Tako praksa dr`ava koje su nedavno postale ~lanice EU ukazuje da je Odbor za evropske integracije bio ovla{}en da propituje probleme svih vrsta, kao i da su svi, koje on pozove, obavezni da pred wim istupe. Wegov primarni zadatak je da uzme aktivnu ulogu u procesu harmonizacije zakona i stoga ima pravo da inicira dono{ewe zakona kao i da obezbedi da ti zakoni budu u saglasnosti sa postoje}im zakonodavstvom EU. Tako|e, va`an zadatak Odbora za evropske integracije bi bio da kontroli{e pripreme zemqe za ~lanstvo u EU {to zna~i da bi pratio korake i faze u procesu pregovarawa o pridru`ivawu. Prvi deo pregovarawa odnosi se na ,, screening process,,, zajedni~ko pore|ewe zakona EU i doma}ih zakona. Drugi deo se odnosi na pregovarawe sa ~lanicama EU. Odbor bi trebalo da kontroli{e pregovore, diskutuje i analizira pozicije i sklopqene ugovore. Rad Odbora bi mogao biti zasnovan na planu koji se pravi pola godine unapred i koji se odborava na wegovim zasedawama. Po`eqno bi bilo da sastanci odbora u {to ve}em broju slu~ajeva budu otvoreni za javnost. Dosada{wa praksa rada ovih odbora govori o neefikasnosti rada ovih tela, izazvanoj razli~itim razlozima, tako da wihova prava aktivnost tek predstoji, kada se za to ispune odre|eni uslovi. Drugi va`an momenat je pitawe koordinisane saradwe izme|u sva tri parlamenta dr`avne zajednice. Problem ove saradwe stavqa na dnevni red sam karakter dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore. I to vi{e stoji u sferi utopije nego realnosti, s obzirom da je realnost pre govori u prilog rastakawa ove zajednice nego wenom ja~awu i sinhronizaciji.

1. Dr`avna zajednica kao okvir za evropsku integraciju
Dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora se mo`e smatrati posebnim slu~ajem u kontekstu evropskih integracija i posebno

168

dr`ava koja `eli da stekne status pridru`enog ~lana EU mora da obavi veliki broj poslova.izazov zakonodavnim institucijama u procesu stabilizacije i pridru`ivawa Evropskoj uniji. koju svaka federacija pretpostavqa me|u svojim federalnim jedinicama.. S obzirom da je ugovor o stabilizaciji i pridru`ivawu obiman i slo`en ugovor. Ve} se posledwih petnaest godina pokazalo kakve su pogubne posledice sledile iz procesa oblikovawa novih politi~kih entiteta na Balkanu. Lopandi} et. drugo je pitawe. Ima puno shvatawa da je institucionalni mehanizam Dr`avne zajednice u stvari slo`en mehanizam permanentnog internog pregovarawa koji ne mo`e da ostvari ciq takvog ugovora. da sa~uva neophodnu pravnu jednakost u biv{oj federalnoj tvorevini (Savezna Republika Jugoslavija). p. Dr`ava Crna Gora. 8. Ako je 40 procenata. Ne bi bilo preterano re}i da ova dr`avna zajednica oblik kompromisa izme|u ambicije vladaju}e politi~ke strukture u Crnoj Gori da ostvari punu politi~ku suverenost i visokih zvani~nika Evropske unije koji smatraju da bi proces osamostaqivawa mogao da ugrozi politi~ku stabilnost na Balkanu. a mo`da jo{ ve}i broj. Da li je ova stvar za pore|ewe.. po prvoj verziji. op.Prikqu~ewe Evropskoj uniji -. al. cit. ve} predstavqa slo`en oblik organizovawa biv{ih federalnih jedinica nekada{we dvo~lane federacije. Dakle Dr`avna zajednica. 169 . neophodna za tako va`nu odluku. argument zvani~nika crnogorske vlade glasi da je i 60% dr`avqana Slovenije glasalo za prikqu~ewe Evropskoj uniji. nije uspela. in D. {to zna~i da ne}e biti ostvarena kvalifikovna ve}ina. Stvar je prividno re{ena stvarawem Dr`evne zajednice Srbija i Crna Gora koja prema potpisanoj Ustavnoj poveqi predstavqa jedan subjekt me|unarodnog prava. Ali je isto tako sigurno da za takvu opciju ne}e glasati vi{e od 60% bira~kog tela. sigurno je da }e budu}i referendum u Crnoj Gori (predvi|a se 2006 godine) doneti pobedu onog dela glasa~a koji `ele potpuni dr`avni suverenitet. Drugim re~ima. gra|ana protiv izdavajawa iz Dr`avne zajednice. S druge strane. pa to nije bio nikakav problem da se prizna demokratski legitimitet takve odluke. po sopstvenom samorazumevawu.5 5 Aleksandar Simi}. pa nije ~udo {to Evropska unija odla`e takav proces. a ne dr`ave ~lanice. Ona nije funkcionalna dr`ava (jer nije funkcionalna federacija). sposobna je da sklapa me|unarodne ugovore i ulazi u me|unarodne organizacije. to donosi kao posledicu politi~ku nestabilnost.

to jest Republike Srbije i Republike Crne Gore. Ne samo da se u dr`avama ~lanicama koriste dve razli~ite monete.Dragan Laki}evi} Unutar Dr`avne zajednice sva efektivna vlast je u rukama dr`ava ~lanica. o~igledno. Ona ne raspola`e izvornim prihodima. ali trebalo bi da odlu~uje o uklawawu prepreka slobodnom kretawu qudi. godine srpski premijer Zoran \in|i} je obelodanio da je Crna Gora fakti~ki bez samostalnih finansijskih sredstava za vlastiti ekonomski opstanak. to je do sada ostala samo fikcija. Organi Dr`avne zajednice. bez obzira {to Evropska unija zvani~no ne gleda blagonaklono na takav razvoj doga|aja. usluga i kapitala. Republike. Vi{e je nego o~igledno da je taj prvobitni normativni ciq napu{ten. polazila je od dva razli~ita i odvojena ekonomska sistema dr`ava ~lanica i davalaa projekciju nastanka zajedni~kog tr`i{ta za ~ije su stvarawe i funkcionisawe odgovorne dr`ave ~lanice. Insticucionalna struktura Parlament Zajednice -. {to je samo teorijska pretpostavka. imamo na delu sve ve}e dezintegrativne tendencije. da se dogovore o zajedni~kom tr`i{tu. Jednom pokvareni odnosi vi{e se izgleda ne mogu izgladiti. kada je sastavqena. jednom pokrenut proces rastakawe biv{e federacije te{ko je zaustaviti i u novim okolnostima. odnosno da opstaje na bazi donacija. s obzirom da za obavaqawe wenih poverenih nadle`nosti finansijska sredstva obezbe|uju iskqu~ivo dr`ave ~lanice. Poveqa. No. Me|utim.Skup{tina Srbije i Crne Gore. a ni preterano `elele. umesto integracije. Tako se stvarawe zajedni~kog tr`i{ta pojavqivao kao normativni ciq same zajednice. nije nikakva tajna da iz pojedinih zapadnih dr`ava stalno sti`u ohrabruju}i signali Crnoj Gori u pravcu ostvarivawa politi~kog suvereniteta. nisu uspele. budu}i da je \ukanovi} bio protivte`a Milo{evi}u. S druge strane. Jo{ od 2000. robe. prema Poveqi ne donosi zakone iz ekonomske oblasti. Ustavna poveqa ne pomiwe izri~ito pojam suverenosti i dr`ave ~lanice su zadr`ale kona~ne atribute suverenosti. nego je o~igledno da se svaka strana okrenula zaokru`ivawu vlastitog ekonomskog prostora. polaze}i od potpuno razli~itog privrednog ambijenta i interesa. po na~inu izbora i odlu~ivawa kao i po 170 . To je na neki na~in bilo politi~ki razumqivo. da su postaqene carinske ispostave na wihovim granicama. osim izbornom pobedom stranaka koje su Crnoj Gori protiv otcepqewa.

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

ovla{}ewima kojima raspola`u, predstavqaju vi{e zajedni~ke organe dr`ava ~lanica nego samostalne organe Zajednice. Skup{tina Srbije i Crne Gore se u prvom mandatu (dve godine) sastoji od delegata izabranih u skup{tinama republika Srbije i Crne Gore. Posle toga poslanici je treblo da budu birani na neposrednim izborima po zakonima dr`ava ~lanica, ali je o~igledno da ni jednoj ni drugoj vlasti nije u interesu da se izbori raspi{u, pa je postignut obostrani dogovor da ostane status quo. ,,Sastav Skup{tine nije paritetan (91 poslanik iz Srbije i 35 iz Crne Gore), ali za wenu odluku je potrebna ve}ina glasova poslanika iz obe delegacije (46 iz Srbije i 18 iz Crne Gore). Isto tako deo va`nih odluka zahteva prethodnu saglasnost skup{tina dr`ava ~lanica. Savet ministara, zajedno sa predsednikom, koji je ujedno i predsednik Dr`avne zajednice, ima paritetan broj ~lanova. Karakteristi~no je da ministri odbrane i spoqnih poslova imaju zamenike iz druge dr`ave ~lanice i da nakon dve godine zamewuju mesta. Ne{to vi{e od pola godine od wenog izbora, Skup{tina Dr`avne zajednice pokazuje velike nedoumice upravo na primeru odnosa sa EU. Dokument koji je u woj kona~no prihva}en po~etkom septembra -- Akcioni plan predvi|a samo deo ukupnog procesa unutra{we ekonomske harmonizacije, zajedni~ku carinsku i spoqnotrgovinsku politiku. U wemu je krajwi rok potpune harmonizacije u ovim oblastima predvi|en tek za tri do pet godina. Sam Akcioni plan je sa~iwen u direktnim pregovorima odgovaraju}ih ministarstava dr`ava ~lanica i wegova izrada zajedno sa postupkom usvajawa trajala je petnaest meseci. Pre Skup{tine zajednice, taj dokument je usvojen u skup{tinama dr`ava ~lanica.’’6 Akcioni plan je bio jedan od va`nih predmeta ocene pripremqenosti Dr`avne zajednice za potpisivawe Ugovora o stabilizaciji i pridru`ivawu koji je Evropska komisija usvojila, aprila meseca 2005, u svojoj studiji o izvodqivosti.

2. Sposobnost zakonodavnih tela za integracione procese
Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori je u okviru projekta pomo}i parlamentima Srbije, Crne Gore i Dr`avne zajednice u
6

Ibid, p. 9.

171

Dragan Laki}evi}

procesu integracije u EU organizovala tri seminara tokom 2003. godine. Na wima su u~estvovali mnogi ugledni strani i doma}i zvani~nici, me|unarodni i doma}i eksperti, kao i mnogobrojni poslanici sva tri parlamenta. Pisac ovog teksta je na ovim skupovima imao funkciju moderatora, tako da koristi slobodu da analizira ideje, domete, kao i ostvarqivost preporuka sa ovih skupova. Tokom diskusija i zajedni~kih analiza ve} na prvom skupu koji je nosio naziv ,,Srbija i Crna Gora na putu evropske integracije. Zadatak za parlament?’’ (Beograd, 10--11 juli 2003) kao zajedni~ki zakqu~ak donesen je niz va`nih preporuka. Koristim priliku da ove preporuke ovde iznesem, uz kriti~ki komentar kakve se fundamentalne te{ko}e javqaju u wihovoj prakti~noj primeni. Osnovna ideja ovih seminara je bila da se uvedu osnovne institucionalne pretpostavke u okviru sva tri parlamenta koje bi omogu}ile operativni rad na ispuwewu uslova za zapo~iwawe procesa evropskih integracija. U okviru toga kqu~na preporuka parlamentima je dono{ewe deklaracije o pristupawu Evropskoj uniji kao prioritetnom zadatku u parlamentu Dr`avne zajednice i dva republi~ka parlamenta (Ostvarivawe politi~kog konsenzusa). O~igledno je da parlamenti dr`ava ~lanica Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora treba prvi da ostvare pomenuti konsenzus. U ovom trenutku u Narodnoj skup{tini Srbije taj konsenzus je nepotpun. Naime Deklaraciju o pristupawu ~lanstvu Evropske unije kao osnovnom ciqu nisu potpisale Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije. U Crnoj Gori parlamentarna opozicija nije u~estvovala u radu Parlamenta, pa je stoga bilo nemogu}e posti}i politi~ka saglasnost o ovom pitawu sve dok se ova situacija na neki na~in ne izmeni. Posle ~itave dve godine ove deklaracije su ipak danete u oba parlamenta. Druga prepruka se ticala institucionalizacije Odbora za svropske integracije u sva tri parlamenta. Poslovnici Narodne skup{tine Srbije, odnosno Skup{tine Crne Gore, previ|aju obavezno formirawe odbora kao ,,radnih tela skup{tina koji se obrazuju za razmatrawe i pretresawe pitawa, kao i predlagawe akata i vr{ewe drugih poslova iz nadle`nosti skup{tine’’. Oba poslovnika predvi|aju da je ~lanstvo u odborima srazmerno broju

172

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

poslanika koji ima svaki poslani~ki klub. To, me|utim, u stvarnosti nije uvek tako i bilo s obzirom da neke politi~ke stranke ne `ele da u~estvuju ili se, zbog najrazli~itijih protesta, povla~e iz rada u skup{tinskim odborima. Do skora nisu postojali posebni paralamentarni odbori koji bi se bavili samo pitawima evropskih integracija nezavisno od op{tih pitawa spoqne politike. To se promenilo tokom 2003. godine jer su obe skup{tine predvidele stalne odbore za ta pitawa. Tako je Narodna skup{tina Republike Srbije, na Osmoj sednici Prvog redovnog zasedawa u 2003. godini, odr`anoj 30. maja 2003. godine, dopunila svoj Poslovnik i predvidela formirawe Odbora za evropske integracije. Wegova nadle`nost je da razmatra predloge zakona, drugih propisa i op{tih akata sa stanovi{ta wihove prilago|enosti propisima Evropske unije i Saveta Evrope. Predvi|eno je da Odbor razmatra planove, programe, izve{taje i informacije o postupku stabilizacije i pridru`ivawa Evropskoj uniji, da prati realizaciju strategije pridru`ivawa i predla`e mere i pokre}e inicijative za ubrzavawe realizacije strategije pridru`ivawa u okviru nadle`nosti skup{tine, da predla`e mere za uspostavqawe nacionalnog sporazuma o strategiji pridru`ivawa evropskim integracijama i da razvija me|unarodnu saradwu sa odborima parlamenata drugih zemaqa u ciqu boqeg razumevawa procesa pridru`ivawa i integracije u Evropsku uniju. Odbor ima 15 poslanika i sastavqen je od ~lanova najve}ih stranaka. Sli~no je sa istovetnim, novopredvi|enim odborom u Skup{tini Crne Gore, ~iji sastav u vreme rada na ovom tekstu nije odre|en. Parlament Dr`avne zajednice, usled op{tepoznatih problema koji postoje u wegovom funkcionisawu (vi{e je sednica odlo`eno zbog nedostatka kvoruma potrebnog za wegov rad i odlu~ivawe, nego {to je zasedawa odr`ano), nije jo{ ni doneo poslovnik o svom radu iako je konstitusan u februaru ove godine, ve} radi po privremenom poslovniku. Ina~e u svim skup{tinskim poslovnicima, kako onom u Srbiji, odnosno Crnoj Gori, tako i u privremenom poslovniku Skup{tine Dr`avne zajednice, predlog zakona, pre razmatrawa na sednici samog parlamenta, razmatra nadle`ni odbor koji mo`e u svom izvje{taju predlo`iti parlamentu da usvoji predlog zakona u celini, da ga usvoji u tekstu izmewenom u odnosu na tekst koji je podneo predlaga~ ili da ga uop{te ne usvoji. U tom smislu

173

Dragan Laki}evi}

}e biti zna~ajno posmatrati i uticati na rad Odbora za evropske integracije u sva tri paralamenta. Dono{ewe bilo kakve obavezuju}e i delotvorne deklaracije ili rezolucije o spremenosti da se evropskim integracijama zaista i pristupi, ne}e imati efekta ako iza wega ne stanu relevantni faktori kako u izvr{noj vlasti, tako i u paralamentarnoj opoziciji. Odbori za evropske integracije u parlamentu Dr`avne zajednice i parlamentima dr`ava ~lanica treba da budu najobave{teniji delovi zakonodavnih tela o ciqevima i statusu u procesu evropskih integracija, kao i da kontroli{u rad odnosnih vlada, jer izvr{na vlast, po logici stvari, a posebno u zemqama u tzv. tranziciji, te`i i uspeva u nameri da ,,monopoli{e’’ sva zna~ajnija spoqlnopoliti~ka pitawa. Kod nas je ovo, kao je to napred re~eno, naro~ito izra`eno zbog strukturne slabosti i nesamostalnosti zakonodavnih organa. Posebno je to va`no u navedenom procesu koji pretpostavqa naj{iru politi~ku ali i socijalnu podr{ku za stvarawe nacionalnog konsenzusa i potrebe da se javnosti objasni zna~aj EU i evropskih integracija uop{te. Parlament je, osim toga, i samostalan nosilac me|uparlamentarne spoqno-politi~ke saradwe u kojoj isto tako treba da budu ukqu~eni poslanici iz svih relevantnih poslani~kih klubova jer je va`no da dobiju saznawa i pravovremena obave{tewa o Evropi i o wenim integracionim strukturama. Nu`nost informisanih poslanika iz raznih, pa i u mnogo ~emu suprotstavqenih politi~kih stranaka i programa, javqa se kao neophodnost svakog procesa koji ima ciq saradwu i ukqu~ivawe u evropske integrativne procese.

Ocene i preporuke
^lanovi sva tri parlamenta koji su prisustvovali radnim sastancima pod pokroviteqstvom OEBS-a iskazali su potrebu za obukom {to ve}eg broja poslanika po pitawu evropskih integracija, institucijama EU, procesu harmonizacije zakonskih akata, modalitetima pregovarawa u procesu stabilizacije i pridru`ivawa i sl. Op{ti je zakqu~ak da ve}ina poslanika ne poseduje adekvatna znawa o procesu integracije koji je na dnevnom redu. Jedan od rezultata sprovedenih radnih sastanaka je i to da sami poslanici nisu dobro informisani ni o teku}em radu vladinih tela na procesima integracije, wihovoj opremqenosti i teku}im delatnostima, obukama koje su u toku i sli~no.

174

Prikqu~ewe Evropskoj uniji -- izazov zakonodavnim institucijama

Uspostavqawe socijalnog koncenzusa u obe dr`ave ~lanice
Ne mo`e se o~ekivati postizawe socijalnog konsenzusa pre politi~kog konsenzusa. U najmawu ruku ovaj proces bi mogao da te~e paralelno. Na{e je mi{qewe je da se i u Srbiji i Crnoj Gori mora raditi na obuci sindikalnih rukovodilaca da bi se upoznali sa konkretnom politikom internih i eksternih pregovora u procesu pridru`ivawa EU. Sindikati su jo{ uvek u procesu sazrevawa i potrebno je vreme za izgradwe kako autonomnog statusa, tako i wihov ja~i i zna~ajniji uticaj na ~lanstvo. Mo`da je najzanimqivije pitawe da li je uop{te mogu}a izgradwa institucionalnih kapaciteta dr`avne zajednice za ubrzani ulazak u procese evropske integracije, odnosno da li je realno o~ekivati efikasnu koordiancija izme|u sva tri parlamenta? Nedvosmislen je utisak koji proizilazi iz izjava poslanika sva tri parlamenta da Dr`avna zajednica vi{e ko~i nego {to pospe{uje procese integracije u EU. Miodrag Vukovi}, visoki funkcioner DPS-a je nedvosmisleno ukazao da Ustavna poveqa kojom se utvr|uje ova slo`ena Dr`avna zajednica simulira stvarnost i da predstavqa jedan improvizorij. Argumenti za ovakav stav su slede}i: niti u Srbiji niti u Crnoj Gori ne postoji politi~ki konsenzus o svrsishodnosti ovakve politi~ke zajednici. Drugo, pet ministarstava koje Ustavna poveqa predvi|a nisu dovoqni za efikasno funkcionisawe ove dr`avne zajednice. Tre}e, i za ovu analizu mo`da najzna~ajnije, parlamenti dr`ava ~lanica i Parlament Dr`avne zajednice prakti~no ne sara|uju. Ako se zna da je formalna pregovara~ka strana sa institucijama EU Dr`avna zajednica, a ne parlamenti i vlade dr`ava ~lanica, onda se tok budu}ih pregovora i ispuwavawa postavqenih standarda dodatno komplikuje. Tu se, shodno ubedqivoj konstataciji o nepostojawu neophodne koordinacije izme|u tri parlamenta pojavquje veliki prakti~ni problem. Dr`ave ~lanice treba prvo da me|usobno harmonizuje vlastite zakone, da bi zatim pristupile wihovoj haramnizaciji sa zakonima EU. S obzirom na karkater dr`ava ~lanica, wihovu veli~inu, ekonomske i politi~ke interese, ta harmonizacija }e i}i te{ko i sporo, ~ime se fakti~ki odugovla~i ionako komplikovan proces harmonizacije zakona sa zakonima EU. O~igledno je pomawakawe entuzijazma u radu Parlamenta Dr`avne zajednice. Jedan od neospornih dokaza je nepos-

175

Akcioni plan je godi{wi dokument i treba da se kompletira do kraja 2004. Svi done{eni zakoni na nivou republike moraju sadr`ati Izjavu o uskla|enosti sa zakonima EU. U okviru Dr`avne zajednice SiCG postoje dva institucionalna tela koja se neposredno bave evropskim integracijama: Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridru`ivawe EU i Savet za evropske integracije SiCG. uskla|ivawu zakona sa zakonima EU i obuci za procese pregovarawa sa EU. U nastavku obuke teme }e biti tehnike pregovarawa sa EU kao i moderne admnistrativne ve{tine. po mi{qewu eksperatia. nego da obe ~lanice zajednice imaju mnogo ve}e poverewe u vlastite nego u zajedni~ke institiucije. Studija izvodqivosti koju radi Evropska kosmisija. Ovaj Sektor je koordini{u}e telo procesa evropskih integracija na nivou Republike Srbije. obu~eno je 120 slu`benika da bi mogli da se bave budu}im procesom pridru`ivawa. poreskog i radnog zakonodavstva. Kancelarija za evropsku intgraciju SiCG je zavr{ila prvi segment obuke poslanika i administracije na kojima su razmatrana op{ta pitawa u vezi sa funkcionisawem EU. kasni zbog sporog procesa 176 . Ono ima nadle`nost u poslovima izrade strategije integracije. Postojawe tri paralelne institucije za posao inegracije govori u prilog tome da ne samo da institucije Dr`avne zajednice nemaju precizirane ingerencije u ovom procesu. U okviru Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom republike Srbije radi Sektor za evropske integracije. godine: on sadr`i 50 kqu~nih zakona iz oblasti ekonomskih reformi i standarda. osigurawa i dr. Dosada{wa priprema za proces stabilizacije i pridru`ivawa ogleda se u usvajawu Akcionog plana i strategije o pridru`ivawu na nivou Srbije. Pod pokroviteqstvom EAR-a i u saradwi sa pojedinim vladama dr`ava ~lanica EU. U okviru Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom i evropsku integraciju Republike Crne Gore formirano je Odeqewe za evropske integracije. politike javnih nabavki. Na osnovu ankete sprovedene me|u poslanicima u~esnicima radionica znatan broj poslanika je izjavio da smatra da bi i Srbija i Crna Gora boqe napredovale u procesu pridru`ivawa ako bi to radile odvojeno. kao i odnosi Dr`avne zajednice i EU. poqoprivre. ~esto odlagawe zasedawa zbog nepostojawa kvoruma i sl.Dragan Laki}evi} tojawe poslovnika o radu Parlamenta.

izazov zakonodavnim institucijama harmonizacije zakona izme|u dr`ava ~lanica. Tri su kqu~na segmenta gde je potrebno koristiti wegove usluge: a) Pisawe novih zakona. Za sada se kampawa odvija sporadi~no i nekoordinisano. kao i tro{kovima. b) Obuka parlamentararnih poslanika i administrativnog osobqa. Po mi{lewu Nikole Jovanovi}a (Sektor za evropske integracije. Uspostavqawe stalne interparlamentarne saradwe sa zemqema u regionu zapadnog Balkana S obzirom da je interes svih zemaqa u balkanskom regionu da u isto ili pribli`no isto vreme stupe u Evropsku uniju. nema razvijenog sistematskog okvira niti preciznog vremenskog rasporeda. kori{}ewe ekspertske baze NVO i kontakata sa stranim ekspertima. Preporuka je da nevladin sektor mora s vi{e koordinacije i podele posla da u|e u pomenute aktivnosti. O~ito je da ministarstva nemaju dovoqno kompetentnih pravnika koji poznaju zakone EU. izuzetno je va`no da one stupe u {to intenzivniju me|uparlamentarnu saradwu. v) Podizawe javne svesti putem kampawe o zna~aju procesa integracije u EU. Jedan od zakqu~aka ovih razgovora je istcawe potreba ukqu~ivawe civilnog sektora u procese ja~awa kapaciteta parlamentarnih institucija u procesu integracije. U tom smislu trebalo bi formirati jedan kompetentan tim novinara s kojim bi se odr`avali stalni brifinzi. osmi{qenom i permanentno akcijom u tom pravciu. Vlada i parlamenti tome moraju po~eti sa koordiniranom.Prikqu~ewe Evropskoj uniji -. Republika Srbija) do sada je izgubqeno dve godine za sticawe statusa kandidata u procesu stabilizacije i pridru`ivawa zbog nepostojawe jednog kompetentnog pregovara~a. Mediji neouporedivo vi{e pa`we poklawaju strana~kim nadmetawima i politi~kim aferama nego zna~aju procesa integracije. Zato dr`ave koje su ostvarile ve}i stepen napret- 177 . Radi {to ve}e transparentnosti neophodan je permanentan kontakt zakonodavnih tela sa medijima. zadacima koji iz toga proizilaze. Tako|e stoji ocena da ne postoji dobra koordinacija u precesu dono{ewu novih zakona. ministarstva rade ad hoc.

Potrebno je vreme da se ove barijere ubla`e. Dovoqno govore primeri Crne Gore i Kosova. po`eqno je da parlamenti {to ~vr{}e sara|uju.Dragan Laki}evi} ka u procesu stabilizacije i pridru`ivawa imaju interesa da svojim iskustvom pomognu one dr`ave koje jo{ nisu daleko odmakle. koji funkcioni{e u okviru programa Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope. Ova pitawa granica mogu izgubiti po~etnu dramati~nost pod pretpostavkom brzog urawawa u evropske tokove. Ovaj tip kontakata postoji. ostave po strani u smislu finalnih re{ewa. Srbijom i Crnom Gorom. ali je potrebno wihovo intenzivirawe. U tom smislu diskretno je prihva}eno pregovarawe sa dva paralelna pregovara~a. East-West Parliamentary Practice Project. Kao primere dobre me|ususedske saradwe naveli bismo uzajamne posete poslanika albanskog i srpskog parlamenta (jun i septembar 2003). punog suvereniteta. qudi i ideja. gde su granice odavno prestale da budu ono {to su ranije bile. onda taj proces na zapadnom Balkanu jo{ uvek traje. Pored me|udr`avnih ugovora o slobodnom protku roba. federalna Jugoslavija je iskusila paradoks da je put prema Evropi i{ao kroz stvarawe nacionalnih dr`ava i da su pitawa granica bila od kqu~ne va`nosti. Nekako je svima jasno da je pitawe referenduma samo pitawe dana. Sli~ni primer dobre me|uparlamentarne saradwe u regionu su i uzajamne posete poslanika i nevladinih eksperata Republike Crne Gore i Bugarske (jun i decembar 2003) u okviru programa Parlamentarna saradwa (CEDEM). U tom smislu po`eqno bi bilo organizovati vremenski regularne susrete delegacija svih parlamenata u regionu.. Normalno. a da pa`wu koncentri{u na operativne zadatke kqu~ne za pribli`avawe Uniji. u organizaciji Evropskog pokreta. G Ako se pod balkanizacijom smatra cepawe ve}ih politi~kih entiteta u mawe. O~ito je strategija pregovara~a Evropske unije da taj proces. i to tako {to pojedine komisije u Briselu procewuju u kojoj meri su ispuweni postavqeni standardi u odre|enim segmentima u svakoj od ovih dr`ava ~lanica. koliko je to mogu}e. odnosno da integracija u pravcu Zapada potpomogne da se ponovo uspostave i 178 . u okviru projekta . da uspostave maksimalnu koordinaciju i efikasni sistem me|usobnog informisawa o delatnostima koje su u toku. kao {to i izgradwa institucija na Kosovu jasno vodi u pravcu wegovog delimi~nog. ili jo{ verovatnije.Zakonodavstvo i gra|ani.. pa i indirektni razlog ratova.

it is necessary to educate trade union leaders on the process of EU integration. The Parliament of the State Union of Serbia and Montenegro. It is also necessary that the parliaments should establish co-operation with the civil sector and proper relations with the media regarding EU integration. Experiences of an OSCE sponsored project . 2. Finally. s obzirom u kom pravcu gledamo i kojim ar{inima merimo. In 2003 the OSCE mission in SaM initiated the establishment of parliamentary committees on European integration in SaM in all three parliaments. Since political consensus can not be reached before a social one has been reached. Dr Dragan Lakicevic EU Accession of Serbia and Montenegro: a Challenge to the Legislative Institutions SUMMARY The National parliament plays a key role in the process of adopting the acquis communautaire. Legislative Institutions 179 . EU integrations. Key words: Serbia and Montenegro. the inter-parliamentary co-operation of various Balkan national parliaments is also needed in the process of EU accession. istovremeno te~e isuvi{e brzo i isuvi{e sporo. Effective power belongs not to the State Union but to the member states..izazov zakonodavnim institucijama normalizuju odnosi me|u susedima. The Parliament of Montenegro.Prikqu~ewe Evropskoj uniji -. The problem is that there are three such parliaments in SaM without too much of mutual co-ordination: 1.Serbia and Montenegro on the Road to European Integration’’ demonstrate that MPs are not sufficiently informed on EU integrations and that this must be a priority. and 3. This will not be possible in the case of SaM without strengthening the capacities of the parliaments in SaM. The Parliament of Serbia. Vreme kao takvo.

.

velike narode. Nova slika sveta. Ovo je vreme krupnih kapitala i krupnih igra~a sposobnih da emituju svoje interese. re~ je o osnovnim tendencijama koje su u mnogome prekrivene starim na~elima i institucijama. ipak. Sve u svemu. U tome prepoznajemo mo} SAD kao preostale supersile. ve} i za tzv. zahvataju svakog. Obe strane ovog imperativa. uspon Kine i obnovu Rusije. a s druge strane. ekonomsko-tehnolo{ki zna~aj Japana. Svakako. ovi procesi imaju odlu~uju}i zna~aj. zamewuju}i stare predstave o svetu koji nepovratno i{~ezava. Naravno. oni osloba|aju neslu}ene mogu}nosti razvoja. politici. mo`e se po}i od ~iwenice sve te{we povezanosti i isprepletenosti lokalnih. otvaraju mogu}nost i praksu novih sadr`aja i oblika dominacije i podvla{}ivawa.dr \uro Kova~evi} Pred izazovom evro-atlantskih \urointegracija Kova~evi} PRED IZAZOVOM EVRO-ATLANTSKIH INTEGRACIJA I Globalizacija i evro-atlantske integracije Procesi globalizacije postali su nepovratna i glavna odrednica savremenog i nastaju}eg sveta. regionalnih i globalnih relacija u ekonomiji. nauci i tehnologiji. postaje sve vidqivija. u odnosima mo}i i bezbednosti. Pozitivna i negativna strana procesa globalizacije me|usobno se prepli}u: s jedne strane. i po nekoliko puta prevazilaze ukupne proizvodno-tehnolo{ke i ekonomsko-finansijske potencijale i efekte najve}eg broja nacija i dr`ava u ovom vremenu. kulturnim uticajima i poqu informacija. katkad i uverewima qudi. odnosno te`we da se bude globalno uticajan i mo}an. i ne na posledwem mestu. neravnopravnosti i nejednakosti u razvoju. mo} nacionalno i transnacionalno organizovanih korporativnih sistema. narastaju}u snagu Evropske unije. koji po svojim tehnolo{ko-ekonomskim kapacitetima i finansijskim rezultatima uveliko. nacionalnih. poneke 181 . pot~iwavawa i dominacije. da je sve isto kao {to je i uvek bilo. ali i novih oblika osvajawa. iako u mnogo ~emu tek u obrisima. Ne samo za male. uve}avaju}i stara i stvaraju}i nova bogatstva. uticaje i mo} celinom planetarnog prostora. Saglasno tom imperativu podsti~u se i odvijaju procesi ujediwavawa i integracija.

Po mom uverewu. u celini globalizacije evroatlantske integracije imaju centralni zna~aj. {to se nepravedno distribuiraju rezultati koji po~ivaju na eksploataciji planetarnih resursa. U kontekstu takve stvarnosti odvijaju se procesi evropske integracije u sredi{tu kojih je Evropska unija. pre svega. zajedni~ki interesi prete`u u odnosu na razlike a saradwa je jo{ uvek neuporedivo ja~a u odnosu na mogu}e konfrontacije. najva`nije u svemu je to da nije mogu}e biti izvan igre koju je proces globalizacije otvorio i koja daqu globalizaciju otvara i nosi. Dakle. U celini uzev. pak. kojoj se mora prilagoditi kako bi wene kapacitete otvorio i za sopstvene interese. wegovih ~lanova. kao {to je ono u vezi sa oru`anom intervencijom u Iraku. {to bogati postaju jo{ bogatiji a mo}ni jo{ mo}niji. i modelira se nova pozicija NATO pakta kao globalno najmo}nijeg vojnog saveza koncentrisanog oko superiorne vojne mo}i SAD i odgovornog za stabilne globalne perspektive. a nema ni Var{avskog pakta ni Sovjetskog Saveza. to je ono {to vaqa shvatiti kao realnosti koje dimenzioniraju i sen~e domete svakodnevnice kojoj pripadamo. Koliko }e ona trajati i koliko }e praznina koju je zaposela nakon pada bipolarne strukture sveta (kao tako|e neprirodne) biti dugove~na. To {to se u woj neravnomerno uve}avaju mo}i razvoja. ostaje da se vidi. I pored izvesnih i ~esto vidqivih neslagawa. U odnosu na wih svako ko sledi svoje interese na razuman na~in mora se odrediti kao prema stvarnosti koja se ne mo`e izbe}i. Na delu su mo} i iluzije unipolarne solucije. Sovjetskog socijalizma vi{e nema. Evro-atlantske integracije slede put globalizacije koja ne uva`ava niti stimuli{e multipolarnost sveta. sve to.\uro Kova~evi} uzdi`u}i do statusa partnera a najve}i broj preuzimaju}i sa pozicije objekta. To su i svet i prostor kojem objektivno pripadamo. primera radi. odbaciti. One nisu vi{e ograni~ene ili dimenzionirane spoqnom pretwom velikog ideolo{kog protivnika i mo}nog vojnog suparnika. probijaju novi odnosi sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama kao globalnom silom koja je ujedno i najve}a evropska sila. jesu pitawa koja otvaraju pristup kritici i putem kriti~kog sagledavawa mogu}oj intervenciji u procese globalizacije kao objektivne procese koji se mogu u vrednosnom smislu popravqati i korigovati ali se ne mogu suspendovati niti. realnosti su takve kakve jesu. {to se produbquju stare i otvaraju nove nejednakosti. na{a okrenutost ka wemu je prirodna u istoj meri kao i kod Grka ili 182 . Za sada.

va`i i za nas. na~in na koji smo dovr{ili dvadeseti vek i drugi milenijum. Za svaki narod i zemqu on zahteva samosuo~avawe sa vlastitim istorijskom putawom i kriti~ko propitivawe o potencijalima i ograni~ewima za izazovnu savremenost. visok autoritet zakona i institucija sistema. tj. Pravno ure|ena i obezbe|ena sigurnost imovine i `ivota. kanali{u socijalne suprotnosti i obezbe|uju primat evolucionih nad tzv. onu ta~ku prednosti koja se pristupawem ovoj integracionoj matrici posti`e. revolucionarnim principima. Ono {to va`i za sve. Ta savremenost oli~ena u evroatlanskim integracijama. ove izazove ~ine jo{ ve}im a na{e odgovore na wih jo{ te`im. dobar u materijalnom ali i u drugim vidovima egzistencije. Za narode iz okru`ja ovih integracija u kojih preovla|uju trezveno sagledavawe sopstvenog mesta u savremenosti i vlastitih razvojnih mo}i i interesa. Re~ je o takvom razvoju koji obezbe|uje dobar `ivot za najve}i mogu}i broj qudi. a ne iz divinizovane stvarnosti nekog ovozemaqskog raja. sam model integracije po~iva na izjedna~avawu nivoa razvijenosti i standardizaciji kriterija i pravila dobro ure|enog dru{tva. Udovoqiti tom izazovu nije nimalo lako. [ta vi{e. insistiraju}i na sebi kao na svojevrsnoj op{tosti ne iskqu~uje samosvojne inovativne pristupe kao ni razli~ite dinamike u ukqu~ivawu u wu. Zahteva racionalnost i samosvest kao principe u sagledavawu realnosti i odmeravawu mo}i odgovora na mo}i izazova koji pridolaze iz strogosti stvarnog sveta interesa i koristi. Pored toga. sve su to odlike koje na prihvatqiv na~in umiruju dru{tvene nejednakosti. konsekventno izvedena i za{ti}ena pravna i politi~ka jednakost gra|ana. orijentacija na ukqu~ivawe u ove integracije predstavqa pravi odgovor na te{ki izazov. Ovaj izazov ne ispostavqa . sistem unutra{we i spoqne bezbednosti kao svojevrsna garancija mira. jer kao pluralan narod mi na{ identitet kle{emo i iz nasle|a na{ih sredwoevropskih i mediteranskih pozicija. Mo`da i vi{e.Pred izazovom evro-atlantskih integracija nekih drugih Evropqana sa Balkana. predstavqa. odgovoriti na wega zna~i izabrati put ni malo lakih sveukupnih promena koje se tek na du`i rok isplate. pored navedenih i mnogih drugih.obe}anu zemqu’’ niti olaku tranziciju do we. U ~emu je izazov evroatlantskih integracija? Pre svega. u razvojnim prednostima koje donosi.. Intencionalno. Posle dva veka u 183 . i stawe iz kojeg ulazimo u dvadeset i prvi vek i tre}i milenijum. jugoistoka Evrope.

takve bez koje ne mo`emo odgovoriti o{trim propozicijama globalizacije i evro atlantskih integracija. Srbija predstavqa i ~ini centralnu prostorno-istorijsku zonu u kojoj se srpski narod uzdizao do dr`ave i gubio kao dr`ava. predstavqaju jedan pluralisti~an narod. II Razmi{qawa povodom 200 godina moderne srpske istorije Istorijski i savremeno. Na taj put krenulo se najve}im delom sopstvenim snagama. Danas se oni suo~avaju. s jedne. o{trije nego ve}ina drugih naroda. sa te{kim istorijskim baga`om izgubqenog autenti~nog sredwevekovqa i mentalnim optere}ewima proisteklim iz duge vladavine stranaca ~ija se civilizacijska stranost u mnogo ~emu upisala u na{ duh.od Evrope i Severne Amerike do Australije i Novog Zelanda. U tom povratku bilo je i uspona i padova. uz nedovoqnu me|unarodnu podr{ku -. zna~ajno je pove}ala decenija nerazumqa i tragedija iza nas. Srbi. Wihovu rasutost svetom. 184 . sa radikalizovanim pitawem o svom mestu i perspektivama u konstelacijama neposredno balkanskog i {ireg evropskog i svetskog okru`ewa. Ponovo je otvoreno pitawe o srpskoj dr`avnosti na Balkanu i pitawe o Srbiji kao dr`avi. kao i ve}ina drugih naroda. navike i obi~aje. s druge strane. pozitivne i negativne rezultate postignute na tom putu. Dva veka moderne srpske istorije u svojoj zavr{nici upu}uju na svo|ewe bilansa kako bi smo videli jasnije put kojim smo se kretali. i koncentraciju u Srbiji. Srbi `ive i u drugim prostorima: na teritoriji biv{e Jugoslavije i u dijaspori -. procenili potencijale za budu}nost i tako utvrdili neophodne promene radi nove orijentacije.\uro Kova~evi} na{em evropskom putovawu pitawa koja su smatrana re{enim ponovo su se otvorila i postala prva pitawa o na{em opstanku i perspektivama. Iako mali po broju.~esto i velike spoqne prepreke. prisutni su gotovo na svim meridijanima sveta. Put kojim smo se kretali bio je odre|en izgradwom srpske dr`avnosti osloba|awem od vi{evekovnog otomanskog iga i okretawem ka modernizaciji dru{tva po evropskom uzoru. Nasilno skloweni od Evrope uputili smo se mukotrpno povratku u wu.

istorija koja je obilovala `rtvama uzdigla se do apsoluta.neizbe`nost’’ ogromnih `rtvi u prelomnim trenucima postojawa i odr`awa. dva svetska rata koja su time izazvana i u 185 .Pred izazovom evro-atlantskih integracija Dakle. izgubili preko dva miliona qudi. .. naravno. postala je sakralizovana. pravom da se u granicama tog veka optimalno razvije i da iza sebe ostavi potomstvo. Po~etkom dvadesetog veka. Takvom pregnu}u za demokratsku dr`avu u kojem se trevwa oko vlasti implicite shvataju i kao sporewe u dola`ewu do bogatstva. Na~in osloba|awa i cene pla}ene u postizawu i odr`awu nezavisnosti uzdigli su `rtvu i `rtvovawe do osnovne moralne i nacionalne vrednosti. vrhove moralnosti i nade za ve}e domete `ivota na ovim prostorima.obi~nih qudi’’ ili pak. U utemeqewu takve piramide moralnosti obrazlo`ewe je prona|eno u srpskom nacionalnom epu i guslarskoj epici. {to u direktnim ratnim dejstvima {to od posledica rata.. Srbija je. prisustvujemo i danas. vekovima a posebno u dvadesetom veku. Na taj na~in. Posledwa decenija dvadesetog veka. mnogi me|u wima predstavqali su sam vrh znawa i civilizovanosti. individualni i prolazni `ivot ~oveka dobio je jedan vi{i smisao i obe}awe neprolaznosti ~inom `rtvovawa za otaxbinu. Te{ko}e puta u Evropu pra}ene i stra{nim evropskim raskolima i sukobima. u specifi~nom koloritu stran~arewa i lokalnih trvewa oko vlasti i boga}ewa preko we.rodoqubnog vo|stva’’ i vo|stava. Me|utim. a Kosovo je uzdignuto do divinizovanog simbola `rtve i `rtvovawa. modernizacija shva}ena kao evropeizacija bila je i ostala osnovna kvalitativna odrednica u preoblikovawu srpskog dru{tva i izgradwi dr`avosti. Tim putem. civilizacijski nivo se brani i unapre|uje i vrednostima `ivota koje se brane pravom ~oveka da o`ivi svoj normalni qudski vek. Odr`avawa na vlasti putem spremnosti na `rtvovawe . suo~avaju nas danas sa stra{nim efektima biolo{kog desetkovawa nacije. koje je ono `ivo tkawe koje ne mogu nadomestiti ni lepote gra|evina ni vrednost institucija. Time otvoreno pozivawe na rodoqubqe kao najvi{i smisao postojawa omogu}ilo je i nesposobnim vladarima i vlastima da se uzdi`u do istorijskih vo|a i vo|stva putem besprimernog `rtvovawa sopstvenog naroda. Ta~no je da je od izuzetne va`nosti po civilizacijski razvoj postojawe i autoritet ustanova i institucija dr`ave. pored `rtvi u ime rodoqubqa dodala je i sramotu masovnog praktikovawa koristoqubqa od strane .. po mnogo ~emu. postala uzorna demokratska dr`ava na Balkanu. kao i sramotu zatirawa nedu`nih i drugih. A mi smo samo u dvadesetom veku.

K POZNANIJU PRAVA’’ i. uveliko povezano s tim.\uro Kova~evi} kojima smo punim kapacitetom u~estvovali. i da kapacitet wihovog uticaja i odbrane zavisi. kod malih naroda posebno. Naravno. Kasnije je lik Tur~ina kao neprijateqa sve vi{e bledeo a u o{trim konturama pomaqao se tevtonski ma~ u rukama Nemca kao novog neprijateqa. dobili su Hrvati. Vidqivo je da je pogre{no usmeravawe na vojnu mo} kao osnovno sredstvo uticaja i odbrane. doveli su do toga da je bezmalo svako svakome neprijateq. u izvesnom smislu Rumuna i prenagla{eno Francuza. 186 . Cena takvog statusa vojnog faktora istaknuto je ve}a u malim narodima optere}enim te{kim istorijskim strahovima i nacionalno ujediniteqskim ambicijama. Na putu ka na{oj dr`avnosti Turci su zadobili status prirodnih neprijateqa. autohtoni ili povezani sa op{tijim. smawuju mogu}nmosti ukupnog razvoja. kako bi se odnosi me|u nama priveli . pre svega. Isti status kod wih dobili su i Srbi. Te{ka stvarnost dobila je osna`ena mitologizovana obja{wewa i obrazlo`ewa usled ~ega je ionako o{te}eni racio zapao u krajwe te{ko}e. Albanci i Muslimani. i nemaju drugih uverqivih prijateqa. Prepreke u osvajawu slobode i odr`avawu nezavisnosti stvarale su. istini za voqu nije bilo samo stvar izbora ve} uveliko i stvar nu`de. velika izdvajawa za to. tehni~ko-tehnolo{ke i proizvodne mo}i. U liku prirodnih neprijateqa posebno istaknuti status od Drugog svetskog rata i osna`eno posledwim ratovawima tokom raspada i razbijawe Jugoslavije. ne samo kao sredstva odbrane ve} i kao uslova nacionalnog samopo{tovawa. Dospeli smo u situaciju da nam razum dospeva sa strane. kao i svi oni kojima je srpsko osloba|awe zna~ilo ukidawe wihovog posebnog i privilegovanog statusa u okvirima Otomanske imperije. kao {to se i pokazalo. dodatno su doprineli od ranije ustanovqenom kultu oru`ja i vojne sile.. od wihove ekonomske. utvr|ivale i mitologizovale krugove prijateqa i neprijateqa. Me|utim. Mini imperijalni raskoli i sukobi na Balkanu. Nastavqawe sa tim danas u te{ko ruiniranom dru{tvu i promewenim okolnostima postalo je i nepotrebno i krajwe nerazumno. Me|utim. vojna mo} je potrebna. ali ne kao osnovna ni kao odre|uju}a za ostale potencijalne mo}i. posledwa decenija iza nas pokazala je sav u`as oslawawa na vojnu mo} na prostorima biv{e Jugoslavije i obelodanila stra{na pusto{ewa i uni{tavawa qudi i dobara. Ispalo je na kraju da Srbi sem Grka i Rusa. slobodnoj igri interesa onih koji sre|uju balkanske odnose. Opredeqewe za to.

Zavera svetskog kapitala ili jevrejstva’’ je poslu`ila kao obrazlo`ewe u usponu dva stra{na totalitarna sistema u Nema~koj i Sovjetskom Savezu. Na putu osloba|awa i ujediwavawa. a u bla`im varijantama opravdawu proma{aja sopstvenih politi~kih elita i nesposobnih vladara ili inertnih podanika. od krajwe bliskosti do velike udaqenosti. vi{evekovna vladavina Turaka nad Grcima kao narodom koji je vi{e od dve hiqade godina bio prvi u rangu po doprinosu civilizacijskom razvoju evropskih. na{ dvadeseti vek obele`ili su jugoslovenska ideja i Jugoslavija kao dr`ava.. tako|e. upu}uju na potrebu preispitivawa odre|enih stereotipa koji nas prividno sna`e a istinski onesposobqavaju za o{tru utakmicu koju diktiraju propozicije savremenosti i weni najmo}niji protagonisti..Pred izazovom evro-atlantskih integracija Ko se iole razume u to kako funkcioni{e lokomotiva istorije zna}e da weno osnovo gorivo predstavqaju interesi kojima su vrednosti i ideali neophodni u utvr|ivawu voznog reda. itd. Ta ideja i ta dr`ava ~inili su okosnicu srpske politi~ke i ukupne orijentacije. Na ideji prirodnog neprijateqstva Francuza i Nemaca tresla se Evropa vekovima. ovi i drugi mogu}i primeri kao deo istorijske geneze do nimalo milostive savremenosti. kao jedan od najzna~ajnijih. Svakako. na{. U svih naroda postoji bar deo pro{losti koja optere}uje. na wihovoj saradwi Evropa je posle stra{nog pada po~ela da se uspravqa. i kao opravdawe u`asnih posledica koje su hitlerizam i staqinizam proizveli. Taj primer.. . obnavqa i gradi do neslu}enih razmera.. pokazuje da osloba|ewe od nekih bitnih arhetipskih slika istorije osloba|a i wene najboqe potencijale za novu istoriju. Vide}e. Za nas je va`no da mislimo o tome i da izvu~emo takve pouke koje }e pove}ati na{u osposobqenost da se uhvatimo u ko{tac sa izazovima savremenosti koju na relevantan na~in za nas defini{u procesi evroatlanskih integracija. ne 187 . ali i drugih naroda. neophodne signalizacije i lak{eg putovawa. modernizacije i izgradwe dr`avnosti. Sve u svemu. Ideja o neprijatequ ~esto je slu`ila odbacivawu i istrebqewu stranog i drugog. itd. i da se putnici mewaju a i da se mewaju relacije me|u wima. zaverama i neprijateqem. kod nekih vi{e kod nekih mawe: trovekovna vladavina Mongola-Tatara nad najve}im delom Rusije. ima i drugih. Nedozvoqivo je vi{e te{ku svakodnevnicu obrazlagati nepovoqnim istorijskim nasle|em. samo su neki od jakih primera te{kog nasle|a i vi{e ili mawe uspe{nog osloba|awa od wega.

Razlike u interesima. kao ishod vi{egodi{we krize koja je imala i svoje spoqne sponzore. kakvi da }e se te{ko u doglednom vremenu ponoviti. Weno.. Zahvaquju}i opredeqewu i kolopletu raznih interesa stvorena je takva dr`avna i politi~ka tvorevina koja je po svojim kapacitetima predstavqala najzna~ajniju autenti~nu dr`avnu zajednicu stvorenu na Balkanu posle pada Vizantije. za odr`awe ili razbijawe Jugoslavije. uprkos nekontrolisanoj mo}i oligarhijskih grupa vladaju}e komunisti~ke partije. Pad te . Srbija je ostala sa najvi{e otvorenih i te{kih pitawa. zaista. pratili su postojawe ove dr`ave u oba wena izdawa. kroz raspad i razbijawe Jugoslavije. qudi. dospeli do svih meridijana sveta. Ona je slo`ena zajednica. upropa{}ene privrede. za svetost sopstvene nacionalne dr`ave. Umesto toga novom izazovu ponu|en je stari odgovor. Pa. nacionalizam i separatizam. u dr`avnoj zajednici sa Crnom Gorom ~ije su unutra{we pretpostavke krajwe labave a 188 . pored pusto{i i zatirawa qudskih stani{ta. ~itavih porodica i delova pojedinih naroda. Od svih dr`ava nastalih na tlu biv{e zajedni~ke dr`ave. jugoslovenska ideja i dr`ava bili su prisutni i u orijentaciji drugih sa kojima se u{lo u zajedni~ku dr`avu. koji je ra~unaju}i na raskole me|u velikima i precewuju}i neka stara prijateqstva i preimu}stva a potcewuju}i i nerazumevaju}i uvek vitalnu igru interesa. ona je odbacila takve rezultate u svom drugom izdawu. po prvi put u svojoj sveukupnoj istoriji dospeli su na optu`eni~ku klupu za u`asne zlo~ine izvr{ene u wihovo ime. sukobi i trvewa. Preko we mi smo. umnogome uprqao ~ast oru`ja a Srbiju i Srbe doveo do velikih poni`ewa i nacionalne katastrofe. gotovo. i uprkos genuinim ograni~ewima socijalizma do takvog moderniteta koji je bio bez primera na celokupnom istoku: sa izuzetkom Gr~ke i na jugoistoku Evrope. Srbija i Srbi. ipak.ekumene’’. optu`ivawa za hegemonizam. ostavio je za sobom i ogromnu prazninu koja u srpskom slu~aju nije nadome{tena ozbiqnom i prihvatqivom strategijom u novim konstelacijama me|unarodnog okru`ewa i neophodno novom nacionalnom orijentacijom.\uro Kova~evi} tako sna`no. gubitka zavi~aja i masovnog izbegli{tva. Jedna velika ideja do`ivela je svoj sraman kraj. U op{tem zlo~instvu raspojasanih borbi za naciju. ono {to je pripadalo Guliverima Liliputanci su bacili pod noge i izgazili. vekovno postojawe odredilo je na{e unutra{we odnose i definisalo na{e pozicije u svetu.

Na po~etku upori{te tog pitawa sna`ilo se svojevrsnom nacionalnom demokratskom revolucijom kojoj su predhodile Ameri~ka i Francuska. Unutra{wa scena lomi se i prelama oko toga ~ija su opredeqewa boqa dok se u~inci i rezultati ostavqaju za neko drugo vreme. centralno i isto~noevropskom . dosta privatizovan i uvezan.prole}u nacija’’. Stvara se privid o ~vrstoj orijentaciji nacionalnoj. pitawe o dr`avi susre}e se sa nepovoqnim ocewivawem o mestu Srba i Srbije u ratovima uzrokovanim raspadom i razbijawem Jugoslavije. jo{ nema. zamajac Petog oktobra 2000-te godine ne{to je posustao. ali je u~ewe jo{ uvek sporo. vidqiva je nervoza. koje se na krvav na~in pridru`ilo tzv.Pred izazovom evro-atlantskih integracija spoqni pritisak Evropske unije kqu~na garancija. idu}i u susret izazovima te{ke stvarnosti i otvorene savreme- 189 . Ne usu|ujem se da svoje dosada{we izlagawe i wegov nastavak razumem druga~ije do li samo kao prilog temi. Osve{}ewe i pouka su u toku. Partnerstvo za mir. stasavaju}i u mukotrpnom povratku u evropsku kao sopstvenu. Danas je pred nama. Imperativi se ubrzavaju. za strate{ke odnose sa SAD. za bezbednosni sistem NATO pakta.. Da ponovim. dva veka moderne srpske istorije otpo~eta su sa pitawem o dr`avi i zavr{ila su se sa otvorenim pitawem o dr`avi. autenti~nu istoriju. ali nove orijentacije. a na kraju. koje je nadome{tano mitologizacijom vlastite istorijske subjektivnosti. Ovaj osvrt na neke ta~ke na{eg istorijskog iskustva trebalo bi da sad omogu}i daqe propitivawe o tome {ta vaqa ~initi pred izazovima koji su u naslovu teme definisani. demokratskoj i reformskoj kroz svojevrsni grabe` oko prigotovqenih recepata za put u Evropsku uniju. Te mitologeme postale su uveliko deo realne istorijske svesti i tako svojevrsno ograni~ewe kako za razumevawe sopstvene pro{losti tako i za razumevawe savremenosti. Mi ne patimo od suvi{ka istorije ve} od suvi{ka wenog izostajawa. koja bi trezveno grabila otvorenim prostorima od{krinute evroatlantske i globalne savremenosti. III Neka bude {to biti mo`e Srpsko pitawe kao pitawe o Srbiji i Srbima izronilo je iz dubine izgubqene istorije.

\uro Kova~evi}

nosti, nalog koji ne trpi odlagawe: demitologizovati vlastitu svest i optimalno osloboditi wene racionalne potencijale. Dakle, ne uni`avati pro{lost tako {to }e se joj oduzeti sjaj mita ve} je uzdi}i tako {to }e se razumeti u wenima qudskim ograni~ewima i tako pribli`iti ovovremenim qudima u wihovom razumevawu sopstvenih mo}i i nemo}i. Tim tragom, ,,nebesku Srbiju’’ i ,,nebeski narod’’ treba ostaviti pesnicima. Za politi~ko odlu~ivawe Lazarevu dilemu treba shvatiti kao dilemu dr`avnika koji strahuje za ishod bitke sa mo}nim neprijateqem. Kosovo treba desakralizovati. Wegov zna~aj u srpskoj istoriji je ogroman, ali i pre wega i posle wega postoji ta istorija. Celina prostora na kojem `ivimo ne mo`e biti u funkciji tzv. ,,svete srpske zemqe’’, cela planeta je sveta jer je, bar za sada, jedini dom ~oveku. Imperativ svetosti ne mo`e biti sudija ~oveku u wegovom jedinom i prolaznom `ivotu, ni sada ni u budu}e. Ako postoji i{ta sveto onda je to taj upravo jedini ~ovekov `ivot koji vaqa za{tititi i u~initi dostojanstvenim. Ne postoje prosto vi{e vrednosti od onih koje daju smisao `ivotu tako {to pravo na `ivot uzdi`u do svetosti i nepovredivosti, tako {to odr`awe `ivota uzdi`u do mere svih stvari, do himne za sve vrednosti. U na{em slu~aju ovo je posebno va`no: smislenost `ivota suprostaviti {iroko praktikovanom kultu osmi{qavaju}e smrti i na toj osnovi spre~iti svako eventualno budu}e spremawe za velike pogibije u ime velikih ciqeva i neke neopisive sre}e budu}ih generacija. Potrebno je demitologizovati kako ,,prirodna neprijateqstva’’ tako i ,,prirodna prijateqstva’’. Podsetio bih da Turci kao najstariji lik tzv. prirodnog neprijateqa posledwih decenija postaju krajwe gostoqubivi doma}ini ~ije turisti~ke usluge u prelepoj, nekada{woj Joniji sve vi{e koristimo. U Nema~koj decenijama ve} `ivi i radi vi{e stotina hiqada na{ih sunarodnika, boqe nego {to bi `iveli u sopstvenoj domovini. Jedan od kapitala na koji izuzetno ra~unamo da bismo se izvukli iz ekonomskog ambisa, tako|e je nema~ki. Dakle, {ta je ostalo od Nemaca kao neprijateqa. Vi{e puta smo iskusili nama dragu sveslovensku solidarnost. Prirodna prijateqstva su pokazala da su vrlo podlo`na interesima, pitawima o {teti i koristi od izvesnih ~iwewa koja su mogla biti va`na i korisna za nas.

190

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

Naro~ito je posledwa decenija dvadesetog veka posegla za `ivom silom mitova prqaju}i ih namerama i ~iwewem nedostojnim moralne su{tine mitova od strane vladara i wihovih najbli`ih poslu{nika. Nema naroda bez sopstvene mitologije i mitova. Srbi nisu po tome izuzetak. Me|utim, ~esto mitolo{ko nedovoqno razdvajaju od stvarnog, pa, ~ak i nadre|uju stvarnom. Sada je na nama da dostojanstvenost svakodnevnice uzdignemo do kriterijuma za sve velike planove, namere i ciqeve. Ritam svakodnevnog `ivota je onaj kojim se ulazi u velike serije i kojim se iz tih serija izlazi. Danas se gubitak meri satima a mi smo izgubili vekove. Od navodnog bola za tim mnogi me|u nama ni ne sti`u do svakodnevnice ili svakodnevnicu preziru. Na tom preziru iznikla je neobi~na otmenost koja bi da se spase neponovqivo{}u slovenske du{e. Toj otmenosti spasa nema. Koliko god nekima bila draga, te`we ka dobrom, materijalnom bogatom `ivotu moraju nadja~ati ukoliko te`imo osposobqavawu za prihvatawe realnih a ne zami{qenih propozicija `ivota. Svet je takav kakav jeste. Drugi, koji bi bio boqi, za sada ne postoji. Poznat je i raspored veli~ine i mo}i u wemu. Mi spadamo u red mawih naroda, dakle, pripadamo ve}em delu ~ove~anstva koji te{ko dospeva do uva`avawa wegovih razvojnih potreba i potrebe za subjektivno{}u koja bi bila uva`avana. Suo~avawe sa tim ne mo`e se izbe}i bekstvom u veliku pro{lost niti logikom: ,,Neka bude {to biti ne mo`e’’. Situirawe u realnom svetu radi optimalizacije mogu}ih koristi za sebe, zahteva obrnutu logiku: Neka bude {to biti mo`e. Za to {to mo`e biti odgovara razum a nikakav zanos. Pogledajmo zato {ta su uradila dva naroda iz reda mawih naroda. O~igledno je da je, ako se to tako mo`e re}i, istorija bila u jednom trenutku i vremenu izuzetno nepravedna prema Grcima. Najstariji evropski narod sa kojim po~iwe ono {to se odoma}ilo pod pojmom Evropa i Evropska civilizacija izgubio je svoj glavni grad iz kojeg je preko hiqadu godina {irio civilizaciju i vladao velikim delovima Evrope i drugih podru~ja. Izgubio je i Joniju kao jedno od najva`nijih upori{ta sveukupnog Helenstva. Bol za tim i te`wa da se to povrati dugo su vladali gr~kim duhom i gr~kom politikom. To je proizvodilo mnoge te{ko}e i nasle|enoj tragediji dodalo i nove. Danas je Gr~ka glavni ~inilac sveukupnog jugoistoka Evrope, zemqa uspe{na u razvoju i modernizaciji. Wen primer je postao privla~an. Ovo novo, skromnije, ali ipak, gr~ko

191

\uro Kova~evi}

~udo omogu}eno je odricawem od nerealnih i prihvatawem realnih ciqeva. Finci kao mali evropski narod, po jeziku i poreklu potpuno razli~it od svih drugih (jedino bliski Estoncima) izgubili su gotovo tre}inu nacionalne teritorije, tzv. Karolo Finska ili Karelija je definitivno ostala u sastavu Rusije. Dobri odnosi sa Rusijom, kori{}ewem nekih od neiscrpnih ruskih resursa i upu}ivawe ka znawu, modernim tehnologijama i kompetentnost izbacili su Finsku u red prvih industrijskih i postindustrijskih nacija. Danas je to zemqa ~iji zna~aj i uticaj daleko nadma{uju wenu geografsku veli~inu i brojnost nacije. Kroz ova dva primera hteo sam da poka`em koliko je va`no racionalno odre|ewe prema pro{losti i wenim u~esnicima da bi se dospelo do racionalnog sagledavawa savremenosti i trezvenog upu}ivawa ka woj. Zaokret u tom pravcu je u toku. Me|utim, ne samo Srbi nego i svi ostali narodi na Balkanu jo{ uvek nedostatke u savremenosti kompenziraju veli~inom u pro{losti, ili pak, neizmirenim ra~unima iz pro{losti. Velika Albanija, Velika Bugarska, Velika Hrvatska, Velika Rumunija, Istorijska Ma|arska, Velika Srbija, itd., samo su neki od koncepata kojima bi pojedinci a ponekad i velike skupine naroda, naro~ito u momentima krize i rasta bezizlaza, da ispostave odgovore stvarnosti koja objektivno i bez milosti uspostavqa drugi red veli~ina i zna~ajnosti. Istini za voqu, pomerawa na jugoistoku Evrope, izuzev u slu~aju Albanaca, sve vi{e su na tragu odricawa od grandomanije koja u susedu otkriva neprijateqa, i okretawu ka prihvatawu i nala`ewu takvih odgovora za koje su dostatne i mo}i malih naroda. Sve vi{e se {iri saznawe da mali narodi ne treba da se upu}uju ka tradicionalnim sredstvima i oblicima mo}i. Glavni kapaciteti supertehnologije i savremene vojne mo}i izviru iz mo}nih ekonomija i brojem velikih naroda. U svetu ure|enom na odnosima ekonomske i vojne mo}i, na malim narodima je da izbegnu one utakmice u kojima ne mogu u~estvovati i da prihvate ona takmi~ewa koja zavise od podizawa ukupnog civilizacijskog nivoa naroda, od rasta znawa i kompetentnosti, od proizvodnog ume}a u nekim va`nim oblastima i superiorne produktivne organizovanosti koja profitabilno{}u nadma{uje i najve}e ekonomske sisteme. Primer Finske sam ve} dao. [ta re}i i za druge

192

Pred izazovom evro-atlantskih integracija

nordijske zemqe, Dansku, na primer, ili pak za neke od takozvanih azijskih zmajeva. Posledwih deset godina dvadesetog veka u srpskom slu~aju pokazali su fatalnu pogre{nost u~iwenog izbora. Pokazalo se to i u slu~aju drugih aktera jugoslovenske drame. Re{avawe sukoba sredstvima vojne mo}i povuklo je za sobom i op{ti pad civilizacijskog nivoa, gubitak tehnolo{ko-ekonomske prednosti u odnosu na susede i osna`ilo zavisnost, ~ak, i u elementarnim pitawima opstanka. Mo`e se re}i da je Srbija postala, bez obzira na demokratske promene, primer ekstremno zavisnog dru{tva. Ni jedan narod, bio on veliki ili mali, nije bio bez opasnih stranputica na svojoj istorijskoj putawi. Podsetimo se samo {ta se u nekoliko navrata desilo sa Nemcima. Wihove pogre{ne izbore platila je cela Evropa i veliki deo sveta. Narod bez kojeg je nemogu}e zamisliti Evropu i evropsku civilizaciju dao je i nemerqive doprinese zlu i nesre}i bez presedana u istoriji. Ishodi Drugog svetskog rata doveli su do kona~nog preloma. Ovaj narod na{ao je svoj put, put obnoviteqa i graditeqa Evrope i modernog sveta, postao je jedan od najzna~ajnijih naroda u vremenu evro-atlantskih integracija kao jednog od kqu~nih sredi{ta planetarizacije i globalizacije savremenog sveta. Pravi izbor vodi i na pravi put. Poqe sveta je iscrtano, nudi puteve ali daje i izvesne mogu}nosti izbora. Pred takvom realno{}u, dodu{e optere}ena te{kim baga`om, nalazi se i Srbija u okru`ju balkanskih prilika i rasutih potencijala srpskog naroda. Listi pitawa koje vaqa kriti~ki preispitati svakako treba dodati i socijalizam kao vid istorijskog iskustva koje je prevazilazilo lokalne okvire i upisalo se kao svojevrsna univerzalna pretenzija koja je smerala i daqe od horizonta dvadesetog veka. U poimawu istorijskog sleda vremena za wega je kapitalizam predstavqao pro{lost, jo{ prisutnu ali i{~ezavaju}u. Takvo stanovi{te oblikovalo je vremenski horizont mnogih generacija koje su na~ela pravde, jednakosti i solidarnosti nekriti~ki preuzeli kao osvojena upori{ta nove istorije i novog dru{tva. Unutra{wi slom tzv. socijalisti~kih dru{tava i vitalna superiornost redizajniranog kapitalizma doveli su do novog poretka stvari pred kojim mase nekada{wih pregalaca i beneficijara socijalizma ose}aju veliku meru nesigurnosti, odbojnosti i straha

193

\uro Kova~evi}

zbog svoje eventualne nekompetentnosti pred izazovima reformi kojima se ustanovqava tr`i{na ekonomija u uslovima siroma{nog dru{tva. Takve sindrome uz sav dodatak izgubqenoh godina i stra{ne tragove devastacije, iskazuje i Srbija. Ona pored normalnih problema i ote`avaju}ih okolnosti tranzicije ka kapitalizmu, kao kriterij svoje uspe{nosti u reformsko tranzicijskoj orijentaciji ima i imperativ saradwe sa Ha{kim tribunalom koji navodno treba da kazni pojedince dozvoqavaju}i pri tom tu`ila{tvu da na optu`eni~koj klupi dr`i narode. Sve u svemu, dovr{avawe ove saradwe je stvar racionalne odluke o za{titi interesa naroda a ne ostvarewe univerzalnog zna~aja pravde. U osposobqavawu za izazove i skra}ivawu dragocenog vremena, radi {to br`eg nadokna|ivawa uni{tenog i izgubqenog razvoja, vaqalo bi utvrditi osnovne koordinate nacionalnog interesa koji se mora kona~no osloboditi ,,~vora’’ pravdi i nepravdi odlu~nim presecawem.

IV. Sloboda izbora: razumno shva}eni interesi
Kao {to smo videli, ili bar poku{ali da poka`emo, veliko spremawe i pripremawe predstoji. Petooktobarske promene zna~ile su prelom koji je delovao silinom istorijskog doga|aja, ali koji, na `alost, nije dobio i svoje pravo osmi{qavawe. Umesto okuplawa nacionalne i energije gra|ana na oja~awu kapaciteta za uspe{no otvarawe prema strogim propozicijama savremenosti, umesto bespogovornog podre|ivawa javnom interesu usledile su podele i sukobi oko prvenstva u dr`avi i raspodele zasluga za pad Milo{evi}evog re`ima. Mnogi izvikani pokazali su se nedorasli sawaju}i o ulici i nadaqe kao pravom mestu za politiku. Uradilo se pone{to ali i izgubilo mnogo. Predoktobarsko i postoktobarsko iskustvo vaqalo bi da kona~no urode neophodnom zrelo{}u. Mora postati jasno da se politi~ki `ivot i stranke legitimi{u samo svojim doprinosom javnom interesu. U bilo kom aspektu shva}en, javni interes kao interes nacije i dr`ave je ugro`en. Mo`da, najvi{e od strane onih koji bi trebalo da ga promovi{u i brane. Vlast u dr`avi je jo{ uvek za mnoge privatisti~ka kategorija, zgodan pogon za direktno ili indirektno li~no boga}ewe i afirmaciju. Put ka tr`i{tu preko privatizacije je nu`na solucija, ali i zgodna za nov~ano odmeravawe doprinosa u woj. Bitno odlu~ivawe je jo{

194

Ono {to je po prirodi stvari spojeno politi~ki se ne sme razdvajati. Jedna je unutra{wa a druga spoqna. Oni su. Srbija kao vi{enacionalna zajednica. a ne u nu`noj hijerarhiji znawa i sposobnosti. Sve ovo. to su ciqevi koji ne trpe odlagawe. i uslov drugih ciqeva koji zadiru u podru~je ekonomije i privredne svakodnevnice. Slede}i tu logiku. U nas se mora biti neuporedivo stro`iji prema kvalifikovanosti i osposobqenosti za odlu~ivawe. Podru~je jednakosti je u oblasti gra|anskih i politi~kih prava. Iako je samoupravnu 195 . demokratske dr`ave u kojoj }e vladavina zakona biti nedvosmisleno utvrd|ena podelom vlasti i autoritetom institucija. u kojoj }e odgovorna vlada biti podlo`na dostojanstvu parlamenta a pravni poredak i prava gra|ana biti {ti}eni neporecivo nezavisnim sudstvom. i u neda}ama i u `eqenom prosperitetu. a moglo bi se nabrojati mnogo toga. Mi ne spadamo u red naroda koji svoje nerazumne odluke mogu nadoknaditi bogatstvom prirodnih ~inilaca razvoja. u svom interesu a ne samo radi ispuwavawa standarda o qudskim pravima i slobodama i pravima nacionalnih mawina. mora na uverqiv i proverqiv na~in da obezbedi punu ravnopravnost svih svojih gra|ana.Pred izazovom evro-atlantskih integracija uvek izme{teno iz legalnih institucija dr`ave a u mnogo ~emu imamo jednu koliko sme{nu toliko i {tetnu parodiju od na{eg aktuelnog doprinosa ideji i praksi partijske dr`ave. To je i put mo}i koji ne zavisi od brojnosti nacije i koji oskudica prirodnih resursa ne ograni~ava ve} ~ak podsti~e. Nasle|e samoupravqawa koje je izjedna~avalo qude tako {to je poni{tavalo zna~aj kompetencije i stru~nosti mora biti zaboravqeno. Ne mo`e se biti takozvani legalista i istovremeno protiv reformi. Jo{ je te`e biti reformista koji bi da uspostavi slobodno tr`i{te kapitala i preduzimqivih preduzetnika bez ikakvih ograni~ewa u sredstvima i bez ikakve obaveznosti prema zakonima i dr`avno-pravnim institucijama. Zahtevi modernizacije utemeqeni u modernim znawima i savremenim tehnolo{kim sposobnostima trebalo bi da budu onaj put kojim }e Srbija sticati svoje mesto u porodici ekonomski modernih i produktivnih naroda. upu}uje na nedvosmislenu potrebu za jasnim promenama u dve oblasti ili diminezije postojawa Srbije i Srba. pored svega. izgradwa pravne. Tako|e je nemogu}e kao demokratsko-reformsku soluciju prihvatiti onu formu ekonomskog uspona koju prati sve ve}i broj egzistencijalno unesre}enih qudi.

Na{a je sloboda u tome kako }emo iskoristiti potencijale kojima raspola`emo u procesu ukqu~ivawa u velike strategije. koje do kraja ne pripadaju. To ne zna~i napu{tati te`we za prijateqima. jedinstvo koje je odre|uju}e za oporavak i ozdravqewe. Samo nerazumni i zbog toga krajwe opasni qudi mogu tribalni ratni~ki zanos da uzdignu do odbrane naci- 196 . Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su vode}a sila sveta. gromadnost NATO-a kao vojnog i bezbednosnog sistema.\uro Kova~evi} jednakost kao prakti~ni regulativ vreme pregazilo. profitabilnu tr`i{nu privredu i boqi `ivot ~oveka. nelagodno ose}ao. Kao {to je ve} napomenuto na po~etku. za takav ulazak u evroatlantske integracije koje ne}e biti prvenstveno pribe`i{te u re{avawu li~nih sudbina pojedinaca ve} uto~i{te za novo dostojanstvo celokupnog jugoistoka Evrope. ali zna~i napustiti avetiwsko prisustvo neprijateqa kao odre|uju}e figure za na{a ose}awa i na{e poteze. u glavama mnogih to je ostalo kao jedna od mera zlatnog doba qudskosti. pogotovo sada. odnosno Balkana. U prvi plan moraju da do|u interesi kako bi nam i ose}awa bila zasnovanija. ~ak. ni najmo}nijim nacijama sveta. Dakako. visokim ciqevima i samovlasnim konstrukcijama budu}nosti. Zastupati nacionalne interese zna~i biti u dobrim i plodotvornim odnosima sa takvom silom. put su bez kojeg nema osposobqavawa za uspe{ne odgovore spoqa{wim izazovima. sloboda na{eg izbora ne po~iva na nekim sopstvenim velikim planovima. nu`ne radi dinamizovawa dru{tva koje ponovo uspostavqa svoju normalnost posle godina raznih vrsta poni{tavawa i patologizacije li~nog i dru{tvenog `ivota. sve su to kontekstualne ~iwenice u kojima u~estvuje daleko ve}i broj ~inilaca od onog koji bi se mogao predpostaviti iz samog imena. Otvarawe za takav uvid i prakti~ne poteze koji iza toga slede zna~e zrelost jednog naroda koji zami{qene predstave o sebi i drugima zamewuje realnom slikom sveta u kojem mora biti bez obzira na to koliko se. i na na{u. Impresivna mo} Sjediwenih Dr`ava. Na{a strategija mora biti celovita: unutra{we promene i spoqni u~inci i spoqni izazovi i unutra{wi u~inci ~ine neraskidivo jedinstvo. op~iwavaju}i rast Evropske Unije. Ozna~imo li to pojmom evroatlantske integracije ukaza}e nam se stvarna {irina zamaha koji odlu~uju}e uti~e na najve}i broj nacionalnih sudbina. Unutra{we promene. demokratski razvoj i modernizaciju.

Poqska. za ulazak u evro-atlantske integracije je va`an. Oni su u na{oj dijaspori. u prvom redu Ma|arska. Zemqe oko nas. U vojnoj mo}i mo`ete biti neuporedivo slabiji od mogu}ih partnera ali i ja~i u nekim vrstama proizvodwe i znawa i usluga sa kojima izlazite na tr`i{te. hteo to ili ne. U woj su na{i bitni. Tako ne{to kod nas je jo{ uvek izvan vidokruga onih koji sa pozicija vlasti treba da brinu o optimalizaciji ionako skromnih pretpostavki za koliko-toliko uqudan `ivot qudi u ovoj 197 . Omogu}ile su joj puna gra|anska i politi~ka prava. Imati {ta ponuditi da bi se ne{to dobilo u okvirima normalne interesne razmene. nije mogu}a. Onaj koji umesto povezanosti me|u ~lanicama evro-atlantskih integracija traga za raskolima i sukobima me|u wima kao ta~kama oslonca za svoju nacionalnu politiku. {teti po nacionalne interese onih koje bi da predvodi. Takvo iskustvo smo pro`iveli i platili. Slediti interese ne zna~i slediti apsolutno podlo`ni{tvo. Naprotiv. ameri~koj i evropskoj. Na{a sveukupna obnova. Na~in na koji se unutra{wim promenama otvara za savremenost.Pred izazovom evro-atlantskih integracija onalnog interesa. zna~i graditi stabilnu poziciju iz koje se defini{e pregovara~ki kapacitet koji savremeno kompetitivno dru{tvo i ekonomija najboqe razumeju. Me|utim. tj. dijaspori {irom sveta. direktan uticaj na izbornost i smewivost vlasti i tako {iroko otvorila prostor za wene ekonomske interese. ^e{ka. na{a otvarawa imaju i druge mogu}e pridru`uju}e zastupnike. problemu svoje dijaspore pristupile su na drugi na~in. pravno-politi~kih standarda i uticaja. Povremeni pozivi na patriotizam ne zna~e ni{ta drugo nego svojevrsni vid guslawa u vreme kompjutera. tehni~ko tehnolo{kih i komercijalnih sistema. to je ono {to vaqa osvojiti. Srbija je nacionalna ali i gra|anska dr`ava. kulturnog i obrazovnog potencijala najrazvijenijih delova sveta. ali ne i jedini potencijali. bez va`nog ukqu~ivawa spoqnih ~inilaca u vidu kapitala. pogotovo privredna. pokazuje elementarno nepoznavawe interesne strukture savremenih saveza i integracija i vodi. Taj potencijal ukupnog srpskog otvarawa je potencijal prema kome se Srbija nije otvorila. ali i neke druge. nau~nog. kao {to se zna. Biti u dobrim odnosima sa SAD zna~i i pro{irivati prostore pristupa evropskim integracijama i kolektivnim bezbednosnim strukturama.

Serbia nowadays faces more difficult questions than its neighbours. doprineli uverqivosti priprema za ulazak u Evropsku Uniju. pro{irili osnove partnerstva za mir i potowi ulazak u NATO.\uro Kova~evi} zajednici. osavremenio bi unutra{wi miqe dru{tva i modernizovao i osna`io kriterije konkurencije od koje se ne bismo vi{e mogli braniti u vidu odbrane od stranaca. To ne bi bila zavera uperena protiv bilo koga. 198 ..ordinary people’’ on the altar of the homeland. nalazi se i na{ najzna~ajniji civilizacijski potencijal. ~ija politi~ka prava i ekonomske interese niko ne mo`e dovesti u pitawe. Djuro Kovacevic. To je potencijal neophodnih znawa i kapitala bez kojih nema izlaska iz razvojnog }orsokaka u koji smo kao dr`ava i narod dospeli i iz koga jo{ nikako da se izvu~emo. bila bi to razumna i privla~na solucija koja bi samo oja~ala i perspektivno normalizovala poziciju jednog isto{enog naroda ~ije su vitalne snage i va`ni kapitali ozbiqno stradali u suludoj tu~wavi u mraku . including the question of her statehood. allowing to the state to sacrifice . Bez wihovog punopravnog uvla~ewa u unutra{wu igru Srbije ne}e biti ni istinskog otvarawa za demokratski i moderan i profitabilan ekonomski razvoj pa tako ni za integracije koje shvatamo kao glavni put i sada i ubudu}e.balkanse kr~me’’. Dolazak na{ih saplemenika kao punopravnih gra|ana. U ~vrstim vezama matice i dijaspore svi bi bili na dobitku.. Dr. posledwih decenija osve`enoj dijaspori mladim i kvalifikovanim qudima. Kapitali u novcu i znawu koje bismo dobili strate{kim otvarawem prema dijaspori kao legitimnom delu sopstvemog naroda oja~ali bi i mo} na{ih pozicija u odnosu na SAD. mo`e se re}i. Lokalni palana~ki strah od svojih saplemenika iz takozvanog velikog sveta ne sme biti odre|uju}i sa sveukupnu sudbinu gra|ana Srbije. U na{oj. Before the Challenges of Euro-Atlantic Integrations SUMMARY A rational analysis of their place in the world should lead small nations. Through the divinisation of Kosovo in Serbian politics victimhood was sacralized. This approach needs to be abandoned.

Now this list of friends needs to be amended. Euro-Atlantic Integrations. small countries. partially Romanians. including: the Ottoman Turks. then Euro-Atlantic integration and good relations with the United States of America become an imperative.Pred izazovom evro-atlantskih integracija The legacy of the previous two centuries is that the Serbs perceived quite a lot of nations as their enemies. It is a complex community with a ruined economy. Albanians and Bosnian Muslims. existing in an undefined State Union with Montenegro. Key words: Serbia. and especially the French were perceived as friends. one can say that the two centuries of modern Serbian history began with the question of statehood and have ended in the same way. the Germans. and recently the Croats. Only Greeks and Russians. Contemporary Serbia has a burden of too many problems. If the interests of Serbia are taken rationally. Therefore. relations with the United States of America 199 .

.

úúú Pravna pitawa u savremenoj Evropi .

.

i koja je pred ukqu~ewem u evropske institucije. odnosno fenomenom dogovarawa izme|u politi~kih stranaka prilikom zajedni~kog nastupa u izbornim kampawama. Ti sukobi naj~e{}e su . i prilikom formirawa izvr{ne vlasti.dr Zorica Radovi} Koalicije politi~kih stranaka --dr koalicione Zorica Radovi} vlade KOALICIJE POLITI^KIH STRANAKA -KOALICIONE VLADE Uvod Dana{wa Srbija koja je na putu obnove parlamenarne demokratije.razre{avani’’ preko dnevne {tampe. br. wihovog va`ewa.jula) doneta u ciqu za{tite izbornog prava a kojom se poni{tava odluka Administrativnog odbora Skup{tine Srbije na osnovu koje su oduzeta 45 mandata poslanicima DSS. 203 . objavqeno u Slu`benom listu SRJ br. od 29. postali ~lanovi koalicije direktno kao fizi~ka lica. eventualne ustavno-sudske za{tite i. Administrativni odbor Narodne skup{tine prihvatio je u su{tini tuma~ewe Zakona o izboru narodnih poslanika prema kome su narodni poslanici i svi kandidati za narodne posalnike na zajedni~koj izbornoj listi Koalicije DOS. od 10. Na 1 Re{ewe o obustavi izvr{ewa radwi i akata koji su preduzeti na sednici Administrativnog odbora Narodne skup{tine Republike Srbije. ali u duhu novog vremena. razli~ita tuma~ewa prethodno postignutih dogovora otvorila su pitawe prirode takvih dogovora. juna 2002... Odlukom Administrativnog odbora oduzeti su mandati 45 poslanika DSS . susrela se i sa pojavom koalicionih dogovora izme|u politi~kih stranaka. stranke ~lanice koalicije DOS.1 Polaze}i od obrazlo`ewa zahteva Koalicije DOS. kojim su privremeno prestali mandati 45 narodnih poslanika (U` broj 42/2002. Sukobi izme|u tih partnera. uzajamnim optu`ivawima. uop{te.25/2002 od 26. ~inom kandidovawa odnosno davawa mandata. u parlamentu. Savezni ustavni sud je odbacio ovakvo tima~ewe Administrrativnog odbora. 57/2002 i Slu`benom glasniku RS. ali zabele`en je i jedan slu~aj koji je re{en pred Ustavnim sudom i koji se mo`e smatrati za~etkom ustavne jurisprudencije u sferi odnosa izme|u politi~kih stranaka.zbog nediscipline’’. 69/2002) i Odluka Saveznog ustavnog suda (U` br.jula 2002. zna~aja u politi~kom `ivotu.

da. Koalicije politi~kih stranaka. Muller. {to povla~i vra}awe poslani~kih mandata. March 26--31. p.Designing Institution‘‘ at the Joint Sessions of Workshops of the European Consortium for Political Research. Wolfang C. 1999. Tako se naj~e{}e ka`e da su oni proizvod strukture vladavinskog i izbornog sistema i da predstavqaju jedan vitalan pravno-politi~ki instrument. a posebno od vremena primene proporcionalnog izbornog sistema koji je ve}inski zastupqen u evropskoj ustavnoj tradiciji.2 Koalicioni sporazumi politi~kih stranaka se defini{u na razli~ite na~ine. imaoci prava i obaveza. odra`avaju politi~ke ciqeve i sredstva u vo|ewu vladine politike. nesumwivo predstavqaju jedan vid dogovora izme|u potpisnika takvog dogovora. da se wima stvara pravni okvir uzajamnih obaveza pojedinaca ili politi~kih ~inioca.Coalition Governance Institutions in Parliamentary Democracies’’.. Daqe. ~lanstvo u koaliciji DOS mo`e prestati narodnom poslaniku samo usled prestanka ~lanstva u politi~koj stranci koja je u sastavu Koalicije. Na osnovu navedenog Savezni Ustavni sud je odlu~io da poni{ti Izve{taj Administrativnog odbora. ^e{}e vi{e opisno nego na na~in koji bi utvrdio ~vrste elemente jednog pojma.. Presentation in Workshop 13 . Tvrdi se. Mada postoje u politi~koj praksi od uspostavqawa parlamentarnih institucija vlasti. stoga. subjekti prava i obaveza koji proizilaze iz Koalicionog sporazuma. ova koalicija mo`e da ima ali nije utvr|eno da ima pravni subjektivitet. ona nije registrovana kao politi~ka organizacija. Manheim. 1.dr Zorica Radovi} osnovu ispitivawa sadr`aja Koalicionog sporazuma. i da su instrument kojim se utvr|uju odnosi izme|u strana ugovornica. . one su tek od novijeg vremena postale predmet pravne i politi~ke analize. jer Koalicionim sporazumom nije predvi|ena mogu}nost iskqu~ewa stranke iz Koalicionog sporazuma. i na osnovu tuma~ewa Zakona o izboru narodnih poslanika Sud je zakqu~io slede}e: Koaliciju DOS sa~iwavaju 18 politi~kih stranaka. ka`e se da su politi~ki sporazumi sredstvo za re{avawe suprotstavqenih politi~kih interesa izme|u razli~itih 2 Kaare Strom. a ne gra|ani kao poslani~ki kandidati. 204 . da su sredstvo podr{ke i odr`awa poverewa zakonodavne vlasti u izvr{nu vlast. politi~ke stranke koje je ~ine zadr`ale su tako puni pravni subjektivitet. generalno. jesu politi~ke stranke.

. dokazuju nu`nost uspostavqawa kompromisa izme|u glavnih politi~kih ~inioca u parlamentarnim sistemima vlasti..Coalition Agreements in the Federal Republic of Germany as a Juridical Problem’’. Ukoliko se prihvati stanovi{te da politi~ki sporazumi izme|u stranaka imaju pravni karakter. 4 (1992).Political Agreements... kao politi~ki instrumenti. Itzak Zamir.. {to zna~i civilnog. Od odgovora na ovo pitawe zavisi i koje }e se pravo primewivati u slu~aju sukoba izme|u strana ugovornica i koji sudski organi }e biti nadle`ni za re{avawe tih sporova....3 Postoje razne vrste politi~kih sporazuma izme|u stranaka: predizborni i postizborni..Political Contract... pak.A Critical Introduction. posebno u onim u kojima je primewen proporcionalni izborni sistem.. Ukoliko se. postoje razli~iti stavovi. je politi~ki sporazum izme|u politi~kih stranaka ~iji je predmet obezbe|ewe parlamentarne podr{ke za vladu u kojoj su politi~ke stranke predstavqene. Wihov predmet je regulisawe vr{ewa vlasti odnosno regulisawe podele vr{ewa politi~ke vlasti. Nili Cohen. Najva`niji oblik tih sporazuma. . Pravna i (ili) politi~ka priroda koalicionih sporazuma Da li sporazumi izme|u politi~kih stranaka imaju karakter pravnog akta odnosno da li stvaraju pravne obaveze za strane ugovornice ili je koalicioni sporazum samo politi~ki dogovor koga }e se strane ugovornice dr`ati dok to smatraju korisnim po sebe je pitawe oko koga.. . .Political Agreements’’. izme|u opozicionih stranaka u parlamentu i izme|u parlamentranih stranaka koje su formirale vladu.Political Agreements -.Political Agreements. Postoje ad hoc sporazumi ~iji je sadr`aj dogovor o glasawu poslani~kih grupa o nekom pitawu ili o vo|ewu politike u odre|enoj oblasti. prihvati stanovi{te da su politi~ki sporazumi dogovori u kojima strane ugovornice ostaju dok je to u wihovom 3 Vidi vi{e o tome kod: David Kretzmer. daqe se postavqa pitawe da li te obaveze imaju karakter ugovornog prava. Gabriela Shalev.Koalicije politi~kih stranaka -. No. in: . {to zna~i da stvaraju pravne obaveze izme|u stranaka ugovornica. ili javnog prava koje mo`e biti i ustavnog i administartivnog karaktera. Israel Law Review. 26.. zatim da oni. a koji je i predmet analize ovog rada. .koalicione vlade ~lanova vlade u okviru parlamenta. vol. . 205 . tako|e. Helmuth Schulze-Fielitiz.

. Zastupnici ugovorne teorije smatraju da na ove sporazume prevashodno treba da se primewuje ugovorno pravo sa svim svojim principima i pravilima. op.slobodne zone’’ u okviru koje strane ugovornice utvr|uju svoje zajedni~ko pona{awe. Prednost ugovornog prava je u wegovoj sposobnosti da se prilago|ava promewenim situacijama. a tek sekundarno pravila javnog prava. onda nijedan pravni lek ne mo`e biti primewen u slu~aju kr{ewa sporazuma. ta namera treba da bude respektovana tako {to }e se tom sporazumu dati legalno va`ewe.. Sledstveno tome uzajamne obaveze po~ivaju na saglasnosti slobodno izra`enih voqa strana ugovornica. 206 .prisiliti’’ da preuzete obaveze po{tuje cene}i pri tome svoje interese.. a sve sankcije za kr{ewe sporazuma mogu biti samo politi~ke prirode. sudovi u slu~aju spora treba samo da tuma~e voqu koju su strane ugovornice iskazale u sporazumu. Autonomija voqe se zasniva na pravu pojedinca da utvr|uje pravila svog pona{awa i svojih radwi. tako se wegovi principi i pravila 4 Gabriela Shalev. Izvan tih ograni~ewa. Odre|ivawe politi~kih sporazuma kao ugovora. Ugovorno pravo je dinami~nog karaktera i primewuje se kako na klasi~ne transakcije prodaje. Ovaj stav se zasniva na uva`avawu autonomije voqe kao osnovnog principa ugovornog prava. Primena principa autonomije voqe na ovu vrstu sporazuma predstavqa osnov stvarawa . zakupa. pp. Po tom stanovi{tu sporazumi izme|u politi~kih stranaka su samoizvr{uju}i (self-enforcing) odnosno jedino svaka strana ugovornica mo`e sebe . I kada je re~ o ovim sporazumima jedino ograni~ewe predstavqa pravni poredak. 442--461. Prema zastupnicima ugovorne teorije4 na politi~ke sporazume koji stvaraju pravni okvir uzajamnih obaveza strana ugovornica treba primewivati na prvom mestu pravila ugovornog-civilnog prava. dok on nije u suprotnosti sa pravnim poretkom i dok ne protivure~i dr`avnoj politici on treba da budu po{tovan i wegove odredbe treba da budu primewive. cit. ta voqa treba da bude ispitana od strane suda radi utvr|ivawa da li strana koja optu`uje za kr{ewe ima pravo da se poziva na pravni lek utvr|en sporazumom. dovodi do slede}ih zakqu~aka: strane ugovornice generalno dele nameru da utvrde pravni odnos.dr Zorica Radovi} interesu. sadr`aj politi~kih sporazuma je razli~it. zastupnike ovog stanovi{ta. ako su voqom strana ugovornica predvi|ene posledice zbog nepo{tovawa politi~kog dogovora.

Dva se razloga pri tome navode: prvi. Promena okolnosti delovawa politi~ki aktera.koalicione vlade primewuju i na radne odnose. Fleksibilnost je bitan elemenat politi~kog `ivota. u okvire prava mogu stvarati samo velike probleme. osetqivost politi~kog sadr`aja ukqu~enog u te sporazume i drugi.sudsko zakonodavstvo pod vidom politike’’ mo`e dovesti do opasnosti da se sudstvo politizuje. Kr{ewe takvih sporazuma. svi politi~ki sporazumi na kraju }e biti ocewivani od strane javnosti na izborima {to zna~i da ne ostaju bez sankcije. i na ugovore koje sklapa vlada. {to jesu koalicioni sporazumi politi~kih stranaka. na korporacije. 207 . To su one sankcije koje izri~e javnost.5 da su koalicioni sporazumi politi~ki sporazumi sklopqeni bez namere da predstavqaju izvor pravne obaveze i sledstveno tome wihov osnov je politi~ki. p. sferu za{tite potro{a~a. Ali u tom slu~aju javno pravo se primewuje kao lex specialis. posebno na izborima. 551. mo`e biti predmet samo javne kritike.Koalicije politi~kih stranaka -. Ovi sporazumi ne potpadaju pod pravni re`im i ne mogu biti izvor -. Javno administrativno pravo se tako|e mo`e primewivati na politi~ke sporazume jer se ovi sporazumi mogu ticati i dr`avnih organa {to zna~i da strane ugovornice imaju specijalan status. ka`u ovi autori. Preovla|uju}e je mi{qewe. Osnov ovog stava je u ideji podele vlasti i opasnosti da intervencija suda u sferi politi~kih sporazuma kao . Kriti~ari ugovorne teorije i zastupnici teorije da su koalicioni sporazumi politi~kih stranaka iskqu~ivo politi~ki akti dokazuju svoje stanovi{te tvrde}i da ovi akti ne podle`u sudskoj jurisdikciji. {to je u politici uvek prisutno. cit. zastupnici ove teorije smatraju da sudovi treba vrlo oprezno i restriktivno da se upu{taju u procenu validnosti sadr`aja i na~ina sprovo|ewa ovih sporazuma. 5 Helmuth Schulze-Felitiz.osnov pozivawa na pravo izvr{avawa koje bi bilo na zakonu zasnovano. op. To ne zna~i da sankcije za kr{ewe koalicionih sporazuma ne postoje. Me|utim.. pravo osigurawa. opravdava odstupawe od dogovora postignutih koalicionim sporazumima. a poku{aji prava i pravnika da kategorizuju koalicione sporazume ne korespondiraju sa tim neophodnim uslovom. Poku{aji saobra`avawa institucija politi~ke prirode. po wima. Ovaj koncept zasniva se na principu autonomije politi~ke voqe i korespondira maksimi clausula rebus sic stantibus.

Nema~ka. cit. 12. kada su politi~ke stranke obavezne da po{tuju politi~ki dogovor odnosno kada im je dozvoqeno da ga po{tuju. op. 411. Muller. Irska. Francuska. Sadr`aj politi~kih sporazuma i granice slobode dogovarawa Uporedo sa tra`ewem odgovora na prirodu koalicionog sporazuma izme|u politi~kih stranaka postavilo se i pitawe {ta mo`e odnosno {ta ne sme biti predmet takvog sporazuma. odnosno {ta ne mo`e i ne sme biti sadr`aj takvih sporazuma. Luksemburg. Wolfgang C. 456. postoje granice u pogledu slobode ugovorawa izme|u politi~kih stranaka? Primeri iz prakse nekih dr`ava pokazuju da sadr`aj politi~kog sporazuma ne mo`e biti ni{ta {to je protivno ustavom i zakonom utvr|enim pravilima o nadle`nostima i funkcionisawu dr`avnih institucija. Portugal i [vedska) bilo 223 koalicionih vlada. David Kretzmer. Holandija. p. cit. pp. U praksi sklapawa politi~kih sporazuma izme|u politi~kih stranaka u Izraelu7 navode se dva slu~aja na osnovu kojih su se posle odluke Vrhovnog suda. Autori navode podatke da je od 1945. kao {to je Srbija. Danska. Drugim re~ima. Italija. da li pored te o~igledne zabrane koja proisti~e iz ~iwenice da politi~ke stranke kao i svaki drugi oblik organizovanog delovawa gra|ana vezuje ustav i zakon odnosno pravni poredak. Ali. koje tek treba da ~vrsto utemeqe osnovne institucije vlasti i izgrade i kroz praksu stabilne i predvidqive mehanizme wihovog funkcionisawa. cit. 208 . odnosno izmene 6 7 Kaare Strom. op.6 I mada postoje razli~iti stavovi o karakteru ovih sporazuma postoji jedinstven stav o tome {ta mo`e biti sadr`aj. Norve{ka. p. Finska. Ovaj problem postoji i u razvijenim zapadnoevropskim demokratijama i nije specifi~nost samo dr`ava u tranziciji. 19. godine u 13 zapadnoevropskih dr`ava (Austrija. To pokazuje i slika parlamenata i vlada u ve}ini evropskih dr`ava u kojima postoje vi{e od dve politi~ke stranke a istovremeno se primewuje proporcionalni izborni sistem. Jasno je da politi~ke stranke ne mogu da se dogovore o vr{ewu bilo kog nezakonitog akta.dr Zorica Radovi} Zauzimawe stava po ovom pitawu nije od malog zna~aja samo za dr`ave. posebno u onim sferama gde normom nije mogu}e a ni po`eqno do kraja odre|ivati pona{awe politi~kih aktera. do 1996. i Gabriela Shalev. Belgija. op..

politi~ki sporazum izme|u koalicionih stranaka koje vr{e izvr{nu vlast ne mo`e da sadr`i odredbu po kojoj se prvi ministar odri~e svog ustavnog prava da smeni ministra. u formi proklamacije i namera. cit. da ne}e podneti ostavku bez saglasnosti svojih koalicionih partnera. Ovo pravilo se zasniva na stavu da politi~ki sporazumi izme|u stranaka ne mogu li{iti dr`avne slu`benike wihovih zakonskih prava niti ih osloboditi zakonskih obaveza. 13A/b/) prema kojoj ne mo`e biti napravqen nikakav sporazum. javnoj korporaciji. 411.koalicione vlade Osnovnog zakona -. ~lana politi~ke stranke koja je koalicioni partner. Pre utvr|ivawa ovog stava. Prime Minister doneo odluku po kojoj takav sporazum nije nelegalan ukoliko to javni interes zahteva. prema kome se uskra}uje zakonsko pravo nosioca javne vlasti da otpusti neko lice sa wegovog mesta u Knesetu. To je drugo pravilo utvr|eno prvo odlukom Vrhovnog suda Izraela (Levi case) da bi potom. p.Koalicije politi~kih stranaka -.ustava. posle takve odluke Vrhovnog suda. ova zabrana bila uneta u ustavne odredbe o vladi (13A/c/ Osnovnog zakona). 456. Konkretno. Vrhovni sud Izraela je u slu~aju Yosef Zervesky v. cit. vladi. p. da smewuje i postavqa dr`avne slu`benike bio bi ni{tavan. Prvi ministar.. i kao reakcija na wu od strane politi~ke javnosti. p. op. niti dato obe}awe. ili pak vrlo precizno utvr|enih zadataka i programa koji nameravaju partneri da sprovode. tako|e. utvrdila neka va`na pravila u pogledu granica slobode sporazumevawa izme|u politi~kih stranaka: a) politi~ke stranke nemaju pravo da svojim sporazumom ograni~avaju vr{ewe ovla{}ewa koje su u okviru diskrecionih prava nosilaca vlasti. 544 i David Kretzmer.8 Svaki onaj sporazum koji bi ograni~avao nosioca diskrecione vlasti. bez dozvole {efa te stranke. Mogu se vi{e 8 9 Helmuth Schulze. op. ne mo`e da se obave`e koalicionim sporazumom. b) politi~kim strankama je zabraweno davawe finansijskih garancija u ciqu obezbe|ewa obaveza iz sporazuma. na zakonu zasnovane. Mogu biti usmeni. Me|utim. javnoj slu`bi. doneta je izmena Osnovnog zakona (sec. vladinoj korporaciji ili bilo kog javnog organa. op. cit. 209 . pismeni.9 Koalicioni sporazumi izme|u politi~kih stranaka razlikuju se po vi{e osnova. Navedeno prema: Gabriela Shalev.

predloge za izmenu i dopunu vladinih zakonskih predloga mogu podnositi i poslanici koalicionih partnera ali tek po informisawu predsednika svih poslani~kih grupa koalicionih partnera. amandmana na postoje}e predloge. Stranke demokratske levice. 545. tako|e. Stranke ma|arske koalicije i Stranke gra|anskog razumevawa. 210 . poslani~kih pitawa) stavom i 10 Kaare Strom. cit. ovaj sporazum utvr|uje i: a) da predloge zakona. Izdvoji}emo nekolike elemenate ovog sporazuma koji su zna~ajni za na{u temu zbog pitawa koja pokre}u. cit. interpelacije.dr Zorica Radovi} ticati politike koju koalicioni partneri imaju nameru da sprovode. op. mogu se ticati proceduralnih pravila kojih }e se dr`ati partneri a mogu sadr`avati sporazum o podeli mesta i ovla{}ewa izme|u partnera. Sa jedne strane razumqivo je i opravdano postojawe ovakvih odredbi jer koalicije se i prave radi konstituisawa i odr`awa vlade. Pored na~elne odredbe u ovom sporazumu da koalicija po{tuje u punoj meri ustavni poredak i nadle`nost ustavnih organa i ~inilaca. koalicionim sporazumom obave`u da ne}e koristiti svoja poslani~ka prava bez prethodnog obve{tavawa svih {efova poslani~kih grupa vladaju}e koalicije? Ima osnova postaviti pitawe da li se ovakvim odredbama sporazuma ograni~avaju prava poslanika kao pojedinaca. Wolfgang Muller. ako neko od koalicionih partnera iznese neslagawe prema predlogu zakona ili predlogu izmene i dopune zakona koalicioni partneri }e preporu~iti svojim poslanicima da donesu odluku tek po zauzimawu stava Saveta koalicije (zajedni~ki organ ~lanica koalicije za usagla{avawe stavova i re{avawe sporova) Da li je legalno da se poslanici vladaju}ih stranaka. i Helmutz Schulze. godine. p. op. godine. ali ipak poslanik kao pojedinac je donekle ograni~en u vr{ewu svojih prava (podno{ewu zakonskih predloga.10 Primer koalicionog sporazuma sa~iwen u Slova~koj 1998. primer je one vrste koalicionog sporazuma koji utvr|uje proceduralna pravila i raspored ~elnih funkcija u dr`avnom aparatu. 20. interpelaciju i poslani~ka pitawa postavqa}e poslanici uz prethodno obave{tavawe predsednika poslani~kih grupa. a noveliran 2002. p. izme|u Slova~ke demokratske koalicije.

odnosno nastupawe okolnosti koje se unapred ne mogu predvideti. Me|utim ovim re{ewem sporazuma ne{to {to je predmet rasprave u okivru vlade. Ovom odredbom sporazuma prakti~no se uvodi pravo veta ~lana vlade na dnevni red sednice vlade. Koalicioni partner je slobodan da od ugovora odstupi u slu~aju grubog kr{ewa wegovih prava i obaveza prema wemu a koja nisu re{ena u roku od 30 dana na sednici Saveta koalcije. Zapravo. svesne politi~ke realnosti strane ugovornice su predvidele i mogu}nost raskida (grubo kr{ewe prava) i mogu}nost nastupawa takvih poromena koje se unapred ne mogu predvideti ali koje su{tinski mewaju postoje}e stawe. Naime. O~igledno je da se ovim re{ewem na~elo politi~ke stabilnosti vlade stavqa iznad prava poslanika pojedinca.Saveta koalicije koji nije dr`avni organ. predsednik vlade skinu}e spornu ta~ku sa dnevnog reda sednice vlade. kada postaje sporno izme{ta se u nadle`nost drugog organa -. 211 . radi se o priznavawu principa autonomije politi~ke voqe i o uva`avawu elementa fleksibilnosti kao bitnog svojstva politi~kog `ivota. u tim situacijama uobi~ajeno da se glasa o predlo`enom dnevnom redu a odluka donese ve}inom glasova. Ova ta~ka do}i }e na dnevni red tek po razmatrawu na sednici Saveta koalicije. Sporno pitawe iz nadle`nosti vlade trebalo bi da se re{i na taj na~in. Ima osnova postaviti pitawe da li se na ovaj na~in poslovnik o radu vlade donekle podre|uje u odnosu na pravo jednog koalicionog parnera da ne prihvati raspravu o nekoj ta~ci dnevnog reda. b) ako na sednici vlade ~lan vlade izrazi neslagawe svoje stranke.koalicione vlade sagla{no}u politi~ke stranke kojoj pripada. Koalicioni ugovor prestaje pre roka u slu~aju da do|e do takvih promena u subjektima koji ~ine tu koaliciju a koje zna~ajno uti~u na odnos snaga u parlamentu. v) ovaj koalicioni sporazum ima zatvoren karakter i ne omogu}ava pristupawe tre}eg lica bez saglasnosti postoje}eg koalicionog partnera kao ni preno{ewe prava i obaveza iz ovog ugovora na tre}a lica.Koalicije politi~kih stranaka -. Me|utim. Ovom odredbom sporazuma o~igledno se `eleo preduprediti negativni efekat po stabilnost vlade koji bi nastao stvarawem novih anra`mana izme|u politi~kih stranka u parlamentu. Izmene u broju poslani~kih klubova za vreme trajawa mandata ne stvaraju uslove za promenu proporcija koje su dogovorene ovim ugovorom (i u vladi i u skup{tini).

412. i Helmut Schulze. 212 . Posle ovakve odluke Vrhovnog suda. prema ovoj odredbi. cit. smawuje mogu}nost kr{ewa sporazuma. Praksa objavqivawa koalicionih sporazuma uvedena je u Saveznoj Republici Nema~koj od 1961. Princip na kome je sud zasnovao svoju odluku je pravo javnosti i pravo ~lanova parlamenta da znaju sadr`aj takvih sporazuma pre nego {to odlu~e da li }e podr`ati koalicionu vladu. op. Peres zauzeo je stav da.11 Vrhovni sud Izraela u slu~aju Shalit v. godine izborom Vili Branta i wegove socijalno-liberalne koalicije. javnost sporazuma u ve}oj meri obavezuje potpisnike. U na{oj izbornoj i parlamentarnoj praksi koalicioni sporazumi oba tipa. p. a time strane potpisnice obavezuje na ve}i stepen odgovornosti {to uti~e na uva`avawe i poverewe gra|ana u institucija vlasti. dostavqaju se sekretaru Kneseta u roku od tri dana od dana potpisivawa. sporazumi o stvarawu koalicione vlade i sporazumi o glasawu o poverewu. Postoje koalicioni sporazumi koji se sastavqaju pre izborne trke kao i oni koji se sastavqaju po{to su izbori obavqeni.dr Zorica Radovi} Javnost koalicionih sporazuma Od velike va`nosti je pitawe da li su koalicioni sporazumi politi~kih stranaka dostupni javnosti odnosno da li su potpisnici takvog politi~kog anra`mana zakonom obavezani da svoj anra`man u~ine dostupnim javnosti. U suprotnom. strane potpisnice politi~kog dogovora o saradwi vladaju}ih stranaka. 546. ali i opozicionih stranaka u parlamentu. Ovo je utoliko zna~ajnije ukoliko deo sadr`aja sporazuma ili ceo sporazum ne podle`e niti mo`e da podle`e bilo kakvoj ustavno -. u skladu sa op{tim principima ustavnog i administartivnog prava. Tako. predizborni i postizborni. U kojoj meri je potrebno i da li je uop{te potrebno obavezati pregovara~e da svoje sporazume u~ine javnim? Primera iz komparativne prakse imamo. op. ve} samo mo`e da podle`e oceni javnosti i bira~a. p. parlament je doneo zakon prema kome se neke vrsta ovakvih sporazuma moraju objaviti.sudskoj za{titi. a ne kasnije od podneva dana kada se vlada predstavqa Knesetu. cit. su du`ne da publikuju takav sporazum. (odeqak 13b Osnovnog zakona). ili dana kada se glasa o poverewu. Nepridr`avawe ugovorenih obaveza u situaciji kada sporazumi ostaju tajna li{avaju odgovornosti potpisnike sporazuma. su prisutni ve} 11 David Kretzmer.

12 Ovi podaci ukazuju na dve bitne ~iwenice: koalicione vlade su skoro pravilo. Politi~ke koalicije. godine od 223 koalicione vlade u 13 zapadnoevropskih dr`ava 136 koalicionih vlada je sastavqeno na osnovu koalicionog sporazuma naj~e{}e sklapanih posle izbora i u pismenoj formi. op. obe se nerazdvojne jedne od druge. mada je to re|i slu~aj. promeni stranku. iza|e iz jedne stranke i u|e u drugu ili pak formira novu stranku. godine do 1995. a ne izuzetak za zemqe zapadnih demokratija. ili pravo poslanika pojedinca koji je izabran unutar liste jedne politi~ke stranke da potpuno slobodno raspola`e tim mandatom. 19. Utoliko je i pitawe javnosti koalicionih sporazuma zna~ajnije. Na{oj javnosti za ve}inu tih vlada nije poznato da li su formirane na osnovu koalicionog sporazuma ili nisu. Osnovno pitawe koje se postavqa jeste koje pravo ima prioritetan zna~aj: pravo politi~kih stranaka da tokom trajawa mandata parlamenta o~uvaju osvojeni broj poslani~kih mesta i u srazmeri sa tim brojem vr{e uticaj na rad parlamenta odnosno obezbede u~e{}e u vr{ewu izvr{ne vlasti. 12 Navedeno prema: Karre Strom.koalicione vlade vi{e od jedne decenije. Nije strano praksi zapadnoevropskih demokratija da koalicione vlade ne vezuje i koalicioni sporazum. izborni sistemi i mandat poslanika Izborni sistemi i politi~ke koalicije su razli~ite strane istog ugla. Od 1945. a nastali sukobi bili su predmet dnevnopoliti~kih razmirica i optu`bi izme|u koalicionih partnera bez mogu}nosti gra|ana da objektivno procene pona{awe koalicionih partnera. odnosno nivou dr`avne zajednice) bile su koalicionog karaktera.Koalicije politi~kih stranaka -. cit. i po proporcionalnom izbornom sistemu. p. Priroda mandata poslanika u onim izbornim sistemima u kojima se izbori vr{e za partijske liste. Javnosti su bili dostupni sporazumi izme|u stranaka (uglavnom opozicionih) preko na~ina na koji su predstavqeni u medijima. i. Formalno pravna obaveza objavqivawa koalicionih sporazuma nije ustanovqena. od posebnog je zna~aja za trajawe i opstanak koalicionih vlada. Ve}ina do sada postoje}ih vlada od uvo|ewa vi{estrana~ja (i na republi~kom i na saveznom nivou. 213 . a pogotovo nisu poznati odnosi izme|u koalicionih partnera. te vlade se formiraju na osnovu koalicionih sporazuma.

u javnosti se razvila debata. koje nisu dobile nijednog poslanika na izborima ili su nastale tek po formirawu parlamenta tog saziva ? Da li se pozivawem na za{titu prirode mandata poslanika -. a da se tokom trajawa mandata tog parlamentarnog saziva pojave druge stranke. Povodom dono{ewa jednog zakona u Ju`noj Africi (Loss or Retention of Membership of National and Provincional Legislature Act No.dr Zorica Radovi} Da li je sa stanovi{tra principa na kojima po~iva konstituisawe i vr{ewe javnih vlasti legitimno da u parlament u|u jedne stranke. 214 . 4--7. koji se razmatra u ovom radu ali od odgovora na ovo pitawe zavisi i sudbina koalicija koje su izbornom voqom gra|ana stekle legitimitet da upravqaju dr`avom u odre|enom mandatnom periodu. bira~a. dozvoqavawe javnim predstavnicima da prelaze iz jedne stranke u drugu je neodgovorno i nedemokratski. kod zatvorenih partijskih lista ne takmi~e se pojedinci ve} stranke. June 19. . a kojim je dozvoqeno da u odre|enom vremenskom periodu u toku trajawa legislature poslanici prelaze iz jedne u drugu stranku.mo`e kr{iti izborno pravilo prema kome na izborima nastupaju politi~ke stranke sa svojim programima i svojim listama kandidata? Da li je pravo poslanika iznad prava gra|ana koji na izborima u ovakvim izbornim sistemima.13 Ova pitawa su od {ireg zna~aja od onog. po pravilu glasa za politi~ku stranku. Da li pravo treba i u kojoj meri treba da se bavi regulisawem ovih pitawa parlamentarnog `ivota? 13 Wole Olaleye.slobodno raspolagawe mandatom -.An Assessment of the Legislative Framework for Political Party Coalition in South Africa’’. poslani~ki klubovi se dele ili spajaju. pp. Cape Town. a ne ili daleko mawe za kandidate koji se nalaze na izbornoj listi stranke? Nije neosnovano postaviti pitawe za{to bi pravo poslanika da deluje u parlamentu po svom uverewu bilo u ve}oj meri za{ti}eno od prava gra|anina. osnovnog. ~ime se posredno uti~e i na stabilnost institucija vlasti. EISA Roundtable on Political Party Coalitions. 2003.. 21 of 2002). da ga u parlamentu zastupa ona stranka za ~iji se program program opredelio na birali{tu. Stranke koje su osopravale ustavnost ovog zakona iznosile su slede}e argumente: zakon ignori{e izbor glasa~a onakav kakav je bio na obavqenim izborima jer prethodni izbor je izraz voqe glasa~a.

ukoliko su sadr`ane u konkretnom koalicionom sporazumu.Coalition Governments SUMMARY Coalitions of political parties represent a kind of agreement. Sloboda politi~kog delovawa ipak. Me|utim. u toj meri ako ne i vi{e. Rad dr`avnih orana mo`e i treba da bude regulisan i to na na~in koji }e ostaviti {to mawe prostora za diskreciono delovawe. The main legal dilemma in treating these agreements is whether they should be considered legal acts or political agreements. Svi drugi dogovori koalicionih partnera mogu podlezati samo oceni i kritici javnosti. Predupre|ewe nelegalnih anra`mana mo`e se obezbediti utvr|ivawem obaveze objavqivwa sporazuma politi~kih stranaka i to pre okon~awa izbora i posle okon~awa izbora prilikom formirawa izvr{nih organa vlasti. U meri u kojoj je te{ko preciznom zakonskom normom regulisati aktivnosti politi~kih stranaka. ne mo`e da bude bez ograni~ewa utvr|enih ustavom i zakonima. kada je re~ o politi~kim strankama kao prevashodno politi~kim institucijama. po{tovawe principa slobode izbora i slobode politi~kog delovawa zahteva da se politi~ke stranke kre}u i u jednoj zoni koja ne}e biti normirana. a da se ne ugrozi sloboda politi~kog delovawa.koalicione vlade Granice prava u regulisawu problema politi~kih koalicija [ta pravo mo`e da uredi? Wegove mogu}nosti ograni~ene su prirodom politi~kih stranaka. Ustavnosudsku za{titu mogu u`ivati samo pravno obavezuju}e norme. Dr. Kada je re~ o koalicionim sporazumima izme|u politi~kih stranaka skloni smo da prihvatimo stanovi{te po kome politi~ke stranke u sklapawu sporazuma mogu da se kre}u slobodno po{tuju}i granice koje im postavqa ustav i zakon. te{ko je pravom-normom definisati koalicione sporazume koje sklapaju politi~ke stranke a posebno normirati wihovo pona{awe u sprovo|ewu tih sporazuma. If they are legal acts another dilemma is whether they belong to contractual law or public law? Another problem is what kind of stipulations should be allowed and what should be 215 . Zorica Radovic Coalitions of Political Parties -.Koalicije politi~kih stranaka -. Politi~ke stranke nisu dr`avni organi.

dr Zorica Radovi} forbidden in coalition agreements? Some countries have restricted some things in making these agreements. Therefore political parties should be legally obliged to make their coalition agreements public both before the elections and at the formation of coalition governments. In case these agreements are treated as purely political agreements this question is even more important. It is of great relevance to decide whether coalition agreements must be made public. but can not be without any constitutional and legal constraints. especially in the case of proportional electoral law. another related question is whether mandates belong to the members of the parliament or to the political parties. Public Accessibility of Coalition Agreements 216 . Finally. Key words: Coalition Agreements. Freedom of political activity is very important. Coalition Governments.

Skopqak godine KONTROLA KONCENTRACIJA PREDUZE}A U EU NAKON 1.Zeleni dokument’’ (Green Paper) u kome su izneti pogledi na reformu kontrole koncentracija preduze}a u EU. Commission. Case T--310/01 and T--77/02 Airtours plc. godine.Kontrola koncentracija Zoran Skopqak preduze}a u EU nakon 1. G Iako je reforma kontrole koncentracija po~ela znatno ranije.C. 2002 E.4 1 2 3 4 Evropska komisija je krajem 2001. Case T--342/99. Commission. Komplikovani proces usagla{avawa stavova trajao je nekoliko godina1 da bi 1.int/comm/competition/mergers/review/.eu. stupila je na snagu nova Uredba o kontroli spajawa preduze}a (Merger Control Regulation) (u daqm tekstu Uredba) koja predstavqa centralni pravni dokument EU za sprovo|ewe politike kontrole koncentracija preduze}a. R. U pitawu su bili slu~ajevi [najder Elektrik protiv Komisije. v. II--2585 Tetra Laval B. Ovaj ~lanak }e u prvom delu predstaviti najzna~ajnije izmene u Uredbi. godine usvojila . v. januara 2004. MAJA 2004..2 Earturs protiv Komisije3 i Tetra Laval protiv Komisije. dok }e se u drugom delu baviti odredbama o kontroli koncentracija Zakona o za{titi konkurencije koji je usvojila Narodna skup{tina Republike Srbije sredinom septembra 2005. januara 2004. maja Zoran 2004. Vi{e o Zelenom dokumentu: http://europa. GODINE Uvod Istog dana kada je do{lo do najve}eg pro{irewa EU u wenoj istoriji. maja 2004. porazi Evropske komisije u `albenom postupku pred Sudom prve instance u tri zna~ajna slu~aja u kratkom vremenskom periodu su u velikoj meri doprineli ubrzavawu usvajawa izmena re`ima kontrole koncentracija u EU.V. Case T--5/02 217 . koja je stupila na snagu 1. Commission. Trenutni tekst Uredbe je posledica dugih pregovora izme}u predstavnika dr`ava ~lanica EU. Ovim je zapo~eta javna rasprava koja je zavr{ena usvajawem izmewene Uredbe 1. Schneider Electric SA v. godine. godine Savet ministara EU usvojio tekst Uredbe.

218 . LarsaHendrika Relera (Lars-Hendrik Röller). Glavni ekonomista koji je izabran na tri godine bez mogu}nosti za reizbor i koga }e podr`avati 10 doktora ekonomskih nauka. na tu poziciju.. Evropski pokret u Srbji.7 ^lan 81 ure|uje kartele i restriktivne ugovore. Radna grupa je stekla reputaciju efikasnog i profesionalnog odeqewa. odluke udru`ewa preduze}a i dogovornu praksu udru`ivawa. Lyons. }e savetovati Direktorat i Komisiju oko zna~ajnijih slu~ajeva i pru`ati stru~nu pomo} u vezi sa ekonomskom metodologijom. Tako je Radna grupa za spajawa preduze}a (Merger Task Force) koja je kao posebna jedinica unutar Generalnog direktorata Evropske komisije za konkurenciju bila zadu`ena za kontrolu koncentracija rasformirana. Druga organizaciona izmena je stvarawe ustanove Glavnog ekonomiste unutar Generalnog direktorata za konkurenciju i imenovawe profesora Humbolt univerziteta iz Berlina. p..6 II Regulatorni okvir EU za kontrolu koncentracija preduze}a Osnovna pravila EU vezana za antimonopolsko pravo se nalaze u ~lanovima 81 (biv{i ~lan 85) i 82 (biv{i ~lan 86) Ugovora o Evropskoj uniji. Bruce R. Review of International Economics. 24 December 2002. Official Journal C 325.. Kancelarija za pridru`ivawe Srbije i Crne Gore EU. Beograd 2003. izvr{ene su i organizacione promene unutar Evropske komisije.. koje je bilo u stawu da se striktno pridr`ava kratkih rokova u postupku kontrole koncentracija preduze}a. sve sporazume izme|u preduze}a. U ovom radu je kori{}eno izdawe: Du{ko Lopandi} (prore|iva~). Ugovor o Evropskoj uniji (The Treaty Establishing the European Community). No.Reform of European Merger Policy’’. Ciq ove mere je bio da se uspeh5 koji je Radna grupa postigla i iskustvo koje je stekla u svom do tada{wem radu ra{ire po celom Generalnom direktoratu za konkurenciju..Zoran Skopqak Pored dono{ewa nove Uredbe. . Ostaje jo{ da se vidi kakvi }e biti rezultate ove odluke. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije.12/2 (2004). dok su zaposleni razme{teni po odeqewima Direktorata. a sve u ciqu boqeg sprovo|ewa politike kontrole koncentracija. 257. Osniva~ki ugovori Evropske unije. koja mo`e da nanosi {tetu trgovini izme|u dr`ava ~lanica i ~iji su 5 6 7 Tokom svog dvanaestogodi{weg postojawa. On zabrawuje .

godine ciq ili posledica spre~avawe. ~lan 85 . postupak i na~ini primene su definisani Uredbom Evroskog saveta 17/62. Law of the European Community (The Foundation Series in Law.9 Evropska komisija je nadle`na da primewuje na~ela koja su postavqena ~lanovima 81 i 82.’’8 ^lan 82 se bavi zloupotrebom dominantnog polo`aja. defini{e istra`ni postupak niti propisuje na~ine primene od strane Komisije’’12 Ova ovla{}ewa. 459.ne daje posebna istra`na ovla{}ewa. str. januara.10 Osnova za ovu nadle`nost je ~lan 85 Ugovora o EU. koja je stupilana snagu 21. op. maja 2004. 2004 O. godine.13 Antimonopolsko pravo EU se razvilo usvajawem Uredbe o kontroli spajawa preduze}a (Merger Control Regulation). maja 2004.15 Izmene u Uredbi Najzna~ajnije izmene u Uredbi se odnose na: 1) tekst testa koji se koristi da bi se procenilo da li }e se odgovaraju}a koncentracija odobriti 2) nadle`nost Evropske Komisije. Council Regulation 4064/89 of December 21. a stupile na snagu 1. koji daje Komisiji ovla{}ewe da . 459 ^lan 85 (1) Ugovora o Evropskoj uniji. On propisuje da .11 Ipak.. ili na wegovom bitnom delu. da bi posledwe promene bile usvojene 1.predla`e odgovaraju}e mere’’ za onemogu}avawe aktivnosti opisanih u ~lanovima 81 i 82. Council Regulation 139/2004.14 Uredba je 1998. septembra 1990. ^lan 82 Ugovora o Evropskoj uniji. godine izmewena.. John Fairhurst. on the control of concentrations between undertakings. 1990 Official Journal L257/13. Regulation 17/62 Ova Uredba je zamewena novom uredbom koja je stupila na snagu 1.J. 1989. od strane jednog ili vi{e preduze}a. p. on the control of concentrations between undertakings. 219 .. maja 2004. Vincenzi and Fairhurst. ukoliko bi to moglo {tetno uticati na trgovinu izme|u dr`ava ~lanica’’. ograni~avawe ili naru{avawe konkurencije unutar zajedni~kog tr`i{ta. i 3) rokove u postupku sprovo|ewa kontrole koncentracija preduze}a 8 9 10 11 12 13 14 15 ^lan 81 Ugovora o Evropskoj uniji.Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. Christopher Vincenzi... 7). (Longman 2002).Nije u skladu sa zajedni~kim tr`i{tem i zabrawena je svaka zloupotreba u kori{}ewu dominantnog polo`aja na zajedni~kom tr`i{tu. cit. L24/1.

18 Ukoliko spajawe ne dostigne gore pomenuti prag. ipak }e imati komunitarnu dimenziju ako je: (a) ukupni zbirni promet svih preduze}a u pitawu ve}i od 2. 220 . str.komunitarnom dimenzijom’’ (Community dimension). Imaju}i u vidu pove}awe EU za 10 novih ~lanica mo`e se o~ekivati da }e se broj koncentracija koje }e ispuniti uslove za obaveznu prijavu Komisiji zna~ajno pove}ati.. (v) u svakoj od najmawe tri dr`ave ~lanice uzete u obzir za potrebe ta~ke b. 456. ve}i od 5. i (g) ako je zbirni promet unutar Zajednice svakog od najmawe dva preduze}a u pitawu ve}i od 100 miliona evra.20 16 17 18 19 20 Vincenzi and Fairhurst. 217. ^lanovi 4 (1) i 14 (2)(a) Uredbe Saveta 139/2004. i (b) ukupni promet u Zajednici bilo kog od najmawe dva preduze}a u pitawu ve}i od 250 miliona evra.16 Strane koje `ele da punopravno izvr{e koncentraciju koja ima komunitarnu dimenziju.000 miliona evra. preduze}a u pitawu.Zoran Skopqak Test Kao i po prethodnoj verziji. moraju. da o tome obaveste Komisiju. op. Uredba daje Evropskoj komisiji iskqu~ivu nadle`nost za kontrolu spajawa preduze}a sa . World Competition No.500 miliona evra. pod pretwom nov~ane kazne. ^lan 1 (2) Uredbe Saveta 139/2004. zbirni promet svakog od najmawe dva preduze}a u pitawu be}i od 25 miliona evra. osim ako svako od preduze}a u pitawu ostvaruje vi{e od dve tre}ine svog ukupnog prometa u Zajednici unutar jedne iste dr`ave ~lanice. ^lan 1 (3) Uredbe Saveta 139/2004. .17 Na osnovu Uredbe: Spajawe ima komunitarnu dimenziju kad je: (a) ukupni zbirni promet u svetu. (b) u svakoj od najmawe tri dr`ave ~lanice ukupni zbirni promet svih preduze}a u pitawu ve}i od 100 miliona evra.EU Merger Control: From Birth to Adolescence’’. p. cit. Nicholas Levy..19 Gore navedeni pragovi nisu mewani u odnosu na prethodni tekst Uredbe. osim ako svako od preduze}a u pitawu ostvaruje vi{e od dve tre}ine svog zbirnog prometa u Zajednici unutar jedne iste dr`ave ~lanice. 26/2 (2003).

na zajedni~kom tr`i{tu ili wegovom bitnom delu.. predstavqa najve}u izmenu u Uredbi. Komisija ne}e odobriti transakciju ukoliko bi spajawe . str. Ibid. Te`i{te prethodnog testa je vi{e bilo postavqeno na stvarawe i oja~avawe dominantne pozicije preduze}a u~esnika koncentracije nego {to je to sada slu~aj. godine Nakon istrage.test dominantne pozicije’’ zahteva dva kumulativna uslova kako bi koncentracija bila zabrawena.Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. Lyons. i daqe u svom tekstu pomiwe dominantni polo`aj. Komisija morala da. Prvo. ali koji ipak vi{e nije postavqen kao uslov za zabranu koncentracije. postojawe dominantne pozicije kao uslova je nametalo bespotreban posao Komisiji pri dono{ewu odluke o odobravawu koncentracije. op. ve} je samo exempli causa naveden kao posledica koncentracije koja bi .22 tako {to bi se {titili konkurenti.23 Uva`avaju}i kritike koje su izno{ene na ra~un testa dominantnog polo`aja. Uslovi su a) stvarawe ili oja~avawe dominantne pozicije koja ima za posledicu b) zna~ajno ograni~ewe delotvorne konkurencije.’’ Ovaj test. do du{e. 250--251.. str. budu}i da je i u slu~ajevima kad je posledica koncentracije bilo zna~ajno ograni~ewe konkurencije.zna~ajno ograni~ila delotvornu konkurenciju’’. posebno kao posledica stvarawa ili oja~avawa dominantne pozicije’’. pored ograni~ewa konkurancije. 221 . poznat i kao . cit.21 Ovaj test na osnovu kojega se procewuje da li }e odgovaraju}a koncentracija biti odobrena ili ne. je propisivao da spajawe ne mo`e biti odobreno ukoliko . 250. koja sama po sebi nemaju uticaj na konkurenciju. Dominantni po21 22 23 ^lan 2 (3) Uredbe Saveta 139/2004. Sa druge strane. zna~ajno ograni~ilo delotvornu konkurenciju.. Prilikom usvajawa izmena Uredbe u zna~ajnoj meri su uva`ene kritike koje su se upu}ivale prethodnom testu. ^lan 2 (3) Uredbe iz 1998. izmenama Uredbe promewen je test koji. maja 2004.. Test dominantne pozicije je kritikovan iz dva razloga. ustanovi i stvarawe ili oja~avawe dominantnog polo`aja. a ne i sama konkurencija.. ali je ipak postojala opasnost da se uz lobirawe konkurenata do|e i do pogre{ne odluke.stvara ili oja~ava dominantnu poziciju {to za posledicu ima zna~ajno ograni~avawe delotvorne konkurencije na zajedni~kom tr`i{tu ili wegovom bitnom delu. Ovakav rezultat bi trebalo da spre~i drugi deo testa. usredsre|ivawe na dominantni polo`aj mo`e da dovede do prevelike strogosti prema u~esnicima koncentracije. po{to i one koncentracije koje bi pove}avale efikasnost mogu gre{kom da budu zabrawene.

budu}i da podno{ewe prijava koncentracija i eventualno daqe postupawe zahteva dodatno vreme i sredstva.25 Ova izmena je u~iwena kako bi se preduze}ima olak{ao teret.26 Rokovi Postupak sprovo|ewa kontrole koncentracije je do posledwih izmena bio prili~no krut..Zoran Skopqak lo`aj. izmene Uredbe su omogu}ile ve}u fleksibilnost. Dovoqno je samo da se osvrnemo na spajawe Eksona (Exxon) i Mobila (Mobile). or to tend to create a monopoly. kada su o poslu morale da budu obave{tene i svoje odobrewe daju gotovo 40 antimonopolskih vlasti.. Nadle`nost Komisije Druga velika promena koju je nova Uredba donela jeste mogu}nost da se preduze}a koja u~estvuju u koncentraciji. 222 . kao posledica koncentracije. the effect of such acquisition may be substantially to lessen competition. a ni jedna od tih dr`ava se tome ne usprotivi. vi{e nije uslov da bi se neka koncentracija zabranila.’’ 25 ^lan 4 (5) Uredbe Saveta 139/2004. a istovremeno zainterosavanim strankama pru`ilo vi{e vremena predlo`e re{ewa. a nemaju komunitarnu dimenziju obrate Evropskoj Komisiji da odobri koncentraciju ukoliko transakcija potpada pod nadle`nost najmawe tri dr`ave ~lanice. zabrawuje koncentracije ~ija posledica mo`e biti . Da bi se otklonile pote{ko}e koje je ovakav krut sistem proizvodio.C. Komisija je bila ograni~ena strogim i kratkim rokovima za dono{ewe odluke. U tom smislu su predvi|eni brojni produ`eci rokova u odnosu na prethodni tekst Uredbe. Ve}a fleksibilnost u pogledu rokova bi mogla da olak{a i saradwu i razmenu informacija sa antimonopolskim vlastima 24 § 7 Clayton Act.. kako bi se omogu}ila detaqnija istraga. Kontrola spajawa je mo`da najboqi primer za to. 15 U..zna~ajno smawewe konkurencije’’.S. § 18 . koji predstavqa osnovu za zabranu koncentracija. ^lan 7 Klejtonovog zakona24. 26 ^iwenica da preduze}a moraju da vode ra~una o mno`ini antimonopolskih pravila predstavqa dodatan teret za preduze}a i pove}ava transakcione tro{kove.. novi. tekst testa se u zna~ajnoj meri pribli`ava testu koji se ve} gotovo ceo vek primewuje u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Ovakvo re{ewe }e svakako olak{ati posao Komisiji i omogu}iti joj da se vi{e posveti analizi posledica koncentracije na konkurenciju. Ovakav.

30 III Zakon o za{titi konkurencije Republike Srbije Sredinom septembra 2005. dok je Evropska komisija izjavila da ima ozbiqne rezerve u vezi sa predlo`enim spajawem i spajawe odobrila tek nakon ispuwewa dodatnih uslova od strane u~esnika spajawa i velike zategnutosti u odnosima izme|u EU i SAD. Na primer. ^lan 10 (3) Uredbe Saveta 139/2004.Zakon o za{titi konkurencije’’. nakon redovnih 25. ali i odobrewu ameri~kih organa. ukoliko se u~esnici koncentracije obave`u na neku radwu ili dr`ave ~lanice zahtevaju da im se slu~aj prepusti. godine Narodna skup{tina Republike Srbije usvojila je Zakon o za{titi konkurencije31. U slo`enim slu~ajevima rok se mo`e maksimalno produ`iti za dodatnih 20 radnih dana ukoliko stranke to zahtevaju ili sa time saglase. U takvoj situaciji. tokom koje se donosi odluka da li koncentracija ima uticaj na konkurenciju i da li vredi upu{tati se u daqu analizu. Odve }emo dati kra}i pregled ~lanova od 21 do 30 i posebno se osvrnuti na ~lan 23. kako bi se izbegli slu~ajevi poput onoga kad su 1996. br 79/2005. kratki i kruti rokovi sigurno ne olak{avaju saradwu. Na osnovu nove Uredbe rok za odluku u Fazi 127 kontrole se automatski produ`ava za dodatnih 10 radnih dana. 223 . Ukoliko se u~esnici koncentracije obave`u na neku radwu ovaj rok se automatski produ`ava za 15 dana. Slu`beni glasnik RS.Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. Su{tinska analiza i ua`ewe u meritum u pogledu uticaja na konkurenciju. formalna ali i neformalna sraradwa je vrlo va`na.. godine drugih dr`ava u slu~ajevima kada koncentracija mora da dobije odobrewe vi{e odgovaraju}ih antimonopolskih vlasti. ^lan 10 (1) Uredbe Saveta 139/2004.28 Za Fazu 229 redovni rok za odluku isti~e nakon 90 radnih dana od dana podno{ewa obave{tewa o koncentraciji. kojim se uspostavqa prag ~ije 27 28 29 30 31 Preliminarna kontrola. U ~lanovima 21 do 30 ure|ena je materija kontrole koncentracija preduze}a. maja 2004. U ovakvoj situaciji. veliki broj spajawa preduze}a podle`e i odobrewu Evropske komisije. godine spajawe preduze}a Boing (Boeing) i Mek Donel Daglas (McDonnell Douglas) ameri~ke vlasti dozvolile. .

Udru`ewe pravnika Srbije. ~ije ~lanove Saveta bira Narodna skup{tina na predlog ovla{}enih predlaga~a (Vlada. ^lan 22 predvi|a slu~ajeve koji se ne}e smatrati koncentracijom u smislu ovog Zakona i to 1) kad . b) sticawa neposredne ili posredne kontrole ili v) osnivawa i zajedni~kog kontrolisawa novog u~esnika na tr`i{tu od strane u~esnika koncentracije. pod uslovom da ih proda u roku od 12 meseci i da ne uti~e na poslovne odluke.32 ^lan 21 defini{e {ta se za potrebe Zakona smatra koncentracijom. Koncentracija nastaje u slu~aju a) statusnih promena u smislu zakona o privrednim dru{tvima.bankarska ili druga finansijska organizacija privremeno stekne akcije ili udele radi daqe prodaje’’. Advokatska komora. koja tako|e treba da se osnuje na osnovu ovog Zakona. 2) . Nau~no dru{tvo ekonomista Srbije i Privredna komora Srbije). 224 . ukoliko: a) zajedni~ki ukupni godi{wi prihod u~esnika koncentracije ostvaren na tr`i{tu Srbije prelazi 10 miliona evra ili b) ukoliko zajedni~ki ukupni godi{wi prihod u~esnika koncentracije ostvaren na svetskom tr`i{tu prelazi 50 miliona evra pri ~emu je najmawe jedan u~esnik koncentracije registrovan na teritoriji Srbije. ^lan 23 propisuje obavezu u~esnika koncentracije da pre wenog sprovo|ewa pribave odobrewe od Komisije za za{titu konkurencije..Zoran Skopqak prela`ewe stvara obavezu pribavqawa odobrewa za koncentraciju od strane Komisije za za{titu konkurencije. 33 Ovaj sporazum se mo`e procewivati na osnovu odredaba zakona o zabrani restriktivnih sporazuma ure|enim ~lanom 7 Zakona.kad ste~ajni upravnik stekne kontrolu nad u~esnikom na tr`i{tu’’ i 3) kad se radi o zajedni~kom ulagawu a ulaga~i zadr`avaju svoju pravnu nezavisnost33. Ovaj ~lan ovla{}uje Vladu Srbije da bli`e uredi sadr`inu i na~in podno{ewa ovog zahteva34. U~esnici koncentracije su du`ni da prekinu sa wenim sprovo|ewem do dono{ewa odluke Komisije ili do isteka roka od 4 meseca od dana podno{ewa zahteva za odobrewe koncentracije. 34 U momentu zavr{etka ovog rada Uredba o na~inu podno{ewa prijave jo{ nije bila doneta.. 32 Komisija za za{titu konkurencije je samostalna i nezavisna organizacija sa javnim ovla{}ewem.

de/wDeutsch/download/pdf/02_ GWB_e. Irskoj ili Hrvatskoj. Prihod koji je postavqen kao prag za nastanak obaveze tra`ewa odobrewa je postavqen previ{e nisko.%20znenie%20. Tako 35 Ekonomist Magazin posebno izdawe . Oktobar 2004. maja 2004. Smisao postavqawa pragova kod kontrole koncentracija preduze}a je u tome da se organ koji treba da odobri transakciju rastereti od bavqewa koncentracijama izme|u malih tr`i{nih u~esnika za koje se sa velikom izvesno{}u pretpostavqa da ne mogu imati {tetne posledice na konkutenciju..antimon.pdf 225 .sk/files/7/2004/Zakon%20c. tako da i nema potrebe za dodatnom procenom opasnosti po konkurenciju i optere}ivawem Komisije. godinu.300 najve}ih’’. Ukoliko se pragovi postave previ{e nisko.%20po%20anglicky.35 Imaju}i u vidu razvoj privrede razumno je o~ekivati da je u 2004. morati da za to tra`i prethodno odobrewe. Slova~ka: http://www.tca. Tako|e.gov. godini broj preduze}a sa prihodom ve}im od 10 miliona evra bio jo{ ve}i. Nema~ka: http://www. jako malo doma}e preduze}e) nije uop{te relevantna. Prema podacima za 2003. {to je u ovom slu~aju budu}a Komisija za za{titu konkurencije. bi}e pretrpan slu~ajevima i ne}e biti u stawu da na najboqi na~in obavi svoju du`nost za{tite interesa tr`i{ne utakmice. strano preduze}e sa prihodom ve}im od 50 miliona evra) i nekoga ko nema zna~ajno u{e{}e na tr`i{tu (npr.hr/eng/pdf/zakon/zztn.ie/.% 20136--2001-%20rekon.rtf. Irska: http:// www. Primeri iz velikog broja evropskih zemaqa govore da se naj~e{}e kombinuje doma}i i svetski prihod prilikom odre|ivawe praga.PDF. Hrvatska: http://www.bundeskartellamt. 36 To je na primer slu~aj u Nema~koj. Za detaqe videti internet prezentacije odgovaraju}ih antimonopolskih organa. naro~ito prihod od 50 miliona evra ostvaren na svetskom tr`i{tu.Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. Beograd. prihod od 50 miliona evra na svetskom tr`i{tu ne predstavqa osobito veliku cifru tako da }e prakti~no svako ozbiqnije inostrano preduze}e koje kupuje makar i najmawe preduze}e u Srbiji. Nije jasno koji je ciq bio ovakve odredbe. svih 300 najve}ih preduze}a u Srbiji su imala prihod ve}i od 10 miliona evra. Slova~koj. godine Smatramo da odredbe ovog ~lana mogu da izazovu znatne probleme u sprovo|ewu kontrole koncentracija preduze}a. po{to sa stanovi{ta za{tite konkurencije koncentracija izme|u nekoga ko uop{te nije na tr`i{tu (npr.crocompet. a ne kao u na{em Zakonu samo svetski prihod36. organ koji odlu~uje o odobrewu koncentracije.

ostvaren prodajom robe i/ili usluga u Republici Hrvatskoj. smatramo da bi trebalo spojiti doma}i i svetski prihod kao uslove za nastanak obaveze pribavqawa odobrewa za koncentraciju i podi}i prag i za doma}i i svetski promet na iznos koji bi bio primereniji na{em tr`i{tu. u financijskoj godini koja je prethodila koncentraciji.000. U suprotnom proces privatizacije i stranih investicija mo`e biti usporen. tek treba da se poka`u. a poverewe stranih investitora u Srbiju zna~ajno poquqano..37 Imaju}i sve ovo u vidu. u financijskoj godini koja je prethodila koncentraciji. 226 .00 kuna. da ukupan prihod svih poduzetnika sudionika koncentracije. tek treba da se vidi kako }e se sam Zakon primeniti u praksi imaju}i u vidu wegovu slo`enost. Dono{ewem Zakona o za{titi konkurencije.000. Ne treba o~ekivati neke dramati~ne promene. Stoga nije iznena|uju}e da se i pravni okvir za kontrolu koncentracija razli~itih dr`ava ili organizacija mawe ili vi{e spontano harmonizuje.Zoran Skopqak se na primer. Ipak. ako su istodobno ispunjeni sljede}i uvjeti: 1. broj 122/03: ^lanak 22 (4) Koncentraciju su sudionici obvezni prijaviti Agenciji. u susednoj Hrvatskoj prag odre|uje kao 135 miliona evra na svetskom t`i{tu i po 13. 37 Zakon o za{titi tr`i{nog natjecanja. budu}i da novine u Uredbi ne predstavqaju nikakav radikalan zaokret ve} posledicu finog pode{avawa sistema koji je u principu funkcionisao poprili~no dobro. da ukupan prihod svakog od najmanje dva sudionika koncentracije. . IV Zakqu~ak Efekti izmena u sistemu kontrole koncentracija preduze}a u Evropskoj uniji. ostvaren prodajom robe i/ili usluga na svjetskom tr`i{tu.Narodne novine’’.5 miliona na doma}em tr`i{tu za svakog od najmawe dva u~esnika koncentracije. Srbija se pridru`ila ogromnoj ve}ini dr`ava u svetu koje imaju delotvorne sisteme za za{titu konkurencije. iznosi najmanje 100. Globalizacija je dovela do pribli`avawa velikih antimonopolskih sistema. iznosi najmanje jednu milijardu kuna. i 2. naro~ito kroz zna~ajan proboj ekonomske analize u postupak procene efekata koncentracije na konkurenciju.

New enlarged European Union needs better and more flexible merger control rules in order to be able to implement its merger control policy in coherent and efficient way. procedure 227 . jurisdiction. maja 2004. This was not just by accident. coincided with the entry into force of the new Merger Control Regulation. which occurred on May 1. 2004 SUMMARY The biggest enlargement of EU. substantive test. godine Zoran Skopljak Merger Control Regulation in the EU after May 1. 2004.Kontrola koncentracija preduze}a u EU nakon 1. Key words: Merger Control Regulation. The main changes to the merger control system are new substantive test the extention of the jurisdiction of Commission and procedural improvements. EU. competition.

.

from 13th till 16th July 2005 Introduction The Luxembourg Institute for European and International Studies (LIEIS) and the Institute for European Studies (IES) from Belgrade organised an international summer seminar on ‘‘The EU: 2005 and beyond’’ from 13th to 16th July 2005 in Kotor. The focus of this summer school was to formulate some of the main conceptual questions arising from the current crisis of the EU and to sketch a number of alternative propositions in order to address the EU's failures. Prospects for enlargement III. 229 . There is a widespread perception that the current political and socio-economic problems betray a much deeper crisis than the ruling elites 1 Mr. Montenegro. The EU's predicament II. which consisted of eleven sessions composed of introductory presentations and debates. The topics debated in the course of the summer school can be divided into three categories: I. Montenegro. Approximately 20 students and young professionals from more than 10 countries of the Western Balkans and 5 lecturers from Serbia and Montenegro as well as some EU countries participated in the summer school.. The EU's predicament Across the Balkans.1 Adrian Report Pabst from the International Summer Seminar . Adrian Pabst is a PhD candidate at the University of Cambridge and a Reserach Fellow at the Luxemborg Institute for European and International Studies. Serbia and Montenegro.The EU: 2005 and Adrian beyond‘‘ Pabst REPORT FROM THE INTERNATIONAL SUMMER SEMINAR ‘‘THE EUROPEAN UNION: 2005 AND BEYOND’’ held in Kotor. The EU as an alternative project and its future role on the international stage I. the future of the EU is viewed with deep scepticism.

but a symptom of a profound crisis that boils down to the inability to offer a genuine political project around civic participation. Armand Clesse is a Director of the Luxembourg Institute for European and International Studies. As such. 230 . even in countries such as Hungary where until recently there was quasi-unanimous support for the EU. Most Balkan participants believe that the Constitutional Treaty is an elite-product. Ukraine and perhaps even Russia). all of which highlights an increasingly rotten political process in Europe. 72% of Spaniards voted in favour of the Constitution. Paradoxically. which is little more than a re-writing of existing treaties so as to make them less obscure. the Constitution has encountered increasing popular reticence and resentment: Luxembourg was the 13th country to say yes. The end of this vision was followed by a functionalist approach.was invented by the French in 1950 and destroyed by the French on 30th August 1954 (in a vote in the Assemblée Nationale).despite an unprecedented mobilisation of the elite. which lacks popular support and is unnecessary for the continuous functioning of the EU. but the turnout was a mere 40%.and policymaking process.2 The dominance of incremental change is also evident in the Constitution. What is required in its stead is a set of institutional reforms to enable a Union of 25 to operate properly. the 1957 Rome Treaty was already the product of disillusionment (Armand Clesse). This crisis jeopardises not only the integration process within the EU but also and above all EU enlargement to the Balkans and beyond (Turkey. business and media elite refuses to engage in a genuine debate on the finality of the European integration process (A. This is the latest in a long series of failures that stretch back to the 1950s. The fundamental question is whether the Constitution is really necessary and why the political. the No is gaining momentum because the citizens feel that for the first time they have a say in the future 2 Dr. but there was only a slim majority (56%) -. Such reforms are also indispensable for the upcoming enlargement to Romania and Bulgaria in 2007 or 2008 and to Balkan countries over the next decade or so. Clesse). which was advocated by Jean Monnet and which has prevailed ever since. Similarly.Adrian Pabst inside and outside the EU are prepared to admit.the European Defence Community -. While the purpose was to set out the Union's key principles and common values and to streamline the decision-. when the most ambitious project -. The decisive rejection of the Constitutional Treaty in the French and Dutch referenda is by no means the cause of the current deadlock.

albeit smaller..Report from the International Summer Seminar . Mario Hirsch is a Director of the Luxembourg weekly ‘‘d'Lëtzebuerger Land’’ and a former lecturer in social sciences. This alarming tendency undermines national cohesion and the European social fabric. political and ethnic exclusion (A. In member states such as Greece. without however establishing a genuine political counterweight to the European Central Bank (ECB). particularly the demise of the post-war welfare state. with the aim of enhancing the EU's competitiveness in the global economy through improving productivity and innovation (Mario Hirsch). On the one hand.is conditional upon neo-liberal reforms and associated with arrogant paternalism. Poverty and inequality are on the rise and have reached levels unseen since the 1930s. it has brought about a number of achievements. especially in Germany. the Luxembourg Presidency of the European Council in the first half of 2005 has produced mixed results. unemployment has soared to unprecedented levels. the EU is viewed -.as an obstacle to the solution of quotidian problems like unemployment and social exclusion (Grigoris Mouladoudis). Far from being confined to national discontent. Dr. Mr. Grigoris Mouladoudis is Adjunct Professor at the University of Western Macedonia in the Hellenic Republic. itself the result of the collapse of the prevailing socio-economic settlement. A second. Against great opposition.rightly or wrongly -. But the same 'one-size-fits-all model' is failing both within the EU and as a path towards development for candidate countries (Adrian Pabst). As the state retreats and the market expands. the rejection of the Constitution is an expression of a growing distrust of the political class at large. above all the reform of the Stability and Growth Pact. In the wake of successive recessions. Clesse). Community solidarity -one of the cornerstones of the European integration and enlargement process -.5 3 4 5 Eric Weaver is a Dphil candidate at the University of Oxford.The EU: 2005 and beyond‘‘ of the Union. achievement has been the re-launch of the Lisbon Agenda. One of the consequences is growing popular anxiety and a fear of the other.3 The political disarray is exacerbated by a deteriorating economic crisis.4 In this highly charged context. while social benefits have been cut dramatically. which fuels xenophobia and reinforces social. Luxembourg has watered down the rules that determine whether a country of the Eurozone is in breach of the rules governing the deficit and debt criteria. In order to allow for greater flexibility. Luxembourg has managed to mitigate the orthodoxy of German monetarism by introducing some elements of French Keynesianism. 231 . which have benefited substantially from structural funds. both in national capitals and in Brussels (Eric Weaver).

One of the alternatives is to turn structural and regional aid into means-tested benefits and to reduce the sheer bureaucracy of managing funds by involving the European Investment Bank. As OECD projections suggest. 232 . the budget is beset by the so-called Venice syndrome -. The selfish behaviour of the old member states was simply shameful (M. low growth and high unemployment will continue to exacerbate the EU's economic and financial problems. above all France and Germany. a solution to the budgetary crisis is unlikely to be found during the ongoing British Presidency of the European Council and will have to be postponed until the first semester of 2006. The current political disarray and the worsening socio-economic problems pose a major threat to the EU's foreign policy. the biggest single failure of the Luxembourg Presidency is the ongoing dispute over the Community budget. Islam Yusufi has worked in the Office of the President of the Republic of Macedonia. but this mentality flies in the face of their commitment to solidarity -. Given the contentious nature of the British rebate. works with the Ministry of the EU integrations in Romania. This is because the so-called 'safeguard clauses' reserve the right for the EU to postpone at any point in time the date for actual accession of Romania and Bulgaria (Bogdan Stefan. Hirsch). above all Croatia. Bogdan Stefan. Although it represents barely more than 1% of national GDP. MA.7 6 7 Mr. which would lead to the opening of negotiations and higher financial assistance (Islam Yusufi). Svetelina Todorova is a PhD candidate at the the Faculty of Journalism at the University of Sofia. An exception in the Balkans is Macedonia. went as far as offering a further reduction of their benefits in order to strike a deal at the European Summit meeting in June 2005. The 10 new member states. both in terms of enlargement to Romania and Bulgaria and vis-à-vis potential candidate countries. Hirsch). when Austria takes over the reigns of the EU (M.Adrian Pabst On the other hand. there is growing anxiety and fear about the enlargement process because of the EU's uncertain future. Both speak of a juste retour (a 'just return' to their contribution). Dr.6 In all candidate countries. The current UK Presidency of the Council favours continuous enlargement and is likely to push for an EU decision to grant Macedonia the status of accession country.one of the fundamental tenets of the original European Economic Union (EEC).the irremediable decline of former powers. Ms. Sevelina Todorova). which had faced a gradual 'phasing-in' of the Common Agricultural Policy (CAP) and structural and regional aid.

MA. is a Teaching Assistant at the Faculty of Political Science.8 This approach causes popular humiliation and alienation. But not to join also comes at a high price: to refuse the EU's terms and conditions is to be confined to the EU's 'near-abroad' -. It also extends to the Union's foreign policy.and middle-classes. Mr. Romania and Bulgaria face two sets of 8 9 Ms.000 pages of rules and regulations but also the acceptance of a socio-economic model that extends market power and opportunities to the upper-.9 II. Dejan Pavlovic. Belgrade. a geo-political grey zone. There is no genuine choice for the Balkan countries because joining the EU not only requires the implementation of approximately 80. notably vis-r-vis Turkey and the Balkans. This raises wider questions about the prospects for actual EU enlargement to the Balkans and beyond.The EU: 2005 and beyond‘‘ EU policy is seen by Serbs as well as the Bosnian Croats and Muslims to be authoritarian and colonial because the EU imposes a unilateral settlement at the expense of local participation (Jelena Savcic). has worked as a Repatriation Officer at the UN Mission to Kosovo. The prospects for EU enlargement The current crisis of the EU is not confined to the failed ratification of the Constitutional Treaty and the protracted disagreement over the budget. This translates into the expectation of many participants that enlargement will not take place for many years to come (cf. The EU's approach to actual or potential candidate countries is perceived by the inhabitants of those countries to be unilateral and hegemonic.Report from the International Summer Seminar . Ms. After initial euphoria and enthusiasm. while depriving the working classes of any prospects and condemning them to economic insecurity and social precariousness. which widens the gap between elites and the populace and exacerbates tensions for the foreseeable future (Helga Spadina. MA.neither in nor out. Helga Spadina. Yet at the same time. 233 . sometimes little more than an arbitrary European protectorate like in the case of Bosnia or Kosovo (J. Savcic). MA. the current Croatian and Serbia governments comply with some of the EU's conditions. is a Teaching Assistant at Slobomir University in the Republic of Srpska in Bosnia and Herzegovina.. appendix 1 for the results of polls conducted during the seminar). The stabilisation agreements and the accession negotiations have caused popular resentment because the EU dictates the terms and conditions of cooperation. the prospective and actual candidate countries are increasingly disillusioned and disappointed with Brussels' biased and bureaucratic approach. Jelena Savcic. Dejan Pavlovic).

Croatia. National sovereignty has already been undermined by an extensive programme of privatisations. Aneta Mihaylova is a Research Associate at the Institute for Balkan Studies. feels under threat from land acquisition by EU nationals. while two years ago the support stood at 70--75%.today only 36% are in favour. access to EU funds will be limited because companies either lack the necessary expertise to apply or do not comply with the stringent criteria. even though euroscepticism is growing significantly (Aneta Mihaylova). Sofia. external and internal. where nationalism is still rampant. the populations continue to be pro-EU. The impact of EU conditionality is being felt by virtually all sectors of society. which looks increasingly likely. e. especially in Dalmatia.to join the EU is to escape once and for all the fate of the Balkans. the former favour a more gradual approach that allows more time for adaptation (Ionel Androne).and medium-sized enterprises (SMEs) will survive because the factors that contribute to overall competition (like product quality and management efficiency) will not meet the necessary standards. The initial euphoria has quickly given way to disillusionment and hostility -. which in the foreseeable future would fail. the EU's current political and socio-economic disarray threatens accession. Furthermore. will amount to a loss of _ 3 billion in missed business opportunities and missed EU financial assistance (Cerasela Mihaela Tanase). However.10 The situation of Croatia is incomparably worse. the political elites in both countries portray EU accession as an absolute prerequisite for normalisation -. As a result. There is a constitutional requirement to hold a referendum. All of these elements have induced the people to turn against EU membership. It is projected that only 30% of small-. which has handed control over national assets and key sectors like telecommunications to foreign owners like Deutsche Telekom and a Hungarian oil giant. A delay by only one year. More generally. It also suffers the consequences of political extortion: the EU's demand to hand over a suspected war criminal to the so-called war crimes tribunal in the Hague reinforces the impression that Croats are being persecuted and humiliated. Externally. their economies will suffer from the onslaught of EU-wide competition. which for the moment is scheduled for 1 January 2007. 234 . The increasing opposition to the EU is based not only on the accession diktat but also on 10 Dr. there is in Romania and Bulgaria a growing tension between SMEs and large companies: while the latter favour accession to the common market and the ensuing potential for rapid expansion and delocalisation.Adrian Pabst problems. As and when Romania and Bulgaria do join.g. the minimum capital share stipulated by the Commission.

11 If Serbia's prospects look remote. not least because Lord Ashdown. in Serbia up to 74% of the population seem to favour the road to the EU. the same is true for Albania. Savcic). Except for Kosovo. The main reason is the sheer economic lag due to the destructiveness of the war and the 1995 NATO bombing. 70% of the total population are worse off than under the regime of President Slobodan Milosevic.Report from the International Summer Seminar . Zivota Lazarevic is political scientist from Belgrade. But there is little scope. Turkey and Russia are in a different position because their political and economic weight allows them to remain outside the EU. Other countries in the Western Balkans have mixed views on preparing for EU accession. though the government remains cautious (H. where prospective accession status (and ultimately EU membership) commands significant support among the population (Zivota Lazarevic). This is because the economic situation is dire and EU membership promises growth and prosperity: nowadays. he rules Bosnia like a Western colony and makes unilateral demands (above all the extradition of suspected war criminals). But popular endorsement of closer cooperation with the EU depends almost entirely on the outcome of the 'final status' negotiations on Kosovo -. The percentage of population in Serbia living below poverty level is between 30% and 70% (depending on the definition).the independence of Kosovo will turn not only the USA but also the EU into the public enemy number one. This makes the Bosnian government look like a victim -.. While in Croatia. In addition to economic growth. Spadina). the Serbian part of Bosnia (J. However. This is especially true in the Republica Srpska. the mood has turned sharply against membership.a distorted image which is fuelled by the media. tourism alone will not be able to sustain the Croatian economy and population (H. There is also a widening rift between elites and populations. Political and business elites tend to view the process of joining as a way of enhancing national capacities for systemic transformation -.The EU: 2005 and beyond‘‘ the negative prospect of being subject to ferocious competition. Spadina). displays a behaviour that can only be described as totalitarian and imperial: in the name of democracy and market economy. the Turkish elite has chosen to apply for full EU membership and Turkey was 11 Mr.the EU is not only a distant goal but also a concrete means to implement wide-ranging reforms. the EU High Representative. Even though the receipts amount to more than 2 billion per year. the first priority in Bosnia is to develop formal political and legal institutions and to promote civil society. 235 . Bosnia's are practically inexistent.

geographically and culturally? Thirdly. just as the Turkish political and business elite is in favour and popular expectations are high. or whether also at the level of values and principles (A. especially in the name of the widely shared Muslim identity? Finally. The UK Presidency of the European Council is currently trying to persuade all 25 member states to open accession negotiations in October 2005. while also insisting on a special treatment by the EU (compared with other post-Soviet countries like the Ukraine and Georgia).e. Disagreements are not just economic and social in nature. it is not unimaginable that the political empowerment of Russian minorities in EU member states 236 . the EU and Russia are complementary. does Turkey belong to the EU. This is because Russia resents and rejects the EU's slow bureaucratic approach. it is equally true that it displays growing political realism by withdrawing troops from the Balkans. While it is true that Russia has taken an increasingly authoritarian turn. might Turkey pursue accession without ever attaining full membership. France and Germany managed to establish close relations after the Second World War. First. the mood within the EU is changing rapidly: eventually both German and French leaders could rule out membership and opt for a 'privileged partnership'. Russia prefers to deal bilaterally on issues of great political importance and sensitivity. which Turkey rejects categorically. the gulf that divides them is too wide to be bridged easily and rapidly. However. will the mutual benefits of Turkish accession outweigh the mutual costs? (M. Hirsch) For the moment. the perspective of a stronger Russia and enhanced cooperation with the EU is not far-fetched as many commentators suppose.to long-term. engaging in economic cooperation with Macedonia and seeking more balanced relations with most of its European neighbours. Even if from an objective point of view. It is unclear whether divergences are merely at the level of interests and norms. Turkey's case raises a number of fundamental questions. in the knowledge that reforms might otherwise not be possible (i. If the UK. Russia seems to have ruled out applying for membership. which is based on incremental change rather than bold strategic decisions.Adrian Pabst granted the status of accession country in December 2004. what are the chances for a dramatic change of Turkish public opinion. is not the EU bound by its promises in the same way as Turkey needs to comply with the criteria for EU membership? Secondly. Over the medium-. as it seeks to regain its status as global power by reinforcing the strategic partnership it has forged with the EU over the last four to five years. However. Pabst). the Baltic States and Russia should be able to do the same. not without external pressure)? Fourthly. then Poland. they are cultural in nature too.

Report from the International Summer Seminar . the EU stands to gain from Russia's military and foreign policy potential. in the Baltic States and in Poland (Norbert von Kunitzki).a global force of resistance against US domination).g. Clesse). technology and above all military intelligence -precisely some of Russia's 'competitive advantages'. The socioeconomic crisis raises questions about the desirability and the feasibility of a political project that is proper to Europe. 237 . There has been an ongoing dispute over the merits and limits of two rival models: the Franco-German and the 12 Mr. This strategy is not confined to geo-politics. the potential mutual benefits of closer cooperation between Russia and the EU (and of eventual integration) are enormous. the EU and Russia share a commitment (at least on paper) to multilateralism. nowadays generously provided by China and Japan (A. the USA is encircling Russia (and India) in order to undercut any ambitions and thereby prevent the emergence of competitors in the American quest for global hegemony. For the time being. The EU as an alternative project and its future role on the international stage The bleak prospect for further enlargement casts a long shadow over the EU as an emerging economic. Norbert von Kunitzky is former director of Sidmar in Gent and former President of the ‘‘Centre Universitaire de Luxembourg’’. Moreover. In addition to economic and trade relations (especially energy and consumer goods). III. the Chairman of the US Federal Reserve. which is significant in the face of US unilateralism or a potential bipolarity that might one day oppose Washington to Beijing. This explains US support for Pakistan in developing nuclear weapons (to contain India) and in the so-called 'war on terror' (to contain radical Islam -.. The EU countries are neglecting Russia at their own expense by failing to develop a geo-political vision that enables genuine European autonomy vis-à-vis America (N. political and societal project.The EU: 2005 and beyond‘‘ will change the attitude towards Russia. What the USA resents is the possibility of a rival currency that might one day replace the US Dollar as global reserve currency and thereby deprive the USA of much-needed capital injection. von Kunitzki). e. declared in October 1998 that the Euro would either not come or not last. The USA has also consistently torpedoed European efforts to create a successful monetary union by undermining the credibility of the nascent common currency. the EU faces an unassailable gap vis-à-vis the USA in terms of science. In fact. Alan Greenspan.12 What is more.

The alternative of the Scandinavian experience has yet to be explored. The emergence of feminism and ecology and of new social movements reinforce the diversity of civil society in the face of state and market power alike. the EU lacks a coherent vision. by handing central governments the power of regulation held by previously autonomous self-regulating institutions). e. Conjointly. s. not least for reasons of geographical proximity and demography (M. of equal importance today is the defence of civil society against the growing domination of the state.13 Given that globalisation has in some ways reinforced national sovereignty (e. coupled with effective capacities and capabilities. However. common to both are a set of essentially monetarist and neo-liberal policies. the problem is how 13 Prof. which incidentally used to be associated with Yugoslavia and other non-aligned countries. von Kunitzki). The fate of the Constitution and the debate on Turkey show that national veto power is likely to stall further expansion and further integration alike. 238 . Belgrade. Traditionally. civil society is associated with autonomy from the 'free market'. the socio-economic and the political crisis of the EU diminish the prospects for an alternative societal project. Clesse). including the area of common foreign. The centralised bureaucratic nation-state and the global 'free-market' tend to collude to their mutual benefit and to society's collective disadvantage. Hirsch). Politically. For countries of the Western Balkans.Adrian Pabst Anglo-Saxon. in the writings of Antonio Gramsci and Pierre Bourdieu. as the current institutional arrangement is already inadequate for the Union of 25. However. both inside and outside the EU. Vukasin Pavlovic is a Vice-Dean of the Faculty of Political Science. security and defence policy where dependence on NATO and the USA locks the EU into a geopolitical straightjacket (N. it might be preferable to stay out in the short-run but it seems that in the long-term EU involvement is mutually beneficial. The rise of new democracies in Eastern Europe and the process of globalisation have contributed to the creation of a global civil society with transnational norms and actors. the works of Mancur Olson and John Keane (Vukasin Pavlovic). creative concepts and innovative policies (A. One contribution to such an alternative is to develop civil society.g. by promoting critical questioning.g. The challenge to the EU is to help solve pressing problems while at the same time to break away from well-trod paths and conventional thinking. The prevailing crisis impinges upon the EU's preparedness for future enlargement.

the failure of the EU as a socio-economic. The concrete challenge for the EU is twofold. above all the USA and China. the failure to change cap will lead over time to the demise of the political union and the slow disintegration into a free trade area. The status quo of incremental change is no longer an option.The EU: 2005 and beyond‘‘ to use the forces of globalisation to consolidate and extend civil society and thereby perhaps offer an alternative to the current consensus. political and societal project will hand over the fate of the European continent to foreign powers. Externally.. Appendix 1 Surveys taken among participants 1) EU constitution Will the EU have a constitution? (Yes: 12 / No: 4) 2) Turkey a) Will Turkey become a member of the EU? (Yes: 5 / No: 13) b) Should Turkey become a member of the EU? (Yes: 6 / No: 9) 3) Russia a) Will Russia be a member of the EU in 2050? (Yes: 1 / No: 20) b) Should Russia be a member of the EU? (Yes: 13 / No: 7) 4) Croatia a) Should Croatia be admitted into the EU soon? (Yes: 27 / No: 1) b) Will Croatia be a member of the EU? i. in 2015 (Yes: 24) 5) Serbia and Montenegro a) Will Serbia and Montenegro be a member of the EU in 2015? (Yes: 13 / No: 10) b) Should Serbia and Montenegro be a member in 2015? (Yes: 22) 6) Bosnia-Herzegovina a) Will Bosnia-Herzegovina be a member of the EU in 2015? (Yes: 2 / No: 23) 239 . Internally.Report from the International Summer Seminar . in 2010 (Yes: 5 / No: 14) ii.

EU has tried to implement together two incompatible projects: enlarging the Union with CEEC.Where is it heading for? After the evident failure of the Constitutional Treaty it has become evident that the European Union has been sailing like a ship without a compass. mainly of pro-governmental nature and not supranational. It has a grand name but very little substance. enhanced cohesion policy now among 25. not holding firmly to the standards proclaimed by the same Union and at the same time deepening the process of the integration. 240 . eloquently put it after the failure to reach the agreement on Agenda 2000 in late 1998: ‘‘Nobody wants to pay more. Currently. some want to pay less. Mainly. former Belgian Prime Minster. which is becoming the major priority in the years to come. the Lisbon Agenda. reform or more precisely the abolition of the Common agricultural policy (CAP). Following the French and Dutch NO EU will and has to become introspective. nobody wants to get less and we all have to spend more for enlargement!’’ In order to make it possible that everybody gives something up in the general interest of the Union it will first have to finally declare the answer to a crucial question: Where is the Union heading for? What is the final outcome of the integration process? Every process has to have a goal or it will not get anywhere. the Union does not have a compass and this is evident from the wording of the Constitution.Adrian Pabst b) Should Bosnia-Herzegovina be a member in 2015? (Yes: 25) 7) Macedonia a) Will Macedonia be a member of the EU in 2015? (Yes: 16 / No: 6) b) Should Macedonia be a member in 2015? (Yes: 25) 8) Albania a) Will Albania be a member of the EU in 2015? (Yes: 2 / No: 20) b) Should Albania be a member in 2015? (Yes: 25) Appendix 2 Report of Group 1: EU after the Luxemburg Presidency -. the Union will have to address internal issues that are left unsolved for too long. It will turn to an internal consolidation of its ranks. Now. As Jean-Luc Dehaene.

From all that has been mentioned above the conclusion could be drawn that EU will become highly introspective. Serbia 241 .The EU: 2005 and beyond‘‘ What after the Luxemburg presidency? Obviously. why fix it!’’ The main concern during the UK presidency should be the budgetary framework for 2007--2012. as a bargain. Second to pay the bill will be countries waiting to join the EU. more concerned with the opinion of its citizens that are afraid for their way of life and their future. during which it is very unlikely that any radical improvements of the situation may occur. Turkish membership will become a great question mark. the ones that will pay the bill will be newcomers that really need the cohesion funds in order to catch up with the EU of 15. knowing that it holds a major card of the British budgetary rebate. but it is highly unlikely that the UK will abolish its own rebate.Report from the International Summer Seminar .. for several years we will have a major internal reorganisation. This should have been done in the 90s but the opportunity was lost and now the moment has come to show that the European Union is not ‘‘a nice weather organisation’’ as many so strongly believe. as much as it is unlikely that France would give up the CAP subsidies. The year 2006 will be the year of solving internal problems within the EU ranks. Rapporteur: Vladimir Medjak Serbian European Integration Office Belgrade. it is the British presidency. As Eric Weaver nicely said it ‘‘If it's broke. 2008. but it is already a neverending story and the opposition to its membership has always been substantial. Unfortunately. Romania and Bulgaria will have to wait for a year. until January 1. but it is yet to be seen what the UK has in mind.

.

G. H.. T. Joseph F. 95--25 (1995). Borjas. 1--25. ‘‘The costs and benefits of Eastern enlargement: the impact on the EU and central Europe’’. F. and Opportunities’’. J. 52. Bauer. & H. vol. No. 127--176.. No. ‘‘Assesment of Possible Migration Pressure and its Labour Market Impact Following EU Enlargement to Central and Eastern Europe’’. K.Bibliografija / Bibliography BIBLIOGRAFIJA RADOVA KORI[]ENIH U OVOM ZBORNIKU: BIBLIOGRAPHY OF THE WORKS CITED IN THIS COLLECTION OF PAPERS: Alendar. i J. & K.. Boeri. pp. Beograd 1999. Branislava. 1 (2001).J. The Journal of Economic Perspectives. vol. The Migration Decision with Uncertain Costs’’. Z.. Institut za javne financije. T. Fontagne. ‘‘Eastern Enlargement and EU-Labour Markets: Perceptions. No. Economic Policy. The Impact of Eastern Enlargement on Employment and Labour Markets in the EU Member States. T.. P. Zanghieri: The Impact of the EU Enlargement on Member States: A CGE Approach. Konkurentnost hrvatske radne snage. 285--304. 2002). vol. Challenges. and F. Poretes. and R. P.. L. 9. The World Economy. ‘‘A new European Realism’’. 17 (1999). Bauer. pp. 607--637.E. Lowther (ur. pp. Brenton. 21. 243 . Boeri. 2 (1994).. 2005). Zagreb 2004. 2003. Stubovi Kulture. No.). Brücker. 2. ‘‘The Economic Benefits from Immigration’’. pp. IZA Research Report. The World Economics. & P. Di Mauro. & H. vol. ‘‘Is There Any Potential in Trade in Sensitive Industrial Goods Between the CEESs and the EU?’’. Barroso. T. Baldvin. No. Brücker.. No. ‘‘Transitional Unemployment’’. F. Final Report (Berlin: European Integration Consortium. Boeri. 3--22.. 3 (1998). José Manuel. Bejakovi}. Bchir. Working Paper No 2003--10. Zimmermann. Borjas. p. in The World in 2006 (London: The Economist. R. CEPII.. 3 (1999). Jugoisto~na Evropa 2000: pogled iz Srbije. 2. G. Economics of Transition. Journal of Labor Economics. ‘‘Immigration and welfare magnets’’. pp.. (Spring 1995). (1997). No. Münchner Wirtschaftswissenschaftliche Beiträge. 24.

665--675. Foreign Affairs. ‘‘After Non and Nee. pp. European Investement Bank Papers. 38. Christopher. Part 1: Analysis (Brussels. pp. pp. Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridu`ivanje Evropskoj uniji. No. Hauke. No. pp. vol. Beograd/Zagreb 2004. 65--82. D.Bibliografija / Bibliography Browne. Industrial and Labor Relations Review. Final Report. pp. ‘‘Postcommunist Capitalism: Economy. 2003. 125--150. June 18. Coker.. M. p. 2005). P. Economic and Social Review No. Calleo. Constitutions. Craig. P. and Society in the New Europe’’.. 2001). Beogradski krug/Multimedijalni institut. 2000). Izdava~ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a. T. 14--15. C. Preston.: World Bank.. 37/24 (2005). foreign direct investemnt abroad’’. ‘‘The influence of industrial relations faktors on the U. M. Roderic H. Where does Europe go now?’’. u National Journal.. C. Studie über die Auswirkung der EU-Erweiterung auf die Beschäftigung und die Arbeitsmärkte in den Mitgliedstaaten.. J. M.. Proces evropske integracije: priru~nik namenjen poslanicima. 1--9. Dempsey. Ehrke.C. Burda. No. 1998). Beograd 2004. 3 (1998). vol. Twilight of the West (Boulder. Brücker. ‘‘Balkan leaders face warning over accession’’. 9251. 4 (July 1960). 2000). 2. 1741--1742. Casanova. Politics. 2005. The Financial Times. I. Home Office Online Report 25. 51/1 (1997). No. 244 . Volume III (Oxford: Blackwell. End of Millennium.. C. Constitutionalism and the European Union. 1/2005. Samard`i}. pp.. pp. Dustamann... 7. Fertig. Od gra|anskog prijateljstva do globalne pravne zajednice. 2003. W. M. Solidarnost.. De Grauwe. 3--17. 2 (June 2001). M. Ejdus. et. ‘‘Where is the Middle East’’. P. Castells. Anthony. 2000). Ekonomija monetarne unije. F. Burda. David. I. vol. Cooke. CO: WestviewPress. Sremski Karlovci-Novi Sad 2004.. No.. M. u European Law Journal. Crook. N. Countries in Transition 2000 (Vienna: The Vienna Institute for International Economic Studies. Doing Business in 2006 (Washington. Rethinking Europe's Future (Princeton University Press. Manuel... November 26.. 27 (1995). C.S.. ‘‘The Impact of EU enlargement on migration flows’’. al. ‘‘The Consequences of EU Enlargement for Central and East European Labour Markets’’. The Spectator.. Davison. Internationale Politik und Gesellschaft. ‘‘Brussels Bites back’’. Schmidt. Brunkhorst. ‘‘Migration and the Option Value of Waiting’’. & C.

No. 2005). Jensen. Constitutional Problems of the European Union (Hart Publishing. vol. 303--307. 21. Vesna. in: IAB-Kurzbericht 4: 1--6. 1999). Gligorov. Gimpelson. Pojam prava. ‘‘Europe's No’’. London Review of Books. Glenny. in: European Law Journal. Evropski forum. Habermas. Inventing Ruritania. L. M. Third Way (Cambridge: Polity Press. in Commentary. The Imperialism of the Imagination (New Haven and London: Yale University Press. Goldsworthy. Thon. pp. Hallet. V. Eurostat Yearbook 2004 (Brussels: European Commission. Podgorica 1994. Kaufman (eds. pp. 3 (November 1995).. pp. Constructing the European Other. Comparative Transition]. Anthony. Misha. Balkanologie. 1998). Stephan Haggard and Robert R.. 1999). Vladimir... MS Word file. No. Andrew. ‘‘Za{to je Balkan dalje od EU nego sto je srednja Evropa? Uporedna tranzicija‘‘ [Why are the Balkans further away from the EU than Central Europe. 2004). Public Opinion in the European Union. Quarterly Journal of Economics. Hart. & M. ‘‘Only in the Balkans’’. 2001). 2004). A.). A. 49. J. Hartley. Fuchs. ‘‘On the Role of Labour Market Reform for the Enlargement of a Monetary Union’’. Vesna. 2005 Annual Report (Vancouver: Fraser Institute. & S. & A. Economic Freedom of the World. 355--379. 39--45. ‘‘An Estimate of the Effect of Common Currencies on Trade and Growth’’. No. 2005). vol. H. Standard Eurobarometer No. ‘‘Nach 2010 sinkt das Angebot an Arbeitskräften’’.Fiscal and Welfare Reform in Post-Socialist Countries (Cambridge Univeristy Press. K. 40--56. 117 (2002). ‘‘'The Red Threat': Cold War Rhetoric and British Novel’’. CESifo Economic Studies. Rose. vol. 2004 annual report (Vancouver: Fraser Institute. 2 (February 2003).. Gurfinkiel. vol. III (2) (1999).). Gwartney. ‘‘Remarks on Dieter Grimm's 'Does Europe need a Constitution?'’’. J.. in Andrew Hammond (ed. Goldsworthy. et al. H. H. The Balkans and the West. Gwartney & Lawson (Ed). Economic freedom of the world. T. 1945--2003 (Aldershot: Ashgate. 9 (1999). 1. Giddens. 63/Spring 2005. pp. J. in: Janos Kornai. ‘‘The last Stop on the Orient Express’’.. 437--466. No 3 (2003). pp. E. 245 .und Berufsfrschung der Bundesanstalt für Arbeit. Institut für Arbeitsmarkt-. Frankel. J. 120/1 (2005). No. Hammond. Reforming the State -. CID.Bibliografija / Bibliography Eurobarometer 63.. ‘‘The Politics of Labor-Market Adjustement: The Case of Rusia’’. 1999.

.. Globalization in Question: The International Economy and the Possibilities of Governance (Cambridge. Vlada Republike Srbije. Socialdemocratic Alternative to Washington Consensus. Her{tel.. America and Europe in the New World Order (New York: Vintage Books. 2005. . (Cambridge: Polity Press. P. Obstfeld.Bibliografija / Bibliography Held. Robert. No. (ed. EuropeAsia Studeis.. 26. Thompson. in: D. The Sorrows of Empire (New York: Metropoltan Books. XXXIII. Migration and labour markets in Poland and Ukraine (Warsaw: Institute of Public Affairs. Beograd 2005. P.. Frankfurt-New York.. vol. Goldblatt. ‘‘Political Contract’’. ‘‘Coalition Agreements in the Federal Republic of Germany as a Juridical Problem’’. Held. Paul. Iglicka. The Global Transformations Reader (Cambridge: Polity Press.Eine Abrechnung mit den Pop-Ökonomen.. Ustav Evrope. Global Transformations (Cambridge: Polity Press. Kagan. 2004. ‘‘Political Agreements -. June 17. 2000). A. in: ‘‘Political Agreements’’. Iglicka. Campus Verlag.. Perraton. ‘‘Political Agreements’’. 2004). Hirst. Kancelarija za pridru`ivawe Evropskoj uniji. Presses de la Fondation nationale des Sciences Politiques. 2003)..A Critical Introduction’’. Global Covenant.. Helmuth Schulze-Fielitiz. 2004). Israel Law Review. ‘‘Globalization -. Hirst.). J. No. J. pp.A Necessary Myth?’’. K. International Economics (Addison-Wesley Publiching Company. str.. 2001). 246 . Ekonomska misao. P. 1999. 2004). naslov originala: Marie-Louise Herschtel. Slu`beni glasnik. Der Mytos vom globallen Wirtschaftskrieg -. Kretzmer. Of Paradise and Power. Pro{irena Evropa: ekonomske promene i o~ekivawa. Krugman. ‘‘Political Agreements’’. Chalmers. R. G. Polity Press. 52. 7 (2000). Janjevi}. No. Jovovi}. & M. ‘‘What Europe Really Needs’’. D. Johnson. P. Beograd 2005. 1237--55. 3--4 (jul-decembar 2000). Mari Luiz. Johnson. Itzak Zamir. McGrew (eds). 263--305. Held.. Ekonomski anali (april 2005). David. Nili Cohen. 2000). M. McGrew. A. Gabriela Shalev. D. L'Europe élargie: enjeux économiques. David. 4 (1992). ‘‘Uticaj Evropske unije na trgovinsku politiku zemalja u tranziciji Centralne i Isto~ne Evrope’’. vol. Kova~evi}. K. 1996). The Wall Street Journal.. G. ‘‘Ethnic Divison on Emerging Foreign Markets in Poland’’.Implementacija i harmonizacija sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoisto~noj Evropi i efekat wihove primene’’. D. Thompson. Krugman.

195--218. EMU in perspective (Financial Times. pp. June 19. (Ur. Massey. Evropsko radno pravo. No. ‘‘Reorganization of firms and labor-market inequility’’. Slobodan G. D. 237 (1987). D. Lyons. D. 26/2 (2003).. A.Bibliografija / Bibliography Lammers. Newsweek. Economist.. ‘‘Les Eurosceptiques’’. ‘‘Reform of European Merger Policy’’.. pp. Podgorica 2004. Challenges to New Democracies in the Balkans (Belgrade: Cigoja Press. vol.. Od opusto{ene zemlje do lidera na Balkanu’’. 118/24 (2005). V. K. American Economic Review. CID. 2004. Olaleye. No. ‘‘Non and the Nee’’. Lindbeck. G. Zagreb: Institut za javne financije. pp. Snower. ‘‘An Assessment of the Legislative Framework for Political Party Coalition in South Africa’’. ‘‘EU Merger Control: From Birth to Adolescence’’. R.. 246--261. Journal of Economic Perspective. S. Pantic. Nicholas. April 6. D.. November 1.J. Zagreb: Institut za javne finacije. Pretence Hall. 55--74. S. (Ed) Croatian accession to the European Union. 1999). Osniva~ki ugovori Evropske unije. V. 26--27. in Maclean's. 2 (februar 2003).).. 2003. ‘‘Unemployment and labour market Rigidities: Europe versus North America’’. 2004). and F. 247 .. EISA Roundtable on Political Party Coalitions. Slobodan G. Lopandic. Ott. Science. No. Evropski pokret u Srbiji. pp. Zagreb: Institut za javne financije. Lakicevic. 8348. Ott. 11/3 (1997). B. Lubarda. Owen. Evropski pokret u Srbiji i Friedrich Ebert Stiftung. 89--124. 2003.) Pridru`ivanje Hrvatske Europskoj uniji. (pr. Lopandic.. Weaver. pp. & D. Evropski forum. ‘‘How Will the Enlargement Affect the Old Members of the European Union’’.. 86/2 (1996). pp. (eds. str.). Simic. Bruce R.. Markovich.. Bajic. Pavlovic and E. No. No. D. Ott. D. 2004.. (Ur) Pridru`ivanje Hrvatske Europskoj uniji. K. in S. Nickell. Intereconomics (May/June 2004). Cape Town. ‘‘Le Pen's Last Laugh?’’. Markovich. & P. Beograd 2003. 315--21. 2003. Espana. ‘‘The Political and Economic Heritage of Modern Serbia: Two Centuries of Convergence or Divergence between Serbia and Western Europe’’. No. ‘‘The Social Process of International Migration’’. Levy. Markovi}. Cole. Srbija i Crna Gora na putu ka Evropskoj uniji/Serbia and Montenegro on the Road to the European Union. Lopandi}. A. K. ‘‘Gr~ka i Evropska unija. Mason Lee. K. Wole. 12--13. 2005. B.. pp.. 2003. D. 733--738. Kancelarija za pridru`ivanje EU. 12(2) (2004). World Competition No. Institutional Capacities of Legislative Bodies in Serbia and Montenegro for Participation in the Process of European Integrations (Belgrade: EMINS&OSCE. Review of International Economics. 2004).

XXXVI. Institut za evropske studije i Fondacija Friedrich Ebert. i Teokarevi}. A. Institut za evropske studije. str. novembar 2005. Karolin. 1998). Le Monde diplomatique. Raz. Constitutionalism (Cambridge University Press. Quarterly Panorama of European Business Statistics 4/2003 (Luxembourg: European Commission. ‘‘Alice is not missing Wonderland’’. PDF file. ‘‘Alice is not missing Wonderland. Prokopijevi}. ‘‘Re{ewe o obustavi izvr{ewa radwi i akata koji su preduzeti na sednici Administrativnog odbora Narodne skup{tine Repub- 248 . str. Slu`beni glasnik. Ekonomska misao. Srbija i Evropska unija.). 2005). M. ‘‘The French Referendum’’. Prokopijevi}. dva lika sveta. in. 2004). ‘‘Modelling labour market dynamics in transition economies -good jobs. No. The Journal for the New Europe. 11. Ekonomske sankcije UN. M. Prokopijevi}. 10. 33--53.. Evropska unija. Konstitucionalna ekonomija Evropske unije. Miroslav.. Beograd 2003. M. Prokopijevi}. Prokopijevi}. Pel. J. Filip Vi{nji}. C. L. vol. (ur. Beograd 1998. Centar za slobodno tr`i{te. bad jobs and on-the-job search’’. Propu{tena prilika. Steven K. The European Union Searches for a Sense of Direction’’. 354--362. 2. 2 (2000). Beograd 2002. Isti ~lanak objavqen je tako|e na engleskom u: Prokopijevic... str. 27--70. p. Report on the preparadness of Serbia and Montenegro to negotiate a Stabilisation and Association Agreement with the European Union (Brussels: EC. M. Journal of Southern Europe and the Balkans. Uvod. Ekonomski anali. 7--10. 11--18. ‘‘Wider but not Deeper. Globalizacija. 26. Alexander (ed. ‘‘On the Authority and Interpretation of Constitutions: Some Preliminaries’’.). Beograd 1998. in The World in 2006 (London: The Economist. Prokopijevi}. No. 1804--1945’’. 1 (2005)... No. p. 1--2 (2003). The eastward enlargement of the European Union’’. Centar za slobodno tr`i{te.Bibliografija / Bibliography Pavlowitch. pp. Miroslav. John. (red. J. vol.. str. M. . ‘‘Europe and the Balkans in a Historical Perspective. 3 (May 2004). No. B. Elementi mogu}e strategije. Dve godine reforme u Srbiji. No. 43. ‘‘Conditionality and Enlargement in Light of EU Constitutional Developments’’. Pe~ujli}.Kad Evropa usvaja ameri~ke stavove‘‘. Uporedna analiza i slu~aj Jugoslavije. pp. Radulovi}. Beograd 2005. Pinelli. 165.. in: European Law Journal. Miroslav.). 2005). Peet. Ramsay. in: Contemporary Review (July 2005).. Beograd 2005.

pp. 869--896.. 101 (1991). Intereconomics (July/August 2001). No. & W. H.worldbank. M. 7--8 (2000). Stark. The Journal of Political Economy. Sinn. Journal of Common Market Studies.org/files/28769_wps3104/pdf Rydeman. & G.S. ‘‘Social Union. vol. Boyer. Tr`i{ta rada i problemi zaposlenosti u Evropskoj uniji.: ‘‘The New System Commpetition’’. 768--782. 1999. jula 2002. 59 (1993). No.. 80--93. Basil Blackwell. T. str. vol. O. ‘‘Is the European Constitution Dead?’’.. Straubhaar. 1980--1985’’. 10. 2003: http://econ. 69/2002. & N. ‘‘The Costs and returns of Human Migration’’. München. Governing with Judges. L.. kojim su privremeno prestali mandati 45 narodnih poslanika’’ [U` broj 42/2002] Slu`beni list SRJ br. & M. pp. W.. Stone Sweet. pp. No. E. Convergence and Migration’’. pp. A. H. J. ‘‘Auf dem Schwelle zu einer globallen. Rutkowski. P. The Migration Theory (Cambridge. 1995. 188--194. 50/4 (2004). P.A. Schäfer. F.Bibliografija / Bibliography like Srbije. 1991). W. ‘‘The Lisbon Strategy and Business Priorities in EU--25’’. & J. Snyder. B. Institut za evropske studije. auf Wissen basierenden Gesellschaft’’. Constitutional Politics in Europe (Oxford University Press. Die Weltwirtschaft von morgen: Ein neues goldenes Zeitalter. No. Benchmark Report 2004 (Confederation of Swedish Enterprise. pp. A. ‘‘Does Strict Employment Protection Discourage Job Creation? Evidence from Croatia’’.. M. 4/2005. ‘‘A Theoretical and Empirical Analysis of Family Migration and Household Production: U. Stojanovi}. 1163-178. Sinn. CESifo Economic Studies.. Armin. Törnell. Siebert. 3 (May 2004).. Kelly.. 685--707. No. 255--256... E. Shields. 249 . H. 2000). Internationale Politik und Gesellschaft. Migration and the New Constitution’’. ‘‘EU Enlaragement. Shields. Geht den Deutschen die Arbeit aus? Goldmann Verlag. pp. in: OECD. No. br. O. Migration Types: The Role of Relative Deprivation’’. 623 (December 2001). Taylor. ‘‘Tr`i{ta rada u tranziciji’’. Stark. 57/2002 i Slu`beni glasnik RS. Schwartz. od 29.. Southern Economic Journal. 41 (2003). Ochel. ‘‘Constitution and Welfare State: Socio-Political Dilemmas of European Integration’’. H. 70 (1962). Stojanovi}. ‘‘East-West Migration: Will It be a Problem?’’. B. 2004). ‘‘Migration Incentives. European Law Journal. CESifo Working Paper. W. Sinn. The Economic Journal. Sjaastad. No.. Beograd 1997. Ekonomika preduzetni{tva.

Presentation in Workshop 13 ‘‘Designing Institution‘‘ at the Joint Sessions of Workshops of the European Consortium for Political Research. International Labour Review. No.. Beograd 2001.Bibliografija / Bibliography Stojanovi}. stakes and prospects’’. Strom. 125--139. 2002). Todorova. 1999. Economist. 2 (2004). G. Ustav Evrope. Lappeenranta University of Technology. in: Siebert. pp. (Longman. & S. vol. Kenneth ’’Globalization and American Power’’. Tomlinson. Knogler. Mohr. Law of the European Community (The Foundation Series in Law. V. 2005).. and M. 227--258. Manheim. 1999.C. Weigel. Vandamme. 7). 1995).. H. Imagining the Balkans (Oxford: Oxford University Press.. ‘‘Labour mobility within the European Union: Findings. ‘‘Efekti procesa globalizacije na tr`i{ta rada’’. Kallela. D. 4 (2000). 2004. Zakaria. pp.Ten years of transition. Beograd 2002. ed. B. in: Commentary (June 2004). No. 2003). 1. Boston/Dodrecht/London. Tsoukalis. and Wolfang C. Vincenzi. Global Corruption Report 2004 (London: Pluto press.B. D`. Filip Vi{nji}. F. Globalization and Culture (Cambrige: Polity Press. EU's Enlargement Process: Investment Climate in 10 Transitional Economies (Northern Dimension Research Centre.. F. ‘‘Immigration Policies in Europe: An Overview’’. by Marek Dabrowski and Jacek Rostovski. Muller. ‘‘Balkanländer und ökonomische EU-Beitrittskriterien’’. Kluwer Academic Publishers. (ed. Loukas. Global Corruption Report 2005 (London: Pluto press. ‘‘The Voters take their Revenge’’. June 19. March 26--31. Vajler. 1994). ‘‘The Cathedral and the Cube’’.. Migration: A Challange for Europe (Tübingen: J. Transparency International. Kaare. Südosteuropa Mitteilungen. No.. Christopher and John Fairhurst.). Transparency International. World Economic Outlook (Washington. Waltz. F. 2004). str. in: The National Interest (December 1985). Zimmermann. T. K.. p. T. Kinnunen. Maria. Vincentz.: IMF. The Eastern Enlargement of the EU. u: Newsweek. Tiusanen. J. What kind of Europe? (Oxford: Oxford University Press. 2005). 2004). Transition Report 1999 -.C. ‘‘Coalition Governance Institutions in Parliamentary Democracies’’. 145/24 (September 2005). 437--455. 1999). 2002. EBRD. ‘‘What's Wrong With Europe’’. 250 . u: Globalizacija i tranzicija. Institut dru{tvenih nauka. 8380.

.

"(082) 341.11)(082) 339.Str. -.Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. 243-250.Pridru`ivawe -.176(4-672EU:497. 24 cm Uporedo srp. Markovi} = EU Enlargement and "Western Balkans" as an Old Periphery / Slobodan G.1EU"2005/.Zbornici b) Evropska unija -. prevod.217.11)(082) EVROPA i zapadni Balkan posle velikog pro{irewa = Europe and the Western Balkans After the Big Enlargement / [urednik Slobodan G.923:061.. editor Slobodan G.Balkanske dr`ave -.Bibliografija: str.1EU(497)(082) 341.^lanstvo -.Zbornici COBISS.02(4-672EU:497. -. The Institute for European Studies. -. Beograd 061.CIP -.Srbija -. -.2005 -. 9-26: Pro{irenje EU i "zapadni Balkan" kao stara periferija / Slobodan G.Beograd : Institut za evropske studije = Belgrade .Tira` 500.SR-ID 127871500 .217. -.250 str..Zbornici d) Evropa -.04(4-672EU:497)(082) 341. Markovich].Napomene i bibliografske reference uz tekst.Integracija -. ISBN 86-82057-34-4 a) Evropska unija -. : tabele . tekst i engl.Zbornici c) Evropska unija -. -. -. Markovi}. Markovich. 2005 (Beograd = Belgrade : Dosije = Dosije).Summary.Balkanske dr`ave -.

.

ИНСТИТУТ ЗА ЕВРОПСКЕ СТУДИЈЕ INSTITUT ZA EVROPSKE STUDIJE INSTITUTE FOR EUROPEAN STUDIES ISBN 86-82057-34-4 IES 9 788682 057345 . a symbol of imperial Britain. симбол Британске империје. окружен заставама ЕУ-25 током британског председавања у ЕУ. surrounded by the flags of EU-25 during the British EU Presidency in autumn 2005. Cover photo: Marble Arch in London.Слика на корицама: Марбл арч у Лондону. у јесен 2005.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->