P COVSKI KA PA K NA N LI

Naslov originala: Ratlines by Mark Aarons and John Loft f us Copyright za Srbij i u: Metaphysica Prvo izdanj n e: 2012. Izdav a a: Apis, Banj n aluka Prevod: Milan Milievi Tira: 500 tampa: GP Distribucij i a: BiH - 065/415-765, Srbij i a: 064/089-6937

Mark Arons Don Loft f us

Pacovski kanali

Sadraj
Predgovor ................................................................ 7 1. Avet nad Evropom .............................................. 9 2. Biskup Hudal i prvi talas ................................... 19 3. Francuski pijun u Vatikanu .............................. 45 4. Udarac koji je uzdrmao Vatikan ........................ 59 5. Pacovski kanal ................................................... 79 6. Zlatni svetenik ................................................. 115 7. Vatikanski crni orkestar .................................... 137 8. Diplomatske obmane ........................................ 146 9. Zakljuak .......................................................... 167 Izjave zahvalnosti ................................................. 177 Fusnote ................................................................. 179

"U svakom sluaj a u, dav a no sam shvatio da je svetovnj n aku i nekatoliku, a istini na volj l u i veini katolika i duhovnika izvan grada Vatikana, skoro nemogue da daj a u valj l anu procenu ili iskau pouzdano milj l enj n e o papskoj politici. Na papinu odluku moe, ili mora, da utie toliko mnogo nemerlj l ivih ili nevidlj l ivih elemenata. tav a ie, atmosfe f ra Vatikana ne samo da je nadnacionalna i univerzalna... ve se prostire u nekoj etvrtoj dimenzij i i i, da tako kaem, van vremena je... na primer, oni su u stanj n u da dinastij iu Sav a oja shvate kao neko kratko meusluenj n e, a eru fa f izma kao incident u istorij i i Rima i Italij i e. Oni raunaj a u u vekovima, a planiraj a u za venost i to neizbeno ini nj n ihovu politiku nedokuivom, zbunj n uj u uom i, ponekad, prekorevaj a uom za praktine i vremenom i svetom uslovl vljene umove." Ser Dars r i Ozborn Brita t nski ambasador u Va V tikanu, mart 1947. 7 go g dine "Pretpostav avljam da... je neki sporazum skloplj l en s Vatikanom i Argentinom... da se zatite ne samo kv k islinzi ve i oni... koji su krivi za uasne zloine poinj n ene u Jugoslav a ij i i. Jasno mi je da moramo da zatitimo nae agente, mada se toga gadim... mi uruj u emo s Vatikanom i Argentinom da krivcima obezbedimo raj a u ovoj drugoj zemlj l i." D on Murz D r Ke K bot Amerik i ambasador u Beogr gradu, jun 1947. 7 go g dine

Predgovor
Prvi nagovetaj a i postojanj n a vatikanskih Pacovskih kanala pojav a ili su se u Americi. Verovatno je tako i trebalo da bude, jer su uprav a o Amerikanci tim imenom nazvali podzemne mree Svete Stolice za bekstvo nacista. Za vreme Drugog svetskog rata, Uprav a a strategij i skih slubi (OSS) skovala je naziv Pacovske linije za svoje mree bekstva i skrivanj n a koje su koristile posade a iona amerike ratne av av a ij i acij i e, oborene iznad okupirane Evrope. Pacovska linij i a se nij i e odnosila na nacistiku gamad koja je beala kroz vatikansko podzemlj l e (mada je, ako se bolj l e razmisli, to sasvim odgovaraj a ui opisni naziv) v . Pacovska linij i a, veza, je naziv za lestve od konopca koje se pruaj a u do vrha jarbola, poslednj n eg bezbednog mesta u situacij i i kad brod tone. Tako je Pacovska linij i a, odnosno, Pacovski kanal postao uopteni obavetaj a ni naziv za mreu evakuacij i e, bekstva. Dok su se veterani OSS hvalisali svojim Pacovskim kanalima, vatikanski su morali zauvek da ostanu skriveni. Meutim, ispod mirne varoi Sutlenda, Merilend, SAD, nalazi se dvadeset podzemnih odaj a a, svaka povrine jutra zemlj l e, koje su od poda do tav a anice ispunj n ene uredno sloenim taj a nim dokumentima iz Drugog svetskog rata. Ti dokumenti su skrivani od pogleda jav a nosti blizu pola veka. Kako su decenij i e prolazile, prvobitne uvare smenili su drugi koji nisu ni sanj n ali kakv k e sve uasne taj a ne lee sahranj n ene u podzemnim odaj a ama, sve dok, malo pomalo, nisu podigli veo s taj a ne Vatikana. Kada efo f vi obav a etaj a nih slubi budu itali ovu knj n igu, bie ve kasno. Nij i e vano da li se predmetni dogaaj a i jo uvek vode pod oznakom strogo pov, niti da li su dosij i ea grekom otvorena, inj n enica je da je legalnim putem otvoreno toliko dokumenata, da je svako dalj l e prikrivanj n e besmisleno. Vatikanski Pacovski
7

kanali su preli iz domena taj a ne u istorij i u. Re je o nakaznom zav a etanj n u koje su ostav a ili pij i uni, o skandalima i krij i umarenj nu nacista. To je tuna istorij i a vatikanske obav a etaj a ne slube.

1. poglavlj le

A et nad Evropom Av
Posle krvav a ih srednj n evekovnih krstakih ratova pape su poprimile mnoge osobine kralj l eva. itav a e italij i anske pokraj a ine bile su politiki ugraene u papske zemlj l e. Stanovnitvo je dugovalo podaniku pokornost i plaalo poreze rimskom biskupu. No, potresi, refo f rmacij i e i Napoleonovi ratovi nagovestili su postepenu erozij i u papinih zemalj l skih moi. Do polovine devetnaestog veka, neumitni politiki, drutveni i kulturni procesi su potkopali, a onda i nadvl v adali politiku mo Vatikana. U edinj Uj n enj n e Italij i e, konfi f skacij i a crkv k enih poseda i suav a anj ne papske zemlj l e na nekoliko kv k adratnih kilometara oko Trga Sv. Petra simbolizovali su gubitak svetovne moi. Ve kada je Pij i e XI izabran, svet je odav a no prevaziao potrebu za imperatorskim papama. Ovo je, na mnogo naina, bio neizbean ishod poetaka sav a remenog doba, ulaska demokratij i e, antiklerikalizma, liberalizma, socij i alizma i komunizma. Rezultat je bio taj a da se do kraj a a devetnaestog veka rairilo verovanj n e da bi bilo "anahrono da pape igraj a u civilnu politiku ulogu u sav a remenoj meuna1 rodnoj zaj a ednici Evrope." Umesto da se bav a e promenama koje donosi vreme, pape su se povukle iza zidina Vatikana. Katolianstvo je poelo da stagnira pod tekim bremenom izolacij i e, konzervativizma i sve vee krutosti. Sve ovo je, nemalim delom, bilo uzrokovano destruktivnom politikom izbora, koja je iz papstva isklj l uivala sve osim Italij i ana prilikom glasanj n a u Sav a etu kardinala. Nekoliko stotina godina Univerzalnom katolikom crkv k om doslovno je dominiralo italij i ansko svetenstvo. Svet se menj n ao brzo, i to nagore. ak i u katolianstvom bezuslovno duboko proetoj Italij i i, stare tradicij i e i poslunost svetenstvu bile su nestale, dok su se nove doktrine uzdizale na nj n i9

hova mesta. Musolinij i eva fa f istika vl v ada je bila preuzela Italij i u, a s oduevl vljenom dobrodolicom su je primili slojevi obinih katolika. Pored jaanj n a fa f izma u Italij i i i uzlaza komunizma u Rusij i u, Svetu Stolicu su zabrinj n av a ali sve snanij i i uticaj a i sekularizacij i e, materij i alizma, pa ak i irenj n e demokratij i e. Pij i e XI je verovao da je ovo potonj n a fo f rma vl v adav a ine, "zasnovana na skoro univerzalnom prav a u glasa, puna tekih mana" zato to doputa ak i obinom "rabadij i i" da vl v ada jednom demokratskom zeml om.2 lj Ove nove doktrine su ga uznemirav a ale jo vie posle propasti starog poretka u Srednj n oj Evropi. Po tradicij i i, Vatikan je obraao panj n u habzburkim vl v adaocima Austro-Ugarske carevine radi zatite katolianstva u Srednj n oj Evropi. Dinastij i a Habzburga je bila Vatikanov vojni grudobran izmeu protestantske Pruske i prav a oslav a ne Rusij i e. Raspad Austro-Ugarske carevine na zav a retku Prvog svetskog rata bio je jo jedna velika katastrofa f za Svetu Stolicu. Dugogodinj n i drav a ni sekretar, kardinal Pij i etro Gaspari (Pietro Gasparri), smatrao je da je ishod u vidu stvaranj n a vie malih nezav a isnih drav a a "kraj a nj n e nesrean". Po nj n egovom milj l enj n u, "ta nova ehoslovaka je toliko nacionalno heterogena i sa toliko geografs f kih anomalij i a da je nestabilna i verovatno e izazvati velike tekoe". Nj N egovi pogledi na verovatan razvoj dogaaj a a u Jugo3 slav a ij i i kojom dominiraj a u Srbi bili su istovetni. Ruenj n e jedne postojane, katolike, srednj n eevropske carevine je bio teak udarac istorij i skom poimanj n u prav a ilnog poretka u Vatikanu. Novofo f rmirane drav a e su naglasak stav avljale na sekularizacij i u, uz odbij i anj n e drevnog koncepta po kom nj n ihovo stanovnitvo duguj u e vojnu odanost i potinj n enost - Crkv k i i drav a i. Vatikan je posmatrao ove promene zbunj n eno. Kao preanj n i diplomata, Pij i e XI je shvatao realnost sav a remenog doba i pokrenuo je rasprav a e za razreav a anj n e politikih odnosa i veza Vatikana s italij i anskom vl v adom. Od 1870. godine nj n egovi prethodnici su uporno odbij i ali da prihvate gubitak papskih zemalj l a i nj n ihovo preputanj n e Italij i i i opredelili su se da ostanu zatoenici u Vatikanu. Pij i e XI je ponudio da se odrekne
10

svojih prav a a na svetovnu vl v ast nad nekadanj n im pokraj a inama, u zamenu za traj a no priznanj n e suverenog statusa grada Vatikana. Pij i e XI zvanino nikada nij i e voleo, a kamoli prihvatio fa f izam, izj z av avljuj u ui da "nij i edan katolik ne moe da bude istinski i em je ipak postignut ubeen fa f ista".4 Meutim, s Musolinij jedan kompromis, u cilj l u okonanj n a stagnacij i e Crkv k e. Februara 1929. godine zaklj l uen je Lateranski ugovor, kojim je namireno takozvano "rimsko pitanj n e". Posle ovoga, od papskih zemalj l a ostalo je ono nekoliko kv k adratnih kilometara grada Vatikana, uz jo neto internata i zav a oda sa ekstrateritorij i alnim statusom u samom Rimu. U stvari, Pij ie XI je vl v adao malenom zemlj l om sa svih strana okruenom Musolinij i evom fa f istikom drav a om. Koliko god da je kralj l evstvo bilo malo, grad Vatikan je naj a zad priznat kao papina suverena teritorij i a, sa vl v astitim obezbeenj n em granica (srednj n evekovna vaj a carska garda), bankama, potanskom slubom, diplomatijom i prav a nim sistemom. Lateranski ugovor je znaio realno priznanj n e da u dvadesetom voku vie nema mesta drevnom statusu papa kao politikih voa. Ipak, gubitak papskih zemalj l a je doneo veliku promenu u orij i entacij i i Svete Stolice. Od Lav a a XIII kraj a em 1870-ih godina, rimske pape su sve vie teile "nadnacionalnom svetu moralnog autoriteta". Zanimaj a ui se daleko vie za pitanj n a socij i alne prav a de i prav a a radnika (na primer, pouna "radnika" enciklika Lav a a XIII, Rerum Novarum) i za jo ira pitanj n a, poput mira u svetu, Sveta Stolica je nastojala da se uspostav a i kao moralna sila pred gresima sav a remenog sveta. Luteranski ugovor je sadrao sutinske elemente ovog sav a remenog nadnacionalnog moralnog poloaj a a. U lanu 24. Vatikan je izj z av a io da eli da ostane i da e ostati izvan svetovnih nadmetanj n a izmeu drugih drav a a i van meunarodnih kongresa sazvanih po takv k om pitanj n u, osim ukoliko suprostav avljene strane upute sloan apel za nj n egovu misij i u mira, u svakom sluaj a u zadrav a aj a ui za sebe prav a o da istie i brani svoju moralnu i duhovnu vl v ast. Posle Lateranskog ugovora s Musolinij i em iz 1929. godine i Konkordata s Hitlerom iz 1933. godine, Pij i e XI je koristio osna11

en diplomatski status Crkv k e kao odskonu dasku za nj n enu sav a remenu misij i u. Februara 1939. godine, nekoliko dana pred smrt, Pij i e XI je navodno pripremio poslednj n i govor namenj n en italij i anskim biskupima. Bio je nav a odno spreman da naj a otrij i im i naj a jetkij i im recima, kao ubodom aoke, osudi nacizam i fa f izam. On je napustio ovaj a svet a da taj a govor nij i e odrao.5 U nedav a no objav avljenoj studij i i britansko-vatikanskih odnosa iz ovog perioda, Oven edvik (Owen Chadwick) tvrdi da je "fe f bruara 1939. godine, velikim silama bilo vanij i e ko e biti novi papa nego pri bilo kom izboru od poetka devetnaestog veka". Hitler i Musolini su prielj l kivali papu koji e makar da ostane neutralan u nj n ihovoj borbi s Britanij i om i Francuskom. A opet, kako edvik detalj l no prikazuj u e, sve strane su podrale uzdizanj n e kardinala Euenij i a Paelij i a. Gotovo svi veliki akteri na svetskoj sceni su, polazei od veoma razliitih perspektiva i sukoblj l enih interesa, videli Paelij i a kao oveka za kog je naj a verovatnij i e da e posluiti nj n ihovim cilj l evima. Paeli je poticao iz istaknute rimske aristokratske porodice, koja je imala uticaj a a u Vatikanu jo od prvih godina devetnaestog veka. On je mogao da se opredeli skoro za bilo koji ivotni put i karij i eru, ali je sledio poziv Crkv k e i rukopoloen je 1899. godine. Iako je eleo pastorsku slubu, brzo je dobio postav avljen e u Drav nj a nom sekretarij i atu Svete Stolice (vatikansko Ministarstvo inostranih poslova), 1901. godine. Ubrzo se istakao i stekao "ugled izvanrednog vatikanskog diplomate, sluei s takv k om odanou i uspehom da je proizveden u poasnog Sardskog nadbiskupa. Pre slubovanj n a u Minhenu, Paeli se ve bio uzdigao do viih fu f nkcij i a u Drav a nom sekretarij i atu Svete Stolice, postav a i podsekretar za vanredne poslove 1914. godine, kada mu je bilo trideset osam.6 Ovo odelj l enj n e je u stvari bilo "politiki organ" Vatikana i rukovodilo je odnosima Svete Stolice s inostranim vl v adama, uklj l uuj u ui pregovaranj n a u cilj l u postizanj n a konkordata. Drugo odelj l en e ovog sekretarij nj i ata, "redovni poslovi", dav a alo je pomo, potporu i subvencij i e i prualo sav a ete za katoliku akcij i u irom sveta, utiui tako na "unutranj n u politiku drugih zemalj l a".7
12

Paeli je zatim postav avljen za papskog nuncij i a u Nemakoj, i bio je zaduen za pregovore oko zaklj l uenj n a konkordata i s Bav a arskom i s Pruskom. Godine 1929. postao je kardinal, a naredne ga je Pij i e XI postav a io za drav a nog sekretara. Kao "ovek ubedlj l ivo svetake prirode", kao "odlian propovednik, ovek velike pobonosti, inteligencij i e i neuobiaj a enog linog arma", kako ga je opisao jedan britanski diplomata, Euenio Paeli je igrao i glav a nu ulogu u stvaranj n u vatikanskog Konkordata s Hitlerovom Nemakom 1933. godine. Ubrzo, kardinal Paeli je uzdignut na naj a vii poloaj a , volj l om sebi jednakih. Preuzeo je titulu pape uprav a o kada se svet pripremao za novi svetski rat. Na svoj ezdeset trei roendan, 2. marta 1939. godine, Paeli je uzeo ime Pij i e XII. Neki su u ovome videli veliku simboliku, tvrdei da je novi papa tako objav a io nameru da nastav a i politiku i stav a ove svoga prethodnika. Prva odluka Pij i a XII je bila da neobjav avljene osude nacizma od strane nj n egovog prethodnika prepusti zaborav a u vatikanskih Taj anih arhiva, gde su one ostale dvadeset godina, sve dok Jovan X III nij XX i e neke od nj n ih pustio u jav a nost, 1959. godine.8 Polemika o stav a ovima i politici Pij i a XII za vreme Drugog svetskog rata je dobro poznata (videti knj n igu Hitlerov papa, Don Kornvel). Kritiari optuuj u u Pij i a XII da je odustao od svojih moralnih i milosrdnih stav a ova za vreme rata, da je ostao nem kada je bez odlaganj n a trebalo da digne glas protiv kasaplj l enj n a miliona nevinih. Oni veruj u u da je on trebalo da se oglasi s nedvosmislenom moralnom silinom, umesto da ublaav a a, pa ak i prikriva svoje poruke saoseanj n a i solidarnosti sa stradalnicima. Dalj l e, evropskim biskupima je moglo da se naloi da preduzimaj a u efi f kasnij ie akcij i e u smislu obuzdav a anj n a svireposti i pruanj n e vee moralne i materij i alne pomoi. Zar mnogi od usmrenih nisu mogli da preive samo da je papa za borbu protiv nacizma upotrebio u punoj meri sredstva Crkv k e, koja nikako nisu za zanemarivanj n e? Od kraj a a rata naovamo, na Katoliku crkv k u se upire prstom zbog zatvaranj n a oij i u pred Holokanstom. Prenerauj u ue utanj ne Vatikana u odnosu na Jevrej e e moe se prikazati jednim dogaajem koji se zbio 1944. godine, uprav a o kada je Adolf Aj A hman ( dolf Eichmann) pripremao svoju poslednj (A n u veliku operacij iu
13

istreblj l enj n a. Veina od 800.000 maarskih Jevrej e a je dotadanj ni rat bila preivela, sve dok Nemci nisu postav a ili potpuno pronacistiku vl v adu, marta 1944. godine. Vatikanu je bio upuen hitan apel od strane jedne amerike delegacij i e. U ime Komiteta za ratne izbeglice, oni su zahtevali papinu intervencij i u u cilj l u spaav a anj n a bespomonih rtav a a. "I vreme je i prav a i povod da veruj u emo da na moralne vrednosti koje su u pitanj n u i na duhovne posledice koje moraj a u da proisteknu iz rav a nodunosti prema progonima i masovnim ubij i anj n ima bespomonih mukaraca, ena i dece treba da se skrene pan a maarskih vl nj v asti i naroda." Apelovali su da "Nj N egova Svetost moda nae za shodno da se izrazi po ovom pitanj n u u obraanj nu v astima i narodu Maarske, koji u velikom broju iskazuj vl u e duhovnu pripadnost Svetoj Stolici". Tokom meseci koji su usledili, maarski Jevrej e i su prikuplj l ani i koncentrisani u na brzinu pripremlj l ena geta, u kojima su bili strahovito zlostav avljani. Veina ih je onda prebaena u Auvic i ubij i ena. Do oktobra je ve nj n ihov broj bio drastino smanj n en, ali su Amerikanci primili info f rmacij i u da e neto manj n e od 300.000 preivelih biti poslano u sigurnu smrt. Usledilo je jo jedno obraanj n e Vatikanu, a od pape je traeno da se putem radij i a obrati jav a nim apelom narodu i svetenstvu u Maarskoj, "podstiui ih da privremeno sakrivaj a u Jevrej e e i usprotive se deportovanj nui 9 istreblj l enj n u tih lj l udi koliko god je to u nj n ihovoj moi". Papa Pij i e XII odluio da ne uini ovakav a apel, "jer bi, ukoliko bi tome ve pristupio, iz potenj n a prema svim stranama morao da kritikuj u e Ruse". U maj a u 1943. godine, Tardini je otvoreno predviao da "ima osnova da se strahuj u e (a) da e se rat zav a riti preteno ruskom pobedom u Evropi i (b) da e rezultat toga biti brza difu f zij ia komunizma u velikom delu kontinentalne Evrope, pa da e stoga doi do razaranj n a evropske civilizacij i e i hrianske kulture.10 Bliska pobeda Sav a eznika takoe je znaila potvrdu naj a crnj n ih strahova monsinj n ora Tardinij i a - sovj v etsku okupacij i u naj a veeg dela Srednj n e i Istone Evrope, i fo f rmiranj n e jednog monog komunistikog bloka. Pre toga je ak bilo i razgovora o nekoj vrsti zbliav a anj n a izmeu Moskv k e i Vatikana. Meutim, kako je sovj v et14

ska armij i a napredovala prema zapadu, Moskv k a je pokrenula propagandnu kampanj n u, optuuj u ui papu da je profa f ista i da je za pobedu Nemake. Dok je Vatikan pred jav a nou utao u vezi nacistikih zverstav a a za vreme rata, Pij i e XII je 1945. godine preokrenuo vl v astitu politiku i odluio da sada glas Crkv k e mora da se digne protiv Stalj l inovih zloina. Vatikan je obezbeivao Zapadnim silama detalj l ne izvetaj a e o stanj n u u Sovj v etskoj zoni Berlina. Ti materij i ali su bili puni pria o konfi f skacij i ama, deportovanj n u, ogromnom broju vetakih prekida trudnoe kao posledici iroko praktikovanih silovanj n a od strane Sovj v etskih trupa, bolestima, otimainama i nasilnim izgladnj n ivanj n ima.11 U pitanj n u je bila pozornica uasa o kojoj je Vatikan izvetav a ao iz svake zemlj l e pod sovj v etskom okupacij i om. Do 1950. godine Vatikan je ve prikupio dovolj l no obav a etaj anih podataka da pokae kako ista situacij i a, u veoj ili manj n oj meri, vl v ada u svim drugim zemlj l ama u kojima su komunisti uspostav a ili praktinu vl v ast - u Albanij i i, ehoslovakoj, Bugarskoj, Rumunij i i, baltikim drav a ama, Jugoslav a ij i i, Istonoj Nemakoj i Polj l skoj. Papa nij i e imao armij i e pod svojim zapovednitvom, samo diplomate i nj n ihove sadruge i saputnike. U svojoj borbi, papa se opredelio za pij i unau i sve ono to uz nj n u ide. Pre zav a retka Drugog svetskog rata taj a na diplomatska skupina oko pape je regrutovala agente za ovaj a sledei rat. Raanj n e i razvoj tih aktivnosti verovatno poinj n e od papinog zahteva upuenog Montinij i u da organizuj u e vatikansku Info f rmativnu slubu. Amerika armij i a je zapazila sumnj n ive aktivnosti ove humanitarne agencij i e jo marta 1944. godine, uz napomenu da je ona "organizovana radi slanj n a pozdrav a a i lepih elj l a radioputem ratnim zaroblj l enicima u Severnoj Afr f ici i prenoenj n a nj n ihovih poruka sline prirode. Amerikanci su verovali da se tu odvij i a neka prikrivena aktivnost i naloili da ni o kakv k om "proirenj n u vatikanske Info f rmativne slube ne sme da se razmilj lai planira, iz dunog obzira prema bezbednosnim pitanj n ima".12 Ako je verovati kasnij i im izvetaj a ima, Info f rmativna sluba Vatikana je posle rata prerasla u veliku i snanu obav a estaj a nu silu.
15

Amerika obav a etaj a na sluba se neko vreme aktivno zanimala aktivnosti Vatikana. Prema nekim izvetaj a ima, "sav a ezniki obav a etaj a ni ofi f ciri visokin inova i poloaj a a" odrav a ali su "tesne veze s visokim vatikanskim velikodostojnicima" dosta pre pada nacizma.13 Oktobra 1945. godine, Amerikanci su zapazili da "jezuitski oci, koji uvek izlau konkretne i razumom potkovane projekte, imaj a u sve snanij i i uticaj a nad Kurij i om. Prema nj n ihovom izvoru, jezuiti su vodili borbu Svete Stolice, a jedini pozitivan korak koji je do sada preduzeo Vatikan je organizacij i a programa proboja; naroito snalalj l ivo i sposobno l udstvo se alj lj l e u razne oblasti radi voenj n a katolikih elemenata, kako bi svojim odanim zanosom i primerom odralo te elemente na prav a om putu bez kolebanj n a. Veina tih agenata su jezuiti.14 Kraj a em 1947. godine, obav a etaj a na mrea SAD je primila gotovo neverovatne izvetaj a e o umeanosti Vatikana u prikrivene operacij i e. Dek Nil (Jack Neal), ef Odelj l enj n a za "Korelacij i u inostranih aktivnosti Stej e t departmenta (taj a ne obav avptaj a ne grupe pri Ministarstvu spolj l nih poslova SAD), uputio je jednu beleku direktoru Federalnog istranog biroa (FBI) Edgaru Huveru (J. Edgar Hoover), efu f Mornarike obav a etaj a ne slube i amerikim diplomatama pri Svetoj Stolici: "...izvor koji se smatra veoma pouzdanim izvetav a a da je vatikanska Info f rmativna sluba, sa seditem u gradu Vatikanu, meunarodna pij i unska sluba Vatikana. Isti izvor izvetav a a da su se za vreme i po zav a retku posledn eg rata dezerteri taj nj a no organizovali u Nemakoj i Austrij i i. Ubrzo po Danu pobede u Evropi, pronosile su se glasine da se ta grupacij i a sastoji od nekoliko miliona lj l udi... ini se, tav a ie, da je Vatikan odluio da iskoristi tu taj a nu organizacij i u, i izvetaj a i navode da je ve utroio milione dolara u tom cilj l u, mogue kroz delatnost pomenute Info f rmativne slube. Za veinu tih dezertera se kae da su Estonci, Litvanci, esi i pripadnici drugih nacionalnosti preteno katolikog porekla, koji su silom odvueni u rusku vojsku za vreme rata. Pria se da Vatikan sada organizuj u e te lj l ude u zemlj l ama u kojima se nalaze, a izvetaj a i kau da takoe planira da se u
16

budunosti alj l e u te zemlj l e dodatno lj l udstvo pod maskom rasel enih lica ili imigranata. Tvrdi se da se takv lj k e grupe organizuj uuu razliitim zemlj l ama pod imenom Hrianskog fr f onta... Prevashodan preduslov za prij i em sastoji se u tome da svaki lan poloi zakletvu na odanost Crkv k i, koja povl v ai za sobom vernost jau i uzvienij i u podanike nacionalne pripadnosti svakog pojedinanog lana.15 Kad se osvrnemo, jasno je da je malo ko verovao da je Vatikan napustio svoju politiku strplj l ivog otpora i pokrenuo jedan prikriven rat. Takv k i izvetaj a i su smesta odbacivani kao bespredmetno preterivanj n e. Kako je onda tako zamaan poduhvat mogao da tee neotkriveno? I gde da Vatikan nae sredstva za toliko ogromno pregnue, posebno kad se zna da je veliki deo nj n egovog bogatstva u nekretninama? Jedan ameriki diplomata pri Svetoj Stolici je upozorav a ao da "izvetaj a e da Vatikan troi 'milione dolara' na parav a ojne organizacij i e treba posmatrati s ozbilj l nom rezervom". On je isticao moralna i praktina ogranienj n a i prepreke takv k om nj n ihovom uklj l uivanj n u, nav a odei stav a ove jednog "jezuitskog svetenika na visokom poloaj a u ij i e se ime dovodi u vezu s poverlj l ivim info f rmativnim slubama". Nj N egov jezuitski dostav avlja nij i e znao nita o "Hrianskom fr f ontu", mada je "u jednoj prilici izj z av a io da se nekako maglovito sea takv k ih antikomunistikih grupa u istonoj Pruskoj i u baltikim zemlj l ama. Verovao je, meutim, da su one duboko proete ruskim agentima".16 Za razliku od ovih prenaduvanih tvrdnj n i, bilo je zrnaca istine u nekim od obav a etaj a nih podataka koji su stizali do Zapadnih agentura. Kao to emo videti, ista grupa visokih vatikanskih zvaninika koja je podrav a ala pomenuti program takoe je usmerav a ala taj a ne operacij i e u ovoj oblasti. Rei da su napori te grupe vodili velikoj nesrei bilo bi nedovolj l no. Zav a erenika grupa zvaninika oko Pij i a XII je koordinirala tu naj a taj a nij i u i naj asramnij i u operacij i u u istorij i i Vatikana. Oni su regrutovali bive naciste za borbu protiv svojih neprij i atelj l a. Kasnij i e, kada je amerika obav a etaj a na sluba izvrila provalu u sredite vatikanske mree za krij i uinarenj n e nacista, ozvuila im ifr f antsku sobu i privukla nj n ihove vl v astite dostav avljae, otkri17

veno je da su mnoge od naj a gorih glasina bile tane. Neki od novih vatikanskih boraca bili su okoreli nacistiki ratni zloinci. Nekoliko zvaninika Crkv k e "pralo" je nakradeno nacistiko blago za potrebe fm f ansiranj n a nj n ihovih "boraca za slobodu". Isprva se Vatikan bav a io nacistikim beguncima na neorganizovan nain, ak "amaterski". Prvi svetenik koji je vodio tu operaij i u bio je biskup Alojz Hudal (A ( lois Hudal). Hudal je tesno saradivao s Montinij i em i De Gasperij i em na fo f rmulisanj n u reakcije Svete Stolice na oekivanu pobedu Sav a eznika. Sada je nj n egov posao bio da spase koliko god je mogue nacista od "sav a eznike osvete" u koju je bio ubeen, i on se tog zadatka prihvatio s velikim oduevl vljenj n em. Komari Pij i a XII su tek poinj n ali, kako su Hudalove pomamno zabludele operacij i e povele Vatikan nizbrdo ka Pacovskim kanalima i tragedij i i.

18

2. poglavlj le

Biskup Hudal i prvi talas

Vatikanov put u veliku sramotu bio je prikriven dobrim namerama. Skandal Pacovskih kanala je poeo na kraj a u rata. Nemake, austrij i ske i italij i anske zone okupirane od strane Zapadnih sila, vrvele su od miliona raselj l enih lica iz svih delova Evrope. Veina su bile istinske rtve nacizma i komunizma. Bili su to lj l udi proterani iz svojih postojbina, oni koji su napustili svoje domove ne zato to su tako hteli, ve zato to ih je na to neposredno naterao rat. Bilo je tu mnogo katolika, i zato nij i e nimalo udno to se Vatikan zauzeo za nj n ih kod Zapadnih vojnih vl v asti. Mesecima pre nego to se Trei raj a h raspao, Drav a ni sekretarij i at Svete Stolice pokrenuo je usklaenu kampanj n u za irenj n e svog uticaj a a. Traena je dozvola da odabrani svetenici poseuj u u civilne logore i logore s ratnim zaroblj l enicima. Cilj l evi takv k ih misij i a bili su spol a plemeniti i humanitarni - da se prui duhovna i materij lj i alna podrka, i da se prui ruka hrianskog milosra onima koji su u nevolj l i. Meutim, u uglav a nom nedunim masama, ipak, bilo je mnogo nacista ij i e su ake bile ukalj l ane krvl vlju miliona nevinih. Vatikan dosledno i uporno tvrdi da nij i e bio upoznat sa identitetom onih koji nisu zasluivali humanitarnu pomo. Meutim, neki uticaj a ni svetenici ne samo da su znali ko su nacisti meu masom lj l udi, ve su aktivno tragali za nj n ima i pruali im neto sasvim posebno... Godine l948. Franc tangl (Franz Stangl) je umorno teturao drumom ka Rimu. Tri godine pre toga, on je bio veoma vaan ovek - zapovednik logora za unitenj n e Treblinka. Bio je pedantan i precizan u svom radu. Kada bi pristigli teretni vagoni pretrpani deportovanim mukarcima, enama i decom, ti nesrenici
19

su jedino videli obinu elezniku stanicu, ukusno ukraenu ardinj n erama sa cveem. U dalj l ini se nalazilo nekoliko upa bezazlenog izgleda. Franc tangl je insistirao na redu. Putnicima bi bilo reeno da izau radi uobiaj a enog zastanka za odmor i tuiranj n e. Kada bi se razodenuli, lj l udima je govoreno da palj l ivo ostav a e sve svoje vrene stvari u brojevima oznaenim pregradama kako bi kasnij i e mogli lako da ih pronau i uzmu. Sve se deav a alo tako brzo, tako organizovano, tako smrtonosno. Tuevi su u stvari bili gasne komore u kojima je 900.000 lj l udi, uglav a nom Jevrej e a, ubij i eno odmah po dolasku. Za razliku od Auvica, ovde se nij i e obav avljao nikakav a rad. Treblinka je imala samo jednu svrhu - masovno ubij i anj n e lj l udskih bia. Franc tangl je bio zapovednik naj a efi f kasnij i e fa f brike smrti Treeg raj a ha. Kada je postalo jasno da e nacisti izgubiti rat, Treblinka je zbrisana i uinj n eno je sve da se sakrij i u i poslednj n i nj n eni tragovi. Stabla topole su zasaena na itav a om tlu, a sagraena je i jedna mala seoska kua s imanj n em, od cigala iz razgraenih gasnih komora. Tu je uselj l ena jedna ukraj a inska porodica, u oekivanj nu dolaska Crvene armij i e. tangl tada nij i e bio tu: on je ve bio prebaen u borbu protiv jugoslovenskih partizana. Kada se Trei raj a h sruio, tangla je zarobila Amerika armij ia i internirala u Ba Il, blizu Salcburga u Austrij i i. Jula 1945. godine on je prebaen u veliki logor za ratne zaroblj l enike u Glazenbahu, gde je ostao doslovno anoniman vie od dve godine. Negde oko Boia 1947. godine, Amerikanci su tangla predali Austrij i ancima, koji su ga drali u obinom jav a nom zatvoru u Lincu. Bilo je mnogo Austrij i anaca koji su bili volj l ni da zamure pred dobrim drugarom. Narednog maj a a, tangl je "pobegao" i otputovao na jug. Jedan od naj a traenij i ih ratnih zloinaca se tako izmigolj l io iz sav a eznike mree i sada se polako gegao na putu ka Rimu. Posle mnogo dana na pranj n av a im drumovima, malaksalo je prelazio preko mosta na Tibru, u potrazi za nekim svetenikom, ij i e mu je ime bilo apatom dostav avljeno jo u zaroblj l enikom logoru. Naj a ednom se naao licem u lice s jednim svojim ranij i im kolegom, policij i skim ofi f cirom bezbednosti koji je slubovao u V ij Vi i u u Francuskoj. "Idete da se jav a ite Hudalu?", upitao ga je taj a20

ovek. "Da", uzvratio je tangl, "samo ne znam gde da ga nai e, poto je ponovo uhapen, tanem".1 Mnogo godina kasnij glova seania na ovo bekstvo snimila je u jednom nemakom zatvoru Gita Serenj n i (Gitta Sereny), istaknuti pisac nj n egove biografi fije. tangl je izj z av a io da je tada, kada je stigao u Rim, u stvari traio biskupa Alojza Hudala, rektora Papskog zav a oda Santa t M ria del Anima, jednog od tri semenita za nemake sveteniMa ke u Rimu. Uprav a o je Hudal bio taj a ij i e je ime apatom prenoeno kroz nacistiko podzemlj l e. Biskup je uao u sobu u kojoj sam ekao, ispruio obe ruke i rekao: Vi V ste sigurno Franc tangl. Oekivao sam Vas."2 tangl je opisivao snagu i uticaj a Hudalove razuene mree za krij i umarenj n e nacistikih begunaca. Hudal je lino pripremio "prostorij i e u Rimu u kojima je trebalo da borav a im dok mi ne stignu papiri. Dao mi je jo i malo para - bio sam ostao skoro bez iega". Posle nekoliko nedelj l a Hudal "me je pozvao kod sebe i dao mi novi paso - paso Crvenog krsta. Pribav a io mi je ulaznu vizu za Sirij i u i obezbedio posao u jednoj tekstilnoj fa f brici u Damasku, a dao mi je i kartu za brod. Tako sam otiao u Sirij i u".3 No, kada mu je predat paso, besprekorno pedantni Nemac je zapazio da su mu imena nav a edena pogrenim redosledom, pa je srdito kazao: "Pogreili su, ovo nij i e tano. Moje ime je Franc D. Paul tangl". Hudal je potapao naivnog tangla po ramenu i oinski mu rekao "Da se ne igramo vie vatrom - nita to ne mari".4 Hudal je znao da tangl vie nikad ne sme da se izloi opasnosti korienj n a svog prav a og imena. Poput mnogobrojnih odbeglih nacista, tangl je bio veoma zahvalan milosrdnim organima Katolike crkv k e koje su doprinele nj n egovom begu. Gita Serenii ie traila komentar ovih zbivanj n a od monsinj n ora Karla Baj a era (Karl Bay a er). U ono vreme, Baj a er je bio direktor rimske fi f lij i ale katolike dobrotvorile organizacij i e Karitas internacional (Caritas International). On je izj z av a io da su takv k e greke na alosti, bile neto uobiaj a eno u takv k om posleratnom haosu. Uostalom, Crkv k a se brinula o ogromnom broju izbeglica. tangl bi, potvrdio je, verovatno "svakako dobio novac - koji je stizao od Vatikana - ili kartu za put u Sirij i u, ali teko i jedno i drugo". Baj a er je doputao mogunost da je bilo "izuzetnih sluaj a eva ka21

da su 'izbeglicama' dav a ali kartu i novac, ali se to sigurno nij ie desilo nikom kome sam ja pomogao ."5 Baj a er je u poetku tvrdio da Hudal nij i e imao pristupa dokumentima Meunarodnog Crvenog krsta, ali je na kraj a u priznao da je "Hudal moda zaista pribav a io izvrsnu koliiniu pasoa ba za te lj l iide". Naj a zad se sloio da je novac koji je Hudal dao tanglu svakako poticao iz vatikanskih fo f ndova. Papa je zaista obezbeivao novac za tu svrhu; dodue vrlo malo, ali ipak neto."6 Da li je tangl bio usamlj l en sluaj a - alosna ali neizbena greka legitimnih dobrotvornih akcij i a Katolike crkv k e? Ili je on jedan od mnogih koji su pobegli koristei Hudalovu taj a nu crkv k enu vezu? Simon Vi V zental (Simon Wi W esenthal), koji je zasluan za tanglovo konano hvatanj n e u Brazilu 1967. godine, veruj u e da je u sve bila uklj l uena sloena i razraena vatikanska mrea. V zental se nalazio u sudnici kada je tangl izveden pred sud Vi u Diseldorfu f , u Zapadnoj Nemakoj, i uo ga je kako sudij i i govori da su nacisti unapred bili upoznati s Vatikanskim putevima bekstva. "U vreme kada smo borav a ili kao internirci u logorima, znali smo da treba da idemo u Rim... Katolici su trebali da idu biskupu Hudalu koji bi nam onda dao linu kartu Meuna-rodnog Crvenog krsta i potom vizu."7 Pomo koju je tangl primio od Hudala upadlj l ivo je slina onome to je inj n eno i za druge nemake ratne zloince. Gustav a Vagner (Gustav a Wagner), jedan od tanglovih bliskih prij i atelj l a, takoe je dobio pomo od Hudala. Vagner je bio zapovenik u Sobiboru u vreme kada je tangl vodio Treblinku, To su bili naj avei nacistiki logori za unitenj n e u okupiranoj Polj l skoj. Posle bekstva iz zatvora koje su drali sav a eznici, sluaj a no su se sreli u Gracu, Austrij i a, i kretali se zaj a edno na dugom putu ka Rimu. Naj a zad su se skrasili u Brazilu, a obojica su hvalili pomo biskupa Hudala.8 V zental tvrdi da je jo jedan nacista, Alojz Bruner (A Vi ( lois Brunner), takoe pobegao kroz Hudalovu vatikansku krij i umarsku mreu. Bruner, jedan od naj a okrutnij i ih visokih rukovodilaca programa "deportovanj n a" Jevrej e a, pobegao je u Damask u Sirij i i, gde jo ivi pod imenom dr Georg Fier (Dr Georg Fischer). Prema svemu to je poznato, on je i dalj l e bez ikakv k og kaj a anj n a u odnosu
22

na stotine hilj l ada rtav a a koje je poslao na "preradu" tanglu i Vagneru. V zental je ubeen da je Hudal odgovoran i za taj Vi a no prebacivanj n e naj a ozloglaenij i eg od svih ratnih zloinaca: Adolfa f Aj A hmana, glav a nog arhitekte velike klanice. Kao ef SS Odelj l enj n a za "jevrej e ska pitanj n a Aj A hman je palj l ivo vodio rauna da lj l udi kao tangl i Vagner uprav avljaj a u mainerij i om smrti s punom uposlenou kapaciteta. Vi V zental veruj u e da je Hudal snabdeo Aj A hmana lanim dokumentima, po kojima je bio izbeglica iz Hrvatske "Rihard Klement" (Richard Klement), i da ga je poslao u enovu. Tamo je Aj A hman naj a verovatnij i e bio sakriven u jednom manastiru pod milosrdnom uprav a om nadbiskupa Sirij i a (Siri), pre nego to je konano prokrij i umaren u Junu Ameriku.9 Tako ozloglaen ovek nij i e mogao da bude zatien zauvek. A hmana je naj Aj a zad u Argentini otkrila izraelska obav a etaj a na sluba; otet je, izveden pred sud i pogublj l en u Jerusalimu 1962. godine. Ono to ozlojeuj u e Vi V zentala je inj n enica da je katolika dobrotvorna organizacij i a Karitas "platila za Aj A hmana sve putne trokove da bi on stigao do June Amerike.10 Slubeni vatikanski istoriar, svetenik Robert Grej e em (Robert Graham), doputa mogunost da je Hudal moda mogao da pomogne "aci, ali samo aci, nacistikih ratnih zloinaca da pobegnu". Kada je Aj A hman uhapen tvrdilo se da je proao kroz Rim i da mu je nekakv k u pomo pruio biskup Hudal. Na pitanj n a o ovome Hudal je kazao: Ne znam. Pomogao sam mnogim lj l udima, i moda je Aj A hmah bio meu nj n ima. Ne znam, on nij i e koristio svoje prav a o ime. Hudal jeste pomogao Nemcima da se otisnu u Latinsku Ameriku, naroito u Argentinu, ali to nij i e bio Vatikan, to nij i e bio papa Pij i eXII.11 Ako je Aj A hmanov sluaj a primer neovl v aenog pruanj n a pomoi, on sigurno nij i e bio jedini. Izgleda da je Hudal inio takv k e greke sa zastrauj u uom redovnou. Vi V zental se prisea: "Dok sam tragao za Aj A hmanom otkrio sam da mnogi (ratni zloinci) ive u manastirima, snabdeveni Hudalovim lanim dokumentima", prema kojima su oni izbeglice. Jedno je sasvim sigurno mnogi ratni zloinci koji su pobegli u Junu Ameriku sa zahval23

nou su izj z av avljivali da slobodu duguj u u tom biskupu roenom u Austrij i i. Hudal svakako nij i e bio nepoznat nacistima, poto je za vreme rata slubovao kao komesar Biskupstva za Katolike nemakog govornog podruj a u Italij i i, a i kao svetenik ispovednik u Nemakoj optini u Rimu. Roen je 31. maj a a 1885. godine, a 1919. godine je postao profe f sor starozav a etnih studij i a na Univerzitetu u Gracu. etiri godine potom, Hudal je preao u Rim kao rektor Papskog zav a oda Santa Maria del Anima, u ulici koja se ironinom igrom sluaj a a zvala Vi V a del Pae - "Ulica mira". Ako je Vi Vzental u prav a u, za vreme Hudalovog rav a natelj l stva, bilo je tu svega osim mira. Zav a od je inae bio ustanovl vljen u esnaestom veku u cilj l u teolokog obrazovanj n a nemakih svetenika, ali je u posleratnoj eri bio leglo krij i umarenj n a nacista. Nij i e nimalo udno to Vi V zental optuuj u e Hudala. Biskupovi pronacistiki pogledi bili su dobro znani. I sam svetenik Grej e em doputa ovu inj n enicu; "Hudal je bio na prilino zlu glasu u Rimu zbog svoje lj l ubav a i prema nacistima i nacizmu. Imao je nekakv k u predstav a u da mu je boanski poziv da sredi odnose izmeu nacista i Katolike crkv k e".12 Poetkom 1930-ih Hudal je ve otvoreno podrav a ao Hitlera, a putovao je po itav a oj Italij i i i Nemakoj da bi se obraao masi katolika nemakog govornog podruj a. Od samog poetka nacistike vl v adav a ine, on je srdano pri13 grlio tu novu vl v adu kao svoju. N egov prvi dodir s jednim visokim nacistikim fu Nj f nkcionerom bio je verovatno susret s Francom fo f n Papenom (Franz von Papen), Hitlerovim vicekancelarom. Fon Papen je stigao u Rim aprila 1933. godine, radi pregovora o konkordatu izmeu Berlina i Svete Stolice. Mesec dana kasnij i e, Hudal je drao govor u svom Zav a odu u Rimu. Meu pozvanim gostima bili su lanovi nemkog diplomatskog kora, kao i mesni predstav a nici razliitih nacistikih organizacij i a. Biskup je kazao svojoj zahvalnoj publici da "u ovom sudbonosnom asu svi nemaki katolici koji ive van Nemake pozdrav avljaj a u novi Nemaki raj a h, ij i a se poimanj na saglaav a aj a u i s hrianskim i s nacionalnini vrednostima.14 Nema neposrednih dokaza da je Hudal stvarno radio s nom na Konkordatu iz 1933. godine, iako je bio tesno povezan s glav a 24

nim vatikanskim pregovaraem, drav a nim sekretarom Paelijem. Meutim, naredne godine Hudal je svakako ve bio Papenov politiki sav a eznik, i Papen mu se obraao za milj l enj n e od15 mah po neuspelom nacistikom puu u Austrij i i. Za samo koju godinu, Hudalova topla naklonj n enost nacizmu je postala znana optoj jav a nosti. Godine 1936, on je objav a io jednu "fi f lozofs f ku" rasprav a u, Osnovi nacionalsocij i alizma. Kasnij ie je skromno tvrdio da nj n egov rad prouav a a tokove i tenj n e u Nacistikoj partij i i "objektivno, kako to ini uen ovek, a ne politiar". U stvari, ta je knj n iga vrvela od pohvala idej e ama, programima i akcij i ama nacista, mada je zbilj l a i kritikovala antihrianske elemente u toj partij i i. Do tog vremena su mnoge od naj a gorih crta nacistike vl v adav a ine ve bile oigledne. A Hudal je ipak objan av nj a ao i tvrdio da ne postoje nikakv k i fi f lozofs f ki razlozi zbog kojih "dobri" nacisti i katolici ne bi mogli da sarauj u u tesno na izgradn i jedne hrianske Evrope. nj Hudal nij i e bio jedini pripadnik katolikog klera koji je zastupao ovakv k a gledita. Primas (nadbiskup) Austrij i ske crkv k e, kardinal Teodor Inicer (Theodore Innitzer), bio je u to vreme snano pronacistiki orij i entisan. Stoga je bilo prirodno to je na Hudalovu knj n igu stav a io oznaku imprimatur ("da se tampa"), odnosno dao zvanihu dozvolu Crkv k e za objav avljivanj n e. Kardinal je vatreno odobrio rukopis "kao dragoceno nastojanj n e da se umiri 16 verska situacij i a nemakog naroda. Hudalova knj n iga je, meutim, naila na razliit prij i em kod nacista. Nj N egov prij i atelj l vicekancelar Franc fo f n Papen, bio je oaran "to jedan biskup Hudalovog nivoa toliko hvali pozitivna ostvarenj n a nacional-socij i alizma. Pa ipak, ministar propagande Jozef Gebels (Joseph Gobels) ju je smesta zabranio, to je bio odraz zlovolj l nog raspoloenj n a nacista prema vatikanskim fu f n-kcionerima uopte. Vodei ideolog nacizma, Alfr f ed Rozenberg (A ( lfr f ed Rosenberg), smatrao je oprav a danom ovu odluku, izj z av avljuj u ui da "mi ne doputamo da temelj l ne postav avke Pokreta, analizira i kritikuj u e jedan rimski biskup".17 No, uprkos otrom stav a u prema knj n izi, Hudala je nacistika hij i erarhij i a oigledno dobro primala jer je bio i v asnik Zlatne znake lanstva u Nacistikoj partij vl i i.18
25

Jasno je i da Hudalov pronacistiki profi f l nij i e tetio nj n egovoj Vatikanskoj karij i eri. Od 1930. godine je bio sav a etnik Inkv k izicij i e, visokog vatikanskog tribunala, ij i i se rad odvij i ao "u naj a strooj taj a nosti", kako je izvetav a ala obav a etaj a na mrea SAD. Osnovano 1542. godine radi "borbe protiv kalvinistikih i luteranskih buna", ovo telo je u osnovi imalo ulogu odranj n a ideoloke istote "u odbranu verovanj n a, katolikog morala, i jedinstvenosti Crkv k e pred jeresima i raskolima". Inkv k izicij i a je kontrolisala i "starala" se o zatiti religiozne doktrine. Grubo reeno, ona je bila odelj l enj n e Vatikana zadueno za cenzurisanj n e knj n iga i obrazovnih materij i ala. Hudalu to nita nij i e bilo strano. Danas je Inkv k izicij i a kongregacij i a za doktrinu vere, i dalj l e jedno od naj a uticaj a nij i ih vatikanskih ministarstav a a, "uvar prav a overj r a doktrine" i nameta religiozne discipline.19 Mesto konsultanta je izuzetno vano u ovom radu, poto ti visokopreasnici "moraj a u da istrauj u u, prouav a aj a u i pripremaj a u sve sluajeve iznesene pred Inkv k izicij i u". Ipak, i kako su Hudalovi pogledi postaj a ali sve napadnij i e i sve jav a nij i e pronacistiki, nita nij i e uinj n eno da se on ili disciplinuj ue ili ukloni sa tog monog poloaj a a. Umesto toga, Vatikan ga je juna 1933. godine unapredio od svetenika u poasnog biskupa, to je izuzetno retka ast za jednog relativno sitnog rektora nastav a nog zav a oda.20 Uprkos ovom unapreenj n u, svetenik Grej e em Hudalova pronacistika raspoloenj n a distancira od Vatikana. On je prosto bio katoliki biskup s dobrim poloaj a em i ugledom, a meu takvim lj l udima ima prostora za pregrt politikih milj l enj n a i stav a o21 va". Svetenik Burhart naj a der (Burkhart Schneider), nemaki jezuita, takoe je siguran da "biskup Hudal nij i e bio ni naj a manj ne blizak s Vatikanom. A svakako ne tesno vezan sa Svetim Ocem. On je bio ... kako da to kaem ... ak i tada pomalo sumnj n iv - nisu ga shvatali ozbilj l no. Oaj a niki je hteo da bude shvaen ozbilj lno". naj a der, koji je za potrebe Svete Stolice s Grej e emom radio na pripremi odbrane ratne uloge Pij i a XII, bio je nepokoleblj l iv u 22 tvrdnj n i da je Hudal u velikoj meri pripadao perife f rij i i.
26

Suprotno, svetenik Jakob Vaj a nbaher (Jacob Weinbacher), koji je bio u pozicij i i da moda vie zna, nimalo ne sumnj n a da je "Hudal bio veoma blizak Pij i u XII... bili su prij i atelj l i". Vaj a nbaher je postao rektor Zav a oda Santa Maria dell'Anima 1952. godine, i jasno se prisea nekoliko razgovora u kojima je nj n egov prethodnik izlagao o svom prisnom linom odnosu s papom. "Mnogo sam priao s nj n im i to se svakako vrlo jasno ispolj l av a alo."23 Vaj a nbaherov prikaz nij i e jedini koji se suprotstav avlja Grej e emovim i naj a derovim tvrdnj n ama da Hudal nij i e imao nikakv k og uticaj a a na vodee vatikanske zvaninike. Jedna verzij i a nav a odi da su Hudal i Pij i e XII odrav a ali dugotraj a no prij i atelj l stvo zaeto 1924. godine, kada je Paeli bio nuncij i e u Nemakoj.24 Jedna jo poverlj l ivij i a verzij i a kae da je Hudal koraao blistavim stopama svog pokrovitelj l a. Hudal je za slubi pri Inkv k izicij ii 1930. godine i za uzdizanj n e do poasnog biskupa od Elij i e 1933. godine imao da zahvali Paelij i evom rastuem uticaj a u u Svetoj Stolici. Zaista, Hudalovo unapreenj n e dolo je posle Paelij i evog postav avljenj n a za drav a nog sekretara 1930. godine. Prema ovoj teorij i i, Hudalova prisna veza s Paelij i em ilustruje se inj n enicom da je Paeli lino itao misu (Hudalovog) osveenj n a .... kao biskupa u Zav a odu Santa Maria delAnima. Iz poten a prema Paelij nj i u, treba napomenuti da je on tada ve bio slubeni protektor tog Zav a oda. Meutim, prema ovoj verzij i i, nj n ihov odnos je bio i politike prirode i proisticao je iz Hudalove uloge Paelij i evog sav a etnika u dugotraj a nim pregovaranj n ima koja su vodila Konkordatu s Austrij i om 1934. godine.25 Daleko od statusa obinog anonimnog svetenog lica na perif rij fe i i Vatikana, "Hudal je itekako mogao da bude rezonator papinog glasa u zemlj l ama hemakog govornog podnaj a".26 Sadanj ni rektor Zav a oa, monsinj n or Johanes Nedbal (Johannes Nedbal), siguran je da je Hudal bio veoma blizak Pij i u XI. Nedbal nav a odi Hudalov udeo u Konkordatu s Austrij i om kao razlog za nj n egovo postav avljenj n e za biskupa. U jednom skoranj n em razgovoru Nedbal je priznao da je Hudalova karij i era bila veoma izuzetna. Po nj n egovom milj l enj n u, "sasvim je neobino" da rav a natelj l jednog rimskog zav a oda bude proizveden u biskupa. Nedbal potvruj u e da je Paeli inodej e27

stvovao na Hudalovom posveenj n u za biskupa, ali insistira na tome da ta inj n enica nikako nij i e znaila priznav a anj n e Hudalovih pronacistikih gledita. Tako se dogodilo pre zbog toga to je "kardinal Paeli bio protektor Zav a oda".27 Dok se slae o tome da je Hudal radio neposredno s dvojicom papa, Nedbal je beskompromisno otar u vezi s radom nj n egovog prethodnika na izbav avljanj n u nacistikih ratnih zloinaca. "Sasvim je mogue da je pomogao pojedinima, nekolicini... On sam pria da ih je bilo nekoliko stotina, ali ja mislim da je to preterivanj n e, a on je stvarno bio sklon preterivanj n u." Nedbal je ponudio udesan uvid u Hudalov karakter, naglaav a aj a ui da je on "bio ovek vrlo sitne grae i da je uvek nastojao da 'ispadne veliki. Moete to da vidite na nj n egovim fo f tografi fijama, a da ste ga poznav a ali mogli biste da vidite i ovo drugo".28 Meutim, za oveka s problemom sopstvenog 'ja', Hudal je svakako imao neuobiaj a ene i mone prij i atelj l e. Godine 1943, na primer, upoznao je Valtera Raufa f (Walter Rauff ff), velikog ratnog zloinca. Poto se Himler (Himmler) potresao kada je prisustvovao masovnom strelj l anj n u Jevrej e a u Minsku 1941. godine, Rauf je preduzeo nadzor nad razradom programa sa gasnim kamionima-fu f rgonima. Ti "crni gav a ranovi" ubij i ali su Jevrej e e ubacivanj n em izduvnih dimova iz dizel-motora u hermetiki zapeaene fu f rgonske komore. Raufo f vi gasni kamioni nisu bili bez odreenih jezivih teh-nikih nedostataka; pri poetnim probama nesrene rtve su umirale ne od izduvnih gasova, ve od postepenog guenj n a usled nedostatka vazduha. Umesto da bude po kratkom postupku otrovan, lj l udski tovar je iznutra ostav avljao krvav a e tragove grebanj n a po metalnim zidovima dok ga je guenj n e polako i postepeno vodilo smrti. Kad je Raufo f v sistem naj a zad "usav a ren, nekih 100.000 l udi, uglav lj a nom ena i dece iz Istone Evrope, nalo je smrt u tim pokretnim gasnim komorama. Posle ruenj n a Musolinij i evog reima u septembru 1943. godini, Rauf je prebaen na sever Italij i e, gde je bio u slubi SS u regionu oko enove, Torina i Milana. I opet mu je zadatak bio unitenj n e jevrej e skog stanovnitva. Uprav a o u ovom periodu je Hudal ostvario kontakt s tim zloglasnim masovnim ubicom.
28

Razvojna linij i a Hudalovog i Raufo f vog prij i atelj l stva u samom svom poetku je pomalo obav avljena velom taj a ne. Alfr f ed Jarel (A ( lf ed Jarschel), nekadanj fr n i voa Nacistike omladine, tvrdi da je Rauf prvi put sreo Hudala u prolee 1943, kada ga je Firerov zamenik Martin Borman (Martin Bormanh) poslao na est meseci u Rim bez ikakv k og oiglednog zadatka. Bilo je to uprav a ou vreme kada su Raj a hu oaj a niki trebali visoki ofi f ciri Raufo f vog iskustva i kalibra poto je ishod rata jo bio neizvestan. Jarel veruj u e "da su prvi dodiri s Vatikanom bili uspostav avljeni uprav a ou tim mesecima, a da im je svrha bila da konano dovedu do uspostav avljanj n a Hudalove mree za bekstva".30 Brzo se bliilo vreme kada e ta mrea stvarno zatrebati. Do poetka 1944. godine, kada su se Sav a eznici iskrcali na Sicilij i i, ak je i Hudal video da je Hitlerov "hilj l adugodinj n i Raj a h" osuen na propast. Sve dok su nacistike armij i e beleile pobede, on se vozao po Rimu sa zastav a om "Velike Nemake" na svom automobilu; ali kada su Sav a eznici stigli u italij i ansku prestonicu, juna 1944. godine, Hudal je "bio prvi koji je tu zastav a u promenio odj d ednom je zakaio austrij i sku".31 Poput mnogih Austrij i anaca 1945. godine, Hudal je preko noi od uloge fa f istikog fi f lozofa f preao na ispolj l av a anj n e svojih novootkrivenih demokratskih tenj n i. Odbacuj u ui dugo odrav a anu progermansku pozicij i u, pourio je da pristupi Komitetu slobodne Austrij i e u Rimu, pa ak i pomogao da se organizuj u e "simbolino" osloboenj n e Poslanstva Austrij i e, zakasnelo se pozivaj a ui na dav a no izgublj l eni nacionalni ponos. Hudal nij i e bio usamlj l en u svom licemerstvu. Ironij i a je u tome to je austrij i ski narod, koji je imao vei procenat lanstva u Nacistikoj partij i i nego Nemaka, smesta zahtevao za sebe poseban tretman kao prva rtva Hitlerove tiranij i e.32 I u Vatikanu su se deav a ale mnoge dramatine promene, od kojih je jedna moda odigrala klj l unu ulogu u razradi Hudalove mree bekstav a a. Av A gusta 1944. godine umro je kardinal Malj l one (Maglione), a Pij i e XII je odluio da ne postav avlja novog drav a nog sekretara, ve da preuzme na sebe odgovornost za spolj l nu politiku. Od tog vremerii su monsinj n ori Tardini i Montini radili neposredno za papu.
29

U svojoj knj n izi Ono posle (A ( ft f ermath), koja je izazvala dosta polemike, Ladislas Farago je tvrdio da je ova papina odluka "znaila Hudalov ulazak u naj a vie krugove Svete Stolice". Farago tumai da je Malj l one drao Hudala na distanci, te je ovaj a jedino mogao da se uzda u prilino retke susrete s papom lino da bi uticao na vatikansku politiku. Ali, sada je "stekao prij i atelj la u Drav a nom sekretarij i atu".33 Posle Malj l oiieove smrti, ovani Montini je dobio zaduenj ne da vodi poslove oko papske pomoi izbeglicama, to je otvaralo vrata Hudalovim planovima. Farago tvrdi da je uprav a o Montini obezbedio Hudalu pristup vatikanskim pasoima i drugim linim i putnim isprav a ama, koje je on potom koristio da pomogne svojim nacistikim prij i atelj l ima. Istovremeno je Hudal uspostavio dobre veze s jo jednim znaaj a nim vatikanskim nadletvom pod Montinij i evom uprav a om. Bila je to papska komisij i a za pomo izbeglicama, koja je direktno radila sa izbeglicama. Jedan od nj n enih glav a nih zadataka bilo je izdav a anj n e putnih isprav a a legitimnim izbeglicama. Naj a zad, tvrdio je Farago, Montini je uveo Hudala u Karitas internacional, katoliku milosrdnu organizaciju koja je istinskim izbeglicama obezbeivala smetaj a i hranu i plaala trokove putovanj n a. Jedan od vatikanskih slubenih istoriara ustro pobij i a Faragove tvrdnj n e. Iako priznaj a e da se Hudal "zanimao, prema sopstvenom priznanj n u, za bive naciste", svetenik Robert Grej e em je siguran da "biskup Hudal nij i e imao nikakv k u ulogu u Papskoj komisij i i za pomo izbeglicama. Nij i e "ak imao nikakv k e veze sa n e, ukoliko su tane, n enim radom".34 Meutim, Faragove tvrdnj nj dale bi objanj n enj n e zato Vi V zental uporno dokazuj u e da su Karitas i Vatikanski biro za izbeglice bili neposredno uklj l ueni u krij i umarenj n e nacista. Veza sa nacistima je teko bila isto Hudalova lina, a da nij ie uklj l uivala same slubenike, iako oni insistiraj a u na tome da je n ihova uloga bila isto humanitarna, tvrdei da su bili potpuno nj nesvesni ma kakv k ih operacij i a krij i umarenj n a nacista. Ali, ukoliko su Faragovi nav a odi tani, zaprepauj u e mogunost da je Montini dopustio Hudalu, deklarisanom pro-nacisti, ma kakav a pristup tim vatikanskim nadletvima u vreme kada su nacisti bili u bez30

nau koje ih tera na beg. Takv k u jednu odluku bi Hudal svakako doiveo kao otvoreni in podrke za pomo nj n egovim prij i atelj l ima nacistima. Ako je Farago u prav a u, Montini je oigledno pruio Hudalu priliku da stvar tako i shvati. U amerikoj diplomatskoj dokumentacij i i postoje neki sporedni dokazi koji podrav a aj a u tvrdnj n u da je Montini svesno doprinosio Hudalovom krij i umarenj n u nacista. Do toga je dolo na bezazlen nain. Posle praktinog sloma nemake vojske u Italij i i, Pij i e XII je poeo da se bori za prav a o da alj l e svoje line predstav a nike u posete desetinama hilj l ada ratnih zaroblj l enika i interniranih civila koji su tada drani u italij i anskim logorima. Kao to je ve reeno, papa je eleo da proiri svoju "misij iu milosra u korist svih rtav a a rata bez obzira na nacionalne ili verske razlike". U pokretanj n u tog sluaj a a pred sav a eznikim vl v astima av a gusta 1944. godine, Drav a ni sekretarij i at Vatikana je isticao da Sveta Stolica "ima dunost da se sada zainteresuj u e i za te nemake zaroblj l enike". Tokom nekoliko sledeih sedmica, britanski i ameriki zvaninici su polemisali oko papinog zahteva. Traili su od Svete Stolice da prui detalj l no obrazloenj n e za predloene posete, i primili ovaj a odgovor: ... Izaslanik Nj N egove Svetosti (obino neki nadbiskup), u pratnj n i jednog sekretara, koji po potrebi slui i kao prevodilac, poseuj u e logor, donosei sa sobom neke sitne darove (duhovne knj n ige, poune knj n ige ili laganu literaturu, drutvene igre, itd.); odri kratak govor-predav a anj n e i provede neko vreme sa zarobl enicima ili internircima... lj ... svrha ovakv k e posete izaslanika Svete Stolice je da se obezbedi normalna religiozna pomo katolikim zatvorenicima, kao i da se sprovede milosrdna misij i a kakv k a dolii Crkv k i donoenj n em izvesne utehe i onima koji su u nevolj l i. Bilo je to potpuno razurnno oobrazloenj n e u prilog humanitarnom i milosrdnom radu. Dana 10. novembra lini izaslanik predsednika SAD kod pape je preneo odluku Sav a eznika vatikanskom Drav a nom sekretarij i atu. Te posete e biti doputene, pod uslovom da se ogranie na religioznu pomo, a za svaku posetu se pojedinano podnosi zahtev.35
31

Nekoliko sedmica kasnij i e usledio je jedan veoma osoben zahtev. Poto je nj n ihov humanitarni cilj l ostvaren, 2. decembra Vatikan je molio da se jednom predstav a niku dopusti "da poseti civilne internirce nemakog govornog podruj a na tlu Italij i e". Biskup odabran da odri slubu pred tom poraenom neprij i atelj l skom populacij i om bio je niko drugi do Hudal, Vatikanov "duhovni uprav a itelj l nemakog naroda u Italij i i". Zaprepauj u e to to je za ovu kraj a nj n e osetlj l ivu misij i u Sveta Stolica izdvojila naj a ozloglaenij i eg pronacistiki raspoloenog biskupa u Rimu. Bilo je dobro znano da ti "civilni" logori vrve od odbeglih nacista koji su odbacili unifo f rme i sada se krij i u meu stvarnim izbeglicama. Amerikanci su bili makar delom krivi to je Hudalu doputen pristup u internirske logore. Kada je jedan visoki diplomata SAD u Vatikanu prosledio pismo Drav a nog sekretarij i ata sav a eznikom tabu u Rimu, nij i e nita pomenuo o Hudalovoj pronacistikoj boleivosti. A Amerikanci u Vatikanu su znali sve o Hudalovim pogledima. Jedan diplomata je bio fo f rmirao loe milj l enj n e o nj n emu za vreme rata, primeuj u ui da on "ne veruj u e biskupu Hudalu", poto "glas koji ga bij i e... nij i e naro36 ito dobar sa stanovita Sav a eznika". Amerika obav a etaj a na sluba takoe je bila upoznata s Hudalovim shvatanj n ima, i prikupila je itav a obav a etaj a ni dosij i e o nj n egovoj pronacistikoj knj n izi. Mada je Sav a ezniki tab prethodno odbio neke zahteve Vatikana za putne dozvole, Odelj l enj n e bezbednosti je ovaj a odobrilo, "pod uslovom da je cilj l (Hudalove) posete izriito ogranien na pruanj n e normalne verske pomoi katolikim internircima".38 Ipak, to to je Vatikan pribav a io Hudalu putnu dozvolu od Sav a eznika kako bi posetio nemake internirce bilo je pomalo kao kad alkoholiaru daj a ete viski, a govorite mu da ne pij i e; pokv k arenosti koje su usledile bile su neminovne. Opremlj l en specij i alnim akreditivima, Hudal je sada bio slobodan da svojim nemakim prij i atelj l ima u logorima iri dobre vesti o sistemu bekstva. Nij i e bilo potrebe da traeni ratni zloinci dolaze u Rim da bi pribav a ili pomo; Hudal ju je donosio nj n ima "na noge". Mnogo godina kasnij i e zapisao je jednu potenu ispovest o svojim putovanj n ima:
32

Zahvalan sam Bogu to mi je (dopustio) da posetim i uteim mnoge rtve u nj n ihovim zatvorima i koncentracionima logorima i (da pomognem) da uteknu s lanim linim isprav a ama.39 Za amerike pobednike koji su mu pomogli, Hudal nij i e oseao nita drugo do prezir: Sav a ezniki rat protiv Nemake nij i e bio sveti rat, ve bojno nadmetanj n e privrednih kompleksa za ij i u pobedu su se oni borili. Taj a takozvani biznis... koristio je lozinke kao to su demokratij i a, rasa, verska sloboda i hrianstvo kao mamac za mase. Sva ta shvatanj n a i iskustva bila su razlog to sam osetio dunost i obav a ezu da se posle 1945. godine u itav a om svom milosrdnom radu posvetim uglav a nom bivim nacional-socij i alistima i fa f istima, naroito takozvanim ratnim zloincima.40 Hudalove aktivnosti koje i sam priznaj a e i ispoveda utoliko su poleminij i e to je on dej e stvovao s punim ovl v aenj n ima Vatikana. Hudal ne samo da nij i e bio na "perife f rij i i", kako svetenik naj a der tvrdi, ve je pribav a io saglasnost zvaninika na naj a viem nivou. Bez Vatikanovog neposrednog diplomatskog zauzimanj n a da se za nj n ega pribav a i putna dozvola Sav a eznika, on nikada ne bi uspeo da ostvari dodir s toliko nacistikih ratnih zloinaca. Zbilj l a, bez takv k e pomoi on bi bio stisnut u Rimu kao brod u boci. Izgleda da je jedan od prvih nacista koje je Hudal posetio bio n egov stari prij nj i atelj l , Valter Rauf, f u Milanu. Osamnaest meseci pre toga, Rauf je napustio Rim da bi postao ef Uprav a e veza (SD) u Milanu. To ga je uinilo glav a nim SS ofi f cirom bezbednosti za itav a severozapad Italij i e, uklj l uuj u ui Torino i enovu. Godine 1944. Pij i e XII je ve bio duboko zabrinut da e glav a ni italij i anski industrij i ski region biti uniten u zav a rnoj ofa f nzivi Sav a eznika. Uz Raufo f vu pomo, visoki ofi f ciri Vermahta u severnoj Italij ii zapoeli su niz taj a nih pregovora o predaj a i. Alen Dulz (A ( llen Dulles), ameriki obav a etaj a ni ef u vaj a carskoj, razradio je predaj au nemakih snaga uz pomo vatikanskih posrednika, Ovi pregovori su nosili ifr f irani naziv Operacij i a zora. Mada pojedinano nisu imali uspeha u nastojanj n u da skrate rat, svi nacistiki ofi f ciri koji su ovde bili uklj l ueni umakli su ozbilj l noj kazni.41 Kada se, 29. aprila 1945. godine, Nemaka armij i a u Italij i i predala, Rauf je doao do lanog pasoa na ime Karlo Komte (Carlo
33

Comte) i zakupio stan u Milanu. Onda je uzeo svoj primerak arhiva Musolinij i eve taj a ne policij i e, uklj l uuj u ui i spiskove lanstva u Faistikoj partij i i, i mirno ih zakopao negde van grada. Znao je da e ti materij i ali biti od velike koristi u mesecima koji su nailazili, a pokazalo se da je tano prosuivao. Doslovno sutradan, Raufa f su uhapsili Amerikarici i smestili ga u milanski zatvor San Vi V tore. Za samo koji sat stigao je neki svetenik i udesio da se Rauf prebaci u jednu ameriku vojnu bolnicu. Prema Vi V zentalu, Raufo f vo putanj n e je izdej e stvovao monsinj n or Do uzepe Bikj k erai (Don Giuseppe Bicchierai), sekretar milanskog kardinala ustera (Schuster). Bikj k erai je bio jedan od vatikanskih posrednika u taj a nim pregovorima o predaj a i, a krio je Raufa f po nj n egovom putanj n u i udesio da taj a no borav a i "u samostanima Svete Stolice".42 S druge strane, Alfr f ed Jarel (Jarschel) veruj u e da je Raufo f vo putanj n e isposlovao milanski ogranak Komunistike partij i e Italij i e. U zamenu za Raufo f ve spiskove lanstva u Faistikoj partij i i, komunisti su oigledno zamurili pred organizovanj n em nj n egovog bekstva.43 Ono to ni Vi V zental ni Jarel nisu znali bilo je da je Rauf puten pod staratelj l stvo "S grupe Verona", jedinice Uprav a e stra-tegij i skih slubi (OSS) koja je radila s britansko-amerikom "Specij i alnom kontraobav a etaj a nom" ekipom i Italij i i (SCI-Z), na ij i em je elu bio Dej e mz Dizus Englton (James Jesus Angleton). S Grupa je bila, izmeu ostalog, zapadnj n aki ekv k ivalent Rauf vog odelj fo l enj n a za borbu protiv komunista u vreme rata. Rauf je bio vredan plen u rukama, pa je i pored protivl vljenj n a Kontraobavetaj a nog korpusa Armij i e SAD, gde su ga nazivali "nepoprav avljivim nacistom bez kaj a anj n a i preporuivali ako ne likv k idacij i u ono doivotnu robij i u, S Grupa Verona preuzela staranj n e o zahvalnom Raufu f . Posle opirnih ispitivanj n a o komunistikoj aktivnosti u nj n egovom sektoru, pustili su ga. Moda je tako bilo zato to se Rauf otvoreno hvalisao vezama na naj a viem nivou u vatikanskim pregovorima, za koje je tvrdio da mogu da ih "potvrde i Husman i gospodin Dulz, sav a ezniki agenti u vaj a carskoj.44 Nij i e sluaj a nost to je Raufo f v "gospodin Dulz" kasnij i e postao direktor Centralne obav a etaj a he slube (CIA), ili to je Dej e mz
34

Dizus Englton postao ef Kontraobav a etaj a nog odelj l enj n a CIA. Tokom itav a e svoje karij i ere Englton je zadrao isklj l uivu kontrolu nad amerikim obav a etaj a nim vezama s Vatikanom.45 Koji god da je bio motiv Amerikanaca, neporeciva je istina da je Rauf puten iz pritvora i vraen u svoj stan u Milanu. Prema fr f ancuskoj publikacij i i Crni krug (Cercle Noir), Rauf je ostvario vezu s nadbiskupom Sirij i em od enove, i smesta se stav a io na raspolaganj n e Vatikanu radi uspostav avljanj n a sistema za krij i umarenj n e nacista. Osim visokih amerikih i vatikanskih veza, Raufo f v glav a ni doprinos Hudalovom krij i umarskom sistemu moda je bio onaj a fi f nansij i ski. ovek koji je nekada vodio program s kamionima-gasnim komorama, sada je postao pera novca, uz pomo Frederika venta (Frederico Schwendt), svog nekadanj n eg SS kolege. vent se smatra jednim od naj a veih krivotvoraca u istorij i i, koji je za vreme rata fa f lsifi f kovao milione papirnih novanica u okv k iru SS operacij i e pod konspirativnim nazivom Okret (Wendig).46 Prvobitna namera je bila da se potkopaj a u, ako je mogue i unite, privrede Sav a eznika, ali je, kako se rat primicao zav a retku, vent prao fa f lsifi f kovani novac kroz razliite banke i dolazio do prav a ih novanica zapadnih zemalj l a. Bio je to prvi novac za mree nacistikih bekstav a a. Vi V zental tvrdi da je vent predav a ao tako steen novac svom starom kamaratu, Valteru Raufu f .47 Meutim, Jarelova verzij i a se neto malo razlikuj u e. On tvrdi da je Hudal kontaktirao Raufa f jula 1945. godine, pozivaj a ui ga da doe u Rim radi taj a nog sastanka. Pokazalo se da je to nemogue, tako da je Hudal predloio da Rauf onda otputuj u e u enovu i ostvari vezu s novopostav avljenim nadbiskupom Sirij i em, jo jednom klj l unom fi f gurom u operacij i i krij i umarenj n a nacista. Rauf je otiao u enovu, a primio ga je jedan od Sirij i evih linih sekretara. Jarel tvrdi da je Rauf tada dobio znatnu sumu hovca kao i paso Crvenog krsta s vaeom vizom za Sirij i u. Potom se vratio u Milano i uspostav a io kanale bekstva.48 Moda je istina negde na sredini: Rauf je verovatno upotrebio Sirij i ev novac da uvea zaradu od pranj n a fe f lsifl f kovanih novanica. Jarel i Crnilrug se slau u tome da su tokom naredne etiri godine neki od naj a traenij i ih nacistikih ratnih zloinaca prelazi35

li iz Raufo f vih ruku u Milanu u ruke biskupa Hudala u Zav a odu Santa Maria dell' Anima u Rimu, da bi potom bih predav a ani nadbiskupu Sirij i u u enovi. Tu su se ukrcav a ali u brodove i odlazili da zaponu nov ivot u Junoj Americi. Vatikan nikada nij i e otvorio svoju bankarsku dokumentacij iu da bi pokazao koje sume novca su usmerav a ane za pomo izbeglicama. Do dananj n eg dana, dosij i ea o ventu i o pranj n u nacistikog novca su meu strogo poverlj l ivom amerikom obav a etaj anom dokumentacij i om. Meutim, pasus jednog teksta koji je "puten" sadri zanimlj l ivu opasku o ventovoj vezi s nacistikim podzemlj l em: Na putu iz Austrij i e preko prevoja Brener, prva stanica podzemne eleznice u Italij i i je kod jednog zamka u Meranu, u kom uprav a itelj l i govore nemaki. (Vl V asnik je) neki agent SS operativne grupe ponekad zvane Grupa Vendig pod komandom pukovnika Frederika venta, koji 'je odgovarao samo Kaltenbruneru i Himleru. Jedan (agent) ... je zahtevao 5.000.000 dolara od vl v ade SAD na ime naknade za imovinu konfi f skovanu u Meranu po zav a retku rata. Sva ta imovina bila je plen SS grupe koji je bio smeten u ... ventovom tabu i drugim zgradama u Meranu. U ovom plenu se nalazila i velika koliina britanskih fu f nti u banknotama.49 Izvetaj a se nastav avlja nav a oenj n em banaka u Britanij i i, Palestini, Italij i i i vaj a carskoj koje su bile povezane sa ventovom mreom. Ali, novac sam po sebi nij i e bio dovolj l an. Lane isprav a e su bile naj a vanij i a stvar za naciste u begu. Hudal je bio u stanj n u da obezbedi sve to: italij i anske line isprav a e, lane krtenice, ak i vize za odredine zemlj l e. Naj a neophodnij i i su bili pasoi Meunarodnog Crvenog krsta. Prema recima gospoe Gertrude Dipui (Gertrude Dipuis), visokog inovnika u rimskom ogranku Crvenog krsta, "Hudalu je zaista bilo relativno lako da to ostvari; bio je biskup, ne zaboravite - to je mnogo znailo... Kako smo mogli da odbij i emo da sluamo re svetenika?", pitala je ona.50 Gospoa Dipui je objasnila da, ako je Hudal zantevao a se isprav a e Crvenog krstasastav a e prema nj n egovim specifi f kacij i ama" pa da mu se poalj l u u Zav a od, onda je verovatno tako i bilo".51
36

Meunarodni Crveni krst u Rimu je bio preplav avljen molbama-prij i av a ama u onoj masovnoj zbrci na kraj a u rata. Poteno reeno, milioni lj l udi su se kretali po itav a oj Evropi, a mnogi od nj n ih su bili ostali bez sopstvenog doma i bez linih dokumenata; oni drugi, s umrlj l anom prolou, vie su voleli da su "izgubili" dokumenta koja bi moda mogla da posvedoe o nj n ihovom stvarnom identitetu pred Tribunalom za ratne zloine. Mnoge dobrotvorne organizacij i e su izdavale izbeglicama nove line isprav a e. Neke su vaile samo za tle Italij i e. Na primer, Karitas Internacional i Vatikanska Komisij i a za izbeglice u to vreme su izdav a ale na stotine lokalnih "linih dokumenata" sedmino. Mnoge izbeglice su koristile ove nezvanine vatikanske isprav a e kao polazim taku u dugom lovu na papire neophodne za emigracij i u. Mada je mogla da se upotrebi pri prij i av avljivanj n u za druga dokumenta neophodna za emigracij i u, vatikanska lina karta sama po sebi nij i e doputala vl v asniku da napusti Rim, a kamoli Italij i u. Prema tome, nij i e istinita esto ponav avljana tvrdnj n a da je Vatikan predao nacistima hilj l ade pasoa. Zaista, jedini strogo-vatikanski pasoi bili su slubena uverenj n a za nj n egove akreditovane svetene diplomate i zvanine predstav a nike. Crveni krst je za odbegle naciste bio izvor koji daleko vie obeav a a. Za one koji nisu smeli da se izloe opasnosti i lino se pojav a e pred stolovima-alterima za pomo izbeglicama, postojala je obilato snabdevena i iva crna berza ukradenih i fa f lsifi f kovanih dokumenata. Ga Dipui je imala lino iskustvo po ovom pitanj n u; lj l utito se priseala da je videla takv k e papire na stolu u kancelarij i i svog pretpostav avljenog u Rimskom tabu Meunarodnog Crvenog krsta. Vi V dela sam s nekoliko metara da su lani. Ne samo da su bili ispunj n eni razliito od naina na koji mi to obino radimo, nego je i moj potpis bio oigledno fa f lsifi f kovan."52 Dok ga Dipui nij i e mogla nita naroito da uini s ovim u vezi, neki slubenici Meunarodnog crvenog krsta su oigledno svesno murili na ove zloupotrebe. Nezakonitu trgovinu dokumentima Crvenog krsta ubrzo je otkrila amerika obav a etaj a na sluba. Kraj a em 1945. godine oni su bili skoro sigurni da su meu nj n ihovim korisnicima odbegli na37

cisti. To je potvreno sredinom 1946. godine, kada je dolo do bekstva nemakih zatvorenika iz logora u Riminij i u u severnoj Italij i i. Mnogi koji su odatle odbegli kasnij i e su uhvaeni s lanim dokumentima Meunarodnog crvenog krsta. Istragu povodom ove pojav a e, pod taj a nim nazivom Operacij ia krug, pokrenuo je Kontraobav a etaj a ni korpus amerike vojske. Oni su svoje prve nalaze prosledili Vi V nsentu La Vi V sti (Vi V ncent La V sta), visokom rimskom slubeniku Odelj Vi l enj n a za korelacij i u inostranih aktivnosti. La Vi V sta je prethodno ve bio uklj l uen u izvestan broj vrhunski taj a nih obav a etaj a nih operacij i a posle rata, i istraivao fa f istike pij i unske elij i e na delu u Americi, i trgovinske, fi f nansij i ske i industrij i ske odnose izmeu Italij i e i Nemake. V sta je obav Vi a io istragu i maj a a 1947. godine je uputio izvetaj a u Vaington. Od kada je puten za jav a nost, 1984. godine, on je postao poznat prosto kao "La Vi V stin izvetaj a ". Mada izloeni rezultati sadre znatne zablude i greke, u pitanj n u je dosta iscrpna analiza nelegalne emigracij i e kroz Italij i u. Treba napomenuti da je La Vi V sta bio katolik, ali je jedan od nj n egovih glav a nih zaklj l uaka bio da Vatikan pomae bekstvo odbeglih ratnih zloia konano izaao na videlo, Crkv k a je stronaca.53 Kada je izvetaj go pobij i ala ovu tvrdnj n u. Zvanini vatikanski istoriar, svetenik Grej e em, objanj n av a ao je da je stvarna svrha tog izvetaj a a bila "potpuno pogreno predstav avljena". U ii nj n egovog interesovanj n a nisu bili nacisti koji bee, ve "komunistika infi f ltracij i a u Junu Ameriku. Nij i e ba poteno, niti objektivno, izdvojiti stranicu i po gde La Vi V sta aludira na beanj n e nacista, kada itav a izvetaj a i nij i e bio o nacistima, ve o komunistima. Jedini prav a i nacista koji je tu pomenut utekao je uz pomo Jevrej e ske cionistike organizacij i e".54 Meutim, veliki deo La Vi V stinog izvetaj a a se bav a i ulogom vatikanskih institucij i a i zvaninika u ilegalnoj nacistikoj emigraciji. Slubenik Stej e t departmenta je izloio spisak od preko dvadeset "vatikanskih organizacij i a za milosre i pomo koje su uklj l uene, ili za koje se sumnj n a da su uklj l uene, u ilegalne tokove emigracij i e". Na samom vrhu tog spiska nalazio se sveprisutni biskup Hudal.55 Kontraobav a etaj a ni korpus armij i e SAD, (CIC) je sproveo nekoliko obimnih istraivanj n a crne berze fa f lsifi f kovanih
38

dokumenata, i jo nekoliko izvetaj a a je pridodato La Vi V stinom izvetaj a u. Dodatak B nairoko se bav a io bekstvom iz Riminij i a koje se dogodilo jula prethodne godine. Jedan pouzdan dostav avlja CIC je izvestio da su dvojica begunaca, ani (Gianni) i Forkerper (Vorkrper) "prethodno bili upueni da produe u Rim i da kontaktiraj a u" jednog CIC dostav avljaa, koji je trebalo da im pomogne da emigriraj a u u Junu Ameriku. Nemci su stav avljeni pod prismotru i ispostav a ilo se da je anij i evo prav a o ime Valter Fitling (Walter Ftlung) i da "ivi u stanu jedne Nemice koja je nekada radila u Ambasadi Nemake u Vatikanu". Dvojica odbeglih su se priklj l uili dvojici drugih begunaca u Rimu, koji su bili u tesnom dodiru s tamonj n im svetenicima. Za jednog svetenika je jav avljeno da "pomae beguncima hranom, smetaj a em i vezama s nemakim i vatikanskim zvaninicima". Kada su dvojica begunaca otili u enovu da ugovore prevoz do June Amerike, dostav avlja slube CIC je "pozaj a mio" nj n ihove pasoe i otkrio da je nj n ih "izdao Meunarodni Crveni avljaa da pokua da i za krst".56 Agent CIC je uputio svog dostav sebe pribav a i laan paso. On je to i uinio "tako to je platio 20.000 lira jednoj osobi poznatoj po vezama s Meunarodnim Crvenim krstom". Sistem za pribav avljanj n e pasoa je bio jednostav a an. Dostav avlja je poslat do jednog oveka koji je zabeleio sve nj n egove line podatke. Taj a ovek je imao vezu iznutra koja je pretresla dokumentacij i u Meunarodnog crvenog krsta, u potrazi za "imenom neke nestale ili mrtve osobe koja odgovara (dostav avljaevom) opisu". Dva dana potom dostav avljau CIC je reeno da se prij i av a i Crvenom krstu za paso pod lanim imenom Mirko Baueh (Mirko Baucech). Takoe su mu bila potrebna i dva pisma-potvrde identiteta, koja je nj n egova veza nabav a ila od Crvenog krsta Vati57 kana i Italij i e. A gusta 1946. godine, ova operacij Av i a CIC je prestala poto su l udi pod prismotrom bili uhapeni; trojica su bili begunci iz lj Riminij i a, a etvrti je posedovao "lane potvrde o otpustu". Nemci su priznali da imaj a u veze s lj l udima bliskim Vatikanu. Izvetaj a CIC je govorio o jo jednom vatikaskom predstav a niku koji je
39

imao dobre veze s junoamerikim konzulatima i poslovnim f rmama. Ova vatikanska veza je bila poslednj fi n a karika u "lancu nemake emigracij i e koji sve svoje klij i ente usmerava preko Meunarodnog Crvenog krsta".58 La Vi V sta je potvrdio i da je Milano znaaj a an centar u mrei krijumarenj n a. Mada ne pominj n e Raufa f , La Vi V sta je otkrio jednu mreu koju je vodio nj n egov blizak prij i atelj l , Frederiko vent. Veliki je broj Nemaca... koji prelaze granicu prerna Trevizu i Milanu s isklj l uivom svrhom da pribav a e... lane line isprav a e, pasoe i vize, pa skoro smesta odlaze preko enove i Barcelone put June Amerike.59 Da bi pokazao kako je lako Vatikan u stanj n u da pribav a i lane isprav a e Meunarodnog crvenog krsta, La Vi V sta je udesio da dvojica "maarskih izbeglica" posete svetenika Jozefa f Galova (Josef Gallov) v , koji je vodio agencij i u za pomo Maarima "pod pokrovitelj l stvom Vatikana". La Vi V sta je za Galova smatrao da je "poten, sav a estan katoliki svetenik, ali da je isto tako i boleiv starac" koji se ne trudi da postav avlja previe pitanj n a o tim "izbeglicama". Ti lj l udi su bili odabrani zato to su govorili maarski. Oni su stigli u kancelarij i u svetenika Galova bez ikakv k ih linih isprav a a ili ma kakv k ih dokumenata, govorei da su uprav a o pobegli iz ruku Sovj v eta. "Obojica su tvrdili da su roeni stanovnici jednog malog sela u Maarskoj i da su izgubili svoje porodice u av a ionskim bombardovanj n ima za vreme rata". Drugi dostav avlja je pristao da pod zakletvom posvedoi u korist prie svoga prij i atelj l a i Galov je pripremio zapis o tome. Onda je oveku dao pismo koje treba da preda Crvenom krstu i, samo koji sat kasnij i e, La Vi V stin dostav avlja je doao do sav a reno isprav a nog pasoa. Ubrzo potom, prvi dostav avlja je jednostav a no preokrenuo postupak i izdej e stvovao paso za svog prij i atelj l a "Maara". "Ne treba da napominj n em", propratio je ovo La Vi V sta, "da su obojica u stvari Italij i ani, i da nij i edan od n ih ak nikad nij nj i e ni bio van Italij i e".60 Jo jedan ofi f cir CIC je zaklj l uio da dokumenta Meunarodnog crvenog krsta mogu da se nabav a e bez ikakv k e provere identiteta zahvalj l uj u ui "pomoi osoba koje deluj u u pod zatitom Vatikana". Pol Laj a on (Paul Ly L on) je kasnij i e postao klj l uni ame40

riki ovek za vezu s vatikanskim Pacovskim kanalima, ali je 1946. godine istraivao nj n ihove operacij i e. On je otkrio da je Vatikan pokrovitelj l nezakonite trgovine papirima Crvenog krsta, pribav avljenim ili "pod pseudonimima ili s lano nav a edenom naa on je takoe potvrdio da je maarski katoliki cionalou.61 Laj svetenik Galov sredina linost ove operacij i e. On je takoe identifi f kovao neke od lj l udi koji su nabav a ili ove lane isprav a e kao 62 "poznate ili poternicom traene ratne zloince". Prema ofi f ciru CIC, sistem za pribav avljanj n e lanih papira je bio prilino neposredan. Moliocu bi bilo obezbeeno pismo koje je nosilo "slubeni peat Vatikana" i koje je onda nosio linoj vezi svetenika Galova "u Meunarodnom Crvenom krstu... da mu obezbedi... linu isprav a u Crvenog krsta". Ova je onda mogla da se upotrebi da se nabav a e "neophodne kartice za snabdevanj nei privremena prij i av a a borav avka od italij i anskih policij i skih vl v asti kako bi se bezbedno ostalo u Italij i i", u oekivanj n u "dozvole od konzulata drav a a Srednj n e i June Amerike za uselj l enj n e".63 La Vi V stin izvetaj a je u poetku izazvao veliki preokret u Vaingtonu. Stej e t department je zaklj l uio da izvetaj a "zahteva da 64 mu se smesta posveti panj n a". Sazvan je jedan skup u potpunoj taj a nosti, ali su vaingtonske birokrate odluili da izdaj a u samo jedan vrlo diskretan i nefo f rmalan protest.65 ak ni od La V ste nij Vi i e traeno da produi svoju istragu da bi se ustanovilo puno grananj n e i razuenost te vatikanske mree krij i umarenj n a. Amerikanci su zaklj l uili da su dobri odnosi sa Vatikanom vanij i i nego da se masovne ubice izvedu pred sud. Nareenj na koja je Stej e t department uputio svom predstav a niku u Vatikanu ne bi se ba mogla smatrati tipinim amerikim izraav a anj n em gneva.66 Od nj n ega je traeno samo da se nefo f rmalno obrati Vatikanu. Preputam tebi da odlui ta bi, i u kojoj meri, trebalo da se uini po ovom pitanj n u".67 Diplomata je shvatio taj a mig, i zaklj l uio da e usmena poruka, ili No N ta t Ve V rbale, biti dovolj l na. To je naj a nia vrsta diplomatske komunikacij i e, rezervisana za nezvanine teme koje su suvie beznaaj a ne da bi se iskazivale u vidu slubene diplomatske note. Pa i kada je bila prenesena, ta usmena poruka je bila jo vie razvodnj n ena. Monsinj n oru Volteru Kerolu (Walter Carroll) iz vati41

kanskog Drav a nog sekretarij i ata je samo sugerisano da su "neke beskrupulozne osobe, esto upletene u nezakonite i taj a ne aktivnosti" nekako uspele da nabav a e putne isprav a e "uz nesvesnu i neopreznu pomo milosrdnih organizacij i a". Mada je ta poruka u izvesnoj meri bila dvosmislena, oigledno nij i e bilo nikakv k og pomena o La Vi V stinim dokazima da Vatikan aktivno pomae nacistima da uteknu. Izgleda da se Stej e t department vie brinuo da bi lana dokumenta mogla igrom sluaj a a da pomognu i Jevrej e ima koji odlaze u Palestinu ili "taj a nim (komunistikim) agentima, od kojih su se mnogi uputili ka zapadnoj hemisfe f ri". Zbunj n eni vatikanski zvaninik verovatno je mislio da Amerikance brinu samo lukav a ei razraene jevrej e ske i komunistike krij i umarske organizacij i e. Pourio je da uveri amerikog diplomatu da "takv k e agenture nisu povezane s Vatikanom.68 Amerikanac je zaklj l uio svoj "protest" zahtevaj a ui od Vatikana pomo kako bi se obezbedilo da se "sve nacij i e sauvaj a u od infi f ltracij i e neprij i atelj l skih elemenata i da milosrdan i dobrotvoran rad na pomoi potenim raselj l enim licima... ne bude ukai edan od svetenika l an takv lj k im nelegalnim aktivnostima.69 Nij imenovanih u La Vi V stinom izvetaj a u nij i e ak ni pomenut. Kada bi svetenik Grej e em samo proitao usmeno sroeni saetak ovog udnog sastanka, imao bi puno prav a o da pretpostav a i da La Vi V stin izvetaj a nij i e imao nikakv k e veze s krij i umarenj n em nacista. Ameriki diplomata je dao providno oprav a danj n e da "nij ie bio u mogunosti da bude preciznij i i usled neophodne potrebe da se zatite nai izvori info f rmacij i a i nai istraitelj l i pred kojima je i dalj l e vaan tekui posao. Takoe sam oseao da moj nastup treba da je unekoliko ublaen zbog toga to su mi u nekoliko prilika zvaninici u Vatikanu otkrili da su veoma osetlj l ivi zbog koliine amerikog privatnog kapitala koji je otiao na fi f nansiran e nezakonitih migracij nj i a". Ovo je zaista mogao da bude razlog za ameriku rav a nodunost prema vatikanskim Pacovskim kanalima. Meutim, jedan istraiva je otkrio dokument u Arhivima SAD koji baca zaprepauj u ue svetlo na zvanine stav a ove SAD. Prema arlsu Alenu (Charles Allen), istog onog dana kada je Vaington obav a eten o
42

ovom susretu s monsinj n orom Kerolom, iz Rima je poslato u Vaington jo jedno, nepotp t isano pismo, s opomenom da je "monsinj n or Volter Kerol iz Drav a nog sekretarij i ata Svete Stolice, upozorio... u 'usmenoj poruci' da se ne ulazi preduboko u pojedinosti u vezi s fi f nansiranj n em puteva za beg nacista".70 Oigledno je da je Stej e t department bio obav a eten o tome da je Vatikan zaista upoznat s aranmanima za fi f nansiranj n e mree krij i umarenj n a. Dok su takv k e diplomatske fi f nese razmatrane, Hudal je i dalj le slao traene begunce niz kanale za bekstvo, sve dok sam Vatikan nij i e doao pod udar slone kritike. Jedan niz lanaka u italij i anskoj tampi postav avljao je pitanj n a o motivima Pij i a XII, koji je tada ve bio nairoko etiketiran kao nemaki papa. itav a oj vatikansko-nacistikoj vezi je pretilo da bude razotkrivena. Na primer, 6. av a gusta 1947. godine milanski veernj n i list Mi M lano Sera r objavio je napis pod naslovom "Previe Nemaca oko pape". On je tvrdio da se u papskim odaj a ama u Vatikanu govori samo nemaki - jezikom kojim papa izuzetno dobro vl v ada... Papa ivi na nemakoj kuhinj n i... Lini sekretar Pij i a XII (svetenik Laj a ber) je krupni Bavarac... esto se via po Rimu u svom automobilu, iz kog izlazi sam i svraa u jednu od tipinih nemakih pivnica... u koju dolaze... SS ratni zloinci koji se krij i u pod tuim imenima. Jasno je kao na dlanu da je novi mit, kom se ak i Vatikan priklonio, o "jadnom Nemcu" koji snosi kaznu za krivicu drugih i koji ima prav a o na pomo od itav a og sveta, nastao isklj l uivo iz ove naroite (pro-nemake) atmosfe f re koja tesno obav a ij i a Gla71 vara Crkv k e. Vatikan je shvatio da ovaj a vid publiciteta kodi nj n egovom meunarodnom ugledu. Smesta su znali koga da krive. Primenj n en je pritisak na Hudala; on je kasnij i e pisao da su vatikanske diplomate poeli da ga se klone, a da su ga neki zvali "nacista, fa f istiki biskup - troppo te t desco (komplet-vaba)".72 Meutim, uprkos inj n enici da je Hudalova operacij i a krij i umarenj n a nacista pretila da se pretvori u jav a ni skandal, trebalo je skoro etiri godine da on bude smenj n en s mesta rektora Zav a oda Santa Maria dellAnima. On je konano popustio pred neizbenim, o Boiu
43

1951. godine, objav avljuj u ui da e da napusti Zav a od jula naredne godine.73 Ubeen da je nj n egov jedini greh loa slika koju su stvorile novine, Hudal je ostao u Rimu do smrti, bez imalo kaj a anj n a za svoj rad za dobro nacistikih ratnih zloinaca: Pomagati lj l udima, izbav a iti nekog od nj n ih, bez razmilj l anj nao posledicama, raditi nesebino i predano, prirodno je bilo ono to je trebalo da se oekuj u e od jednog prav a og hrianina. Mi ne veruj u emo u jevrej e sku izreku 'oko za oko.74 Jasno je da je biskup Hudal smatrao da Nemcima treba oprostiti nj n ihove zloine u ime hrianskog Milosra, dok je obina prav a da za nj n ega znaila osvetu, bar kada se primeni na ubice Jevrej e a. Do same svoje smrti Hudal je ostao ubeeni antisemita. Novinski skandal koji je izbio 1947. godine nij i e zatvorio nacistike Pacovske kanale. Sada, kada je nj n egova zvezda bledela, diskretnij i i svetenici su ve zauzeli nj n egovo mesto u mranom sazveu krij i umarskog sistema. Jav a ila se i jedna neposredna korist od pretnj n e novinskim skandalom. Od tog trenutka nadalj le preduzimane su izuzetne mere da se sakrij i e postojanj n e puteva za beg nacista. Nj N ihova puna grananj n a i dometi nee biti jav a no otkriveni jo punih etrdeset godina. Dosta pre nego to je biskup Hudal siao s pozornice, scena je bila postav avljena za profe f sionalnij i e i taj a novitij i e operacij i e krijumarenj n a koje e pomoi ratnim zloincima i kv k islinzima iz svih katolikih zemalj l a Evrope. Bilo da je Hudal nekada delovao sam ili ne, nj n egovi naslednici su, sasvim je jasno, imali ovl v aen a visokih vatikanskih zvaninika. Kao i Hudalu, i nj nj n egovim sledbenicima je zamaj a ac u krij i umarenj n u nacista predstav avljala slubena intervencij i a Vatikana da se pribav a e putne isprav a e Saveznika.75 I nij i e nimalo sluaj a no to je Vatikan za ovaj a rad birao f istike svetenike iz Srednj fa n e i Istone Evrope. Hudal je ve bio poslao mnogo Nemaca u Junu Ameriku, ali su sada desetine hilj l ada nacistikih saradnika drugih nacionalnosti glasno vapile da im se pomogne. Kao to e Amerikanci ubrzo otkriti, Vatikan je bio volj l an i spreman da prokrij i umari fa f iste svih zastav a a i inova. Ono to Amerikanci nisu znali bilo je zbog ega je Vatikan u sve to uao.
44

3. poglavlj le

Francuski pijun u Va V tikanu

Specij i alni agent Vi V lj l em Gauen (Wi W lliam Gowen) bio je smeten i snuden. Ovaj a ofi f cir amerike obav a etaj a ne slube bivao je sve potitenij i i zbog svog neuspeha da ue u trag emigrantskom nacistikom podzemlj l u u Rimu i otkrij i e traene ratne zloince koji su "cvetali" u tom gradu. im bi otkrio nj n ihova kretanj n a, oni bi nestaj a ali s vidika, kao da ih guta neka mrana i neizmerna provalij i a. Bio je siguran da je tu na neki nain uklj l uena taj a novita grupa zvana Intermarij i um, ali mu je nedostaj a alo vrih dokaza da potvrdi svoje sumnj n e. Nekoliko meseci pre toga, Gauen i nj n egove kolege iz Kontraobav a etaj a nog korpusa amerike vojske bili su, inilo se, na pragu velikog upada u neprij i atelj l ske redove, ali je sve to sada izgledalo dalj l e nego ikad. Kada su razmotreni izvetaj a i o Operacij i i krug, mislili su da su blizu reenj n a vatikanske misterij i e. Kao to je ve izloeno, ova taj a na operacij i a je bila pokrenuta jula 1946. godine, da bi se otkrilo kako su begunci u stanj n u da preive u begu, ko im pomae da se sakrij i u u Rimu, a potom da odu u sigurnost June Amerike. Ameriki ofi f ciri su zaklj l uili da je Vatikan "naj a vea pojedinana organizacij i a uklj l uena u nelegalna kretanj n a emigranata" kroz Italij i u i preko nj n e, i da je oprav a danj n e Vatikana za "nj n egov doprinos u tom nelegalnom prometu jednostav a no propagiranj ne vere". Jer bila je ...elj l a Vatikana da pomogne svakoj osobi bez obzira na nacionalnost ili politika ubeenj n a, sve dok ta osoba moe da dokae za sebe da je katolik... Vatikan dalj l e oprav a dav a a svoj doprinos elj l om da ubaci, ne samo u evropske ve i u latinoamerike zemlj l e, lj l ude svih politikih ubeenj n a, sve dok su ona antikomunistika, a u korist Katolike crkv k e.1
45

Obav a etaj a ni ofi f cir Stej e t departmenta Vi V nsent La Vi V sta izvetavao je da je Vatikan "stvorio pritisak i preneo teret" na katolike zemlj l e u Junoj Americi, posebno na Argentinu, ali i na Meksiko, Kubu i druge. Ovo je rezultirano "inostranim misij i ama ovih zemalj l a ij i i su stav a ovi skoro podsticali ulazak bivih nacista (naroito) i preanj n ih fa f ista u nj n ihovu zemlj l u kao i pripadnika drugih politikih grupacij i a, pod uslovom da su antikomunisti". Za vreme istrage, obav a etaj a na mrea SAD je naila na pregrt "dobrotvornih i milosrdnih organizacij i a u Rimu koje se bav a e, ili se sumnj n a da se bav a e, nelegalnom emigracij i om" pod pokrovitelj l stvom Vatikana. La Vi V sta je razgovarao s mnogim crkv k enim zvaninicima, koji su uestvovali u tim akcij i ama, zaklj l uuj u ui da oni deluj u u "pod blagonaklonim pokrovitelj l stvom Vatikana": Ne treba ni da se napominj n e, sve te agenture koje dej e stvuj uu u sprezi s Vatikanom ili pod nj n egovom zatitom fi f nansiraj a u se iz vatikanskih fo f ndova. Nij i e uinj n en pokuaj a da se dokui iznos tih f ndova, nj fo n ihovo poreklo ili nain nj n ihove distribucij i e, ali pisac ovih redova smatra da se znatne sume troe na podsticanj ne ovakv k og rada.2 La Vi V sta je bio kv k alifi f kovan da izvue ovakav a zaklj l uak, poto je istraivao mreu nezakonitog pranj n a nacistikog novca koje se odvij i alo posle Drugog svetskog rata. Sline tvrdnj n e su neprestano inili i drugi istraivai. Lovac na naciste nastanj n en u Austrij i i, Simon Vi V zental, dao je ovome i naziv "Rimski put". On tvrdi da je Vatikan vodio sistematian krij i umarski sistem da bi nacistike masovne ubice izvukao iz Evrope.3 Vatikan je neprestano poricao ove tvrdnj n e. Kada je, poetkom 1984. godine, La Vi V stin izvetaj a izaao na svetlost dana, izazvao je meunarodnu pomamu, prinuuj u ui Vatikan da ga pobij i a. N ihov portparol, preasni Romeo Paniroli (Romeo Panciroli), Nj nav a odio je rei dvojice istoriara Vatikana, svetenika Roberta Grej e ema i preasnog Pj P era Blea (Pierre Blet). Grej e em je tvrdio da su La Vi V stini nalazi "propagandistiki manevri" lj l udi koji "nikad ne proputaj a u priliku da raspnu" Crkv k u. "Optube u tom izvetaj a u nemaj a u nikakv k u vrstu osnovu, ve su plod mate", govorio je taj a ameriki svetenik.
46

Preasni Ble se slagao da je izvetaj a "vetaki i laan, da nij ie vredan panj n e", a i da je verovatno "zasnovan na info f rmacij i ama koje su dali problematini elementi". Preasni Antonio Veber ( ntonio Weber), po roenj (A n u Nemac, svetenik koji je vodio jednu organizacij i u za pomo pod pokrovitelj l stvom Vatikana, bio je jo kategorinij i i, tvrdei da "Vatikan nikada nij i e skrivao naciste niti im je pomagao posle rata".4 Jasno je da izmeu Vatikana i nj n egovih kritiara nema saglasnosti. Meutim, Vi V lj l em Gauen je sredinom 1947. godine ustanovio gde istina lei. Gauen je bio u dobrom poloaj a u da otkrij i e ta se stvarno deav a alo. Ne samo da je sam bio agent Kontraobav a etaj a nog korpusa (CIC), nego je i nj n egov svetenik, Frenklin Gauen, bio visoki slubenik Stej e t departmenta. Godine 1940. predsednik Ruzvelt je poslao Maj a rona Tej e lora (Myron Tay aylor) kao svog linog zastupnika kod Pij i a XII, a Gauen starij i i je otiao u Vatikan kao jedan od nj n egovih pomonika. Slubovao je tamo do 1947. godine, kada se vratio u Vaington. Sin mu je ostao u Rimu i istraivao je vatikanske veze nacista. Gauen mlai je tada ve bio mladi obav a etaj a ni ofi f cir u usponu, elj l an zadataka u uzbudlj l ivom svetu evropske pij i unae. Taj a anstvena rasej e anost nacista kao da je zav a ela i smutila nj n egove kolege, ali je Gauen sada slagao komadie u mozaik. On je reio tu slagalicu koja ga je toliko meseci kopkala i muila, zaobilazei zaklj l uke Operacij i e krug i koncentriui se direktno na Intermarij i um. Otkrio je da poricanj n e Vatikana nij i e potkreplj l eno dokazima. Gauen je otkrio da jedna dobro organizovana mrea nacistikih emigranata iz Srednj n e i Istone Evrope operie na obodu Vatikana i da prima taj a nu podrku i pomo od male ali mone grupe zav a erenika, uklj l uuj u ui papu Pij i a XII lino. Ova istraivan a su odnela skoro itav nj a ih osamnaest meseci, a u tom procesu je ameriki ofi f cir otkrio i da je ova grupa samo mali deo misteriozne vatikanske pij i unske organizacij i e zvane Intermarij i um. Mladi Gauen je otkrio da nj n eni koreni seu u rane 1920-e godine, do takozvane "bele" ruske emigrantske grupe, koja je bila pod kontrolom rimske crkv k e, a koja je pobegla u Pariz kada su bolj l evici preuzeli vl v ast. Nj N ima je pripao naziv "beli" da bi se raz47

likovali od komunistikih "crvenih" u graanskom ratu. Kada su se konano nali u Parizu, jedan bivi carski general, pod kontrolom Rima, je osnovao grupu sa zadatkom i cilj l em da se nav a o5 dno uj u edine svi narodi podj d armlj l eni komunizmom. Sredinom 1930-ih ova pariska grupa se ve bila razvila u Intermarij i um, "taj a nu meunarodnu organizacij i u koja za svoje lanove eli lj l ude ij i i su domovi u prostoru 'Intermare' - onom delu Evrope koji lei izmeu Baltikog, Crnog mora, Egej e skog, Jonskog mora i Jadrana, kao i na itav a Kav avkaz". Intermarij i um je uzvieno proklamovao jedinstvo esnaest nacij i a "koje nastanj n uj u u teritorij i u izmeu Nemake i same Rusij i e... koje su sjedinj n ene u naporima borbe za osloboenj n e, kao i u tenj n i da obezbede mirnu egzistencij i u i da doprinesu izgradnj n i jedne nove Evrope i stvaranj n u jednog novog sveta, osloboenog tiranij i e, stradanj n a i gladi". Cilj l je bio da se obezbedi samoopredelj l enj n e svih tih sasvim razliitih "nacij i a", ali je kao takav a bio potpuno nepraktian. Mnoge od tih zemalj l a toboe sjedinj n enih ovim nastojanj n ima imale su dugu istorij i u krvav a ih meusobnih sukoba, u kojima su etnike, kulturne, pa ak i verske, razlike igrale monu ulogu.6 Bilo kako bilo, Intermarij i um je zagovarao neophodnost stvaranj n a jedne mone, antikomunistike, podunav a ske konfe f deracije, sastav avljene od naj a vanij i ih katolikih nacij i a Srednj n e Evrope. Pre rata on je dobij i ao snanu podrku sa vie strana.7 Cilj l Intermarij i uma je bio da se stvori cord r on sanita t ire r , jedan zdra r v poj o as, sa katolikom veinom. Taj a plan je imao podrku Vatikana u 1920-im i 1930-im godinama. Vatikan je s velikom naklonou gledao na Francusku, za koju je Pij i e XI otvoreno smatrao da je "prvoroena u Velikoj katolikoj porodici". Britanski Forin ofi f s je jo oktobra 1942. godine napominj n ao da e posleratna politika Vatikana "ii u prilog stvaranj n u jedne velike dunav a ske fe f deralne drav a e, ukoliko ona bude stabilna i ne bude pod kontrolom bolj l evike Rusij i e.8 Guenove kolege iz Kontraobav a etaj a nog korpusa u Austrij ii nale su tragove ove podunav a ske konfe f deracij i e jo u svojim poetnim istraivanj n ima posleratnog oivl vljav a anj n a i jaanj n a ustaa. Ofo f rmlj l ena kraj a em 1920-ih, ova fa f istika grupacij i a je spro48

vodila kampanj n u meunarodnog terorizma tokom 1930-ih. Onda su nacisti postav a ili ustae na vl v ast u Hrvatskoj za vreme rata, a oni su se dali na unitav a anj n e stotina hilj l ada nedunih civila. Samo sedam sedmica poto je rat okonan, 25. juna 1945. godine, ustae su ostvarile kontakt s jednom papskom misij i om u Salcburgu, u Amerikoj zoni Austrij i e. Traili su papinu pomo za stvaranj n e ili nove nezav a isne hrvatske drav a e ili makar "Dunav a sko-jadranske unij i e u kojoj bi, prema svim prirodnim zakonima, Hrvatska imala mogunost da se razvij i a".9 Gauen je otkrio zamrene veze izmeu Intermarij i uma i Vatikana, tako to je pratio jednog mladog Maara za kog je sumn ao da je jedan od klj nj l unih organizatora. Nadao se da e Ferenc Vaj a ta da prui dragocene info f rmacij i e "iznutra" o tome kako se Intermarij i um vezuj u e i uklapa u dobro organizovanu i fi f nansiranu mreu za krij i umarenj n e nacista. Verovao je ak da Vaj a ta moe da potvrdi uee Vatikana u ovim delatnostima, poto je znao da je Maar dobro povezan sa elnicima Crkv k e. Pokazalo se da je Vaj a ta teko uhvatlj l iva zverka, dobro skriven u emigrantskom podzemlj l u koje je bilo izgraeno u Rimu po zav a retku rata. Nagovetaj a i nj n egove znaaj a ne uloge bili su se pojav a ili kraj a em 1946. godine, kada je vl v ada Maarske tvrdila da on "ivi na visokoj nozi u hotelu Grand u Rimu". CIC je otkrio da to nij i e tano. Istina je bila da, "prema prilino pouzdanim izvorima", on u stvari ivi "u jednom od mnogih samostana na poda no otkrie je odvelo Gauena do Vaj a te u ruj u Rima".10 Ovo sluaj prvoj polovini 1947. godine. Gauen je Vaj a tinim bliskim prij i atelj l ima rekao da e, u zamenu za info f rmacij i e, pomoi beguncu da ponovo dobij i e svoja lina dokumenta, koja mu je nedav a no pre toga bila oduzela italij i anska policij i a.11 Vaj a ta je imao mnogo toga da ispria. Prema Vaj a ti, Vatikan je radiona oivl vljav a anj n u Intermarij i uma posle drugog svet12 skog rata. O sebi, Vaj a ta je otkrio da je pred kraj a rata bio generalni konzul Maarske u Beu, sa zadatkom da organizuj u e evakuacij i u maarske industrij i e i uspostav a i linij i e bekstva za "izbeglice". On je "organizovao vie od 7.000 eleznikih vagona s mainama i ita49

vim fa f brikama" za transport do zapadne Nemake, i izbav a io "veliku veinu maarske buroazij i e i aristokratij i e" od Sovj v eta.13 Vaj a ta je postao visoki fu f nkcioner Intermarij i uma, napisav a i 14 knj n ige i propagandne priloge za In I te t rmarij i umov bilte t n. On je kasnij i e za Etat maer i (fr f ancuskog) ministra inostranih poslova "razradio izvestan broj poverlj l ivih poslova" za organizovanj ne taj a nih aktivnosti na Balkanu. Posle jula 1946. godine Vaj a ta je kratko iveo u Insbruku kod mesnog efa f fr f ancuske obav a etaj a ne slube, ij i i je predlog bio da Vaj a ta treba da usmerav a a sve emigrantske operacij i e iz Pariza. Meutim, on je odbio ovaj a poziv zbog jedne velike razmirice, napustio fr f ancusku zonu sa svojim naj a bliim kamaratima i ponovo se nastanio u Italij i i. Ubrzo je ponovo uspostav a io tesne, odranij i e izgraene veze s Vatikanom i italij i anskim katolikim politiarima iz 1930-ih, kada je bio novinar u Rimu. Amerika obav a etaj a na mrea je ustanovila da je u Rimu Vaj a ta "poeo da radi s jezuitima. Ova linij i a delatnosti ga je odvela u panij i u i vaj a carsku".15 Gauen je konano uklapao komadie zagonetne slagalice Intermarij i uma. "Tokom druge polovine 1945. godine", pisao je, "'Intermarij i um' je bio u fo f rmi embriona, a u leto 1946. godine je ve bio dobro razvij i ena organizacij i a...".16 Gauen je napominj n ao da je sredinom 1946. godine Intermarij i um ve bio dovolj l no jak da pokrene jednu "propagandnu kampanj n u irokih razmera" u italij i anskim logorima za raselj l ena lica. "Oigledno je da je organizacij i a imala na raspolaganj n u znatne sume, poto je tampala i rasturala povelj l u o Slobodnom Meumorj r u (Intermare) na 14 stranica, i pokrenula tampanj n e biltena u Rimu." Gauen je takoe zapaao da je "propaganda postala toliko jaka u logoru u Fermij i u", gde su bili smeteni mnogi hrvatski ratni zloinci, da je svetenik Krunoslav a Draganovi, sekretar Bratstva Svetog Jeronima u Rimu, "postao hrvatski predstav a nik u 'Intermarij i umu' u, na neki nain, slubenom svojstvu". Zvanini predstav a nik je bio elnik Hrvatske selj l ake stranke, Vl V atko Maek, koji je u stvari borav a io u Vaingtonu. U Rimu, ovek koji je
50

Intermarij i umu obezbeivao naj a monij i i uticaj a u Vatikanu bio je svetenik Draganovi.17 Opisan od Taj a ne obavetaj a ne slube kao "istaknuti lan Intermarij i uma", Draganovi je bio naj a znaaj a nij i a fi f gura u toj taj anoj mrei. Sveti Jeronim je bio sredite operacij i e, potpomognute monim pojav a ama u hij i erarhij i i Svete Stolice. Osnovan 1453. godine pod patronatom pape Nikole V, Zav a od svetog Jeronima je proizveo neke od naj a istaknutij i ih hrvatskih uenj n aka, naunika, pisaca i svetenika. Poput Francuske, Hrvatska je bila jedna od milj l enica Crkv k e, katoliki branik pred prav a oslav a nim jereticima.18 Posle Drugog svetskog rata, svetenik Draganovi je veto koristio blagonaklonost s kojom se Vatikan odnosio prema Zav a odu Svetog Jeronima kako bi izgradio jedan potpuno "profe f sionalan" sistem za krij i umarenj n e nacista. Uz pomo drugih hrvatskih svetenih lica, fa f natino nacionalistiki opredelj l enih, Zav a od je postao glav a ni tab za fu f nkcionisanj n e Pacovskih kanala. Roen 1903. godine u Brkom, u Bosni, Draganovi je bio odgajan u duhu hrvatskog katolianstva. Po zav a retku obrazovanj nau Saraj a evu i Beu studirao je teologij i u, da bi bio rukopoloen 1928. Godine 1932. Draganovi je otiao u Rim da studira na Papskom institutu za orij i entalistiku i Jezuitskom gregorij i anskom univerzitetu. Tamo je ostao do 1935. godine, radei u Vatikanskim arhivima. Potom je postao sekretar biskupa Ivana aria u Saraj a evu, koji je u ratu stekao glas "delata" za vreme krvav a ih ustakih pokolj l a nad Srbima.19 Draganovi se vratio u Rim av a gusta 1943. godine, kao predstav a nik ustaa i Crvenog krsta Hrvatske. To mu je omoguilo da otvara puteve bekstva za nacistike ratne zloince. Imao je podrku nadbiskupa Hrvatske, Alojzij i a Stepinca, koji je Draganovia upoznao s uticaj a nim linostima u Vatikanu. Zahvalj l uj u ui tome, mogao je da se kree u viim krugovima, da se redovno sree s drav a nim sekretarom Malj l oneom, pa ak i s papom Pij i em XII. Osim toga, odrav a ao je tesne veze s diplomatama Osovine u Vatikanu, za koje e se kasnij i e pokazati da su od neprocenj n ive vrednosti.
51

Svetenik Draganovi je uspostav a io veoma prisne odnose s visokim vatikanskim linostima, naroito s pomonikom drav a nog sekretara Montinij i em, koji mu je pomogao da dobij i e prav a o pristupa Papskoj komisij i i za pomo izbeglicama. Do 1944. godine ve je bio spreman da otvori svoj Pacovski kanal. U velikoj meri se oslanj n ao na Papsku komisij i u za pomo, od koje je pribav avljao line isprav a e u znaaj a nom broju. Iako su mnoge od tih isprav a a, moda veina, izdav a ane stvarnim izbeglicama, hilj l ade takv k ih papira su pomogle beguncima da uspeno umaknu prav a di.20 Jedan od naj a znaaj a nij i ih Draganovievih kolega iz svetovnih krugova je bio predsednik Intermarij i uma, Miha Krek, elnik katolike slovenake Narodne stranke, i blizak prij i atelj l Ferenca Vaj a te. Gauen je zabeleio da je Krek "poznat po irokom krugu poznanstav a a i veza", a da mu je jedan od glav a nih ...asistenata Kotnik Ciro, bivi diplomata Kralj l evine Jugoslav a ij i e akreditovan u Vatikanu. Kotnik, koji je u Italij i i preko dvadeset (20) godina, ima izgraen lanac korisnih veza. Tako, u pojedinanim sluaj a evima, Krek alj l e Kotnika u Rimsku kv k esturu (policij i u) da sredi papire za strance u Rimu koji imaj a u nekog znaaj a a za Kreka. To je Kotniku relativno lako, poto je on uvaeni poznanik dr Anela de Fjorea (Dr Angelo de Fiore), koji vodi Uff fficio Stranieri (Odelj l enj n e italij i anske policij i e za poslove strana21 ca). Draganovievi vl v astiti kontakti dosezali su do samog vrha italij i anskog Ministarstva unutranj n ih poslova. Ta dvojica su imali i jo neto zaj a edniko: veze u Vatikanu na visokom nivou. Krek je operisao preko slovenakog Generala asistencij i e Jezuitskog reda, monsinj n ora Antona Preerna. Uprav a a strategij i skih slubi je izvestila da je papa dao Kreku i Preernu "privatnu audij i encij i u" novembra 1944. godine. Prema italij i anskoj obav a etaj a noj slubi, Preern je bio elnik jedne mone grupe Slovenaca unutar Vatikana. Veina elnika Intermarij i uma bili su bivi fa f istiki lideri. Gauena je zapanj n ila inj n enica da mnoge elne linosti Intermarij i uma vode i razne komisij i e za emigracij i u pod pokrovitelj l stvom Vatikana, inae nav a edena u La Vi V stinom izvetaj a u. U vrhu tog
52

spiska bio je biskup Hudal iz Austrij i skog komiteta, koji je organizovao prva bekstva dok je Intermarij i um jo bio u procesu stvaranj n a: svetenik Draganovi, monsinj n or Preern, biskup Buko i svetenik Galov, svi su oni bili aktivni u operacij i ama krij i umaren a nacista koje je organizovao Intermarij nj i um.22 V lj Vi l em Gauen je, razumlj l ivo, bio prilino siguran da e razvijanj n em svojih odnosa s Vaj a tom dospeti do naj a niih slojeva mutnih voda koje su prekrivale Intermarij i um. Zato je posetio sedite mesne policij i e i "izradio da mu Italij i ani vrate Vaj a tina dokumenta a potom je nastav a io istragu o Intermarij i umu koja je vodila u niz razliitih kanala".23 Vaj a ta je objasnio da je po dolasku u Rim u septembru 1946. godine brzo "uspostav a io veze s razliitim krugovima unutar Vatikana", posebno s jezuitima, meu kojima je uticaj a an bio jedan od elnika Intermarij i uma, monsinj n or Preern: oni su "uvek podrav a ali moju borbu". Meutim, po povratku u Rim, Vaj a ta je doiveo straan potres: uhapen je kao "ratni zloinac". Oigledno je maarska vl v ada bila organizovala taj a potez preko Euenij i a Realea (Eugennio Reale), italij i anskog komunistikog podsekretara za inostrane poslove. "Narav a na je stvar da u trenutku kada sam uhapen Crkv k a nij i e mogla nita da uini za mene", govorio je Vaj a ta, naglaav a ajui da su nj n egove bliske veze s nj n ima "ostale netaknute".24 Poto je istraio ovaj a dogaaj a , Gauen je izvestio da se Vaj a ta bio "prij i av a io" u hotel Mediterane 10. aprila 1947. godine, odmah po povratku iz panij i e". Kada je posle dva dana uhapen, "smeten je u zatvor u Regina Coeli, ali je 26. aprila "puten uprkos inj n enici da je na slubenom spisku ratnih zloinaca i da bi kao takv k og Italij i a trebalo automatski da ga izrui inostranim v astima". vl Gauen je dalj l e napomenuo da Vaj a ta ima jednog prisnog prijatelj l a u neposrednoj blizini pape, nekog "Padre (svetenika) Galusa (Gallus) iz Germanikuma, papinog ispovednika". Germanikum je jedan od zav a oda u Rimu za svetenike nemakog govornog podruj a.25 Jo jedan primer Vaj a tinog uticaj a a ispolj l io se ubrzo po nj n egovom putanj n u. Nekih deset dana pre nj n egovog hapenj n a bio je
53

uhvaen i jedan od nj n egovih prij i atelj l a Maara. Oliver Vi V rtoloiRupreht (Oliver Vi V rtschologi-Rupprecht) je bio "bivi urednik nacistikog dnevnog lista Ma Magyars r ar" i "jedan od naj a ozloglae26 nij i ih propagatora nacizma" u Maarskoj. Vaj a ta je preko svojih uticaj a nih italij i anskih veza izdej e stvovao da nj n egovog prij i atelj l a puste iz zatvora. Gauen je to otkrio od samog Ruprehta, koji je kasnij i e postao jedan od nj n egovih izvora. Agent CIC je izvestio da je Rupreht bio uhapen pod prezimenom svoje maj a ke (Marconnay a ) u Bolcanu zbog ilegalnog ulaska. Pre nego to je uao u Italij i u propustila ga je fr f ancuska O(bav a etaj a na) S(luba) u Insbruku, koja je kao legalnu priznala i nj n egovu promenu imena... Za vreme borav avka u Austrij i i poznato je da je radio za Francuze i da je viao Vaj a tu. Posle hapenj n a je prebaen u zatvor u Regina Coeli u Rimu. Tamo se sreo s Vaj a tom, koji je uprav a o bio uhapen. Vaj a ta se razmetao da e ubrzo biti otputen i da e... (Rupreht) takoe biti osloboen. Gauen je potom izvestio o jednom istinski upeatlj l ivom dogaaj a u. Poto je Vaj a ta osloboen, Ruprehta su prebacili u Koncentracioni logor Farfa f za "nepoelj l ne strance". Jednog dana ga je pozvao u svoju kancelarij i u direktor logora, "koji ga je obav a estio da je stigao telegram Ministarstva unutranj n ih poslova" u kome se nalae da treba da "bei": Sledeeg jutra su V(irtoloi)-R(uprehta) ubacili u autobus i odveli na salarij i ski autoput 30 kilometara od logora i pustili. Meutim, u dokumentacij i i Farfe f vodi se da je on pobegao. Taj a ovek je sada u Rimu u kontaktu s ovim Agentom... (koji)... pretpostavlja da je njegovo bekstvo bilo organizovano preko Intermarij i uma.27 "Vatikan moe i mora da igra istorij i sku ulogu", bio je uporan Vaj a ta ...poto je u nj n egovom interesu i da zadobij i e Ameriku za stvarnu rekonstrukcij i u Evrope. Vatikan mora da nam pomogne da se udruimo, zato to, iako su veina Amerikanaca protestanti, u dolinama Dunav a a postoji preovl v auj u ui i tradicionalni katolicizam, prema tome Amerika mora da se okrene Svetoj Stolici za
54

pomo. Iz te saradnj n e moe da se rodi jedan nov i moderan svet.28 Dva meseca poto je Gauen preporuio Sjedinj n enim Dravama da se pozabav a e Intermarij i umom, maarska vl v ada je obnovila nastojanj n a da izdej e stvuj u e Vaj a tino izruenj n e. ef policij i e pri Ministarstvu inostranih poslova je prethodno kazao Maarima da Vaj a ta uopte nij i e u Rimu. Gauen je kasnij i e izvestio da se Vaj a ta vratio u Rim 3. septembra, s jednog taj a nog putovanj n a s Kazimirom Papeom. Poznat kao "istaknuti polj l ski diplomata", Pape je bio pri Svetoj Stolici jo od 1939,29 a poznato je da je bio i jedan od vodeih pripadnika Intermarij i uma. Gauen je uo glasine da treba da se izdaj a u nalozi za Vaj a tino izruenj n e. Po nj n egovom povratku prij i atelj l i su ga saekali i upozorili da mu preti hapenj n e. Umesto da se vrati u pansion "Patricij i a", smesta je otiao u Kastelgandolfo f , dvadesetak kilometara izvan Rima. To je selo u kome se nalazi letnj n a papska rezidencij i a. Mada nij i e izvesno da je Vaj a ta bio zbilj l a sakriven na vatikanskom imanj n u, zna se da je u to vreme Kastelgandolfo f bio omilj l eno skrovite za odbegle naciste, kao to e se videti u sledeem poglav avlju. Pre podne 4. septembra 1947. godine, Vaj a ta je napustio Kastelgandolfo f i vratio se u Rim, gde je imao mnogo prij i atelj l a. Gauen je napominj n ao da Vaj a tine veze doseu do samog vrha Demohrianske partij i e. Nj N en voa i premij i er Italij i e, Alide de Gasperi, lino je garantovao Vaj a ti sigurnost. Gauen je takoe zapazio da su Francuzi izdali Vaj a ti lane isprav a e pomou kojih je on jo putovao Evropom u relativnoj sigurnosti. Ofi f cir CIC je potom pronikao do same sri stvari, izvetav a ajui ta se dogodilo 4. septembra: Podnosilac izvetaj a a je imao sastanak s Vaj a tom u 14.00 sati u jednom baru na Pj P aca Venecij i a u Rimu. Odmah po susretu info f rmacij i a u vezi s nalozima za hapenj n e je prenesena i Vaj a ta se sklonio kod jednog maarskog jezuitskog svetenika u oblinj n em Jezuitskom gregorij i anskom univerzitetu. Podnosilac izvetaj a a je potom krenuo u Kastelgandolfo f , plaei se da su nalozi moda ve stigli u to selo i da za Vaj a tu lino ne bi bilo bezbedno da se vrati. Nalozi od policij i e su ve bili prosleeni, ali je podnosilac
55

izvetaj a a izj z av a io policij i i da je Vaj a ta ranij i e otiao u Rim. Na kraj au je podnosilac izvetaj a a uzeo i poneo Vaj a tine stvari. U 17.30 podnosilac izvetaj a a je pokupio Vaj a tu sa Gregorij i anskog Univerziteta i krenuo put Leghorna, gde je stigao kasno uvee. Vaj a ta je sutradan ostao skriven u predelu Leghorna, dok se podnosilac izvetaj a a vratio u Rim. Vaj a ta je podnosiocu izvetaj a a dao svoje lane isprav a e, pomou kojih e kasnij i e morati da se organizuj u e beg iz Italij i e. Po povratku podnosioca izvetaj a a u Rim, on se sastao i sav a etovao sa (cenzurisano). Ovaj a drugi je, na pitanj n e ta misli gde bi Vaj a ta trebalo da se poalj l e, uzvratio da bi verovatno bilo naj a bol e u panij lj i u, bar to se (cenzurisano) tie. Podnosilac izvetaj aa je izj z av a io da sam Vaj a ta oigledno eli da ode u panij i u, gde lino poznaj a e generala Franka, panskog ministra inostranih poslova Artaha (A ( rtaj a o) i kardinala nadbiskupa panij i e.30 Gauen je onda obav a io neophodne pripreme da Vaj a ta otputuje u panij i u. Kada se naao u panij i i, begunac se odmah povezao sa svojim starim prij i atelj l em Marj r anom umlakovskim. Oni su vodili pregovore s visokim inovnicima vlade generala Franka. Rezultat je bio da je u Madridu uspostav avljen novi centar emigracij i e. Pomo im je pruio i jedan visoki katoliki svetenik, Maar, monsinj n or Zoltan Nj N itor (Zoltn Nyisztor), "bivi ef vatikanskog Pres-biroa u Rimu". Ovo im je omoguilo da dobij i u podrku papskog nuncij i a u Madridu, koji im je "priskoio u pomo jednim ubedlj l ivim pismom na etiri stranice upuenim ministru inostranih poslova Artahu", u kom se upozorav a a da je u Intermarij i um "prodrlo fr f ancusko i britansko slobodno zidarstvo". Posle te intervencij i e vatikanskog diplomate, Artaho je naloio svojim slubenicima da pomognu Vaj a ti. Monsinj n or Nj N itor je omoguio Vaj a ti i da upozna jednog od vodeih panskih eksperata za Vatikan, Hoakina Ruis-Himenesa (Joaquin Ruiz-Gimnez), predsednika vl v adinog panskog instituta za kulturu. Vana uloga koju je Ruiz-Himenez igrao u pansko-vatikanskim odnosima ubrzo je postala jasna, kada je on postav avljen za ambasadora generala Franka pri Svetoj Stolici.
56

Vaj a ta je doao u Nj N uj u ork 16. decembra 1947. godine. Jasno je da je Gauen predao svoju vezu obav a etaj a noj slubi Stej e t departmenta, koja je Vaj a tu odvela u Vaington. Maarskom beguncu je izdata viza u Madridu poto je priloio "pisma od Vi V lj l ema Gauena... u kojima se ukazuj u e na korist koju mogu imati SAD od ovog izleta". Ambasada je prosledila pojedinosti u vezi s Vaj atinim putovanj n em jednom slubeniku obav a etaj a ne agencij i e, zajedno sa spiskom lj l udi koje on eli da upozna u Americi. Na tom spisku su bili i kardinal Spelman (Spellman), jezuitski voa svetenik La Far (La Farge) i mnotvo emigrantskih politikih lidera. Mada je stekao uticaj a nu podrku u krugovima obav a etaj a nih f nkcionera SAD i meu diplomatama, nj fu n egova misij i a se pretvorila u katastrofu f . Vesti o nj n egovom dolasku brzo su stigle do dvojice dobro poznatih novinara, Drua Pirsona (Drew Pearson) i Voltera Vi V nela (Walter Wi W nchell). Vl V ada je zaas bila obav a ij i ena negativnim i nepovolj l nim jav a nim odj d ekom, i neko je morao da bude odgovoran. Vaj a ta je smesta uhapen i zadran na Ostrvu Elis, a 3. fe f bruara 1948. godine, Maari su zahtevali nj n egovo izruenj n e. Zaas je organizovana taj a na Kongresna istraga, ali nj n eni rezultati nikada nisu objav avljeni. Sam Vaj a ta je postao gotovo slav a na medij i ska linost; hvalisao se novinarima i insistirao da je istina da je italijanski demohrianski lider Fausto Pekorari svojevremeno traio od efa f Rimske policij i e da nj n emu izdaj a e razne dozvole. Meutim, kao to se dalo oekivati, demokratske grupe Maara jav a no su optuivale Vaj a tu kao "nacistu", to je bio stav a s kojim su 31 se ameriki sudovi na kraj a u sloili. Izvetaj a i Vi V lj l ema Gauena su priznav a ali ne samo nj n egovu vl v astitu uklj l uenost u Vaj a tino bekstvo, nego i nj n egovo blisko poznavanj n e uloge Vatikana u skrivanj n u i pomaganj n u poznatih nacistikih begunaca. A tamo, u Sjedinj n enim Drav a ama, Vaj a ta je zbog svojih izj z av a a postao katastrofa f lno opasan za vl v adu. Uprav a a za imigracij iu i naturalizacij i u je preduzela korake da se on po kratkom postupku deportuj u e. Mada se odupirao nizom prav a nih albi, naj a zad je izbaen iz zemlj l e fe f bruara 1950. godine. U svojoj knj n izi Lovci na
57

naciste t (Th T e Na N zi Hunte t rs r ) arls Emen (Charles Ashman) i Robert Vegmen (Robert Wagman) iznose da je otiao u Kolumbij i u, poto su i Italij i a i panij i a odbile da ga ponovo prime. Kako Amerikanci nisu hteli da ga vrate u Maarsku, koja je i 1950. godine uporno traila da joj ga predaj a u, jo jednom je zapalo Vatikanu da prui Vaj a ti svoju milosrdnu ruku. Prema Emenu i Vegmenu, tu se umeao "Vatikan i izdej e stvovao da ga prihvati Kolumbij i a i da ga tamo zaposli jedan mali katoliki zav a od. Ostatak ivota je proveo u Bogoti kao profe f sor ekonomije".32 Sredinom 1947. godine, Vi V lj l em Gauen je ve predlagao i smatrao da Amerika treba da zanemari zatitu koju je Vatikan pruao jednom jo ozloglaenij i em nacisti i masovnom ubici. Kao to e se videti u narednom poglav avlju, on je oprav a danj n e video u doprinosu Svete Stolice nav a odnoj borbi protiv komunizma. Posle buke koja se u jav a nosti jav a ila u vezi s Hudalom, moda je moglo da se oekuj u e da e Vatikan postati obazrivij i i. Ali, Vaj a tin sluaj a nij i e bio poslednj n i vatikanski u vezi s nacistima. Naj a gore je tek trebalo da doe. Za odbegle naciste, svi putevi su vodili u Rim.

58

4. poglavlj le

Udarac koj o i je uzdrmao Va V tikan n

Ante Pav a eli se okrenuo i ugledao sunce na izlasku. Iako je prolee 1945. godine traj a alo ve sedmicama, u Slovenij i i je jo bilo hladno, a magla je visila nad dolinama i uvalama. Uprkos takv k oj temperaturi, Pav a eli je brisao znoj sa ela. Odbegli diktator je sada gazio peke, poto je automobil ostav a io na nekom zapreenom drumu i priklj l uio se gomili izbeglica koje su se umorno vukle prema Austrij i i. Pav a eli se zamislio nad ironij i om svoga poloaj a a. Jo samo do pre nekoliko dana on je bio poglav a nik "nezav a isne" Hrvatske, u v asti moan poput fi vl f rera u Nemakoj. ak je uspevao da mainu smrti odri u pogonu skoro do kraj a a, dok su Nemci grozniavo demontirali i sklanj n ali svoje. Onda su, bez naj a av a e i upozoren a, nacisti kapitulirali. Poglav nj a nik je sada bio samo jedan od stotine hilj l ada onih koji bee prema Austrij i i da se predaj a u Britancima. Pav a eli se s gorinom priseao svog prethodnog izgnanikog bega, 1929. godine. Tada je bio mlad, a podzemni ivot - rad na izgradnj n i taj a ne ustake teroristike mree - bio je privl v aan i odgovarao mu je. Izgledalo je da se nj n egovih dvanaest godina van zemlj l e isplatilo, poto je aprila 1941. godine preuzeo vl v ast u svojoj volj l enoj Hrvatskoj, bez obzira na to to su italij i anski fa f isti i nemaki nacisti stvarno gospodarili iza kulisa. Diktator koji bei bio se nav a ikao na vl v ast i sada se pitao da li e je ikada ponovo okusiti. Jer, Pav a eli je znao da e mu budunost biti zbilj l a vrlo kratka ukoliko padne u pogrene ruke. Nadao se da su emisari poslati ispred nj n ega u Austrij i u ve ostvarili prav a e kontakte s Katolikom crkv k om. Ako oni nisu uspeli, ekala ga je samo smrt.
59

Pav a eli se stresao, skoro nalik preplaenom zecu. Bio je siguran da u dalj l ini vidi motorizovanu partizansku jedinicu. Ponovo se okrenuo prema austrij i skoj granici i dao u oaj a niki trk... *** Takv k a je legenda o nestanku Ante Pav a elia maj a a 1945. godine. Ona je prepriav a anj n em tokom godina narasla. U zav a isnosti od toga koja strana pria tu priu, nj n egovo bekstvo je ili kraj a naj a slav a nij i e etiri godine u hrvatskoj istorij i i, ili osloboenj n e zemlj l e od teroriste i masovnog ubice.1 Nemogue je zasigurno znati precizne pojedinosti poglav a nikovog bega iz domovine. Ono to znamo je da je pobegao iz Zagreba u Austrij i u preko slovenakog grada Maribora na jugoslovensko-austrij i skoj granici. Svakako, i Pav a eliu i Titu naklonj n eni izvori slau se da je vrhovnitvo u totalnoj panici bealo da sauva glav a u pred komunistikim snagama. Pav a eli je imao mnogo razloga za brigu i strah, a meu nj n ima uasne pokolj l e Srba, Jevrej e a i Roma tokom prethodne etiri godine. Pola miliona nedunih civila je pogublj l eno pod nj n egovim zapovednitvom. Mnogi su bili uklonj n eni s ovog sveta primenom naj a mranij i ih srednj n evekovnih metoda; oi su im kopane, udovi odsecani, creva i drugi unutranj n i organi upani iz ivih tela. Neki su poklani kao da nisu lj l udi, vratovi su im celom irinom presecani specij i alnim noevima. Drugi su umirali od udaraca malj l evima u glav a u. Jo je mnogo vie nj n ih koji su, jednostav a no, ivi spalj l eni.2 I pored svega, Pav a eli se nadao da e ga u Austrij i i dobrodolicom saekati vodei lj l udi Crkv k e kao istaknutog katolikog elnika u borbi protiv "ateistikog bolj l evizma". Uostalom, britanska obav a etaj a na mrea je pre rata odrav a ala bliske odnose s nj n egovom podzemnom teroristikom mreom, ak i posle atentata na jugoslovenskog kralj l a Aleksandra u Marselj l u 1934. godine. Paveli je takoe znao da Sveta Stolica gleda na Hrvatsku kao na "granicu hrianstva"; jo od leta Gospodnj n eg 700. traj a ao je je3 dan naroit odnos izmeu Hrvata i pape.
60

Nezav a isno od ove snane istorij i ske povezanosti, Pav a eli je bio svestan da Pij i e XII i nj n egovi vrhovni sav a etodav a ci gaj a e kraj a nj ne blagonaklon stav a prema nj n egovom militantnom katolicizmu. Tokom rata Pav a eli je silom, pod pretnj n om smru, pokrstio desetine hilj l ada srpskih prav a oslav a aca. U stvari, zverstva su se ve uveliko odvij i ala u onom trenutku kada je Pij i e XII primio poglav a nika u privatnu audij i encij i u, kraj a em aprila 1941. godine. Birokrate u britanskom Forin ofi f su su reagovale s gnevom na to to "papa prima jednog zloglasnog teroristu i ubicu, opisuj u ui Pij i a XII kao "naj a veu moralnu kukav a icu naeg doba". Pod pritiskom da oprav a da ovaj a prij i em, Vatikan je neubedlj l ivo objanj n av a ao da je Pav a eli primlj l en samo u linom svojstvu, ne kao poglav a nik Hrvatske drav a e. Nisu mogli da zanemare jednog katolikog "drav a nika" kao to je Pav a eli, uzvraao je Vatikan. Ali Forin ofi f s je bio "zaista zaprepaen" i pogoen to Vatikan makar i na trenutak tako gleda na nj n ega".4 Britanski ambasador pri Svetoj Stolici naao se u tekoj pozicij i i kada je pomenuo tu stvar lino pred veitim volebnikom Pij i em XII: ... nj n emu ovek prilazi s gnevom u dui i negodovanj n em na usnama, (ali) nemogue je ne biti razoruan nj n egovim hladnim stav a om.5 Papa je nazvao Pav a elia "mnogo opanj n kav a anim ovekom". Pij i e nij i e mogao da veruj u e da je on bio uklj l uen u atentat u Marselj l u, iako je Pav a eli bio osuen in absentia (u odsustvu) pred f ancuskim sudom. Cinici u Forin ofi fr f su su se slagali da je papa "svakako linost koja oarav a a" ali su svom ambasadoru otvoreno kazali da je in primanj n a Pav a elia "naneo vie tete papinom ugledu u naoj zemlj l i nego ma koji drugi in od poetka rata".6 Bilo je to licemerj r e naj a gore vrste! Pre rata, britanska obav a etaj a na sluba je iskoristila Pav a elia, uprkos nj n egovoj nezgodnoj reputacij i i teroriste i ubice. Sada je, meutim, papu trebalo bez milosti osuditi samo zato to ga je primio u posetu. Narav a no, vremena su se izmenila, a Pav a eli je satirao stotine hilj l ada nedunih u okv k iru Hitlerovog divl vljakog rasnog rata. Zar da Sveti svetenik ostane po strani i posmatra tako jeziva dela bez podizanj n a glasa hrianskog milosra?
61

Jedan mladi Jugosloven, po imenu Branko Bokun, verovao je da se to ne moe dogoditi. Bokuna je poslao u Rim jedan od elnika jugoslovenske obav a etaj a ne mree sa zadatkom da zatrai intervencij i u Vatikana kako bi se zaustav a io pokolj l u Hrvatskoj. Opremlj l en velikim dosij i eom dokumenata, iskaza oevidaca pa ak i fo f tografi fija masakra, Bokun je konano uspeo da ue u Drav a ni sekretarij i at Vatikana septembra 1941.godine. eleo je da preda svoje materij i ale monsinj n oru Djovanij iu Montinij i u, drav a nom podsekretaru za redovne poslove, ali nij ie uspevao da dobij i e audij i encij i u. Bokunu su kazali da ostav a i dosije i da ponovo doe kroz jednu sedmicu, s obeanj n em da e "monsinj n or palj l ivo razmotriti tu stvar". Ovo se dogaalo u jeku naj a gorih zverstav a a, a Pav a eli je bio preduzeo korake da utie na stav a Vatikana. Odaslao je svetenika Kerubina Seguia u Rim da suzbij i a sve iri talas uasa u mnogim katolikim krugovima zbog pokolj l a u Hrvatskoj. Segui je ubrzo otkrio da na ustaki reim mnogi gledaj a u kao na "rulj lu varvara i lj l udodera". Smesta je zatraio audij i encij i u kod Montinij i a, a u svom dnevniku je zabeleio da taj a vatikanski inovnik trai "puna obav a etenj n a o dogaaj a ima u Hrvatskoj", potvruj u ui jo da su "klevete" ve stigle do monsinj n orovih uij i u.7 Izgleda da je svetenik Segui ubedlj l ivo delovao na Montinij i a. Kada je Bokun ponovo doao da pretrese svoj dosij i e uz precizno dokazivanj n e "kleveta", kratko mu se "u poverenj n u" obratio Montinij i ev sekretar. Bokunu je jednostav a no reeno "zverstva opisana u vaoj dokumentacij i i su delo komunista, ali su pripisana katolicima". Bokun je posedovao dokaze, ali nij i e imao pristup Montinij i u, dok Segui nij i e imao nikakv k e tekoe u iznoenj n u svoje strane te prie.8 Nema nimalo sumnj n e da je Montini bio dobro obav a eten o stvarnoj situacij i i, poto je u nekoliko prilika ukorio predstav a nika Hrvatske pri Vatikanu. Dok bi Montini poinj n ao otrim reima, takv k i sastanci su bez razlike zaklj l uivani uverav a anj n ima da e Sveti svetenik pomoi katolikoj Hrvatskoj.9 Papino lino dranj n e u odnosu na ubilakog ustakog vou bilo je vie od blagonaklonog prenebregav a anj n a. Kada se poglav a nik obratio za novu audij i encij i u kod Svetog svetenika, u maj au
62

1943. godine, dobio je uverav a anj n e drav a nog sekretara Malj l onea da "nema nikakv k ih tekoa u vezi s poglav a nikovom posetom Svetom ocu, osim to ne moe da bude primlj l en kao suveren". Sam Pij i e je obeao da Pav a eliu ponovo d lini blagoslov.10 Do tada je Sveta Stolica ve posedovala obilj l e dokaza o zverstvima koja je poinio nj n egov reim. Vatikan dosledno brani svoju politiku, istiui da je Pav a elievoj drav a i uskraeno zvanino priznanj n e od strane Vatikana. Meutim, visoki vatikanski zvaninici, uklj l uuj u ui Pij i a XII, redovno su primali nj n egovog "neofi f cij i elnog" diplomatskog predstav a nika, koji je sebe nazivao "hrvatskim ambasadorom". Papa je takoe nastav a io da prima druge visoke zvaninike i delegacije, odvraaj a ui pri tom pogled od nj n ihovih nebrojenih rtav a a.11 O Pav a eliu se sve dobro znalo. U jednoj prilici, nekom italijanskom fa f istikom novinaru je bio obezbeen susret i razgovor s poglav a nikom. Zapaaj a ui neto to je izgledalo kao velika inij i a puna ostriga, on je pitao Pav a elia da li su to kolj l ke s dalmatinske obale. Bio je preneraen kada mu je diktator odgovorio da je u posudi dvadeset kilograma srpskih oij i u koje su mu 12 poslale nj n egove verne ustae. U jednoj drugoj situacij i i, Pav a eli je bio na razgovorima kod Hitlera u Berlinu. U udnoj zameni uloga, zamerio je fi f reru na "popustlj l ivom" postupku prema nemakim Jevrej e ima, hvalisajui se da je, za razliku, on ve u potpunosti reio "jevrej e sko pitan e" u Hrvatskoj, dok su u Treem raj nj a hu neki od nj n ih ostali u ivotu.13 Ali kada je Hitlerov ivot okonan, Pav a eli nij i e mogao da bude siguran da e mu i naj a nepokoleblj l ivij i i podrav a aoci iz redova Crkv k e pruiti zatitu. Nestao je bez traga kao da ga je progutao neki pej e za u Austrij i i. Sledeih meseci britanski i ameriki obavetaj a ci su elj l ali oblasti pod svojom uprav a om. Forin ofi f s i Stej et department su neprestano govorili Titovoj vl v adi da e Pav a eli biti vraen, kako bi mu se sudilo kao ratnom zloincu, im bude naen, ali sve to su otkrili bile su senkom obav a ij i ene glasine. Komunistika vl v ada u Beogradu se sa skepsom odnosila prema stalnim poricanj n ima Zapada. Tito je imao borbom prekalj l enu i izuzetno efi f kasnu obav a etaj a nu mreu na delu u Austrij i i, koja
63

je pratila kretanj n e ustaa. Jula 1945. godine nj n ihov ambasador u Londonu je kazao Britancima da je Pav a eli "zaroblj l en od strane trupa fe f ldmarala Alegzandera (A ( lexander), i... sada je u delu Austrij i e pod uprav a om britanske armij i e". Kraj a em av a gusta Jugosloveni su ponovili tvrdnj n u da je Pav a eli "zatvoren u Celovcu (Klagenfu f rt), Austrij i a, od strane britanskih trupa".14 Forin ofi f s je bio nepopustlj l iv u tvrdnj n i da Ante Pav a eli nij ie nikada bio u nj n ihovim rukama, i uverav a ao je nepoverlj l ive Jugoslovene da se ulau "kraj a nj n i napori da bi se otkrila sadanj na kretanj n a dr Pav a elia". Nj N ihova "energina nastojanj n a" nisu urodila "nikakv k im saznanj n ima osim da se za Pav a elia i dalj l e uka da 15 je u predelu Salcburga, na dan 26. septembra". Salcburg ak nij i e bio u Britanskoj zoni, ve u delu koji su okupirali Amerikanci. Bilo je jo mnogo tragova koje su Britanci trebali da prate. Srpski etniki ofi f ciri su tvrdili da je Pav a eli "preruen u kaluera u jednom samostanu u Klagenfu f rtu". Jugosloveni su takoe iznosili da je on u "nekoj vili nedaleko od Klagenfu f rta". Britanci su sproveli "temelj l ito pretraivanj n e" itav a e oblasti "bez rezultata" i naj a zad su zaklj l uili da begunac mora da je u rukama Sovj v eta. Pismeno su se obratili ministru inostranih poslova V inj Vi n skij i u (Vy V shinski), ali su primili negativan odgovor.16 Jugosloveni su pokrenuli unu kampanj n u u tampi, tvrdei da su Britancima pruili "precizna obav a etenj n a u smislu grada i ulice" gde Pav a eli ivi "u potpunoj slobodi". Forin ofi f s je zakl uio da je vreme da se "malo uzvrati palj lj l bom", pa se pismeno obratio jugoslovenskom ambasadoru tvrdei da je jugoslovenska kampanj n a u tampi "u potpunosti bez osnova".17 Jugoslovenski ambasador je ostao uporan, tvrdei Britancima poetkom januara 1946. godine da je Pav a eli "preruen u kaluera. Pitao je zar je mogue da Britanci "nemaj a u nikakav a uticaj a na Vatikan". Tito je oigledno bio ubeen da su Britanci u dosluhu sa Vatikanom u cilj l u zatite ustakog poglav a nika. Forin ofi f s je uzvraao s potpunom nedunou, pokazuj u ui prstom na sve druge strane. ak su upitali svoje amerike sav a eznike da li su moda oni zarobili Pav a elia, da bi dobili samo jo jedan negativan odgovor.18
64

Tokom itav a e 1946. godine dve strane su se loptale tvrdnj n ama i poricanj n ima. Jugoslovenski komunisti su upuivali diplomatske note i usmerav a ali svoju tampu da pokree jo histerinij ie kampanj n e. Poruka je jo uvek bila ista: Zapad moe da nae Pavelia ukoliko to tamo stvarno ele, ali oni to odbij i aj a u, zato to se on i nj n egove pristalice koriste u krstakom ratu protiv Tita.19 Britanski odgovor je takoe postao stvar koja se ponav avlja; "naroiti napori" su bili inj n eni da se ue u trag Pav a eliu, koji "ni u jednom trenutku nij i e bio zatvoren od strane Britanaca, niti su n egova kretanj nj n a ikad bila znana ma kojoj institucij i i britanske v asti". Amerikanci su se pridruili ovim naglaenim poricanj vl n ima nav a odei da su vl v asti "u zonama SAD i Britanij i e marlj l ivo tragale" za Pav a eliem "bez uspeha".20 Kako se 1946. godina bliila isteku, nav a rav a alo se osamnaest meseci od kada je Pav a eli preao austrij i sku granicu i naizgled bez traga nestao. Kad se prouav a a slubena dokumentacij i a, pada u oi da ona poprima znatno drugaij i i ton kraj a em novembra. Odj d ednom je Pav a elieva zagonetka bila reena. Jedan visoki britanski politiki sav a etnik je izvestio da "postaj a e sve jasnij i e da se mnogi od vanij i ih kv k islinga skrivaj a u pod okrilj l em Crkv k e", pesimistino nagovetav a aj a ui da tu malo ta moe da se uradi "ukoliko se Vatikan ne nagovori da aktivno sarauj u e".21 Britanci su bili otkrili da se pet traenih Jugoslovena nalazi "trenutno u Institutu za orij i entalistiku u Rimu". Bio je to papin institut specij i alizovan za istonoevropska pitanj n a, s povl v asticom potpune eksteritorij i alnosti. Forin ofi f s se pribojav a ao da bi se "stvorio veoma nesrean utisak ako bi britanske vl v asti odluile da uhapse te lj l ude na vatikanskoj teritorij i i bez ikakv k og prethodnog upozorenj n a vatikanskim vl v astima". Oni su predloili Amerikancima da zaj a edno kau Titu da "poto ti izdaj a nici borav a e na vatikanskoj teritorij i i, oni su van nae jurisdikcij i e, a vl v ada Jugoslav a ij i e treba da se obrati Vatikanu, gde ima akreditovanog diplomatskog predstav a nika". Amerikancima je potpuno odgovaralo da se pridrue ovom bezonom predlogu.22 Naj a zad su britanske birokrate imale koga da krive za Pav a eliev nestanak. Oni su 18. decembra zapazili da izgleda "sve verovatnij i e da je Pav a eli u Italij i i, a da su nj n egova kretanj n a moda poz65

nata dr Draganoviu... i nikom vie". Britanci su bili prikupili detalj l ne obav a etaj a ne podatke, iz kojih se videlo da je svetenik Krunoslav a Draganovi, sekretar hrvatskog Zav a oda Svetog Jeronima, glav a ni organizator Pacovskih kanala koje poznati ratni zloinci koriste za bekstvo u mreu Zapada. Forin ofi f s je verovao u tvrdnj n u britanske armij i e da "nij i e verovatno da je Pav a eli u Austrij i i od poetka britanske okupacij i e, osim moda u prolazu". Oni su bili sigurni da Draganovi uva odgovor na pitanj n e poglav a nikovog nestanka.23 Ako moe da se veruj u e Draganovievoj linoj verzij i i u vezi s n egovim odnosom prema Pav nj a eliu, on je smatrao da je diktator okrutan masovni ubica, jedan od "naj a opasnij i ih lj l udi" koje je sreo u itav a om svom ivotu. Godinama kasnij i e, Draganovi je uporno tvrdio da je za vreme rata neprestano intervenisao kod ustakog vostva, preklinj n ui za ivote Jevrej e a, Srba, pa ak i 24 a svetenik je tvrdio da se uvek rukovodio zapokomunista. Ovaj veu o hrianskoj lj l ubav a i, bez obzira na veru, politika ubeen a ili nacionalnost. Hvalisao se da mu je ovo svojevremeno ugnj rozilo i vl v astiti ivot, poto su ustae bile snano protiv nj n egovog milosrdnog rada i energinih intervencij i a. Draganovi je naglaav a ao da je pritube ulagao i kod Pav a elia lino.25 Neka nezav a isna, neutralna, potvrda Draganovieve prie ne postoji. Ukoliko je ona tana, baca neobino svetlo na nj n egovu posleratnu odluku da pomogne ovom masovnom ubici, koga je s prav a om optuivao za unitav a anj n e nevinih Srba, Jevrej e a, Cigana i drugih. Obav a etaj a na mrea Zapada je ipak bila sigurna da su ova dvojica bili izuzetno bliski posle rata i da Pav a eli nikada ne bi mogao da klizne kroz nj n ihove razapete zamke bez Draganovieve milosrdne pomoi. Specij i alni agent Vi V lj l em Gauen i nj n egove kolege u rimskom odelj l enj n u Kontraobav a etaj a nog korpusa armij i e SAD otkrili su da je nj n ihov britanski sav a eznik sve vreme lagao: oni su znali veoma mnogo o Pav a elievim kretanj n ima. Do ovog se dolo poetkom 1947. godine, kada je amerika obav a etaj a na mrea pokrenula v astitu intenzivnu operacij vl i u da pronae Pav a elia.26 Kada su istraivanj n a koja je sprovodio CIC zaklj l uena, ustanovl vljeno je da je jugoslovenska obav a etaj a na mrea bila u potpunosti u prav a u.
66

Prema "pouzdanim izvorima", Pav a eli je zaista bio preao preko austrij i ske granice i stigao do britanskih linij i a, gde je ...bio zatien od strane Britanaca tokom dve sedmice u prostorij i ama koje su Britanci oduzeli za vojne svrhe i sada palj l ivo uvali. Zbog nesigurnosti nj n egovog borav avka i poto je bio smetn a radu britanske komande, on je napustio te prostorij nj i e, ali je ostao u britanskoj okupacionoj zoni naj a manj n e jo dva ili tri meseca, ali i dalj l e u kontaktu s britanskom obav a etaj a nom slubom.27 Ovim je potvreno ono to je Ferenc Vaj a ta govorio Gauenu o pojav a i da Taj a na obav a etaj a na sluba regrutuj u e ustae neposredno nakon obustave neprij i atelj l stva. Gauenov kolega, specij i alni agent CIC Robert Mad (Robert Mudd), takoe je radio na ovom sluaj a u. A 30. januara 1947. godine je izvestio da je bivi poglav a nik pobegao iz Jugoslav a ij i e i da se sakrio u Klagenfu f rtu, gde "ima stan i vilu", uprav a o kao to su prethodno tvrdili etnici i komunisti. Ovaj a izvetaj a je predstav avljao jo jedan dokaz o uklj l uenosti Katolike crkv k e. "Aprila 1946. godine Pav a eli je napustio Austrij i u i stigao u Rim u pratnj n i samo jednog ustakog porunika, po imenu Doksen (Dochsen). Obojica su bili obueni kao rimokatoliki svetenici. Tamo su se sakrili u jednom zav a odu u Vi V a Djakomo Beli br. 3." Pav a eliev saputnik bio je u stvari Dragutin Doen, bivi visoki ofi f cir u poglav a nikovoj linoj telesnoj gardi. Britanci su otkrili da je Doen "zvezda vodilj l a Svetog Jeronima (Draganoviev tab)".28 Madov dostav avlja je verovao da se Pav a eli sakrio u nekom zavodu pod pokrovitelj l stvom Vatikana u Rimu, samo autori nisu uspeli da potvrde ovu tvrdnj n u. Dostav avlja je takoe izvestio da je Pav a eli nabav a io panski paso "na ime Don Pedro Goner", pripremaj a ui se za konano bekstvo, verovatno u panij i u ili Junu Ameriku. Meutim, sredinom 1946. godine, Pav a eli se pobojao da je preblizu budnim oima koje ga prate pa se, umesto da napusti Evropu, vratio u Austrij i u. Mad je uputio svog dostav avljaa "da prodre u ustaku obav a etaj a nu mreu", kako bi izvetav a ao o nj n ihovim putevima bekstva:
67

... ta mrea se prua na linij i i Grumo-Rim-Venecij i a-TrstLjublj L l ana-Zagreb. itav a a stvar se vodi pod zaklonom rimokatolikog klera, ij i i su svetenici u tim samostanima skoro svi hrvatskog porekla... Ustaka organizacij i a u Italij i i je u ovom trenutku vrsto isprepletena grupa koja jo odrav a a svoju satnu organizacij i u, jo objav avljuj u e svoje listove i jo se zanima za iste cilj l eve koje su proklamovali pre rata i za vreme rata... ina taka itave obav a etaj a ne i druge aktivnosti je Samostan Svetog Jeronima, u Vi V a Tomaeli 132 u Rimu.29 Iz jednog veoma poverlj l ivog izvora, amerika obav a etaj a na mrea je maj a a 1946. godine, otkrila da poglav a nik ivi "blizu Rima u jednoj zgradi koja je pod jurisdikcij i om Vatikana".30 To je bilo ubrzo poto je Pav a eli prvi put stigao u Rim iz Austrij i e, a sada se zna da je poglav a nik, poput Ferenca Vaj a te, u stvari naao skrovite u Kastelgandolfu f , gde se nalazi papina letnj n a rezidencij i a. Izgleda da je put mnoge naciste vodio u Kastelgandolfo f , poto je Pav a eli bio smeten s jednim bivim ministrom nacistike vl v ade Rumunij i e.31 Obav a etaj a na mrea SAD je primila jo senzacionalnij i u info f rmacij i u iz svog poverlj l ivog izvora, koji je tvrdio da "Pav a eli odrav a a este taj a ne sastanke s monsinj n orom Montinij i em, drav a nim a o tada poinj n ao da podsekretarom Vatikana".32 Gauen je uprav uklapa delie Intermarij i umove slagalice. Prema onome to je prethodno saznao od Vaj a te, bio je uveren da je Vatikan duboko upetlj l an u neka vrlo neprij i atna posla. Obav a etenj n a koja je Ambasada SAD u Rimu primila poetkom januara 1947. godine, tvrdila su da je Pav a eli prethodnog meseca bio u Svetom Jeronimu, a da sada putuj u e koristei nekoliko razliitih pseudonima.33 Najednom se pred Gauenom otvarao krupan sluaj a . Do pred kraj a januara ameriki obav a etaj a ni ofi f cir je ve bio prikupio dovolj l no dokaza od "pouzdanih dostav avljaa" da bi mogao da izvesti da je Pav a eli ... u ovom trenutku na eksteritorij i alnom imanj n u ograenom zidovima na levoj obali Tibra, u Lungo Tevere Av A entino u Rimu. Iza zidina imanj n a nalazi se pet katolikih organizacij i a... 1) Samostan sv. Sabine koji pripada dominikanskom redu; 2) Fakultet sv. Alesij i a za rimske studij i e; 3) Vi V tezi Suverenog vojnog reda
68

Malte; 4) Benediktinski samostan sv. Anselma; 5) kola za deij ie obrazovanj n e koju vode kaluerice. itav a kompleks je smeten na vrhu Av A entinskog brega, koji ... poznato je da je ispresecan podzemnim tunelima koji povezuj u u pojedinane zgrade.34 Poto je "palj l ivo istraio" kompleks, Gauen je zaklj l uio da je Pav a eli verovatno u Samostanu sv. Sabine, izvetav a aj a ui da druge "info f rmacij i e od pouzdanih dostav avljaa izgleda da se slau da tramvaj a ska linij i a koja vodi ispod Av A entinskog brega du Tibra, a odatle ide na Cirkus maksimus, do Koloseuma i Vi V a Kav a ur, jeste pruga koja povezuj u e Pav a elia i Vi V a Kav a ur br. 210, stan 3, gde se nalazi ustaka baza koja je dobro znana u Rimu". Mada mi nismo uspeli da potvrdimo postojanj n e podzemnog tunela koji je povezivao Pav a elia s odanim ustakim simpatizerima, Gauen je svom izvetaj a u priloio i mapu koja pokazuj u e rutu za koju je verovao da vodi do tramvaj a ske pruge.35 inilo se da je Gauen naj a zad otkrio konkretan trag u zagonetnom Pav a elievom sluaj a u. Ipak, on je i dalj l e bio oprezan, izvetav a aj a ui da "ta info f rmacij i a izgleda verovatna i stvara jednu sasvim moguu sliku kad se uzme u celini". Meutim, bio je ubeen da samo "akcij i a usmerena ka znanim Pav a elievim kontaktima kao to je Krunoslav a Draganovi, moe konano da otkrij i e Pav a elievo skrovite i dovede do nj n egovog hvatanj n a".36 Izgledalo je da se zamka konano stee, a svi prsti, od britanskog Forin ofi f sa do Kontraobav a etaj a nog korpusa armij i e SAD, sada su pokazivali na svetenika Draganovia, kao oveka koji moe da odvede do Pav a elia i omogui nj n egovo hapenj ne i izruenj n e. ia kampanj n e u jugoslovenskoj tampi sada je bila prebaena u Vatikan. Oni su tvrdili da je "izvesnom broju jugoslovenskih ratnih zloinaca omogueno da emigriraj a u iz Italij ie pod zatitom jedne vatikanske institucij i e".37 Obav a etaj a na mrea SAD je pokrenula sloenu i obuhvatnu operacij i u da ustanovi istinu, brzo potvruj u ui da je Draganovi sve vreme u tesnom dodiru s bivim hrvatskim diktatorom. Prema jednom izvetaj a u, Draganovi je bio poznat kao drugo ja Ante Pav a elia, s kojim je odrav a ao prisne veze. Zbilj l a, Draganovi je odrav a ao redovnu kurirsku vezu izmeu Svetog Jeronima i poglav a nikovog skrovita u Austrij i i.38
69

Poto su ustanovili postojanj n e tesnih veza izmeu ove dvojice, Amerikanci su sazvali taj a nu konfe f rencij i u za 11. april 1947. godine s cilj l em da se planira Pav a elievo hapenj n e. Bili su prisutni svi visoki obav a etaj a ni ofi f ciri armij i e SAD, stacionirani u Rimu, ij i i je zadatak bio da razmotre raspoloiva obav a etenj n a i da razrade plan za upad u Pav a elievu vatikansku mreu.39 Tokom sledeih sedmica, ofi f ciri CIC su primali info f rmacij ie da se on krij i e u ovoj ili onoj institucij i i pod uprav a om Vatikana. Otkrili su i jo neka beguneva lana imena. U tom vremenu su meu nj n egovim naj a prisnij i im pomagaima iz redova Crkv k e bili jezuiti, koji su pomagali u nj n egovim planovima da napusti Italij iu udeav a aj a ui mu put za panij i u pod imenom "Oca Gomesa", tobonj n eg "panskog ministra vere".40 Silni izvetaj a i da se Pav a eli sakrio pod okrilj l em Vatikana primorali su jednog visokog inovnika Stej e t departmenta da zatrai od diplomata u Vatikanu da izvre istragu. On je cinino istakao: ... ja poznaj a em i pozdrav avljam humanitaran stav a Vatikana prema zloincima koji su moda iskazali ma kakav a znak pokaj a an a, ali mi se ini da Pav nj a eliev, posebno neprij i atan, ugled Crkv k i oteav a a odluku da mu prui zatitu. Vaington oigledno nij i e "urio" da primi odgovor; "ovaj a sluaj a nama nij i e hitan, ali bih bio zahvalan da od vas uj u em moa mig, poto gue novosti".41 U Rimu su oigledno prihvatili ovaj im je trebalo vie od dva meseca da jav a e da nisu uspeli da utvrde kretanj n a traenog oveka; "Izgleda da se Pav a eli, kao i Kilroj (Kilroy), nalazi svuda. Tako bar nagovetav a aj a u izvetaj a i desetina 42 taj a nih pratilaca". Sredinom juna je ve i Forin ofi f s bio uklj l uen u lov, s preporukama da se uloe kraj a nj n i napori da se Pav a eli uhvati. Oigledno je da je izmeu Vaingtona i Londona postojao ogroman jaz nepoverenj n a. Britanci su sumnj n ali da Amerikanci namerno sabotiraj a u plan insistiranj n em da italij i anska policij i a mora da se ukl ui u operacij lj i u, poto "s praktinog stanovita postoji daleko vea opasnost da neto 'procuri' ili da se u neem bude nespretan i neefi f kasan".43
70

Ustaka obav a etaj a na mrea je bila naroito efi f kasna u Rimu, gde je imala izuzetno dobre veze s italij i anskom policij i om, koja je Pav a eliu bila pokrovitelj l tokom nj n egovog izgnanstva 1930-ih godina. Britanska pozicij i a je bila izuzetno nepotena. Dok je Taj a na obav a etaj a na sluba titila Pav a elia, Forin ofi f s se alio na nastojanj n a SAD da omete plan za nj n egovo hvatanj n e. Kao to emo videti, obe vl v ade su bile umeane u podmukle i esto suprotstav a l ene mahinacij lj i e na viim nivoima kreiranj n a politike. Sredinom jula Britanci su primili i info f rmacij i u da Pav a eli ivi "u gradu Vatikanu" i predloili su zdruenu operacij i u radi hapvljeni Amerikanci su pristali, pod usloenj n a.44 Ne mnogo oduevl vom da Pav a elievo hapenj n e bude "izvedeno u naj a veoj moguoj meri od strane Italij i ana".45 Britanci su ponovo upozorili na rizik uklj l uivanj n a Italij i ana, insistiraj a ui na "naj a neposrednij i em nadzoru nad itav a om operacij i om od strane bezbednosnih vl v asti Saveznika".46 Stej e t department je 28. jula izdao amerikim vl v astima dosta mlak nalog da se uklj l ue "u meri koja je neophodna i mogua u a etnik SAD (taj a ) Pav a eliev sluaj a ".47 Narednog dana je politiki sav u Rimu preneo ovu instrukcij i u glav a nokomanduj u uem sav a eznikih snaga, i dalj l e insistiraj a ui na tome da e snage SAD samo "asistirati italij i anskim vl v astima u nastojanj n ima da se on uhapsi u nekoj pogodnoj prilici izvan teritorij i e Vatikana". Nj N egov britanski pandan je slino postupio 2. av a gusta.48 U stvari, britanski i ameriki inovnici su igrali neku vrstu birokratskog aha. Obav a etaj a ni operativci na terenu bili su samo pioni i u stvarnosti nisu shvatali prav a ila igre. Britanci su se nadali da krivicu svale na Amerikance ukoliko operacij i a ne uspe, dok su Amerikanci oaj a niki nastojali da prisile Britance da izvre hapenj n e, kako bi mogli da tvrde da oni nisu odgovorni. U ovakv k oj igri Britanci su naj a zad prisilili svog sav a eznika da "nadzire to hapenj n e" i inili se da je konano, posle vie od dve godine preganj n anj n a, sve spremno da se akcij i a preduzme.49 Na dan 7. av a gusta ameriki zamenik efa f taba pri Komandi sav a eznikih snaga je napomenuo da e to biti "kraj a nj n e osetlj l iva opera71

cij i a, koja zahteva sloenu koordinacij i u izmeu britanskih i italijanskih vl v asti i ouvanj n e apsolutne taj a nosti".50 Tada su prikuplj l ene nove info f rmacij i e o tome gde se Pav a eli tano nalazi, i otkriveno je da se on "krij i e kao bivi maarski general pod imenom 'Djuzepe'. Nosi zailj l enu bradicu, a kosa mu je kratko podiana". Dalj l e, on ... ivi na imanj n u Crkv k e pod zatitom Vatikana, na adresi Vi Va Djakoma Venecij i an br. 17-C, drugi sprat. Kad se ue u zgradu, ide se jednim dugim i neosvetlj l enim hodnikom. Na kraj a u tog hodnika se grana stepenite, jedno na levu a drugo na desnu stranu. Mora da se ide desnim. Na desnoj strani sobe su oznaene brojevima 1, 2, 3 i tako dalj l e. Ako se pokuca jednom ili dva puta na vrata br. 3, izai e neka nevana osoba. Ali ako se pokuca tri puta na vratima br. 3. otvorie se vrata br. 2. Ona vode u sobu u kojoj ivi Pav a eli, zaj a edno s uvenim bugarskim teroristom Vanom Mihaj a lovom i jo dve osobe. Jo dvanaestak drugih l udi ivi u toj kui. Svi su ustae, a ine Pav lj a elievu telesnu strau. Kad negde izlazi, Pav a eli koristi automobil s vatikanskom (SCV) V registarskom tablicom.51 Vest o poglav a nikovom skrovitu u Vi V a Djakoma Venecij i an sa zakanj n enj n em je stigla pred italij i ansku jav a nost septembra 1948. godine, kada je tampa objav a ila senzacionalan niz lanaka koji su se bav a ili ulogom Vatikana u toj afe f ri. Tada je Pav a eli ve dav a no bio nestao, i moda je negde objanj n av a ao zbog ega je neko u obav a etaj a noj mrei Zapada dopustio da pria procuri u novine.52 Dvanaest meseci pre toga obav a etaj a na mrea SAD je pretraivala Vi V a Djakoma Venecij i an 17-C. Pretpostav avljali su da je tamo jedna od vatikanskih biblioteka, a nisu bili u stanj n u da to potvrde. Ali zato su se uverili da neki visoki vatikanski zvaninik titi Pav a elia: on se redovno kretao naokolo u nj n ihovim slubenim automobilima. Poto su na nj n ima bile specij i alne registarske tablice diplomatskog kora, Zapadne vl v asti nisu mogle da ih zaustav avljaj a u, ak ni kada je Pav a eli naputao vatikansku teritorij i u. Meutim, inilo se da je sve na svom mestu; zdruena obavetaj a na ekipa je imala samo tiho da motri na Pav a elia, a kada napusti zatitu vatikanskog eksteritorij i alnog statusa da ga prati dok ne izae iz automobila i da ga uhapsi. Tri sedmice su pro72

tekle, a nita se nij i e dogodilo, to je podstaklo London da od Rima zatrai da "izvesti o naj a novij i em razvoju dogaaj a a". Jo est sedmica je promaklo, ali jo nikakav a odgovor nij i e dolazio; Forin ofi f s se uznemirio i ponovo je traio da mu se odgovori.53 Na kraj a u je puteno da operacij i a tiho zamre. Ona naoko vrsta odlunost da se uhapsi ozloglaeni nacista i masovni ubica je negde nestala, kao to je i sam Pav a eli naizgled nestao maj aa 1945. godine. Odgovori na ovu produenu zagonetku delom se nalaze u tri klj l una amerika obav a etaj a na dokumenta. Dana 7. jula 1947. godine je Bernard Grenan (Bernard Grennan), rukovodilac operacij i a CIC u Rimu, naloio svom agentu za nadzor, Gonou Moreni (Gono Morena), da smesti Pav a elia "u pritvor im bude spaen". To nareenj n e je preneseno preko pomonika efa f taba Obav a etaj a ne slube Armij i e. Jednu sedmicu dana kasnij i e, Morena je Grenanovom uputstvu rukom dodao kratku beleku. Bio je primio "nove instrukcije", koje je saeo u kratak ali vie nego oigledan komentar: "Ne diraj a ." Ovo nareenj n e su Moreni preneli Grenan i potpukovnik arls Hartman (Charles Hartman), zapovednik Kontraobavetaj a ne slube armij i e u Rimu. Grenan i Hartman su prisustvovali skupu na vrhu odranom 11. aprila s cilj l em da se isplanira operacij i a, i mora da su bili zaprepaeni ovom iznenadnom promenom a om nizu ve bio smera.54 Evidentno je neko mnogo vii u itav odluio da sabotira operacij i u, ak pre nego to je ona privedena zav a rnoj fa f zi. Ti visoki ameriki ofi f ciri su svakako preneli odluku "Ne diraj a " dalj l e, niz svoj lanac komandovanj n a. Prema svim raspoloivim dokazima, meutim, izgleda verovatno da su prvobitnu odluku doneli britanski obav a etaj a ni ofi f ciri, koji su bili begunevi stvarni pokrovitelj l i. Motiv amerike strane za tiho uklapanj n e u odluku Londona da se dopusti Pav a elievo bekstvo bio je zbilj l a veoma jednostavan. Vi V soki inovnici SAD su uprav a o tada razvij i ali vl v astitu mreu bivih nacista, i poinj n ali su da usklauj u u aktivnosti i s Vatikanom i s Londonom. Odluka i uputstvo "Ne diraj a " stupili su na snagu samo osam dana poto je Gauen upotpunio svoj izvetaj a o traenom maar73

skom ratnom zloincu Ferencu Vaj a ti i o vatikanskoj vezi. Gauen je 6. jula izneo preporuku da bi amerika obav a etaj a na mrea trebalo da preuzme Intermarij i um, prenosei svoje poglede "viim komandama kako bi nj n egov pun meunarodni znaaj a (mogao) da bude razmotren i procenj n en".55 Skoro dva meseca poto je donesena odluka o politici "Ne diraj a ", Gauen i jo jedan ofi f cir su podneli podui izvetaj a o Pavelievom sluaj a u. Morali su da priznaj a u da je ... tokom prvih meseci Pav a elieve vl v adav a ine oko 150.000 lica srpske prav a oslav a ne vere pobij i eno - u mnogim sluaj a evima, a to je stvar dokumentacij i e, nj n ima je bilo ponueno da se spasu ukoliko se odreknu svoje vere i postanu katolici. Tako je, danas, u oima Vatikana Pav a eli militantni katolik, ovek koji je greio, ali koji je greio borei se za katolianstvo. Uprav a o iz tog razloga (Pav a eli) sada uiva zatitu Vatikana... Poznato je da je Pav a eli u dodiru s Vatikanom, koji u nj n emu vidi militantnog katolika koji se jue borio protiv Prav a oslav a ne crkv k e, a danas ratuj u e protiv komunistikog bezbonitva... Iz nav a edenih razloga on prima zatitu Vatikana, ij i e gledanj ne na itav a o Pav a elievo pitanj n e jeste da, poto hrvatska drav a a ne postoji, i poto od Titovog reima ne moe da se oekuj u e da ma kome prui poteno suenj n e, (Pav a eli) ne treba da se vrati sadan oj jugoslovenskoj vl nj v asti radi tobonj n eg izvoenj n a pred sud. Izruenj n e Pav a elia bi samo oslabilo snage koje se bore protiv bezbonitva, a doprinelo komunizmu u borbi protiv Crkv k e.56 Agentima CIC-a je ipak bilo pomalo nelagodno zbog ovakv k og pristupa Svete Stolice, tako da su se svojski potrudili da u potpunosti objasne Vatikanovo oprav a dav a anj n e sopstvene nemoralne politike: Pav a elievi zloini iz prolosti ne mogu da budu zaborav avljeni, ali nj n emu mogu da sude samo Hrvati koji predstav avljaj a u jednu hriansku i demokratsku vl v adu, uporan je Vatikan. Dok se za Pav a elia tvrdi da je odgovoran za smrt 150.000 lica, Tito je agent Stalj l ina, koji odgovara za smrt desetina miliona lj l udi u Ukraj a ini, Belorusij i i, Polj l skoj, u baltikim i u balkanskim drav a ama, u periodu od dvadeset pet (25) godina.57
74

Ofi f ciri CIC-a su preporuili ... da se pogledi Vatikana na Pav a elia uvae i da se protiv n ega ne preduzima nikakv nj k a neposredna policij i ska akcij i a od 58 strane amerikih vojnih vl v asti. Obav a etaj a na mrea SAD je do tada ve bila potpuno svesna da Taj a na obav a etaj a na sluba Britanij i e regrutuj u e bive naciste za svoje antikomunistike krstake cilj l eve.59 Post fa f cto je naen razlog da bi se oprav a dala politika "ne diraj a ". Ni Britanci ni Amerikanci nisu bili ozbilj l ni u nameri zatvaranj n a Pav a elia i nj n egovog vraanj n a Titovoj "prav a di". Birokrate u Londonu i Vaingtonu fo f rmalno se jesu zalagale za ovakav a smer, ali su zatvarali oi pred aktivnostima svojih obav a etaj a nih slubi. CIC je tada gradila velike politike, obav a etaj a ne i vojne operacije protiv Tita. Koristei Pav a elieve sledbenike, oni su hteli da zbace komunistiku vl v adu u Beogradu. Neki Amerikanci saglasnih stav a ova ve su radili na takv k im operacij i ama bez slubenih sankcij i a. I oni su gledali na ustae kao na korisno oruj e u borbi protiv komunizma i komunista. Jasno je, ako bi Amerikanci predali elnika pokreta neprij i atel u, bilo bi nemogue oekivati odanost obinih ustaa. Reenj lj ne se jasno nametalo: "Britanci moraj a u biti prisilj l eni da ga sami uhapse i izrue. Konano, neophodno je reiti se Pav a elia ukoliko hrvatske demokratske snage i snage otpora ikada treba da dobij i u priznanj n e Sjedinj n enih Drav a a".60 Ubrzo, poto je pomogao Vaj a ti da napusti Rim, Gauen je napisao zav a rni izvetaj a: Pav a elieve veze su toliko visoke, a nj n egov sadanj n i poloaj a je toliko kompromituj u ui za Vatikan, da bi ma kakv k o izruenj ne (Pav a elia) zadalo teak udarac Rimokatolikoj crkv k i.61 Anti Pav a eliu je jo jednom doputeno da nestane bez traga. Imena nj n egovih visokih kontakata unutar inovnikog aparata Vatikana se jo uvaj a u kao vrhunska taj a na. Kao to je ve reeno, bar jedan obav a etaj a ni izvor SAD je verovao da je u pitanj nu monsinj n or Djovani Montini, papin drav a ni podsekretar za redovne poslove i potonj n i papa Pav avle VI V . Dananj n i visoki inovnik vatikanske birokratij i e, monsinj n or Milan Simi, koji je u to vreme bio prisan kolega svetenika Draganovia u Rimu, to porie.
75

Iako je Simi odbacio tvrdnj n u da je Montini bio umean u poglav a nikov sluaj a , bio je apsolutno siguran da je Pav a eli bio u tesnom dodiru sa Draganoviem. Simi je insistirao na tome da su Draganovi i Montini takoe bili izuzetno bliski, nagovetavaj a ui mogunost da je Montini, budui papa, mogao da zna za Pav a elievo bekstvo.62 Nekoliko meseci posle Gauenove sugestij i e da se Pav a elia treba "konano reiti" begunac je ponovo iskrsnuo, u Argentini, gde ga je diktator Huan Peron (Juan Pern) uposlio kao "sav a etnika za bezbednost". Ima znatnih neslaganj n a o tome kako je poglav a nik konano uspeo da pobegne. Ono to se zna jeste da je napustio Italij i u 13. septembra 1947. godine, da bi prispeo u Buenos Aires 6. novembra italij i anskim parabrodom Sestriere, kojim je putovao pod imenom Pablo Aranj n os (Pablo Aranyos). Poetkom 1950-ih je Av A ro Menhetn (A (Avro Manhattan), opori kritiar Vatikana i katolianstva, tvrdio da svetenik Draganovi ne samo da je obezbedio paso Crvenog krsta koji je Pav a eli iskoristio, pripremio mu sve za put, ve je lino prav a io drutvo odbeglom ratnom zloincu do Buenos Airesa i zadrao se pored n ega dvanaest meseci. Iako je bio potpuno neupuen u veru i nj nij i e je podnosio, Menhetn je bio veoma dobro obav a eten, poto je za vreme rata radio za britansku obav a etaj a nu mreu.63 ak i pre pet godina, 1986. godine ovo je jo bila "poluzvanina" pria koju je krmila jugoslovenska taj a na policij i a, Udba, u jednom nizu lanaka u saraj a evskom magazinu Svij i et.64 Meutim, u poslednj n e vreme su se pojav a ili novi dokazi, koji nagovetav a aj a u drugaij i u verzij i u. Poetkom 1990. godine autorima je iz Istone Evrope prokrij i umaren jedan taj a ni komunistiki obavetaj a ni dosij i e. Mada identitet tog izvora koji je sluio komunistima nij i e otkriven, ko god da je to bio imao je intiman kontakt s poglav a nikom, nj n egovom porodicom i naj a bliim saradnicima, poto su uklj l uene i naj a sitnij i e pojedinosti dogaaj a a i razgovora.65 Dokument potvruj u e da su se Pav a eli i Draganovi nebrojeno puta sreli, i da je svetenik zaista obezbedio paso Crvenog krsta na ime Pabla Aranj n osa, tobonj n eg izbeglice iz Maarske. Ali, prema ovom izvoru, nj n ih dvojica su imali i neku vrstu nespora76

zuma, svae. Draganovi je predlagao da Pav a eli napusti Rim vazdunim putem, ali poto su begunevi naj a blii sav a etodav a ci to smatrali suvie opasnim svetenik je bio isklj l uen iz konanih priprema. U komunistikom policij i skom dosij i eu nema apsolutno ni pomena o tome da je Draganovi pratio poglav a nika do Argentine. Prema tom izvoru, ovek za kog se tvrdi da je obav a io zav a rne pripreme bio je takoe hrvatski svetenik, po imenu svetenik Jole. U stvarnosti je to bio svetenik Josip Buj u anovi, jo jedan traeni ratni zloinac koji danas mirno ivi u Australij i i. Ova verzij i a dogaaj a a je u osnovi potvrena od strane Draganovievog bliskog kolege, monsinj n ora Simia. U razgovoru koji je magnetofo f nski zabeleen, on je otvoreno priznao da je Pav a eli molio Draganovia da mu asistira u bekstvu. Simi je uporno tvrdio da je Draganovi radio na taj a nom izvl v aenj n u ovog poternicom traenog zloinca iz Italij i e. Bio je siguran, meutim, da je Pav a eli na kraj a u promenio plan. Reklo bi se da je stvarno bilo tako, poto dokazi ukazuj u u na to da je Pav a eli koristio izuzetno uticaj a ne veze u italij i anskoj taj a noj slubi da ostvari svoj beg. Koji god da je postupak Pav a eli primenio, nema sumnj n e da mu je Draganovi obezbedio zatitu Vatikana pre nego to se Pav a eli ukrcao na brod, kao i neophodne putne isprav a e.66 tav a ie, Draganovi se bio izloio znatnim tekoama da Paveliu organizuj u e doek u Argentini. Tlo je bilo veoma palj l ivo pripremlj l eno. Prema obav a etaj a noj mrei SAD, neki Daniel Crl en je av lj a ionom poslat u Buenos Aires uz vatikansku pomo, s cilj l em da se "sav a etuj u e s generalom Peronom u vezi organizacij ie 67 ustakog 'Elitnog' pokreta u Argentini". Crlj l en je bio jedan od vrhunskih ideologa i propagatora tog pokreta, a igrao je klj l unu ulogu u podstrekav a anj n u pokolj l a Srba za vreme rata. Crlj l enova misij i a je svakako bila uspena. Pav a elievo prispee je samo upotpunilo prelazak skoro itav a e nj n egove vl v ade u Argentinu. Meu one veterane koji su ekali da ga dobrodolicom pozdrav a e bili su skoro svi preiveli kabinetski ministri, kao i mnogi gradski fu f nkcioneri, vojni i policij i ski zapovednici. Veina nj n ih su bili traeni ratni zloinci, a ipak su izmakli prav a di koristei iste metode kao i nj n ihov poglav a nik.
77

Draganovieva Pacovska linij i a je bila precizno razraena i struna operacij i a. Bila je izuzetno dobro organizovana i mogla je da se pobrine za stotine begunaca odj d ednom. Jedan od Draganovievih klj l unih operativaca procenj n uj u e da je ak 30.000 lica sprovedeno iz Austrij i e u Rim, dalj l e u Djenovu pa potom u svoje nove domove u Severnoj i Junoj Americi i Australij i i.68 Mnogi od onih koji su odrav a ali Pacovsku linij i u i sami su imali veoma mranu prolost. Oni nisu bili deo nekakv k og egzotinog SS "bratstva". U stvari, skoro itav a o lj l udstvo koje je organizovalo i vodilo mreu za krij i umarenj n e bili su hrvatski katoliki svetenici.

78

5. poglavlj le

Pacovski kanal
Apsurdno bi bilo verovati da je 30.000 odbeglih nacista uteklo u Junu Ameriku u ono malo nemakih podmornica preostalih na zav a retku rata, ili da su oni svi uspeli da sami sebi obezbede putovanj n e. Sav a remena popularna kultura prikazuj u e bekstvo nacista u pustolovnoj, skoro romantinoj, svetlosti. Naj a ire poznati krij i umari nacista su ODESSA i Die Spinne (Pauk), mada se tu i tamo pominj n u i druge zagonetne grupe. Ali takv k e prie uglav a nom duguj u u vie plodnoj imaginacij i i scenarista i romanopisca nego istorij i skim istraivanj n ima i preciznosti. Prav a a istina je mnogo obinij i a, skoro prizemna. Utoliko je i potresnij i a kad se sazna. Jer, kakav a god da je uspeh organizacij ia ODESSA ostvarila, svi oni su bili amateri u krij i umarenj n u nacista kad se uporede s Vatikanom. Draganoviev Pacovski kanal je bio istinski struan, i profe f sionalno je obezbeivao da mnogi ukal ani ratni zloinci dosegnu raj lj a sigurnosti. Oni naj a ee nisu zavrav a ali u zabitim dunglama June Amerike, ve su nalazili novo stanite u Britanij i i, Kanadi, Australij i i i Sjedinj n enim Drav a ama. Veina nacistikih masovnih ubica u stvari nisu ni bili Nemci. Pred kraj a Drugog svetskog rata, bilo je na desetine hilj l ada nacistikih saradnika iz Srednj n e i Istone Evrope koji su bili greni koliko i nj n ihovi nemaki pokrovitelj l i. Bili su to elnici nacistikih marionetskih vl v ada, gradski fu f nkcioneri, efo f vi policij i a i pripadnici pomonih mesnih policij i skih sastav a a koji su svojevremeno sprovodili pogrome. Mnogi su se nalazili na "crnim listama" Saveznika, ili zato to se pojedinano znalo da su nareivali ili vrili ratne zloine, ili zbog toga to su pripadali sastav a ima koji su za naciste obav avljali krvav a e poslove.
79

Uprav a o za takv k e se naj a vie brinuo svetenik Krunoslav a Draganovi, sekretar hrvatskog Zav a oda svetog Jeronima u Rimu. Draganovi je bio dobro znan po saoseanj n u s hrvatskim ustaama, ak i s onima koji su poinili ratne zloine. Maj a a 1945. godine mnogi, relativno neduni Hrvati su bili licemerno vraeni od strane Britanaca u sigurnu smrt u rukama Titove komunistike v asti. Ali, zato su mnogi drugi, naj vl a svirepij i i ratni zloinci umakli, i onda ih je lovila obav a etaj a na mrea Zapada. Prema Draganoviu, nj n ihov jedini zloin je bio nj n ihov antikomunistiki nacionalizam. Ustae su bili prvi koji su se nali pod Draganovievom zatitom. Britanij i a i Sjedinj n ene Drav a e su posle rata zaklj l uile da su ustaka zverstva toliko strana da e svi potvreni pripadnici biti izrueni komunistikoj vl v asti, jedino to takav a pristup nikada nij i e stvarno primenj n en usled dramatine promene u oseanj n ima 1 Vaingtona. Slubeni istoriar Vatikana, svetenik Robert Grej e em, priznaje Draganovievu ulogu. Grej e em je isprva one kojima je Draganovi pomagao opisivao kao "hrvatske izbeglice", ali je onda priznao da su mnogi bili pripadnici ustaa. "Nimalo ne sumn am da je Draganovi bio izuzetno aktivan u odvoenj nj n u svojih hrvatskih prij i atelj l a ustaa". Ali, svetenik Draganovi, kao ni biskup Hudal, nij i e bio itav a Vatikan. "Sama inj n enica da je svetenik, ne znai da on predstav avlja Vatikan. Bila je to samo nj n egova operacij i a. On nij i e Vatikan".2 Ovo objanj n enj n e, meutim, nema potporu u inj n enicama. Kao to je ranij i e izloeno, Draganovi je borav a io u Rimu jo od a gusta 1943. godine, a pogaao se za Pav av a elia u Vatikanu i radio za Crveni krst Hrvatske. Pav a elievi planovi za delovanj n e krij i umarske mree su ve tada bili daleko odmakli. Obav a etaj a na sluba SAD je nekoliko meseci kasnij i e izvestila "da je Pav a elieva vl v ada nabav a ila ezdeset argentinskih pasoa za potrebe evakuacij i e. Sredstva su prebaena u Argentinu".3 Draganovi je bio klj l uni ovek u uspostav avljanj n u ove Pacovske linij i e. Ostvario je kontakte s Pij i em XII, kao i s visokim inovnicima Drav a nog sekretarij i ata Vatikana i italij i anske obav a etaj a ne mree. Nj N egova naj a znaaj a nij i a veza bila je s monsinj n orom Monti80

nij i em, drav a nim podsekretarom za redovne poslove i ovekom odgovornim za papin milosrdni rad u ime izbeglica. Poput biskupa Hudala, i Draganovi je nailazio na veoma povolj l an prij i em kod sav a eznikih vl v asti. Kraj a em 1944. godine Vatikan je zahtevao da se Draganoviu dopusti da poseuj u e logore u kojima su bili smeteni nj n egovi zemlj l aci. Mada je Draganovi diplomatama Zapada bio dobro znan kao fa f natian ustaa, obavetaj a na mrea Sav a eznika mu je dala carte blanche. Koristei amerike putne isprav a e, on se onda odvaio iz Rima u maj au 1945. godine. Putuj u ui u amerikom automobilu obiao je severnu Italij i u i regij i e oko Klagenfu f rta i Filaha na austrij i sko-jugoslovenskoj granici. Tamo je ostvario kontakte s visokim ustakim elnicima, kao i s drugim fa f istikim svetenicima koji su radili na Pacovskom kanalu.4 Draganovieva mrea za krij i umarenj n e je bila organizovana oko Bratstva Svetog Jeronima, koje je tako nazvano prema Zav a odu u Vi V a Tomaeli 132. Ono je bilo glav a na baza itav a e operacij i e. Uprav a ni odbor Bratstva su inili monsinj n or Juraj a Magj g erec, predsednik i rektor Zav a oda; zamenik predsednika i blagaj a nik, svetenik Dominik Mandi, s pomonikom Vi V tomirom Naletiliem; i sekretar, svetenik Krunoslav a Draganovi. Ovo Bratstvo je ubrzo bilo priznato kao zvanian Hrvatski komitet pri Papskoj staratelj l skoj komisij i i, papinoj linoj organizacij i i za pomo izbeglica5 ma. Bila je to mona osnova za irenj n e mree. Hrvatski komitet je toboe nudio moralnu i materij i alnu potporu izbeglicama. Ali, kroz delatnost Papske komisij i e oni su odrav a ali i tesne veze s Meunarodnim crvenim krstom i vl v astima Sav a eznika u Italij i i. Draganovi je imao naroito bliske odnose s dvojicom obav a etaj a nih ofi f cira Zapada, pukovnikom C. Findlej e om (C. Findlay a ), direktorom Odelj l enj n a okupacij i skih snaga za raselj l ena lica i repatrij i acij i u, i nj n egovim pomonikom, maj a orom Simkokom (Simcock). Ovo se pokazalo dragocenim, poto su ta dvojica bili izuzetno spremni da asistiraj a u svetenikovim taj a nim delatnostima. Draganovi je imao tesne odnose i sa znaaj a nim italij i anskim zvaninicima, naroito s ministrom unutranj n ih poslova, dr Mil oreom (Dr Migliore), koji je dirigovao italij lj i anskom taj a nom slu81

bom i odelj l enj n em policij i e zaduenim za izbeglice u Italij i i. Draganovi je s Milj l oreom sklopio sporazum o nezvaninoj pomoi Italij i e namenj n ene nj n egovom Pacovskom kanalu, i naroito o podrci Odelj l enj n a za strance pri Kv K esturi.6 Kroz paukovu mreu uticaj a nih kontakata Draganovi je izgradio sloen i razuen preplet koji se pruao kroz Italij i u, Austrij iui Nemaku. Slubeni Hrvatski komitet Papske komisij i e za izbeglice je bio u mogunosti da alj l e agente u posete brojnim logorima u kojima su se bili sakrili odbegli nacistiki ratni zloinci. Veina tih agenata su bili hrvatski katoliki svetenici. Mada su u okv k iru svog duhovnog i materij i alnog rada pomagali bolesnima, invalidima, udovicama i stvarnim izbeglicama, preostaj a alo je i dosta vremena za pomo beguncima.7 U toku rada na istraivanj n u i prikuplj l anj n u materij i ala za ovu knj n igu obav avljeno je i nekoliko poseta Zav a odu svetog Jeronima u Rimu u potrazi za neposrednim svedocima Draganovievih aktivnosti. Sadanj n i rektor, Ratko Peri, isprva je bio hladan, apsurdno tvrdei da Draganovi nikada nij i e bio znaaj a na pojav a a. Meutim, Peri je predloio da razgovaramo s jednim svetenikom koji je stvarno tada bio tamo. Monsinj n or Milan Simi je bio jedan od Draganovievih naj a prisnij i ih kolega u mrei krij i umarenj n a. Preko Simia je uspostav avljen i kontakt s svetenikom Vi Vlimom Cecelj l om i monsinj n orom Karlom Petranoviem, takoe bliskim kolegama u Pacovskom kanalu. Svi ovi hrvatski svetenici su slobodno i otvoreno govorili o svojim znaaj a nim ulogama u toj krij i umarskoj mrei. Prvi svetenik Operacij i a krij i umarenj n a je zapoeta u Austrij i i, gde je svetenik Cecelj l a bio veza s Rimom. Cecelj l a je umro nekoliko meseci poto se odazvao pozivu na razgovor, u kom se ivo priseao svog rada na Pacovskom kanalu. Svoje poslednj n e godine proveo je u jednom slikovitom selu blizu Salcburga, gde su ga pazile kaluerice enskog samostana Maria Pline. Tada ve starac od preko osamdeset, Cecelj l a je bio jako povij i en ovek niskog rasta, oigledno u slabom zdrav avlju. Jo je bio neizmerno ponosan to je za
82

svoju volj l enu Hrvatsku odigrao znaaj a nu ulogu. Mada je zamerao ustaama to su nav a ukli na Hrvate "zao glas", nij i e iskazivao ni krivicu ni kaj a anj n e zbog vl v astitog vanog poloaj a a meu ustaama. Cecelj l a je otvoreno priznav a ao da je zauzimao visok poloaj a vojnog kapelana u ratnim ustakim snagama.8 U stvari, on je bio zamenik vojnog biskupa za ustaku milicij i u (razliitu od obine hrvatske vojske, koja je malo uestvovala u zverstvima) u inu potpukovnika. Bio je postav avljen od strane Pav a elia lino, oktobra 1941. godine, a kasnij i e je to potvrdio nj n egov blizak prij i atelj l, nadbiskup (potom kardinal) Alojzij i e Stepinac. Cecelj l a se nij i e nimalo stideo to ga je Titova vl v ast vodila na spisku kao "ratnog zloinca broj 7.103". I dok je pri razgovoru voenom 1989. godine kritikovao ustae, ranij i e je uvek bio ponosan to im je pripadao. Deset dana po Pav a elievom postav avljan u na vl nj v ast od strane nacista, zvanini ustaki list, Hrvatski narod, objav a io je dugaak intervj v u s Cecelj l om. Pod naslovom "Ustaki svetenik Cecelj l a", taj a lanak je predstav avljao prikaz nj n egovih stvarnih stav a ova u tom trenutku. Cecelj l a se hvalisao znaaj a nom ulogom u ilegalnim predratnim aktivnostima pokreta u Zagrebu, gde su se mnoge podzemne ustake voe taj a no sastaj a ale u nj n egovom upnom domu. Priznao nam je svoje taj a no pripadnitvo ustaama, s ponosom opisuj u ui ritualnu zakletvu koju je poloio ispred dve upalj l ene svee, raspea i ukrteno poloenih kame i revolvera. To mu je dalo prav a o na uzvieni naziv "zakletog ustae", koji su samo predratni veterani imali prav a o da koriste. Faistiki svetenik je kasnij i e poklonio Pav a eliu svoje raspee i svee kao znak odanosti. Cecelj l a je s ponosom govorio i o svojoj vodeoj ulozi u organizovanj n u 800 selj l aka za borbu rame uz rame s nacistikim osvajaima. Kada je zatraeno da jedan svetenik inodej e stvuj u e pri sveanosti Pav a elievog zaklinj n anj n a, Cecelj l a je oduevl vljeno prihvatio. Izgovarao je svom poglav a niku zakletvu koju je ovaj a ponav avljao, daj a ui blagoslov Crkv k e nacistikom marionetskom reimu. Ubrzo potom, Cecelj l a je jav a no "s ushienj n em pozdrav a io trenutak slobode", otvoreno objav avljuj u ui svoje veze s visokim ministrima
83

ustakog kabineta, kakav a je bio Mile Budak. Nekoliko sedmica potom, Budak je jav a no obznanio sudbinu dva miliona Srba u Hrvatskoj: jedna treina je trebalo da bude pobij i ena, druga deportovana, a ostatak je trebalo prisilno da se prevede u katolianstvo. Cecelj l a, meutim, nij i e nimalo izmenio svoj blagonakloni stav a u odnosu na Budaka.9 Cecelj l ini potonj n i stav a ovi prema ustaama su veoma zagonetni i zbunj n uj u ui. Iz sigurnosti vremenskog rastojanj n a od pola veka, on je kritikovao svoje stare kamarate. Ali, tokom vitalnog perioda u kom su oni sprovodili neke od naj a gorih pokolj l a i unitavanj n a Drugog svetskog rata, on je bio odani pristaa. To se vidi iz n egove uloge u Pav nj a elievoj zvaninoj delegacij i i poslatoj u Rim 1941. godine, koja je 17. maj a a primila blagoslov Pij i a XII u Vatikanu. Do tada su diktatorovi antisrpski i antij i evrej e ski zakoni ve bili proklamovani i genocid je bio u punom jeku. Naj a vee "postignue" te delegacij i e bilo je da se dalmatinska obala prepusti Italij i i, to teko da se moe smatrati inom hrvatskog patriotizma.10 U svetlu preovl v auj u uih uslova u Hrvatskoj za vreme rata, nemogue je da potpukovnik svetenik Cecelj l a nij i e mogao da bude svestan ubij i anj n a stotine hilj l ada Srba, Jevrej e a i Roma. Ipak, on priznaj a e da je ostao na svom mestu sve dok naj a crnj n a zlodela nisu izvrena, mada nij i e pomenuo visoko odlikovanj n e koje mu je dodelio volj l eni poglav a nik.11 Tek je u maj a u 1944. godine naj a zad napustio svoj poloaj a da bi otiao u Be, toboe da bi se brinuo za ranj n ene pripadnike hrvatskih snaga. Stvaran zadatak mu je bio da priprema austrij i ski krak mree bekstva, jer je tamo osnovao i lokalni ogranak Crvenog krsta Hrvatske koji je obezbeivao idealan zaklon za nj n egov ilegalni rad. U odgovorima na naa pitanj n a Cecelj l a je tvrdio da je bio "lan Centralnog taba Meunarodnog crvenog krsta za vreme rata".12 A u stvarnosti, Meunarodni crveni krst je odbij i ao da zvanino prizna Crveni krst Hrvatske, mada mu je zaista pruao veliku meru neslubene pomoi. Cecelj l ino upravl vljanj n e austrij i skim odelj l enj n em ovog tela pokazalo se kao ivotno znaaj a no za dej e13 stvovanj n e Draganovievog Pacovskog kanala.
84

Jedan ameriki diplomata je naknadno oslobodio Cecelj lu svih optubi u vezi sa saradnj n om s nacistima. Konzul SAD u Zagrebu je tvrdio da je on bio oteran od strane Pav a elia u Be zbog svoje uloge u jednoj zav a eri protiv ustaa. Meutim, ovo se ini neverovatnim, poto je Cecelj l a nastav a io da redovno putuj u e slubenim ustakim av a ionima izmeu Bea, Zagreba, Praga i Berlina, pripremaj a ui osnove za mreu bekstva nacista. Dalj l e, Cecelj l a je 1944. godine primio nareenj n a od Zagreba da sprovodi intenzivnu propagandnu kampanj n u meu ustaama u Austrij i i, naroito u kolama za obuku ofi f cira. Umesto da bude jedan od Pav a elievih neprij i atelj l a, kako je Amerikanac tvrdio, on je aktivno podupirao malaksalu Pav a elievu stvar do samog kraj a a.14 Oko Uskrsa 1945. bilo je ve oigledno da je "nezav a isna" hrvatska drav a a osuena na propast. Kako je Crvena armij i a neumolj l ivo napredovala, ovaj a "zakleti ustaa" u svetenikom ruhu je napustio Be i preselio svoju bazu u Alt Ausze kraj a Salcburga, gde su se kraj a em rata skupili mnogi nacistiki begunci. Ova oblast oko Salcburga bila je, u stvari, jedno od glav a nih odredita nj n egovih ustakih kamarata, koji su bili prisilj l eni da bee koju sedmicu kasnij i e. Bio je na dovolj l no dobrom poloaj a u da im pomogne da izbegnu repatrij i acij i u od strane Sav a eznika. Cecelj l a je bio snabdeven papirima Crvenog krsta i amerikim dokumentima koji su omoguili da slobodno putuj u e kroz zonu pod okupacij i om SAD. Bio je to samo primer vie da Sav a eznici obezbeuj u u jednom fa f istikom sveteniku putne isprav a e, koje je on smesta iskoristio da pomogne ozloglaenim masovnim ubicama da izmaknu prav a di. Cecelj l a je s ponosom izj z av avljivao: "Kako sam putovao po amerikoj zoni, ostav avljao sam te male line isprav a e Crvenog krsta u svim logorima... Bio sam zaduen da lj l udima koji su izgubili svoje papire obezbedim nove." Uopte nij i e taj a io da je pomagao beguncima da promene identitet "Imao sam blokove fo f rmulara za prij i av a u Crvenom krstu, pomou kojih je pruao nov identitet svakom ko je eleo da promeni ime i linu prolost.15 A onda je, 19. oktobra 1945. godine uhapen od strane 430. jedinice Kontraobav a etaj a nog korpusa armij i e SAD. Ostao je u zatvoru narednih osamnaest meseci, poto je CIC bio otkrio da
85

je svetenik Cecelj l a dokazani "elnik ustaa u ovom regionu". Znali su da on koristi Crveni krst Hrvatske kao zaklon za stvarne aktivnosti: da "titi pripadnike ustaa u Salcburgu" koji su traeni ratni zloinci". Prema pomoniku efa f taba Obav a etaj a ne slube armij i e SAD u Austrij i i, Cecelj l a je ugroav a ao "bezbednost okupacionih snaga kao i cilj l eve Vojne uprav a e".16 Deset meseci potom, jugoslovenska vl v ada je zahtevala da se on izrui kao izdaj a nik, isprav a no naglaav a aj a ui nj n egove aktivnosti f s je napomenuo da "iu korist ustaa za vreme rata.17 Forin ofi n enica da je on bio kapelnik Ustakih oruanih snaga predstav nj a l a dovolj lj l nu optubu da bi bio izruen". Na kraj a u su Britanci ipak zaklj l uili da je "veina nj n egovih dela, ini se, bila humanitarnog i nepolitikog karaktera". Amerikanci su ga ispitivali decembra 1945. godine, a tokom narednih osamnaest meseci ulagani su kraj a nj n i napori da se ovaj a "zakleti ustaa" oslobodi optu18 be. Meu onima koji su govorili nj n emu u prilog bio je nj n egov stari prij i atelj l , nadbiskup Stepinac. Za vreme "predstav a e" od nj n egovog suenj n a u Zagrebu oktobra 1946. godine Stepinac je opisivao Cecelj l u kao "asnog oveka, protiv koga ne mogu da prozborim nij i ednu jedinu re prekora... kad bi svi bili kao Cecelj l a, nikom ni k eni velikodosdlaka s glav a e ne bi otpala".19 Jo jedan visoki crkv tojnik koji se bav a io nj n egovim sluaj a em bio je ameriki biskup Dozef Patrik Herli (Joseph Patrick Hurley), koji je borav a io u Jugoslav a ij i i kao papin predstav a nik. Herli je verovao da su motivi jugoslovenske strane "isto politiki", da su samo deo kampanj ne protiv Crkv k e.20 Na osnovu sasvim neodgovaraj a ue istrage, konzul SAD u Zagrebu je preporuio da Cecelj l a "ne bude predat Jugoslovenima", poto je on "svetenik visokih moralnih standarda".21 Ova intenzivna kampanj n a je pratila odluku Komisij i e SAD za ekstradicij iuu Austrij i i da se odobri "jugoslovenski zahtev za izruenj n e Vi V lima Cecelj l e kao kolaboracioniste". Pre toga su Amerikanci otkrili da nema dovolj l no dokaza da se oprav a da nj n egovo izruenj n e, traei od Jugoslovena da svoj zahtev vre zasnuj u u. Sa 4. aprilom 1947. godine, Komisij i a je ve smatrala da su jugoslovenske optube potvrene nj n ihovim vl v astitim obav a etaj a86

nim izvetaj a ima, koji "potvruj u u Cecelj l ino uee u kolaboraa nalaz je zanecionistikim aktivnostima".22 Meutim, ovakav maren, a drav a ni sekretar SAD Dord Maral (George Marshall) je naloio da se Cecelj l a ne preda. No, bilo je kasno. Ustaki svetenik je bio puten na slobodu sedamnaest dana pre toga.23 Po izlasku je Cecelj l a neko vreme proveo u bolnici, a onda se vratio krij i umarenj n u traenih nacista. Kada se, 1957. godine, prijav a io za vizu da bi posetio Ameriku, zvanian stav a je bio da tvrdn a da Cecelj nj l a "svesno titi i skriva bive pripadnike ustakog pokreta nikada nij i e dokazana". Meutim, obav a etaj a na mrea SAD je bila prikupila veoma mnogo info f rmacij i a koje dovode Cecelj l u u vezu s militantnim ustakim aktivnostima. etiri godine pre nego to je fa f istikom sveteniku izdata amerika viza, ofi f ciri SAD u Austrij i i su zabeleili da je Cecelj l in ogranak Crvenog krsta Hrvatske u stvari bio pod nadzorom ustaa. Oni su nj n egove razliite ispostav a e koristili kao "agencij i u za prikuplj l anj n e info f rmacij i a" za prikrivene operacij i e u Jugoslav a ij iii Austrij i i. Dalj l e, bilo je poznato da je Cecelj l a jedan od glav a nih organizatora ustaa u Austrij i i, gde je redovno pohaao militantne skupove i drao vatrene govore okuplj l enim vernicima i pristaama. Kasnij i e su ga bezbednosni organi Australij i e neposredno povezivali s nizom teroristikih akcij i a koje su pokretale ustake elij i e u Sidnej e u i Melburnu.24 U stvari, Amerikanci su imali obilj l e dokaza da je Cecelj l a neposredno upetlj l an u splet taj a nih nacistikih aktivnosti. U razgovoru koji smo vodili 1989. godine otvoreno je priznao svoju ulogu u Draganovievom Pacovskom kanalu. Ponosio se to je pomagao beguncima "hranom i smetaj a em, upisivanj n em i snabdevanj n em imigrantskim papirima, pruaj a ui im priliku da se kreu po svetu do Argentine, Australij i e i June Amerike. Papire sam 25 nabav avljao od Crvenog krsta". Cecelj l a je bio dobro info f rmisan o lj l udima koje je slao niz Pacovski kanal u Rim, a onda dalj l e, do nj n ihovih novih borav a ita. "Neki od nj n ih su bili visoki ministri i drav a ni inovnici", priznao je. Dalj l e, bio je siguran da je Draganovi imao odobrenj n e Vatikana za svoj rad, tvrdei da je Sveta Stolica traila od nj n ega da se
87

stara o irokoosnovanoj emigracij i i "izbeglica" iz Srednj n e Evrope. Draganovi je bio "u potpunosti ovl v aen od Svete Stolice i bio je zaduen ne samo za Hrvate, ve za svakog", naglaav a ao je u 26 razgovoru koji smo snimili. Mada mu je smrt bila veoma blizu, Cecelj l a se ivo priseao kako je delovao sistem za krij i umarenj n e. Gore, u Austrij i i, za begunce bi se brinuo nj n egov odelj l ak organizacij i e, koji im je obezbeivao novac, hranu, smetaj a i lane papire koji su im bili potrebni da otputuj u u iz Austrij i e u Italij i u. Dole, u Rimu, Draganovi je bio u "nervnom centru" operacij i e. On bi isposlovao meunarodne putne isprav a e, a preko svojih visokih kontakata s junoamerikim konzulatima organizovao bi pribav avljanj n e neophodnih viza, naroito za Argentinu. Jednom sedmino Cecelj l a je pozivao Draganovia, koji mu je govorio koliko je mesta raspoloivo te sedmice. Cecelj l a bi onda slao tano toliki broj u Rim.27 Razgovor s besramnim fa f istikim svetenikom nas je stvarno zaprepastio. Nj N egovo svedoenj n e je bilo vitalna karika u lancu dokaza o Pacovskom kanalu i o nj n egovoj povezanosti s vatikanskom hij i erarhij i om. Dosij i ea obav a etaj a nih mrea Zapada u potpunosti potvruj u u Cecelj l ina seanj n a. Britanci su utvrdili da "jezgro oko kog se odigrava itava ustaka aktivnost u Italij i i... ( este)... bratstvo s(vetog) Jeronima u Rimu". Oni su otkrili da (j Draganovi ne samo da je bio "mozak u pozadini ustakog pokreta u Italij i i", ve je imao i prolost upadlj l ivo slinu Cecelj l inoj.28 Drugi svetenik Kao i nj n egov blizak prij i atelj l u Austrij i i, svetenik Draganovi je bio ratni zloinac za kojim je raspisana poternica. Jugoslovenska komisij i a za ratne zloine je zabeleila da je on bio visoki zvaninik odbora zaduenog za prisilno prevoenj n e prav a oslav a nih Srba u katolianstvo. Dalj l e, bili su otkrili nj n egovu vodeu ulogu u nasilnoj rekv k izicij i i hrane za vreme krvav a e ofa f nzive nacista protiv partizana na planini Kozari, u zapadnoj Bosni, u leto 1942. godine. Bila je to ista ona ofa f nziva u kojoj je austrij i ski predsednik Kurt Valdhaj a m (Kurt Waldheim) igrao istaknutu ulogu kao nacis-

88

tiki ofi f cir.29 Pav a eli je dodelio Valdhaj a mu visoko odlikovanj n e za zasluge u slubi, da bi na zav a retku rata poao za nj n im u Austrij i u. Jula 1947. godine Jugosloveni su zahtevali Draganovievo izruenj n e, naroito nav a odei nj n egovu ulogu u ofa f nzivi na Kozari, koju je obav avljao u svojstvu potpredsednika ustake "Uprav a e za kolonizacij i u". Ta sluba je bila sastav a ni deo nacistike maine genocida, a pripremala je Srbe i Jevrej e e za zatiranj n e ili, ukoliko su 30 naroito imali sree, za deportacij i u. Mada je tvrdio da se protivi ustakim pokolj l ima, da se ak toboe alio Pav a eliu lino, Draganovi nij i e poricao sutinu komunistikih optubi. Kada su aprila 1941. godine nacisti okupirali Zagreb on je bio profe f sor teologij i e na Sveuilitu. Kasnij i e je priao da je, kada je proglaena "nezav a isna" hrvatska drav a a, "Bdio u Zagrebu sa suzama u oima. Mislio sam da je hrvatska nacij i a, posle osam vekova, naj a zad ostvarila svoje naj a dublj l e elj l e za nezav a isnou i autono31 mij i om". Draganovi je u potpunosti prihvatao Pav a elievu drav a u. Oseao je da je zadobio svoju slobodu kada su ustae dole na v ast, i saraivao je sa nj vl n ima "kao graanin u skladu sa zakonima Svevinj n eg". Jedan od zadataka za koje je priznao da ih je obav a l ao s velikom energij lj i om bio je nadzor nad prevoenj n em prav a oslav a nih Srba u katolianstvo, u svojstvu lana odbora posebno ustanovl vljenog u tu svrhu.32 Tvrdio je da nikada nij i e bio stvarno prisutan u srpskim selima gde su se ta prisilna pokrtav a anj n a odvij i ala. Ona su "bogosluena" od strane katolikih svetenika pod budnom prismotrom do zuba naoruanih ustakih policij i skih jedinica. Pretnj n a smru je lebdela nad takv k im sveanim obredima, poto su srpski selj l aci bili potpuno svesni da su te jedinice iste one koje su sprovodile pokolj l e u susednim kraj a evima. Meutim, postojala je makar jedna prilika u kojoj se svetenik Draganovi odvaio da izae iz svoje prij i atne kancelarij i e u Zagrebu. On nij i e skrivao inj n enicu da se nalazio na visokom poloaj a u potpredsednika ustakog Odbora za kolonizacij i u. Dva svedoka su potvrdila da su svetenici bili prisutni u krvav a oj kozarakoj ofa f nzivi, kada je Odbor za kolonizacij i u igrao klj l unu ulogu u juriima na stanovnitvo.33
89

Izmeu Draganovieve i Cecelj l ine karij i ere postoji jo jedna upadlj l iva slinost, jer je Draganovi takoe radio na pitanj n ima Crvenog krsta Hrvatske. Av A gusta 1943. godine, Pav a eli i nadbiskup Stepinac su ga poslali u Rim. Amerika obav a etaj a na mrea je zapaala da je to "klasian primer guranj n a uzbrdo, poto je prilino pouzdano ustanovl vljeno da elnici Nezav a isne Drav a e Hrvatske oekuj u u da im crkv k eni velikodostojnik, preko svojih dobrih veza u Vatikanu, bude orue za okretanj n e Hrvatske prema Zapadu, a ne prema Istoku".34 Mada je Draganovi toboe poslat u Rim zbog svog prkoenj na Pav a eliu, on je priznao i da je prihvatio postav avljenj n e za ustakog predstav a nika u Vatikanu. Moda se ovim objanj n av a a zbog ega je i dalj l e imao pristup visokim pripadnicima Pav a elievog reima prilikom svojih redovnih poseta Hrvatskoj. Kao i Cecelj l a, Draganovi je u nekoliko prilika putovao u Zagreb i odlazio iz Zagreba, u svrhu konsultacij i a s pretpostav avljenim ustaama. Oigledno je postojala usklaena kampanj n a da se takv k im fa f istikim svetenicima obezbede dobre "parav a anske" prie, kako bi im se omoguilo da se prikazuj u u kao rtve ustaa dok tiho i mirno sprovode zadatak izgradnj n e podzemne mree za bekstvo.35 Draganovi je od ustake vl v ade primio i "znatnu novanu potporu" od koje je velika suma ostala u nj n egovom posedu na zav a retku rata. Ameriki obav a etaj a ci su dalj l e ustanovili da "poto je on pouzdan sledbenik Ante Pav a elia... poverene su mu... sve dragocenosti koje su prokrij i umarile ustae". Ta sredstva su bila fi f nansij i ska osnova na kojoj je nj n egov Pacovski kanal prvobitno graen.36 Prema britanskoj obav a etaj a noj mrei, pri kraj a u rata Sveti Jeronim je preuzeo "ulogu bezbednog utoita" za ustaku emigracij i u: U leto 1945. godine Draganovi je lino obiao logore u kojima su bili smeteni bivi pripadnici ustakih oruanih snaga i politikih organizacij i a. Ubrzo je razvio pojaanu politiku delatnost i ostvario kontakt s vrhovnim predstav a nicima ustaa. U ovome su mu pomagali drugi hrvatski svetenici, a tesna veza je odrav a ana izmeu Sv. Jeronima i ustakih grupa irom Italij ieiu Austrij i i. Ovo je vodilo fo f rmiranj n u politike obav a etaj a ne mree
90

koja je omoguav a ala Sv.Jeronimu da prikuplj l a izvetaj a e i podatke u vezi s politikim kretanj n ima meu emigracij i om. Takoe je verovatno da su info f rmacij i e iz takv k ih izvetaj a a potom prenoene 37 Vatikanu. Trei svetenik Izrazita karakteristika Pacovskog kanala je bila da su veinu n egovih operativaca inili hrvatski svetenici, od kojih su mnogi nj bili ubeeni fa f isti. Cecelj l a i Draganovi su imali mutnu prolost, ali je svetenik Dragutin Kamber bio krvav a i masovni ubica. Poput tolikih svetenika upetlj l anih u krij i umarsku mreu, Kamber je imao dugotraj a nu vezu sa Svetim Jeronimom, gde je studirao kraj a em 1920-ih i poetkom 1930-ih godina. Jugoslovenska vl v ada je zahtevala izruenj n e svetenika Kambera aprila 1947. godine, tvrdei da je on bio pripadnik ustaa jo od 1936.godine. Posle invazij i e sila Osovine, postav avljen je za vrhovnika ustake uprav a e u varoi Doboju, "i jedno od nj n egovih prvih dela bilo je da se ustanovi koncentracioni logor, na ij i em je elu bio lino, kao zapovednik logora. U itav a oj toj oblasti on je uveo nacistika rasna prav a ila, a u skladu s nj n ima izdao nareen a da Jevrej nj e i nose ute, a Srbi bele trake oko rukav a a". Kasnij i e, "on je proglasio da Srbi i Jevrej e i treba da budu istrebl eni kao kodlj lj l ivi za ustaku drav a u. U Doboju je sprovodio masovna hapenj n a i proterivanj n a Srba. Mnoge od rtav a a su prvo dopremane u Kamberovu kuu radi ispitivanj n a, da bi, po nj n egovim nareenj n ima, potom bile ubij i ane u podrumima te kue. Prvi koji su na taj a nain ubij i eni bili su srpski uitelj l i i svetenici".38 Bile su ovo neverovatne optube protiv jednog rimokatolikog svetenika. Je li to bila samo komunistika propaganda? Meutim, britanski konzul u Zagrebu se dobro raspitao i otkrio da je Kamber zaista "odgovoran, do neke mere, za pokolj l e u Doboju". Dalj l om istragom je ustanovl vljeno da je on bio i ofi f cir zloglasne Pav a elieve line telesne garde, i da je nepobitno "podsticao (taj a ) veliki pokolj l Srba u Doboju, u Bosni". Britanci su dalj l e zapazili da je Kamber bio "u tesnom dodiru" sa Svetim Jeronimom.39

91

Uprkos Draganovievim bliskim vezama s fa f istikim svetenicima poput Cecelj l e i Kambera, on je neprestano lagao ofi f cire obav a etaj a nih slubi Zapada, tvrdei da uopte nij i e imao nikakv k e 40 a etaj a na mrea su veze s pokretom. I britanska i amerika obav otkrile da je to neistina. Jedan ameriki izvetaj a je zaklj l uio da je "nj n egov zadatak (j ( este) da usklauj u e i usmerav a a aktivnost ustaa u Italij i i. On im obezbeuj u e moralnu i materij i alnu pomo" i organizuj u e sve da ih poalj l e u Junu Ameriku: U ovoj aktivnosti pomau mu brojni kontakti s ambasadorima i poslanstvima zemalj l a June Amerike u Italij i i i s Meunarodnim crvenim krstom, kao i inj n enica da hrvatsko Bratstvo Zav a oda sv. Jeronim Ilirski, u kom on slui, izdaj a e ustaama lane line karte. S takv k im isprav a ama i s odobrenj n em Papske staratelj lske komisij i e za izbeglice, ij i e je sedite u Vi V a Pj P av a e 41 u Rimu, a kojom uprav avljaj a u skoro isklj l uivo ustae, pasoi mogu da se pribav a e od Meunarodnog crvenog krsta, gde Draganovi ima neki svoj nain da ih obezbedi.41 etvrti svetenik Da li je mogue da je jedan fa f istiki svetenik mogao da ima pristup papinoj dobrotvornoj organizacij i i, a da to niko u vatikanskoj hij i erarhij i i ne zna? "Papska staratelj l ska komisij i a" je, uostalom, bila zvanino vatikansko telo, koje je papa ustanovio radi podrke stvarnim izbeglicama. Draganovieve zloupotrebe su morale da budu poznate visokim vatikanskim krugovima, poto su lane line karte koje je on izdav a ao odbeglim ratnim zloincima bile "tampane na fr f anj n evakoj tamparskoj presi". Obav a etaj a ci SAD su otkrili da se za ovo bio postarao svetenik Dominik Mandi, zvanini predstav a nik Vatikana u Svetom Jeronimu.42 Mandi je, prisetiemo se, bio visoki lan Bratstva Svetog Jeronima, koje je bilo slubeno hrvatsko odelj l enj n e papine Komisij i e za pomo izbeglicama. On je bio i visoki zvaninik fr f anj n evakog reda, na poloaj a u glav a nog ekonoma, odnosno blagaj a nika. Ne samo da je omoguio tampanj n e lanih linih isprav a a za Sv. Jeronim, nego je fr f anj n evaku tamparsku presu stav a io na raspolaganj n e i ustakoj propagandnoj mainerij i i. Veliki deo kampa92

nje pod pokrovitelj n l stvom Britanaca voene u logorima za rasel ena lica poput onih u Fermij lj i u, Modeni i Banj n olij i u dugovao je uspeh fr f anj n evakim tamparima. Mandi je lino redovno poseivao te logore da bi drao raspiruj u ue govore okuplj l enim ustakim bojovnicima.43 Svetenik Mandi je bio presudna karika u Pacovskom kanalu. Koristei veze s italij i anskom taj a nom policij i om, Draganovi je uspeo da fr f anj n eveve line karte budu prihvaene "kao zvanina dokumenta na osnovu kojih su izdav a ane italij i anske line karte i prij i av a e borav avka". Italij i ani su budno motrili Draganovieve aktivnosti. Pokrenuli su jednu taj a nu obav a etaj a nu operacij i u i ubrzo otkrili da brojni ustaki begunci koriste lane line karte koje su odtampali fr f anj n evci. Italij i ani su nali da su mnogi traeni ratni zloinci smeteni u Svetom Jeronimu, meu nj n ima i visoki lanovi Pav a elieve vl v ade, ali nita nij i e preduzeto protiv Draganovia ili italij i anskih slubenika koji su mu asistirali.44 I britanski obav a etaj a ci su palj l ivo pratili ove dogaaj a e, mada su svoje info f rmacij i e krili od Italij i ana: Postoje neoborivi dokazi da su nekim od naj a ozloglaenij i ih ratnih zloinaca na ovaj a nain izdate line karte Sv. Jeronima koje glase na potpuno lana imena, i da im je tako omogueno da pribav a e italij i anske dozvole za borav a ak vize i druga dokumenta koja im doputaj a u da emigriraj a u.45 Agent CIC Robert Mad je pribav a io "neoborive dokaze" u vezi s Draganovievim aktivnostima. Ubacio je sopstvenog pij i una u Sv. Jeronim, i nj n egova jav avljanj n a su potvrdila izvetaj a e italij i anskih obav a etaj a aca. Italij i anski agenti su opisivali Sv. Jeronim kao "jazbinu hrvatskih nacionalista i ustaa. Pria se da su zidovi tog Zav a oda prekriveni Pav a elievim slikama".46 Monsinj n or Milan Simi je u to vreme radio u Svetom Jeronimu, gde je pomagao Draganoviu u operacij i ama "izbav avljenj n a". S indignacij i om je poricao da je Pav a elieva fo f tografi fija izloena u Svetom Jeronimu, poto fo f tografi fije nosilaca civilne vl v asti nisu doputene u "jednoj crkv k enoj institucij i i". Simi je priznav a ao da je nekim ustaama bilo doputeno da spav a aj a u u Zav a odu, "ali to je bilo samo za nekoliko meseci 1945. godine".47
93

Ipak, u fe f bruaru 1947. godine Madov pij i un je otkrio sasvim drugaij i u situacij i u u samom Zav a odu. On je potvrdio info f rmacije italij i anske taj a ne slube, izvetav a aj a ui da je Sveti Jeronim "naikan elij i ama ustakih operativaca": Da bi uao u ovaj a samostan, ovek mora da se podvrgne pretresu, ij i i je cilj l da se otkrij i u oruj e i lina dokumenta; mora da odgovara na pitanj n a odakle je, ko je, koga poznaj a e, koji je cilj l n egove posete, i kako je uo da u Samostanu ima Hrvata. Sva nj vrata izmeu soba su zaklj l uana, a ona koja nisu imaj a u naoruanu strau ispred i neophodno je znati lozinku da bi se prelo iz prostorij i e u prostorij i u. itav a u okolinu uvaj a u naoruani ustaki mladii u civilnoj odei, a neprestano se izmenj n uj u u ustaki pozdrav a i.48 U razgovoru koji smo snimili Simi se sloio da su u to vreme u Svetom Jeronimu sprovoene izuzetno stroge mere bezbednosti. Mada je poricao da su mladii korieni za uvanj ne zgrade bili naoruani, tvrdio je da je predostronost bila neophodna usled neprestano prisutne opasnosti od napada komunista. "Bio sam u opasnosti i niko nij i e mogao tek tako da ue u Svetog Jeronima, poto su lj l udi unutra bili kraj a nj n e preplaeni. Komunisti su nas napali nekoliko puta, kao to je dobro poznato".49 Madov pij i un je prikupio mnogo info f rmacij i a koje su objan av nj a ale snano zanimanj n e komunista za ono to se odigrav a au Svetom Jeronimu. Dobio je neposredan uvid u kalibar onih koji su iveli ili u Svetom Jeronimu ili "u Vatikanu". pij i un je uspeo da sebi otvori put do nekakv k og poloaj a a od poverenj n a, poto je znao linosti koje su prisustvovale Draganovievim redovnim taj a nim sastancima. Daleko od ma kakv k ih verskih obelej a, ti skupovi su bili ista politika. Ti lj l udi su vie liili na spisak naj a traenij i ih i naj a ozloglaenij i ih hrvatskih ratnih zloinaca, nego na Skup vernika: 1. Ivan Devi, potpukovnik, 2. Vr V ani, dr Vj V ekoslav a , zamenik ministra inostranih poslova, 3. Tot, dr Dragutin, ministar Hrvatske drav a ne blagaj a ne, 4. Sui Lovro, ministar korporacij ia u hrvatskoj kv k islinkoj vl v adi, 5. Starevi, dr Mile, hrvatski ministar obrazovanj n a, 6. Rupi, general Dragutin, general ustakih
94

zranih snaga, 8. Penikar Vi V lko ustaki general i Z(apovednik) Ustake andarmerij i e, 9. Markovi Josip, ministar saobraaj aau Pav a elievoj vl v adi, 10. Kren Vl V adimir - vrhovni zapovednik hrvatskih zranih snaga.50 Negde septembra 1947. godine obav a etaj a ci SAD su ve bili ustanovili da nekolicina ovih visokih ustakih lidera stanuj u e sa svojim poglav a nikom na mestu za koje se verovalo da je jedna od Van itikanovih biblioteka u Vi V a Djakoma Venecij i an 17-C.51 Meu nj ma je bio i Lovro Sui, Pav a eliev ministar nacionalne privrede. On je u svoje vreme tesno saraivao s nacistima na deportovan u hrvatskih radnika na prisilan rad u Nemakoj, a kasnij nj i e je sluio pri krvav a oj SS divizij i i Princ Eugen. O Suievom izruivanj n u Titovoj vl v adi bio je postignut dogovor av a gusta 1946. godine.52 Dragutin Tot je jo jedna visoka linost na Madovom spisku. On je bio Pav a eliev ministar trgovine i industrij i e, predsednik Narodne banke Hrvatske i, naj a zad, ministar fi f nansij i a.53 Don Kolvil (John Colville) iz britanskog Forin ofi f sa, koji je kasnij ie priznao da je namerno dopustio mnogim "fa f natinim" ustaama da umaknu prav a di, smatrao je da Tot "zvui, i izgleda, pokv k areno". I London i Vaington su pristali da se Tot izrui Jugoslovenima, ali je i on skliznuo niz Draganoviev Pacovski kanal i uspeo da se dokopa Argentine sredinom 1947. godine.54 V ekoslav Vj a Vr V ani je takoe bio istaknuti ratni zloinac koji se okoristio zatitom Vatikana. Vr V anieva klj l una uloga u programu istreblj l enj n a se jasno oituj u e u nj n egovom postav avljenj n u za podsekretara ustakog Ministarstva unutranj n ih dela. To telo je bilo neposredno odgovorno za koncentracione logore i represivni policij i ski aparat. Vr V ani je trebalo da bude predat Jugoslovenima, ali je tri dana po donoenj n u te odluke na zagonetan nain "pobegao" iz britanskog pritvora. Onda se probio u sigurnost Svetog Jeronima, pa ga je svetenik Draganovi otpremio niz Pacovski kanal. Novembra 1947. godine obav a etaj a na mrea SAD je izvestila da je stigao u Argentinu, pod imenom Ivo Raj a ievi, gde je postao istaknuta linost u oivl vljav a anj n u ustakog teroristikog aparata.55
95

Jo jedan u nizu je sluaj a Vi V lka Penikara, veterana pokreta i organizatora Pav a elievih predratnih teroristikih grupa. Za vreme rata se uzdigao do generala u Pav a elievoj linoj telesnoj gardi, takoe komanduj u ui brutalnom andarmerij i om, koja je radila u tesnoj saradnj n i s Gestapoom. I Britanij i a i Amerika su bile saglasne da se on preda Titu.56 Obav a etaj a na mrea SAD je opisala Penikara kao "protivnika Jevrej e a, protivnika Srba, pristau Austrij i anaca, koji ivi u samostanu". Prema ovom izvetaj a u, Draganovi i Penikar su radili u tesnom dodiru na reorganizacij i i ustakog pokreta. Faistiki svetenik je dopustio Penikaru i pristup dragocenostima koje je on bio prikupio za svoj Pacovski kanal. Kao to e se videti, neto od tih sredstav a a je korieno i za fi f nansiranj n e jedne nove teroristike kampanj n e unutar Jugoslav a ij i e, podrane od strane Zapada.57 Svi ovi ratni zloinci bili su na spisku koji je dostav a io Madov pij i un u Svetom Jeronimu. Ali taj a na operacij i a je "naglo prestala kada je postala preopasna za kontraobav a etaj a nog agenta u Samostanu". Vi V soki ofi f ciri i inovnici SAD su traili dalj l e dokaze, pa je Gauen organizovao smelu provalu u Draganovievu kancelarij i u, sredite vatikanske operacij i e krij i umarenj n a. Nij i e poznato kako je ovo postignuto, ali rezultati su bili spektakularni, poto je Gauen uspeo da fo f tografi f e veliki deo Draganovieve 58 taj a ne dokumentacij i e. Dokumenti pribav avljeni iz Draganovieve kancelarij i e bili su predati Madu na razmatranj n e. Jedan od naj a znaaj a nij i ih dokumenata je bio spisak s imenima Hrvata koji su "nahranj n eni, obueni, smeteni i na druge naine zbrinuti u Samostanu Svetog Jeronima". Poreenj n em tog spiska sa spiskovima traenih ratnih zloinaca kojima je Zapad raspolagao, Mad je ustanovio da se na n emu nalaze i "imena nekoliko dugo traenih jugoslovenskih nj ratnih zloinaca ij i e prisustvo u Samostanu i uivanj n e vatikanskog pokrovitelj l stva Draganovi dosledno i uporno porie". U stvari, naj a manj n e dvadesetorica stanovnika Zav a oda bili su na "crnim listama" Zapada. Pojedinosti u vezi s ovim beguncima su pribav avljene iz jednog od naj a upeatlj l ivij i ih dosij i ea fo f tografi f sanih za vreme provale. Tu je otkriven ne samo nj n ihov identitet,
96

ve i pseudonimi koje im je Draganovi dodelio.59 Drugi dokumenti su sadrali detalj l na obav a etenj n a o Draganovievom sistemu za pribav avljanj n e viza srednj n oamerikih i junoamerikih zemalj l a. Mad je o rezultatima Gauenove provale u Svetom Jeronimu izvestio septembra 1947. godine. Napomenuo je da "fo f tostatif ksimili linih dosij fa i ea i dokumentacij i e hrvatskog nacionalistikog svetenika Draganovia, Krunoslav a a, do kojih se dolo u Rimu, jasno pokazuj u u da je umean u pruanj n e pomoi ustaama da pobegnu u Junu Ameriku. Dokumenti ukazuj u u i na nj n egove veze s ustakim vostvom, to je inj n enica koju je Draganovi lino poricao pred sastav avljaem izvetaj a a.60 Mad je dalj l e izvestio da "sva ova aktivnost izgleda potie iz Vatikana i prua se preko Samostana Svetog Jeronima do Fermij i a, glav a nog logora za Hrvate u Italij i i. Izgleda da su meu obav a etaj a nim operativcima u Samostanu Svetog Jeronima glav a ni dr Draganovi i monsinj n or Maarac."61 Mad je u zaklj l uku opisao kako su ustae smetene u Vatikanu putovali izmeu svojih stanova i Svetog Jeronima: ... ti Hrvati putuj u u iz Vatikana i vraaj a u se nekoliko puta sedmino u automobilu sa ofe f rom na ij i oj se registarskoj tablici nalaze dva velika slova CD, diplomatski kor. Automobil naputa Vatikan i ostav avlja putnike u Samostanu svetog Jeronima. Usled potovanj n a diplomatskog imuniteta nemogue je zaustav a iti automobil i otkriti ko se vozi u nj n emu. Pokrovitelj l stvo nad tim hrvatskim kv k islinzima Draganovia defi f nitivno dovodi u vezu s planovima Vatikana da zatiti te bive ustake nacionaliste do vremena kada budu u stanj n u da im pribav a e odgovaraj a ua dokumenta pomou kojih mogu da odu u Junu Ameriku. Peti svetenik Sledea, i poslednj n a, stanica na vatikanskoj palj l ivo razraenoj Pacovskoj linij i i bila je enova, gde se opet jedan hrvatski svetenik starao o putnicima. Monsinj n oru Karlu Petranoviu je sada skoro osamdeset godina (ova knj n iga je pisana 1990. godine,
97

prim. prev.), a u poslednj n e tri decenij i e ivi u Nij i agara Folzu u Kanadi. Mada se ali da pobolj l eva, a imao je i operacij i u premoivanj n a krvnih sudova na srcu u dobroj je snazi i jo je veoma aktivan. Kada smo ga intervj v uisali 1989. godine, delovao nam je kao plemenit i dobroduan ovek. No, on je posle rata bio Draganoviev operativac u enovi, gde je smetao u brodove stotine odbeglih ratnih zloinaca. Razgovor je sniman magnetofo f nom, a monsinj n or Petranovi je vrsto pobij i ao da je ikada bio pripadnik ustaa. Kada su, aprila 1941. godine nacisti uli u Jugoslav a ij i u, Petranovi je bio vojni svetenik, kapelan. Na dan kada je proglaena "nezav a isna" hrvatska drav a a bio je stacioniran u Topuskom, juno od Zagreba. Poto je uo za razvoj dogaaj a a vratio se u Ogulin, gde je bio parohij i ski svetenik (upnik) jo od 1934. godine. Ogulin i okolina naselj l eni su i Hrvatima i Srbima, i tokom rata su bili poprite nekih od naj a okrutnij i ih i naj a masovnij i ih ustakih pokolj l a Srba. Petranovi je tamo bio itav a o vreme rata ali su do nj n ega doprle samo nej e asne glasine o tim zverstvima.62 Na pitanj n e o svom stav a u prema Pav a elievoj "nezav a isnoj" Hrvatskoj, rekao je "Veoma sam se radovao kada je stvorena", a upitan o pokolj l ima - "Nisam video nita". Kada smo ga jo malo pritisli, prisetio se da je "uo glasine da lj l udi umiru, a bilo je tek dva-tri Jevrej e a u Ogulinu, ali ne znam ta se sa nj n ima desilo, jednostav a no su nestali". Prema Petranoviu, nj n emu su pretpostav a l eni naredili da se ne mea u politiku i, mada je pozdrav lj a io i prihvatio tu novu hrvatsku drav a u, tvrdi da je potovao ovo nareen e.63 nj U londonskom Arhivu smo otkrili dokumenta koji posredno protivree monsinj n orovoj verzij i i. Kada su se, jula 1947. godine, Jugosloveni obratili Britancima pisanim zahtevom za Petranovievo izruenj n e, kategoriki su tvrdili da je on pripadnik ustaa. Nav a eli su da se priklj l uio pokretu odmah po dolasku Nemaca, posle ega je postav avljan na nekoliko veoma visokih i uticaj a nih zvaninih poloaj a a. U stvari, dobio je in kapetana u ustakoj vojsci, a prihvatio je i poloaj a zamenika mesnog ustakog elnika za Ogulin. Nasuprot Petranovievoj tvrdnj n i da nij i e bio ukl uen u politiku, Jugosloveni su iznosili da je "on postao veoma lj
98

znaaj a an inilac u politici lokalnog ustakog reima, koji je odluivao o ivotu i smrti Srba u Ogulinu i okolnoj oblasti. Kako dokazi pokazuj u u, ova politika se sastojala od terora nad potpuno nedunim srpskim stanovnitvom, a ishod joj je bio unitenj ne oko 2.000 lokalnih Srba".64 Jugosloveni su ili jo dalj l e, dokazuj u ui da je Petranovi organizovao i podsticao nekoliko veoma ozbilj l nih ratnih zloina. U jednoj prilici, tvrdili su, naloio je hapenj n e i pogublj l enj n e sedamdeset vienij i ih Srba. Drugi put je, tvrdi se, svetenik bio odgovoran za uklanj n anj n e pet ili est pacij i enata Srba iz bolnice u Ogulinu, koji su pobij i eni "pod naj a zverskij i im okolnostima". Jo jedan teak dogaaj a bilo je ubistvo dr Branka ivanovia 31. jula 1941. godine, "na osnovu lane izj z av a e koju je dao Petranovi". Ovo se deav a alo u leto 1941. godine na vrhuncu prvog ustakog naleta na Srbe. Tokom tog perioda, pisalo je u jugoslovenskom zahtevu, Petranovi je pomogao da se organizuj u e "masovno zatvaranj n e Srba iz Ogulina i okoline" koji su oplj l akani i poubij i ani, "neki u mestu Breno, ostali kraj a sela (Sv.) Petra". Jo jedna optuba odnosila se na Petranovievu ulogu u ubistvu oko stotinu Srba kraj a em jula te godine. Re je o pokolj l u sprovedenom "u skladu s odlukom koju je doneo ogulinski ustaki odbor" u kom je Petranovi bio visoki uticaj a ni lan. Jugoslovenski zahtev za izruenj n e zav a rav a ao se tvrdnj n ama da je pored ovih zloina, Ustaki odbor u Ogulinu, ij i i je Petranovi bio aktivan fu f nkcioner, odgovoran za slanj n e nekoliko stotina lokalnih Srba i Hrvata u ustake koncentracione logore, to je za veinu bilo kobno.65 Iako Petranovi porie da je imao bilo kakv k e veze s ustaama za vreme rata, postoje nezav a isni dokazi koji podupiru optube jugoslovenske strane. Naprimer, 1. jula 1941. godine, zvanine ustake novine, Novi list, objav a ile su da je Petranovi postav avljen "na mesto pobonika u logoru za ogulinsku oblast".66 Uprav a o je to bio poloaj a za koji su Jugosloveni tvrdili da je pripadao Petranoviu; on je zaista bio drugokomanduj u ui, odmah posle ustakog elnika za Ogulin. Kad je upitan o svojim posleratnim aktivnostima monsinj n or Petranovi je veselo priznao da je pomogao da "jedno dve hilj l ade lj l udi" napuste Italij i u iz enove. Kad se rat zav a rio, kae da je
99

bio svedok komunistikih pokolj l a nad zaroblj l enim ustaama. Posle kratkog borav avka u Zagrebu, poslat je na jugoslovenskoaustrij i sku granicu, gde se slobodno kretao meu ustaama u begu. Neko vreme se zadrao u Gracu, gde su se krili mnogi zloglasni ratni zloinci. U poslu koji je tamo obav avljao pomagao mu je biskup Ferdinand Pav avlikovski (Ferdinand Paw awlikowski), koji je kod efa f mesne policij i e isposlovao dozvolu da Petranovi ostane u Gracu. Odande se spustio u Trst, gde se mesni biskup postarao za n egov smetaj nj a , a onda otputovao u Milano, gde mu je pomogao kardinal uster (Shuster), da bi pred kraj a 1945. godine naj a zad stigao u enovu. eleo je da ide u Sveti Jeronim u Rimu, ali poto je tamo sve bilo puno, ostao je u enovi i postao Draganoviev mesni operativac. Petranovi je prvi kontakt s krij i umarskom mreom imao preko svog kolege, ratnog zloinca, svetenika Kambera, koji ga je poveo u jednu dugu etnj n u po enovskoj luci i ubeivao ga da moe da pomogne. Ubrzo potom, Draganovi je lino posetio enovu i pridobio Petranovia za rad na Pacovskom kanalu. N emu je oaj Nj a niki bila potrebna pouzdana veza u tom klj l unom italij i anskom lukom gradu, neko na koga bi mogao da rauna da e obezbediti dovolj l no postelj l a u brodovima za Junu Ameriku. Petranovi je pristao da obav avlja taj a posao pod jednim uslovom: insistirao je na tome da mu Sveti Jeronim plaa telef nske raune. Petranovi tvrdi da nij fo i e primao nikakv k u drugu naknadu za svoj rad u enovi.67 Upitan o svojoj ulozi u Pacovskom kanalu, Petranovi je objasnio da je ona bila stvarno sasvim jednostav a na. Draganovi bi mu se redovno jav avljao telefo f nom da kae koliko mesta trai. Petranovi bi prethodno ve nav a raao u urede mesnih brodskih prevoznika i nabav avljao rezervacij i e za leaj a e u kabinama. Kazao bi Draganoviu s koliko garantovanih postelj l a raspolae, odgovaraj a ui broj lj l udi bi bio poslat u enovu koji dan pre ukrcav a an a. Draganovi bi pre toga snabdeo putnike neophodnim putnj nim isprav a ama i vizama, tako da je Petranovi trebalo samo da im nae prenoite za tih nekoliko dana, a onda da ih sprovede na brod.68
100

Neki lj l udi kojima je pomogao bili su, van svake sumnj n e, stvarne izbeglice. On se naroito ponosi to je pomogao glumici roenoj u Maarskoj Zazi Gabor (Zsa Zsa Gabor) da otputuj ue u Ameriku, gde je naprav a ila slav a nu karij i eru. Meutim, obav a etaj a ci Zapada su znali da veina Petranovievih putnika nisu fi f lmski glumci elj l ni slav a e. Bili su potpuno svesni da mnogi ratni zloinci bee preko enove uz nj n egovu pomo. Na primer, fe f bruara 1947. godine je jedan spisak Hrvata poslat iz Rima u London. Britanski obav a etaj a ci su se takoe infi f ltrirali u Zav a od sv. Jeronima, poto su znali da begunci ubrzo treba da budu otpremlj l eni Pacovskim kanalom u enovu, gde e im smetaj a i drugu pomo "verovatno organizovati hrvatski svetenik svetenik Petranovi".69 Britanci su tada stav a ili Petranovia u iu osmatranj n a, zapaaj a ui da on "pomae hrvatskim emigrantima, naroito ustaama, da uteknu u Argentinu". Tokom meseci koji su usledili uverili su se da Petranovi pomae uglav a nom "evidentiranim ratnim zloincima", i zapazili da je hrvatski svetenik "verovatno isti kao ti hrvatski kv k islinzi". Trojica koji su kratko pre toga pobegli uz svetenikovu pomo bili su ministri Pav a elieve vl v ade Stj t epan Hefe f r, Mile Starevi i Vj V ekoslav a Vr V ani. Svi su bili skriveni u Rimu od strane Draganovia, koji im je pribav a io lane putne isprav a e, a potom ih poslao u Petranoviev milosrdni zagrl aj lj a u enovi.70 Monsinj n or Petranovi danas sleganj n em ramena odbacuj ue znaaj a posla koji je obav avljao za Draganovia, uz rei da on zapravo nij i e bio dobro organizovan, svakako ne politiki obojen, ve da je u pitanj n u bilo "Boij i e provienj n e". Meutim, imao je vrlo dobre veze meu velikodostojnicima Crkv k e, a naroito je to bio enovski biskup Siri, jo jedna visoka crkv k ena linost uklj l uena u krij i umarenj n e odbeglih nacista. Obav a etaj a na mrea SAD je otkrila da je Siri jedan od glav a nih pokretaa "meunarodne organizacij i e ij i a je svrha da prebacuj u e evropske antikomuniste u Junu Ameriku... Ova opta klasifi f kacij i a antikomunista bi oigledno obuhvatala sve osobe politiki kompromitovane pred komunistima, naime fa f iste i ustae i druge sline grupe.71
101

Siri je onaj a isti visoki duhovnik za kog se tvrdi da je bio veza Valtera Raufa f prilikom uspostav avljanj n a krij i umarske mree biskupa Hudala. Nimalo nij i e neobino to je nj n egovo delovanj ne uglav a nom bilo usmereno na pomaganj n e nemakih begunaca, uklj l uuj u ui Adolfa f Aj A hmana. Ali, on je pomagao i Petranoviu, nalazei mu se na usluzi kad god je mogao. Iako je odrav a ao vl v astitu organizacij i u, Siri je bio u potpunosti upoznat s hrvatskom mreom. Petranovi se prisetio jednog primera, koji je ilustrovao bliskost odnosa izmeu nj n ega i enovskog biskupa. Hrvat se starao o izvesnom broju begunaca kojima je bilo nuno da to pre krenu za Argentinu, ali nij i e mogao da obezbedi dovolj l no postelj l a u kabinama. Zato je u Sirij i evo ime poslao telegram brodoprevoznikom uredu u Buenos Airesu, zahtevaj a ui da se za nj n egove putnike obezbede mesta. Ovo je dalo elj l eni rezultat i nj n ima je doputeno da se ukrcaj a u. Petranovi je kasnij i e obav a estio Sirij i a o ovoj podvali, ali je biskup, umesto da se nalj l uti, bio oduevl vljen Hrvatovom preduzimlj l ivou.72 Petranovi se ivo seao i jedne od malobrojnih prilika u kojima je obav a etaj a na mrea Zapada preduzimala praktinu akcij iu protiv nj n egovog delovanj n a. To se dogodilo poetkom marta 1947. godine, kada je maj a or Stiven Klisold (Stephen Clissold) doao u enovu. Klisold je pre rata bio britanski diplomata u Zagrebu, a potom je sluio kao ofi f cir za vezu s Titovim partizanima. Nj N egova misij i a u enovi bila je da uhapsi oekivane ustake ratne zloince pre nego to otplove na brodu Philippa, jednom od parobroda koji su redovno povezivali enovu i Buenos Aires natovareni beguncima. Klisold je radio za britansku Specij i alnu trij i anu misij i u, koja je pratila naciste u begu. Bio je primio pouzdano obav a etenj n e da e se jedna grupa ratnih zloinaca, koji svi putuj u u pod lanim imenima, ukrcati na brod Philippa 4. marta. Znao je da e u toj grupi biti Vl V adimir Kren, koji se otisnuo pod pseudonimom Marko Rubini. Klisold se u svojim memoarima priseao da su ti lj l udi bili "pod pokrovitelj l stvom Papske Commissione d'Assistenza", i "da se o nj n ima u enovi starao svetenik Petranovi, Draganoviev poverlj l ivi saradnik".73
102

Na dan kada je brod trebalo da napusti luku, Klisoldovi lj l udi su presreli esnaestoricu Petranovievih putnika kad su pokuali da se ukrcaj a u. Jedan ovek, "zdepast i oigledno ne-jevrej e skog izgleda", rekao je da se zove Marko Rubini. Klisold se seao da se n egov "nastup, isprva kooperan, postao je dodvoran i na kraj nj au ponizan kada je priznao da je on general Vl V adimir Kren, ofi f cir bive jugoslovenske av a ij i acij i e, koji je aprila 1941. godine organizovao veliku predaj a u i prelazak na nemaku stranu i za to bio nagraen zapovednitvom nad Pavelievim zranim snagaa etaj a na mrea SAD je prethodno otkrila Krenovo ma".74 Obav ime meu visokim ustakim inovnicima pod Draganovievim staranj n em. On je jedan od malobrojnih zloinaca koji su predati Jugoslovenima. Kad je uo da je Krena i jo devetoricu zadrao Klisold, Petranovi je otiao kod britanskog ofi f cira i nav a alj l ivao da "pusti n egove lj nj l ude". On se sea da se Klisold samo nasmeio, ali nij ie rekao nita. Sutradan je Petranovi opet intervenisao kod britanskog ofi f cira, govorei da su "Hrvati vrlo nesreni u Jugoslav a ij ii i da su se zato radovali kada je proglaena Nezav a isna Drav a a Hrvatska". To je, oigledno, trebalo da ublai stvar u korist onih koji su odano sluili stvari nacizma.75 Bila je ovo jedna od retkih prilika u kojima su obav a etaj a ci Zapada trij i umfo f vali nad veoma dobro organizovanim i uspenim Pacovskim kanalom koji su vodili svetenik Krunoslav a Draganovi i niz pripadnika hrvatskog klera. Nekoliko nedelj l a kasnij i e, Britanci su izvrili prepad u samom Svetom Jeronimu, gde su uhapsili otprilike stotinu lj l udi po naputanj n u nekakv k og sastan76 ka. Meutim, uglav a nom su operacij i e zapadnj n aka bile spektakularno neuspene. Razlog tome je bio vrlo prost. Neka odelj l enj na sav a eznikih vl v asti su, u stvari, saraivala s Vatikanom kako bi omoguili da mnogi begunci tiho otplove iz enove. Jedan od diplomata SAD je otkrio da sile Zapada "oigledno uruj uu s Vatikanom i Argentinom, kako bi se lj l udi neiste sav a esti izvukli u raj a u ovoj drugoj zemlj l i". Zaista je bilo tako. I Vaington i London su sklopili sporazume sa Vatikanom da se pomogne mnogim nacistikim kolaboracionistima da emigriraj a u preko Dra103

ganovievog sistema za krij i umarenj n e. Zapad je licemerno iskoriav a ao Vatikan kao potovanj n a dostojan parav a an za sopstvene nemoralne postupke.77 Uspena operacij i a u enovi bila je izuzetak meu inae nekvalitetnim akcij i ama Zapada. Gauenova provala u Sveti Jeronim je verovatno otkrila Krenov pseudonim, to je nj n ega svrstalo u aicu onih koji se nisu okoristili sav a eznikom politikom amnestiranj n a. Svetenikovi putnici Nema nikakv k e sumnj n e da su Draganovi i nj n egove kolege organizovali svoju mreu zbog svog tvrdog, ak fa f natinog, hrvatskog nacionalizma. Ne moe biti nikakv k og spora ni da su veina bili fa f istiki svetenici i posveeni ustaki bojovnici, kojima je bila zaj a ednika Pav a elieva histerina mrnj n a prema Srbima. ta im je, onda, kao hrianima bilo oprav a danj n e za sklan anj nj n e masovnih ubica od prav a de? Jedinstven uvid u nj n ihov mentalitet moe da se stekne iz jednog opirnog Draganovievog pismenog obraanj n a amerikom ambasadoru u Italij i i, poslatog maj a a 1947. godine.78 Draganovi je tvrdio da pod komunistima u Jugoslav a ij i i prav a da doslovno ne postoji. Nedvosmisleno je izj z av avljivao da oni "koji su izvrili ratne zloine" naroito "zloini protiv ovenosti... moraj a u da budu kanj n eni". Meutim, onda je mudro rasprav avljao da naj a grenij i i ne treba da budu razvrstani kao ratni zloinci, pravei razliku izmeu onih koji su lino izvrav a ali takv k e zloine i politikih voa Pav a elieve vl v ade. Nj N egov stav a je bio da "biti drav a ni zvaninik, ak i na nekom visokom poloaj a u, ili pripadnik Ustakog pokreta, ne mora obav a ezno da oznaav a a da su dotine osobe ratni zloinci".79 Ovakv k a izj z av a a, narav a no, moe da se posmatra kao neto potpuno neiznimno, obino. Ratno zloinatvo treba da se prosuuj u e prema dokazima u svakom pojedinanom sluaj a u, ne isto stvorenom uoptenim optubama za politiki nepodobno dran e. Meutim, jedini koje je Draganovi osudio kao ratne zloinnj ce bili su obini vojnici koji su stvarno okrvav a ili ruke u selima i koncentracionim logorima.
104

On je isklj l uivao politiare koji su praktino ozvaniili rasne zakone kojima je legalizovana masovna klanica. Bili su to visoki ministri i fu f nkcioneri Pav a elieve "nezav a isne" Hrvatske, oni koji su u svojim izj z av a ama i propagandi otvoreno podsticali masovno ubij i anj n e i tako stvarali opaku klimu. Neki neobrazovani hrvatski selj l aci su stoga poverovali da je masovno zatiranj n e prihvatlj l iv, ak poelj l an vid ponaanj n a i delovanj n a. A ipak je Draganovi branio one prve, a osuivao ove druge. To je, onda, bilo nj n egovo oprav a danj n e za pomaganj n e Pav a eliu i n egovim naj nj a bliim kolegama. Meutim, ak je i to bilo la, jer je on svesno pomagao mnogim obinim ubicama. Lj L ubo Milo je, na primer, nekada bio visoki fu f nkcioner u koncentracionom logoru Jasenovac. Jedno od nj n egovih omilj l enih dela bilo je "obredno ubij i anj n e" Jevrej e a. Poto bi transport pristigao u logor, Milo bi "nav avlaio beli lekarski mantil, slao strau da mu dovedu sve one koji su se prij i av a ili za bolnicu, odvodio ih u ambulantu, postav avljao uza zid i udarcima noem sekao rtvama vratove, parao i rastav avljao rebra i rastvarao stomake".80 Milo je takoe nadzirao druge okrutne metode unitav a anj n a. Nagi logorai su ivi ubacivani u razbuktalu pe ciglane odmah uz logor, dok su drugi premlaivani do smrti tolj l agama i malj l evima. Milo sasvim sigurno nij i e bio "neduni" hrvatski patriota koji je samo sluio Pav a elievoj vl v adi iz oseanj n a "dunosti" prema svojoj nacij i i. Bio je obian sadista i ubica, kriv za tano onakve zloine za koje je Draganovi smatrao da zasluuj u u kaznu.81 Draganovi je ipak pruio svoje "hriansko milosre" ovom oveku. Nema sumnj n e da je znao za Miloeve uasne zloine, poto je kasnij i e osuivao Jasenovac kao "naj a stranij i e krvoprolie za koje Hrvatska uopte zna". Prema Draganoviu, Milo je bio "udovite, kolj l a nedunog sveta i obina kukav a ica". On je upoznao ovo "udovite" sredinom 1945. godine u Austrij i i, gde se zloinac krio pod lanim imenom, a kasnij i e ga je video u Rimu. Svetenik je priznao da je dao Milou mnogo novca, ali samo zbog toga to se bojao da e ga Milo ubiti.82 Meutim, obav a etaj a ne mree Zapada su ustanovile da Draganovi lae. Otkrili su da Milo ivi u jednom italij i anskom logoru i spremali su se da ga uhapse. Draganoviu je to dojav a io neko
105

iz britanske obav a etaj a ne slube, pa je upotrebio svoju razraenu mreu da Miloa izvue i skloni u sigurnost.83 Ovo se prilino esto deav a alo. Zapadni obav a etaj a ci su stalno iznova zapaali da Draganovia neko unapred upozorav a a na nj n ihove operacij i e za hapenj n e ratnih zloinaca. ak su otkrili i da je nekako dobav a io spiskove onih koji treba da budu uhapeni, to je ukazivalo na nj n egov uticaj a u naj a viim krugovima obav a etaj a nih slubi Zapada. U stvari, mnogi klj l uni ofi f ciri Sav a eznika su bili veoma spremni da sarauj u u. Draganovi je redovno poseivao vojne i obav a etaj a ne tabove u Rimu, gde bi mu maj a or Simkok govorio pojedinosti predstojeih operacij i a za hvatanj n e begunaca.84 Kada se uzme sve u obzir, ipak naj a vie kopka pitanj n e zato je toliko ratnih zloinaca kojima je pomognuto na ovaj a nain, ukl uuj lj u ui i Miloa, kasnij i e uhvaeno u teroristikim akcij i ama unutar Jugoslav a ij i e. Moda je prav a i razlog Draganovieve blagonaklonosti bio u vezi s Pav a elievom potrebom za lj l udima koji e da slue u nj n egovoj antititovskoj armij i i, koja je tada organizovana uz pomo Zapada. Kakav a je to svetenik koji e da prui zatitu jednom ubici poput Lj L uba Miloa? Italij i anska tampa pisala je o sveteniku Draganoviu 1948. godine, opisuj u ui ga kao "snanog, a vitkog, odevenog u besprekornu sveteniku odoru. Izvetav a ala je da "taj a svetenik, bez sumnj n e sloena i zagonetna pojav a a, predlae da se oprosti zloinakim ustaama, iz isto jevanelj l skih pobuda".85 U to vreme je Pacovski kanal delovao punom snagom, ali je Draganovi bio okruen taj a nom. Oko vatikanske "sive eminencij i e" narastala je legenda, ali je malo ko zaista znao, a kamoli razumeo, tog oveka u stvarnosti. Trojica nj n emu naj a bliih kolega su nedav a no dali izvanrednu sliku nj n egovog karaktera. Svi su bili znaaj a ne fi f gure u Pacovskom kanalu, predani poslu sa zadivl vljuj u uom posveenou da izbav a e svoje kamarate. Draganovieva izvanredna inteligencij i a je ostavila utisak i na monsinj n ora Petranovia i na svetenika Cecelj l u. Petranovi ga se seao kao "uzdranog, hladnog i veoma ozbilj lnog", a ne kao osobe kojoj je do ale ili uputanj n a u leerno egaenj n e.86
106

Monsinj n or Simi ga je naj a bolj l e opisao. Od ove trojice svetenika, on je bio naj a blii Draganoviu poto je nekoliko godina radio na Pacovskom kanalu u Rimu. On je bio "udesna linost, veliki pregalac i izvanredan organizator, ovek velikih idej e a. Kao i svi takv k i lj l udi, pokazivao je zanimanj n e za krupne projekte, a pojedinosti je ostav avljao drugima. Moda se previe uzdao u sopstvenu intuicij i u". Simi je hvalio Draganovievu inteligencij i u, siguran u nj n egovu veliinu. On je bio "jedan od naj a znaaj a nij i ih lj l udi u Evropi, veliki uenj n ak s odlinim znanj n em istorij i e". Draganovi je posedovao "veliko srce, iroke horizonte, dalekovidost, ali je bio naivan, to je esto meu velikim lj l udima". Naivnost, ipak, nij ie smetala Draganoviu da bude i veliki zav a erenik. "Nosio je u sebi veliku lj l ubav a prema zav a eri", a duhovna hrana su mu bile lozinke i taj a ni sastanci. esto je preduzimao sloene mere predostronosti da izbegne praenj n e kad bi naputao Sveti Jeronim. Ali Simi je bio siguran da Draganovi nij i e oprezan po svim pitan ima. Jedan prav nj a i zav a erenik ne bi prav a io one greke koje je on poinio".87 Svedoci s kojima smo razgovarali nisu se sloili s ovom poslednj n om tvrdnj n om. Meutim, skoro svi koji su poznav a ali Draganovia slau se da je on jedan od naj a taj a novitij i ih lj l udi koje su ikada sreli. Jedan ofi f cir britanske obav a etaj a ne slube ga se seao kao "veoma zav a ereniki orij i entisanog, poput svih Hrvata". Taj a ofi f cir je dobro poznav a ao balkanske intrige. Za vreme rata je sluio u Grkoj, Jugoslav a ij i i i Albanij i i, a potom bio aktivno uklj l uen u antititovske operacij i e u posleratnoj Italij i i. U vie nav a rata je vodio duge rasprav a e s Draganoviem, i smatrao da je on dosta nepristupaan "s lj l udske strane. Mislim da je bio vrlo hladan, u velikoj meri realista... Nij i e bio nametlj l iv, upadlj l iv ili previe otvoren, ve vrlo zatvoren i taj a anstveno krut".88 Da li je bilo mogue, pitali smo tog britanskog ofi f cira, da papa Pij i e XII nij i e znao za Draganovievu taj a nu nameru da krij i umari naciste? U razgovoru koji je magnetofo f nski snimlj l en, ispriao nam je da je obav a etaj a na mrea Zapada bila u potpunosti obavetena o vatikanskim spletkama, uklj l uuj u ui tu i smicalice oko nabav avke lanih isprav a a. Draganovi je sasvim sigurno bio klj l u107

na fi f gura, podvl v aio je on, i dodao da je Pij i e XII "znao sve o aktivnostima svetenika Draganovia, inae on nikako ne bi opstao na svom poloaj a u". Na osnovu nj n emu dostupnih obav a etenj n a, ovaj a ofi f cir je bio siguran da je Draganoviev stvarni status u Vatikanu bio poloaj a "efa f Odseka za Balkan u Drav a nom sekretarij i atu". Svetenik Draganovi je bio "veoma blizak, na primer, s monsinj n orom Anelom Delakv k om (A ( ngelo dell'Acqua)", tada vrlo visokim vatikanskim obav a etaj a nim inovnikom. Kasnij i e je Delakv k a postao nadbiskup, ali je, prema britanskom ofi f ciru, u to vreme on u stvari bio Draganoviev pretpostav avljeni u vatikanskoj obav a etaj anoj hij i erarhij i i. On je jo potvrdio Draganovieve vrste veze s italij i anskom obav a etaj a nom mreom, koje su bile dobro poznate u uskom krugu obav a etaj a nih agenata Zapada u Rimu. Izmeu tih ofi f cira su vl v adale bliske drutvene veze i odnosi, tako da je sve to se "ukalo" brzo bilo svima poznato. Prema nj n egovom iskustvu i znanj n u, u obav a etaj a noj mrei Zapada skoro svi su znali da Draganovi titi Antu Pav a elia, koji se skrivao u Vatikanu. Dalj l e, Draganoviev Pacovski kanal je bio jav a na taj a na u obav a etaj a nim krugovima u to vreme. Svetenik je bio na zlu glasu zbog pomaganj n a ratnim zloincima pri bekstvu. Pominj n ao je i druge ustake linosti za koje je znao da su bile zatiene od strane Crkv k e. Jedan je bio bivi pukovnik, Jozo Rukav a ina, koji je "radio kao batovan u samom gradu Vatikanu". U stvari, Draganovi je bio nairoko poznat meu zapadnim obav a etaj a cima kao "balkanska siva eminencij i a''. Tim alj l ivim imenom dugo su ga nazivali i ameriki i britanski ofi f ciri, u ij i im krugovima se Draganovi slobodno kretao. Ovo je potvrdio i Simi, koji je bio siguran da Draganovi ima neposredan dodir s britanskom, amerikom i italij i anskom obav a etaj a nom mreom.89 Bivi britanski ofi f cir je takoe naglaav a ao da se "skoro moe govoriti o zaj a ednikoj diktaturi obav a etaj a nih mrea Zapada i Vatikana u ovom periodu".90 Ukoliko je ova optuba tana, papa Pij i e XII je duboko upleten u jednu mnogo iru zav a eru nego to je Draganovieva mrea krijumarenj n a. Vatikan uporno i dosledno pobij i a tvrdnj n e u vezi s
108

uklj l uenou svojih visokih zvaninika u Draganovievu mreu, a naroito u operacij i e obav a etaj a nih slubi Zapada. Postoje neki dokazi koji podrav a aj a u ovakav a stav a . Na primer, jedan britanski diplomata u Vatikanu je stao u nj n ihovu odbranu novembra 1947. godine, tvrdnj n om "da Vatikan verovatno ne odobrav a a politike delatnosti svetenika Draganovia i nj n egove klike za razliku od verskih. Meutim, Forin ofi f s je ovo u potpunosti odbio: Mi potpuno shvatamo gledita vatikanskih vl v asti i s nekima od nj n ih se i sami slaemo. Iako ne moemo da osudimo milosrdan stav a Crkv k e prema grenim pojedincima, smatramo, ipak, da ima mnogo dokaza koji pokazuj u u da Vatikan doputa podstican e ustaa, i taj nj a no i otvoreno. Ta nepoelj l na organizacij i a ne samo da je kolektivno odgovorna za zverstva ogromnih razmera u vreme rata, ve od samog svog nastanka koristi ubistvo kao normalno politiko oruj e. Pretpostav avljamo da postoji ogromna razlika izmeu pruanj n a utoita takozvanim otpaenim slovenakim svetenicima, i pruanj n a pozitivne pomoi osobi kao to je Pav a eli?91 Sa svoje strane, Vatikan se prilino potrudio da ublati i baci sumnj n u na pouzdanost izvetaj a a zapadnih obav a etaj a aca koji su upirali prstom u Crkv k u. Na primer, kada smo skuplj l ali grau za ovu knj n igu, vatikanski slubeni istoriar, svetenik Grej e em, upozorav a ao nas je da se ne uzdamo u verodostojnost izvetaj a a obavetaj a ne mree SAD. A Britanci su ipak dosledno potvrivali amerike info f rmacij i e. Isto vai i za italij i ansku taj a nu policij i u, koja je takoe budno motrila na tu zav a eru. Vr V lo je teko poverovati da je obav a etaj a na mrea Zapada tako redovno greila, i u svojim info f rmacij i ama i u optoj analizi. Naj a zad, oni su preko svojih agenata prodrli u samo sredite Pacovskog kanala. Amerikanci su otili jo korak dalj l e, i stvarno upali u Sveti Jeronim i fo f tograf sali Draganovieve materij fi i ale. Nadalj l e, dva klj l una svedoka unuta t r Crkve potvrdila su umeanost Vatikana. Monsinj n or Milan Simi i svetenik Vi V lim Cecelj l a, obojica bliski saradnici svetenika Draganovia, bili su sigurni da visoki vatikanski zvaninici znaj a u za Draganoviev rad i da ga odobrav a aj a u.
109

Danas (ova knj n iga se u originalu pojav a ila 1990. godine, prim. prev.) je Simi visoki vatikanski inovnik, koji sasvim otvoreno priznaj a e da je Sveti Jeronim titio znaaj a ne ustake linosti i pomagao im da pobegnu. On je to znao iz prve ruke, a ne iz glasina. U dva intervj v ua, Simi se priseao da su mnogi begunci bili smeteni, nahranj n eni i odeveni od strane Zav a oda. Otvoreno je tvrdio da se za "naj a znaaj a nij i e lj l ude", uklj l uuj u ui "bive ministre v ada, efo vl f ve vojnih fo f rmacij i a i ranij i e policij i ske elnike, starao posebno dr Draganovi". Simi je tvrdio da je Draganovi imao sloenu i razraenu podzemnu mreu za te poslove, koja je koria o su ustaki bestila radio-poruke i obav a etaj a ne kontake.92 Uprav gunci bili ti za koje je obav a etaj a na mrea Zapada utvrdila da se krij i u u Svetom Jeronimu i u Vatikanu. L udi koje je pomenuo Simi ne mogu da se nazovu "izbegLj licama" ni u trenutku naj a vee matovitosti. Po nj n egovom vl v astitom priznanj n u, to su bili visoki politiari i inovnici jedne od naj aozloglaenij i ih nacistikih marionetskih vl v ada. Simi je samo tumaio, oigledno mirne sav a esti, da zadatak Svetog Jeronima nij i e bio "da se donose ma kakv k i moralni sudovi o lj l udima koje smo pomagali. Na posao je bio da im omoguimo da pobegnu, a istorij i a moe da im sudi kasnij i e". Svetenik Grej e em je, meutim, bio izrazito uporan da Draganovi "nij i e isto to i Vatikan". On je vodio svoje nez e avisne operacij i e, a papa Pij i e XII i pomonik drav a nog sekretara Montini nisu znali nita o nj n oj, a kamoli je odobrav a ali. esti svetenik Meutim, Simieva izj z av a a deluj u e kao eksplozij i a bombe. Prema nj n egovom prikazu dogaaj a a iz prve ruke, "dr Draganovi i Montini su se sastaj a ali mnogo, mnogo puta", i razgovarali o radu Svetog Jeronima. Simi je siguran da je pomonik drav a nog sekretara Vatikana znao tano ta taj a rad podrazumeva, poto je u specifi f nim sluaj a evima Draganovi esto molio za nj n egov sav a et i pomo. On bi esto traio od Montinij i a da "nabav a i vie viza" od zemalj l a koje ih nisu izdav a ale u odgovaraj a uem broju, i

110

vatikanski birokrata bi se onda zauzimao na odgovaraj a uem mestu.93 Simi je bio siguran da se ovaj a odnos odvij i ao dvosmerno, i da je Draganovi esto uzvraao Montinij i u uslugama. Odluno je tvrdio: Montini je stupio u dodir s Draganoviem mnogo puta, traei mu da pomogne nekim lj l udima u nj n egovo ime. Montini ne samo da je bio upoznat sa Draganovievim Pacovskim kanalom, nego je Simi siguran i da ga je on stvarno i sam koristio. Upitan ta to znai, Simi je tvrdio da jo poseduj u e kopij i e Montinij i evih pisama Draganoviu u kojima visoki vatikanski inovnik moli za pomo da se prokrij i umare odreeni lj l udi. Mada nij i e hteo da prui te dokumente na uvid, Simi je uporno naglaav a ao da je Montini traio od Draganovia da deluje u ime Svete Stolice u nekoliko prilika. U stvari, postojali su "odlini odnosi izmeu nas i hij i erarhije". Dok je Simi palj l ivo izbegav a ao da umea papu Pij i a XII, nema nikakv k e sumnj n e da je papa bio potpuno svestan Draganovievog rada. Kao to je ve razmotreno, u to vreme je Montini bio papin milj l enik, i neposredno je nadzirao milosrdni rad Svete Stolice na pomoi izbeglicama. Kako su se dvojica visokopreasnika svakodnevno sretali i razmatrali rad Drav a nog sekretarij i ata, nezamislivo je da je Pij i e XII dran u tami neobav a etenosti. Drugim reima, dvojica visokih vatikanskih zvaninika su bili o svemu info f rmisani. I vl v adaj a ui i budui papa (Montini je kasnij i e postao papa Pav avle VI V ) odobrav a ali su Pacovski kanal svetenika Draganovia.94 Svetenik Cecelj l a je otiao jo dalj l e od Simia, tvrdnj n ama da je Draganovi bio slubeni zastupnik Svete Stolice za emigracij iu svih nacistikih grupa, ne samo Hrvata. Mada se Simi nij i e sloio po ovoj taki, ona je nezav a isno potvrena drugim izvorima. Boidar Kav a ran, istaknuti pripadnik Pav a elieve posleratne podzemne mree, posvedoio je da se Draganovi u nj n egovom prisustvu razmetao da je zvanian predstav a nik Vatikana za sve zemlj l e Istone Evrope. Naj a zad, obav a etaj a ci SAD su identifi f kovali Draganovia kao vatikanskog "efa f za ponovno naselj l av a anj ne raselj l enih lica". Oni su to znali zbog toga to su i sami koristili
111

njegov Pacovski kanal da kriom izvuku vl n v astite agente iz Evrope.95 Osim svedoenj n a oevidaca i jednoglasnog stav a a zapadnih obav a etaj a aca, postoje i drugi dokazi koji jasno prikazuj u u Draganoviev uticaj a i kod drav a nog sekretara i kod pape lino. Na primer, Vatikan je u mnogo prilika intervenisao u korist interniranih ustakih zatvorenika u logorima Sav a eznika. Skoro svaki put je ta posredovanj n a organizovao Draganovi. U jednoj prilici, poetkom marta 1946. godine, Draganovi je apelovao na vodee linosti Crkv k e irom sveta, uklj l uuj u ui kardinale Grifi f na (Griff ffin) i Gilroja (Gilroy) u Britanij i i odnosno Australij i i, i zahtevao nj n ihovu pomo. Potom se aktivno zalagao kod Drav a nog a zad je otiao prav a o sekretarij i ata da zvanino intervenie.96 Naj kod pape Pij i a XII. Predmet ovog apela bile su dve stotine lj l udi bive ustake milicij i e, kao i brojni pripadnici zloglasnih SS divizij i a "Princ Eugen" i "Handar". Prva divizij i a je bila sastav avljena od jugoslovenskih Nemaca, dok je druga sakuplj l ena iz brojne populacij ie bosanskih muslimana. I jedna i druga su vrile zverstva nad nedunim civilnim stanovnitvom. Izmeu ostalog, Draganovi se zalagao za sluaj a eve kao to su ministri bive ustake vl v ade Dragutin Tot, Vj V ekoslav a Vr V ani, Mile Starevi i Stj t epo Peri, kao i bivi ef av a ij i acij i e, Vl V adimir Kren. Za nekoliko tih lj l udi kasnij i e se ispostav a ilo da se krij i u u Svetom Jeronimu ili u Vatikanu, kako je otkrio Madov pij i un. Vatikan je ubrzo uinio svoje, preuzimanj n em ovih sluaj a eva pred amerikim i britanskim diplomatama, uz preporuivanj ne n ihovoj "lj nj l ubaznoj panj n i i razmatranj n u" apela koji je uloio svetenik Draganovi.97 Sledilo je jo mnogo diplomatskih intervencij i a Vatikana, uglav a nom u korist lj l udi koji su u bliskoj prolosti sprovodili nacistiki holokaust. Draganovi je imao mnogo prilika da prenese svoju poruku papi Pij i u XII. Na primer, juna 1946. godine je Izvrni odbor Svetog Jeronima odredio "specij i alnu delegacij i u" koja je trebalo da se uputi kod pape lino. Draganovi je bio visoki lan tog odbora, tako da nimalo ne iznenauj u e to su nj n egovi "bliski prij i atelj l i", dr Ivo Omranin i profe f sor Nikoli, poznati ustaki propagator,
112

bili odabrani da prisustvuj u u tom sastanku. Dvanaest meseci pre toga italij i anska vl v ada se alila silama Zapada u vezi s Omraninovim aktivnostima, s napomenom da je on bio inovnik ustakog Ministarstva inostranih poslova.98 Obav a etaj a na mrea SAD je utvrdila da je Omranin "u tesnoj saradnj n i s Draganoviem... pomaui na pitanj n ima emigracij ie hrvatskih begunaca". Simi se seao Omranina kao oveka punog sebe, nekog ko se neprestano razmee svojom vanom ulogom. Pored toga, Simi je potvrdio da je Omranin "bio veoma blizak Draganoviu i da su oni u tom periodu saraivali".99 Omranin je u stvari radio neposredno pod Draganoviem u Hrvatskom komitetu Papske pomoi izmeu 1948. i 1953. godine, kada je obilazio logore za raselj l ena lica i hilj l ade begunaca slao niz Pacovski kanal. Omranin sada ivi u Vaingtonu, gde obilato objav avljuj u e proustake propagandne pamfl f ete. On potvruj u e Simieve i Cecelj l ine poglede. Na primer, u jednom razgovoru voenom 1986. godine, tvrdio je da je pomonik drav a nog sekretara Montini bio svestan punih dimenzij i a Draganovieve krij i umarske mree. Omranin se takoe hvalisao da je 30.000 lj l udi odaslano Pacovskim kanalom, i da je meu nj n ima bilo mnogo nemakih naunika i lica tehnikih struka.100 Naj a zad, postoji i pitanj n e uklj l uenosti Vatikana u fi f nansij ie Svetog Jeronima. Britanska obav a etaj a na mrea je otkrila da je svetenik Dominik Mandi "veoma umeno" uprav avljao fi f nansijama Svetog Jeronima. On je bio blagaj a nik slubenog Hrvatskog odelj l enj n a Papine Komisij i e za pomo izbeglicama. Britanci su ustanovili da je jedan od nj n egovih prevashodnih zadataka bio da "priprema i stara se o plasmanu zlata, dragulj l a i stranog novca koje su deponovali visoki ustaki inovnici", i o pretvaranj n u tih vrednosti u italij i ansku valutu". U stvari, to su bile dragocenosti otete od Pav a elievih usmrenih rtav a a koje su ukrale ustae u begu.101 Mandi je bio onaj a visoki fr f anj n evaki inovnik koji je tamparsku presu svog svetenikog reda stav a io Svetom Jeronimu na raspolaganj n e kako bi se beguncima obezbedile lane line karte. Ameriki obav a etaj a ci su otkrili da je on u stvari bio "zastupnik
113

Vatikana" u Svetom Jeronimu. Nij i e bila sluaj a nost to to je svetenik Mandi bio blagaj a nik Draganovieve operacij i e krij i umaren a.102 Da li je mogue da svi neposredni svedoci koji su radili na nj ovoj mrei sada lau, moda da bi isprav a ili vl v astite politike cilj l eve? Ili da su svi ofi f ciri obav a etaj a nih slubi Zapada primili i zabeleili inj n enice potpuno pogreno? Prema sveteniku Grej e emu, V tikan nij VA i e ak ni znao, a kamoli odobrav a ao, ono to su radili Draganovi i nj n egovi saradnici - fa f istiki svetenici. To ipak izgleda nemogue. Za jav a nost otvorena obav a etaj a na i diplomatska dokumenta Zapada u potpunosti podupiru oevice. Ameriki ofi f ciri kao Vi V lj l em Gauen i Robert Mad koristili su izuzetna sredstva i naine da otkrij i u istinu. Ubacili su pij i une u Svetog Jeronima, prodrli u ustaku obav a etaj a nu mreu, pa ak i taj a no fo f tografi f sali Draganovieva dosij i ea. Nj N ihovi nalazi su bili nedvosmisleni: Vatikan je staj a ao iza onoga to radi taj a fa f istiki svetenik. Gauen je doao do ubeenj n a da je dranj n e Vatikana, mada moda neukusno i neprij i atno, u potpunosti oprav a dano neophodnim potrebama hladnog rata. Ovo nj n egove zaklj l uke u vezi s uklj l uenou Vatikana ini utoliko snanij i im. Dosij i ea britanske Taj a ne obav a etaj a ne slube o ovom predmetu (kao u skoro svim sluaj a evima) su potpuno zatvorena. Meutim, ima nekoliko klj l unih diplomatskih i vojno-obav a etaj a nih izvetaj a a koji su dostupni jav a nosti, a koji u potpunosti podupiru amerike podatke. Nemogue je da su sve te izvetaj a e pisali nesposobni ili pristrasni slubenici. Uostalom, i Britanci i, kasnij i e, Amerikanci prethodno su regrutovali iste te naciste koji su uivali zatitu Crkv k e. Nj N ima su info f rmacij i e u stvari dolazile iz samog srca itav a e mainerij i e. Dalj l e, jasno je da je obav a etaj a na mrea Zapada i saraivala s Vatikanom i bezono se nj n ime poigrav a ala radi ostvarenj n a vl v astitih cilj l eva. Sve u svemu, praktino je nezamislivo da klj l un i inovnici u vatikanskoj hij i erarhij i i nisu imali pojma o Draganovievoj mrei za krij i umarenj n e nacista. Bez obzira koliko je bila velika ili mala ova grupa zav a erenika, oni su u svojim redovima imali naj a uticaj anij i e zvaninike, uklj l uuj u ui papu i bar jednog pomonika drav a nog sekretara. Bili su to lj l udi s pristupom prav a oj vl v asti i sredstvima. Prav a i vatikanski skandal se tek spremao.
114

6. poglavlj le

Zlatni svetenik
Naj a vea hala starog zagrebakog Saj a ma bila je dupke napun ena palj nj l ivo odabranom publikom od 1.500 odlunih pobornika komunizma. Pedeset sedam optuenih sa zebnj n om je oekivalo neizbene osude, drei se nekako rezignirano. Tokom itav a og jula i av a gusta 1948. godine, u sparnom i vruem letu, sprovoen je sudski proces. Preovl v aivala je skoro karnevalska atmosfe f ra, jer su neobuzdani posmatrai naizmenino aplaudirali optunicama u velikom oduevl vljenj n u, onda zvidali, izrugivali se, hukali i smej e ali nesrenim ustakim bojovnicima privedenim da odgovaraj a u za svoje zloine. Dogaaj a i su bili uivo prenoeni preko lokalne radio-stanice. Kad god bi dolo do neprij i atnog udalj l av a anj n a od brilj l ivo pripremlj l enog scenarij i a, prepuna sudnica bi gromoglasno uzvikivala "iveo drug Tito", a radio-stanica bi prelazila na ponav a l anj lj n e parola kojima se slav a i i velia maral. Meu optuenima su bili neki od naj a okrutnij i ih Pav a elievih masovnih ubica, lj l udi koji su svojevremeno primenj n ivali krvav a a rasna i politika opredelj l enj n a svoga poglav a nika s nepojmlj l ivom nasladom.1 Optueni su bili krem Pav a elievih krstaa, takozvani Kriari, podzemni pokret otpora koji je ostav avljen u zemlj l i da bi pripremao i podigao ustanak protiv Jugoslav a ij i e. Veina optuenih bila se ubacila u Hrvatsku iz kriarskih baza u Austrij i i tokom prethodne dve godine. Nareenj n a su im bila da ojaaj a u podzemlj l e i pokrenu lanac ubistav a a, sabotaa i raznih remeenj n a i uznemirav a anj n a, u pripremi za trenutak kada e naj a zad izrav a nati raune sa svojim starim neprij i atelj l ima. Cilj l im je bio da uspostav a e vezu s monim jedinicama koje su delovale u nepristupanoj prirodi, da unitav a aj au
115

telegrafs f ke, telefo f nske i eleznike veze, napadaj a u industrij i ska postrojenj n a i likv k idiraj a u vienij i e politike i vojne predstav a nike. Umesto da naiu na dobro organizovano podzemlj l e s preko 300.000 lj l udi, brzo su naleteli na Titovu efi f kasnu i nemilosrdnu taj a nu policij i u. Veina ih je bila u rukama komunista samo koji dan po prelasku granice, mnogi posle samo nekoliko sati. Veina optuenih je priznala svoje ubilake uloge koje su igrali pod Pav a elievom vl v au. Mnogi su se pozivali na obav a etaj a ne slube Zapada bez preciznog nav a oenj n a, koje su im nav a odno pruale pozadinsku pomo, obuku i opremu za teroristike operacij i e unutar nj n ihove domovine. Nimalo ne iznenauj u e to je, u svetlosti monog poloaj aa hrvatske Katolike crkv k e, naroita panj n a bila rezervisana za zlokobne mahinacij i e Vatikana, koji je kovao zav a eru za obaranj ne Tita u sprezi s nadbiskupom Stepincem i lokalnim svetenstvom. Tito je zapoeo svoju kampanj n u protiv Crkv k e novembra 1945. godine, kada je objav a io da su "otkrivene teroristike organizacij i e koje su predvodili svetenici, a sainj n av a ale ustae, koji su sada promenili naziv u Kriari".2 Suenj n a pripadnicima Kriara poela su narednog meseca, kada su svetenik Ivan Condri i jo etiri svetenika proglaeni krivim za organizovanj n e teroristikih akcij i a Kriara. Govorilo se da je ovek u pozadini tih planova svetenik Krunoslav a Draganovi, sekretar Bratstva svetog Jeronima u Rimu i "zastupnik ustaa u Vatikanu".3 Mnogi od optuenih na suenj n u 1948. godine priznali su da su se sklanj n ali i skrivali u Svetom Jeronimu, gde ih je Draganovi regrutovao za Kriare. Opisivali su nj n egovu sredinu ulogu u usmerav a anj n u podzemne mree, ak uz tvrdnj n e da je papa lino blagoslovio taj a rad prilikom jednog sastanka s Draganoviem. Prema jednom optueniku, Draganovi je bio "siva eminencij i a" Kriara, "glav a na linost, koja moe da snanij i e deluj u e iza pozornice nego pred publikom. On je bio glav a ni elnik, zbog toga to je imao za sobom sve snage, i Vatikan i strane sile".4 Tuilac je tvrdio da su naroito sramnu ulogu igrali vatikanski krugovi. Svetenik Draganovi je uspostav a io vezu izmeu ustakih teroristikih grupa, Vatikan ih je fi f nansirao, a Draganovi
116

je osnovao jedan pij i unski centar u Trstu 1945. godine i uputio tamo prvu grupu terorista. Draganovi je, takoe, odrav a ao bliske veze s britanskom i amerikom obav a etaj a nom slubom, koje su usmerav a ale i pomagale vojnike pripreme Kriara. Lj L ubo Milo je izj z av a io sudu da su Pav a eli i Draganovi tesno saraivali, zaj a edniki izdaj a ui nareenj n a teroristikim grupama. Milo je znao o emu govori, poto ga je iz sav a eznikog pritvora bio izbav a io svetenik Draganovi, uprkos nj n egovoj krvav a oj reputacij i i ustakog ratnog zloinca.5 Vatikan, je dakle, podrav a ao ratne zloince u pokretanj n u teroristike kampanj n e protiv svojih neprij i atelj l a. A u Forin ofi f su u Londonu, birokrate su odbacile te tvrdnj n e, uz primedbu da su mnogi "od 'dokaza' podnesenih u ovom smislu svakako ista detinj n arij i a". Ipak, morali su da priznaj a u da je misij i a general-maj a ora Ficroja Maklej e na (Fitzroy Maclean) u Italij i i doslovno nagazila na vrste dokaze o upletenosti obav a etaj a ne Mree SAD u ustake aktivnosti. Nema nikakv k e sumnj n e, dalj l e su napominj n ali Britanci, da je Sveti Jeronim "sredite veoma sumnj n ivih radnj n i".6 Poto su zaklj l uili da je naj a zgodnij i e da se krivica prebaci na n ihovog amerikog sav nj a eznika, inovnici u Forin ofi f su su sa zadovolj l stvom oprali ruke od ma kakv k e odgovornosti. A stvarnost je bila mnogo drugaij i a... V lj Vi l em Gauen i nj n egove kolege iz Kontraobav a etaj a nog korpusa su poeli da otkrivaj a u detalj l e o ulozi Britanij i e u operacij i ama Kriara u vreme lova na Antu Pav a elia 1947. godine. Kao to je ve izloeno, ubrzo su otkrili da Vatikan skriva Pav a elia, uz preutno slaganj n e britanske Taj a ne obav a etaj a ne slube. Gauen je tada potvrdio i senzacionalne tvrdnj n e Ferenca Vaj a te. Prisetiemo se da je maarski nacista ispriao Amerikancu da se iza vojnikog i politikog buenj n a ustaa nalazi Taj a na obav a etaj a na sluba. Gauen je istraivao fi f nansij i sku snagu i poslovanj n e Kriara i ubrzo otkrio neprij i atnu istinu: nj n ihov novac je delom poticao od "blaga" koje su "Pav a elievi privrenici" izneli iz Hrvatske. Prema Gauenu, ustae su pobegle s mnogo kamionskih tovara pokradenih dragocenosti. Kada su, maj a a 1945, pripadnici britanske Taj a ne obav a etaj a ne slube uhapsili Pav a elia u Austrij i i, pokupili su
117

i neto od nj n egovog plena. Gauen je verovao da je "naj a blia istini" sledea pria: Britanski potpukovnik Donson je zaduen za dva (2) kamiona natovarena nav a odnom imovinom Katolike crkv k e u britanskoj zoni Austrij i e. Ta dva (2) kamiona, u pratnj n i izvesnog broja svetenika i tog britanskog ofi f cira, potom su ula u Italij i u i otila ka neznanom odreditu.7 Maj a or Stiven Klisold je potvrdio da su dva takv k a ustaka "kamiona s blagom" zaista stigla u Austrij i u. Klisold je tvrdio da je "blago ostav avljeno na uvanj n e u jednom samostanu".8 Blago se koristilo za fi f nansiranj ne ...hrvatskog pokreta otpora u Jugoslav a ij i i. Te snage otpora... deluj u u pod imenom Kriari (krstai)... Radio-veza se odrav a a pomou polj l ske radio-stanice kojom rukuj u e Vr V ani, bivi Pav a eliev ministar, koji se nalazi u britanskoj zoni Austrij i e. Veruj u e se da ustakoj kurirskoj slubi izmeu austrij i skih zona pomae Rimokatolika crkv k a u Austrij i i. Za kardinala Graca se zna da je u tesnim odnosima sa... prof sorom Draganoviem, Krunoslav fe a om, poznatom Pav a elievom 9 vezom u Rimu. Osim toga zapadni obavetaj a ci su otkrili da je svetenik Draganovi u sreditu taj a nih ustakih aktivnosti. Zaista, meu obav a etaj a cima Zapada i u emigrantskim krugovima on je bio nairoko poznat kao "zlatni svetenik" zato to je uprav avljao velikim delom ukradenog blaga.10 Pukovnik Donson je 1945. zaista odvezao ona dva tovara, ali je to bio samo deli Pav a elievog plena. etiri stotine kilograma zlata, vrednog milione dolara, i znatna koliina strane valute bili su sakriveni u Volfs f bergu, gde se o n ima starao bivi ustaki ministar Lovro Sui. Draganovi je nj ovo saznao od visokih ustakih zvaninika za vreme posete Austrij i i sredinom 1945. godine. Oni su oigledno bili reeni da odre izvesnu nezav a isnost od Britanaca, od kojih su se bojali da e im ugrabiti zlato, tako da su zamolili Draganovia da ga sauva. Svetenik je oigledno oduevl vljeno pristao da im udovolj l i, poto je stupio u vezu sa Suiem i uz nj n egovu saglasnost poneo u Rim etrdeset kilograma zlatnih poluga sakrivenih u dva sanduka sa stvarima.11
118

Nema nikakv k e sumnj n e po pitanj n u Draganovieve tesne povezanosti s ustakom hij i erarhij i om u ovom taj a nom planu za pran e novca. Sui je postav nj a io Draganovia u trolanu komisij i u za uprav avljanj n e blagom. Nj N egove kolege, bivi ustaki ministar Stj t epan Hefe f r i general andarmerij i e Vi V lko Penikar, takoe su bili visoki ofi f ciri Kriara. Penikar je bio Pav a eliev zet i igrao je posebno znaaj a nu ulogu u toj teroristikoj mrei. Obav a etaj a na sluba SAD je otkrila da on "odrav a a kontakt s nekoliko taj a nih nacistikih organizacij i a" i vodi jednu razraenu obav a etaj a nu slubu koja povezuj u e grupe u Austrij i i i Italij i i. Svi ovi lj l udi bili su traeni ratni zloinci, ali su izmakli lovakim zamkama Zapada uz Draganovievu pomo. U ovom ili onom trenutku, svaki od n ih se skrivao pod nj nj n egovim okrilj l em, ili u Svetom Jeronimu ili u nekom drugom mirnom gnezdu pod zatitom Vatikana.12 Draganoviev blizak saradnik na Pacovskom kanalu, monsin or Milan Simi, siguran je da nj nj n egov zav a ereniki prij i atelj l nij ie bio upetlj l an u operacij i e Kriara. Simi se seao raspoloenj na koje je preovl v aivalo meu ustaama pri kraj a u rata. Nairoko je v adao optimizam, prema nj vl n egovim reima, i vrsto uverenj n e da e sile Zapada ubrzo pokrenuti jedan nov rat, protiv komunizma, i sruiti Titovu vl v ast. Ustako vrhovno zapovednitvo je smatralo da e nj n ihovo izgnanstvo biti brzo okonano, i da e se uz pomo Zapada oni vratiti da stvore novu "nezav a isnu" hrvatsku drav a u. Prema Simiu, Kriari su bili "idealisti", koji su organizovali teroristiku mreu bez ikakv k e pomoi bilo od Draganovia ili od obav a etaj a aca Zapada, mada je priznav a ao i da su mnogi od nj n ih 13 "fa f natici". Meutim, Draganovi je ipak priznao da je bio povezan s vrhovnim zapovednitvom Kriara, mada je nastojao da svede svoju ulogu na naj a manj n u moguu meru.14 Draganovi je oaj a niki nastojao da itav a u krivicu za Kriare prenese na Pav a elia, koji je, prema nj n egovim reima, organizovao te teroriste dok se skrivao u britanskoj zoni Austrij i e. ovek kome je povereno komandovanj n e operacij i om bio je jedan od poglav a nikovih naj a odanij i ih slugu, Boidar Kav a ran, a pomagao mu je Lovro Sui, Draganoviev partner u spaav a anj n u ukradenog blaga skrivenog u Austrij i i. Svetenik je priznao da je s Kav a 119

ranom rasprav avljao o Kriarima na jednom sastanku u Rimu, ali je uporno tvrdio da Kriarima nij i e bio veza sa Crkv k om.15 Tvrdio je da je u pitanj n u jedan drugi hrvatski fa f istiki svetenik, svetenik Josip Buj u anovi, koji je za vreme rata bio ustaki elnik u varoi Gospiu. Mladi britanski kapetan po imenu Ivl v in Vo (Evelyn Waugh) je istraivao aktivnosti svetenika Buj u anovia u Gospiu, i zaklj l uio da se "za nj n ega pouzdano nav a odi da je 16 lino uestvovao u pokolj l u prav a oslav a nih selj l aka". Poput svojih kolega svetenika koji su vodili Pacovski kanal, Buj u anovi je pobegao iz Hrvatske pred komunistima i postao visoki ofi f cir Kriara, pa je radio neposredno pod Kav a ranom i Suiem. Kao to je ve razmotreno, Buj u anovi je organizovao Pav a eliu put u Argentinu, onda je otiao za nj n im u Junu Ameriku, pre nego to se konano skrasio u Australij i i. Poto je potvrdio da je svetenik Buj u anovi bio visoki ofi f cir u toj teroristikoj mrei, Draganovi je poricao da je i sam bio ukl uen u nj lj n u. Naprotiv, on je "bio siguran da svetenik ne treba da bude deo takv k e jedne revolucionarne organizacij i e", i nedvosmisleno je tvrdio da je ostao van Kriara. U stvari, odluno je tvrdio da je odvraao druge od uestvovanj n a u tako opasnim operacij i ama. Nj N egov stari prij i atelj l , monsinj n or Simi, u potpunosti je podrao Draganovia po ovom pitanj n u.17 Meutim, u traganj n u za Pav a elievim blagom Gauen je otkrio da je uloga Crkv k e u akcij i ama Kriara sezala mnogo dalj l e od svetenika Buj u anovia. U stvari, ofi f cir Kontraobav a etaj a nog korpusa je naj a zad sastav a io jo jednu slagalicu koja je itav a e dve prethodne godine zbunj n ivala i muila obav a etaj a nu mreu SAD. Nj N egove kolege iz CIC u Austrij i i su stav a ile Kriare pod tesnu prismotru odmah po zav a retku rata, uhapsivi neke od visokih elnika. Brzo su ustanovili da su ustae u povl v aenj n u "ve uklj l uile Rimokatoliku crkv k u u svoju borbu". Kao to je ve izloeno, ovo je ostvareno 25. juna 1945. godine, kada je odran sastanak s "papskom misij i om u Salcburgu". Papi je bilo upueno jedno pismo, u kom je izloen plan ustaa da stvore ili novu hrvatsku drav a u ili neki vid podunav a ske konfe f deracij i e. Da bi poduprli svoj zahtev da im se pomogne, dokazivali su da je Hrvatska bastion u borbi protiv velike "srpske
120

drav a e" (tj t . Jugoslav a ij i e), koja je "oruj e za osvaj a anj n e Balkana u rukama Rusij i e".18 Postoji veoma mnogo dokaza da je Vatikan pozitivno uzvraao na ovakv k e pristupe. Jedan ofi f cir britanske obav a etaj a ne slube je nedav a no potvrdio da su Kriari imali izuzetno snane veze s Vatikanom. Taj a ofi f cir je radio na antikomunistikim operacij i ama u Italij ii posle rata i bio je siguran da je tada Crkv k a bila veza visokim italij i anskim politiarima i inovnicima koji su pomagali teroristike operacij i e Kriara. U histerinom stanj n u u prvim godinama hladnog rata Vatikan je video Hrvatsku kao svoje uporite na Balkanu.19 Ameriki obav a etaj a ci su zabeleili da ustae "primaj a u veliku n ihopomo od Katolike crkv k e od zav a retka rata".20 Jedan od nj vih glav a nih pomagaa iz krugova Crkv k e bio je nadbiskup Andreas Roraher (A ( ndreas Rohracher) iz Salcburga. Prema svedoenj nu L uba Miloa na "pozorinom" suenj Lj n u Kriarima, Roraher je stav a io Crkv k u na raspolaganj n e Intermarij i umovoj podunav a skoj konfe f deracij i i. Na Roraherovu inicij i ativu, biskup Klagenfu f rta je sazvao sastanak na kom je trebalo da se razmotri uvoenj n e katolikih zemalj l a Srednj n e Evrope u ovu konfe f deracij i u. Osim Rorahera i klagenfu f rtskog biskupa, sastanku su prisustvovali biskupi Gregorij i Roman iz Lj L ublj l ane i Ivan ari iz Saraj a eva. Dvojica velikodostojnika bili su oduevl vljeni saradnici nacista, uz napomenu obavetaj a ne slube SAD da je biskup ari bio "'delat kog su upamtili Srbi u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini pod ustakim reimom za vreme rata".21 I nadbiskup Roraher je intervenisao u korist ustaa kod saveznikih vl v asti u Austrij i i, "da bi stvorio povolj l an utisak" u pripremama za nj n ihovu ponudu da se "stav a e na raspolaganj n e pod anglo-amerikom komandom". Italij i ani su juna 1945. pribav a ili pouzdana obav a etenj n a da su Britanci smesta prihvatili ovu ponudu. Info f rmacij i a je, ni manj n e ni vie, stigla od Iva Omranina, bliskog kolege svetenika Draganovia u Pacovskim kanalima. Prema italij i anskom izvetaj a u, Omranin im je ispriao da se Paveli i nj n egovi naj a blii saradnici redovno sastaj a u sa "simpatizerskim elementima iz britanskih snaga, koji plaaj a u za reorganiza121

cij i u i sjedinj n av a anj n a ustaa kako bi ih konano poslali protiv Tita".22 Jedan drugi italij i anski izvetaj a je napominj n ao da te aktivnosti imaj a u za cilj l "da srue Titovu vl v ast u Jugoslav a ij i i". Amerika obavetaj a na sluba je priznala da nj n ihovi britanski sav a eznici koordiniraj a u operacij i e u Austrij i i. Gauen je ustanovio da je av a gusta 1946. "znatan broj letaka i broura bacan na teritorij i u Hrvatske iz av a iona, oigledno iz britanske zone Austrij i e. Takv k i tekstovi, s Pav a elievim potpisom... objav avljivali su da e se neumorno ratovanj n e nastav a iti sve do trenutka kad zauvek uklonj n en bude ili Tito ili Pav a eli". A ovaj a poslednj n i e svakako biti pobednik u toj "borbi na ivot i smrt".23 Dalj l e, ameriki ofi f ciri su primili info f rmacij i e da su vojna materij i alna sredstva kojima raspolau Kriari skoro u potpunosti britanska, uklj l uuj u ui minobacae, mitralj l eze, automatske puke, polj l ske primopredaj a ne radio-ureaj a e i unifo f rme proizvedene u Britanij i i. Stanj n e naoruanj n a je dobro i svaki ovek je opremlj l en vatrenim oruj em. Skoro svo naoruanj n e je britanske proizvodn e.24 nj Pristupi ustaa Katolikoj crkv k i bili su oigledno podj d ednako uspeni. Obav a etaj a na mrea SAD je primila info f rmacij i u da se organizacij i a Kriara "pruila i na Vatikan, gde se trenutno nalazi sedite nj n ihove komande. Iz Vatikana, pomo se dostav avlja podzemnim kanalima, misli se na dotur oruj a i drugih vitalnih materij i alnih sredstav a a... Za oruj e koje stie u Hrvatsku kae se da potie iz vaj a carske".25 U optubama koje su Jugosloveni uloili tokom suenj n a Kriarima bilo je dosta istine. Dvanaest meseci pre nego to je to suenj n e i poelo, Kontraobav a etaj a ni korpus u Salcburgu je iz pouzdanog izvora saznao da Draganovi ne samo da je ef "Hrvatske klerikalne stranke", nego je i visoki glav a eina Kriara. Odrav a ao je odline kontakte sa svojim snagama unutar Hrvatske i primao "potporu Katolike crkv k e".26 Salcburki odred Kontraobav a etaj a nog korpusa je kasnij i e izvestio da je ta takozvana "Klerikalna stranka" pod "neposrednim vostvom pape", koji eli da stvori katoliku podunav a sku konfe f 122

deracij i u.27 Dalj l e je ustanovl vljeno da Draganovi radi "ruku pod ruku" sa Slovenakom klerikalnom strankom.28 Dvojica naj a znaaj a nij i ih pripadnika ove grupe u Rimu bili su visoke linosti Intermarij i uma - Miha Krek, politiki vo slovenakih katolika, i monsinj n or Anton Preern, pomonik generala monog jezuitskog reda. Italij i anska taj a na sluba je zapazila uticaj a koji Slovenci vre u Vatikanu jo av a gusta 1944. Italij i ani su primetili da pripadnici slovenakog klera aktivno sarauj u u s nacistima, a da u tesnom dodiru s Draganoviem ve rade na pruan u potpore i pomoi "izbeglicama". U to vreme je preasni Ahnj in bio "kurir" koji je povezivao ovu grupu i Vatikan, napominj nu 29 Italij i ani. Preko svojih veza u italij i anskoj obav a etaj a noj slubi Amerikanci su jula 1945. godine otkrili da su Krek, Preern i Ahin u a ni kontakt stvari britanski agenti.30 Tada je ve Preern bio glav sa Vatikanom. Pod zatitom Crkv k e, a u tesnoj kooperacij i i s Draganoviem, Slovenci su uspostav a ili vl v astitu sekcij i u Kriara.31 Slovenci se nisu izletali preteranim izj z av a ama poput nj n ihovih hrvatskih kolega, koji su se lano hvalisali da imaj a u izmeu 40.000 i 300.000 kriara na planini Papuku i u drugim brdovitim predelima. Slovenci su, meutim, odrav a ali jedan postojan tok propagande, kako bi uverili sav a eznike da i oni imaj a u velike snage n em slovenakih voa dolo se do saznanj na na terenu.32 Ispitivanj da nj n ihove gerilske jedinice operiu uglav a nom u regionu Gorenj nske i na Pohorj r u, pri emu odrav a aj a u visok nivo saradnj n e s ustakim grupama. Gerilci su "odeveni u amerike i britanske borbene unifo f rme, a naoruani automatima. Nj N ihove radove ine ug33 lav a nom dezerteri i selj l aci". Duhovni vo tih slovenakih kriarskih snaga bio je biskup Gregorij i Roman, ij i e se pastorsko sedite nalazilo u glav a nom gradu, Lj L ublj l ani. Taj a veoma politini biskup, dodue, tamo nij ie bio jo od poetka maj a a 1945. godine, kada je zaj a edno s drugim nacistikim kolaboracionistima pobegao u Austrij i u. U britanskoj okupacionoj zoni ga je srdanom dobrodolicom saekao biskup Klagenfu f rta. Romanu je oaj a niki trebala nj n egova zatita, poto je bio jedan od saradnika nacista za kojim se vodila estoka potera. U Krekovoj odsutnosti za vreme rata, Roman je
123

preuzimao staranj n e o Slovenakoj klerikalnoj partij i i, uspostav a ljaj l a ui tesne veze i s italij i anskim fa f istima i s nacistima. Roman je bio vie od obinog elnika, poto je aktivno uestvovao u organizovanj n u kv k islinkih snaga. Sredinom 1942. godine otiao je u taj a nu misij i u u Vatikan, s molbom pape Pij i u XII da nabav a i oruj e, hranu, unifo f rme i drugu neophodnu opremu za n egovu katoliku antikomunistiku vojsku. Ishod je bio takav nj a da su Italij i ani snabdeli Romanove snage. Na nj n egov predlog, izvestan broj svetenika je preuzeo i klj l une vojne i obav a etaj a ne uloge u korist sila Osovine.34 Kada su septembra 1943. godine, Italij i ani kapitulirali, Roman je organizovao neosetan prelazak na nacistiku vl v adav a inu, uz predlaganj n e Hitlerovom sreskom naelniku da se fo f rmiraj au slovenaki domobrani. Ta domobranska vojska je bila potpuno pod nemakom kontrolom, na slubi pod neposrednim zapovednitvom lokalnog efa f SS i Vi V e policij i e. Bila je ozloglaena zbog ubij i anj n a civila, naroito pristalica partizana koje su vodili komunisti, dok je nj n ena taj a na policij i a sprovodila kampanj n u terora i ubij i anj n a po uputstvima Gestapoa.35 Dok su ova zverstva bila u toku, Roman je dav a ao oduevl vljenu podrku nacistikoj stvari, upuuj u ui mnoge apele Slovencima "da se bore na strani Nemake". Pastorska poslanica koju je objav a io 30. novembra 1943. godine, bila je tipian primer upadlj l ivo pronacistiki intoniranog "duhovnog rada" ovog biskupa. Poto je podstakao svoje vernike da se bore za Nemaku, istakao je da samo "ovom sranom borbom i marlj l ivim radom za Boga, za narod i Otadbinu mi emo, pod vostvom Nemake, obezbediti nae postojanj n e i bolj l u budunost, u borbi protiv jevrej e ske urote".36 U Londonu niko nij i e sumnj n ao u istinitost tvrdnj n e da je biskup Roman ozloglaeni nacistiki kv k isling koji zasluuj u e izruenj ne Titovoj Jugoslav a ij i i. Dokaza protiv nj n ega bilo je napretek. Pored te antisemitske pastorske poslanice, Romana je optuivala i fo f tografi fija na podij i umu s mesnim zapovednikom SS za vreme jedne zvanine sveanosti. Domobrani su se uprav a o bili zakleli na slubu pod Hitlerovom komandom i sada su marirali kraj a svog zapovednika. General SS je kruto staj a ao u stav a u 'mirno', s nacis124

tikim pozdrav a om, dok je biskup pobono odobrav a ao svojoj k islinkoj vojsci. kv Pred kraj a 1945. godine, Forin ofi f s je zaklj l uio da je Roman "kolaborirao s neprij i atelj l em" i da nij i e nita manj n e kriv od onih koji su ve bili izrueni komunistima.37 Meutim, Roman je imao mone prij i atelj l e u Vatikanu, i to je konano objanj n enj ne zato su mu Britanci dopustili da "pobegne" i igra jednu od naj aveih uloga u interesu Kriara. est meseci pre zav a retka rata, Krek i monsinj n or Preern su se zaloili za Romanovu stvar pred papom. Prilikom sastanka s papom Pij i em XII na dan 26. novembra 1944. godine, oni su poglav a aru uruili lino biskupovo pismo. Roman je tu izloio svoj plan za jedan pokuaj a da se poraze Titovi partizani uz podrku Zapada i da se uspostav a i Zapadu naklonj n ena vl v ast.38 im su neprij i atelj l stva obustav avljena, Vatikan je pokrenuo usklaenu kampanj n u da se izdej e stvuj u e biskupova sloboda, uz neprestano traenj n e da mu se omogui bezbedan prelaz iz Austrij ie da bi naao utoite pri Vatikanu.39 Ponudili su da jedan naroito odabrani svetenik otputuj ueu Klagenfu f rt i preuzme Romana. ovek odabran za taj a zadatak bio je niko drugi do svetenik Draganovi, koji se kasnij i e priseao da je Romanovo izbav avljenj n e jedan od naj a znaaj a nij i ih zadataka koje mu je Vatikan poverio. Draganoviu je bilo naloeno da pronae biskupa prilikom svoje posete Austrij i i maj a a 1945. godine i da ga vrati u Rim. On je marlj l ivo radio i pripremao se da sprovede svoju misij i u, nastojei da pribav a i neophodne putne isprav a e pomou kojih e Roman obav a iti to putovanj n e. Meutim, naiao je na ozbilj l ne tekoe kod Britanaca. Dozvolili su mu da poseti biskupa, ali su odbili da obezbede putnu dozvolu i Roman je bio primoran da ostane u Austrij i i. Draganovi je bio zgroen, i gorko se tuio da se politika grubo umeala u milosrdni rad Crkv k e.40 Zbilj l a je tako i bilo, poto je u odgovoru na intervencij ie Vatikana, Forin ofi f s napomenuo da je Roman "kv k isling". Ovo je objanj n av a alo zato su se ogluili o Draganovieva preklinj n anj n a, poto su ve bili odluili da Romanu ni po koju cenu ne sme da se dopusti da "nae utoite u Vatikanu". U zvaninom smislu,
125

Britanci su bili za to da se on preda komunistima. Ali, u svom karakteristinom cinizmu, oni su okrivili svoje amerike sav a eznike za neuspeh u sprovoenj n u ove odluke. Nj N ihova ambasada u Vaingtonu je januara 1946. godine, izvestila da na osnovu "verovatnih posledica meu katolicima u ovoj zemlj l i i na drugim mestima, Stej e t department eli da bude sasvim siguran u nj n ihov poloaj a pre nego to se saglasi s izruenj n em biskupa Romana". V soki ameriki inovnici su, meutim, nezvanino ve bili naVi govestili da e se u kraj a nj n em ishodu verovatno sloiti da se on isporui Titu.41 U stvari, visoki zvaninici Stej e t departmenta su zaklj l uili da je taj a "sluaj a , onako kako ga je izloio jugoslovenski ambasador, dovolj l an da se oprav a da biskupovo izruenj n e Jugoslav a ij i i". Meutim, drav a ni sekretar je jednostav a no odluio da je interes Vatikana u ovom sluaj a u jai od dokaza. Amerika je odbila da se saglasi s predlogom Londona o Romanovoj ekstradicij i i.42 Britanski obav a etaj a ci su bili oarani. Stav a ovi Amerikanaca i Vatikana su bili sav a rena dimna zav a esa za sprovoenj n e nj n ihovog prav a og plana. Tokom dvadeset meseci koji su usledili Britanci su odrav a ali nekakav a fo f rmalan nadzor nad Romanom u nj n egovom prilino raskonom borav a itu u dvoru klagenfu f rtskog biskupa. Kako je hladni rat pretio da postane "vru", nezvanino su odluili da puste biskupa, uprkos svojoj preanj n oj odluci da ga isporue Jugoslovenima. Ovo je usledilo posle jo jedne intervencij i e Intermarij i umovog predsednika Kreka, koji je izvrio znatan pritisak na Forin ofi fs kroz zalaganj n e jednog laburistikog lana Parlamenta. Krekovi hvalospevi o Romanu bili su nacifr f ani brojnim izmilj l otinama i laima, izmeu ostalog tvrdnj n om da "Sveti svetenik odobrav a a sva dela i postupke monsinj n ora dr Gregorij i usa Romana" iz vremena rata. Prema Kreku, Roman je u stvari bio odvaan antinacista. Prav a i razlog Titovog zahteva za izruenj n e krio se u tome to je Roman bio i "odluan, aktivan, nepopustlj l iv protivnik komunista".43 Britanci su znali da je Krekova verzij i a u potpunom neskladu sa stvarnou, ali se kampanj n a koja je tada voena u Parlamentu ipak poklapala s nj n ihovim sopstvenim planovima. Ovo je uk126

ljuivalo i obav l avljanj n e nagodbe s Vatikanom da se izvede uprav a o ono reenj n e koje su oni zahtevali tokom prethodne dve godine. Britanci su tiho predloili da se biskupu dozvoli da "pobegne", otputuj u e iz Klagenfu f rta u Salcburg, a onda u sigurnost u Italij i i i, konano, Vatikanu. Kada jednom "utekne", Roman e biti pod staranj n em Katolike crkv k e i prestae da bude briga Forin ofi f sa. Stoga je u novembru 1947. godine, jedan britanski diplomata posetio monsinj n ora Tardinij i a, efa f Odelj l enj n a za izvanredne poslove u Drav a nom sekretarij i atu Vatikana. Izneo je zamilj l eni plan Tardinij i u, kome je "veoma laknulo kad je uo za predlog Vl V ade N enog Velianstva, pa je smesta sugerisao da bi naj Nj a bolj l e bilo" da se Roman poalj l e u Sjedinj n ene Drav a e, gde e se, zasigurno je oseao, ameriki katoliki biskupi "rado starati" o nj n emu ako to zahteva papa.44 Tardini je takoe pokrenuo nadahnutu odbranu Romana, izj z av a ama da je on "odlian biskup". Jedini nj n egov greh je to "to je uinio sve da se organizuj u e antititovska vl v ada, u oekivanj n u da e britanske i amerike trupe, koje su, po nj n egovom vienj n u znaile odbranu poretka i civilizacij i e, stii u nj n egov deo sveta pre Titovih trupa, koje su samo 'bezbona i odrpana rulj l a'.45 Tardini nij i e spomenuo da je Romanova antikomunistika v ada u stvari potpuno pod kontrolom nacista, mada je "dodao vl da je tano da je Vatikan kao optu maksimu usvojio stav a da svetenstvo ne treba da se mea u politiku, ali je biskupima preputeno da odlue kako e ovo da tumae u svetlosti datih okolnosti i nj n ihovog delovanj n a na vernike. Biskup Roman je delao u naj a bolj l oj nameri u skladu sa svojom sav a eu, i Vatikan ne moe 46 da ga se odrekne". U Londonu su bili veoma zadovolj l ni Tardinij i evim reagovan em i smesta su pitali Amerikance da li e se uklopiti u ovaj nj a plan. Meutim, jo dok su konane pripreme za biskupovo "bekstvo" bile u toku, Roman se tiho izvukao, bez ikakv k e naj a av a e i upozorenj n a. Ovo je smesta nav a elo britanske birokrate da licemerno primete: "udno bi bilo da jedan ojstvenik Rimske crkv k e ne odri svoju re". Romanu je tada ve u potpunosti bila poznata pogodba postignuta s Vatikanom. Svej e edno, Forin ofi f s je
127

glumio preneraenost to se jedan visoki velikodostojnik, koji je puten "na re", poneo tako neasno.47 U stvari, Romanov beg je bio deo ireg plana. Biskup se tiho izvukao i nestao posle jedne poruke amerikog kardinala Spelmana upuene nadbiskupu Salcburga Roraheru, u kojoj mu kae da Roman "moe da nae utoite u Sjedinj n enim Drav a ama". Ubrzo potom, 11. novembra 1947. godine, Roman je neopaeno nestao iz dvora klagenfu f rtskog biskupa i uputio se prav a o pod zatitu nadbiskupa Rorahera u Salcburgu. Forin ofi fs je zapazio da pria koja krui Beom glasi da je Roman "napustio Klagenfu f rt u jednom tapskom vozilu Amerike armij i e, za 48 ij i im je uprav avljaem sedeo Amerikanac!" Ovim se moda objanj n av a a zato je obav a etaj a na mrea SAD ubrzo otkrila prav a i razlog Romanovog nestanka. Povezali su trag do nj n egovog skrovita u Salcburgu, i stav a ili ga pod budnu prismotru. Izvetav a ali su da je Roman oduevl vljeno nastav a io rad za dobro nacistikog podzemlj l a odmah poto je pobegao iz Klagenfu f rta. Kv K islinki biskup se bio povezao sa zapovednitvom Kriara i preduzeo jedan izuzetno znaaj a an zadatak u nj n ihovu korist. Prema Amerikancima, Roman je namerav a ao da poseti Bern u vaj a carskoj, gde su obav a etaj a ni ofi f ciri SAD malo pre toga otkrili gde je smeten veliki deo ustakog blaga koje je Pav a eli poslao u inostranstvo. Uz pomo katolikih svetenika, Pav a eli je poetkom 1944. godine, bio zapoeo prebacivanj n e velikih koliina zlata i novca u vaj a carsku. Neto od tih dragocenosti je odneo u Italij i u britanski potpukovnik Donson, radi fi f nansiranj n a kriarskih snaga. Drugi deo je otiao u Rim s Draganoviem i takoe konano posluio za fi f nansiranj n e te teroristike mree.49 Ali vie od 2.400 kilograma zlata i drugih dragocenosti je i dalj l e ostalo sakriveno u Bernu. Ta vrednost je trebalo da bude upotreblj l ena da se "pomogne izbeglicama katolike vere", ali je stvarno bila namenj n ena za taj a ne operacij i e ustaa. Mada su im Sav a eznici privremeno bili onemoguili pristup tim sredstvima, poetkom 1948. godine, je ve nastupilo vreme da se za izvl v aen e plena upotrebi Crkv nj k a.
128

U Bernu su Romanovi ustaki prij i atelj l i bili angaovani na trgovakoj velepodvali korienj n em crnog trita za pretvaranj ne zlata u dolare, a kasnij i e i austrij i ske ilinge. "Pomo za izbeglice se rauna i prav a da prema slubenom kursu razmene za dolare", napominj n ali su ameriki ofi f ciri, uz dodatak da se "sprovede zloupotreba (zvanino, dolar vredi 10 ilinga; na crnoj berzi, 100 do 150)". Prema pouzdanim info f rmacij i ama: Roman odlazi u Bern da se postara za te fi f nansij i e. Novac je u jednoj vaj a carskoj banci, a on planira da se nj n egov naj a vei deo prebaci u Italij i u a odande ustaama u Argentini.50 Malo posle ovoga Roman je prema oekivanj n ima stigao u Bern, u drutvu s biskupom Ivanom ariem, "delatom" iz Saraj a eva. Kraj a em maj a a 1948. godine, Roman je oigledno ve bio sproveo svoju operacij i u pranj n a novca za ustae, poto je tada posetio Konzulat SAD u Cirihu, gde mu je uruena "uselj l enika viza van odreene kv k ote, kao propovedniku i slubeniku vere". Onda je otputovao u Sjedinj n ene Drave i nastanio se u Klivl v endu, Ohaj a o.51 Krug je sada bio skoro zatvoren. Pav a elievom nakradenom "blagu" se u potpunosti ulo u trag i sudbinu palj l ivim motren em na kretanj nj n a i aktivnosti kv k islinkog biskupa iz Lj L ublj l ane. Ali ovo je bio tek poetak kriarskih ema za pranj n e i dotur novca. Preko crkv k enih linosti na visokom nivou, zapovednitvo Kriara je u stvari primalo vatikanska sredstva. Neto od toga je korieno za podsticanj n e italij i anske vl v ade Alida de Gasperij i a da obezbedi naoruanj n e koje su Kriari traili za svoj pohod protiv Tita... Prve ovakv k e nagovetaj a e je u Sav a eznikoj zoni u Trstu prikupio specij i alni agent Kontraobav a etaj a nog korpusa Vi V lard Tomas (Wi W llard Thomas). Maj a a 1947. godine, jedan od nj n egovih dostav a l aa je stupio u blizak dodir s kriarskim "pukovnikom" Dragom lj Marinkoviem. Prema Tomasovom izvoru, Marinkovi je "bio zaduen da obezbedi oruj e i sredstva od italij i anskog izvora", pa je po takv k im zadacima nairoko putovao izmeu Trsta, Venecij ie i Rima. Dalj l e, Marinkovi je "kontaktirao Vatikan u Rimu, gde je nedav a no uspeo da obezbedi veliku sumu novca, mada nij i e poz129

nato da li je taj a novac primlj l en od Vatikana ili od neke druge strane korienj n em vatikanskih mogunosti".52 Tomas je napomenuo da je taj a novac bio uspeno primenj n en za nabav avku naoruanj n a, "poto je jednog dana prole sedmice kamion s prikolicom koji je nosio automatske puke sakrivene i zaklonj n ene nametaj a em... saekala grupa lj l udi koji su ekali da oruj e prenesu u Jugoslav a ij i u". Ameriki ofi f cir je jo komentarisao da, mada oigledno ne pomae Kriarima u Italij i i, "Zapad verovatno dotura pomo preko austrij i ske granice".53 Izvor ovih isporuka oruj a je utvren nekoliko sedmica kasnije, kada su Amerikanci vodili istragu o voi slovenakih Kriara, Franj n u Lipoveca. Prema nj n ihovim info f rmacij i ama, Lipovec je bio jedan od prvih kriarskih elnika koje je britanska obav a etaj a na mrea pridobila posle rata. Nj N ega je 1945. godine "pokupila" Taj ana obav a etaj a na sluba u Trstu, gde ga je kasnij i e "zaposlila za platu" jedna obav a etaj a na jedinica Britanske armij i e. Ofi f ciri Kontraobav a etaj a nog korpusa su ustanovili da je Lipovec glav a na veza izmeu Kriara i italij i anske vl v ade. Av A gusta 1946. godine on je upoznao visoke ofi f cire italij i anske vojne obavetaj a ne mree, koji su "istupili s predlogom da bi saradnj na u nekom stepenu trebalo da se uspostav a i".54 Lipovec je prihvatio ponudu i "prodao i sebe i sve svoje planove" Italij i anima. Nj N egovi planovi su potom dostav avljeni De Gasperij i evom efu f kabineta, pa je italij i anski premij i er posle toga "pruio Lipovecu uverav a anj n a da e... nj n egova vl v ada neslubeno uiniti sve u okv k iru svojih moi da ojaa opozicij i u Titu". Obeana je bezuslovna jav a na podrka, kad situacij i a bude povolj l nij i a. Uz fi f nansij i sku potporu italij i anske obav a etaj a ne mree, Lipovec i nj n egovi drugovi su pokrenuli propagandnu kampanj n u za regrutovanj n e novih pristalica meu emigracij i om u Trstu. Sledei korak je bio da se naoruaj a u tamonj n e kriarske jedinice, i posle nekoliko sastanaka s italij i anskim obav a etaj a cima Lipovec je postigao dogovor "po kom e naoruanj n e iz magacina za snabdevan e Italij nj i anske armij i e biti dostupno Lipovecu da bi ga on dalj le upuivao kriarskim elementima" u Trstu. U okv k iru ovog sporazuma, u fe f bruaru i martu 1947. godine je izvreno osam isporuka oruj a, uklj l uuj u ui vie od 500 automa130

ta, oko 4.000 runih bombi, 100 pitolj l a i preko 30 tempirnih bombi. Italij i anska obav a etaj a na mrea je platila trokove transporta ovog oruj a u Jugoslav a ij i u iz sav a eznike zone Trsta.55 Jedan bivi britanski obav a etaj a ni ofi f cir, koji je u to vreme sluio u Trstu, potvruj u e ove izvetaj a e Amerikanaca. U razgovoru koji je snimlj l en, on se seao da mu je nareenj n e bilo da uspostavi specij i alni ured bezbednosti u Trstu. Veina u nj n egovoj ekipi bili su britanski ofi f ciri, ali su operacij i e koordinirali i s amerikim obav a etaj a cima i s lokalnom italij i anskom policij i om. Ovi drugi bili su u stvari transki specij i alni ogranak, ili "politika policij i a", ali su u stvarnosti bili pod komandom sav a eznika.56 Glav a ni zadatak im je bio da kontroliu subverzivne aktivnosti Jugoslovena, uklj l uuj u ui ubacivanj n a u takozvanu Slobodnu teritorij i u Trsta, koja je bila pod britanskom vojnom uprav a om. U istraivanj n u komunistikih obav a etaj a nih operacij i a, ovaj a britanski ofi f cir je dolazio u dodir s antikomunistiki opredelj l enim jugoslovenskim teroristima, koji su, uz pomo italij i anskih fa f ista, krijumarili oruj e u svoju domovinu. Prema ovom ofi f ciru, Trst je bio "zborno mesto za snage otpora unutar Jugoslav a ij i e i snage koje ih fi f nansiraj a u, kontroliu i usmerav a aj a u u Italij i i". Glav a ni ovek za vezu je bio profe f sor Ivan Protulipac, kog je britanski ofi f cir opisao kao "Draganovievog oveka u Trstu". Tokom 1930-ih godina, Protulipac je bio elnik jedne zvanine crkv k ene grupe, koja se, ironij i om sudbine, takoe zvala Kriari. Posle rata, on je preuzeo jednu od vodeih uloga u teroristikim Kriarima, sve dok ga jugoslovenski agenti nisu ubili u Trstu, kraj a em 1946. godine.57 Britanski ofi f cir potvruj u e i da je Draganovi radio u tesnom dodiru s italij i anskim obav a etaj a cima, na krij i umarenj n u oruj au Jugoslav a ij i u pod maskom Crvenog krsta Italij i e. U pitanj n u su bili isti oni italij i anski obav a etaj a ni ofi f ciri koji su u amerikim izvetajima opisani kao Lipovecova veza sa De Gasperij i em. Britanskom ofi f ciru je bila poznata i uloga Zapada u operacij i ama Kriara, mada lino nij i e bio uklj l uen. Ofi f cir nam je ispriao da su to bili obini kriminalci, naroito krij i umari droge i crnoberzij i anci, esto iskoriav a ani da pomognu Kriarima da preu jugoslovensku granicu. Po nj n egovom vi131

enj n u, ovo je bio jedan razlog zbog kog su politike i vojne operacij i e Zapada bile katastrofa f lno neuspele. "Uvek smo koristili i pogrene elemente. Uzimali smo svaku lopuu, svakog ko je pred zakonom ve kompromitovan", uklj l uuj u ui naciste i ubice.58 Mada su Britanci vodili glav a nu re o zdruenoj obav a etaj a noj operacij i i u Trstu, s Amerikancima je odrav a ana tesna veza. Odred Kontraobav a etaj a nog korpusa u Trstu je primio obav a etenj n eo zdruenim britansko-amerikim operacij i ama, koje su uklj l uivale kampanj n u pridobij i anj n a dobrovolj l aca za Kriarski pokret pod pokrovitelj l stvom Sav a eznika... Mnogi od tih dobrovolj l aca su ve odvedeni u jedan ameriki logor za obuku u Udinama ili negde u okolini, gde ue i obuav a aj a u se. Opskrblj l eni su sledovanj n ima i unifo f rmama Amerike armij i e, i jo dobij i aj a u po 700 lira dnevno... Po zav a retku obuke tim se lj l udima daj a e ameriko oruj e, pa ih odvode u Austrij i u, odakle ulaze na jugoslovensku teritorij i u. Imaj a u na raspolaganj n u britanske logore u Austrij i i... u koje se povremeno sklanj n aj a u radi predaha.59 Amerikanci su verovali da je mogue da je ova pria komunistiki nastrojena propaganda, "putena u opticaj a u nastojanj n u da se diskredituj u u Amerikanci, pa kao takv k a uopte nij i e tana".60 Meutim, svakako je bilo Amerikanaca koji su u Trstu i Udinama radili na zdruenim operacij i ama Sav a eznika i Kriara. Na primer, prema naem bivem britanskom obav a etaj a nom kontaktu, pukovnik Luis Peri (Lewis Perry r ) je tokom 1946. i 1947. nav a odno bio pri odredu Kontraobav a etaj a nog korpusa SAD u Trstu, iako na unifo f rmi nij i e nosio nikakv k e odreuj u ue vojne oznake. "Znam da je redovno odlazio u Rim i apsolutno sam siguran da mora da je poznav a ao Draganovia". Kao to e se videti, Peri je kasnij i e postao jedna od klj l unih amerikih karika u Pacovskom kanalu svetenika Draganovia. Peri je jedan od malobrojnih ofi f cira Zapada koji su po imenu nav a edeni na suenj n u Kriarima u Zagrebu 1948. godine, posebno optuen da je bio ef "pij i unskog centra u Trstu".61 Jugosloveni su od optuenih otkrili mnogo toga u vezi s Perij i em. Na primer, po inu naj a vii Kriar na suenj n u, Boidar Kav a ran, pru132

io je niz pojedinosti u vezi s Amerikanevim kontaktima s teroristikom mreom. Kav a ran je za vreme rata bio zapovednik ustake komande, da bi posle rata bio zaduen za austrij i sku bazu Kriara u Trofa fajahu. Radio je neposredno pod Pav a eliem i Draganoviem na kriarskim teroristikim i obav a etaj a nim operacij i ama. Skoro etrdeset godina kasnij i e, izvetaj a i s nj n egovog ispitivanj n a su prokrij i umareni autorima iz Istone Evrope. Oni otkrivaj a u mnoge aspekte Perij i evog rada u Trstu, naroito nj n egov blizak odnos sa Srekom Roverom, jednom od mlaih zvezda u usponu u toj teroristikoj mrei. Kav a ran i Rover su radili u tesnom dodiru jo pre rata, kada su obojica bili pripadnici podzemnih ustaa u Bosni, umeani u zav a eru da se ubij i e kralj l Petar. Kada su nacisti stigli 1941. godine, Rover je postao lan jednog od Pav a elievih smrtonosnih, pokretnih prekih sudova, koji su po kratkom postupku pogublj l ivali rasne i politike neprij i atel e ustaa. Posle slubovanj lj n a u takv k om tumaraj a uem odelj l enj nu za unitav a anj n e Rover je poslat u Austrij i u radi specij i alne ofi f cirske obuke, a onda unapreen u slubu u Pav a elievoj linoj telesnoj gardi, represivnoj policij i skoj fo f rmacij i i slinoj Gestapou.62 Posle rata Rover se umeao u gomilu traenih ratnih zloinaca koji su se skrivali po prirodnim predelima Italij i e, da bi ubrzo pristupio kriarskom podzemlj l u. Lana lina dokumenta je dobio od Draganovia u Svetom Jeronimu, to mu je omoguilo da pribav a i zvanine isprav a e, naroito papire o borav avku u Italij i i. Rover je tesno saraivao s Draganoviem i prihvatao se brojnih misij i a u korist te ustake "sive eminencij i e", da bi se konano popeo do samog vrha kriarskog zapovednitva.63 Poetkom 1946. godine Rover je upuen u Trst, na rad pri Draganovievoj obav a etaj a noj mrei. Stupio je u dodir s pukovnikom Perij i em i uspostav a io bliske radne veze s amerikim obavetaj a nim ofi f cirom. Roverovi predlozi su oigledno ostav a ili snaan utisak na Perij i a, poto je ovaj a privukao kriarskog "kapetana" i snabdeo ga putnim i linim isprav a ama. Amerikanac ga je onda poslao u Jugoslav a ij i u da uspostav a i taj a nu rutu za ubacivanj ne agenata u tu zemlj l u. Bio je to poetak jednog veoma isplativog i
133

korisnog odnosa za "vuia", to je nadimak odmila koji su Roveru dali nj n egovi kriarski kamarati. Skoro svaki put kad bi Rover zapao u nevolj l u s vl v astima Zapada, Peri mu je dolazio u pomo. Sav a eznike jedinice za lov na naciste hapsile su Rovera mnogo puta, ali bi mu Peri svojim intervencij i ama uvek izdej e stvovao putanj n e. Roverov odnos s Amerikancem donosio je "vuku" i pristup sredstvima i obav a etenj n ima koji su mu obezbeivali brzo napredovanj n e kroz kriarske inove, da bi naj a zad postao Kav a ranov zamenik, drugokomanduj u ui u bazi Trofa fajah u Austrij i i. Kako se taj a na mrea irila, Rover se prihvatao mnogih znaaj anih zadataka. Isprva je bio kurir, a raznosio je vrhunski taj a na uputstva izmeu kriarskih elnika. Takoe se izvetio u pribav a l anj lj n u i krivotvorenj n u naj a komplikovanij i ih putnih i linih isprav a a, to mu je omoguav a alo da on i nj n egovi drugari putuj u u slobodno, ak i u komunistiku Jugoslav a ij i u. A onda je regrutovao dobrovolj l ce za teroristike i obav a etaj a ne misij i e. Po povratku s taj a nog zadatka - misij i e za Perij i a, Rover je otputovao u Rim i sastao se s Draganoviem da ga neposredno izvesti i o svom skoranj n em uspehu. Ubrzo je radio rame uz rame s drugim visokim pripadnicima Draganovieve mree, meu kojima su bili mnogi koji su se kasnij i e nali na suenj n u u Zagrebu. Od samog poetka nj n egove veze s Perij i em izgledalo je da stvari idu naopako. Na primer, Rovera je prva misij i a za Amerikanca odvela u Rij i eku i Zagreb. Mada se on vratio bezbedno, prva sledea osoba koju je Rover ovom rutom poslao u zemlj lu bila je smesta uhvaena. Uprkos tome, "vuko" je govorio svojim naj a bliim drugovima da veruj u e da je ruta koju je on uspostavio preko Trsta sav a reno sigurna, i da je treba koristiti za dalj le operacij i e. Moda je re samo o sluaj a nosti, ali skoro svaka kriarska operacij i a na kojoj je Rover radio bila je potpuna katastrofa f .I sam Pav a eli je posumnj n ao da je Rover moda jugoslovenski dvostruki agent, ili makar neka vrsta provokatora. Meu visokim kriarskim voama, ini se da je Rover bio jedan od malog broja onih koji su stalno iznova ulazili u Jugoslav a ij i u, a uspevali da ostanu neotkriveni i izbegnu hapenj n e od Titove taj a ne policij i e.
134

Oigledno je Rover imao izuzetnu sreu, za razliku od mnogih kriara koje je on privukao u Italij i i, Nemakoj i Austrij i i. Po Draganovievim i Kav a ranovim nareenj n ima, Rover je putovao po brojnim logorima u zapadnim zonama, ubeuj u ui velik broj ustaa da pristupe Kriarima. Kada je postao Kav a ranov zamenik u Trofa fajahu zaduen je za radio-komunikacij i e u podzemlj l u. Bio je dobro upoznat s taj a nim ifr f ama korienim za komuniciranj n e izmeu austrij i skog taba i kriarskih jedinica unutar Jugoslav a ij i e. Kada su, sredinom 1948. godine, zapoete poslednj n e strane operacij i e, Rover je postav avljen za odgovornog vodia teroristikih grupa preko granice u zemlj l u. Igrom sluaj a a, svi lj l udi koje je on preveo bili su ili pobij i eni ili pohvatani, veina za samo nekoliko sati, a oni zaostali i zalutali uhvaeni su za nekoliko dana. Preiveli su se nali pred Titovim sudom u Zagrebu 1948. godine. ini se da je Sreko Rover jedan od aice visokih kriarskih operativaca koji se nij i e nalazio meu nj n ima. Kasnij i e je Rover imao sline teke neuspehe operiui iz Australij i e. Kad se sve sagleda, jasno je da je jugoslovenska taj a na policij ia bila dobro obav a etena o svim naj a vanij i im aspektima kriarskih planova. Nekim obav a etaj a nim ofi f cirima SAD u Salcburgu se jav a l ala ovakv lj k a sumnj n a od pred kraj a 1947. godine, kada im se pribliio dr Petar Prokop u traenj n u "aktivne fi f nansij i ske i moralne potpore". Prokop je obeav a ao izvoenj n e teroristikih akata u Jugoslav a ij i i kao dokaz kriarskih "umea i organizacij i e". Amerikanci su komentarisali da je "taj a Prokop moda agent-provokator koga koriste Titove vl v asti u nastojanj n u da kompromituj u u agentu64 re SAD". Dokazi izneseni na suenj n u Kriarima 1948. godine skoro da nisu ostav avljali mesta sumnj n i da je jugoslovenska taj a na policij ia koristila dvostruke agente, za voenj n e jedne veoma prefi f nj n ene kontraoperacij i e. Nekako su bili doli do taj a nih radio-ifa f ra koje su koristili Kriari i vie nego blagovremeno bivali obav a eteni o preciznim pojedinostima nj n ihovih operacij i a. Tano su znali linije kretanj n a koje koriste grupe, kao i datume i vreme ulazaka u zemlj l u. S takv k im prednostima, taj a noj policij i i je bilo lako da navodi kriare koji nita ne slute prav a o u svoje ake, korienj n em
135

n ihovih vl nj v astitih radio-ifa f ra. Kada bi se nali u zemlj l i, skuplj l ani su kao ovce. Bio je to obrazac koji se sablasno ponav avljao tokom godina koje su sledile. Uprkos stranim osuj u eivanj n ima, operacij i e su nastav avljene, ak i proirene na druge komunistike zemlj l e. itavim tokom 1950-ih i dugo u 1960-im godinama jugoslovenska v ast je drala suenj vl n e uhvaenim agentima, od kojih su mnogi primali fi f nansij i ska sredstva od svetenika Draganovia i delovali po nj n egovim nalozima. Jedan izvetaj a obav a etaj a ne mree SAD je iznosio pojedinosti velikih ilegalnih poslova s valutom u Austrij i i, uz zapaanj n e da je nj n ima fi f nansirano "slanj n e kurira i agenata u Jugoslav a ij i u". Kontraobav a etaj a ni ofi f cir je zaklj l uio da ovakv k e "prole i sadanj n e aktivnosti sprovode sledbenici ustaa, u sprezi s austrij i skom vl v adom i Katolikom crkv k om, koji nastoje da uspostav a e Intermarij i um ili interdunav a sku drav a u, sastav avljenu od 65 svih katolikih zemalj l a u Jugoistonoj Evropi". Pav a elievi Kriari su bili samo deo ireg nastojanj n a koje je pokrenuo Vatikan u saradnj n i s obav a etaj a nom mreom Zapada. Druge podzemne katolike vojske su podizane i pokretane da se poremete, ukoliko je mogue i srue, komunistiki reimi u Srednj n oj i Istonoj Evropi. U ehoslovakoj, Polj l skoj, baltikim drav a ama i u Ukraj a ini, taj a ne nacistike grupe su dej e stvovale u tesnoj vezi s Kriarima. Obav a etaj a na mrea SAD je isprva mislila da se te operacij ie odvij i aj a u pod kodiranim nazivom "Integral". Ubrzo su otkrili da su partneri Kriara zloglasni fa f isti, koji dej e stvuj u u pod vostvom ukraj a inskog naciste Stepana Bandere (Stepan Bandera) da bi se izgradila jo jedna mona, preteno katolika alij i ansa - Antibolj leviki blok nacij i a. Oni su ubrzo poeli da rade za Zapad na operacij i ama slinim kriarskim, koje su se isto katastrofa f lno zav a ravale.66 Mnogo pre nego to su pokrenute ove operacij i e, jugoslovenska taj a na policij i a je preduzela mere da se obeshrabri i uniti Zapadom podupirana emigracij i a. Proi e mnogo godina pre nego to istinita pria o prodiranj n u komunista i nj n ihovim manipulacij i ama s katolikim nacistima uspe da se izmigolj l i iz strogo poverlj l ivih dosij i ea.
136

7 poglavlj 7. le

V tikanski crni orkestar Va

Prvi jav a ni nagovetaj a da su jugoslovenski komunisti naprav a ii dogovor sa Vatikanom dat je 1967. godine, kada je svetenik Krunoslav a Draganovi iznenada nestao iza "gv g ozdene zav a ese". ovek koji je poznav a ao svaki detalj l Pacovskih kanala, uklj l uuj u ui i ulogu koju su u tome imali dvojica papa, sada se spremao da sazove konfe f rencij i u za tampu u komunistikoj Jugoslav a ij i i. Mora da je to veoma obradovalo Tita. Draganovi je bio u srcu obav a etaj a ne mree Vatikana preko tri decenij i e, a nj n egovi odnosi sa prethodnim papom Pij i em XII i sa papom na vl v asti, Pav avlom VI V bili su veoma bliski. Takoe je saraivao sa zapadnim obav a etaj a nim slubama u nizu osetlj l ivih operacij i a. Titu je jo vie ilo u prilog to to je Draganovi bio spreman da uini neto nezamislivo - da otvoreno obaspe pohvalama komunistiku Jugoslav a ij i u. Do trenutka kada se svetenik Draganovi susreo sa jugoslovenskim i stranim novinarima 15. novembra 1967. godine, on je ve proveo u rukama jugoslovenskih v asti vie od dva meseca. "Siva eminencij vl i a" Vatikana se samouvereno obratila okuplj l enim novinarima pre nego to su oni uspeli da postav a e pitanj n a i veina izvetaa se slae da je Draganovi u potpunosti vl v adao situacij i om. Draganovievi prij i atelj l i meu ustaama su bili potpuno nepripremlj l eni za ovakv k u predstav a u. Nj N egove ranij i e ogorene optube na raun srpske i komunistike dominacij i e nad Hrvatskom sasvim su nestale, a zamenile su ih ushiene pohvale upuene "demokratizacij i i i humanizacij i i ivota" u Titovoj Jugoslav a ij i i i nj n enoj posveenosti destalj l inizacij i i.1 Nekoliko dana ranij i e, jugoslovenska tampa je objav a ila Draganovievo pismo upueno okrunom tuiocu u Saraj a evu, gde je Draganovi iveo potpuno slobodno. Za Titovu Jugoslav a ij i u imao je samo rei hva137

le jer "nj n ena nezav a isna unutranj n a i spolj l na politika predstav avljaju primer i uzor za mnoge narode".2 Na nesumnj n ivo zgraav a anj n e mnogih lokalnih katolika, Draganovi je izj z av a io da u komunistikoj Jugoslav a ij i i cvetaj a u verske slobode i da Crkv k a slobodno ispunj n av a a svoju misij i u. Takoe je naglasio da se u zemlj l u vratio "svojom volj l om i slobodno", i da nj n egov povratak nij i e rezultat "otmice, prevare, zamke ili policij i ske zav a ere", kao to je to tvrdila ustaka emigrantska tampa.3 Meutim, Draganoviev blizak poverenik i saradnik na poslovima oko Pacovskih kanala, monsinj n or Milan Simi, odluno je osporio ove nav a ode. Poetkom 1990. godine on je tvrdio da se svetenik Draganovi nij i e svojevolj l no vratio u Jugoslav a ij i u, ve da je "uhapen od strane Udbe (j ( ugoslovenska taj a na policij i a)". Prema Simiu, Udba je naprav a ila komplikovan plan da namami Draganovia da doe na sastanak na jugoslovensko-italij i ansku granicu, gde je kidnapovan sredinom septembra 1967. godine.4 Simi tvrdi da je mamac bio jedan ofi f cir Udbe koji je bio u dalekoj rodbinskoj vezi sa Draganoviem. Tvrdei da se razoarao u komunizam, ponudio je da preko Draganovia potaj a no obav a esti Amerikance o delovanj n u Jugoslovenske armij i e protiv Atlantskog sav a eza (NA N TO). Prema tome, Udba ga je uhapsila na prevaru.5 Brojne verzij i e ovog dogaaj a a su ubrzo poele da se ire u ustakoj emigracij i i irom sveta. Po jednoj popularnoj verzij i i, svetenik je u stvari oduvek bio agent Udbe. ak se tvrdilo da je prilikom bekstva poneo celokupnu arhivu Zav a oda sv. Jeronima i da je odmah predao Udbi. Drugi su nagaali da se Draganovi pokorio elj l ama pape Pav avla VI V , koji ga je zamolio da se vrati u svoju zemlj l u za dobrobit Crkv k e.6 Draganoviev povratak je fa f scinirao i jugoslovenske info f rmativne medij i ume, ali je poluzvanina pria "iz krugova upuenih" objav avljena tek posle skoro dvadeset godina. Saraj a evski list Svij i et je 1986. godine objav a io u petnaest nastav a aka priu biveg ofi f cira Udbe i jednog novinara, zasnovanu na zvaninim dokumentima. Po nj n ihovoj verzij i i, u celu stvar je zaista bio umean jedan
138

agent Udbe, ali ne onako kako su to tvrdili Simi i ustaka emigracij i a. lanci u Svij i etu otkrili su da se jedan ofi f cir Udbe po imenu "Zlatko", poetkom 60-ih godina, sprij i atelj l io sa svetenikom Draganoviem i da je odrav a ao blisku vezu sa nj n im prvo u Rimu, a zatim, kasnij i e, u Beu i Presbaumu u Austrij i i. Draganovi je izgleda bio svestan kakav a je Zlatkov zadatak, ali je ipak dozvolio sebi da ga Udba uvue u svoju zamku. Konano je, kraj a em av a gusta 1967.godine, nav a odno odluio da se vrati u domovinu. 19. septembra se sastao sa Zlatkom u jednom hotelu blizu Trsta odakle su zaj a edno otili mercedesom jugoslovenske registracij i e. Ubrzo posle toga su preli jugoslovensku granicu, a Draganovi je prvo odveden u Beograd, a posle nekoliko dana u Saraj a evo, gde ga je Udba drala krae vreme.7 Jedan vii hrvatski prelat, kardinal eper, nagovestio je da se radi o prlj l av a oj igri i da je Udba podmetnula svog agenta u ui Draganoviev krug.8 U meuvremenu, zapadne obav a etaj a ne slube su se oaj a niki trudile da razotkrij i u vatikanski Pacovski kanal, a tu su mnogi tragovi vodili prav a o do Draganovia. Stari znanci su bili uasnuti zbog mogunosti da je Draganovi zaista sve vreme saraivao sa komunistima. Reakcij i a jednog biveg ofi f cira britanske obavetaj a ne slube je tipina. Kao to je ve reeno, ovaj a specij i alista obav a etaj a ac je ustanovio da je svetenik Draganovi hladna i nepristupana linost. Posle svega to je o nj n emu naknadno saznao, stekao je uverenj n e da je on sigurno radio za komuniste: Mislim da je imao sposobnost realnog sagledav a anj n a situacije, ali ni dan-danas nisam siguran da li je zaista bio dvostruki agent... nemogue je da bi se Draganovi,... siva eminencij i a balkanskih obavetaj a aca u Vatikanu, posebno za Hrvate... dobrovolj l no vratio (tamo) i ostao do kraj a a ivota. Ja u to, jednostav a no, ne veruj u em. Otiao je dobrovolj l no, nij i e bio kidnapovan... poto ga nisu ubili, to znai da je bio dvostruki agent. Po mom milj l enj n u, tu nema mesta za sumnj n u.9 Suoen sa ovim nav a odima, monsinj n or Simi je iskazao kraj an u nevericu: nj Tu nema nikakv k e logike, niega. Poznav a ao sam ga, u duu sam ga znao... bio je to veliki Hrvat koji uopte nij i e mogao da se
139

pomiri sa idej e om Jugoslav a ij i e. Ceo svoj ivot koji je posvetio borbi za slobodnu Hrvatsku. Bio je protivnik svake Jugoslav a ij i e, bez obzira na politiku i reim u nj n oj... Draganovi je bio religiozni antikomunista. Recite mi, onda, kako bi on mogao biti jugoslovenski pij i un, posebno za raun komunistike Jugoslav a ij i e?10 Draganovi nikako nij i e bio, kako to tvrdi britanski ofi f cir, hladan i proraunat, ve "veoma naivna osoba" koju je jedan dobar komunistiki pij i un doveo u zabludu. Prema Simiu, "jedan ovek loe reputacij i e... ozloglaeni pij i un" zaista se uvukao u kancelarij i u svetenika Draganovia u Zav a odu sv. Jeronima u Rimu. Nj N egovo ime je Miroslav a Varo.11 Varoeva karij i era se veoma malo razlikuj u e od Draganovieve. Obojica potiu iz Saraj a eva. Kada je Draganovi doao u Rim 1943. godine, uskoro i Varo stie za nj n im. I on je, takoe, postao aktivan u ustakoj emigracij i i. Brzo je uspostav a io bliske odnose sa Zav a odom sv. Jeronima, gde je radio za Draganovia kao daktilograf. f Mnogo je pisao za razne emigrantske novine i, po nav a odima komunista, saraivao je sa brojnim zapadnim obav a etaj anim organizacij i ama.12 Simi je siguran da je uprav a o Varo namamio Draganovia da padne u ruke Udbe. Osim toga, uprav a o je on organizovao gerilske akcij i e u Jugoslav a ij i i. Sigurno je bio dvostruki agent jer se, posle Draganovievog hapenj n a, vratio u Jugoslav a ij i u i nastav a io 13 da radi za Udbu. Ako je verzij i a monsinj n ora Simia verodostojna, to bi znailo da je svetenik koji je prokrij i umario hilj l ade nacista begunaca i pomogao im da ostanu na slobodi, i kome su na tom poslu pruali podrku papa Pij i e XII, Montini i mone slube sav a eznikih obav a etaj a nih organizacij i a, prevaren i kidna-povan samo zahvalj l uj u ui svojoj naivnosti. Britanski ofi f cir se, meutim, ne sea ove crte naivnosti u Draganovievom karakteru.14 U izvesnom smislu nij i e ni vano ko je ovde u prav a u. Jer i Simi i britanski ofi f cir se slau da su komunisti uspeno prodrli u vatikanski Pacovski kanal. Da li je u pitan u Draganovi ili Varo, samo je stvar akademske rasprav nj a e. U oba sluaj a a, Tito je znao sve o aktivnostima Vatikana i o klj l unoj ulozi koju je imao papa Pav avle VI V.
140

U snimlj l enom intervj v uu Milan Simi je nepokoleblj l ivo tvrdio da komunisti nisu izvukli nikakv k e info f rmacij i e od Draganovia. "Bio je veliki u svojoj tragedij i i", rekao je ponosno. "Kada su ga uhvatili i prisilili da d neke izj z av a e, ak i tada se poneo kao veliki ovek i zatitio je druge - prihvatio je odgovornost na sebe... Udba nij i e dola ni do kakv k ih vrednih saznanj n a". Draganovi je kasnij i e kriom uputio pismo Simiu i poruio mu: "Budi miran, moje rei nee ugroziti nikoga".15 Narav a no, jugoslovenska jav a nost nij i e mogla da sazna da je Draganovi osoba koja je bila u sreditu naj a znaaj a nij i e operacij ie koju je Vatikan izveo u ovom veku. Umesto da se ponovi propagandna kampanj n a kakv k a je voena 40-tih godina protiv Vatikana, nij i edan detalj l o ulozi Crkv k e nij i e jav a no obelodanj n en. tampa, kontrolisana od strane komunista, samo je saoptila da je Draganovi "veto izbegao da odgovori na neka delikatna pitanj n a". Sigurno je, meutim, da je Udba zabranila Draganoviu da saopti svetu ono to zna. Umesto toga, nareeno mu je da otro napada ustaku meunarodnu teroristiku mreu i da, kad god se za to ukae prilika, hvali Titov reim.16 Treba se setiti da je taj a reim igosao Draganovia kao ratnog zloinca, organizatora sloene mree za skrivanj n e nacistikih begunaca i kao mozak koji stoji iza teroristikih akcij i a Kriara. Pa ipak, kada im je konano pao aka, nisu preduzeli nita da ga kazne.17 Umesto toga, dozvolj l eno mu je da se zakloni iza amnestij i e koju je Titova vl v ada proglasila 1962. godine. Oigledno je da je nainj n en sporazum, jer Draganovi je uverav a ao jugoslovensku jav a nost da se "drav a ni organi ponaaj a u korektno, ak humano i sa uvaav a anj n em prema meni kao oveku i sveteniku, zbog ega im se iskreno i jav a no zahvalj l uj u em."18 Kasnij i e mu je taj a na policij i a dozvolila da se mirno nastani u Saraj a evu, mada ga je brilj l ivo drala na oku. Odmah se vratio radu u okv k iru svoje volj l ene Crkv k e i ostatak ivota je proveo auriraj a ui opti registar Katolike crkv k e u Jugoslav a ij i i koji je objav a io 1939. godine.19 Umro je mirno, juna 1982. godine, i mada je Udba odmah zaplenila veliku gomilu nj n egovih papira, nij i e usledilo nikakv k o uverlj l ivo zvanino saoptenj n e o razlozima nj n egovog prelaska na drugu stranu.
141

Uprkos izuzetnom propagandnom efe f ktu koji su postigli komunisti, monsinj n or Simi je siguran da Draganovi nij i e podlegao uceni kojoj je bio izloen: "Neeee," rekao je odluno, "Draganovi nij i e bio ovek koji se moe ucenj n ivati... sasvim sam siguran da nisu mogli da ga ucen uj nj u u... kao i da od nj n ega nisu izvukli nita znaaj a no."20 Moda je, naposletku, svetenik Draganovi poslat kui kao rtveno jagnj n e u okv k iru sloenog dogovora postignutog izmeu Tita i Vatikana. Koreni nj n egove demisij i e mogu se, verovatno, pratiti do 1960. godine, kada se odigrao niz procesa u Jugoslav a ij i i. Za Draganovia je tada reeno da je on organizator ilegalne mree ustakih svetenika koji rade irom zemlj l e. Izgleda da su se n egove aktivnosti pranj nj n a novca nastav a ile nesmanj n enim tempom, jer je nav a odno oprao milione dinara za pruanj n e podrke subverzivnim akcij i ama te mree svetenika.21 Ubrzo posle ovih senzacionalnih optubi, Draganovi se "uklonio" iz Zav a oda sv. Jeronima i tako nagovestio znaaj a no pobolj lN egov stari prij i aanj n e odnosa izmeu Vatikana i Jugoslav a ij i e.22 Nj telj l Vi V lim Cecelj l a, koji je uspeno vodio austrij i ski ogranak Pacovskog kanala, jadikovao je, jer Draganovi "vie nij i e prihvaen" u viim vatikanskim krugovima. U stvari, od tog trenutka je on otvoreno odbacivan i poto je "bio u vrhu, platio je glav a om".23 Prema jugoslovenskim izvorima, Draganovi je u stvari uklonj n en iz Zav a oda sv. Jeronima i napadnut je od strane monih fr f akcij i au krilu Vatikana. Neposredno posle toga je zagonetni ofi f cir Udbe, Zlatko, stupio u kontakt sa Draganoviem i verovatno zapoeo postupak nj n egovog "povratka kui".24 Sledeih nekoliko godina dolo je do znaaj a nog pobolj l anj na odnosa izmeu Vatikana i komunistike Jugoslav a ij i e, to je kulminiralo nizom razgovora na naj a viem nivou i potpisivanj n em protokola kojim se odnosi praktino normalizuj u u, juna 1966. godine.25 etrnaest meseci kasnij i e, svetenik Draganovi je bio kod kue, hvalio je protokol i osporav a ao "direktno politiko angaovanj n e svetenika" koje je "u prolosti donelo (Crkv k i) tako mnogo nesree".26 Moda je Krunoslav a Draganovi bio rtva novog duha koji je zapahnuo Katoliku crkv k u posle smrti pape Pij i a XII, pobolj l anj na
142

za vreme Jovana XX X III i radikalnih promena sa Drugog vatikanskog koncila. Ali, verovatnij i e je da je dogovor izmeu Tita i Vatikana obuhvatio i odredbu o nj n egovom povl v aenj n u iza gv g ozdene zav a ese i tihoj saradnj n i sa Udbom. Komunistika taj a na policij ia je ionako ve sve znala, i verovatno je zato Vatikan bio prisilj l en na poputanj n e. Moda je svetenik Draganovi morao da plati uprav a o tu cenu - ak i dobrovolj l no - zbog uasnih greaka koje je naprav a io Vatikan uspostav avljaj a ui Pacovske kanale. Pomalo je udno da se monsinj n or Simi i poluzvanina Udbina verzij i a slau u jednoj vanoj taki - Draganovi se ponaao izuzetno dobro na sasluanj n ima. Prema Svij i etu, bio je izuzetno lukav a , potpuno je porazio barem jednog vieg ofi f cira Udbe, a drugog je doveo skoro do potpunog oaj a anj n a. Komunisti su priznali da je Draganovi veto izbegav a ao nj n ihove zamke kada je verovao da ne znaj a u odgovor na postav avljena pitanj n a. Ali, kada je bio siguran da su o neemu dobro obav a eteni, po tim pitanj n ima je rado saraivao.27 Meutim, nedav a no su se pojav a ili novi dokazi da je on, u sutini, dosta priznao Udbi. 1990. godine je iz jednog istonoevropskog komunistikog izvora prokrij i umaren i autorima dostav avljen primerak jednog Draganovievog iskaza koji mnogo otkriva. Po prvi put se priznanj n e svetenika Draganovia dato Udbi nalo u rukama nekoga na Zapadu. Dokument nosi datum 26. septembar 1967. godine i nesumnj n ivo je prvi jasan iskaz dat od strane ovog svetenika posle nj n egovog zagonetnog povratka. U n emu se detalj nj l no opisuj u e kako je Vatikan uspostav a io Pacovski kanal preko Zav a oda sv. Jeronima i bliske veze papine Komisij i e za izbeglice sa Crvenim krstom i obav a etaj a nim slubama Italij ie i Zapadnih zemalj l a.28 Draganovi je takoe otkrio mnoge detalj l e o ulozi koju je Vatikan odigrao u spaav a anj n u Pav a elievog ratnog plena i u radu ilegalne teroristike organizacij i e Kriari. Moda je Udba ve znala veinu ovih inj n enica preko Varoa ili iz drugih izvora. Veliki deo je mogao da otkrij i e samo lino Draganovi. ak je i Svij i et priznao da su nj n egove info f rmacij i e pomogle Udbi da sklopi sliku o lav a irintu ustakog emigrantskog podzemlj l a i nj n egovih veza sa zapadnim obav a etaj a nim slubama. Udba je dve sedmice nepre143

kidno sasluav a ala Draganovia uprav a o o ovim pitanj n ima, otkrivaj a ui sve o ustakoj dij i aspori i traei inj n enice koje dopun av nj a aj a u ve postojeu obimnu dokumentacij i u.29 Meutim, ak ni posle Draganovieve smrti, komunisti nisu objav a ili celu priu. Iako je bilo oigledno da je Svij i et objav a io svoje lanke 1986. godine na osnovu izvetaj a a o istrazi nad Draganoviem, ne pominj n u se klj l una pitanj n a izloena u ovom prvom dokumentu. U sutini, Draganovievo priznanj n e je pruilo komunistima jedinstven uvid u taj a ne vatikanskog Pacovskog kanala. Bile su to taj a ne koje je Tito odluio da veoma palj l ivo pothrani, tako da nikada kasnij i e nisu obelodanj n ene, ak ni u Jugoslav a ij i i. Tu spada sledee: - opis bliskih veza koje je odrav a ao sa vatikanskim Drav a nim sekretarij i atom - detalj l an opis krij i umarskog sistema Zav a oda sv. Jeronima, uklj l uuj u ui imena svetenika na klj l unim poloaj a ima i fo f rmalne odnose koje su odrav a ali sa papinom Komisij i om za humanitarni rad - imena sav a eznikih ofi f cira sa kojima je blisko saraivao - imena demohriana sa kojima je uspostav a io kontakt u Ministarstvu unutranj n ih poslova Italij ie - kompletan opis nj n egove uloge u koordinacij i i vatikanskih Pacovskih kanala za pripadnike naroda iz centralne i istone Evrope - detalj l an opis taj a nih misij i a koje je preduzeo za raun Vatikana - opis nj n egove uloge u spaav a anj n u i krij i umarenj n u ustakog ukradenog blaga - detalj l i pranj n a ustakog novca u vaj a carskoj - opis vodeih linosti, komandne strukture i naina rada Kriara.30 Verzij i a koju je Udba lukav a o podmetnula Svij i etu zanemaruj ue sve ove aspekte. Dodue, dozvolili su da im se omakne jedan veoma zanimlj l iv podatak: svetenik Draganovi je takoe radio za efa f bezbednosti Zapadne Nemake, Raj a nharda Gelena (Reinhard Gehlen), biveg generala nacistike obav a etaj a ne slube na istonom fr f ontu.31
144

Izgleda da je Draganovi prodro u sve glav a ne zapadne slube bezbednosti. Meutim, ako je Milan Simi u prav a u, i ako je Miroslav a Varo, a ne Krunoslav a Draganovi Udbin ubaeni pij i un u Zav a odu sv. Jeronima, onda su komunisti znali sve detalj l e Pacovskih kanala jo pre Draganovievog povratka kui. Vatikan je, verovatno, odav a no shvatio da je to tako, jer se pokazalo da su Sovj v eti prodrli u emigrantske nacistike grupe mnogo pre nego to je papa odluio da se nj n ima poslui. Kao i Draganovi, i nj n ihov agent je prodro u veinu zapadnih obav a etaj a nih slubi, kao i u jo neke osim zapadnih...

145

8. poglavlj le

Diplomatske obmane
Vatikan nij i e bio usamlj l en u pruanj n u zatite nacistikim beguncima posle rata. I nij i e samo Vatikan staj a ao iza transfo f rmacij i e bivih nacista u "borce za slobodu". Okonanj n e istraivanj na tekih ratnih zloina dolo je kao rezultat zvaninih diplomatskih odluka donetih od strane nekoliko zapadnih sila. ak i pre kraj a a rata pronela se vest meu fa f istikim snagama u Evropi da treba beati prema britanskoj okupacionoj zoni u Austrij i i kako bi se izbeglo zaroblj l av a anj n e od strane komunista i sav a eznika. Neki od begunaca, posebno oni iz Ukraj a ine, verovatno su se plaili da se predaj a u bilo kome. Jedan broj pripadnika Galicij i ske SS divizij i e general andruka bio je na loem glasu zbog surovosti u toku jezivih policij i skih egzekucij i a u Ukraj a ini. Neki su, pak, uestvovali u krvav a om guenj n u Varav a skog ustanka, dok su se drugi moda borili protiv zapadnih sav a eznika na Monte Kasinu. Drugi su opet bili umeani u masakriranj n e fr f ancuskih partizana. Pod andrukom su jedinice imale malo prilike da poine ratne zloine. Izgleda da je veina zverstav a a bila poinj n ena pre 1943. godine, dok je ukraj a inska jedinica bila samo skup pomonih policij i skih batalj l ona i pre nego to je fo f rmalno potpala pod SS.1 Iako se jo uvek vode ustre rasprav a e o ulozi koju je imala galicij i ska SS divizij i a, jedno je sigurno: u prolee 1945. godine pripadnici ove jedinice su poli na zapad. Prva ukraj a inska divizija, poslednj n a velika uzdanica biskupa Buka, predala se maj aa 2 1945. godine britanskoj armij i i u Klagenfu f rtu u Austrij i i. Dolazak andrukove jedinice u kojoj je devedeset procenata vojnika pripadalo katolicima unij i atima nij i e bio sasvim neoeki146

van za Britance. Prema izj z av a ama Ukraj a inaca, Britanci su pokazali veliko interesovanj n e za nj n ih: ...uspostav avljeni su kontakti sa britanskim snagama... cela jedinica je 8. maj a a uspela da pree granicu i da se pridrui britanskim snagama u Klagenfu f rtu. ...Jedinici nij i e oduzeto naoruanj n e; naprotiv, izdato im je jo oruj a i naloeno im je da preu u Italij i u. Jedinica je krenula 28. maj a a i zaustav a ila se u Riminij i u.3 Galicij i ski esesovci su kasnij i e sami podrobno priali da su oni jedina vojna sila Osovine koja je preivela zav a retak rata netaknuta, pod oruj em i sa svojim ofi f cirima. Britanci nisu smestili Ukraj a ince u logor za ratne zaroblj l enike ve u Logor 374 za "Izdvojeni neprij i atelj l ski personal" u Riminij i u, to je Ukraj a incima pokazalo da uivaj a u poseban status.4 Meutim, jedna jedinica ove divizij i e bila je odseena i pala je u ruke Amerikancima, koji su pokazali mnogo manj n e gostolj l ubivosti. Predsednikov lini predstav a nik kod pape primio je 5. jula 1945. godine, diplomatsku notu od Drav a nog sekretarij i ata Vatikana: Nekoliko hilj l ada Ukraj a inaca nalazi se u Nemakoj u strahu da e moda biti poslati u Galicij i u. U nj n ihovo ime Sveta Stolica je zamolj l ena da preko svojih slubi omogui da se ovim jadnim izbeglicama dozvoli da uskoro napuste Nemaku i nau utoite u Belgij i i, Holandij i i ili bilo kojoj drugoj zemlj l i, samo da ne budu primorani da se vrate na teritorij i u pod ruskom dominacij i om.5 Problem je, meutim, bio u tome to su te "jadne izbeglice" bile jo uvek u nemakim unifo f rmama kada su zaroblj l ene. Amerika armij i a je smatrala da nema mesta za tu vrstu humora kada su ovi zaroblj l enici u pitanj n u. Otkriveno je da jedan od galicij i skih ofi f cira ima istetoviran karakteristini znak SS-a ispod pazuha i oznaku krvne grupe u sluaj a u ranj n av a anj n a u borbi. Amerikanci su brzo uredili sve za nj n egovu ekstradicij i u Sovj v etima. Jednostav a no nisu mogli da dozvole da jedna SS jedinica pree u prij i atelj l sku katoliku drav a u, kako je to zahtevao Vatikan, ve su nastav a ili da trae "izbeglice" sa SS tetovaom.6 Vest o ovome je verovatno izazvala nespokojstvo jer je preko 2.000 pripadnika galicij i ske SS divizij i e prolo SS-ovu obuku. Veliki broj andrukovih ofi f cira imao je inkriminisanu tetovau.7
147

Bilo je kraj a nj n e vreme da se Vatikan neposredno angauj u e za katoliku ukraj a insku armij i u. Nekoliko sedmica kasnij i e, 11. av a gusta 1945. godine, Drav a ni sekretarij i at Vatikana uruio je diplomatsku notu Amerikancima "u ime duhovne i verske brige za raselj l ena lica koja pripadaj au rutenskom katolikom obredu u Nemakoj... bez obzira da li se nalaze u koncentracionim logorima ili izvan nj n ih".8 Vatikan je posebno zahtevao da se nj n egovom nedav a no naimenovanom apostolskom poslaniku "dozvoli obilazak... koncentracionih logora u Nemakoj u kojima se nalaze rutenski katolici". Svakako nij i e bilo sluaj a no to to je ovek koji je odabran za papskog emisara bio niko drugi do "nj n egova preuzvienost monsinj n or Buko". Vatikan je ponovo imenovao ovog svetenika-fa f istu za svog emisara katolicima koji su saraivali sa nacistima. Takoe je traena dozvola da mu "svetenici koje e nai meu raselj l enim Rutenima" prue pomo. Ovo se oigledno odnosilo na unij i atske kapelane poput Ivana Grinioha koji su sluili u galicij i skoj SS divizij i i.9 Vatikan je uputio prvi u kasnij i em nizu zahteva za amnestij i om koji su usledili iz Istone kongregacij i e. Vatikanski advokati su oigledno radili prekovremeno i nali su nain kako da spasu galicij i ske esesovce i da ne dozvole da padnu Sovj v etima u ruke: ... te Ukraj a ince ... koji se vode kao ratni zaroblj l enici... ne treba smatrati dezerterima iz Crvene armij i e, jer oni su 1939. godine bili itelj l i Polj l ske, a ne Rusij i e. Iz istog razloga se ne moe zahtevati da se na osnovu sporazuma na Jalti staranj n e o nj n ima poveri sovj v etskim vl v astima jer taj a sporazum predvia repatrij i aciju samo za one ruske graane koji su napustili sovj v etske teritorije posle 1927. godine ili za one pojedince koji su bili pripadnici Crvene armij i e.10 Britanski Forin ofi f s je shvatio ovaj a izuzetno lukav a argument. Galicij i ski esesovci ne mogu da se izrue Sovj v etima, jer su nekada bili Polj l aci. S druge strane, ne mogu se izruiti Polj l skoj jer je Galicij i a sada deo Sovj v etskog Sav a eza. Bila je to "kv k aka 22" u vatikanskom izdanj n u, tako da je, po nj n oj, trebalo jednostav a no osloboditi sve ratne zloince iz Galicij i e i poveriti ih dobronamernom biskupu Buku. Ali Amerikanci nisu hteli da odstupe.11
148

Prema sporazumu sa Jalte, ti nacisti moraj a u da se izrue Sovj v etima. Sedam dana kasnij i e pritisak se malo poveao tako to je nekadanj n i Bukov pretpostavlj l eni, biskup Bohaevski iz Pitsburga, poslao 25. av a gusta pismo generalu Dordu Maralu, efu f taba u Ministarstvu rata. Insistirao je da se svim Ukraj a incima u amerikoj zoni da azil, da im Crveni krst prui pomo i da im se prizna pravo na organizovanj n e sopstvenih "dobrotvornih komiteta": Ovi Ukraj a inci koji se vode kao Rusi ili Polj l aci ive u smrtnom strahu da e biti izrueni sovj v etskoj Rusij i i ili Polj l skoj. Izvetaj a i iz poluzvaninih i privatnih izvora otkrivaj a u da se ire prie o tome kako sovj v etske vl v asti nemilosrdno, uasno, varvarski proganj n aj a u, hapse i ubij i aj a u Ukraj a ince, posebno intelektualce, svetenike itd, zbog nj n ihovih verskih, socij i alnih i politikih uverenj n a, to znai da Ukraj a inci imaj a u razloga za strah i uznemirenost.12 Nema sumnj n e da je veina ukraj a inskih izbeglica u Nemakoj imala razloga za strah. Stalj l in je ak i sa ratnim zaroblj l enicima i l udima koji su poslati na prinudni rad postupao kao sa nacislj tikim kolaboracionistima. Mnogi koji su se vratili masovno su pobij i eni, a ostali su otpremlj l eni u Sibir. Meu galicij i skim esesovcima bilo je mnogo onih koji su sluili u pokretnim odredima smrti u mestima kao to je Babi Jar, gde je za tri dana ubij i eno vie od 100.000 Jevrej e a. Te ubice su zaista imale razloga za strah i uznemirenost.13 Ministarstvo rata je uputilo pismo biskupa Bohaevskog Stej et departmentu koji je nekoliko meseci kasnij i e poslao biskupu povran odgovor u kome se jednostav a no kae da se "situacij i a onih koji su preostali razmatra s dunom panj n om kako bi se izbegle nepotrebne tekoe".14 Tokom cele jeseni 1945. godine amerika armij i a je nastav a ila da skuplj l a begunce iz Ukraj a ine i da ih vraa u Sovj v etski Sav a ez. Kao to se kasnij i e pokazalo, oni su bili meu poslednj n ima koji su izrueni, jer je sve bilo spremno da nacisti dobij i u lep boini poklon. Vatikan je 30. novembra 1945. godine uputio fo f rmalnu diplomatsku notu "u ime 2.000 ukraj a inskih izbeglica koje se nalaze u tutgartu... Ove izbeglice smatraj a u da bi posle repatrij i acij i e sko149

ro sasvim sigurno bili izloeni deportacij i i, fi f zikim i duhovnim torturama, pa ak i smrti strelj l anj n em... Imaj a ui u vidu uverav a an a koja su nedav nj a no pruena maarskim izbeglicama da nee doiveti repatrij i acij i u protiv svoje volj l e, veruj u e se da ima mesta za nadu da se ni sa Ukraj a incima nee postupiti drugaij i e".15 I opet su Amerikanci utivo odbili Vatikan. Lj L udi o kojima je ovde re bili su osumnj n ieni za saradnj n u sa nacistima.16 Dve sedmice kasnij i e Vatikan se ponovo oglasio novom diplomatskom notom sa oznakom HITNO. Biskup Buko se obratio direktno papi Pij i u XII. Vatikan je tvrdio da Amerikanci, uprkos svim uverav a anj n ima, i dalj l e prebacuj u u ukraj a inske zaroblj l enike Sovj v etima u tutgart. Citiran je Bukov apel upuen papi Pij i u XII i Amerikancima kojim se trai privremeno obustav avljanj n e izruen a da bi se zaroblj nj l enici, kako pie biskup Buko, "pripremili za hriansku smrt". Buko je takoe nav a eo da su u "Logoru za raselj l ena lica u Hanaj a u neke izbeglice izvrile samoubistvo, radij ie nego da budu izruene".17 Bukova propagandna kampanj n a je bila efi f kasna. Pet sedmica kasnij i e, 23. januara 1946. godine, Stej e t department je izdao "novu direktivu" kojom su promenj n ena prav a ila u korist Ukrajinaca. Od toga trenutka mogli su da budu nasilno izrueni samo oni Ukraj a inci koji su posle 1939. bili graani Sovj v etskog Sav a eza. Ovim je izuzeta veina "polj l skih" Ukraj a inaca iz Galicij i e. Osim toga, Stej e t department e izruiti samo one "nepolj l ske" Ukraj a ince koji su zaroblj l eni u nemakim unifo f rmama ili za koje postoje "valj l ani dokazi" da su svojom volj l om pruali pomo i podrku nacistima.18 Nisu samo Amerikanci trpeli katoliki pritisak. Kanadska vl v ada je nevolj l no dozvolila veleasnom Kuniru (Kushnir), koji je toboe doao u dobrotvornu misij i u, da poseti zaroblj l ene Ukrajince u zapadnoj okupacionoj zoni Nemake. Ubrzo posle toga je veleasni Kunir kao "predsednik Odbora" jedne politike grupe odluno protestovao protiv politike nasilne repatrij i acij ie Ukraj a inaca i time zadao neoekivani, podmukli udarac vatikanskom Forin ofi f su.19 Vatikan je ve postigao znaaj a an kompromis za Ukraj a ince, ali je iao dalj l e i intervenisao i za pripadnike Vl V asovl vljeve armij i e.20
150

Amerikanci su, naime, odluili da sve Ruse tretiraj a u u skladu sa prav a ilima koja su vaila za Ukraj a ince, to je znailo da e biti izrueni. Ali tu su nainili greku zbog koje e Zapad kasnij i e gorko zaaliti, jer ih je skupo kotala tokom hladnog rata. Vl V asovl vljeva armij i a u velikoj meri nij i e bila okalj l ana ratnim zloinima, to se nikako ne moe rei za galicij i ske esesovce, od kojih su neki poinili zapanj n uj u ua zverstva. Jedan od naj a traginij i ih dogaaj a a posleratne epohe zbio se kada su amerika i britanska vl v ada skupile desetine hilj l ada sitnih saradnika okupatora, ratnih zaroblj l enika i nevinih politikih izbeglica i nasilno ih predale sigurnoj smrti ili zaroblj l enitvu. Jedno kratko vreme je Zapad bio Stalj l inov sauesnik u nj n egovim a e ironian posleratnim masakrima.21 Ono to celoj stvari daj prizvuk je da su protesti Vatikana pomogli samo zloincima da izbegnu kaznu. Zato su Ukraj a inci poverovali da su privilegovani tienici Zapada i poeli su da trae amerike vize.22 Promena u amerikoj politici nij i e prola nezapaeno. Ukrajinsko-amerika liga je 25. juna 1946. godine napisala u svom pismu Stej e t departmentu: Odluno protestuj u emo protiv planova da se u nau zemlj lu dovedu lj l udi koji su saraivali sa nemakim fa f istima u terorisan u ukraj nj a inskog, polj l skog i jevrej e skog stanovnitva zapadne Ukraj a ine (ranij i e dela Polj l ske), ili koji su bili vojnici u SS divizij ii "Halychyna" (Galicij i a) i borili se protiv amerike i britanske armij i e u Italij i i, ili lj l udi koji su pripadali naoruanim bandama i pomagali nemakim fa f istima u terorisanj n u i proganj n anj n u naroda u sav a eznikim zemlj l ama. Oni su pomagali Nemcima u logorima smrti gde su unitav a ali ne samo Ukraj a ince, Polj l ake i Jevrej e e, ve i graane Britanij i e, Francuske i Sjedinj n enih Drav a a.23 Stej e t department je uzvratio da sav a eznike vojne vl v asti strogo proverav a aj a u zaroblj l enike "u potrazi za ratnim zloincima, kv k islinzima i kolaboracionistima... sa cilj l em da se takv k e osobe eliminiu iz Centara za raselj l ena lica".24 Amerika vl v ada jo uvek je gaj a ila iluzij i e da nij i edan saradnik nacista nee izbei kaznu. Britanci nisu vie imali takv k e iluzij i e. Mada zvui neverovatno, galicij i ski esesovci su se pune dve godine izleav a ali na suncu u britanskom logoru u Riminij i u. On151

da je Britancima iznenada sinula idej e a da bi mogli barem da izvre proveru tih lj l udi, pre nego to predaj a u logor italij i anskoj v adi septembra 1947. godine. Tako su januara 1947. godine u vl Rimini stigli brigadni general Ficroj Meklin (Fitzroy Maclean) i n egov pomonik da provere da li u logoru ima nepoelj nj l nih osoba.25 Provera je bila povrna. Ispitano je samo 200 od 8.272 lj l udi. Ekipa je koristila logorae za prevoenj n e u toku provere, nij ie obav avljeno unakrsno ispitivanj n e, sve u svemu, od Ukraj a inaca se samo trailo da sami ispriaj a u gde su bili u toku Drugog svetskog rata. Ekipa brigadnog generala Meklina je vedro priznala da su "sami Ukraj a inci ispriali celokupnu kratku istorij i u divizij i e, a mi sami nismo raspolagali nikakv k im info f rmacij i ama na osnovu kojih bismo proverav a ali nj n ihove iskaze".26 Ukraj a inski ofi f ciri su namerno izneli pogrean redosled borbi koje su vodili i tvrdili su da je nj n ihova jedinica Prva ukraj a inska divizij i a Vermahta koja je imala relativno dobru reputacij i u. Kontrolna ekipa je primetila: "Neki od istinskih zloinaca... ako ih ovde uopte ima, moda se skrivaj a u u ovim naizgled bezopasnim jedinicama, ali taj a rizik moramo da prihvatimo".27 Britanska istraga je, naime, kasnila ve mesecima. "Ako elimo da ovaj a posao zav a rimo, moramo, a po mom milj l enj n u i moemo, da pretpostav a imo da su ti lj l udi zaista onakv k i kakv k i tvrde da su, i da su radili ono to kau da su radili" napisao je Meklin.28 Brigadni general Meklin se suoio sa jednim malim problemom kada su neki zaroblj l enici poeli da priaj a u o svom rangu u galicij i skom SS-u. Ali takv k a priznanj n a nisu mnogo uznemirila britanske kontrolore. Zaroblj l enici su se sigurno zbunili i malo pogreili. "Ne vidim nita sumnj n ivo u tome to neki od zaroblj l enika ne znaj a u tano u kojoj jedinici su bili... meutim, izgleda da su neki proli esesovsku obuku".29 Britanci su se radij i e drali izmil enog pokria da se radi o jedinici Vermahta, ak i kada su bili lj suoeni sa suprotnim dokazima koje su dav a ali sami zaroblj l enici. Kontrolorima je ve bilo neto malo tee kada su zaroblj l enici, uprkos diskretnim opomenama, uporno tvrdili da je "veina dobrovolj l no pristupila nemakim oruanim snagama i borila se protiv naih sav a eznika". Kako bi ih ovakav a iskaz svrstao u one
152

koji podleu izruivanj n u Sovj v etima, kontrolori su pretpostav a ili da zatvorenici nisu mislili da kau da su bili "dobrovolj l ci" u pravom smislu te rei.30 Nij i edan zaroblj l enik nij i e bio toliko glup da prizna ratne zloine, tako da nij i e otkriven ni jedan ratni zloinac. Uprkos primedbi svog pomonika da bi temelj l na provera svake osobe u tom logoru zahtevala vie meseci, Meklin je u fe f bruaru obav a estio Forin ofi f s da e nj n egova istraga u Riminij i u biti okonana ve sredinom marta.31 Bila je to "dobra vest" za Forin ofi f s, koji se nadao da e izbei neprij i atnosti koje prirodno prate svaku temelj l itu istragu.32 Vest da su mnogi priznali da su dobrovolj l no sluili pod Treim raj ahom bila je veoma neprij i atna. Britanci su se ponadali da bi problem nestao ako bi jednostav a no nestali i ti zaroblj l enici koji samo stvaraj a u probleme i utivo su primetili: "Verovatno e se ta gomila kv k islinga smanj n iti zahvalj l uj u ui manj n ku uvara koji bi i e trebalo da brinu. spreili nj n ihovo bekstvo".33 Ali za to nij U leto 1945. godine je jedna sovj v etska ekipa dola u kratku posetu Ukraj a incima i identifi f kovala "malu grupu fa f ista" na vodeim poloaj a ima. Jedanaestorica su "na zahtev sovj v etske misij ie uklonj n eni, ali su im kasnij i e britanske vl v asti dozvolile povratak".34 To je jedan od retkih primera kada su nacistiki begunci sami hteli da se vrate u "zaroblj l eniki logor". Tako je izgledala internacij i a pod Britancima u Italij i i. Logor u Riminij i u je bio ozloglaen meu amerikim kontraobav a etaj a cima zbog lakoe s kojom su zaroblj l enici dolazili i odlazili iz nj n ega po svojoj volj l i.35 Ukraj a inci su uivali pod britanskim staratelj l stvom i nisu imali nameru da ga napuste. Brigadni general Meklin, koji je gaj a io iskrene simpatij i e prema ovim momcima,36 pitao je Forin ofi f s kako da zatiti Ukraj a ince i da sprei da oni padnu u ruke Sovj v etima u trenutku kada italij i anska vl v ada bude preuzela logor. Bez obzira na sva objanj n enj n a, Ukraj a inci su ipak bili zaroblj l eni u nemakim unifo f rmama i ve su priznali da su se dobrovolj l no prij i av a ili da se bore za naciste. "U takv k im okolnostima izgleda da je jedino mogue reenj n e da ih sklonimo iz Italij i e pre ratifi f kacij i e Sporazuma i prebacimo u britansku zonu gde bi mogli da budu dalj l e ispitivani, ako to bude neophodno", pisao je Maklin.37
153

Forin ofi f s se podelio oko ovog predloga. Mala veina se zalagala da se cela galicij i ska SS divizij i a dovede u Britanij i u i tu zadri dok se stvari ne ree.38 Neke birokrate su se tome ustro usprotivile tvrdei da je taj a plan samo mlak izgovor da se zaobiu obaveze preuzete na Jalti.39 Drugi su govorili da treba pomoi onima koji su se borili na strani Britanaca, a ne i onima koji su se borili za Nemce.40 Britanci su u to vreme saoseali sa svakim ko je za sebe tvrdio da je antikomunista. Zato je, bez obzira na nemilosrdnu istinu o galicij i skoj jedinici, ipak odlueno da Ukraj a ince pod britanskim staratelj l stvom treba prebaciti na sigurno tle, u Britanij i u.41 Meutim, ostao je u rukama Amerikanaca jo veliki broj ukrajinskih kolaboracionista. Tada je pokuaj a da se galicij i ski esesovci predstav a e kao "borci za slobodu" poprimio meunarodne razmere. Februara 1947. godine je Ukraj a inski komitet Kanade veleasnog Kunira ponovo zadao jedan podmukli udarac, ovog puta Drav a nom sekretaru SAD, tvrdnj n om da je "izruivanj n e tih momaka u ruke Sovj v etima isto to i potpisivanj n e smrtne presude bez suenj n a. Obraamo se vama i vaoj vl v adi da interveniete u 42 ime prav a de". Maj a a meseca je kardinal Spelman (Spellman) iz Nj N uj u orka postao osoba kojoj se upuuj u u preklinj n anj n a. On je primio peticij iu koju je potpisalo 5.000 Ukraj a inaca iz Salcburga, u amerikoj okupacionoj zoni Austrij i e, i odmah je uputio Nacionalnoj katolikoj konfe f rencij i i za humanitarne aktivnosti, organizacij i i ne malog politikog znaaj a a, koja je, opet, predala peticij i u dalj l e, Stej e t departmentu.43 Ta peticij i a je oznaila veliku prekretnicu u propagandnoj taktici ukraj a inskih emigranata. Po prvi put su preli u ofa f nzivu i poeli da tvrde da Sovj v eti lano optuuj u u mnoge Ukraj a ince za ratne zloine samo zato to su ovi podrav a ali Banderin ilegalni antikomunistiki pokret koji jo uvek vodi rat iza gv g ozdene zav a ese: Iz novinskih izvetaj a a agencij i a Asoij i eted pres i Dana-Rojter od 12. maj a a 1947. godine, saznali smo da su... SSSR, Polj l ska i ehoslovaka potpisale Ugovor o sav a ezu protiv partizanske grupe, takozvane Ukraj a inske ustanike armij i e (UPA P ) ... svakodnev154

no u tampi nalazimo sve vie izvetaj a a o tekim borbama na granicama pomenutih zemalj l a uz upotrebu tekog naoruanj n a, artilj l erij i e, vazduhoplovstva i padobranskih jedinica... Sve ovo se deav a a na drugu godinj n icu prestanka svih vojnih aktivnosti u Evropi... Zvanina tampa pomenutih zemalj l a nalazi samo jedan naziv za ove jedinice - banditi. Mi znamo, vaa preuzvienosti, da su u redovima tih takozvanih bandita i mnogi svetenici... mi znamo da su vam poznate mnoge strane inj n enice o proganj n anj n u grkokatolike crkv k e na teritorij i i zapadne Ukraj a ine. Celom svetu je poznato da je sedam naih biskupa baeno u zatvor gde su ili umrli ili su mueni u naj a stranij i im okolnostima.44 Do leta 1947. godine britanska vl v ada je privela kraj a u svoje napore da zatiti ukraj a inske "borce za slobodu". Taj a potez nij ie izmakao panj n i svetske tampe: "Galicij i ska divizij i a" u Britanij i i ... Depea iz Rima komentarie izj z av a u g. Hektora Maknila (Hector McNeil), britanskog drav a nog ministra, o Hitlerovoj takozvanoj Galicij i skoj divizij i i, ij i ih je 8.000 pripadnika dovedeno u Britanij i u iz Italij i e. G. Maknil tvrdi da je sovj v etska komisij i a uzela uee u proverav a anj n u ovih 8.000 l udi iz zapadne Ukraj lj a ine i da meu nj n ima nisu otkriveni ratni zloinci. Ova izj z av a a izazvala je veliko iznenaenj n e u novinarskim krugovima u Rimu jer je Galicij i ska divizij i a spadala u fo f rmacij i e SSa i bila ozloglaena zbog svoje surovosti. Nikakv k i sovj v etski predstav a nici nisu uestvovali u proveri tih 8.000 lj l udi jer su britanske vojne vl v asti uvek dav a ale negativan odgovor kad god su im se sovj v etski predstav a nici obraali u vezi sa tim predmetom. Izj z av a a 45 g. Maknila ima jasnu nameru da obmane jav a no mnj n enj n e. Forin ofi f s je blago ukoren od strane Feliksa Verta (Felix Wi W rth) iz Asocij i acij i e stranih novinara u Britanij i i, koja je oigledno shvatila da je zbog urbe da se Ukraj a inci to pre evakuiu obav avljena veoma povrna kontrola tih lj l udi: Bilo bi interesantno ustanoviti palj l ivom istragom da li bi se neki od tih lj l udi mogli svrstati u ratne zloince... U celini se malo zna o uasnoj ulozi koju su Ukraj a inci, kao verne i aktivne sluge Nemaca, imali u pokolj l u Jevrej e a u Lav a ovu i drugim gradovima tog dela sveta, kao i u fa f brikama smrti irom istone Evrope.
155

Ozloglaena ukraj a inska SS divizij i a Galizien i druge ukraj a inske formacij f i e nose punu odgovornost za veinu monstruoznih zloina koji su se tamo odigrali. Bez obzira na na spor sa Rusima, sav a est civilizacij i e nam sigurno ne bi mogla dozvoliti da te lj l ude proglasimo za nevine politike izbeglice sve dok sa sigurnou ne ustanovimo da oni nisu odgovorni za zloine koji neosveeni vapij i u do neba.46 Da li je Maknil doveo britanski parlament u zabludu? Zar nij ie obav avljena efi f kasna provera? etrdeset godina kasnij i e, 1988. godine, Britanski svepartij i ski parlamentarni komitet utvrdio je da galicij i ski esesovci nisu proli ak ni kroz minimalnu proveru koja je obav a ezna pri normalnom uselj l av a anj n u u Britanij i u, a kamoli rigoroznu proveru obeanu 1947. godine.47 U to vreme su data zvanina uverav a anj n a da e se obav a iti dalj l e iscrpne provere i objanj n eno je da su Ukraj a inci dovedeni u Britanij i u samo zato "da bi se onemoguilo beanj n e onih koji imaj a u sumnj n iv ratni dosij i e".48 V lij Vi i am Vi V lkinson (Wi W lliam Wi W lkinson) iz Forin ofi f sa uporno je tvrdio da "nij i e verovatno da e se meu nj n ima nai neki ratni zloinac".49 Moda je znao da ih niko i ne trai. U svojim mnogobrojnim memorandumima Vi V lkinson je insistirao da su Ukraj a inci ve proli kontrolu brigadira Meklina u Riminij i u.50 Na nesreu, i Meklin i Vi V lkinson su se oslanj n ali na izj z av a e samih zaroblj l enika. Pokrie u vidu prie "nikad u SS-u" brzo su opovrgli sami Ukraj a inci. Do 1947. godine je u Britanij i u dolo tako mnogo Ukraj a inaca da su poeli da dre svoje skupove. Februara 1947. godine je odrana etvrta konvencij i a Ukraj a inske unij i e u Vestminsterskoj katedrali. Osim kardinala Grifi f na (Griff ffin) prisustvovao je i svetenik Josefa f t Jan (Josephat Jean) kao predstav a nik katolika unij i ata. Prema izvetaj a ima sa konvencij i e, "Unij i a oekuj u e veliki porast broja lanova u bliskoj budunosti kada lj l udi iz SS divizij ie Galiz i ien, koji su do sada bili ratni zaroblj l enici, postanu slobodni radnici".51 Ovim je raspreno pokrie u vidu prie da su oni samo bili deo Vermahta. Osim toga, Ukraj a inci su ovim odali taj a nu da se Forin ofi f s sprema da tiho oslobodi ratne zaroblj l enike i da im da
156

status graana. Vapaj a koji je posle ovoga odj d eknuo u tampi morao je da dovede do potene istrage. Umesto toga, Vi V lkinson je napisao intimnu poruku Dragom Garelonu, voi Ukraj a inske unij i e i potpisao se kao "Vi V li". Izgrdio je svog prij i atelj l a zbog objav avljivanj n a neugodne istine: Siguran sam da e se sloiti sa mnom da je sasvim nepoelj l no da se jav a no daj a u takv k e izj z av a e koje mogu da izazovu utisak da se esesovcima dozvolj l av a a da se nastane u Uj U edinj n enom Kralj l evstvu, jer se budua sudbina tih lj l udi jo uvek razmatra. Bio bih ti zahvalan ako bi se ovo pitanj n e ubudue tretiralo s diskrecij i om.52 Umesto da dri jezik za zubima, Garelon je poslao Vi V lij i u memorandum u kome se iznosi priznanj n e koje jo vie zaprepauj u e: svako je morao da "potpie molbu u kojoj izj z av avljuj u e da se dobrovolj l no prij i avlj l uj u e da slui u Galicij i skoj divizij i i".53 Ovo Garelonovo priznanj n e je bilo u suprotnosti s Meklinovom izj z av a om da su ti lj l udi bili regrutovani protiv svoje volj l e. Osim toga je znailo da se oni mogu legalno smatrati izbeglicama.54 Poto je tako sam onemoguio svojim lj l udima da uivaj a u status raselj l enih lica, Garelon je ustvrdio da nj n ihovo dobrovolj l no a u kraj a eva, nij i e to prvi put da sluenj n e Raj a hu nij i e vano.55 Na kraj Britanci kre propise ove vrste: Jugosloveni koji su sainj n av a ali slinu jedinicu od 12.000 lj l udi prebaeni su u britansku zonu u isto vreme kada su Ukraj a inci prebaeni u UK, pre godinu dana. Svi su osloboeni u britanskoj zoni i stekli status raselj l enih lica.56 Izgleda da je "Dragi Garelon" dovodio Forin ofi f s u neugodnu situacij i u. Ukraj a inci su oigledno znali previe o tome kako Britanci tite druge bive fa f iste i mogli su da izazovu jo vei jav a ni skandal. Meutim, Forin ofi f s je odbio Garelonov poziv da "jav a no pohvali Ukraj a insku ustaniku armij i u".57 Potaj a no pripremanj n e plana o naselj l av a anj n u ukraj a inskih esesovaca u nekoj drugoj zemlj l i je ubrzano. Maj a a 1948. godine Vi V lkinson je zatraio od britanskog Kabineta da prenebregne odredbe Sporazuma sa Jalte koje se odnose na nasilnu repatrij i acij i u Sovj v eta to bi "bilo dobro jer bi se time naa politika prema sovj v etskim nacionalistima usaglasila
157

sa politikom koju imamo prema Jugoslovenima i drugima".58 Hladni rat se razbuktav a ao i svaki neprij i atelj l britanskog neprij i atelj l a sada je postaj a ao prij i atelj l . Bez obzira to je moda bilo pohvalno to to je vl v ada odbila da izrui lj l ude kako ne bi bili masovno pogublj l eni, nij i e za pohvalu inj n enica da britanska vl v ada nij ie ni pokuala da se pozabav a i dosadnim problemom eventualnog prisustva ratnih zloinaca na nj n enoj sopstvenoj teritorij i i. ak i poto je sovj v etski ambasador podneo spisak 124 ofi f cira galicij i ske SS divizij i e, za kojima je raspisana poternica kao za ratnim zloincima, Vi V lkinson je napisao: "Mislim da u ovom trenutku nij ie potrebna temelj l na provera".59 Umesto toga, predloio je da se Forin ofi f s osloni na rezultate prethodne, nezadovolj l av a aj a ue Meklinove provere.60 Na nesreu, Ministarstvo unutranj n ih poslova se nij i e dalo tako lako prevariti. Ono se obratilo amerikoj obav a etaj a noj slubi u Nemakoj. Amerikanci su ve pre toga uhapsili jednog oveka sa karakteristinom esesovskom tetovaom. I jo gore od toga, ameriki cenzori su imali kopij i e pisama koja je uhapeni razmenj n ivao sa prij i atelj l ima, esesovcima iz Galicij i e, koji se nalaze u 61 n ih poslova se ovo uopte nij ie Britanij i i. Ministarstvu unutranj dopalo: Verovatno bi ih dovelo u neprij i atnu situacij i u da toj 124-orici ofi f cira daj a u graanska prav a a, a da se kasnij i e otkrij i e da se radi o ratnim zloincima u naj a gorem smislu te rei, ili da imaj a u dosij ie kao esesovci.62 Ministarstvo unutranj n ih poslova je predloilo "da se svi ti l udi vrate u Nemaku milom ili silom", to je uasnulo Forin lj ofi f s.63 Ta sugestij i a je spremno zapostav avljena u oekivanj n u predstojeih razgovora sa kanadskom vl v adom o prihvatanj n u ovih lj l udi kao doselj l enika,64 uprkos sumnj n ama britanskog Ministarstva unutranj n ih poslova da bi "neki od tih lj l udi mogli da budu ratni 65 zloinci". Oigledno je postojala ogromna razlika izmeu prebacivanj n a esesovaca u Kanadu i dav a anj n a britanskog drav avljanstva takv k im lj l udima. Samo je privilegovana manj n ina u Forin ofi f su shvatala da su galicij i ski esesovci na strani Britanaca. Dobar deo ukraj a inske marionetske vl v ade ve je bio regrutovan u Taj a nu obav a etaj a nu slu158

bu.66 To nij i e bilo nespojivo s nj n ihovim nadzorima. Voa ukrajinskih nacionalista Stefa f n Bandera je jo pre rata radio za ovu slubu. Posle poraza nacista 1945. godine, zabludeli sin je ponovo primlj l en u nj n eno okrilj l e. Bandera nij i e bio usamlj l en u tome. Manj n e od godinu dana kasnij i e, general Pav a el andruk, poslednj n i komandant galicij i skih esesovaca, naao se na spisku rukovodeih lj l udi organizacij ie Prometej e , koju su pre rata vodili Britanci, zatim su je preuzeli nacisti i naposletku povratila britanska sluba SIS.67 Britanci nisu eleli kontrolu samo nad ukraj a inskim snagama otpora, ve su hteli da udrue sve "borce za slobodu" i da osnuj u u masovni "Antibolj l eviki blok nacij i a" (A ( BN). U poetku je ABN okuplj l ao samo fa f iste iz OUN i nj n ihove severne susede, beloruske naciste.68 Bila je to arena druina. Jaroslav a Stetsko je postao predsednik, Mikolaj a Abramik potpredsednik, a Stanislav a Stankj k evi je bio sekretar.69 Stetsko se zakleo na veitu vernost Fireru usred pokolja Jevreja koji su poinili lanovi OUN u Lavovu.70 Abramik je za vreme rata bio nacistiki ministar za obav a etaj a nu 71 delatnost u marionetskoj vl v adi Belorusij i e. Stankj k evi je bio takav a zloinac da je Stetsko u poreenj n u sa nj n im izgledao kao dobriina. Opis nj n egovih gnusnih zverstav a a unet je u zapisnik Kongresa SAD.72 N egovo ime je nedugo zatim ponovo pomenuto u jav Nj a nosti kada je sovj v etski delegat ustao u Uj U edinj n enim nacij i ama i optuio Ameriku da krij i e Stankj k evia, Banderu i druge "kv k islinge i izdaj anike" u sav a eznikim okupacionim zonama Zapadne Nemake.73 Stej e t department je porekao te optube, ali je Kontraobav a etaj a ni korpus Armij i e SAD pokrenuo istragu u Nemakoj. Stankj k evi je uhapen, ali je ubrzo puten na slobodu, poto je objasnio Amerikancima o emu je re. Naime, britanska obav a etaj a na sluba je mudro smestila tab ABN-a u ameriku okupacionu zonu, zaj a edno sa Banderom i ostalim vodeim nacistima pomenutim u Uj U edinj n enim nacij i ama. CIC je bio ogoren zbog britanskog postupka. CIC je prethodno ponudio Banderine usluge Amerikancima, ali su ovi tu ponudu odbili.74 Jedno je pomagati Britancima taj a no, a sasvim drugo
159

biti jav a no optuen zbog regrutovanj n a ozloglaenih ratnih zloinaca. Umesto da svoje agente-naciste dre u svojoj okupacionoj zoni, Britanci su ih cinino posadili u Minhen i tako izloili Amerikance eventualnim napadima u sluaj a u da stvar izae na videlo. Amerikanci su u samoodbrani promenili oznaku na Banderinom dosij i eu sa strogo g poverlj l ivo na poverlj l ivo kao uvod u kasnij i e obelodanj n ivanj n e istine.75 Ministarstvo rata je zatrailo dozvolu od Stej e t departmenta da izda saoptenj n e za tampu da Amerika ne titi ratne zloince i da e odmah uhapsiti Banderu a predako ga nae u svojoj okupacionoj zoni u Nemakoj.76 Taj log je odmah odbacio Dek D. Nil (Jack D. Neal), ef Odelj l enj n a za odnose sa inostranstvom u Stej e t departmentu. Ovo odelj l enj n e se bav a ilo obav a etaj a nim vezama sa Britancima. Nil je izj z av a io da "savetuj u e da se ne objav avljuj u e nikakv k o saoptenj n e za tampu o tom predmetu" jer se u tom saoptenj n u "nagovetav a a spremnost za 77 i e je drugi hapenj n e" Bandere, ako bi ovaj a bio otkriven. Kasnij ef pij i una u Stej e t departmentu priznao prav a i razlog zato je britanska zatita ukraj a inskih nacista skrivana od oij i u jav a nosti. I sami Amerikanci su pokuav a ali da sa nj n ima sklope posao iza lea Britancima. Od 1946. godine je vostvo ukraj a inskih nacista bilo neprekidno onemoguav a ano da u punoj meri sarauj u e sa predstav a nicima amerike obav a etaj a ne slube u Nemakoj prvenstveno zbog cene koju je za punu saradnj n u zahtevao Stefa f n Bandera u smislu politikog priznav a anj n a i dav a anj n a takv k ih garancij i a nj n egovoj grupi kakv k e ni jedan Amerikanac u Nemakoj nij ie mogao da im prui... Amerike vl v asti su prvi put obratile panj nu na ovu mogunost kada su Rusi zatraili ekstradicij i u Bandere i mnogih drugih ukraj a inskih nacionalista, kao ratnih zloinaca. Na sreu, pokuaj a otkrivanj n a ovih Ukraj a inaca antisovj v eta onemoguilo je nekoliko dalekovidih Amerikanaca koji su upozorili traena lica da se sakrij i u.78 U izvetaj a u se zaklj l uuj u e da, iako ti Ukraj a inci ne rade za Amerikance, "ne bi ilo posebno u prilog Sjedinj n enim Drav a ama da takv k u grupu odbace". Shodno tome, Stej e t department je priznao da "ameriki zvaninici u Nemakoj nikada nisu ozbilj l no poku79 ali da razbij i u tu grupu". Amerikanci su tiho oslobodili svoje zaroblj l ene galicij i ske esesovce i posmatrali kako se zadovolj l no
160

vraaj a u u britansku zonu ili se polako utapaj a u u izbegliku populacij i u u nj n ihovoj zoni. irom Nemake su ukraj a inski esesovci poeli da primaj a u sledovanj n a u hrani kao "rtve nacistike opresij i e".80 Optube u Uj U edinj n enim nacij i ama su brzo zaborav avljene. Ali Simon Vi V zental nij i e mogao da zaborav a i oveka koji je bio organizator nacista u Galicij i i, SS Brig igadef efhre r ra r Dr Ota Gustav a a Vehtera: Vi V deo sam ga poetkom 1942. godine u getu u Lav a ovu. Lino je komandovao tog 15. av a gusta 1942. godine kada je odvojeno 4.000 starij i ih lj l udi i odvedeno na elezniku stanicu. Meu nj n i81 ma je bila i moja maj a ka. V zental oigledno nij Vi i e znao za vezu izmeu Vatikana i britanske obav a etaj a ne slube. Mislio je da je Vehter pobegao posle rata uz pomo organizacij i e ODESA i naao utoite u verskom zav a odu u Rimu kod slovakih svetenika koji nisu znali nj n egov identitet... Vehter se 1949. godine ozbilj l no razboleo i oekivalo se da e uskoro umreti. Otkrio je lj l udima u Rimu svoj identitet i zatraio svetenika. Priestio ga je biskup Hudal.82 V zental je ispriao kraj Vi a ove prie u jednom intervj v uu. Zapadnonemaki tuioci su pozvali Hudala da se pojav a i kao svedok na procesu koji se ticao galicij i ske SS divizij i e. Hudal je pod zakletvom priznao da je Vehter osoba koja je ivela u Vatikanu preruena u "svetenika Ota Raj a nharta". Hudalu je oigledno bilo neprij i atno, ali, rekao je, nij i e on taj a koji odluuj u e o politici Vatikana.83 Meutim, Vi V zental je u svojim memoarima napisao da je "jedan austrij i ski aristokrata, koji mi je povremeno pomagao, zamolio biskupa Hudala da mu omogui uvid u Vehterov dosij i e. Biskup je odbio".84 Pretpostav avlja se da Vatikan jo uvek uva arhivske podatke o galicij i skoj SS jedinici. Ali Vi V zental nij i e znao da su Ukraj a inci imali mnogo monij i e zatitnike od biskupa Hudala. Sam papa je uestvovao u pregovorima o pruanj n u utoita ukraj a inskim esesovcima. Pred kraj a rata je ... general Pav avlo andruk, voa Ukraj a inskog oslobodilakog komiteta koji je fo f rmiran pod pokrovitelj l stvom nacista, stupio u
161

kontakt sa nadbiskupom Ivanom Bukom, visokim prelatom u Rimu, koji je bio specij i alista Svete Stolice za Ukraj a inu... andruk se nadao da bi nadbiskup Buko mogao da prenese lino papi generalovu molbu za milost u ime nj n egovih lj l udi. Nadbiskup Ivan (Buko) je brzo odgovorio na moje pismo i obav a estio me da je ve posetio divizij i u, priseao se kasnij i e andruk. U posebnoj audij i encij i i (u toku noi) nadbiskup je molio N egovu svetost papu Pij Nj i a XII da posreduj u e ... rezultat posredovanj n a Nj N egove svetosti je bio taj a da su vojnici iz divizij i e tretirani kao obini zatvorenici, a bolj l evikim agentima je bilo zabranj n eno da ih obilaze. ... Do prolea 1946. godine andruk je uz pomo nadbiskupa Buka i Ukraj a inskog komiteta za pruanj ne pomoi iz Velike Britanij i e uredio sa britanskom vl v adom da ukrajinski SS veterani smeteni u Riminij i u dobij i u emigrantski status slobodnih doselj l enika i da im britanska vl v ada pomogne da se nastane u Kanadi, Australij i i i drugim zemlj l ama Komonvelta.85 U jednom dokumentu s kog je skinuta oznaka poverlj l ivo amerika obav a etaj a na sluba je nav a ela spisak istaknutih voa Intermarij i uma. Kao to je ve reeno, ukraj a inski delegat je bio uprav a o biskup Buko, spasilac galicij i skih esesovaca, agent britanskog SIS-a.86 Buko nij i e bio jedini prelat koji je sluio dva gospodara. Intermarij i um je bio pun svetenika, monaha i brae redovnika ukl uuj lj u ui jezuite, benediktince i fr f anj n evce. Imali su tamparsku mainu za izradu fa f lsifi f kovanih isprav a a, uprav avljali su mreom samostana koji su sluili kao sklonita, prali su prlj l av a i novac i, to je moda naj a vanij i e, organizovali su vrlo efi f kasne propagandne kampanj n e koje su ile u prilog britanskim interesima. Od Kriara do OUN, od Baltika do Crnog mora, katoliki svetenici poput Draganovia i Buka vodili su pij i unsku mreu. Forin ofi f s je imao mnogo neugodnosti zato to se trudio da Vatikanska mrea ostane neotkrivena. S jedne strane je vl v ada N egovog velianstva dala veoma plemenitu (kasnij Nj i e se pokazalo i veoma nezgodnu) izj z av a u u vezi sa obav a ezom Britanij i e da otkriva nacistike ratne zloince. S druge strane je, pak, bio Vatikan sa naj a veom obav a etaj a nom mreom u istonoj Evropi koja bi znatno pomogla Britanij i i da tamo uspostav a i svoju interesnu
162

sfe f ru ili da barem oivi veze sa desetinama nacionalistikih organizacij i a koje su posle poraza nacista uprav a o od Vatikana potraile spas. Plemeniti ideali su brzo ustuknuli pred mogunou regrutovanj n a istonoevropskih nacista. Ukraj a inski nacisti su bili poslednj n a vea grupa koja je kriom prebaena direktno preko britanske teritorij i e. Uz pomo biskupa Buka, andruk se dogovorio o evakuacij i i galicij i skih esesovaca u Kanadu i Australij i u. Britancima se oduio na taj a nain to je preuzeo vostvo nad grupom Prometej e . Grupa je, da bi sve imalo demokratski prizvuk, promenila ime u "Liga atlantske povelj le Prometej e ". Ali je, bez obzira na ime, to ostala ona ista parav a an grupa koju je kontrolisao ef SIS-a ser Stj t uart Menzis, grupa koja je prila SS-u, a zatim se vratila Britancima. Propagandna mo Prometej e a je do 1946. godine bila ve skoro sasvim spremna za borbu protiv komunista.87 Direktno krij i umarenj n e veeg broja nacista postalo je rizino za Britanij i u. Ne samo to se Parlament zainteresovao za prav a u prirodu galicij i ske SS jedinice ve je i obav a etaj a na sluba SAD poela da uvia da je Prometej e slabo maskirani britanski pokuaj a ponovnog naoruav a anj n a ukraj a inskih nacista pod maskom Polj l ske armij i e generala Andersa u Italij i i.88 Osim toga, ta maska je bila pomalo preterana. Andersove snage su primile begunce iz beloruske SS divizij i e Belarus i Ukraj a ince, tako da su nj n ihovi logori bili prepuni. Vatikan je bio velikoduan, ali u nj n egovim samostanima nij i e bilo dovolj l no prostora za nove regrute. Kako je predstojalo povl v aenj n e sav a eznika iz Italij i e, neto se moralo uiniti sa preostalim nacistima do tog dana 1947. godine, kada e Italij i ani moda morati da ih izrue kao ratne zloince. Pribliav a anj n e dana kada e Italij i ani ponovo preuzeti kontrolu nad svojom teritorij i om uticalo je da vie britanskih diplomata meka srca zauzme odlunij i i stav a . ak su i Pav a elieve ustae osetile blagotvorni efe f kat ukraj a inskog talasa. Jo u maj a u 1947. godine Forin ofi f s je prebacivao Vatikanu zbog pruanj n a zatite ustaama: Bilo bi mi drago ako biste ukazali Drav a nom sekretarij i atu (Vatikana) da su one osobe koje su aktivno radile za Pav a elievu
163

ustaku vl v adu podrav a ale i odobrav a ale jedan reim koji se izrugivao principima humanosti i pratao svireposti kakv k e nisu zabeleene ni u jednom periodu lj l udske istorij i e.89 Ve u novembru, Forin ofi f s je sasvim promenio svoj stav a . Umesto da kritikuj u e Vatikan, diskretno je traio pomo da se ustae kriom prebace izvan Italij i e: Vl V ada Nj N egovog velianstva se obratila Vatikanu molbom da pomogne pri prebacivanj n u sivih u Junu Ameriku bez obzira na to to jugoslovenska vl v ada trai nj n ihovo izruenj n e.90 Iako je upotreblj l ena ifr f ovana re, nema sumnj n e da su begunci u stvari nacisti za kojima se traga. Re "sivi" koristili su zapadni Sav a eznici da oznae saradnike nacista. Re "crni" je oznaav a ala ratne zloince za koje postoji zahtev za ekstradicij i u. "Beli" su bili rtve nacistike opresij i e - Jevrej e i, lj l udi odvedeni na prinudni rad, logorai itd. "Beli" nisu morali da putuj u u kriom jer im je Meunarodna organizacij i a za pomo izbeglicama davala isprav a e i sredstva za legalno nastanj n ivanj n e. Samo je "crnima" i "sivima" bila potrebna pomo Vatikana da bi napustili zemlj l u. Oni su bili ilegalni doselj l enici. Da bi pomogli Vatikanu, Britanci su promenili prav a ila i oko 4.000 "crnih" svrstali u "sive", to je veoma razgnevilo brigadira Meklina koji je za vreme rata bio u Jugoslav a ij i i. I dok su mu Ukraj a inci bili simpatini, prema hrvatskim ustaama je gaj a io fa f natinu mrnj n u. Bio je veoma rigorozan kada je kontrolisao jugoslovenske naciste. Ovog puta se nij i e oslanj n ao na izmilj l ene prie samih zaroblj l enika. Znao je, i to iz prve ruke, ta su radili Pav a elievi sledbenici. Budui da je Meklin bio na elu Kontrolne komisij i e, nj n egova tvrdoglav a ost je mogla da pokv k ari plan izvl v aenj n a nacista iz Italij i e. A jo gore je bilo to to je Meklin poeo da uvia da nj n egovi pretpostav avljeni doturaj a u strogo poverlj l ive izvetaj a e o radu komisij i e sveteniku Draganoviu, koji onda upozorav a a ustae da se sklone pre hapenj n a. Dobri brigadir je postao preterano sumn iav nj a . Reenj n e je bilo jednostav a no: Meklinu treba doskoiti na taj a nain to e za celu stvar biti zaduen neko sa veim ovl v aen ima od nj nj n ega. Za to je uvek bilo na raspolaganj n u dosta prij i atelj l ski nastrojenih Amerikanaca, spremnih da pomognu.
164

Juna 1942. godine amerika i britanska vl v ada izdale su strogo poverlj l ivi dokument poznat pod oznakom FAN 757. U nj n emu su se sloile da ubudue kontrolu nad nacistima vri Zaj a edniki istrani komitet. Italij i a je, na kraj a u kraj a eva, zaj a edniki problem sav a eznika, pa prema tome niko ne bi mogao da prigovori zbog uea Amerikanaca u postupku kontrole. Sve je delovalo tako nevino. A u stvarnosti, koju ilustruj u u telegrami Stej e t departmenta, sve je bilo cinina igra kojom se prikrivalo da Vatikan kriom prebacuj u e takozvane "sive" naciste u Argentinu, pre nego to dou pod udar kontrole. Sredinom 1947. godine oni Amerikanci koji su u ovo bili umeani koristili su vojne kanale za svoje strogo poverlj l ive poruke, kako bi se izbeglo da se otkrij i e ovaj a sporazum izmeu Britanij i e i Vatikana. Politiki sav a etnik SAD u Leghornu u Italij i i je 7. juna 1947. godine obav a estio Stej e t department: Razgovarao sam o dokumentu FAN 757 sa britanskim kolegom. Podrazumeva se da e kontrolori dati Vatikanu imena i podatke onih osoba koje su neprihvatlj l ive za kontrolu. Izgleda mogue da se kao rezultat ovog aranmana desi da u Argentinu prebacimo veliki broj osoba (koje bi se na kontroli pokazale kao crne ili sive). Da bi se izbegli mogui nesporazumi i zbrka, veruj u em da bi trebalo jasno utvrditi da li se moraj a u kontrolisati svi neprihvatlj l ivi... ili samo oni koje Argentinci odbij i u da prime... ova druga alternativa bi znatno smanj n ila obim posla... i reila bi problem naina tretiranj n a sivih.91 Stej e t department SAD nij i e mogao da prihvati da se ratni zloinci svrstani u kategorij i u "crnih" alj l u preko vatikanskog Pacovskog kanala: Takv k a akcij i a moe da se preduzme samo za bele i sive, s tim to je za sive bolj l e da se to obav a i pre fo f rmalnog svrstav a anj n a, kako bi im se olakao odlazak.92 Celokupna prepiska FAN 757 (polovina smetena u Londonu, ostatak u Vaingtonu) razotkriva diplomatij i u kao sauesnika Vatikana u spaav a anj n u nacista. Kontrola je bila jedna velika fa f rsa. Nacisti su urno poverav a ani Vatikanu pre nego to bi i "fo f rmalno bili proglaeni za naciste". Iako Vatikan ponekad nij ie znao prav a u istinu o ratnoj prolosti putnika, dosij i ei pokazuj u u da
165

su zvaninici Vatikana svesno pomagali zapadu da prokrij i umari poznate nacistike kolaboracioniste. Poslednj n i nacisti su poli na dugako putovanj n e u slobodu iz Rima. Otili su iz Italij i e pre povl v aenj n a sav a eznika. Tako je izbegnuta izuzetno neugodna situacij i a. Poveao se broj "boraca za slobodu" protiv komunizma. Diplomate u Londonu, Vaingtonu i Vatikanu obav a ile su svoj posao izuzetno dobro. Svi oni snose svoj deo krivice za ono to je usledilo u toku hladnog rata. Do povl v aenj n a sav a eznika iz Italij i e Britanci su ve dobro odmakli u poslu udruivanj n a svih parav a an grupa koje su za vreme rata kontrolisali nacisti. Intermarij i um, Prometej e , Abramikova f akcij fr i a i Banderin OUN su se uj u edinile u Antibolj l eviki blok N ihovi lanovi su se raselili po celom svetu i nastanili u nacij i a.93 Nj prij i atelj l skim zapadnim zemlj l ama. Zapad nikada nee saznati ko su bili prav a i nacisti u tim grupama, a ko dvostruki agenti. Do 1947. godine je u Intermarij i umu otkriveno nekoliko komunista, to su Amerikanci saznali od Ferenca Vaj a te, koji je bio veza Vi Vlij i ama Gauena u nacistikoj Maarskoj.94

166

Zakljuak
Mi ne tvrdimo da je ova pria o vatikanskim Pacovskim kanalima kompletna. Analiza arhivskih dosij i ea lii na pokuaj a da se na drvo sa kojeg je snana oluj u a otrgla listove ti listovi vrate na one grane s kojih su otrgnuti. Nij i e nam bila namera da damo sliku jednog stabla, ve da iscrtamo obrise ostataka jedne ume. Tamo gde je istorij i a iskorenila delove ume i naprav a ila provalij i e meu narodima, nekada taj a ni dosij i ei iz raznih delova sveta ukazuj u u kojim putem je protutnj n ala kataklizma koja je te provalij i e stvorila. Trag upropaenih poduhvata i prikrivenog razaranj n a neumolj l ivo nas vodi ka Rimu. U srcu kataklizme je bio Vatikan. Austrija Austrij i ski dosij i ei sa kojih je skinut embargo potvruj u u da je posleratna austrij i ska vl v ada podrav a ala planove Vatikana za oivl av lj a anj n e Intermarij i uma. Po jednom izvoru, austrij i ska veza za In1 termarij i um bio je Kurt Valdhaj a m. Ako je to istina, onda bi se mnogo tota razj z asnilo. Valdhaj a m kae da nij i e bio umean u ratne zloine prilikom krvav a og masakra na Kozari 1942. godine, ve da je u to vreme bio daleko odatle i da je radio u nemakoj intendantskoj slubi u zapadnom delu Jugoslav a ij i e. Prikuplj l anj ne hrane teko moe da se svrsta u zloin, ali pokazuj u e da je Valdhaj a m imao priliku da se tada upozna sa svetenikom Draganoviem, kome je bila poverena nasilna rekv k izicij i a za potrebe ustaa u zapadnoj Bosni, u vreme ofa f nzive na Kozari.2 Valdhaj a m je ostav a io dobar utisak na Pav a elia, koji ga je odlikovao srebrnom medalj l om sa vencem od hrastovog lia za zasluge uinj n ene u to vreme, na tom podruj u. Valdhaj a mov nekadanj n i pretpostav avljeni je kasnij i e potvrdio da je trebalo da obav a etaj a ne slube Sav a eznikih zemalj l a onemogue Valdhaj a ma da se zaposli u austrij i skom Ministarstvu inostranih poslova.3 Zet Alena Dalsa je 1945. godine dao austrij i skoj v adi sasvim iskrivl vl vljeni izvetaj a o Valdhaj a mu u kome se ne pomin e nj nj n egova prolost u vojsci.4
167

Namerno ili sluaj a no, Valdhaj a m je oznaen kao osoba podobna za austrij i ski diplomatski kor u vreme kada je nj n egova vl v ada stalno zatvarala oi pred ustakom teroristikom mreom na n enom tlu i ak je dozvolj nj l av a ala pripadnicima te mree da otvoreno regrutuj u u svoje pristalice u logorima za raselj l ena lica. I sam Draganovi je kasnij i e postao drav avljanin Austrij i e pre svog povratka u Jugoslav a ij i u. Komunistike zemlj l e su utale o Valdhaj a movoj prolosti i dale su mu glasove koji su mu bili neophodni da bi pobedio svog protivk v andidata i da bi postao Generalni sekretar UN. Zapadnonemaka tampa je kritiki razmotrila Valdhaj a mov dosij i e u UN i sada se pita za koga je on u stvari radio. Treba meutim primetiti da jugoslovenske glasine o Valdhaj a movom taj a nom nacistikom dosij i eu nisu nikada bile proverene. Prema amerikim obav a etaj a nim dosij i eima, neko iz austrij iskog ministarstva inostranih poslova pomagao je vatikanske taj ane operacij i e posle rata. Identitet te osobe e se saznati samo ako austrij i ska vl v ada bude sprovela nezav a isnu istragu i prouila one dosij i ee koji su jo uvek pod embargom. Sjedinjene Amerike Dr S r ave A et vatikanskih Pacovskih kanala jo uvek proganj Av n a amerike politiare. U oekivanj n u sigurne pobede svog kandidata na amerikim izborima 1948. godine, Alen Dals je rekao svom prijatelj l u Frenku Vaj a sneru da nastav a i da prebacuj u e naciste preko Pacovskog kanala. Vei deo posla oko pripreme lanih isprav a a za pridolice bio je ve u toku kada je stigla vest da je Truman ponovo izabran. Dalsa je ta vest sigurno uzdrmala. To je znailo da e morati da eka jo etiri godine da stane na elo organizacij ie CIA. Vaj a sner je svakako bio prestrav avljen, jer je bio svestan da je vatikanski Pacovski kanal nj n egovom zaslugom postao ilegalni kanal za doselj l av a anj n a u Ameriku, pod ifr f ovanim nazivom operacij i a "Crveni kamen". Prvi nacistiki agenti Intermarij i uma stigli su u Ameriku 1949. godine, posle dugog putovanj n a. Doekao ih je "Karmel Ofi f (Carmel Off ffie), slubenik OPC-a, kome je posao u Stej e t departmentu
168

bio pokrie za pij i unsku aktivnost. On je bio zaduen da se brine o smetaj a u i ishrani brojnih emigranata prispelih u okv k iru opef je pre toga bio unapreen i postav a racij i e 'Crveni kamen'".5 Ofi l en za Vaj lj a snerovog pomonika za "poslove sa emigrantima". Uspeo je da zaposli neke naciste kao spikere u Radio-Slobodi i Glasu Amerike. Ofi fiju su bila poznata prav a ila igre. Jo ranij i e je pomogao Vatikanu da lanovi "verske misij i e" (Hudal i Draganovi) dobij iu putne isprav a e za posetu zaroblj l enikim logorima. Kada je Alen Dals 1953. godine konano postao prvi ovek agencij i e CIA, on i Vaj a sner su bili ili previe glupi da vide istinu. Po reima jednog biveg obav a etaj a ca, "zav a rni udarac" je zadat kada je Vaj a sner preuzeo niz obav a etaj a nih mrea i uklj l uio ih u CIA.6 Po jednoj proceni, oko 10.000 nacistikih ratnih zloinaca je ulo u Sjedinj n ene Amerike Drav a e posle Drugog svetskog ra7 ta. Narav a no, uvek je postojao mali broj upuenih u prlj l av a u taj a nu o nacistima. Dok je Nikson bio na vl v asti, Stej e t department je taj a no obav a estio australij i sku vl v adu da se u Americi zatvaraj a u oi pred ustaama, jer su korisni za pridobij i anj n e glasova etnikih grupa "na sav a eznim, drav a nim i gradskim izborima".8 Niksonov Stej e t department je preduzeo samo jednu stvar kada su u pitanj n u nacisti: diskretno je upozorio nekoliko amerikih politiara da ne prisustvuj u u nikakv k im hrvatskim proslav a ama na dan 10. aprila, jer to je prilika kada ustae slav a e dan osnivanj na Pav a elieve marionetske drav a e pod Hitlerovim pokriem. Ovo upozorenj n e izgleda nij i e nalo svoj put do guvernera Ronalda Regana. On je 10. april proglasio Danom hrvatske nezav a isnosti u Kalifo f rnij i i, a kasnij i e se, sad ve kao Predsednik, slikao ispred Bele kue sa istaknutim bivim fa f istima i ratnim zloincima iz ABN-a. Iako je Jaroslav a Stetsko doiveo osudu od strane Stej et departmenta i agencij i e CIA, ipak su ga Regan i voe nekoliko drugih zemalj l a Zapada primali kao uvaenog gosta. Teko je poverovati da Dord Bu ne zna ba nita o hrvatskim teroristima, jer su uprav a o oni oteli jedan ameriki putniki a ion dok je on bio na elu agencij av i e CIA. I pored toga Predsednik Bu prav a i iste "greke" kao Regan: nj n egov tab za predizbornu
169

kampanj n u je odtampao kalendar u kome je 10. april oznaen kao Dan hrvatske nezav a isnosti. Osim toga, osobama za koje se zna da su fa f isti dozvolj l eno je da sprovode program "prikuplj l an a etnikih glasova" u toku izborne kampanj nj n e 1988. godine. Mnoge politiare, uklj l uuj u ui i Ronalda Regana, sa Pacovskim kanalima povezuj u u veoma neugodne veze. U Arhivu SAD postoji fi f lmski urnal iz 1950. godine koji prikazuj u e Regana kako naivno skuplj l a novac za jednu od Dalsovih grupa koja je sluila za pranj n e novca namenj n enog "borcima za slobodu". Reganov ef obav a etaj a ne slube Vi V lij i am Kej e si (Wi W lliam Casey) bio je na elu jedne takv k e grupe, Meunarodnog komiteta za osloboenj n e, koja je pomagala beguncima da ree probleme u novoj sredini. Moda Oliver Nort (Oliver North) nij i e morao da smilj l a nain za pranj n e novca u afe f ri sa fi f nansiranj n em "kontraa" u Nikaragv g i. Moda je samo oponaao nain koji su jo ranij i e primenili Kej e si i Regan. Pacovski kanali su, po svemu sudei, i danas prisutni u Americi. Nemaka Meu nacistikim naunim dostignuima koja izazivaj a u moralne nedoumice su i nervni gasovi sarin, tabun i soman. NA N TO je kasnij i e ove otrovne gasove nazvao G-serij i om, a toliko su efi fkasni da i Sovj v eti i Zapad jo uvek koriste istu fo f rmulu za nj n ihovo prav avljenj n e. Britanci su, prema podacima iz nj n ihovih arhiva, ispitivali 1945. godine jednog oveka po imenu Mengele o hemij i skom oruj u. Ne zna se da li je ovde re o Jozefu f Mengeleu ili n egovom bratu Karlu. Treba znati da su uz saglasnost Amenj rikanaca svi nemaki strunj n aci za bakterioloki i hemij i ski rat predati na uvanj n e Britancima.9 Postoje indirektni dokazi da su se Britanci nagodili sa Mengeleom da bi dobili fo f rmule nervnih gasova. Jozef Mengele je iznenada napustio svoje skrovite, preao u sovj v etsku zonu, iako je bio ratni zloinac za kojim je raspisana poternica, i doneo pun sanduk hartij i a koje je zakopao neposredno pred kraj a rata. Uskoro zatim su Mengeleov brat, svetenik i saradnik-istraiva na
170

Institutu Kaj a zer Vi V lhelm puteni iz pritvora i dozvolj l eno im je da se vrate na svoje civilne poslove bez obzira na nacistiku prolost.10 Sam Mengele je produio u Italij i u i odatle emigrirao u Argentinu. Po reima Ive Omranina, Draganovievog pomonika u radu na Pacovskim kanalima, "hilj l ade" nemakih naunika su eleli da emigriraj a u u Junu Ameriku, i to im je omogueno. Kada su Amerikanci shvatili u kojim koliinama Stalj l in proizvodi nervni gas, i sami su zaposlili nekoliko nemakih strunj n aka. ak je i ef fa f brike I. G. Farben doveden u Ameriku da bi gradio fa f brike gasa smrti, zaj a edno sa nekolicinom vetih projektanata. Poto su ispunili svoj zadatak, dozvolj l eno im je da se vrate u Zapadnu Nemaku i da ponovo obav avljaj a u svoje ranij i e poslove.11 Velika Britanija V Britanij i a je jedina zapadna zemlj l a koja ve pola veka odbij ia da stav a i na uvid jav a nosti svoje obav a etaj a ne arhive. Postoji valj l an razlog za to. Autorima ove knj n ige stalno je uskraivan pristup amerikim dokumentima sa obrazloenj n em da bi nj n ihovo obelodanj n ivanj n e izazvalo neprilike za jednu inostranu vl v adu. Kada su autori pitali ko to uskrauj u e dokumenta o nacistima, data im je kopij i a pisma od britanske ambasade u Vaingtonu. Britanska v ada je uvar poslednj vl n ih taj a ni hladnog rata i oaj a niki pritiska sav a eznike da i oni dre poklopac sputen. Dokumentarna serij i a, koju su autori naprav a ili o nacistima koji ive "tamo dole" u Australij i i, dobila je pohvale od australij iske vl v ade kao podsticaj a da se ponovo otvore sluaj a evi koji se tiu ratnih zloina. Kada je jedan od autora zatraio dozvolu od agencij i e CIA da obav a esti Australij i u o nekim pojedinostima u vezi sa taj a nim dolaskom nacista u tu zemlj l u, CIA je iz nj n ihovog pisma izbrisala toliko delova da je ono, sa svim tim prazninama, liilo na vaj a carski sir. Autori su zatim ponudili Australij i ancima da im dostav a e one info f rmacij i e sa kojih je skinut embargo o ulozi britanske obav a etaj a ne slube u pruanj n u zatite nacistikim beguncima poslednj n ih etrdeset godina. Australij i ski islednik je na to reagovao kao da ga je uj u ela zmij i a.
171

L udi koji u Australij Lj i i, Britanij i i i Kanadi istrauj u u ratne zloine ograniav a aj a u istragu samo na otkrivanj n e nacista koji ive u okv k iru nj n ihove jurisdikcij i e. Niko ne istrauj u e ko je pomogao nacistima da tamo dou. Jedan od autora je svedoio pred amerikim Kongresom 1985. godine o tome kako su Britanci pomagali nacistiku emigracij i u. Generalni knj n igovodstveni ured SAD izdao je izvetaj a u kome se nalazi potvrda za nae optube da su amerike obav a etaj a ne slube titile naciste koji su pre toga radili za izvesnu sav a ezniku zemlj l u, ali je izbrisano svako pomi-nj n an e Britanij nj i e. Jedino u emu su Britanci bili uspeni je sakrivanj ne v astitog neuspeha. vl Ali ovo je vreme dokumenata, vreme u kojem nema vie taj a ni, samo se postav avlja pitanj n e kada e se doznati ono to je jo uvek skriveno. Lj L udi u arhivama u Vaingtonu, Rimu, Otav a i, Londonu i Kamberi oslobaaj a u jedan po jedan "naizgled bezopasan dokument", a iz nj n ih se raaj a u obrisi Pacovskih kanala. Iza nacista je staj a ao Vatikan. Vatikan V Pod rej u Vatikan podrazumevamo samo onu malu taj a nu druinu svetenika i diplomata koji su aktivno radili na Pacovskim kanalima. Trudili smo se da u prethodnim poglav avljima izloimo samo inj n enice, i to na neposredan nain. Sada bismo eleli da iznesemo svoje milj l enj n e i zaklj l uke. Neke nae optube su teke, ali ponav avljamo da se one odnose samo na one nedostojne birokrate koje su vodile politiku Vatikana. Nae je milj l enj n e da papa Pij i e XII i ovani Montini (kasnij ie papa Pav avle VI V ) nisu uvek trpeli udarce sila koje nisu mogli da kontroliu. U mnogo sluaj a eva oni su sami zasluni za ono to ih je zadesilo, ili su ak bili aktivni sauesnici u tuim zloinima. Voa svake drav a e, pre ili kasnij i e, uvek mora da stane pred sud istorij i e, a od toga nij i e izuzet ni prvosvetenik. Kada je papa preuzeo svetovnu vl v ast koju mu daj a e trea papska kruna, postao je podloan svetovnim merilima odgovornosti, a tu je jedini sud jav a no mnj n enj n e.

172

inj n enice jasno kau da ono to je papa uradio posle rata bilo je strano. Umesto da se u Argentinu kriom prebacuj u u Jevrej ei koji su ostali bez doma, preko Pacovskih kanala su, izmeu ostalih, otili Aj A hman (Eichmann), Pav a eli i tangl (Stangl). Umesto da se odrekne biskupa Hudala, Vatikan ga je zamenio manj ne upadlj l ivim, ali daleko efi f kasnij i im i vetij i im operativcem u liku svetenika Draganovia. Umesto meunarodne prav a de Vatikan je podrav a ao Intermarij i um i brojne emigrantske nacistike grupe. Svet je takv k e odluke Vatikana skupo platio. Vatikan je posle Drugog svetskog rata poinio zloin. Dokazi su neoborivi: Vatikan je pomagao beguncima da izbegnu pravedno suenj n e. Pacovski kanali su stvoreni u nameri da se pomogne i podstakne spaav a anj n e nacistikih ratnih zloinaca za kojima je raspisana poternica. Hudalova naklonost prema nacistima bila je poznata jo mnogo pre 1945. godine, a on je uprkos tome zadrao svoj visoki poloaj a . Nj N egovom nasledniku sveteniku Draganoviu pomagalo je nekoliko crkv k enih redova koji su tampali lane line isprav a e, nabav avljali pasoe Crvenog krsta i obezbeivali prevoz lj l udima pod lanim imenima. To nisu bila dela hrianskog milosra. Taj a nim spaav a anj n em nacista nemoralno su zloupotreblj l ene legitimne dobrotvorne organizacij ie Crkv k e. Neznanj n e u ovom sluaj a u ne moe da se prihvati kao odbrana, jer je papa Pij i e XII bio sasvim svestan zloina koje je poinio Ante Pav a eli. A ni Pav a eliev sluaj a nij i e bio usamlj l en. Pacovski kanali su radili efi f kasno bez obzira na zloine koje su begunci poinili protiv oveanstva. Papa je, da je to eleo, mogao da sazna nj n ihova prav a a imena od Draganovia. Provala u Draganovievu kancelarij i u otkrila je da on uva spiskove lanih i pravih imena begunaca. Papine diplomatske poruke otkrivaj a u nj n egovo posredovanj n e i uzimanj n e u zatitu ratnih zloinaca. Meu preivelim svedocima, kako meu crkv k enim tako i meu obavetaj a nim zvaninicima, vl v ada jednoduno uverenj n e da je Vatikan znao da su osobe kojima prua zatitu nacisti. Neovl v aeno ponaanj n e takoe ne moe biti argument odbrane jer su Pacovski kanali bili produetak taj a ne vatikanske diplomatij i e. Dosij i ea u SAD i Britanij i i potvruj u u da je od Vati173

kana traeno da prokrij i umari saradnike nacista, takozvane "sive", i da je on to uinio. Postoji praktino jednoduna saglasnost meu preivelim svedocima da je Draganovi imao zvanino odobrenj n e sa naj a vieg mesta za svoj rad. Jedan klj l uni svedok izj z av a io je da je Montini traio od Draganovia da izbav a i begunce. Obav a etaj a ni dosij i ei u nekoliko zemalj l a potvruj u u da su lj l udi u samom vrhu Vatikana odobrav a ali i usmerav a ali spaav a anj n e odbeglih ratnih zloinaca. Pacovskim kanalima je nastav avljeno spaav a anj n e ratnih zloinaca sve do sredine 50-ih godina iako im nij i e vie pretila repatrij i acij i a. Ali ta je sa Aj A hmanom, tanglom i Raufo f m, izmeu ostalih? ta je sa mnogim nemakim i austrij i skim nacistima koje nisu traili Sovj v eti ni nj n ihovi sav a eznici? Zapadni sudovi su bili sramno popustlj l ivi, pa je kanj n ena samo aica takv k ih.12 Vatikan je skrivao i one naciste koji su osueni za vreme postojanj n a demokratskih vl v ada u Maarskoj i ehoslovakoj. Pacovski kanal nij i e bio namenj n en spaav a anj n u nevinih, ve samo krivih. Nevinima nij i e bio potreban lani identitet. Zato smatramo da postoji obilj l e dokaza da se Vatikan osudi zbog spreav a an a prav nj a de. Agenti Vatikana su svesno uzimali pasoe koji su kraom ili prevarom pribav avljani od Crvenog krsta. Raspoloivi dokazi samo indirektno ukazuj u u da su Fransoa Ponse i kasnij i e Alen Dals bili sauesnici u krai. Ali Draganovi je znao da je roba ukradena. I ne samo to, on je fa f lsifi f kovao line isprav a e, to je bio deo istog nepotenog plana. Dokazano je da je biskup Roman prao novac na crnoj berzi u vaj a carskoj, i da taj a novac predstav avlja deo ili celokupno ustako oplj l akano blago koje je izneto iz Jugoslav a ij i e, kriom, uz pomo rimske crkv k e. Draganovi je priznao da je deo ovog novca uzeo za Vatikan. Dokazi govore da je novac za Pacovske kanale poticao od zlatnih poluga iz Pav a elievog ratnog plena. U jednom dosij i eu se sugerie da je to blago bilo vl v asnitvo Hrvatske katolike crkv k e, ali to nij i e istina. Pav a elievo blago su inile zlatne poluge i zapadna valuta, a ne odore ukraene dragulj l ima ili dragoceni putiri. Osim toga, ak i kada je zlato bilo izvan domaaj a a komunista,
174

Draganovi je i dalj l e za nj n ega polagao raune ustakim zvaninicima. Mi smatramo da ima dovolj l no dokaza da se Vatikan optui za primanj n e ukradenih dobara i stav avljanj n e u promet dokumenata pribav avljenih kraom ili prevarom. Dokazi jasno govore da je Vatikan krio diplomatske norme ponaanj n a. Odbegli ratni zloinci prevoeni su automobilima sa diplomatskim tablicama da bi se izbeglo nj n ihovo hapenj n e. Vi Vsoki slubenici vatikanske diplomatij i e intervenisali su kod Saveznika da biskup Hudal, svetenik Draganovi, biskup Buko i drugi dobij i u slubene putne isprav a e koje su im omoguile da organizuj u u beanj n e Pacovskim kanalom, pod maskom vrenj na verskih dunosti. Vatikanova zvanina ekstrateritorij i alnost, koja mu je de fa f cto t pruala imunitet, upotreblj l ena je za privremeni smetaj a ratnih zloinaca. Vatikanski diplomatski kanali su omoguili da Hudal, Draganovi, Buko i drugi, lano se predstav avljajui, izdej e stvuj u u oslobaanj n e nacistikih ubica i nj n ihovih saradnika. Neznanj n e ne moe da bude oprav a danj n e, kao to smo ve ranije izloili. Pacovski kanali ne bi mogli da opstanu bez diplomatske zatite Vatikana. Vatikanske diplomate su svesno prebacivale naciste u druge zemlj l e i time krile imigracione zakone tih zemalj l a. A to je uprav a o i bila svrha Pacovskih kanala. Time to je Vatikan zatvorio oi pred nacistikim zloinima pomogao je da se kasnij i e dese sve nesree koje su nas zadesile za vreme hladnog rata. Vatikan se ne moe osloboditi krivice oprav a danj n em da je sluaj a no pogreio jer je vrlo dobro znao ta radi. Papa Pij i e XII i Montini bili su iskusne diplomate, a bav a ili su se stratekim i diplomatskim inicij i ativama. Mi veruj u emo da dokazi optuuj u u Vatikan da je pruao pomo ratnim zloincima, rukovao ukradenim dobrima i krio meunarodne norme ponaanj n a u diplomatij i i. Priznaj a emo da e ova knj n iga pozlediti stare rane i baciti novo svetlo na odnos Vatikana prema holokaustu. Postav a ie se pitanj ne kako je Vatikan mogao da uini toliko mnogo da bi pomogao nacistima za vreme hladnog rata, a toliko malo da bi zatitio nj n ihove rtve. Zato je papa Pij i e XII svoju politiku utanj n a o Jevre175

jima zamenio 1945. godine otvorenim staj a anj n em na stranu nacista? Zato nisu postojali taj a ni putevi spaav a anj n a iz Auvica? Zato je Vatikan dav a ao lane pasoe nacistima, kada su nj n egovi zvaninici retko izdav a ali lane krtenice Jevrej e ima? Da li su Pacovski kanali svedoanstvo dvolinosti, ili, jo gore, potvrda dvostrukih, antisemitskih merila? Svesni smo da nai dokazi protiv pogrenog ponaanj n a Vatikana u hladnom ratu pokreu nova i tea pitanj n a o nj n egovom ponaanj n u za vreme holokausta, a to je da je poinio zloin protiv oveanstva.

176

Izj z ave zahvalnosti

Mnogi lj l udi su nam pomogli prilikom pisanj n a ove knj n ige, tako da je nemogue da se svima zahvalimo, delom zbog nedostatka prostora, a delom zato to su mnogi eleli da ostanu anonimni. Posebno smo zahvalni mnogim bivim i sadanj n im slubenicima zapadnih i komunistikih vl v ada koji su nam nenametlj l ivo dav a ali info f rmacij i e, dokumente, indicij i e i sav a ete. Nj N ihov identitet mora da ostane skriven, ali naa zahvalnost im nij i e uskraena. Ovo delo ne bismo mogli ni da zaponemo da nam nisu stajali na raspolaganj n u strplj l enj n e i istraj a nost arhivskih slubenika iz celog sveta, a posebno onih iz Drav a nog arhiva u Londonu i iz Nacionalnog arhiva SAD, gde su nam Don Tej e lor iz Sav a remenog vojnog odelj l enj n a i Seli Marks iz Diplomatskog odelj l enj n a pruili veoma veliku pomo. Kristofe f r Simpson je bio izuzetno velikoduan i dozvolio nam je da se sluimo nj n egovim privatnim belekama koje je sakupio pripremaj a ui svoju knj n igu Blowback. Demsu Uolstonu se takoe zahvalj l uj u emo za nj n egov strplj l iv istraivaki rad u Italijanskom arhivu u Rimu, kao i brojnim slubenicima Rimokatolike crkv k e i Vatikana koji su nam pruili podrku u jednom segmentu istraivanj n a. Iako oni ne ele da im pomenemo imena, n ihova pomo se ogleda u tekstu. nj Treba napomenuti da smo se mnogo trudili da dobij i emo podatke samog Vatikana o dogaaj a ima o kojima se ovde govori, ali nam je uskraen pristup svim znaaj a nim dosij i eima. U Taj a nom arhivu Vatikana istraivaima je zabranj n en uvid u sva dokumenta nastala posle 22. januara 1922. godine. Zahvalj l uj u emo se zvaninom istoriaru Vatikana, sveteniku Robertu Grej e emu, na pokuaj a u da popuni neke praznine koje su rezultat te zabrane, i na odgovorima na naa brojna pitanj n a. Brojni lj l udi su nam pruili dragocenu pomo tako to su preveli na engleski jezik stotine stranica raznih dokumenata sa mnogih jezika. Nj N ihov rad nam je omoguio da prezentiramo obilj l e materij i ala iz velikog broja izvora. Posebno se zahvalj l uj u emo Poli Gruden za prevoenj n e materij i ala sa srpskohrvatskog i slovenakog jezika i Klaudij i i Taranto za prevoenj n e sa italij i an177

skog. Pj P er Vi V kari je obav a io i snimio mnoge razgovore do kojih ne bismo mogli da doemo ni na koji drugi nain. eleli bismo, na kraj a u, da zabeleimo da bez obzira na brojne sav a ete koje smo tokom rada dobili, za sve greke, propuste i nedostatke ove knj n ige snosimo krivicu isklj l uivo nas dvojica. M rk Arons i D Ma D on Lof oftus, No N vembar 1990. go g dine

178

Fusnote
1. Av A et nad Evropom 1. "A Survey of Modern Trends in Papal Diplomacy", studij i ski rad Stej et departmenta, USNA N , RG 59, 866A.00/3-2448 2. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, 6. januar 1932, PRO FO 371 16400 3. "The policy of the Catholic Church in the Danube Valley", Foreign Research and Press Service, Balliol College, Oxfo f rd, 21. oktobar 1942, PRO FO 371 33434 4. Ib I id. 5. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, 31. decembar 1938, PRO FO 371 23810, Chadwick, Brita t in and th t e Va V tican during th t e Second Wo W rld Wa W r, str. 25-7; i Falconi, Th T e Silence of o Pius XI XII, str. 96. 6. Dobar prikaz Paelij i eve karij i ere nalazi se u Pallenberg, Th T e Va V tican F om Wi Fr W th t in. 7. Pallenberg, Th T e Va V tican Fr F om Wi W th t in, str. 123-4; i beleka Centralne obav a etaj a ne grupe od nepoznatog (cenzurisanog) izvora za Deka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946, USNA N , RG 59, 866A.404/10-2446 8. Falconi, Th T e Silence of o Pius XI XII, str. 95. 9. Telegram Stej e t departmenta SAD upuen linom zastupniku predsednika SAD pri Svetoj Stolici, 25. oktobar 1944, Myron Tay aylor Papers, USNA N , Box 4 10. "Info f rmal Notes Concerning Communistic Peril Aft f er the War by H. E. Monsignor Tardini May a 30. 1943, jedan od dokumenata u "Memoranda Concerning Vatican, Czechoslovakia, Germany, Hungary r , Italy, Poland, Rumania, Russia, Yu Y goslav a ia, Austria, 1941 do 1946", od Maj a rona Tej e lora Stej et departmentu, 4. septembar 1946, USNA N , RG 59, 121.866A/9-446. 11. "Confi f dential notes on the situation in the Russian-occupied zone of Berlin - (april, maj a , jun 1945)", priklj l uene pismu Svete Stolice Stej e t departmentu, 15. oktobar 1945, USNA N , RG 59, 740.00119 Control (Germany)/101545 12. Memorandumi od 15. marta i 16. oktobra 1944, USNA N , RG 319, ABC, Box 73 13. Izvetaj a o istrazi Alberta Hartla, 17. maj a 1946, USNA N , RG 59 14. Izvetaj a iz oktobra 1945, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, XL 24218 15. Memorandumi od 18. decembra 1947. i 5. januara 1948, USNA N , RG 59, 866A.20200/12-1847

179

16. "Memorandum on Reported 'Christian Front'", priloen uz beleku od 29. aprila 1948, od Svete Stolice Stej e t departmentu, USNA N , RG 59, 866A.20200/4-2948 2. Biskup Hudal i prvi talas 1. Ovaj a prikaz je zasnovan na razgovorima Gite Serenj n i sa tanglom, u I to In t th t at Darkness, str. 289. 2. Ib I id. 3. Ib I id. 4. Ib I id. 5. Ib I id. 6. Ib I id. 7. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Be, 21. fe f bruar 1985. 8. Svedoenj n e gospoe tangl na suenj n u nj n enom muu u Diseldorfu f , nav a edeno u Sereny, In I to t th t at Darkness, str. 357. 9. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Be, 21. fe f bruar 1985. 10. Ib I id. 11. Ib I id. 12. Razgovor sa ocem Grej e emom, 15. april 1985. 13. Na primer, u jednom pismu napisanom za vreme rata Hudal se sea da je "govorio u gradu Trij i eru novembra 1934, u okv k iru niza predav a anj nau Nemakoj", USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, Izvetaj a od 2. septembra 1944, 95157 14. Alois Hudal, Die Grndlag agen des Na N tionals l ozialismus; eine ideenge g schichtliche Un U te t rs r uchung g, Johannes Gnther, Leipzig, 1937, str. 9. 15. Erika Weinzierl, "Austria: Church, State, Politics" u Richard Wolff f i Jorg Hnsch (urednici), Ca C th t olics c , th t e Sta t te t and th t e European Radical Rig ight 1919-1945, Columbia University t Press, New York, 1987, str. 23. 16. USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, Izvetaj a od septembra 1944, 95157 17. Ib I id. 18. Karlheinz Deschner, Ein Ja J hrhunder He H ils lsgeschichte te; Die Politik der P pste Pa t im Ze Z ita t lte t r der We W ltk t rieg ege. Vo V n Pius XI XII 1939 bis zu Jo J hannes Pa P ul I 1978 7 , Kiepenheuer und Wi W tsch, Kln, 1983, str. 135, 359. 19. Pismo Centralne obav a etaj a ne grupe, izvor nepoznat (cenzurisan) za Deka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946, USNA N , RG 59, 866A.404/10-2446; pismo od svetenika Roberta Grej e ema, 22. januar 1990; i Pallenberg, Th T e Va V tican Fr F om Wi W th t in, str. 185-90. 20. Alois Hudal, Rmische Ta Tagebcher: Lebenberichte t eines alte t n Bishof ofs, Leopold Stocker, Graz/Stuttgart, 1976, str. 317; razgovor s rektorom "Anime" Nedbalom, Rim, 13. maj a 1989; pismo od svetenika Roberta Grej e ema, januar 1990; i Pallenberg, Th T e Va V tican Fr F om Wi W th t in, str. 186. 21. Razgovor s ocem Grej e emom, 15. april 1985. 180

22. Vi V di Blet et al., Les Acte t s et Documents t du Saint Sig ge re r latif i a la Seconde Guerre r Mo M ndiale; e i Sereny, In I to t th t at Darkness, str. 303. 23. Sereny, In I to t th t at Darkness, str. 305. 24. Alfr f ed Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufg f ebot des Abendlandes", neobjav avljeni rukopis, str. 73, u posedu Dokumentationsarchiv des sterreichischen Wi W derstandes 25. Anton Szanya, "Alois Hudal Zum 100 Geburstag eines Gern vergessenen sterreichers", Der Fr Freidenker, godina 15, broj 4, 1985, str. 12; i pismo od svetenika Roberta Grej e ema, januar 1990. 26. Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufg f ebot des Abendlandes", neobjav avljen rukopis, str. 73, u posedu Dokumentationsarchiv des sterreichischen Wi W derstandes 27. Razgovor s rektorom Nedbalom, Rim, 13. maj a 1989. 28. Ib I id. 29. Raul Hilberg, Th T e Destruction of o th t e European Je J ws w , Homes & Meier, New York, 1985, str. 333-4. 30. Werner Brockdorff f (Alfr f ed Jarschel), Flucht vor N N rnberg rg, Welsermuhl Verlag, Wels/Munich, 1969, str. 25-6. Za pojedinosti u vezi s Raufo f vim zadatkom u Italij i i, vidi Hilberg, Th T e Destruction of o th t e European J ws Je w , str. 668. 31. Sereny, In I to t th t at Darkness, str. 321. 32. USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, Izvetaj a broj 88819 33. Memorandum Centralne obav a etaj a ne grupe od neznanog (cenzurisanog) izvora, za Deka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946, USNA N , RG 59, 866A.404/10-2446; Ladislas Farago, Af Aftermath t , Pan, London, 1976, str. 210-11. 34. Farago, Af Aftermath t , str. 211-12; i pismo svetenika Grej e ema od 22. januara 1990. 35. Za pojedinosti u vezi sa zahtevom Vatikana i stav a om Sav a eznika, vidi memorandum Drav a nog sekretarij i ata Vatikana od 23. av a gusta 1944; pismo od Carmel Off ffie za Tittman-a, 8. septembar 1944; Verbalnu notu Maj a rona Tej e lora Drav a nom sekretarij i atu Vatikana od 19. septembra 1944; memorandum Drav a nog sekretarij i ata Vatikana od 3. oktobra 1944; pisma Carmel Off ffie Maj a ronu Tej e loru od 26. oktobra 1944. i 7. novembra 1944; i Verbalnu notu Maj a rona Tej e lora Drav a nom sekretarij i atu Vatikana od 10. novembra 1944, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box. 6 36. Memorandum od 7. decembra 1945, za Samj m ueal Rebera, Vaington, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 29 37. Poetkom septembra 1944. biskup Hudal je napisao jedan izvetaj a u kom je nastojao da pokae da je nj n egova knj n iga Osnovi nacionals l ocij i aliz i ma "daleko od nacistike propagande, nego /u stvari/ jedna iskrena, smirena, nauna kritika... koja odmerav a a nacizam prema hrianskom moralu i 181

drav a noj doktrini". Vi V di izvetaj a od 2. septembra 1944, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, 95157. 38. Pismo od 19. decembra 1944, uputio John Chapman Odelj l enj n u za vezu Sav a eznike komisij i e, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 6 39. Hudal, Rmische Ta Tagebcher, str. 21. 40. Ib I id. 41. Karl Wolff ff, na primer, bio je zapovednik jedne zloglasne SS Einsatzgruppe u Sovj v etskom Sav a ezu. Bio je lino upetlj l an u ubistvo 300.000 l udi, a ipak je 1949. osuen na zaj lj a edlj l ivo smenu kaznu od etiri godine zatvora, od koje je odleao samo jednu nedelj l u. Bio je ponovo uhapen 1962. a 1964. osuen na petnaest godina robij i e. Odleao je est godina, da bi bio osloboen zbog loeg zdravstvenog stanj n a. Vi V di Christopher Simpson, Blowback, Weidenfe f ld & Nicolson, New York, 1988, str. 92-4. i 93-4n; Volfo f va itulj l a, Daily l Te T leg e ra r ph, London, 17. jul 1984; i Hilberg, Th T e Destruction of o th t e European Je J ws w , str. 1085. 1109. 42. Simpson, Blowback, str. 92-3 43. Jarschel, Fl F ucht vor N N rnberg rg, str. 77-9 44. "Interrogation of SD Off fficers", 1. maj a 1945, USAINSCOM, dosij i e D216719, Ft. George V. Meade, Mary ryland 45. Dav a id Martin, Wi W lderness of o Mi M rrors r , Harper & Row, New York, 1980, str. 182. 46. Stej e t department, Izvetaj a Vi V nsenta La Vi V ste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547; citat iz fr f ancuske knj n ige C rc Ce r le No N ir je uzet iz prevedenih odlomaka koje je bio veoma lj l ubazan da ustupi Charles Kenney iz lista Bosto t n Globe. 47. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Be, 21. fe f bruar 1985. Vi V di i Werner Brockdorff f (Jarschel), Fl F ucht vor N N rnberg rg, str. 55-6, 81. Brokdorf, f to jest bivi vo nacistike omladine Jarel, potvruj u e i da je vent tesno saraivao s Raufo f m u Milanu. 48. Jarschel, Fl F ucht vor N N rnberg rg, str. 79. 49. Stej e t department, Izvetaj a Vi V nsenta La Vi V ste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547. Appendix C, str. 4, paragraf 16. 50. Sereny, In I to t th t at Darkness, str. 316-17. 51. Ib I id. 52. Ib I id., str. 317. 53. Stej e t department, Izvetaj a Vi V nsenta La Vi V ste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547. Neke pojedinosti o La V stinom ranij Vi i em radu mogu se nai u jednom telegramu Stej e t departmenta Ambasadi SAD u Rimu, od 28. jula 1945, USNA N , RG 59, 840.414/7-2845. V di i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the Nazis", u Ref Vi eform Judaism, prolee/leto 1983, i "Debate Rages: did Vatican help Nazis to escape fr f om Europe?", u Na N tional Ca C th t olic Reporte t r, 2. mart 1984. 182

54. Razgovor s ocem Robertom Grej e emom, 15. april 1985. 55. Stej e t department, Izvetaj a Vi V nsenta La Vi V ste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547, Appendix A 56. Izvetaj a CIC koji je napisao Leo Pagnotta 28. decembra 1946, osloboen za jav a nost Zakonom o slobodi info f rmacij i a SAD (US FOIA), str. 1-10. Ovaj a izvetaj a takoe ide uz Department of State Izvetaj a Vi V nsenta La Vi V ste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547, kao Appendix B 57. Ib I id. 58. Ib I id. 59. Stej e t department, Izvetaj a Vi V nsenta La Vi V ste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547, str. 10. 60. Ib I id, d str. 3-4 61. Izvetaj a CIC broj D-3330 od Pauela Laj a ona, 16. decembar 1946, osloboen za jav a nost prema FOIA, str. 7-9. 62. Ib I id. 63. Ib I id. 64. Memorandum Uprav a e vrhunske taj a ne od Hamiltona Robinsona, Uprav a a evropskih poslova, 26. jun 1947, USNA N , RG 59, 865.56/6-2647 65. Vi V di Odelj l enj n e slube zatite, Stej e t department, Lelandu Harisonu, amerikom ministru u Bernu, 11. jul 1947, USNA N , RG 59, 800.142/5-1547; i pismo ministra Lelanda Harisona iz Amerikog poslanstva u Bernu upueno drav a nom sekretaru, 12. septembar 1947, USNA N , RG 59, 800-142/9-1247 66. Uprav a a vrhunske taj a ne, memorandum od Hamiltona Robinsona iz Uprav a e za evropske poslove, 26. jun 1947, USNA N , RG 59, 865-56/6-2647 67. Pismo od 28. jula 1947, od Daulinga u Stej e t departmentu za Parsonsa u Vatikanu, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17 68. Pismo i Usmena poruka od Parsonsa Daulingu, 29. av a gust 1947, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17 69. USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17 70. Pismo i Usmena poruka Parsonsa Daulingu, 29. av a gust 1947, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17; i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the Nazis", u Ref eform Judaism, prolee/leto 1983. 71. Prilog br. 1 depei 603 od 13. av a gusta 1947. od Grej e ema D. Parsonsa, Grad Vatikan, USNA N , RG 59, 866A.00/8-1347 72. Hudal, Rmische Ta Tagebcher, str. 21. 73. Nekoliko lanova Biskupstva Austrij i e koji su glasali da se on ukloni kasnij i e su izraav a ali kaj a anj n e. Nadbiskup Salcburga Roraher pisao je Hudalu 24. januara 1952. i objanj n av a ao da je zahtev za ostav avku potpisao tek "pod pritiskom". A 22. juna 1953, kada je Hudal ve napustio Zav a od Santa Maria dell'Anima, biskup Graca, Ferdinand Pav avlikovski uinio je isto. Vi V di Hudal, Rmische Ta Tagebcher, str. 303, 306. 74. Hudal, Rmische Ta Tagebcher, str. 21. 183

75. Vi V di pismo Drav a nog sekretarij i ata Titmanu od 11. av a gusta 1945, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 8. 3. Francuski pijun u Va V tikanu 1. Vi V ncent La Vi V sta, "Illegal Emigration Movements in and Through Italy", 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FWI W 800.0128/5-1547 2. Ib I id. 3. Razgovor sa Simonom Vi V zentalom, Be, 21. fe f bruar 1985. 4. Ne N w Yo Y rk Ti T mes, 30. januar 1984. 5. Gauenov izvetaj a CIC-u od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav avljen prema US FOIA, str. 49-51 6. In I te t rmarij i um Bulletin, broj 5, januar 1947, lj l ubaznou Kristofe f ra Simpsona. Primerci ove publikacij i e mogu se nai u Kongresnoj biblioteci u Vaingtonu, a neki u dokumentacij i i FBI dostupnoj prema Zakonu o slobodi info f rmacij i a SAD (US FOIA). 7. Anthony Cav a e Brown, Th T e Secre r t Servant t, Michael Joseph, London, 1988, str. 143-4. 8. "Annual Report, 1925" britanskog ministra pri Svetoj Stolici, ser Odo Rasela (Odo Russel), Londonu, 21. april 1926, PRO FO 371 11399; i izvetaj a Naune i pres-slube Forin ofi f sa "The policy of the Catholic Church in the Danube Valley", 21. oktobar 1942, PRO FO 371 33434 9. CIC izvetaj a o "Pokretu za nacionalnu nezav a isnost Hrvatske" ("The Croatian National Independence Movement"), 9. april 1946, dosij i e o ustaama, pribav avljen prema US FOIA, str. 23-5. 10. Appendix D za: Vi V ncent La Vi V sta, "Illegal Emigration Movements in and Through Italy", 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800.0128/5-1547 11. Vi V di Gauenov izvetaj a CIC od 5. marta 1948, Vaj a tin dosij i e, str. 30-3, pribav avljen prema US FOIA, radi prikaza nj n egovih poetnih kontakata s Vaj a tom. 12. Izuzetno detalj l no izlaganj n e Vaj a tinih tvrdnj n i i zahteva Amerikancima sadrano je u nj n egovoj kratkoj biografi fiji i u nj n egovom radu "Borba za dominacij i u u Srednj n oj i Jugoistonoj Evropi", Rim, 10. fe f bruar 1947, i jedno i drugo na fr f ancuskom jeziku i priloeno memorandumu Stej e t departmenta od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048. 13. Vaj a tina kratka biografi fija dostav avljena Ambasadi SAD u Rimu, prilog memorandumu Stej e t departmentu od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048 14. Telegrami Stej e t departmenta od 24. fe f bruara i 24. marta 1948. od Vaingtona Rimu, i od Madrida Vaingtonu, USNA N , RG 59, 111.20A/2-2448, i 111.20A/3-2448. 15. Smofo f rdov CIC izvetaj a od 19. januara 1948, Vaj a tin dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 40-1.

184

16. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 49-51. 17. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 49-51; i memorandumi CIC od 21. av a gusta, 4. i 15. oktobra i 10. decembra 1946, Intermarij i umov dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 1-6. 18. Za ranu istorij i u Svetog Jeronima, vidi Mons Dr Juraj a Magj g erec, H vats Hr t ki Za Z vod Sv. Je J ronima u Rimu: Jubilej e ske proslave (1 ( 453-1953) 3, Tiskara Papinskog Sveuilita Gragoriane, Rim, 1953. Ovo je naroito zanimlj l iv prikaz, posebno zbog toga to ga je u velikoj meri priredio svetenik Draganovi. 19. Ove pojedinosti o Draganovievoj mladosti izvuene su iz nj n egove izj z av a e jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; u vezi s biskupom ariem vidi Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity t of Bishops Roman and ari", osloboeno za jav a nost prema US FOIA. 20. CIC indeksna kartica, i kapetan Dav a is, nedatirana beleka, "Consolidated Interrogation Report od Dr Krunoslav a Stepano Draganovi", Draganoviev dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 2, 41-6; neobjav avljeni rukopis Stivena Klisolda; Razgovor s Milanom Simiem, Rim, 12. maj a 1989; nedatiran izvetaj a italij i anske Taj a ne policij i e, priloen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia), 1948", Busta 33, fa f sciolo 3, Attivit di jugoslav a i contrari di Tito in Italia; Draganovieva izj z av a a Jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; i Bogdan Kriman, Pa P veli u bj b ek tvu, Globus, Zagreb; 1986, gde se nav ks a odi Hr H vats t ka Revij i a, Minhen, 1975, godina 25, broj 4, str. 655-64. 21. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 49-51. Takoe vidi nedatiran izvetaj a italij i anske Taj a ne policij i e, priloen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 20. a gusta 1944, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff av ffari politici (Jugoslav a ia), 1948", Busta 33, fa f sciolo 3, Attivit di jugoslav a i contrari di Tito in Italia. 22. Appendix A za Vi V ncent La Vi V sta, "Illegal Emigration Movements in and Through Italy", 15. maj a 1947, USNA N , RG 59, FW 800-0128/5-1547. 23. Gauenov CIC izvetaj a od 5. marta 1948, Vaj a tin dosij i e, pribav avljen prema US FOIA, str. 30-3 24. Vaj a tina kratka biografi fija, prilog memorandumu Stej e t departmentu od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048. Za zvanino gledite Amerike u vezi s Vaj a tinim hapenj n em vidi Poverlj l iv telegram Stej e t departmenta iz Rima u Vaington, USNA N , RG 59, 16. april 1947. 740.00116EW/4-1647 25. Ib I id., str. 49-51

185

26. Poverlj l iv telegram Stej e t departmenta iz Budimpete u Vaington, USNA N , RG 59, 24. aprila 1947, 740.00116EW/4-2447 27. Gauenov CIC izvetaj a od 23. juna 1947, Vaj a tin Dosij i e, pribav avljen prema US FOIA, 49-51. Za pojedinosti u vezi s Ruprehtovom ulogom kao nacistikog propagatora, vidi Randolph Braham, Th T e Politics c of o Genocide: T e Ho Th H locaust in Hunga g ry r , Columbia University t Press, New York, 1981, str. 55-6, 160-1 28. Ovaj a razgovor izmeu Gauena i Vaj a te zasnovan je na Vaj a tinom tekstu punom pojedinosti predatom Ambasadi SAD otprilike u isto vreme kad su se nj n ih dvojica upoznali, Borba za dominacij i u u Srednj n oj i Jugoistonoj Evropi, Rim, 10. fe f bruar 1947, prilog memorandumu Stej e t departmenta od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA N , RG 59, 111.20A/4-1048, kao i na onim delovima materij i ala koji su osloboeni za jav a nost iz Gauenovih linih izvetaj aa 29. Falconi, Th T e Silence of o Pius XI XII, str. 158 30. Gauenov CIC izvetaj a od 5. marta 1948, Vaj a tin dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 30-3; i Kanilj l in i Gauenov CIC izvetaj a od 9. septembra 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 47-8 31. Interna dostav a a taba Evropske komande od 16. fe f bruara 1948, i izvetaj a pukovnika Laj a stera od 20. januara 1948. upuen general-maj a oru Flojdu Parksu, Odelj l enj n e Armij i e za info f rmisanj n e jav a nosti u Vaingtonu, Vaj a tin dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 37-9; telegram Stej e t departmenta od 24. marta 1948. iz Budimpete u Vaington, USNA N , RG 59, 111.20A/3-2448; nota Poslanstva Maarske Stej e t departmentu od 3. fe f bruara 1948, USNA N , RG 59, 740.00116EW/2-348; telegram Stej e t departmenta od 24. januara 1948. iz Budimpete u Vaington, USNA N , RG 59, 851.20263/12348; mikro fi f lm LM 108, rolna 15, kv k adrat 00442; telegram Stej e t departmenta od 24. fe f bruara 1948. iz Vaingtona u Rim, USNA N , RG 59, 111.20A/22448; memorandum od 27. av a gusta 1948. od Klarka Kulbertsonu, priloen memorandumu Stej e t departmenta od 8. septembra 1948. iz Madrida u Vaington, iz Vaj a tinog FBI dosij i ea, osloboeno za jav a nost prema US FOIA; i Simpson, Blowback, str. 83. 32. Charles Ashman i Robert Wagman, Th T e Na N zi Hunte t rs r , Pharos Books, New York, 1988, str. 189-90.

4. Udarac koj o i je uzdrmao Svetu Stolicu 1. Prikaz Pav a elievog beanj n a iz Zagreba preko Rogake Slatine i Maribora u Austrij i u moe se nai u Kriman, Pa P veli u bj b ekts t tvu; i Vi V lim Cecelj l a, "etrdesetgodinj n ica Bleiburga", u Vj V esnik, urnal hrvatskih radnika i migranata u Nemakoj, godina 14, broj 51, Uskrs 1985. Prvonav a edeni autor daj a e prikaz sa stanovita jugoslovenske orij i entisanosti, dok je drugonav a edeni bio visoki pripadnik ustaa i portretie Pav a elia sa simpatij i ama. 186

2. Detalj l isana istorij i a rasta Ustakog pokreta, nj n egovih teroristikih aktivnosti tokom 1930-ih godina i stranih zverstav a a poinj n enih u vreme rata moe se nai u Mark Aarons, Sanctuary r ! Na N zi Fugitives in Austra r lia, Heinemann Australia, Melbourne, 1989, str. 57-63. Pomalo pristrasan, mada uglav a nom taan prikaz moe se nai u Edmond Paris, Genocide in Sate t llite t Croatia, 1941-1945, The Serbian Thought, Melbourne, 1981. 3. Magj g erec, Hr H vats t ki Za Z vod sveto t g Je J ronima u Rimu: Jubilej ejske Proslave ( 453 (1 5 -1953 53) str. 177-80. 4. Rukom pisane napomene od 5. juna i 26. maj a a 1941, PRO FO 371 30174 i 30226; i memorandum od Apostolskog delegata Forin ofi f su od 23. maj a a 1941. i memorandum od Idna upuen Ozbornu, britanskom ambasadoru pri Svetoj Stolici, 24. maj a 1941, PRO FO 371 30174 5. Ozbornov izvetaj a Forin ofi f su, 13. jun 1941, PRO FO 371 30174 6. Rukom pisana beleka od 10. jula 1941. u memorandum od Forin ofi f sa Ozbornu, 21. jul 1941, PRO FO 371 30174 7. Falconi, Th T e Silence of o Pius XI XII, str. 307 8. Bokun, Spy p in th t e Va V tican, str. 21-3 9. Falconi, Th T e Silence of o Pius XI XII, str. 308, 335-6 10. Ib I id., str. 330. i 350. 11. Paris, Genocide in Sate t llite t Croatia, 1941-1945, str. 167, 221; Bokun, Spy p in th t e Va V tican, str. 46; i Falconi, Th T e Silence of o Pius XI XII, str. 344-51. 12. Curzio Malaparte, Ka K putt t, Harborough, London, 1960, str. 200. 13. Vi V di prikaz u Hilberg, Th T e Destruction of o th t e European Je J ws w , str. 7118. 14. Nota od 3. jula 1945, PRO FO 371 48890; i Nota Ambasade Jugoslav a ij i e, London, Forin ofi f su, 30. av a gust 1945, PRO FO 371 48892 15. Nota Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij i e, London, 9. oktobar 1945, PRO FO 371 48892; i Telegram iz Bea Forin ofi f su, 28. oktobar 1945, PRO FO 371 48893 16. Telegram od Forin ofi f sa Kazerti, 12. septembar 1945, PRO FO 371 48892; Telegram iz Beograda u Kazertu, 15. oktobar 1945, PRO FO 371 48893; Telegram od Beograda Forin ofi f su, 27. av a gust 1945, PRO FO 371 48892; Telegram iz Kazerte Forin ofi f su, 10. oktobar 1945, PRO FO 371 48893; pismo Vi V inj n skij i u od Frenka Robertsa iz Britanske ambasade, Moskv k a, 15. oktobar 1945, PRO FO 371 48893; pismo Forin ofi f su od Sav a eznike komisij ie za Austrij i u (Britanski element), 2. decembar 1945, PRO FO 371 48894; i pismo Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij i e, London, 3. januar 1946, PRO FO 371 48894. 17. Telegram od Beograda Forin ofi f su, 14. decembar 1945, PRO FO 371 48894; Kolvilova beleka od 22. decembra 1945, PRO FO 371 48894; Telegram od Beograda Forin ofi f su, 14. decembar 1945, PRO FO 371 48894; i pismo Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij i e, London, 19. Decembar 1945, PRO FO 371 48894; 187

18. Kolvilova beleka od 10. januara 1946, PRO FO 371 59399; Telegram Forin ofi f sa Vaingtonu, 10. januar 1946, PRO FO 371 59399; i Telegram Vaingtona Forin ofi f su, 14. januar 1946, PRO FO 371 59399 19. Vi V di telegram Beograda Forin ofi f su, 9. jun 1946, PRO FO 371 59408, radi primera pritubi u jugoslovenskoj tampi; za ilustracij i u traj a ne slubene kampanj n e vidi, na primer, notu Ambasade Jugoslav a ij i e Forin ofi f su od 2. a gusta 1946, PRO FO 371 59415. av 20. Pismo Britanske ambasade, Beograd, jugoslovenskom ministru spolj l nih poslova, 21. av a gust 1946, PRO FO 371 59417; i pismo Valvorta Barbura (Walwort Barbour), vrioca dunosti efa f Odelj l enj n a za junoevropske poslove u Stej e t departmentu SAD, upueno D. K Mensu (J.C. Mance), 7. oktobar 1946, USNA N , RG 59, 740.00116EW/9-2546 21. Pismo od 21. novembra 1946. upueno Forin ofi f su, PRO FO 371 59423 22. Pismo Britanske ambasade, Vaington, Stej e t departmentu, 9. novembar 1946, i odgovor Stej e t departmenta, 20. novembar 1946, USNA N , RG 59, 860H.00/11-946; i pismo svetenika Roberta Grej e ema, 22. januar 1990. 23. Nota od 18. decembra 1946; i Telegram iz Bea Forin ofi f su, 14. decembar 1946, PRO FO 371 59423 24. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. 25. Ib I id. 26. Vi V di, na primer, indeksni registar u kom se iznose stav a ovi Ogranka za ratne zloine Naelstva prav a ne slube od 5. novembra 1945, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109 27. Gauenov i Kanilj l in izvetaj a od 29. av a gusta 1947, Pav a eliev dosij i e pri CIC, pribav avljeno prema US FOIA, str. 2-6 28. Beleka od 16. jula 1947, i pismo maj a ora Vi V vij i ana Strita (Vi V vien Street), Rim, Forin ofi f su, 5. juna 1947, PRO FO 371 67380 29. Madova beleka od 30. januara 1947, CIC izvetaj a od Kanilj l e i Capale od 15. marta 1947, i indeksni registar od 14. aprila 1947, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109 30. Podsetnik od 10. maj a a 1946, u kom se iznose vienj n a Izvora P, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109 31. Hubert Butler, Es E cape fr f om th t e Anth t ill, The Lilliput Press, Mullingar, 1985, str. 282; i dokument komunistike obav a etaj a ne mree, "Poglav a nikov borav a ak u Rimu i odlazak u Argentinu" 32. Podsetnik od 10. maj a a 1946, u kom se iznose pogledi Izvora P, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109 33. Telegram od 7. januara 1947. iz Rima pukovniku Smitu, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109 34. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109. svetenik Robert

188

Grej e em potvruj u e da su ove ustanove Crkv k e u stvari locirane u ovom kompleksu, Pismo od 22. januara 1990. 35. svetenik Robert Grej e em nam je ispriao da "Starij i i Rimlj l ani s kojima sam razgovarao ne seaj a u se nikakv k e tramvaj a ske linij i e koja je ila "ispod" A entina. Narav Av a no, postojala je tramvaj a ska pruga koja je tamo kruila". Pismo od 22. januara 1990. 36. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109. 37. Pismo britanskog politikog sav a etnika, Kazerta, Forin ofi f su, 26. fe f bruar 1947, PRO FO 371 67372 38. Vi V di, na primer, CIC izvetaj a "Pav a eli, Ante i 'Legitimisti' u Ustakom pokretu", Pav a eliev CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 3-4; i izvetaj a i CIC od 10. oktobra i 26. novembra 1946, Draganovievi dosij i ei, pribav a l eno prema US FOIA; str. 49-54 lj 39. CIC izvetaj a Mariona Skota (Marion Scott), od 18. aprila 1947, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109 40. Vi V di Saetak info f rmacij i a, Pav a eliev CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 9; i memorandum kapetana Roberta Stj t uarta, 20. jun 1947, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109 41. Memorandum od 22. maj a a 1947, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17 42. Parsonsov memorandum od 26. jula 1947, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 17 43. Vornerova (Warner) nota od 19. juna 1947, PRO FO 371 67385 44. Telegrami od Rima Leghornu, 17. jul 1947, i od Forin ofi f sa Rimu, 20. jul 1947, PRO FO 371 67385. Vi V di i Telegram Rima Forin ofi f su, 22. jul 1947, PRO FO 371 67386 45. Telegram Forin ofi f sa Vaingtonu, 25. jul 1947, PRO FO 371 67385 46. Telegram Vaingtona Forin ofi f su, 25. jul 1947, PRO FO 371 67387 47. Telegram od 28. jula 1947. od Vaingtona Rimu, USNA N , RG 59, 740.00116EW/7-2847 48. Memorandumi od 29. jula i 2. av a gusta 1947, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109. Vi V di i dva telegrama od Leghorna Forin ofi f su, 30. jul 1947, PRO FO 371 67387. 49. Telegram Forin ofi f sa Rimu, 30. jul 1947, PRO FO 371 67387 50. USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109 51. Nefo f rmalna uzgredna beleka, 8. av a gust 1947; "Ante Pav a eli i druge ustake linosti" i Gauenov i Kanilj l in CIC memorandum od 9. juna 1947, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109

189

52. lanci u La Repubblica, 23, 24. i 26. septembar 1948, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1948, Busta 33, fa f sciolo 2, Processo di Zagabbria 53. Telegrami od Forin ofi f sa Rimu, 27. av a gust i 7. oktobar 1947, PRO FO 371 67387; i Telegram od Transkog taba snaga Sjedinj n enih Drav a a, 10. septembar 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 1-2 54. Memorandum od 7. jula 1947, i Morenina rukom pisana beleka od 14. jula 1947, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosije, XE 001109 55. Gauenov memorandum od 6. jula 1947, Vaj a tin dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 44-8 56. Gauenov i Kanilj l in izvetaj a od 29. av a gusta 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 2-6 57. Ib I id. 58. Ib I id. 59. Ib I id. 60. Ib I id. 61. Gauenov, Kanilj l in i Morenin izvetaj a od 12. septembra 1947, USNA N , Arhiv istrane dokumentacij i e, RG 319, Pav a eliev dosij i e, XE 001109 62. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe f bruar 1990. 63. Av A ro Menhetn, Te T rror over Yu Y go g slavia, Watts & Co, London, 1953, str. 117-8, i Ca C th t olic Te T rror To T day a , Parav a ision, London, 1969. 64. Saraj a evski Svij i et t, niz lanaka o Draganoviu, autora Sinie Ivanovia i Krsta Lekovia, objav avljivanih nedelj l no izmeu 13. juna i 19. septembra 1986. 65. Dokument komunistike obav a etaj a ne mree, "Poglav a nikov borav a ak u Rimu i odlazak u Argentinu" 66. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990; Kriman, Pa P veli u bj b ek tvu, str. 225. ks 67. CIC memorandum "Pav a eli, Ante, i 'Legitimisti' u Ustakom pokretu", Pav a eliev dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 3-4. 68. Pojedinosti o sezanj n u te krij i umarske operacij i e dali su Ivo Omranin u razgovorima za Reg e lig i ious Ne N ws w Service, maj a 1986, i Don Loft f us, 1985.

5. Pacovski kanal 1. Vi V di "United States Policy Toward the Ustashi", Istraivaki projekat br. 61, Division of Historical Policy Research, Stej e t department, april 1948, USNA N , RG59, 740.00116EW/4-148 2. Razgovor s ocem Grej e emom, 15. april 1985. 3. Izvetaj a od 25. novembra 1943, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, OB 6362

190

4. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembra 1967; i izj z av a a Lj L uba Miloa jugoslovenskim vl v astima. 5. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. 6. Ib I id. 7. Ib I id. 8. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989. 9. Beleka gospoice Dekson od 22. av a gusta 1946, PRO PO 371 59415; Dosij i e Jugoslovenske komisij i e za ratne zloine broj 7103, Arhiv Jugoslav a ij i e, Beograd; Stella Alexander, Th T e Tr T iple My M th t , East European Monographs, Boulder, 1987, str. 86, 157; jugoslovenski zahtevi za izruenj n e od 6. av a gusta 1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946, USNA N , RG 59, 860H.00/9-446 10. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989; i Paris, Genocide in Sate t llite t Croatia, str. 74. 11. Dosij i e jugoslovenske komisij i e za ratne zloine broj 7103, Arhiv Jugoslav a ij i e, Beograd 12. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989. 13. Bezbednosna provera za neuselj l eniku vizu, 18. septembar 1957, USNA N , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Cecelj l in dosij i e, XE 006538 14. Telegram iz Zagreba Vaingtonu od 29. maj a a 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-2947; i Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989. 15. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989. 16. Appendix A Linom upitniku, i Bezbednosni izvetaj a o hapenj n u, oba nav a ode CIC izvetaj a "Ustasha Activity t in Land Salzburg", od 2. oktobra 1945; Indeksna kartica; Memorandum od 14. fe f bruara 1947; i Memorandum od 26. fe f bruara 1947, USNA N , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Cecelj l in dosij i e, XE 006538 17. Beleke od 6. av a gusta 1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946, USNA N , RG 59, 860H.00/9-446 18. Beleka od Deksona, 22. av a gust 1946, i Pismo od 31. av a gusta 1946, PRO FO 371 59415 19. Kako je nav a edeno u Memorandumu od Zagreba Vaingtonu, od 30. maj a a 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-3047; i Alexander, Th T e Tr T iple M th My t , str. 157-8. 20. Vi V di Memorandum od Zagreba Vaingtonu, od 4. juna 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/6-447 21. Telegram iz Zagreba Vaingtonu, od 29. maj a a 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-2947 22. Telegram iz Bea Vaingtonu, od 4. aprila 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/4-447; i Memorandum od 12. marta 1947, USNA N , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Cecelj l in dosij i e, XE 006538 23. Telegram od Bea Vaingtonu, od 6. juna 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-2947 191

24. Bezbednosna provera za neuselj l eniku vizu, 18. septembar 1957, USNA N , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Cecelj l in dosij i e, XE 006538; Indeksna kartica od 24. juna 1953, USNA N , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Pav a eliev dosij i e, XE 001109; CIC izvetaj a "Croatian migr Activities in Austria" od 28. av a gusta 1953, Ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 8; i dokumenti Australij i ske bezbednosne obav a etaj a ne organizacij i e, izloeni u Senatu Australij i e, 27. mart 1973. Razgovor s V limom Cecelj Vi l om, Maria Pline, 23. maj a 1989. 25. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989. 26. Ib I id. 27. Ib I id. 28. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398 29. Dokument Jugoslovenske komisij i e za ratne zloine, 29. mart 1949, Zh. 9670/11547, Arhiv Jugoslav a ij i e, Beograd 30. Draganovievo izruenj n e je traeno u jugoslovenskoj noti od 26. jula 1947, PRO FO 371 67378; neke pojedinosti o radu Uprav a e za kolonizacij iu mogu se nai u jednoj drugoj jugoslovenskoj noti, od 26. marta 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/3-2547. 31. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. 32. Ib I id. 33. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; i izj z av a e Mokova i Miloa jugoslovenskim vl v astima 34. Madov memorandum od 12. fe f bruara 1947, Draganoviev CIC dosije, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 311-13. 35. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. 36. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i "Consolidated Interrogation Report on Dr Krunoslav a Stepano Draganovi", i memorandum od 26. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav a l eno prema US FOIA, str. 41-6, 49. lj 37. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398 38. Jugoslovenska nota od 23. aprila 1947, PRO FO 371 67376; vidi i jugoslovensku notu od 7. novembra 1947, PRO FO 371 67400; Magj g arec, Hr H vatski zavod Sv. Je J ronima u Rimu: Jubilej ejske Proslave (1 ( 453 5 -1953 53), str. 133; i Manhattan; Te T rror Over Yu Y go g slavia, str. 76. 39. Beleka gospoice Dekson od 15. maj a a 1947, PRO FO 371 67376; i prilog pismu od Specij i alne komisij i e za izbeglice upuenom Forin ofi f su, od 23. oktobra 1947, PRO FO 371 67398 40. Vi V di na primer "Consolidated Interrogation Report on Dr Krunoslav a Stepano Draganovi", Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 41-6 192

41. Memorandum od 26. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 49. 42. CIC beleka od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 54. 43. Radi nekih pojedinosti u vezi s Mandievom ulogom u ovoj propagandnoj kampanj n i, vidi Paris, Genocide in Sate t llite t Croatia, str. 260; Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; svedoenj n a koja je pruio Mimo Rosandi priloena uz poilj l ku od Konzulata SAD u Zagrebu od 4. av a gusta 1948, USNA N , RG 59, 860H.00/8-448. 44. Memorandum Ministarstva spolj l nih poslova od 2. novembra 1945, Arhiv Ministarstva spolj l nih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia)", 1946, Busta 1, fa f sciolo 3, Esponenti del cessato regime ustascia in Italia; i Ministarstvo unutranj n ih poslova (Rimska Policij i a) - izvetaj a od 9. jula 1946, priloen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 30. jula 1946, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia)", 1948, Busta 33, fa f sciolo 3, Attivita di jugoslav a i contrari al regime di Tito in Italia 45. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398 46. Nedatiran izvetaj a Italij i anske taj a ne slube, priloen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia)", 1948, Busta 33, fa f sciolo 3, Attivita di jugoslav a i contrari al regime di Tito in Italia 47. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990. 48. Memorandum od 12. fe f bruara 1947. Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 38-40. 49. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990. 50. Memorandum od 12. fe f bruara 1947. Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 38-40 51. Telegram od 10. septembra 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 2 52. Vi V di jugoslovensku notu Forin ofi f su od 25. jula 1946, i odgovor Forin ofi f sa od 15. av a gusta 1946, PRO FO 371 59415. Takoe vidi jugoslovensku notu Stej e t departmentu od 15. av a gusta 1946, USNA N , RG 59, 860H.00/8-1546. 53. "Yu Y goslav a Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO 371 59400 54. Vi V di notu od Britanske ambasade, Vaington, Forin ofi f su, od 20. juna 1946, i notu Forin ofi f sa Ambasadi Jugoslav a ij i e, London, od 2. jula 1946, PRO FO 371 59412. Takoe vidi ranij i u notu Jugoslovena od 11. maj a a 1946, PRO FO 371 59406, radi dalj l ih pojedinosti i radi Kolvilovih i Deksonovih komentara od 14. i 17. maj a a 1946. Pojedinosti o Totovom bekstvu u Buenos Aires mogu da se nau u beleci od Buenos Airesa Vaingtonu od 16. jula 1947, USNA N , RG 59, 860H.00/7-2347, Mikro fi f lm LM 76, rolna 12, kv k adrati 3328-9. Kolvilova ispovest o tome kako je mnogim ustaama dopustio da izbegnu 193

repatrij i acij i u nalazi se u John Colville, Fo F otp t rints t in Ti T me, Michael Russell, Salisburg, 1984, str. 212-13. 55. "Yu Y goslav a Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO 371 59400; Telegrami od 8. i 11. septembra 1946. Od Ogranka A u GHQ CMF da se podri 13. korpus, i od Kazerte Forin ofi f su, 13. septembar 1946, PRO FO 371 59418; i CIC beleka od 3. novembra 1947, Vr V aniev dosij i e, pribav a l eno prema US FOIA, str. 2. lj 56. Vi V di jugoslovensku notu Stej e t departmentu od 19. av a gusta 1946, i odgovor Stej e t departmenta od 3. aprila 1947, USNA N , RG 59, 860H.00/8-1946; Pismo od Britanske ambasade, Vaington, Stej e t departmentu, od 18. septembra 1946. i odgovor Stej e t departmenta od 15. oktobra 1946, USNA N , RG 59, 740.00116EW/9-1846 i 860H.00/10-1546; Telegram od Vaingtona Leghornu, od 3. juna 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-2747; i pisma od Forin ofi f sa Beu i Kazerti, 17. av a gust 1946, PRO FO 371 59415. 57. Memorandum od 5. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 53-4 58. Memorandum od 5. septembra 1947, Draganoviev CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 307-10. 59. Ib I id. 60. Ib I id. 61. Memorandum od 12. fe f bruara 1947, Draganoviev/Penikarov CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str.38-40. 62. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nij i agara Folz, Kanada, 17. jun 1989. 63. Ib I id. 64. Jugoslovenska nota od 21. jula 1947, PRO FO 371 67386 65. Ib I id. 66. Kako je nav a edeno u Manhattan, Te T rror Over Yu Y go g slavia, str. 77. 67. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nij i agara Folz, Kanada, 17. jun 1989. 68. Ib I id. 69. Telegram od Rima Kazerti, od 25. fe f bruara 1947, PRO FO 371 67372 70. Pismo Forin ofi f sa Trij i anoj misij i i, Klagenfu f rt, od 14. av a gusta 1947, PRO FO 371 67386; beleka G-2 od 16. januara 1947, Ustaki CIC dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 47; pismo od Kazerte Forin ofi f su, 26. fe f bruar 1947, PRO FO 371 67372; "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", priloen pismu od Maklej e na Forin ofi f su, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i telegram iz Leghorna Stej e t departmentu, USNA N , RG 319. Radi dalj l ih primera enovske operacij i e, vidi pismo od Maklej e na Forin ofi f su, 16. maj a 1947, od Forin ofi f sa Klagenfu f rtu, 30. jul 1947, jugoslovenske note Forin ofi f su od 15. jula i 3. septembra 1947, pismo od Klagenfu f rta Forin ofi f su, 29. septembar 1947, PRO FO 371 67378, 67384, 67385, 67392 i 67393; i telegram

194

iz Leghorna Stej e t departmentu, 22. maj a 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/52147. 71. Izvetaj a Centralne obav a etaj a ne grupe od 21. januara 1947, USNA N , RG 59, 840.5510/1-2447 72. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz, Kanada, 17. jun 1989. 73. Stephen Clissold, neobjav avljeni rukopis; i Telegram iz Rima Forin ofi f su od 22. fe f bruara 1947, PRO FO 371 67372 74. Clissold, neobjav avljeni rukopis 75. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz, Kanada, 17. jun 1989. 76. Clissold, neobjav avljeni rukopis 77. Za jedan deo od mnotva dokumenata koji se bav a e ovom operacijom, vidi telegrame iz Leghorna Stej e t departmentu, 7. jun 1947, i Stej et departmenta Leghornu, 12. jun 1947, USNA N , RG 319; i telegrame od 12. i 25. juna 1947, od Beograda Stej e t departmentu, USNA N , RG 59, 740.00116EW/61147 i 740.00116EW/6-2547 78. "The Legal Position of Croatian War Criminals in Italy", 19. maj a 1947, priloeno pismu od Rima Stej e t departmentu, 28. maj a 1947, USNA N , RG 59, 740.00116EW/5-2847 79. Ib I id. 80. Jedan prikaz Miloevih zloina moe se nai u Zdenko Lwenthal (ur.), Th T e Crimes of o th t e Fa F scist Occupants t and th t eir Co C llabora r to t rs r ag against J ws Je w in Yu Y go g slavia, Sav a ez jevrej e skih optina Federativne Narodne Republike Jugoslav a ij i e, Beograd, 1957, str. 17. 81. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. 82. Ib I id. 83. Vi V di CIC beleku od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosij i e, pribav a l eno prema US FOIA, str. 54; i pismo od Kazerte Forin ofi lj f su, 2. novembar 1946, PRO FO 371 57729. 84. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i izj z av a e koje su jugoslovenskim vl v astima dali Mimo Rosandi, Branko Kutro, Ivica Greta, Julij i o Spalj l i Vl V adko Hranilovi 85. lanak u La Repubblica, 26. septembar 1948, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1948, Busta 33, fa f sciolo 2, Processo di Zagabbria 86. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nij i agara Folz, Kanada, 17. jun 1989; i s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989. 87. Razgovor sa Simiem, Rim, 5. maj a 1989. i 16. fe f bruar 1990. 88. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi f cirom vojne obav a etaj a ne slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989. 89. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990. 195

90. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi f cirom vojne obav a etaj a ne slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989. 91. Perounij i evo (Perowne) pismo od 18. novembra 1947, i Volinderov odgovor od 5. decembra 1947, PRO FO 371 67402 92. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe f bruar 1990. 93. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990. 94. Razgovor sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe f bruar 1990. 95. Razgovor s Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989; razgovor sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe f bruar 1990; Telegram od COMGENUSFA (Rear) Salcburg, Austrij i a, od PA P GBI, za Odelj l enj n e Armij i e za CSGID za DISC, od 13. decembra 1949, USNA N , RG 319, Dokumentacij i a taba Armij i e, Box 135; i izj z av a a Boidara Kav a rana jugoslovenskim vl v astima 96. Vi V di Draganovievo pismo od 5. marta 1946, kao i fr f ancusku verzij iu istog materij i ala, PRO FO 800 476. 97. Beleka od 27. marta 1946, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 21; i PRO FO 204 11133 98. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398, pismo italijanskog Ministarstva inostranih poslova upueno ambasadoru SAD, Rim, 7. jul 1945, i Memorandum za Sav a ezniku komisij i u, 29. jul 1945, USNA N , RG 331, Sav a eznika kontrolna komisij i a, Izvrni lanovi Komisij i e, 10000/109/ 319, Box 9; i Klisold, neobjav avljeni rukopis 99. Razgovor sa Simiem, Rim, i 16. fe f bruar 1990. 100. CIC indeksna kartica, 7. fe f bruar, Draganoviev dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 66; i razgovori s Omraninom za Relig i ious Ne N ws w Service, maj a 1986; i Don Loft f us, 1985. 101. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398 102. CIC beleka od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosij i e, pribav avljeno prema US FOIA, str. 54. U vezi s ocem Mandiem vidi Alexander, Th T e Tr T iple M th My t , str. 94; i Paris, Genocide in Sate t llite t Croatia, str. 260 6. Zlatni svetenik 1. Detalj l ni prikazi suenj n a mogu se nai u telegramima i memorandumima Stej e t departmenta SAD, 16. jul 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/7-1648, 19. jul 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/7-1948, 2. av a gust 1948, iz Beograda u Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/8-248, 30. jul i 4. av a gust 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/8-448, 30. septembar 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/9-3048; i izvetaj a i i memorandumi britanskog Forin ofi f sa od 10. septembra 1948, PRO FO 371 72563E

196

2. "Annual Report fo f r 1945", od Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, 22. fe f bruar 1946, PRO FO 371 60803 3. Izvetaj a sa suenj n a u komunistikom listu Borba, kako je preneseno u telegramu Stejt departmenta SAD od 2. avgusta 1948, iz Beograda u Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/8-248; i pisma Britanske ambasade, Beograd, Forin ofi f su, 2. januar i 20. mart 1946, PRO FO 371 59399 i 59403 4. Vi V di prikaze svedoenj n a i dokaza koje su izneli Adam Milievi, Mimo Rosandi i Boidar Petrai, u memorandumu Stej e t departmentu SAD od 30. jula, priloenom u poilj l ki od 4. av a gusta 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/8-448. 5. Vi V di dodatke 2. i 6. memorandumu Stej e t departmenta SAD od 30. jula, priloene u depei od 4. av a gusta 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/8-448 6. Izvetaj a i i memorandum britanskog Forin ofi f sa od 10. septembra 1948, PRO FO 371 72563E 7. Gauenova beleka od 29. av a gusta 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, osloboeno prema US FOIA, str. 2-6 8. Izj z av a a koju je dao Mimo Rosandi jugoslovenskim vl v astima; i Klisold, neobjav avljeni rukopis 9. Gauenova beleka od 29. av a gusta 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, osloboeno prema US FOIA, str. 2-6. 10. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. 11. Ib I id. 12. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. Radi nekih pojedinosti u vezi s Penikarovom ulogom u mrei Kriara, vidi "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu od Maklej e na Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i memorandumi o obavetaj a noj organizacij i i Kriara, TISSO, naroito u Brauningovom memorandumu od 11. juna 1947, ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 89-113. 13. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj a 1989. i 16. fe f bruar 1990. 14. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. 15. Ib I id. 16. Kako je nav a edeno u Alexander, Ch C urc r h and Sta t te t in Yu Y go g slavia since 1945, str. 28, i Th T e Tr T iple My M th t , str. 76; i Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. 17. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; i razgovor sa Simiem, Rim, 16. fe f bruar 1990. 18. Opiran prikaz ovoga moe se nai u izvetaj a u Vojne obav a etaj a ne slube SAD u Austrij i i "Specij i alna istraga i ispitivanj n e" od 9. aprila 1946, u vezi s "The Croatian National Independence Movement", CIC dosij ie o Ustaama, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 10-30

197

19. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi f cirom vojne obav a etaj a ne slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989. 20. Radelov (Radell) izvetaj a od 4. aprila 1950, CIC dosij i e o Ustaama, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 1-5 21. Ispitivanj n e Lj L uba Miloa, kako je izveteno u Dodatku br. 6 Izvetaj au Stej e t departmenta SAD od 4. av a gusta 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA N , RG 59, 860H.00/8-448; Haringtonova CIC beleka od 9. marta 1948, "Activity t of Bishops Roman and ari, osloboeno za jav a nost prema US FOIA 22. Izvetaj a italij i anskog Ministarstva inostranih poslova od 28. juna 1945, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa f sciolo 3, Esponenti del cessato regime ustascia in Italia 23. Izvetaj a italij i anskog Ministarstva inostranih poslova od 23. jula 1945, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa f sciolo 3, Esponenti del cessato regime ustascia in Italia; i Gauenova beleka od 29. av a gusta 1947, Pav a eliev CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 2-6 24. Mardokov (Murdoch) izvetaj a od 25. septembra 1947, CIC dosij ieo Kriarima, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 6 25. Madevski (Madewski), izvetaj a od 12. septembra 1946, CIC dosij ieo Kriarima, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 38-9 26. Raduloviev izvetaj a od 23. jula 1947, Ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 12-13 27. Radelovi izvetaj a i od 18. novembra 1949. i 4. aprila 1950, CIC dosij ieo ustaama, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 1-5 28. Raduloviev izvetaj a od 23. jula 1947, CIC dosij i e o Ustaama, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 12-13 29. Nedatiran izvetaj a italij i anske Taj a ne slube, pridodat memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 20. av a gusta 1944, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Aff ffari politici (Jugoslav a ia)", 1948, Busta 33, fa f sciolo 3, Attivita di jugoslav a i contrari di Tito in Italia 30. Izvetaj a o "Jugoslovenskim linostima u Rimu", od 20. jula 1945, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, 139960 31. Izvetaj a italij i anske Taj a ne slube od 18. aprila 1946, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1946, Busta 1, fa f sciolo 1, Rappporti politici 32. Vi V di, na primer, Getiganov (Gettigan) izvetaj a od 24. maj a a 1947, CIC dosij i e o Kriarima, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 23-4 33. Izvetaj a o ispitivanj n u Franca Juine, Getiganov izvetaj a od 15. juna 1947, CIC dosij i e o Kriarima, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 1418 34. Razgovor s jugoslovenskim istoriarom po imenu Franek Saj a e, 1. april 1979.

198

35. Za sav a remen izvetaj a o zverstvima koja su inili domobrani vidi izvetaj a amerikog Vojnoobav a etaj a nog odelj l enj n a od 19. fe f bruara 1944, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, 63632 36. Nota jugoslovenskog ambasadora u Londonu upuena britanskom drav a nom sekretaru za inostrane poslove, 15. novembar 1945, PRO FO 371 48893 37. Pismo Londona Ambasadi Velike Britanij i e, Vaington, od 28. novembra 1945, PRO FO 371 48893 38. Izvetaj a od 8. fe f bruara 1945, USNA N , RG 226, Records of the Off ffice of Strategic Services, 113566 39. Pismo vatikanskog Dravnog sekretarij i ata Frenklinu Gauenu u Vatikanu, 19. fe f bruar 1946, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 21; rukom pisana beleka od 16. jula 1945, PRO FO 371 48890; i telegram od Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofi f su, od 23. fe f bruara 1946, PRO FO 371 59401 40. Telegram od Karmela Ofi fija u Kazerti upuen Titmanu u Vatikanu, 22. jul 1945, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 29; i Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967. 41. Beleka Dona Kolvila od 27. fe f bruara 1946, PRO FO 371 59401; i pismo Vaingtona Forin ofi f su, 25. januar 1946, PRO FO 371 59400 42. Rukom pisana napomena na omotu memoranduma drav a nom sekretaru, 29. decembar 1945, USNA N , RG 59, 740.00116EW/12-2945; i telegram Vaingtona Kazerti, 21. fe f bruar 1946, USNA N , RG 59, 740.00116 CONTROL/2-2146 43. Beleka Kreka, pridodata pismu od Stouksa Forin ofi f su, 5. av a gust 1947, PRO FO 371 67388 44. Pismo od Somerloksa Forin ofi f su, 8. novembar 1947, PRO FO 371 67402 45. Ib I id. 46. Ib I id. 47. Rukom pisana beleka Kristofe f ra Vornera, 11. decembar 1947, PRO FO 371 67406 48. Pismo od Britanskog poslanstva, Be, Forin ofi f su, 23. januar 1948; i rukom pisana beleka na nj n egovom omotu, PRO FO 371 72559 49. Draganovieva izj z av a a jugoslovenskim vl v astima, 26. septembar 1967; i lanak u listu La Repubblica, 24. septembar 1948, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1948, Busta 33. fa f sciolo 2, Processo di Zagabbria 50. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity t of Bishops Roman and ari, osloboeno za jav a nost prema US FOIA 51. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity t of Bishops Roman and ari, osloboeno za jav a nost prema US FOIA; Radiogram iz Berna Stej e t departmentu, USNA N , Myron Tay aylor Papers, Box 21;

199

pismo iz Vaingtona Forin ofi f su, 1. jul 1948, PRO FO 371 72563C; i Magj g erec, Hrvats H t ki zavod sv. Je J ronima u Rimu, str. 188. 52. Tomasov memorandum od 17. maj a a 1947, Kriarski CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 29-30 53. Ib I id. 54. Getiganov memorandum od 1. jula 1947, CIC dosij i e osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 8-10 55. Ib I id. 56. Razgovor s jednim bivim britanskim ofi f cirom vojne obav a etaj a ne slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989. 57. Alexander, Th T e Tr T iple My M th t , str. 40-5; i razgovor s jednim bivim britanskim ofi f cirom vojne obav a etaj a ne slube, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989. 58. Razgovor s jednim bivim britanskim vojno obav a etaj a nim ofi f cirom, snimlj l en pod uslovom da se ne iznosi nj n egovo ime, London, 5. maj a 1989. 59. Izvetaj a od 25. aprila 1947, Kriarski CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 34-5 60. Ib I id. 61. Izvetaj a i britanskog Forin ofi f sa i memorandum od 10. septembra 1948, PRO FO 371 72563E 62. Za pojedinosti u vezi s Roverovom ratnom karij i erom, vidi Aarons, Sanctuary ry! Na N zi Fu F gitives in Austra r lia, str. 219-20 63. Veina pojedinosti o Roverovim aktivnostima u Kriarima uzeta je iz slubenih jugoslovenskih izvetaj a a o ispitivanj n u Boidara Kav a rana i iz dokumenata s nj n ima u vezi, koja se uvaj a u u Vr V hovnom sudu u Zagrebu. Takoe vidi Aarons, Sanctuary ry!, str. 220-4, radi dalj l ih pojedinosti. 64. Izvetaj a Milovanovia i ostalih, 11. decembar 1947, Ustaki CIC dosije, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 32-3 65. Radelov izvetaj a od 18. novembra 1949, CIC dosij i e o ustaama, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 2. Dalj l i prikaz obav a etaj a ne mree SAD u vezi s traj a nim vojnim operacij i ama sadran je u Bidlovom izvetaj a u od 12. januara 1951, Ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 81-2, Izvetaj a i o suenj n ima u kojima se pominj n u Draganovi i Kriari mogu se nai u Obav a etaj a nom izvetaj a u Stej e t departmenta od 25. fe f bruara 1960, USNA, RG 59; i prevod lanka iz Borbe od 19. marta 1960, Draganoviev CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 37-43. 66. Goldenov izvetaj a od 9. fe f bruara 1948, Ustaki CIC dosij i e, osloboeno za jav a nost prema US FOIA, str. 97; i izvetaj a od 17. oktobra 1947, USNA N , RG 319, Arhiv istrane dokumentacij i e, Pav a eliev dosij i e, XE 001109

200

7. Va V tikanski crni orkestar 1. Osloboe nj n e, 16. novembar 1967., saraj a evski Svij i et t, serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986. 2. Vj V esnik, 12. novembar 1967. 3. Osloboe nj n e, 16. novembar 1967. 4. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990. 5. Ib I id. 6. Saraj a evski Svij i et t, serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986. 7. Ib I id. 8. Ib I id. 9. Intervj v u sa bivim ofi f cirom britanske obav a etaj a ne slube, datim pod uslovom da ostane anoniman, London, 5. maj a 1989. 10. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990. 11. Ib I id., neke pojedinosti o Varou mogu se nai u: Meerec, Hr H vats t ki zavod sv. Je J ronima u Rimu, str. 174, 211 12. Saraj a evski Svij i et t, serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986. 13. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990. 14. Intervj v u sa bivim ofi f cirom britanske obav a etaj a ne slube, datim pod uslovom da ostane anoniman, London, 5. maj a 1989. 15. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990. 16. Osloboe nj n e, 16. novembar 1967. 17. Vj V esnik, 12. i 21. novembar 1967. 18. Ib I id, 21. novembar 1967. 19. Alexander, Ch C urc r h and Sta t te t in Yu Y go g slavia since 1945, fu f snota, str. 238-9 20. Intervj v u sa Milanom Simiem, Rim, 2. fe f bruar 1990. 21. Izvetaj a i o ovim suenj n ima mogu se nai u Stej e t departmentu pod nazivom "Obav a etaj a ni izvetaj a i", broj 8230 od 25. fe f bruara 1960, USNA N , RG 59; saeti izvetaj a i iz jugoslovenske tampe, Politika 17, 18. i 19. mart 1960, dosij i e CIC-a o Draganoviu sa koga je skinut embargo u skladu sa US FOIA, str. 37-43; Alexander, Ch C urc r h and Sta t te t in Yu Y go g slavia since 1945, str. 239-40. 22. Alexander, Ch C urc r h and Sta t te t in Yu Y go g slavia since 1945, str. 239 23. Intervj v u sa Vi V limom Cecelj l om, Maria Pline, 23. maj a 1989. 24. Saraj a evski Svij i et t, serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986. 25. Detalj l ni opis ovakv k og razvoja odnosa moe se nai u: Alexander, C urc Ch r h and Sta t te t in Yu Y go g slavia since 1945, str. 226-48 26. Vj V esnik, 12. novembar 1967. 27. Saraj a evski Svij i et t, serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986.

201

28. Draganoviev iskaz pred jugoslovenskim vl v astima, Saraj a evo, 26. septembar 1967. 29. Saraj a evski Svij i et t, serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no od 13. juna do 19. septembra 1986. 30. Draganoviev iskaz pred jugoslovenskim vl v astima, Saraj a evo, 26. septembar 1967. 31. Saraj a evski Svij i et t, serij i a lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia, objav avljivana nedelj l no, od 13. juna do 19. septembra 1986. 8. Diplomatske obmane 1. Hilberg, Th T e Destruction of o European Je J wry r , str. 329-30; SS Obersturmbannf f hrer Friedrich Buchardt, neobjav avljeni memoari, Die Behandlung des russischen Problems whrend der Ze Z it des national-sozialistichen Reg e imes in Deuts t chland, strogo poverlj l iva dokumenta - indeks poverlj l ivih dounika, Biro armij i skog obav a etaj a nog taba, Trezor 2, USNA N , Sjutlend Merilend; Simpson, Blowback, str. 164; Dallin, German Rule in Russia, glav a e V , XX VI X II, XX XXVIII 2. Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij i a" (ukraj a inski ratni zarobl enici u Velikoj Britanij lj i i), PRO FO 371/71636, str. 3 3. Komisij i a za kontrolu izbeglica. Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 374 Italij i a, 21. fe f bruara 1947. PRO FO 371/66605, str. 2; Memorandum, Ukraj a inska divizija "Galicija" (ukraj a inski ratni zarobljenici u Velikoj Britanij i i), PRO FO 371/71636, str. 3 4. Simpson, Blowback, str. 180n 5. Radiogram, poverlj l ivi dosij i ei, Drav a ni sekretarij i at, 6. jul 1945. USNA N , RG 59, kutij i a 291 6. Forin ofi f s je oigledno bio jedina sav a eznika institucij i a koja nij i e shvatila u kojoj meri taj a znak optuuj u e onoga ko ga nosi. Vi V deti RA R E Zapisnik N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663 7. Pismo, 3. jul 1948. prilog uz N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663 8. Note Verbale, 27. av a gust 1945. USNA N dokumenti Maj a rona Tej e lora (Myron Tay aylor), kutij i a 8/800 9. Ib I id. 10. Ib I id. 11. "Ovim lj l udima je zaista sve potaman". Izvetaj a , Komisij i a za kontrolu izbeglica, PRO FO 371/66605, str. 6 12. Pismo br. 1423, Biskupska kancelarij i a, 25. av a gust 1945. USNA N , RG 59, Kutij i a 4112, str. 1 13. Naj a bolj l i prikaz sav a eznikih deportacij i a dao je Nikolai Tolstoy, Th T e Secre r t Betra rayal, Charles Scribner, Nj N uj u ork, 1978. Rasprav a a o masakru u Babi Jaru se moe nai kod Hilberg, Th T e Destruction of o European Je J wry r , str. 32930 14. Pismo od 12. oktobra 1945. USNA N RG 59, 800.4016DP/9-145 202

15.17. Tolstoy, Th T e Secre r t Betra rayal 18. Vatikanska korespondencij i a, 19. decembar 1945. USNA N , RG 59. 800.4016DP/12-2045 19. Ib I id. 20. Pismo, 5. mart 1946. PRO FO 945/575 21. Vatikanska korespondencij i a, 30. mart 1945. USNA N RG 59, 840.48 REFUGEES/3-3046, str. 1061-2 22. Odgovor na vatikansku korespondencij i u, 30. mart 1945. USNA N , RG 59, 840.48 REFUGEES/3-3046, str. 1063. Meutim, meu snagama koje su se borile sa Vl V asovim bilo je i crvenih. Vi V deti Simpson, Blowback, str. 20 23. Pismo, 25. jun 1946. Ukraj a insko-ameriki sav a ez, USNA N , RG 59, 800.4010 DP/6-2546 24. 8. jul 1946. Odgovor na pismo od 25. juna 1946. Ukraj a insko-ameriki sav a ez, USNA N , RG 59, 88.4010 DP/6-2546 25. Komisij i a za kontrolu izbeglica, Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru, Italij i a, 21. fe f bruar 1947, PRO FO 371/66605 26. Ib I id., paragraf 3 i str. 5, paragraf 11 27. Ib I id., str. 3, paragraf 7 28. Ib I id., str. 5, paragraf 11 29. Ib I id., str. 2, paragraf 5 30. Ib I id., str. 6, paragraf B 31. Uporedite odlazni telegram br. 457 od 22. fe f bruara 1947. dodat kao prilog uz Izvetaj a Komisij i e za kontrolu izbeglica o Ukraj a incima u SEP logoru br. 374, Italij i a, 21. fe f bruar 1947. PRO FO 371/66605, paragraf 3, sa ifr f ovanim dokumentom OTP br. 584, 9. mart 1947, PRO FO 371/66605 32. Zapisnik u rukopisu upuen WR858, 12. mart 1947. PRO FO 371/66605 33. Ib I id. 34. Komisij i a za kontrolu izbeglica o Ukraj a incima u SEP logoru br. 374, Italij i a, 21. fe f bruar 1947. PRO FO 371/66605, str. 4, paragraf 8 35. Vi V deti, na primer, incident sa odbeglim Nemcima opisan u treem poglav avlju, koji je nav a eo CIC da zapone operacij i u Krug 36. Komisij i a za kontrolu izbeglica, LA L CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947. prilog uz Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe f bruar 1947. PRO FO 371/66605 ("Ti lj l udi su se nama predali... Prema tome, mi smo za nj n ih odgovorni. Teko je shvatiti kako bi vl v ada Nj N egovog velianstva mogla da oprav a da... nasilnu repatrij i acij i u.") Obratite panj n u i na komentare n egovog pomonika na str. 6, paragraf B, da "Ja mislim da mi moramo da nj uzmemo u obzir nj n ihove motive... Oni verovatno nisu bili progermanski nastrojeni, a sada je sasvim sigurno da im takv k a oseanj n a nisu prirasla za srce..." 37. Ib I id., str. 2

203

38. Zapisnik, WR W 957, 7. mart 1947, PRO FO 371/66606, paragraf 1 Zvaninog ofi f cirskog zapisnika 39. Ib I id., paragraf 2 Braj a mlouovih zapisnika. Vi V deti takoe paragraf 2 Henkij i evih zapisnika 40. Ib I id., paragraf 2 Henkij i evih zapisnika 41. Armstrong, Uk U ra r inian Na N tionalism 1939-45 42. Telegram od 19. fe f bruara 1947. Odelj l enj n e za specij i alne projekte, USNA N , RG 59, 740.621114/2-1947 43. Korespondencij i a od 16. septembra 1947, USNA N , RG 59, 860E.00/91947 44. Peticij i a od 21. juna 1947. prilog uz korespondencij i u od 16. septembra 1947. USNA N , RG 59, 860E.00/9-1947 45. Iseak iz tampe, prilog uz WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712 46. Pismo, 8. jun 1947. prilog uz WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712 47. Pismo, 9. jul 1947. prilog uz WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712 48. Ib I id. 49. Zapisnik pisan rukom za WR W 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712 50. Ib I id., Meklinovi kontrolori su barem shvatili da "ti lj l udi moda lau, moda su ak dali lana imena". 51. Pismo, 24. fe f bruar 1948, prilog uz N2193, PRO FO 371/71636 52. Pismo, 8. april 1948. prilog uz N2193, PRO FO 371/71636 53. Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij i a" (ukraj a inski ratni zarobl enici u Velikoj Britanij lj i i), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, paragraf 6 54. Komisij i a za kontrolu izbeglica, LA L CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947. prilog uz Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe f bruar 1947. PRO FO 371/66605, str. 2-3 (razlikovanj n e onih koji su bili prisilni dobrovolj l ci) 55. Uporedite Panukov Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij i a" (ukraj a inski ratni zaroblj l enici u Velikoj Britanij i i), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, sa rasprav a om u britanskom kontrolnom timu o statusu rasel enih lica prema prav lj a ilima Meunarodne organizacij i e za izbeglice. Komisij i a za kontrolu izbeglica, LA L CAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947. prilog uz Izvetaj a o Ukraj a incima u SEP logoru br. 347, Italij i a, 21. fe f bruar 1947. PRO FO 371/66605, str. 2-8 56. Memorandum, Ukraj a inska divizij i a "Galicij i a" (ukraj a inski ratni zarobl enici u Velikoj Britanij lj i i), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, str. 8, deo V, paragraf 7 57. Prvi zapisnik u rukopisu uz N2193, 24. fe f bruar 1948. PRO FO 371/71636 58. Prvi zapisnik u rukopisu uz Flag C N2193, 26. fe f bruar 1948, PRO FO 371/71662 204

59. Drugi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25. mart 1947. PRO FO 371/71662 60. Prvi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25. mart 1948. PRO FO 371/71662 61. N7688 i prilozi, jul 1948. PRO FO 371/71663 62. O'Grady zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO 371/71663 63. RA R E zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO 371/71663 64. N7500, jul 1948., zapisnik g. Starka u rukopisu, PRO FO 371/71663 65. "RMAH" Zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO 371/71663 66. Bruce Page ET. T AL.., Th T e Philby b Co C nspira r cy c , Ballantine, New York, 1988, str. 188-9; Kim Philby, My M Silent Wa W r, Ballantine, New York, 1983, str. 163-4, 208 67. USAINSCOM dosij i e "Prometej e ", kartica iz indeksa bez datuma nav a odi andruka kao vou, spremite za istrane beleke Armij i e SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA; Stevenson; "Intre "I r pid's ' Last Ca C se", str. 243, imenuj u e Kolina Gubinsa kao vou Prometej e a; Cav a e Brown, Th T e secre r t Lif ife of o Sir Ste t wart Me M nzies, str. 143-4, govori o Prometej e u kao o operacij i i britanske obav a etaj a ne slube pre preuzimanj n a od strane nemake obav a etaj a ne slube; Dallin, Russia Un U der German Rule, str. 111, 117-18, 258n. opisuj u e se rad Prometej e a za naciste 68. Costello, Ma M sk of o Tr Treachery r , str. 535, 565-6; Anderson, In I side th t e Leag a ue, str. 35-7; Simpson, Blowback, str. 269-73 69. Anderson, In I side th t e Leag a ue, str. 33-7 70. Dallin, Russia Un U der German Rule, nav a odi originalne nemake izvetaj a e, str. 119-20, n.2-4 71. Loft f us, Th T e Belarus Secre r t, str. 48-9, 73-8, 106-19; Cav a e Brown, "C" T e Secre Th r t Lif ife of o Sir Ste t wart Me M nzies, str. 143-4 72. Loft f us, Th T e Belarus Secre r t, str. 20-8, 65-6 73. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosij i e Stej et departmenta 860E. 00/12-346, USNA N , RG 59 74. Philby, My M Silent Wa W r, str. 163-6 75. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosij i e Stej et departmenta 860E.00/12-346, USNA N , RG 59 76. Ib I id. 77. Pismo od 17. decembra 1946, prilog uz dosij i e Stej e t departmenta 860E.00/12-346, USNA N , RG 59 78. OUN/SB dosij i ea pod embargom, Sluba za imigracij i u i naturalizaciju SAD, Vaington HQ, citirano kod Loft f us, Th T e Belarus Secre r t, str. 102-4 79. Ib I id.

205

80. Panukova istorij i a galicij i ske brigade nav a odi, bez citiranj n a izvora, da su amerike snage drale 3.000 zaroblj l enika izmeu est meseci i godinu dana, a zatim su ih oslobodili i dozvolili da dobij i u status raselj l enih lica. 81. Wi W esenthal, Th T e Murd r ere r rs r Among Us U , str. 275 82. Ib I id. 83. Intervj v u sa Simonom Vi V zentalom 21. fe f bruar 1985. 84. Wi W esenthal, Th T e Murd r ere r rs r Among Us U , str. 275 85. Simpson, Blowback, str. 180-1, n 86. USAINSCOM dosij i e "Intermarij i um" spremite za istrane beleke Armij i e SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA 87. USAINSCOM, dosij i e "Prometej e ", kartica bez datuma iz indeksa nav a odi andruka kao vou, spremite za istrane beleke Armij i e SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA; Stevenson, I tre In r pid's ' Last Ca C se, str. 243, imenuj u e Kolina Gubinsa kao vou Prometej e a; Cav a e Brown, "C" Th T e Secre r t Lif ife of o Ste t wart Me M nzies, str. 143-4, govori o Prometej e u kao o operacij i i britanske obav a etaj a ne slube pre preuzimanj n a od strane nemake obav a etaj a ne slube; Dallin, Russia Un U der German Rule, e str. 111, 117-18, 258n, opisuj u e rad Prometej e a za naciste 88. INSCOM dosij i e "Polj l sko-ukraj a inski vojni tab", 970-ta CIC, spremite za istrane beleke Armij i e SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA 89. Beleka od 14. maj a a 1947. iz Londona, upuena britanskoj ambasadi pri Svetoj Stolici, PRO FO 371/67376 90. Pismo od 18. novembra 1947. iz britanske ambasade pri Svetoj Stolici upueno Londonu, PRO FO 371/67402 91. Ministarstvo rata, strogo poverlj l iva ULA LAZNA N POVE V RLJIVA V PORUKA K br. 89, 7. jun 1947. AFHQ dosij i ei sa kojih je skinut embargo, USNA N . (Dosij i ei sa AFHQ telegramima su ureeni hronoloki onim redom kako su pristizali ili odailj l ani. uvaj a u se u Trezoru est, aneksa u Sjutlendu) 92. Ministarstvo rata, strogo poverlj l iva ULA LAZNA N POVE V RLJIVA V PORUKA K br. 44, 12. jun 1947. AFHQ dosij i ei sa kojih je skinut embargo, USNA N . 93. Costello, Ma M sk of o Tr Treachery r , str. 535 94. Beleka od 20. decembra 1947. od Vi V lfo f rda Kulbertsonu, prilog uz beleku Stej e t departmenta od 31. decembra 1947. iz Madrida za Vaington, iz dosij i ea FBI o Vaj a ti, embargo skinut u skladu sa US FOIA, dokument 0009 Zakljuak 1. Poverlj l ivi razgovor voen 1984. godine sa bivim obav a etaj a nim ofi f cirom jedne zapadne obav a etaj a ne slube. Osoba koja je oznaila Valdhaj a ma takoe je iscrpno opisala italij i ansko-austrij i ski deo Pacovskog kanala to je kasnij i e potvrdio jo jedan izvor podataka koji je priznao da je jedinica DDU bila preruena u medicinski tim 351. borbene jedinice peadij i skog puka u 206

Trstu, kasnij i e 349. puka u Lincu u Austrij i i. ak je i Valdhaj a mov pretpostav a l eni u austrij lj i skom Ministarstvu inostranih poslova potvrdio da "moda postoji veza izmeu amerike obav a etaj a ne slube i Valdhaj a ma". Izj z av a a Karla Grubera londonskom servisu Obzervera, citirana u Quinsy s Pa P triot Ledg dger, 29. april 1986. godine 2. Valdhaj a m je dobio ustaku srebrnu medalj l u kralj l a Zvonimira sa vencem od hrastovog lia za hrabrost u bici pokazanu u vreme vrenj n a slube jula 1942. godine. Valdhaj a m priznaj a e da se uprav a o u to vreme dogodio masakr na Kozari, ali tvrdi da je on bio 200 km daleko od Kozare. Nj N uj u ork tajms, 6. mart 1986. "Valdhaj ta a m kae da je nj n egova prolost pogreno protumaena" videti takoe p ig i l, 14. april 1986. "Sluaj a Valdhaj a m: prikriveni f izam u Austrij fa i i". Meutim, provera originalnih ustakih novina u Jugoslovenskom arhivu pokazala je da je Pav a eli odlikovao Valdhaj a ma upravo zbog nj n egove slube u "zapadnoj Bosni", to je bilo podruj e dodelj l eno ocu Draganoviu od strane ustakog Biroa za kolonizacij iu 3. Londonski servis Obzervera, intervj v u sa Karlom Gruberom, prenet u "Quincy Patriot Ledger", 29. aprila 1986. godine 4. Ib I id. (Fric Molden, Dalsov zet, preporuio je Gruberu da zaposli Valdhaj a ma i proverio je nj n egovu prolost. Molden je bio ofi f cir OSS-a u Italij i i) 5. Simpson, Blowback, str. 121 6. Costello, Ma M sk of o Tr Treachery r , str. 596 7. Procena Alena Raj a ana, autora knj n ige Quiet Ne N ig ighbors r i biveg direktora Biroa za specij i alne istrage pri Ministarstvu prav a de SAD. On je, takoe, autor Raj a anovog izvetaj a a o Klausu Barbij i u. Ali Raj a an i dalj l e insistira da je tih 10.000 nacista ulo u Ameriku bez pomoi vl v ade i da je Barbi jedini ratni zloinac koji je proao Pacovskim kanalom. Vi V deti Raj a anov izvetaj a , str. 212 8. Beleka, australij i sko Ministarstvo inostranih poslova, saoptav a aj a u se komentari g. Donsona iz Stej e t departmenta SAD. Kopij i u ovog dokumenta predao je Senatu australij i ski Drav a ni tuilac, 27. mart 1973. godine 9. Ministarstvo vojske, Kombinovani kratki pregled obav a etaj a nih cilj l eva, "Aktivnosti u vezi sa hemij i skim ratom u oblasti Munster-lagera", jul-av a gust 1945. godine, embargo skinut u skladu sa US FOIA. Dokument u kojem se nav a odi Mengelovo ime pojav avljuj u e se u dodatku gde se nav a ode imena nemakih ofi f cira koji su se bav a ili hemij i skim oruj em. Zvezdica oznaav a a da je Mengele bio u pritvoru u vreme kada je britanski izvetaj a nastao 10. Gerald Posner i John Ware, Me M nge g le: Th T e Co C mplete t Sto t ry r , McGraw a Hill, New York, 1986, str. 66-9, 70 11. Autorima je nedav a no, u skladu sa US FOIA, dozvolj l en pristup i korienj n e gotovo 20.000 stranica o ratnom i posleratnom regrutovanj n u nemakih naunika koji su se bav a ili hemij i skim oruj em. udno je da meu tim hartij i ama postoje detalj l ne fo f rmule i instrukcij i e za proizvodnj n u svakog tipa nervnog gasa 12. Bowers, Th T e Pledg dge Betra rayed, str. 182-203, 236-8, 276-7 207

Dravni sekretar Pija XI, Euenio Paeli, snimljen poto je uspeno zakljuio Vatikanov konkordat s Nemakom. U nekoliko narednih sedmica, Hitler je napadao Katoliku crkvu, dok je Paeli, kao papa Pije XII, nastojao da ouva svoju diplomatsku neutralnost u predveerje rata.

Posle jo jednog trijumfa Paelijeve diplomatije, konkordata s faistikom Italijom 1929. godine, Musolinijeva uparaena povorka stie u Vatikan na zvanian prijem kod pape Pija XI. Za razliku od svog naslednika Paelija, Pije XI je bio voljan da zauzme vrst zvanini stav protiv Hitlerove politike.
208

Posle Hitlerovog poraza, Paeli je odustao od kontroverzne ratne neutralnosti u odnosu na Nemaku i rairio glas da e Vatikan pruiti utoite faistikim beguncima. U strahu od odmazde za pokolje koje su poinili u ratu, hrvatske ustae se pakuju za beg u Austriju, prvu stanicu na Pacovskoj liniji ka Rimu.

U meteu posleratne Evrope drumovi su bili zakreni izbeglicama koje su grabile na zapad. Mnogi ozloglaeni ratni zloinci, meu njima i hrvatski diktator Ante Paveli, utopili su se u guvu kako ne bi pali aka nemilosrdnim partizanima marala Tita.
209

Svi putevi su vodili u Rim i u milosrdne ruke svetenika Draganovia u Zavodu Svetog Jeronima, Via Tomaelli 132. Posle drugog svetskog rata svetenik Draganovi je ovaj hrvatski Zavod pretvorio u utoite za faistike begunce koji su hitali niz vatikanski Pacovski kanal.

Salon u Svetom Jeronimu u vreme kada su u njemu boravili poternicama traeni ratni zloinci, krajem 1940-ih. Poto je otkriveno da je pronacistiki opredeljeni biskup Alojz Hudal krijumario nemake i austrijske ratne zloince kao to su tangl i Ajhman, Sveti Jeronim je postao tab jedne diskretnije, ali daleko delotvornije vatikanske krijumarske mree.
210

Svetenici koji su vodili Zavod Svetog Jeronima poetkom 1950-tih, poziraju s velikodostojnicima katolike crkve. Svetenik Draganovi je u donjem redu, esti sleva. Nekolicina svetenika koji su radili na Pacovskim kanalima svetenika Draganovia pristali su da s autorima vode razgovore koji su magnetofonski snimani.

Svetenik Draganovi (levo) i rektor Svetog Jeronima monsinjor Juraj Magjerec (desno) na sveanoj misi odranoj u crkvi Sv. Jovana Laterana u Rimu, 1953. godine, u slavu petstote godinjice Zavoda. Draganovi i Magjerec su bili kljuni operativci u mrei krijumarenja nacista koja je voena pod zaklonom "milosrdnog" rada Svetog Jeronima za pomo izbeglicama. Pripadnici nekoliko verskih redova, ukljuujui franjevce i jezuite, obezbeivali su falsifikovana dokumenta i drugu pomo Pacovskim kanalima.
211

Draganovi i Magjerec u jednoj od svojih mnogih poseta preteno hrvatskom Logoru za raseljena lica u Banjoliju. Posle rata su se mnogi ustaki ratni zloinci za kojima je bila raspisana poternica skrivali u Banjoliju.

Jedna velika grupa svetenika iz Svetog Jeronima sa dobrotvorima i simpatizerima, na stepenicama Katedrale Sv. Petra tokom proslave petstote godinjice Zavoda. Svetenik Draganovi je drugi desno od velikodostojnika s bradom u sredini, a monsinjor Magjerec je drugi levo od te osobe.
212

Monsinjor ovani Montini, dravni podsekretar Pija XII, s jo jednim velikodostojnikom, na terasi Svetog Jeronima. Upravo je Montini tajno nadzirao Draganoviev Pacovski kanal.

Hrvatski ratni zloinac Ante Paveli s ustakim inovnicima u svom kabinetu u Zagrebu za vreme rata. Sledei uputstva Adolfa Hitlera (ija slika visi na zidu Pavelieve kancelarije), poglavnikova vlada je odgovorna za pokolj vie od pola miliona Srba, Jevreja i Roma, izvren na najvarvarskiji nain. Posle rata amerika armija je izvrila provalu u kancelariju svetenika Draganovia i otkrila da Paveli ivi u Vatikanu, zajedno s drugim ratnim zloincima za kojima je bila raspisana poternica.
213

Slika iz vremena rata na kojoj je hrvatski diktator Paveli s grupom franjevakih svetenika. Mnogi pripadnici hrvatskog svetenstva su podravali Paveliev faistiki ustaki pokret. Kada je amerika armija otkrila njegovo posleratno utoite u Vatikanu, Paveliu je doputeno da tiho pobegne u Junu Ameriku, kako bi se spreio "strahoviti udarac" Rimokatolikoj crkvi.

Jedna od mnogih vila na terenima papine Letnje rezidencije u Kastelgandolfu kraj Rima. Izvestan broj znaajnih begunaca skrivao se u Kastelgandolfu, izmeu ostalih Ante Paveli i Ferenc Vajta. Vajta je radio za naciste u Maarskoj, kasnije ga je privukla obavetajna sluba Francuske, potom Vatikana, da bi on najzad sve njihove tajne preneo Amerikancima.
214

Posleratni italijanski predsednik Enriko de Nikola (Enrico de Nicola) (u sredini) i premijer Alide de Gasperi (desno) snimljeni posle audijencije kod pape Pija XII sredinom 1946. godine. De Gasperijeva vlada je u velikoj meri umeana u vatikanske puteve spaavanja ratnih zloinaca. Ubrzo poto je snimljena ova fotografija, de Gasperi je bio umean u aferu nabavke puaka za vatikanske "borce za slobodu".

215

Na nesreu, mnogi od vatikanskih "boraca za slobodu" su u toku rata saraivali sa nacistima. Ovde je prikazana fotografija jednog SS oficira koji vodi armiju biskupa Gregorija Romana na ulicama Ljubljane 1944. Biskup Roman, stojei na podijumu, lino vri smotru trupa zajedno sa lokalnim komandantom SS-a i faistikim predsednikom Slovenije. U biskupovu ratnu kolaboraciju spada i "Pastirska poslanica" u kojoj poziva svoje stado da se pridrui nacistikom cilju "osiguranja egzistencije i bolje budunosti borbom protiv jevrejske zavere".

216

Posle defilea biskup Roman srdano pozdravlja SS generala Rezenera (Rosener). Iako su i britanska i amerika vlada zakljuile da Romana treba izruiti Titu kao nacistikog kolaboracionistu, dozvolili su mu da "pobegne" u vajcarsku 1947. godine. U Bernu, biskup Roman se bavio pranjem faistikog blaga i finansiranjem teroristikih grupa pod nazivom Kriari koje su operisale iza gvozdene zavese.

Ratni zloinac Sreko Rover, za kojim se traga, pozira u ustakoj uniformi. Posle rata je od svetenika Draganovia dobio lane isprave i napredovao do ranga vieg oficira u teroristikoj mrei Kriari, koja je izvela niz razornih akcija u periodu od 1946. do 1948. godine.
217

Jugoslovenska komunistika vlada optuila je svetenika Karla Petranovia za uee u ratnim masakrima nad Srbima u okolini Ogulina. Posle rata on je postao jedan od mnogih svetenika koje je Draganovi regrutovao za rad na Pacovskim kanalima, na slanju hiljada begunaca iz enove prema Severnoj ili Junoj Americi i Australiji. Ovde ga vidimo sa nekim "putnicima" u luci u enovi.

218

Biskup Ivan Buko, izbavitelj ukrajinske SS divizije "Galicija". Buko je tesno saraivao sa svetenikom Draganoviem na krijumarenju nacistikih begunaca, a imao je, takoe, uticajne veze sa visokim pripadnicima vatikanske administracije, ukljuujui tu i samog papu Pija XII.

Ukrajinski dobrovoljci za SS diviziju "Galicija" na paradi u toku rata. Iako je nadbiskup epticki iz Unijatske (katolike) crkve privatno denuncirao naciste papi Piju XII, blagoslovio je SS dobrovoljce, od kojih su mnogi prethodno poinili ratne zloine sluei u pomonim policijskim jedinicama.
219

Preporuujemo:
- Hitlerov papa, Don Kornvel - Stepinac - nadbiskup genocida, Marko Aurelio Riveli - Vatikanske ubice - ispovest biveg jezuite, dr Alberto rivera - Tajna istorija jezuita, Edmon Paris - Vavilonska misterijska religija - ideologija otpalog hrisanstva, Ralf Vudrou - Ko vlada svetom, dr Miroljub Petrovi - Skrivene tajne masonerije, dr Keti Barns Distribucija: BiH 065-415-765, Srbija: 064-089-6937