Др НИКО ЖУПАНИЋ

ТРОJАНЦИ И АРИЈЕВЦИ
ПРИЛОЗИ ПРЕИСТОРИЈИ И ПАЛЕОЕТНОЛОГИЈИ
МАЛЕ АЗИЈЕ, ЕГЕЈЕ И БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА
Из LXXXVI књ ''Гласа'' Српске Краљевске Академије

У БЕОГРАДУ
1911
ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
САДРЖАЈ
I. Неке важније хилотезе о народности старих Тројанаца и наше мишљење о њима.
1. Историјске и лингвистичке хипотезе.
2. Археолошке хипотезе.
II. Остеолошки остаци старих Тројанаца.
3. Офринион и његова некропола.
4. Асос.
5. Чамчалиџа.
6. Ханај-Тепе (Timbra).
а. Културни слој (В)
b. Културни слој (А).
7. Хисарлик (Троја).
с. Прво насеље (са 3000 до са 2500 пре Хр.).
d. Друго насеље (са 2500—2000 пре Хр.)
е. Шесто насеље = Хомерова Троја (са 1500—12001) пре Хр.
8. Закључци R. Virchow-a o племенској и народној припадности преисторијских
Тројанаца на основи остеолошких остатака.
III. Анатомске и морфолошке особине преисторијских Тројанаца не претпостављају
ксантдолихокефалију.
9. Корелација између физичког и језиковног идиома аријевских народа.
10. Преистoриски Тројанци нису били Аријевци већ један народ са негроидним цртама.
f. Краниолошке особине.
1

. Index cranii
. Лице.
. Трагови негроида у преисторијској Крањској, Босни и Бугарској.
. Висина раста,
Трагови кепеца у Троади и Егеји.
h. Комплексија старих Тројанаца.
i. Платикнемија и друга обележја екстремитетних костију.
IV. Закључак.

(Примљено на скупу Академије Друштвених Наука 29. новембра 1910).
Велике политичке догађаје у вези са социјалним и културннм превратима у којима је
учествовала и живо их осећала широка маса народа ова дуго памти и предаје с колена на колено
па било да су они сретни или злокобни. И судбоносне победе као и крваве погибије постојале су
епом у традицији и историји народа. Можда најзначајнији пример за то имамо у историји Грка и
Срба, наиме, у тројанском рату и битки на Косовом Пољу 1389 године. Ретко је који народ тако
запамтио и величанствено опевао као што су Грци тројанску равницу и Срби крвљу натопљено
Косово Поље.
Тројански рат није истина забележио ни један савремени хроничар,1) али је народ очувао
спомен о њему традицијом, завијеном истина плаштом фантазиje који ките песнички украси, али
у којој се ипак без сумње крије језгро истине — један знаменити историјски преокрет. Тај догађај
значи по свој прилици победу Јелина над аутохтонима који су стајали на путу њиховој
политичкој експанзији у североисточној области Егејског Мора, а на почетку јелинске историје.
) У другој половини друге и почегком прве тисуће пре Хр. постојало је истина ''хетитско'' писмо у
Малој Азији, а ''критско'' (''минојско'') у Јужној Јегеји где читаве архиве земљаних плочица садрже
можда и забелешке о Тројанском рату, али ови споменици до данас још се нису могли прочитати.
Без обзира на то да ли ћe ce ови споменици прочитати, било можда у најскоријој будућности или
никада, наука се мора служити оним средствима која јој стоје на расположењу.
1

На основу генеалошких предања, краљевских листа и др., што је с једне стране везивало
тројански рат са следећим столећима, а с друге стране додиривало прве историјске догађаје
потврђене писаним изворима, покушали су александријски научници да утврде које су године
Ахејци разорили Илион. Ова година донекле била је ером и полазном тачком за ориентацију у
грчкој историји. Екстремна разлика у одређивању те године од стране поменутих научника била
је 263 године; ако истина лежи по средини, разорење Илиона извршено по Тимеју 1334 1) по
Coсибијосу2) 1171 год. пpe Xp.) падало би у годину
(1334 + 1171) / 2 = 1253/2 пре. Хр.
У овоме питању највише признања и вероватноће постигао је математичар Ератостенес3)
који је. овако рачунао (Clem Аlех. Strom. 1, 21, § 138: '
,  ',
         
 ' , — а то би
значило за пад Троје годину 1183 (или тачније 1184/1183) пре Хр.
1

) Timaeus, trg. 153 (FHG = Fragmenta historicorum graecorum I,

2

стр. 232, ed. C. et. Th. Mulleri, Parisiis 1874.
2
) Sosibius Laco,  frg. 3 (FHG II 625).
3
) Наведено у делу: Pauly-Wissowa, Realencyclopädie du claasischen Altertumswissenschaft, I, стр.
620.

Један од најбољих модерних представника грчке историјографије J.Beloch4) изјављује
одсудно да сви напори око истраживања историјског језгра у Илијади остају празно нагађање,
пошто нема писаних извора за доба постанка грчких епова. Мишљења смо да Beloch нема права
кад у своме хиперкритицизму негира вредност народној традицији и грчевито се држи само онога
што је остало само у савременим писаним изворима. За преисторијско доба, доба непосредно пре
писаних извора, сасвим је природно да. буде другачији метод испитивања јер су другачији и
извори за то доба (археолошки и антрополошки материјал, начин живота савремених
примитивних народа, што све треба, што је од особите важности, умети довести у везу са
најстаријим писаним изворима у колико ови рефлектују на минуло, преисторијско доба). Онде
пак где се мора наслућивати, пипати по тами и полутами и рачунати са вероватноћама мањег или
већег степена о апсолутној тачности не може бити ни речи: међутим душевној потреби за
сазнањем, за коју и вероватноћа има своју вредност, ваља одговорити. Тако гледајући на
историјско односно преисторијско испитивање, и при тумачењу народне традиције о тројанском
рату и његовом хронолошком одређивању дабогме да се мора задовољити и приближним
констатацијама.
4

) Julius Beloch, Griechische Geschichte. Bd. I, стр. З. Штрасбург 1893.

Као што смо напоменули почетак историје јелинског народа, коме припада и тројански
рат, у опште је таман; домаћих забележака за сада нема, а ни оријентални народи нису нам
забележили ништа о томе рату, ма да би се то могло очекивати јер је код њих било писмо у
употреби давно пре доласка Јелина на Југ. Прва дата из грчке историје које сматра грчка
историјска наука за поуздана доста су позна. Из асирских клинастих натписа дознајемо тек за
VIII век пре Хр. да су Јелини тада били већ насељени на Кипру и тек за VII век може вредити
помен Јелина (Javan) у Библији.1)
) X, 12 : '   '
. — J. Beloch, op. c. стр. 2
1

Додуше узима се као вероватно да су Грци имали још у IX веку своје писмо, али први
грчки натпис очуван је тек из VII века запаран на једној шољи из Дипилона у Атини. Утврђено је
и то да су Илијада и Одисеја биле познате песницима Архилоху и Тиртеју у VII веку пре Христа
што значи да су могле бити испеване најдоцније у VIII веку. На тај начин док традиција није
забележена, чувала је спомен о Тројанском Рату највише 500, а најмање 300 год. Међутим настаје
питање да ли може традиција чувати успомену на један догађај кроз време од читавих 300 до 500
година и да ли имамо другде пример за објашњење тачности поступка Ератостенова при
израчунавању године пада Троје. Требало би да из историјског доба познајемо извесне појаве из
живота једнога народа које би приближно одговарало стању ствари у грчко херојско доба. У томе
правцу не треба нам далеко ићи; баш у историји и животу Срба после пада под Турке могу се
наћи примери за то како се односи, народна појезија према историјској стварности.
Најпре ћемо навести неколико примера народне традиције код Грка а затим код Срба. Код
Грка очувана су нам генеолошка предања неких краљевских династија и племићких кућа у
малазијским колонијама. Хекатеус из Милета (око 500 пре Хр.) водио је у шеснаестом пасу
порекло од једнога бога 1); и пошто он рачуна генерацију по 40 година у овакоме случају треба да
је први познати Хекатејев предак живео (500 + 40 x 16 = 1140 пре Хр.) у XII. в. пре Хр. Грчки
лекар и природњак Хипократ са острва Коса (рођен 460 пре Хр.) био је у стању од Асклепијоса
3

листа свештенице Посејдонова храма у Халикарнасу и ишла је до Теламона2). trg. 1) која је постала почетком XIX.. као што рекосмо. наиме. па чак и о паду Цариграда који се у народној традицији показује у исто доба: Потекошe хоџе и ваизи Донесоше књиге инџиеле. Што се тиче историјског елемента у Хомеровим епима. c.  .3) ) Herodotos. ctp. ''Константина на сред Цариграда ''Украј Шарца украј воде ладне ''И Лазара на пољу Косову!'' Народна традиција. као што је то случај у областима патријалхалне културе. в. 1 Пре него што наведемо сличне примере из српске традиције. не узимајући у обзир Асклепиоса и његовог сина Падалејноса који су били божанства. Међутим историјско језгро је потпуно очувано. '  '   '. 52). II:  'en  .     ' . 9. Овакав прекор не би био оправдан. држи оба догађаја.. и да је оно могло утицати на одржавање и садржину традиције. Књиге гледе грозне сузе роне Дахијама овако говоре: ''Турци браћо.' '.) у XII век. Шлиманова ископавања поред осталог најбоље су показала колико су на истини била заснована места која су га упућивала да потражи некадашњу Троју на речици Скамандри у Троади. Beloch. Постојала је нпр. в. (F H G. за истовремене и између оба тих догађаја и буне на дахије ставља размак од 500 година. Beloch. op. .страна 9. Као што показује следећи одломак народне песме „Почетак буне на дахије". пре Хр. треба да се оградимо од евентуалног прекора: да је после пада Срба под Турке било писмо у употреби. место борбе Косово Поље. 53. c. ' ". У Аргосу пак чувана су до историјског доба имена и године времена службе Хериних свештеница које су набрајане негде од XIII. јер ако је какав калуђер можда знао писати и читати. српска песма је дуго чувала спомен о катастрофи на Косову Пољу. — од народне појезије пак и не може се очекивати утанчана хронолошка тачност. то је зацело било без каквог особитог утицаја на памћење пасова у појединим херцеговачким и црногорским планинама.  '     . у овој и другим песмама о боју на Косову. I.. — J. ''Ев' од онда пет стотин' година ''Тад је српско пропануло царство ''Ми смо онда царство задобили. њен исход итд.  . 3 ) Hellanicos.набројати 18 познатих својих предака: почетак генеолошки опет (пада 460 + 33 •33 x 1б = 1132 пре Хр. 2 ) J. пад Цариграда и битку на Косову. док у ствари приближно временско растојање тих догађаја јесте од прилике 400 година.     '. ''И два влашка цара погубили. '  ' :   '    . све седам дахија! ''Вако нама инџеели кажу ''Кад су'наке бивале прилике ''Виш' Србије на небу ведроме. Особито су пак грчки храмови чували генеолошке листе свештеника које су водиле далеко у прошлост. сукоб двају царева Мурата и Лазара. Баш у оним областима где је писменост проширенија и културни ступањ нижи губи народна традиција своју свежину и у народним масама не води се рачуна о пореклу родбине. op. 4 .

. Српски етнографски зборник књ. 1 Породица Бољевића5) рачуна 17 пасова до „Брата". XII. 392. за породицу Капоре се прича да се пре Турака доселила из Старе Србије у Херцеговини. 3 ) међутим и по традицији тога племена низ пасова братоножићских брастава и породица води у XV. Академије). Старе сеоске породице у Херцеговини. На основу изложеног. веку. IV. стр. Српске народне пјесме. а 20 пасова до Ђурђа Бранковића. век. 2 ) Јефто Дедијер. у опису Скадарског санџака и Станоју Радоњина као братоношког главара. једна породица овога братства (Прогоновићи) набраја 17 пасова 4) до „Брата". (Насеља српских земаља књ. (Насеља српских земаља. Државно издање. c. VI. 4 ) Idem op. особито кад се тиче генеолошких предања. нама је тако мало сачувано од античке литературе да незнамо шта је још све могло Ератостену при израчунавању стајати на расположењу. Гласник Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини. 152—161. беспредметно је у овоме случају истраживати1). 5 6 ) Idem ibidem ) Idem op. 1614. У Херцеговини нпр. 3 ) Јован Ердељановић. заиста се спомиње у Жичкој повељи име Капор 2). имали бојеве са аутохтонима у Троади. века (1904 —12 х 25 = 1604). по Дедијеру. се нећемо удаљити од историјске истине ако узмемо да су Ахејци продирући на северо-исток егејске области око 1200 пре Хр. Београд 1909. књ. Навешћемо још један пример који показује како се традиционална генеологија готово подудара са писаном историјом. што би одвело у почетак XVII. Српски етнографски зборник књ. стр. стр. (1904 — 17 х 25 = 1479). и ако за један пас узмемо овде доба од 25 година. Сарајево 1907. има данас породица које причају2 да им се породица доселила из овог или оног краја ''прије 500 година'' или ''у вријеме турског освојења'' или „прије 350 година" или ''прије 300 година'' или ''прије 130—150 година'' или ''кад су Турци протерани из Мађарске'' итд. год. што води. ) Вук Стефановић Караџић. века. Ердељановићу Црногорско племе Братоножићи први пут се помиње у историји у XV. нарочито пак у погледу досељавања породица и памћењу колена. Братоножићи — племе у црногорским Брдима. којом би приликом била и Троја разорена. Херцеговина — антропогеографске студије. VI. и у толико морамо бити мање скептични у овоме питању. На пр. 121.). 5 .Народна традиција у невезаном слогу очувала је минуле догађаје са још више реалних елемената у погледу историјских догађаја. Малешеваца. c. 2 ) Idem у истом делу аа стр. Дедијер проверавајући традиције херцеговачких породица Предојевића. XII. мислимо да. стр. ) Idem. На тај начин могао се и Ератостен послужити народном традицијом као подлогом при израчунавању године пада Троје. XIX. Поред тога. Из наведеног видимо да један народ може предањем сачувати успомену на догађаје из прошлости од 300—500 година. 458. И заиста Марјан Грбичић Бољица спомиње год.6). стр. ако на горњи начин рачунамо. Нпр. 120. уредио Јован Цвијић). нашао је да имају историјске суштине и да се прилично подударају са писаним изворима1. 451—538. 496. Српске Краљ. 1 Антропогеограф Ј. и др. Београд 1896. По Ј. на почетак XV. 391—393. Да ли се то десило неку деценију раније или доцније. онда памти она своје претке репродуктивно до 1479. Веоград 1909. књ. У братству Бољевића у Пеловом Брду у Црној Гори сматра се за претка Станоје Радоњин који би према тој домаћој традицији живео у дванаестом пасу од данас (Ердељановић је испитивао Братоножиће 1904.

Није се чудити према томе што је поред других питања која су проучавана при испитивању ових епова. који су као културни слојеви постали у већим или мањим временским размацима.) Ово наше тумачење које базира на тумачењу народне традиције и генеологије готово се поклапа са најновијим резултатима о добу трајања критско-микенске културе на основу критичног испитивања археологије и оријенталне историје. у толико они више драже испитивалачки дух научника.Полуострва. Hahn. Архипелагу. на другој страни опет тражи реалности и истине тамо где се ова крије под плаштом појезије и фантазије. Ово подударање Фименових резултата са нашим погледима тим више пада у очи што исти одмах у уводу своме делу (ор. Ово уверење потврдила су доцнија ископавања и открића која су постала ером. дефинитиван инвентар. Многи историчари и Филолози наотојали су у XVIII. на чијем решењу нека је допуштено да се и од стране науке Југословена нешто допринесе. Данајце (Danan) што би сведочило о присутности Јелина у Јелади и Егеји већ у то доба. G. Интезивност ове тежње у толико је већа у колико се опевани догађаји губе у даљој прошлости. у колико их скрива гушћа магла прошлости. 1. Synchronistische Tabelle mit Index) одредио ) je годину 1850 као доњу хронолошку границу микенске културе на Криту. славни стратег грог Н. Schliemann1) отпочео је своје раскопавање 1870. распоред и опис остатака материјалне културе дао је Hubert Schmidt3. грчком копну и западном приморју Мале Азије.) пориче историјску вредност преобраћања генерације у утврђене бројеве година — као што то чини Ератостен. 1 Ово изгледа у толико вероватније што Јелини у доба осме године владавине Рамзеса III. Године 1864. поставши на тај начин један општи проблем. G. год. Dörpfeld 4) дефинитивно је утврдио девет оваквих културних 6 . већ ћемо одмах приметити да су они истраживачи ударили правим путем који су снабдевени лопатом и будаком потражили место старе Троје да би открили остатке људи и културе коју Хомер опева. Већ H. Н. што значи наблизу у доба које Ератостен узима за пад Троје. Лајпциг 1901. познати албанолог Ј. предузео је Ј. Његово дело продужио и критички допунио Wilhelm Dörpfeld2). Kiepert. да би предочили начин живота Грка и Тројанаца. v. и XIX. Curtius. Diedrich Fimmnen (Zeit und Daner der kretischmykenischer Kultur. Ову узвишицу са дивним изгледом на тројанску равницу и на оближње море са острвима посетили су доцније у Х1Х. показују жив полет освајачке експанзије. особито проблем историјске истине и реалне подлоге у њима интересовао науку свих културних народа. Moltke. сеобе итд. Довољно је познато од коликог су васпитног утицаја били Хомерови епови на живот Грка и Римљана. пре Хр. E. и настављао га с прекидима до своје смрти. чудновата је природа душе човечије. На једној страни тежи да појезијом глорифицира реалност тј. с. год. ратове. Leipzig 1909. Нећемо набрајати овакве радове писаца старе школе. Schliemann разликовао је на Хисарлику више насеља. веку да проникну у историјско позађе Хомерових епова.. 2 ) Н 104 = Fritz Hommel. века тражио је Троју Француз Lechavalier изнад села Бурнабаши у долини Скамандра. око 1200. Крајем XVIII. постали блиски суседи Троаде. веку Н. Заиста. египтолози наиме наводе (H 104 2) међу поморским народима које је силом одбио од својих северних граница поменути Фараон. v. Heinrich Schliemann разгледајући у исто доба споменуто узвишење. политичке догађаје. али ни до данас не престају важити не само као узорна васпитна лектира него и као образац савременој епској појезији. стр. Hahn чак раскопавања код Бурнабаши и открио неке остатке зграда и предмета. стр. Geschichte des alten Morgenlandes. као становници трупа Балканског. W. њихову духовну и материјалну културу онога доба. Сви су ови мислили да је овде постојао Пријамов град. већ да је она постојала на узвишењу Хисарлику које је ближе морској обали на месту где се сучељавају долине река Скамандра и Симосиса. дошао је до уверења да се овде не крије стара Троја. 104. у толико пре. што су ови.

Heinrich Schliemann's Sammlung trojanischer Altertümer. ну они узимају обрнут правац тог ширења него што то чини S.). 3 ) Hubert Schmidt. решење оваквих питања врло је тешко и компликовано. затим грчки Илион као осми слој (700—0 пре Хр.слојева и одредио им релативну старост. 3 ) Милоје М. Када би се. Sophus Müller1) и његови једномишљеници заступају теорију да је ток европске културе ишао од југоистока према северу и северозападу Европе.—Idem. које представља један преисторијски град (можда 2500—2000 пре Хр. Берлин 1902. 6). јер као што смо споменули потпуно недостају писани извори из доба преисторијских тројанских слојева. ) Hubert Schmidt. У томе културном погледу Троји се приписује главна улога. аналогије између преисторијске Троје и Дунавске Долине и у опште западне половине трупа Балканског Полуострва. Између II. да утврди ко су били носиоци културе у разним културним слојевима на Хисарлику. Египћани и др. Наведена хронолошка и стратиграфска подела тројанских насеља служи као подлога при датирању преисторијских налазака у Грчкој а особито у средњој Европи у колико се дају констатовати некадашње културне везе са Тројом. Тако. а поред тога нађени су сем монохромог сивог посуђа (од Schliemann-a ''лидијским'' надвато) и фрагменти микенске керамике. какви су били у физичком погледу. 4 ) Wilhelm Dörpfeld. Лајпциг 1881. Васић. 31. Troja und Ilion. Штрасбург 1905. исто тако није нам се очувао ни језик старих Тројанаца. од увек плавили један другога и због тога су састављени из хетерогених етничких елемената у физичком. стр.. При свем том ми смо се одлучили да овом својом расправом нонова покренемо питање о етничкој припадности преисторијских становника 7 . Тројанска палеоетнологија има задаћу. која припада другој половини друге тисуће пре Хр.) римски Илион (од прилике 0—500 по Хр. 153. и VI. Troja and Ilion. којим су језиком говорили и где би им се међу народима могло евентуално тражити ближи или даљи сродници. У овоме слоју могле су се распознати основе храма и мегарона. али несумњиво највише је успело археолошко испитивање. Васић3) истичу културне сличности. Ergebnisse der Ausgrabungen in den historischen und vorhistorischen Schichten von Ilion 1870—1894. Ilios. која су својим остацима творили слојеве 3—5 (можда 2000—1500 пре Хр. Нарочито Hubert Schmidt2) и Милоје М. При решавању тројанских проблема особито избијају на површину питања ко су били становници Троаде по пореклу.). Београд 1909. Müler. Heft. (SA aus der Zeitschrift für Ethnologie. 148. утврдила народност носиоца културе једног или више насеља могло би се донекле закључивати и о кретању и сеоби народа. ) Sophus.4) 4 ) Упореди дело : Нико Жупанић. ) Wilhelm Dörpfeld. 1 2 Из овога што смо до сада изложили о Троји и тројанским питањима види се како се свет и наука интензивно и многострано интересовала Тројом.). погодним решењем тога задатка анонимна и мистична преисторија добила би барем полусветлост праве историје. 1 2 Друго насеље (2. ) Heinrich Schliemann. Атина 1902.). Troja — Mykene — Ungarn. стр. јер су народи. Лајпциг1884. а најмлађи (9. нису оставили што записано о старим Тројанцима. Берлин 1904. а ни стари народи као Асирци.) представља једно неоплитско насеље (можда :3000—2500 пре Христа).) сматрао је Schliemann погрешно за Хомерову Троју [одприлике 1500—1000 пре Хр. Београд 1906.. Troja. етничком и културном погледу. Мисли о физијоетнологији. а у доба од разорења Илијона од Ахејаца па до ере римских царева падају остаци двају предгрчких насеља као седми слој (1000—700). Die Urgeschichte Europas. Најстарији (1. Прилози ка решавању тројанских проблема. Müller. Истина. насеља постојала су три преисторијска сиромашна села.

Израз Индоевропљани мислимо да није ни практичан. највише помоћу природних наука. анатомије и морфологије човека. који су настојали да се израз Аријевци замени изразом Индогермани више да би одговорили своме болесном националном осећању него ли тежњи за што већом егзактношћу у науци. Auflage. I. међутим. Geschichte des Altertums. и најзад у трећем изнећемо наше сопствено мишљење о приказаном материјалу и синтезу наших погледа и закључака.ј. с те северне стране доселили су се на југ. стр. Питање. Даље. етимолошки пак он још можда крије обележје једне њихове физичке особине која је првобитно врло вероватно била заједничка свима народима те породице и маркантно их разликовала. Историјске и лингвистичке хипотезе. 11. занимало је науку више пута. На тај начин показаће нам се у другој светлости хипотезе о пореклу извесних појава у материјалној тројанској култури. којој су народности припадали стари Тројанци. од алофилних суседних раса. изразом Аријевци обухваћени су сви народи наше велике језиковне заједнице. имена „Индоевропљани" и ''Индогермани'' вештачка су и плод спекулативне лингвистике. II. о њезиним творцима и носиоцима. ни тачан — како у погдеду на садржину тако и на обим појма. Bd. а одатле је затим потиснут највише упливом Германа. 1 Напослетку тим именом сами су се називали неки аријевски народи у старо доба.—M. органски стоји у вези са носиоцима тога имена. као и о правцима ширења и разношења исте ка северо-западу источном половином трупа Балканског Полуострва. као што ћемо се доцније уверити. да нису били Аријевци. 1. у првом реду Хомер и Страбон. 59. cip. којим се срествима до сада у историји или никако или са слабим успехом служило. У крупним потезима речено Троада ( 1) је захватала малоазијско полуострво између Хелеспонта. у другом делу позабавићемо се описом остеолошких остатака старих Тројанаца. јер и данас имамо примера где се по једном племену назива цела језиковна заједница. Неке важније хилотезе о народности старих Тројанаца и наше мишљење о њима. Напослетку сматрамо за потребно да објаснимо зашто у расправи употребљавамо израз Аријевци1) а не „Индоевропљани" или ''индогермани''. лингвисти и археолози. Адрамитског залива п планине Иде ( 2) " 3). њиме су се бавили историчари. I. и сви су сваки на свој начин покушавали да дођу до жељеног циља. био би неуместан јер је ово име било проширено и код других аријских племена. Eduard Meyer. Неколико вести о Троади и Тројанцима оставила нам је античка литература. што 6и ишло и у прилог теорији да Аријевци нису постали -на југу већ на северу од еуразијског бедема који чине планине Алпи — Карпати (?) — Балкан — Јаила — Кавказ — Елбурс — Хиндукуш — Памир . Indogermanische Sprachwissenschaft. Подробно о значењу и распростртости имена Аријевци говорићемо другом приликом. У суштини решење нашега задатка било би одговор на питање: јесу ли били становници најстаријих културних насеља на Хисарлику Аријевци или не? Ми ћемо изнети разлоге који ћe негативно одговарати на ово питање т. 8 . До пре једно два деценија овакав је израз и у науци употребљаван. 2 Häfte. 759).Троје и то. Лајпциг 1903. =. како је то иначе уобичајено у модерној науци. Први део наше расправе садржаће критички преглед до сада постављених хипотеза о нашем питању. ) Приговор који би нам се због овога могао учинити од стране оних који у науци под Аријевцима гледају само индоиранска племена (Rudolf Meringer. име пак Аријевци има за собом традицију која води у далеку давнину и тако рећи. па и да није било ипак би оно могло бити колективно име. Штутгарт 1909.

3 ) Ilias. 20... VIII. VI. 73. XIII. . 38. град:  4).. Тимбриос ( 6). XIII. 8 ) Ilias. 312. XXI. XIII. Ilias. Троада је се простирала на североисток до реке Ајзепа. ) Ilias. 6 ) Strabo. Ta племена су живела под својим племенским главарима који су били подчињени врховној власти у Троји. 598).2 (581):     Meђy становницима Троаде () разликовали су стари писци више племена као на пр. 774. 1. — Strabo. 8 ) Ilias. I. 35 (c. 1. 1.. 74: . Карезос ( 10). I. 840—843. 5 ) Ilias. ХШ. XII. 7 ) Ilias. 819:  '. XX. 21. XIII. 9 ) Ilias. XII. 84-86. 9 . 397: '  6 ) Ibidem. 614). 1 (c. 1. II. V. 1 ) Ilias. 5 ) Ilias. -20... Geograph. 13. XIII. 34. (c. 7 ) Ilias. 9 ) Ilias. 581). 215-218:  '  ''' 3 ) Ilias.. Симоеис ( 5). Резос ( 7). 20. XX. 612). 21. . 621). 10 ) Strabo. 1 ) Strabo.. 37.. 170.. XII. Граникос ( 11) сачињава пластику и условљава друге физиографске особине ове земље. 2 ) Ilias. 398. XII. Geograph. 87. Лелеге  3). 11 ) Ilias. 4 ) Ilias. II. 2 Да се по Страбону прецизније изразимо. Geograph. XXI. VI. Ajзепос ( 8) Родиос ( 9). Киликијце5) градови:  6)  7)  8) Пелазге  9) (град 10). (c. — Strabo XIII. XII. на југу до реке Каика и била је подељена на осам или девет мањих области. 10 ) Ilias. 62 (c. Дарданце  1) (град  2). 35. 4 ) Ilias.која својим огранцима и рекама: Скамандар ( 4) ).

dass wir von einem phrygisch-thrakischen Sprachstamm reden können.    '      Ma да je P. По народној традицији имала је Електра. зашто би се требало чудити Тројанцу Анхизу. стр. Гетинген 1896.2) каже: ''Glücklicherweise bietet uns die Sprache die sicherste Gewähr für den Zusammenhang der Phryger und Thraker. да је морала бити велика разлика у говору старих Тројанаца и Фрижана и да оно објашњење Фрижанске краљевске кћери говори пре у прилог томе да Тројанци нису били аријског порекла. да су били дакле Аријевци а да су се разликовали само политички и по имену. Einleitung in die Geschichte der griechischen Sprache. Она вели да је имала једну Тројанку за дојиљу и да је од ње научила тројански. Можда садржи и један од Аполодора саопштени мит 1) историјску суштину о етничкој припадности древног становништва Троаде. онда изгледа да су Фрижани и Тројанци били несродни по језику и онда долази гледиште модерне палеолингвистике у сукоб са природним тумачењем наведеног места у химни Афродити. Кад су дакле трачански и Фрижаноки до замене слични и кад на тај начин тројански језик чини тако рећи прелаз неразумљив за Фрижане. Из свакодневнога искуства зна се. Hirt. кад на пр. стр.У Хомера налази се и једно место. Kretschmer-y било познато ово место и ма да се њиме позабавио. у химни Афродити. да се српски. Од Троје пак до Фригијског центра није ни толико колико од Београда до Љубљане. ипак му није сметало да каже да су Тројанци и Фрижани били врло сродни по језику и култури (К 182— 183)1). чак Фрижани.'' 2 ) Herman Hirt. Ако би били Тројанци припадници трачко-Фрижанске групе или. а исто тако разумљиво је у упоређеној палеолингвистици. 1 Ми пак тумачимо дотично место у химни друкчије. према античким трагичарима. и ако су им Тројанци ближи суседи од Трачана. које донекле осветљава језиковне односе између Фрижана и Тројанаца. Отуда је разумљиво када Страбон идентификује Фрижане и Трачане. јер још није било далеко доба њиховог разиласка из заједничке домовине. већ од прилике колико од Београда до Загреба. 182—1831. ) К = Paul Kretschmer. Die Indogermanen. наиме. ако су Фрижани и били Аријци. кћи 10 . шта више чак са северо-словенским народима могу се Југословени споразумевати не учећи језик један другога. хрватски и словеначки сељаци на вашарима и саборима у Карловцу и Загребу без тегобе разговарају и споразумевају међу собом. што се данас у науци као посигурно узима. Н. које модерни „индогерманисти" узимају око 2500 или 2000 године пре Христа. Ево разлога. ако му једна Фрижанка разуме језик и зашто би овој требало да га учи! Да је Кречмерово тумачење нетачно може нам послужити један пример из наше садашњости а из југословенских земаља. der so eng ist. На том месту прича песник како је се богиња Афродита у лицу Фригијске краљевске кћери приближила Тројанцу Анхизесу и нашла за потребно да му објасни зашто она као Фрижанка разуме његов језик. 132. Прво морамо узети аријске народе у доба микенске културе као врло сродне.

Дардан пак сазидао је град и назвао га по себи Дарданос а по смрти његовог таста и цела је земља добила име Дарданија. По овоме владаоцу добили су становници име Теукри. напусти домовину на острву Самотраке и дође на малоазијско копно. син реке Скамондра и идејске нимфе. Ипак би могли сматрати као историјску суштину ових античких писаца да су се непосредно пре и после тројанског рата вероватно вршиле миграције.). 1 (FHG.2) 1 ) Apollodorus. Покоривши Трачане прејурили су преко Балканског Полуострва на западу до Јонског Мора а на југу до реке Пенеја. 12. ожалошћен смрћу свога брата. Дардан пак. 20:   "  '  С погледом на порекло Теукра прича елегичар Калимах1) (VII. веку пре Хр. Првог је убио гром. у V. и то пре споменутог догађаја.48 (c. Теукрос је усинио Дардана и дао му за жену своју кћер Батеју и уз то део своје земље. ХШ. VII. 1 169): '''    ''     Herodotus ''  ' ''   Још у доба Херодотово. који су били према народној традицији прешли пре тројанског рата заједно са Мизима из Мале Азије у Европу. да су они пореклом са Крита и да су назвали највишу планину у Троади Идом према планини истог имена у својој старој домовини на великом острву. geograph. — Јасиона и Дардана. у правцу из Мале Азије у Европу а после обрнуто са Балканског 11 .Атласова два сина са богом Зевсом. Од Аполодора исказану традицију подупире и Херодот пишући поводом отмице Јелене о становницима Троаде као о Теукрима. 1. јер сами себи противурече и побијају један другога. III. сматрали су се становници града Гергитес као заостаци оних старих Теукра. 604):  () '  '    " 1 Већ само оволика различита мишљења о Теукрима код античких писаца показује како не могуће оријентисати се и утврдити ко су били стари Тројанци по своме пореклу и језику. Herodotus. кад се из љубави према богињи Деметри огрешио насиљем против ње. ) Strato. век пре Хр. где је владао Теукрос.

док Теукре и тројанске Дарданце сматра за малоазијске аутохтоне. Die alten Thraher I. I. k. као што смо казали. 15. . год. Akademie der Wissenschaften.4) 3 4 ) W. 14. Die alten Thraker I. Tomaschek. народ . у близини реке Кубана. тројанског насеља (микенска Троја) у време пре 900. ) W. Tomaschek. Tomaschek. Штрасбург 1905. а тај рат био је по свој прилици око 1200. него каже о њима да су били са онима ''engverbunden'' и да су се били очували остаци 12 . Tomaschek признаје. пре Хр. дакле свакако и илирско племе Дарданци — населили тек око 900. '3) W. као доцније Бизант и Цариград на Златноме Рогу. год.. 26. како је тешко позитивно утврдити какве су народности били Дарданци и Пеонци.3) 2 ) Wilhelm Tomaschek. Hirt кад тврди да су се Илири. W. I. које су антички писци доводили у везу на једној страни са Тројом. Песнику је познат само саламински стрелац . 12. (Sitzungsberichte der k. а мање је вероватно и у Пеонији на Балканском Полуострву.Полуострва у Малу Азију. а не обратно. Die indogermanen. колевке Аријеваца. са престоницом Миниза у Орхоменосу на Копајском Језеру. cip. према процени археолога и историчара.1) W. Bd. Tomaschek. На мореузини која раставља Малу Азију од Балканског Полуострва играла је том приликом Троја. Die alten Thraker I. пре Хр. Према неким саопштењима Пеонци су довођени у везу и са пелазгијским племенима Алмопа ('') који су живели у македонско доба као суседи Пелагонаца у данашњој могленској области и држали градове . 3 ) W. који су били ) Herodotus. ) W. 13. Ова последња претпоставка по нашем мишљењу тешко јe вероватна и не може тангирати становништво Хомерове Троје или чак ранија времена. Беч 1893. вели речени писац. који је био ваљда курдиског порекла. претпоставља да су Дарданци дошли у Европу из Мале Азије. Tomaschek нагиње на основу тога мишљења да су били Пеонци пелазгијског порекла. репрезентант тројанског или теукриског елемента на Кипру. као природом утврђени град и јак културни центар на огранку Иде. Одлични представник историјске географије H Kiepert не сматра Тројанце за идентичне са Теукрима. пре Хр. а на Балканском Полуострву.  . ако је у праву Н. на Балканском Полуострву. CXXVIII. У оваком случају пада разорење је VI. 153. на другој страни пак. на западноме пак Кавказу. У следећем изнећемо нека историјско-филолошка тумачења античких извора. Die alten Thraker I. било је раширено у Малој Азији. 26. јер Хомер нигде не спомиње ни тројанских ни мизијских Теукра. Tomaschek. год. I. 4 можда сродни са Черкезима (). 189:   . Die alten Thraker. 5 ) Hermann Hirt. 5) Грчка традиција пак помиње Дарданце у Троади већ у доба тројанског рата и пре. 13.2) 1 2 ) W. . по генеолошким односима. велику улогу. Херодот4) спомиње један народ  на Гиндесу.    . Tomaschek 2) сматра име Теукри за карски изговор народног имена . За случај пак да су били тројански Дарданци у сродности са илирским народом истог имена. Die alten Thraker I. Име .

in der fruchtbaren Peneios-ebene. ) H. сачувале су се старокападокијске речи. 4 5 ) H. већ да су присвојили обале њихових земаља туђи народи. diese Pelasger für etwas anderes zu halten als für einen griechischen Volkstamm. ) Наведено у чланку: W. so möchte ich jetzt die zweite für wahrscheinlicher halten. да нису били никад поморски народ. 3. издање): ''Aber in Wirklichkeit hat das Urvolk der Pelasger niemals existirt. Док су ова два народа била насељена у центруму Мале Азије. аутохтони су држали високе азијске области у Арменији и на периферији малоазијског полуострва: они нису били ни Семити ни Аријевци већ су били могуће сродни са кавкаским и субкавкаским племенима и сачињавали с њима једну језиковну групу 4). Меуеr не негира тако одлучно Пелазге као у претходном. и да су дакле припадали аријевској раси. нарочито у тешко приступачним пределима Понтијских Планина и Тауруса 5). 687).'' (M. 1 2 ) Heinrich Kiepert. Lehrbuch der alten Geographie. тврдећи да Пелазги као један пранарод нису никад ни постојали.теукриског или дарданског народа у долинама Граника и Ајзепа као и градовима Гергиза и Скепсис под својим кнезовима чак до персијског освојења. Lehrbuch der alten Geographie. Sitzungsberichte der anthropologischen Gesellschaft in Wien. Sаусе. 90. Bd. Мизима и Трачанима каже Kiepert. leibhafte Pelasger hat es nur in Thessalien gegeben. I. Lehrbuch der alten Geographie. Bd. Die Urbevölkerung Kleinasiens. нарочито бројеви који су били својствени старо ''малоазијском'' језиковном елементу: longir — шест. 13 . стр. Меуеr 3) за продукат фантазије. Schliemann-a пише А.1) O суседима Тројајанаца Фрижанима. ) Eduard Meyer. могли би Грке Агамемнонова доба и поданике Пријамове поздравити као браћу по крви и језику. Према саопштењу Karolides-a у дијалекту Грка из Кападокије и из предела Фараш јужно од Антитауруса. danjer (tsankar) — девет1). јер тамо спомиње Хомер Пелазге око Антандра. 107. Lehrbuch der alten Geographie. ХII. каже А. Wenn ich früher geneigt war. mich für die erste Alternative zu entscheiden. Према томе. Kiepert. ob die Pelasger Thessaliens ein griechischen Stamm waren oder der vorgriechischen Bevölkerung angehörten. Као што смо навели спомиње већ Хомер Пелазге у Троади око града Ларисе и Антандра. Берлин 1878. die in die späteste Zeit ihren Namen bewahrt hat und nicht der mindeste Grund liegt vor. Штутгарт 1893. наиме да су били дошли из Тракије и говорили језик веома сличан тракијскоме и Фрижанскоме. 73. 1 У уводу ка делу ''Тrоја'' од H. Kiepert назива Тројанце ''преисториски народ'' ваљда је хтео казати да су припадали по пореклу ''малоазијским'' аутохтонима које он разликује од доцније досељених аријских народа. стр. Беч 1892. У планинским периферним долинама очували су се остаци споменутих аутохтона чак до римског доба. Фрижана и Кападочана. Sayce2) да се може на основу Schliemann-ових открића на Хисарлику утврдити порекло Тројанаца. страна 109. (1.'' Према томе би били Јелина насељени у Троади већ за време тројаневог рата. 156. Kiepert. 3 Тиме што Н. tutli (tatli) — седам. (Neue Folge). но њих држи одлични познавалац старогрчке и оријенталске историје Е. по свој прилици Пелазги2). malti (multi) — осам. издању своје историје Старога века Е. али се и овде показује врло скептично што се тиче проблема етничке припадности Пелазга: ''und damit verliert das Pelasgerproblem für die Geschichte und Etnographie des Altertums alle Bedeutung und schrumpft auf die unwesentliche Frage zusammen. ) Heinrich Kiepert. — У II. Tomaschek. Geschichte des Alterthums.

4 ) Herodotus.  ' . Исто тако не можемо из Hirt-ових проматрања дознати. Лајпциг 1877. Hirt. Трачани. I. Лајпциг 1884. према Аријану3) протерали Кимеријце из земље која је доцније прозвата Битинија. 134. . да не може бити само случајно. Ова два народа била су са Трачанима у тако тесним језиковним односима да су их стари називали истим именом. наиме Трачанима (Herodotus.  . чија се имена сретају на Балканском Полуострву и у Малој Азији. на истоку до Халиса и Сангариоса а на западу до Аксиоса. него да су ови народи у доба краља Пријама стајали у тесним фамилијарним.  "  . . 593): ". 14 . frg. I. Дарданци. Меонци. Из свега овога што нам Н. а које име сретамо у Илирији на Балканском Полуострву у другој половини III. Он сам каже. 864—866:  '. Hirt казује не можемо бити на чисто којој су народности припадали стари Тројанци. 43.     . Хомер још не познаје Лидијце 0). . као на пр. 3 ) Arrianus Nicomedensis. што су аријевски (индоевропеки) народи Фрижани. 1 ) Herodotus. као на пр. да су од прилике у Троади. III. стр. 28: ). ) H. Ови народи носили иу обележје satem — језика. (F H G. Сигурно је само да су Битинци и Тинци у доба кимеријске инвазије прешли преко Хелеспонта у Малу Азију.2 3 ) H. . стр. То би се дало тиме објаснити да су вероватно већ насељена трачанско-фригијска племена поплавили илирски народи. Агрон је био најсилнији илирски краљ чија је флота доминирала у Јадранском и Јонском Мору2). II. столећа пре Хр. I. 0 ) Ilias. Hirt изражава се неизвесно о народности Тројанаца. Даље закључује исти писац. Die römische Herrschaft in Illyrien bis auf Augustus.  . кад су се прва трачко-фригијска племена доселила у Троаду и у осталу Малу Азију. .   2 ) G. Кикони и Пеонци становали на обе стране Хелеспонта. I.  у вези са Фригијским језиком.језика.   '.        . чији је први краљ био ' 1). Zippel. . .  '   . 37. Познати ''индогерманиста'' Н. Die Indogermanen. Schliemann. XV. Битинији и Лидији седела аријевска племена и да су имена као . 135.  '. ма да се помало могу опазити и трагови centum . име лидијског владаоца: 4). 7: . ff. . . 7: "  ' '  . хијератичким и династичким односима. Troja. већ назива становништво Лидије Меонцима. Мизи.

Hirt. zu H. II. Blind 1) ово: ''Jch halte es für einen des klarsten Beweises fähigen Satz. 130. 101—103. Grimm па чак употребио у својој историји немачког језика. Овај ''индогерманиста'' данас је меродаван у питањима палеоетнолошких односа на Балканском Полуострву и Малој Азији. одмах да приметимо. ) W. Tomaschek. старој историји и у опште у радовима историјско филолошке садржине. могли би судити да су они били са Словенима у још тешњим везама сродства и саобраћаја него што се обично узима. Изненађује нас. Schliemann's ''Troja''). као и његово чувено дело ''Einleitung in die Geschichte der griechischen Sprache". и то у језиковном погледу. Име трачанског племена Гети. Лајпциг 1884. Hirt-y да су Фрижани и Трачани били Аријевци и да су се доселили из Европе у Азију а не обрнуто. Diese Sprachen kommen hier nicht in Betracht. особа и ствари које W. тврди 15 . Према оним именима крајева. а највише помоћу сличности у номенклатури у етимологији. Наводећи хипотезе разних историчара и лингвиста свакако се морамо дуже позабавити на хипотези Paul-a Kretschmer-a o етничкој припадности старих Тројанаца. није дало ништа поуздано закључити и утврдити. наводи безбројно пута у преисторијској археологији. — Нама cĺ чини да ове лингвисте сувише мало узимају у обзир лексикално сродство и заједницу при језиковно-етнолошком разматрању народа. Упоређујући старине старих тројанских насеља са онима у Фригијским тумулима. Der Тгојеr und Thraker germanische Verwandtschaft (Anhang III. 1—5 тројанског насеља. које су Римљани назвали Дакима. 4 ) H. und so kann man allein Beziehungen zum LitauischSlavischen vermuten''. У колико се овде говорило о етничкој припадности Тројанаца. За то се Kretachmer-ово име. палеоетнологији. 1. О језиковним односима трачанско-Фрижанске групе према Лито-Словенима пише Н. то су научењаци мислили на становништво 6. које је открио Alfred Körte. Die alten Thraker. Но кад се за становништво овога доба. ) Karl Blind. Изгледа да би из овога могли пре констатовати некаво болесно патриотско осећање него тежњу за научним радом и истином. кад лингвиста Р. dass die Troer oder Teukrer von thrakischem Stamme waren. Како пак резултат Kretschmer-ових расматрања о старим Тројанцима стоји супротно нашим погледима и горе записаној тези. dass die Thraker zum getischen germanischen. Чак не давно пише немачки филолог К. Tomaschek3) наводи у своме делу о Трачанима. Ово је пак веровао и чувени немачки научењак Ј. 135. die Indogermanen. завело је било већ Касиодора4) те је идентификовао Гете са Готима. ако су били Тројанци заиста једно трачанско-Фрижанско племе. Hirt. На основу разних површних историјских и лингвистичких комбинација и спекулација. Die Indogermanen. онда је то још мање могуће за старија времена. 2 3 ) H. I. то се морамо дуже позабавити код средстава и метода којима се служио. насеља на Хисарлику. било је дошло чак до тога да су стари Тројанци сматрани за блиске сроднике и претке Немаца. 1 Међутим је резултат модерне палеолингвистике у толико интересантан с погледом на Трачане и Фрижане. што би морале постојати језиковне етничке везе између Лито-Словена и старих Тројанаца. Volke gehörten — dass also die Trojaner ursprünglich einen Zweig des Germanentums darstellten''. Kretschmer оснива овоје доказе о народности Тројанаца више на археологији него на лингвистици. Hirt2) дословно овако: ''Über das Verhältniss des Thrakischen zum Armenischen und Albanesischen wird später die Rede sein.Тако можемо зацело веровати Н.

. Наводњеност и влага: 3. Академија. између којих су виногради. већ ce сва вода са ивица стропоштава. али обично при врху његовом. ораси. који се у размацима са ивице одсека стропоштавају. 2. експонираност Луга ипрема истоку и потпуни утицаји топле медитеранске климе. то би се могла објаснити на тај начин да је становништво око планине Бермиона било помешано са Фрижанима који се нису били иселили у Малу Азију. И прича о Силену и вртовима Мидаса. нарочито у годишњим добима када вода располаже већом количином воде. избијају.— Изгледајући морфологију воденске и владовске терасе. и да су се разликовали само политички и по имену. Књига I. . бели млазеви воде. но што је ово. Такав изглед немају ни његушке ни берске травертинске терасе.    . Правих скокова има само при врху за 30—40 м. Р. Једино што у воденској пречази има подземних млазева који на главном одсеку.. '. који вегетација извлачи из ове калцијум-карбонатом засићене воде.. напротив. запенушени.  . сина Гордиосова. Ту бујност производе поглавито ова три чиниоца: 1. Српска Краљ. 138:     . Ти разбијени. Једва се пролази кроз сплетове и честаре дивље руже*) купине. стр. Према једној македонској причи становали су Фрижани у Европи. VII.  . дају воденској пpeчaзи ванредно леп изглед. према причи Македонаца. павити. 73 : . могла би се довести у вези са горе реченим и употребити као доказ за некадашњу домовину Фрижана у Македонији. да су вртови Мидаса стајали негде на терену данашњег маћедонског града Водена (стара Edessa) и ми се слажемо.. коју овде кадшто зову и Воденка. затим где-где пиринач и кукуруз. у језиковном као и културном погледу. Те стрме равни и подове зову Луг. па све док не почне риолитски туф травертинске стрме равни и подови су покривени бујним и разноврсним дивљим и културним биљем. нема ни једног дубоког корита. на коју се није могуће попети због велике зиме1). Од ивице главног одсека. Herodotus.) Пошто је ова прича била позната како у малоазијској Фригији тако и у Македонији. смокве. кроз које су разведени безбројни млазеви и ваде Воде. нарови. У тим вртовима био је уловљен и Силен. Kretschmer мисли да су Фрижани европског порекла и оснива своје мишљење на једној забелешци Херодотовој. Ја нисам нигде видео мање парче земље са бујнијом вегетацијом.. које подсећају на Херодотов опис Мидасових вртова: ''Са горње ивице главног одсека стропоштава ce вода у многим млазевима који су распоређени готово целом дужином прегаче. Београд 1906. овде. VII. C мишљењем.  .     . На истоме месту каже Херодот о Арменцима да носе једнаку ратну опрему као и Фрижани и да воде порекло од Фрижана. Херодот прича да су у Мидасовим вртовима расле дивље руже са шесдесет цветова и да су својим мирисом на далеко превазилазиле друге руже. 372—373. напомиње Јован Цвијић а многе појаве.. 73: '  . и називали се  a после пресељења у Малу Азију модиФиковали су своје име. јер у њима су главни водени млазеви издубили на ивици прегача дубока корита и њима главна маса воде протиче а мања се са ивице тераса сурвава.Kretschmer да су стајали Тројанци са Фрижанима у врло тесним односима сродства. диоксид угљеника. (''Основе за геологију и географију Македоније и Старе Србије. '. . и то у земљи Македонији. а на ниже су слапови и брзаци. 16 . 1 ) Herodotus. сирке. Изнад ових вртова лежи планина Бермион. VIII.

. говеда. рбинама и костима (од коза. ferner Vasen mit brustwarzenförmigen Ansätzen. Kretschmer да се исти онакви тумули какви се налазе у фрижанској и тројанској равници. völlig mit der troischen Keramik. понајвише су слабе и сумњиве. и Р. који га у првој врсти подсећају на оне из старе Троје. dass die troischen Tumuli in derselben Weise wie die phrygischen angelegt sind. Свакако по нашем мишљењу не може бити ни говора о каквом упоређењу керамичких предмета на основу поменутих рбина. die Thonwirtel''. Kretschmer o облицима материјалне културе Фрижана и старих Тројанаца. тројанском насељу налазе се остаци микенског стила. Kretschmer дакле употребљује као доказ и факта која ћe можда тек будућност открити.Потврду за европско порекло Фрижана налази Р. Calvert-a прекопани Наnај-Тере показао је унутрашњим својим садржајем да нема културне везе са споменутим тумулима на обе стране Хелеспонта. Kretschmer 175. вели писац. С погледом на садржину фригијских тумула наш лингвиста полаже особиту важност на керамичке предмете. Kretschmer записати једну овакву важну реченицу: ''Es ist die völlige Identität der phrygischen und troischen Keramik welche bildet ein gewichtiges Argument für die Verwandschaft beider Völker'' IK. а састојао је се из осам слојева. 178. нарочиту пажњу пак је посветио једној великој громили Bos-öjik (стара Ламунија) северо-западно од Дорилајона (Ески-шехир). und zwar speciell der 5. у погледу материјално-културних идентитета и аналогија. P. У 6. Сами пак наводи феномена и факата који служе као премисе и основе за наведене закључке. у фрижанским тумулима пак не. лежали су остаци човечијих скелета. Ми ћемо навести још неколико примера. wenn die troischen Tumuli erst einmal in systematischer Weise durchgesucht sein werden'' (K. уверићемо се из самих његових радова да су му горе изнешена тврђења сувише категоричка и искључива. али ипак може строги лингвиста Р. Kretschmer објашњује то тиме као да су 17 . Schicht von Hissarlik. Es handelt sich nicht bloss um eine mehr oder weniger grosse Ähnlichkeit. које по техници печења нису се разликовале од тројанско-фрижанске керамике. Даље наводи P. А. један преко другог у таквом реду да је једноме слоју пепела и згореле земље заједно са судовима. Körte на територији старе Фригије. und 6. није могао бити ни један од ових тумула систематски претражен па и године 1879.. Премер базе овог земљаног тумула износио је 40 м. Kretschmer и у археолошким проналасцима које је први пут уочио А. die Schnabelkanne. Било је и мањих тумула у Фригији од којих су се неки само мало издизали изнад природног тла. Сама пак Троја не преставља никакав тумул. 178). па су због тога и главни закључци сумњиви. од F.. К. већ насеља и градове са зидовима и кулама. K 176. јелена). керамика из његове унутрашњости могла је пружити за научно посматрање и упоређивање само рбине. teils unversehrte Gefässe und Geräte.. sondern um vollständige Identität der Technik und — was noch mehr ins Gewicht fällt — der für Troja charakteristischen Formen. висина 11 м. Kao особито важно сматра Kretschmer откриће једног великог тумула код Солуна који је по својој структури потпуно одговарао Фрижанским громилама. У најдоњем слоју са пепелом. на периферији тумула. ну да су биле те гомиле исто тако као и она код Bos-üjik-a може се тврдити са приличном поузданошћу каже Р. следовао јак слој земље. Но. übereinstimmen. тако исто налазе и на европској страни Хелеспонта и Мраморног Мора. dass die dabei zu Tage gekommenen Thonwaren. teils Scherben. На жалост. 175: ''Das wichtigste Ergebnis dieser Grabungen ist aber die Thatsache. So fand sich das bekanntlich in Hissarlik massenhaft. Körte откопао је и неколико Фригијских тумула које се налазе у великом броју између Ангоре и Коније. aber sonst nirgends vorkommende . Kaрактеристична је за начин овога куриознога доказивања и следећа реченица : ''Ein zweites nicht weniger zwingendes Beweisstück wird die Übereinstimmung der Bestattungsweise hilden. приликом грађења анатолске жељезнице. Слабо познавање тројанских тумула карактеристише ово место : ''Körte glaubt nach Schliemanns Angaben schon jetzt vermuten zu dürfen. Наш лингвиста у својим археолошким предузећима заиста нам показује да не иде на посао са предрасудама ? ! Ако тачније уочимо све оно што је казао Р.

ако би било тачно оно што Kretschmer тврди о народној припадности старих Тројанаца. али он прелази са неком лакоћом преко тога. Kretschmer ое није ограничио само на томе да на основи тобожње сличности тумула и културних предмета закључује идентичност култура и постави као њихов корелат језиковну сродност носиоца истих култура. Troja 1893. S. тројанског насеља. јер се у првим налазе гробнице и ходници као и у северо-европским гробним хумкама [К. помоћу људских миграција или колонизација које би евентуално захватиле Троаду за време 6. док тога у Фригији нема. сретају се гробови. тројанско насеље за Хомерову Троју. Dörpfeld помоћу раскопавања и археолошких студија прогласио 6.) и једнаким тумулима у Македонији.) истиче једнакост облика тумула у Фригији. Од Fr.). што смо већ дословце навели. Па ипак не задржава ништа Р. 18 . и 2. Stadt gewesen wären. данашњој Румунији. 180. треба да су били по мишљењу Р. dass die thrakischen Troer auf dem Boden von Hissarlik ein älteres Volk abgelöst hätten. чак и становници 1. али не средину Мале Азије. насеља на Хисарлику. Die Entwicklung der troischen Keramik ist von der 1. Kretschmer на једном месту (К. већ изводи и важне хронолошке закључке. и 6. Као што смо већ напоменули Р. већ само констатовати да техника печења ове керамике није различна од технике тројанско-фрижанске (К. Schicht ab nach Brückner (bei Dörpfeld. Међутим има више могућности за објашњење поменутог културног феномена.. Ми мислимо да за подупирање оваког или онаког излагања немамо никаквих ослонаца и да треба оставити питање отворено. Троади. die eben aufgeworfene Frage zu bejahen. Körte само комадиће посуђа тако да се не може говорити ништа о облику нити о организацији. 88 ff. Па и ови претпостављено једнаки тумули показују. und 2 zuzuschreiben'' (K. јесу ли били и они Аријевци? На ово питање одговара Р. закључује о етничкој сродности Фрижана и Тројанаца. док је међутим А. као на пр. а на другом месту каже опет за Фригијске тумуле да немају сви висину и обим онога код Bos-öjik-a. и почем стоји фрижанска керамика из тумула код Bos-öjik-a најближе оној 5. 176.ј. јужној Русији.). Р. Све ово Kretschmer и сам наводи (К. ближе уочени. трачанским областима. специјално припадници трачанско-фрижанске групе. и у том случају не би се морала предпоставити идентичност или сродност са становницима Фригије и Троаде тога доба. Körte до године издања Kretschmer-овог поменутог дела (1896.) претражио самоједан већи и неколико мањих тумула у Фригији и један једини у Македонији код Солуна. Лидијски тумули су по својој спољашности готово једнаки са фрижанскима. насеља језиковно сродни са Фрижанима [К. тројанског насеља око 3000 год. У ходнику великог тумула код Солуна нашао је А.ови предмети дошли у Троаду путем трговине која није захватила и унутрашњост Мале Азије. Р. т. Као што смо већ у уводу напоменули датира W. dass wir keine Veranlassung haben. wohl gar die Zerstörer der 2. Kretschmer-a да на основи премиса које се делом искључују а делом на лабавој вези стоје. али је њихова унутрашњост друкчија. станишта и културни предмети који су били различити већ у доба пре 6. Даље говори Kretschmer опет на једном месту о безбројним тумулима у Фригији (К. И чак на тако малом простору као што је Троада са трачким Херзонезом. Dörpfeld почетак 1. Kretschmer овако: ''Аn sich wäre es wohl denkbar. 177. 188). 176. Писац поставља даље питање: јесу ли били и становници другог насеља на Хисарлику истог порекла са онима Хомерове Троје. тројанског насеља били су Аријевци. Calvert-a на окомку Наnај-Тере откривене старине престављају друкчију културу него што је она на Хисарлику или у тумулу Протезилајевом. али да се може са приличном сигурношћу претпоставити да су били исто такви као и споменути тумули. 104) eine so stettige. разлике и по својој структури и по културном инвентару своје унутрашњости. па би према томе били Аријевци насељени око поменуте године не само на Балканском Полуострву већ и у Троади као и у осталој Малој Азији. die 6. Тракији. Почем је W. 180 Дакле по мишљењу Kretschmer-ову. Aber archäologische Gründe empfehlen uns vorläufig. насеља. Schicht einem andern Volke wie dio 1.) што значи дакле да су били Аријевци. Kretschmer-a Тројанци 6. 174. пре Хр.

Kretschmer. 1892. Пошто пак ствар не стоји тако и пошто су и иначе Kretschmer-ови наводи и руковања пуни нетачности и чак противсловља. и као нестручњак правио на основу тих археолошких података закључке о народности једног преисторијског становништва.  Mucaporis н т. у Егеји и Малој Азији већ у IV тисући пре Хр. Изнели смо археолошке разлоге и доказе. заузели јужни део Балканског Полуострва и тако препречили улаз Трачанима и Фрижанима у Тесалију.Kretschmer пак сматра мишљеље М. Reallexicon der prähistorischen. v. онда је Р. онда су требали бити аријевски Јелини носиоци свих преисторијских културних епоха на грчком земљишту: неолитске (IV тисућа пре Хр. Додирнућемо још неке његове примедбе лингвистичке природе. Die Urgeschichte des Menschen.). Forrer-y. као и раног микенског доба (средина II тисућа пре Хр. стр. као да има посла са обичном нижом математиком. Kretschmer мисли да су трачко-фрижанска племена сишла из Македоније у Малу Азију 1 Шта више. јесте Фрижанско. што тврди и Ramsay (K. погрешни су му закључци и цела му зграда пада сама од себе. Forrer. Као што видимо добит Kretschmer-ова на пољу лингвистике базира на тако мршавом и непоузданом материјалу да је готово без значаја за одређење народности преисторијских Тројанаца.). дакле пре 3000 г. пре Хр. (''Urgeschichte der bildenden Kunst in Europa von den Anfängen bia um 500. Р.2) који датира почетак 1. Kretschmer за порекло старих Тројанаца.). стр. — Недуго после наведене публикацнје пише исти М. Chr.''. по свој прилици на територији данашње Босне 1) услед притиска северних народа и да би било природно да су потражили плодну тесалску равницу. 19 . klassischen und frühmittelalterlichen Altertümer. чији други део гласи - (. Тако би били Аријевци насељени на Балканском Полуострву. 184. Међутим Р. Ако је пак био тројански језиковни материјал недостатан и мршав за овако решење. Овај пак задатак узима иначе опште цењени и консервативни лингвиста као врло једноставан. 532. Kretschmer-ове и усвојимо уз то хронолошку поделу тројанских насеља по R. Ако још једанпут у кратко прегледамо Kretschmer-ова средства и метод у изналажењу тројанске палеоетнологије. Hoernes-a за мало вероватно кад овај пише да су Јелини око године 1200 пр Хр. Kretschmer je прихватио од археолога А. 2 ) R.). ако консеквентно изводимо ове погледе Р. Тројанска имена  и " могуће су фрижанског порекла. даље да ствар није тако била већ да су ова поменута племена мимоишла Тесалију и иселила се у поменутом правцу а узрок томе треба тражити у Јелинима (К. 183).). Пре свега требало би очекивати од једнога лингвисте. који су већ пре трачко-фрижанске сеобе. д.. морамо констатовати да је његов рад већ у клици погрешан. но ми у то не можемо веровати на основу наведених доказа.). Име града " објашњава он као град Ilos-a. које је навео Р. да не држи за поуздано порекло преддорских јелинских племена из централне Европе јер мисли да су дошли Ахејци преко острва из Мале Азије.. г. 136). пре Хр. јер би баш на том пољу могао стручно и корисно радити и евентуално дати поуздан одговор на стављене проблеме. протомикенске (почетак II тисућа пре Хр. да у својој расправи сматра језиковни елеменат као главно. ) Moritz Hoernes. лак и ексактан. како мисли Р. још седели на северо-западу Балканског Полуострва. Körte-a његова непотпуна старинска открића и проучавања у фрижанским и македонским тумулима. Беч. а не да су дали правац својим миграцијама према истоку дуж тракијске обале. a име  би се могло довести у везу са трачанским именима. 850. тројанског насеља око 3500. мислећи да извесним археолошким појавама мора вазда одговарати као корелат једна извесна народност (језиковно-етничка особина) твораца или носиоца дотичне материјалне културе. Hoernes.. Извођење топографских имена од особа помоћу суфикса —. стр. премикенске (III тисућа пре Хр. Kretschmer требао да то остави другим научним дисциплинама.

1—45. уломак пострушке од силекса. l ) Alfred Körte. тројанског насеља и да у погледу савршености технике заостају иза оних из 6. cap.    . nirgends. Körte 1) ce у свему слаже са својим пријатељем P. длета. 1 ) А. камење за бацање. Kretschmer на основу истих аналогија и истоветности у Троји и сливу доњег Дунава да утврде крвно и језиковно сродство носилаца ових култура у преисторијско доба. op. стр. Тако би падала фрижанска култура у тумулу код Bos-öjük-a у средину другог тисућа пре наше epe 4). два испупчена дугмета од костију и печене земље. да одговарају последњи највише онима из 5. athenische Abteilung. Bd. то би значило да је дошла индустрија железа преко Фригије у Троју и на обале Јегејског Мора. V. тројанском насељу железна руда и пошто се у Грчкој гвожђе доцније јавља него на Хелеспонту. У тумулу код Bos-öjük-a нађени су предмети од камена (главе од буздована. Körte-a. на која је се позивао и ослањао Р. пише А. dass man sagen darf. да их је тешко разликовати. тако су слични са тројанским. више жрвњева од порозног вулканског камења). Археолошка истраживања. Körte. Kretschmer.''3) 3 ) A. Anabasis. ) Xenophon. стр. 1 : . Körte. . Ein altphrygischer Tumulus bei Bos-öjük (Lamunia). Körte и публиковао је тај свој рад после издања поменутог дела Р. Körte. Kleinasiatische Studien. ist bisher eine Keramik gefunden worden. која је била и у доба историјске светлости позната као права земља гвожђа 2). у домовини Халиба. c. IV. историјских географа и лингвиста бавили су се решавањем тројанског етнолошког проблема и стручни археолози. Атина 1899. једна игла у горњем делу у облику куке. Kretschmer-ом па ће наше примедбе и замерке против закључака поменутог лингвисте вредети у главном и против резултата А. Ha основу упоређивања тројанских предмета са фрижанскима од стране Poppelreuter-a и Н. 22. игла са пола очуваном ушицом. 20 . A. фрагменат једнога калупа за бодеж. неколико бакрених игала. полукугла од белога камена. насеља. cip. попунио је и средио још један пут А. предмети од хематита у облику гландуле.    . Kretschrner-ова: ''Einleitung in die Geschichte der griechischen Sprache'' (1896i.    . Körte примећује: ''Bei genauerem Zusehen finden sich freilich Verschiedenheiten. Körte-a.2. на првоме месту вазе. 2 Занимљива је Фрижанока керамика. врло мало од метала (један бакрен нож. и А. 19. Уз то се налазио и један тег од олова и једна згура као остатак руде из које је добијено гвожђе 1). авани и тучкови од белога мрамора. Schmidt-a. Mitteilungen des kaiserlich-deutschen archeologischen Instituts. Област зачетка и средиште ове индустрије налазила се највероватније у северо-источном углу Мале Азије. wie diese. XXIV. 5. auch in Суреrn nicht. помоћу ње изводи А. Körte главне етнолошке закључке. die sich so unmittelbar an die troische anschliesst. c. Они покушаваше на сличан начин као и Р. а особито открића у великом тумулу код Bos-öjük-a. Археолошке хипотезе. Пошто је нађена и у 2. Хемијска анализа једне металне игле показала је да је била од готово чистог бакра. Навешћемо само неке моменте из дела А. Осим историчара. op. Неки керамички предмети. aber auch so völlige Gleichheit in charakteristischen Einzelheiten.

Карактеристично је пак то. c. 2 ) G. Затим да су следовале у III. жуто. ca округластим или оздо спљоштеним трбухом. Körte. а Кипарци монохрому црвену керамику. 1 ) G. Полемишући против енглеских научника Ramsay-a и Crowfoot-a. При украшавању керамике служили су се у Фригији глађењем и утискивањем помоћу тупог или шиљастог инструмента. А. црвено. Београд 1908.. archeol. Аскоси из Винче. тисућу пре Хр. Облик посуђа је тако израђен да није био одређен за стајање већ за вешање као и у Tpojи. 29. На керамичким предметима из Bos-öjük-a није се могло констатовати да су. dass wir daraus auf enge Zusammengehörigkeit der Errichter dieser Grabanlage mit den Troern schliessen dürfen''. Instit. Ипак су Фрижани украшавали своје керамичке предмете на бихроман начин. op. Körte. и тако се налази тамо поред монохромог посуђа црно. ) Милан Митић. op. стг. 187. стр. 6: ''Die Abtragung des Tumulus von Bos-öjük (Lamunia) hat eine bis in die Einzelheiten hinein mit der älteren troischen so völlig übereiastimmende Kultur kennen gelehrt. без примене витла. Körte још једанпут 5) говорећиi о Фрижанској историји поводом описивања старина из Годијона. да су у давнини прешла трачка племена Хелеспонт и населила се у Троади. Етничку сродност Тројанаца и Фрижана наглашава А. Р. Ergänzungsheft. сив. као у Троји и на Кипру. 7—8. да на керамичким предметима нема сликаних елемената какви се већ у старо доба појављују на Кипру. неполиран. Körte. Тројанци су међутим волели монохромо-црну. 2^. Слични судови с овим налазили су се у већем броју у Троји као донекле и у културном инвентару преисторијских налазишта у Србији3). има један једини случај где су очи и обрве једне главе испуњени белим. Körte на основу упоређења културних објеката из тумула код Bosöjük-a. Körte et A. Körte. који носиоце културе у Bos-öjük-y уопште не држе ни за Аријевце. стр. Körte. Ш. 5 ) Gustw Körte et A. 43. стр. испуњаване урезане линије белом масом. с.. ''Gordion''.4 ) A. Körte et A. стр. с. V.црвено. На крају закључује А. Körte. 1 )А. Фрижани пак остали су у вези и саобраћају ca својим сродницима на Хелеспонту4). 9.. често и црвено-жуто и црно . Jahrbuch des kais. 8. Körte2. Gordion. 2 3 ) А. стр. Körte. налик на животињу са фантастичком главом испод дршке. мисли да происходи из оваквог суда с кљуном и један фрижански лончић од глине. Tpoje и тумула код Солуна. на овај последњи начин изводили су особито омиљене двоструке цик-цак линије.. Међу типовима посуђа појављују се у броју лончића и крчага често судови са кљуном (Schnabelkanne). ор. Gordion. друго што се нашла у тумулу код Bos-öjük-a u једна свињска вилица. Фрижанско посуђе израђено је највише слободном руком. ор. 23. 4 ) A. стр. Берлин 1904.-deutsch. доноси као доказ са своје стране још и ово: прво што се налазе фрижански тумули и култура истоветни са оном у старој домовини Фрижана у Тракији и Македонији 1) . нове масе истог народа и заузеле пространу висораван у централној Малој Азији и основали фрижанску државу. али и то само помоћу неједнаког печења1). стр. 21 . с. а свињско месо могли су употребљавати за јело и жртву само Аријевци а не стари аутохтони 2). ''Старинар'' Н.

2 Најближе паралеле ове македонске керамике налазе се у инвентару старе тројанске културе. Schmidt-y били би Трачани. стр. Kretschmer-a и А. стару домовину Трачана. 1905. 4 Налазећи каузалне везе између ''Weissmalerei-a'' у Ердељу са истоветном техником егејског културног појаса и најдубљег слоја на Хисарлику. Körte-a. јер особито златне тројанске и микенске спирале за вешање упућују c погледом на облик. наиме идентичности и аналогије културних појава у тројанским насељима. Heft 1. њени облици. стил и технику у Ердељ. и то тим вероватније што у сфери медитеранске културе нема трага тројанске златне кујунџијске уметности. Schmidt да је ова домаћег порекла и да се опажа стални напредак у техници (три периоде) од примитивног израђивања керамике слободном руком до усавршеније технике помоћу грнчарског витла2). Zeitschrift für Etnologie. wenn sie von Stammgenossen oder Verwandten verfertigt sind''. — на истоку до Лангаца-језера. ''Die Beweismittel für den thrakischen Ursprung der Troer müssen überhaupt aus den weiterzurückliegenden Kulturepochen hergeholt werden. dass die trojanischen Hängespiralen einheimische Arbeiten sind. (''Troja—Mykene—Ungarn''. као и у некрополи Jortan код Смирне. Troja—Mykene—Ungarn. израда и орнаментика потсећају на етнолошку везу преисторијских становника Ердеља. 629. Wenn es freilich sicher wäre.У својим археолошким паралелама о преисторијској култури у Троји. dem thrakischen Stammlande. Schmidt. Он налази да су златни накити микенских и околних владалаца били од две врсте. стр. техника. Отуда Н. 3 ) Hubert Schmidt. Troja—Mykene—Ungarn. Да су једне одговарале архајско-тројанском типу и укусу. Die Keramik der makedonischen Tumuli. наиме да сличности између фригијских. Zeitschrift für Ethnologie. објашњује Н. Творци ове варварске индустрије по Н. ) H. Schmidt и паралелне појаве прастаре технике сликања као израз етничке сродности њихових твораца. Schmidt изводи теорију да сличностима и истоветностима у погледу облика и орнаментике на керамици у Троји и у области доњег Вардара одговара и сродност Тројанаца са старим становницима споменуте области3). 608—656. Die Keramik der makedonischen Tumuli. док су друге биле великом вероватноћом критског порекла. Берлин 1905. Schmidt. али он бар износи више и јачих доказа за трачанску припадност старих Тројанаца. Heft 5. Schmidt3) и етничку припадност старих Тројанаца. mitgebracht oder wenigstens unmittelbar den dort wohnenden Stammverwandten entlehnt. Проучавајући керамику македонских тумула у великој солунској равници (на северу до Аматовског. So werden sich auch Paralellen von Jortan auf dieselben ethnischen Gleichheiten zurückführen lassen. На истоме месту слаже се овај археолог и са комбинацијама Р. Schmidt.Maltechnik) aus ihrer Heimat.110. Микени и Угарској додирује Н. Он пише дословце овако 1): ''Die ältesten Bewohner von Troja haben sie (M. ) H.'' 1 ) В. Заиста чудновато је овакво мишљење Н. Schmidt-a o културно-етничкој корелацији4). на западу до Јениџе-Вардара и Верије) констатовао је Н. већ и тако звани 22 . Али не само керамика. 629). 110. dann würde die Gleichheit oder Achnlichkeit mit den ungarischen Formen sich nur erklaren. тројанских и трачанских остатака одговара и етничка сродност између тих народа као и европско порекло ове културе и ових народа. Први тип златних производа репрезентују варварску уметност северне културне зоне. 111. 3 ) H. 1904. Македоније и Троаде. Schimdt je склон на основу сличности облика једне једине врсте накита изводити народну сродност.

Чаршије код Рипња. Кременитих Њива (Барајево). 214. Heft 2. Schmidt-a o пореклу Тројанаца и њихове културе слаже се и R. 279. Васића: ''Der prähiatorische Fundort Vinča in Serbien''. 1 Приближно исти или слични погледи руководили су као Н. von Lichtenberg1). ''Tordos''. cip. Васић. 2 23 . но пошто се пак подударају и као компликовани облици искључује А. Evans могућност случајности и мисли на културне везе између Египта и Егеје. Берлин 1903. zogen sie in die Balkanhalbinsel und grieffen gleich weiter nach Kleinasien (Troja. Schmidt. Schmidt-a и српског археолога Милоја М. v. — Још прецизније изражава R. На тај начин треба да су заузели Аријевци обале Егејског Мора већ пре године 2000 пре Хр. већ и у Егеји и Египту (најстарије некрополе из доба XII. Memnon. Назоре о ширењу и преношењу културних тековина особито је М. Испитујући културу преисторијских насеља у сливу Доњег Дунава утврдио је М. Васић утврдио на појавама и рукотворинама преисторијских неолитских2) насеља у Србији: Јабланице код Међулужја. Heft 2-3. имала су исту културу — неолитску културу Дунавске Долине. Прилози ка решавању тројанских проблема. Лајпциг 1007. Васића2) у његовој студији ''Прилози ка решавању тројанских проблема''. LXX. Пиктографски знаци пак на тројанским судовима и пршљеновима немају својих паралела и аналогија само у Тордошу и у Србији. да су била трачанско-фрижанска племена већ у неолитско доба у Троади. било да су припадала само једној било неколиким народностима. Bd. 2 1 ) Idem. 165—289. као што то тврди А. М. Он пише на једном месту овако: ''Распростирање неолитске културе из Дунавске Долине вршено је само сеобом племена у правцу ка Југоистоку. стр. тако нпр. Тројанске пиктографске знаке покушао је решити А. Phrygien. М. стр. ) Милоје М. Са погледом Н. Ови знаци из Тордоша представљају линије које су груписане или у мањем броју или су компликовани облици или комбинације од више једноставних облика. ) Memnon. појављују се аналого у Троји и Тордошу (жупанија Хуњади у Ердељу) и говоре за ту исту везу4). Тиме је у опште М. I. Ch. III. Lichtenberg. Васић многе културне појаве идентичне али аналогне са преисторијским појавама на Хисарлику и у другим местима у Троади. М. Schon um 3000 v. 4 ) S. Лајпциг 1910): ''Soweit wir menschliche Kultur zurückverfolgen können. cip. династије).пиктографски знаци који се обично налазе на дну или на зидовима судова. Ова племена. Васић исказао своје погледе на односе између културе и њених носилаца. Васић у познијим својим радовима сматра ова насеља за познија. Јачина тих сеоба и њима пренете културе даје се утврђивати на основу већег или мањег броја аналогије и идентичности између културних појава буди којега насеља на Југоистоку о једне и појава у насељима Дунавске Долине с друге стране 1)''. Малог Друма код Поповића. стр. Винче. 187. Cypern)''. чак најстарији културни слој у Винчи датира истовремено са II насељем у Троји. Подударање знакова из једноставних црта дале би се објаснити и као случајност (можда као знаци за мере). Београд 1906. gehörte Mitteleuropa stets den Ariern. Глас Српске Краљевске Академије. Sayce. Фригији и на егејским острвима. 280. Heft 3. Zeitschrift für Ethnologie 1903. Bd. ) Раније означена као неолитска М. Прилози ка решавању тројанских проблема. 457—460. Те сеобе вршене су према Југоистоку у разним времена и разним правцима. von Lichtenberg у једној примедби на чланак Милоја М. Ту изјављује R. 188. М. свој поглед о доласку Аријеваца у једном своме најновијем делу (''Kaukasische Völker in Europa''. Evans.

2 ) Idem op. и станишта (ископане јаме разне основе) била оу оснивана на исти начин као и у неолитским насељима у југоисточном Ердељу и Троади3). Васића o односима између материјално културних идентичности и аналогија и њихових твораца и носиоца на другој страни. II. Чаршију код Рипња. М. 165. с. 2) техника удубљених орнамената у Србији и у Кносу. Милоје М. стр. Васић одлучно приписује преисторијска насеља у Србији (Винчу. с. Сама техника сликања налази се у Троади једино на керамици из налазишта Besika-Tepeh. 166. 4 ) Idem op. 3) тако звана техника сликања у Србији и на Besika-Tepeh. 4) обичај тетовирања у насељима у Србији и у Троји (у доцнијем добу и на острвљу Јегејског Мора): 5) пехар са шупљом ногом у Чаршији и у Троји и т. Овај начин украшавања као и доцнији ступњеви технике сликања орнамената млађег су постанка. стр. Мали Друм) 24 . с. Према теоријама које смо видели постављене у поменутом делу Милоја М. док је у Троји орнаментика посуђа израђена техником урезивања. 281. стр. 5) пиктографски знаци. орнаментални пак мотиви ове технике имају своје најближе паралеле на посуђу из Троје1). Крајни закључак решавања тројанских проблема по М. c. 4) спирала.'' K томе примећује још наш археолог да се налази техника удубљења орнамената на посуђу неолитског доба само у србијанским насељима и у Кносу. Васићу2) гласи. Васић као насеља једног и истог племена или народа и то на основу међусобне географске близине а још више на основи истоврсних налазака у њима. 1 )Idem op. 2) антропоморфна ваза. 276. аналогне појаве у неолитским насељима Краљевине Србије са онима на Југоистоку из металног доба : 1) Камено оруђе калупастог облика у нашим насељима и у Троји. требало би да су стари Тројанци сродни са становницима неолитског доба у Дунавској Долини на источном делу трупа Балканског Полуострва. стр. 3) косо одсечени и појачани ободи (ови последњи могу бити у Троји и из неолитског доба). I чисто неолитске паралелне појаве и то: 1) пластичке преставе у насељима Краљевине Србије и у Троји.Ова неолитска насеља сматра М. д. 276. Поменута неолитска насеља у Србији налазила су се на сличним положајима (подножја благих планинских изданака. у близини каквог потока или речице). М. Критикујући дело Moritz-a Hoernes-a o неолитској керамици у Аустрији М. да је ''неолитска култура Дунавске долине интегрирајући део југоисточне неолитске културне области". 275. М.. Васић дели аналогне појаве између преисторијских рукотворина у Србији и оних у Троји у две главне групе 4) 3 ) Idem op.

Lichtenberga и других. где су и сами носиоци културе готово анонимни.. На тај начин били би преисторијски Тројанци према резоновању М. 3 ) Idem op.'' 1 * * * Ако још једанпут погледамо на резултате преисторијске археологије у поменутим радовима А. Пре него што ми изнесемо своје антрополошке погледе. G. Ако такве социјалне везе дуго опстану.: ''. економским и комерцијалним везама. Васића аријског порекла. Васић променио своје мишљење и да данас по свој прилици друкчије суди о зависности између културних појава и етничке сродности као и о правцима кретања људских племена и преношења културних појава. R. Дунавској Долини. тако да би се језиковне и културне границе поклапале. због којих закључци археолога нису били на своме месту. језик и крв њених носиоца стоје једна према другој у таквим односима да се за преисторијско доба не може готово никада с поуздањем казати да су носиоци једне културе говорили и један исти језик. 118. ако ту нема за потпору и помоћ још и других момената. Дакле тако би говорили и резултати преисторијске археологије против наше горње поставке припадности старих Тројанаца. H Schmidt-a. код старих Словена бар донекле утврдити значај њихове старе културе. Култура. могу се у њој хетерогена племена претопити у једну нацију са једним језиком. Р. Дакле би према свему томе одговарала споменутим археолошким аналогијама у Троји и Дунавској Долини као корелат етничка сродност становника тих земаља. Körte-a. Ако има већа или мања област своју извесну културу. а на основу идентичних и аналогних материјално-културних појава у Ердељу. c. Ш. М. имали би бити Тројанци трачанског порекла или бар припадници исте језиковне групе као и Трачани. стр. Другојаче стоји ствар у преисторији где се не можемо ослонити на никакве истовремено писане вести. Међутим. Београд. По нашем мишљењу изгледају ови погледи одвише искључиви у негативном смислу као што је то био пре случај код истог писца у позитивном смислу. Свакако има у односима једне културе ка њеним носиоцима више могућости а не само један случај. 282.. Троади и Фригији. v. Македонији. Обично асимилира културно-политички супериорни елеменат мање културне елементе. ) Idem. И ако је такав случај често пута могућан и вероватан.Трачанима и сматра на основу извесних археолошких појава чак и босански Бутмир из млађег неолитског доба за периферно трачко насеље 3). али у овојој расправи о преисторијским култним објектима и преисторијској религији у Србији развија погледе1) супротне ранијим својим погледима на корелацију између културе и народности. то би значило да живе њени становници највероватније у међусобном саобраћају. 1908. Преисторијски обредни предмети.ј. М. наиме. аријевско порекло старих Тројанаца. изгледа да је М. јер нам историја осветљује распространство Словена у разно доба. не може се ништа с поузданошћу тврдити. видећемо да ови научењаци предпостављају фрижанско-трачанско т. У доба писаних извора водиља нам је историја помоћу које се може на пр. Писац доиста изрично није опозвао теорије у горе споменутој расправи. да стоје у јачим социјалним. Körte-a. а не мање проблематична и она мишљења која простирања преисторијске културе у једном или другом правцу доводе у везу са кретањем расе у дотичном правцу. crp. Трајање једне 25 .Проблематична изгледају нам сва она мишљења која преисторијску културу везују било за медитеранску било за индоевропску расу. Ми на сваки начин можемо извући овакве конзеквенце из свега онога што смо читали у ''Прилозима ка решавању тројанских проблема''. Старинар Н. које могу сачињавати једно државно тело. У таквом случају треба бити крајно опрезан и несме се нешто категорички тврдити и генералисати на основу сумњивих премиса. упозорићемо читаоце на неке унутрашње узроке у поменутим радовима.

61. па ипак су по језику Југословени. у северној Европи и Америци. Аустрија после хиљадугодишњег постанка пружа слику децентрализације и тежњу народа културној еманципацији од Немаца. даље шила и чешљеве од кости.социјалне средине зависи од многих фактора. Die Trugspiegelung orientalischer Kultur in deii vorgeschichtlichen Zeitaltern Nordeuropas. најпосле ђердане и посуђе од земље. сврдлове. Егеје и Дунавске Долине. тегове за мреже. и налази тамо и овде: секире. Келти. а то тешко или готово никако не одговара истини. Körte-a. Schmidt-a. Кипру. сувише топла или сувише хладна клима. као Грци. јужно-кавкаски народи. Мондзеу и у Америци спирале. само. 62. Ми не споримо за старије преисторијско време (неолитско и премикенско доба) културних идентичности и аналогија између Троаде. Bd. Овде и тамо има секира и врхова од стрела и копаља потпуно сличних. На послетку могу данас као у историјско и преисторијско доба добивати по језику сасвим различити народи. од пластике и каквоће земљишта. накит од животињских зуба и канџи. други један романски језик. Даље наводи исти археолог врхове од копља. На против нема између културе белгијских Фламанаца и белгијских Француза готово никакве битне разлике. већ и сами од себе. као и многе друге идентичне и сличне појаве материјалне културе2). A. на основу организације мозга и целог нервног система за напредак и виши духовни живот. мавритански Бербери. Исто тако се налазе у Египту. као што су на пр. шта више ми смо чак склони 26 . Јермени. и ретко се догађа да господарећи елеменат и у стотинама година потпуно асимилира потчињене народе. Kretschmer-a. но ипак су ови преживели пад римске државе. Много је ризично код примитивних преисторијских култура заклучивати само на основу извесних материјално-културних идентитета и аналогија о народности носиоца истих култура. Much 1). ако нису томе на сметњи природне околности. али ипак говоре први један германски. које су према прилици служиле за церемонијалне потребе. Körte-a. Према археолошким назорима и методама. требали би бити американски Индијанци народносно сродни не само са старим Египћанима већ и носиоцима неолитске културе у средњој и северној Европи. док нам на пр. Природно је да у почецима културног развитка једног народа исте и сличне практичне потребе за оруђем воде и ка једнаким и сличним облицима. културне објекте из преколумбијанске Америке и неолитског доба на европском Северу. ножеве (потајце) који за чудо имају сличан облик са онима у Египту. разуме се. XXXVI Беч. односно хрватске Загорце. Mitteilungen der anthorologischen Gesellschaft in Wien. помоћу стваралачке силе мишљења. Камене двојне секире имају исти облик у Америци и на европском Северу као и оне од бакра и бронзе у средњој Европи. 1906. G. Much. као од географског положаја. шиљке од копља. Поменути археолог пак саветује да не треба закључивати на основу тих идентичних и сличних појава о каквим међусобним односима или позајмљивању културних тековина. И не морају племена и народи до примитивних облика оруђа и других културних тековима доћи само позајмљивањем и подражавањем. Приморски Словенци и Хрвати који су стојали столећима под политичким и културним упливом млетачке републике. удице. 2 ) M. ма да их је културно више мање нивелирао. Још ћемо свратити пажњу на појаве материјалне културе потпуног идентитета или велике сличности из земаља које су много удаљене једна од друге. Тако на пр. Р. упоређује покојни стари археолог М. просвету и рукотворине од једног трећег народа. код којих је био због те удаљености какав додир или саобраћај готово искључен. Die Trugspiegelung orientalischer Kultur. Римљани су заиста за кратко доба подјармили многе народе. ') Matthäus Much. Бутмиру. стрелице. потсећају данас својом материјалном и духовном културом много више на североисточне Талијане него на Словенце из јужне Штајерске. од климе итд. Иберци (Баски). буздоване од камена. Илири (Арбанаси). стр. који не стоје ни у наквим блиским односима. Има пак и других могућности. Н.

који мере и анализују без циља. welche längst von unuserem Boden verschwunden ist? Wir betrachten die Art seines Begräbnisses und die Reste dessen. негде боље негде мање очувани. а најмање пак да су то били аријевски Трачани. Schliz. Брауншвајг 1909). Erst die Vereinigung archäologischer und anthropologischer Betrachtungsweise erfüllen diese Gestalt mit wirklichem Leben'' (A. aber auch den Bau seines Knochen. 67. Пошто пак комплексија преставља једно маркантно обележје а овде међутим испада из комбинације емпиричког метода. Телесни остаци старих Тројанаца били су откривени приликом археолошког раскопавања на следећим местима: Хисарлику (recte: Асарлику). у кратко њиховој комплексији. Лингвисте и неки антрополози још нису на чисто да ли Физичка антропологија може користити историји. Schliz. трулеж уништио меке делове тела старих Тројанаца и да нам није могуће због тога непосредно из аутопсије закључивати о боји очију. уверили смо се да помоћу само ових научних дисциплина није могуће решити старо-тројански етнички проблем. Ethnologie und Urgeschichte. Ми смо пак у уводу обећали решити ово питање у главном помоћу упоредне анатомије и морфологије. језичном и у опште народном погледу. то треба што више пажљивости обратити анатомским и морфолошким особинама костију.допустити мишљење. Die Bedeutung der somatischen Anthropologie für 'Urgeschichtsforschung. То тим радије чинимо да би могли показати једну предрасуду неких антрополога као неоправдану. II. und bekleiden in unserer Vorstellung Schädel und Gesicht mit der weichen Modellierung. косе и коже. његов је председник. археолог А. Ми само тврдимо да се само помоћу археологије не може никако решити ко су били творци и носиоци поменутих преисторијских култура. На расположењу нам стоје остеолошки остаци из више места у Троади и из разног доба од краја неолита па све до данас. географском положају и другим околностима. Остеолошки остаци старих Тројанаца. да престављају културе у поменутим трима пределима у главном једну диференцирану стару племенску културу. 1 Да би пак могли говорити о спољашности и физичком значају старих Тројанаца потребни су нам њихови телесни остаци да их уочимо и упоредимо са физичким особинама других народа. was der Tote ins Grab mitbekam. које су протекле од преисторијског доба до данас. ausgestaltet mit bestimmten körperlichen . Остају нам дакле за непосредно проучавање у палеоетнолошкој сврси само костури.gerüstes. Тако би се могло и евентуално одредити место где припадају у физичком. Офриниону код Renköi-a. welche ihm früher charakterischen Ausdruck gab. aus denen sein Geist zu uns spricht. ) На антрополошком конгресу у Познању г. Ханај-Тепе.'' XL. Чамчалиџи и у Асосу. ein Fremdling oder ein Angehöriger einer Rasse. Прегледавши срество и методе историје. Korrespodenzblatt der deutschen Gesellschaft für Anthropologie. а тим пре што нису ни ове многобројне. не познавајући генетичке методе у Физичкој етнологији. лингвистици и историјској етнологији. No 9—1 стр. палеолингвистике и археологије.Eigenschaften und bestimmten Kulturerzeugnissen. или она служи само анализи и физикалном познавању живих народа. Ми ћемо их према томе определити најпре топографски и затим их упоређивати у хронолошком погледу. као ни стредства преисторије1). Es ensteht dann ein Vertreter unserer Vorgeschichte wieder vor unseren Augen. Ми радо признајемо да није лако експлоатисати антрополошке описе и анализе у историјској сврси. so fragen wir uns: war das einer unserer Vorfahren. Ове телесне остатке је описао гласовити немачки патолог и антрополог 27 . али то вреди само за оне научењаке који воле да раде механички по шаблону. која је се модификовала према земљишту. без оваке интуиције и еластичности духа. 1909. нагласно потребу узајамности археолошког и антрополошког рада и казао је између осталога и ове речи: ''Wenn vir die Beste eines Menschen aus vorgeschichtliclier Zeit im Boden finden. Природно је да је у хиљадама година.

Разлози са којих ћемо у следећем излагању на свој начин средити материјал који Virchow излаже у своме делу своде се као што смо видели у главном на то.. Уз топографску и хронолошку поделу телесних остатака старих Тројанаца биће споменуте остеолошке особине и негде уз њих културне појаве од значаја за датирање. његови антропометријски подаци и морфолошки опис костију дају се употребити као публикована документа на основу којих може историчар и историјски етнолог писати своје историјске студије и расправе. (Abhandlungen der königlichen Akademie der Wissenschaften zu Berlin aus dem Jahre 1882. И ако не можемо примити главне закључке расправе R. zu Berlin 1884. и најзад да би се што јасније уочила сва разлика у закључцима код нас и Virchowa. у толико се показао као недовољно верзиран етнолог.-mathem. Берлин 1883. Abh. Но ми ћемо у току расправе видети да у колико Virchow-a треба ценити као вештога и скрупулознога анатома. и то не само у историјско доба већ почев од формирања алувијалне фазе земљине историје. археолози Н. R. Беч 1881. историчар и преисторичар. какве изискује наша расправа. Овај последњи описао је као природњак детаљно речене телесне остатке са давних векова Троаде. Akad. Virchow 3).. који је због тога поновно боравио у Троади и коме су у Берлин слали остеолошки материјал. Phys. Wiss. (Mitteilungen der anthropologischen Gesellschaft in Wien Bd. Virchow-a у многоме нам надокнађавају овај недостатак. стр. II. али које су баш у тројанокој палеоетнологији меродавне и одлучујуће.Rudolf Virchow (V 1—152)1). у целини је његов рад хаотичне природе и готово је немогуће управо због те несређености употребити га као основу за решавање виших проблема. Abhandlungen II. док је међутим требао водити рачуна о распрострањењу раса и о људским миграцијама не само у југоисточној Европи већ по целом континенту у вези са Азијом. па можда чак и Африком. 1 ) V 1—155 = R. 2 ) Augustin Weisbach. Heft 2. Зато ћемо. имајући у виду и нове добитке на пољу археологије. као и за то да се види како су се крвно условљене потенцијалне силе душе развијале под утицајем простора и времена и каква дела руку су пратила тај развој. тако рећи на једној тачци. d. Schliemann и F. јер можемо тако и сами приметити важне физичке особине н употребити их као помоћно средство за решење задатка ове расправе. Alttrojanische Gräber und Schädel. Берлин 1885. Die Schädelform der Griechen. Друго. a на подлози истога материјала. из техничких разлога да би ce избегла честа цитирања и позивања на тако неугодно уређени материјал.. 28 . што Virchow није груписао материјал према његовој правој вредности за етнолошко доказивање. Virchow поједине кости до ситница детаљно и тачно описао и измерио. l—55. Због тога све његово знање и аутопсија материјала није му могла бити од користи код примењивања на више научне сврхе. Über alte Schädel von Assos und Суреrn. већ у прегледном и добром сређивању лежи добар део научног рада. И из техничких разлога треба да то учинимо да би избегли доцније непрестано навођење чиме не би толико јасноћи ствари допринели као кад ствар у целини изнесемо. R. Calvert. 3 ) B. Virchow-a. Virchow. док сама краниометрија игра нижу улогу. Но слике лубања и цеваница у приложеној студији R. 1—152. стр. Virchow. kön. те је исту важност приписавао и стварима од сасвим споредног значаја. Abhandlungen d. Weisbach 2) и R. И ако је R. Physikalisch-mathematische Classe. Разлика између остеолошких и обичних писаних докумената и извора састоји се у томе што ни обичан историчар ни обичан анатом не може тумачити старе остеолошке човечије остатке и употребити их у више научне сврхе. Virchow имајући у виду један палеоетнолошки циљ одвише важности је полагао на разна мерења. VI. Модерно становништво Троаде посматрали су у мањем броју А. средити материјал и нагласити важније морфолошке и хронолошке моменте. а при томе испуштао из комбинација морфолошке особине које се не дају тако лако изразити бројевима. Virchow није могао успети што је био сувише мало верзиран у историји. што је био одвише тесногруд због чега су се његови погледи задржали на врло уском терену. већ само етнолог који је историчар и археолог и анатом уједно.

Некропола Офринионова простирала се до Renköi-a и још даље. а северно од Мегалореме нашао је F. личне (јагодичне) и ижесне кости (arcus zygomatici) нису биле истакнуте. Само се у једном случају показала мезокефалија. у њој је F. пола енглеске миље од градића Renköi-a у правцу ССИ. словеначки holmec) = collis. сљеме носа узано и јако. Virchow у другом случају нема право. а код женских 83•1. Calvert један фрагменат лубање из V. Офринион и његова некропола. као што се може закључити према старој јелинској керамици са сликама: животиње и прости цртежи црне или кестењаве боје на отворено жутом пољу. дакле суббрахикефално. доња spina јака. ) Ова реч није ни грчког ни турског порекла. Облик лубање ♂ ♀ сума брахикефали 5 3 8 мезокефали 5 — 5 долихокефали 2 — 2 У колико је се могао израчувати носни индекс. јер управо та извученост врло вероватно значи једно расно обележје.Virchow-љево дело показало се је као застарело и у хронолошком и физио-етнолошком погледу и већ само поновно издање његово значило би добит за науку. које вероватно највише потичу из трећег столећа после Хр. 3. иначе свуда хипсикефалија. Две лубање су хамекефалне. корен носа (sutura nasofrontalis) обично је удубљена. Пија и Александра Севера. 3 женске а код две се није могао одредити пол. '. Од тих 15 лубања било је 15 мушких. 29 . речи õëúìú— õëúìüöü (н. Ми мислимо да R. У једноме гробу у граду Офриниону. века пре Хр. Рушевине града Офриниона. Virchow из исте некрополе и из истог времена није детаљније посматрао јер је једна носила обележје патолошко. пре Хр. а код мушких посебице 79•4. биле су 4 лубање лепторине и 2 платирине. остале ортокефалне.  '. a код женских лубања само 1125 сm3. а друга му је била сумњива због одвише дугуљастог и стиснутог облика. што нарочито истичемо као карактеристично за становништво Троаде у доба римских царева. Лице је било мезопрозопно. 1 ) Herodotus VII. као што је тумачена.  ' . 43:  . што би значило да је женскиње имало округлију главу но мушкиње. 13—16). Calvert откопао 15 лубања (V. Капацитет код 6 мушких лубања износио је просечно 1461 cm3. или VI. Максимина. Облик вилице био је свуда ортогнатан. кога спомиње Херодот1) у V.. в. лежи на узвишењу It Chelmetz 2) на азијској обали Хелеспонта. У гробовима су нађене уз стаклено посуђе новци римских царева Филипа. Две долихокефалне лубање R. већ несумњиво словенског и потиче од ст. слов. 2 У погледу индекса дужине и ширине (Längen-Breiten-Index) износио је просечно код Свију без разлике пола 81•0. У главном је било према споменутим лубањама становништво Офриниона у доба римских царева на граници између брахикефалије и мезокефалије.

I D Š = (78. Weisbach је мерио лубање анатолских Грка и то највише из Битиније и нашао је 15•5% долихокефалаца. које не може протумачити. дакле за време од 700 година. Virchow да би се могли објаснити хронолошки односи у Троади највероватније сродношћу становника са Трачанима. али брзо одустаје од тога. Заиста у главном преовлађује код офринијских и битинских лубања брахикефалија. Више но у погледу лубањског индекса разликује се античко становништво Офриниона од модерног битинског у погдеду на инденкс дужине-висине. Oчнe дупље мало су напред о и доле удубљене. већ и друге остеолошке облике и то још у вези са комплексијом.9 Све четири индивидуе дају просечни дакле мезокефалан облик. ) IDŠ = Индекс дужине-ширине. Као што је био Офринион у класично време и у доба римских царева грчки град. R. oder VI. били долихокефални. од којих је неке В. 30 . Према томе данас нема у Офриниону чистих брахикефала као што их је било у доба римских царева. тaj се не може тако лако без предомишљаја овде сложити са R.3 + 77. Virchow антрополошки премерио и описао V 17—19. Мезокефални облици упућују на крвно мешање једног долихокефалног расног елемента са алофилним округлоглавим елементом. Virchow-ом. али знатан проценат мезокефала и долихокефала ипак значи. веку пре Хр. Ko зна како је више пута антропологија варава и како треба да физиоетнолог узима у обзир не само краниолошке мере. Почетак носног сљемена је јак. Лубања има долихокефални облик и припадала је човеку у годинама и приближује се пo свом главном облику оним двема. модификовали би се у корист долихокефалије са вишим индексима и у корист сусбрахикефалије. ca 75 mm. мисли R.7 + 79. Ако би била споменута стара лубања из Офриниона типична за тадашње становништво. Jahrhundert in den Haupteigenschaften festgestellt war und dass das Gräberfeld von Ophrynion diesen Typus in einer verhältnissmässigen Reinheit zeigt''. да је долихоидни облик још добро заступљен. онда би Грци у Троади у V. 26•6% мезокефалаца и 57•7% брахикефалаца. Mepe и индекси: 1) Mi ŠČ = 91 mm. V. dass der Schädeltypus der kleinasiatischen Griechen. Горња ивица има узан porcessus alveolaris. Као што смо већ казали и А.5 + 76. Virchow да може казати ово. изјављујући да се може брахикефалија Аријеваца друкчије протумачити од кад је познато да су Арбанаси и Јермени маркантно брахивекални народи. и до владавине цара Александра Севера. Virchow помишља најпре на примесу Туранаца. док је оно само 22% хипсикефално и 56% ортокефално да и не спомињемо хамекефалце. 21: ''Nach diesen Erfahrungen nehme ich keinen Anstand zu sagen.1) / 4 = 77. Модерни становници Renköi-a носе обележје тамне комплексије у разним тоновима. Не обзирући се на ово несугласје. лепторинијом и хипсиконхијом. Virchow није проматрао због патолошке сумњивости.У normu temporalis истиче се косо чело са јаким надочним рубовима и развијеном глабелом. schon im V. 1 2 ) MiŠČ = Минимална ширина чела. Најзад изјављује R. и само је једна индивидуа од проматраних имала сиво-плаву очну ириду. Тада и данас одликују се лобање ортогнатијом. etwa abgesehen von der Höhe. тако је и данашњи Renköi Грцима насељен. Потиљачни део лубање преставља готово једну куглу која се сужује код почетака processus zygomatici. јер је ово 86% хипсикефално и 14% ортокефално. 2) I DŠ. Тако је могућно у физичком погледу упоредити становништво разног доба а истога места. које К.

95 м. geograph. потпаде овај богати град под лидијску државу и доцније под Персију. ŠNE19) = 40 mm. века пре Хр. Да би се за науку том приликом бар нешто спасло.. VN16) = 48 mm. Т.— Лубања је хипсидолихокефална. чело угнуто и пуно. Град Асос1) (' '). T. Texier-a саркофази Асоса и гробови израђени су били од вулканског камења трахита. DNE18) = 47 ? mm. MHO1) = 522 mm. Virchow. VLm ) = 68 mm.0 INE25) = 85. diem exceptis dentibus. Облик лубање је кратак широк и пун. турска држава употребила отесано и израђено камење античких зграда за подизање пристаништа у Цариграду. пре Хр. његова висина износила је 1. док нису однели Французи 1838. 2—37.9. они који дођоше са Лезбоса основаше колонију Асос. могло би се мислити да има име саркофаг своје порекло из Асоса. MiŠČ ) = 100 mm. и почетком V. То је био већ постарији човек и за живота рањен. naturalis historia. 1 ) В.. Лубања No 1A нађена је у некрополи Асоsа у једној урни (). 2 ) Strabo. од Ахила разореним градом Лелега. дебљина зида од суда 2—3 см. као најлепше очувани међу античким јелинским градовима.1. IDŠ20) = 82. предузео је амерички археолошки институт раскопавања у Асосу под вођством J. Мере и индекси: К1) = 1400 cm3. = 65. Лубања № 1A: Sutura sphenoparietalis. 27: ''In Asso Troadis sarcophagus lapis fossili vena scinditur. VOD ) = 30 mm. SOP ) = 124 mm.. Према петрографској анализи Ch. ND2) = 179 mm. a sphenofrontalis већином су синостотичне. као што се види на његовој лубањи. каквих је Clarke 7 открио и које датира у време пре IV.  . сарањени је требао живети крајем VI. крајем друге и почетком прве тисуће пре Христа. Питос са лубањом No 1 стајао je на самој стени купе и био је покривен каменом плочом. 3 ) Plinius. који је био уз скелет у питосу. Лешина је била тако у њему смештена да је глава лежала код уста суда. Über alte Schädel von Assos und Суреrn.. IDV21) = 77. века. IO23) = 78. населише се Еолци у приморју Троаде. SO8) = 366 mm. PV4) = 139 mm. Асос. lapis nascitur. и Ch.2) Године 560 пре Хр.. II..4.. § 58. quo consumuntur omnia corpora. Асоса Хомер нигде не спомиње. (c.7. Већ врло рано. IN24) = 50. NS3) = 117 mm. 610): - '.1(?). руке су биле прекрштене. године најлепше скулптурне предмете и док није године 1864. највећи пример 0. tubera parietalia слабо су истакнута према 31 . али изгледа да има право Енглез Ј. Mucianus specula quoque et strigilis et vestis et calciamenta inlata mortuis lapidea fieri auctor est. Ове три лубање припадале су разним временима и показују да су били њихови носиоци сваки понаособ сахрањени. IDV122). Тада нађене лубање предао је поменути Американац R.'' — Idem. ипак као становнике микенског доба у тројанском приморју око Асоса.9. стр. Судећи према архајским сликама на суду за уље. ŠN17) = 24 mm. sarcophagus vocatur... в. ' . На тај начин би могли сматрати Лелеге и ако не као најстарије. ŠOD15) = 38 mm. Clarke-a. преко прсију. SOČ9) = 126 mm„ 10 11 l2 13 14 SOS ) = 116 mm. 98 : ''Circa Asson Troadis. Virchow-y за научне сврхе. Texier сумња да би то могао бити чувени ''саркофаг'' камен.. XXXVI. DP6) = 50. У доба римских царева био је Асос на гласу са својим саркофазима и на основу онога што Плиније 3) пише о њима. XIII. данас Behram-köi лежао је у јужној Троади на једној стрмој жупи од трахита на Адрамитском Заливу. 1. јер на то потсећа и само име [].9 м. Clarke кад га идентификује са старим Педазосом. Остаци античког Асоса познати су били још у првим деценијама XIX. historia naturalia. VU5) = 118 mm. Corpora defunctorum condita in eo absumi constat intra XL.

ширине.8.ширина нoca. у norma occipitalis показује лубања широку и заокругљену контуру. од прилике двадесет-годишњој женској особи. У norma temporalis изгледа лубања врло висока и са стране сведена. 4 ) PV = Права висина (gerade Höhe). 26 ) ŠL1 = ширина лица 1. Мере и индекси: ND = 173. ŠN=25 ?. DNE = 67. обим. века пpe Хр. 6 ) DP . Т. SOS=122. Лубања No 2 припадала је развијеном човеку у годинама. PV = 137. као што се може закључити према керамици. Њени доњи латерални делови су синостатични као и лева sutura sphenofrontalis. SOP =128. која се сматра као засебан елеменат у становништву града и не говори о каквој варијацији истог племена. У norma verticalis показује контура широк облик. који се спреда равномерно сужује. 16 ) VN= висина носа. 9 ) SOČ = сагитални обим чела: 10 ) SOS = сагитални обим средине лубање. глава у позадини висока. У погледу облика носа и непца лубања је мезоконхна и мезорина. SOS= 116. Clarke-a лешеви су и спаљивани и цели сахрањивани у саркофазима. већ је она нежна и глатка. Овај последњи начин као да је се сматрао за отменији.2. SO = 365. NŠ = 136. ŠL227) = 88. INE = 80. IO = 82. DNE = 47. Лубања No 3А нађена је у једноме саркофагу. VN =52. Ипак се може казати да је лубања No 3 млађа од лубање No 1 и да је припадала једној млађој. SOČ=125. ŠL2=98. DP = 64. већ састављен од шест камених плоча. VOD=32. у археолошком погледу безначајне тасе и једно зубом времена много оштећено огледало. NŠ = 151. чеоно-носни руб је јак и због тога изгледа глабела удубљена. и ако означује индекс средњег лица лептопрозопан облик (77. Уз скелет нађене су и две. norma frontalis показује дугуљасто извучену контуру површине. чело је доста развијено.7. VL = 65. VOD=33. IDŠ = 74. PV = 131. 8 ) SO = сагитални обим. По мишљењу Ј. ŠN = 26. IDV1 = 60.0. тако да се по овим гробним оставама може тешко одредити време сахране. широко и угласто. изгдедају кости лица ипак истакнуте. Лице изгледа ниско. веку пре Хр. ŠOD=39. )ND = Највећа дужина. ŠL126) = 140. 5 ) VU .0? ) К = Капацитет лубање. Plana temporalia велика су и сведена. VU = 118. 7 ) МНО = Највећи хоризонтал. И ако су arcus zygomatici знатно сведени. који није био монолит. 24 ) IN = индекс носа: 25 ) INE= индекс непца. Свега имамо из Асоса хипсибрахикефалне и једну ортокефалну лубању.Дужина потиљка. )VOD = висина очне дупље. Tubera frontalia су слабо развијена. 27 ) ŠL2 ширина лица 2. IN =51. 18 ) DNE = дужина непца: 19 ) ŠNE = ширина непца: 20 ) IDŠ=индекс дужине. MiŠČ=96. IDV = 72.2). ) ŠOD = ширина очне дупље. 21 ) IDV=индекс дужине.. MiŠČ=101.9. IN = 50. Облик лубање без сумње је био хипсибрахикефалан. SOČ=121. Мере и индекси: ND = 182. 3 ) NŠ = Највећа ширина. пошто је без умњака са читавим крунама зуба. надочни рубови су глатки. VU = 111. ŠN= 38. MHO =512. чело је широко и у средини сведено. ŠOD = 38. 17 ) ŠN .6.0. Озго погледана изгледа лубања дугуљаста.висине : 22 ) IDV1= Ohrhöhenindex: 23 ) IO = орбитални индекс. умерено широка и у неколико феноцигна. У непосредној близини нађене су атинске и ефеске драхме из почетка II. 11 )SOP = сагитални обим потиљка: 12 ) MiŠČ = Минимална ширина чела I3 ) VLm = Морфолошка висина горњег лица. ŠL = 127. Нема храпавости и улегнућа на површини лубање.Виспиа изнад ува (Ohrhöhe). 1 14 2 15 Средњи део лубање је нарочито развијен.0. VN= 49. MNO = 515. архитектонском стилу екседра и значају писмених знакова на саркофагу. Према 32 . Tubera frontalia се много не познају. Лубања No 2А је нађена у једном саркофагу из предела Larichos-a (Larichos Enclosure) и потиче из доба пергаменске владавине у II. IO = 84. VL= 68.интертубералном месту.

NŠ=138. Испод овог слоја лежао је опет један старији од 51/2 стопа дебљине. ) RJK -= размак јагодичних кости (Jugaldistanz). Calvert гроб са скелетом једне младе женске из IV. Ову подеду преставио је графички F.) и приметно прогнатан а брада ступа маркантно напред. које носе највише аријски карактер. Од ове га пак дели Kamar-su. IDŠ=74. PV=139?. 127—128 лежи око 20 km. а затим описао и премерио. 28)VL=115. Одмах испод површине нађени су скелети Турака из ближе историјске прошлости. VOD=33. где је R. Calvert обележио је средину културних талога. а ти су садржавали скелете без икаквих поклона за мртве. умерено дуг нос и кратка непца. Thymbra-Hanaï Tepeh. дакле најмлаађи. Virchow неке на путу оштећене лубање саставио. ŠOD=41. 782—796. Бидо је и гробова састављених од цигле. Ha томе узвишењу стајала је највероватније стара Тимбра () према узвишењу Бунар-баши. Лице је ниско и доста широко као и очне дупље. а испод ових нађен је један слој са великим земљаним судовима () положеним хоризонтално. Calvert у више скица1). од Тимбре у правцу ка истоку. поређаних у хронолошком реду. стр. века пре Хр.томе би старије становништво (око године 600 пре Хр. ови гробови потичу из IV. Према судовима. Чамчалиџа. 54—126. Пронађене старине и остеолошки човечански остаци били су предати Берлинском Музеју. Schliemann-a V. а слој који је био изнад средњега. потпомогнут новчано од Н. који су леђима лежали на шљунку са згрченим коленима. IN=54. Испод овога опет налазио се слој (11/2 стопа) од пепела од дрвета и угља заједно са остацима грубо израђене керамике. узано лице. Norma vertiralis приказује широку овалну контуру лубање са истакнутим tubera parietalia. 1 ) Frank Calvert. Село Чамчалиџа V. 5. Овде је пронашао и отворио F. 33 . од Хисарлика. Ови судови садржавали су скелете. северозападно од Беирамића а 12 km. тако да су била уста оријентисана према. Calvert старине на узвишењу Ханај-Тепе и наставио истраживање године 1879. Особине ове лубање приближују се у главном лубањама из слоја А на Ханај-Тепе. IDV=75. VN=51. потиљак је широко сведен. VU=121. века дре Хр. слој од пепела. F. 28 29 6. средња висока очна дупља. Узвишење Ханај-Тепе лежи 8 km. Мере и индекси: ND=185. је тражио F. IO=80.1. и најпосле је најдубљи културни слoj (2 стопе дебео) на природној стени. лекитима и патерама. алвеоларни руб је низак (14 mm. MHО=520. Sutura nasofrontalis лежи дубоко. више пута у удубљењима стене. ) VL == Морфолошка висина лица (sutura nasofrontalis — mentum). где су нађени опружени скелети са великим Неотесаним каменом под главом.4. 29)RJK=?. 30 ) DARg = дужина алвеоларног руба (processus alveolaris) горње вилице. Ханај-Тепе (Timbra). а придате су им биле фигуре од печене земље (terra cotta penates). вазе од модрог. (Троје) у југоисточном правцу близу подножја еруптивне косе Fulah-Dagh. са А. Мало дубље. Већ године 1856. најстарији слој испод предходног са В. жутог и зеленог стакла и посуђе са сликама. док међутим не показују сродности са данашњим становништвом Троаде. MiŠČ=96. а без скелега са С. На узвишењу Хавај-Тепе можемо разликовати више културних слојева.) у јужној Троади на Адрамитском Заливу у физичком погледу било карактеристично: висок и заокружен мождани оклоп. или III.9? Tabera frontalia на овој великој лубањи добро се могу распознати и изгледају угласта. VLm=65?. као сува и трошна маса од спаљених костију измешана са изгореним шљунцима. притока реке Mendevah.j. југу и југоистоку. ŠN-28? 30)DARg=142. т.6. (Anhang zu Schliemann's ''Ilios'').

У хронолошком погледу може се са поуздањем казати, да је најдубљи слој на Ханај-Тепе
старији од 6. насеља на Хисарлику, дакле потиче из доба пре 1500 пре Хр. јер је на Ханај-Тепе
тек средњи слој (С) савремен са Хомеровом Тројом судећи по микенском2) карактеру керамике.
Но нама треба тачније датирање слоја В из историјско-антрополошких разлога. Преисторија,
наиме, познаје још више периода културног развоја пре 1500 год. пре Хр.
) H. Winnefeld, Gräber und Grabhügel (Прилог делу: W. Dörpfeld, Troja und Ilion, Атина 1902. стр.
548).
2

У неколико су се осврнули на то питање већ Н. Schliemann1) и F. Calvert2). Први је
приметио неке аналогије у хоризонталним сисцима шоља у слоју (В) и првом насељу на
Хисарлику; али налазио је и керамичких разлика на основу којих држи преисторијско
становништво доњих насеља на Хисарлику за друкчије од оних у слоју В у Тимбри. При томе
наглашује, да су становници првих пет насеља на Хисарлику спаљивали мртве, док су на ХанајТепе целе лешине сахрањивали. F. Calvert био би склон датирати слој В због неолитских оруђа и
слободном руком рађеног земљаног посуђа, као савремене најдубљим насељима на Хисарлику.
Доцније Н. Schliemann још један пуг спомиње Ханај-Тепе3) приликом упоређивања
преисториског посуђа из гомиле Besika-Tepe ca тројанском керамиком и каже да је, ако не
старије, бар толико старо колико 2. насеље на Хисарлику и да је припадало другој раси, а то да
вреди и за Ханај-Тепе (В). За истовременост овог слоја са Троја 1 говорила би и једнакост облика
и обраде оруђа израђеног од рогова и слонове кости, које је R. Virchow тамо констатовао. — Од
важности је напоменути и то, да међy остеолошким остацима пре-микеноког доба у Троади не
налази се коњу никаквог трага.
) Н. Schliemann; Ilios. стр. 797.
) F. Calvert, Thymbra-Hanai Tepeh. 1. c.. 784.
3
) H. Schliemann, Troja. Лајициг 1884. стр. 293.
1
2

У слоју В нађена су разна оруђа, остаци од јела и рушевине кућа. Ове су имале обично два
спрата, од којих је доњи био саграђен од слабо печене цигле, није имао врата ни прозора, горњи
је пак био од дрвета. Скелети су лежали у разним дубинама слоја исто тако на природној стени
као и у унутрашњости доњих спратова куће4). Костури су нађени окренути лицем земљи са
подвијеним коленима. Око скелета није нађена никаква ограда, само је око два дечија леша
опажена нека врста гробница саграђених од великих цигланих плоча.
) Овакво сахрањивање мртваца живо потсећа на сепулкрални обред у Синеару, Асирији. Сирији и
Палестини где су лешине сахрањиване испод станова обично у урнама у чучећем стању.
4

После прегледа археолошких предмета и описа остатака фауне прелази R. Virchow на
детаљни опис прастарог становништва на узвишењу Ханај-Тепе, V. 102—126. Ми ћемо остатке
костура преисториског становништва Троаде (Ханај-Тепе и Хисарлик) посматрати као целину и
означити костуре индивидуа текућим бројевима (Nо) па било да се очувала лубања са осталим
костима, било да је само остала једна кост или чак фрагменат какве кости, само ако има на себи
расног обележја.
a) Културни слој (В)
Костур No 1 представља остатак једне постарије жене са лубањом хипсидолихокефалног
облика. У norm-и temporalis изгдеда чело ниско и равно, надочне ивице (margines supraorbitales)
слабо се познају. Латерални делови од sutura coronalis су синостотични, tubera frontalia не познају
се много. Мере и индекси: ND=179, NŠ=128, MiŠČ=91, VU=120, МНО=492, VL=108, IDŠ=71,5.
Рубови очних дупља споља су јаче изражени, processus alveolaris горње вилице изгледа нешто
34

прогнатан, непца кратка и широка и наличе готово на облик потковице. И processus alveoloras
доње вилице је прогнатан а брада нешто напред истакнута. Остале кости, ма да изгледају јаке, у
ствари су нежне. Ulna је увијена и ивичасга као и доњи део radius-a. Os femoris dextrum je до
condylus-a потпуно очуван (дуж. 345 mm) и има код trochanter tertius-a врло истакнуту храпавост.
Његова диафиза потпуно је спљоштена озго и спреда. Цела дужина овог os femoris-a износи са
365 mm. Tibia dextra одликује се изразитом платикнемијом и његова предња crista врло је оштра.
Костур No 2, V 95—97. Од лубање дали су се саставити само средина и потиљак можданог
оклопа заједно са делом чеоњаче. Приметити се дају јаки надочни рубови, као и ниско и широко
чело, заокругљен потиљак са умерено истакнутом протуберанцом једног јаког човека. Изгледа да
је била глава широка, али ваљда није била ни дужина незнатна. Облик лубање био је по свој
прилици долихокефалан.
Према боји и другим особинама припадале су овим описаним фрагментарним лубањама
још неке екстремитетне кости (Бр. 2), од којих је потпуно очуван само os humeri dextrum са
мером од 300 mm. Одломци radius-a и улне су увијени и ивичасти. Одломак femorisa је јак, озго
сиљоштен и око trochanter tertius-a јако задебљао. Десна tibia је толико сачувана да се може њена
дужина рачунати на 335 mm.: она је много платикнемична.
Костур No 3. У друштву са описаним екстремитетним костима под знаком B1-2 налазиле су
се још и друге, које су се разликовале од првих компактном, глатком црном превлаком боје.
Пошто им према спољашности овакве природе највише одговара лубања А15 (V 98, 117—118, tab.
VI.) и пошто је ову лубању послао F. Calvert неозначену, можемо је овде уврстити. Она је дуга,
узана, хипсидолихокефална и припадала је младоме човеку са умерено великим обимом
можданог оклопа, широким и стрмим челом, удубљеном глабелом и широким наставком носа.
Потиљак је особито дуг и извучен. Мере и индекси: ND = 190. NŠ = 135, PV = 144? VU = 116,
MiŠČ = 95 МНО == 518, VL = 117. TLm= 68, VOD - 34, ŠOD = 41, VN=49, ŠN=24. DARg = 19, IDŠ
= 71,0. IDV = 75,8 (?). IO = 82,9, IN = 48,9.
Сагитална линија преко темена је дуга и достиже највишу тачку непосредно иза sutura
coronalia. Од свију преисториских особа, чије су нам лубање познате из Троаде, ова је
најмаркантније негроидна, типично црначка: маркантна прогнатија, јаке вилице и велики зуби
изгледају у norma temporalis унапред истакнути, и ако је processus alveolaris ужи него код неких
ортогнатих лубања. Линија коју чине алвеоле горње вилице, прави елипсу и наличи у позађу
сасвим на потковицу, док се спреда сужава. Брада има троугласт облик, лице је лептопрозопно,
orbitae су угласте, велике и мезоконхне. Доњи руб очних дупља због прогнатије је доста напред
истакнут и широк. Од других костију остала је само једна ulna 250 mm. дуга, мало увијена,
ивичаста и јака. Код одломка десне тибие је крај прегиба увијен, снажан и врло грбав. Њена
диафиза је платикнемична.
Костур No 4. Сачувана је једна ортогнатна вилица, која је веронатно припадада човеку,
даље је оs humeri dextrum 292 mm., ulna 255 mm и једна много платикнемична tibia, вероватно 355
mm дуга. Одломци fibul-a су јаки и оштрих ивица.
Костур № 5. Os humeri 295 mm., са великим удубљењем. Горњи делови бутњаче падају у
очи због велике спљоштености, као и fibula због оштрих ивица.
Костур № 6. Овамо пo свој прилици припадају кости, које је F. Саlvert означио са Æ и које
престављају само одломке цеваница. Фрагменат тибие је много спљоштен.
После описа скелета у слоју (В) изјављује R. Virchow да се може врло мало казати о
етничким особинама житељства у најстаријем насељу на Ханај-Тепе. Он сматра употребљиву за
етнолошке сврхе донекле само лубању скелета № 1. и упоређујући је са онима из 2. и 6. насеља
на Хисарлику као и лубањама из Офриниона, каже ово: ''Bis auf weiteres wird man daher wohl
annehmen dürfen, dass die älteste Bevölkerung des Hanai-Tepe dolichocephal war. Damit nähert sie
sich einerseits den Schädeln der dritten Stadt, anderseits dem einen Schädel aus Ophrynion. —
Immerhin blieb als Facit, dass mit der sogleich zu besprechenden Ausnahme, die ältesten Schädel an
allen drei Orten einen mehr dolichocephalen Bau haben. Um so mehr erscheint auch hier der
35

brachycephale Schädel aus der zweiten Stadt von Hissarlik in einem höchst auffälligen Gegensatz, V.
102—103.
Поред свега тога B. Virchow-a толико буни платикнемија и прогнатија, као и
брахикефалија у насељу на Хисарлику, да се не уме у тоне да нађе.
b. Културни слој (А).
У средњем слоју (С) у Тимбри, који се употребљавао у микенско доба за сакралне циљеве,
F. Calvert није нашао људских костију. У најмлађем слоју (А) преставља нам једна некропола V.
(112—126.) три периоде: античку, византијску и турску. R. Virchow je описао делове костура
старо грчке и византијске епохе до доласка Турака у Троаду. Костури из старога века нађени су
делимице под цигланим покровима, делимице у већ помињатим великим судовима, док разни
визаитијски гробови престављају камере од камена, на чијим су покровима били удубљени
крстови а у унутрашњости се налазило уз костуре посуђе, ђинђуве и накит од бронзе. Пошто F.
Calvert није доделио скелете хронолошки, назива R. Virchow ову колекцију ''грчко-византијском''
мешавином из времена које је обухватало око 1000 година.
Немајући у виду да ближе и детаљније преставимо преисторијско становништво Троаде,
не би било умесно описивати телесне остатке из слоја А, костур по костур; зато ћемо се
задовољити сумарним описом и истаћи њихов значај.
Свега има описаних костију од 22 особе. од којих В. Virchow сматра само 16 за толико
очуване, да се могу употребити за научне сврхе. Највише костура припадало је младим, али
одраслим лудима и неразвијеној деци. У колико је било могуће одредити пол, било је 5 мушких и
5 женских лубања. У погледу кефалног индекса има од 17 лубања: 9 долихокефалних, 7
мезокефалних и 1 брахикефална. Као нешто значајно дало би се приметити, да је истакнута
долихокефалија највише условљена извученим потиљком, где леже задња крила великога мозга,
и сведеним горњим делом. Однос висине лубања према њиховој висини показују: 5 хамекефалне,
7 ортокефалне и 3 хипсикефалне особе, и то тако да уз долихокефалију иду нижи, а уз
мезокефалију виши облици.
У 4 случаја у којима се могао одредити облик лица, има 3 случаја лепто и 1 случај хамепрозопије. Три особе су биле ортогнатне, 2 мање и 2 јаче ортогнатне. Очне дупље: 4 мезоконхне,
2 хипсиконхне; овај последљи облик иде уз прогнатију.. Однос између дужине и ширине носа
показује: 2 случаја лепториније, 2 мезориније, 1 платириније (и један катариније). Код 2 лубање
је се могао измерити капацитет: 1605 сm3 и 1380 cm3. Хоризонтални обим износио је код једне
жене 510 mm., код мушкиња износи највећи обим 537 mm. а најмањи 510 mm., што значи
приличну пространост унутрашњости можданог оклопа. Тако пада у очи појава развијених
чеоних дупља, које су од великог утицаја на физиономију лица тиме, што истерују и слабе
глабеларну партију чела. Исто као што је капацитет лубање простран тако и друге кости показују
велику развијеност. На дугим костима јављају се: платикнемија, trochanter tertius и заоштрена
linea aspera ossis femoris.
Kao што тврди R. Virchow грчко-византијске лубање из слоја А на Ханај-Тепе престављају
хомогенији материјал него ли у Офриниону и на Хисарлику. Народ из насеља В на Ханај-Тепе
изгледа да је имао у своме физичком строју више заједничког него стара лубања нз Офриниона са
онима из његове некрополе, или лубања из 2. тројанског насеља са онима из Троје микенског
доба. К. Virchow одлучно говори против тога, да је становништво сахрањивано у некрополи
Офриниона, даље од А. Weisbacha-a описани модерни Битинци и најпосле садашње
становништво градића Renköi-a физички сродно или идентично са преисториским античким
житељством на узвишењу Ханај-Тепе. Међутим, има по мишљењу В. Virchow-a слагања између
преисториског народа у 6. тројанском насељу, и народа у Офриниону и у Тимбри.
7. Хисарлик (Троја).
36

ulna 28 mm. зуби су велики. MiŠČ=93. ипак је било могуће за њу утврдити следеће мере и индексе: ND=180.5. VL=104?. IDŠ=82.5. os femoris 36 mm. Код њега су лежали ови предмети.5. врхове од копаља. игле од слонове кости. Према мишљењу Aretaios-a био је фетус сахрањен кад му је било 6 месеца и његове кости су имале ове димензије: os humeri 31 mm. осим неколико костију поменутог човечанског фетуса. у дубини 15. Шесто насеље = Хомерова Троја (са 1500—12001) пре Хр. VU=118. Schliemann међу рушевинама једне куће у другом културном слоју у дубини од 14 м. Делови човечијих костура откривени су у ранијим насељима. ŠOD=38. Пошто је Н. никаквих телесних остатака старих Тројанаца. IN=48. У norma verticalis преставља контура лубање широк овал на којем су tubera frontalia више истанута но tubera parietalia. Virchow-a. да је лице сразмерно мало. Из првог насеља немамо на жалост. radius 26 mm. зато држимо за умесно да поделимо овде остеолошки материјал и према културним слојевима. лубања наличи у norma facialis и occipitalis готово на куглу. Судећи по боји кости и постојећем положају костура. MHV=522.У археолошкој и преисториској науци је утврђено мишљење да је стари Илиос стајао на узвишењу Хисарлику (recte Asarlik).5.3. IO=75. горња вилица изгледа сразмерно јака и врло прогнатна. а испод храма богиње Атине. једна копча за одело од електрона. од краја неолитског доба до краја античког века. Прво насеље (са 3000 до са 2500 пре Хр. d. И ако је много оштећена. На рушевинама велике куле из другог културног слоја на Хисарлику. Да олакшамо посао у трећем делу наше расправе и да буде она прегледнија. узимамо остатке костура из Хисарлика и Ханај-Тепе (В) као једну целину и означавамо ове костуре текућим бројевима.) Исте године кад и поменути фетус пронашао је К. DARg=16. бакрене ексере. треба да буде ова лубања у реду преисториских скелета означена са . спљоштеним и високим можданим оклопом.. 22—23. Schliemann нашао je године 1872 на природном тлу тројанске акрополе а у гробу који је био саграђен од три плоче. Тако мислимо исправити недостатак R. Друго насеље (са 2500—2000 пре Хр. Н. Schliemann у дубини од 7—8 м.. Из разлога кoje смо већ споменули костури из слoja (В) на Ханај-Тепе потичу по свој прилици из времена првог насеља на Хисарлику. дакле. 1873.. Schliemann констатовао спаљивање лешева и у доцнијим насељима на Хисарлику као и у новом Илиону он је био мишљења да се тај начин сахране задржао кроз све векове од неолитикума па све до доба римских царева V. е.0. с. један прстен и три минђуше од злата. земљано посуђе. можда потиче пепео на дну троножне урне од спаљеног леша мајке овога фетуса. Однос димензија носне дупље пружа мезорин облик. дотична особа погинула је у ватри. Norma facialis показује. Ова преставница жена из прастарог тројанског града. У близини њеној постојао je један олтар особите врсте. а из друге половине друге хиљаде пре Хр.No 7. које једно од другог заостаје на стотине. чак на хиљаде година. откопао је год. Н.5 m. две троножне урне са дршкама. што нарочито наглашујемо. била је брахикефална. где има 9 насеља у хронолошком реду. VOD-28. непце је узано (лептостафилино). једну ватром разорену кућу ca осам малих простора.. а у пелелу исте куће прилично сачуван женски костур.. које су престављале један груб рад без грнчарског кола. која је пo мишљењу Aretais-a умрла при порођају.). ŠN=23. tibia 29 mm. Из слоја (В) на Ханај-Тепе имамо већ 6 скелета описаних. У кући самој као и уз кућy налазила је се множина људских костију и међу њима привлачила су пажњу 37 . који је сувише мало важности приписивао хронолошком реду. Урне су биле напуњене пепелом од спаљеног човека и у једној лежао је још скелет једног фетуса. као и прегледности у подели материјала. NŠ=149. али да оно некако не стоји у правом односу са великим. ниско и нежно. VN=48?.

) навели смо већ у уводу.0. вероватно женска. IN=51.5. ) Разлоге због којих не можемо усвојити датирање W. али ипак ортогнатан. NŠ=134(?). и 7. 25. MiŠČ=99. MNO=537. што би престављало маркантну профилацију носа. HOČ=505. Потиљак је извучен у доњем делу горње површине. а однос између дужине и висине лубање показује хамекефалију. IDŠ-67.5. VN=49. Вероватно потичу ови скелети од у боју погинулих војника. Tubera frontalia. VOD=30. и однос ових димензија даје долихокефални облик. но ипак мери највећа дужина од краја trochanter major до удубљења condylus internus 39. VU=111. VLm=61. 30.6. Закључци R. Линија повучена преко темена у антеропостериорном правцу изгледа извучена и мало сведена.3. VU=113. Антеропостериорни пречник је краћи него код лубање N° 8. Поглед на теме (norma verticalis) много подсећа на лубању No 9. tubera frontalia много сведена и истакнута. особито на доњем делу соndylus-a и на горњем делу диафизе. припадао је младоме човеку са лубањом ''von sehr edler dem Anscheine nach. као што ce изражава R. Открио ју је H. IDŠ=74. лубања је хамекефалиа. VU=113. ŠN=25(?). VDŠ==71. Од свију лубања на Хисарлику имала је ова највећу дужину и најмању ширину. и носне кости претпостављају исто тако широко слеме носа. VL=106. узано и умерено високо лице. Пада у очи на овој кости нека сплоштеност. у norma temporalis даје лубања спуштену линију темена. Из детаљног описа телесних остатака старих Тројанаца дошли смо до уверења. Мере и индекси: ND=191. DARg=14. као и однос димензија носа мезорни облик. VN=49(?) ŠN=23. Мере и индекси: ND=195. и ако су приметљива. уз лубању је лежала једна бронзана игла. мало напред истакнут. али већ одраслог човека. MHO=521. као телесни остаци млађег. Мере и индекси: ND=188. Перзистенична sutura frontalis има грубе вијуге и зупце. нису добро развијена. насељу на Хисарлику и које су обично садржавале само остатке од пепела. griechischer Bildung''. Tubera parietalia су толико развијена. које су се чешће налазиле у 6.9. па зато изгледа њен облик необично узан — субдолихокефалан. Virchow-a o племенској и народној припадности преисторијских Тројанаца на основи остеолошких остатака. NŠ=132. још боље су развијена tubera frontalia. VOD=30. горња пак вилица пада у очи због јаке прогнатије. Озго погледана (norma verticalis) преставља теме са оближњим костима један врло дуг и спреда неколико сужен овал. као ни надочни рубови (margines supercilliares). norma facialis показује леп. DARg=16. — Чело је ниско и глатко изнад очних дупља. Очувана је само лубања без доње вилице. IN=47. ŠOD=39. IO=76. VL=66.Schliemann у једној великој урни. ŠOD=39. пун свод лубање. Ова лубања је најмања од свих познатих из преисториских насеља на Хисарлику. Ова. који су имали на глави остатке шлемова од бакра. VL=106. 1 Костур No 8. 8. MiŠČ=90. У norma occipitalis изгледа геометриска контура донекле слична петоугаонику са неколико конвексних страна. лепторин нос и јаку spina nasalis. Чело je неколико косо и ниско. Костур No 9. С преда је чело доста ниско и приметно косо.5 mm. а контура преставља нздужен овал. зуби су у опште доста малени. али има зато њена највећа ширина већу меру. Костур № 10. Processus alveolaris горње вилице је кратак. да кости десет преисторијских особа према својим особинама могу послужити за етнолошке сврхе и према 38 . Овај је костур вероватно мушки. Processus alveolaris горње вилице мери 16 mm и косо је напред истурен као и код доње вилице. насеља на Хисарлику (1000 пре Хр.два костура. а уз један скелет лежало је још једно велико бакарно копље V. Virchow V. Dörpfeld-a односно доње хронолошке границе VI.9. Њене кости су фине и претпостављају у целини главу вероватно једне младе жене пријатних црта и грационог облика. Облик лубање изгледа нежан и као да има многе женске црте. На бутњачи нема главице услед постхумног слома. NŠ=142. да није потребно помишљати на какву абнормалност и претпостављати синостозу као узрок долихокефалије. Од њега је сачувана лубања и највероватније један os femoris. Корен носа је широк.

У погледу географске поделе краниолошких типова налази R. којима би имале бити подвргнуте поменуте кости војника услед употребљавања оружја и напрезања тела. Ипак признаје R. ob ein gewisser Schädel. Virchow најпосле ипак нагиње мишљењу. а на другој страни пак показују односи између лубањских димензија становнике 2. а у погледу главног облика можданог оклопа (indices cranii). Међутим у постављању ове хипотезе смета га то. dessen Herkunft unbekannt ist. Према краниолошким остацима. Но R. На једној страни говорио му чести налазак отвореног чеоног шава на лубањама из Хисарлика као ''ein gutes. Као што смо напоменули. стр. ein arischer oder ein hamitischer sei. Овим анатомским сугласицама противурече несугласице у погледу облика лица: на једној страни одликују се становници античког Офриниона као и модерни Грци из Битиније лепторинијом и хипсиконхијом. насеља на Хисарлику на оно нз Офриниона у VI. које је сахрањивано у некрополи Офриниона за доба римских царева као и модерним анатолским Грцима између реке Сангариоса и Мраморног Мора. па и код одређивања народне припадности преисториских Тројанаца према споменутим остацима излаже многе могућности и евентуалности. Der ''Kaukasische Турus'' erweist sich immer noch als osteologisch mehr zutreffend. насеља на Хисарлику приближавало ономе. R. 1 После дугог и мучног описивања. и 6. wenn man will. Virchow-y становништво 6. на другој страни опет буни нашег антрополога тероморфни trochanter tertius и processus trochlearis ossis humeri. упоређивања и неодлучног колебања у својој студији изгледа да R. Te абнормитете доводи аутор у везу са вероватно појачаном радњом дотичних мускула. Virchow je био врло богат у изразима. Уз то су старе тројанске лубање лептостафилине и прогнатне. Virchow на краниски индекс и констатује. sie landschaftlich oder. што доцније у доба гвожђа и савршенијег оружја није било потребно. в.№ 7 из 2. и ако их краниски индекс стигматизира као алофилне. је ли једна лубања аријска или семитска или хамидска. ако је непознато њено порекло1). прелази преко појаве прогнатије и не приписује јој у овом случају никакве веће етнолошке важности. Он упоређује лубању костура . Највећу важност код ових хронолошких паралела полаже R. да се приближује становништво преисторијских културних слојева на Хисарлику више јелинима него икоме народу у сусеству Троаде.. wenn es uns gelingt. Virchow. што не припадају све једноме полу. насеља као долихокефалне са обележјем перзистеничког чеоног шава. Код Virchow-a пак има у главном етнолошку вредност само 5 лубања и на овима оснива он своје главне закључке. и V. an welchen Merkmalen man mit Sicherheit zu erkennen vermag. док показују лубање костура N° 8. als der arische. und wir müssen sehr zufrieden sein. био је добар говорннк и стилиста. тројанског насеља да буде брахикефално. N° 9 и N° 10 становнике 6. ) R.да је према лубањи костура N° 7 требало становништво 2.томе смо средили материјал. при чему му још и ово посао отежава. Он ју је покушао објаснити на све могуће начине као патолошке феномене а највише као индивидуалне варијације. насеља везује особина прогнатије. да су били преисторијски Тројанци ариског порекла. насеља на Хисарлику као мезорине и хаменкохне. Virchow. geographisch in eine gewisse Beziehung zu setzen''. док би се становништво 2. vielleicht ein sicheres Zeichen arischerAbkunft''. наличи R. Несавршеност и недостаци примитивног и несавршеног каменог и бронзаног оружја као да је тражила од војника потенцирану акцију мишића. 39 . Alttrojanische Gräber und Schädel. тројанског насеља са оним трима лубањама из Хомерове Троје. не признавајући јој право расног обележја. aber in ihm begegnen sich die verschiedensten Formen der Schädelkapsel. што Тројанце 1. Virchow. да он није у стању казати критеријуме. . пре Хр. 45: ''Zu meinem grossen Bedauern bin ich ausser Stande anzugeben. Virchow својим окретним изразима и лакоћом стила прелази преко ове тешкоће.

We must learn the methods and grammar of the physical anthropology by its relation to historical facts. чак драстпчно. weil diese Wissenschaft sich nur mit Rassen beschäftigt. палеолингвистика и археологија говоре заh аријску припадност старих Тројанаца. побија F. с. стр.. 7—12. Menschen derselben Rasse können eine halbe Kultur besitzen oder auch noch ganz auf den niedrigsten Kultursturen stehen. у опште не могу решавати. welche indogermanische Sprachen reden. која не би била по миграцијама и појачавањима из туђине добила своју формацнју. die Indogermanen aber gar keine Rasse bilden. 1906. Menschen können zu einer Rasse gehören und die verschiedensten Sprachen reden. 1 У доба победе национализма — критикује R. Die Frage nach der Herkunft uad dem Ursitze der blonden. gar nichts zu schaffen. von denen jede für sich beantwortet. Oktober und 5.No 238. Најпосле M. 21. die Wissenschaft vom ''Menschen jemals zu derart Antworten befähigen wird. као што је ово наше. u. палеоетнологије и антропогеографије као R. Fehlt die Sprache. Virchow изјавио је чак ово:1) ''Die Frage der Nationalität ist anthropologisch gar nicht zu behandeln. ) М. 9. што се не да тачно дефинисати и објаснити. op. 1899. Virchow — свака мала нација хоћe да преставља посебну расу а међутим нема ни једне националне расе. Winternitz. P." 40 . d. 9. Ratzel. Ratzel вредноот остеолошког материјада за историјско-етнолошке сврхе: „Маn kann von keinem Menschenknochen. 246. Winternitz3) негира сваку корелацију између физичких и језиковних особина народа. sagen: diesen Knochen hat einem Glied dieses Volkes angehört und er kann nach seiner Beschaffenheit von einem anderen unmöglich stammen. November). Минхен 1903.. извесне расне особине носиоца тог језиковног идиома и обратно. so hört die Untersuchung der Nationalität auf. Es sind dies zwei ganz verschiedene Fragen. dass die Anthropologie in der Frage der Urheimat gar nicht mitzusprechen hat. 6. нешто магловито. Virchow држи појам раса за нешто неизвесно. Winternitz. op. F. 239. ) Ови погледц наведени су и у делу: М. Winfernits. Први део наше расправе је показао да модерна историја.'' — Особито одлучно. напосе код преисториских Аријеваца одриче антропологији свако право учествовања при решавању историјских и палеоетнолошких проблема: ''Hingegen hat die Sprache mit der Rasse gar nichts zu tun. der Völker. u. i 253 vom 20. Тако смо дошли после претпостављања свих могућности до дилеме да су између телесних особина и језика једног народа постојали извесни односи корелације и зависности или да се оваква питања. 29. с.. 2) 1 2 ) М.. Оваквом етнолошком закону противе се признати преставници физиоетнологије. und langköpfigen weissen Rasse hat mit der Frage nach der Urheimat der Indogermanen. Ово изгледа тим критичније по нас што смо у уводу обећали да ћемо баш помоћу поменуте природне науке унети мало светлости у таму преисторије егејског света. Erstens ist es klar. Анатомске и морфолошке особине преисторијских Тројанаца не претпостављају ксантдолихокефалију. Дакле треба да је једноме језиковноме идиому одговарао и један извесан физички тип. R. Winternitz. der in der Erde gefunden wird. 252.III.. Ebensowenig hat die Kultur etwas mit der Rasse zu tun.'' .1) Сам R. M. werden muss. Es bestehen uns bisher gar keine Aussichten.. У другом делу или се колебљиво нагиње истој такој мисли или је све мање наде да ћемо бити у стању антрополошким срествима решити постављено питање. Wass wissen wir von den Indogermanen? (Sonderabdruck aus den Beilagen zur ''Allgemenen Zeitung. Virchow.. das. На антрополошком конгресу у Линдау год. Flinders Petrie. Kretschmer и још многи други.h.

2 ) Н. Virchow-a. (Одштампано из ''Старинара'' (Н.. Und wer sagt uns. III. Лајпциг страна 148. eine befriedigende und begründete Antwort auf die Frage nach der Kultur und der Ursitzen der Indogermanen zu erlangen.Virchowa још један пуг понављамо оно. онда ми заиста не би могли достићи жељени циљ наше расправе. Ka историји промене спољашности балканских народа (одштампано из ''Старинара'' Н. Meringer. Wirchow -у упућујемо читаоца на наше већ публиковано дело о историској антропологији балканских народа. наиме да се одликовао као добар анатом и патолог. dass alle Arier hellfarbig blond.1) ) Н Жупанић. IV. стр. Нема ту шаблонског начина преписивања и регистровања. где смо показали какви су били аријевски народи првобитно и како су губили на југу Европе своје првобитно расно обележје. c. јесу ли били стари Тројанци Аријевци (Индоевропљани) или не. Жупанић: Мисли о Физиоетнологији.. Београд 1910. Ratzel у великој је заблуди кад мисли. У неком случају игра већу улогу лингвистика и археологија. Die Antwort welche die Sprache allein gibt. 145. 1 41 . 18..). Virchow. а не физиоетнологија.). 10. Са задовољством констатујемо да на пр. Winternitz-a показати као неумесне и нетачне. ''Nur mit Hilfe der physischen Anthropologie sowie der Prahistorie. Већ самим решењем специјално нашега случаја могли би изнесене погледе R.2) Што се тиче R. Р. 1—22. да је физичкој антропологији задатак: да из појединих костију погађа народност њихових некадашњих носиоца. blauäugig und langköpfig waren? Warum waren denn schon die alten Römer so sehr erstaunt über die körperliche Erscheinung der keltischen und germanichen Stämme. у трећем опет најстарији писани извори које ваља тумачити као и традиције у колико наравно стоје у вези са каквим проблемом. наиме. за то нека послужи као доказ следећи пасус из једног његовог етнолошког дела:3) ''Aber wer kann den Beweis liefern. неби могли одговорити на питање.) II. Ако би дакле ови аукторитети имали право. стр. као да ове не стоје ни у каквој зависности и укрштању. већ само на широкој оонови и помоћу више научних дисциплина. већ сваки случај тражи свој нарочити метод. Систем историјске антропологије балканских народа. kann es einstens gelingen. 33. али ћемо у опште приметити што шта против њихових погледа. само једностраном стручном спремом. die aber beide heute noch mit grossen häuslichen Schvierigkeiten zu kämpfen haben. Winternitz. модерни индогерманиста R. Прво ови научници претерују у овој ствари и постављају задатке појединих научних дисциплина одвише ексклузивно и паралелно. 1 Fr. op. Р. kann nicht befriedigen. Meringer управо физичкој антропологији приписује главни значај у решавању питања о пореклу и праседишту Аријеваца. Die Urbevölkerung Europas. али да је у погледу етнологије и историје показао мању вредноот. Београд 1909 Колико се пак показао способан за решавање преисториских и палеоетнолошких проблема Јеладе и Егеје и специјално нашега питања. 1) ) R. стр. — Iäem. која посматра и тражи заједничке физичке особине народа у маси. mit denen sie zuerst in Berührung kamen. што смо раније имали прилику о њему казати. Испитивањем појединих: људи и појединих костију бави се медицинска анатомија. Место даљег одговора R. Београд 1909. Тешка преисторијска и палеоетнолошка питања не могу се решити само једним начином. dass die Hellenen ein blauäugiges und blondhaariges Volk waren?'' 3 ) H. 146. у другом физичка антропологија. Ratzel-a и М. F. Берлин 1874.3 ) M. Indogermanische Sprachwissenschaft.

већ свако ко се озбиљније бави историском физиоетнологијом. сum formae eorum purae sunt neque ullum genus iis permixtum est. 1 9. crinis mollia ruber сum crispus tum pectinatus et rectus. einen plattgesichtigen Buschmann neben еinen Вeduinen mit kühn geschwungener Adlernase. Est autem purua Graecus moderatae inter longam et brevem.'' Politisch-anthropologische Revue. Као што ћe мо видети отприлике исто тако крупне разлике постојале су у преисторијско и протоисторијско доба између Аријеваца и аутохтона јужне Европе. — Angesichts der äuseren Erscheinung. кад би хтели међусобно разликовати Данце. einen schmalschädeligen Australier neben einen kugelköpfigen Lappen. Winternitz својим горе изнешеним погледима о антропологији. XXXV. 387. celeriter discens nec parvi nec magni capitis cuius in collo crassitudo et fortitudo. да нема правог појма о њеним задацима и методима. 2 И ако је данас корелација између језика и физичких особина Аријеваца таква да је тешко. occuli humidi charopi valde mobilea multum luminia continentes. Зацело после велике сеобе народа крајем античког века. latam et angustam staturae et erectae. Wilser поводом поделе људскога рода на расе: ''Stellt man einenn Nordländer mit milchweisser Haut neben einen kohlschwarzen Neger. labrum tenue. античко. de physiognomonia liber. стр.2) (de Graecis et eorum genere puro). wäre Wahnsinn. средњевековно и модерно доба. навешћемо њихов детаљни и лепи опис од физиогномичара Полемона. Тежи би већ био такав посао. mediocriter cornosus moderatis manibus et cubitis praeditus. pulcrae faciei et vultus. да треба разликовати чнсте Аријевце од аризованих варода. nasus rectus moderatus. Winternitz пре свега не зна да треба правити разлику у физичком погледу између Аријеваца у преисторијско. V.: Graecorum formas describam. у извесним случајима. ) Polemon. 3 или 4 хиљаде година. Најпосле показао је М. да је махом могуће распознати 1) њихове скелете од негарских. што смо већ изнели говорећи о 42 . so sind die Gegensätze so gross. facies quadrata. и поново нагласимо своје мишљење о корелацији или везама између физичких и језиковних особина. No 7. Швеђане и Данце од Сицилијанаца или Срба. cum dudum peregrini inter eos crebruerint. Корелација између физичког и језиковног идиома аријевских народа. quia homines eos eorumque terram adamabant sive ob eorum vitam commodam eorumque temperamentum et aëra moderatum sive quod litteras eorum pulcrosque mores et instituta cupiebant. Hic typus graecus purus est. eine goldlockige Schwedin neben ein rosshaarmähniges Burjätenweib.'' (''Die Rassengliederung des Menschengeschlechtes. помешали су се Аријевци са разним алофилним племенима у Азији и на југу Европе. einen siebenfüssigen Bosnier neben einen Akkazwerg. Лајпциг 1906. des vielgestaltigen Wuchses und der in tausenderlei Schattierungen schillernden Farben die Gleichheit aller Menschen behaupten zu wollen. Estenim populus terrae suae participesque habens. зато што је немоћан да је схвати. Corinthi (?) et aliorum oppidorum incolae. cap. није то било тако пре 2. северне Немце и северне Французе. тако да не представљају више једну физички хомогену целину. vigil. малајских или јапанских.Што се пак тиче специјално спољашности самих Грка. из физичких особина закључивати о језику и обратно. али дакако само у случају кад би били костури сакупљени у већим масама. један више мање чист расни елеменат.). и да се баца на њу камењем. das sie auch von Kurzsichtigsten nicht übersehen oder in Abrede gestellt werden können. ) Живописно је преставио антрополошке разлике L. die Unterschiede so augenfällig und handgreiflich. Али и данас још неби имао физиоетнолог одвише тешкоћа да разликује по анонимним остеолошким остацима на пр. Jahrgang. Ji sunt Argi. кога треба да познаје не само један ауторитет у антропологији. Да опет пређемо на предмет наше расправе. Свакако пак имају модерни европски Аријевци као целина толико заједничких црта у самотолошком погледу. М. јер имају врло много заједничких расних особина. coloris albi rubedine mixti. чак немогуће. Пољаке.

готово као и античка литература Јелине4) херојског и ранијег историјског доба. Priloga од 14. et rutili luminumque torvitate terribiles. Слично нам преставља Ammianus Marcellinus. 4 ) Idem. антропологије cip. које је откопао W. — У анатомском и морфолошком погледу се у нашој расправи нисмо могли позвати на конкретан остеолошки материјал Јутословена раног Средњег Века. Жупанић. № 184.. плавокоси. антропологпје. Систем историјске антропологије. који су још и данас у соматолошком погледу најчистији репрезентанти Аријеваца: ''Ipse eorum opinioni accedo. 47—50. 72—76. [N. но физиоетничке особине костура нађених у старословеначким гробовима у Крањској (Бохињ. карактеришу писци2) и остеолошки остаци3) Словене. 15—17. И ми смо на основу изнешених факата у већ споменутој расправи стекли убеђење. Љубљана 1909) потврђују наше тврђење о спољашности Словена за време њиховог доласка на југ: да су на име били у главном велики и долихоидни. Том приликом је показала анализа аријевских народа на југоистоку Европе да су заиста састављени из разних расних елемената и да су се у доба од свог доласка на југ па до данас телесно променили. laboris atque operum non eadem patientia. cap.Šmid. Још у доба велике сеобе народа почетком Средњег Века. idem omnibus: truces et caerulei occuli. Staroslovenski grobovi in materijalna kultura. Ka истор. VIII.'' Плава комплексија ресила је и Хиспанце (Kелтибере) као што пише Calpurnius Flaccus (declam. quamquam in tanto hominum numero.историјској антропологији Балканских Народа. cip. ) Idem. долихокефални. frigora atque inediam caelo solone adsueverunt (''Germania''. као и пре одликовали извесним специфичним обележјем у физичком погледу. XV. (''Altslovenische GräberKrains. антропологије балканских народа. које је било свима заједничко и које се још данас готово чисто сачувало код скандинавских Нормана. 2. 4). und et habitus quoque corporum. 1909) Љубљана 1909]. Систем истор. стр. Систем истор. тако да је пре тисућа година извесним језиковним групама у главном одговарао и извесни расни елеменат1).): ''rutili sunt Germaniae vultus et flava proceritas Hispaniae''. 1 2 )Idem. наиме. ) Idem. 90. да су се аријевски народи у време свог доласка на југ. magna corpora et tantum ad impetum valida. Систем историјске антропологије. ст. да су били велики по расту. модрооки и беле коже са роза инкарнатом. јер није ни постојао. 43 . код Данаца и донекле чисто у Британији. Исто можемо доказати за све аријевске народе у колико су долазили у додир са Грцима и Римљанима и у колико нам је могла античка лнтература обележити њихову спољашност за време њиховог доласка на југ или још из времена њиховог боравка на северу Европе. сгр. 11. Нарочито лепо описује Тацит Германце. дало је се утврдити. (Slovenski Narod. Zuраnič. let. ) Idem. Блед). да је у старијим временима алувијума језиковном хомогенитету народа одговарао и хомогени корелат у соматолошком погледу. односно није био приступачан или ни публикован. 12 Гале (Келте) као велике беле и црвенкасто плаве: ''Celsioris staturae et candidi paene Galli sunt omnes. qui Germaniae populos [aliis) aliarum nationum conubiis infectos propriam et sinceram et tantum sui similem gentem extitisse arbitrantur. 2 3 Ксантодолихокефално обележје Јелина и Словена утврдили смо и код Трачана 1) као и код Илира2). Систем ист. rutilae comae. minimeque sitim aestumque tolerare. северној Немачкој и северозападној Русији. 50. промене спољашности балканских народа. Но помоћу историјских извора и на основу фосилних телесних остатака. 49. 1 ) Н. XLII.

доносимо и Адамантијеву парафразу о истоме предмету. јер се већ из споменутог може јасно видети оно што смо претпоставили. Полемон на име пише ово: de physiog'nomonia liber.. . cap.Споменути већ Ammianus Marcellinus (31. заједнички изглед спољашности аријевских народа толико је у античко доба падао у очи. ) Aristoteles.. . веку по Хр. Ми смо у стању навести још неколико аријевских народа са наведеним физичким обележјем. . да су нам могли писци оставити генерални опис Аријеваца. § 5—7. . 2. . — јер постанак саставних елемената Илијаде пада већ у ово доба. Ha сличан начин описује народе на северу Европе Хипократ1) у V. H.  . ( 14 —  ПЕРI KPAEI) и sect. (овакав прекид је и у књизи. . . веку и Аристотел2) у IV. ) Hippocrates. 14 —  ПЕРI XPOAN). а према опису у Хомеровим еповима Јелини у херојско доба били су већ у другој половини II тисуће пре Хр.  Ω IΩΩ. Још у VI. док су још боравили на северу Европе чистокрвни. у колико се протеже на доба њиховог заједничког борављења пре друге тисуће северно од поменутог горског 44 . да су Аријевци у старо доба сачињавали крвно хомогени скуп племена и да је било ово обележје нераздружљиво од аријевских језика. леп.  . 1 2 Наведени генерални опис пак има тим већу вредност и вероватност. . што Грци и Римљани нису познавали антропологије у нашем модерном смислу. а бројеви страна су у реду) de bello vandalico I. као народ висок. . 21) преставља нам и еранске Алане (Јасе). 2:    . наиме. могао је византиски историограф Прокопије писати о Готима да су били махом беле коже и плаве косе. (. 1 ) Пошто је нама изгубљен грчки оригинал Полемона. XXXII.: Scias plagae septentrionalis incolas esse longos albos rubris capillis occulis glaucis aspero tactu cruribus crassis corporibus spissis obesis. carnibus teneris ventribus ingentibus praecipiti iracundia et deliberatione esse. Шта више. Овај закон корелације између физичких и језиковних особина Аријеваца. deinde inconsiderantiam sinceritatem et discendi difficultatem habere 1). почетком Средњег Века. 31: '<> .. припадници плаве комплексије. пре Хр. ΩΩΩ В. . и ово место је записано без сумње спонтано и објективно без сваке научне спекулације. . . XIV. и док није била наступила у њима после доласка на југ временом телесна метаморфоза. Problematum sect. XXXVIII. . дакле. али напуштамо то. чији потомци живе још и данас на Кавказу под именом Осета. в. умерено плав и страшног погледа. .

ни на који други начин осим крвним мешањем различитих раса. тисућа пре Христа у предњој Азији аријевских говора и да су биле већ прешле авангарде Аријеваца поменути планински бедем и доспеле на топли југ. дознајемо да су египћански владаоци узимали митанске принцезе за жене (Н. У обиму хетитске државе. Zhima == снег. Најпосле спомиње египћанска историја (Н. 88). (са 1392 до са 1375). а пре доба досељења на југ које је почело по свој прилици у првој половини друге тисуће пре Хр. тисуће пре Христа потврђује тачност наше тезе о корелацији физичких и језиковних особина народа. плава коса и модре очи. не базира истина на некаквом савременом опису. eran. Са особитим задовољством наглашујемо. пошто он следује као нешто непознато из познатог. Кад писани извори још давно ћуте о аријевским народима. модроока ћерка Месопотамије. аријевског народа. били ксантодолихокефалци и тек на југу модификовали ово расно обележје.).) имена аријевских народа у предњој Азији. као још неформулиран закључак из познатих и реалних премиса. Шта више ми можемо тврдити да су Аријевци били ксантодолихокефалци не само у другој већ и у трећој тисући пре Хр.. исти у физичком погледу од неолитско доба до данас. долихокефалиа и ортогнатна лубања. или инд. Међутим непознате су нам миграције народа са југа на европски север. ако заиста треба под Dardi разумети бар даљне 45 . hima у номенклатури Хималаја). Имена каситских владалаца звуче страно и Вавилонци су осећали њихово владање више као притисак од стране туђинаца. који карактеришу велики раст. што значи исто као Ahuramazda. 72. Изнесена факта н описи аријевских народа дају право да тврдимо ово: Аријевским језицима у време борављења њихових носиоца. ружичасто бела кожа. богињи снежних планина је било име Simalia (упор. пза којих се први пут јављају (Н.. да су остали у краниолошком погледу (index cranii). пошто нас искуство учи да се у алувијално доба земљине историје по себи не стварају нове расе нити мењају постојеће. за Фараона Аменофиса III. као и извесно доба после доласка на. Aradchida). па без сумње и у погледу осталих особина. (са 1428 до 1392 пре Хр. века (1320 пре Хр. 97—98) у другој половини XIV. в. којој је припадао славни Хаму-раби (1958—1916). да је било средином II. и XVII. одговарао је у главном један хомоген физички тип. на европском северу. jyă. 98) у Палестини модрооки Аморити.) и постала мајка Аменофиса IV. јер такав у опште не постоји. у колико то знамо из описа. Тако је пошла крајем XV. коју појаву историја уметности не може како треба да објасни. где је спадала некако од епохе Tell-el-Amarna и област Kasvaden (Кападокија) као и Палестина. Ми мислимо. 1 После пада семитске дннастије. 87. али ипак можемо поставити такав закон. онда су у толико чистији припадници ксантодолихокефалије били на северу одавде. До овога закључка смо дошли на основу математичког аксиома: какви делови таква целина. кад асириолози и друге палеолингвисте налазе нека имена каситских краљева и богова као еранска: бог сунца се звао поред Sach и Surias као и у санскриту. Кад су дакле сви аријевски народи у доба доласка на југ. ) Портрет краљице Тији одскаче од конвенционалне египћанске уметности. каква целина такви делови. равне екстремитетне кости. о чему ћемо другом приликом опширније проговорити. дошли су на вавилонски престо Касити. веку пре Хр. било је сигурно аријевског говора. и у о6ластима где је било оваквих телесних особина. пре Хр. особито од вајарских престава владаоца истог доба.) тамо аријевске речи у XVIII. 98) исто тако еранских језиковних елемената (на пр.појаса. Tiji1). све тамо до пада античког света. било је (Н. већ само обратно од севера на југ. И то модро око са севера било је знак. да она стоји у вези са расним обележјем краљице Тији. јавља се у предњој Азији модро око да нам послужи место историјских докумената и разјасни таму аријевске протоисторије на југу. Приближно у исто доба помињу се (Н. На тај је начин разумљиво. зато и можемо констатовати за норманске земље чињеницу. Из архиве нађене у Tell-el Amarni (ca 1430 до 1385 пре Хр. најпосле постојало је тамо једно божанство Assar-amazes. а писане асирско-вавилонским алфабетом. да нам се већ у првој половини II.

које су Грци називали Колхицима) који су се народи као савезници хетитског краља тукли против Фараона Рамзеса II. За то можемо с тим већом сигурношћу прећи на решавање тројанског преисториског проблема и применити наш принцип колерације на ондашње прилике. док су биле оне старије дугуљастога 46 . Прво ћемо упоредити скелете у краниолошком погледу (index cranii. онда је се имала извршити промена у преисторијским Тројанцима у току времена од 2500—2000 пре Хр. Pidasa (Пизиђани). Ма да је R. мерио и описивао их. који су употребљиви за етнолошке сврхе. Dardi (). ипак није могао ничег ни приближно тачног и дефинитивног закључити и у тој неизвесности показивао је ипак склоност за аријевску припадност. Хр. Већ код прве појаве Аријеваца на југу.. и Karkaš или Kaškaš (што упућује на асирске Каске. Из другог дела наше расправе види се. лице) и утврдити висину раста према екстремнитетним костима. насеља на Хисарлику у краниолошком погледу тадашње становништво. упоредићемо их по хронолошком реду. према ономе што смо горе казали. већ ћемо лубање са разних места Троаде и јужне Европе упоредити са истодобним и разнодобним лубањама. Môzu (Мизијци?). јер нема развијених расних особина. лингвисте и археолози. f. ми пак на супрот томе тврдимо. 10. Напротив преисторијско становништво Троаде припадало је једној посебној народносној групи са извесним негроидним особинама и они нису имали ништа заједничког са Аријевцима нити у крвном нити у језиковном погледу. долихокефални. да имају лубање из слоја (В) на Ханај-Тепе дугуљаст облик и да су били према њима Тројанци у првој половини III. нису били Аријевци у енеолитско и премикенско доба. Ова два народа убраја египатски епос Pentaur међу ''народе са краја мора'': Luk (Ликијци). Краниолошке особине. Ако нам преставља лубања из 2. (1324—1258) у чувеној битци код Кадеша на реци Оронтесу. За доказ ове тезе пропратићемо још једанпут преисторијске остеолошке тројанске остатке критичким оком и испитивати и нагласити њихове етнолошке особине и етнолошку вредност.сроднике илирских Дарданаца и под Javan јелинске Јонце. тисућа пр. долихокефалне и ортогнатне лубање и светле комплексије. Index cranii У етнолошком проучавању преисторијских тројанских костура мора фетус из 1. на основу археолошког значаја његове материјално-културне садржине. шта би се дало казати о комплексији преисторијских Тројанаца. као што то тврде разни историчари. потврдила је историја тачност нашега закона зависности расних особина од језиковних. Ако су били преисторијски Тројанци један аријевски народ. Од краниолошких особина узећемо најпре у претрес односе између највеће дужине и ширине лубања. насеља на Хисарлику испасти из комбинације. да преисторијски становници Троаде према нашем тумачењу описа њихових костура. треба да претпостављају један народ високог раста. За тим ћемо уочити и испитати и етнолошку вредност лица (особито горњих вилица) по истоме реду. и то не само локално и хронолошки ограничено. Javan (Јонци). онда треба да имају телесни остаци из тројанских културних слојева и аријевско расно обележје. јер је ова лубања брахикефална. и затим трагати. по свој прилици истодобни са Тројом (I) и престављају нам на тај начин најстарије познате телесне остатке. Али су костури из слоја (В) на Ханај-Тепе. . који је имао у руци ове остатке. Virchow. а из преисторијских епоха. Преистoриски Тројанци нису били Аријевци већ један народ са негроидним цртама.

и ако вероватно у мањини. онда би отпадало на овај елеменат 36. што су била ова два народа Аријевци и тада још припадници ксантодолихокефалије. насеља на Хисарлику не треба узимати можда као изузетну појаву варијације или можда патолошку појаву међу евентуално долихокефалним становништвом Троаде и осталих јегејских области. Од куда би се могао доселити брахикефалан елеменат у Троаду? То питање је поставио и R. да нема ни почетка какве старе или још мање преисториске антропологије и он сам (V.63 % мезокефални. која је истодобна са Тројом II. стр. 328. Ма од куда да су се од истока доселили брахикефалци у Троаду. 10—17. где су већ у III. Virchow ce брзо сам повлачи и примећује. што Троја II показује велики напредак у културном развоју и томе напретку је могао свакако пре допринети културно високо уздигнут исток. дакле више од једне трећине. ) Н.9.22 % чисто брахикефалних. Ну R.15 %. Систем историјске антролологије. Ова лубања никако не може престављати један народ чистога типа. Милан 1910. И сама norma frontalis лубање из Троја II као да нам илуструје ову историју о удружењу двају расних елемената. стр. 1 2 Најпосле би могли помислити. кад су лубање покривене меким деловима. 44. У том случају би порастао број брахикефалних Крићана у добу Троја II.. а нормална на сагиталној линији. Virchow. на 36. док чиста долихокефалија (42. преисторијски Крићани (19 лубања) у последњој фази раног Минојског доба (Early Minoan III). 35. Осим тога нема још никаквог доказа за то. тј. као плацента округлоглавих народа. Даље би говорило за азијско порекло брахикефалаца и то.'' Против могућности и вероватности. 1 ) Angelo Mossa. тисуће. дакле више но на трећину.84 %. Жупанић. па можда и у другој половини IV. постојале организоване државе и градови. било са Кавказа. Mosso-a1): 22. лубање више мезокефалије или како би казао Ј. тисући. за то имамо разлога. Овом погледу би ишло у сусрет и 47 . оне су округлије и треба кранијскоме индексу додати +2.. да би било најприродније помишљати на оближњу Тракију.10 %) није износила ни половину целокупног становништва. да су већ у премикенско доба Илири и Трачани били насељени на Балкан. да су се брахикефалци вероватно доселили са истока у Троаду.. Полуострву. 10—11. која је примала од истока. У време од 2500—2000 имала би се извршити промена у становништву Троаде и међу старије долихокефалце треба да су се доселили брахикефалци. несразмерно велика према узаном и малом лицу. 87. да су били и у 2. по мерењу А. Ka историји промене спољашности балканских народа. ) Idem. јер се сматра у првом реду Азија.облика. Систем историјске антропологије. већ само мелезе из једног брахикефалног и једног долихокефалног и долихопрозопног племена. стр. aber in keiner Weise durchgearbeitete Erklärung. Ranke ''Mittelköpfe mit Hinneigung zur Kurzköpfigkeit'' ка брахикефалном елементу. свакакако су морали пре доласка у Троаду доћи у додир са културним светом у сливу Еуфрата и Тигра. суббрахикефалан. да су донели Илири1) и Трачани2) брахикефалију говори разлог. Тако су били на пp. Idem. 126) сматра своју изјаву о импорту трачанске брахикефалије у Троаду као ''еinе an sich mögliche. откуда су према античким писцима народи већ у протоисторијско доба прелазили Хелеспонт. Le origini della civilta mediterranea. 126. насељу на Хисарлику не само изузетно већ у множини као саставни део становништва заступљени брахикефали. него тада још варварска Европа. За то је и индекс доста низак (82). Ако пак рачунамо лубање са индексима 78—79. да се добије индекс главе (index cephalicus). Ови краниолошки односи у јужној Егеји могу нам већ сами по себи потврдити уверење. особито њена централна област. било из централне Азије.87. За доба живота. као што се и у модерно доба насељавају Арбанаси и Бугари на азијској страни Мраморног Мора и Хелеспонта. У тој норми показује се лубањска контура преко темпоралних испупчења. Да пак брахикефалну лубању из 2. било са јерменске висоравни. и казао.

. када су вероватно била планинска племена у горњој области Еуфрата и Тигра упућена и присиљена на сеобу према западу. меланобрахикефалија са долихокефалијом.  . 8  .  . Schliemann. 1 Највероватније имала би ова прича о пометању језика да значи по свој прилици једну пометњу народа у Месопотамији у вези са сеобама народа. У расматрању о пореклу брахикефалије у Троади и Егеји непрестано нам долази на мисао библиска прича о вавилонској кули. са којима је без сумње Саргон и ратовао. а особито сумеријска област. који их или пљачкају или стално заузму као господарећа каста.   '  . особито Малу Азију. 1—9: '. која је иначе познато божанство Хетита. 48 . Vol. Sаусе-а3). 4  - . 1.  . XXI. Освајањем земље аморитске на западу до мора ''где сунце залази'' [Средоземно Море). Управо у сливу Еуфрата и Тигра треба да су се у току времена помешали семитски и монголски језик и крв. XI. Само настаје питање. Добро насељене и обрађене земље од увек привлаче гладне номаде из пустиња и степа. где се јавља брахикефалија према садашњим остеолошким остацима преисториског доба као доцнија и слабије заступљена. стр. За то је природно да је плодна Месопотамија. Већ иза акадске династије спомиње се (М 475) у Бабелу богиња Išchara. кад је се могла једна таква узбуна десити ? На такво питање тешко је дати тачан и прецизан одговор.  .  .мишљење енглеског археолога и палеолингвисте А. Та пометња треба да је захватила осим других предела предње Азије посредно или непосредно и Синсар (вероватно треба Синеар tanjel).  1). ' . Troja. 5   . . који тврди да добар део тројанских старина није ни домаћег ни европског порекла. постали су Вавилонци опасни суседи по слободу планинских народа у области горњег Еуфрата и Тигра. Cambridge (at the University Press) 1901. лебдела у вечитој опасности од стране Семита из арапске пустиње и од стране монголских народа. 3 ) Упореди увод ка делу: S. I. ) Наведено према издању: The old Testament in greece according to the septuagint Edited for the syndics of the university press by Неnry Barclay Sweet. а проузрокована освајањем силног акадског краља Саргона (са 2500 пре Хр. Не би била искључена и једна миграција ограничена само на предњу. Таласи разних бурних сеоба могли су дохватити и Троаду са Егејом. јер осим порцулана и слонове кости показују многи предмети на један особит начин модификован утицај архајско-вавилонске уметности.). 2      .

. Ну и ако је била акадска монархија велика и силна. Меуеrа. Библијска прича о вавилонској кули изгледа да крије реминисценције на околности. стр.3) у XX. XII. XI. пошто су тамо нађени вавилонски печатни цилиндри првих акатских владаоца. датира владавину Хамураби-а око г.) огроман храм на спратове — т. према којима долазе номадски Израиљчани.  - .1) И егсегети св.) 3 Ово су преисторијско етнолошке комбинације на основу данашњег стања антрополошког и археолошког материјала првих насеља на Хисарлику. то би се имала извршити свакако пре појаве Израиљаца у историји. ''брдску кућу''. зв. које глорификује акт оплођења. на запад у област Егејског Мора. које су пратиле образовање велике семитске монархије од Саргона. Меуеr-а. Hommel. 49 . 2  . које сматрамо ако не у детаљима дефинитивно утврђене.1) ) . 5 '. које су радиле на супрот нивелисању и централизацији народа од стране владајуће династије. (''Geschichte des alten Morgenlandes''.   . под водством Аврама.Мисли се да је Саргон освојио и острво Кипар. који одређује Хамурабиу доба владавине (1958—1916 пре Хр. она није била.2) 1 2 ) . оно бар као вероватно објашњење једне појаве.) и почињу нову епоху са Аврамом. наше комбинације ипак не би изгубиле своју вредност. где су ово божанство.  . чиме је коначно утврђена превласт семитског језика и елемента над старим Сумерима. 1885. 10. како вели вавилонска хроника (М 475) против њега све земље и опселе га у престоници Акад [Akkad). 68). Саргон је заиста саградио и један храм у Бабелу. — који је стајао на једној тераси од великих цигала. У случају да би једно евентуално продужење раскопавања на Хисарлику (Асарлику) донело на светлост брахикефалних лубања и из првог насеља. 10-32. Einheitliches Religionsbuch für evangelische Schulen. етнографски хомогена и јако су се показале центрифугалне силе. I. ) F.  . 1—5: 1 ' " . в. Лајпциг. особито пригрлили и поштовали. а у Нипуру подигао је он и његов син Нарамзин (2470—2440 пре Хр. и то за владавине чувеног Хамураби-а. . 4 '  . из пашњака између Ура у Халдеји и Харана у Месопотамији у Ханан за време арапске династије у Вавилонији. 1 Библија наводи овај излаз непосредно после приче o вавилонској кули. Писма у опште свршавају причом о вавилонској кули и пометњи језика у Синеару библијску преисторију (4000—-2000 пре Хр. Још је Саргон доживео у својим последњим годинама један велики устанак народа када су се дигле. Grundig. То се прилично поклапа са модерним историјским истраживањима. по мишљењу Е. 1900 пре Хр. И у случају кад би историска суштина библијске приче о вавилонској кули значила миграцију народа после Саргона. но ми пристајемо уз Е. пре Хр. пре доласка Аврамова из Харана у Месопотамији у Канан. 48. Заједно са овим цилиндрима дошле су овамо (М 474) и земљане фигуре богиње полног живота (Ninlil-Bêlit у Нипуру и Nanai-Ištar од Урука) и проширише се одавде. 144. ) F.

т. па би према томе могли бити преисторијски Тројанци у погледу овога облика исто тако Малајци као и Аријевци. да је бар мало помислио колико има врста долихокефалија. јер су овим бројевима преисторијске троножне вазе и посуђе (''Ilios'' стр. Бугарима у руке. најдоцније у другој полов. које је Фараон Мер-ем-Птах потукао у петој години своје владавине. Као што су Словени још пре сталног насељења на Балканском Полуострву служили у византијској војсци и боравили по грчким градовима. Цариград Словени нису могли отети Грцима. Virchow. в. тисућлећа пре Хр. Само је Серги погрешно навео слике дотичних лубања. Иберци. в. И ако се сматра облик лубање као једна најважнија физиоетничка особина.. Он је себи могао уштедети оне многе безначајне комбинације. па би према томе били у Хомеровој Троји Аријевци бар делимице присутни. после Христа. 1897. живели Јелини на егејским обалама и удружени са малоазијским и италогрчким пиратима упали (1253. Virchowy говори за присутност Аријеваца у Троји VI. Долихокефални облик главе имају наиме Малајци. судански Црнци. одликује се једним особитим обликом контуре у norma verticalis. Лајпциг. док се пак дотична лубања налази под № 973—976. Патрас. Јелади остали су још дуго у рукама Византинаца и старих провинцијалаца. Sergi. Али већина остеолошких остатака из истог насеља говори и у краниолошком погледу као и у погледу висине раста за неаријевско порекло Хомерових Тројанаца. На овоме месту можемо се сложити са лингвистом Р. Kretschmer-a и А. 101) уз Luku (Ликијце). 114). по мишљењу R.нарочито у погледу правца и природе миграције. Македонији. Török-a на односе физио-етнолошких и језиковно-етнолошких особина народа на споменутом месту као исто тако неумесне и наивне. Šakruš (Сикулце) и Akaivaš. Међу ''северним народима из свију предела и поморских земаља''. јелински облик. Byhan. тројанског насеља имала племенит. пре X. Према своме облику и околностима у којима је нађена поменута лубања могла је она припадати и каквоме ахајском војнику. који критикујући методе физичке антропологије (К 42—47) побијају вредност онаквог краниолошког рада. 1 ) G. IV. (Autorisierte Übersetzung von D-r A. која по R. који је погинуо при разорењу Троје VI. Turš (Тирзенце). утврђени градови и поморске области дуго су могли држати аутохтони. и томе источном елементу требало би онда приписивати велику социјалну улогу помоћу које се развила преисторијска тројанска култура. тако су могли и Аријевци евентуално спорадички боравити међу аутохтонима у Троади пре разорења Илиона. И чак ова једина лубања. Солун. Ha другој страни пак морамо опет означити опште примедбе Р. . Virchowa. кад каже да се налазе у делу ''Ilios'' под № 1057—1-ов. као и протоморфни Аријевци. в. како га је показао у нашем случају R. И ако су били заузели Аријевци још пре тројанског рата труп Балканског Полуострва и можда које области у Малој Азији. само их треба онда замислити као раније и прилагодити их околностима ранијих епоха оријенталске историје и преисторије. Пример за то имамо у историји насељавања Словена на Балканско Полуострво у првим деценијама VII. али градови у Тракији. Лице. Virchow на погрешном путу кад је мислио да ћe упоређивањем лубања према поменутом индексу решити проблем народне припадности преисторијских Тројанаца. 596). Ursprung und Verbreitung des mittelländischen Stammes. cip. У овом случају би се имали доселити на Хисарлик брахикефалци већ у енеолитско доба. да је био у Хомеровој Троји заступљен аријевски елеменат у извесном мањем броју. Немогуће то не би било. Sergi 1) пелазгијски елипсоид (ellipsoides pelasgicus).ј. Ахајце ( ). ипак је био R. спомињс египатска историја (Н. У другом делу расправе казато је да је једна лубања из 6. На основу до сад познатог краниолошког материјала могли би допустити могућност.) чак у делту Нила у Египту. Kretschmer-ом и антропологом А. који облик назива G. 50 . јер су већ око половине XIII. Török-ом. за које је употребио толико речи и дијалектичке окретности. Сардика пала је тек у IX. Словени су тада поплавили готово цело полуострво. Šarde (Сардинце).

онда морамо сматрати и преисторијске Тројанце. у првом моменту свет тешко прима већ из познатог физичког закона инерције. што је стајао под утицајем преставе тројанских јунака у Хомеровим епима и пластичкој античкој уметности. али не може да замисли старе Тројанце као једно црначко племе. насеља на Хисарлику. Virchow и ако је приметио прогнатизам на преисториским тројанским лубањама. и ако не за пунокрвне Црнце. навешћемо још неколико случаја негроидности из преисторијског доба у западној Европи. већ и у Тимбри. могли би се можда тиме протумачити. осим код лубање коју ми датирамо у слој (В) на Ханај-Тепе. Због косог положаја горње вилице јесу и доњи рубови очних дупаља напред истакнути. ипак га је тумачио тако као да не треба помишљати на какав црначки или негроидан народ. тројанског насеља. прогнатију. И заиста је тешко било замислити једног Париса. развијена tubera frontalia код неколико особа. у три разне епохе а на два места и ако је број очуваних вилица сразмерно мали. па била ова подупрта још јачим аргументима него што је наше мишљење о народности преисторијских Тројанаца. Исто тако је врло прогнатна и лубања из 2. Пошто је долихокефалија уз извесан степен прогнатије главно краниолошко обележје Црнаца. Ако је ова приметљива већ на скелету. даље.2) 51 . За црначки морфолошки значај Тројанаца и облик носа у једноме случају 6. Њу сматра R. јер се јавља прогнатија кроз најмање тисућу година. били су у Европи најближи крвни сродници старих Тројанаца преисторијски становници сојеничких насеља близу Љубљане (Emone) у Крањској. он пак међу остеолошке остатке из јелинсковизантиског доба. ипак ћe оно у комбинацији са једном другом краниолошком особином. са обликом лица. Virchow отворено признаје црначко порекло. Једну нарочиту особину показују тројанске горње вилице у своме положају према главној хоризонтали. заводника Јелениног. штићеника Афродитина. којој и R. . као Црнце или Црнцима сличне људе. пошто тамо нађене лубање по мишљењу анатома и антрополога носе црначко обележје 1) Исто тако су били прогнатни и платирини негроидни и неолитичари северозападне Француске (Armorike). не може бити изузетак или пуки случај. што је значајно и типично. Virchow-a у извођењу закључака на основу старотројанских костура. него прогматија међу ортогнатним.И ако је било претресање тројанских лубања у погледу кранијског индекса само по себи од мање вредности. Нова мишљења о једноме предмету. Он заиста признаје и за једну лубању из Хомерове Троје да је ''негроидна''. или Енеју. више женско. У колико се може на основу досад познатог и описаног остеолошког материјала доказати. Трагови негроида у преисторијској Крањској. тисућа пре Христа. која су више или мање дијаметрално супротна са ранијим назорима о истом предмету. што даје лицу једну нарочиту физиономију. тј. Предрасуда и неодлучност R. који стоји на граници платириније. оно бар као једно негроидно племе. већ објашњује појаву прогнатије као индивидуалну особину (варијацију) са примедбом да је ортогнатија необичнија међу прогнатним расама. која даје негроидно расно обележје. Споменуте расне особине понављају се у Троади од неолитског до микенског доба и то не само у Троји. Што се пак редовно и сигурно јавља. онда је још више падала у очи за живота дотичних особа. R. Да пак не би изгледала негроидност Тројанаца одвише нова и осамљена палеоетнолошка појава у области Егејског Мора. Босни и Бугарској. одлучити наше питање. Virchow управо због типичног црначког обележја као костурни остатак једне алофилне особе из Африке. због чега изгледа чело слабије развијено. као и једна из Хомерове Троје. Но овде о каквим изузецима или случајностима не може бити говора. Индивидуе из слоја (В) на Ханај-Тепе су све прогнатне — у колико су очуване вилице — и ако овамо не убрајамо типичну негарску лубању № 3. Све говори за то да се је у Троади одржао народ са тим физичким особинама негде до друге половине II.

Über die menschlichen Schadel aus den Lai-liacher Pfahlbauteii. Diese Figur iat wahrscheinlich bis auf den erwahnten Schurz nackt zu denken. (Estratto dagli atti della societa Romana di antropologia. како тврди М. Heft I. Die neolithische Station von Butmir bei Sarajevo in Bosnien. tab. schvarz. II) због типичне појаве у погледу украса. wo er die ganze Brust bedeckt. gebildet ist. који је боравио у Љубљанском Земаљском Музеју ''Rudolfinum-y'' и проучио тамошњу краниолошку збирку и резултат публиковао у делу: ''Crani dolla Carniola''. живо потсећају на Црнце. сивој или црној боји. која је била за оно древно време управо у Бутмиру за чудо развијена. Man hat die Wahl. Fiala et M. 12a и fig. Ноеrnes. 17—31. III. које по црној боји коже. vorne. Троја и Емона сразмерно су доста удаљени једна од друге и велики је размак између ових тачака блиских крајњој периферији Балканског Полуострва. welcher durch Reihen kleiner Vertikalstriche ausgedrückt ist.dem Rückgrat läuft eine eingeritzte Linie. I. Нарочито је по М. Беч 1895. Bd. der das ganze überzieht.Radimsky и F. 1 Hac овде не занима толико уметнички моменат бутмирских статуета као предмети које престављају ови идоли из печене земље. Беч 1881.1) ) М. selir plump geformt. али смо истакли уметнички моменат због тога. Hoernes-y занимљив један такав идол (tab. die neolithische Station von Butmir bei Sarajevo in Bosnien. VIII—XII). Оне нису никад сликане већ су монохроме. 231. Urgeschichte der bildenden Kunst in Europa von den Anfängen bis zu 500 vor Chr. wie sie an keinem anderen Figurchen vorkommen. а из преисторијског доба. Hoernes. welches mit verhältnissmäassigem Fleisse und in offenbarer Absichtlichkeit durch Aufkleben kleiner Wülstchen auf den Thonkera und Überstrichen derselben mit dem schwarzen Thonschlich. стр. welche wohl zahlreiche Fussringe vorstellen sollen. било у кестењавој. но ми ћемо навести још једну појаву негриодности из унутрашњости Балканског Полуострва. Das erhaltene Bein ist ringsum mit einer breiten Zone horizontaler Einritzungen bedeckt. Herve. zu beiden Seiten des Rückgrates stehen je fünf schräge ovale Aufwulstungen. Траг негроида утврђен је у неолитској станици Бутмиру1) у Босни код Сарајева. vol. muss als sehr eigenthümlich und rätselhaft bezeichnet werden. Die Arme sind nur Stümpfchen. Fiala у двема књигама са лепим репродукцијама слика и са уводом од М. anthrop. Gesell. колути за ноге. 12b у делу ''Neolithische Station von Butmir''. Cranes neolitiques armoricains de type negroide. јер у колико је престава људи потпунија и боља.2) ) Бутмирску културу открили су и описали V. Рим 1903. fasc. (Schlussband). Luschana потврђује и талијански антрополог Ugо Vram. (Bulletine et memoires de la societe d'anthropologie de Paris). Извесни предмети тако фино су изведени да не могу Тиринс и Микена у примитивној земљаној пластици ништа равног показати. fig. Radimsky et M. да се тако бар неколико испуни хиатус између споменуте две тачке и успостави некаква веза између њих. црвеној. Abgefallen ist eine der beiden Brüste und der Schurz. — Fr. IX. Hoernes. затим представом ожиљака (Narbenzeichnung). Der Kopf und ein Bein sind abgebrochen. (SA aua deii Mitteilungen d. Беч 1898. Hoernesa: W. fünf Reihen. an deren Ende an der Kreuzgegend eine unregelmässige Gruppe kurzer Strichelchen erscheint (Haare?). Rückkwärts hat dieser Schmuck nur zwei. 2 ) M. За палеоетнолога најпривлачније су оне статуете. жутој. 229—230: ''Eines der allermerkwürdigsten Figürchen von Butmir ist 9 cm. Успомена на црначке енеолитичаре у Босни не оснива се на остеолошким остацима као у Троади и у Љубљанској бари. 2 ) G. hoch. по оделу и накиту као што су прегача (Lendenschurz). наиме због преставе ожиљака.—Мишљење F. Бутмирске статуете престављају махом женске особе. Urgeschichte der bildenden Kunst in Еurора. у толико се са већом поузданошћу могу употребити ове статуете за палеоетнолошке сврхе. стр. Hoernes. (Fussringe). већ је нам очувана у пластичкој уметности. Dieses Detail. Entlang.') Felix von Luschan. 1—2). welcher steif abstehend um die Leibesmitte herumlief. Vom Halse fällt ein Schmuck herab. Беч 1898. Hoernes. ob man darin die Darstellung 1 52 . Париз 1903.

Oder soll man annehmen. Urgeschichte der bildenden Kunst in Europa. М. Hoernes-y изгледа чудновато и тешко да држи неолитске становнике Босне за Црнце по крви и обичајима. Doch fehlen auch nicht rein bronzezeitliche Formen (Dolch. dem Griechischen Archipel imd Thrakien erklären. das meiste aus jüngeren Stufen bis zur römischen Kaiserzeit. meinetwegen auch Thraker. Aus dem Jahrbuch der k. стр. oder wenigstens stets wiederholter Besiedlung. War die Besiedlung dieser Plätze eine kontinuirliche. hat aber in jenen Thonbildnereien doch nur eine sehr schwache Stütze. mehr vom Ende der jungeren Steinzeit. М. so würde man darin zweifellos eine recht naturtreue Darstellung der einheimischen schvarzen Rasse sehen. 230: ''Soll man nun annehmen. 2 Кад сматра М. Die meisten Bronzen stammen sogar aus der Hallstadt — La Tene — und römischer Zeit. Ипак самом М. was ebenfalls nicht ganz leicht sein dürfte. Auch spricht das Aussehen jener Auswulstungen weit rnehr für eine Narbenzeichnung.): ''Der Fundort Debelo-brdo is vom nahen Butmir typisch verschieden. nur bei dunkelfarbigen Völkern und wöre bei einem weisshäutigen europäischen Stamme etwas durchaus Abnormes. док међутим на другој страни пише сасвим индиферентно о бутмирском етничком проблему. Zugleich gewährt das Figürchen in der Farbe. Zentral-Kommission für Kunst-und historische Denkmale. k. zum Teil Anklänge an die Töpferei der istrischen Castellieri und der oberitalischen Terramaren. so hat man die Aufgabe. und jene Funde sind Kennzeichen kontinuirlicher.3) ) Напослетку нам се ипак чини поступак М. Malta. Sichel. jene Bildungen anderweitig zu erklären. Hoernes. Lanzenspitze. Он зато избегава категоричко тврђење и налази излаз на тај начин да допушта могућност егзистенције негроидног елемента уз аријевско становништво у Бутмиру. Die jüngere prähistorische Keramik zeigt zum Teil die Formen vou Glasinac. — Kao што смо већ напоменули у првом делу ове расправе. Diese Erscheinungen wiederholen sich bei zahlreichen besiedelten Anhöohen Bosniens und der Herzegowina. као да му није стало до његовог решења или као да га у опште није могуће решити (''Diе neolithische Keramik in Österreich''. oder venigstens nach den sicheren Zeugnissen — ebensogut Neger oder Mongolen''.2) ) М. Gussformen. Bd. Кад на једној страни озбиљно сматра и Аријевце као неолитске становнике у Бутмиру и држи Илире као носиоце преисторијске културе на Дебелом Брду и Гласинцу. Беч 1905. eine umvallte.vortretender Rippen oder einer Narbenzeichnung erblicken will. III. so muss man sie wohl den Illyriern zuschreiben und die Butmir — leute varen dann vielleicht ein anderes Volk. steile Anhöhe am Westende Sarajewos. ми радо признајемо да је била ова опрезност тада сасвим умесна. und hier darf noch wiederholt werden. Narbenzeichnung findet sich aber. den Fussringen und dem Halsschmuck das Bild einer Negerin. dass Angehörige einer dunklen Rasse mit Negertypus und Negersitten zu neolithischer Zeit in Bosnien gelebt haben? Die Möglichkeit der Anwesenheit eines solchen Elementes neben anderen (indogermanischen) Bewohnern ist wohl nicht ganz ausgeschlossen. стр. dass auch die Bildung einiger schvarzes Köpfchen von Butmir ziemlich deutlich den Negertypus zeigt''. Васић полемишући 3 53 . Lehnt man beide Hypothesen ab. dazu ein naher Depotfund). So schliesst sich dieser eigenthümliche fixe Körperschmuck als zweites Räthsel der oberen bemerkten Steatopygie eines anderen Butmirfigürchens an. dem Lendenschurz. Hoernes-a донекле инконсеквентан. Das erstere ware ein höchst seltsamer naturaliatischer Zug an einem so roh schematischen Bildwerk. Hörnes појаву Црнаца у пластичкој уметности као ''nur eine sehr schwache Stütze'' за фактичко постојање црнаца у неолитској Босни. welche in ihren Kulturschichten Funde fast aller höheren Altersstufen bewahrt hat: weniges vom Charakter der Butmirkeramik. Auch für diese Annahme gibt es keine weitere Stütze als bisher angeführten Bildwerke. Auch dies wäre nicht unmöglich und liesse sich allenfalls im Zusammenhang mit dem Auftreten nackter steatopygiecher Figuren in Aegypten. und wen es in Centralafrika gefunden worden wäre wo die Holzschnitzereien der Eingeborenen Narbenzeichnungen mit grosser Treue wiedergeben. im Gegensatz zu Tätovirung. dass Darstellungen von Menschen mit Negermerkmalen die Vorbilder jener Plastik im Nordwesten der Balkanhalbinsel abgegeben haben. Dies ist der Dauertypus alter Wohnstätten in jenen illyrischen Ländern. die nach ihrer Lage und ihren Funden einen ganz andern Typus repräsentieren als das flache Butmir oder Novi Šeher oder Dolnji Klakar usw.

И ми нисмо могли сами себи веровати кад смо после проучавања остеолошких остатака старих Тројанаца приметили да су негроидни. што су преисторијске лубање из Троаде биле оштећене и не баш многобројне. Осим преставе сликаних или тетовираних украса на лицу статуета из неолитско-бронзаног доба. тако изгледа има и на тлу данашње Бугарске. дакле на трупу Балканског Полуострва. Султанъ. особином висине раста. У горњем одељку нашли смо да су краниолошке особине старих Тројанаца негроидне. Чилингиров-а престављају алке провучене кроз доњу усну. R. Чаршију. већ због тога. 282). У последње време дата нам је могућност да на основу мера дужине екстремитетних костију (humerus — мишићна кост. још и у Крањској. стр. Софија 1910. наука и књижнина. гривни и ожиљака. Virchow. док су међутим друге кости скелета одбацивали. Висина раста. као што већ знамо. fibula — мишњача! израчунамо висину раста дотичних особа. (''Прилози ка решавању тројанских проблема''. преисторијских етнографских појава. tibia — голен. Споменута значајна округла удубљења налазе на глиненим и коштаним идолима из преисторијског насеља Султан-Села у Шуменском округу. која су уобичајена код примитивних црњачких народа. ако се и особинама старих Тројанаца. На жалост су антрополози посвећивали мало пажње овој соматолошкој особини а археолози су приликом раскопавања старина пазили готово само на лубање и чували их. много је допринела вероватности фактичког постојања негроида у преисторијској Троади. Alttrojanische Gräber und Schädel. но ми смо из горе наведених разлога мишљења.1) ) Анастась Д. и већ тиме смо навели један јак разлог против њихове аријске припадности. 15. 2 ) R. Костни идоли отъ праисторичното селище вь С.ј. у погледу висине раста послужимо за потврду нашег мишљења. Но ми смо у стању оснажити ово мишљење још једном анатомском особином Тројанаца. . која пo тумачењу А. зашто је нађена на Ханај-Тепе у Троади она типична негарска лубања са намерно оструганим секутићима и то на један начин као што је у обичају код Негара у Африци. Тако ћe бити од користи.са М. 54 . књ. Džambari. 117. и најпосле због тога што испада и комплексија из комбинације индуктивног доказивања. Али констатовањем факта да је било у преисторијско доба негроида осим у Троади. Као што бутмирске статуете преставом боје коже. било негроидних племена или да је била бар негарска крв јако заступљена у становништву оног доба. која преставља једно маркантно расно обележје и која поред комплексије најпре пада у очи код једне особе. XXV. radius — спица. Чилингировь. femur — бутњача. Међутим баш екстремитетне кости одлучују у извесним случајевима палеоетнолошке проблеме. Поуздано можемо тврдити да је између Троје и Емоне. да је могла бити исто тако домаћег порекла. 1 Тај обичај налазимо данас код примитивних црначких племена: Moadi. т. тројанско порекло због њеног туђег. 53. стр. слика 1 а). (Отпечатано отъ Сборника за народни yмoтвopeния. црначког обележја. Појава је била одвише усамљена да би могла сама по себи чврсто стајати. Исто тако сад у томе погледу подупире Троја Бутмир и Емону као и Бутмир Троју са Емоном. 124. Virchow 2) одриче овој лубањи. налазе се наиме тамо испод усног прореза на бради удубљења. Šuli. Сад нам је јасније. потсећају на Црнце. Hoernes-ом поновно истиче Бутмир. ulna — лакат. Винчу и Мали Друм као трачанска насеља.

250 mm. l ) L.Француски физиоантрополог L. 295 mm. х1) индивидуа равна производу из дотичних мера и следећих средњих коефицијената: Мушкиње. треба према искуству L. Пошто су старо-тројанске кости исушене и због тога природно без рскавице. Determination de la taille d'apres les grande et des membres.52 X 4. (Revue mensuelle de l'ecole d'anthropologie de Paris. Очуван је само један os femoris без главице (костур № 9). 355 mm. deuxieme ane — 1882.93 X 6. 227—233).26 x1 = fibula x1 = tibia x1 == femur x1 == humerus x1 = radius x1 = ulna X 4. дужини појединих костију као накнаду.ј.53 X 4. 25 mm. Од споменутих костију за употребу је толико. 255 mm.. да можемо израчунати телесну висину шест особа и то за 5 особа из слоја (В) на Ханај-Тепе и за једну особу нз Хомерове Троје. Manouvrier1) показао је после дугогодишњет искуства и студија по париским болницама пут којим се на основу споменутих дугих костију долази до висине раста. и његова дужина од trochanter major до удубљења унутрашњег condylus-a мери 350 mm. Ако пак мере екстремитетних костију премашају највеће у овој табели наведене бројеве.49 У супротном случају. онда је висина раста (x. онда треба употребити опет следеће средње коефициенте да се добије припадајућа висина раста (у. ако су екстремитетне кости краће него што показују највише мере у нашој табели. По нашем рачуну износи ова дужина 15 /16 целокупне фактичке дужине и према томе фали још 1/16 т. Ханај-Тепе (В). Костур № 1 : Костур № 2: Костур № 3: Костур № 4: Костур № 5: os femoris os humeri tibia ulna tibia ulna humerus 365 mm. Ми ћемо помоћу следеће табеле а на основу мера екстремитетних костију утврдити висину раста преисторијских Тројанаца. Manouvrier-а адирати + 2 mm.00 X 6.37 X 4. 300 mm. х = fibula х = tibia x == femur x = humerus x == radius x = ulna Женскиње: X 4.32 X 3. стр. Целокупна дужина ове кости мушког скелета износи дакле 395 + 25 = 420 mm.98 X 7. у1): 55 . Manouvrier. 355 mm.42 X 3. ♀ ♂ ♂ ♂ ♂ (?) Шесто насеље на Хисарлику. тим путем констатоваћемо ову и код преисторијских Тројанаца.58 X 4.70 X 6. Париз 1892.

00 Однос између екстремитетних костију и припадајуће висине раста.44 X 7. tibia femur visina rasta humerus radius Ulna tibula tibia femur visina rasta humerus radius ulna Женскиње tibula Мушкиње 318 323 319 324 392 398 1530 1552 295 298 213 216 227 231 283 288 284 289 363 368 1400 1420 263 266 193 195 203 206 328 330 404 1571 302 219 235 293 294 373 1440 270 197 209 333 335 410 1590 306 222 239 298 299 378 1455 273 199 212 338 344 340 346 416 422 1605 1625 309 313 225 229 243 246 303 307 304 309 383 388 1470 1488 276 279 201 203 215 217 349 351 428 1634 316 232 249 311 314 393 1497 282 205 219 353 357 434 1644 320 236 253 316 319 398 1513 285 207 222 358 363 368 362 368 373 440 446 453 1654 1666 1677 324 328 332 239 243 246 257 260 263 320 325 330 324 329 334 403 408 415 1528 1543 1556 289 292 297 209 211 214 225 228 231 373 378 460 1686 336 249 266 336 440 422 1568 302 218 235 378 383 467 1697 340 252 270 341 316 429 1582 307 222 239 383 398 475 1716 344 255 273 346 352 436 1595 313 226 243 388 394 482 1730 348 258 276 351 358 443 1612 318 230 247 393 400 490 1754 352 261 280 356 364 450 1630 324 234 251 398 403 408 405 410 415 497 504 512 1767 1785 1812 356 360 364 264 267 270 283 287 290 361 366 371 370 376 382 457 464 471 1650 1670 1692 329 334 339 238 242 246 254 258 261 413 420 519 1830 368 273 293 376 388 478 1715 344 250 264 56 .66 y1 = fibula y1 = tibia y1 = femur y1 = humerus y1 = radius y1 = ulna X 4.80 X 3.88 X 4.25 X 7.80 X 3.Мушкиње: у = fibula у = tibia y == femur y = humerus y == radius y = ulna Женскиње: X 4.82 X 4.90 X 5.41 X 7.87 X 5.11 X 6.

потражићемо према свима костима одговарајућу висину раста и према тако добивеним бројевима израчунати средњу дефинитивну вредност.Од бројева добивених по овом методу за висину раста једне особе треба према искуству L. 335+2 = 337 mm. а највећи 1629 mm.4mm. 1654—20 = 1634 mm. Manouvrier-a одузети 20 mm. због опруженог положаја кичменог стуба. према месту. јер се леш за оволико продужава. 4 У случају кад би костур № 5 искључили из групе мушкиња повисио би се овај број на 1560. изнад мере за живота.5 + 1624 + 1629 ————————— = 1604. 295+2 = 297 mm. 57 . 1552—20 = 1532 mm. 1644—20 = 1624 mm. 2 Најмањи мушкарац би према томе износио 1532 mm. Средња дужина костура № 2 износи 1551+1570 ——————— = l560. 1590—20 = 1570 mm. добићемо у истом реду и припадајућу висину раста: Мушкиње из Ханај-Тепе (В) : Костур № 2: humerus tibia Костур № 3: ulna Костур № 4 : tibia ulna Костур № 5: humerus 300+2 = 302 mm. 3 Женскиње из Ханај-Тепе: Костур № 1 : femur 365 + 2 = 367 mm. Судећи према овој особи требало би тадашње становништво да буде не само малено већ врло малено — готово кепечко.. Између највећих и најмањих бројева за дужину костију има у наведеној табели празнина и ми нећемо наћи за меру сваке тројанске кости у њој тачан пример. Свакако ће бити диференције мале и безначајне за главне резултате. раста 1571—20 = 1551 mm.5 + 1624 + 1629 ———————————— = 1586.. 355 + 2 = 357 mm. Висина раста с краја неолитског доба у Троади била би једнака: 1532 + 1560.5 mm.5 mm. висина раста 1420 — 20 = 1400 mm. 2 и костура № 4 1624+1634 —————— = 1629 mm. 255+2 = 257 mm. времену и полу. У таквом случају тражићемо припадајућу висину раста према најближој мери и примеру. вис. 1644—20 = 1624 mm. 250+2 = 252 mm. Тражећи према већ спроведеној подели костију. Код костура са више очуваних екстремитетних костију.

Sayce. На ХанајТепе имамо изнад микенског културног слоја некрополу са костурима јелинског порекла и мере екстремитетних костију даће нам за припадајућу висину раста код Јелина сасвим различите бројеве од оних за преисторијског доба. 2 а то је етнолошка особина за мале народе. 2 1646 + 1657 Средња висина раста човека № 1 a = ——————— == 1651. висина раста 1625 — 20 = 1605 mm. — Већ сама ова физичка особина била би довољна да побије трачанску. № 3 а. Kretschmer. Histoire de l'art. Paris 1894. то исто видимо и у погледу висине раста. Tomaschek. 114. 451+2 = 453 mm.5 mm. мислимо остеолошке остатке Тројанаца из ХанајТепе (А) наведене у V 112. die alten Thraker.. 409+2 = 411 mm. № 8 а. вис.Е) Мушкиње из Хомерове Троје: Костур № 9: femur 395 + 25 + 2 = 422 mm. 2 58 .№ 1 а. 59. какви нису били Аријевци. 115. тај је убеђен да није имао антички описивач спољашности Трачана пред собом људи као што су били преисториски Тројанци. Lichtenberg. Мушкиње: 2 ) Костур № 1а: Костур № 8 a: tibia femur humerus tibia 366+2 = 368 mm. 58. K. Тако би износила просечна мера висине раста преисторијских Тројанаца: 1586. R. I. H.. 991]. раста 1666 — 20 = 1646 mm. Körte. ) Због сродности и континуитета у развоју култура у Троји. 339 + 2 = 341 mm. 1677 — 20 = 1657 mm. Ко зна како је осетљиво око управо у погледу статуре и како већ разлику од неколико сантиметара хиперболично изражавамо. кад Трачане овако карактерише: Thracia provincia. dives in fructibus et maximos habens viros et fortes in bello propter quod et frequentes inde milites toluntur. [Georges Perrot et Charles Chipiez. ) Под ознакама костура: . A. Perrot— Chipiez2) P. Као што смо видели да се јавља прогнатија у Троади кроз преисторијско доба не само у Троји већ и у Тимбри. јер смо израчунали исте мале мере на Ханај-Тепе (В) и Хомеровој Троји. Schmidt.4 + 1605 ——————— == 1596 mm. 115. 1785 — 20 = 1765 mm. 1697 — 20 = 1677 mm. фрижанску или чак германску народну припадност као што то хоће модерна филологија и археологија: А. tome VI (La Grece primitive l'art mycenien). 1) 1 ) Наведено у делу W. Архипелагу и Микени сматрају Perrot и Chipiez да je културна еволуција била непрекидна од I насеља у Троји па до доње границе микенске културе и да су носиоци тих култура били Јелини. Blind. стр. 2 Ми смо у толико погодном положају да можемо и конкретним примером доказати како су Аријевци баш својим екстремитетним костима забележили своју присутност у Троади.

стр.) и Југо-Словени динарског планинског система (Босанци и Херцеговци 1726 mm. Преисторијски Тројанци пак нису били тада усамљени са својом ниском статуром у Европи. и женскиње (39 ♀) 1539 mm. (Revue mens. у Базиликати и Калабрији испод 1590 mm. Међутим мере модерни Крићани на истим местима 1677 mm.. Gesell. 538. Bd. савремено са Тројом II). раста 1595 — 20 = 1575 mm. Париз 1893. Rachon. 1 ) Ј. Recherches sur lea ossements humaines prehistoriques en vue de la reconstitution de la taille. 4 59 . c. и висину раста женскиња (189 ♀) на 1506 mm. док нема ни трага присутности каквог аријског племена са припадајућим физичким особинама ксантодолихокефалије. 2 1651. Као што видимо у историјско доба било је у Троади људи великих као што су н. били исто тако малени. а у околини данашњег Палајкастра и Хагиос Николаоса. јер су становници у јужној и западној Европи. Ајзенах-Лајпциг 1903.).) Беч.№ 1. у делу: G. данашњи Шведи или Срби у Босни и Херцеговини.). . Duckworth. anthrop. (1546 mm. 3 ) J. а у првим преисторијским епохама. просечно су пак били некако истог раста као нпр.J.. c. W. Rachonl) за неолитичаре на терену данашње Француске и Белгије висину раста људи (429 ♀) на 1629 mm. in Wien. јер Гркиња премашује своју преисторијску земљакињу за целих 175 mm.пр. Retzius & C. стр. de l'ecole d'anthropologie de Paris. (в. наиме. 2 ) W.3) У протоисторијско доба били су становници Француске (Галци. 1896. 1 Ако упоредимо преисторијске Тројанце са данашњим народима у Европи. 3 ) А. XXV. Лондон 1903. Бургунци.). Hultkrantz. № IX. l. Fürst. (♀1555 mm). у Скотској 1730—1780 mm. 350.3) ) Politisch-anthropologische Revue. Најмањи човек из античког доба Троаде премашује у погледу висине раста највећега из преисторијског доба. L. Kraickek. Франки) још у неколико већи. У самој Егеји показују преисторијски Крићани2) из ранијег минојског доба (Early Minoan III. стр. ) Ј. die Menschenrassen Europas).). (Mitt. (G. мушкиње (215 ♂) 1662 mm. модерни Словенци. II Jahrg-. Karte № I. да су били малени као и Тројанци и у длаку толики као неолитичари Француске (1625 mm.5 + 1721 Просечна висина раста старих Јелина у Троади износи ——————— = 1686mm. The Annual of the Britisch school at Athens. 1895. а да се од њих највише разликују Швеђани (1695 mm. Тако је израчунао француски антрополог Ј. Session 1902—1903. Тако нам дакле и разлика у мерењу екстремитетних костију показује да је становао у преисторијско доба у Троади један неаријевски народ малог раста. Weisbach. ett bidrag till Sveriges antropologi. Anthropologia Suecica. II. стр. 2 Женскиње: Костур № 3 а: tibia 350+2 = 352 mm. 207.1677 — 1765 Средња висина раста човека № 8 а =——————— = 1721 mm. 234—237).)1) Енглези 2) (обично преко 1700 mm. Rachon. Штокхолм 1902. диференција је код женскиња директно колосална. вис. Ymer. d. ♀) и Парижани средњег века (cimetiere Saint-Marcel) 1657 mm. видимо да су им најближи по висини статуре јужни Талијани 4) (у Апулији 1600 mm. op. Human Remaines at Hagios Nikolaos (Ехcаvаtions at Palaikastro II). стр. Om svenskarnas kroppslängd. die Bosnier. № 7. 2 ) Politisch-anthropologische Revue. 44.

3316.. Lief. 1 Висина раста ових црначких патуљака стоји испод 1500 mm. Заплетено алародијевско питање је иначе сада најактуалније у историјско-етнолошкој литератури и сваки дан може донети нових открића и нових факата. Открићима пак етнолошких прилика у Африци оборени су ови застарели погледи. којој би требало да припадају преаријевски народи Мале Азије. И за немачке приче о патуљцима сматрало се дуго да су без реалне подлоге. . били су бар саставни елеменат (а) преисторијских Тројанаца (Т). који ако нису можда били засебно одељено становништво..     ' . Азије негроидног обележја за физички колерат језиковне групе Алародијеваца. 1878) 1219 mm. 2 ) Овде негде изгледа да је видео кепеце Персијанац. Егеји и Француској становништво мале статуре са мером за висину раста која ни из далека не одговара мери протоморфних Аријеваца. северне Сирије. Stanlеу-а Бушмани у Капландији и Watwa у 60 . Лајпциг 1908. Тако смо констатовали на југу евроазијског планинског бедема за преисторијско доба једно људско племе које је било у физичком погледу ниског раста и негроидно На истоме терену претпоставља историчар F. Schweinfurt каже. Roscher. G. Ј316. који зацело битно немају ништа заједничког у језиковном погледу нити са Аријевцима нити са Семитима. У великом смо искушењу да прогласимо преисторијске становнике јужне Евроие и предње М. Stanley-a 4) (Durch den dunklen Weltteil. као вероватно и Хетити и Етрурци (Н 35). појачава наше мишљење да у споменутим преисторијским епохама није било Аријеваца у медитеранској Европи као ни у Троади.  . H.  . Schweinfurt 3) (''Im Herzen von Afrika. свести на праву меру. да је живело за време од неолитског до микенског доба у Троади. који живи у горњем сливу Нила између 1 о и 2о северне ширине. Сатаспес у старом векy код пловидве око западне афричке обале. 43:  . крију у себи без сумње зрно истине. ) Наведено у делу: W. те се треба држати резервисано. али предмет је још мало пречишћен и доба од 3500 до 1200 пр. . и да Аријевци нису постали у јужној Европи. да су ови екваторски Црнци обележени особинама једне прарасе и да су њихови сродници по крви према мишљењу Н. Ausführliches Lexicon der griechischen und römischen Mythologie. 1867 открио на западној афричкој обали у области Ашонго 2) више села кепеца племена Обонго. Најпре je Du Chaillu 1) г. стр. 57. као варијацију закржљалих облика. само треба све оне претерано смешне и неприродне особине приписиване пигмејима. '     . европске примере са врло малом висином раста држала је наука као игру природе. H. Reisen und Entdeckungen im centralen Aequatorial — Afrika während der Jahre 1868 bis 1871'') патуљачки народ Akka.  . пружа премало каузално везаних података да би могли нешто дефинитивно тврдити. Арменије. јер фактички пигмејски народи нису били познавати. 3 ) Упореди: W.  . Herodot. један човек из племена Watwa мерио је у погледу статуре по мерењу Н. Трагови кепеца у Троади и Егеји. Не много после тога описао је детаљно G. Хр.  .    . op. IV.Констатовање чињенице. .   . стр. Елама. Митолошке приче старих Грка о пигмејима које се сматрају за продукат фантазије. Hommel исто тако за преисторијско доба велику језиковну групу Алародијеваца. Roscher. cit. Од данашњих народа би овамо припадали Баски и Грузинци. Изгледа да је било у преисторијско доба у Троади и пигмеја.

. Азији (Фригији) има у епосу Phoronis (Schol.  '. (FIIG. V 3.   .  ' '  '. носећи смрт пигмејским људима. Rhod I. 4 ) Ibidem. 2 На другој страни опет прича Стезимбратос 3) да је једна критска нимфа родила Дактиле: Аполониос Родиос пак идентификује критске и тројанске дактиле. Африци и Европи.сливу реке Лулонго. Дактили су били према истоме извору разумни демони из круга ''Велике Богиње'' (). 156)1):  '  . ) Ibidem. За то је и највероватније да су античке приче о патуљцима (. Тако изгледа да престављају пигмеји данашњег доба остатке једне прастаре расе.. ) Ephorus.    .. . Apoll. . . trg. . 2018. 253): '. Осим тога има патуљачких народа и у Азији.  . . кад лете кричући ка струји океана. Onomast.   . Пигмеје спомиње већ Хомер.. II. особито на острву Цејлону (Weda) и неким малајским областима. А. . Малени су и Ајинци на јапанском острву Јесу. Ефорос2) саопштава да је била колевка разумних Дактила у планини Иди.        61 . стр. која је била некада далеко раширена у Азији.Wissowa. — Име Дактила тумачили су у староме веку и овако (Poll. III. који су први пронашли ковачку вештину у шумским долинама. . У трећем певању Илијаде он приказује Тројанце како са виком ступају у борбу као ждралови. . Realencyclopädie... 5 1 ) Наведени у делу: Раulу. 65.  " . nānus) засноване на стварности. 1—6: . што би све ишло у прилог мишљењу о правцу културне струје у преисторијско доба са истока према западу у Европу (ех oriente lux). I. као и мишљењу да је металургија пронађена у Азији а не у Европи. IV. 1123-1131 : . Ilias. 1129 5) где се каже о њима да живе у планинама као  (чаробници). одакле су се у друштву са Миносом доселили и у Европу. .  Први помен кепеца (Дактила) у М. и ако назива демоне Титиаса и Киленоса пратиоцима идејске мајке у Фригији.

IV2. као и у религијским обредима и мистеријама. Ако помислимо да овај број показује статуру само једне већ развијене женске. Из ранијег минојског доба (Early Minoan III) имамо премерене неколике екстремитетне кости из критског налазишта Хагиос Николаос 1) и њихову ћемо средњу дужину најпре изнети : humerus (2 комада) — 313 mm. femur (3) — 383 mm. H. мерила је висина раста једне женске из доба прелаза неолитикума ка бронзаној епоси само 1 400 mm. Тим више би било овако мишљење неприродно.  . јер за то има мање вероватности. што смо израчунали да је просечна висина раста преисторијских Тројанаца испод 1600 mm. Али већ a priori би било неприродно и ненаучно очекивати од општега изузетно и ређе. Но ми ћемо се помоћи на тај начин што ћемо израчунати припадајућу висину за случај кад би потицале од женскиња и за 62 . 3 ) Pauly-Wissowa op. и да је због тога донекле разумљива онако мала мера за статуру женскиње.. Околност пак да је један исто тако одрастао човек у преисторијској Троади био само 1532 mm.   '. разјашњује целу ситуацију. Истина.     '. Но антрополошка истраживања екстремитетних костију из преисторијских насеља у Троади и на Криту увериће нас да антички митоси о кепецима нису празна измишљотина. Ове екстремитетне кости престављају остатке разних особа и само се зна за један femur 1:372 mm. 2018. било нам је могуће утврдити висину раста само код 6 преисторијских Тројанаца.: radius (2) — 212 mm. што би се нарочито огледало у археолошким идентичностима и аналогијама.  '    . Штета само што нису сви ови остеолошки остаци од одраслих 2) особа били подељени у погледу полном. Азији и Егеји. Исти физиоетнолошки феномен утврдиће мишљење о егзистенцији преисторијских кепеца у западној М. већ да се оснивају на стварности етничких односа у преисторијско доба. висок. као и етнолошке и материјално-културне везе између великог острва и Троаде у преисторијско доба. Као реалну основу ових митолошких веза између Крита и малоазијске Иде могло би се можда претпоставити и саобраћај. и једну tibi-y 283 mm. Нuman Remains at Hagios Nikolaos. c. онда би могли најпре помислити да имамо можда један изузетан случај пред собом. којима су на Самотраки заносили становништво. јер је мушкиње сразмерно увек више од женскиња. Ово су приче на основу којих смо могли само наговештавати постојање кепеца у Троади и на Криту у преисторијско доба. да су припадале истоме скелету. тако ће појава пигмеја на Кригу појачати вероватност њихове појаве у Троади. Као што омо видели да се слажу преисторијски Крићани са Тројанцима у погледу просечне висине раста. Duckworth.. Према томе располажемо дугим костима које су припадале тринајсторици особа. који би се могао објаснити као игра природе или као патолошка појава. 350. tibia (5) — 321 mm. Дактили су били дакле чаробници и посвећени у мађијским формулама и певању. Као што смо горе израчунали. Тада је био и Орфеј њихов ученик који је први донео међу Јелине верске церемоније и мистерије. 1 ) W. па ипак значи много што су од тих 6 статура већ две биле пигмејске.

Duckworth ове кости одраслим особама (ор. Костур (у): femur: tibia: 372+2= 374 mm. 283+2=285 374 X 3. 2 Случај са мушким полом. 383+2 = 385 mm. јер је готово иста са мером коју смо навели за афричке Бушмане (1444 mm).) према костима из налазишта Хагиос 1393. 212+2 = 214 mm. 1552—20 = 1532 mm. ) Од важности је нагласити.7 %). 1556—20 = 1536 mm. 1438.3 mm. с.90 — 20 =1481.3 mm. humerus (2): radius (2): femur (3): tibia (5): 312+2 = 315 212+2 = 214 383+2 = 385 321+2 = 323 висина раста 1545—20 = 1575 mm. Костур (у) femur: tibia: 372+2=374. 283+2 =-285 1440 — 20 = 1420 mm.3 индивидуе (30. само : ——————— == 1437. 63 . 321+2 = 323 mm висина раста 1634—20 = l614 mm.. 1528 — 20 = 1508 mm. да приписује W. 2 дакле испод 1500 mm. 5 Случај са женским полом.случај кад би потицале од мушкиња. 1400 — 20 = 1380 mm.80—20=1348 mm.3 + 1438. што би значило меру за пигмеје. 1530—20 =1510 mm.5 + 1393.5 mm. 285 X 4.6 + 1348 Средња висина индивидуе (у) = ——————— == 1393. 350: ''The folowing averages result from measurements of the long bones of the limbs of adullts''). 385 X 3. Прооечна висина раста преисторијских Крићана иапосила је у прво минојско доба (Early Minoan III.6 mm.90—20=1438. 1470 —20 = 1450 mm.6 + 1510 + 1532 + 1614 Николаос: ———————————————— == 1498 mm што исто тако значи врло ниску меру. Значајно је пак то да износи просечна висина раста код 4 1481. Тако ћемо имати пред собом минимум и максимум могућности. Мерама наведених екстремитетних костију одговарају следеће мере висине раста: humerus (2): radius (2): femur (3): tibia (5): 312+2 = 314 mm. 2 Из ових рачунских операција видимо да је се кретала висина раста преисторијских људи на Криту између 1614 и 1393.4 mm.

visokog tananog. Факат да налазимо и у Троади и на Криту остеолошке остатке пигмејског и оног већег елемента заједно. већ је заузимао у погледу статуре неку средину између обадва. Сасвим је природно и вероватно кад у некрополи Хагиос Николаос видимо помешане остеолошке остатке женскиња и мушкиња. cip. И данас се још особе чим су мало ниже 1650 mm. Код становника краљевине Италије1) било је године 1895 од 30. ) Да наведемо само један пример из наших југословенсвих физиоетнолошких односа. Као што показују антропометријски подаци А. Weisbach-a.000.000 целокупног 64 . па ипак Stanko Vraz поредећи жумберачке Србе и њихове суседе из Беле Крајине пише овако: :''Uskok je kršan.1) Врло је могуће да ссу се преисторијски аутохтони југоисточне Европе и Мале Азије повукли пред физички суперирним и дивљим Аријевцима на острва. nu kad postaviš sred njih jednog Uskoka.1420+1380 Средња дужина костура (у): —————— = 1400 mm 2 Просечно би мериле преисторијске Крићанке у нашем случају 1400 + 1450 + 1508 + 1536 +1575 ——————————————— = 1494 mm. око је народа осетљиво и за мање диференције у погледу висине раста него што је била диференција између преисторијских Тројанаца (a+b + X) и протоморфних Аријеваца. 1 Приближно физиоетнолошку преставу преисторијских становника Троаде и Егеје могу нам пружити данашњи јужни Талијани. да амалгам из ова два расна елемента и можда из још неког (X) непознатог преставља физичку формацију (К = Т = а + b + X) преисторијских становника који су били творци и носиоци релативно високе минојске и тројанске културе. За то бар говоре варианте мера које посредују између оба екстрема у погледу висине раста између 1393 mm и 1625 mm на Криту. у шали или подругљивом тону називају кепецима. значи да су оба заједнички живели и крвно су мешани међу собом. (Die Slovenen. Беч 1903) Словенци из Крањске нису малог већ доста високог раста. чији раст није био тако велики као код Аријеваца нити тако мален као код кепеца. Zagreb 1877). Сицилији и Корзици. 5 — дакле само врло мало мање него што је случај са мушким полом. gde su роmešаni sa Kranjci. što se može najbolje viditi u Hrastu. V. 74. stasa. На основу ових факата не сматрамо преисторијске Крићане (К) и Тројанце (Т) можда за народ патуљачки.. toliko nadvisuje stasom Uskok Dolenca Кranјса''. 75. a eto ti živi kip Gulivera u sboru Liliputanacah. као и између 1400 mm и 1629 mm у Троади. већ само мислимо да су били у физичком погледу састављени од најмање два расна елемента. ' то јест патуљци планина називани су тако ваљда због тога. од једног пигмејској (a) и једног већег (b). I Kranjci nisu male postave. шуме и у планине када се нису могли одбранити утврђеним градовима и да многе особине које иду на рачун пигмеја треба приписивати у опште преисторијским аутохтонима. што је можда један део овога малог расног елемента остао у горским пределима и живео својим старим животом. Најпосле не би се могле искључити и могућности да су Аријевци при свом доласку на југ у опште сматрали аутохтоне као пигмеје за контраст своме великом расту. где је аријевска крв врло мало утицала на морфолошке особине аутохтона и где изгледа да се са извесном мањом изменом одржало преисторијско (преаријевско) становништво јужне Европе најбоље. Изгледа. особито у Калабрији. јер као што смо већ горе нагласили. (Dela Stanka Vraza.

cod. 533 после Хр. у кратко речено. Калабрија (64. косе и очију као код Талијана у овим провинцијама2): Базиликата (81. Roscher. ` 40 % црних + 59 % кестењавих очију. Византиски посланик Nonnosos видео је год. 1 ) G. Antropologia dell' Italia. Паралелно са пигмејским растом налази се код јужних Талијана појава долихокефалија и тамна комплексија. Сардинија (75 % долихокефалаца. Уз то имају прћасте носеве и ружно лице. 3289. Ausführliches Lexicon der griechischen und römischen Mythologie. стр. Њихове животиње су мале као и они сами. Они су праведни и држе се закона као и остали Инди. и данашње становништво медитеранске Европе говори за то да су преаријевски становници јужне Европе престављали једно негроидно племе негде више негде мање изразито. већ и јужно од Хималаје. 107.2 % долихокефалаца. Ursprung und Verbreitung des mittelländischen Stammes. живе у унутрашњости Индије и говоре језиком као и остали Инди. Пигмеји. 1887. Сицилија (72. 52 % црне + 44 % кестењаве косе). да су имали стари Аријевци сасвим супротне телесне особине но данашњи Сардинци и Сицилијанци. стр. 2 ) G. да су имали црну косу и загаситији тон боје коже и очију. Кепечка племена пак нису живела само у Европи јужно од североазијског планинског ланца. 59 % црне + 36 % кестењаве косе).000 (14. Sergi. 3 По спољашности су црни и врло малени.36 %) индивидуа са висином раста (1250—1450 mm. један исто тако пигмејски народ и његов опис много се поклапа са описом индијских патуљака од Ктезиаса.000 (1. 30 % ''црних'' очију. Они носе највеће браде од свих људи и коса им може заменити одело.347. Nonnosus (Photius bibl. Nicolucci. већ од једног преисторијског (преаријевског) народа у јужној Европи. Неапољ. 81 % црне + 18 % кестењаве косе). 3) : ' ' 65 . 65 % црних + 21 % кестењавих очију. на своме путу по сараценским и другим оријенталским земљама.49 %) са висином од 1250—1550 mm. Тај народ био је врло мале статуре. ) Наведено у делу: W. црне косе.) и 4. Индијски пигмеји прате свога краља у рат и то као стрелци. али још само у интензивнијој и маркантнијој мери. 57. црне боје коже и по целом телу обрастао длаком. Може се узети да су преаријевски медитеранци имали у главном физичке особине модерних Сицилијанаца и Сардинаца. Нигде у Европи нема у Аријеваца толико загасигих тонова боје коже. 44 % кестењаве косе). онда не могу горе споменуте особине потицати од Аријеваца. H. 32 % црних + 65 % кестењавих очију. Полни органи пигмеја падају у очи због необичне дебљине и дужине (чак до чланака). 50 %. коса на глави им је необично дуга и пада до колена. Lief. наиме. 60 % кестењавих очију. 87.становништва 978.71% долихокефалаца. Ктезиас наиме налази пигмеје и у Индији и његов опис много се слаже са цртама које смо нашли код преисториских становника Троаде и јужне Европе. Пошто нам је познато.23 % долихокефалаца. каже Ктезиас3).

Мисионар А. стр. Обим наше расправе не допушта да би то овде детаљније третирали. бујна коса.   . XLVII. Von den Zwergstämmen in Südkamerun. Roscher. — W. док их доцнија уметност приказује наказне и карикиране. die ich sonst von den afrikanischen Pygmäen gelesen habe. 1. спомињу се као карактеристичне особине пигмеја у старо и ново доба: тамна комплексија. велико и тамно око. а особито прекомерно развијене glutaeos musculos и гениталије. Но ми смо мишљења да карикатура преставља вероватно маркантне и истакнуте особине старих пигмеја у претераној мери и то: сразмерно велику главу. 165. но ми мислимо да нећемо погрешити ако тврдимо да има становништво јужне Европе (особито Сицилијанци. боре се пигмеји свом озбиљношћу и oдлучношћу против непријатељских птица и сузбијају напад јашeћи на јарцима а наоружани с кијачом или дрветом за бацање. који је насликан као фриз на нози поменутог кратера врло је лепо репродукован у издању: Furtwängler et Reichhold. криве ноге. XXXIII. op. 49) урезан је пигмеј дебеле голе главе са великим фалосом. Шпањолци) највише њима да захвали за живахност. nicht ganz mit 66 . Факат да се управо мали становници медитеранске Европе одликују тамном комплексијом. За то није искључено да не би стајало име  у вези са . Griechische Vasenmalerei.2) Ha једноме карнеолу [tab. Lief. Bd. Лајпциг—Берлин 1900. густом косом и великим и немирним очима. наводи нас на мисао да ове особине потичу највероватније од преисторијских пигмеја. јер. Минхен 1904: ''Übrigens stimmten die Beschreibungen. Furtwängler. највише у шаљивом маниру у борби са ждраловима. пре Хр. 231. ) Овај призор. 1 Борба пигмеја са ждраловима престављена је и на неким гемама. Die antiken Gemmen (Geschichte der Steinschneidekunst im klassischen Altertum. Овде је уметност преставила пигмеје доста природно и нагласила само њихову малу статуру. tab. 49. Протоморфни пигмеји античких прича заиста данас у Европи више не постоје. Слично опису споменутих писаца преставља и античка уметност пигмеја. H. L. II. 2 ) Adolf Furtwängler. малу статуру.1) 1 ) G. XXXV. косматост. како се бори са једним ждралом држећи у руци округао штит. али се надамо да ћемо моћи другом приликом о томе опширније писати.. tab."    . велике очи. XXXIII. јаку густу косу. 1 tab. ма да на први поглед изгледају куриозне и неприродне. као што смо чули. 8. (Correspondenz-Blatt der deutschen Gesellschaft für Anthropologie. Екстремитетне кости из преисторијских налазишта Егеје. 3292. које је описао А. Сардинци. стр. Bd. Good описујући особине једног афричког кепечког племена истиче да имају велике очи као у телета. Ethnologie und Urgeschichte. и то. У чувеној гераномахији1) насликаној на нози кратера Ерготимоса и Клитиаса (''Françoisvase'') из прве половине VI в. Seiler. Минхен 1900. 3. даље физички односи данашњих јужних Талијана и опис патуљака на Ориенту и у Африци уверавају нас да приче о пигмејима нису измишљотина без сваке реалне суштине. стр. 4—5).

силан.dem.    . који би народи приближно престављали остатке преаријевских медитеранаца.  . .  . Интензитет боје коже и очију не би могли претпостављати у оној мери као кад говоримо о тамној комплексији данашњих европских медитеранаца. zumal die Kinder schienen Augen zu haben wie Kälber. широк. наиме краља Пријама и знаменитих личности из његовога круга. личности које спомиње Хомер у својим епима. Коса је била старцу седа. коса густа. лепог погледа. Комплексија старих Тројанаца. корпулентношћу и лепим лицем. . глатке. . als standen die Angenbrauen mitten auf der Stirne und manchmal noch dazu nicht ganz gerade. нос велики. широког лица. . брадат.'' h.  . већ за неколико ступњева загаситије тонове боја. Хеленос је био велики. Тек за позно микенско доба стоји нам данас на расположењу и један опис спољашности Тројанаца. Немамо конкретног материјала на основу кога би могли непосредно утврдити комплексију преисторијских Тројанаца. ihre Stirnen und Scheitel erschienen unregelmässig und roh statt glatt und abgerundet. Sie waren nicht die Miniaturgestalten. die mir bisjetzt vorgekommen sind. Die Niedrigknit der Stirne trat noch mehr hervor durch die ungewohnliche Grösse ihrer Augen. нежне коже и т.  . Преисторијски Тројанци треба да су били најмање толико загасите комплексије као данас неки црвено-кестењави Бербери или стари Египћани (Romtu=црвени). очи модрикасте. обрве срасле. Sicher waren diese Zwerge die niedrigstatehenden Menschen. Троилос је био велики. Mehrere von ihnen möchten wohl fünf Fuss und darüber sein. д. беле коже. лепог раста. коврчасте косе. . Деуфобос је био врло велик (подруговић) широких груди. wie sie geschildert werden. леп. нема истовремених сликарских и вајарских радова на којима би биле бојама означена боја очију. прћастог носа. dessen ungeachtet waren sie in ihrer Gestalt entschieden zvergartig. wie ich die Zwerge hier vorfand. Тим спољашним знаком несреће треба да му је већ судбином везан несретан живот и жалосна смрт: '. насеља на Хисарлику описује Исак Порфирогенит        на следећи начин: Краљ Пријам се одликовао високим растом. . Der Oberkörper war im Gianzen ebenmässig stark. . Sie haben eine hellere Farbe und auch einen anderen Typus als die umwohnenden Stämme. Ове Тројанце наиме који су требали живети крајем 6. Die dicken Augenbrauen scheinen in der Stirne höher zu stehen als bei anderen Rassen. косе и коже.: '. . црне и меке косе. друго. д. Ihre Kinnbacken waren unverhältnisamässig gross. племенит: '. es sah aus. :' . 67 . плав и т. јер је једно трулеж уништио меку моделацију лешева на којој се налазила комплексија. Али анатомска и морфолошка анализа остеолошких остатака старих Тројанаца од неолитског до микенског доба показала нам је ове тако да им можемо на основу тих морфолошких особина приписивати и тамну комплексију. aber ihr Unterleib war unverhältnissmässig gross und ihre Beine krumm und schwach. .

широк. затворено плаве косе.д. грбавог носа и тд. лепог врата. црне и коврчаве косе. округлог лица. Хекторова супруга Андромаха је била врло висока. Несретна старица Хекуба је била нежне коже. великих очију. коврчаве и црне косе. малих и цватућих усана. Хектор. мирна и достојанствена итд. невина девојка итд. беле коже. широк. хијератична строга пророчица. бела. '  '    ' 68 . син Пријамов и Хекабин. плаве косе.: ' . малих ногу.: '   "' . широког лица. гргураве косе. лепог врата. био је мрке коже. невина девојка. мушке спољашности. Антенор је био велики. модроок итд.: '. беле коже. косом покривене главе (не само на потиљку као Абанти). бела. коврчаве и црне косе и тд. љубак а плашљив у рату и т. Касандра је била неудата.Парис Александар је био крепак. охола. дугуљастог лица. снажан. са грудима округлим као јабука итд.: '' . мушкобања. бео. млад човек.: '    Поликсена је била велика. црвенкасто плав. лепих очију и обрва гргураве и затворено плаве косе. косом покривеног потиљка. брадат. великог лица. мила и достојанствена: '  .: ' . врло велики.: 'О       Енеас је био снажан. модроок. са јамицама (смијалицама) на лицу. малих ногу.

црна и гргурава коса. Једино се Хектору приписује мрка кожа.1) да се његова информација оснива на Диктису2). (Тако на пр. Овај књижевни правац огледа се у средњем веку у фантастичким тројанским романима. Исак Порфирогенит је пo свој прилици идентичан са истоименим царем (1057—1059 после Хр. в. по којима судећи био би Пријам и његови сувремењаци аријевског порекла и говорили један аријевски језик. неаријевски тип. Порфирогенита имају се сматрати као романтично схватање тројанске историје и иду на то да се ова доцније тобож попуни. Најпосле би ипак могли горе наведено мишљење о комплексији старих Тројанаца и преисториског становништва егејске области поткрепити још једним разлогом. према чему би овај јунак престављао један алофилни. Са историјског гледишта чини опис старих Тројанаца већ сам по себи утисак непоузданости и неозбиљностн. Најпосле ако би и био опис И. премикенока и протомикенска култура и тада су били стари Тројанци мрке комплексије као што смо већ казали. Порфирогенита красиле су Тројанце с краја 6. не би био сасвим противан нашему мишљењу..) ''Ephemeris belli Troiani''.  Према наведеном опису Исака. није сам видео старе Тројанце који су живели давно пре њега. издање.66 °%) великих. 526. јер смо и сами тврдили да је било око г. Али у оскудици докумената оперишемо оним што нам је на расположењу. нашле су се највише компоненте светле комплексије. цела ствар стоји друкчије. или обоје. Као што тврди К. историјски тачан. који је у нас 69 . и да је у истини обележио спољашност старих Тројанаца. косе и очију. )      ' 1 ) Диктис је по имену критске планине  названи аутор дела које се зове на латинском језику цреведено и парафразирано од L. Уз опис физичких особина Тројанаца придружене су примесе средњевековног сујеверја.!). је било краљу Пријаму суђено од рођења да буде несретан што је имао срасле обрве. који је се после кратке владавине покалуђерио и написао осим горе споменутог дела још и      .) такве телесне особине. Ово претпоследње заиста није случај. добивене помоћу краниолошких особина. Geschichte der byzantinischen Litteratur. без сумње није имао самог Диктиса пред собом. Минхен 1897. који је тобож пратио Идоменеуса са Крита у тројански рат.) из династије Комнена. подупрли новим доказом. већ ce наслањао на изворе или је сам измишљао. Исак Порфирогенит заиста сам пише. Изгледа да је зато осим других писаца употребио и Софокла (Филоктет) и Еурипида (Хекабе). Пријатније би нам било кад би могли и индуктивним путем утврдити комплексију старих Тројанаца да би тако разлоге за негроидност истих. 525. Septimius-a (IV век по Хр. Али ако питамо за историјску вредност и вероватноћу наведеног описа Тројанаца. после Хр. већ ce њим послужио преко преписа од Малаласа. Порфирогенита. а у погледу боје коже. Пошто је Исак Порфирогенит живео у XI. да би попунио празнине које је тобож Хомер у својим епима оставио. II. 2 3 ) Karl Krumbacher. Од 12 описаних особа било је 8 (66. стр. али ипак његов опис носи посредно обележје измишљотине. оба списа И. Krumbacher3). Али нас у главном занима енеолитска. 1200 пре Христа Аријеваца на обалама Егејског Мора. насеља на Хисарлику (са 1200 пре Хр.

Virchow редовно налази платикнемију по остеолошким остацима у ХанајТепе. друго нема вероватноће за то да је платикнемија постала услед јачих развића мускула условљеним начином живота и рада. Напослетку се овоме последњем тумачењу приближује и R. полазећи са природњачког гледишта. и кад је наравно због тога постала црвено кестењава боја аутохтона за који степен отворенија.  замишљамо народ загасите комплексије. ако народно име  изводимо од адјектива . да смо тачно оценили у етнолошком погледу остеолошке остатке преисторијских Тројанаца и да нисмо грешили. Готово све тројанске голењаче су на горњој половини спљоштене са стране тако. који су остали још и у доцније време црвенокожци .) исто мисли и наговештава у погледу значења имена . да наличе у попречном пресеку на корицу од сабље у сагиталном положају V. 105. Ово тумачење1) само нас утврђује у уверењу.  == пурпурно црвен. Virchow-ом. Платикнемија и друга обележја екстремитетних костију. које се приписују Феничанима. код бутњаче из 6. не може јој одрицати свако етнолошко значење. Лакатна кост.ј. Прво би тешко могла дати мала Феникија толико исељеника да би могли посести све тачке на обалама Средоземног Мора. Против оваког тумачења устаје Busk и пориче сваки етнолошки значај платикнемији сматрајући је за последицу начина живота једнога народа V. R. као и лисњача необично су ивичасте и јаке. друго. 1 i. Прво по нашем мишљењу ми не можемо очекивати на једном скелету фетуса већ изражене расне особине. црвено-кестењав или мрко-црвен. Fick (''Vorgriechische Ortsnamen'' Göttingen 1905. стр. и кад су они изгубили своје првобитно обележје. 107. већ пре супротно. голењача. као на пр. и ако под  (м. 105. што и ми тврдимо. тројанског насеља. 124. где је тешко предпоставити у сваком таквом случају Феничане из палестинског приморја. За грчко херојско доба митоси често спомињу Феничане и на таквим местима Јеладе и западном делу трупа Балканског Полуострва. Како треба објаснити ове морфолошке појаве на екстремитетним костима преисторијских Тројанаца? Пошто R. На бутној кости јако је развијена linea aspera и мали trochanter као и labrum externum lineae asperae прелази често у прави trochanter tertius. кад смо на основу морфолошких особина закључивали тамну комплексију древних становника Троаде и Егеје. Вrоса је сматра за питекоидну ознаку. јер се тобож не појављује путем наслеђа V. тек тада је могло значити само земљаке Сидонаца. црне косе и тамних очију. Нама се чини најприродније. али га иначе сасвим независно овде истичемо. 123. Virchow ce одлучује за ово последње мишљење и због тога што нема платикнемији трага на дечијим скелетима на Ханај-Тепе и што она због тога не може бити урођена. То су платикнемија. Radius и fibula обележени су јаким улегнућима за мускулатуру. да се може платикнемија вероватно ојаснити јачим напрезањем и развићем мускула. тешко је замислити да су се културни Феничани усудили доћи у унутрашњост Јеладе или чак у дивље и тешко приступачне илирске земље. Р. народ загасито црвене коже. т.побуђен особинама остеолошког материјала. условљеним начином рада и живота V. ) Са задовољством констатујемо да лингвиста А. али ипак заузима у почетку резервисано становиште. јер није индивидуално потпуно развијен. јер 70 . Тек доцније кад су се аутохтони егејске области интензивније крвно помешали са ксантодоликокефалним Јелинима. fem. Ми се не можемо ни у овом случају сложити са R. Особито се истиче платикнемија као једно нарочито расно обележје. где према митима један  води дуготрајне борбе. заоштреност ивица и храпавост костију. Рruner-Веу држи платикнемију за патолошку појаву и тумачи као последицу рахитичке болести. Има још неких морфолошких особина преисторијских Тројанаца које имају по нашем мишљењу етнолошку вредност и не говоре управо за њихово аријевско порекло. Virchow кад каже. 106.

Enfida). које се не појављује само једанпут и на једном месту. Од прилике су били стари Тројанци као стари Египћани или данас берберска племена (са изузетком: Rif у Мароку. Лајпциг 1888. 301). Anthropologie. Ако се наиме начин живота у протомикенској и микенској епохи није довољно разликовао од оног још у старије доба. Заједно са споменутим расним особинама екстремитетних костију прешла је и прогнатија преисторијских Тројанаца на становнике Троаде историјског доба. онда је било бар у грчко класично доба и доцније довољно услова да нестане платикнемије у Троади. Али и тада се још јављају спљоштене голењаче као и ивичасте и храпаве кости на Ханај-Тепе (А) V. Topinard. Онда би је дакле нестало да је била привремено аквирирана телесна особина. Ако сведемо све што нам говоре човечији костури од енеолитског до микенског доба у Троади о етничком карактеру тадашњих становника. а појава платикнемије остала је међутим иста. Екстремитетне кости су највише платикнемичне. R. исто тако налазимо на терену данашње Француске и Британије фосилне остеолошке остатке са обележјем платикнемије и ивичатости. видимо да су били стари Тројанци у анатомском и морфолошком погледу: маленог раста. То значи да је била код преисторијских Тројанаца платикнемија урођена и да је прешла наследством на становнике историјског доба. Закључак. Најпре је примећена платикнемија на човечијим костима из пећине Cro-Magnon у јужној Француској. стр. бар у грчко-византиско доба могло би се очекивати да ћe платикнемије нестати у Троади. Neuhanss. који се због тамне комплексије својих становника у старо доба и звао Етиопијом. französischen Auflage übersetzt von Dr. 2. Боја коже. издање.. С друге стране могли би се сматрати као даљни сродници Дравида. Као што смо нашли за ниску статуру и прогнатију преисторијских Тројанаца паралелну појаву у јужној и западној Европи. удубљењима и храпавошћу говоре против аријевског порекла народа којему су припадале и подупиру наше тврђење о народности преисторијских Тројанаца. али исто тако у ослабљеном изразу. већ ce појављује редовно кроз многа столећа и на више места као нешто стално и типично. Платикнемија преставља једно соматолошко обележје преисторијских Тројанаца. Не само мале мере. а о каквој случајној појави ту не може бити говора. постојала су оба случаја. као и у неолитској пећини Perthi Chavren у Уелсу. јер су иструнули. (Nach der III. било да су се аутохтони са Грцима крвно мешали. други у мање приступачним крајевима Троаде. Дравиди су једна варијација преаријевског становништва које је живело јужно од еуроазијског горског појаса а од Атланског Окејана до Бенгалског Залива. 71 . Вероватно.је од енеолитског до краја микенског доба претекло најмање 2000 године и у току тог времена се без сумње променуо начин живота. нити имамо каквог забележја о њој. косе и очију није се очувала на дотичним деловима тела. 1 ) P. па могуће донекле и као Арапи.. Ако не пре. само не толико маркантно и тако често. који станују на висоравни Декану у Индији и у јужном Белуџистану (Brahui). IV. већ и морфолошке особине екстремитетних костију условљене платикнемијом. На тај начин сматрамо платикнемију преисторијских Тројанаца као нешто стално и расно. оштрим ивицама. храпаве и оштрих ивица. било да су били Тројанци историјског доба јелинизовани аутохтони. у већини долихокефални. али има толико симптоматичних разлога који говоре за тамну комплексију да не можемо више о томе сумњати. обично прогнатни. а не расно обележје неолитског народа. 112—120. као и у преисторијско доба.1) Даље се ове особине налазе на голењачама из пећина код Гибралтара. Djur-djura. и то први више у градовима.

традиција о тројанском рату у језгру није измишљотина. Тако. Код преисторијских Тројанаца од енеолитског до микенског доба протестује тако рећи свака кошчица против аријевског порекла. насељу на Хисарлику са акрополом и био поседник ''Пријамовог блага?'' Као што смо већ у првом делу наше расправе навели. можемо претпоставити да су били преисторијски Европљани од неолитског до микеноког доба јужно од планинског појаса Алпи —Карпати — Балкан прилично једнолики у физичком погледу. насеља на Хисарлику једно тракофрижанско племе. ови су последњи били заступљени у великој мањини. ко је био творац старотројанске и минојске културе. који смо закон горе поставили.Погрешно је забацивати народно предање као извор за преисторију и протоисторију Јелина. Троја (6.Ако упоредимо наведено физиоетничко обележје са расним особинама Аријеваца. на Криту и уопште у Егеји није било аријевског говора јер Аријевци још нису били допрли до Егеје. Према закону корелације између физичких и језиковних особина народа. Према сагласности тројанског преисторијског становништва са истовременим становништвом Француске и Крита у погледу висине раста. С обзиром на то да су били стари Тројанци пре доласка на југ Аријеваца једна мешавина у поменута два расна елемента. Вероватно потиче округлоглави елеменат са истока. јер је културни свет живо заинтересован. често кепечког раста. тврде да се могу преисторијско-етнолошки проблеми решити у првом реду помоћу физичке антропологије у вези са археологијом. Kretschmer и Н. морали су бити медитерански Европљани поменутог доба у главном и језиковно сродни и нису говорили аријским језиком. као што су доносили односи укрштавања. Тројанци су били прогнатни. треба их замислити у погледу боје коже у свим степенима боја од жућкастог до затворево-кестењастог. као на пр. У преисторији и протоисторији у 72 . У преисторији тешко је или готово немогуће констатовати хронолошка дата на године тачно. Дакле. R. јер је преисторијска археологија помоћу раскопавања открила од Хомера описани град са дотичном културом микенског доба. особито Р. 1200 пре Хр. на основу тога факта могу се у погледу народне припадности познатих великих култура у Троади и на Криту повући важни закључци. 3. Већ само констатовање мале висине раста је било довољно да обори хипотезу да су преисторијски Тројанци говорили једним аријевским језиковним идиомом. и док су најпосле Аријевци светле комплексије. Осим реченог поставили смо још следећа тврђења. зато је довољно ако је могуће епохе приближно проценити и заокругљеним бројевима изразити. који је народ становао на 2. 2. можда коју годину доцније. Преисториски Тројанци не престављају један крвно сасвим чист тип. односно мишљења и констатовања: 1. односно у погледу облика лица и платикнемије. Ми нагињемо мишљењу да је био дугоглави и прогнатни елеменат првобитно носилац кестењаве (braun) и тамнокестењаве боје коже. насеље) је била без сумње разорена око год.. преисторијски су Тројанци малени. Поуздано је утврђено да од неолитског до микенског доба у Троади. Надамо се да се из ове наше расправе довољно види да је метод и према томе и резултат ових научењака био погрешан. Тројанци су били тамне комплексије. док су Аријевци ортогнатни. код Тројанаца су ове црте типичне. јер оно може бити основано на реалности и садржавати историјску садржину. већ један амалгам од долихокефалаца и брахикефалаца. изјаснили су се готово сви лингвисти и археолози за Аријевце. док је са брахикефалним елементом вероватно дошла у Европу жута боја коже и глатка црна коса. који.—6. док изгледа да је дугоглави као аутохтон и као имаоц оне уске дугуљасте лубање и маленог. онда видимо ове главне разлике: док су стари Аријевци велики. Schmidt су хтели да виде у преисторијским Тројанцима 1. Meringer. док би се код Аријеваца могла платикнемија и ивична заоштреност екстремитетних костију јављати само изузетно. Исто тако се надамо да смо овом расправом потврдили тачност мишљења оних историчара и лингвиста. нити је могуће утврдити факта у детаљима. можда неколико деценија раније.

на основу којих је могуће правити закључке. Lichtenberg. Perrot-Chipiez) о пореклу и народности преисторијских Тројанаца слабо су засноване и падају. крајем античког века. 14. као и у прво време свога борављења на југу. За проучавање преисторије није довољно познавати само опис рукотворина анонимних старих народа. Негроиди су утврђени за енеолитско и бронзано доба у Троади. 11. 7. Körte. Аријевци. лингвиста и археолога (А. 5. тисућа пре Хр. R. 4. 9. На основу ове корелације може се тврдити да су били Аријевци око половине II. G. Преисторијски Тројанци били су према до сад познатим остеолошким остацима малог раста.многоме треба водити рачуна са већим или мањим вероватноћама и приписивати вредност приближним констатацијама и бројевима. то нам за сада није могуће утврдити. у својој старој домовини. v. Körte. Љубљанској Бари и у Француској. 12. били су до велике сеобе народа. који су постали на северу евроазијског планинског бедема Алпи — Карпати (?) —Балкан—Јаила—Кавказ итд. K. Schmidt. 6. већ је потребно њихов живот проучавати и помоћу познавања живота данашњих примитивних народа. јер се до њих дошло погрешним методом. A. Да ли су то била само спорадична етничка острва или компактно насељена на Балканском Полуострву. Ксантодолихокефалији одговарали су до реченог доба и аријевски језици као и обратно. од једног малог долихокефалног и једног јачег брахикефалног вероватно са истока (Т == К = а + b + X). Sayce. особито у погледу преисторијских миграција и разношења материјално културних појава. Blind. Изгледа да је било првобитно (старије) становништво Троаде долихокефално и да су се доцније међу њих населили брахикефалци са истока. припадници ксантодолихокефалије. 10. Крићани раног минојског доба (Early Minoan III) показују сродност са старим преисторијским Тројанцима у погледу висине раста као и краниологије (index cranii). Virchow није могао на основу аутопсије и мерења преисторијских Тројанаца ништа дефинитивно казати о њиховој народности. R. али није при том искључена могућност присутности Аријеваца. Kretschmer. H.. 13. 73 . P. Преисторијски Тројанци и Крићани престављали су у соматолошком погледу једну мешавину од најмање два расна елемента. 15. даље помоћу антропологије и најстаријих писаних извора у колико их је могуће довести у везу са појавама анонимног преисторијског доба. Преисторијски Тројанци су били негроидни. насељени у предњој Азији. Остеолошки остаци могу се употребити као нека врста историјских докумената. 8. али је нагињао мишљењу да су били аријевског порекла. Екстремитетне кости старих Тројанаца показују и трагове кепечког елемента. Хипотеза историчара. Има симптома да су негроиди живели у речено доба и у Вугарској и у Босни или другим речима готово на целом Балканском Полуострву. И за доба Хомерове Троје говоре остеолошки остаци у главном за неаријско порекло.

биће говора о Пелазгима. Мали раст. као и бујна коса неких данашњих медитеранаца потиче највероватније од растом маленог преисторијског становништва јужне Европе. Ово дело нека се сматра донекле као III. појава великих и живих очију. део наше пројектиране трилогије о генетичкој физио-етнологији Балканских Народа. У допуни дела које сад пуштамо у јавност. чији први део почиње расправом ''Систем историјске антропологије Балканских Народа''. долихокефалија.16. 74 . а у II. тамна комплексија. делу трилогије третираће се физичка метаморфоза народа као и њени узроци.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful