You are on page 1of 62

ANTONIO TABUKI

Linija horizonta

bojana888

Ono to je bilo pripada na izvestan nain nekoj treoj vrsti, radikalno drugaijoj i u odnosu na ono to jeste i u odnosu na ono to nije. Vladimir Jankelevi

1. Da bi se metalne ioke otvorile, treba sna!no pritisnuti i okrenuti rui"u u obliku poluge. Opruga se tad opusti, me#anizam se otkoi uz lako metalno klik, automatski se stavljaju u pokret kuglini le!ajevi, ioke su neznatno nagnute i same klize po malim inama. $rvo se pojave noge, zatim stomak, pa trup, a onda glava lea. $onekad, kod leeva na kojima nije obavljena obduk"ija, treba pripomoi me#anizmu vukui rukama jer nekima je stomak naduven pa zapinje za gornju ioku i zagljavljuje se. Oni, pak, na kojima je obavljena obduk"ija su suvonjavi, kao prosueni, s onim svojevrsnim rajs erlusom preko stomaka i utrobom ispunjenom piljevinom. $odseaju na velike lutke, marionete iz neke zavrene predstave baene na otpad stari# stvari. %ko emo pravo, ovo i jeste nekakvo skladite !ivota. Osta"i prikaza se, pre konanog nestajanja, ovde poslednji put zaustavljaju u iekivanju jedne prikladne klasi ika"ije, jer ne mogu se prenebregnuti uzro"i nji#ove smrti. &bog toga se zadr!avaju ovde, a on se o njima brine i uva i#. Vodi rauna o predsoblju konanog nestanka nji#ovog vidljivog lika, registruje nji#ov ulazak i izlazak, razvrstava i#, obele!ava brojevima, ponekad i# otogra ie, popunjava obras"e koji im omoguavaju da nestanu iz sveta ulnosti, uruuje im poslednju kartu. On je nji#ov poslednji pratila", i neto vie, neto poput naknadnog staratelja, #ladnokrvnog i nepristrasnog. 'ostalom, da li je rastojanje koje razdvaja !ive i mrtve zaista tako veliko( ) razmilja povremeno. * ne ume da odgovori. &ajedniki !ivot, da ga tako nazovemo, u svakom sluaju poma!e da se ono smanji. Oni moraju da nose karti"u okaenu o no!ni pala" na kojoj je ubele!en matini broj, ali on je uveren da u svom preostalom prisustvu oni mrze da budu razvrstani pod nekim brojem kao predmeti. &bog toga i# u sebi naziva aljivim nadim"ima, katkad bez ikakve osnove, katkad potaknutim izvesnom slinou ili situa"ijom koja im je

zajednika sa likovima iz nekog starog ilma+ ,e Vest, $ro esor 'nrat, ,arselino -leb i Vino. ,arselino je, na primer, isti kao $ablito .alvo+ okruglo li"e, isturena kolena, "rne i sjajne iki"e. /rinaest godina, pao sa skele, rad na "rno. O"a ne mogu da na0u, majka !ivi na 1ardiniji i ne mo!e da do0e, sutra e joj ga poslati. Od prvobitne bolni"e, samo su #itna pomo i mrtvani"a ostale u ovom starom delu grada, koji inae zovu istorijski "entar, odavno u azi projektovanja i obnove. %li godine prolaze, optinske vlasti se smenjuju, interesi se menjaju, a deo koji treba obnoviti sve se vie razboljeva. $ri tom ovaj grad pretei pritiska s razni# strana, odvlai pa!nju strunjaka negde drugde, tamo gde se zgunjava 2r3izvodno stanovnitvo, gde su nikle nepregledne spavaoni"e. /amo su zgrade kojima je potrebna pomo te#niki# slu!bi+ ponekad zemljite klizi kao da !eli da se obrui preko ti# ru!ni# inkrusta"ija, i tad se preduzimaju #itne mere, i odobravaju vanredna sredstva4 zatim su tu putevi koje treba popraviti, "evovodi koje treba povezati, kole, jasli"e, pri#vatilita. Ovde, me0utim, vlada sveobu#vatna agonija, usporena guba koja napada zidove i kue ije je propadanje podmuklo i neumitno, poput kazne. /u stanuju star"i i kurve, lutali"e, prodavai"e ribe, barabe besposliari, duand!ije s mranim i prastarim duanima, vla!nim, koji odiu mirisom zaina i bakalara, na ijim vratima se jedva naziru izbledeli natpisi+ Vino).olonijalna 5oba)Duvan. 6ubretari svraaju retko, i oni preziru otpatke tog ni!eg !ivlja. 'vee se po tesnim ulii"ama "akle pri"evi, plastine kese, neprepoznatljiva masa ponekog "rknutog pa"ova u nekom oku, gde luores"entni letak irme $est)7ontrol upozorava da se ne dodiruju zelenkastobakarni zalogaji rasuti po zemlji. 1ara je vie puta navaljivala da do0e po njega oni# veeri kada mu se smena zavrava u deset, ali je on uvek bio protiv. 8e toliko zbog ljudi4 nou u uli"i obitavaju samo tri nenasilne prostitutke koje imaju svoje zatitnike na prozorima prvi# spratova. 8ajvie se plai bandi pa"ova koji nou lutaju agresivni, teko je i zamisliti koliki su, 1ara bi se sigurno izbezumila, ona ni ne

sanja da postoje. /ano je da ovaj grad ne oskudeva u pa"ovima, ali u ovom kraju postoji posebna vrsta. 1pino ima svoju teoriju, ali nikada je nikome nije rekao, a ponajmanje 1ari. Veruje da i# uzbu0uje prisustvo mrtvani"e.

2. 1ubotom uvee obino idu u 9arobnu :anternu. /o je kino)klub na vr#u ulii"e Viko dei .arbonari, u malom dvoritu koje lii na neki seoski kutak, u seanje priziva te!ake vajate na veleposedima, obode sela, neka druga vremena. Dole se vidi luka, otvoreno more, klupko uzani# uli"a starog jevrejskog geta, ru!iasti zvonik jedne "rkve pritenjene izme0u zidina i kua, nevidljive s drugi# mesta, neoekivane. /reba se uspeti stepenitem od "igala izlizani# od upotrebe, sa dugakim sjajnim !eleznim ruko#vatom koji se izvija na tronom oguljenom zidu preplavljenom busenovima kapre koji su zaklonili izbledele natpise. Jo se nazire+ iveo Kopi; Prevarantski zakon nee proi. Davno prola vremena. :etnji# veeri, nakon bioskopa, zavravaju u jednom malom ka eu koji se nalazi na samom kraju tesne uli"e gde dva granitna me0aa s lan"em ome0avaju terasi"u okru!enu nesigurnim zidom, ispod pergole. 9etiri mermerna stoia, s nogarima od zelenog !eleza, na kojima krugovi od vina i ka e, koje je mermer upio i prisvojio, is"rtavaju #ijerogli e, igurine za tumaenje, ar#eologiju jednog blisko prolog vremena neki# drugi# posetila"a, drugi# veeri, mo!da pijanenja i bdenja uz karte i pesmu. *spod nji# survava se neuredna geometrija grada, svetla mali# mesta u zalivu, svet. 1ara uzima granitu od nane, koju ovde jo prave jednom staromodnom spravi"om, strugajui tanglu leda strugali"om zatvorenom u aluminijumskoj kutiji"i u kojoj se sastrugani led zgusne u kompaktnu i paperjastu masu, poput snega. Vlasnik je jedan debeli ovek, s podonja"ima i tromog koraka, nosi belu pregau koja mu istie stomak, osme#uje se, uvek daje ture prognoze+ 1utra #ladnije, ovo je istonjak4 ili+ Ova zapara sluti kiu. $ravi se da poznaje vetrove i vreme, u mladosti je bio mornar, plovio je na parobrodu na liniji za %meriku. 1ara prekrta noge i ogre se alom preko ramena, ak i kad je toplo, jer

noni vazdu# smeta njenoj artrozi. ;leda u more, mranu masu koja bi mogla biti i no da nepomina svetla brodova to ekaju da u0u u luku ne ukazuju da je to more. .ako bi bilo lepo otputovati, ka!e, zar ne( *ma deset godina kako 1ara govori da bi bilo lepo otputovati, a on joj odgovara da bi jednog dana, pre ili kasnije, to mo!da trebalo i uiniti. .ao po nekom preutnom sporazumu, razgovor o tome nikada nije iao dalje od te dve ritualne reeni"e+ pa ipak, on i pored toga zna kako 1ara snovidi nji#ov nemogu odlazak. &na, jer mu nije teko da se pribli!i njenim sanjama. $ostoji jedan prekookeanski brod, u njenim matanjima, sa le!aljkom na palubi i vunenim ebetom da se zatiti od morskog povetar"a+ a gospoda u belim pantalonama, u dnu mosta, igraju neku englesku igru. $otrebno je dvadeset dana da se stigne do Ju!ne %merike, ali u koji grad, nije tano naglaeno+ ,ar del $lata, ,ontevideo, 1alvador de <aija, svejedno je+ Ju!na %merika je mala u prostoru jednog sna. /o je ilm sa ,irnom :oj koji se 1ari veoma dopao+ veeri su elegantne, na brodu se plee, most je osvetljen ven"ima od svetiljki a orkestar svira What a night, what a moon, what a girl ili neki tango iz trideseti# godina, kao Por una cabeza. Ona nosi veernju #aljinu s belom earpom, doputa da joj se udvara predusretljivi kapetan i eka da njen mukara" zavri s ambulantom i do0e da je pozove na ples. Jer, naravno, osim to je njen mukara", 1pino je i brodski lekar. %ko 1arin san nije ba takav, u svakom sluaju se ne razlikuje mnogo. One veeri kada su gledali Juna mora uinilo mu se da je tako setna4 privijala se uz njegovu ruku, a onda, dok je kr"kala granitu vratila se na staru priu o diplomi koju nije stekao. 1ad vie nema ni smisla da on pote!e argument godina4 #oe li jednom za svagda da s#vati da ovek u njegovim godinama vie nema !elju da se vrati u kolsku klupu( $a onda indeks, birokratija, stari akultetski drugovi koji bi ga sada ispitivali+ deluje mu nepodnoljivo. 8ita to ne vredi, ona je uporna+ kako je !ivot dugaak, mo!da mnogo du!i nego to se misli, i ovek nema pravo da ga protrai. On tad vie voli da se zagleda u daljinu, ne odgovara, zauti putajui da takvi razgovori zamru kako ne bi

iskrsla neka tema u vezi sa njegovom nikad steenom diplomom. /o je pitanje koje ga mui+ pri tom sasvim dobro razume ta ona osea. %li ta se tu mo!e( 1vakako da je u nji#ovim godinama !ivot tajni# ljubavnika pomalo neobian4 ali tako je teko prekinuti navike, odjednom se preba"iti na brani !ivot. 'ostalom, u!asava ga i pomisao da postane ota" onog nes#vatljivog osamnaestogodinjaka, s tim njegovim besmislenim nainom govora i tim ravnodunim i aljkavim izgledom. $onekad ga vidi kad se vraa iz kole i pomisli+ bio bi# tvoj ota", staratelj u svojstvu o"a. /o svakako nije ono o emu !eli da razgovara. %li ni 1ara to ne !eli4 volela bi kad bi on !eleo. /e tako ni ona ne pria o tome4 pria, me0utim, o ilmovima. 9arobna :anterna je napravila dve retrospektive posveene ,irni :oj i <ogartu, ak su dali Strogo poverl ivo+ ima obilje materijala za ogovaranje. Da li je primetio earpe koje nosi ,irna :oj( 8aravno da i# je primetio, pobogu, tako su upadljive4 ali i <ogartove, uvek pu naste i na taki"e, zaista nepodnoljive... ponekad mu se ini da s platna u talasima sti!e miris kolonjske vode i brilijantina. 1ara se smeje ti#o, uz ono svoje blago tu"anje. % to ne naprave i retrospektivu ilmova Vird!inije ,ajo(, taj <ogart se prema njoj ponaao kao prema psu, bednik, ona ima posebnu naklonost prema Vird!iniji ,ajo, umrla je unitena alko#olom u sobi nekog motela jer ju je on ostavio. 8ego, tim povodom, zar ono u lu"i nije prekookeanski brod( ona misli da je previe osvetljen da bi bio trgovaki. On je neodluan, tja, ne bi znao da ka!e4 a mo!da nije, prekookeanski brodovi se sad ve vie ne koriste, svi ame naputeni, ostao je poneki za krstarenja, ljudi uglavnom putuju avionom, ko bi sad putovao prekookeanskim brodom. Ona ka!e+ = da, u pravu si, ali on po tonu osea da se ne sla!e, samo je odustala. &a to vreme, vlasnik ka ea se mota s krpom u ru"i briui prazne stoie. /o je nema poruka+ ako bi bili tako dobri da krenu, on bi zatvorio radnju i iao na spavanje, na nogama je jo jutros od osam a godine su te!e od stomaka. * povetara" je postao sve!iji, no pritiska tiinom i vlagom, osea se slana koprena na ruko#vatima stoli"a, mo!da je

stvarno bolje da po0u, 1ara se sla!e, oi joj se "akle, on nikad ne zna da li od uzbu0enja ili prosto zbog umora. Volela bi# da noas spava sa mnom, ka!e mu. 1pino ka!e da bi i on voleo. ,e0utim, sutra je njegov slobodan dan, ona e doi kod njega ujutru i bie zajedno sve do veeri, on e na brizinu spremiti neto da pojedu u ku#inji i provee itav dan u krevetu4 ona e mu apnuti da je teta to su se upoznali tako kasno, kad su karte ve bile podeljene4 uverena je da bi s njim bila srena4 mo!da i on to misli, ali da bi je uteio rei e joj da nije tano, jedno je biti ljubavni"i a drugo supru!ni"i, svakodnevi"a je najgori neprijatelj ljubavi, jednostavno je melje. Vlasnik ka ea ve sputa metalnu roletnu i uzdr!ano mrmlja laku no.

3. Doneli su ga usred noi, ambulantna kola su stigla u tiini, ugaeni# arova, i 1pino je odma# pomislio+ desilo se neto strano. 9inilo mu se da spava, a zapravo je nepogreivo uo zvuk motora ambulantni# kola koja su skretala u usku ulii"u suvie polako, kao da vie nema pomoi, i on je s#vatio da smrt dolazi polako i da je to prava mera smrti, bez !urbe i neumoljiva. ' to doba grad spava, ovaj grad koji se za dana ne smiruje, uti#njuje buka saobraaja, s vremena na vreme usamljeni urlik nekog kamiona koji putuje priobalnom magistralom, u prostranstvima none tiine ostaje zujanje eliane koja uva grad na zapadu poput kakvog sablasnog stra!ara s lunarnim svetlima4 vrata ambulantni# kola umorno su odjeknula u dvoritu, zatim je uo kako se otvaraju klizna vrata i uinilo mu se da osea vonj kojim nona sve!ina natapa odeu ljudi, kao onaj kiselkast i pomalo neprijatan miris koji ostane u nekim spavaim sobama kad u njima prespava mukara". $oli"aja"a je bilo etvori"a i svi su bili zemljani u li"u, etiri mladia tamne kose i kretnji poput meseara, nisu rekli nita, peti koji je ostao napolju promu"ao je u mraku neto to 1pino nije razumeo4 zatim su ona etvori"a izali dr!ei se kao neko ko ne razume ba najbolje to radi, uinilo mu se da prisustvuje nekom ljupkom i !alosnom baletu ije zakonitosti nije poznavao. Onda su ponovo uli s telom na nosilima i sve se odvilo u tiini+ skinuli su telo sa nosila i on ga je smestio na plou od nerdajueg elika, rairio je zgrene ruke, zavojem je pritegao vili"u uz teme+ nije pitao nita, jer sve je ve nosilo peat konanosti, i zar je uopte bilo va!no kako se sve dogodilo( 'pisao je u registar as ulaska, pritisnuo zvon"e koje zvoni na prvom spratu kako bi de!urni lekar doao da konstatuje smrt, etiri mladia su seli na lakiranu klupu i puili, izgledali su kao brodolomni"i, zatim je siao lekar, poeo je da govori i da pie, pogledao je petog mladia koji je bio ranjen i ti#o jeao4 1pino je

tele onirao u 8ovu bolni"u i rekao da #itno spreme opera"ionu salu, odma# e im poslati ranjenog. Ovde nemamo ni instrumente, rekao je, sad smo samo mrtvani"a i nita vie. :ekar je zatim izaao na pomone stepeni"e i neko je zaje"ao, neko od mladia, i promrmljao+ mama, dlanovima pritiskajui oi kao da #oe da izbrie neki prizor koji je tu ostao urezan4 i tad je on osetio te!inu nekog nepodnoljivog umora, kao da mu se na le0a navalio umor svega onog to ga je okru!ivalo, izaao je u dvorite i osetio da je i dvorite umorno, i zidovi te stare bolni"e bili su umorni, i prozori, i grad, i sve4 pogledao je uvis i uinilo mu se da su i zvezde umorne, i po!eleo je da postoji neki izuzetak za sve ono to jeste, neto kao odlaganje ili zaborav.

4. >etao je itavog jutra du! luke, stigao je do "arine i trgovaki# molova. /u je stajao jedan ru!an brod sa natpisom !iberia na krmi, s kojeg su istovarivani d!akovi i sandu"i. 7rna" koji je nadgledao istovar naslonjen na ogradu, klimnuo mu je u znak pozdrava i on mu je uzvratio. Onda su s mora nadoli gusti niski obla"i koji su u trenutku osvojili zemlju obavijajui svetionik i dizali"e koji su se izgubili u magli4 luka je postala tmurna a !elezo sjajno. $reao je preko $ja"a dele Vetovalje i otiao do dizala koja se penju sve do okolni# brda, izvan pojasa palata to opasavaju grad poput svojevrsne tvr0ave. ' to doba u dizalima nema nikoga, pune se tek kasno popodne, kad se ljudi vraaju kui s posla. 8jima upravlja jedan stari u dim"rnoj uni ormi, sa drvenom rukom, na reveru jakne nosi znaku ratnog invalida, neobino veto jednom rukom pokree poluge i onaj udan !elezni obru nalik tramvajskom zvonu. $ored prozora kabine, koja se u prvom delu puta kree po u!adima kao uspinjaa, promiu potporni zidovi kua, mali mrani trgovi nastanjeni makama, kapije dvorita u kojima se vidi kadi"a, zar0ali bi"ikl, mukatle i bosiljak zasa0eni u konzervama od tunjevine. Onda se zidovi iznenada raskriljuju+ kao da je uspinjaa probila krovove i kree pravo u nebo, na trenutak se ovek osea kao da visi u praznini, pogonska u!ad neujno klize, luka i zgrade gube se u dubini, deluje kao da uspinjanje nikada nee prestati, sila zemljine te!e izgleda kao neki besmislen zakon a grad kao igraka koja, kad se od nje odviknete, donosi olakanje. &austavlja se ispred jedne skromne bate s nadstreni"om, nalik na planinsku postaju, tu je i drvena klupa izdeljana od starog debla, ako se ovek ne okrene da pogleda more, mogao bi pomisliti da je u >vaj"arskoj ili na bre!ulj"ima nekog nemakog jezera. Odatle polazi staza koja vodi do jedne ma0arske krme, tako se zove, ,a0arska, tamo !ivi jedna lepa starija !ena sa

razdra!ljivim mu!em, s gostima govore neki nesiguran italijanski a sva0aju se na ma0arskom, ko zna zato su tako uporni i tvrdoglavo odr!avaju tu jadnu planinsku kui"u, svaki put kad 1pino do0e mesto je prazno, stari"a je predusretljiva i zove ga gospon kapetane, ba je aavo, uvek ga je zvala gospon kapetane. 1eo je za sto pored prozora, neverovatno kako na toj visini zvuk brodski# sirena sti!e jasnije nego da ste tik pored nji#, naruio je neko jelo a onda ka u koju !ena sprema na turski nain, slu!ei je u velikim oljama od plavog por"elana koje su mo!da pripadale njenoj ma0arskoj mladosti. $osle obeda se malo odmarao, otvoreni# oiju i glave naslonjene na ake, ali nita nije primeivao, ba kao da spava. 1edeo je tako i oslukivao vreme koje protie laganim korakom, kukavi"a iz sata iznad ku#injski# vrata pomolila se i oglasila pet puta, stari"a je dola i donela mu ajnik umotan u il"anu krpu4 on je dugo srkutao aj4 stara" je re0ao pasijans za susednim stolom i povremeno bi ga pogledao svojim mongolskim oki"ama, namigujui s osme#om na karte koje se nisu slagale. $ozvao ga je da mu se pridru!i i odigrali su jednu brikulu, oboji"a vrlo predani igri, kao da je to najva!nija stvar na svetu i od nje zavisi sudbina nekog njima nepoznatog doga0aja za koji su pak slutili da je daleko iznad stvarnosti nji#ovog postojanja. 1pustio se plaviasti sumrak i stari"a je upalila lampe iza bara, s dva aba!ura od pergamenta proarana muvljim ispljuv"ima koje pridr!avaju dve preparirane veveri"e, pomalo besmislene u toj krmi koja gleda na jedan primorski grad. &atim je tele onirao .oradu, ali on nije bio u redak"iji, onda su uspeli da ga iskopaju u tampariji, uinilo mu se da je malo uzbu0en, ama gde si nestao( vikao je .orado ne bi li nadglasao zvuk maina tra!im te itav dan. 1pino mu je rekao da je u ,a0arskoj, ako #oe da mu se pridru!i, rado bi ga video, sam je. .orado je odgovorio da ne mo!e i glas mu je zvuao odseno, mo!da ljutito. $ravdao se da novine upravo idu u tampu a lanak je izgledao kao zvanino saoptenje, s obzirom na onaj straan doga0aj o kojem e sutra

itati "eo grad4 itavog dana pokuava da rekonstruie ta se dogodilo ne uspevajui da sastavi jedan pristojan tekst, novinar koga je poslao na li"e mesta vratio se s nekom smuenom priom, gra0ani nisu nita znali a u poli"iji je bilo gore nego tumaranje po mraku, da je barem uspeo da ga na0e malo ranije, pitao bi ga za neke stvari, saznao je da je on bio de!uran. 8isu ak #teli da mi ka!u ni kako se zove, zavrio je razdra!ljivo, znam samo da je imao la!na dokumenta. 1pino je utao i .orado se smirio. .roz sluali"u je uo zvuk maina, jednolian i tean poput talasa. 1kokni dovde, molim te, nastavio je .orado iznenada razoru!avajuim glasom4 i njemu se uinilo da vidi onaj deiji izraz koji .oradovo li"e poprimi u trenu"ima pometenosti. 8e mogu, rekao je, !ao mi je, .orado, ali veeras ba ne mogu. ,o!da sutra ili prekosutra, javiu ti se. Dobro, rekao je .orado, sad ionako ne bi# stigao da izmenim tekst, bilo bi mi dovoljno barem ime, ti nisi nita uo, sino, sea li se da li je neko pomenuo neko ime( On je gledao kroz prozor i no se ve bila spustila, brdom su se valjali slapovi svetla+ automobili koji su silazili u grad. 8a trenutak je pomislio na proteklu no i niega se nije seao, udno, jedina slika koja mu je pala na pamet bila je dili!ansa iz nekog starog ilma koja se pojavljivala s desne strane platna i uveavala se u prvom planu kao da se namerila na njega, dete koji je gledao iz prvog reda bioskopa %urora, jedan maskirani ja#a ju je pratio u galopu, onda je koija potanske koije do#vatio puku i s platna se razneo gromoglasan pu"anj dok je on pokrio oi. &ovi ga .id, rekao je.

5. 9lanak u ;azeti del ,are, nepotpisan i najavljen na prvoj strani, nalazio se na strani"ama #ronike, na dva stup"a+ malo prostora u sredinjem logu novina. %li zato sa otogra ijom umrlog. /o je otogra ija koju je napravila poli"ija, .orado je uspeo da je iskami, uostalom i istra!iteljima ide u prilog da bude objavljenja, ako #oe da saznaju ko je. *spod otogra ije je pisalo+ "azbo nik bez imena# 5airio je novine na stolu sklanjajui ostatke doruka dok je 1ara neto petljala po drugim prostorijama. Jesi li video( doviknula mu je iz ku#inje izgleda da ga niko ne poznaje. %li deluje mi da lanak nije .oradov, nije ak ni potpisan. On zna da nije .oradov, podatke je prikupio neki mladi i preduzimljivi novinar #ronike koji se pre nekoliko mese"i bavio korup"ijom u lu"i izazvavi opti urnebes. $roitao je samo sredinu teksta, preskaui uvod o borbi protiv kriminala, prepun opti# mesta. 1ino je u naem gradu dolo do traginog oru!anog sukoba, u prigradskoj etvrti %rsenal, u stanu na poslednjem spratu jedne stare zgrade u uli"i .azedipinte. 8a dojavu li"a iji identitet istra!itelji dr!e u najstro!ijoj tajnosti, petori"a iz 1pe"ijalnog Odreda snaga reda provalili su u pomenuti stan neto malo posle ponoi. 8a naredbu ?Otvaraj, poli"ija@?, stanari, u neutvr0enom broju, zapu"ali su kroz vrata teko ranivi jednog agenta. 5e je o agentu %ntoniju Di 8oli, dvadeset est godina, od pre dva mese"a na slu!bi u naem gradu, koji je podvrgnut osetljivom #irukom za#vatu. $restupni"i su se potom zabarikadirali u jednu sobi"u pored ulaza kroz iji prozor su pobegli preko krovova. %li pre nego to su umakli Ai to je mo!da najzagonetnija strana doga0ajaB pu"ali su u svog druga. 9ovek je izda#nuo pre nego to je stigao u 1taru <olni"u, gde je #itno prevezen. 8e zna se nita o njemu. Jedino da je imao

la!na dokumenta. 5e je o mladiu od oko dvadesetCdvadeset pet godina, kestenjaste brade, plavi# oiju, mravom, srednje visine. .omije iz kraja zapravo ga ne poznaju, iako je tu stanovao neki# godinu dana. $redstavljao se kao .arlo 8oboldi i tvrdio je da studira, ali ga u univerzitetskom registru nema. <akalini iz etvrti tvrde da je bio ljubazan i pristojan, uvek je na vreme plaao raune. 1tan, koji se sastoji od dve sobe i izdignute galerije, pripada jednom verskom redu koji je primio mladia prole godine, kada je kod nji# stigao kao ubogi povratnik iz inostranstva. 1tareina reda, kome je tobo!nji 8oboldi plaao krajnje simbolinu stanarinu, odbio je da da bilo kakvu izjavu novinarima. 8ovi zloin, koji jo jednom tragino dovodi na grad na strani"e #ronika nasilja, unosi dodatni stra# u svest nai# sugra0ana, ve dovoljno uzburkanu doga0ajima u poslednje vreme. 1ara mu je prila iza le0a i tako nagnuta poela da ita glave tik uz njegovu. $rolazi mu rukom kroz kosu i taj pokret je pun razumevanja i ne!nosti. 8a trenutak ostaju tako zadubljeni u otogra iju neznan"a, a onda njoj ne#oti"e izlee reeni"a koja u njemu izaziva neku zbunjenost. 1 bradom i dvadeset godina manje, mogao bi da bude ti, ka!e. On ne odgovara, kao da se radi o neko neva!noj primedbi.

6. 8a kliznim vratima stajala je $askvaleova poruka+ vraam se o$mah. ' jedanaest pre podne, $askvale uvek ide na ka u. 'mesto da ga saeka u dvoritu, 1pino je radije odluio da mu se pridru!i, ionako zna gde e ga nai. 1un"e je bilo divno, uli"e prijatne, izaao je iz bolni"e i proao mranom uzanom ulii"om koja izlazi na mali trg gde se nalaze stoii jednog ka ea s terasom. $askvale je sedeo i itao novine. ,ora da ga je uplaio, jer kad mu se obratio priavi mu s le0a, lako je poskoio, a onda je s olakanjem presavio novine ostavljajui nekoliko novia na stolu. -odali su polako, kao da etaju, zatim je $askvale rekao da je to tu!na pria i 1pino je odgovorio+ ba, nata je $askvale dodao+ Delim da me sa#rane u mom selu, tamo #ou da poivam, ispod planine. $roao je autobus i buka je zagluila nji#ove poslednje rei. $oli su kroz parki gde su kora"i ljudi utabali stazu izme0u aleja koje je zabranjeno gaziti. 1pino je rekao da nee ii na odeljenje, #teo je samo da sazna da li se neko pojavio+ neki ro0ak, poznanik. $askvale je zga0eno odma#nuo glavom i rekao+ .akav svet. 1pino ga je zamolio da ne izbiva dugo, ako mo!e, i $askvale je uzvratio da ako se ro0a"i i pojave najpre e se obratiti poli"iji, svakako nee doi u bolni"u. 5astali su se na raskrsni"i gde staza parka uranja me0u kue istorijskog dela grada, i on se uputio ka stani"i tridesetesti"e. .orada nije bilo, kako se 1pino i pribojavao. $retpostavio je da e lino otii i pokuati da sazna neto vie+ oigledno da ga nisu zadovoljile in orma"ije do koji# je doao njegov izveta. ,alo se motao po redak"iji, pozdravio se s poznatima, ali niko na njega nije obratio posebnu pa!nju. ' vazdu#u se osealo neko nestrpljenje i razdra!ljivost, pomislio je kako taj doga0aj, svojom traginom te!inom, pritiska tu prostoriju pretvarajui prisutne u grozniave i ranjive ljude. Onda se neki ovek pojavio na jednim vratima maui listom

#artije i viknuo da su tenkovi preli grani"u, i pomenuo ime nekog grada u %ziji, mo!da nemogueg4 a ubrzo zatim drugi novinar koji je radio na teleksu priao je svom kolegi i rekao mu da je dogovor potpisan, i pomenuo ime nekog drugog dalekog i nepoznatog grada, mo!da mogueg tamo u njegovoj % ri"i ali ovde jednako nemogueg kao i prvo+ i 1pino je s#vatio da onaj mrtva" o kojem je razmiljao ne zanima nikoga, bila je to tek neka neva!na smrt u ogromnoj utrobi sveta, beznaajan le bez imena i bez prie, otpadak ustrojenog poretka stvari, puki kart. * kad je to s#vatio, zvuk te moderne prostorije pune maina se ugasio, kao da je njegov zakljuak pritisnuo neki prekida koji je u tiini poravnavao glasove i pokrete. ' toj tiini imao je utisak da se kree poput ribe u#vaene u mre!u, njegovo telo je nainilo jedan nesmotren pokret i rukom je udario praznu olji"u ka e na jednom stolu. &vuk razbijanja i kr#otine na podu ponovo su ukljuili zvuk u prostoriji, 1pino se izvinio vlasniku olje, ovaj mu se osme#nuo kao da je #teo da ka!e nema veze i on je izaao.

7. Jo uvek bez imena mrtva" iz uli"e .azedipinte. 8aslov je .oradovog lanka, na kraju se nalaze njegovi ini"ijali. /ekst je mlak i umoran, prepun opti# mesta+ reetanje istra!itelja, pretreseni svi tragovi, istraga na mrtvoj taki. 1pino je primetio ne#otinu ironiju+ mrtva taka. 5azmilja da postoji jedan istinski mrtva" i niko ne zna ko je on, tako da ne mo!e ak ni da bude proglaen zakonski mrtvim. $ostoji samo le jednog mladia s gustom bradom i koatim nosem. 1pino se preputa matarenju. ' bolni"u je stigao mrtav, ali mo!da je u kolima neto izustio+ neku kletvu, molbu, neko ime. ,o!da je dozivao majku, to je prirodno, ili !enu, ili dete. ,ogao bi da ima dete, o!enjen je, na prstu nosi burmu, pod pretpostavkom da je prsten njegov4 pa naravno da je njegov, niko na svom prstu ne nosi tu0i prsten. 8e, ka!e .orado u svom lanku, za vreme vo!nje do bolni"e nije rekao nita, bio je u komi, praktino je ve bio mrtav, to su potvrdili poli"aj"i koji su uestvovali u pu"njavi. 1pino je uzeo #emijsku olovku i podvukao reeni"e koje su ga najvie zanimale. %straitel i su poslali n egovu &otogra&i u svim stanicama polici e u %tali i, ali izgle$a $a u polici skim arhivama nema nikakvih po$ataka o n emu### 'ko e mla$i bio (lan neke prevratni(ke organizaci e, pretpostavl a se $a bi n egovi $rugovi ve na)li neki na(in $a se oglase### * ovo &azi istrage ne moe se sa sigurno)u tvr$iti $a e mla$i bio terorista### * pravosu$nim krugovima (u u se pretpostavke i $a bi $o ava ko a e stigla u polici u mogla biti plo$ neke osvete iz re$ova obi(nog ili organizovanog kriminala### !i(na karta prona+ena ko$ neznanca pripa$a gospo$inu %# ,# iz -orina; izgubio u e pre $ve go$ine i ure$no pri avio### % na kra u, tu e i neobi(na po e$inost u vezi sa plo(icom na vratima# -o e plasti(na plo(ica, o$ onih ko e s o$govara uom spravicom moe

svako $a napravi, i na n o pi)e. Karlo /obo$i 0a ne /obol$i kako smo gre)kom preneli u(e1# 2(igle$no $a se ra$i o lanom imenu, zna(en ski preuzeto iz engleskog 3nobo$45 03niko5, n# r#1### ' jednom trenutku pao mu je na pamet prsten. /ele onirao je na odeljenje i javio mu se $askvaleov glas. *ma li jo prsten( .3 je to( >ta #oete(E 1pino. -ou da znam da li jo ima prsten. .akav prsten( >ta to pria( 8ije va!no, rekao je 1pino, evo me, sti!em. 8iko se nije pojavljivao(, pita ga 1pino. $askvale odreno odma#uje glavom i podi!e pogled prema tavani"i s pomirljivim izrazom, kao da #oe da ka!e da mrtva" i dalje ostaje tu gde je. Odea je u ormariu, kriminalistika ju je ostavila jer ne smatra da je mnogo znaajna, nisu se ak potrudili ni da je pretra!e kako valja, inae bi pronali otogra iju koju je imao u unutranjem d!epu, pokazuje je, zavukao ju je pod staklo na stolu, to je probna otogra ija, od oni# veliine potanske marke, mora da je stara, u svakom sluaju trebalo bi da je preda de!urnom poli"aj"u, sad ga nema, proveo je tu pola dana a onda su ga pozvali na neku #itnu interven"iju, taj mladi radi i u patroli. 1uprotno svojim oekivanjima, 1pino je lako skinuo prsten. 5uke se nisu nadule a burma je izgleda ira od prsta. 1 unutranje strane, kao to se moglo pretpostaviti, stoji ime i datum+ P etro, 67# 8# 69:9# $askvale se trgnuo iz svoje usnulosti i radoznalo priao da osmotri. Dvae bombonu, mrmlja neto nerazumljivo, 1pino mu pokazuje prsten i on ga gleda upitno. FG ta to tra!i, apatom pita $askvale, zato te toliko zanima da sazna ko je(

8. 'li su u autobus na $ja"i del $arlasolo, ispod zvonika, sat je pokazivao osam, nedeljom je trg ti#, gotovo prazan, tri autobusa su stajala jedan iza drugog s upaljenim motorom, svaki je na o erajbni imao tablu na kojoj je bilo ispisano odredite. 1at je otku"ao osam puta i voza je istog trenutka presavio svoje novine, pritisnuo dugme za automatsko zatvaranje vrata i uba"io u brzinu. 1eli su napred, iza vozaa, 1ara pored prozora. $ozadi, na spojenim seditima, sedela je grupa izvi0aa, u sredini dvoje stara"a u prazninom odelu, zatim oni. 1ara je ponela sendvie i na kolenima je dr!ala vodi u boji sa kamenom rozetom na naslovnoj strani+ "omani(ke crkve u na)em regionu. *li su polupraznom magistralom pored mora, sema ori jo nisu radili i voza je usporavao na raskrsni"ama. $osle pija"e "vea uli su u jednu iroku uli"u koja se strmo uspinje u irokim zavojima, za nekoliko minuta nali su se na sredini obronka, ve izvan grada, pokraj ruevina starog akvadukta. * u trenu se stvorio seoski krajolik, sa umar"ima i terasastim batama4 masline, aka"ije i mimoze koje izgledaju kao da e pro"vetati i van sezone. *spod nji# videli su more i obalu, obavijene nekom plaviastom izmagli"om koja se u gradu nije primeivala. 1ara je za!murila i mo!da je spavala, i on je sklopio oi preputajui se dremljivom ljuljukanju, izvi0ai su izali jednu stani"u pre seo"eta, kod jednog zavetnog kipa, zatim je autobus proao kroz seo"e i okrenuo se na trgu zaustavljajui se u !utom pravougaoniku obele!enom na kaldrmi. $re nego to su poeli da se penju, popili su ka u u mlenom restoranu na trgu, !eni"a iza pulta gledala i# s radoznalou koju su oni zadovoljili raspitujui se za put do svetilita, govorila je nekim oporim i pomalo divljim narejem, otkrivajui pokvarene zube, koliko se razumelo preporuivala je da se okrepe u krmi koju dr!i njena erka, gde je ku#inja dobra a "ene niske.

*pak su reili da se popnu putem naznaenim u vodiu kroz $jeve, koji je obeavao strmu ali !ivopisnu stazu, du! koje se povremeno otvara pogled na zaliv i na unutranjost kopna. *znenada je iz "rnike iskrsnuo ru!iastobeli zvonik, 1ara je u#valila 1pina za ruku, povukavi ga za sobom kao to se de"a vuku kad izlaze iz kole. 7rkvena porta je poploana kamenom i trava raste u pukotinama izme0u ploa, sa zidiem od "igala koji je deli od strmine. Odozgo pogled obu#vata irok #orizont, od zaliva do zaliva, i s mora dopire neustraiv povetara". 8a proelju, kraj portala, kamena ploa obavetava da je leta gospodnjeg ,777HHV statua <ogorodi"e koja se uvala u svetilitu, i nosila u pro"esiji do mora, savladala stranu poast koja je #arala dolinom, te da ju je otad narod izabrao za zatitni"u zaliva. $rvi kamen naknadno dodatog manastira postavljen je IJ. juna FKKKLLM i ploa uva pomen na taj dan. 1ara je naglas itala svoj vodi za#tevajui od njega da je pa!ljivo slua. 1un"e je bilo jako, ispru!ili su se, da pojedu sendvie, na zaravan obraslu travom u dnu "rkvene porte gde !elezni krst na kamenom postolju sea na zvaninu biskupsku posetu iz -iljadu devetsto osamnaeste ) za#valni"a za okonanje rata ) pie ) i za $obedu. Jeli su polako, zadovoljno u!ivajui to su tu gde su, a kad je sun"e poelo da zamie iza rta ostavljajui na obali magliastu svetlost, uli su u "rkvu kroz bona vrata pored apside gde se nalazi reska na kojoj jedan vitez na belom konju prolazi kroz krajolik kojim preovladava jednostavan alegorijski prikaz, s pozadinom od majski# plodova i sveanosti sa leve, i po!ara i veanja sa desne strane. &atim su se proetali po brodovima, gledajui zavetne slii"e okaene na zidovima. Veina je posveena moru i morskim priama+ brodolomi, udesna prikazanja koja spasavaju od oluje, jedrenja"i s katarkama koje su munje izlomile i koji se vraaju na pravi put za#valjujui zatiti <ogorodi"e. Obo!avani lik uvek je prikazan u bletavim obla"ima, glave pokrivene plaviastim velom u skladu sa narodnom ikonogra ijom i s desnom rukom koja se probija kroz oblake u zatitnikom

pokretu prema la0i preputenoj na milost i nemilost talasa. Jednostavni rukopisi zabele!ili su na slikama zavetne reeni"e. &atim se oglasio zvonik i iz sakristije je uao stareina da odr!i popodnevnu slu!bu. Oni su seli sa strane, pored ispovedaoni"e, itajui natpise na zidnim ploama. $ridru!ili su se stareini u sakristiji dok je skidao svetu ode!du, i on i# je poveo u svoju radnu sobu, odma# pored nenastanjeni# manastirski# elija, iza trpezarije. ,o!da je pomislio da su pre"vali mladen"i koji !ele neki savet, ko zna, ili dvoje radoznali# turista. $onudio im je da sednu na jedan neveliki divan u skromnoj sobi+ taman sto, male orgulje, vitrina puna knjiga. 8a stolu, s kestenovim listom me0u strani"ama, le!ala je knjiga koja govori o sudbini i tarotu. * onda je 1pino rekao da je doao zbog jednog mrtva"a, i svetenik je odma# s#vatio i pitao da li su ro0a"i ili poznani"i. 8ita, rekao je on, upoznao ga je ve mrtvog, i sad je na uvanju u ri!ideru, poput ribe, ali ga treba sa#raniti. 1vetenik je potvrdno klimao glavom, jer je sa svoje take gledita verovao da razume, a mo!da mu se u reima tog drugog svidela vlastita samilost oveka koji veruje. $a ta je mogao rei( Da, poznavao ga je, ali ne u smislu lini# podataka, uvek je verovao da se zove .arlo ) a mo!da se stvarno tako zvao. O njemu je mogao rei da je bio drag mladi, voleo je uenje, rekao je da je siromaan, 5ed mu je pomogao. 8ije pouzdano znao da li je zaista ro0en u %rgentini, on je tako rekao, nikada u to nisu posumnjali, uostalom, zato bi( ' toku dva mese"a koliko je ostao u manastiru mnogo je itao, a mnogo su i razgovarali. &atim se preselio u grad radi studija i 5ed je nastavio da mu poma!e tim nenametljivim milosr0em. Dao mu je bilo to je otiao, bio je to mladi blistave inteligen"ije. $ogledao i# je u oi prodorno, kako to ponekad umeju sveteni"i. &ato vas on zanima(, upitao je. &ato to je on mrtav a ja sam !iv, rekao je 1pino. 8e zna ba tano zato je tako odgovorio, uinilo mu se da je to jedini pri#vatljiv odgovor, jer zapravo ne postoji nijedno drugo zato. 1vetenik je tad

sklopio ruke na stolu i dok i# je pru!ao ispred sebe bela mantija je otkrila zapea, tako0e bela, a njegovi prsti su se neko vreme poigravali, tapkajui jedni preko drugi#. $isao mi je, rekao je svetenik, mislim da u vam pokazati to pismo. Otvorio je jednu ioku i izvadio plavi koverat koji je u sebi nosio pogled na grad koji 1pino gleda svakodnevno. $ru!io mu ga je i on je proitao ono malo redova ispisani# razvuenim, gotovo deijim rukopisom. 1pino je tad upitao da li ga je ve pokazao nekome i svetenik je odma#nuo glavom osme#ujui se kao da je #teo da ka!e da se niko nije potrudio da ga potra!i. 8e bi# mnogo pomogao istrazi, rekao je, osim toga, suvie je naporno popeti se dovde. 5azmenili su nekoliko uobiajeni# reeni"a o lepoti mesta i istoriji $jevea, 1ara je zapodenula sa svetenikom prijazan razgovor o reskama, 1pino se zadovoljio da bez rei svedoi nji#ovoj strunosti dok su le!erno pominjali Viteza, %n0ela, 1mrt, Obeenog4 i rekao je kako je zanimljivo, izgledali su kao likovi iz tarota, i pokazao knjigu na stolu. 8e znam da li e vam se dopasti, oe, dodao je, to je knjiga koja govori o neobinim kombina"ijama !ivota. 1vetenik se osme#nuo i pogledao ga blagonaklono. 1amo <og poznaje sve kombina"ije postojanja, ali je na nama da od svi# mogui# izaberemo svoju, rekao je, samo na nama. * govorei to, gurnuo je knjigu prema svom sagovorniku. 1pino ju je tad, igre radi, uzeo i otvorio nasumi"e, ne gledajui. .azao je+ 1trana etrdeset esta, i ozbiljnim glasom, kao da se pretvara da je gatara, proitao prvi pasus. 1mejali su se iz pristojnosti, kako i prilii posle neke aljive primedbe, i taj nji#ov sme# znaio je i pozdravljanje, to je bilo oigledno4 tako su se oprostili i svetenik i# je otpratio do vrata, nebo je tamnilo i po!urili su da to pre si0u jer su uli sirenu autobusa koji je sa seoskog trga najavljivao predstojei povratak. 1ara se zavalila u sedite uz zadovoljni uzda# i izazovno je namestila kosu. /reba da odemo na odmor, rekla je, potreban nam je odmor. On je

klimnuo ne rekavi nita i naslonio glavu na sedite. Voza je ugasio svetla i autobus je #itro napustio seo"e klizei sredinom obronka. 1pino je sklopio kapke i razmiljao o sudbini, o reeni"i iz one knjige koju je proitao, o beskrajnim kombina"ijama !ivota. % kad i# je ponovo otvorio, autobus je ve klizio kroz duboku no a 1ara je spavala glave naslonjene na njegovo rame.

9. Videvi ga tako utonulog iza pisaeg stola, s onim izrazom namrtenog deteta koji .orado ponekad dobije kad ima previe posla, 1pino je pomislio da kao i uvek .orado voli da pomalo glumi ulogu "ininog urednika rubrike, lik koga su u bioskopu zajedno gledali bezbroj puta. 1pino je doao spreman da ga izvesti o svom nedeljnom izletu. Jutarnje izdanje, kao i svakog ponedeljka, govorilo je samo o udbalu i nije donosilo nikakve znaajne vesti. Deleo je da ka!e .oradu da 1ara verovatno ide na kratak odmor te ako #oe da ga zaposli kao privatnog detektiva, bez nadoknade, to je bila prilika koju svakako ne bi trebalo da propusti. %li kad mu je .orado rekao+ Jo jedan, pokazujui mu ka!iprstom i srednjim prstom broj dva, njegovo raspolo!enje je iznenada splasnulo i seo je nemajui #rabrosti da progovori, ekajui. 1ino je umro poli"aja", rekao je, i napravio odsean pokret rukom, kao da je #teo da ka!e+ izjednaenje4 ili+ kraj prie. 8astupila je duga tiina i .orado se zadubio u listanje papira iz jedne as"ikle, kao da je tema is"rpljena. &atim je skinuo naoare i mirno rekao+ 1a#rana e biti sutra, telo pokojnika le!i u posmrtnoj odaji koja je pripremljena u kasarni, novinske agen"ije su ve poslale vlastima telegrame sauea. Vratio je onu as"iklu na poli"u i uvukao papir u pisau mainu. NG moram da napiem tekst, rekao je, piem ga sam jer ne !elim nikakvo rasplinjavanje, samo puki izvetaj, bez pretpostavki i baladiranja. 1premao se da pone da pie, ali 1pino je stavio ruku na mainu. 1luaj, .orado, rekao mu je, jue sam razgovarao sa svetenikom koji ga je poznavao, video sam jedno njegovo pismo, bio je veoma oseajna osoba, stvar nije tako jednostavna kao to mo!e da izgleda. .orado je naglo ustao, priao je vratima svoje zastakljene sobi"e i

zatvorio i#. %#, bio je oseajna dua@, uzviknuo je, za"rvenevi se u li"u. 1pino nije odgovorio, odma#nuo je glavom u znak neslaganja, kao da ne s#vata. % onda je .orado rekao da ga dobro slua, jer postojale su samo dve pretpostavke. $rva pretpostavka+ kad su poli"aj"i stigli, mrtva" je ve bio mrtav. * stvarno, .id je umro na ulaznim vratima. O sad, pitolj koji je ubio njega i poli"aj"a, i iz kojeg nedostaje est metaka, na0en je na terasi ku#inje, na kraju malog #odnika. .ako se to jedan mrtva" vraa kroz itav #odnik i izlazi na terasu da ostavi pitolj( Druga pretpostavka+ pitolj, s nekim ko ga je dr!ao, bio je na terasi, u iekivanju. .id je to znao ili nije znao, nemogue je utvrditi. ' nekom trenutku poli"ija je zalupala na vrata i .id je mirno poao da otvori. ' tom asu pitolj je izronio iz noi i zapu"ao na .ida i na poli"aj"e. Dakle, ko je bio mrtva"( 8esvesni mama"( 1vesni mama"( Jadna budala( 8eko ko nije imao nikakve veze( 8ezgodan svedok( *li neto sasvim drugo( 1ve pretpostavke su mogue. Da li je re o terorizmu( ,o!da. %li moglo bi da bude i neto drugo+ osvete, prevare, neka tajna posla, u"ene, ko zna. ,o!da je .id bio klju svega, a mogue da je bio samo !rtveni jara", ili neko ko se zatekao na raskrsni"i sudbine. ' jednu stvar .orado je bio siguran+ da je bilo bolje dii ruke od svega. %li ne mo!e se dopustiti da ljudi umiru u prazno, rekao je 1pino, to je kao da neko umre dva puta. .orado je ustao i u#vatio prijatelja za ruku vukui ga blago prema vratima. 8apravio je nestrpljiv izraz li"a pokazujui sat na zidu. P ta li ti tra!i(, rekao mu je izgurujui ga napolje.

10. ,i#oljsko leto, i zime eto. 8eko je govorio, kad je bio mali, i uzalud se 1pino muio da se seti ko to bee. $omislio je to na ploniku stani"e kojom je brisao #ladan vetar u naletima, maui rukom, dok se voz nadimao u krivini. $omislio je i da se za tri dana mo!e svata dogoditi. % u njemu je neki deiji glas ponavljao smejui se+ tri mala siroia@, tri mala siroia@ ;las je bio kretav i zloban, ali njemu nepoznat, izvuen iz neki# davni# vremena, od koji# u seanju ostaje sauvano uznemirenje ali ne i sam doga0aj koji ga je izazvao. *zlazei, okrenuo se da pogleda svetlei kvadrat sata na proelju i rekao sebi+ sutra je novi dan. 1ara je otila na odmor. 8jena kola je organizovala trodnevni izlet na jezero ,a0ore i 1pino joj je savetovao da im se pridru!i. &amolio je da mu alje razgledni"e iz Duina i ona se nasmeila sauesniki, jer je razumela njegov lapsus. Da su imali vie vremena, porazgovarali bi o tome, nekada su esto razgovarali o 5ilkeu4 i sad se njemu razgovaralo o jednoj pesmi koja govori o otogra iji o"a i koju je itavog dana ponavljao u sebi. .od kue je namestio instrumente u ku#inji, da bi mu bilo prijatnije za rad nego u onom umezu gde dr!i mranu komoru. $opodne se snabdeo zali#ama reagensa i kupio plastinu kadi"u na odeljenju za batovanstvo u robnoj kui. 8amestio je okvir svetla na trideset puta etrdeset "entimetara i uba"io negativ probne otogra ije koju je dao da se ponovo otogra ie u jednoj pouzdanoj laboratoriji. Odtampao je itavu otogra iju, ostavljajui aparat za poveanje upaljen nekoliko sekundi vie nego to je potrebno jer je probna otogra ija imala preveliku ekspozi"iju. ' kadi s reagensom, izgledalo je kao da se ivi"e s mukom uobliavaju, kao da se neka daleka i prola, nepovratna stvarnost opire da o!ivi, protivi se da je skrnave radoznali i nepoznati pogledi, nakon bu0enja u

jednom okru!enju koje joj ne pripada. /a porodina skupina, oseao je, odbijala je da se vrati i poka!e na pozorni"i likova samo da bi zadovoljila radoznalost neke nepoznate osobe, na nekom nepoznatom mestu, u nekom vremenu koje nije bilo njeno. 1#vatio je i da priziva sablasti, da pokuava da iz nji# izvue, sramnom strategijom #emije, prisilno sauesnitvo, sumnjivu nagodbu koju su oni, neupueni ugovarai, potpisali jednom nenametenom pozom koju su pru!ili nekom tadanjem otogra u. ,rana sposobnost nenameteni# otogra ija@ Osme#uju se. * taj osme# je sada upuen njemu, iako oni to ne !ele. $risnost jednog neponovljivog trenutka nji#ovog !ivota sada je njegova, produ!ena u vremenu i uvek verna sebi4 i mo!e se videti beskrajno mnogo puta, dok se "edi okaena na konop"u razvuenom preko ku#inje. Jedna ogrebotina, koju je aparat za poveanje prekomerno uveliao, poput brazde prese"a po dijagonali nji#ova tela i nji#ov krajolik. Je li to ne#otina ogrebotina noktom, neizbe!no #abanje, trag nekog metalnog predmeta Aklju, sat, upaljaB s kojim su ta liQG delila prostor po d!epovima i iokama( *li je nameran trag jedne ruke koja je #tela da poniti tu prolost( %li sad je ta prolost, svejedno, u nekoj drugoj sadanjosti, i protiv svoje volje nudi se da bude odgonetnuta. /o je veranda jedne skromne kue iz predgra0a, stepeni"e su od kamena, izuvijana, oko ar#itrava raste kr!ljava puzavi"a koja je rastvorila svetle zvonie4 mora da je leto+ nazire se bletava svetlost a otogra irane osobe nose laganu odeu. 8a li"u oveka ita se iznena0enje, a ujedno i ne#aj. 8osi belu koulju zavrnuti# rukava, sedi za mermernim stoiem, pred sobom ima stakleni bokal na koji su naslonjene novine presavijene na pola. 1igurno je itao, i neveti otogra mu je neto rekao da bi ga naterao da podigne pogled. ,ajka se pojavljuje na vratima, samo to je ula u otogra iju i nije ni primetila. *ma malu ke"elju s "vetiima, suvonjavo li"e. Jo je mlada, ali ini se da je njena mladost prola. Dvoje de"e sede na stepeni"ama, ali odvojeno, kao kakvi tu0in"i. Devoji"a ima dve kike opaljene sun"em, naoare za vid s plastinim ramom, klompi"e. ' krilu dr!i krpenu lutku. Deak nosi sandale i kratke pantalone. :aktovima je naslonjen na

kolena a bradom na ake. *ma okruglo li"e, kosu s pokojim sjajnim pramenom, musava kolena. *z d!epa pantalona viri rava prake. ;leda ispred sebe, ali mu je pogled zalutao negde izvan objektiva, kao da u vazdu#u prati neko prikazanje, neki doga0aj koji druge otogra isane osobe ne vide. ;leda malo uvis, to se nepogreivo vidi po njegovim zeni"ama. ,o!da posmatra kakav oblak, kronju nekog drveta. ' desnom uglu, gde zemljite prelazi u poploanu stazu na koju nadstreni"a verande ba"a stepenastu senku, nazire se sklupano telo psa. Oko otogra a, ravnoduno prema njegovom prisustvu, sluajno ga je u#vatilo u kadar i na otogra iji mu se ne vidi glava. /o je jedan kuak s "rnim lekama koji lii na oksa, ali je nesumnjivo meana". *ma neto to ga uznemirava na toj spokojnoj otogra iji neznana"a4 neto to mu izmie i ne uspeva da odgonetne+ neki skriveni znak, neka naizgled neva!na sitni"a koja ipak poga0a sutinu. Onda se primie bli!e, privuen jednim detaljem. .roz staklo bokala, talasasta zbog prelamanja vode, slova presavijeni# novina koje ovek ima ispred sebe uobliuju re+ Sur# Osea uzbu0enje i ka!e sebi+ %rgentina, u %rgentini smo, emu to uzbu0enje(, kakve veze ima %rgentina( %li sada zna u ta se zagledao deak. *za otogra ovi# le0a, uronjena u zelenilo, nalazi se ru!iastobela vlastelinska kua. Deak pilji u prozor sa zatvorenim alonima, jer ti aloni mogu polako da se odkrinu, i onda... * onda ta( &ato su mu misli obuzete tom priom( >ta izmilja njegova mata koja se izdaje za seanje( %li upravo u tom trenutku, ne kobojagi, ve stvarno u njemu, jedan deiji glas jasno doziva+ .olaiu@ .olaiu@ .olai je ime psa, drugaije ne mo!e biti.

11. .ad stignete na vr# uli"e Via dela 1alita Vekija, grad se rasipa u kopneno zale0e, mirno poiva u naboranoj ravni"i koju bedem od bre!uljaka ne bi nikada dao naslutiti. Ovde jo nisu stigle reke betona i pre!ivele su gra0evine iz dvadeseti# godina koje su bombe za vreme rata potedele+ male vile u #irovitom i malogra0anskom $eco stilu koje su naslage vremena na neki nain uspele da oplemene. % onda skromnije kui"e, opasane zidovima i bati"ama, s ponekim busenom !uti# trski uz !iane ograde koje i# razdvajaju, nalik selu. ;lavni put je obrubljen s dva reda istovetni# i preslikani# kua, na dva sprata, sa spoljnim stepeni"ama od "igala i male"kim prozorima. /e kue su podignute u doba aizma, taj kraj je nastao kao stambena etvrt za zaposlene u optinskim irmama, slu!benike, male preduzetnike. Od tog doba i tog sveta, mesto je sauvalo dostojanstvo i tugu. ,e0utim, u krajoliku ima neeg ljupkog+ tu je mali trg s ontanom, aleje i pokoja zar0ala ljuljaka, klupi"a na kojoj avrljaju dve starije gospo0e s "egerima. * ta skromna i okamenjena ljupkost u njemu izaziva oseaj da nije verodostojan+ i da je tako neverovatan, da mo!da ne postoji, to je ono to tra!i. ,# Poerio, Kro a(, ul# Ka$orna 6;+ tako ka!e tele onski imenik. ,rtvaev sako je stari sako od tvida s ko!nim zakrpama na laktovima, mo!e mu biti deset godina, ili petnaest+ suvie beznaajan trag da bi se dolo do neega. 'ostalom, ko mo!e da tvrdi da se radi o istom krojau, mo!da ima i drugi# $oerija koji rade kao krojai u raznim italijanskim gradovima. &a to vreme ide uli"om 5. .adorna, uzanom uli"om s drvoredom od lipa, unaokolo male dvospratne vile s tragovima nekadanjeg blagostanja, mnogima je potrebno kreenje zidova i arbanje alona, bledunjave bate pokazuju znake nebrige a ispod neki# prozora sui se prostrto rublje. <roj petnaest je kua s velikom kapijom od kovanog gvo!0a koja je obrasla u divlji brljan. 'laz je

zatien nadstreni"om, tako0e od kovanog gvo!0a, koja maglovito podsea na one istonjake. 8a staklenoj ploi pie+ Kro a(ka ra$n a Poerio. 1lova natpisa, nekada pozlaena, sad su nagrizena i puna mrlji"a, poput kakvog starog ogledala. ;ospodin $oerio ima prijatan osme#, naoare s debelim staklima zbog koji# mu oi izgledaju siune i daleke. 9ini se da ga titi neka nedodirljiva prostodunost, mora da su godine, poput svesti da si ve prolost. 1taklena vrata vode u prostranu odaju prljavoru!iasti# zidova, sa uzanim prozorima i viti"om loze naslikanom du! okvira tavani"e. 8ametaj jednostavan, u unk"iji prostorije+ mali divan iz osamnaestog veka, pletena klupi"a, u jednom uglu krojaki sto. &atim krojake lutke, nekoliko uspravni# bista na tapu, raspore0eni# bez ikakvog reda, razba"ani# po sobi+ i na trenutak on pomilja da su to klijenti gospodina $oerija, osobe iz nekog proteklog vremena, iz samilosti pretvorene u drvene lutke. ,e0u njima ima neki# koji izgledaju kao pravi ljudi, s gipsanim li"em ru!iaste boje koja je postala gotovo kestenjasta, i siunim belim mrljama na jagodi"ama ili na nosu. ,ukar"i s etvrtastim vili"ama i kratkim zulu ima, rizurama u gipsu koje prikazuju napoma0ene kose, tankim usnama i pomalo e!njivim oima. ;ospodin $oerio mu pokazuje nekoliko kataloga radi izbora modela. ,ora da su iz ezdeseti# godina, pantalon= su uzane a reveri na sakoima su upi"eni. On se zadr!ava na jednom modelu koji je manje smean, pre neupadljiv, zatim nameta mrtvaev sako na jednu lutku i pokazuje ga krojau. ,o!da bi mogao da mu napravi slian, ta misli( ;ospodin $oerio razmilja, zbunjen je, krivi usta. R3 je sportski sako, ka!e sumnjiavo, ne znam da li bi iao uz odelo kakvo vi !elite. On se sla!e, ali taj stari sako ima tako savren kroj da ga ne bi obrukao ni kao odelo za veernje prilike. $okazuje mu marki"u s unutranje strane sakoa, zaivenu na d!epu, gospodin $oerio je bez muke prepoznaje, to je vaa marki"a, ali u ovom trenutku ga se ne sea, to je stari sako, saio je toliko sakoa u svom !ivotu... On ka!e da s#vata4 me0utim, ako bi #teo, da li bi mogao da se seti(,

odnosno, da na0e raun... mo!da staru knjigu rauna. ;ospodin $oerio razmilja, u#vatio je jedan kraj sakoa ka!iprstom i pal"em i zamiljeno trlja materijal. ' jedno je uveren, taj sako je saio ezdesete godine, to mo!e pouzdano da tvrdi, deo je jedne male trube to a, odlino se sea, restl koji je kupio je tino jer je bio viak u maga"inu i isporuila" je #teo da ga se otrese. ;ospodin $oerio sad pokazuje izvesnu sumnjiavost, nije mu ba najjasnije ta #oe od njega. Vi ste iz poli"ije(, pita. Odjednom je postao oprezan, sigurno se plai neega to bi mu moglo nauditi. On pokuava nekako da ga razuveri+ ka!e da nije, tavie, #teo bi odma# da ostavi kaparu4 a onda srie neko udno objanjenje. /o objanjenje je prilino zbrda)zdola, gospodin $oerio uopte ne izgleda kao da je razuveren4 i pored toga pristaje da sara0uje, koliko je u njegovoj moi+ jo uvek uva malu ar#ivu stari# klijenata, e#, mnogi su sigurno preminuli, zapravo ima ve osam godina kako je zatvorio radnju, otpustio je egrte i otiao u penziju, nije vie imao zato da dr!i krojaku radnju. Dakle, da vidimo... da vidimo..., apue ne#oti"e prelistavajui blokove priznani"a, ovo je pedeset deveta, ali tu je i poneka narud!ba iz ezdesete.... $a!ljivo ita dr!ei blokove na deset "entimetara od nosa, skinuo je naoare i oi su mu sada deije. 5ekao bi# da je ovo, ka!e s izvesnim zadovoljstvom, sako od pravog tvi$a, ne mo!e biti nita drugo. 8astala je mala stanka. .omer"ijalista Saldini ;uljelmo, /irenika, Via dela Dogana IT "rven. $odi!e pogled sa bloka i stavlja naoare. .a!e da kad bolje razmisli ne bi mogao da mu saije odelo. Vid mu tako oslabio da vie ne uspeva ni kona" u iglu da uvue. % ne bi ni umeo da saije odeu kakva se danas nosi.

12. .omer"ijalista Saldini ga prima u pranjavoj kan"elariji gde na izlizanom natpisu na jednim staklenim vratima koja vode u mraan #odnik pie+ /irenka *mport)Oksport. 1 prozora se vide dizali"e u lu"i, baraka od limova i jedan teglja koji breke na vodi prekrivenoj mrljama od na te. .omer"ijalista Saldini ima li"e oveka koji je itavog !ivota pisao pisma u daleke zemlje gledajui s prozora krajolik od dizali"a i kontejnera. 8jegov pisai sto, ispod staklene ploe, oblo!en je razgledni"ama, a iza le0a veoma !ivopisan kalendar velia letovanje u ;rkoj. *zgleda spokojno, oi su mu velike i vodnjikave, kosa sivkasta i podiana kratko kako se nekada nosilo. &aista je iznena0en to vidi taj svoj stari sako, izgubio ga je pre mnogo godina, ne bi umeo ni da ka!e koliko, tja, dvadesetak, mo!da. <a izgubio( .omer"ijalista Saldini se igra olovkom na stolu, teglja se pomerio i uao u okvir prozora ostavljajui plaviaste mrlje na vodi. /eko je rei, ne zna, >tavie, misli da nije, re"imo da je nestao, ini mu se. *z luke, izdaleka, dopire pisak sirene, komer"ijalista Saldini gleda posetio"a s izvesnom radoznalou, sad se svakako pita kakva je to uopte pria o njegovom starom sakou, kakve veze ima taj ovek, ta #oe. % 1pinu je toliko teko da bude uverljiv, i ne !eli da bude uverljiv. .omer"ijalista Saldini ga gleda spokojno, u knjizi rauna koju dr!i otvorenu ispred sebe sigurno se nalaze brojevi koji oznaavaju grad iz snova kao 1amarkand, gde ljudi mo!da imaju neki drugi nain da budu ljudi. 1pino osea da mora da mu ka!e istinu, ili neto slino istini4 eto, to je istina, jer stvari tako stoje. 5azumete vi to, gospodine komer"ijalista( ,o!da. *li mo!da, jo bolje, razabira on to, onako kako nesumnjivo uspeva da razabere svoje snove ukotvljenog oveka. %li nije va!no, da, sea se, bila je pedeset deveta ili ezdeseta, sako je uvek dr!ao tamo, gde sad stoji njegov sadanji sako, na

iviluku iza vrata, kan"elarija je bila ba ovakva, ista kao danas. 8apravio je neodre0eni pokret u vazdu#u4 jedino to je drugaije u njegovom seanju, to je on, mladi komer"ijalista Saldini koji nikada nee otii u 1amarkand. <io je tu i neki te!ak, neto kao nosa, esto je ulazio u kan"elariju, brinuo se o svemu pomalo, radio je taj posao jer mu je bilo potrebno da radi, ali pre toga je radio na "arini, ako ga seanje ne vara, ne zna zato je izgubio to mesto, u njegovom !ivotu desila se neka strana nesrea, ne bi znao kakva, bio je utljiv i ljubazan ovek, mo!da bolestan, nije bio za poslove nosaa, zvao se Sortunato, ponekad su imena ba prava ironija, ali svi su ga zvali .ordoba, prezimena se ne sea, zvali su ga .ordoba jer je bio u %rgentini ili u nekoj zemlji u :atinskoj %meri"i, da, njegova !ena je umrla u %rgentini i on se vratio u *taliju sa sinom, deaiem, uvek je priao o svom deaku, ono malo puta kad bi progovorio, ovde nije imao rodbinu i smestio ga je u internat, odnosno nije bio ba internat, bio je to pansion jedne usedeli"e koja je dr!ala nekoliko de"e, neka vrsta privatne kole ali u skromnoj varijanti, gde se nalazila ne bi znao da ka!e, mo!da blizu "rkve 1anto 1te ano, ima utisak, dete se zvalo .arlito, .ordoba je stalno priao o .arlitu. &voni tele on u susednoj prostoriji. .omer"ijalista Saldini je uutao, vraajui se u svoju sadanjost, zabrinuto pogledava ka vratima a onda u svoje knjige+ i prepodne prolazi munjivitom brzinom, govore sada njegove oi u kojima 1pino #vata i obzir i zbunjenost. Dobro, samo jo neto i on e otii4 ako #oe da ba"i pogled na ovu otogra iju, ovaj ovek to sedi na tremu, da li bi mogao da bude .ordoba(, da li ga prepoznaje( % deak( .omer"ijalista Saldini pa!ljivo dr!i otogra iju izme0u ka!iprsta i pal"a, odmie je od li"a, dalekovid je, ne, ka!e, nije .ordoba, me0utim, ba udno, veoma lii na njega, mogao bi da bude njegov brat, ali ne zna da li je .ordoba imao brata, a to se tie deaka, .arlita nikada nije video. 1ad se komer"ijalista Saldini ve nervozno poigrava olovkom, ini se da je zamiljen. Oto, ne bi #teo da ga pogreno razume4 e#, stvari, uvek su tako

privremene te nae stvari, menjaju mesto, prevare ak i seanje. .ako se samo nije odma# setio( 1vejedno, sad se odlino sea, taj sako je poklonio .ordobi, jednog dana mu ga je dao na poklon, .ordoba je uvek iao odrpan, a bio je pristojna osoba.

13. .a!u da sam luda, jer !ivim sama sa svim ovim makama, ali ta to mene briga. % da vi niste mo!da doli zbog kapije( 'lazne kapije, morala sam ponovo da je arbam jer ju je komunalni kombi itavu ulubio dok se okretao, ima tome ve dosta, trebalo bi da znate bolje od mene, zar ne( .ako god bilo, naravno da se seam .arlita. %li nisam uverena da je to taj isti deak s vae otogra ije, vidite, ovde mi izgleda previe plav da bi bio on, uostalom nikad ne mo!ete da tvrdite. .arlito koji je dolazio ovde kod mene bio je veseo deak, voleo je majuna stvorenja sa ove zemlje+ strljenove, mrave, svi"e, zelene i !ute guseni"e, one s buljavim oima i ponekom dlai"om... ,aka koja je sklupana le!ala u njenom krilu trgnu se i u jednom skoku pobe!e. * ona ustaje, jo uvek ima neke otogra ije, ona nikad nita ne ba"a, voli da uva stvari, iz jedne ladi"e vadi kutiji"e, trake, brojani"u, album od sede a. $oziva ga da prelista album sa njom, u dvoje se bolje vidi. /u su po!utele otogra ije mrzovoljni# mukara"a, oslonjeni# na ograde od kartona, s imenom otogra a utisnutim ispod nogu otogra isani#4 pa jedan bersaljer nesrenog izraza li"a, s posvetom rukom ispisanom ukoso, varo Vitorio Veneto iz #iljadu devetsto osamnaeste, jedna stari"a koja sedi u pletenoj otelji, jedna Siren"a kroz koju prolaze koije, jedna "rkva, porodini skup otogra isan s prevelike razdaljine, jedna devoji"a s belim rukavi"ama i sklopljeni# ruku, seanje na prvo priee. *ma prazni# strani"a, jedan pas s tugaljivim oima, kua s gli"inijom i salonima na kojoj !enskim rukopisom pie miris e$nog leta. 8a poslednjoj strani"i nalazi se grupa de"e, pore0ani su stepenasto u jednom malom dvoritu, oni napred ue, zatim jedan red stoji, i na kraju najvii red, mo!da i# je popela na neku klupu. On i# broji, ima i# dvadeset etvoro4 s nji#ove desne strane, stojei uspravno prekrteni# ruku, vidi se nekadanja gospo0i"a Olvira, mada razlika nije ba prevelika. $ostavljeni su predaleko od

objektiva da bi se nji#ova li"a mogla stvarno raspoznati+ jedini koji bi mogao da poka!e izvesnu slinost s likom koji on tra!i je jedan plavuan u prvom redu, zauzeo je isti polo!aj tela, jednom rukom pridr!ava bradu oslanjajui lakat na kolena, ali nemogue ga je prepoznati. % da li se seate o"a tog deaka, gospo0i"e Olvira( 8e, o"a se ne sea, zna samo da je umro, a i majka, ostao mu je samo neki ujak, ali da li je siguran da se zove .arlito(, njoj se ini .arlino, uostalom to nije va!no, bio je veseo deak, voleo je stvorenj"a sa ove zemlje, strljenove, mrave, svi"e, zelene i !ute guseni"e... * tako, evo kako ponovo luta u potrazi ni za im, zidovi ovi# uski# ulii"a kao da mu obeavaju nagradu do koje ne uspeva da do0e, kao da prati putanju na nekoj tabli igre ovee ne ljuti se sainjenu od prazni# kui"a i zamki po kojoj on nastavlja da kru!i nadajui se da e toak jednom da se zaustavi a lopti"a da padne na broj koji e svemu dati znaenje. % dotle, tamo je more, koje on posmatra. $o njemu klize obrisi brodova, nad njim pokoji galeb, obla"i.

14. *ma dana kad izgleda kao da se lepota ljubomorna na ovaj grad iznenada razotkrije+ za isti# vetroviti# dana, na primer, kad povetara" koji pret#odi lebiu poisti uli"e bubnjajui kao zategnuto jedro. /ad kue i zvoni"i zablete previe stvarno, suvie jasni# obrisa, poput kakvog negativa, svetlost i senka se nadmeno sukobljavaju, bez stapanja, is"rtavajui "rnobele a#ovske ploe od mrlja senki i zaslepljujui# blesaka, uzani# ulii"a i mali# trgova. 8ekada je birao ba ovakve dane da tumara po starim dokovima, kad nije imao ta da radi, i misli o tom vremenu spopale su ga dok je iao zaputenim inama za teretna koli"a na molu, vraajui se peke ka gradu. ,ogao je da u#vati autobus koji se vraa za grad od tunela na zaobilazni"i, ali radije je izabrao da pro0e dokovima pratei zavoje keja, imao je !elju da lenstvuje u tom neugla0enom krajoliku od !eleza koji ga je podseao na detinjstvo, skakanje sa splava okienog sa svi# strana gumama, ona siromana leta koja su mu ostala urezana u seanje poput kakvog o!iljka. 8a naputenom gradilitu, gde su nekada popravljali parobrode, ugledao je olupinu nekog vedskog broda nagnutu na jednu stranu+ zove se 'la, a !uta slova, neobino, spasla su se od plamena koji je unitio brodsko korito ostavljajui ogromne nagorele mrlje na arbi. 'inilo mu se da je taj debeloko!a" kojem se primie poslednji trenutak uvek zauzimao to mesto na dokovima. ,alo dalje naiao je na razvaljenu tele onsku govorni"u, pomislio je da tele onira .oradu i da mu sve ispria, uostalom bilo je ispravno da ga obavesti, taj susret je na neki nain dugovao njemu. .orado, rekao je, UG sam, uspeo sam da razgovaram. ;de si ti, zato si tako nestao( 8isam uopte nestao, na dokovima sam, ne brini. /ra!ila te 1ara, ostavila ti je poruku ovde u redak"iji, ka!e da

produ!avaju izlet za jo tri dana, idu u >vaj"arsku. Jedan galeb, koji je ve neko vreme kru!io, spustio se na rui"u pumpe za vodu, ba pored tele onske govorni"e, i stao mirno da ga posmatra, bitei kljunom perje. $ored mene je jedan galeb, ba ovde pored tele onske govorni"e, izgleda da me poznaje. >ta ka!e(... 1luaj me, gde si ga naao, ta ti je rekao( 8e mogu sad da ti objanjavam, ovde je jedan galeb s nauljenim uima, mora da je neki pijun. 8e budali, gde si, gde si ga naao( 5ekao sam ti, na dokovima. 8ali smo se u nautikom klubu, tu izdaju am"e i otili smo na izlet am"em. .oradov glas je postao uzdr!aniji, mo!da je neko uao u kan"elariju. 8e veruj nikom, rekao je, nemoj nita da radi iz poverenja. 8e radi se o tome da li verovati ili ne, dao mi je neke smerni"e i ja pokuavam, on nije znao nita o prii, me0utim postoji neko ko mo!da zna neto i on mi je rekao ko je to. *, ko je( 5ekao sam ti da ne mogu da ti ka!em, neu da razgovaram preko tele ona. Ovde nema nikog ko bi mogao da te uje, a s mog tele ona mogu da priam, ka!i mi ko je. *zvini, molim te, zar misli da mi je on izdeklamovao ime i prezime( Veoma je lukav, samo mi je nagovestio. V onda i ti meni nagovesti. 8e bi s#vatio. P kako si ti s#vatio( &ato to je to neko koga sam sluajno upoznao pre mnogo godina, jedan muziar.

;de svira( .orado, zaboga, ne mogu ti nita rei. .ako #oe, ipak, nita mi se to ne svi0a, a ti si previe lakoveran, jel? ti jasno( /o je prava movara, gde god da stavi nogu mo!e da potone. *zvini .orado, sad te pozdravljam, ve je kasno. 'ostalom i galeb se uzvrpoljio, #oe da tele onira, daje mi besne znake kljunom. Do0i smesta, ekam te u redak"iji, ne idem kui dok te ne vidim. ,o!da sutra, ta ka!e( danas sam umoran, a imam i neto da uradim veeras. Obeaj mi da se nee uzdati ni u koga. Dobro, ujemo se sutra. 9ekaj malo, saznao sam neto to bi te mo!da zanimalo. 1udija je izdao nalog za sa#ranu, sluaj je zakljuen.

15. Wr= dvadeset godina /ropikale je bio mali noni klub sumnjive reputa"ije koji su poseivali ameriki mornari4 sad je to piano)bar i zove se :uizijana, s malim divanima i svetiljkama na stoiima. 8a karti pia, pored ulazni# vrata, u vitrini postavljenoj zelenim barunom, pie+ Pepe <arpo, klavir. $epe -arpo je 6uzepe %ntonio %rpeti, 1estri :evante IXJX, izbaen iz lekarske komore IXYJ. zbog prevelike sklonosti ka izdavanju re"epata za opojne droge4 dok je bio na akultetu svirao je klavir na proslavima, imao je izvestan dar i odlino je oponaao Orola ;arnera. 8akon tog skandala poeo je da svira u /ropikaleu, izvodio je mambe i pesmi"e u veerima prepunim dima, konzuma"ija petsto lira4 izlaz za sluaj opasnosti, iza separea, vodio je na stepenini prostor gde su se nalazila vrata s neonskom lampom iznad dovratka i ploi"om+ 1obe ) &immer ) 5ooms. &atim je u nekom trenutku nestao na pet) est godina, rekoe da je u %meri"i, kad se ponovo pojavio imao je okrugle naoare i prosede brkove, postao je $epe -arpo, d!ez pijanista. 1 njegovim povratkom /ropikale je postao :uizijana. 8eko ree da je on otkupio lokal, da je zaradio pare svirajui u amerikim orkestrima. Da je zaradio pare, nije im bilo neverovatno, delovao je sposoban za tako neto4 da i# je zaradio udarajui po klaviru, u to su mnogi posumnjali. 1pino je seo za jedan stoi po strani i naruio d!in tonik. -arpo je svirao %n a little spanish town i uinilo mu se da ga nije primetio, ali onda mu je pie stiglo bez rauna. Dugo je sedeo sam, polako piju"kajui svoje pie i sluajui stare melodije. Dalim je oko jedanaest -arpo napravio pauzu i klavir je zamenila kaseta s muzikom za igru. Dok je -arpo prilazio provlaei se izme0u stolova, 1pino je imao utisak da mu je na li"u prisutan pokajniki ali istovremeno odluan izraz+ pitaj me sve ali to ne, to ne mogu da ti ka!em. &na, neki unutranji glas mu je apnuo, -arpo zna. ' jednom trenutku 1pino je

pomislio da stavi na sto otogra iju deteta .id i da ne ka!e nita, osme#ujui se potuljeno kao neko ko zna ta radi4 me0utim, rekao je jednostavno da je doao trenutak da mu -arpo uzvrati uslugu, da mu oprosti to je tako otvoren, #teo je da mu pomogne da prona0e jednu osobu, kao to je on jednom njemu pomogao. *zraz -arpovog li"a odavao je zaprepaenost koja je delovala iskreno, dok je ekao nastavak ne progovarajui ni rei4 i tad je 1pino izvadio grupnu otogra iju. Ovaj, rekao je pokazujui deaka. Je l? to neki tvoj ro0ak( On je odreno odma#nuo glavom. .o je to( 8e znam, to #ou da saznam, mo!da se zove .arlito. -arpo ga je sumnjiavo gledao, kao da oekuje neku prevaru ili se plai da ga zavitlava. Da nije poludeo( /i ljudi su nosili odeu od pre neki# pedeset godina, otogra ija je bila stara, taj deak je danas ovek, #ajde, zaboga. Dobro si razumeo, rekao mu je 1pino. 1ada ima tamnu bradu, i kosa mu je tamna, nije vie tako plava kao na sli"i, ali li"e jo uvek uva neto deije, bio je nekoliko dana kod mene pod ledom, osobe koje su ga poznavale ute kao zaliveni, nita, ni anonimni poziv, kao da nikada nije postojao, upravo mu briu prolost. -arpo se osvrtao s izvesnom nelagodnou. Jedan par, za susednim stolom, posmatrao i# je sa zanimanjem. 8e govori glasno, rekao je, nema potrebe da uznemiravamo goste. 1luaj, -arpo, rekao je on, ako ovek nema #rabrosti da pre0e grani"u nikada nee razumeti, bie jednostavno prinu0en da itavog !ivota igra ne s#vatajui zato. -arpo je pozvao konobara i naruio pie. P ta je on za tebe(, pitao je ti#o, obian neznana", ne predstavlja nita u tvom !ivotu. ;ovorio je apatom, bio je smuen i ruke su mu bile nemirne. P ti(, kazao mu je 1pino, ta si ti za sebe( %ko jednog dana bude

po!eleo da otkrije, zna li da e morati da potra!i sebe unaokolo, da se iznova izgradi, pretura po starim iokama, prikuplja tu0a svedoanstva, otiske rasute na sve strane i izgubljene( 1ve je u mraku, treba da napipava. -arpo je progovorio jo tiim glasom i rekao mu da proba na jednoj adresi, ali on nije siguran. 8a njegovom li"u je pisalo da je time usluga vraena zauvek.

16. &ove se .od Oglea. /o je jedna stara pekara, kako je uo od nekoga4 zidovi su poploani belim ploi"ama a tu je i po"inkovana tezga iza koje gospo0a Ogle, petljajui oko male pei na drva, slu!i torte i lepinji"e od soiva. 1pino je seo za jedan od mermerni# stoia i jedna slu!avka ispijenog li"a i sa sivom pregaom poput kakve pitomi"e prila je s krpom da sa stola obrie mrvi"e od pret#odnog posetio"a. 8aruio je tortu od soiva a onda je na sto stavio 1lu!beni list da se lepo vidi, u skladu sa dobijenim uputstvima. 1tao je da posmatra goste i da naga0a. &a susednim stolom sede dve starije plavue koje ti#o askaju i povremeno prsnu u piskav sme#. Odaju utisak imuni# osoba, u prostakoj i skupoj odei+ mogle bi biti dve kurve u penziji koje su pametno upravljale svojim pri#odima i sad vode neku radnju ili neki posao povezan sa svojim pret#odnim zanatom, ali oplemenjen asadom malogra0anskog morala. ' jednom uglu sedi mladi umotan u veliku jaknu i zadubljen u itanje nekog asopisa na ijoj naslovnoj strani jedan debeli guru u narand!astom pretei upire prstom u tanjir sa lepinji"om od soiva koji se nalazi ispred njega. &atim je tu jedan !iva#an deki"a, kose o arbane u "rnu boju koja na slepooni"ama ima "rvenkasti odsjaj, to je esto sluaj s loim arbama, sa ljateom kravatom i zumbanim "ipelama u beloj i braon boji. >ver"er, svodnik, udova" obuzet pustolovnim ludilom( 1ve je mogue. * najzad, tu je jedan dugonja naslonjen na pult. Zaska sa gospo0om Ogle i osme#uje se pokazujui ogromnu rupu u predelu gornjeg niza zuba. *ma konjski pro il i napoma0enu kosu, sako koji mu otkriva mrava zapea, radne pantalone. *zgleda kao da gospo0a Ogle odbija neto to je dugonja uporno moli4 onda se predaje i stavlja plou na dotrajali gramo on na kraju pulta koji je izgledao kao da ima samo ukrasnu unk"iju. /o je ploa na [\ obrtaja, kretava, uje se nekoliko prigueni# taktova orkestra a onda ulazi jedan glas u alsetu sav

is"epkan od ogrebotina koje ploa nosi u svojim brazdama. 8everovatno, to je -ango crnoglavki koji peva 5abaljati, dugonja daje sauesniki znak slukinji"i i ona se krotko, ali u isto vreme uzbu0eno, preputa jednom tangu dugi# koraka koji odma# privlai pa!nju posetila"a. Devojka naslanja obraz na grudi svog kavaljera, koliko joj doputa njena visina, ali s velikom mukom prati njegove silovite korake dok je samouvereno vodi po lokalu. &avravaju s !ivopisnim "as]ue, i svi tapu. * 1pino pljeska, zatim otvara novine odgurujui tanjir i pravi se da je zadubljen u itanje 1lu!benog lista. &a to vreme, mladi s guruom je ustao odsutnog izraza i plaa raun. *zlazei, nikoga nije udostojio pogleda, kao da mu se silne misli motaju po glavi. Dve pozamane plavue popravljaju minku a dve "igarete s tragom ru!a na ilteru dogorevaju u nji#ovoj pepeljari. *zlaze smejuljei se, Gli nijedna ne pokazuje posebno zanimanje za 1pina ni za novine koje ita. 1pino di!e pogled s novina i on se ukrta s pogledom matorog petlia. /o je dug i znaajan pogled, i 1pino osea laganu koprenu znoja na dlanovima. 1avija novine i odla!e i# na pakli"u "igareta, oekujui prvi korak. ,o!da bi trebalo da uradi neto, razmilja, ali ne zna ba ta. &a to vreme devojka je zavrila sa sklanjanjem i poela da posipa vla!nu piljevinu po podu rasprujui je po ploi"ama etkom koja je bila vea od nje. ;ospoda Ogle rauna iza pulta, lokal je utonuo u tiinu i zavladala je otu!na atmos era bremenita ljudskim isparenjima, "igaretama i sagorelim drvima. &atim se o"vali petli osme#uje+ to je nameten i me#aniki osme#, praen neznatnim pokretom glave i vrlo reitom kretnjom. 1pino s#vata nesporazum koji je pot#ranio, u trenutku ga obliva "rvenilo od stida, onda osea kako u njemu raste neki nemuti bes i netrpeljivost prema tom mestu i sopstvenoj gluposti. Daje znak devoj"i da do0e i tra!i raun. Ona mu umorno prilazi briui ruke o pregau. $ravi mu raun na papirnoj salveti, njene ruke su podbule i "rvene s tankim nanosom sitne piljevine na nadlani"i, izgledaju kao dve po#ovane krmenadle. &atim ga drsko posmatra i ka!e mu ti#o, bezlinim tonom+ Opada vam kosa, itanje posle jela podstie opadanje kose. 1pino je

gleda prenera!eno, kao da ne veruje u ono to je uo. 8emogue da je ona, razmilja, nemogue4 i gotovo da mora da se obuzda da ne nasrne na to malo udovite koje ga i dalje posmatra s visine. %li ona mu, ne menjajui pro esionalan i ravnoduan ton, govori o nekom travaru koji prodaje eliksire za kosu u ulii"i Viko 1pa"avento.

17. Viko 1pa"avento je ime koje savreno odgovara ovom orsokaku stenjenom izme0u zidova prepuni# o!iljaka. Vetar se vrtlo!i upravo na mestu gde jedan zrak sun"a, prolazei kroz tesna"e i lepravo rublje to se nadima uvis spram uzanog nebeskog #odnika, obasjava gomili"u otpadaka to se kovitla+ veni od suvog "vea, novine, jedna najlonska arapa. 5adnja je podrum s dvokrilnim vratima, lii na jazbinu nekog ugljara, i stvarno, na podu ima i vrea s ugljem, iako na gredi iznad ulaza jasno pie+ zaini ) boje. 8a pultu stoji #rpa novina za uvijanje robe, jedan stari je dremao na maloj slamnatoj #okli"i, pored uglja, ustao je, 1pino je prvi pozdravio, on je promrmljao dobar dan, naslonio se na pult s bezvoljnim izrazom i kao da je odsutan. 9uo sam da se ovde prodaju losioni za kosu, rekao je 1pino. 1tara" je struno odgovorio, malo se nagnuo preko pulta i pogledao mu kosu, naveo je proizvode neobini# imena, zo leks, katranina4 a onda bilje i korenje+ !al ija, kopriva, rabarbar, "rveni kedar. ,isli da je "rveni kedar ono to mu treba, onako odoka, mada bi trebalo napraviti analizu vlasi. On je odgovorio da je mo!da "rveni kedar u redu, ne zna, ne poznaje lekovita svojstva "rvenog kedra. 1tara" ga je pogledao sumnjiavo, imao je okrugle naoare s metalnim okvirom bez drki i bradu od dva dana. 8ije rekao nita. 1pino se trudio da se odupre teskobi, objasnio je mirno da nije proverio tip svoje kose, jednostavno je kr#ka, u svakom sluaju, ne !eli neki komer"ijalni proizvod, #oe jedan poseban losion, naglasio je re poseban, iju re"epturu zna samo on, doao je na preporuku pouzdane osobe, udo da ga nisu obavestili. 1tara" je odmakao jednu zavesu, rekao da saeka i nestao. 8jegov pogled je na trenutak obu#vatio jedan bud!ak s reoom na gas i jednu upaljenu sijali"u,

ali nije video nikoga. 1tari je poeo da govori, na nekoliko metara od 1pina, apatom. Odgovorio mu je neki !enski glas, mo!da glas neke stari"e. Onda su uutali. &atim su poeli ponovo da priaju, vrlo ti#o, bilo je nemogue razaznati ta su govorili, zatim se ulo neko kripanje kao da se otvara neka ioka, a onda ponovo tiina. ,inuti su sporo prolazili, odande se vie nije uo nikakav zvuk, kao da su ono dvoje izali na neka druga vrata ostavljajui ga da tako glupavo eka. 1pino se razmetno nakaljao, zakripao je stoli"om, i tad se stari pojavio iza zavese i prekorno ga pogledao. 1trpite se, rekao je, jo malo. Obiao je pult i otiao da zabravi dvokrilna vrata koja vode na uli"u. .retao se s izvesnom obazrivou, pogledao je muteriju, upalio malu "igaru, vratio se iza zavese. ;lasovi su nastavili da apuu, jo tie nego ranije. 5adnja je bila gotovo u mraku, dnevna svetlost koja je ulazila kroz prozor s reetkama polako se gasila, vree s ugljem du! zidova izgledale su kao ljudska tela preputena snu. 1pino nije mogao da se otrgne od pomisli da je i neznana" nekada bio ovde i da je kao on ekao u polumraku, mo!da ga je stari dobro poznavao, mo!da je znao ko je, bio upuen u njegove nedoumi"e, njegove razloge. 8ajzad se oveuljak vratio s osme#om, u ru"i je dr!ao braonkastu boi"u poput oni# u kojima apoteke prodaju tinkturu joda, pa!ljivo ju je umotao u pare novina i pru!io mu je preko pulta u tiini. 1pino ga je pogledao, oklevao je, mo!da se nasmeio. $azite da se ne prevarite, rekao je, stvar je vrlo va!na. 1tara" je otvorio katana", vratio se na svoju #okli"u i nastavio gde je stao. Otvoreno se napravio da ga nije uo. *dite sad, rekao je, uputstva su na nalepni"i. 1tavio je boi"u u d!ep i krenuo odatle, pozdravio ga je, stara" je odgovorio da je u proizvod stavio i !al iju, da mu da miris4 i 1pinu se uinilo da se opet smeka. ' ulii"i Viko 1pa"avento nije bilo nikoga, imao je utisak da

vreme nije prolo, da se sve odvilo previe brzo, kao neki doga0aj koji se dogodio davno i sad ga se munjevito priseamo.

18. $itao je uvara da li zna neki spomenik sa an0elom i ukom4 ovaj je pogledao posetio"a pravei se da razmilja, a zapravo je bilo vie nego jasno da nema pojma, svejedno je rekao da bi trebalo da bude u &apadnom krilu, samo da se ne obruka, a onda se za ute#u po#valio podatkom koji mu niko nije tra!io. /reba da je jedna od prvi# grobni"a, rekao je, u romantiarsko doba, uk je bio u modi. &atim, dok se 1pino udaljavao u smeru ispru!ene ruke, uvar ga je podsetio da se groblje zatvara u pet, i da vodi rauna da ne ostane zatvoren. 'vek neko ostane, znate, dodao je kao da #oe da ubla!i bespogovornost svog upozorenja. Dao je znak da razume i krenuo as altiranom stazom koja po irini prese"a sredinje par"ele. ;roblje je bilo gotovo pusto, mo!da zbog sata i ru!nog vetrovitog dana. 8ekoliko stari"a u "rnom, u sredini par"ela, bile su zaposlene sre0ivanjem grobova. &animljivo kako ovek mo!e da provede !ivot u jednom gradu a da ne upozna jedan od njegovi# najslavniji# delova. On nikada nije kroio na ovo monumentalno groblje opisano u svim turistikim vodiima. $omislio je da ako !elimo da upoznamo neko groblje mo!da treba da na njemu imamo svoje mrtve, a njegovi mrtvi nisu bili ni na tom niti na bilo kom drugom mestu4 sad ga je eto po#odio jer je stekao jednog tu0eg mrtvog, koji me0utim nije bio tu, za koga ga nisu vezivale ni uspomene iz prolog !ivota. 1tao je da eta izme0u grobova, odsutno itajui nadgrobne ploe nedavno preminuli#4 onda ga je radoznalost gurnula prema stepenitu ru!nog neoklasinog #rama u kojem se nalaze urne neki# veliki# ljudi iz doba preporoda i na ijem rontonu jedan latinski natpis uspostavlja neprimerenu vezu izme0u <oga i domovine. $roao je kroz jedan deo istonog krila gde se uzdi!u grobni"e u bizarnom kopedeovskom stilu sa vretenastim tornjevima i

piramidama pored strogi# neogotiki# palata, i nije mogao da ne primeti da su se u ovom delu u jednoj odre0enoj epo#i sabrali svi titulari grada+ aristokrate, kraljevi senatori, admirali, biskupi4 pa onda porodi"e kojima je imovinska plemenitost nadoknadila nedostatak krvne plemenitosti+ brodovlasni"i, trgov"i, prvi industrijal"i. $o pronaosu #rama mo!e se prepoznati prvobitna geometrija groblja koju su naknadni za#vati znatno izmenili. %li ideja koju je ona odra!avala ostala je nepromenjena+ na jugu i na istoku par"ele za aristokratiju4 na severu i na zapadu monumentalne grobni"e trgovake bur!oazije4 u sredinjim par"elama, na zemlji, stanita za narod. &atim je tu nekoliko zona za nestalne klase, neprilago0ene4 video je itavu jednu aleju ilantropa, pored stepenita #rama+ dobrotvori, nauni"i, intelektual"i razliitog nivoa. &animljivo kako je preko koreogra ije smrti *talija devetnaestog veka verno prikazala klasnu razdvojenost koja je postojala u !ivotu. &apalio je "igaretu i seo na vr# stepeni"a, zadubljen u svoje misli. $ala mu je na pamet 2klopn a(a Potemkin, kao uvek kada vidi iroko i belo stepenite, a zatim i jedan ilm ija je radnja smetena u doba aizma, koji mu se dopao zbog svoje s"enogra ije. 8a trenutak mu se uinilo da i on pro!ivljava s"enu iz nekog ilma i da ga neki reditelj odozdo, iza nevidljive kamere, snima kako sedi tu i razmilja. $ogledao je na sat i zakljuio da je tek etiri i petnaest, dakle imao je jo petnaest minuta do sastanka. $oao je du! &apadne aleje zaustavljajui se da razgleda spomenike i ita natpise. Dugo je stajao ispred prodavai"e lenika, pa!ljivo je razgledajui. 8jeno li"e je prikazano s realizmom koji ne predvi0a nikakav oprost za "rte pukog li"a. Oigledno da je stari"a pozirala vajaru u svojoj prazninoj odei+ ipkana bluza viri ispod narodnog ala, elegantna suklja pokriva teke nabore jedne druge suknje, na nogama papue. Oko ruku nosi ven"e lenika koje je prodavala itavog !ivota, stojei na uglu neke uli"e, da bi naruila da joj se isklee ova statua koja sada, u prirodnoj veliini, gleda posetio"a s ponosom. ,alo dalje odatle, jedan natpis na barelje u koji nespretno podsea na presto :udovizija obavetava da je ,atilde 6apikeli 5omanengo, asna i plemenita

!ena, tek zala u esto petolee, ostavila u suzama supruga i devoji"e :ukre"iju i Sederigu. /o se dogodilo dana J. septembra I\\Y, i dve devoji"e, koje s tugom dr!e prekriva odakle se gospo0a ,atilde uzdi!e ka nebu, poruuju sa natpisa+ %#, mila mami"e, ime da te darujemo, ako ne molitvama i "veem( $olako je proao itavom alejom sve dok nije naao grobni"u sa an0elom i ukom. $rimetio je da jedan usamljeni galeb, mo!da poteran lebiem, kru!i nepomini# krila iznad par"ela kao da #oe da se spusti. ' ovakvim danima, kada lebi silovito duva, nije retko videti galebove ak i u jo dubljim delovima grada+ u jatu uzlete uz kanal pun otpadaka a onda se vrzmaju po kopnu u potrazi za #ranom. <ilo je tano pola pet, 1pino je seo na zidi aleje le0ima okrenut spomeniku i zapalio jo jednu "igaretu. ' aleji nije bilo nikoga, a stari"e u sredinjim par"elama su se proredile. 1 druge strane par"ela, u jednom kutku nedaleko od empresa, video je oveka koji je delovao kao da je utonuo u misli pored jednog krsta i stao je netremi"e da ga posmatra. ,inuti su prolazili polako a da se ovaj nije pomerio, zatim je #itro ustao i uputio se prema otvorenom trgu ispred ulaza. 1pino se osvrnuo oko sebe i nije video nikoga. 8a njegovom satu je ve bilo petnaest do pet i on je s#vatio da sad vie niko nee doi na taj neobian sastanak. *li, mo!da niko nije ni trebalo da do0e+ #teli su samo da znaju da li e on doi, i sad ga je neko koga on nije mogao da vidi mo!da posmatrao, zakljuujui da je zaista spreman. <ila je to neka vrsta probe na koju su ga stavili. ;aleb se, s lakoom, spustio na zemlju na nekoliko metara od njega i poeo nespretno da tabana izme0u grobova s radoznalim i spokojnim izrazom, poput kakve domae !ivotinje. On je pretra!io d!epove i ba"io mu karamelu koju je !ivotinja spremno progutala, zadovoljno klatei glavom i kostreei perje. Onda se ba"io u kratak let, gotovo skok, i smestio na rame nekog oni!eg vojnika iz $rvog svetskog rata, gledajui ga spokojno. .3 si ti(, rekao mu je 1pino apatom. .3 te alje( * na dokovima si me u#odio, ta #oe( 8edostajalo je dva minuta do pet. 1pino je brzo ustao i njegov nagli

pokret uplaio je galeba koji je odleteo ukoso i otiao da lebdi iznad druge par"ele, pored stepeni"a. $re nego to je otiao 1pino je jo jednom pogledao u prav"u spomenika s an0elom i ukom i proitao natpis koji je u nemiru iekivanja prevideo. /ek tada s#vati da je zapravo neko #teo da on proita taj natpis, da se sastanak sastojao u tome, da je to bila poruka. *spod nekog stranog imena, na svitku #artije u barelje u, bio je ispisan jedan navod na grkom pored kojeg je stajao prevod na italijanskom+ *mire telo (ove(i e, vrlina ne umire. $oeo je da tri i zvuk njegovi# koraka sna!no je odzvanjao ispod luni# svodova aleje. .ad je stigao do izlaza, uvar je upravo gurao kapiju po tankoj ini i on ga je u prolazu pozdravio. Ostao je galeb rekao mu je, mislim da namerava da prespava. 9ovek nije rekao nita, skinuo je kapu s iritom i zagladio kosu na gotovo elavoj glavi.

19. 8aao je poruku u potanskom sanduetu, na povratku+ "edulji"a napisana tampanim slovima sa naznakom mesta i vremena. 1tavio ju je u d!ep i popeo se uz stepeni"e svoje stare zgrade4 dok je ulazio u kuu, zvonik 1an Donata poeo je da otku"ava est sati, on je potrao prema vratima od terase i irom i# otvorio jer je !eleo da taj zvuk u0e u kui i itavu je ispuni. 1kinuo je kravatu i sruio se u otelju di!ui noge na stoi. *z tog polo!aja video je samo pro il zvonika, krilja" jednog krova i onda komad #orizonta. 'zeo je prazan list papira i napisao tako0e tampanim, velikim slovima+ $lae( .o je -ekuba za njega( $olo!io je list pored "edulji"e i razmiljao ta i# to povezuje. <io je u iskuenju da tele onira .oradu i da mu ka!e+ .orado, sea se ovog sti#a( 1ad mi je jasno ta znai. ;ledao je u tele on ali se nije mrdnuo, s#vatio je da ne bi uspeo da se izrazi na pravi nain4 mo!da e napisati 1ari, ali bez mnogo objanjenja, jednostavno tako kako je on sada s#vatio uz pomo intui"ije, a onda e i ona s#vatiti da je bednik koji je plakao Aali ko to bee(B, premda u drugom obliku i na drugi nain, u -ekubi video sebe. 5azmiljao je kako stvari imaju tu mo da se vraaju i koliko od sebe sami# vidimo u drugima. * poput talasa koji ga je zapljusnuo topao i silovit, u seanje mu se vratila jedna samrtna postelja i jedno dato ali nikad ispunjeno obeanje. * sad je to obeanje tra!ilo svoje ispunjenje, pa naravno, u njemu, u toj istrazi, nalazilo je neki svoj nain da se ispuni+ neki drugaiji i neprikladan nain koji je me0utim potovao jednu logiku neumoljivu poput kakve nepoznate geometrije+ neto to se da naslutiti ali ga je nemogue uobliiti u neki ra"ionalni poredak ili razlog. * razmiljao je da postoji poredak stvari i da se nita ne doga0a sluajno4 i da je sluaj upravo to+ naa nemogunost da u#vatimo prave veze me0u stvarima koje jesu, i osetio je prostotu i o#olost s kojom spajamo stvari koje nas okru!uju. Osvrnuo se oko

sebe i pomislio kakva je veza izme0u bokala na komodi i prozora. 8ije i# nita vezivalo, bili su jedno drugom strani4 njemu se taj spoj inio verodostojnim samo zato to je jednog dana, pre mnogo godina, kupio taj bokal i stavio ga na komodu pored prozora. Jedina veza, izme0u ta dva predmeta, bile su njegove oe koje su i# gledale. %li neto je, neto vie od toga, moralo voditi njegovu ruku da kupi ba taj bokal+ ta zaboravljena i u!urbana kretnja bila je ona prava veza4 i u toj kretnji je bilo sve, svet i !ivot, i itava vaseljena. * ponovo je pomislio na onog mladia, i tad je jasno video s"enu+ tako se sve dogodilo, i on je to znao. Video ga je kako izlazi iz svog skrovita i kako dobrovoljno staje na put me"ima tra!ei onu pre"iznu balistiku koja e mu doneti smrt4 video ga je kako dolazi #odnikom s proraunatom odlunou, kao neko ko prati geometriju jedne putanje da bi izvrio in okajanja ili uspostavio jednostavnu vezu izme0u doga0aja. /ako je uinio .arlo 8obodi, koji se u detinjstvu zvao .arlito+ uspostavio je vezu4 preko njega su stvari koje jesu nale nain da ispletu svoju potku. * tako je uzeo list papira na kojem je napisao pitanje o -ekubi i tipaljkom ga okaio na konopa" za rublje na terasi, vratio se i seo u isti polo!aj i posmatrao ga. :ist je leprao poput zastave na sna!nom vetru, bio je svetla i praskava mrlja spram noi koja se sputala. Dugo ga je posmatrao, uspostavljajui ponovo vezu izme0u lista koji je lelujao u polusen"i i linije #orizonta koja je lagano nestajala u mraku. $ridigao se polako jer ga je op#rvao neki stoletni umor+ ali bio je to spokojan i blag umor koji ga je vodio za ruku ka krevetu kao da je ponovo bio dete. /e noi je usnio jedan san. <io je to san koji mu se ve godinama nije vraao, previe godina. <io je to deiji san, a on je bio lak i nedu!an4 i dok je sanjao imao je udnu svest o tome da je naao svoj izgubljeni san, i to je uveavalo njegovu nedu!nost, poput kakvog oslobo0enja.

20. Dan je proveo sla!ui svoje knjige. 8everovatno koja koliina novina i #artije mo!e da se nakupi u kui+ izba"io je itave #rpe, istei divan i okove gde su se nagomilavale tokom godina. &avrili su u smeu i sadr!aji sa dna ioka, stare stvari, sitni"e koje ovek nije u stanju da ba"i zbog lenjosti ili zbog one neodre0ene !alosti koju izazivaju predmeti vezani za prolost naeg !ivota. .ada je zavrio, kua je izgledala drugaije, ko zna kako e se dopasti 1ari, jadni"a, toliko vremena je trpela onaj neopisiv nered. $redvee joj je napisao pismo i zatvorio ga u kovertu na koju je ve zalepio marku, s namerom da ga poalje kad bude krenuo na sastanak. &atim je tele onirao .oradu, ali mu je odgovorila tele onska sekretari"a. ,orao je da spusti sluali"u jer u trenutku nije bio u stanju da ostavi poruku koju je tra!io snimljeni glas4 onda je pripremio jednu reeni"u i ponovo okrenuo broj. ZG3, .orado, rekao je, ovde 1pino, #teo sam samo da te pozdravim i da ti ka!em da mislim na tebe s radou. .ad je prekinuo vezu, setio se jednog dana pre mnogo godina, zatim je ponovo okrenuo broj i rekao+ .orado, ponovo sam ja, sea se onog dana kad smo ili da gledamo Piknik i zaljubili se u .im 8ovak( /ek kad je spustio sluali"u s#vatio je da je rekao neto glupavo i smeno, ali vie nije mogao nita da popravi. Onda je pomislio da za .orada mo!da nee biti glupavo, mo!da e mu samo biti neobino da to uje na tele onskoj sekretari"i. &a veeru je sebi spremio zakusku od konzerve lososa koju je dr!ao u ri!ideru ko zna od kada i ananasa natopljenog portom. .ad je palo vee ukljuio je radio ne palei svetla i sedeo tako u mraku i puio gledajui kroz prozor svetla iz luke. $ustio je da vreme tee, voli da slua radio u mraku, to mu je uvek davalo oseaj daljine. Onda je zvonik 1an Donata otku"ao jedanaest i on se trgnuo. Oprao je sudove i pospremio ku#inju uz svetlost svee jer se plaio siline elektrinog svetla. *zaao je u pola dvanaest, zakljuao vrata i ostavio

klju ispod saksije sa "veem na balkonu zgrade, gde ga uvek ostavlja zbog 1are. 'ba"io je pismo u potansko sandue pored novinarni"e, krenuo uli"om Viko dei .ala ati i siao niz stepeni"e do obale. .rme u lu"i su polako zatvarale4 jedan stari uronjen u dve gumene izme koje mu se!u do kukova upravo je "revom prao svoju ribarsku tezgu. $roao je ispod kolonade 5ipa do luke stanine zgrade, zatim je preao uli"u i nastavio du! tramvajski# ina koje su pre!ivele as alt, pored zatitne ograde. 8jemu u susret sputao se noni uvar na mopedu, proao je pored njega i po!eleo mu dobro vee4 saekao je da se udalji i uao na teren luke kroz mala kru!na vrata smetena pored velike "arinske kapije. ' zgradi "arine svetla su jo bila upaljena. Odluio je da presee kroz kratki lavirint kontejnera da se ne bi izlo!io riziku da bude vi0en, proao kejom gde je bio privezan patrolni ama" inansijske poli"ije i naao se na trgovakim dokovima. $roao je iza 1tarog Doka, pretrpanog balama pamuka, i zaustavio se ispred suvi# dokova. $red njim nije vie bilo ni traga ljudskog prisustva4 sva svetla su mu ostala za le0ima+ svetlo jednog broda ukotvljenog na doku i dva osvetljena prozora na lukoj staninoj zgradi. -odao je neki# petsto metara, orijentiui se prema trepuem sema oru na uli"i pored obale, sa njegove desne strane. 8a svetlosti ibi"e jo jednom je proitao kojim putem treba da ide, zatim je zgu!vao "edulji"u i ba"io je u vodu. Video je mrani obris maga"ina, ispod kostura metalni# mostova4 seo je na neke metalne lestvi"e, pored vode, i zapalio "igaretu. &vonik 1an Donata je odzvonio pono. Odugovlaio je jo nekoliko minuta gledajui mrano more i neku slabanu svetlost na #orizontu. Da bi stigao do maga"ina morao je da zaobi0e nekoliko ogromni# kontejnera ostavljeni# na doku bez ikakvog reda. &aravan je bila osvetljena !utim arovima protiv magle koji su iz njegovog tela izvlaili etiri senke, sve etiri u suprotnom prav"u jedna od druge, kao da su pri svakom koraku #tele da pobegnu od njega. 1tigao je iza maga"ina proavi sa strane koja je bila izlo!ena inoj bledunjavoj praini svetla arova. 8a kvaki kapije

stajao je lana" bez katan"a koji je provukao kroz prstenove. Odkrinuo je krilo kapije i u mrak unutranjosti ula je dugaka traka !ute svetlosti koja se prelomila na pravom uglu gomile naslagani# sanduka. 8akaljao se tri puta, u razma"ima i odluno, kako je i trebalo da uradi, ali iznutra nije dobio nikakav odgovor. Ostao je da stoji nepomino u tra"i svetla, ponovo se nakaljao, niko nije odgovorio. ,Ja sam, rekao je ti#o, doao sam. 1aekao je malo, zatim je potom ponovi neto glasnije+ NG sam, doao sam. * tek tad je bio sasvim siguran da na tom mestu nije bilo nikoga. * protiv svoje volje stade da se smeje, najpre ti#o, a zatim sve jae i jae. Okrenuo se i pogledao u vodu, na nekoliko metara odatle. % onda je zakoraio u tamu.

NA O!"NA NA !A#$INI 1voje postojanje ova knjiga duguje jednom gradu, jednoj izuzetno #ladnoj zimi i jednom prozoru. 8jeno pisanje nije mi donelo preteranu radost. 1vejedno sam primetio da se ovek s godinama sve vie smeje sam4 i ini mi se da je to korak ka jednoj slo!enijoj i na neki nain samodovoljnoj kominosti. 1pino je ime koje sam izmislio, i ime koje mi je veoma drago. 8eko e mo!da primetiti da je to skraeno ime ilozo a 1pinoze koga bez ikakve sumnje, ne poriem, veoma volim4 ali svakako znai i neto drugo. 1pinoza je, uzgred reeno, bio 1e ard, i kao mnogi iz njegovog naroda, liniju #orizonta je nosio u oima. :inija #orizonta je, zapravo, geometrijska linija, jer se pomera kako se mi pomeramo. ,nogo bi# voleo da ju je nekom arolijom moj lik sustigao, jer i on ju je nosio u oima. %. /.

UZ LINIJU HORIZONTA ,o!da najzagonetnija /abukijeva knjiga, po atmos eri svakako najgua, puna kontrasta, ali kao i uvek, kad je u pitanju ovaj italijanski pripoveda i romansijer, zavodljivo napisana. Objavljen IX\Y. godine, ovaj kratki roman je donekle nepravedno ostao u sen"i romana poput Pereira tvr$i $a###, %zgubl ena glava =amaskena >onteira, ili %n$i ski nokturno. *pak, ubrzo je irom sveta naao svoje itao"e, pa je ak reditelj Sernando :opes, u ran"usko)portugalskoj produk"iji, snimio ilm po njemu IXX^. godine, koji e na Sestivalu u %mijenu dobiti veliku nagradu i jo nagradu za glavnu muku ulogu. /ema je univerzalna. 5adnja se mo!e odigravati bilo gde u svetu. %ntonija /abukija nikad nije ni zanimalo da se bavi #ronikom neposrednog, vezanom za mesto i vreme u kojima !ivi4 uvek je tragao za optim ispoljavanjima oveka, njegovi# ljubavi, tuga, radosti, !elja, i zato mu s pravom pripada naziv pis"a sveta. Ovog puta je u pitanju traganje za sopstvenim identitetom time to e se tragati za poda"ima o izvesnom leu. /o je ilozo ski podu#vat. ,o!da se zato lekar patolog zadu!en za obduk"iju i zove 1pino. :e pred njim je od oveka za koga zna jedino da je poginuo u izvesnom poli"ijskom okraju i da mu je ime .arlo 8oboldi ili 8obodi. *me je verovatno la!no, i moglo bi da znai, s obzirom na engleski jezik A /obo$4B, /iko# ,o!da je la!no i sve ostalo. ,rtva" i njegova sudbina jesu enigma sa kojom se 1pino suoava, i prelazi u ak"iju koja je zapravo opredeljenje nalik onome sa kojim nas je davno upoznao ilozo 1pinoza. Jedno nitavno telo, beznaajna smrt i neva!na lina istorija u 1pinovim oima postaju neto nezaobilazno, bivaju zalog bezmalo nedosti!nog "ilja+ spoznati sebe. :inija traganja je ovde poput linije #orizonta. .oliko god joj se pribli!avali, ona ostaje podjednako daleka. /ako je i sa istinom do koje je stalo 1pinu. On istra!uje smrt, ali putokazi mu be!e, kao da logika istra!ivanja ne

odgovara naelima razuma, pa tako i sam istra!iva gubi tlo pod nogama. 1pino !eli da zna, ne pristaje da odustane od svoje !elje, jer mu nije doputeno da pri#vati umiranje ljudi, tek tako, u praznini, u nitavilu. 8aposletku, u tom gradu na moru, koji bi mogao biti 6enova, kao i svaki drugi grad ili mesto na svetu, prvobitno istra!ivanje se promee u traganje za razlozima !ivota, u bezmalo potresno istra!ivanje granini# rubova, odstojanja, izgnanstava. % oni, razlozi !ivota, tako0e, be!e iz naeg dometa ba kao linija #orizonta. $remda roman nema lakou na koju smo navikli kod /abukija, njegova snaga, pristupanost i e ektnost nisu manji. 8aprotiv, roman se ita sa istinskim uzbu0enjem izazvanim jednako njegovim skrovitim pitanjima i romanopievom umetnou. Vrednost prevedenog dela istaknuta je i injeni"om da prevod dolazi iz radioni"e iskusne prevoditelji"e ije je poznavanje /abukijevog pisanja, re"imo, besprekorno. J. %in