VEROVATNO

´
CA I STATISTIKA
Septembar 2005.
Reˇsenja zadataka
1. Neka je A dogad¯aj da je Aca pojeo tri palaˇcinke.
Pored¯ajmo palaˇcinke u niz. Broj naˇcina na koje k dece moˇze da podeli n palaˇcinki pri uslovima zadatka odgovara
broju mogu´cnosti razdvajanja n palaˇcinki u nizu na k delova, odnosno umetanju k −1 ”granice” u neke od n−1
praznina izmed¯u palaˇcinki, i iznosi
_
n−1
k−1
_
.
Otuda je ukupan broj mogu´cih ishoda
_
19
3
_
. Povoljni ishodi za dogad¯aj A su oni kada je Aca uzeo svoje 3
palaˇcinke, a preostalih 17 treba podeliti na 3 dela, ˇsto je mogu´ce na
_
16
2
_
naˇcina.
Tada je P(A) =
(
16
2
)
(
19
3
)
=
40
323
2. Iz grafika zavisnosti Y od X i simetriˇcnosti normalne N(0, 1) raspodele dobija se da je za
1) y < −C
F
Y
(y) = P{Y ≤ y} = P{X ≥ −y} = P{X ≤ y} = F
X
(y)
2) −C ≤ y < C
F
Y
(y) = P{Y ≤ y} = P{−C < X ≤ y} +P{X ≥ C} = P{X ≤ y} −P{X ≤ −C} +P{X ≥ C}
= P{X ≤ y} −P{X ≥ C} +P{X ≥ C} = P{X ≤ y} = F
X
(y)
3) y ≥ C
F
Y
(y) = P{Y ≤ y} = P{X ≥ −y} = P{X ≤ y} = F
X
(y)
Kako je F
Y
(y) = F
X
(y) za svako y ∈ R , sledi da sluˇcajna veliˇcina Y ima takod¯e normalnu N(0, 1) raspodelu.
S obzirom da je Z = X +Y =
_
2X, |X| < C
0, |X| ≥ C
, zakljuˇcujemo da je P{Z = 0} > 0, pa sluˇcajna veliˇcina Z nije
apsolutno neprekidnog tipa, te ne moˇze imati normalnu raspodelu.
3. Neka je X
i
broj dobijen na i-toj kockici, a Y =
100

i=1
X
i
zbir dobijenih brojeva. Moˇze se lako izraˇcunati da je
EX
i
=
7
2
, DX
i
=
35
12
, EY = 350 i DY =
875
3
. Tada je traˇzena verovatno´ca:
a) P{300 <
100

i=1
X
i
< 400} = P{300 < Y < 400} = P{300 −350 < Y −EY < 400 −350} =
= P{−50 < Y −EY < 50} = P{|Y −EY | < 50} = 1−P{|Y −EY | ≥ 50} ≥ 1−
E(Y −EY )
2
50
2
= 1−
DY
50
2
=
53
60
.
b) P{300 <
100

i=1
X
i
< 400} = P{
300−350

875
3
<
100

i=1
X
i
−E
100

i=1
X
i

D
100

i=1
X
i
<
400−350

875
3
} ≈ P{−2.93 < X

< 2.93} = 0.997.
4. Funkcija verodostojnosti je
L(x
1
, ..., x
n
; θ) =
n

i=1
f(x
i
; θ) =
_
n

i=1
x
i
_
· θ
2n
· e
−θ
n

i=1
x
i
,
pa je
lnL(x
1
, ..., x
n
; θ) =
n

i=1
lnx
i
+ 2nlnθ −θ
n

i=1
x
i
.
Reˇsavanjem jednaˇcine verodostojnosti,

∂θ
lnL(x
1
, ..., x
n
; θ) = 0, dobija se ocena maksimalne verodostojnosti
parametra θ
ˆ
θ =
2n
n

i=1
X
i
.
Kako X
i
ima gama raspodelu, to ´ce zbog aditivnosti gama raspodele Y =
n

i=1
X
i
takod¯e imati gama raspodelu
sa gustinom f(y) =
y
2n−1
Γ(2n)
θ
2n
e
−θy
.
Tada je
E
ˆ
θ = 2nE
1
Y
= 2n
+∞
_
0
1
y
y
2n−1
Γ(2n)
θ
2n
e
−θy
dy =
2n
Γ(2n)
θ · Γ(2n −1) =
2n
2n −1
θ,
pa
ˆ
θ nije nepristrasna ocena parametra θ.
Koriste´ci
ˇ
Cebiˇsovljevu nejednakost dobijamo da za svako ε > 0
P{|
ˆ
θ −θ| ≥ ε} = P{|
2n
Y
−θ| ≥ ε} ≤
E(
2n
Y
−θ)
2
ε
2
=
4n
2
E
1
Y
2
−4nθE
1
Y

2
ε
2
=
4n
2 θ
2
(2n−1)(2n−2)
−4nθ
θ
2n−1

2
ε
2
=
[
4n
2
(2n−1)(2n−2)

4n
2n−1
+ 1]θ
2
ε
2
−→
n→+∞
0,
pa zakljuˇcujemo da je ocena
ˆ
θ postojana.
5. Kad X
i
ima normalnu N(m, σ
2
) raspodelu, tada
X
n
−m
σ

n ima normalnu N(0, 1), a
nS
n
2
σ
2
ima χ
2
n−1
raspodelu.
Zbog toga je:
P{0 < X
25
< 6 , 216.744 < S
25
2
< 280.044} = P{0 < X
25
< 6} · P{216.744 < S
25
2
< 280.044} =
= P{
0 −3

300

25 <
X
25
−3

300

25 <
6 −3

300

25} · P{
25 · 216.744

300
<
25 · S
25
2

300
<
25 · 280.044

300
}
= P{−0.87 < X

< 0.87} · P{18.062 < χ
2
24
< 23.337} = 0.6157 · (0.8 −0.5) = 0.18471.
6. Neka je l registrovani broj pojavljivanja pisma u 100 bacanja. Formiramo pomo´cnu tabelu
pismo glava
M
k
l 100 −l
p
k
1
2
1
2
np
k
50 50
pa je test statistika χ
2
0
=
2

k=1
(M
k
−np
k
)
2
np
k
=
(l−50)
2
50
+
(100−l−50)
2
50
=
(l−50)
2
25
.
Kritiˇcna oblast je W = {χ
2
0
≥ χ
2
2−1;0.05
} = {χ
2
0
≥ χ
2
1;0.05
} = {χ
2
0
≥ 3.841}, pa hipotezu ne odbacujemo ako je
(l−50)
2
25
< 3.841, odnosno 40.20077 < l < 59.79923. Dakle, najmanji broj pojavljivanja pisma pri kome nema
razloga za odbacivanje hipoteze je 41, a najve´ci 59.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful