Poglavlje 25

Monopolsko ponaanje
Nain odreivanja
monopolske cene
Do sada smo o monopolu razmiljali kao o
firmi koja prodaje svoj proizvod po istoj ceni
za sve potroae. Ovo je uniformno
odreivanje cene.

Da li diskriminacijom cena monopol moe da
ostvari dodatni profit?
Tipovi diskriminacije cena
Prvostepena diskriminacija cena: Svaka
jedinica autputa prodaje se po razliitoj ceni.
Cene su razliite za svakog pojedinanog
kupca.
Drugostepena diskriminacija cena: Cena
zavisi od koliine koju trai kupac. Ali, svaki
potroa suoen je sa istom emom cena.
Npr., popusti za velike kupovine.
Treestepena diskriminacija cena: Cena je
ista za sve kupce koji pripadaju odreenoj
grupi. Ali, cena je razliita za razliite grupe
kupaca.

Npr., stariji graani i studenti dobijaju popust
dok ostali kupci plaaju cenu bez popusta.
Prvostepena diskriminacija
cena
Svaka jedinica autputa prodaje se po
razliitoj ceni. Cene su razliite za svakog
pojedinanog kupca.

To pretpostavlja da monopolista moe da
otkrije kupca sa najveim vrednovanjem
proizvoda, zatim sledeeg po visini
vrednovaja proizvoda, itd.
p(y)
y
GT(y)
' y
p y ( ) '
Prodaje y-tu jedinicu po ceni p(y).

y
' y
p y ( ) '
'' y
p y ( ) ''
p(y)
GT(y)
Prodaje y-tu jedinicu po ceni p(y), zatim
prodaje y-tu jedinicu po ceni p(y).

y
' y
p y ( ) '
'' y ''' y
p y ( ) ''
p y ( ) '''
p(y)
GT(y)
Prodaje y-tu jedinicu po ceni p(y), zatim
prodaje y-tu jedinicu po ceni p(y).
Na kraju, prodaje y-tu jedinicu po ceni
p(y) jednakoj graninom troku.

y
' y
p y ( ) '
'' y ''' y
p y ( ) ''
p y ( ) '''
Monopolista ima dobitke od trgovine:
p(y) GT(y), p(y) GT(y) i nula.
Dobici svih potroaa jednaki su nuli.
p(y)
GT(y)

y
''' y
monopolista prisvaja sve,
maksimalno mogue,
dobitke od trgovine
PS
p(y)
GT(y)

y
''' y
PS
prvostepena diskriminacija cena je
efikasna u Paretovom smislu
p(y)
GT(y)

Prvostepena diskriminacija cena:

daje monopolisti sve dobitke od
trgovine
potroae ostavlja bez dobitaka i
dovodi do efikasne koliine autputa.
Treestepena diskriminacija
cena
Cena je ista za sve kupce koji pripadaju
odreenoj grupi. Ali, cena je razliita za
razliite grupe kupaca.

Monopolista menja trinu cenu menjajui
ponuenu koliinu proizvoda na tom
tritu.
Na taj naini pitanje Koje diskriminatorne
cene e odrediti monopolista za svaku
grupu ponaosob? u stvari je pitanje
Koliko jedinica proizvoda e monopolista
ponuditi svakoj grupi?
Postoje dva trita, 1 i 2.

y
1
je ponuena koliina na tritu 1. Na
tritu 1 inverzna funkcija tranje je p
1
(y
1
).

y
2
je ponuena koliina na tritu 2. Na
tritu 2 inverzna funkcija tranje je p
2
(y
2
).
Za date nivoe ponuda y
1
i y
2
, profit
firme je:



Koje vrednosti y
1
i y
2
daju maksimalan
profit?
1 2 1 1 1 2 2 2 1 2
( , ) ( ) ( ) ( ). y y p y y p y y c y y H = + +
1 2 1 1 1 2 2 2 1 2
( , ) ( ) ( ) ( ). y y p y y p y y c y y H = + +
Uslovi za maksimum profita su:
( )
1 2 1 2
1 1 1
1 1 1 2 1
( ) ( )
( )
( )
0
c y y y y
p y y
y y y y y
c c c c
c c c c
H + +
=
+
=
( )
1 2 1 2
2 2 2
2 2 1 2 2
( ) ( )
( )
( )
0
c y y y y
p y y
y y y y y
c c c c
c c c c
H + +
=
+
=
1 2
1
( )
1
y y
y
c
c
+
=
1 2
2
( )
1
y y
y
c
c
+
=
i
pa
su uslovi za maksimum profita
( )
1 2
1 1 1
1 1 2
( )
( )
( )
c y y
p y y
y y y
c c
c c
+
=
+
i
( )
1 2
2 2 2
2 1 2
( )
( ) .
( )
c y y
p y y
y y y
c c
c c
+
=
+
( ) ( )
1 2
1 1 1 2 2 2
1 2 1 2
( )
( ) ( )
( )
c y y
p y y p y y
y y y y
c c c
c c c
+
= =
+
Uslov GPD
1
(y
1
) = GPD
2
(y
2
) zahteva da
alokacija y
1
, y
2
maksimizira ukupan prihod
od prodaje y
1
+ y
2
jedinica autputa.

Npr., ukoliko je GPD
1
(y
1
) > GPD
2
(y
2
) , onda
treba premestiti jednu jedinicu autputa sa
traita 2 na trite 1 da bi se poveao
ukupan prihod.

`

)

( ) ( )
1 2
1 1 1 2 2 2
1 2 1 2
( )
( ) ( )
( )
c y y
p y y p y y
y y y y
c c c
c c c
+
= =
+
( ) ( )
1 2
1 1 1 2 2 2
1 2 1 2
( )
( ) ( )
( )
c y y
p y y p y y
y y y y
c c c
c c c
+
= =
+
Uslov za maksimum profita zahteva da:
granini prihod bude isti na oba trita i
granini prihod bude jednak
graninim trokovima.
GPD
1
(y
1
) GPD
2
(y
2
)
y
1
y
2
y
1
* y
2
*
p
1
(y
1
*)
p
2
(y
2
*)
GT GT
p
1
(y
1
)
p
2
(y
2
)
trite 1 trite 2
GPD
1
(y
1
*) = GPD
2
(y
2
*) = GT i p
1
(y
1
*) = p
2
(y
2
*)
Na kom tritu monopolista odreuje veu
cenu?
Prisetimo se da uvek vai





Zbog uslova
1 1 1 1
1
1
( ) ( ) 1 GPD y p y
c
(
= +
(

2 2 2 2
2
1
( ) ( ) 1 . GPD y p y
c
(
= +
(

i
* * * *
1 1 2 2 1 2
( ) ( ) ( ) GPD y GPD y GT y y = = +
* *
1 1 2 2
1 2
1 1
( ) 1 ( ) 1 . p y p y
c c
( (
+ = +
( (

...imamo


Zato je samo ukoliko je
* *
1 1 2 2
( ) ( ) p y p y >
1 2
1 2
1 1
1 1 . c c
c c
+ < + >
monopolista odreuje viu cenu
na tritu na kome je elastinost tranje manja
Dvodelne tarife
Dvodelna tarifa sastoji se iz pauala, p
1
, plus
cena p
2
po svakoj jedinici kupljenog
proizvoda.

Tako je troak kupovine x jedinica proizvoda
jednak
p
1
+ p
2
x
Da li e monopolista preferirati dvodelnu
tarifu u odnosu na uniformno odreivanje
cene, odnosno u odnosu na diskriminatorno
odreivanje cena koje smo do sada
razmatrali?
Ako je odgovor potvrdan, kako monopolista
treba da konstruie svoju dvodelnu tarifu?
p
1
+ p
2
x

P: Koji je je najvei nivo p
1
koji monopol
moe da odredi?
O: p
1
je taksa ulaska u granu, pa najvie
to moe da iznosi jeste viak koji potroa
stie ulaskom firme na trite.

Odredite p
1
= CS i sada se zapitajte kolika bi
cena p
2
trebalo da bude?
p(y)
y
GT(y)
' y
) y ( p p
2
'
=
Da li monopolista treba
da odredi p
2
iznad GT?

y
' y
CS
) y ( p p
2
'
=
p(y)
GT(y)
p
1
= CS.
Da li monopolista treba
da odredi p
2
iznad GT?

y
' y
CS
PS
) y ( p p
2
'
=
p(y)
GT(y)
p
1
= CS.
PS je profit od prodaje.
Da li monopolista treba
da odredi p
2
iznad GT?

y
' y
CS
PS
ukupan profit
) y ( p p
2
'
=
p(y)
GT(y)
p
1
= CS.
PS je profit od prodaje.
Da li monopolista treba
da odredi p
2
iznad GT?

y
'' y
) y ( p p
2
' '
=
Da li monopolista treba
da odredi p
2
= GT?
p(y)
GT(y)

y
CS
'' y
) y ( p p
2
' '
=
p(y)
GT(y)
Da li monopolista treba
da odredi p
2
= GT?

y
Da li monopolista treba
da odredi p
2
= GT?
p
1
= CS.
PS je profit od prodaje.
'' y
CS
PS
) y ( p p
2
' '
=
p(y)
GT(y)

y
'' y
CS
ukupan profit
PS
) y ( p p
2
' '
=
p(y)
GT(y)
Da li monopolista treba
da odredi p
2
= GT?
p
1
= CS.
PS je profit od prodaje.

y
'' y
CS
PS
) y ( p p
2
' '
=
p(y)
GT(y)
Da li monopolista treba
da odredi p
2
= GT?
p
1
= CS.
PS je profit od prodaje.

y
'' y
CS
dopunski profit nastao
odreivanjem p
2
= GT
PS
) y ( p p
2
' '
=
p(y)
GT(y)
Da li monopolista treba
da odredi p
2
= GT?
p
1
= CS.
PS je profit od prodaje.

Kada koristi dvodelnu tarifu, monopolista
ostvaruje maksimalan profit kada odredi
cenu po jedinici autputa p
2
jednaku
graninom troku, a paualni iznos p
1

izjednai sa potroaevim vikom.
Maksimiziranje profita posredstvom
dvodelnih tarifa daje efikasan trini ishod
pri emu monopolista dobija, u obliku
profita, ukupne dobitke od trgovine.