Зоран Ђуровић

Црквени канони
(синопсис)
март 1997., Београд
Издавач, ДАМ-КОМЕРЦ, Београд,
Уредник, Милош Николић

САДРЖАЈ:
Увод:
1

I ДЕОАПОСТОЛСКИ КАНОНИ И КАНОНИ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА
АПОСТОЛСКА ПРАВИЛА
ПРВИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
ДРУГИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
ЧЕТВРТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
ТРУЛСКИ САБОР
СЕДМИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
II ДЕО КАНОНИ ПОМЕСНИХ САБОРА
АНКИРСКИ САБОР
НЕОКЕСАРИЈСКИ САБОР
ГАНГРИЈСКИ САБОР
ЦАРИГРАДСКИ САБОР У ХРАМУ СВЕТИХ АПОСТОЛА
ЦАРИГРАДСКИ САБОР У ХРАМУ СВЕТЕ СОФИЈЕ
КАРТАГИНСКИ САБОР КОЈИ ЈЕ ДРЖАН У КИПРИЈАНОВО ВРЕМЕ
АНТИОХИЈСКИ САБОР
ЛАОДИКИЈСКИ САБОР
САРДИЧКИ САБОР
КАРТАГИНСКИ САБОР
III ДЕО КАНОНИ СВЕТИХ ОТАЦА
СВЕТИ ДИОНИСИЈЕ АЛЕКСАНДРИЈСКИ
СВЕТИ ПЕТАР АЛЕКСАНДРИЈСКИ
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ
СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ИЗ НИСЕ
СВЕТИ ТИМОТЕЈ АЛЕКСАНДРИЈСКИ
ТЕОФИЛ АЛЕКСАНДРИЈСКИ
Проглас, кад Богојављење падне у недељу
Изјава поводом катара
Епископу Агатону
Епискогпу Мини
СВЕТИ КИРИЛО АЛЕКСАНДРШСКИ
Посланица епископу Домну
Посланица епископима који су у Ливији и Пентапољу
СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ
СВЕТИ АМФИЛОХИЈЕ
ГЕНАДИЈЕ ЦАРИГРАДСКИ
ТАРАСИЈЕ ЦАРИГРАДСКИ
УВОД
Синопсис је моја креација, а не превод, која је настала на основу широког текста
који се налази у: J.-P. Migne, Patrologia Graeca, t. 137 и 138, Paris, 1865. Изузетак
представља посланица Цариградског патријарха Тарасија, која је одштампана у 98.
тому, соl. 1441-1452, те се као дупликат није нашла у 138. тому. Текст који је објављен
2

у ова два тома, настао је на основу издања које је приредио англикански свештеник
Вилијам Бевериџ (William Beveridge,1637-1708), или, како је у латинској верзији
његово име Gilielmus Beveregius, које је издато у Оксфорду (Oxonii) 1672. под насловом




 sive Pandectae canonum ss. Apostolorum et conciliorum AB ECCLESIA
GRAECA RECEPTORUM NECNON CANONICARUM SS. PATRUM EPISTOLARUM:
UNA CUM SCHOLIIS ANTIQUORUM SINGULIS EORUMANNEXIS ET SCRIPTIS
ALIISHUC SPECTANTIBUS. Сам пак Бевериџ је објединио нека ранија делимична
издања: прво издање апостолских канона, које се појавило у Нирнмбергу 1531. а
приредио га је Халоандер (GREGORIUS HALOANDER, + 1531); прво издање
Апостолских канона и /канона/ светих сабора, које је приредио Johannes Tilius (Jean du
Tillet, + 1570) у Паризу, 1540. У Паризу су се 1618. и 1621. појавила тумачења Јована
Зонаре на свете и божанствене каноне. Такође у Паризу су 1620. изашла и тумачења
светих и божанствених канона од стране Теодора Валсамона. Тако је, дакле, Бевериџ
сакупио канонске текстове, тумачења Зонаре, Валсамона и тумачење Алексија
Аристина на синопсис; објавио их двојезично, наиме, на грчком и латинском; написао
увод и ноте, што је у своме издању поновио кардинал Миње.
Синопсис представља сажетак неког текста, у овом случају, текста канона, или, у
српском преводу, правила. Такви синопсиси су вековима познати у црквеној пракси.
Најстарији је синопсис Стефана Ефеског, с почетка шестог века, на основу кога је и
написао своја тумачења Алексије Аристин у дванаестом веку. Други познатији
синопсиси су: синопсис Симеона магистра и логотета, и синопсис Константина
Арменопулоса. Намена синопсиса је потекла из жеље да се правила Цркве што лакше и
шире усвоје. Таква правила су садржавала само оно што је ствар некога потпунога
канона. Ја сам пак настојао да задржим и још неке друге ствари, које би требале да
буду интересантне читаоцима из различитих области. На пример, преводио сам
литургијске доксологије, догматска места, места која се тичу хришћанске уметности,
обреда и побожности, и томе сл. Нисам желео да неке важне термине преводим с
данашње тачке гледишта, мада је тиме отежано разумевање онима који нису нарочито
блиски овој области. Наиме, нисам подручје које потпада под једнога епископа назвао
епархијом - како се оно данас назива - него онако како се оно именовало на дотичном
месту, нпр. парохија - мада се данас тако назива подручје које припада презвитеру.
Даље, грчку реч 




 преводио сам као жртвеник, а не са латинизмом „олтар"
мада је он данас одомаћен. Именицу "лаик", преводио сам углавном као верник некада је остављена у изворном облику - иако је то незадовољавајући еквивалент, јер
би се овом речју поклапао и други грчки израз. Проблем је у томе што је 


λαϊκός,
oзначавао верујући народ, односно, верујућег човека. Потпуно је погрешан — иако је
мој незадовољавајући - превод чувеног Никодима Милаша, који
преводи са
„световњак", и тиме буквално захвата пежоративни појам οσμικός ?оји нема никакве
везе са лаиком. Из целе канонске збирке види се да се једна реч увек употребљава у
позитивном смислу, док, онда, када се жели истаћи нешто што је у дијаметралној
супротности са хришћанством, или хришћанином, употребљава се именица
„световњак", или придев „светован". Међутим, и код ванредног онодобног научника
Милаша, види се последица једног наопаког историјског процеса, наиме, временом се,
из неких шизофрених разлога, монаштво поистоветило са аутентичним хришћанством
- и не само то, већ је оно претендовало да буде једино хришћанство — па све што није
било у оквиру њега, спадало је у категорију света, којим је за апостола Павла био један
од најнегативнијих термина.
За овакве и сличне термине нисам употребио никакве напомене, јер мислим да су
разумљиви из контекста. Нисам, даље, писао коментаре, јер би то захтевало вишетомно
3

7 канона 3. . као што рекох ставио реч „демонизовани" у угласту заграду. Оно се углавном не среће у кодексима канона православне Цркве. Пошто не желим да оптеретим увод.30 канона.3 канона. 859.102 канона. 7. Једино што сам урадио. мада је његова одлука убројана у правоснажне од стране Трулског сабора (кан. четврти век . .21 канон 5. 692. 6.20 канона 2. На пример. нисам изнео у књизи. 341. Софије. 314-325. Цариград. која је већ тада настала из разлике у праксама Истока и Запада.22 канона. Познат и као Прво-други сабор. то је да сам покрај изузетно ретких и тешких термина ставио у угластој загради разумљивији појам. Канони Васељенских сабора: 1. мада им апостоли нису аутори. Други сабор по реду у Никеји Витинијској. Никејски сабор. . Позната је под називом Codex canonum ecclesiae Africanae.21 канон. у време Кипријана свештеномученика и епископа Картагинског. 879.1 канон.дело. Сабор је у ствари хтео да кодификује све канонске збирке које су биле у оптицају. пети и шести Васељенски. правила помесних сабора и правила светих Отаца. Трулски. . и пето-шестим. Антиохија. . даћу кратке податке о збиркама канона на основу којих сам урадио синопсис. око 340. Цариград. Законоправило које је овде дато састоји се из правила Апостола. 343. и у себи садржи доникејску дисциплинарну праксу Цркве. из разлога што сам сажетак дао следећи наведено издање.15 канона. Но. 3.8 канона 4. Другачије се назива и шестим Васељенским сабором. Отаца: 4 . већ је писац хтео да тим фалсификатом да већи значај своме делу. 451. правила Васељенских сабора. јер је у једну збирку обједињен рад ова два сабора. а и после. 9. Картагана. 6. . 2. . Такође сам дао и опис канона који је донешен на сабору 258. 8.60 канона. 2). 5. Канони помесних сабора: 1. 325. Правило овога сабора. . Неокесарија.17 канона. 419. те сам. могуће га је сажети у једну реченицу: епископа не могу да суде двојица или тројица епископа. 394. . јер претходна два сабора. који су држани у храму светих апостола . 4. и да насилно унификује праксе свих цркава. а у њему се не налази. 314. у време раскола.25 канона. 431. . Она су само насловљена као апостолска. Гангра. . мада то није. Канони св. Постоји дужа и краћа (55 правила) верзија. Апостолска правила представљају збирку од 85 канона. 787. послужила је приликом аргументација. 381. што се нарочито добро да видети из многих осуда пракси у Римској и Јерменској Цркви. који је држан у време Нектарија Цариградског.25 правила. . Ефески.135 правила. и 861. Цариград. . Први Цариградски сабор. снежници       али се тек из Аристиновог коментара види да је у питању посебна врста демонизованих људи. у 17-ом канону Анкирског сабора. Одржан је у храму св. која је настала у првој половини четвртог века. нису донели никакве каноне. Сардика (данашња Софија). која представља сакупљање на једно место канона који су доношени на претходним Картагинским саборима. Такође се назива и Осмим Васељенским сабором. Лаодикија. Анкира. . 10. помињу се зимници. Халкидонски. што је било веома уобичајено у то време. већ само сабор.

20 4 Вас. 90 5 . O Законоправилу или Номоканону светога Саве. представљају спољашњи принцип. + 265. али не у том смислу да је она неправилна.Они представљају углавном делове из писама. и то су правила ових писаца: 1. кан. 9. 5. 7. или Велики. Петар Александријски. Генадије Цариградски. или. 13. или Богослов. не дођу црквене ствари до потпуног краха". + 389. + 471. Оваквом приступу одговара поистовећивање истинског свештенства са знањем. овако како су дати. Тарасије Цариградски. или Чудотворац. 2) „Суочавање са проблемом неадекватног школовања богословског кадра Српске Православне Цркве" с чиме је повезано и „Превредновање и богословско просуђивање васпитно-образовног материјала који се излаже у нашим богословским школама". стр. Атанасије Александријски. и што је избачен сваки ред из цркава. Григорије Назијанзин. Бојим се да. напротив. дакле. 4. в. мало по мало. 11. која је послужила као костур за даље разраде у појединачним православним Црквама. а и шта је то што ме је подстакло да урадим овај синопсис. изгледају као средство које осујећује. 8. увидели да морају своја правила заштити претњама. или Велики. довести до лоших консеквенци. Кирило Александријски. 7-39. између осталих и за чувено Законоправило Светога Саве. јер ако нешто није скопчано са страхом човек га неће драговољно чувати. + 355.не мислим да каноне не би данас требало преиспитивати. Игњатије Мидић: Црквa се може претворити у „психијатријску болницу" Мноштво померања у односу на канонско предање јасно је видљиво и у данашњој ситуацији у СПЦ. Тимотеј Александријски. + 373. ишло је толико далеко да су Оци који су заседали у Сардици. нестанак ње као такве каквом се кроз каноне изразила. ипак су неопходни као васпитно средство. тј. па неке чак и мењати. + 444. дакле.1 На крају да кажем неколико речи о томе шта је била главна сврха којој су тежили Оци који су се бавили кодификацијом. То катастрофично осећање види се у речима Василија Великог:"Много ме жалости то што су запостављена правила Отаца. + 311. и многе забране које спречавају новокрштене и необразоване да икога поучавају 1 Не треба ово Савино дело називати Крмчијом. Григорије Неокесаријски. што би смео бити посао само стручњака . јер нису изнедрени изнутра. + 412. 2. Теофил Александријски. 6. + 270. како се пластично изразио поводом једнога проблема еп. То оправдано(?) неповерење у човекове добре намере. + 379. Амфилохије Иконијски.може. + 395. Тешко би ову тезу било ко могао поткрепити наводима из канона. 1990. Нисијски. коју је неуобичајено храбро описао Владимир Вукашиновић. кан. 3. 2 Tрул. из Нисе. + 809. 12. Болне тачке према њему биле би следеће: 1) „Повратак изворном смислу и значају парохије као литургијске заједнице". 10.4 Олака поигравања са црквеним устројством . ако небрига буде напредовала овим путем. 3 Не држање канона за собом повлачи подругојачење Цркве. Намена канона је да лече душе и исцељују страсти. канони који чине најауторизованију збирку. 2 3 Сард. она је тешка за поткрепити јер ми се чини да се већина канона директно или индиректно тичу ове ствари. Дионисије Александријски. То су. Београд. + 395. кан.2 Мада они. Григорије Ниски. Василије Кесаријски. односно одговора Отаца на постављена им питања. Вел. што је опширно показао Миодраг Петровић.

презвитер или ђакон нека не истерује своју жену под изговором да жели да буде побожан. Ако је узрок прихватљив. могли су „чак" подносити и тужбе против епископа. Приноса само уље за светиљке и тамјан. односно. Колико је девијантан однос према лаицима могло се видети и на основу онога што сам изложио о генези појма „световњак" из појма „лаик". наиме. Епископа нека рукополажу најмање двојица или тројица епископа. Да се свргне онај ко принесе на жртвенику: мед. а ако неће да каже. осим новог класја и грожђа у њихово време. Колика је инертност наше Цркве огледа се на једноставном примеру. Свештеник који се не причести за време приноса нека каже узрок. Верници су могли. 7. а колико је могуће сувисло бавити се Савиним делом. а не остају за време молитве и причешћа. Да се свргне онај ко светкује Пасху кад и Јудејци. 6 . Приносити жртвенику за време св. Да се свргне епископ. 8. презвитер или ђакон који узме светован посао. Презвитере. која. ђаконе и остале клирике нека рукополаже један епископ. птицу.. јер се само на тај начин конституисало тело Христово. нека се свргне. да ли још треба поменути да немамо у целости преведено ни свето Писмо? 3) „Поновно откривање изворних димензија лаичког служења у Цркви Божијој". лако се да просудити на основу ове чињенице. Ово је сада најалармантнија ствар. 6. Првине плодова послати кућама епископа и презвитера. буде ли упоран. Епископ. ми још увек немамо ни критичка издања дела светог Саве. да учествују у избору епископа и свештеника.неверника". морали су да учествују (стално се причешћујући) у литургији. одузеће сваку наду да ће доћи до препорода у Цркви. како ће се видети у канонима. млеко. Све верне који долазе на литургију. биће му опроштено. вештачко вино. јер је навео народ да сумња да предстојатељ није нешто добро урадио.богословљу. нека се одлучи. AПОСТОЛСКА ПРАВИЛА 1. 9. како се „верник" претворио у . нека се одлучи. 5. 4. а они ће разделити ђаконима и клирицима. а ако је истера. 3. о коме толики говоре. 2. животињу или воће. ако се не поправи.

Ко се после крштења два пута женио или имао невенчану жену. Клирик који оде у другу парохију без дозволе свог епископа. 32. као и они који опште са њиме. а ако се по позиву не врати. нека тамо општи као лаик. 35. 33. 7 . а и он без њих. 16. а такође и онај ко га је рукоположио. нека се сасвим одсече од Цркве. Да се свргне клирик који даје јамство. и Отац кроз Господа у Духу. 30. презвитер или ђакон не може се примити без препоручног писма. Презвитер који дигне засебан жртвеник и сабере вернике. 1. Ако епископ или презвитер или ђакон пошто је исправно свргнут. презвитер или ђакон који бије верника кад згреши или неверника кад говори криво. 21. нека се одлучи као учитељ нереда. 9). 17. 28. 13. треба одлучити. 25. 20. Но. Да се одлучи на три године лаик који себе кастрира. Епископ који преко световне власти приграби цркву. али не и одлучи. првог епископа. 18. Ако је већ био одлучен. не могу ништа чинити. 10. 15. То је једномислије и на тај начин прославиће се Бог кроз Исуса Христа. док га други може примити само уколико је умро онај који га је одлучио. јер Писмо каже: Не свети се два пута за једну исту ствар (Наум. Да се свргне клирик који себе кастрира. Не може бити клириком онај ко узме две сестре или сестричину. нека не служи. то да се учини тек пошто га епископ три пута опомене. 26. лажно се куне. јер је самоубица и непријатељ онога што је Бог створио. Онај ко себе кастрира не може бити клирик. 34. 19. ма и у кући. А ако се то деси. Да се свргне епископ. Епископи сваког појединог народа треба да имају. нека се одлучи и он и онај који га је примио. 14. Ко се са одлученим. као главу. Епископ не може без дозволе да рукополаже ван своје области. јер нас Господ није учио томе. 22. Од оних који су као нежењени постали клирици. нека се одлучи. Епископ који их свесно прими као клирике. нека се свргне он и они које је рукоположио. Без њега. не може имати неки свештенички чин. 24. Клирик или лаик који је одлучен или не може да се прими. Епископ не сме напустити своју парохију и узети другу. моли. 29. 12. 31. Отац и Син и Дух Свети. или краде. Клирик који блудничи. нека се свргне и одлучи. а не може да окриви свог епископа за неко безбоштво или неправду. могу се женити само чтеци и појци. 27. а уз то га наговарају многи епископи. јер се зло намерио на свој живот. нека се одлуче. Одлученог клирика може примити назад само његов епископ. Да се свргне и одлучи онај ко је рукоположен за новац. нека се свргне. 11. 23. Нека се свргне клирик који се моли са свргнутим клириком. а они који су са њиме.као оне који узрокују неред у Цркви. да се свргне као властољубац. Страни епископ. ако се прими у другом граду без препоручног писма. Не може постати клириком онај ко узме удовицу или распуштеницу или курву или робињу или глумицу. изузев у ситуацији да је тамо крајње неопходан. нека и даље остане одлучен. Онај кога су на силу кастрирали може бити епископ. чак и ако га на то многи присиљавају. желећи да их тако застраши. опет почне да служи. зато што је самоубица.

Да се зна које ствари припадају цркви. та и војник не ратује о свом трошку. а ако остане упоран. Епископ. јер Господ није рекао да се крштава у његову смрт. Ако епископ пође да прими службу. који на њему треба да испитују догмате побожности и разрешавају Црквене спорове. Сина и Духа Светога. 54. 48. нека се одлучи. нека се одлучи клир тога града. Епископ. Клирици и лаици који то исто чине. Да се свргне епископ или презвитер који поново крсти неког. у смрт Господњу. не из аскетских разлога. Два пута годишње нека буде сабор епископа. и које може оставити у наслеђе жени. нека се одлучи. 5). нека се свргне. или опет не крсти оног кога су јеретици крстили. Епископи и презвитери и ђакони нека узимају од њих. нека се свргне. Ако неки епископ. 59. 38. 43. јер он надзире душе које су драгоценије од ствари. Епископ. презвитер или ђакон који тражи камату од дужника. 56. нека се избаци из Цркве. вина и брака. презвитер или ђакон који се коцка или опија. Презвитери и ђакони ништа да не свршавају без епископа. Ако се неко клони меса. Епископ. презвитер или ђакон не пружи помоћ онда када је она потребна неком клирику. Да се свргне епископ или презвитер који не прими покајника назад у Цркву. Епископи. презвитер или ђакон који на празник не узима меса или вина. нека се одлуче док то не учине. нека се свргне. 49. или продавати под изговором да помогне сиромашној родбини. јер какву заједницу имају Христос и Велијар. него у име Оца и Сина и Духа Светога.36. нека се одлуче ако не престану. 42. али не из аскетских разлога. јер се наругао крсту и смрти Господњој и није разликовао праве од лажних свештеника. него што их се гади. 40. 45. презвитери и ђакони који су рукоположени и неће да се приме службе. јер ће он дати одговор за душе својих верника. а човека као мушко и женско. или у три утешитеља. али га народ не прихвати. тј. 52. 51. 41. нека се свргне ако не престане. Не сме их присвајати или делити родбини. него једанпут. Да се свргне онај ко не крштава у име Оца. 44. Епископ нека управља црквеним добрима.23. а једе у крчми. јер није могао да припреми народ. или верник и неверник? 47. 46. Ако им допусти да нешто као клирици врше. Клирик који вређа презвитера или ђакона. него у троје безначалних. или у три сина. деци. Епископ или презвитер који не васпитава свој клир и народ. Нека све ствари буду под епископовим надзором. Да се свргне онај ко приликом крштења не погрузи три пута крштеника. Клирик који није на путу. презвитер или ђакон који се моли са јеретицима. нека се свргне. а које сам епископ евентуално лично има. јер заборавља да бива велика радост на небесима због једног грешника који се каје. нека се одлучи. нека се одлучи. нека се свргне. јер многе увлачи у грех. родбини или коме већ жели. нека се свргне. 57. јер пише: „Немој зло говорити старешини свог народа" (Дела. 55. 53. 39. Ако неко у Цркви публикује на штету народа и клира безбожне књиге као 8 . 50. јер закон Божији каже да онај ко служи жртвенику од њега и живи. нека се свргне ако не престане. а ако устраје. 58. нека се одлучи. Епископ или презвитер који одобрава јеретичко крштење или жртву. Презвитери и ђакони ће их делити онима којима су потребне. већ што их се гади. Нека се одлучи лаик који истера своју жену и узме другу или пак распуштеницу. Клирик који вређа епископа. Да се одлучи онај ко се руга сакатом човеку. 37. 60. јер тако хули на Творца који је све створио добрим.

не може бити епископом. нека се одлучи.свете. лаик пак да се одлучи. 75. нека се свргне и он и онај који га је рукоположио. ако се покаје. сабор треба да га осуди. Ко узме из цркве уље или восак. Нека се одлучи онај ко силује заручену девојку. браћу и рођаке. 77. лаик пак да се одлучи. нека се свргне због своје наглости. 80. нека буде. Не може бити клирик онај за кога се докаже да је био у блуду или прељуби или томе слично. јер се не могу служити два господара. али као лаик. а ако се одрекне клирства. 66. јер на уснама два или три сведока треба да остане свака реч (Мт. Епископа који је оптужен од нормалног верника. 84. а Богу божије. лаик пак да се одлучи. Да се не поставља за епископа новокрштени . или шепа а достојан је да буде епископом. Клирик који се моли у Јудејском или јеретичком храму. нека се свргне. 68. нека на одговорност позову други епископи. и кога рукоположе није рукоположен. нека се свргне. Ко из цркве узме посвећене златне и сребрне судове или тканине и однесе својој кући. ма била она и сиромашна. 63.јер није у реду да непоучени буде другима учитељ -осим ако се то не деси по Божијој благодати. нека се одлучи. или празнује. нека се прими. 71. а лаик који то учини. Лаик који то чини. лаик пак да се одлучи. а рукоположење што га је извршио не вреди. Клирик који не пости Четрдесетницу или среду и петак. али ни само један верник. нека се свргне. изузев ако је био рукоположен од јеретика. Јеретик се не може примити као сведок против епископа. Епископ не треба да рукополаже за епископе своје синове. нека се одлучи. јер то узрокује неред у кући. бесквасни хлеб. Онај ко је нем или слеп. Ако неки клирик пости у дан Господњи или у суботу . 16). Клирик који се одрекне Христа из страха. 74. јер је тиме спречен да обавља послове. нека се свргне. лаик пак да се одлучи. 72. Клирик који пости са Јудејцима. 69. 79. Да се свргне клирик који се бави војничким послом. нити се молити са вернима. јер кога они крсте није крштен. 73. нека га двојица епископа опет позову. 81. Ако се неко рукоположи по други пут. уколико није спречен телесном слабошћу.осим Велике суботе нека се свргне. јер не прља телесна мана. Хришћанин који однесе уље у пагански или јудејски храм. 82. нека се одлучи. 67. Да се свргне клирик који се бави државним пословима. нека се одлучи. или прима празничне дарове. Онај ко нема око. Да се свргне онај ко једе месо са крвљу. не-ка се искључи. или запали свећу за време њиховог празника. нека се свргне. 65. Када се очисти. 76. или оно што су звери задавиле. нека се одлучи. може бити клириком ако је достојан. 9 . Ако то уради. 61. 83. Клирик који неправедно вређа цара или владара. 62. јер је то забранио Старозаветни закон. јер треба дати цару царево. Роб не може постати клирик све док га господар не ослободи. Ако се ни трећи пут не одазове.18. него душевна злоба. 64. Ако неки клирик убије неког једним ударцем. нпр. 78. Ако се не одазове. Онај ко је обузет демоном не може бити клириком. Не може узети друге. или да оставља наследнике. или леш. нека се свргне и одлучи. 70. него само њу.

Осим тога. четрнаест Павлових посланица. Морају писмено потврдити да ће држати догмате и општити са другобрачнима и палима који су издржали своју казну. Тамо где нема клирика саборне Цркве. Данило. Ако се докаже неки грех клирика од стране два-три сведока. Онај ко је кастриран од лекара. дванаест Пророка. две Петрове. тј. Јов. 5. треба читати и Мудрости Сирахове. мада могу бити несагласна двојица или тројица. да њихови епископи имају првенство над обласним епископима. али треба да се сачува митрополитово достојанство. јер у њима има тајанствених ствари. 3. чистима. нека тако буде и даље. ПРВИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР 1. четири књиге Царства. Ако се мора другачије. али које не треба свима давати. нека се клирик свргне. две Дневника. Клирици оних који се називају катарима. Судије. митрополија. три Соломонове. Климент. и тада могу остати клирици. Велики сабор забрањује да клирик може довести кући и држати неку женску особу. Треба да се чувају повластице великих градова. Језекиљ. 6. 8. тј. 7. и то кад остали епископи пошаљу сагласна писма. сестре или неке која је слободна од подозрења. примају се у Цркву стављањем руку на њих. Неко може бити изабран на сабору за епископа. који га не прихватају из разлога личне природе. Треба испитати да их није одлучио из своје малодушности. Новокрштени не може одмах да постане клирик. Јудина. може бити клирик. Јеремија. две Климентове посланице и Установе које сам ја. две Јездрине. Све то треба и митрополит да потврди. три Макавејске. ако је. Одлучене клирике и вернике назад прима њихов епископ. Митрополит треба да одобри рукоположење епископа у својој области. Исус Навин. јер је потребно време да би био поучен и да заживи хришћански. Псалми. Исаија. господара или од варвара. 4.85. они нека остану клирици. Тамо пак где има 10 . Јестира. наравно. достојан. три Јованове. Јаковљева. Канонске књиге Старог завета су: Мојсијево петокњижје. Рута. онда бар тројица нека га поставе. осим мајке. те зато треба држати саборе два пута годишње. љубоморе или неке мржње. Новозаветне књиге које улазе у канон су: четири Јеванђеља. написао за вас епископе. Дела Апостолска. Епископа треба у принципу постављати када се сакупе сви епископи из епархије. 2. Пошто се утврдио обичај и старо предање да епископ у Елији има посебну част.

нека епископ испита и причести. али је ипак рукоположен. када се сазна. Ако је неко од палих рукоположен. рукоположење ће бити безвредно. 11 . нека се одлучи на дванаест година. нека буде три године са онима који слушају. презвитери и ђакони прелазе из града у град. Да се свргне клирик који узима камату. Ђакони да не деле евхаристију презвитерима. 11. па је зато требају примати после њих. Клирика који напусти своју парохију треба принудити да се врати. Ако остане жив. јер не могу бити два епископа у једном граду. 10. 20. Павлијанци који хоће да уђу у Цркву. 17. 14. нека се одлучи на тринаест година. 19. Пошто неки клече у дан Господњи и за време Педесетнице. Ко је у време Ликинијеве тираније одступио без принуде. или је пре тога исповедио свој грех. Они не приносе евхаристију. Због многих смутњи сплетки које је узроковао обичај да епископи. 13. морају се крстити. Оглашени који је пао. Покајника који је на самрти.епископа. ако су достојни. то не може да има предност над правилом. таквога правило не прима. катарски епископ ће бити презвитер или хорепископ или ће задржати само име епископско. Ако га неко други рукоположи без знања његовог епископа. мада не заслужује такво човекољубље. 15. 16. наново крстити и рукоположити. мора се таква пракса сасвим укинути. јер Црква штити оно што је допустиво. 18. свргнути. 12. Хришћанин који се врати у војничку службу. а после са оглашенима. Онај ко је постављен за презвитера без испитивања. нека се прими. јер је из похлепе заборавио на божанствено Писмо које то забрањује. Њихове клирике. овај сабор наређује да се у свим парохијама верни моле стојећи. Исто учинити и са ђаконима и осталим клирицима. нека има само молитвено општење. да се не причешћују пре епископа и да не седе заједно са презвитерима. 9. јер ће се такав. Уколико се усрдно каје и чини добра дела.

нити је.ДРУГИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР 1. анатемишу се ове јереси: евномијана или евдоксијана. мора се прихватити. Цариградски епископ нека има првенство части одмах иза римског епископа. 4. а насташе највише у Галатској области) примамо као Јелине. македоњане. савелијанце и др. ако не може да докаже оптужбу. и аполинаријевце. Ако неко поднесе личну тужбу. већ се окреће властима. првог дана их чинимо 12 . 3. Не може се примити као тужитељ онај ко не иде по овом поступку. полуаријанаца или духобораца. владару или васељенском сабору. свргнути. Евномијанце који се крштавају једним погружењем. примамо на следећи начин: аријанце. Не треба свима забранити или допустити да оптуже епископа. Прихватимо антиохијске списе који исповедају једно Божанство Оца и Сина и Духа Светога. Не сме се укинути Никејска вера. Јеретике који се обраћају православљу и спасењу. онда се гледа да ли је јеретик. савелијанаца. Клирици које је он поставио нису клирици и све што је урадио нема вредности. 6. јер такав нарушава црквени ред. изузев ако их позове тамошњи епископ. нека се сазове већи сабор нарочито ради те ствари. маркелијанаца. Наиме. фотинијанаца и аполинаријеваца. само исправни верник може тужити епископа за Црквени преступ. није био. 5. одлучени или је и сам под неком оптужбом. монтанисте који се овде називају фригијцима. Максим киник. ма било које вере био. примамо пошто најпре писмено анатемишу сваку јерес. 7. јеретике (којих овде има много. новатијане (који себе називају чистима и левичарима). Ако сабор не може да донесе одлуку. расколник. епископ. а затим их миропомажемо. Пословима сваке епархије нека управља епархијски сабор. саватијанце. Значи. Ако га пак тужи за Црквени преступ. док се тужитељ пре тога писмено обавезује да ће сам подлећи казни. зато што је овај град Нови Рим. четрнаестодневнике или четвернике. Тужитељ треба ствар да докаже најпре пред епархијалним сабором. 2. који је направио нереде у Цариграду. Епископи нека не прелазе границе својих области да би тамо обављали неке послове.

нека се свргне. трећега их заклињемо дунувши им три пута у лице и уши. отуђује се. изгубили слободу. 3. а одлучени верник одлученим. а ако је верник. 2. другог оглашенима. да се не би под изговором свештеног посла поткрало надувено властољубље. бива да подмукла и несносна брига помрачи ум. те човек направи грешку. или следи погубне догмате патријарха Несторија. а верник анатемише. 7. оптерећен разним сплеткама. Ви сте онда правилно поступили и поставили народу за епископа Теодора. што је несхватљиво . отпалим скуповима или Келестијевој науци. или је пришао. ко верује у очовечење јединородног Сина Божијег као презвитер Харасије. у вези Евстатија који је тамо био митрополит Свако треба да ради промишљено. Старац Евстатије се нама са сузама обратио да задржи само име и част 13 . Онда их поучавамо.хришћанима. до краја истрајати. и мало по мало. 6. 4. нека се врате у клир. а особито свештеници. Тако је и митрополит Евстатије. Клирици које су несторијанци разрешили због њиховог исправног мишљења. Клирик који то учини. коју нам је својом крвљу даровао Господ наш Исус Христос. Нико не сме износити другачију веру од Никејске. настојимо да дуго буду у цркви и слушају Писма и на крају их крштавамо. Не може нико потрети оно што је Ефески сабор одлучио у вези његовог преступа.мора се. наиме. и да не би смо неприметно. 5. Према томе. ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР 1. 8. Епископ нека не прелази границе својих области. није више митрополит и не може делати против својих епископа. Посланица Ефеског сабора сабору у Памфилији. Да се свргну они који подржавају или подрже Несторија. Ко не прихвати овај сабор и приђе. Сами митрополити и епископи треба да коначно свргну отпале митрополите и епископе. Православни клирици нису дужни да на било који начин подлежу отпалим епископима. анатемише. свргнути клирик ће и даље остати свргнутим. Свргнути несторијанци се не могу вратити у клир. Да се свргну клирици који лично или јавно мисле као Несторије и Келестије. Но. поднео оставку.

Клирици који беже од својих епископа. Посредник. Епископ да са страхом води бригу о манастирима. Роб не може постати монах без дозволе свог господара. нека се казне по правилима. Теодор пак може да му допусти да служи у некој цркви. Нека се збаци са свог степена онај ко ово прекрши. а ако је верник или монах. или ако му епископ наложи неке црквене послове.нека се свргне. а такође и онај ко је то купио. 7. Сиромаси и они којима је потребна помоћ.епископску . одобравамо. да љубе тиховање. што је недопустиво. 14 . Неки монаси уводе неред обилазећи градове. Ко продаје рукоположење или произвођење на неку црквену функцију . 10. Отаца која су изложена на свим досадашњим саборима. 2.и да се врати у свој град. нека се анатемише. остају тамо где су постављени. то треба размотрити на сабору или пред царским престолом Константинопоља. 4. а само сумњиве особе добијају препоручна писма. 5. нека се свргне. нека се анатемишу. 3. нека се одлуче. а ако буде још снисходљивији.а не и да дела као епископ . добијају писма мира онда кад иду негде. Нико да се рукополаже без назначења за конкретан храм. а на срамоту онога ко га је обавио. Клирици и монаси да не преузимају световне послове или да воде домаћинства за плату. или да са страхом Божијим води бригу о сиротима. Један клирик не сме да се изабере за две цркве. удовицама или онима којима треба помоћ. осим да им то епископ не нареди. ЧЕТВРТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР 1. Ако клирик тужи епископа. ако је клирик. 9. Да се држе правила св. а монаси и верници. не сме више имати никакве везе са првом. Зато сви монаси морају бити потчињени епископу. пребивају у посту и молитви. Спорови клирика нека се воде код њихових епископа. 11. те га. па чак желе да подижу манастире и молитвене домове без сагласности епископа. Што се тиче клирика и епископа који прелазе из града у град. не напуштају своје манастире да би се бавили црквеним или ововековним пословима. Ако је премештен у другу цркву. Клирици и монаси који ступе у војничку или световну службу не врате се са покајањем Цркви. сажаливши се вама препоручујемо. Рукоположење без назначења да буде ништавно. на снази су досадашња отачка правила.а то никако није ствар за продају . 6. изузев ако по закону морају да преузму бригу о малолетнику. 8.

изузетак су они који су изгубили своју отаџбину. Парохије које су без проблема припадале некој епархији. Само онај ко није осумњичен може поднети тужбу против епископа или клирика. Ако нису крштена. буде уздигнут и у црквеним стварима као и Стари Рим. изузев у случају тешке нужде. Клирици и монаси који кују завере против епископа и својих колега. Онај ко то учини. Када цар оснује нови град. али пре истека тридесет година. а ако су верници. ако су клирици. Митрополит мора да постави епископа на упражњено место најдуже за три месеца. тада црквена подела треба да следи политичку. него економ под епископовим надзором.Цариград који има цара и сенат. Неки митрополити запуштају поверена им стада и одлажу постављање епископа на удове епархије. 13. нека се казни по правилу. нека се крсте у Цркви. нека се анатемише заједно са оним са којим је згрешила. нека таквима буду само по имену и части. Клирици да не разграбљују епископове ствари после његове смрти. 15 . 23. добио је првенство и у црквеним стварима. Ако је нека парохија проблематична. Монах или девица која је себе посветила Богу не могу ступити у брак. Страни и непознати клирици не могу служити у другом граду без препоручног писма. 17. Онај који ово преступи. код јеретика. 25. Клирици и монаси који без потврда долазе у Цариград и стварају нереде по црквама и кућама. 27. Градови пак који су царском одлуком постали митрополије. нека се на силу пошаљу назад. Не могу их венчати са иновернима. Онај ко то учини. ако и даље тамо остану. Они који то учине. али и тада после пажљивог испитивања. Не сме да црквеним добрима управља епископ без економа. Из тог разлога су и Оци са другог Васељенског сабора. као и они који их приме. 15. нека буду ван општења док се не покају. и да буде други после њега. онај ко то не учини. 24. Ако су већ у таквом браку. Ђакониса да се не рукополаже пре четрдесете године. 21. 20. Пошто је Рим био царски град. Манастири морају остати манастирима. изузев ако иноверни обећа да ће прећи у православље. нека се збаце. спор о њој нека се води пред епархијалним сабором. да се не би добра расипала и свештено име било подозриво. Онај ко се спори са својим митрополитом. 16. нека се анатемишу. Нека се укоре епископи који неоправдано одсуствују са сабора. нека се одлучи.12. 18. а месни епископ може показати човекољубивост према таквима. Они који отимају жене или помажу отмичарима. одређујемо да се не могу венчати са иноверном. нека се сасвим збаце са свог степена. Ђакониса која презре Божију благодат и уда се. Не може се манастир претворити у светско свратилиште. Клирик се не сме преместити у другу цркву. одредили да Нови Рим . нека се суди пред обласним егзархом или Константинопољским престолом. Да се збаци онај ко помоћу велможа подели једну епархију на две. 22. Иметак пак удове Цркве треба да сачува економ. нека се казни. да би се очувала права првобитне митрополије. нека их врате Цркви. нека се казни по правилима. па тако буду два митрополита у једној епархији. а деца су им крштена. Епархијални сабори се морају држати два пута годишње да се не би запустили црквени послови. треба и даље да остану у саставу ње. 14. Пошто је у неким епархијама дозвољено чтецима и појцима да се жене. 26. а њихова добра очувана. 28. нека се опомену. 19.

Клирик који држи крчму и неће да се тога окане. Светогрђе је спустити епископа на презвитерски степен. тим пре не сме да је држи. или који се после рукоположења оженио. треба одати почаст. Григорија Ниског. да не држи код себе женске особе или слушкиње. нека се свргне. изузев оних које не могу изазвати подозрење. Они нека кажу ко ће јамчити за њих да ће потписати. ако не треба да улази у крчму. само се појци и чтеци после посвећења могу женити. Ради душевног лечења и исцелења страсти. па им се као таквима. Епархијски сабор треба да заседа два пута годишње. изузев када су изасланици својих епископа. не може убудуће бити постављен на виши степен. Клирик који је узео удовицу. Картагини и Цариграду. Амфилохија Иконијског. Теофила Александријског. Нико. почев од ипођакона. а верник да се одлучи. која су измислили они који су хтели да тргују са истином. 3. да се други не би саблажњавали. 8. треба да држимо и да одбацимо оне које они одбацише као богоотступнике. нека се свргне. реч живота. сабора у Никеји. 30. Ефесу. Међутим. нека се укори. Божијом благодаћу одређујемо да се мора без иновација чувати вера Апостола и шест Васељенских сабора. нека се свргне. Ђакони не могу да седе испред презвитера. Клирик који то уради. 10. Ако је неки епископ неоправдано свргнут.нека се да рок да се он изабере. Василија Великог. 5. нека се свргне. Генадија Цариградског и Кипријана Картагинског. Тимотеја Александријског. Лаодикији. или бар једанпут. 4. верник пак одлучи. 6.јер је код њих обичај да ништа не чине без свог архиепископа . Атанасија Великог. Онај ко се огреши о неко правило. Неокесарији. Сардики. Петра Александријског. јер. Гангри. Клирик који то учини. да се не купају са њима у јавним купатилима. Епископ који не дође на сабор. треба сасвим рашчинити. који је одржан за време Нектарија. Њихову веру.29. нека се казни. Из реда клирика. 12. Другобрачни клирици треба да се свргну. Сви остали. не могу. или пак нека се закуну да ће исто веровати. нека се свргне. а онај ко то учини. Епископи не треба да живе са својим женама. нека се свргне. Григорија Чудотворца. зато епископа који то заслужи. треба да важе правила: Апостола. Цариграду. Хришћани да не једу јудејске хлебове. да им не дозволе да их лече. њему треба да подлегне. Анкири. али да остане клириком пошто се разведе. ако је ратно стање. Нико не може ова правила мењати или укидати. Халкидону. 11. Кирила Александријског. ТРУЛСКИ САБОР 1. 9. Клирик који не престане да узима камате. Григорија Богослова. Пошто Египатски епископи нису потписали посланицу папе Лава . па ни евнуси. нека се врати на своје место. или узимати друга. 2. Антиохији. Епископ или клирик који обљуби жену посвећену Богу. нити да другују са Јудејцима. а верник да се одлучи. 7. Затим и Отачка правила: Дионисија Александријског. 16 .

22. неко може да подигне расправу о њима пред епархијалним сабором. 30. Ипођакон да се не рукополаже пре двадесете своје године. 27. 18. Но. нека се одлуче док се не покају. Такође треба да оде са свадбе ако почну заводљиве игре. 14. те се са њима договарају да више не опште. треба постити и тога дана. нека се спусти на презвитерски степен.јер је и Христос тек са тридесет година почео поучавати. Проблематична места из Божанског Писма да више тумаче по Оцима. Епископ. Грожђе се као првина мора засебно благосиљати и делити. ако су им без икаквих проблема припадале већ тридесет година. треба сасвим да се оделе од њих. било у граду. нека носе косу као верници. нека се свргне. Нека се свргне свако ко се постави на било који степен пре одређеног рока. Епископи и клирици који су рукоположени за новац. нека се свргне. 17 . Они који се добровољно не кају. које забрањује клирику да отера своју жену. наиме. Презвитер који је из незнања склопио незаконит брак. 19.могу да се шишају као клирици.али само они који се кају . пре истека тридесет година. нека се свргне. Онај ко то преступи. Парохије да остану у саставу својих епископија. може задржати само име и част презвитерску. јер је брак частан. 21. Свргнути клирици . 25. Неисправна је пракса Римске Цркве. Ако то ради. исто важи и за епископа који их прими. него просто служитељи. Ђакон да се не рукополаже пре двадесет и пет година. било на путу. 24. Предстојници да поучавају клир и народ сваког дана. а нарочито у дане Господње. Картагински Оци су одлучили да жртву могу приносити само они који нису претходно јели. 20. али само ако се разведе. Но. 15. да се тако не би цела Четрдесетница обешчастила. као и они који су их поставили. Клирици могу крштавати и служити литургије по кућама само ако им то епископ дозволи. Може им се снисходити због њиховог малодушног мишљења. 28. Клирици који су напустили своје цркве због најезде варвара. кад ствари тако стоје. 1-6). Ако то не учине. Међутим. 13. ма био и достојан . Свештеници из варварских крајева преступају Апостолско правило. који су се бринули о потребама људи. Ђакониса да се не рукополаже пре четрдесете године. него по својој памети. Епископ не може да поучава у граду који није његов. 26. нека се свргну. која захтева од свештеника да не живе са својим законитим женама. Такође треба да се свргну они који терају своје жене под изговором побожности. 29. Клирик да носи одећу која му је својствена. јер благодат није ствар за продају. нека се врате кад престане опасност. 31. Треба прихватити мишљење Јована Златоустог. а презвитер пре тридесет. изузев на четвртак последње недеље Четрдесетнице. 17. Пошто ипак има оних клирика који без дозволе свог епископа пређоше у друге цркве. Клирик или монах да не иде у позориште и на коњичке трке. и они који су их примили. Да се свргне клирик који меша грожђе са бескрвном Жртвом и тако га даје верницима.и да би свештени чин био без срамоте. Они који то чине. 16. Онај ко то учини. да се под тим ђаконима не могу подразумевати рукоположени ђакони. треба да се свргну и они. јер је то произишло из погрешног тумачења једног места из Дела Апостолских (6. 23. а не о светим Тајнама. Не треба да важи правило које је донео Неокесаријски сабор. и не сме се растављати оно што је Бог саставио. да у сваком граду треба да буде седам ђакона. да не би ако су неспособни упали у заблуду. презвитер или ђакон да не тражи новац од онога који хоће да се причести. Онај ко продужи да живи са својом женом. нека се свргну. нека се одлучи на недељу дана. Онај ко је не носи.

Не можемо прихватити мишљење Василија Великог. осим из нужде. нека се на силу врати. нека се сасвим збаце са свога степена. 46. Такве провокације да се не чине. Јерусалим. Неки пред монашење обуку искушеницу у скупоцене хаљине. политичку поделу нека следи и црквена. Када се затворе. а они који буду упорни. да монахиња може бити девојка са седамнаест година. 36. Митрополит да не присваја ствари епископа који је умро или ствари које припадају његовој Цркви. 35. него за њих одређујемо време као и за ђаконисе. 41. Епископи чије су Цркве варвари окупирали. и одмах облаче у црно. Не смеју ни у ком случају да ноће ван манастира. Антиохија и на крају. Ако неко изађе. нека се свргну. 45. треба прво да три године буду послушни неком игуману. Али он тиме није искључио употребу и воде. Јермени. како Јермени погрешно схватају. нека се свргне. те постовима и другим строгим васпитним мерама лечи. Имовина удове Цркве мора се цела предати новом епископу. Све ово нека престане. Александрија. Тако је нпр. нека се протерају у пустињу. На овај начин се проверава да ли се овом животу неко посвећује ради испразне славе. Да се сачувају повластице великих хришћанских центара. нека врше службе у другим крајевима. односно предстојатеља. 37. а по одобрењу игумана. јер је монашки живот живљење у покајању. Такође постављају без пострига свештене појце и читаче. 39. Јермени за клирике постављају само оне који су свештеничког рода. Онај ко ово не буде поштовао. Потом их испитује месни предстојатељ. то су правила овај рок спустила на четрдесет година. Они који желе да се посвете усамљеничком животу и да се затворе. Ако ли неће. нека одсеку косе да би били као и остали монаси. а они помисле да јој је срце још у свету. али и тада уз епископово одобрење. Ко жели да иде у манастир не може да има мање од десет година. те на тај начин следе Јудејцима.јер вода и крв истекоше из Спаситељевог бока . Сведочанство о томе имамо и са Картагинског сабора. обилазе градове и друже се са женама и мушкарцима. Ниједан почињени грех не може бити запрека човеку да ступи у монаштво. 42. И Јерменска Црква треба да меша воду и вино приликом свршавања евхаристије. читају Божанствене речи са амвона као да су клирици. по којој су себе назвали. Цариград до њега. не сипају воду у путир. 18 . али како је Црква благодаћу постала чвршћа. не смеју изићи ван. 44. Монах који блудничи. изузев по великој нужди. који је говорио против Јеретика водозаступника да треба у евхаристији користити вино. четрдесет година. или тежње ка добру. 34. брат Господњи. Њихови пак читачи који су верници. Игуман треба да одлучи колико да некоме продужи ако треба искушенички рок. Ред Црквених престола је следећи: Рим. Ако цар оснује нови град. јер је сасвим нормално да се може десити да заплаче. позивајући се на Јована Златоустог. Клирици и монаси који кују завере против епископа и својих колега. ако желе да остану у манастиру. наиме. и Апостол прописао да се удовица изабира са шездесет година. онако како су Оци у Ефесу прописали. Сам Јован нам је предао да треба мешати воду и вино .32. те проводе још једну годину ван затвора. 38. јер таква одлука захтева развијену свест. 40. Дугокоси пустињаци који носе црне хаљине. 43. Монаси и монахиње не смеју излазити из ма-настира. па је онда испред жртвеника свлаче.а писмено су то учинили Василије Велики и Јаков. у својим литургијским текстовима. нека се казни као блудник. 33.

они који воде мечке и друге животиње да би развесељавали просте и обмањивали их о судбини. Епископ је дужан да је издржава. 66. јер је он онај ко треба да буде поучаван. Они који их прихватају. Онај ко ово преступи. нека се свргне. два брата са две сестре. Одбацују се и јавни женски плесови. У све дане св. 58. Забрањују се комедије и др. нека се свргне. 59. Они који примају децу на крштењу. Нико да се не крштава у кући. врачеви. 61. Верник не треба јавно да проповеда или поучава. 65. а верник одлучи. 48. нека се одлучи на недељу дана. онда када се ослобађају од демонског деловања. разгоњачи облака. Клирик или верник који то учини. позоришне представе и игранке. а верник одлучи. а верник одлучи. и тамо треба да важи апостолско правило. нека се одлучи на четрдесет дана. а после жене њихове мајке. 56. родитеља са децом. Они који се не покају. нити жена у мушком.. Клирици који ово преступе. треба спалити.47. областима. Четрдесетнице. Но. игре у част лажних богова. а потом казне као блудници. Епископски кандидат и његова жена треба да се најпре сагласно раставе. 54. па их је зато све подвео под опште име. Током целе седмице после Пасхе. Клирик који то чини. које су написали непријатељи истине у намери да их обешчасте. па их ми зато наводимо: незаконит је брак са нећацима. Богоносни Василије је прећутао о неким недозвољеним браковима. јер је веће духовно сродство од телесног. нека се свргну. нека се свргне. верници морају ићи у цркву и 19 . 50. Манастири морају остати манастирима. Она се може. недеље и Благовести. 55. и не могу се отуђивати њихова добра. Клирик који то ради. Да се не славе Календе. једу сир и јаја суботом и недељом у току св. Врумалије и народне светковине. најпре да се разведу. нека се држи Пређеосвећена служба. 53. исто бива и са оним ко се здружи са демоном. презвитер или ђакон. нека се одлучи. она иде у манастир који је далеко од епископове области. Мушкарац да не спава у женском манастиру. нека се свргне. Клирик који се коцка. а верник одлучи. него у цркви. 64. Пошто је онај ко се привеже за Господа једног духа са њиме. којима се подвргавају они који су стварно демонизовани. то је створило недоумице. Клирик који у томе учествује. који могу нанети многа оскврњења и штете. уколико је достојна. Повести мученика. треба их на сваки начин казнити и подврћи мукама и малтретирању. 60. да би се научио да не мисли више него што треба да мисли. јер није хтео да запрља говор. Римска Црква пости суботе у току Четрдесетнице. Такви да се разведу и кају седам година. нека се анатемишу. Да се кају шест година они који иду гатарима. Воте. 51. На жртвенику не треба приносити мед и млеко. Ко преступи. Зато одређујемо да су у целој васељени Црква Божија има уздржавати како од закланог. Дознали смо да у Јерменској области и у неким др. нити мушкарци смеју облачити женска одела и обрнуто. а верник да се одлучи. тако и од његових производа. Не сме се призивати име мрског Диониса.Четрдесетнице. а верник одлучи. 62. Затим. Међутим. 57. изузев суботе. Не смеју се стављати маске. уздићи на степен ђаконисе. 63. 52. које каже да се свргне клирик који пости суботом или недељом. они који праве амајлије. Оне који глуме да су демонизовани и по злим обичајима притворно се понашају као они. Клирик који то преступи. нека се сасвим истерају из Цркве. ако је присутан епископ. нека се свргне. Ниједан верник себи да не даје од божанствених тајни. Да се не пале и прескачу ватре почетком месеца. 49. и изазивати смех за време претакања вина. не могу се предавати световњацима. срећи и сл. да се не би верници саблажњавали. верници пак одлуче.

85. да би то отпуштање било пуноважно. жртвеника. У црквеном дворишту не сме бити крчме или се вршити било каква продаја. 86. а није био спречен неодложним послом или већом потребом. да се свргну. 84. 16). презвитер или верник. изузев ако је на путу и нема 20 . лаик пак да се одлучи. Да се одлучи онај ко чини супротно. Нека се одлучи онај ко то учини. иде у позориште или носи неуобичајено одело. Божанствено Писмо забрањује једење крви. 67. прељубница је. Господар треба да ослобађа своје робове у присуству два-три сведока. Отаца уништавати или их отуђивати. смерности Бога Слова и свега што је учинио за нас. речју и осећањем.него јагње у виду човека. и петог дана у седмици. јер тако пише Павле (1 Кор. а прекршиоци одлуче. да. јер је речено: Узмите. Клирик који то чини. који не дође у три недеље за три седмице у цркву. Да се не праве колачи од финог брашна у част порођајних болова чисте Дјеве Мајке. види оно што је скривено. Када се не може доказати за децу да су крштена. одговарају епископима или презвитерима. Ако је муж невин. 81. Такав брак да се разведе. јер Бог. може имати општење с Црквом. Не смеју православни да склапају бракове са јеретицима. Нико да не уводи животиње у црквено двориште. него борави у граду . Нико не сме Свето писмо и књиге св. нега се свргне. а верник одлучи. Не смеју да се заједно са женама у јавним купатилима купају клирици. Не треба да се приређују тако зване агапе на Господњим местима и црквама. нека се одлучи. монаси или верници.када да принесе дарове Творцу . ако су клирици. да се свргне. Ко студира политичке законе не треба да следи јелинске обичаје. Они који певају да се не деру разуздано. Они који их цртају по поду нека се одлуче. 72. 14). Онај ко остави своју жену и узме другу.може. а они не могу ни узети ни јести. 78. нека се свргне. Не треба сликати Христа у виду јагњета . треба их крстити. 87. 79. једите (Мт. Верник не сме да уђе унутар св. јер је то први приговор који износе пагани. а верник одлучи. 26). Клирик који то чини. а верник или монах одлучи. Клирик који нешто од овог прекрши. јер то забрањује апостол Павле (1 Кор. 26. коме певају. 2. сена . 82. јер ћемо се тако са Христом подићи. Неправославни који су склопили брак . Тада да не буду јавне представе и коњичке трке. Жене не смеју да говоре за време божанствене литургије. одлучује се на седам година. 35).јер је то тек симбол. Епископ. 68. Они који окупљају и хране курве. а ако су верници одлуче. помилуј нас . 74. него да певају с пажњом и смерно.а после се један супруг обрати у православље док други остане у заблуди -нека га очувају. јер је то Христос примером забранио (Јн. који си распет за нас.причешћивати се. а ако је верник. 7. да се не би газиле. 14. наиме. 69. 76. треба да се уклоне са подова његове слике. Такође се забрањује и блуд. 88. да се одлучи на годину дана. јер се не могу спојити овца и вук. 73. Ко то учини.да се свргне. 70. Они који се просвећују треба да се поучавају. да би се сетили док гледамо његову слику. Клирик који у Трисветој песми пева: Свети бесмртни. 75. нека се одлуче ако не престану. Они који то чине.ако је клирик. задављеног. Жена која напусти мужа и пође другоме. 71. док цар . 80. Пошто се клањамо крсту умом. нека се свргне. Мртвима не давати евхаристију. 77. 83. и да не присиљавају природу на кричање. јер их она није имала.

СЕДМИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР 21 . да се казне као убице. треба јој опростити јер је то учинила из незнања. Други (павлијанци. јер је достојнија слика Божија . или неког човека који оде на пут. Они који су добили од Бога власт везивања и разрешивања. која се уда за другога. Да се одлучи онај ко то чини. а пошто писмено анатемишу своју јерес. или помажу отмичарима. Она која се уда. анатемишу. Међутим. нека се одлуче. Онај ко узима причешће. може се вратити првоме мужу ако је он хоће. јер тако пишу Матеј (28. 94. савелијанци. Да се одлуче они који то чине. евномијанци. 95. Она која се уда из незнања за човека кога је прва жена оставила. Клирик који то учини. Жена војника. Покајник се не сме строгошћу бацати у очајање. места у општа. јер се овоме прва врати. зато што је у блуд пала из незнања. 92. а верник одлучи. нека крстолико склопи руке. и на покајниково стање. а кување треба да се обавља ван цркве. а муж јој се после врати. нека се свргну. нека гледају на разлог због кога је почињен неки грех. Једни јеретици (аријанци. треба да се истерају и из места за катихумене.где да буде. да се свргне. или претераном благошћу у распусност. 89. Диоскора и Севера. 102. 99. Они који живећи са женом. 97. чини прељубу. монтанисти. Јермени кувају месо унутар жртвеника и деле свештеницима. Они који дају и они који узимају отрове за побачај. а верник одлучи. македоњани. 101. Прељубник је онај ко узме туђу заручницу. Телесна чула лако утичу на душу. 98. не сме да донесе неку посуду у коју би ставио причешће. Они који се фризирају и тако омамљују слабе душе оних који их гледају. манихејци. молитве се произносе без клечања. новатијани. па буде отпуштена. Да се одлучи онај ко се куне јелинским заклетвама. евтихијанци и северијанци) треба да писмено анатемишу Несторија. Они који отимају жене. може се удати. и тако сам власник дошао у опасност. те је треба привезати да не би случајно погинула.човек. без овог разлога. 96. Пост да се завршава око поноћи Велике суботе. Трећи (несторијанци. 100. четрнаестодневници и аполинаријевци) примају се кроз помазање. 1). 90. те се зато не смеју сликати слике које изопачавају ум и пале пламен задовољства. треба јој снисходити. Од суботе увече до недеље увече. нека се свргне. ако су клирици. Да се одлучи онај ко то чини. да би смо славили васкрс Христов. а такође и онај ко тако даје и причешће. Ако се удала на основу поузданог гласа. од бездушне твари. а ако су верници. Евтиха. па да се приме у Цркву. а да нема поузданих вести да је умро. јер треба пре украшавати унутрашњег човека. не треба давати свештеницима посебне комаде. или неки други начин претворе св. него спољашњег. следећи тако јудејски обичај. маркионити и валентиновци) се примају поновним крштењем. 93. Клирик који би увео животињу. 1) и Лука (24. 91.

1. Каноне треба чувати као Божија откривења, јер су Оци Духом одредили оно
што је корисно. Треба држати: Апостолска правила, правила шест васељенских сабора,
помесних сабора и св. Отаца.
2. Пошто Бога славимо говорећи: „О праведним судовима твојим размишљаћу, и
речи твоје нећу заборавити" (Пс. 118, 6), спасоносно је свим хришћанима да то чувају,
а нарочито свештеницима. Зато митрополит треба да испита кандидата за епископа да
ли је способан да промишљено, а не тек површно чита св. правила и божанско Писмо;
јер само ако са разумевањем чита, моћи ће да поучава народ. Наиме, суштина нашег
свештенства је у истинитом познавању божанствених књига, како је казао велики
Дионисије. Ако кандидат неће тако да поступи, нека се не рукополаже, јер Бог вели:
„Ти си одбацио знање, па ћу ја и тебе одбацити да ми не служиш као свештеник" (Ос.
4, 6).
3. Било који избор за клирика, који бива преко државних власти, нема вредности.
4. Епископ не може да тражи новац да би изгладио сагрешење неком себи
потчињеном епископу, клирику и монаху. Епископ који то чини, или из неког другог
разлога забрањује некоме да служи, или одлучи неког клирика, нека се казни.
5. Ко греши и неће да се исправи, он остаје у смрти, тј. то је грех на смрт. Тако
против правила греше они који купују свештенство и они који га продају, те их стога
треба свргнути.
6. У свакој епархији морају бити два пута годишње сабори, изузев ако буде нека
невоља, али и тада мора да се одржи један сабор. Митрополит да не тражи ништа од
епископа који дођу на сабор; ако то уради, нека врати четвороструко.
7. Ако су неки храмови освећени без светих остатака мученика, нека се ставе у
њих св. остаци уз молитву. Ако неко посвети храм без св. остатака, да се свргне, као
онај који преступа црквено предање.
8. Дволични хришћани који празнују суботу и држе јеврејске обичаје, нека се не
примају у Цркву, него треба да отворено буду у својој вери. Треба примити само оне
Јевреје који истински желе да буду Хришћани.
9. Списи против икона треба да се предају Цариградској епископији, да би се
ставили заједно са осталим јеретичким књигама. Клирик који их крије, нека се свргне,
а верник или монах одлучи.
10. Да се свргну клирици који пређу у другу цркву; такође и они који узму неки
световни посао, јер им је боље да поучавају децу и своје, читајући им божанска Писма,
јер су зато постали свештеницима.
11. Епископу или игуману који не жели да постави економа, нека му га постави
митрополит.
12. Епископ или игуман не смеју продавати или уступати црквена добра. Ако се
изговарају да имања производе губитак, нека их предају клирицима или сељацима, а
никако властима. Уколико су прибегли лукавству, тј. дали га клирицима или сељацима,
а то после откупи властелин, продаја да буде обеснажена и да се имање врати Цркви, а
епископ или игуман прогна.
13. Многи су храмови, епископије и манастири претворени у светске објекте.
Треба их повратити, а клирици који то неће да учине, нека се свргну, и нека буду
стављени тамо где црв не умире и огањ не гасне, јер устају на Господа који каже: Не
чините дом Оца мога домом трговине (Јн. 11, 16).
14. Клирике може постављати само епископ. Игумани и хорепископи могу
постављати читаче, али само у свом храму и по пуномоћју коју им даје епископ.
15. Једино у случају недостатка људи, може се један клирик назначити за две
цркве.
Клирици се могу бавити и другим пословима да би зарадили за живот.
16. Клирици који носе раскошна одела и користе мирисе, нека се казне. Такође
треба казнити и оне који се ругају скромно обученима.
22

17. Неки монаси, подстакнути жељом да владају, напуштају манастире и почињу
да зидају молитвене домове, а немају за то потребна средства. Њима, верницима и др.
клирицима, епископ нека забрани такве подухвате. Ако пак имају потребна средства,
посао нека окончају.
18. Не држати у епископији или манастиру ни ропкињу ни слободну, да би тамо
обављала неки посао, јер то изазива подозрење. Такође да се уклоне жене из црквених
места, које епископ или игуман обилази, јер не смеју да оне нешто раде у њиховом
присуству.
19. Онај ко продаје свештеничке чинове, нека престане, јер ће се свргнути.
Игуманија која то ради, нека се истера и пошаље у други манастир на послушање: исто
и игуман који нема свештенички чин. Ствари пак које неко донесе са собом у
манастир, остају манастирске, макар он био истеран из манастира, осим ако за то није
крив предстојатељ.
20. Не сме бити двоструких манастира, јер такво устројство омогућава прељубе.
Монах не сме насамо да разговара са монахињом; не смеју заједно да једу или спавају у
истом манастиру. Ако монах жели да види своју рођаку која је монахиња, нека кратко
говори с њом у присуству игуманије. Ако се монахињи доносе неке ствари, нека их
испред врата прими игуманија, али у присуству једне старе монахиње.
21. Монах се не може примити у други манастир без дозволе свог игумана.
22. Не сме се јести приликом позоришних представа или сатанских песама, или
музичких и блудничких игара.
Монах или клирик, који је на путу, може јести у крчми.

АНКИРСКИ САБОР
1. Презвитери који су принели жртве боговима, а после се искрено покајали, не
могу обављати никакву свештеничку службу, већ да само име свештеничко задрже.
2. Исто да се поступи и са ђаконима. Они више не смеју да хлеб и чашу узносе,
нити молитве да изговарају. Епископ може према њима бити блажи или строжији.
3. Хришћани који су ухваћени, мучени и на силу им стављени идоли у руке, или
натерани да једу месо идолско, а исповедали су Христа, нека буду у општењу, те могу
23

постати и клирици, ако су достојни. Уколико су били одлучени из нечијег незнања, или
из превелике строгости, нека се приме назад.
4. Хришћани који су били ухваћени, али су обукли свечано одело и радо принели
жртве и учествовали у гозби, нека се кају шест година.
5. Они који су пошли у одећи жалости, и плачући јели, да се приме после три
године кајања. Према онима који нису јели, треба бити блажи. Епископ може
поступити блаже или строжије, у зависности од човека.
6. Они који су на саму претњу да ће бити мучени, или да ће им се имања узети,
принели жртву, нека се кају шест година.
7. Они који су јели са паганима, али су своја јела донели, нека се кају две године.
Епископ да одлучи да ли ће бити блажи или строжији, јер он мора да познаје сваког
свог верника.
8. Они који су принели жртве два или три пута, нека се кају целих шест година.
9. Они који не само што су сами принели жртве, него су и друге присиљавали на
то, нека се кају десет година, али уз то треба гледати како живе.
10. Ђакони који за време рукоположења кажу да ће се женити, могу то после
учинити; они који не кажу, а ожене се, нека се оставе ђаконства.
11. Заручена девојка коју други отме и силује, нека се врати заручнику.
12. Они који су пре крштења принели жртве, могу се примити у клир, јер
крштење чисти од свега.
13. Хорепископ не сме да рукополаже презвитере и ђаконе без писмене
епископове дозволе.
14. Клирици који се уздржавају од меса, морају га окусити, а после, ако желе,
нека се суздржавају. Они који неће, а уз то неће да једу ни поврће, које се спрема с
месом, нека изгубе чин.
15. Ако презвитери продају неке Господње ствари, епископ их може тражити
натраг, или прихватити исплаћену цену, која некад буде већа него што је стварна цена
продате ствари.
16. Они који згреше са животињом, нека се кају двадесет година, ако су били
млађи од двадесет година; старији, а уз то и ожењени, да се кају тридесет година; а
ожењени и старији од педесет година, да се причесте тек на крају живота.
17. Они који згреше с животињом, и будући губави, друге губаве, да се моле са
зимницима (тј. демонизованима).
18. Рукоположени епископ, кога не приме његови парохијани, нека не иде у другу
парохију, или прави сплетке против другог епископа, да се не би свргао, него нека
остане тамо где је био презвитер и врши ту службу.
19. Они који прекрше обећање о девствености, да се казне као другобрачни.
Девице не смеју да живе са неким као сестре.
20. Прељубник или прељубница нека се кају седам година.
21. Оне које абортирају, старо правило одлучује до краја живота. Међутим,
снисходећи им, одређујемо десет година кајања.
22. Они који ненамерно убију, нека се кају пет година, док је старо правило
одређивало седам.
23. Они који намерно убију, да се приме тек на крају живота.
24. Гатари и врачари да се кају пет година.
25. Један човек је заручио девојку, а после завео њену сестру, која је затруднела.
Онда се венчао са заручницом, док се трудница убила; нека се тек после десет година
кајања приме у ред стајача.

24

Познат је рок кајања за вишебрачне. нека се одлучи до смрти. страни која остане биће тешко доступно кајање. а у ред покајника може се примити само ако на самрти обећа да ће се развести кад оздрави. а ако је био слушач. 5. јасно је да га је благодат спречила. Оглашени који сагреши . 2.нека иде међу слушаче. Она која се уда за два брата. ако падне у блуд или прељубу. 4. Презвитер који се ожени. па му се намера не оствари.НЕОКЕСАРИЈСКИ САБОР 1. али се он може скратити покајниковим начином живота. 3. нека изгуби чин. нека се искључи. 25 . Ако неко умре у таквом браку. да се свргне.ако је био међу онима који клече . Ако неко пожели да спава са неком женом. и да се стави у ред покајника.

7. наиме. 10. јер се крстио из нужде. јер ако овај буде хтео да се покаје. Онај ко без Цркве прави скупове. а не по вери. како многи тврде. рукоположење отпуста грехе. да се анатемише. ма био и достојан. Треба у сваком граду да буде седам ђакона. презвитер ће бити у неугодном положају. 8. Хорепископи могу. Сеоски презвитери не могу вршити принос у градској цркви. или ако нема људи. Ко учи да треба презирати дом Божји и скупове који у њему бивају. пошто нема ништа заједничко са дететом. јер је и Господ тек у тим годинама почео проповедати. 11. не може бити презвитер. Ко дели или прима црквене приносе. јер је својим присуством одобрио такав брак. Ко за себе узме црквене приносе. осим кад их позову епископи или градски презвитери да их замене. за крштење је потребна свачија посебно сагласност. Ако верникова жена учини прељубу. Ко наговара роба да. Ко тврди да се не треба причестити код ожењеног презвитера. презре свог господара и напусти га. 5. да се анатемише. Презвитер да не иде на свадбу другобрачног. Презвитер да се не рукополаже пре тридесете године. може се рукоположити. 4. 1-6). јер. да се анатемише. да се анатемише. Уколико не исповеди. 6. 26 . 12. ГАНГРИЈСКИ САБОР 1. Онај ко је у болести просветљен. Ко осуђује онога који једе месо и говори да се неће спасти. Ако после покаже ревност. ма колико он велик био. да се анатемише. јер су они слика седамдесеторице апостола. он не може постати служитељем. Презвитер који пре рукоположења исповеди да је телесно сагрешио. 2. под изговором побожности. 9. или их дели ван цркве и без знања надзорника. без знања надзорника. али да му се остави друго што иде уз презвитерство. Ко презире брак. види како да чини. 8. 13.6. 3. да се анатемише. и гади је се говорећи да не може ући у Царство. 6. да се анатемише. јер се тако каже у књизи Дела (Дела. нека не приноси. јер морају одсуствовати. 7. жену која спава са својим мужем. Трудница се може крстити. Исто важи и за ђакона. нека сам. 14. да се анатемише. 15.

а охоли се над жењеним. да се анатемише. било сами. а не стога што је девство свето и добро. 15. Има неких који се монаше да би кроз то задобили славу побожности. 20. 12. или управљају њиме. да се анатемише. Само их епископи могу 27 . Подвижник који не пости постове који су општи. и они који их приме. 13. спречити. да се анатемише. Онај ко замонаши неког. па га продају. Кад пак започне градња. јер се брака гнуша. да се анатемише. да се анатемише. али после настоје да задрже власт над њиме. да се онемогући да неко узурпира власт над тим објектом. Треба. 16. 3. Пошто неки приложе своје имање Цркви. не против оних који се са смерношћу подвизавају. Онај ко се ружно облачи. Ко девствује. јер мисли да то аскеза подразумева. 18. Деца која не одају част својим родитељима. нека се свргне. Ко презире вечере љубави и неће да иде на њих. а замонашеноме. јер се гади брака. 14. који под плаштом побожности носе гордост. без присуства игумана који ће преузети бригу о његовој души. не храни их и не упућује. Предстојатељ који не тражи одбегле монахе. да безрасудна монашења узрокују хулу на име Христово.9. Жена која из тобожње побожности одсече косу. или неће да прими назад нађене. Ко девствује. и презире оне који се нормално облаче. било преко неког кога поставе. Ко се гади и осуђује службе у част мученика. да се анатемише. и тако својом леношћу уништава поверено му стадо. нека се анатемише. него остају у својим кућама. да се анатемише. да се анатемише. или пак оснују манастир. 21. пости у недељу. 2. Жена која из аскетских разлога обуче мушко одело. 17. јер се тиме узноси. Сва ова правила су донета. него против оних. нека се одлуче они. наређујемо да се без епископове дозволе не може подићи манастир. коју јој је Бог дао да се сећа потчињености. мислећи да ће тако бити побожнија. и лакше задовољили својим жељама. све треба укњижити у црквене књиге. да се анатемише. ЦАРИГРАДСКИ САБОР У ХРАМУ СВЕТИХ АПОСТОЛА 1. Ако неко. 19. Пошто сада нема за то разлога. нарочито ако су они верни. те не иду на послушање у манастир. или да се склањају по кућама. да се анатемишу. нека епископ одреди манастир у који да иде. јер се тако велики нереди узрокују. Монаси су у време последње јереси били присиљени да беже из једног у други манастир. 4. да се анатемише. 10. дакле. Жена која остави мужа. а не што је телесно спречен. из тобожњег подвижништва. Ко остави децу. нека се одлучи. 11.

Пошто монаси следе оно што је написао Лука.Ђ. да се. јер је тако написано. правило 8. верник пак да се одлучи. 10.било сам. прода. желећи да после присвоје њихове приходе. свргне. како каже Григорије Богослов /уствари. 8. што је у складу са 5-им правилом Антиохијског сабора. 4. нека се свргне. да 73. Они изопачено говоре. За оне који су још у свету проводили монашки живот./. Да се не поставља епископ у граду где столује други. али не и посредно. треба да свако прође трогодишње искушеништво. презвитер или ђакон који неког . и тако направи раскол. пре него се донесе саборска одлука. одвоје од епископа који проповеда јерес. злодело сматрају богоугодним делом. Презвитер или ђакон који оптужи свога епископа. који се пре доношења саборске одлуке. Још. Да се свргну они који свете ствари узимају и користе у свакодневне сврхе. Пошто неки непромишљено ступају у монашки живот. 15. Игуман који ово прекрши. искушеништво нека траје шест месеци. то сваки од њих треба да пре монашења види шта ће са својом имовином. они који су веровали у Христа нису имали ништа своје (Дела. нека се лиши игуманства и стави у ред послушника. З. мора сачекати да се на сабору утврди његова кривица. било да нареди . 5. Монаси и световњаци који то учине. јер се не могу два господара служити (Мт. 16. јер се ставио на место митрополита. Ако пре доношења одлуке. Ова правила не погађају оне. то њихово неразумевање није обавезујуће. треба предати грађанским властима. 12. 11. Мада је било случајева да су се из нужде они одмах уздизали на то достојанство. ради неке корисне ствари. или управља нечијим домом. 32). Епископ. међутим. или монаха. наиме. Други клирици који нису назначени. Епископ који прекине општење са својим митрополитом. већ нека припадне епископији. не види се разлика у томе. Свештеник не сме да никога бије.. у други манастир или кућу. Ако неки монах прећути да има имовине. 28 . ако епископ подигне неки објект. 6. Да се свргну они који прекину општење са патријархом. 9. Епископ који остави своју паству на шест месеци. и на његово место да се постави други. а монаха преселити у други манастир. Не треба убудуће постављати директно за епископа простог верника. и не хтедне да га помиње на литургији. Апостолско правило. 7. и раздели сиромасима. 14. налаже само одлучење. као убица. нека се лиши свештеничке части. а за то нема оправданог разлога. Да се казни епископ који се затекне у таквој радњи. а не и свргнуће. 13. мада има оних који. да се одлуче.кастрира. да ли је неко директно истучен или индиректно. ако се усуде ово чинити. враћају се телољубивом и страсном животу. нити да наређује да се ко бије. он не треба да буде у његовом власништву. прим. 24). а без стварних потреба. нека се свргне. Апостолско правило у вези са овим преступом.послати. јер после она припада манастиру. то не треба да постане правило. јер је то истученоме свеједно. нека му је кад се дозна епископ или игуман одузме. Епископ треба посебно да назначи оне који могу крштавати и служити литургије по кућама. Клирик који се бави световним послом. да се свргну. који се не покоравају црквеним казнама. а они који опште са њима. нека се сасвим одлуче. Може се поставити само у случају да први епископ да добровољну оставку. Григорије Ниски. пре доношења саборске пресуде. Међутим. прекине општење са њиме. Многи епископи настоје да подигну нове манастире. па их треба свргавати. 6. Казни не подлежу само ако је то болест захтевала. мада неки изопачено тумаче 27. нека се свргне. па кад не могу више да издрже. 17. као да оно забрањује само својеручно кажњавање. Оне. да.

Верник који без разлога. да они који су свргнути. не може задржати своје владичанско место. 2. 3. СОФИЈЕ 1. Свети и васељенски сабор одређује. таквима ће се сматрати и од најсветијег патријарха Фотија. нека се анатемише. или с измишљеним разлогом. или анатемисао.ЦАРИГРАДСКИ САБОР У ХРАМУ СВ. 29 . монах је онај ко слуша и бива поучаван. или повластицама њеног предстојатеља. одлучени или анатемисани од најсветијег папе Јована. одлучио. туче или заточи неког епископа. Јер. Оне које је Фотије свргао. нека их таквима држи и папа Јован. Просвештеник који узима монашки чин. Ништа ново се не може додати повластицама које сада има најсветији престо Римске Цркве. а епископ је онај ко води друге и поучава их.

непријатељи су Божји. Зато они који нису у јединству са Црквом не могу имати крштење. која је најпре прочитана на сабору. Кипријановог говора и једнодушне потврде епископа који су присуствовали сабору. Канон се састоји из посланице епископа Јовијана. Одговор је био одлучан. где се у љубави сусрећу Бог и људи. свеједно је да ли неко није у њој из верских или практичних разлога. реч је била о томе да ли крштење јеретика и расколника . Није направљена разлика између јеретика и расколника.који су овде стављени у исту групу. пошто је та заједница спасење. јер они који су у непријатељству са Црквом. из простог разлога што је Црква доживљена као место спасења. дакле.КАРТАГИНСКИ САБОР КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН У КИПРИЈАНОВО ВРЕМЕ 1. те да ли их треба наново крстити. једна Црква. јер. један је Бог.има икакве вредности. Наиме. како кажу. једна вера и једно крштење. те. већ је битно то што није у њој. 30 . а с обзиром на то да ни једни ни други немају јединство с саборном Црквом .

казниће га грађанске власти. направи засебан скуп. као онај ко уништава црквено правило. или се одвраћају од светог причешћа евхаристијом по некаквој жељи да руше поредак. нека се свргне. Презвитер или ђакон који оде у другу парохију. Ако неки свргнути епископ. сматрамо већ одлученима и свргнутима. Епископе. да се одлуче и искључе из Цркве. 3. Онај пак који га прими. Презвитер или ђакон који се одели од свог епископа и подигавши жртвеник. него ће се сасвим искључити из Цркве. али после две опомене. 9. Свака митрополија треба да има предстојећег епископа. презвитере. хорепископи који су ван сумње. листе мира.АНТИОХИЈСКИ САБОР 1. Епископ. и неће да се врати кад га епископ зове. који је први по части. или се молити са њима. Све оне који долазе у Цркву и слушају света Писма. не само да га неће моћи други сабор повратити. 31 . тј. али не учествују заједно с народом у молитви. Остали епископи не могу ништа важније чинити без његовог знања. Ако и даље буде узнемиравао Цркву. подлежу истим казнама. Странца не треба примити без писма мира. 5. Одлученога може примити назад његов епископ или сабор пред којим се оправда. Не треба их примати у другу цркву. Верници који прекршивши одредбу Никејског сабора. а такође и они који опште с таквима. славе Пасху у време кад и Јудејци. 6. Сеоски презвитери не могу давати канонске листе. нека се казни. све док се не покају. нека се свргне. Они који опште са њима. нека се одлучи. презвитер или ђакон почне да служи. треба истерати из Цркве. и устајао против ње. али ни он без њихове сагласности. 7. могу давати писма. 4. 2. него само просте. 8. презвитер или ђакон који општи са њима. и ђаконе који то чине.

нека се истера. ако преступи. Епископ не може прећи у другу парохију. који разматра кривицу неког епископа. Епископ који не може примити неку парохију. треба да знају које ствари припадају Цркви. или док потпуни епархијални сабор не донесе одлуку о њему. или да путем писама дају своју сагласност. нека присуствује већина. Најбоље би било да су сви присутни. Одлуку о њему донеће пуни епархијални сабор. нека ужива све привилегије. 17. Ако ово прекрши. треба да изабере сабор. Никакву имовину не сме да сакрије од презвитера и ђакона. Епископ који нема своју цркву. 14. Епископ може да узима од црквене имовине и дели је онима којима је потребна. мада су и рукоположени као епископи. митрополит нека позове још епископа из суседне епархије. не може се надати да ће икада бити васпостављен. чак ни онда када га на то присиљава народ или епископи. Епископа рукополаже митрополит са епископима из својих области. Приликом изборног гласања. Они који су у селима и мањим местима. нека се одлучи док је не прими. 22. 20. а да притом нема потребне листе од митрополита и епископа који су у тој митрополији. Епископ који је на самрти. 15. нека се свргне. спор окончао. такозвани хорепископи. Саборе могу сазивати само они којима су поверене митрополије. не може да постави себи наследника. а рукоположење ће бити ништавно. могу постављати читаче. Презвитери и ђакони. 11. 25. 21. 16. јер је требао да се обрати сабору. Епископ нека управља црквеном имовином. Потпуни сабор је онај. на којима се имају решавати спорови. уколико изненада умре. а такође и себи. Два пута годишње нека се држе епархијални сабори. Ђаконе и презвитере не могу рукополагати без епископа коме су потчињени. да не би трпели оскудицу. Ако неког епископа једногласно осуде епархијални епископи. 12. Епископа. 23. да би се њиховом помоћу. а ако је тешко да се саберу. Ако свргнути пође цару. а које епископу. а оно што је урадио нема важности. коме присуствује митрополит. и својој браћи. буде подељених мишљења. Епископ не може да оде у другу митрополију и тамо врши рукополагања. 24. а без дозволе дотичног епископа. Правично је да он може оставити своје ствари коме жели. а без одобрења потпуног сабора. нека се казни. али не са својом кривицом. Епископ који рукоположи некога у граду који му не припада. ипођаконе и заклињаче. оде и заузме неку упражњену.10. који су око њега. мањина не може да оспори одлуку већине. Не сме да црквену имовину да на управу својој деци или рођацима. осим ако га позову тамошњи митрополит и епископи. да се не би јавио спор око наслеђа. он се не може позвати на виши суд. 13. нема ваљаности. сабор ће га казнити. Епископ који неће да се прихвати Цркве за коју је постављен. 18. Ако на сабору. 32 . Рукоположење које се другачије обави. дакле. Да се лиши свештеничке части онај ко пође цару. 19.

После епископове омилије. 33 . кад они изиђу. 7. већ треба да иза сваког псалма следи читање. Рукоположење не треба да се обави у присуству Слушача. кад они изиђу чита се молитва за покајнике. Не треба постављати презвитерице или предстојатељке. пошто се претходно ставе руке на њих. 3. 4. 14. Црквени људи не треба своју децу да венчавају са јеретицима. Покајници који се сасвим оставе злих дела. Ђакон може седети у присуству презвитера само ако му овај то дозволи. Свештеници не смеју да узимају камате или томе слично. Они који по закону и слободно ступе у други брак. и на вечерњем.ЛАОДИКИЈСКИ САБОР 1. За епископа треба поставити онога ко је дуже време провераван. нека се затим мир даје. или четрнаестодневници примају се у Цркву пошто анатемишу све јереси. пошто мало времена проведу у посту и молитви. који се пењу на амвон и певају. а друга и трећа на глас. Служба молитава треба свуда да буде иста. 16. 19. а верници међусобно. а у име благослова. фотијанци. нико други не треба да пева у цркви. 12. 15. како у погледу учења вере. по доброти Божијој. 2. Новатијани. презвитеи епископу. нека се одлуче док се не покају. 8. 17. науче симбол вере и помажу се светим уљем. 10. Не треба на богослужењима сједињавати псалме. 5. Не треба уводити у свештенство новокрштеног. па они били и свештеници. треба свршити молитву за оглашене. принос. 20. Само свештене особе могу да се причесте у простору жртвеника. примају се. Онима који упорно остају у јереси не треба дозволити да уђу у дом Божији. нека имају општење. 6. и онда треба свршити св. Гомила не сме да изабира епископа. 13. 18. Јеретике фригијце треба крстити после пажљивог испитивања. Осим канонски постављених појаца. пошто издрже рок кајања. 11. Уз друга читања из Писама. Верници који одлазе на молитве или службе код јеретика. и то. 9. Не треба слати светиње у другу парохију за време Пасхе. назад у Цркву. треба читати суботом и јеванђеље. тако и у погледу владања по учењу. и у девети час. читају се три молитве за верне: прва се чита тихо.

48. Анатемише се онај ко оде лажним мученицима. Не треба се молити с јеретицима и расколницима. Ипођакон не сме. 44. Не треба примати празничне дарове од јеретика и Јудејаца. јести или ноћити.Ђ. Свештене особе и клирици не смеју да се баве магијом. 30. Не треба да ипођакон дели хлеб. Свештене особе не треба да улазе у крчму. тј. 43. 50. Они који се крштењем просвећују. пошто су се тако одали идолопоклонству. оставити врата. Не треба разрешити поста четвртак у последњој недељи Четрдесетнице. следећи Јудејцима. 40. да би постали учесници царства Божијег. Свештене особе или клирици не могу путовати без канонских листи. да се не би тако цела Четрдесетница обешчастила. Не могу се држати свадбе и рођендани током Четрдесетнице. 38. нити остављати место код врата. 22. нити дирати св. Током Четрдесетнице хлеб се може приносити само суботом и недељом. После друге недеље Четрдесетнице. нити учествовати у њиховој безбожности. 23. нити да благосиља чашу. треба да се поучи вери. морају да науче ствари које се тичу вере. на води. Свештене особе. Четрдесетница се пости на суво /тј. Хришћани који остављају Цркву и сабирају се у част анђела. Они који треба да се просветле. 53. јер су они туђи Богу. уздржавају се од рада. 25. Ко се као болестан крсти. Хришћани треба да светкују недељу. 45. 28. Хришћани не треба да се купају са женама у истом купатилу. астрологијом. и ако могу./. нити славити са њима. јер су они пре неблагослови него благослови. 37. 49. 46. не може се нико примити за просветлење. ни за кратко. дају одговоре епископу. изузев ако обећају да ће постати хришћанима. или да праве амајлије. 31. 21. анатемишу се. 26. 29. Не треба узимати благослове од јеретика. него достојанствено јести. јеретицима-мученицима. нека се казни. Епископ који не дође на сабор. осим ако има оправдање. прим. 27. 39. нити учествовати у њиховом безбоштву. Током Четрдесетнице се успомене на мученике могу држати само суботом и недељом. 52. сасуде. морају се помазати небеским уљем. јер је то паганима главни аргумент против њих. па после оздрави. 36.Ђакону пак остали клирици нека одају поштовање. 41. 33. Жене не могу улазити у простор жртвеника. Ипођакони не смеју стајати у ђаконикону. и у црквама не треба приређивати вечере Господње. 42. нумерологијом. Не треба славити заједно са паганима. Заклињачем не може бити онај кога није за то поставио епископ. и да петог дана седмице. 47. не раде суботом. 34 . Ипођакон не може носити орар. јер се тиме наноси штета свештеном чину. 32. 24. Не треба примати пресне хлебове од Јудејаца. или презвитерима. Анатемишу се они који. 35. З. Хришћани не треба да се венчавају са јеретицима. Читачи и појци не могу носити орар. да би се помолио. На господњим местима. Хришћани не смеју скакати и играти на свадбама. 51. 34. Свештена особа или клирик не може ићи без налога свога епископа. клирици и верници не треба ништа да односе са вечера љубави.

једна Јаковљева.како приличи хришћанину. Јестира. Исус Навин. 59. 60. једна Титу и једна Филимону. Јовану. 58. две Тимотеју. седам саборних посланица. те. једна Јеврејима. 57. Марку. ни презвитери не могу вршити принос по кућама. Исаија. једна Ефесцима. Новозаветне: четири Јеванђеља: по Матеју. прва и друга Јездрина./. једна Колошанима. 12 Пророка. 54. Епископи који су већ постављени у таквим местима. две Солуњанима. Јов. не треба да приређују гозбе. Јеремија и Варух. Ни епископи. једна Јудина. Поновљени закони. Излазак из Египта. Левитска. него кад ови дођу. књига 150 Псалама. прва и друга Царства. устану и оду. не могу да раде ништа без дозволе градског епископа. Бројеви. једна Галатима. Приче Соломонове. Свештене особе. прим. Канонске књиге Старог Завета су: Постање света. три Јованове.Ђ. Не смеју се читати у цркви неканонске књиге. 56. Песма над песмама. трећа и четврта. исто важи за презвитере. две Петрове. Плач и посланице. З. Луки. прва и друга Дневника. него прохођаче /нека врста мисионара. Не треба постављати епископе у селима и малим местима. две Коринћанима. Језекиљ. четрнаест Павлових посланица: једна Римљанима. једна Филипљанима. Презвитери треба да заједно са епископом улазе и седају у олтару. или клирици не смеју да на гозбама и свадбама гледају глумачке представе. 35 . Рута. 55. Проповедник. Судије. Данило. Дела апостолска. Свештене особе. клирици и верници.

може да тражи од Јулија. 3. 4. него нека пошаље као свог изасланика ђакона. Ако пак не може да докаже да је оправдано то што хоће обнову процеса. 5. јер је томе узрок жеље за већом влашћу и богатством. што је и прихваћено. Епископ може отићи у др. Епископ који има пријатеља на двору. јер се лако могу наћи и поткупити који ће написати захтев за његов долазак. нека пресуда остане на снази. да се никада не нађе епископ који је тражио да оде из већег града у мањи. један епископ не дође на сабор. да би видео да није у питању нека неумесна ствар. да му се обнови спор. Осија Кордобски је тражио. удовице или обесправљене. нека га позове епископ митрополије. ако га позове тамошњи епископ. што доказује чињеница. 9. Римски епископ може да и не шаље презвитере. све док Римски епископ не одлучи да ли ће се обновити процес. као заступника. епископа Римског. да епископ не може прећи из мањег града у већи. Не треба поставити епископа у селу или малом граду. на пример. али тек пошто проведе 36 . Не треба поставити на место свргнутог епископа другога. већ само из племенитих побуда. 6. да се не би омаловажавало епископство. Епископ треба да шаље свога ђакона. нека се расправи у њиховој епархији. Епископ који је незадовољан пресудом. може преко ђакона. нека напише најближим епископима да то учине. а ако неће да дође. те да такав епископ нема општење ни са верницима. а народу је потребно да се постави епископ. заузимање за сиромахе. 8. треба му поставити епископа. Они пак који преко Рима иду цару. Ако ли свргнути опет затражи да му се обнови процес. Цару могу отићи само они које он позове. њихове захтеве треба најпре епископ Јулије да погледа. Ако неки мали град постане великим. нека се ипак изабере епископ. 7. не може се причестити чак ни на самрти. јер треба одати почаст успомени апостола Петра. Ако.САРДИЧКИ САБОР 1. 2. онда када хоће да контактира са другим епископом. Међусобан спор два епископа. треба позвати епископе из суседне епархије. 10. нека Римски епископ пошаље опуномоћене презвитере који ће заједно судити са епископима. да тражи оно што је достојно. Учен или богат човек може се поставити за епископа. и да назначи епископе који ће судити. Такође се треба код цара заузети за осуђенике који су прибегли за помоћ Цркви. епархију. Епископ да не иде сам код цара. Епископ који као оправдање изнесе да су га тражили верници онога града у који оде. ако тако нађе за сходно. Када се поставља епископ митрополије. Ако Римски епископ жели да обнови некоме процес. Не смеју да иду цару епископи ради приватних ствари.

Епископ који је прогнан због исповедања истине и вере саборне Цркве. али за то време мора да служи у цркви. Одлучени не сме да општи пре доношења пресуде. лишава се епископства. Такође не сме дуже време да оставља свој народ. треба да се прими у други град док не успе да се поврати. да му се листа не потписује. те ако не испуњава. Да буде неважеће постављање. ђакона и презвитера. да би се временом показала његова вера и владање. не сме да често проповеда и размеће се. Епископ који прими неког одлученог клирика. 18. наиме. такође његовом. Оне који неће да се врате црквама којима су назначени. које обави неки епископ над туђим служитељем. 19. ипођакона. треба да испитамо да ли испуњава потребне услове које смо одредили. 37 . јер се не треба оглушити ни на чију молбу. Мусеј и Евтихијан нека имају само верничко општење. ако овога нема. те брзо одлучују клирике. 13. овима је слободно да се обрате епископу митрополије.одређено време на ступњевима: читача. Према томе. 21. 16. а више у неком другом. да се не помисли да је ван општења. месту. 11. одговараће на сабору. ако је његов домаћин невешт у речима. 15. 20. јер су невини. мора се застрашити евентуални прекршилац . или другоме. када видимо да неки епископ жели да иде цару. Пошто има епископа који су склони гневу. који иначе није његов. Дешава се да епископ има мало поседа у граду у коме је постављен. не треба примити. Презвитери и ђакони не могу отићи на дуже време из својих цркава. јер тиме показује да жели да приграби његову Цркву. а без сагласности епископа из те парохије. ко прекрши неко донето правило. и да се нема општење са њиме. 14. 17. Он треба да иде на три седмице у то место да сакупи плодове. Епископ који гостује у другој епархији. Треба примити све оне које су поставили Мусеј и Евтихијан. 12. Да би одлуке овог сабора биле очуване.свако.

који нису на лошем гласу. 5. Ако је спор грађански. Предмет не прелази на виши суд. никакве последице не сноси нижи. оснује засебну цркву. Такође. 15. а затим и да црквени поредак чувају. али тек пошто се испита да ли је правилно оптужио свог епископа. 13. који прими оне који су законито лишени општења са својом Црквом. Пошто је у Тиропољу мало епископа. нека се казни. Свештеничка деца да не иду у светска позоришта. Тамо нека пет епископа суде презвитера. и овога сабора. У случају да се не могу сакупити многи. јер нико није устао против Јеванђеља. 6. Пошто има много оних који сваки час подижу оптужбе против отаца и епископа. нека на сабор. Епископа нека рукополажу многи епископи. изузев ако су његове судије судиле пристрасно. могу се прихватити само они. 4. Да се чувају одредбе Никејског сабора. Ако виши црквени суд укине одлуку нижег.КАРТАГИНСКИ САБОР 1. ако се одрекне онога што је добио на суду. а да је избегао погибли. може да задржи своје место. тада бар тројица епископа нека изврше рукоположење. како уче апостоли. нико од хришћана не треба да иде онамо где се хули. као тужитељи. нити да прави уље. ако су се око избора судија сагласиле обе стране. а не могу да се окупе многи епископи. 11. прожет охолошћу. Било који свештеник или клирик који се обрати јавном суду. Епископи. Презвитер не може на литургији да мири покајника са Црквом. или храм. да подлегне предвиђеној казни. Епископ. презвитери и ђакони треба да су у свему уздржљиви и чисти. 3. Пожуда је мајка свих зала. 9. Свештеници треба да се уздржавају од жена да би сачували трезвеност. 38 . па је зато Писмом забрањено зеленаштво. или по непријатељству. других сабора који су сагласни са њиме. биће кажњени. губи своје место. 2. онда његово помирење са светим жртвеницима може извршити презвитер. Ако епископ осуди неког презвитера. Епископи морају најпре да исповедају веру у Свету Тројицу и њоме поучавају народ. као изасланик. или презвитер. то важи у случају да је спор био кривични. ђакона да суде три епископа. 8. али тек пошто добије сагласност епископа. он се може обратити другим епископима да га помире са његовим. или су били потплаћени. презвитера нека суде шест епископа и његов. да би Бог услишио њихове простодушне молбе. а не црквеном. 10. долази само један. а ђакона тројица. тада нека га суде дванаест епископа. а епископ је одсутан. Ако се оптужи неки епископ (не дај Боже!). Ако направи раскол. они који то преступе. Ако је неко у смртној опасности. нека се анатемише. 14. 12. нити да посвећује девице. али уз одобрење првог епископа. 7. Ако неки осуђени презвитер.

4 књиге Царства. 39 . Не могу се читати у Цркви никакве друге књиге до канонских. Товија. Судије. Тужба тужитеља који је и сам оптужен. Излазак. Новозаветне: 4 Јеванђеља. а не на црквену. области. Мавританија Ситифенска нека има првенствујућега епископа. тајне. а то су: Постање. да се не би кајали ако би их прекршили. Црквена имања може продати епископ само у договору са другим. Клирик да не узима ништа преко онога што је некоме позајмио. две Петрове. Рута. тобоже очишћени. Деца клирика да не склапају брак са паганима или јеретицима. Да се не даје евхаристија мртвима. нити им се давати евхаристија. 12 Пророчких књига. али да му се не одузме право да потврди тужбу. 22. Читач да се не клања народу. Исаија. 26. 3 Јованове. ни јести. Епископи и клирици не смеју ништа давати на поклон. 27. односно. треба га саветовати да држи одредбе. а мртви не могу ни узети. или као на вернике. 26. опет заузели своје место. Псалтир. 25. Исус Навин. бивају суђени од стране шесторице. презвитери и епископи који додирују св. сматра се да је себи пресудио. 5 Соломонових књига. које они затраже. Оптужени презвитери или ђакони. али ако од њих нема никакве користи. Остале клирике принудити на то тек у старијима годинама. 2. или одобрење од првопрестолног епископа из те области. Језекиљ. Данило. Нумидијској. као да их немају. Сваке године да долазе на сабор митрополити из свих епархија. ђакони. Дела апостолска. а уколико се не појави у том року. Јаковљева. Читачи који дођу у зрело доба. 18. у случају да докаже да је из оправданих разлога био спречен да дође. или у наследство неправославнима. Оптужене клирике испитује само месни епископ. 24. 23. не може се узети у разматрање. две књиге Дневника. 19. 21. тројице епископа. Да се не деси да презвитери по свом незнању крштавају мртве. 26). нити смеју да зарађују на прљав и сраман начин. Епископи. нити им треба допустити да се наново крсте. јер је удаљена од епископа који првенствује у тој. мада им они били и рођаци. морају се уздржавати својих жена. као на покајнике. треба им предочити саборске одлуке. Све ово приличи свештенству. Уколико не хтедну. 29. који заступају саборе које организују први епископи сваке епархије. Јеремија. Уколико пак тужитељ не дође на суд. Поновљени закони. Тужба против епископа подноси се првенствујућем епископу у тој области. Јов. ни управитељи. и богоугодно је. 30.16. нека се лиши општења. Јудина и Јованово откривење. презвитери и ђакони не могу бити закупци. На рашчињене презвитере и ђаконе не треба полагати руке. Јудита. или обећају да ће се уздржавати. Не могу се крштавати мртви. 14 Павлових посланица. Бројеви. нека се свргну. нека не уплиће себе у световне послове"(2 Тим. Кад се клирик рукополаже. Пре него што се рукоположе клирици. Јестира. Левит. треба да се што пре жене. 20. 4). да би тако. две Јездрине књиге. једите (Мт. 28. Ипођакони. Да се не постављају за ђаконе они који су млађи од двадесет и пет година. јер пише: „Онај ко војује за Бога. осим ако се тужба не односи на лучну ствар. и уколико ни на свеопшти годишњи сабор не дође. Оптужени се мора појавити на суд у року од два месеца. јер је речено: Узмите. Епископи да не иду преко мора уколико не-мају отпусни лист. Сваке године да долазе на сабор по два епископа изасланика. 17.

У случају нужде. него само епископом прве столице. ако оне живе заједно. Епископи и клирици нека не дају својој деци да се брзо осамостаљују. нека зна да је сам себи пресудио. па се после предомисле. 49. али и тада. Презвитери. неко други одговара за њих. пре него што је ослобођен оптужбе. онда кад се славе њихове успомене. Премда се и ово приноси на жртвенику. они који не могу да обрате све своје укућане. Не смеју да се обраћају прекоморским судовима. а у његовом одсуству презвитери нека свете девице повери поштеним женама. тј. или својих презвитера. да пазе једна на другу. када се врши вечера Господња. На јавног покајника рука нека се ставља испред врата цркве. кад по њиховом одобрењу. Покајницима нека епископ одређује време кајања по каквоћи сагрешења. Епископ. одступнике и сличне људе. 38. 50. Изузима се само један дан у години. У светилишту нека се приноси само тело и крв Господња. Првине могу бити само од грожђа и жита. Клирици да не улазе у крчму. који је лишен општења. или. онда помен треба извршити само молитвама. Епископ прве столице нека се не назива егзархом свештеника. или врховним свештеником. Глумце. а овај то неће. 46. нека иду у нечијем друштву.31. већ кад буду уверени да су они зрели. те када се обрате могу се посветити за служење св. 33. све што би купили за време службовања. нека се суде са својим епископима само у својим областима. да би се разликовало од освећења тела и крви. 32. нека одабере оближње место. јер ће у противном. Литургију могу вршити само они који нису јели. не треба лишавати благодати и помирења када се кају. хлеб и вино помешано са водом. 40. опет. ђакони и др. Епископи и клирици да не држе гозбе у црквама. или другачије. само ако је овај одсутан. када им се дозволи. 37. или млеко. 51. али ни епископ то не може чинити без одобрења сабора. 43. који не могу сами одговарати. Клирици или епископи који пре постављења нису имали никакве имовине. Ако нешто завештају Цркви. Презвитери не могу продавати црквене ствари без знања епископа. 36. нека се крсте. потпада под власт епископа. њихови греси пасти на родитеље. изузев оног што су добили на дар. па морају да почину у цркви. 41. Деца коју су крстили донатисти. или мед. иначе ће бити лишени општења. 48. осим када су на путу. Болесни. 40 . Литургију могу служити само они који нису ништа јели. а онај ко треба да изврши помен већ је вечерао. 39. има свој особит благослов. Не треба ништа мењати. Клирици или уздржници нека не иду удовицама. Епископ. или други клирик. ни додавати одлукама Ипонског сабора. Првине пак. у њиховој области. нису ништа крива. нижи клирици. Ако епископ жели да ради неке важне црквене ствари постави на виши степен неког клирика или ђакона. 42. жртвенику. за тајну младенаца. или тужени. боји насиља светине из тог места. Ове гозбе треба и народу забранити. презвитер може примити покајника без знања епископа. Ако је неко умро увече. Њихов случај може се пренети на виши суд. да се не би њиховим скитањем Црква изложила подозрењу. нека се свргне и са степена који заузима. 45. 44. где ће суђење бити безбедно. презвитерима и ђаконима. Може се читати у цркви о страдањима мученика. 34. изгубиће своју част. изузев ако су на путу. али. без одобрења епископа или презвитера. или девицама. ако се усуди да општи. 35. или преко наследства. Ако се тужитељ. приносе се у један одређен дан. 47. Да се не постављају епископима.

у заштиту. дакле. може се тужити грађанској власти. не би ли тим примером увидели да су у заблуди. и Афричке ће их следити. Најмање тројица епископа да рукоположе једног епископа. може га добити само уз сагласност епископа коме је подлегала. Треба замолити најревносније за Бога цареве да поруше остатке идола и њихових храмова у Африци. 63. Такође треба замолити да се забране позоришне представе у недељу и на празнике. 64. и јавности објаве. Испитивање треба извршити пред народом коме се поставља епископ. тада се може извршити рукоположење. већ је подлегала власти обласног епископа. треба предати грађанским судовима. могу постати клирицима када анатемишу сваку јерес. а нарочито зато што током светле седмице свет више иде на коњичке трке. 68. Осуђеног епископа Екитија да не узме у заштиту ниједан епископ. Они који су као деца били крштени од донатиста. јер Афричке Цркве потребују клирике. 4. ако му то не допусти епископ чији је овај клирик. мада оне воде порекло од паганских заблуда. или његова црква. Не треба их. Картагински епископ може рукополагати епископе и клирике за све области. 61. Усуђују се да то чине чак и у дане рођења блажених мученика. 65. 55. и хришћане не треба присиљавати да иду на њих. Обласни 41 . наиме. 59. шта чине расколници. па и на самим светим местима. сабор је оставио као отворено питање. 57. Ако избор неког епископа буде проблематичан. Ниједан епископ не може примити у своју епархију туђег клирика. Нека парохија која није имала свог епископа. Презвитере пак који заводе мештане. Када се оптужбе испитају. 70. треба да се пренесу на други дан. 64. не може сведочити онај клирик који је претходно судио. да би помоћу њих постали управитељи таквих општина. донатисти и максимилијанци. нека приме свете тајне Тројице. Да се замоле власти у Африци да испитају. Ако цркве које су у Италији почну да ослобађају робове. Треба замолити и да се забрани да онога кога осуди црквени суд. једна вера. Да се пошаље грамата апостолском престолу и другим прекоморским епископима. 66.52. Епископ који је рукоположен за новоосновану епархију. којима се тајно придружују и неки хришћани. Треба још замолити да новообраћеног глумца нико не тера да се врати глуми. једна особа не може да се два пута рукоположи за епископа. Да ли ће пак покајани донатистички клирици задржати своје степене. 62. већ кад исповеде Христа. Према донатистима треба поступати благо. 60. 5). узме било ко. Онај епископ који не хтедне да се врати својој Цркви. или присуствовао расправи. Ако неко није задовољан пресудом црквеног суда. Сваке године за време сабора треба обићи сваку епархију. него у цркву. Крштење се не може два пута обавити на истој особи. 53. Епископ не може прећи у другу епархију. 58. онда треба да већа бар четворица-петорица епископа. нека не покушава да прошири своју власт ван ње. и кандидат ослободи сумње. по пољима и на улицама играју и вређају многе хришћанке. 67. Такође. једно крштење" (Еф. јер је „један Бог. 54. 69. да преиспитају своју забрану о примању у Цркву донатистичких клирика на исти степен који су имали. Картагинска Црква објављује о дану слављења Пасхе. Треба замолити цареве да забране јелинске гозбе. Такви догађаји кад се поклопе са празницима. наново крстити. 71. при обнови процеса. 56.

Оптужени клирик мора да се појави на суду у току исте године. Треба се молити цар. да је неко крштен. 86. ради њене добробити. Епископ Кресконије мора да се појави на Афричком сабору. 80. а приговарају што ми исто чинимо. Да се напишу писма Максимијану Вагенском и његовим верницима. нека се лиши општења. да одобри ослобађања робова. или остатака. у овој ствари. Не сме се рашчинити. Епископи првих столица треба да долазе на свеопште саборе. Треба тражити од власти да посредују у састајању црквених и донатистичких 42 . која се простире до крајњих граница земље. 85. постави епископа. увек када је потребно. да при Црквама поставе заштитнике сиротиње. треба га крстити. мора му се дати грамата са датумом постављења. Но. иначе ће се осудити. Епископ који привремено опслужује неку столицу. Ако се не може поуздано знати. Треба им указати на недоследности. Епископи. Такође. 92. неправедно одвојили од њих. а ако прекораче рок. најдаље за годину дана. Епископи једне области треба да држе саборе на свака три месеца. треба да се. нека се поруше. На тај начин треба да увиде да се без разлога споре са саборном Црквом. 75. Треба замолити цареве. све док се његов случај не разреши. Ипонској Цркви. они држе да су се њихови расколници. и оставши тамо дуже. нека је ни под каквим изговором окупира. не могу се више оправдати. нека имају извесних предности над млађима. него да јој. Да се пошаљу донатистима изасланици са предлогом за успостављање мира и јединства. 94. 87. Треба замолити најславније цареве да истребе све остатке идолопоклонства.епископи да без икакве запреке примају донатистичке клирике. која стално долази да се Цркви жали на злостављање од стране богаташа. док је био беба. која је већ дуго без епископа. 77. 81. 72. 93. 74. Ако је неко читао у некој цркви. 73. Ако се не појави на заказано суђење. Анатемише се епископ који остави у наслеђе нешто јеретицима или Јелинима. не може се примити у другу цркву за клирика. која се врше у Цркви. или то место није било место где је живео или страдао. ма били они и његови рођаци. 82. 88. Када се рукоположи епископ. нека буду у општењу. За то време. 79. 76. онамо где нема њиховог тела. да се не би јавила расправа између млађих и старијих епископа. Осталим клирицима то не треба бранити. Епископ не треба да остави своју столицу и оде у другу Цркву која је у његовој епархији. 78. њему да се остави епископства. који ревносно теже јединству са саборном Црквом. запусте свој престо. максимилијанци. Жртвеници у којима нема тела. или остатака мученика. да се народ не би тамо скупљао. без којих није могуће спасење. а нас осуђују што сматрамо да су се они неоправдано одвојили. а народу да траже другог епископа. они примају ради црквеног мира оне које су осудили. 90. треба да се чувају обичаји сваке поједине цркве. презвитери и ђакони не смеју да се дотичу својих жена. 91. постави епископ. Епископи који су старији по рукоположењу. 89. макар један пут. Спор се мора расправити да се не би наслађивали јеретици и пагани. О дану слављења Пасхе треба јављати са сабора који се држи пред њом. Оптужени епископ мора да се оправда пред судом. наиме. Не сме се вршити успомена мученика. 83. Картагински епископ може у име свих других епископа писати и потписивати посланице.

43 . а обе стране договорно изаберу судије. 101. који. Треба замолити да се у вези ове ствари изда царски закон. Онај ко је у Африци ван општења. Старци из Нове Германије оптужили су епископа Маврентија. Ако ли пође без једног одобрења. треба написати најсветијем папи Инокентију да обе Цркве сачувају мир. После објављивања закона. 96. који је имао сопственог епископа. да настоје да се и у другим градовима изврши исто. да се моле власти. само ако на то пристане епископ који их је имао у свом саставу. не могу ступити у брак са другима. Ако ли ово прекрше. Они који се разведу. 106. одмах ће се препознати ваша невера. још једна прилика. што су донатисти прогнани. нека задрже своје столице. 98. Не треба сазивати општи сабор без преке потребе. Такође треба да обнове закон о огромној такси. Пошто је сједињење са донатистима извршено само у Картагини. истина ће лако засијати. али. нека се лиши општења. Због тога и због других насиља. који треба да га обавесте да је већ држан један диспут са донатистима. Треба. Сабор је издао упутство својим изасланицима цару. Сви морају пред жртвеником изговарати молитве. опет. такође. 95. коју плаћају рукоположени јеретик и онај ко га рукополаже. али се ни по трећем позиву нису појавили на суд пред сабор. како то Господ заповеда. притешњени аргументима. Мада зато подлежу осуди. једино што могу. Још треба да се потврди и постојећи закон. 107. Треба замолити цареве да поставе црквене бранитеље. ако проблем није захватио целу Африку. 109. а ако не желите ово да учините. 108. а тајно ступи у општење у прекоморју. посегоше за силом. али. Да се казни онај ко од цара тражи да му се спор обави на световном суду. који ће се распоредити по различитим епархијама. може да од њега тражи епископски суд. које је сабор најученијих прописао. 105. Посланица донатистима: Желимо да се састану изасланици са нашег и вашег сабора. Због расправе која постоји између Римске и Александријске Цркве. која врше донатисти. и на тај начин избавиле од пропасти слабе и заведене душе.представника ради помирења. 103. нека га задржи и кад се обрате. Народ који није имао свог засебног епископа. заблагодарити двору. па су чак и неке цркве запосели. 99. 97. да би на миру расправили спорна питања. а жели да се прикључи другом епископу. тј. и доведоше многе епископе. Онај ко хоће да иде цару. који ће слободно иступати у име цркве на светским судилиштима. или пак завештају другом јеретику своју имовину. Донатистички народ. даје им се. јесте да се помире. клирике и народ. може то да уради. може га добити само на сабору коме ће председавати први епископ те епархије. мора имати потврду од Римске и Картагинске Цркве. Ако се спор пренесе на виши суд. 102. 100. треба их принудити на покајање. Саборски изасланици морају имати на двору пуну слободу. треба да сва имовина донатиста пређе у руке саборне Цркве. спор се не може опет пренети на виши суд. Треба замолити да се изаберу петорица извршилаца за све црквене потребе. а оптужени Маврентије је изабрао седморицу епископа за судије. из снисходљивости. Треба да се из свих епархија слободно шаљу на сабор изасланици. Епископи који су се обра-тили пре царског закона о сјединењу. 104. нека се искључи из клира. моле се цареви да заштите саборну Цркву. Ако ли пак ово братски примите. и власник имања где се јеретици сакупљају. Народ коме је умро епископ. који онемогућава јеретицима да наследе нешто.

а пророк Данило. 9). Донатистичке Цркве. само брише већ учињене грехе. Но. 111. да греха нема. 93. а да само из смерности веле да га имају. лаже. да за надимање имамо благодат. а за делање немамо. и истине у нама нема" (1 Јн. 119. 1). Да се правилно поделе цркве које потпадају под власт католичанског епископа и обраћеног донатистичког. Пс. 1. ма оне већ и биле заведене у књиге као саборне. а није плата за грех. јер је смрт нужна по природи. веран је и праведан. да свети из смирености говоре. 120. 3) Анатемише се онај ко каже да благодат Божија. одређени су заступници против донатиста. те. 116. али не помаже да се не врше други греси. и смерности у нама нема. а. 12). него о истинитој тврдњи. било да је сагрешио или не. али да нису наследили ништа од Адамовог греха. и грехове мога народа" (9. Донатистички епископ може тражити своје цркве у року од три године од кад се обратио. 6. 1. себе варамо. 107). све док му је не додели тамошњи епископ. онај који ће нам опростити грехе. себе уздижемо. 121. да има оних који греха немају. да свети. 142. Јов. 3. Ако су у једној области биле саборна и донатистичка Црква. 20). после конзулата Онорија и Теодосија. 112. донатистичке ће потпадати под престо коме је подлегала саборна Црква. На сабору држаном у време Онорија и Теодосија. 8) Анатемише се онај ко каже. да није реч о смерности. донете су одлуке против Пелагијеве и Келестијеве јереси: 1) Анатемише се онај ко каже да је Адам створен смртним. Епископ не може да сам суди.већ то односе на друге грешнике. да би се очистили од онога што су примили од старог рођења. 8) и додаје: „А ако признамо грехе своје. и очистиће нас од сваке неправде" (1 Јн. не мисле да имају своје дугове . онај ко каже. те да би стога умро. 7. али је рекао: „и истине нема у нама". каза: „Док сам се молио и исповедао грехове МОЈЕ. Међутим. што показује. јер је Он „онај ко учи човека знању" (Пс. Такође је издан закон да свако може слободно постати хришћанин. нека опомену 44 . Епископа који се не брине како да обрати народ из своје области. Томе пак противрече многа места из Писма (Јак. а не у истину. Деца треба да се крсте. На сабору држаном у Картагини. 4) Анатемише се онај ко каже да благодат Божија само указује шта треба чинити. 7) Анатемише се онај ко каже. То није у складу са Павлом који пише: „Знање надима. 113. Јер. да се помоћу благодети лакше остварује оно што би без ње могли урадити. нека остану под влашћу престола којима су подлегале док су биле донатистичке. опет не може заузети неку област. и љубав је од њега (1 Јн. Он је могао рећи: Ако кажемо да немамо греха. 7). али теже. 5). 115. али нас не чини кадрима да то и остваримо. 15. такође. а љубав изграђује" (1 Кор.110. и три године управљао њоме без сметње. када изговарају речи из молитве Господње: „Опрости нам дугове наше". које су постале саборне пре објаве закона о донатистима. 5) Анатемише се онај који каже. 9. апостол пише: „Ако кажемо да немамо греха. Да се казни епископ који заузме области које му не припадају све док му се не доделе на суду. 2) Анатемишу се они који кажу да не треба крстити малу децу.јер би рекли: дугове моје . него: „Без мене не можете чинити" (Јн. дакле. 2. Оне који су се обратиле после закона. нека остану под православним епископима који су их обратили. Ако добије грамату од првенствујућег епископа. „Опрости нам дугове наше" (Мт. Не сме се тражити Црква од оног епископа који ју је ослободио јереси. којом се врши оправдање кроз Господа нашег Исуса Христа. по сједињењу. 4. што би требало очистити бањом препорода. или тврде да се крсте ради опроштаја грехова. 114. као да је предвидео да ће се јавити овакви јеретици. Дан. обоје је од Бога.2. 8. 6) Анатемише се онај ко каже. . 122. Господ није рекао: Без мене ће те теже учинити. 5). ко може поднети онога ко једно говори а друго мисли!? 118. 37. јер је глупо очекивати. Јер. 117.

133. али само у Африци. Ако неко насамо призна епископу неки свој преступ. Мора се ипак видети да ли је он намерно чекао боље време. Атика Цариградског Афричком сабору. оно је добило то важење. Одлученога не може примити ниједан други епископ док га не прими његов. Не могу да сведоче: они који не могу да буду тужитељи. нека му се одузму та места и дају другоме. могу се позивати на више судове. Презвитери. 126. могу обратити они који су незадовољни пресудом свога суда. Овим списима су уврштене. и посланице: Картагинског сабора папи Бонифацију. 123. да им више не шаље клирике да испитују спорове у Африци. а не може ни прву тужбу да докаже. Да се уврсте у црквене списе одлуке Картагинског сабора. Онај ко је одлучен. која му дају право да суди по целој васељени. у случају да је на самрти. Такође тужиоци не могу бити глумци. Главни спор. одговорили су папи Келестину. мора бити у стању да докаже његову кривицу.суседни епископи. јесте позивање Бонифацијевог претходника. 129. Ако за шест месеци после опомене. Мада ово није било срочено као канон. остале се неће разматрати. Не може се спор пренети на виши суд. нека се епископ не вређа. и посланица Афричког сабора папи Келестију. У том случају. Зато су се Афрички Оци обратили Кирилу Александријском и Атику Цариградском. Афричке Цркве. нека опомену суседи. нека се не криви тај епископ. изабрана су из сваке епархије по тројица представника да приведу крају остале ствари. не успе да их обрати. пренагливши. Епископ може ставити девичански вео на девицу млађу од двадесет и пет година. Ако неко оптужи клирика за више ствари. још већи отпор произвести. Ако их за шест месеци не обрати. не треба општити са њиме док то не учини. Ипак. 124. који не брине како да обрати јеретике који су у његовој области. папе Зосима. 45 . Да не би дуго остали на сабору сви епископи. 132. или неко хоће да је отме или томе слично. што му се не може веровати ако жели таквога да лиши општења.као од свога бока да расправљају туђе спорове. Јудејци и они који се баве срамним пословима. Епископ који лиши некога општења. Епископ који слаже да је обратио донатисте. да је било неосновано Зосиново позивање. али не као канони. јер је могао. Кирила Александријског Афричком сабору. млађи од четрнаест година. Ако неко неће да се покори пресуди. 134. Ако пак није био дошао царски посредник. и уопште од оних којима то не даје ни јавни закон. 128. ако су обе стране договорно изабрале судије. јеретици. да им пошаљу симбол вере и правила Никејског сабора. 135. Епископа. 130. да се њему као највишој инстанци. 131. на псеудоникејска правила. не може да поднесе тужбу против неког клирика. Јелини. нека се лиши епископства. тј. епископи нека му оставе та места. и видевши у препису који су добили. ослобођеника. у овом случају. ђакони и други нижи клирици. о коме је овде било речи. и да он може слати своје изасланике . они могу поднети тужбе у вези личних ствари. 127. а неће јавно. тужиочеви укућани. Тужбе се не могу примити од робова. епископ прве столице ће објавити грамату да ниједан епископ не општи са њиме све док не попусти. 125.

Жењени нека буду себи судије. 24. жена која има менструацију. па им се може допустити да најпре сврше Пасху. док они који се нису испошћавали. дакле. 20. 1. 28.СВЕТИ ДИОНИСИЈЕ АЛЕКСАНДРИЈСКИ 1. неки не једу један дан други два. 2. Не може се тачно на основу јеванђелиста. требало би да је најкасније прославе. Оно што можемо видети на основу текстова (Мт. јесте да не треба Пасху славити у суботу вече. Не може се. али прићи телу и крви може само онај које чист у телу и души. јер се. свако може молити. јер Павле каже да треба да се договоре на 46 . него су само два дана последња постили. Ако је верна и побожна. приступити светој трпези или се причестити. јер ни шест посних дана не проводе сви једнако. Лк. 1. 3. Јн. 16. то јој неће пасти на памет. одредити у који је час Христос васкрсао. направити строго правило. неки све. трећи три. Мислим да је исувишно питати да ли може ући у дом Божији. 1. Мк. 2). али ни у недељу касно ујутро.

поставили неког пагана уместо себе. нека се сете приче о смокви (Лк. да би се што боље преиспитали. 4. нека се кају једну годину. а после се могу опет спојити (1 Кор. показавши да је њихова вера била бесплодна. Кол. 9. јер треба јавно исповедати Христа. а одмах су пали. јер су се уплашили мучења. Они који су на разне домишљате начине избегли да својеручно принесу жртву. јер ако сумња и једе. нека се казне. Они који ништа нису претрпели. нека се кају три године. 7.уздржање. 2. 5). треба да се блаже казне. Они који се не кају због пада. 23). СВЕТИ ПЕТАР АЛЕКСАНДРИЈСКИ 1. нека се одлуче на шест месеци (мада их неки одмах примају). 47 . него господара. Они који су принудили своје слуге да принесу жртву. 6-9). и. да би се предали молитви. 5. крив је (Рим. јер се више треба Бога бојати. Они који су претрпели велике муке за Христа. наравно. 3. 14. неће се спасти. 4. али су после одмах пали. нпр. 4. 1). 11. 3. 6. јер су телесно клонули. али су ипак пали. Годину дана дуже од првих да се кају они који су били у тамници. јер су заборавили да Бог не гледа ко је ко (Еф. Ко има ненамерно истечење семена. треба сам да види да ли је оно заиста било нехотично. Неки робови хришћани морали су да уместо својих господара принесу жртву. 7. па да им се наложи строги четрдесетодневни пост. 13. 6.

те су зато били мучени. али који су ипак пали. 7. не могу више бити у чину. јер нису могли све да издрже. и провоцирали мучитеље. да их гром не спали. Да се истерају из Цркве они који. 10. Не треба казнити оне који су потплатили пагане. Пошаљите неког тамо где има оних који задржавају заробљенике који су побегли од варвара. док недељу проводимо у радости. јер је тада васкрсао. Они који су на силу јели варварска јела. а онда пали. Не смеју се казнити они који су много мучени и ништа својевољно нису урадили. Непаметно је. већ је сачекао. па су бежали и гледали да избегну опасности. Треба се сетити да је Ахаров грех погодио цео народ (Ис. 7).16). тако и од непријатељевог (Изл. јер су се тада Јудејци договорили да ухвате Христа. да би тако избегли икакво клањање идолима. уместо онога што је њему самоме опљачкано. није сам отишао да се преда. 4. Павлу је тек после разноразних перипетија глава одсечена у Риму. Треба имати општење и са онима који су сами себе излагали опасности. 5. Ни Христос није беспотребно улетао у опасности. 4). јер је он узео од непријатеља. а ови од сабраће. јер помишљају да је то дозвољено у таквој прилици. 22. дакле. 11. 1-3). јер је писано да ће праведник седам пута пасти и устати (Приче. 11. Нека се нико не изговара тиме да је нашао неку ствар. 2. Они који су пали. мада ова и нису била посвећена идолима. па су други ухваћени уместо њих. Такође не треба кривити оне које су биле силоване. који су стога бивали само огорченији на хришћане. користећи најезду варвара пљачкају. 6. па ни када је требао да страда. јер нас јела не удаљују од Бога. 5). 4. 15. Предано нам је да постимо средом. нису криви. себе предавати у руке грешника. али су затим опет изишли пред пагане. јер се молимо: „Не уведи нас у искушење" (Лк.8. 14. али је његов грех био лакши од греха наших верника. већ су им пагани на силу стављали идоле у руке. Не треба кривити оне који су побегли. Апостоли су следили тај пример. 24. Они хришћани који су се придружили варварима. јер је тад страдао. 13. како од онога што се брату загубило (Пнз. Недељом не треба клечати. Црква треба да се моли за оне који су много мучени. јер је било корисније да су остали да послуже народу. Клирици који су сами пошли на мучење. па се опет вратили да исповедају Христа. него да се из сујете прсе. Не може се ни изговарати тиме што неко задржава туђе. СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ 1. исповедили да су хришћани. 3. док је Петар тамо распет. 12. и починише разна зверства 48 . Нав. 9. јер је забрањено да се извлачи корист из нађеног. гл. и петком. нека имају пуно општење.

Бројеви. како сам чуо. . то свакако нису односи кроз које се ствара потомство. бесмислена и беспосличарска питања. већ се ухвате у томе делу. али не и причешћивање са њима. нека се удостоје и молитве. Има укупно двадесет две књиге Старога Завета. да се не приме ни међу слушаче. постављају оваква. слушање бива у нартексу. колико је и слова у јеврејском алефбету. Оци. клечање бива унутар наоса. заједно стајање. Они који нађу нешто што је остало иза варвара. треба изнети јасно о чему се ради. а пре њих Свети Дух. нека се приме међу оне који клече. треба примити међу покајнике. које су такође једна. док не донесу одлуку о њима сабрани св. али сами то не признају. То су: Постање. даље. које се држе за једну. да се не примају ни међу слушаче. Јер. а код нечистих је и савест и све остало испрљано. а покајник треба да изађе са оглашенима. где стоји покајник и моли вернике који улазе да се моле за њега. на крају. онај ко је ожењен. 49 . Поновљени закони.над Понтским хришћанима. али не признају. а и трећа и четврта се броје као једна. Према томе. Исус Навин. Рута. дванаест Пророка. Левитска. полуција. која је потпуно природна ствар . 2. премда је безбрачни живот узвишенији. 9. 11. Пошто се јавила препирка о томе. нека се не надају некој награди. знојење и сл. бескорисна за живот. мада стајач не излази са оглашенима. а други стоструке. Излазак. означава стајање са верницима. а само зла употреба може да буде за осуду. ако су прељуба и блуд зла. Бог је све створио добрим. СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ 1. Јов. 10. а ако сами признају. већ потакнути ђаволом. четири књиге Царства. Такође су за осуду подвижници који се не држе спасоносних ствари. Приче. покајник се прима на причешће. него за похвалу. Песма над песмама. оне који сами признају. 8. прва и друга Дневника. Није за осуду. Кајање с плачом бива ван цркве. а слушач треба да изађе са оглашенима. Они који су напали заједно са варварима туђе куће. Псалми. Наиме. Исаија. Судије. прва и друга Јездрина.није за осуду. Могло би се кратко рећи: чистима је све чисто. који су једна књига.као што је мокрење. да ли је истечење семена само по себи грешно. већ су пре за осуду они који хулећи на полне органе. Проповедник. јер овај први доноси тридесетоструке плодове. мада је убиство зло. Они који враћају ствари. од којих се прва и друга рачунају за једну. и врате отето. хуле на Онога који их је створио. оно је у случају рата похвално.

Апостолско учење и Пастир. Крштење јеретика се уопште не признаје. манихејци. прихватамо њихово крштење. Оне који су предњачили у аријанству. 1. 50 . дакле. када се обрате. 2. и народ који општи са њима. него по начину покајања. јер они припадају Цркви. Товија. Пепузини. Апокрифне књиге су јеретичке измишљотине. Не треба их примати тек на самрти. већ и себе излажу великој опасности. уколико су достојни. јер не само да убијају дете. њихово излечење гледати не по дужини казне. Да се казне као убице жене које абортирају. док се расколничко признаје. 3. Језекиљ и Данило. док су катари расколници. Они су се послужили лукавством. Дела апостолска.Јеремија и с њиме Варух. При томе. па ради користи за слабе. ми се држимо Азијске праксе. Јеретици су они који греше по питању вере. јер се не може повратити на свој степен. који су обоготворили Монтана и Прискилу. 3. Јестира. такође се прихвата и крштење оних из незаконитих зборова. Новозаветне књиге су: четири Јеванђеља. нека се одлучи од ђаконства. Јудита. Јеретици су нпр. јер се не треба светити два пута за једну ствар (Наум. него после десет година кајања. извори спасења. Књиге које нису ушле у канон. који су на силу поведени за аријанством. не би ли тако преварили неуке. маркионити. те су њихови свештеници постали обични верници. Ђакон који падне у блуд. енкратити и валентијанци. а корисне су за читање су: Премудрост Соломонова. па су своје списе приписали старим и светим људима. То су. треба примити и у клир. седам саборних посланица. који се примају у Цркву кроз покајање. па су се стога сасвим одвојили од Цркве. а они не могу крштавати. који служе на своју руку. прекинувши прејемство. мада је Дионисије Велики погрешио када то није за њих наложио. Но. Расколници су они који су се одвојили. Незаконите зборове сачињавају рашчињени свештеници. Кипријан и Фирмилијан нису признавали крштење ни јеретицима. док оне. Плач и посланица. Ђакон је ипак строго кажњен. 9). па их зато не треба читати. Премудрост Сирахова. да их не одбијемо строгошћу. Може имати општење као верник. ни расколницима. изгубили благодат. док верник може. СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ 1. четрнаест Павлових посланица и Откривење Јованово. не треба примити у клир. али само по дисциплинарним питањима. јер су они. треба крстити наново.

3. њени родитељи нека одлуче да ли ће је дати за отмичаре или неће. Зеленаш који своју зараду потроши на сиромахе. и оба та рода су настала из воде.. З. убице. Птице небеске и рибе постале су на исти начин. прим. ако је једна била заручена. Јерем. те зато. 22. трећебрачни да се одлуче на пет година. треба примити. Другобрачни не може бити служитељ. по црквеном обичају то се не сматра тако. махом она. ако је била слободна. 3. ни ако расипа новац. 18. Јереткиње које су дале завет девичанства. као ни она која је са њиме. па су их одлучивали само на једну годину. треба примити. нека је истера. схватити да се једнако односи и на мушкарца и на жену. Господ је Самарјанки. 13. и својства су им иста. 19). док жена не сме да остави мужа ни ако је туче. Блудочинства каноника /клирика. него пред људима. треба на основу исказа. не смеју се држати за брак. као другобрачне./. Муж пак који остави жену. па зато муж може отерати жену која га превари. 5. Завет девичанства не може дати она која је млађа од шеснаест или седамнаест година. 9. треба пажљиво читати Писмо. не треба осуђивати. зато. Они који спавају са мушкарцима. Њих треба примити у Цркву кроз крштење. отровом и сл. Може се примити у клир онај ко се заклео. ни ако је неверник. Не треба примити у Цркву оне који отимају жене. мада је тешко наћи разлога овако двоструком аршину.4. све док их не врате. батином и сл. 4. Они који се закуну. 14. 21. али ипак убије човека. прељубница је. прељубници и идолопоклоници пошто су били предани Сатани на тридесет година. ако га је оставила његова. већ их треба раскидати. Нааман није био велики пред Господом. 1). ипак је такав обичај завладао. 11. јер знамо из искуства да лоше пролазе они који прекрше заклетву. 6. него се на жену гледа строжије (1 Кор. која се више пута удавала. који су на самрти. тровачи. јер то представља многоженство или чак кажњивим блудом. да се не би правиле такве грешке. Оци су били милостиви према девицама које су се посветиле Богу. да се и казни као блудник. а после пале у грех. на пример: секиром. Муж који живи са другом женом. да се казни као блудник. 16. обраћа пажња на то ако он живи блудно. такође. 8. Јеретике. прељубник је. 6. 20. Треба правити разлику између намерног и ненамерног убиства. а. 10. 12. може постати свештеник. није крив. 15. па се после удале. Трећебрачне и вишебрачне треба одлучити на неколико година. јер закон важи само за оне који су под законом (Рим. она која напусти мужа и оде за другога. Да се брак не може развести. пошто се ослободи среброљубља. већ да га убије. мада је то противно Јеванђељу. 17. нека се одлучи само на три године. треба да испуне заклетву. Намерна су убиства. Муж кога жена превари. животињама. казао да нема мужа (Јн. Онај ко у рату убије. по црквеном обичају. Но. треба их казнити као прељубнице. да би се отрезнили. 7. док се при ненамерном убиству послужи руком. Да се одлучи на једанаест година онај ко ненамерно убије. 19. Монах који падне у блуд. али га треба опоменути да више не би грешио.Ђ. мачем. нити се. 18). мада то није хтео. Муж који падне у блуд са неудатом. нека заручник одлучи да ли ће је узети или неће. али тек пошто се пажљиво испитају. при којима се убица служи неким средством које се не користи да тек заплаши неког. 51 . али жена коју муж превари. 16. Међутим. осуђује се и она која га је преотела. не може га оставити.

мада из незнања. Жена која је остављена од свога мужа. Хришћанин који вређа Христа. 44. 29. чини прељубу. Жена која роди на путу. 32. Клирици који сагреше на смрт. Жене које су учиниле прељубу. учинила је блуд. када ови пристану на везу која се успоставила. Може се удати. Ко је пре сам своју жену оскврнио. док је не напусте нечисте страсти. нека се казни. и остави пород. Презвитер који је из незнања склопио неправилан брак. умро. Удовац који се ожени. али да имају општење као верници. по моме мишљењу. Она која се уда за неког човека. Па ни Ирод није учинио добро дело кад је испунио заклетву. 52 . нека се казни као блудник. 33.Онај ко је спавао са својом женом пре брака. Удовици је потпуно слободно да се уда ако хоће. 48. 35. али је може задржати. 32). а ни почетак брака. Убица је онај ко убије. нека се казне као блудници. да се прими после седам година кајања. мада Римска Црква не крштава по други пут. али да буду одлучене за време док се кају. 26. 25. па буде отпуштена. пре него што се увери. Они који се закуну да ће другоме зло учинити. нека има столицу са осталима. 27. јер се не треба два пута светити за исто. 46. ако је убројимо у заштићене. сакофоре и апотакте треба опет крстити. Отмичари и њихови сарадници да се одлуче на три године. 42. 37. није њена кривица. 38. или оца. са којом је учинио прељубу. јер су јеретици. него наша. али ако желе да буду заједно. 43. нема никакве користи то што је хришћанин. може га јести. 24. Удовица. и да се растави од друге жене. старија од шездесет година. треба да се најпре покају за брзоплетост. блуд су. 28. не смеју се јавно откривати. Која живи са прељубником. Енкратите. Бракови који су без дозволе господара. да се казни као другобрачни. нека се брачници приме. 31. нека се свргну. пре него што имају сигурне вести о њиховој смрти. а и погрешна. а то је четири године. али ништа да не врши као презвитер. прељубница је све то време. Човек који се брзоплето заветовао да неће јести свињеће месо. јер је све што је од Бога добрим створено. који је негде отишао. али после три године. али не зна да је овај отпустио своју жену. Да има општење са Црквом муж кога је жена неоправдано оставила. 40. Жене војника не смеју се удати опет. нека се лиши бриге. 5. Зато је најбоље да се раставе они који су у томе. блудница је. Девојка која се уда против воље свога господара. јер се овоме вратила прва. било да је узвратио на ударце. пре шездесете. Ђакониса која падне у блуд са Јелином. Удовица. Жена која се уда. 36. да не покушају да ту заклетву остваре. нека им се брак уважи. Да се казни прељубник. Девојке које оду за некога. Они могу добити на снази. да се казни као убица. а која се уда. Ко се ожени женом свога брата. нека се прими тек пошто је остави. 45. 34. Блуд није брак. 39. онај ко се на то заклео?! 30. али ако он после пристане. било да је започео тучу. 23. ако родитељи после пристану. зар треба да ископа очи брату. јер је заклетва смешна. против воље родитеља. не може се опет удати. коју црква издржава. па је погубио Јована! Или. нека се лиши заједништва са Добром. 41. да не би била прељубница (Мт. па онда остану у тој заједници. да се казне као блуднице. затим. да је муж. 47. и. која жели да се уда.

Блудник да се одлучи на седам година. кажњава се као и прељуба. 80. па да се опет прими. 81. Ђакон или презвитер. 70. Исто важи за оне који узму своје снахе. Ко згреши са животињом. 76. 78. или справљач напитака. Они који су пали после мучења. који пољуби неку жену. 82. ис-то важи за ипођакона. Да се одлучи на двадесет година онај ко намерно убије. Грех брата са сестром. 67. 56. а они који нису били принуђени. Лопов да се одлучи на годину дана. односно. 77. из разлога што је отета. нека се одлучи као и убица. Врачар. Хомосексуалац да се одлучи колико и прељубник. не подлежу осуди. Ко тражи услуге од врачара. а ако се не пријави сам. да се одлучи на једну годину. Да се одлучи на десет година онај ко ненамерно убије. да се казни као и онај ко згреши са сестром. и остави дете на путу. на седам. Монаси и девице који сагреше. Многоженци да се приме после четири године. може се причестити само на крају живота. Ко прекрши заклетву. да се одлуче на осам година. нека се одлуче од причешћа. да се одлучи на једанаест година. да се одлучи на десет година. ако спава са не зарученом. презвитерима. да се одлучи на десет година. да се казне као прељубници. Може се скратити време кајања ономе ко се усрдно каје. 75. Читач који има односе са својом заручницом пре брака. 63. Прељубник да се одлучи на петанест година. да се сасвим свргне. онај ко учини нешто више.губљењем службе. да се одлучи као и прељубник. да се одлучи на шест година. кажњава се као убиство. Ко се одрекао Христа. да се казни сходно почињеном злу. 58. 54. да се казни као и убица. а клирици који то раде. Жена која роди. Ко је био принуђен да прегази заклетву. Онај ко остави жену и узме другу. 72. 61. 51. Онај ко се ухвати у неком греху. али ипак потпада под осуду за другобрачје. Удова ропкиња није за осуду ако се други пут уда.49. Брак у недозвољеном степену сродства. 73. они који су пали без мучења. Оне које су силоване. Верници који се боре против разбојника. 50. али да се причешћује са ђаконима. 84. да је 53 . Увек треба гледати на каквоћу кајања. 68. Исто важи за оне који узму две сестре. 53. 86. 66. 85. Ко раскопава гробове. канону и упућује Амфилохија да тамо погледа. 60. Ко згреши са маћехом. 69. 59. 64. Треба стално упозоравати хришћане да се окану греха које чине. али више не може да напредује у служби. 62. нека се свргну. да се сасвим лиши степена. 57. да се одлуче на једанаест година. да се одлучи на седам година. 74. Када енкратити питају: Зашто ни ви све не једете? треба одговорити. осуђује се као убица. 71. 55. Ко згреши са полусестром. да се одлучи на две године. Василије каже да је о ненамерним убиствима писао у 8. да се одлучи на шест година. 79. 83. 52. 65. нека престане са службом. пошто се одврати од тога греха. Трећи брак је забрањен. Ко иде врачевима и сличнима. а могла га је спасити. Клирици се кажњавају само на један начин .

не може заједно да живи са неком женском особом . наређује да се држи оно што је предано било писмено. и неће бити никаквог клечања. нико неће јести бунику. када ћемо сви прави бити пред Богом. док треба јести корисно из обе врсте. јер је то продаја благодати. Исто важи и на суду: ако неко нема писане доказе. 93. односно кајање за грех. 11. ма кад да се обави. Онај ко се ожени сестром своје покојне жене. Неправилно је приговарати Цркви да она држи неке ствари које нису записане у Писму. било усмено (2 Сол. Проповеди су ствари које се објављују. али разликујемо шкодљиво од корисног. Не сме се узети новац да би се неко рукоположио. ма имао и седамдесет година. тајно. и подврћи казни. 2. доћи ће до кобних последица. али само мали број зна да ми на тај начин изображавамо будући век. Тако на пример. и.једни као написани. а други усменим путем.јер то производи саблазан. 54 . Хорепископ не може да постави некога без одобрења градског епископа. може да приведе сведоке. ми стојећи се молимо у недељу. 15).не мисли се и на закониту жену . Црквени догмати и проповеди предани су двоструко . јер је узимање узимање. 2).нама иста трава са месом. док се о догматима ћути. 91. да не узимају новац за време рукоположења. 88. Презвитер. јер и сам Апостол хвали оне који држе предање (1 Кор. Једно од правила који се крше. јер они нису свима доступни. него после. Софистичко је правдање неких који кажу. 87. 92. 90. јесте оно које забрањује да се постављају црквени служитељи без пажљивог испитивања. који означава пад. мора се развести. Ако се настави са непоштовањем правила Отаца. јер су лакше схватљиве. 89. нити псеће месо.

славољубље. Прави се разлика између блуда и прељубе. када је оно производ сасвим друге намере. из чега се рађају остале страсти. Зато оне који су се одрекли Христа. Прве одлучити као и оне који су се без невоље одрекли Христа. јер лечење мора бити сходно оном делу душе који страда. и проницању у природу подлежећих ствари. а чега се клонити. ово није лако. савладала. тамо ишли драговољно. Три су дела душе: разумни. тј. свадљивости. јер се приликом прељубе наноси штета другоме. наиме. Одлучење за блуд је девет година. љубав према задовољствима и сл. али се може скратити ако се човек сам пријави и одлучно жели да се поправи. жељни и гневни. и из њих потичу добра дела племенитих и зла дела порочних. разликовању добра и зла. већ и оне који су прошли кајање. као и оне који су се на мукама одрекли. мада и варљивој. Намерно је оно убиство које човек унапред припреми па изведе. да ли се светло држи за таму. Треба видети пажљиво да ли су они који су ишли врачарама. али преживе. нека се приме само у молитвено општење. оно траје двадесет и седам година. Изопачена употреба разума може се односити у погледу божанских ствари. а друге. нека се приме после рока који је одређен за блуднике. Намерно убиство се троструко кажњава у односу на ненамерно. а ако се скрати. Тако добро усмерење разума се састоји у правилном мишљењу о Богу. која их је као слабе. Жеља је добра када се управља на оно што је добро по себи. Они који су се одрекли Христа после мучења. као што су среброљубље. 3. оштећен је неко други. У прељубу се убраја и педерастија и спавање са животињама. јер човек допусти да му гнев помрачи разум. треба да буде и двоструко време кајања у односу на блуд. ненамерно убиство се кажњава са девет година или 55 . Ненамерно је убиство које се деси случајно. Мислим да за време Пасхе не треба приводити Богу само оне који се поново рађају кроз благодат бање. Жеља је лоша. петнаест. а то је врлина. наиме мужу чију жену неко обљуби. Најтежи су греси они који се тичу разумног дела душе. Но. оне који су пали у јерес или идолопоклонство. Такође је намерно и убиство у борби. а ако се причесте у смртној опасности. а лош ако се јавља у облику. када се усмери на испразну славу и спољашњу лепоту свога тела. наиме можемо у њима изабрати као вредно. Могу имати само општење у молитвама. осветољубивости и сл. Пошто је прељуба двоструки грех. зависти. те су тежили некој нади. шта. и за њих је потребно најдуже и најстрожије лечење. 2.СВEТИ ГРИГОРИЈE ИЗ НИСE 1. 5. и тама за светло. или пак из неке тешке трагедије. или у не разликовању добра и зла. треба причестити тек на самрти. тј. 4. Гнев је добар ако представља мржњу према греху.

Муж и жена треба да се уздржавају суботом и недељом. 5. па је казна мања него и за прељубу. 4. а породиљино је управо такво. све док се не очисти. не лечи временски ток. а другима касније. односно крађа светих ствари. Породиља не треба да пости./. Демонизовани човек се не може крстити док се не очисти. јер Апостол тражи да се они уздрже да би се посветили молитви. 56 . не треба да се причесте. јер он не преза од убијања да би дошао до туђег. јер је посту сврха да смири тело. док се не очисти. Оглашени који сиђе с ума може се крстити да не би умро некрштен. 9. 17. јер га је Бог призвао. 11. Верник који је сањао нешто неумесно. Они пак који пљачкају гробове. 6. Демонизовани се може причестити ако не хули. Они који узимају камење са гробова да би саградили себи кућу. тако да овај може узимати уља и вина. али Оци. може. требала би да се казни као и убиство. Лопов да се казни мање. али тога дана добије оно што је природно женама. Ако ли нема имовине. Оглашена која закаже дан крштења. 8. 18. 7. ипак се можемо спасити.краће. али не треба свакодневно. не треба да се казне. 4. Уосталом. Разбојник да се казни као човекоубица. Може се вршити принос за онога ко се није намерно убио. да би се видело да се излечио од лакомства. једнима од десет година. Ако неко пре причешћа случајно прогута мало воде приликом прања зуба. З. Клирик треба да разреши болесника од поста. ако је на самрти. изиђите"! што значи да јеретици не могу присуствовати служби. јер ће начинити прељубу. треба да се просветли /крсти. 12. да се казне као и убице. 14. Жена која има менструацију не треба да се причести. не знам зашто показали су у овоме попустљивост. јер се тада приноси духовна жртва Господу. 6. 16. Различити су узрасти од када им Бог почиње урачунавати грехе. 7. Оглашени који се причести из незнања. Ако муж и жена спавају заједно ноћ уочи литургије. али на тај начин што ће разделити своју имовину сиромасима. Клирик не сме да некоме обави незаконито венчање. СВЕТИ ТИМОТЕЈ АЛЕКСАНДРИЈСКИ 1. Муж не може оставити луду жену. него повремено. Светогрђе. 28). Ако и не извршавамо оно што слушамо из Писма. 8. нека ради и од зарађеног да даје сиромасима (Еф. 13. мада и не чине нешто што је за похвалу. нека одложи крштење. него начин кајања. Ђакон на литургији каже: „Ви који сте ван заједништва. 10. може се причестити. 15. 3. прим. осим ако не обећају да ће се обратити. 2. јер и прекоравање себе служи томе циљу.Ђ. уколико то није сањао из жеље за неком женом. може да се причести.

3. сиромаси и странци који путују. 10. 6. може бити клирик наравно. 4. нека се свргне. Епископу Мини Она која се каје.можемо узети урми. Клирик који падне у блуд.јер се недељим не сме постити. кад Богојављење падне у недељу Ако се деси да недеља буде дан који је пред Богојављењем. да се свргне. Презвитер који силује распуштеницу. Онај ко пре крштења је узео кћер свога брата или сестре. Изопштени клирик може да се жали на пресуду. рукоположи. да би се направио компромис . могу да имају општење као верници. 57 . ако више није у вези с њом . Изјава поводом катара Обраћени катари могу постати свештеницима.ТЕОФИЛ АЛЕКСАНДРИЈСКИ Проглас. нека се свргне. 7. 1. не може. 5. кога ће затим епископ испитати. 9. пред народом. па да се временом прими у општење. а после се рукоположи. а пред Богојављење се треба .а ако је после крштења. Епископу Агатону Онај ко ступи из незнања у незаконити брак. мора се развести. Свештеници треба да изнесу кандидата за свештенство. Удовице. нека добију све потребно. и у цркви. Аријански клирици. само ако су достојни. који су се обратили. Економ се треба поставити уз сагласност свог свештенства. 8. који треба да да своју сагласност. најпре треба да се окане греха који чини. Читач који падне у блуд. Клирици и верници треба да поједу вишак који преостане од дарова који се приносе на словесну жртву. 2.

нити се може прихватити писмена оставка коју је дао због претњи. Мора му се дати право да одговара на оптужбе. Уосталом. неприхватљива је оставка на епископство. Монаси који су избачени из манастира не могу бити клирицима. Не сме се таквоме епископу одузети новац. а на самрти су. нека се свргне.СВЕТИ КИРИЛО АЛЕКСАНДРИЈСКИ Посланица епископу Домну Не сме се осудити ниједан епископ без да је претходно саслушан. а. Посланица епископима који су у Ливији и Пентапољу Монаси који се ожене не могу бити клирици. и да одбије неке судије за које мисли да ће судити са предубеђењем. нека служи. а ако није. 58 . Оглашени који су кажњени. такође. него ако је неко достојан да служи. треба да се крсте.

једна књига од дванаест Пророка: Осија. Језекиљ и Данило. Проповедник. Јона. Јездра. Јоил. Левитска. Укупно их је двадесет и две. четрнаест Павлових посланица. три Јованове и једна Јудина. СВЕТИ АМФИЛОХИЈЕ 59 . седам саборних: Јаковљева. који је писао за Јевреје. Излазак. велики проповедник. две књиге Царства. Софонија. Авдија. Амос. Исус. Јов. Јован за све. Јеремија. Авакум. Поновљени закони. Песма. Судије. Бројеви. Агеј. Давид. Приче. Марко за Италију. Дневник. колико је и јеврејских слова. Михеј. две Петрове. Ниједна друга књига није изворна. који је до неба дошао. Новозаветне: Матеј. Дела мудрих Апостола. друга је књига од четири Пророка: Исаија. Захарија и Малахија. Лука за Ахају. Рута. Затим.СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ Канонске књиге Старог завета су: Постање. Наум.

Поновљени закони. а неки још додају и Јестиру. Песма над песмама. Излазак. Анатемише се онај ко покуша да га прода или купи. Рута. Неки прихватају Јованово откривење. док неки прихватају седам или три саборне посланице. Приче. Бројеви. али га многи сматрају кривотворином. два пута седам Павлових посланица.Богонадахнуте књиге Старог Завета су: Постање. Јов. Левитска. Судије. две Јездрине. четири књиге о Царству. Дела апостолска. две Дневника. дванаест Пророка. четири Пророка. Исус. 60 . ГЕНАДИЈЕ ЦАРИГРАДСКИ Не постоји изговор под којим се може купити или продати рукоположење. Новозаветне су: четири Јеванђеља. Псалми. Проповедник.

Отаца. а који су овде већ наведени. такође.ТАРАСИЈЕ ЦАРИГРАДСКИ Пошто је рукоположење дар који се прима од Духа. друга места из дела св. не може се продавати. Због страшне казне која следује онима који то прекрше. која се односе на ово. Тарасије је цитирао многе каноне који говоре против симоније. 61 . и.

62 .