You are on page 1of 14

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

Matina Ploa
Raunar !i Alati

Student: Dane Plea Br. Indeksa:183 13 $anuar %&1'

Profesor: ore Dihovini !sistent: Dra"an S#iridonov

Matina ploa

Matina ploa je centralna komponenta svakog PC raunara, koja meusobno povezuje sve ostale komponente. Korienjem ovakvog koncepta raunara omoguena je jednostavna promena pojedini komponenata koje ine raunar i na taj nain i promena !unapreenje" njegovi karakteristika. #a slici je prikazan izgled matine ploe jednog savremenog PC raunara sa glavnim komponentama na njoj.

Matina ploa se sastoji od jedne vieslojne tampane ploe na kojoj se nalazi zalemljeni veliki broj elektronski i elektrome aniki elemenata. $lektrine veze izmeu elemenata na matinoj ploi su izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i povrinama. #eki od elemenata na ploi omoguavaju prikljuenje ostali elemenata rainara i to su razni konektori, podno%ija !slotovi", igliasti prikljuci !d%amperi" itd. &rugi elementi kao to su integrisana kola i ostale elektronske komponente !kondenzatori,
2

otpornici, diode, tranzistori i kalemovi" obezbeuju generisanje i prenos potrebni elektrini signala neop odni za rad raunara. #aveemo one glavne elemente na matinoj ploi koji su od znaaja prilikom monta%e !sklapanja" raunara.

Stepen za napajanje
Pre svega, da bi matina ploa uopte radila na nju moraju da se dovedu potrebni naponi iz stepena za napajanje. &ananje matine ploe '() *ormata imaju jedan ili dva konektora za prikljuenje napona za napajanje.

Prvi od nji !ATX konektor" je obavezan i ima +, pinova i preko njega se dovode naponi

+3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V, po o!ni napon +5VS", kao i si#nal za $klj$enje ra$nara %S-&' i si#nal ispravnosti napona za napajanje %(-&) !ovaj signal se najee naziva po.er good i oznaava sa P/".
3

&rugi konektor !ATX 12V konektor" ne postoji na svim matinim ploama. Prvi put se pojavio na novijim Pentijum 0 matinim ploama. #jime se dovodi napon +12V na deo matine ploe na kome se nalazi posebni prekidaki stepen za napajanje i koji koristei taj napon proizvodi napon za napajanje jezgra mikroprocesora.

%odno*je za pro+esor
&rugi va%ni element je podno*je ,soket- za priklj$enje ikropro+esora.

1azni tipovi procesora imaju razliita podno%ija !oblik, veliina,broj pinova, nain uvrenja ladnjaka sa ventilatorom". /eneralno se mo%e rei da podno%je ima jedan ugao drugaiji od ostali !jedan pin manje". (ime se oznaava taan polo%aj procesora prilikom njegovog postavljanja u podno%je. &a bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podii polugu za *iksiranje procesora, zatim pazei na orijentaciju procesora u odnosu na podno%je, spustiti procesor tako da svojim pinovima upadne u podno%je i na kraju spustiti i zabraviti polugu za *iksiranje. Posle monta%e procesora je neop odno montirati i ladnjak sa ventilatorom. 2a razne procesore sistem monta%e je razliit i naveden je u uputstvu za matinu plou. #a kraju treba prikljuiti i konektor za napajanje ventilatora u odgovarajui konektor na matinoj ploi.

Slotovi za pro.irenja
3ledei elementi koje treba pomenuti su slotovi za pro.irenja. (o su konektori posebnog oblika u koje se postavljaju razne kartice za proirenje, na primer video kartica, modem, zvuna kartica, razni kontroleri i tako dalje. #a matinoj ploi prikazanoj na slici 4mogu se videti 5 PC6 $7press slota i + PC6 slota !'/P slot za gra*ike kartice na ovoj ploi ne postoji". &ok su %/0 slotovi univerzalni, to jest mogu da prime kartice razliiti namena, A1% slot je namenjen samo za prikljuenje gra*ike !video" kartice. Kod stariji raunara su postojali i 0SA slotovi za proirenja, ali su oni danas naputeni. Kao to vidimo na matinoj ploi prikazanoj na slici 4 postoje i PC6 $7press slotovi, koji su nastali kao proirenje standardni PC6 slotova, sa namenom da zameni standardne PC6 i '/P slotove.

Slotovi za

e orij$

2a postavljanje e orijski2 od$la na matinim ploama postoje posebni slotovi. #ji ov broj varira od + do 8, zavisno od toga kakva je memorijska ar itrektura primenjena na matinoj ploi. 3a sadanjim tipovima memorijski modula !&&1 i &&166" je dovoljno postaviti samo jedan memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto postavlja i vei broj modula !obino parni broj" da bi se dobila vea koliina memorije i vei propusni opseg memorije !dvokanalni pristup memoriji". Memorijski slotovi imaju tano de*inisani oblik !broj kontakata i posebna ispupenja na odreenim mestima", tako da se u nji mo%e postaviti samo odgovarajui tip memorijski modula.

Slotovi za

asovn$

e orij$

#a matinu plou se preko posebni2 konektora priklj$$j$ i razne disk jedini+e- *lopi disk, C& 19M, &:& 19M i ard diskovi.

3lopi diskovi
Konektor za *lopi jedinicu i a 34 pina i na njega se prikljuuje konektor sa trakastog kabla za vezu sa *lopijem. ; uputstvu za matinu plou je dat i raspored pinova !polo%aj pina 4 na konektoru", a obino je i na samoj matinoj ploi on obele%en sito tampom. Prema tom pinu treba postaviti pin 4 konektora na trakastom kablu !obino je %ica koja je vezana za prvi pin obojena crvenom bojom". #a veini matini ploa konektor za *lopi jedinicu ima %ljeb na plastinom oklopu i odlomljen pin broj <, tako da je i *iziki nemogue pogreno okrenuti konektor na trakastom kablu.

%aralelni ATA standard


;obiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk jedinice po paralelno ATA standard$. (o su takozvani primarni i sekundarni 6&$ kanali. #a svaki od ova dva konektora, koji imaju po 45 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk jedinice ! ard disk, C& 19M, &:& 19M =". Poto su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda se disk jedinice koje su na nji prikljuene moraju de*inisati, jedna kao master a druga kao slejv. (o se radi posebnim kratkospojnicima !d%amperima" na samim disk jedinicama. Kao i kod konektora za *lopi jedinicu, i 6&$ konektori imaju tano odreen poetak pinova !pin broj 4" koji je obino oznaen na matinoj ploi, pa treba paziti prilikom prikljuenja trakastog kabla da se prema tom pinu postavi pin4 konektora na trakastom kablu. Pored toga, esto je na 6&$ konektorima odlomljen pin broj +,, a i sam konektor ima %ljeb na plastinom oklopu, tako da je u tom sluaju nemogue pogreno prikljuiti konektor trakastog kabla na 6&$ konektor.

Serijski ATA standard


Kod noviji matini ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje ard diskova po serijsko ATA standard$, takozvani SATA ard diskova. #a svaki od ovi konektora, koji imaju po 6 pinova, posebnim sedmo%ilnim kablom se mo%e prikljuiti po jedan serijski '(' ard disk. ; poetku je obino bilo po dva ovakva konektora, ali najnovije matine ploe i imaju i vie !0 do > konektora". Pojavom 3'(' ard diskova postali su iroko dostupni i takozvani 7A08 site i
6

diskova, kod koji se vie *iziki diskova udru%uje u jedan logiki disk, ime se posti%e vea brzina rada ili?i vea sigurnost snimljeni podataka.

%rednja strana

atine ploe

#a prednjoj strani matine ploe se nalazi i grupa igliasti kontakata !konektora" na koje se prikljuuju @$& diode i tasteri sa kontrolnog panela na kuitu raunara, pomou koji se upravlja radom raunara i prati njegova aktivnost.

9adnja strana

atine ploe

#a zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora preko koji se prikljuuju spoljanji elementi raunara i razni peri*erijski ureaji, kao to je prikazano na slici

(u u prvom redu dolaze konektori za tastaturu i mia kao standardni ulazni elementi savremenog raunara, zatim paralelni port preko koga se najee prikljuuju tampai i jedan ili dva konektora za prikljuenje spoljanji ureaja koji rade po serijskom standardu 7S232 ,/&M1 i /&M 2-. &anas su, pored nabrojani konektora, kao standard pri vaeni i takozvani ;3A konektori !ima i najmanje dva", koji omoguavaju prikljuenje velikog broja spoljanji ureaja na univerzalnu serijsku magistralu !:S" ; :niversal Serial "$s". (akoe veina savremeni matini ploa na sebi sadr%i integrisane mre%nu i zvunu karticu, pa se u ovoj grupi konektora nalaze i 7<-45 konektori za prikljuak mre%ni kablova i vie ulazni konektora za razne audio ulazne i izlazne prikljuke.

3kuplje i bolje matine ploe mogu imati i dodatne konektore, na primer S%803 ,Son=>%2ilips 8i#ital 0nter3a+e- izlazne koaksijalne i optike audio konektore preko koji se prikljuuju digitalni ureaji za reprodukciju zvuka. Kako postoji veliki broj izlazno?ulazni prikljuaka, za neke od nji esto nema mesta za posebni konektor na zadnjoj ivici matine ploe. ; tom sluaju se ti prikljuci zavravaju igliastim kontaktima !konektorima" na matinoj ploi, pa se odatle spajaju trakastim kablovima na konektore na zadnjoj ili prednjoj strani kuita raunara. (ako se esto spajaju dodatni ;3A prikljuci, audio prikljuci izvedeni na prednju stranu kuita raunara i prikljuci za povezivanje peri*erija preko in*racrveni zraka. Pored ovi igliasti konektora, na matinim ploama postoje i manje grupe igliasti kontakata, pomou koji se korienjem odgovarajui kratkospojnika !d%ampera" mogu podeavati neki od parametara bitni za rad matine ploe, a koji zavise od korieni elemenata, najee od tipa i brzine mikroprocesora. 9vi parametri se kod neki matini ploa umesto kratkospojnicima !d%amperima", podeavaju pomou posebni mikroprekidaa !do > prekidaa grupisani u jedno kuite". Meutim, ova dva naina podeavanja matini ploa su danas znatno proreena, poto se sve vie koristi so*tverski nain podeavanja, pomou odgovarajui opcija u okviru 3etap programa iz A693Ba, a esto 3etap program automatski detektuje tip procesora i prema njemu podesi potrebne parametre.

"aterija za napajanje /M&S

e orije

:a%an element na matinoj ploi je i baterija za napajanje /M&S e orije u kojoj se uvaju podaci o kon*iguraciji raunara. (e podatke unosimo koristei 3etap program prilikom prvog ukljuenja raunara, a zatim se uz pomo baterije oni uvaju u CM93 memoriji i kad je raunar iskljuen, tako da i pri sledeim ukljuenjima nije potrebno ponovo unositi. #ekada su se koristile niklBkadmijumske baterije koje su se dopunjavale tokom rada raunara. &anas se na matinim ploama upotrebljavaju litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom rada raunara, ali za valjujui izuzetno maloj potronji CM93 memorije, traju vrlo dugo. 'ko raunar posle du%eg vremena pone da gubi sadr%aj CM93 memorije, takve baterije se jednostavno zamene novim, s tim da se posle toga mora ponovo proi kroz 3etap i uneti potrebne podatke.

?lektronski ele enti

Pored nabrojani konektora i prikljuaka, na matinoj ploi se nalazi i veliki broj elektronski2 ele enata. #ajznaajniji od nji su razna inte#risana kola, od koji su najva%nija dva kola koja sainjavaju takozvani ip-set ,sk$p ipova-. 2adatak ip seta je da omogui meusobnu komunikaciju izmeu praktino svi delova raunara, tako da se on mo%e posmatrati kao srce matine ploe. #a pret odnoj slici je prikazana blok ema jedne od matini ploa. 3a slike se vidi da se ip set sastoji od dva integrisana kola. Prvo kolo ima naziv severni ost ,nort2 brid#e- ili M/@ ; Me or= /ontroller @$b, a drugo j$*ni ost ,so$t2 brid#e- ili 0/@ ; 0np$t>o$tp$t /ontroller @$bA

Severni

ost ,'ort2 "rid#e-

Severni ost ,'ort2 "rid#e- i a etiri prist$pa. 3a njegove gornje strane !na blok emi na slici " je preko procesorske magistrale !C3A D Cront 3ide Aus" prikljuen mikroprocesor, sa desne strane su preko memorijske magistrale prikljuena podno%ja za memorijske module, sa leve strane je prikljuen '/P slot u koji se postavlja video kartica, i na kraju, sa njegove donje strane je izvedena veza prema ju%nom mostu. :idimo da su na severni most prikljuene jedinice koje za tevaju veliki propusni opseg !memorija i '/P port" i koje su zbog toga veoma blizu mikroprocesora.

<$*ni

ost ,So$t2 "rid#e-

#a j$*ni ost ,So$t2 "rid#e- s$ priklj$ene $lazno>izlazne jedini+e koje su po svojoj prirodi sporije od memorije i '/P porta, pa su zato i mogle biti udaljene od procesora. #a blok emi uoavamo da su te jedinice razni kontroleri !6&$ kontroler za paralelne '(' diskove, kontroler za tastaturu, mia, paralelne i serijske portove, kontroler za zvuk, kao i PC6 i ;3A slotovi i konektori koji su preko istoimeni magistrala prikljueni na ju%ni most. Preko PC6 magistrale su prikljueni i kontroler za serijske '(' diskove i mre%ni kontroler. (reba napomenuti da je ovo samo jedan od sve veeg broja ip setova, tako da drugi ip setovi mogu imati i drugaiju ar itekturu, mada te razlike nisu sutinske prirode, ve se vie svode na nain prilkljuenja ulazno?izlazni jedinica na ju%ni most. 2bog svoje kompleksnosti severni most u okviru ip seta obavezno ima i ladnjak, a nekada i sopstveni ventilator koji obezbedjuje potrebno ladjenje. Eu%ni most je jednostavnije konstrukcije i obino ne za teva ladnjak na sebi. Kako i integrisana kola u okviru ip seta, tako i ostala integrisana kola na matinoj ploi nisu predviena za zamenu, poto su *iksno zalemljena na tampanu plou. #eka od ti integrisani kola predstavljaju kontrolere za razne ulazno?izlazne jedinice, neka obezbedjuju potrebne napone napajanja za mikroprocesor, memorijske module i '/P port, a neka predstavljaju logika kola kojima se ostvaruju potrebne veze izmeu razliiti elemenata na matinoj ploi.

)onBi#$risanje

atine ploe ,"0&S10

:e je reeno da se prilikom sklapanja raunara mora izvriti kon*igurisanje matine ploe. :eina podeavanja u okviru ovog kon*igurisanja obavlja se iz 3etap programa prilikom prvog ukljuenja raunara, ali jo uvek ima matini ploa kod koji treba runo podesiti neke od nji . Potrebna podeavanja su obino navedena u uputstvu za matinu plou koje se obavezno dobija prilikom njene nabavke. #ajva%nija od nji zavise od mikroprocesora koji je primenjen na toj matinoj ploi. )ao prvo neop2odno je podesiti napon napajanja ikropro+esoraA &ananji mikroprocesori imaju dva napona napajanja. Eedan je za ulazno?izlazne jedinice, a drugi za jezgro procesora u kome se i vre sve potrebne operacije. &ok se za prvi napon najee koristi napon +3,3V iz stepena za napajanje, za napajanje jezgra mikroprocesora postoji na matinoj ploi poseban prekidaki ,i p$lsni- stepen za napajanje. 9vaj stepen za napajanje daje potrebni izlazni napon, iju veliinu treba podesiti prema upotrebljenom procesoru. 3tariji mikroprocesori su imali taj napon u intervalu od + do +,F:, a sadanji mikroprocesori zbog manjeg zagrevanja imaju napon od oko 4,<:, sa tendencijom daljeg smanjivanja. :a%no je podesiti tanu vrednost ovog napona, jer ako se postavi manja vrednost mikroprocesor nee pouzdano raditi, a ako se podesi vea vrednost, doi e do pregrevanja mikroprocesora to mo%e dovesti do prekida njegovog rada, pa ak i do trajnog oteenja. 8r$#i para etar koji je potrebno podesiti je $estanost siste ske a#istrale. Matine ploe obino pru%aju mogunost izbora ove uestanosti, pa treba izabrati uestanost odgovarajuu primenjenim komponentama. 'a kraj$ treba podesiti i takozvani no*ila+ , to jest broj sa kojim treba pomno%iti uestanost sistemske magistrale da bi se dobila uestanost na kojoj radi jezgro mikroprocesora. 9stala podeavanja se obino izvode iz 3etap programa, bilo intervencijom korisnika, bilo automatski. 2ato pre prvog ukljuenja sklopljenog raunara treba dobro prouiti uputstvo koje je dolo uz matinu plou, da bi se upoznali sa potrebnim podeavanjima i nainom nji ovog izvoenja. Matine ploe su relativno pouzdane komponente savremeni PC raunara i retko se kvare. 2bog same te nologije nji ove izrade, to jest korieni namenski integrisani kola visokog stepena integracije sa velikim brojem pinova !i preko +,, kod vei kola" i 3M& te nike lemljenja elemenata na tampanu plou, male su mogunosti za popravak neispravne matine ploe. 6 pored toga, neke kvarove je mogue otkloniti. 1eeno je da se na matinoj ploi nalaze regulatori napona !prekidaki i kontinualni" koji daju napone za napajanje jezgra mikroprocesora, memorijski modula i '/P porta. 'ko neki od ti regulatora ne daje potreban izlazni napon, mogue je otkriti neispravni element i onda ga zameniti nekim odgovarajuim. (i elementi su najee tranzistori M93BC$( tipa, ili integrisani stabilizatori napona koje je esto mogue nabaviti i reletivno lako zameniti poto imaju mali broj izvoda. (akoe se deava da elektrolitski kondenzatori u regulatorima napona i na nji ovim izlazima izgube kapacitet, pa ak i da im iscuri elektrolit, to mo%e izazvati kratke spojeve izmeu
11

pojedini taaka na ploi. 9vakvi elektrolitski kondenzatori se prepoznaju po nabubreloj izolaciji oko izvoda, ili po smanjenom ili istopljenom plastinom omotau. #ji ova zamena ne predstavlja problem i ako nisu izazvali dalje kvarove, velika je verovatnoa uspene popravke. Postoje matine ploe razliti karakteristika i mogunosti, a samim tim i cena.

Standardi kod

atini2 ploa

Pored ve opisane ploe !ATX" koja se mo%e smatrati kao standard jer omoguava najveu *leksibilnost u upotrebi i eventualnoj nadogradnji, popularne su i takozvane inte#risane atine ploe, koje na sebi sadr%e integrisane sve potrebne kontrolere ukljuujui i video kontroler !video karticu". (akvim matinim ploama je potrebno samo dodati mikroprocesor i memoriju, naravno i disk jedinice i one su spremne za upotrebu.

9vakve matina ploa imaju na sebi integrisane kontrolere za video, zvuk, mre%u, 6&$ disk jedinice, *lopi, serijske i paralelni port, tastaturu i mi. 9d mogunosti za eventualnu nadogradnju na raspolaganju stoje razliiti PC6 slotovi , C#1 slot !C#1 D Communication#et.ork 1iser, slot u koji se mo%e postaviti specijalna modemska kartica". #eke matine ploe su imale i 'M1 slot !'M1 D 'udio Modem 1iser, slot u koji su mogle da se
12

postave zvuna ili modemska kartica posebnog *ormata", ali ovaj kao i C#1 slot nisu dobili neku iru popularnost i sada se vie praktino ne pojavljuju na novim matinim ploama. 3tariji raunari su imali matine ploe u AT Bor at$. (akve matine ploe se vie ne proizvode, ali se jo uvek koriste u velikom broju raunara, pa emo se ukratko osvrnuti na razlike izmeu nji i dananji ploa u '() *ormatu. 9sim toga to veina od nji nema na sebi vei broj integrisani elemenata !zvunu i mre%nu karticu, ;3A kontroler", #lavna razlika je $ konektor$ za priklj$ivanje napona napajanja. 9ve ploe imaju dva .estopinska konektora preko koji2 se dovode naponi +5V, -5V, +12V, -12V, kao i signal ispravnosti napona za napajanje !P/ B po.er good". (akoe konektor za prikljuak tastature nije P3?+ tipa kao kod '() ploa, ve se koristi &6# < konektor. 2a prikljuenje mia nema posebnog konektora, ve se za to koristi jedan od serijski portova !C9M 4 ili C9M+". 9sim '( ploa poslednje generacije, ranije ploe nisu imale '/P port za prikljuak video kartice, ve se ona postavljala u jedan od PC6 slotova, to je uslovljavalo slabije karakteristike video sistema. 3ve '( ploe su imale i 63' slotove za proirenje. Kod najnoviji matini ploa ATX Bor ata, pored ve uobiajeni PC6 slotova za proirenje i odgovarajue PC6 magistrale, pojavila se i nova magistrala, nazvana %/0 ?Cpress. 2a razliku od PC6 magistrale, koja je paralelno# tipa, poto istovremeno prenosi vei broj podataka !32 bita" po vie paralelni linija, PC6 $7press magistrala je serijsko# tipa. Kod nje se prenos podataka obavlja po serijskom kanalu i to dvosmerno. #a najnovijim matinim ploama se ova magistrala pojavljujeje u dve varijante, kao %/0 ?Cpress X1 i kao %/0 ?Cpress X1D. Prva varijanta e u budunosti postepeno zamenjivati standardne PC6 kartice za proirenje, a druga varijanta !PC6 $7press 48)" e zameniti '/P >) port za prikljuivanje video kartica. :remenom su se pojavljivali razni standardi za matine ploe, odnosno 3or 3a+tor koji odreuje oblik i veliinu matine ploe, kao i njen nain *unkcionisanja i mogunosti. &anas je uobiajen '() standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu m'() za ploe namenjene manjim kuitima, dok je obina '() ploa neto vea. (akoe, postoji stari '( standard koji je osnova '()Ba, ali se danas vie ne proizvode matine ploe za taj standard. #ajnoviji standard je 6ntelov A() *ormat matini ploa.

3pisak *ormata matini ploa o %/>XT ,T2e 0"M %ersonal /o p$ter> eXtended Te+2nolo#=, 0"M 1EF3#A- B 6zvorni standard koga je propisao 6AM za prve kune raunare, 6AMBPC. #ije podlegao zakonskoj zatiti tako da je vremenom napravljeno mnogo klonova 6AMB PCBa.
o

%/>AT ,T2e 0"M %ersonal /o p$ter > Advan+ed Te+2nolo#=, 0"M 1EF4#A- B Prvi G*orm *actorG koji je masovno korien. Aio je naslednik PC?)(Ba. 9vaj *ormat je bio popularan u vreme 5>8 raunara. 3ve do pojave '()Ba bio je glavni *ormat za matine ploe.
13

"ab= AT B #aslednik '( matini ploa, manji dimenzija, veinom dolazio bez '/P slota. ATX ,Advan+ed Te+2nolo#= ?Ctended, 0ntel 1EE5#A- B #astao je evolucijom '( *ormata. '() je najvie korieni *ormat kod matini ploa, jo uvek u aktivnoj upotrebi. Mini-ATX B 6dentian kao i '(), samo manji dimenzija !za manja kuita". i+roATX B 6sto kao i mini'() , samo jo manji dimenzija. 3leCATX B Podstandard micro'()Ba, omoguuje prilagodljiv dizajn matine ploe, namenjen za specijalizovane raunare. G%X ,(estern 8i#ital /orporation 1EE5#A- B 9smislio ga je Hestern &igital. 9vaj *ormat koriste velike 9$M kompanije. Mini G%X B ;manjena verzija @P)Ba. 'GX ,0ntel- B GniskoBpro*ilnaG matina ploa, iako nikad nije dostigla neku veu popularnost. "TX ,"alan+ed Te+2nlo#= ?Ctended, 0ntel 2554#A- B #ajnoviji standard koga je propisao 6ntel, verovatno naslednik '()Ba. i+ro"TX i pi+o"TX B 3manjeni A() standardi. Mini-0TX ,V0A- B 9smiljen je od strane :6'Be, veoma mali dimenzija i prilagodljiv, stavlja se u veoma tanka kuita. (TX ,(orkstation Te+2nlo#= ?Ctended, 0ntel 1EEF#A- B :eliki *ormat matini ploa, dizajniran za velike radne stanice, obino imaju vie slotova za procesore ili ard diskove.

o o o

o o

o o

14