You are on page 1of 222

XXVIII

4/2013
:
: XXVIII : 4

:
: . ,


:

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

:

,
,






: , 6

:

: - .

: .


I








,


.

1960. ,
, , 1965. .
,
,
1974. 9 (VII ).
, , -,
-,
. 17 (1986. .), -
Publications of the School of Engineering.

/
21/22, 1990/1991. .

.
, .
,
,
, -
, , ,
.
, ,
, .

- - , 2008. .
, 2009. . , -
- -
. - ,
,
-.

w - (www.ftn.uns.ac.rs)
, . e
-.

, ,
01.03.2013. do 14.04.2013. ., 18.05.2013. .




II
.

.
, 4, :
,
,
,
,

.

3. :
,
,
,
.

-

.
.

, ,
--
,
:






















III






SADRAJ



Radovi iz oblasti: Grafiko inenjerstvo i dizajn
1. eljko Milosavljevi, Dragoljub Novakovi, Nemanja Kaikovi,
KVALITET OTISKA SITO TAMPE U ZAVISNOSTI OD SVOJSTAVA RAZLIITIH TEKSTILNIH
PODLOGA ............................................................................................................................ 511
2. Branislav Vujakovi,
REVITALIZACIJA PROIZVODNOG SISTEMA TAMPARIJE MLADOST GROUP d.o.o.
Loznica ................................................................................................................................ 515
3. Radmila Radivojevi, Uro Nedeljkovi,
UTICAJ HELVETIKE I ELEMENATA MODERNISTIKOG DIZAJNA NA FORMIRANJE STAVA
PREMA OGLASU I STAVA PREMA BRENDU ......................................................................... 519
4. Milena Doenovi, Vesna Keci, Jelena Kiurski,
KORELACIJA IZMEU FORMALDEHIDA I OZONA U SITO TAMPI ....................................... 523



Radovi iz oblasti: Arhitektura
1. Sonja Petrovi, Radivoje Dinulovi,
WELLNESS SPA CENTAR ...................................................................................................... 527
2. Marija Markovi, Radivoje Dinulovi, Karl Mikei,
IDEJNI PROJEKT MEUNARODNOG AERODROMA NA ENEJU ......................................... 531
3. Milan imi, Miljana Zekovi, Radivoje Dinulovi,
STUDENTSKI KULTURNI CENTAR NOVI SAD / FABRIKA ...................................................... 535

Radovi iz oblasti: Industrijsko inenjerstvo i menadment
1. Boko eli,
OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH TROKOVA ALGORITMIMA ZA REAVANJE PROBLEMA
TRGOVAKOG PUTNIKA ..................................................................................................... 539
2. Bojan urikovi,
UTICAJ OBJAVE SEKJURITIZACIJE NA PROMENU CENA AKCIJA .......................................... 543
3. Cveta Majtanovi, Biljana Ratkovi Njegovan,
UTICAJ DRUTVENIH MEDIJA NA PROMENU KOMUNIKATIVNE PRAKSE ........................... 547
4. Vladimir Zubac, Biljana Ratkovi Njegovan,
UPRAVLJANJE JAVNIM MEDIJSKIM USLUGAMA U MULTIMEDIJALNOM OKRUENJU ...... 551
5. Jovana Joki,
ISTRAIVANJE POVEZANOSTI ZADOVOLJSTVA POSLOM I OSOBINA LINOSTI
ZAPOSLENIH ........................................................................................................................ 555
6. Milo Crnobarac, Branislav Nerandi,
ISTRAIVANJE ULOGE INTERNE REVIZIJE U KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU .................. 559
IV
7. Sava Bijelovi, Veselin Perovi,
ZNAAJ ANALIZE RELEVANTNIH RACIO POKAZATELJA U SAGLEDAVANJU FINANSIJSKE
SITUACIJE U INDUSTRIJSKOM PREDUZEU ........................................................................ 563
8. Vuk Obadi, Branislav Nerandi,
SISTEM INTERNE KONTROLE U PLATNOM PROMETU ........................................................ 568
9. Gordana Karajlovi, Veselin Perovi,
ANALIZA I ZNAAJ FINANSIJSKOG IZVETAVANJA U POSTUPKU OCENE KVALITETA
POSLOVANJA ...................................................................................................................... 572
10. Aleksandra Perovi, ore osi,
OSIGURANJE U FUNKCIJI UPRAVLJANJA RIZIKOM KOD INDUSTRIJSKIH SISTEMA ............. 576
11. Ilijana Gnjatovi,
UNAPREENJE SISTEMA KVALITETA USLUGA U PREDUZEU
"SECURITAS SERVICES" DOO BEOGRAD ......................................................................... 580
12. Ivana Markovi,
PRIMENA METODA I TEHNIKA U PROIZVODNJI GORNJIH DELOVA OBUE U
CILJU UNAPREENJA KVALITETA PROCESA PROIZVODNJE ................................................ 584
13. Diana Ruii, Ljubica Duak,
METODE I TEHNIKE PROFESIONALNE SELEKCIJE ZAPOSLENIH ........................................... 588
14. Aleksandar Rajkov,
UTVRIVANJE KOMPETENCIJA ZA STUDIJSKI PROGRAM POMOU DELPHI METODE ....... 592
15. Marko Ili, Veselin Perovi,
ZNAAJ MALOGRANINOG UVOZA I IZVOZA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEA ............... 596
16. Biljana Boljanovi, Veselin Perovi,
ULOGA I ZNAAJ CARINE ZA POSLOVANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZEA .............. 600
17. Milijana ikman,
DIZAJNIRANJE PREDUZETNIKOG POSLOVNOG PLANA ..................................................... 604
18. Miroslav Dragievi,
TROKOVI DRUMSKOG TRANSPORTA U SLUAJU POSEDOVANJA SOPSTVENOG
VOZNOG PARKA .................................................................................................................. 607
19. eljana Jaki,
OPTIMIZACIJA SPOLJANJEG I UNUTRANJEG TRANSPORTA U PREDUZEU FRIGO
IKA .................................................................................................................................... 611
20. Ivana Lacmanovi,
ORGANIZACIJA MEUNARODNOG DRUMSKOG TRANSPORTA I POTENCIJALNI RIZICI ..... 615
21. Milijana Miljani ,
ANALIZA I UNAPREENJE POSTOJEIH MODELA VREDNOVANJA ASPEKATA IVOTNE
SREDINE U OKVIRU SISTEMA UPR. ZATITOM IVOTNE SREDINE ..................................... 619
22. Sonja Borovanin,
ENERGETSKA EFIKASNOST OPREME ZA DOMAINSTVA U SRBIJI ...................................... 623
23. Dejan Pani,
UNAPREENJE RADA SLUBE ZA ODNOSE S JAVNOU INSTITUTA ZA
KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE ........................................................................ 629



Radovi iz oblasti: Inenjerstvo ivotne sredine
1. Sanja Avdalovi, Slobodan Krnjetin,
PRIMENA PRIRODNIH MATERIJALA U TRADICIONALNOJ I SAVREMENOJ ARHITEKTURI ... 633
2. ,

...................................................................................................................... 637
3. Biljana arovi,
MOGUNOST ZBRINJAVANJA KLANINOG OTPADA SA TERITORIJE AP VOJVODINE
POSTUPKOM ANAEROBNOG TRETMANA .......................................................................... 641
V
4. Goran Konjovi,
PROSTORNA RASPODELA POARNIH OPASNOSTI U NOVOM SADU NA PRIMERU
GRADSKOG PODRUJA PODBARA ...................................................................................... 645
5. , ,
21 ................... 649
6. , ,

EARTHSHIP ............................................................ 653
7. Adela Kondi,
UNAPREENJE SOFTVERSKOG REENJA EKOPROFIT ......................................................... 657
8. Marina Subi, Slobodan Krnjetin,
DUGORONO URBANISTIKO EKOLOKO PLANIRANJE GRADA HAMILTONA ................... 661




Radovi iz oblasti: Mehatronika

1. Mira uki,
REALIZACIJA HIBRIDNOG SOFTVERSKOG REENJA PROIZVOD ....................................... 665
2. Milija Popovi,
JEDNO REENJE REALIZACIJE DIGITALNOG ELEKTROKARDIOGRAFA ................................. 669
3. Voislav Zec,
JEDNO REENJE KALIBRACIJE AKTIVNE STEREO VIZIJE ....................................................... 673
4. ivica Mao,
SISTEM ZA DIJAGNOSTIKU STANJA MOTORA PUTEM GSM MREE ................................... 677
5. Goran Mocelj,
REALIZACIJA ALATA ZA AUTOMATSKO TESTIRANJE PROGRAMA SA GRAFIKOM
KORISNIKOM SPREGOM ................................................................................................... 680
6. Danijel Gligorevi,
RAZVOJ UREAJA ZA DOZIRANJE BALIRANE BIOMASE UPRAVLJANOG PRIMENOM
SCADA SISTEMA .................................................................................................................. 684




Radovi iz oblasti: Geodezija i geomatika

1. Saa Petrovi,
EKSPROPRIJACIJA AUTOPUTA E-75 NA ADMINISTRATIVNOM PODRUJU GRADA
NOVOG SADA ..................................................................................................................... 688
2. Slavica Popovi,
EKSPROPRIJACIJA AUTOPUTA E-75 NA ADMINISTRATIVNOM PODRUJU GRADA
NOVOG SADA ..................................................................................................................... 692
3. ,
II ....... 696
4. Sreten Kosti,
PROJEKAT 2D KONTROLNE GEODETSKE MREE ZA POTREBE OSMATRANJA BRANE
MESI U VRCU ............................................................................................................... 700
5. Stanislav Grui,
POSTUPAK EKSPROPRIJACIJE RADI PROIRENJA POVRINSKIH KOPOVA RUDARSKOG
BASENA KOLUBARA ......................................................................................................... 704
6. uro Paunovi,
PRIMENA LIDAR TEHNOLOGIJE KOD PREMERA NADZEMNE INFRASTRUKTURE ................ 708
7. Milan Drakuli,
MOGUNOSTI REKOMASACIJE U SRBIJI NA PRIMERU OPTINE SOMBOR ........................ 712






VI
8. Ivan Stepi,
SAVREMENI SOFTVERI ZA GENERISANJE DIGITALNOG MODELA TERENA I NJIHOVA
PRIMENA KOD PROJEKTOVANJA SAOBRAAJNICA ............................................................


716
9. Vladimir Petrovi,
PROJEKAT KONTROLNE MREE RASKRSNICE DOBANOVCI NA AUTOPUTU E-75 ............... 720



Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 655.3

KVALITET OTISKA SITO TAMPE U ZAVISNOSTI OD SVOJSTAVA RAZLIITIH
TEKSTILNIH PODLOGA

PRINT QUALITY OF SCREEN PRINTING DEPENDING OF PROPERTIES OF
VARIOUS TEXTILE SURFACES

eljko Milosavljevi, Dragoljub Novakovi, Nemanja Kaikovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast - GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj U radu su prikazana istraivanja
uticaja svojstava trakastih tekstilnih materijala na kvalitet
otisaka dobijenih metodom sito tampe, iji su principi
takoe opisani u radu. Spektrofotometrijskim merenjima
je ispitano ponaanje otiska dobijenog tampom na osam
razliitih tekstilnih podloga poreenjem izmeu parova
uzoraka grupisanih prema nainu tkanja ili sirovinskom
sastavu.
Kljune rei: sito tampa, tekstilne podloge, pamuk, PE
PP, PES, PA, E
Abstract The research describes the properties of the
strip textile materials, and print quality to them, obtained
using screen printing, whose principles are also
described in this paper. The behavior of a printed image
on eight different textile substrates is investigated by
spectrophotometry, compaired color range between pairs
of samples, grouped by the method of weaving or fiber
content.
Key words: screen printing, twxtile surfaces, cotton, PE
PP, PES, PA, E
1. UVOD
tampanje tkanina sree se u najranijoj istoriji ljudske
civilizacije, a u dvadesetom veku sito tampa postaje
najzastupljenija tehnika za tampu na tekstilu koju ni dan
danas digitalna tampa i ako ima rastui trend, ne moe da
potisne. Prednost sito tampe ogleda se u jednostavnosti
postupka, pristupanosti opreme i velikim potencijalom
za razvoj. Sito tampa je tehnika tampe kod koje se
otisak dobija protiskivanjem boje rakelom kroz
tamparsku formu u obliku mreice (sita) zategnute na
ram, gde su nosioci grafikog materijala otvori u situ, dok
su ne tampajue povrine zatvorene za prolaz boje [1].
Jedan od najuticajnijih parametara vezanih za kvalitet u
procesu tampe na tekstilne materijale je podloga.
Pozamanterija je grana tekstilne industrije za proizvodnju
i obradu pomonih tekstilnih materijala trakastog oblika.
Modernizacijom tekstilne industrije i dizajna tekstila,
javljala se potreba za drugaijom izradom ovih proizvoda,
u smislu ispisivanja razliitih natpisa ili slika na samoj
traci. Paralelno sa razvijanjem procesa tkanja, poinje i
upotreba tampe u ove svrhe, obzirom da tkanje slova i
oblika (vez) nije zadovoljavajueg kvaliteta.
Najzastupljeniji materijali od kojih se izrauju su polimeri
ili kada se zahteva prirodni materijal, izrauju se od
pamuka.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Dragoljub Novakovi, red.prof.
Polimeri za proizvodnju vlakana treba da imaju sledea
svojstva:
to veu molekulsku masu
najduu moguu krivu raspodele molekulskih masa
polarnu strukturu molekula
najvei mogui stepen kristalnosti
da sadre to manju koliinu aditiva i stranih primesa
da sporo kristaliu
da imaju jaku zavisnost kristalisanja od temperature
mali stepen ubrzavanja kristalisanja pod naponom
ravnotenu temperaturu kristalisanja mnogo niu od
temperature poetka termikog razlaganja
visoku temperaturu topljenja i ostakljivanja, i
dobru rastvorljivost u dostupnim rastvaraima.
Veliki uticaj na svojstva vlakana ima i sadraj jonogenih
grupa (COOH, HSO3, NH2 i dr.). Ove grupe olakavaju
bojenje vlakana i vezuju anjonske (kisele) i katjonske
(bazne) boje, poveavaju postojanost nastalog obojenja
prema pranju i drugim obradama i daju vlaknima
jonoizmenjivaka svojstva [2].
Obzirom da je pamuk prirodno vlakno, dobijeno iz
biljaka, pokazuje veliku varijabilnost u osobinama, ak i
meu vlaknima iz istog semena.
U pripremi pamuka za obojavanje i doradu, razne
neistoe moraju se odstraniti od pamunih vlakana.
Pored ulja i voskova, vrlo este neistoe koje se javljaju
su neke vrste smola i lepkova, mainsko ulje. Cilj
pripremnih procesa pamuka je da ukloni vei deo tih
neistoa, tako da pamuk lako, i ravnomerno upija vodene
rastvore koji se koriste u procesima obojavanja i dorade.
Tekstilni materijali dobijeni tkanjem, generalno se sastoje
iz dva seta isprepletanih prediva, koji lee pod pravim
uglom jedan u odnosu na drugi. Niti koje idu po duini
tkanine nazivaju se osnova, dok niti koje su upravne na
njih, idu po irini materijala, nazivaju se potka (slika 1).

Slika 1. Osnove tkanja - osnova i potka
511
Nain na koji su osnova i potka ukrtene (isprepletane)
predstavlja vrstu tkanja. Broj razliitih naina tkanja, tj.
broj razliitih tkanih struktura je neogranien.
Postoje tri osnovne vrste tkanja od koji su dalje razvijene
ostale metode: platno, saten i keper tkanje.
2. MERENJA BOJE I OBOJENJA
U procesu bojenja tekstila i njegovog tampanja, moraju
se odrati odreeni kvalitetativni parametri, u
celokupnom trajanju procesa, pa se samim tim javlja i
potreba za kontrolom ovih parametara, kako u toku samog
procesa, tako i po zavrenom procesu.
2.1. Spektrofometrijska analiza rastvora boje
Poznato je da obojenje predstavlja reflektovanu talasnu
duinu svetlosti iz snopa monohromatske svetlosti, dok su
ostale boje (talasne duine) apsorbovane, regulisano Beer-
Lambertovim zakonom, koji je kombinacija zakona koji
utvruje koncentraciju apsorbovane supstance, i talasnu
duinu svetlosti:
A() = log(I0/It) = ()Cl = log(100/T()) (1)
Gde je A apsorbencija tj. optika gustina talasne duine,
I0 intenzitet upadne svetlosti fiksne (poznate) talasne
duine, It intenzitet apsorbovan tj. prenesen kroz medijum
apsorbcije (rastvor), C je koncentracija apsorbujue
supstance u rastvoru, l je duina puta svetlosti kroz
rastvor, je sklonost ka apsorbciji, a T je procenat
apsorbcije monohromatske svetlosti u rastvoru. Iz formule
se moe videti da A, , i T zavise od , tj. da variraju u
zavisnosti od talasne duine svetlosti (slika 2).

Slika 2 - Zavisnost apsorbencije od talasne duine i
koncentracije supstance
Merenja apsorbcije se obino vre korienjem
spektrofotometarskih ureaja, koji rade na principu izvora
koji emituje belo svetlo koje se pomou difrakcione
reetke razdvaja na spektar razliitih monohromatskih
boja. [3].
2.2. Merenje i odreivanje tona boje
Obojenje nanosa pri bojenju, predstavlja dubinu tona boje
koji jedinica mase boje moe da prenese na podlogu.
Moe se proceniti i odokativnom metodom, ali je takoe
mogue doi i do kvantitativnih rezultata korienjem
Kubleka-Munk K/S vrednosti, dobijene merenjem
refleksije.
Jaina tona = [(K/S)(x10+y10+z10)]. (2)
2.3. Ukupna razlika boje (E)
Prilikom merenja boje, dobijaju se razliite vrednosti,
koje je najlake prikazati i uporeivati kolorimetrijskom
razlikom. Ukupna razlika boja ili kolorimetrijska razlika
(E) predstavlja razliku izmeu dve boje u CIE sistemu i
definie se kao euklidska razlika izmeu koordinata za
dva poloaja boja(referentnog i uporeivanog).
Formula za izraunavanje ukupne razlike boje (E):
E*ab = [(L*)2 + (a*)2 + (b*)2]1/2 (3)
L* = L*1 - L*2
a* = a*1 - a*2 ; b* = b*1 - b*2
gde se veliine L*1, a*1 i b*1 odnose na boju kojoj se
meri odstupanje (uzorak), a veliine L*2, a*2 i b*2 na
referentnu boju (standard).
3. EKSPERIMENTALNI DEO
Cilj eksperimentalnog dela je odreivanje uticaja svojstva
podloge na kvalitet dobijenog otiska metodom sito
tampe. Parametri podloge koji su uzeti u obzir su nain
tkanja i sirovinski sastav teksilne podloge. Izvreno je
poreenje uzoraka i ispitana razlika boja za osam
razliitih uzoraka podloge.
Kao podloga za tampu, u eksperimentu su koriene
tekstilne trake razliitih karakteristika povrine, kao i
razliitog sirovinskog sastava, a boje test polja korienih
u eksperimentu su magenta, uta, zelena i siva (slika 3.).

Slika 3 - Test karta
Koriene trake su irine od 20 do 50 mm, izvedene
razliitim metodama tkanja (keper, platno, i duplo platno
tkanje), i od razliitih materijala (poliester, polipropilen,
poliamid i pamuk). U eksperimentu je korieno sito
finoe tkanja 32, zategnuto na aluminijumski ram, kasnije
montirano na zaklopni sto za sito gde je dalje vrena
tampa, istiskivanjem boje rakelom kroz otvore sita.
Koriene su plastisol boje proizvoaa SERICOL. Test
polje odreene boje je bilo odtampano na svih osam
podloga, da bi se potom prelo na sledee test polje tj.
sledeu boju.
Nakon zavrenog tampanja test karti metodom sito
tampe izvreno je merenje dobijenih otisaka u
laboratoriji GRIDa, i u tu svrhu je korien
spektrofotometar HP - 200, sa standardnim osvetljenjem
D50, i uglom posmatranja 10, gde su dobijeni parametri
otiska: L* a* b*, L* c* h* [4].
3.1. Dobijene vrednosti merenja
Radi tanosti rezultata, svako merno polje mereno je pet
puta, nakon ega su izraunate srednje vrednosti
oitavanih parametara L* a* b*, L* c* h*, sa kojima se
ulo u dalju analizu. Dobijene srednje vrednosti za svaku
podlogu su prikazane na tabelama 1-8.
Tabela 1: Tabela 2:
PP gurtna duplo platno Pes gurtna duplo platno
Siva Siva
L 58.83 L 58.83 L 59.48 L 59.48
A -1.74 C 3.76 A -1.8 C 4.17
B 3.33 H 242.40 B -3.77 H 244.42
uta uta
L 71.34 L 71.34 L 72.9 L 72.9
A 21.38 C 59.53 A 16.27 C 47.98
B 55.55 H 68.95 B 45.08 H 70.15
Magenta Magenta
L 60.98 L 60.98 L 50.8 L 50.8
A 26.46 C 26.49 A 19.32 C 19.33
B -1.25 H 357.27 B -0.49 H 358.70
Zelena Zelena
L 53.94 L 53.94 L 56.47 L 56.47
A -11.1 C 11.16 A -9.15 C 9.25
B 1.13 H 174.18 B 1.25 H 172.29

512
Tabela 3: Tabela 4:
PA gurtna tkanje keper Pamuk keper tkanje
Siva Siva
L 60.01 L 60.01 L 57.12 L 57.12
A -1.59 C 3.63 A -1.97 C 4.19
B -3.28 H 243.94 B -3.69 H 241.89
uta uta
L 73.27 L 73.27 L 73.42 L 73.42
A 17.62 C 54.32 A 18.41 C 63.59
B 51.37 H 71.07 B 54.50 H 71.34
Magenta Magenta
L 41.05 L 41.05 L 32.85 L 41.19
A 22.59 C 18.48 A 28.26 C 35.3
B 1.05 H 2.63 B 2.09 H 4.26
Zelena Zelena
L 51.76 L 51.76 L 53.87 L 53.87
A -10.32 C 10.48 A -10.57 C 10.85
B 1.77 H 170.25 B 2.44 H 166.92
Tabela 5: Tabela 6:
PA gurtna platno tkanje PES gurtna platno tkanje
Siva Siva
L 61.22 L 61.22 L 60.47 L 60.47
A -1.92 C 3.88 A -1.78 C 4.15
B -3.34 H 196.79 B -3.75 H 244.73
uta uta
L 76.18 L 76.18 L 75.74 L 75.74
A 16.31 C 58.33 A 16.21 C 57.99
B 56.00 H 73.77 B 55.68 H 73.76
Magenta Magenta
L 38.95 L 38.95 L 36.69 L 36.69
A 54.18 C 54.72 A 48.04 C 48.45
B 7.61 H 8.00 B 6.83 H 8.09
Zelena Zelena
L 44.8 L 44.8 L 44.06 L 44.06
A -19.06 C 19.51 A -18.94 C 19.33
B 4.20 H 167.29 B 3.86 H 168.47
Tabela 7: Tabela 8:
Pamuk keper riblja kost PP gurtna keper riblja kost
Siva Siva
L 55.68 L 55.68 L 56.89 L 56.89
A -1.83 C 3.87 A -1.71 C 3.97
B -3.40 H 241.39 B -3.57 H 244.47
uta uta
L 75.41 L 75.41 L 71.15 L 71.15
A 19.09 C 59.59 A 17.9 C 60.54
B 56.45 H 71.32 B 51.52 H 70.83
Magenta Magenta
L 36.34 L 36.34 L 34.91 L 34.91
A 49.02 C 49.59 A 31.86 C 31.87
B 7.47 H 8.67 B 0.44 H 0.78
Zelena Zelena
L 43.23 L 43.23 L 44.94 L 44.94
A -19.27 C 19.75 A -14.38 C 14.85
B 4.24 H 167.58 B 3.68 H 165.61
3.2 Obrada rezultata
Ocenjivanje odstupanja boja je sprovedeno na osnovu
vrednosti kolorimetrijske razlike, prema sledeim
kriterijumima:
E < 0,2 - razlika boja se ne vidi
E = (0,2 - 1) - razlika boja se primeuje
E = (1 - 3) - razlika boja se vidi
E = (3 - 6) - razlika boja se dobro vidi
E > 6 - oigledna odstupanja boja [5].
Uoen je veliki raspon vrednosti parametara, za otiske iste
boje, dobijene u istim uslovima, merene istom
aparaturom, gde je jedina varijabla podloga. Samim tim,
moe se zakljuiti da podloga tj. njena svojstva, svakako
jesu uticajan parametar na kvalitet otiska.
Kao relevantan podatak nametnula se razlika boja izmeu
otisaka dobijenih na podlogama dobijenih istim nainom
tkanja, ili istog sirovinskog sastava.
Pamuk je kao materijal zavistan od vrste tkanja, jer je
razlika boje pokazala znaajna odstupanja boje.
U eksperimentu su koriene pamune podloge tkane kao
keper riblja kost i klasini keper. Razlike boje otisaka sive
i ute se vide (E = 1 - 3), dok je kod magente i zelene
oigledno odstupanje boje (E > 6)(slika 4).

E 1.476 2.868 21.73 13.86
Slika 4 - E izmeu podloga tkanih od pamuka
Otisak na podlozi od PP dobijenoj tkanjem duplo platno
pokazuju oigledna odstupanja boja (E > 6) u odnosu na
otisak na tkanini izraenoj od PP tkanoj kao keper riblja
kost, za otiske svih test boja osim za zelenu gde se razlika
boje dobro vidi (E = 3 - 6) (slika 5).

E 7.168 5.328 26.68 9.913
Slika 5 - E izmeu podloga tkanih od polipropilena
Koriene podloge tkane od poliestra su: traka tkana
platno tkanjem, i traka tkana kao duplo platno. Rezultati
su pokazali oigledna odstupanja boja (E > 6) kod svih
boja, osim kod sive gde je vrednosti E znaajno nia
nego kod drugih boja, u intervalu 0,2 - 1, to znai da se
razlika boja primeuje (slika 6).

E 0.99 10.97 32.83 16.02
Slika 6 - E izmeu podloga tkanih od poliestra
Poliamidne trake koriene u eksperimentu, tkane su kao
platno tkanje i kao keper tkanje. Za magentu i zelenu boju
boju, oigledno je odstupanje boje (E > 6). Za sivu boju,
razlika boje se vidi (E = 1 - 3), dok se za utu boju
razlika boje dobro vidi ( E = 3 - 6) (slika 7).
Trake tkane kao keper riblja kost koriene u
eksperimentu, izraene su od pamuka i od polipropilena.
Odstupanje boje je oigledno (E > 6) kod magente i ute
boje. Kod sive boje razlika boje se vidi (E = 1 - 3), a kod
zelene ova razlika se dobro vidi (E = 3 - 6) (slika 8).
513

E 1.256 5.623 32.33 11.43
Slika 7 - E izmeu podloga tkanih od poliamida

E 1.228 6.623 18.6 5.211
Slika 8 - E izmeu podloga tkanih kao keper riblja kost
Razlika boja test karti podloga tkanih kao duplo platno od
polipropilena i poliestra pokazuje oigledno odstupanje
boja (E > 6) za sve boje osim zelene, gde se razlika boje
dobro vidi (E = 3 - 6) (slika 9).

E 7.13 11.75 12.46 3.197
Slika 9 E izmeu podloga tkanih kao duplo platno
Trake koriene u eksperimentu, tkane keper tkanjem
izraene su od pamuka i od poliamida. Za ove uzorke se
za sivu i zelenu vidi razlika boje meu test otiscima (E
=1 - 3), za utu boju se dobro vidi (E = 3 - 6), dok je za
magentu oigledno odstupanje boje (E > 6) (slika 10).

E 2.944 3.232 10.02 2.228
Slika 10 - E izmeu podloga tkanih kao keper
Otisaci na podlogama tkanih platno tkanjem od poliestra i
poliamida pokazuju oigledno odstupanje boje test polja
tampanog magentom (E > 6), dok se za ostala tri test
polja, tampana sivom, utom i zelenom bojom, ta razlika
primeuje (E = 0,2 - 1) (slika 11).



E 0.866 0.553 6.589 0.823
Slika 11 - E izmeu podloga tkanih platno tkanjem
4. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Karakteristike podloge koje su razmatrane kao uticajni
faktori su nain tkanja i sirovinski sastav, i u odnosu na to
su izvedeni zakljuci da oba parametra utiu na kvalitet
dobijenog otiska ali u znaajno razliitoj meri zavisno od
toga koje je boje eljeni otisak.
Kod parova od po dve podloge istog sirovinskog sastava
moe se primetiti veliki opseg razlike boje, osim za sivu
boju, za sve parove podloga osim kod podloga izraenih
od polipropilena. Razlika boje za sivu boju najmanja je na
trakama izraenih od poliestra. Za otiske ute boje,
najmanju razliku boje je kod pamuka dok su za magentu i
zelenu razlike boje su izuzetno velike.
Kod parova podloga istog tkanja uoeno je da su razlike
boje manje nego kod parova podloga istog materijala, ali
su i dalje znaajne, najvie za otiske magente. Kao
najstabilnije podloge, izdvajaju se one tkane platno
tkanjem.
Posle svih merenja moe se zakljuiti da su nain tkanja i
sirovinski sastav tekstilne podloge uticajni parametri na
kvalitet dobijenog otiska. Takoe, uoeno je da su najvea
odstupanja na test poljima magente, dok je siva boja
pokazala najmanje vrednosti razlike boje.
Neka od buduih istraivanja mogla bi da obuhvate uticaj
nekih drugih faktora na kvalitet otiska, kao i spoljni uticaj
na ve tampani materijal, kao to su postojanost otiska na
svetlost, suvo trenje, mokro trenje, pranje, i druge
hemijske i fizike uticaje.
5. LITERATURA
[1] Novakovi, D.: Grafiki procesi, deo 2 (skripta), FTN,
Novi Sad, 2002.
[2] Menachem Lewin: Handbook of Fiber Chemistry,
CRC Press, Boca Raton, 2007.
[3] A.D. Broadbent: Basic Principles of Textile
Coloration, Society of Dyers and Colourists, YS, 2001
[4] HP - 200 - Uputstvo za upotrebu
[5] Novakovi, D., Peterac .: Reprodukciona tehnika
(prirunik za vebe), FTN, Novi Sad, 2008.

Adrese autora za kontakt:
eljko Milosavljevi - zeljko.tajland@gmail.com
Prof. dr Dragoljub Novakovi - novakd@uns.ac.rs
Ass. dr Nemanja Kaikovi - knemanja@uns.ac.rs

Grafiko inenjerstvo i dizajn, FTN, Novi Sad

514

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 658.5.012.2

REVITALIZACIJA PROIZVODNOG SISTEMA TAMPARI J E MLADOST GROUP d.o.o.
Loznica
REVITALISATION OF PRINTING HOUSE OF MLADOST GROUP d.o.o. Loznica

Branislav Vujakovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj U radu je prikazana analiza i revitali-
zacija proizvodnog sistema tamparije MLADOST
GROUP d.o.o.Loznica. Najpre je uraena analiza
postojeeg sistema korienjem podataka dobijenih od
preduzea, nakon analize i konstatovanja nedostataka
uraen je predlog za revitalizaciju sa ciljem efikasnijeg
poslovanja.
Abstract This paper presents the analysis of the
production system and the revitalization of printing
"MLADOST GROUP d.o.o.." Loznica. Primarily
performed the analysis of the existing system by using
data obtained from the company, after analysis and
ascertainment deficiencies made a proposal for the
revitalization with the goal of more efficient work.
Kljune rei: Efikasno poslovanje, Proizvodni sistemi,
Analiza sistema, Revitalizacija.

1. UVOD
Konstantan rast u poslovanju, maksimalna iskorienost
opreme, kratki rokovi isporuke proizvoda su pojmovi
kojima proizvodna preduzea tee.
Pojam revitalizacije proizvodnog sistema podrazumeva
promene postojeeg sistema u cilju skraenja vremena
izrade proizvoda, to u irem smislu znai poboljanje
efikasnosti poslovanja. Analizom programa proizvodnje
na osnovu asortimana proizvoda, dolazi se do nedostataka
u kretanja materijala koji usporavaju proces izrade
proizvoda. Otklanjanjem ovih nedostataka tokovi
materijala su bez barijere i postie se maksimalna
iskorienost pogona. Rad obuhvata analize zaposlenih,
njihovu strunu spremu na osnovu ega se izvode
zakljuci o potrebama usavravanja, ime se takodje
podie nivo poslovnosti preduzea.
2. PROGRAM PROIZVODNJE
Mladost Group kao nekadanja holding kompanija koja
je u svom satavu imala vie firmi razliitih delatnosti,
danas se iskljuivo bavi tamparstvom.
U svom sastavu poseduje dva objekta:
- upravnu zgradu (gde su smetene kancelarije direktora,
komercijale, raunovodstva, finansija, marketinga i
restoran za ishranu).
- halu za proizvodnju (gde se nalaze kancelarije
tehnikog osoblja, pripremno odeljenje, magacin ulaznih
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Ilija osi, red.prof.
sirovina i izlaznih proizvoda, pogon za tampu, odeljenje
zavrne grafike obrade (dve prostorije). Ukupna povrina
objekta je oko 1500 m).
U pripremi proizvodnje nalaze se grafiki dizajneri,
zadueni za grafiko oblikovanje i dizajn proizvoda, ime
se podrazumeva obrada teksta i slika, kao i prelom
stranica.
U delu za tampu zaposleno je osam ofset mainista sa
etvoricom pomonika. Deo za doradu ini najvei broj
radnika. Postoje radnici koji rade na mainama i koji
obavljaju rune zahvate i ujedno u manjoj meri opsluuju
maine. Magacin opsluuju trojica radnika.
tamparija nudi uslugu dizajna, pripreme tampe i tampe
velikog broja grafikih priozvoda kao i velikog broja
dorade istih. proizvodi koju su osnova proizvodnje
kompanije su: knjige, asopisi, vizit karte, plakati, flajeri,
broure, diplome, kalendari, reklamni blokovi,
bezkonani obrasci, kese, fascicle.

3. ANALIZA PROGRAMA PROIZVODNJE
Analiza programa proizvodnje je prvi korak pri
projektovanju proizvodnog sistema, kako bi mogli da
uradimo naredne korake. Postoje tri vrste analiza
programa proizvodnje:

1.Analiza poloaja pj-qj u optoj zavisnosti;
2.ABC analiza ;
3.Analiza karakteristika programa i delova proizvodnj. [1]

Analizirani sistem je u podruju II produkcionog
karaktera.
Analiza zavisnosti struktura/koliina u programu
proizvodnje primenom ABC metode. ABC anlaliza
uraena na osnovu poreenja 14 grafikih proizvoda.
Na osnovu koliinske ABC analize dolo se do podataka
da knjiga mekog poveza (p1) obuhvata 76,76% celokupne
godinje proizvodnje. Koliiinska analiza u sluaju
grafikih proizvoda nije dovoljna informacija za
postavljanje tehnolokih osnova.
Masena ABC analiza je usko povezana sa koliinskom i
pravi je pokazatelj u kom pravcu treba da budu usmerene
odluke vezane za proizvodnju tampanih proizvoda. Na
osnovu masene analize proizvod knjiga mekog poveza
(p1) od ukupne mase proizvodnje obuhvata 63,11%,
grafiki prikazano.
Vrednosnom ABC analizom dobijaju se informacije
poreenja cene kotanja proizvoda. Poreenjem 14
proizvoda dobija se informaciju vrednosti proizvoda, gde
najznaajnije mesto zauzima proizvod knjiga mekog
515
poveza (p1) 76,85% ukupne vrednosti prizvoda. Grafiki
prikazano.
Analiza karakteristika programa i delova proizvodnje
obuhvata proizvode koji se meusobno razlikuju po
formatu, tirau u kom se tampaju, vrsti papira od kog su
izraeni, prema sloenosti izrade proizvoda i broju boja.
Na osnovu analize navedenih parametara izdvaja se
proizvod p1 knjiga mekog poveza.
Proizvod predstavnik bira se pomou ABC analize. On
predstavlja stvaran - realan deo programa proizvodnje
koji sadri najvei broj elemenata ostalih delova
programa proizvodnje koje predstavlja i po pravilu se bira
iz podruja A.
Radi sigurnosti utvrivanja proizvoda prestavnika urae-
na je analiza karakteristika programa i delova proizvod-
nje. Na osnovu toga bira se proizvod predstavnik p1
knjiga mekog poveza.

4. PROJEKTOVANJE POSTUPKA IZRADE
PROIZVODA PREDSTAVNIKA
Procesi rada proizvodnih sistema, kao skup progresivnih
promena stanja predmeta rada u vremenu, odreuju
karakter transformacije ulaznih veliina - resursa u
izlazne veliine tj. proizvode razliite vrste. [2]
Postupak transformacije se u optem sluaju, izvodi u
procesima: dizajna, pripreme, tampe, dorade, rukovanja
materijala (transporta i skladitenja).
Osnovni tehnoloki postupci prilikom izrade proizvoda
predstavnika su: prijem materijala, kreiranje radnog
naloga, skeniranje, dizajn korica knjige, probni otisak,
montaa stranica na tabak, montaa korica knjige na
tabak, izrada osfet ploa, buenje tamparskih formi,
seenje papira na tabake, tampa stranica, tampa korica,
suenje boje, ravnanje tabaka, savijanje tabaka stranica,
savijanje tabaka korica, sakupljanje tabaka u blok,
lepljenje knjinog bloka, seenje tabaka sa odtampanim
koricama, slaganje korica za lepljenje, lepljenje korica i
bloka, obrezivanje, presovanje, pakovanje.

5. IZBOR TIPA I VARIJANTE TOKA
Osnovu oblikovanja tokova u sistemu ini vremenski
izraen odnos izmeu ukupnih potreba rada neophodnih
za izvoenje svih operacija rada za dati program
proizvodnje (optereenje) i efektivnih mogunosti
strukture sistema (kapacitet), pri emu se u rezultatu
razliitih uticaja javlja karakteristino vreme trajanja
operacija godinje. Grafiki prikazano za svaku operaciju
(slika 1).
Na osnovu prethodno utvrenih odnosa i vrednosti
veliina koje karakteriu proizvodni sistem utvrenih u
prethodnim analizama programa proizvodnje, moe se
utvrditi da sistem pripada varijanti 1.2 sa pojedinanim
tokovima procesnog tipa.
Ako bi se operacije od TP1 do operacije TP10 zanemarile
ili se posmatrale kao pripremni period onda bi se ovaj
sistem posmatrao kao 2.1 varijantu toka.
Nakon dobijanja rezultata iz predhodne analize, gde je
varijanta toka 2.1 koja je utvrena odnosom relevantnih
grupa veliina za dati proizvodni sistem, ritam toka je
definisan kao ritam serija predmeta rada. Iz datih razloga
prethodno je potrebno odrediti optimalnu veliinu serije
predmeta rada. Razmatranjem optimalne veliine serije i
varijante toka, usvaja se period optimalnog plana period
putanja serija u procesu: in 100 ser/god.


Slika 1. Dijagram operacija prema utroenom vremenu
na godinjem nivou


Za napred odreen broj serija i redukovanu koliinu
vezanu za proizvod predstavnik dobija se optimalna
veliina serija kao odnos:
n = qred/in = 2 069 190/100 = 20 692 kom/ser
Broj i veliina serije u posmatranom vremenskom periodu
od jedne godine odreuje ritam toka, to se moe
pretstaviti:
R = Ke / qred =180 000 / 2 069 190 = 0,086 min / kom.

6. PROSTORNA STRUKTURA - STANJE TOKA
MATERIJALA

Grafiki prikaz stanja toka materijala prikazan na (slika2.)
prikazije dug put toka materijala sa ukrtanjima, na slici
prikazani crvenom bojom. Efekti ovakvog toka smanjuju
vreme izrade proizvoda.
Grafiki prikaz predloga revitalizacije na (slika3.)
prikazuje promenu rasporeda prostorija u hali za
proizvodnju sa promenom rasporeda tehnolokih sistema.

Na ovaj nain se obezbeuje najkrai put toka materijala i
izbegavanje ukrtanja tokova materijala na transportnim
putevima.
Cilj koji se ostvaruje je smanjeno vreme izrade proizvoda.

516

Slika 2. Prostorna struktura - stanje toka materijala
7. TOKOVI MATERIJALA, PROSTORNA
STRUKTURA - PREDLOG

Slika 3. Tokovi materijala, prostorna struktura - predlog
8. ANALIZA STANJA
Analiza gubitaka, uoavanje problema
Prvi uoeni gubitak je u pogonu zavrne grafike obrade.
Gubitak koji nastaje usled nedostatka maina. Poveava
se vreme isporuke gotovih proizvoda, iz tog razloga
trite zahteva manju cenu na osnovu ega se umanjuje
profit. Pored toga javlja se i gubitak usled trokova
angaovanja velikog broja radnika.
Drugi uoeni gubitak se odnosi na vreme izrade
proizvoda. Usled dugog toka materijala koji su u radu
posebno obraeni i prikazani grafiki.
Trei oblik su gubici usled oteenja materijala na kome
se tampa. Kod papira manje gramature od 40 g/m do 90
g/m usled vlanosti prostorija dolazi do oteenja
odnosno do upijanja ne dozvoljene koliine vlanosti koja
se kasnije odraava na rad maine za tampu. Neophodno
je materijal poslati na naknadno suenje ili ga odstraniti i
tampati na novom papiru. Kod papira sa viom
gramaturom od 190 g/m do 300 g/m ovaj problem je
manje izraen. Zbog poveanja vlanosti prostorija mogu
se javiti problemi i kod boje.
etvrti gubitak su mehanika oteenja paleta sa tabacima
koja se nalaze u skladitu. Najea su oteenja nastala
viljukarem usled nedostatka prostora za pravilno
rukovanje kao i oteenja gotovih proizvoda nastala na
isti nain.
Peti oblik gubitaka je nestruno rukovanje sa papirom.
Ma taj nain javlja, tamparski reeno maklatura, odnosno
pogreni tabaci bilo da se radi o pogreno otampanim ili
isprljanim tabacima. Ovakvi tabaci se uglavnom koriste
za podeavanje maine za novi posao. U ukupnoj
godinjoj proizvodnji uoena je velika koliina. Na taj
nain se stvara gubitak. Ovakve greke se u najgorem
sluaju javljaju u finalnoj obradi proizvoda gde je gubitak
najskuplji. Najee su to: pogreno seenje na format,
pogreno podeena ili pogreno koriena maina za
povez sa icom, kao i pogreno postavljanje bloka knjige
ili korice u maini za lepljenje.

9. PREDLOG MERA ZA REVITALIZACIJ
Hronoloki red mera revitalizacije:
Promena prostorne strukture objekta
Na osnovu utvrenih nedostataka kod tokova materijala u
predlogu revitalizacije je izvrena promena prostorne
strukture izmetanjem zidova na nove pozicije bez
promene spoljnjeg izgleda samog objekta. Novim
rasporedom obezbeen je nesmetan protok materijala bez
pauza i po principu najkraeg puta.
Nabavka novih maina i alata
Ustanovljeni nedostaci maina u zavrnoj grafikoj obradi
se reavaju nabavkom novih. Kupovinom dodatne maine
za savijanje tabaka, maine za lepljenje korica i bloka
kljige (binder) i maine za sakupljanje sa 10 stanica. U
okviru alata potrebna je nabavka rune prese sa navojem,
dva runa viljukara, runog alata za savijanje
(bigovanje). Nabavkom runog alata se mogu raditi
poslovi manjeg tiraa radi zadovoljavanja manjih potreba
kupaca.
Razmetaj maina po predloenom rasporedu
Postavljanje novih i ve postojeih maina vri se prema
novom rasporedu prostorne strukture iz predloga
revitalizacije.
517
Provera ispravnosti maina i finalna kotrola
funkcionalnosti
Usled transporta maina dolazi do pomeranja odreenih
delova na maini i moe doi do havarija ili sitnih
promena te je neophodna detaljna provera i podeavanje
za neometano putanje u rad. Ovaj posao obavljaju lica sa
licencom za svaku mainu.
Klimatizacija prostorija (zatita od vlanosti)
Analizom gubitaka usled vlanosti prostorija ustanovljeno
je da je neophodna nabavka klima ureaja. Ureaji se
postavljaju u celokupnom objektu i za to je zaduena
spoljna firma za ugradnju klima ureaja.
Rasporeivanje tamparskog materijala u ulaznom
skladitu
Kao to se iz predloga prostorne strukture vidi dolazi do
promene broja skladita, sada postoje ulazno i izlazno.
Poto je objekat potpuno ispranjen zbog revitalizacije
potrebno je uneti materijal potreban za tampu i
rasporediti prema 5s metodu.
1. Sortiranje - Sort,
2. Ureivanje - Set in Order, Stabilize,
3. ienje - Shine,
4. Standarizovanje - Standardize,
5. Odravanje - Sustain. [3]
Rasporeivanje na nove radne zadatke
Nabavkom novih maina u zavrnoj grafikoj obradi
smanjuje se potreba za brojem zaposlenih koji su
obavljali rune poslove. Obuka za rad na mainama i
rasporeivanje na nove radne pozicije.
Edukacija zaposlenih i usavravanje
Zaposleni se u toku realizovanja revitalizacije edukuju. U
edukaciji za ispravno rukovanje mainama uestvuju
radnici iz pogona tampe i zavrne grafike obrade, koji
se obuavaju od strane spoljnih konsultanata. Zaposleni iz
pripreme za tampu odlaze na kurseve novih softverskih
alata i dizajnerskih programa gde e se usavriti za izradu
savremenog dizajna i na taj nain uticati na kupce da se
odluuju na usluge tamparije Mladost group.
Upoznavanje zaposlenih sa novim sistemom toka
materijala
Zavrnim izmenama prostorne strukture i novog
rasporeda maina potrebno je zaposlene uputiti na koji
nain da koriste celokupni pogon za proizvodnju.
Upoznavanje sa tokom materijala i radnim pozicijama
zaposlenih.

10. ZAKLJUAK

Nakon svih navedenih izmena proizvodni sistem se puta
u rad. Proveravaju se svi procesi izrade grafikih
proizvoda. U sluaju postojanja nedostataka moe se
odmah reagovati i otkloniti zastoj.










Analizom procesa proizvodnje proizvoda predstavnika
dolo se do zakljuka o nedostacima u samom procesu.
Nedostaci su izdvojeni i posebno obraeni da bi se
revitalizacijom umanjili ili u potpunosti otklonili.
Proizvod predstavnik je knjiga mekog poveza. U procesu
izrade proizvod prolazi kroz veinu operacija, ukljuuje
najvei deo tehnoloke opreme i koristi najvie radnih
povrina. Prolazi kroz sve prostorije i obilazi dug put do
svog konanog oblika. Zakljuak je da je najrealniji oblik
revitalizacije smanjenje tog puta.
Objekat se moe klasifikovati kao hala sa demontanim
pregradnim zidovima. Prua se mogunost razmetaja
prostorija pomeranjem zidova bez velikih trokova.
Nakon promene prostorne strukture vri se promena
rasporeda tehnolokih sistema. Razmetaj u predlogu
poboljanja je uraen tako da se skrauje put proizvodnje
kao to se vidi uporeivanjem karti toka procesa.
Ovakvim predlogom revitalizacije dolo se do znaajnog
skraenja puta.
U analizi stanja put, od 137m je smanjen u predlogu na
89,5m. Koliina kretanja je u postojeem sistemu
81421,6kgm a u predloenom 46361,5 kgm.
Umanjenjem koliine kretanja smanjuje se i vreme izrade
proizvoda to se direktno odraava na poslovanje
preduzea.

11. LITERATURA

[1] Dr Dragutin Zelenovi, Dr Ilija osi, Dr Rado
Maksimovi, Projektovanje proizvodnih sistema - tokovi
materijala, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2003.

[2] Dr Ilija osi, Mr Aleksandar Rikalovi,
Projektovanje proizvodnih sistema, prirunik za vebe,
Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2008.

[3] www.lean.org

Kratka biografija:

Branislav Vujakovi roen je u Loznici 1983.
god. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Grafikog
inenjerstva i dizajna Revitalizacija
proizvodnog sistema tamparije MLADOST
GROUP d.o.o. Loznica odbranio je 2013.god.

518

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 655:766

UTICAJ HELVETIKE I ELEMENATA MODERNISTIKOG DIZAJNA NA
FORMIRANJE STAVA PREMA OGLASU I STAVA PREMA BRENDU

INFLUENCE OF HELVETICA AND ELEMENTS OF MODERNIST DESIGN ON
FORMATION OF ATTITUDES TOWARDS THE AD AND THE BRAND

Radmila Radivojevi, Uro Nedeljkovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj Zbog naglog porasta upotrebe Helve-
tike u oblikovanju oglasa i promotivnog materijala pos-
lednjih godina, analiziramo pravila oblikovanja istih i
kljune faktore koji utiu na formiranje stava prema
brendu i oglasu. Kako bi se ispitao uticaj Helvetike na
formiranje stava prema oglasu i brendu, izvreno je
istraivanje kojim se uporeuje emocionalni odgovor
potroaa na oglase oblikovane sa i bez Helvetike.
Abstract Due to the recent sudden growth of
Helvetica's popularity in forming ads and promotional
material, we are analyzing the rules and guides for
constructing a successful ad and crucial elements that
influence the forming of consumers attitude towards the
brand and the ad. To analyze the influence of Helvetica
on forming attitude toward the ad and the brand, a
research has been conducted in which the consumers
emotions after exposing to the ads with and without
Helvetica have been compared.
Kljune rei: Helvetika, stav prema brendu i oglasu

1. UVOD
Obuhvatajui teoriju iz oblasti marketinga, brendiranja,
psihologije potroaa, dizajna, efektnosti oglasa i metoda
merenja iste, definiemo koji su to uslovi za formiranje
pozitivnog stava prema brendu i oglasu i kojim metodama
se ista moe izmeriti. [1,2,3,4,5,6] Istie se postojanje
veze izmeu tipografije i emocija i na koji nain ista utie
na utisak, koji jedan brend, proizvod i kompanija
ostavljaju na potroaa. [1,7] Izdvojivi Helvetiku kao
najzastupljenije i najpopularnije tipografsko pismo
dananjice, pokuaemo da utvrdimo opravdanost njene
este upotrebe. Analizom pravila koje garantuju uspean
oglas, moemo utvrditi da li postoje tano odreena
tipografska pisma koja e dati eljene rezultate. Analizom
tehnikih karakteristika i simbolike samog tipografskog
pisma ukazali smo na razloge njene popularnosti i
konstantne upotrebe u svim sferama industrije kao i na
razne pojave u drutvu koje dovode Helvetiku na nivo
brenda, dogme i standarda koje predstavlja merilo za
dobru tipografiju.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio mr Uro Nedeljkovi, docent.
2. SNAGA FONTA
Tipografski dizajn i njegova pravilna upotreba, preduslov
su za postizanje dobre marketinke komunikacije. Laiko
uvreeno miljenje je da tradicionalni fontovi imaju
topao, prijateljski oseaj dok moderni fontovi imaju
hladan, poslovni karakter. Boser [1] navodi da deli
milimetra moe da deli font izmeu vizuelno privlanog i
odbojnog. Raspravljalo se i o polovima fontova. Dejvis
[1] navodi da su tradicionalni, pravougaoni fontovi
muevni, dok su zaobljeni i kurzivni, enstveni.
Spiekerman i Ginger navode da zbor tipografije moe
manipulisati znaenje rei [1]. Kostelnick [8] navodi da
vizelni utisak tipografije i drugih elemenata moe uticati
na celokupno raspoloenje i vizuelnu teksturu. Kostelnick
i Roberts [8] tvrde da font moe delovati komino,
ozbiljno, formalno, prijateljski, tehniki itd. Dakle postoje
studije koje dokazuju da nain na koji se tipografija
koristi u grafikom dizajnu moe iskazati emocije i
formirati stavove, ali to podrazumeva pitanje: Da li se
font sam po sebi moe nazvati emocionalan? Henderson
et al. postavljaju pitanja Da li se moe rei da su fontovi
koji su pravilnijih i jasnih linija, tako rei geometrijski,
manje emocionalni? Da li je Helvetika manje
emocionalna od Future ili Avant Garda? Koji font je
prikladan za odreenu priliku i nameru? [7].
Henderson et al. [7] u cilju olakavanja procesa izbora
fonta za izradu grafikog proizvoda kojim bi privukli
tano odreene ciljne grupe, ispituju epitete koji se mogu
dodeliti fontovima kao to su inovativan, miran,
dopadljiv, interesantan, formalan, jak, topao, iskren,
poznat, emocionalan, muevan/enstven i privlaan.
Dolaze do zakljuka da font ima snaan uticaj na
formiranje utiska o brendu odnosno kompanije koja se
predstavlja [7]. Potreba pripisivanja ljudskih karakteristi-
ka fontovima, dodeljujui im time dublje znaenje i
karater, svedoi da oni predstavljaju mnogo vie od
jednostavnog sredstva za prenos poruke.
Nekoliko studija bavilo se vezom izmeu tipografije,
percepcije brenda i pamenja potroaa. Bartram i Rov
ukazuju [8] da potroai imaju ogranienu mogunost
pamenja asocijacija na font, kao to su elegancija, mo i
novitet. Dalja istraivanja otkrila su, da fontovi poseduju
odreen semantiki karakter i da je odreeni font
efektivan ukoliko deli sline osobine sa proizvodom koji
se reklamira [9, 10]. ilders i Jas [10], ispitivali su uticaj
tipografije na ubeenja kupca, percepciju brenda i
pamenje brenda. Dokazano je da semantike asocijacije
koje nose tipografska pisma, znaajno utiu na percepciju
519
reklamiranog brenda. Analizom interakcije tipografije sa
ostalim elementima oglasa, dokazano je da se najbolje
pamenje brenda postie ukoliko su svi elementi oglasa
(semantike asocijacije pisma, vizuelni i verbalni registar
propagandne poruke) dosledni i konstantni. Samim tim
dokazano je da tipografski elementi u marketinkoj
komunikaciji imaju znaajnu ulogu prilikom percepcije i
pamenja potroaa [9,10]. Imajui u vidu ova otkria,
autori [10] smatraju korisnim za istraivanje (odnosno
merenje efikasnosti oglasa), koncipirati tipografska pisma
kao samostalne komponente koje prenose znaenje, koje
su potroai mogli da vide i uskladite u memoriji, kao
vorita u semantikoj mrei.
3. HELVETIKA KAO TREND
Helvetika je osnovni simbol modernizma u dizajnu.
Modernizam je pravac misli koji promovie mo ljudskog
bia da stvara, unapreuje i oblikuje okolinu uz pomo
naunih dostignua, tehnologije i savremene tehnike. U
dizajnu, ovaj stil karakterie se jasnim i istim linijama,
organizacionom mreom, jednostavnou i malim brojem
detalja i elemenata. Modernizam je uvek bio simbol za
inovativnost, budunost i napredak.
Krajem 50tih godina prolog veka, stupajui na scenu,
Helvetika vrlo brzo zadobija veliku popularnost i odrava
istu vie od pola veka. Postojale su naravno povremene
oscilacije u popularnosti, najosetnije za vreme 60tih i
90tih godina. I u jednom i u drugom periodu dizajneri su
bili prezasieni monotonou i sveprisutnou Helvetike i
elemenata modernizma tako da trae bilo koje drugo
reenje. Time odlaze u potpuno drugu krajnost. U periodu
psihodelije 60tih i 70tih promoviu ornamente, spirale,
fraktale, mnotvo jarkih boja i rukom pisane fontove.
Tokom 90tih u periodu post-modernizma dizajneri se
opredeljuju za haotian, neorganizovan redosled grafikih
elemenata koji se preklapaju, uz upotrebu najrazliitijih
moguih sredstava za oblikovanje vizuelnog identiteta
koji je bio nalik svemu drugom, sve samo ne onome to je
Helvetika predstavljala. No ipak sa krajem post-
modernizma, drutvo se okree novoj epohi. Nagli razvoj
kompjuterskih tehnologija daje prividnu sliku budunosti.
Akcenat je opet na jednostavnosti, efikasnosti i brzoj
razmeni informacija. A kako ih bolje preneti nego uz
upotrebu Helvetike. Krajem 90tih godina dvadesetog veka
sa razvojem kompjuterskih tehnologija, personalni
raunari dobijaju mesto u svakodnevnom ivotu oveka,
kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Programi
za obredu teksta, grafika i slika postaju dostupni svima a
samim tim raste i broj zainteresovanih za grafiki dizajn i
oblikovanje. Vie nije potrebno izuavati zanat grafikog
oblikovanja i provoditi sate oblikovajui jedan grafiki
proizvod. Sada je to dostupno svima i izvodljivo je u
samo nekoliko jednostavnih koraka.
Jednostavnost i veoma jasna pravila modernistikog
dizajna, veoma pogoduju samoprozvanim samoukim
dizajnerima i umetnicima. Potrebno je samo ispratiti
jednostavna uputstva i dobiti vrhunski dizajnerski
proizvod. Uz pomo savremene tehnike i tehnologije,
upotrebom Helvetike kao da saoptavate, Ja sam
moderan ja sam budunost.
Istovremeno, trite postaje preplavljeno proizvodima
obeleenim Helvetikom. Iako ona nikad nije nestala i
njena popularnost se znatno menjala u toku godina, uvek
je bila prisutna u nekoj meri u ivotima potroaa.
Meutim, nikada kao danas pojedinac nije bio svestan
njenog prisustva i svesno birao ba proizvode koji nose
Helvetiku u svom logotipu ili oglasu. Helvetika postaje
obeleje koje saoptava da je upravo ovo proizvod
budunosti. Font koji se godinama provlaio kroz sve
segmente ivota kao neutralan i neprimetan, sada dolazi u
krupni plan kao jedini pravi i racionalni izbor pri
grafikom oblikovanju. Helvetika postaje trend koji
diktira pravila grafikog oblikovanja i dizajna. Od
ambalae, tampanih medija, oglasa, plakata, saobraajnih
znakova, televizije, ona je svuda. Dobila je status
sigurnog fonta. Kada ne znate kako neto da dizajnirate,
upotebite Helvetiku i izglede dobro.- Manuel Krebs,
Norm [11].

4. HELVETIKA KAO BREND
4.1 Modernizam 8.0 i zombi modernizam
Dva nova termina razvijena od strane amerikog
grafikog dizajnera i kritiara. Defri Kidi (Jeffery Keedy
ili Mr. Keedy). Analizirajui dananje pojave u dizajnu,on
uporeuje modernizam kakav je nekada bio i dananje
trendove, dolazei do termina modernizam 8.0 i zombi
modernizam.
Dizajneri danas, bez mnogo razmiljanja i truda, voeni
iskljuivo eljama kupca, usvajaju oprobane ideje a kao
osnovno izraajno sredstvo koriste, naravno Helvetiku. Sa
druge strane, kupci, potroai, publika i ira javnost
uopte, bez pogovora prihvata sve to joj je servirano.
Teko bi bilo optuiti bilo koga za plagijat, jer sve izgleda
slino, nita se ne izdvaja i nita nije upeatljivo. Iz tog
razloga, upotrebom elemenata modernizma imate najvee
anse da proete nekanjeno. Grafiki dizajn je postao
profesija orijentisana iskljuivo na pruanje usluge, koja
organizuje i daje formu idejama komercijalnih klijenata.
Grafiki dizajneri su postali orue, umesto proizvoaa
ideja, poruka i proizvoda. Kidi eli da ukae na opte
shvatanje da je modernizam stvorio dizajn. Ukoliko
koristite elemente iz bilo kog perioda koji prethodi istom,
vi nikako niste dizajner, ve komercijalni umetnik,
slovoslaga ili tampar. U svim ostalim granama
umetnosti, knjievnosti, slikarstva ili muzike,
modernizam je bio samo jedna faza u nizu mnogih.
Meutim, dizajn je veoma mlada vetina koja nema iza
sebe toliku istoriju kao i ostale grane umetnosti, i svoj
procvat doivljava u modernizmu. Kada se era
modernizma okonala u ostalim granama umetnosti i
ivota, dizajneri nisu bili spremni da prihvate tu injenicu
nestanka njihove ideologije. Ovaj nastavak korienja i
prolongiranja stila koji je mrtav, Kidi naziva Zombi
Modernizam [13].
Post-morednizam je vrlo otro osuivan, kao neozbiljan,
nejasan i nepraktian, potpuni haos i negacija svega to je
razumno i racionalno.
Sa druge strane, osnovne odlike modernizma, njegova
pragmatinost i jasnoa, iste i jasne poruke, omoguuju
nesmetanu komunikaciju i prenos poruka bez prenesenog
i skrivenog znaenja ili simbolike. odernizam ne stvara
komplikacije pri sukobu miljenja, pitanja rase, pola,
godina, verske ili nacionalne pripadnosti i geografkog
podnevlja to je smatrano veoma bitnim kod promocije
520
proizvoda i usluga na globalnom nivou. Postmodernizam
je, ipak imao veliku ulogu u isticanju razlika,
postavljajui pitanja koja su vezana za probleme u ve
pomenutim sferama ivota. Vrlo nepovoljno, ukoliko
promoviete jedan proizvod, sa istom porukom, na
svetskom tritu. Modernizam u osnovi predstavlja
pobunu protiv konzervativnih vrednosti realizma. Ali
samom tenjom da se vrate osnovne vrednosti
modernizma, dolazimo do ideologije konzervativizma.
Tako da modernizam vie nije stil, ve ideologija.
Kidi smatra da su stilovi i fontovi koji se smatraju
klasinim, taj status su dobili samo zato jer njihovom
upotrebom imate manje anse da napravite lo dizajnerski
proizvod i da se osramotite [12]. S obzirom da danas niko
ne eli da reskira, svi se okreu najjednostavnijem reenju
[12]. U borbi za svoje pare hleba, dizajneri se moraju
osigurati da su njihovi radovi i stil prihvaeni i priznati,
to opet vodi do ponovnog korienja ve uveliko
oprobane i proverene ideje. Dobro je, zato to je
razumno. Na elu sa Helvetikom, naravno [12].
Umetnost postoji van drutva i njen zadatak je da ga
kritikuje i opisuje, dok dizajn postoji unutar drutva i
oekuje se da bude pragmatian i da slui drutvu.
Prema Kidiju [12] modernizam 8.0 usvaja elemente
modernizma i post-modernizma, gde vidimo ureene
strukture i sisteme zajedno sa upotrebom svakodnevnih
uobiajenih elemenata, pri emu treba ostvariti utisak ne-
dizajna. Praenjem trendova pop kulture, dizajneri se
vie ne nadmeu i ne stavljaju pred sebe izazove, ve
samo obavljaju rutinske radnje bez rizika i inovativnosti.
Tei se ne-dizajniranom stilu, propagirajui da ako je
neto dizajnirano ili ako mu je posveena prevelika
panja, to izgleda vetako. Bez pokazivanja linog stila
ili vetina i iskustva.

4.2. Uticaj helvetike na brend
Sa navravanjem 50 godina postojanja, 2007 godine,
Helvetika dobija i svoj film. Dokumentarac u reiji Garija
Hustvita (Gary Hustwit) predstavlja oma ovom
tipografskom pismu i sve to ono predstavlja. Hustvit je
oduvek bio fasciniran grafikim dizajnom i smatra da je
dobar dizajn jednostavan, jasan, trajan, poseduje svrhu i
smisao. On ini va ivot lepim i jednostavnijim [14].
Tog trenutka Helvetika postaje zvezda. Poput osobe,
zadobija ljudske osobine i klub oboavalaca. Ona vie
nije samo sredstvo kojim ete iskazati poruku, ve i sama
postaje poruka. Helvetika postaje simbol za modernog i
svestranog, globalno osveenog oveka okrenutom
budunosti i tehnologiji. Pronalazi se na garderobi,
kuhinjskom, kancelarijskom priboru, u formi nametaja,
ukrasa, nakita. Izgleda da znaenje poruke vie nije bitno,
vano je da je ispisana Helvetikom. U ovoj pojavi ogleda
se aspekat kulture brenda. Potroai su na emocionalnom
nivou povezani sa brendom i postoji snana simbolika
vrednost brenda za potroae.
Moda upravo zbog ove pojave, masovne histerije
izazvane Helvetika brendom, mnoge kompanije se
odluuju za upotrebu Helvetike u oblikovanju svojih
vizuelnih identiteta. Koristei ve poznati brend za
oblikovanje sopstvenog, oekuju pozitivan transfer koji
donosi uspeh. Ono to ne bi moglo proi nekanjeno u
drugim sluajevima (npr. upotreba poznate Coca Cola ili
Marlboro crvene boje ili fonta) ovde sasvim ostvarljivo,
jer je Helvetika ve nebrojeno puta koriena i nemogue
je bilo koga optuiti za plagijat.
Brend ima zadatak da osigura kvalitet pri svakoj
kupovini, olaka donoenja odluke i smanji rizik od
kupovine neeljenog proizvoda nezadovoljavajueg
kvaliteta. Zbog toga ini se da Helvetika ima zadatak da
osigura kvalitet pri oblikovanju grafikih proizvoda i
prui oseaj sigurnosti kako kod potroaa tako i kod
proizvoaa koji smatraju da upotrebom Helvetike, ine
najbolje za sopstvenu promociju. Ona sama poveava
vrednost robne marke i/ili dizajnerskog proizvoda, jer kao
garancija kvaliteta utie na vrednost brenda. Imid koje
brend sa sobom nosi je jedna od osnovnih vrednosti
brenda za potroaa. Imid koji Helvetika sa sobom nosi
povlai epitete kao to su jednostavno, jasno, brzo i
efikasno ali i stabilo i pouzdano. Helvetika nosi epitet
kvaliteta i bezvremenosti, poreklo koje je utemeljeno
godinama korienja iste u oblikovanju nekih od
najstabilnijih i najpoznatijih svetskih brendova.
Pratei pravila uspenog dizajniranja oglasa, dolazimo do
pojmova lakoe opaanja, jednostavnosti poruke,
repeticije i kontrasta. U sve ove zahteve, Helvetika se vrlo
jednostavno uklapa, okarakterisana istim i jasnim
linijama i dizajnom. Lakoa opaanja i brzina usvajanja
poruke ispisane Helvetikom, njene su osnovne
karakteristike. Toliko puta uoptrebljena, zaista ostavlja
oseaj sigurnosti i prepoznatljivosti. Olakava izbor kako
kupcima pri izboru proizvoda tako i proizvoaima pri
oblikovanju promotivnog materijala.
Masovna upotreba Helvetike u izradi vizuelnog identiteta
brenda i promotivnog materijala, navodi nas na pitanje,
da li zaista upotreba Helvetike deluje, ukoliko ne uvek
pozitivno, onda barem neutralno na potroaa,
omoguujui time uvek uspenu reklamnu kampanju,
inei time sredstvo kojim se kompanije ograuju od
negativnih emocija i loih promocija izazvanih loom
promotivnom kapanjom i vizuelnim identitom [11].
5. METOD
Poslednjih godina je primeen rast popularnosti, i ovako
ve sveprisutne Helvetike u oderenim grupama
proizvoda namenjenim mlaoj populaciji. Posebno je
primetan nagli rast popularnosti upotrebe Helvetike u
modnoj industriji pri oblikovanju logotipa i reklamnih
kampanja. Brendovi koji oblikuju svoje logotipe
Helvetikom, preteno su okrenuti mlaoj populaciji iji
pripadnici su itekako svesni njenog simbolinog znaenja
i znaaja raspoznavanja iste.
Iz analiziranog i ovde navedenog pretpostavilo se
empirijsko pitanje o uticaju Helvetike i elemenata
modernistikog dizajna na formiranje potroaevog stava
prema brendu i oglasu. Ovim istraivanjem pokuali smo
da utvrdimo da li zaista postoji ciljna grupa kojoj se
proizvod sa Helvetikom uvek moe prodati i kakav je
uticaj Helvetike na ire grupe potroaa. Da li se karakter
Helvetike kao neutralnog, opte primenljivog fonta danas
izgubio i da li je ona dobila tano utvrene karakterne
osobine i postala obeleje ogranienog broja
oboavalaca ime se njena upotreba znatno ograniava.
Kako bismo objasnili pojavu masovne upotrebe Helvetike
u oblikovanju promotivnog materijala i formiranju imida
brenda, analizirali smo osnove fomiranja stava prema
521
brendu i oglasu i pokazatelje uspenosti oglasa i potom
ispitali ulogu Helvetike kao osnovnu komponentu
(nezavisnu varijablu) za pobuenje pozitivnog emotivnog
odziva potroaa. Istraivanje je obuhvatilo 60 ispitanika,
oba pola, u rasponu godina od 15 do 35, sa i bez
formalnog znanja iz grafikog oblikovanja i tipografije.
Upitnik se sastojao od 20 razliitih oglasa koji su
podeljeni u 4 grupe: sportska oprema i oprema za
ekstremne sportove, obua, dins i konfekcija. Oglasi su
se odnosili na brendove poznate i dostupne na teritoriji
Srbije. Sa aspekta grafikog oblikovanja, birani su oglasi
koji sadre izraene tipografske elemente i poruku u
odnosu na ilustracije, fotorgafije ili druge grafike
elemente. U svakoj grupi postojao je jedan oglas
oblikovan Helvetikom i etri oglasa oblikovanih
razliitim tipografskim pismima. Ispitanici su imali
zadatak da za svaki oglas popune SAM skalu koja je
obuhvatala 7 stupnjeva za zadovoljstvo, uzbuenje i
dominaciju [15]. Zatim, ispitanici su imali zadatak da na
skali ocene stav prema oglasu (Aad) i stav prema brendu
(Ab).
6. ZAKLJUAK
Nalazi istraivanja u kratkim crtama
1
:

Istraivanje je pokazalo da razliite grupe brendova
pokazuju raliite rezultate kod ispitanika. Helvetika nee
na svakoj grupi proizvoda izazvati najpozitivnije utiske,
ali i izrazito negodovanje je redak sluaj. Trend koji
uviamo u svakodnevnom ivotu ovde je takoe
potvren, da postoji tano utvrena grupa ljudi koja
prepoznaje i koristi Helvetiku u svakodnevnom ivotu i
svesno bira proizvode koji su njome obeleeni. Upravo je
to sluaj sa brendovima u industriji odee i obue kao to
su Bench, Fred Perry, Burton, Billabong, Superdry,
American Apparel, Vans, Desigual i brojni drugi. Svi
brendovi poseduju logotip i oglase (takoe u sve veoj
meri i web sajtove) oblikovane Helvetikom. Ono to je jo
zajedniko za ove grupe brendova je da su namenjeni
tano utvrenim ciljnim grupama. Svi su namenjeni
mlaoj, urbanoj, modernoj populaciji. Zajedniki
entimem svih ovih propagandnih poruka mogao bi glasiti:
Nosei proizvode nekih od ovih brendova, vi se izdvajate
u moru obinih ljudi, pokazujete svoje stavove o
muzici, umetnosti, kulturi, politici, tehnici; uz
pretpostavku da se moe ak utvrditi i profesija potroaa,
samo na osnovu jednog pogleda na odevnu kombinaciju.
7. LITERATURA
[1] Thangaraj, J. Fascinating fonts; Is the power of
typography a marketing myth? PRism 2. Available at:
http://praxis.massey.ac.nz (2004)

[2] Salice,Valentina The role of emotions in advertising
and their relation to effectiveness: theoretical foundations

1
Zbog ogranienog obima ovog rada, detalji ovog istraivanja,
metod i analiza rezultata mogu se proitati u master radu
dostupnom u biblioteci Fakulteta tehnikih nauka pod naslovom
Uticaj Helvetike i elemenata modernistikog dizajna na
formiranje potroaevog stava prema brendu i oglasu autor
Radmila Radivojevi.

and empirical evidences Copenhagen Business School
(2008)
[3] Poels, Karolien, Dewitte, Siegfried How to Capture
the Heart? Reviewing 20 Years of Emotion Measurement
in Advertising SSRN Electronic Journal (2006)
[4]M. Kumar, N. Garg Aesthetic principles and
cognitive emotion appraisals: How much of the beauty
lies in the eye of the beholder?; Journal of Consumer
Psychology (2008)
[5] Paul Hekkert Design aesthetics: principles of
pleasure in design; Psychology Science, Vol 48 (2006)
[6]Hemant Bamoriya, Rajendra Singh Attitude towards
Advertising and Information Seeking Behavior European
Journal of Business and Management (1997)
[7] Pamela W. Henderson, Joan L. Giese, Josepf A. Cote .
Impression managment using typeface design(1999)
[8] Eva R. Brumbergner, The Awarness and Impact of
Typeface Appropriatnes Technical Communication,
Volume 50, Number 2,(May 2003).
[9] Bianca Grohmann Does Type Font Affect
Consumers Brand Memory? Halifax, Nova Scotia. John
Molson School of Business (2008)
[10] Childers, T. L., Jass. All dressed up with something
to say: Effects of typeface semantic associations on brand
perceptions and consumer memory, Journal of
Consumer Psychology (2002)
[11] Rudy VanderLans,Helvetica again, Emigre No.65,
(2003)
[12]Jeffery Keedy,Design Modernism 8.0,Emigre
No.64 (2003)
[13] Jeffery Keedy, Zombie Modernism, Emigre No.70
(2004)

[14] Gary Hustwit Helvetica GaryHustwit, Swiss Dots,
Veer http://www.helveticafilm.com (2007) USA

[15] Lang, P. J. Behavioral treatment and bio-behavioral
assessment: Computer applications. In J. B. Sidowski, J.
H. Johnson, & T. A. Williams (Eds.), Technology in
mental health care delivery systems (pp. 119137).
Norwood, NJ: Ablex. (1980).

Adrese autora za kontakt:

Radmila Radivojevi
E mail: radmila.radivojevic@gmail.com
Uro Nedeljkovi
E mail: urosned@uns.ac.rs

522

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 628.045:655

KORELACIJA IZMEU FORMALDEHIDA I OZONA U SITO TAMPI

CORRELATION BETWEEN FORMALDEHYDE AND OZONE IN SCREEN PRINTING

Milena Doenovi, Vesna Keci, Jelena Kiurski, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
Kratak sadraj Na osnovu merenja koja su izvrena u
sito tamparijama u Novom Sadu, detektovano je
prisustvo aldehida i ozona u vazduhu u pet razliitih
postrojenja. Ova ispitivanja prvi put su uraena u Novom
Sadu i pruaju eksperimentalne podatke o zagaenju
vazduha u sito tamparskim postrojenjima. Rezultatima je
istaknuto da u sito postrojenjima tamparski procesi
generiu formaldehid u radnoj sredini, a visoke
koncentracije ukazuju na visok rizik od zagaenja i za
zdravlje radnika. Korelacioni dijagram formaldehida i
ozona ukazao je da male koncentracije ozona utiu na
poveanje koncentracije formaldehida, te bi dalje
praenje promene koncentracije ovih elemenata mogle da
potpomognu u proceni rizika izloenosti radnika u sito
tamparijama.
Abstract Based on the measurements that were made in
screen printing facilities in Novi Sad, it was detected the
presence of aldehyde and ozone in the air in five different
facilities. These tests were first conducted in Novi Sad
and provide experimental data on air pollution in screen
printing facilities. The results pointed out that screen
printing processes generate formaldehyde in the
workplace, and high concentrations indicate a high risk
of pollution at workers health. Correlation diagram of
formaldehyde and ozone indicated that low
concentrations of ozone increas concentrations of
formaldehyde, and further monitoring concentrations of
these elements could assist in assessing the risk of
exposure to workers in the screen printing facilities.
Kljune rei: Formaldehid, ozon, sito tampa, radna
sredina

1. UVOD

Sito tampa se smatra najuniverzalnijom metodom
tampe. Predstavlja tehniku propusne tampe kod koje se
otisak dobija protiskivanjem boje kroz tamparsku formu,
tj. sito koje je zategnuto na drveni ili aluminijumski ram.
Podloge (supstrati) u tom procesu mogu da budu plastika,
papir, karton, drvo, tekstil, keramika, metal, koa i mnoge
druge.
Kvalitet tampanja sitnog teksta je takav da se otrina
ivica ne gubi ak ni prilikom desetostrukog uveanja, a
otporan je i na kiselinu i moe se koristiti i kod ploa
elektronskih tampanih kola, gde irina linije moe da
bude tek 0,1 mm.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji je mentor
bila dr Jelena Kiurski, redovni profesor .
Oko 70% zagaujuih materija klasifikovano je u grupu
opasnih zagaujuih materija: HAPs (Hazardous Air
Pollutants) i VOCs (Volatile Organic Compounds). Sito
tampa kao jedan od najzastupljenijih proizvodnih
procesa grafike industrije moe da zagauje vodu i
zemljite usled isputanja velike koliine otpadnih voda
sa visokim nivoom toksinih materija i da generie velike
koliine vrstog otpada.
Zagaenje ambijentalnog vazduha potie od direktne
emisije gasova i para toksikanata koji ukljuuju primarne
zagaujue materije, kao i mogue fotohemijske
prekursore i sekundarne zagaujue materije formirane u
gasnoj fazi.
Meu brojnim zagaujuim materijama u ambijentalnom
vazduhu formaldehid i ozon imaju izuzetan znaaj zbog
velike reaktivnosti i prisutnih lako isparljivih organskih
supstanci u zatvorenom prostoru, koje iniciraju njihov
nastanak.
Cilj ovog rada je bila procena mogue veze izmeu
registrovanih koncentracija formaldehida i ozona u
radnom prostoru sito tamparija na teritoriji Novog Sada.
2. FORMALDEHID
Formaldehid (IUPAC-metanal) kao prvi lan homologog
niza aciklinih aldehida, predstavlja organsko jedinjenje
sa kiseonikom koje sadri karbonilnu grupu kao
funkcionalnu grupu (>C=O) (slika 1), a nema izomera.

Slika 1. Opta formula aldehida
S obzirom na to da su polarna jedinjenja, kod aldehida
postoje intermolekularne dipol-dipol interakcije, usled
ega su njihove take kljuanja vie nego take kljuanja
odgovarajuih jedinjenja sline molekularne mase. Take
kljuanja rastu sa poveanjem broja ugljovodonikovih
atoma (tabela 1). Nii aldehidi se dobro rastvaraju u vodi
zbog odsustva vodoninih veza [1, 2].
Tabela 1. Fiziko-hemijske karakteristike formaldehida
Relativna gustina
0,82 g/cm
3
gas,
1,081-1,085 g/cm
3
rastvor
Temperatura kljuanja -19

C gas, 96

C rastvor
Temperatura samopaljenja 430,3

C
Temperatura ovravanja -118

C rastvor
Granica eksplozivnosti 7-73 vol% u vazduhu
pH vodenog rastvora 2,8-4,0
523
Formaldehid se proizvodi katalitikom oksidacijom meta-
nola uz srebro kao katalizator [3]:
2CH
3
-OH + O=O 2H
2
C=O + 2H
2
O (1)
Formaldehid uestvuje u brojnim reakcijama u kojima ne
uestvuju ostali aldehidi zbog toga to ima samo
vodonikove atome vezane za karbonilnu grupu i
reaktivniji je od ostalih aldehida, odnosno ima samo jedan
ugljenikov atom, te ne moe sam sa sobom ulaziti u
adicije aldolnog tipa. Rastvor formaldehida lako
polimerizuje, ak i pri niskim temperaturama, pri emu
nastaju polimeri koji zamuuju rastvor. Potpunom
oksidacijom se razgrauje na ugljen-dioksid i vodu [1, 4].
2.1. Primena formaldehida
Formaldehid je stekao veliku primenu usled velike
reaktivnosti, neobojenosti, istoe u komercijalnoj formi i
niske cene. Upotrebljava se i kao sredstvo za dezinfekciju
i konzervisanje biolokih uzoraka. Glavna primena
formaldehida ogleda se u proizvodnji sintetike smole,
kondenzacijom sa ureom, melaminom i fenolom.
Heksametilen tetramin ili para formaldehid mogu
zameniti formalin u proizvodnji sintetikih smola koje se
koriste kao adhezivi pri izradi iverice, prenosivih ploa i
perploa.
U papirnoj industriji formaldehid i njegovi derivati
doprinose dobrom vlaenju papira kao i otpornosti od
guvanja i klizanja. Formaldehid se koristi u fotografskoj
industriji jer uvruje i ini nerastvorljivim elatinske
povrine filma ili papira [3-5].

2.2. Dozvoljene granice izloenosti formaldehidu i
uticaj na zdravlje oveka u grafikom okruenju
Na osnovu OSHA (Occupation Safety and Health
Administration) standarda, maksimalno dozvoljena
koncentracija formaldehida tokom osmoasovnog radnog
vremena je 0,75 ppm, dok je maksimalno dozvoljena
koncentracija formaldehida u toku petnaestominutnog
perioda 2 ppm. Aktivni nivo formaldehida je 0,5 ppm.
Ukoliko su koncentracije formaldehida iznad dozvoljenih,
neophodno je vriti stalni monitoring vazduha, kao i
obezbediti medicinski nadzor [5].
Usled izloenosti uticaju formaldehida iznad dozvoljenih
granica koncentracije mogu nastati razliiti zdravstveni
problemi. Negativni zdravstveni efekti u grafikoj
industriji su perutanje koe koje dovodi do dermatitisa,
osetljivost koe i disajnih puteva. Izloenost formaldehidu
dui vremenski period moe da dovede i do apsorpcije
formaldehida u telo uz oteenja unutranjih organa, jetre,
bubrega i plua. Formaldehid takoe utie na centralni
nervni sistem i moe da prouzrokuje negativne efekte, kao
to su pospanost, oteana koncentracija, poremeaj u
ravnotei [5,6].
3. OZON
Ozon je gas koji se prirodno nalazi u zemljinoj atmosferi
[7]. Na sobnoj temperaturi je nestabilan, plaviasto
obojen, delimino rastvorljiv u vodi ali se lake rastvara
od kiseonika. Generie se od elektrinih maina, fotokopir
maina i elektrostatikih avio istaa. Termiki je
nestabilan, to znai da se veoma brzo raspada
proizvodei kiseonik iz kog je i nastao. Predstavlja jedno
od najsnanijih oksidacionih sredstava i dezinficijenasa,
tako da se bez pripreme moe koristiti za preiavanje
vazduha, vode i otpadnih voda. U istoj vodi ozon se
zavisno od temperature i pH raspada na seriju slobodnih
radikala koji kao prelazni oblik daju hidroksil slobodne
radikale. Hidroksil slobodni radikali su mnogo jae
oksidaciono sredstvo od ozona, ime se objanjava
mogunost oksidacije organskih materija. U tabeli 2 su
date osnovne fizike karakteristike istog ozona [8].
Tabela 2. Osnovne fizike karakteristike istog ozona
Taka kljuanja -111,9 0,3

C
Taka topljenja -192,5 0,4

C
Kritina temperatura -12,1

C
Kritini pritisak 54,6 atm
3.1. Toksinost ozona
Uprkos prijatnom mirisu ozona i pri veoma niskim
koncentracijama, 0,1 mg/l je nepoeljna koncentracija za
veinu ljudi jer iritira nosnu upljinu, grlo i oi. Toksini
efekti ozona nakon inhalacije se manifestuju u pluima.
Razliite vrste oteenja plua mogu biti trajna pod
dejstvom ozona ili proizvoda njegove razgradnje [8].
Poznato je da visoka koncentracija ozona i aerosola imaju
negativne efekte na ljudsko zdravlje. Vrlo esto ne sasvim
nove kopir maine mogu biti snaan izvor tetnih
materija. Fotokopir ureaj emituje zagaujue materije
kao to su VOC, formaldehid, ozon i azot-dioksid. Tokom
rada fotokopir ureaja emisija ozona moe da se povea.
Na osnovu istraivanja dolo se do rezultata da intenzivan
rad fotokopir maine u prostoriji poveava koncentraciju
ozona i najvea prosena koncentracija ozona tokom
konstantnog rada kopir maine je 166 g/m
3
[9].
Dozvoljena granica za osmoasovnu izloenost ozonu
iznosi 0,1 ppm. Takoe postoji i granica kratkorone
izloenosti (15 minuta) od 0,3 ppm [10].
3.2. Proizvodnja ozona u sito tampi
Kiseonik apsorbuje energiju UV zraenja na talasnim
duinama od 220 nm i manjim. Fotoni ovih talasnih
duina sadre dovoljno energije da razbiju molekularne
veze kiseonika (O
2
), pri emu se dobijaju slobodni atomi
kiseonika. Atomi se vezuju za druge molekule kiseonika
iz vazduha, stvarajui molekule ozona (O
3
). Ozon
apsorbuje UV zraenje veih talasnih duina, smanjujui
efikasnost zraenja i verovatnou uspenog ovravanja
boje. Stoga je od kljunog znaaja da UV lampa moe da
obezbedi dovoljan nivo ozraenja uprkos gubitku energije
koja se troi na stvaranje ozona i njegove apsorpcije UV
zraenja. Postoje specijalne kvarcne cevi koje emituju
svetlost talasne duine vee od 220 nm ime spreavaju
nastanak ozona, ali ovo neizbeno dovodi i do filtriranja
nekih veih talasnih duina UV zraenja, to moe da
ugrozi smisao itavog poduhvata smanjenja koliine
ozona. Problem proizvodnje ozona je takoe pogoran
smanjenjem koliine kiseonika u vazduhu, koji se troi na
stvaranje ozona [11].
4. KORELACIJA IZMEU FORMALDEHIDA I
OZONA
Uzorkovanje vazduha obavljeno je u 5 objekata sito
tampe (1-5) sa manuelnim postupkom tampanja.
524
Kontinualno uzorkovanje je trajalo 4 sata. Uzorci vazduha
su prikupljeni korienjem uzorkivaa vazduha PRO-
EKOS AT. 401X. Ambijentalni vazduh se infiltrira kroz
Drechsel boce sa difuzerom koje sadre apsorpcioni
rastvor za formaldehid i ozon. Protok vazduha je 0,5
dm
3
/min. Intenzitet asporpcije je odreen UV/VIS
spektrofotometrijom (UV/VIS spektrofotometar DR 5000
HACH LANGE) pri talasnim duinama od 580 i 325 nm
karakteristinim za formaldehid i ozon, respektivno.
Koncentracije formaldehida su utvrene iz kalibracione
krive dobijene na osnovu standardnih rastvora
formaldehida [12]. Koncentracije ozona se takoe
odreuju iz kalibracione krive na osnovu standardnih
apsorpcionih rastvora za ozon [13].
Mikroklimatski parametri su odreeni primenom
instrumenta Mannix DLAF-8000. Vrednosti temperature,
relativne vlanosti vazduha i osvetljenosti tamparskih
objekata su prikazane u tabeli 3 [14].
Tabela 3. Vrednosti mikroklimatskih parametara u
objektima sito tampe [14]
Sito tamparsko
postrojenje
Mikroklimatski parametri
T (

C) RH*(%) LI**(lx)
1 19,3-21,3 41,3-45,6 99-870
2 19,1-21,8 38,9-52,1 85-340
3 23,6-24,2 38,3-50,3 265-447
4 25,8-28,2 48,0-53,9 493-1163
5 27,8-35,0 48,5-61,7 783-1076
RH*- Relativna vlanost
LI** - Intenzitet svetlosti
Eksperimentalnim rezultatima je potvreno prisustvo
formaldehida u okruenju sito tampe. Koncentracije
formaldehida variraju od 0,413 do 0,836 ppm (tabela 4).
Tabela 4. Koncentracije formaldehida u objektima sito
tampe [14]
Sito
tamparsko
postrojenje
Koncentracija
(ppm)
MAC (ppm)
PEL* STEL**
1 0,413


0,75


2
2 0,678
3 0,564
4 0,451
5 0,836

PEL*- dozvoljena granica izloenosti
STEL**-granica kratkotrajne izloenosti
Jedino peto postrojenje ima koncentraciju formaldehida
iznad 0,75 ppm (kao PEL, odobrena granica izloenosti,
propisana od strane OSHA). Koncentracija formaldehida
je bila 1,11 do 1,82 puta nia od dozvoljene PEL
vrednosti od 0,75 ppm (postrojenje 1-4), dok je u
postrojenju 5 koncentracija formaldehida bila 1,11 puta
vea od PEL vrednosti.
Prema vrednosti STEL (granica kratkotrajne izloenosti),
koncentracija formaldehida u svim ispitivanim objektima
je bila ispod 2 ppm [15]. Zasnovano na detektovanim i
izraunatim koncentracijama formaldehida potvreno je
da su tamparski materijali (boje, razreivai za ienje i
lepak) glavni izvori formaldehida u zatvorenom prostoru
sito postrojenja [14].
Rezultati su takoe potvrdili i prisustvo ozona u
okruenju sito tampe. Koncentracije ozona variraju od
0,839 do 3,997 ppm (tabela 5). Samo objekat 2 ima manju
koncentraciju ozona od 0,1 ppm kao PEL vrednost
propisane OSHA standardom. Svi ostali objekti imaju
vee vrednosti od propisanih: u objektu 1 je vrednost vea
za 0,2 puta, dok je u objektu 3 vrednost vea ak 4 puta
od PEL vrednosti.
Tabela 5. Koncentracije ozona u sito tamparskim
postrojenjima [14]
Sito
tamparsko
postrojenje
Koncentracija
(ppm)
MAC (ppm)
PEL* STEL**
1 1,154


0,1


0,1
2 0,839
3 3,997
4 3,265
5 2,682
Prema STEL vrednosti odnos izmerenih koncentracija
ozona je isti kao i prema PEL vrednostima.
Ispitivanja su pokazala da je emisija ozona u zatvorenim
postrojenjima sito tampe izazvala znaajno poveanje
ozona pri srednjim vrednostima temperature, oko 23-25

C
i srednjim vrednostima relativne vlanosti vazduha, oko
40-50%, to se vidi iz tabele 3. Takoe, velike
registrovane koncetracije ozona su uzorkovane veim
intenzitetom osvetljenosti u tamparijama 3, 4 i 5.
Uzajamna zavisnost koncentracije formaldehida i ozona je
primeena u prouavanim postrojenjima sito tampe (slika
2). U tamparskim postrojenjima 1, 3 i 4 koncentracija
ozona je bila vea od koncentracije formaldehida, dok je u
tamparskim postrojenjima 2 i 5 situacija bila drugaija.

Slika 2. Korelacija izmeu formaldehida i ozona
Stoga, poveana koncentracija formaldehida u
postrojenjima 2 i 5 je izazvana znaajnim porastom
temperature i relativne vlanosti vazduha. Pri srednjim
vrednostima temperature, 23-25

C, relativne vlanosti
40-50% i sa poveanom koncentracijom formaldehida,
525
poveava se znatno i koncentracija ozona. Na osnovu
korelacionog dijagrama male koncentracije ozona
uzrokuju poveanje koncentracije formaldehida (slika 2),
s obzirom na to da je formaldehid intermedijer u
fotokatalitikom procesu oksidacije ugljovodoninih
lanaca uz pojavu CO kao glavnog elementa stvaranja
efekta staklene bate. To je samo dokaz da su
konvencionalne boje i rastvarai, u osnovi organska
sloena lako isparljiva jedinjenja, glavni uzrok emisije
formaldehida.

5. ZAKLJUAK
Na osnovu merenja, koja su izvrena u sito tamparijama
u Novom Sadu, detektovano je prisustvo aldehida i ozona
u vazduhu u pet razliitih postrojenja. Koncentracije
formaldehida i ozona su odreivane UV/VIS
spektrometrom na 580 i 352 nm. Opseg koncentracija
formaldehida je od 0,413 do 0,836 ppm, dok
koncentracija ozona varira od 0,839 do 3,997 ppm. Na
osnovu dobijenih koncentracija i dozvoljene granice
izlaganja od 0,75 ppm prema OSHA standardu, ukazano
je da je koncentracija formaldehida u postrojenju 5 bila
vea za 1,11 puta od propisanih vrednosti, dok je
koncentracja ozona u postrojenju 3 bila 40 puta vea od
vrednosti PEL. Korelacioni dijagram formaldehida i
ozona ukazao je da male koncentracije ozona utiu na
poveanje koncentracije formaldehida.
Rezultati u ovom istraivanju znaajno doprinose boljem
razumevanju izvora emisije i uticaja mikroklimatskih
faktora na ambijentalnu koncentraciju ozona i
formaldehida u okruenju sito tampe.

6. LITERATURA

[1] O. Stojanovi, N. Stojanovi, . Kosanovi, ''tetne i
opasne materije, Beograd, Rad 1984.
[2] NIOSH. publications: Formaldehyde - Evidence of
Carcinogenicy, 1985.
[3] S. Lj. Vitorovi, M. Skrlj, N.V. Miti, S. Levata,:
''Otrovne hemikalije u Jugoslaviji, Beograd, Poslovni
sistem ,,Grme-Privredni pregled, 1996.
[4] C. R. Noller, ''Kemija organskih spojeva, Zagreb
Tehnika knjiga, 1973.
[5] H. R. Imbus, ''A Guide to Formaldehyde, Carolina,
N.C. Department of Labor Division of Occupational
Safety and Health, 2003.
[6] Occupational Safety and Health Branch, Labor
Department: Chemical Safety in the Workplace -
Guidance Notes on Chemical Safety in Printing lndustry,
2004.
[7] Joint Global Ozone Research and Monitoring Project:
Dvadeset pitanja i odgovora u vezi ozonskog omotaa ,
Sarajevo, 2008.








[8] G. Vui, ''Optimizacija uslova za primjenu ozona u
svrhu produenja odrivosti makro konfekcioniranog
mesa od goveda'', Magistarski rad, Fakultet zdravstvenih
nauka, Banja Luka, 2005.
[9] V. Valuntait, R. Girgdien, ''Variation of ozone and
aerosol particle numerical concentration on the working
premises under different microclimatic parameters'',
Doctoral dissertation, Technological sciences,
Environmental engineering, Vilniaus Gedimino technikos
universitetas, 2009.
[10] E. M. Perera, T. Sanford, ''Rising Temperatures
Worsening Ozone Pollution, Union of Concerned
Scientists, 2011.
[11] ''Sericolov prirunik za UV sito tampu'', Sericol
Limited, 2004.
[12] M. Kats, ''Methods of Air Sampling and Analysis'',
American Public Health Association, Tentative method of
analysis for formaldehyde content of the atmosphere
(colorimetric method), pp.194, 1972.
[13] Standard method for ozone determination defined by
NIOSH: Method No: P&CAM 154, 2002.
[14] J. Kiurski, S. Adamovi, I. Oros, J. Krsti, D.
Adamovi , ''Formaldehyde in screen printing indoor",
The 17th International Symposium on Analytical and
Environmental Problems, Proceedings, Szeged, Hungary,
pp. 189-192, 2011.
[15] Occupational Safety and Health Standards, Toxic
and Hazardous Substances, Formaldehyde, Regulations
(Standards - 29 CFR), Standard Number: 1910.1048,
www.OSHA.gov[16] Occupational Safety and Health
Standards, Toxic and Hazardous Substances,
Formaldehyde, Regulations (Standards - 29 CFR),
Standard Number: 1910.1048, www.OSHA.gov.

Kratka biografija:

Milena Doenovi roena je u Bihau 1986. god.
Master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz
oblasti grafikog inenjerstva i dizajna odbranila
je 2013. godine.

Prof. dr Jelena Kiurski je obrazovanje do
doktora tehnikih nauka stekla na Tehnolokom
fakultetu u Novom Sadu. Sada je redovni
profesor na Fakultetu tehniih nauka, Departman
za grafiko inenjerstvo i dizajn.


526

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 72.012

WELLNESS SPA CENTAR

WELLNESS SPA CENTER

Sonja Petrovi, Radivoje Dinulovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj U okviru ovog rada obrauje se
projekat SPA Wellness centra u Novom Sadu .
Abstract This document gives the analysis of the SPA
Wellness center project in Novi Sad .
Kljune rei: Welness, SPA, centar, arhitektura, odmor

1. UVOD
Pojam SPA odnosi se na latinsku izreku Salus per
Aquam, to bi znailo vodom do zdravlja. U Belgiji
postoji istoimeno mesto sa termalnim vodama i
raznovrsnim tretmanima za poboljanje lepote i telesne
koncentracije. Kada je re o pojmu wellness, on je nastao
1961. godine, kada ga je dr Halbert L. Dan (Halbert L.
Dunn) pomenuo u svojoj publikaciji High Level
Wellness. On je video wellness kao nain ivota, kojim
se mogu dostii vii nivoi fizikog i psihikog
dobrostanja. Dalje je elaborirao na filozofiji koja je, od
poetka, viedimenzionalna, a bazira se na linu
odgovornost i svest o ivotnoj sredini. U to vreme, bio je
prilino usamljen u svojim stavovima.
Voda je uvek smatrana veoma vrednom i posebnom
supstancom. Ideja o korienju vode u lekovite svrhe nije
novog datuma.
Jo od antikih vremena, termalne vode su koriene za
leenje mnogih zaraznih oboljenja, te za postizanje
dobrostanja i relaksaciju. Najstarija mesta, posveena pre
svega kupanju, nalaze se u Indiji, a smatra se a su
izgraena pre 2000. godine p.n.e.
Kupatila iz perioda od 1700. do 1400. godine p.n.e.
naena su na grkom ostrvu Krit, dok su ostaci koji potiu
iz 1350. godine p.n.e. naeni u Egiptu. Prva lekovita
kupatila vezana su za gimnazijume (gimnasie), u kojima
se nalazila iskljuivo hladna voda. Do njihove pojave
dolo je krajem V veka p.n.e., i to u okviru kompleksa,
nezavisnih instalacija koje su se nalazile po celom gradu.
U ponusi su bile kupke i bazeni, napunjeni hladnom,
toplom i vrelom vodom. Kako u grkoj, tako u rimskoj
civilizaciji, kupatila su predstavljala vrlo specifian ritual
tela, nege povezane sa fizikim vebama, masaama
uljima, kupanjima na razliitim temperaturama vode, kao
i ienjem tela preznojavanjem, uljima i mastima na bazi
krema. Obe kulture imale su veliku ulogu kada je re o
istorijatu higijene, pre svega, masai. U to vreme,
smatralo se da nita ne isti bolje od kupke koja je
iskombinovana sa vrelom i hladnom vodom, te
komponentama kosmosa: zemljom, vodom, vazduhom i
vatrom.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio prof. dr Radivoje Dinulovi.
Svemu tome samo su doprinele masae tela sapunima,
parfemima i uljima, te tako, zaokruila iskonske blagodeti
vode.
Grka je bila civilizacija koja je davnanji obiaj kupanja
u rekama, jezerika i morima, do tada karakteristian za
sve kulture, pretvorila u kompleksnu tehnologiju koja je
zahtevala i posebne graevine.
Rim je, sa druge strane, stvorio kompletniju i konanu
verziju ovih objekata. Rimljani su prevazili i Grke i
njihovu ljubav prema kupanju, te time doveli do izgradnje
velikog broja javnih kupatila. Javno korienje vode
imalo je ovde politiku i socijalnu dimenziju, pored
higijenske, a vremenom su dolazila i nova znaenja,
povezana sa relaksacijom, povraajem snage, igrama i dr.
Terapeutske vode razliitih biomedicinskih karakteristika,
smatrane su za izraz boanske sile, te su pre svega terme
bila mesta oboavanja.
Kada je re o najpoznatijim termama, one su izgraene u
toku vladavine rimskih careva, i to: Nerona (54-68),
Domicijana (81-96), Karakale (197-217), Dioklecijana
(284-305) i Konstantina (305-337). Najvee i
najsavrenije su Karakaline terme u Rimu, izgraene
izmeu 211. i 217. godine. Zauzimaju povrinu od 14
hektara, sa kompleksom zgrada i prostranim slobodnim
povrinama ispunjenim tremovima, vrtovima i
stadionima. Karakaline terme (Slika 1.) predstavljale su
grad za sebe, raskono ukraen mermernim statuama,
raznobojnim podnim mozaicima, freskama, vrtovima sa
cvetnim rundelama, bogato opremljenom bibliotekom,
senovitim mestima za odmor [2]. U jednom trenutku
mogle su da prime i do 1000 kupaa. Pored ovih javnih
termi, postojala su i privatna kupatila (balineum), esto
pravljena van grada, u ivopisnim predelima u kojima su
bogati imali svoje seoske vile (villa rustica).


Slika 1. Karakaline terme
Rimske terme su se, u uem smislu, sastojale iz sledeih
grupa prostorija[1] :
- odeljenja za komunikaciju (vestibil, dvorane za odmor)
- odeljenja za ostavljanje odee
- svlaionice (apoditerium)
527
- odeljenja sa zagrejanim vazduhom (tepidarium)
- kupatila sa vruom vodom (caldarium)
-kupatila sa sa hladnom vodom (frigidarium)
- odeljenja za masau
Zagrevanje vode i prostorija u termama vreno je
specijalnim sistemom zagrevanja. Zagrejani vazduh
dovoen je kanalima koji prolaze kroz zidove do
odreenih mesta u bazenima i zagrevao vodu. Prostorije
su se grejale tako to je topao vazduh cirkulisao preko
specijalnih obloga u zidovima i kroz upljine u podovima.
Terme nisu reavale samo osnovne potrebe higijene, ve
su bile sastavni deo novog naina ivota, u okviru kog se
vodilo rauna i o drugim ovekovim potrebama.
Ukljuivanje biblioteka i dvorana za diskusije ili javna
itanja, kao i sportskih terena, restorana i trgovina, uinilo
je terme veoma popularnim mestima za okupljanje. Osim
ovih, u oblastima koje su bile bogate jodom i sumpornim
mineralnim vodama, peskom koji sadri sastojke gvoa
ili toplim blatom, graena su kupatila koja su se posle
koristila za procese leenja i oporavka.
Po korienju tople sumporne pare bila su poznata
kupatila u gradovima Pokuolija i Baje (Italija). U okviru
Hadrijanove vile u Tivoliju postoji odelenje koje je sluilo
za peana kupanja (heliocaminus). To je bila kruna
dvorana sa bazenom koji se nalazio u sredini, a u koji se
dolazilo stepenicama, tako da je svako mogao da, u
skladu sa svojim potrebama, izabere visinu peska u kome
e leati.
U srednjem veku, hrianska crkva govori o tome da je
istoa duha mnogo vanija od istoe samog tela, i ila je
do te mere da je zastupala stavove da su rimska kupalita
legla perverzije.
Ovo je dovelo do popularizacije ideje da su javna kupatila
u gradovima bila mesta sa loom reputacijom, to je
vremenom dovelo i do njihovog propadanja, te konano,
prestanka korienja. Lina higijena i briga o telu bila je
neto o emu se malo brinulo.
Invazija Muslimana u Junoj Evropi donela je sa sobom,
izmeu ostalog, izgradnju javnih kupatila u skoro svim
gradovima. Kasnija osvajanja panskih katolikih
kraljeva, koja su kulminirala proterivanjem Muslimana
1942. godine, privela su kraju te obiaje, barem u sluaju
Iberijskog poluostrva. U meuvremenu, ljudi na dalekom
Istoku su vekovima gajili kulturu higijene, sa Japanom na
elu.
Tamo je istoa, dodue, bila neto intimno. Meutim,
postojala su javna kupatila, koja su bila locirana blizu
izvora vrele ili lekovite vode to je bila praksa koja se
nastavila do dananjeg vremena. Tek u 18. i 19. veku, sa
pojavom klasine kulture, zapadni svet menja svoje
navike, kada je re o higijeni, i poinje da smatra vodu za
lekovit i efikasan element.
2. TIPOVI WELLNESS SPA CENTARA
Postoji nekoliko tipova wellness spa centara:
-gradski wellness spa centar dnevni centri se nalaze u
veim gradovima i namenjeni su mahom zaposlenim
ljudima koji trae odmor i otklanjanje stresa. U svetskim
metropolama, ovakvim centrima uglavnom upravljaju
renomirane kozmetike kompanije. Usmereni su na
tretmane i programe koji se lako mogu prilagoditi radnom
dnevnom ritmu ili vikendu.
Rezidencijalni wellness spa centar u rezidencijalnim
naseljima, klupski wellness spa centar takoe u velikim
gradovima ili njihovoj neposrednoj blizini, svoje usluge
pruaju iskljuivo lanovima.
Hotelski wellness spa centar uglavnom za boravak
tokom vikenda ili kraih odmora. Koriste ih mahom
poslovni ljudi za boravak tokom poslovnih putovanja.
esto se nalazi u nekoj prirodnoj oazi, ali u neposrednoj
blizini veeg grada.
Terapeutski wellness spa centar tretmani u okviru
ovakvog jednog centra sprepavaju ili smanjuju
posledice medicinskih zahvata, - wellness spa prirodnog
lokaliteta uglavnom u sklopu nacionalnih parkova, koji
mogu pruiti rekreaciju u prirodi.
Brodski wellness spa centar nalazi se na velikim
brodovima za krstarenje. Ovakav jedan centar ima sve to
bi imao i centar na kopnu, ali prilagoeno brodskim
uslovima.
Holistiki wellness spa centar ovde je naglasak stavljen
na kompletne prirodne postupke, koji su kao pojedinani
programi, sastavni deo skoro svakog wellness centra. [3]
3. SVETSKI PRIMERI WELLNESS SPA CENTARA
Kada je re o svetskoj praksi, ovde e biti rei o nekoliko
primera wellness spa centara:
- Terme Bat Spa (Thermae Bath spa), Engleska
- Terme Merano (Terme Merano), Italija
- Terme Bad Ajbling (Therme Bad Aibling), Nemaka
- Terme Vals (Therme Vals), vajcarska
U okviru Termi Bat Spa u Batu, Engleska (Slika 2) moe
se birati izmeu 50 zdravstvenih, spa i tretmana lepote.
Ovi termalni tretmani ukljuuju posebne pakete. Ovde je
iskombinovano novo i staro. Spa centar sa dugom
tradicijom danas se preplie sa novim arhitektonski
graevinama i zajedno ine celinu [4].


Slika 2. Terme Bat Spa, Bat, Engleska

Kada je re o Termama Merano u Pasiriu, Italija (Slike 3.
i 4), to je spa centar otvoren 2005. godine. Masivna
struktura od stakla i elika je srce novog spa kompleksa
na junoj obali reke Passirio [5].
528



Slike 3 i 4. Terme Merano, Pasirio, Italija
Terme Bad Ajbling u Bad Ajblingu, Nemaka (Slika 5.)
posveen je relaksaciji i dobrostanju. To je tradicionalni
spa centar sa blatom koji nudi razne atraktivne ponude za
relaksaciju i kupanje. Poseduje veliki broj bazena i spa
ogranaka. [6]

Slika 5. Terme Bad Ajbling, Bad Ajbling, Nemaka
Terme Vals (Therme Vals) u Valsu, vajcarska (Slika 6.)
baziraju se na konceptu planina, kamen i voda. Ceo
koncept je dizajniran oko ta tri elementa i ilo se korak po
korak. U ponudi imaju kako terapeutske tretmane, tako i
tretmane lepote. [7]
4. WELLNESS SPA CENTAR U NOVOM SADU -
LOKACIJA
Kada je re o Wellness spa centru u Novom Sadu,
izabrana lokacija nalazi se u samom centralnom gradskom
jezgru, na Trifkovievom trgu broj 7.

Slika 6. Terme Vals, Vals, vajcarska

Razlog za odabir ba ove lokacije pre svega je praktian.
Kako je Wellness spa centar namenjen prevashodno za
ljude koji rade u samom centralnom gradskom jezgru i
njegovoj blizini (ime se izbegava korienje vozila i
problem dugotrajne vonje do izolovane lokacije van
grada), a koji e, nakon radnog vremena, moi u jednoj
oazi smetenoj u tako prometnom i frekventnom kraju
grada, da pronau svoj kutak za relaksaciju nakon
zavretka brojnih poslovnih obaveza.

5. ARHITEKTONSKO REENJE

Pri procesu kreiranja samog arhitektonskog reenja, teilo
se ka jednostavnosti arhitektnonskog izraza. Objekat je u
starom delu grada Novog Sada, gde se mahom nalaze
graevine staerijeg datuma i individualne porodine kue.
Cilj je bio zadrati slian ton, ali uz korienje
savremenog izgleda, koji opet nee delovati previe
savremeno i neuklopivo. Objekat je interpoliran u gradsko
tkivo, a materijali koji su korieni, bili su beton, staklo, i
njihove varijacije.
Konstruktivni sistem je skeletni, od armiranog betona. Od
armiranog betona je i sama meuspratna konstrukcija.

U okviru fasade (Slika 7.) se kombinuju gorepomenuti
materijali, kako bi se dobilo jedno proieno i
jednostavno korienje, bez suvinih elemenata.
Podrumske etae izvode se po sistemu armirano
betonske kade, a sve u cilju savlaivanja spoljnog
bonog pritiska tla, sa hidroizolacijom sa obe strane
spolja i iznutra (zbog bazenskih sistema i spreavanja
prodora podzemnih voda u podrumske etae objekta).
Kada je re o instalacijama, klimatizacija je uraena po
sistemu centralne regulacije. Postoje i sistemi za izmenu
vazduha i dodavanje kiseonika za saunu i podrum. Na
gornjoj etai (etai 2) nalaze se stepenita i bazen koji su
predvieni kao kolenaste-kaskadne ploe oslonjene na
skeletne nosae/grede. Pregradni zidovi se rade po
529
sistemu suve gradnje sa hidroizolacijom i vatrootpornim
svojstvima, gde je to potrebno.
Slika 7. Izgled fasade
Meuspratna konstrukcija izmeu prve i druge etae,
predviena je kao dvostruka armirano-betonska ploa,
gde je meuprostor od 70cm visine iskorien za razvod i
smetanje instalacija gornjeg bazena i saune. Ove
instalacije su dalje povezane na tehnike prostorije u
podrumu, na etai -2 , gde se klimatizuje vazduh za ceo
objekat i odvija dogrevanje i recirkulacija sa
preiavanjem bazenske vode za oba bazena (veliki i
mali).
Dvorite je zastakljeno, odnosno, natkriveno aluminijum-
skom pomerljivom konstrukcijom sistema tipa SCHUCO
FW. Ova konstrukcija je uklonjiva po suvom ili toplom
vremenu. Krovna konstrukcija je dvovodna, tipa
neprohodne krovne terase, nagiba 15%.
Krov je noen kosom AB ploom, koja prati ravan krova,
a sa gornje strane je, uz sve neophodne slojeve, zavrno
zatiena hromiranim limom. Kada je re o dimenzijama
objekta, one su bruto u osnovi 120,4 m. irina ulinog
fronta je 10,8 m, dok je dubina parcele 11,7 m.
6. ZAKLJUAK
Ovakav objekat daje podsticaj razvijanju ovakvih
gradskih oaza, koje e pomoi relaksaciji ljudi
preoptereenih poslovnim i porodinim obavezama.












Na taj nain, ljudi nee morati da idu na izolovane i
udaljene destinacije i time dodatno gube vreme i novac.
Kroz istoriju, arhitektura je nudila razne primere i reenja
kada je re o wellness spa centrima, i sada je na nama da
sve to primenimo u savremenom okviru, a to
jednostavnije i svedenije, sa samo jednom funkcijom
otklanjanje stresa, dobrostanje i relaksacija.
7. LITERATURA - WEB LINKOVI
[1] http://www.historylearningsite.co.uk/roman_baths.ht
m .
[2] http://en.operaroma.it/il_teatro/strutture/terme_di_car
acalla
[3] http://www.studioimpuls.net/wellness.htm
[4] http://www.thermaebathspa.com/the-spa/
[5] http://www.termemerano.it/welcome_esperienza.php

[6] http://www.therme-bad-
aibling.de/2007/pages/index.php

[7] http://www.therme-vals.ch/en/therme/architecture/

Kratka biografija:


Sonja Petrovi roena je u Ljubljani 1981.
godine. Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti Arhitektura odbranila
je 2013.god.

Radivoje Dinulovi roen je u Beogradu 1957.
godine. Doktorirao je na Fakultetu tehnikih
nauka 2004. godine i profesor je na Departmanu
za Arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehnikih
nauka u Novom Sadu. Bavi se projektovanjem,
istorijom, teorijom i kritikom arhitektonskog i
scenskog prostora.
530

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 72

IDEJNI PROJEKT MEUNARODNOG AERODROMA NA ENEJU

PRELIMINARY DESIGNS OF AN INTERNATIONAL AIRPORT IN ENEJ

Marija Markovi, Radivoje Dinulovi, Karl Mikei, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast ARHITEKTURA
Kratak sadraj Predmet ovog diplomskog-master
rada jeste istraivanje funkcionalnih i tehnolokih
procesa meunarodnih aerodroma. U skladu sa tim,
izraen je idejni projekat meunarodnog aerodroma
na eneju koji bi zadovoljio sve potrebe regije u
kojoj se nalazi.

Abstract The subject of this master-graduate
research work is functional and technological
processes of international airport. Accordingly, the
preliminary design was developed at the international
airport enej that would satisfy all the needs of the
region in which it is located.

Kljune rei: aerodrom, putniki terminal, enej

1. UVOD

Vazduni saobraaj, kao najbri oblik prevoza danas,
doivljava kontinuiranu ekspanziju u celom svetu.
Ekspanzija se ogleda kroz stalno uveanje broja putnika, i
u stalnom unapreenju aviona i aerodroma preko kojih se
odvija vazduni prevoz.
Vrlo vaan segment koji znaajno utie na brzinu i
redovnost odvijanja vazdunog prevoza predstavljaju
aerodromi i njihova konfiguracija manevarskih povrina i
platforme.
Aerodrom je jedan od najsloenijih sistema sa kojima se
savremeni graditeij moe sresti. On prevashodno mora
reiti problematiku njegovih mnogobrojnih funkcija i
tokova zbog ega pre svega predstavlja funkcionalni
problem.
Ovaj rad svoje teite ima na funkcionainom aspektu kao
to to kod ovih objekata mora biti, all i pokuava da rei i
sve osale probleme koje ovakav arhitektonski program
nosi.

2. ANALIZA ARHITEKTONSKIH JEDINICA
KOJE INE AERODROMSKI KOMPLEKS

2.1. Poletno-sletne staze

Aerodromske piste su objekti niskogradnje ija je
funkcija da slue sletanju i poletanju aviona i ine deo
manevarskih povrina. Pri planiranju aerodroma, poletno
sletne staze i mini staze su objekti koji se prvo razmatraju
zbog toga to su, od svih elemenata koji ine jedan
aerodrom, upravo ovi objekti najmanje fleksibilni.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Radivoje Dinulovi.
2.2. Rulne staze

Rulne staze su aerodromske povrine koje povezuju
poletno-sletne staze sa pristaninim platformama,
hangarima, terminalom, parking pozicijama i drugim
objektima na aerodromu.

2.3. Pristanine platforme

Pristanina platforma je definisana kao prostor na
aerodromu koji je namenjen za smetaj aviona, za
potrebe utovara ili istovara putnika ili robe kao i za
potrebe toenja goriva, parkinga ili odvajanja aviona.

2.4. Terminal

Aerodromski terminal je objekat ija je osnovna funkcija
prihvat i otprema putnika, odnosno njihov transfer od i do
aviona. To je objekt koji je sa jedne strane direktno
povezan sa zonom pristanine platforme gde je svako
kretanje robe i putnika strogo kontrolisano, dok su sa
druge strane povezani sa javni prostorima.
Oblik i konfiguracija terminala zavise od pristanine
platorme, odnosno od izbora naina konfiguracije
parkiranja aviona na pristaninoj platformi.
est osnovnih tipova su: osnovna, linearna, dokovska,
satelitska, transportna i hibridna konfiguracija.
U zavisnosti od veliine aerodroma i obima saobraaja na
njemu, jedan aerodrom moe imati jedan ili vie
terminala.

2.5. Kontrolni toranj

Kontrolni toranj je objekat u kojem su smeteni
navigacijski sistemi aerodroma. Iz tog objekta slube za
nadgledanje vazdunog saobraaja kontroliu kretanje
aviona oko aerodroma i na samom aerodromu.

2.6. Pomoni objekti

Pomoni objekti slue za smetaj odreenim slubama
ije je postojanje neophodno za dobro funkcionisanje
itavog sistema aerodromskog kompleksa.
Neke od tih slubi su: meteroloka sluba, sluba za
komunkacije, spasilaka i vatrogasna sluba.
U pomone objekte spadaju i depoi za gorivo, parking
prostori, objekti administracije, odravanja, osoblja,
aviokompanija, privredne avijacije i slino.

3. POSTOJEE STANJE AERODROMA ENEJ

Aerodrom enej (slika1.) je sportski aerodrom koji je
trenutno osposobljen za zadovoljenje sledeih funkcija:
531

Slika1. Aerodrom enej

- Obuka i kolovanje jedriliara, motornih pilota i
padobranaca.
- Organizacija vazduhoplovnih sportskih takmienja.
- Smetaj i delimino odravanje sportskih i
poljoprivrednih aviona.
- Smetaj i odravanje jedrilica i delimino zmajeva
- Smetaj vozila
Nabrojane funkcije i aktivnosti uz velike napore izvr-
avaju se korienjem sledeih infrastrukturnih eleme-
nata:
- Travnata poletno-sletna staza 1500 x 100 m,
- Platforma ispred hangara, izgraena od betona, u loem
stanju,dimenzija oko 35 x 15 m,
- Interna mrea puteva (asfaltnih i zemljanih)
- Hangar za smetaj vazduhoplova sa aneksima za potrebe
smetaja i kolovanja uenika, smetaj opreme, odra-
vanje padobrana i manje radove na delovima aviona.
- Ograeno skladite goriva sa ukopanim cisternama.
- Trafostanica u vidu zidane kule.
Veina postojeih objekata su relativno stari, nekomforni,
bez dovoljno energetskih resursa za normalan rad,
posebno u vanletnjim mesecima.
Stoga predlaem idejno reenje novog meunarodnog
aerodroma na datoj lokaciji.

4. NOVOPROJEKTOVANO STANJE

Statistikim istraivanjem sprovedenim na evropskim
aerodromima (ICAA General information) uoeno je da
ne postoji formulisan matematiki model koji bi
obuhvatio sve uticajne faktore i pomou kojeg bi se
pouzdano prognoziralo kretanje saobraaja, ali dolo se
do zakljuka da je stopa rasta obima saobraaja uvek vea
od ekonomskog rasta.
Kod aerodroma se predvianja razvoja obima saobraaja
vre za period od 15 do 20 godina u napred.
Do sada su u svetu, a i kod nas (mislei na prostor bive
SFRJ, do 1990, god.) prognoze bile redovno
prevazilaene. Ovo znai da nije dovoljno obezbediti
faznost izgradnje aerodromskog kompleksa tokom ovih
perioda, ve i omoguiti prilagoavanje prve faze
novonastalim situacijama.
U prvoj fazi razvoja, merodavni avion je Boeing 737-300,
a aerodrom je kodne oznake 4C.
Kodno slovo C obuhvata avione raspona krila od 24-36m,
dok kodni br. 4 obuhvata avione za koje je u standardnim
uslovima potrebna osnovna duina PSS vea od 1800m.
a minimalna irina 45 m.
Na osnovu pomenutog modela aviona, vri se
dimenzionisanje pristanine zgrade i poletno-sletnih staza
iz kojih proizilazi konaana forma, a uporedo sa njom i
vrsta konstruktivnog sistema.

4.1. Pristanina zgrada


Slika 2. Situacija
Sastoji se od centralnog dela namenjenog za prijem i
otpremu putnika i prtljaga, desnog administrativnog dela i
aerokluba i vatrogasne stanice sa leve strane.
Centralni deo osim za zadovoljenje ove osnovne funkcije
sadraji i ugostiteljski deo za zadovoljenje putnika i
posetilaca aerodroma.
Terminal aerodroma ima kapacitet prihvata i otpreme oko
300 putnika u vrnom satu, bilo u domaem bilo u
meunarodnom saobraaju i linearnog je tipa .(Slika 2.).
Centralni deo objekta zauzima prometni deo i u njemu se
niu razliite funkcionalne jedinice, od check-in altera,
pa do neophodnih prateih sadraja kao to su
menjanica, pota, trafika itd.
Kao to je poznato, korisnici ovog prostora postaju
putnici onog trenutka kada izvre registraciju na check-in
alterima koji su postavljeni upravno na pravac priliva
putnika.
Po obavljenoj registraciji, putnici u meunarodnom,
odnosno, domaem saobraaju obavljaju ili ne obavljaju
odgovarajue kontrole i prelaze u odgovarajue holove
gde ekaju ukrcavanje.
Ukoliko je potrebno due zadravanje putnika ili njihovih
pratioaca, predvien je ugostiteljski deo objekta koji ini
dvoetani restoran.
Administrativni deo objekta ini desni deo glavne zgrade i
kontrolni toranj.
Tamo su predviene slube za finansijske poslove, meteo
sluba, kancelarija direktora, prostorije kontrole letenja,
prostor za stjuardese i pilote i zaposiene na aerodromu.
Sportski klub smeten je u levom delu objekta kao
posebna funkcionalna celina ima potpuno nezavistan ulaz.
Tu se nalaze prostorije aero kluba sa edukativnim centrom
i kafeom.
Ovaj deo je direktno povezan sa muzejskim prostorom i
indirektno sa holom aerodroma. to se tie datog sektora,
hodnici su namerno predimenzionisani radi stvaranja
prostora za izlaganje maketa.


532
4.2. Objekti niskogradnje

Objekti niskogradnje aerodromskog kompleksa na
eneju, obuhvaeni ovim radom su: poletno sletna staza
sa veakim zastorom, travnata PSS, rulne staze,
pristanina platforma, putevi i parkinzi za vozila i
pristupni put koji povezuje pristanni deo aerodroma sa
putem M-22).
U prvoj fazi razvoja, kao to je ve pomenuto, merodavni
avion je Boeing 737-300, a potrebna duina PSS sa
vetakim zastorom je 2500 m i irine 45 m.
Poduni nagibi kreu se od 0,1 do 0,6 %., a popreni
jednostran pad PSS iznosi 1%.
Debljina konstrukcije je 50cm. Slojevi koji ine datu
konstrukciju piste su asfalt beton 5cm, bitumenizirani
drobljeni agregat 12cm, drobljeni kamen 40cm i posteljica
od peskovitog materijala debline 20 do 30cm.
*U vandrednim uslovima, ukoliko bi to bilo nephodno,
put M-22 moe da slui kao dodatna poletno-sletna staza.

Travnata PSS, nalazi se na osvinskom rastojanju od 94 m
od glavne PSS i duine je 1000 x 60 m sa dvostranim
poprenim padom od po 1%.
Zastor na travnatoj PSS bie od humusa sa
kombinovanjem 3do 5 vrsta trava sa vrstim korenjem
koje spreava stvaranje brazdi prilikom poletanja i
sletanja aviona.
U prvoj fazi PSS je povezana sa pristaninom platformom
sa dve upravne rulne staze irine 15m i sa jednostranim
poprenim padom od 1%. Uz ivice rulne staze predvieni
su stabilizovani boni pojasevi irine 5m.
Konstrukcija rulnih staza identina je sa onom na PSS sa
vetakim zastorom.
Pristanina platforma je na osnovu rezultata prognoza
oekivanog saobraaja predviena za prohvat tri aviona
klase ATR-72 .
Pristanina platforma je planirana sa krutim betonskim
zastorom koji se sastoji iz sledeih slojeva: betonski sloj
MB30 d=22cm, PVC folija, drobljeni kamen 0/31,5cm
d=20cm, tj ukupno 25cm debljine.
lspod drobljenog kamena predvia se zavrni sloj
posteljice od peskovitog materijata debljine 25 cm.
to se tie parking prostora, planirano je da u okviru
aerodromskog kompleksa postoji 307 parking mesta od
kojih je 150 namenjeno kratkotrajnom zadravanju (do 48
sati) i 50 mesta namenjeno dugotrajnom zadravanju
(koje podrazumeva zadravanje due od 48 sati), 100
parking mesta namenjeno je zaposlenima i 5 parking
mesta je namenjeno autobusima.
Ovi parking prostori planirani su ispred terminala.

4.3 Forma

Forma zgrade proistekla je iz funkcionalnih zahteva
odreenih zona.
Kao to se da primetiti, nju ini jasan beli omota
pokriven alubondom koji u krovnom delu preseca
svetlarnik (Slika 3.).
Naravno, krovni deo je pod blagim nagibom ka spolja,
tako da se najvei deo atmosferilija odvodi putem
skrivenih oluka, dok se deo padavina koji se zadrava na
staklenom procepu, odvodi kroz objekat.

Slika 3. 3D vizuelizacija

Centralni deo objekta poseduje duplu visinu iz razloga to
se u tom delu nalazi ulazni hol i na taj nain prua bolju
cirkulaciju vazduha i oseaj prostranosti, dok su eka-
onice za odlazee i dolazee putnike izdvojene iza
fasadnog fronta prema platformi, naspram koje su
postavljene aviopozicije.

4.4. Konstrukcija i materijalizacija

U prethodnom tekstu ve je navedeno da je osnovna
konstruktivna koncepcija itavog kompleksa zamiljena
tako da se objekat deli na pet celina od kojih su etiri iste
vrste konstruktivnog sistema, ali razliitih rastera i
preseka nosaa i pete celine koju ini kontrolni toranj.
Ove razlike se poklapaju sa funkcionalnim celinama.
Tako smo dobili jednu konstruktivnu celinu objekta na
koji se sa desne strane nadovezuje kontrolni toranj koji je
armirano betonske konstrukcije.
Konstrukciju putnikog trakta ini dva reda AB stubova
pravougaonog poprenog preseka dimenzija 40/40cm, na
koje je oslonjena elina reetka, dok konstrukciju dela
objekta u kojem je izlobeni prostor muzejskih primeraka
aviona i u kojem je garaa vatrogasne slube, ine takoe
AB subovi, ali poprenog preseka 80/80cm i elina
reetka visine 1.5m.
Kontrolni toranj je zasebna funkcionalna celina
viespratne betonske konstrukcije iji se poslednji
spratovi konzolno oslanjaju na centralni stub i ije su
ploe dodatno ojaane AB vutama.
Takoe, konstrukcija hangara je poput konstrukcije
garae za vatrogasna kola i muzejskog dela, s tom
razlikom to su rasponi drastino vei, kao i visina
reetke.
to se tie konstrukcije prednje i zadnje staklene
strukturalne fasade, one imaju sopstvenu konstrukciju
koja se spolja samo nazire.

5. UTICAJ AERODROMA NA ZAGAENJE
IVOTNE SREDINE

Zatita ivotne sredine podrazumeva skup razliitih
postupaka i mera koji spreavaju ugroavanje ivotne
sredine s ciljem ouvanja bioloke ravnotee.
Imperativ razvoja vazdunog saobraaja je generacijama
unazad, bio "Vie, Dalje, Bre". Danas je imperativ
"Dostupnije, Bezbednije, istije, Tie", reflektujui
potrebu za kombinovanjem trokovne efikasnosti sa
bezbednosnim ciljevima i ciljevima zatite ovekove
okoline.
533
Razvoj vazdunog saobraaja po Viziji 2020. godine,
obuhvata izmeu ostalih ciljeva i zatitu ovekove
okoline, kroz totalno angaovanje industrije na
prouavanju i minimiziranju uticaja na ovekovu okolinu
kao i smanjenje opaene buke na pola od tekuih
prosenih vrednosti; eliminisanje neprijatnosti buke van
granica aerodroma danju i nou tiim avionima, boljim
planiranjem i korienjem zemljita u okolini aerodroma,
kao i sistematskim korienjem procedura za smanjenje
buke.Pored uticaja aerodroma na zagaenje vazduha,
vode i tla, najizraenije je zagaenje bukom.
Vazduni saobraaj je nepovoljnim uticajem na ovekovu
okolinu, poeo da ugroava sopstveni razvoj.
Buka vazdunog sobraaja je uoena kao najvanije
ogranienje tog razvoja, pogotovo razvoja aerodroma

10. ZAKLJUAK

Vazduhoplovna pristanita, vie od bilo koje tipologije,
prezentuju arhitekturu savremenog doba, kao oznake
raskrana kojima se prepliu svetska razmena i tokovi
informacija . Meunarodni aerodromi, su fenomen
zahvaljujui svom dinamizmu, sloenoj organizaciji,
sofisticiranoj tehnologiji i funkcionalnosti, kao i
zavodljivom dizajnu.
Meutim, uspeno oblikovanje savremenog vazdunog
pristanita, vodi rauna o njegovoj zavodljivosti izbliza i
sa vee udaljenosti, u eksterijru i enterijru kao i o
interakciji graevine i krajolika.
Na osnovu svega do sada izloenog, uvideli smo koji su
osnovni elementi koji ine jedan aerodromski kompleks.
Primeri analiziranih aerodroma su nam pruili predstavu o
strukturi, tipu konfiguracije, kapacitetima, geometrijskih
karaktersistikama, osnovnim dimenzijama i opremljenosti
regionalnih aerodroma u Evropi.
Istraivaki rad pruio nam je informacije i podatke
neophodne za kreiranje polaznih normativa u
projektovanju ove sloene arhitektonske tipologije koji su
mi posluili u izradi idejnog reenja regionalnog
aerodroma na eneju.























11. LITERATURA

[1] . Ljubenovi-D.Karabasil, Vatrogasna taktika,
kolski centar Aerodrom Tivat, 2009.
[2] Boidar ljubenovi, Vazduhoplovna Konstrukcija,
kolski centar Aerodrom Tivat, 2009.
[3] Ernst Nojfert, NOJFERT, Novi Sad, Stylos, 2002.
[4] Slobodan Krnjetin, Graditeljstvo i zatita ivotne
sredine, Novi Sad, Prometej, 2003.

Kratka biografija:

Marija Markovi (1988), student je mas
studija na Fakultetu tehnikih nauka u Nov
Sadu, na Departmanu za arhitekturu i urbaniza
Srednju Tehniku kolu Jovan Vukanov
zavrila je 2007.godine, kada i upisuje osnov
studije.


Radivoje Dinulovi (1957), redovni je profe
na Departmanu za arhitekturu i urbanizam
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. Bavi
projektovanjem, istorijom, teorijom i kritik
arhitektonskog i scenskog prostora.


Karl Mikei (1978), diplomiro je n
Univerzitetu u Novom Sadu, na Fakultetu
tehnikih nauka 2005. godine. Zaposlen je kao
asistent na predmetima Arhitektonsko projek-
tovanje 1/2 i Arhitektonsko projektovanje
kompleksnih programa.


534

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 72

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR NOVI SAD / FABRIKA

STUDENT CULTURAL CENTER NOVI SAD / THE FACTORY

Milan imi, Miljana Zekovi, Radivoje Dinulovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM
Kratak sadraj Prvu celinu ini istraivaki rad
podeljen u dve tematski nezavisne grupe: programi
ustanova kulture i studentskih kulturnih centara (a) i
adaptacija post-industrijskih objekata (b). Analiza je
zasnovana na teorijskom pristupu kod koga su primeri
prouavani i vrednovani na osnovu kriterijuma
relevantnih za datu tematiku. Cilj analize je upoznavanje
sa programima i prostornim kapacitetima ustanova (a) i
mehanizmima transformacije post-industrijskih objekata
(b). Drugu celinu ini projektantski rad kojim je
predloena transformacija prethodno zadatog post-
industrijskog objekata i njegova adaptacija za potrebe
Studentskog kulturnog centra Novi Sad. Proces
transformacije magacina od 'zateenog' ka 'prename-
njenom' objanjava se kroz tri osnovna pojma: funkciju
(a), konstrukciju (b) i oblikovanje (c).

Abstract The first part is devoted to the research
examples of two independent topics: programs of cultural
institutions and student cultural centers (a) and the
adaptive reuse of post-industrial buildings (b). The
research methodology is based on the theoretical
approach where (previously analyzed) examples were
evaluated and researched through the criteria relevant to
a given topic. The outcome of the analysis are: explored
programs and physical capacity (a) and built set of design
principles (b). The second part is devoted to the proposed
solution of adaptation of post-industrial building for the
Student Cultural Centre Novi Sad. The process of
transformation is explained through three basic
principles: function (a), construction (b) and form/design
(c).

Kljune rei: Adaptacija, post-industrijski objekti,
kulturni centri, studentski kulturni centri, programi
kulture.

1. UVOD
Kriterijum po kome se definie ovaj master rad bio je
prepoznavanje stvarnog problema funkcionisanja jedne od
gradskih ustanova kulture. Tema rada je arhitektonski
projekat koji je predlog reenja registrovanog problema.
Studentski kulturni centar Novi Sad je ustanova iji je
osnovni problem nedostatak programskog prostora za
knjievnu, pozorinu, muziku i likovnu delatnost.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Radivoje Dinulovi, red. prof.
Nakon viegodinjeg statusa gosta organizatora, 2010.
god. SKCNS je dobio u zakup naputeni magacin u
Kineskoj etvrti (adresa: Bulevar Despota Stefana br. 5).
Kao takav, industrijski magacin / Fabrika je teren za
arhitektonsku intervenciju a problem lokacije je reen sam
po sebi.
2. ISTRAIVAKI RAD
2.1. Programi ustanova kulture i studentskih
kulturnih centara
Kulturni centar je organizacija koja promovie kulturu i
umetnost. Centar moe da bude ustanova lokalne
zajednice, ustanova Pokrajine, ustanova Republike,
privatno vlasnitvo ili nevladina organizacija.
Studentski kulturni centar (Studentski centar aktivnosti ili
Studentska unija) promovie studentsku kulturu i
studentsku umetnost. U prostornom smislu, sadri niz
razliitih programskih celina (koje e biti predmet
istraivanja). Objekat studentskog kulturnog centra je
mesto u kome funkcioniu studentske organizacije i u
kome se odvijaju razne vannastavne studentske aktivnosti.
Meutim, u pojedinim primerima delovanje centra moe
da iskljui delovanje studenta. Tada deluju drugi korisnici
i profitabilne grupe. Slino konceptu nauno-tehnolokog
parka, rad studenta se odvija u interesnom okviru
preduzetnika koji sponzorie centar.
U primerima su analizirani programi i delatnosti
Kulturnih centara i Studentskih kulturnih centara.
Studentski kulturni centari iz Srbije su primeri kojima se
objanjava funkcionisanje domaih ustanova kulture
uprkos nedostatku prostora. Primeri iz inostranstva
prikazuju funkcionisanje savremene ustanove kulture i
nain na koji se njihov program prezentuje.
Odlika analiziranih primera iz inostranstva jeste da su
objekti u kojima centri funkcioniu uglavnom graeni za
datu namenu. Na taj nain, ustanovi je data prilika da
bude kompletna institucija koja ima prostorno-fiziki i
programski identitet. U primerima iz Srbije to nije sluaj.
Rad domaih ustanova se odvija u objektima koji su
(manje ili vie) prilagoeni novoj nameni. Nedostatak
kapaciteta za funkcionisanje i nedostatak programskog
prostora za posledicu ima nekompletne ustanove kulture
koje svoj identitet stvaraju iskljuivo kroz delovanje.
Takvo stanje centara se podudara sa generalno
nezainteresovanou studenata za stvaranje i vanastavne
aktivnosti. Osim uenika Umetnikih akademija koji su
najaktivniji korisnici centara, ostali studenti Univerziteta
su neangaovani ili neupueni u delatnosti i mogunosti
ustanove. Ovakvo stanje stvara ambijent slabe interakcije
meu studentima razliitih profesija i ne omoguava
razmenu znanja i iskustava koja je neophodna.
535
Smetanjem u prostorne konfiguracije osmiljene za
drugaije namene, program studentskog kulturnog centra
se vetaki struktuira. U praktinom smislu, ishod takvog
procesa je objekat iji se program deli u niz manjih
prostorija i obino jednu veu salu koja je vienamenska.
Kako su pozorine, knjievne, muzike, umetnike i dr.
produkcije (uobiajne za vei broj studentskih kulturnih
centara) procesi koji zahtevaju namenske prostorije
pogodne prostornoj rekonfiguraciji, u primerima su
dodatno objanjene multifunkcionalne sale i black box
teatar. Sa druge strane, pomenuti inostrani centri koji
imaju identitet i nemaju problema u funkcionisanju, pre
svega mesta su neformalnog druenja. Tek posle, mesta
su studentskog rada. Kao produena ruka univerziteta,
smeteni su u objekte koji su deo Univerzitetskog
kampusa.
2.2. Adaptacija post-industrijskih objekata

Pojmovi 'adaptacija' i 'prenamena' se odnose na proces
ponovnog korienja lokacije ili objekta za svrhu
drugaiju od prvobitne. Suprotno od likvidacije oronulog,
graena sredina se preureuje kako bi ostvarila novu
funkciju. Najvaniji nain zatite post-industrijskog
naslea je davanje nove funkcije objektu koji je predmet
transformacije. Takva intervencija odrava kontinuitet
istorijsko - kulturnog prostora i garantuje dalji ivot
objekta. Ovakav arhitektonski pristup u praksi nudi niz
prednosti, preteno ekonomskog karaktera:
- korienje postojee strukture;
- reenje problema lokacije;
- smanjenje potronje materijala;
- smanjenje ukupne potronje energije u procesu.
Nova funkcija u starom objektu stvara novu vrednost.
Stvaranjem nove arhitektonske vrednosti, bez naruavanja
identiteta mesta, definie se novi kvalitet urbane celine.
Programski nivo objekta (unutranjost / funkcija) direktno
utie na sliku mesta (spoljanjost / prostorni nivo). Stepen
uticaja revitalizovanog naslea zavisi od:
- itljivosti i jasnoe novooblikovane strukture;
- ambijentalnog kvaliteta;
- uticaja objekta na duh mesta;
- smisla i poruke intervencije;
- ire funkcionalne vrednost.
U primerima su analizirana reenja transformacije
industrijskog naslea u objekte ustanova kulture.
Analiziran je proces fizike transformacije od 'zateenog'
ka 'novoformiranom' kroz aspekte:
- lokacije;
- strukture;
- unutranjeg prostora.

Zakljuna razmatranja se sastoje iz dve celine.
a. Podseanja radi, tema istraivanja 'Adaptacija post-
industrijskih objekata' je upoznavanje sa projektantskim
mehanizmima fizike promene objekta u procesu
deindustrijalizacije iji je ishod stvaranje prostora
korisnog ustanovama kulture. Tema ovog dela je
razumevanje principa kojima se reavaju registrovani
problemi. Problematika se sastoji od tri kriterijuma
opisana u uvodnom tekstu poglavlja (delovanje na
lokaciju, strukturu i unutranji prostor). Kroz ta tri
aspekta, problem 'prenamene post-industrijskih objekata'
se struktuira u etri kategorije moguih reenja:
- reenje sa manjom intervencijom na objektu
(sanacijom);
- reenje sa selektivnom rekonstrukcijom ili dogradnjom
objekta;
- reenje sa veom intervencijom na objektu (ruenjem i
obnovom.
Navedene kategorije se odnose na unutranji i spoljanji
karakter objekta. Od primera do primera, kroz
intervencije na objektu, spoljanjost moe biti:
- konzervirana (obnovljena);
- modifikovana (popravke i neznatne promene oblika i
karaktera);
- doraena (znatne promene oblika i karaktera).
Ukoliko objekat nije konzerviran, zamena fasadne obloge,
zamena krova ili nova fenestracija fasade su uobiajne
promene kojima se reavaju zateeni problemi i
odstranjuju nedostaci. Na slian nain, u zavisnosti od
zahteva nove namene unutar objekta, unutranje promene
mogu biti:
- zanemarljive;
- manje (prostorna podeavanja);
- vee (promene u prostornoj konfiguraciji ili dogradnja
nove strukture).

b. Uz pretpostavku da je objekat fiziki pogodan za
adaptaciju, proces unutranje transformacije postavlja
zahtevne inenjerske izazove pa se njihova reenja ne
nalaze u okviru ustaljenih smernica. Kako je zadatak
projektanta objekat koji treba da ugosti tehnologiju
specifine namene, a 'prenamena' post-industrijskih
objekata podrazumeva izgraenost na osnovu bive
namene, projektantski pristup je generisan reavanjem
problema funkcionalnosti tehologije nove namene.
Zahtevi nove namene podrazumevaju reavanje funkcije
podstrukture u sklopu objekta i rearaniranje elektro-
mainskih sistema i instalacija (klimatizacija, ventilacija,
vodovod i kanalizacija, el. energija, svetlo i dr.).
Pozicioniranje ulaza i komunikacionih puteva, jaanje
nosee strukture, preraspodela prostora, ponovna
konfiguracija mainskih i elektrinih sistema su procesi
koji direktno utiu na oblikovanje prostornog koncepta.
Nakon to se nasleeni tehniki problemi ree, za
tehnoloke sisteme moemo rei da su:
- ostavljeni u zateenom stanju (u funkciji simbola);
- manje izmenjeni (popravljeni i poboljani);
- vie izmenjeni (fundamentalno ili modifikovani);
- potpuno zamenjeni.

3. PROJEKTANTSKI RAD
3.1. Funkcija
Analizom korisnika ustanove utvrene su sledee
kategorije:
- zaposleni / administracija;
- studenti / studenti izvoai, studenti posetioci;
- ostali / izvoai, posetioci, stranke i sl.
Kako je u uvodu na 2. str. objanjeno, SKCNS je
pokrajinska institucija kulture. Zbog toga, novi objekat
zahteva administrativni program koji omoguava
funkcionisanje uprave (direktor, upravni odbor i nadzorni
odbor). U trenutnoj strukturi postoje direktor i 'ostali
radnici'. Kako ne postoje urednici, tkz. 'ostali' su
536
ravnomerno angaovani u radu svih delatnosti i bave se
planiranjem dogaaja i programa. Funkcioniui u
zajednici i delei zajednike interese, njihov rad bi se
opisao pojmom 'komuna' iji je krajnji cilj realizacija
ideje. Takav nain funkcionisanja predstavlja osobenost
centra, te rekonstrukcija upravljake strukture nije trebala
da bude tema rada.

Program administrativnog dela objekta:
direktor / 1 osoba / 10m
2

uprava i menadment / 3-5 osoba / 20m
2

sastanci / do 6 osoba / 20m
2

ajna kuhinja / do 6 osoba / 20m
2

arhiv + shop + odmor / 20m
2


SKCNS je institucija uenikog i studentskog standarda.
Najbitniju i brojno dominantnu grupu korisnika ine
studenti. U opisu delatnosti centra, posebno mesto pripada
studentima / mladim talentima i njihovom afirmisanju. U
oblasti knjievno - muzikog izdavatva, postoji ideja o
zatvaranju jednog itavog kruga koga ine: potpisivanje
ugovora, razvijanje, tampanje / snimanje, promovisanje i
prodaja tampanog / snimljenog izdanja. Sveobuhvatna
edukacija studenta i vannastavna produkcija (knjievne,
pozorine, muzike i likovne delatnosti) zahteva prostor
koji prua mogunost za neometano funkcionisanje manje
pozorine predstave, performansa, koncerta, govornog
programa, filmske projekcije, izlobe, radionice i sl. ali i
snimanja / izdavanja muzikih demo albuma.
Centralni element objekta i mesto produkcije upravo je
vienamenska sala / black box. U fizikom smislu, ona je
nepromenjivi zidani okvir. Unutar njega, sredstva
efemerne arhitekture omoguavaju kreiranje razliitih
prostornih konfiguracija. Osnovni elementi sale su:
gledalite, stejd, akustiki pregradni zidovi i tehnika
gornjeg postroja. Svaki element programskog prostora je
montano / demontani, pomerljiv i prostorno prilagodljiv
zahtevima produkcije. Posebni funkcionalni zahtevi se
javljaju u delu objekta u kome se nalazi studio za
snimanje. Osnovni uslov za funkcionalnost i
upotrebljivost te prostorije je dobra zvuna izolovanost i
nizak intenzitet operativne buke. Unutranji izvor buke je
PC. Spoljanji izvor predstavlja zvuk iz susednih
prostorija koji dolazi putem mainsko-ventilacionih
sistema ili zvuk koji se prenosi direktno kroz otvore za
vrata. Zatim, dispozicija zvunika i mobilijara u reiji i
pozicija korisnika treba da odgovaraju emi koju
preporuuju standardi upotrebljenih audio sistema.
Program dela objekta za produkciju (tkz. programski deo
centra):
studenti (studenti izvoai i studenti posetioci), ostali
(izvoai, posetioci, stranke i sl.) / vie od 200 osoba /
black box 304m2
kontrolna soba black box-a sa reijom + depo opreme /
soba do 42m2
studenti (studenti izvoai) i ostali (stranke i sl.) /
pojedinano i bendovi od 5 do 10 osoba / studio za
snimanje zvuka sa reijom 40m2
svi / toalet 30m2
svi / ulazni predprostor i komunikacije 7%

Ukupna korisna povrina objekta 566m2 (prizemlje
434m2 + sprat 132m2).
3.2. Konstrukcija

Nasleena konstrukcija sa podunim armiranobetonskim
ramovima ostaje primarna nosea konstrukcija i zadrava
se u nepromenjenom obliku.
U delu objekta u kome su administracija, studio, toaleti i
reijski boks, unutranju novoformiranu noseu
konstrukciju ini kombinovani sistem montanih
armiranobetonskih ploa i elinih nosaa. elini nosai
sastavljeni od stubova i greda su spregnuti sa tankim
prefabrikovanim armiranobetonskim ploama. Preko 4 cm
debele armiranobetonske ljuske, koja se postavlja preko
elinih nosaa, izliva se dodatni sloj betona ime se
dobija puna debljina armiranobetonske ploe. Sprezanje
prefabrikovane armiranobetonske ploe i elinih podnih
nosaa ostvaruje se pomou visokovrednih vijaka. Gotove
armiranobetonske ploe se polau preko podnih nosaa i
kroz predhodno ostavljene otvore privruju
visokovrednim vijcima. Vijci prenose pritisak na beton
putem elinih leinih ploa.
Posebni zahtevi konstrukcije se javljaju u delu objekta u
kome se nalazi studio za snimanje zvuka. Predloen je
sistem Knauf zidova za zvunu zatitu. Knauf pregradni
zidovi se izrauju od dvostruke metalne
potkonstrukcije W115 sa obostranom oblogom od Knauf
ploa za zvunu zatitu. U upljem prostoru zida mogu se
prema zahtevu ugraditi izolacioni slojevi za zvunu,
toplotnu i zatitu od poara, kao i ugradnja elektrinih i
sanitarnih instalacija. U ovom primeru ugrauje se
dvoslojna mineralna vuna koja, zajedno sa dvoslojnim
Knauf ploama, smanjuje prenos vibracija iz susednih
prostorija do 70 dB. U zid koji odvaja prostoriju studija
od susednog hodnika se fiksiraju zvuno izolaciona /
akustika vrata.
Konstrukcija magacina i geometrija poprenog preseka
omoguava postavljanje tehnike gornjeg postroja koju
ine ADB sistemi rasvete. Tehnika sa motorizovanim
niskoprofilnim hojstom je slina sistemu koji se koristi u
televizijskim studijima. Na visini od 2.80m se nalazi
galerija koja se protee ivicama prostorije izmeu ramova
konstrukcije. Ovaj element omoguava tehniarima
kontrolu tehnike, lak pristup montiranju i podeavanju
svetla i pomagala ili bilo koji drugi oblik odravanja
ureaja na plafonu.
Kako se programi i delatnosti koje se odvijaju u
vienamenskoj sali menjaju, tako se menja i prostorna
konfiguracija ovog dela objekta. Bitni elementi
promenjivog prostora su teleskopsko gledalite i bina.
Ujedno, u cilju stvaranja vie prostornih segmenata, u sali
se nalaze akustiki pregradni pomerljivi zidovi. Kao
element koji omoguava fleksibilnost prostora, akustiko
/ vizuelne pregrade definiu manje ambijentalne celine.
(na slici 1. je prikazana struktura objekta i aktivnosti
korisnika)

3.3. Oblikovanje

Kako je tema rada reavanje osnovnih utilitarnih zahteva
ustanove kulture u post-industrijskom objektu, estetska i
ambijentalna funkcija (i njima sl. funkcije) sutinski nisu
znaajan deo problematike. Meutim, selektivnom
rekonstrukcijom i sanacijom, dati magacin je pretrpeo
odreene izmene. Kroz intervencije manjeg obima koje
537
nasleenu vrednost tite, ovaj projekat pripada kategoriji
reenja sa manjom intervencijom na objektu.
Spoljanjost objekta je konzervirana. Postupak
restauracije poinje rekonstrukcijom fasadnog maltera.
Zbog uticaja vlage, nii delovi fasade su pretrpeli vea
oteenja. Na pojedinim delovima malter je otpao sa
opeke. Degradacija spoljanjeg zida ugroava noseu
konstrukciju od armiranobetonskih ramova. Delovi na
kojima se vidi opeka su popunjeni sanacionim
materijalom, potom paropropusnim malterom i na kraju
ofarbani belim silikatnim fasadnim malterom. Osim
malterisanja, na fasadi se saniraju i menjaju oteena
prozorska stakla. Usled atmosferskih uticaja, oigledna je
dotrajalost krovnog pokrivaa i krovnih otvora, oluka,
fasadne strehe i svih fasadnih otvora. Obnva krv
zahteva zamenu staklenih panela, zamenu metalne
podkonstrukcije i kompletnu zamenu limenog krovnog
pokrivaa. Potrebno je sanirati i adaptirati klizna vrata od
aluminijumskog lima i podkonstrukciju vrata na ulazu za
teretna vozila. Ovaj otvor zahteva deliminu modifikaciju
kako bi se u njemu pozicionirala manja i praktinija
ulazna vrata.
Slika 1. Struktura objekta i aktivnosti korisnika

4. ZAKLJUAK

Procesi ekonomskog i tehnolokog razvoja su sile koje
generiu funkcionalnu i prostornu adaptaciju post-
industrijskog objekta. Vodei se pretpostavkom da kua
slui kao maina tj. da je okvir kojim se udomljava
tehnologija, transformacija nasleenog magacina
predstavlja kolski primer koji objanjava arhitekturu kao
inenjersku disciplinu.
5. LITERATURA
[1] Le Korbizije: "Ka pravoj arhitekturi", Graevinska
knjiga, Beograd, Srbija, 1999;









[2] Joanna Sokoowska-Moskwiak, New pattern of
industrial identity in the spatial structure of polish cities,
Silesian University of Technology Gliwice, Poland, 2012
[3] Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini za period
2011-2014, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu,
Novi Sad, Srbija, 2010
[4] L. Loures & T. Panagopoulos, Sustainable reclamation
of industrial areas in urban landscapes, Department of
Landscape Architecture, Faculty of Engineering of
Natural Recourses, University of Algarve, Faro, Portugal,
2007
[5] David Kincaid, Adapting Buildings for Changing
Uses, New York, USA, 2003
[6] Dragan Buevac, Metalne konstrukcije u zgradarstvu,
Peto izdanje, Graevinska knjiga, Beograd, Srbija, 2009

Kratka biografija:


Milan imi je roen u Viegradu
1988. god. Zavrio je Arhitektonsku
kolu 2007. god. u Uicu i diplomirao na
Fakultetu tehnikih nauka 2011. godine
u Novom Sadu. Master rad brani na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Arhitektonskog projektovanja u februaru
2013. god.


Miljana Zekovi (1979) je asistent na
Departmanu za arhitekturu i urbanizam
Fakulteta tehnikih nauka. Bavi se
projektovanjem, teorijom, kritikom i
edukacijom u oblasti arhitektonskog
projektovanja, sa akcentom na
istraivanju graninih podruja
arhitekture.

Radivoje Dinulovi (1957) je redovni
profesor na Departmanu za arhitekturu i
urbanizam Fakulteta tehnikih nauka.
Bavi se projektovanjem, istorijom,
teorijom i kritikom arhitektonskog i
scenskog prostora.







538

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 658.7/.8

OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH TROKOVA ALGORITMIMA ZA REAVANJE
PROBLEMA TRGOVAKOG PUTNIKA

OPTIMIZATION OF TRANSPORTATION COSTS USING ALGORITHMS FOR
TRAVELLING SALESMAN PROBLEM SOLVING

Boko eli, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj U ovom radu definisani su pojmovi
komercijalnog poslovanja, transporta i transportnih tro-
kova. Zatim su objanjeni osnovni pojmovi i terminologija
vezana za teoriju grafova, kao i primena teorije grafova u
rutiranju i optimizaciji transporta. Postavljen je problem
trgovakog putnika i analiziran je njegov metriki oblik.
Objanjeni su agoritmi za rutiranje, dati su njihovi kodovi
u programskom paketu Matlab i razmatrana je njihova
efikasnost.
Abstract - The paper contains definitions of commercial
business, transportation and transportation costs. It gives
the explanation of basic objects and terms in graph
theory, as well as application of graph theory in route
planning and optimization of transportation. Travelling
salesman problem has been set and its metric form has
been analised. Furthermore, the paper contains
explanations for algorithms in route planning and
programming codes in Matlab, as well as discussion
about their efficiency.
Kljune rei: transport, teorija grafova, problem
trgovakog putnika, rutiranje.

1. UVOD

U prvom delu ovog rada najpre su objanjeni pojmovi ko-
mercijalnog poslovanja, transporta i transportnih troko-
va. Data je definicija komercijalnog poslovanja u kojoj se
kae da komercijalno poslovanje predstavlja skup mera,
akcija i poslova koji imaju zadatak da obezbeivanjem
sredstava za proizvodnju stvore uslove za kontinuiran
proces reprodukcije, a zatim da proizvode i usluge
plasiraju na tritu. Opisani su zadaci komercijalnog
poslovanja, faze procesa reprodukcije, kao i ciljevi i
znaaj komercijalne funkcije.
Opisane su aktivnosti transporta kao skupa poslova za
otpremu nabavljene i prodate robe u okviru komercijalne
funkcije. Objanjeno je na koje se sve naine postie
ekonominost poslovanja kroz optimalno upravljanje
transportnom delatnou. Definisani su transportni
trokovi kao novani ekvivalent koji mora da plati onaj
koji prua uslugu transporta i prikazana njihova struktura
kroz fiksne i varijabilne trokove. Uveden je pojam
transportnih stopa i obrazloen znaaj resursa vremena u
transportu.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je dr
Bojan Lali, docent.
Prikazane su stavke koji utiu na formiranje transportnih
trokova kroz objanjenja geografskih faktora, vrste
proizvoda koji se transportuju, ekonomiju obima, faktore
energije, trgovinskih deficita/suficita, infrastrukturnih
faktora, naina i vrste transporta, konkurencije i propisa,
poreza, taksi i doplata. Dat je znaaj optimizaciji
transportnih aktivnosti i prikazana njihova uloga u
sveukupnom poslovanju.
Zatim je opisana primena teorije grafova u optimizaciji
transportnog poslovanja, date su neke od najvanijih
definicija i teorema koje objanjavaju prirodu grafova.
Data su objanjenja za pojmove koji se pojavljuju u teoriji
grafova kao to su vor, grana, petlja, orijentisan/ neori-
jentisan graf, susedstvo vorova, stepen vora, vrste gra-
fova (prazan graf, kompletan graf, bipartitan graf, put,
kontura, toak), kontura, potkontura, podgraf, nadgraf,
indukovani graf, povezanost grafova, artikulacioni vor i
teinski graf. Prikazani su naini predstavljanja grafova
pomou matrice susedstva i liste susedstva, data je teore-
ma koja objanjava matricu susedstva. Definisana je mat-
rica rastojanja grafa.
Uveden je pojam Hamiltonovog grafa koji je kljuan za
dalju strukturu samoga rada i date su teorema Orea i teo-
rema Bondija i Hvatala koje prikazuju prirodu i osobine
Hamiltonovog grafa. Definisan je pojam stabla kao pove-
zanog grafa bez kontura i uvedeni su pojmovi trivijalnog
stabla i viseeg vora. Dokazana su dva tvrenja koja ob-
janjavaju osobine stabala. Zatim su objanjena korenska
stabla i terminologija vezana za njih.

2. RUTIRANJE I PROBLEM TRGOVAKOG
PUTNIKA

U drugom delu rada uvodi se pojam rutiranja kao procesa
biranja putanja u mreama sa ciljem iznalaenja optimal-
nog reenja u skladu sa nekim unapred utvrenim ciljem.
Spomenute su primene procesa rutiranja u raznim
delatnostima. Postavljen je problem trgovakog putnika
kao jednog od vanih problema sa kojim se rutiranje u
transportnim delatnostima stalno susree. Cilj reavanja
ovog problema je utvrivanje najkrae mogue krune
putanje koja prolazi kroz svaki od gradova tano jednom
na osnovu liste gradova i njihovih meusobnih rastojanja.
Objanjena je struktura metrikog problema trgovakog
putnika i dat je prikaz kroz dve razliite formulacije ovog
problema.
Postavljen je problem koji je trebalo reiti:
1) Izmerena su meusobna rastojanja izmeu
sledeih gradova u SAD-u: Njujork (NY),
ikago (CH), Majami (MI), Los Aneles (LA) i
539
San Francisko (SF). Za polazite je odreen grad
Njujork.
2) Na osnovu navedenih i objanjenih metoda u
nastavku je utvreno optimalno reenje (najkrae
mogue reenje) i sva ostala reenja problema.
3) Uporeeni su dobijeni rezultati.
Meusobna rastojanja izmeu pomenutih gradova data su
tabelom rastojanja kao i njoj korespodentnim kompletnim
grafom.

Tabela 1. Tabela rastojanja izmedju gradova (u km)

NY CH MI LA SF
NY - 1149 1766 3944 4135
CH 1149 - 1916 2806 2986
MI 1766 1916 - 3758 4164
LA 3944 2806 3758 - 550
SF 4135 2986 4164 550 -



Slika 1.Kompletan graf rastojanja

3. METODI I ALGORITMI ZA RUTIRANJE

U treem delu rada predstavljeni su metodi i algoritmi za
rutiranje koji se analiziraju u ovom radu. To su:
Metod brutalne sile (Brute Force Method) Pronaene su
sve mogue putanje u problemu, izmerene duine njiho-
vih ruta i od njih je odabrana ona najkraa. To je grafiki
prikazano dijagramom korenskog stabla. Dat je program-
ski kod u Matlabu koji ga prati.
Prezentovan je rezultat dobijen reavanjem problema
ovom metodom koji je istovremeno i optimalno reenje.
Algoritam najblieg suseda (Nearest Neighbor Algorithm)
Opisan je tok ovog algoritma tako to se krenulo od
poetnog vora (grada Njujorka), pa se ilo do njemu
najblieg susednog vora, zatim se traio najblii sused
drugom voru (izuzimajui polazni vor) i tako dalje.
Primer je grafiki ispraen i dat je programski kod u
Matlabu koji ga prati. Zatim su prezentovani dobijeni
rezultati i prodiskutovani u skladu sa rezultatima
dobijenim primenom metoda koji mu je prethodio.


Slika 2 Dijagram korenskog stabla


Slika 3.Reenje dobijeno primenom algoritma
najblieg suseda

Algotitam sortiranja grana (Soted Edges Algorithm)
Dato je objanjenje algoritma koji sortira grane od
najkrae do najdue, pa ako zadovolje oba potrebna
uslova, redom se ubacuju u rutu u cilju formiranja
Hamiltonove konture. Potrebni se sledei uslovi:
Grana se ubacuje u rutu samo ako ne postoje dve
prethodno ubaene grane koje polaze iz vora kojem je
ona incidentna, tj. ako je dotini vor stepena manjeg od
2.
Grana se ubacuje u rutu samo ako ona sa prethodno
ubaenim granama ne formira potkonturu duine:
S, 4, , n 1.

Primer je takoe grafiki ispraen i dat je programski kod
koji ga prati. Zatim su prezentovani dobijeni rezultati i
prodiskutovani u skladu sa rezultatima dobijenim
primenom metoda koji mu je prethodio.

540


Slika 4.Reenje dobijeno primenom algoritma sortiranja
grana

4. TESTIRANJE I ANALIZA REZULTATA

U etvrtom delu rada, pristupilo se testiranju i analizi
dobijenih rezultata. Ovde se razmatrao problem sa veim
brojem vorova kako bi se dobio to bolji prikaz prirode
samog problema.
U primer sa pet gradova iz prethodnog poglavlja ubaeno
je dodatnih devet gradova, tako da je matrica rastojanja
u problemu iz prethodnog poglavlja redom dobila vrstu i
kolonu za svaki novi ubaeni grad pre svakog
pojedinanog testiranja.
Zatim su raunate vrednosti najkraih putanja primenom
svakog od tri algoritma, uz tabelarni i grafiki prikaz
dobijenih rezultata.

Slika 5.Grafiki prikaz duine ruta

Sagledana su i uporeena odstupanja rezultata dobijenih
primenom heuristikih algoritama (algoritma najblieg
suseda i algoritma sortiranja grana) od optimalnih reenja
sa aspekta prosene duine grane u grafu.

Proscno tcino gronc =
Sumo tcino s:i grono
Bro] grono
=
J(i, ])
n
]=1
<]
n
=1
<]
n
2
n
2

A

=
Rccn]c(NcorcstNcigbor)

0ptimolno rccn]c

Proscno Juino gronc

,
i = 4, S, 6, , 14

B

=
Rccn]c(SortcJEJgcs)

0ptimolno rccn]c

Proscno Juino gronc

,
i = 4, S, 6, , 14
Dat je tablearni i grafiki prikaz ovih odstupanja, pa su
potom uporeene preciznosti posmatranih heuristika u
pogledu odstupanja od optimalnog reenja.

Slika 6.Grafiki prikaz odstupanja od optimalnog reenja
dobijenim primenom heuristikih algoritama u pogledu
prosene duine grane u grafu

U cilju razmatranja efikasnosti algoritama, uzet je u obzir
broj operacija. Sumirana su brojanja (prebrojavanja) i
dodele u algoritmima kako bi se to bolje i preciznije
sagledala njihova skupoa, budui da je broj operacija
(skupoa) u algoritmu obrnuto srazmeran njegovoj
efikasnosti.

Broj vorova Broj operacija za BruteForce Broj operacija za NearestNeighbor Broj operacija za SortedEdges
4 67 S7 1u8
5 S1S S6 2S4
6 18u1 79 4S8
7 12241 1u6 82S
8 9S761 1S7 1S89
9 846721 172 221S
10 8S46241 211 SS69
11 9u72uuu1 2S4 49S8
12 1.u77 1u
9
Su1 7u1u
13 1.S891 1u
10
SS2 9684
14 1.9Su4 1u
11
4u7 1Su68

Tabela 2.Tabelarni prikaz broja operacija za 4 do 14 vorova



0
5000
10000
15000
20000
4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
BruteForce NearestNeighbor SortedEdges
0
0,5
1
1,5
2
4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
NearestNeighbor SortedEdges
541
Potom su primenom asimptotske notacije (notacije
velikog O) utvrene stope rasta za sva tri algoritma.

5. ZAKLJUAK

Na samom kraju, u petom poglavlju, iznet je zakljuak u
pogledu prednosti i mana posmatranih metoda. Upore-
ena je njihova efikasnost u dolasku do optimalanog
reenja sa njihovom skupoom i vremenima izvravanja.
Na taj nain se dolo do saznanja koji od ovih metoda bi
trebalo primeniti u skladu sa obimom problema koji se
razmatra.

6. LITERATURA

1. Dr. Jean-Paul Rodrigue and Dr. Theo Notteboom, The
Geography of Transport Systems, Chapter 7:
Transportation and the Economy, Concept 3: Transport
Costs, Routledge, 2013.
2. Dr. Jean-Paul Rodrigue and Dr. Theo Notteboom, The
Geography of Transport Systems, Appendix: Methods in
Transport Geography, Routledge, 2013.
3. Drago Cvetkovi, Teorija grafova i njene primene,
Nauna knjiga, Beograd, 1990.
4. Drago Cvetkovi, Kombinatorna teorija matrica,
Nauna knjiga, Beograd, 1987.
5. Vojislav Petrovi, Teorija grafova, Novi Sad, 1998.




































6. J. A. Bondy and U.S.R. Murty, Graph Theory with
Applications, Department of Combinatorics and
Optimization, University of Waterloo, Ontario, Canada,
Elsevier Science Publishing Co., Inc., 1982.
7. Radoslav Penezi, Komercijalno poslovanje, Via
poslovna kola, Novi Sad, 2001.
8. Matlab and Simulink for Technical Computing,
http://www.mathworks.com
9. Wikipedia, Free Encyclopedia,
http://www.wikipedia.org
10. Google Maps, https://maps.google.com/

7. KRATKA BIOGRAFIJA


Boko eli, roen je 28.07.1982.
god. u Novom Sadu. Zavrio je os-
novnu kolu "Milo Crnjanski" u
Novom Sadu i srednju elektroteh-
niku kolu "Mihailo Pupin", takoe
u Novom Sadu.
Fakultet tehnikih nauka u Novom
Sadu, smer industrijski menadment,
usmerenje upravljanje finansijama,
upisao je 2001. godine.






542

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 339.7

UTICAJ OBJAVE SEKJURITIZACIJE NA PROMENU CENA AKCIJA

SHARE PRICES RESPONSES TO THE ASSET SECURITIZATION ANNOUNCEMENTS

Bojan urikovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENDMENT
Kratak sadraj U ovom radu posmatra se uticaj
sekjuritizacije na imovne efekte akcionara italijanskih
kompanija. Rad istrauje da li informacija o predstojeoj
transakciji sekjuritizacije ima neki uticaj na cenu akcija
kompanija ija se aktiva sekjuritizuje. Na taj nain se
dolazi do zakljuka da li je sekjuritizacija fenomen koji
stvara vrednost za akcionare, doprinosi njihovom padu ili
nema nikakav uticaj na tu vrednost.
Abstract This thesis investigates the wealth effects from
asset securitization on the shareholders of the securitizing
companies in Italy. It studies whether the announcement
about a pending securitization transaction has any impact
on the stock price of the securitizing company. That way it
can be discovered whether asset securitization creates
wealth, destroys wealth or has no impact on wealth at all.
Kljune rei: sekuritizacjia, rizina aktiva, abnormalni
prinos, kreditna podrka

1. UVOD
Poslednja kriza koja je zahvatila svetska finansijska
trita poetkom 2007. godine (subrpime mortgage crisis),
potpuno je bacila u senku i, kao jedan od razloga svoje
geneze, okrivila verovatno najveu finansijsku inovaciju
sa kraja 20.og veka sekjuritizaciju. Sutina sekjuri-
tizacije lei u pretvaranju nelikvidnih dugovnih
finansijskih instrumenata kao to su krediti i potraivanja,
u visoko likvidne, utrive hartije od vrednosti sa zalogom.
Njihova zaloga se nalazi u strogo definisanoj aktivi koja
se pakuje u hartije od vrednosti kojima zatim rejting
agencije podiu rejting da bi na taj nain one nale put do
investitora.
Neverovatan rast trita ovih hartija od vrednosti, od
gotovo zanemarljivog do skoro 5 biliona US$ emisije u
poslednjih 15 20 godina, predstavlja jedno od najbre
rastuih finansijskih trita na planeti. Ipak, jo uvek se
malo zna o ovom, gotovo nevidiljivom tritu. Trita
sekjuritizacije su najbolje organizovana u Sjedinjenim
Amerikim Drava (SAD) i Velikoj Britaniji. U Evropi
ova trita kreu sa naglim razvojem od 2000. godine, a
kao posledica usvajanja nekoliko regulatornih reformi Ev-
ropske Centralne Banke (ECB). Od svog nastanka, sekju-
ritizacija postaje veoma popularan i efikasan nain za
pribavljanje dodatnih likvidnih sredstava. Banke i druge
finansijske organizacije masovno poinju da koriste ovu
novu tehniku, a kao glavni razlozi rasta ovog trita
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Duan Dobromirov, docent.
navodi se visok rejting koje su dobijale hartije od
vrednosti nakon sekjuritizacije. Ovako visok rejting
(AAA) rejtinke kue su u poetku davale veoma lako, jer
prema aktu Basel I ponderi za rizik i adekvatnost
kapitala nisu se odnosili na sekjuritizovane proizvode koji
su se nalazili u vanbilanskoj aktivi.
Ipak, bez obzira na veliinu i brz rast ovih trita, kae se
da su ona gotovo nevidljiva. Hartije od vrednosti koje se
emituju u procesu sekjuritizacije esto nisu listirane na
berzama. Investitori u ove instrumente su uglavnom
institucionalni investitori, i zbog toga ovo trite sve do
2007. godine ne dobija gotovo nikakvu medijsku panju.
1.1 Cilj istraivanja
Reakcije investitora na informaciju da e neka kompanija
sekjuritizovati svoju aktivu moe se videti na tritu i to
kroz promenu cene akcije te kompanije. Kako? Ako
investitori pozitivno ocene objavu da kompanija vri
sekjuritizaciju svoje aktive, to bi se trebalo pozitivno
odraziti na cenu akcije te kompanije. U suprotnom, ako
investitori negativno vide i percipiraju objavu
sekjuritizacije kao neto to ne donosi vrednost za
kompaniju, ovo e se negativno odraziti na cenu akcije te
kompanije.
Otuda, odnos izmeu objave da kompanija sekjuritizuje
svoju aktivu i promene cene njenih akcija kao posledica te
objave, bie cilj istraivanja master rada. Dakle, u
generalnom smislu, testira se hipoteza o efikasnosti
trita, i to njena polujaka forma. Istraivanje je
sprovedeno na italijanskom tritu sekjuritizacije sa
uzorkom firmi koje su listirane na italijanskoj berzi
Borsa Italiana. Primenjen je standardni model studije
dogaaja (event study methodology) razvijen u radu
Brown & Warner (1985).
1.2 Razvoj hipoteze
Istrauje se sledee:
Da li cene akcija kompanija u finalnom uzorku reaguju na
informaciju o objavi da se sekjuritizuje njihova aktiva, tj.
da li akcionari ovih kompanija mogu ostvariti abnormalne
prinose u periodu oko datuma objave te informacije?
Odatle, razvija se hipoteza :
H
0
: kumulativni proseni abnormalni prinosi oko datuma
objave informacije o sekjuritizaciji su jednaki 0 (nula) ;
analogno H
0
: CAAR = 0
H
1
: kumulativni proseni abnormalni prinosi oko datuma
objave informacije o sekjuritizaciji su razliiti od nula ;
analogno H
1
: CAAR 0
To su dve glavne hipoteze kojima se testira da li objava
sekjuritizacije izaziva neke promene u cenama akcija
kompanija sa italijanske berze koje ine finalni uzorak.
Ako izaziva, posmatra se u kom smeru - da li je rast ili
543
pad, a nakon toga i to koliko su te promene statistiki
znaajne.
2. TEORIJSKA OSNOVA
2.1. Uopteno o finansijskim tritima
Osnovna ekonomska funkcija finansijskih trita jeste
usmeravanje sredstava domainstava, firmi i vlade koji
imaju viak sredstava, jer su troili manje nego to su
zaraivali, ka onima koji imaju manjak sredstava jer su
njihovi trokovi vei nego njihovi prihodi. U ulozi
zajmodavaca najee su domainstva koja tede,
poslovne organizacije ali i lokalne i dravne vlade. Sa
druge strane, zajmoprimci su isto tako poslovne
organizacije, vlade i obini graani kojima je novac
potreban za realizaciju poslovnih ideja.
Finansijska trita tradicionalno se dele na trite novca i
trite kapitala. U okviru trita kapitala, razlikujemo
trite obveznica, trite akcija i trite finansijskih
derivata. Na ovim tritima zastupljena je jedna od
najkontroverznijih hipoteza finansijske nauke hipoteza o
efikasnom tritu. Oni koji su pobornici ove hipoteze,
tvrde da su trita efikasna, odnosno da cene akcija
odraavaju sve dostupne informacije. (Fama, 1970).
U poslednje vreme, postoje mnogobrojni empirijski
dokazi koji pobijaju ovu hipotezu, i na taj nain govore da
aktivni portfolio menadment ima smisla.
2.2. Proces sekjuritizacije aktive i uesnici
Slika 1. prikazuje kretanje novanih tokova u lancu
sekuritizacije aktive, gde se jedan kredit zajmoprimca
transformie i zavrava u portfoliju nekog
institucionalnog investitora (IMF,2009):

Slika 1: Proces sekjuritizacije aktive, novani tokovi i
uesnici
1. Zajmoprimci (borrowers) su svi pojedinci ili
institucije kojima su sredstva potrebna za
realizovanje poslovnih ideja. Oni podnose
zahteve za odobrenje finansijskih sredstava u
banci ili nekoj drugoj instituciji koja je ovlaena
da prua usluge finansijskog posredovanja.
2. Izdavaoci (originators) su sve institucije koje
odobravaju i daju kredite zajmoprimcima. Oni
izdaju kredite zajmoprimcima i zato ih zovemo
izdavaoci. U najveem broju sluajeva, izdavaoci
su banke.
3. Institucija SPV, njena forma i uloga u procesu
sekjuritizacije, unosi najvie zabune u
razumevanje samog procesa. Vano je razumeti
da je SPV samo posebno namensko pravno lice,
osnovano sa nominalnim osnivakim kapitalom,
bez zaposlenih ija je glavna uloga da preuzme
pul aktive a zatim na legalan nain emituje
hartiju od vrednosti koja je osigurana pravima iz
tog pula. Zbog toga je vano da razumemo kada
se kae da izdava prenosi aktivu na tree lice ,
to tree lice nije kompanija, ve jednostavno
namesnko pravno lice koje nazivamo SPV. Ova
kompanija nema fiziku lokaciju, ne donosi
poslovne odluke i ne postoji nijedno lice koje
ima zasnovani radni odnos sa njom.
4. Rejtinka kua (credit rating agency) mora
izvriti ocenu i dodeliti rejting emitovanim
hartijama od vrednosti kako bi se one mogle
nuditi potencijalnim investitorima. Agencija daje
svoje miljenje o kvalitetu aktive u pulu, i na
osnovu toga dodeljuje rejting odreenoj hartiji.
Najee od ovih hartija od vrednosti se zahteva
AAA rejting da bi one bile interesantne za
investitore.
5. Kreditno unapreenje (credit enhacer)
uglavnom banka koja daje kreditnu podrku u
vidu garancije za plaanje kamate investitorima
6. Serviser (servicer) telo koje prikuplja novane
tokove po osnovu neke aktive i prosleuje do
trust kompanije
7. Trast kompanija (trust) nastupa u ime i za raun
investitora. Uloga trast kompanije je da
kontrolie servisera u pogledu vrenja osnovnih
dunosti i praktino vri superviziju kada su
uplate kamate i glavnice u pitanju.
8. Pokrovitelj emisije (underwriter) je inicijalni
snabdeva kapitala i prvi kupac emitovanih
instrumenata. U kasnijem delu procesa,
pokrovitelj ima glavnu ulogu kada je u pitanju
struktura i formiranje izdanja hartije od
vrednosti.
9. Investitori su kupci ABS hartija. Kao to je ve
ranije bilo rei, kupci ovih hartija od vrednosti su
uglavnom institucionalni investitori.
2.3. Klase aktive koje se sekjuritizuju
Skoro svaka vrsta aktive moe biti sekuritizovana, sve
dok ta aktiva ima prilino predvidljive budue novane
tokove. Ipak, aktiva koju je najlake sekuritizovati jeste
ona sa dugom kreditnom istorijom koja pomae za
predvianje novanih tokova, sa standirdizovanom
dokumentacijom i gde vlasnitvo nad njom moe biti
prenosivo. to je vei pul aktive koji se sekjuritizuje, vea
je i ekonomija obima kojom se smanjuju administrativni
trokovi i sekuritizacija ini profitabilnijom. Pored toga,
kada je pul potraivanja visoko homogenizovan u pogledu
rizika i dospea novanih tokova i kada je dokumentacija
predmetne aktive standardizovana, rejtinke kue e
mnogo lake izvriti ocenu i dati rejting ovim
finansijskim instrumentima (Thomas,1999).
544
3. PODACI I METODOLOGIJA
3.1 Podaci
Za ovaj rad su bile potrebne dve vrste kvantitativnih
podataka :
1. istorijsko kretanje cena akcija za firme koje su
sekjuritizovale imovinu, i istorijsko kretanje
indeksa berze na kojoj se firme listiraju
2. datum objave, odnosno datum kada opta
investiciona javnost saznaje da je izvrena
sekjuritizacija.
Prvi izvor podataka je specijalizovani sajt italijanske
sekjuritizacije www.securitization.it, sa kojeg se dobijaju
podaci o datumu objave sekjuritizacije, imenu kompanije
koja sekjuritizuje, industriji iz koje dolazi kompanija, tipu
hartije od vrednosti i vrednosti emisije. Drugi izvor je
www.finance.yahoo.com, sa kojeg se mogu dobiti
agregirani podaci o istorijskom kretanju cena akcija
kompanija koje e initi finalni uzorak, i istorijskom
kretanju vrednosti indeksa italijanske berze FTSE MIB
All Shares. U trenutku kada se vri ovo istraivanje, na
italijanskom tritu od 1999 2011. godine realizovano je
ukupno 529 transakcija sekjuritizacije.
Zbog specifinosti modela, i zbog specifinosti tipa
istraivanja, svih 529 transakcija nisu mogle biti predmet
analize. Bilo je potrebno izvriti selekciju svih
transakcija, prema kriterijumima koji su nabrojani :
a) transakcija sekjuritizacije se morala dogoditi u
periodu od 2004 -2012. godne
b) datum emisije u svakoj transakciji mora biti
vidljiv
c) kompanija ija se aktiva sekjuritizuje mora biti
listirana na italijanskoj berzi (Borsa Italiana) u
momentu kada je transakcija izvrena
d) kompanija ija se aktiva sekjuritizuje mora imati
konstantnu istoriju kretanja cena akcija, odnosno
ne sme biti izostavljenih dnevnih cena u periodu
procene i periodu dogaaja
e) ne sme biti preklapanja u periodu dogaaja i
periodu procene za transakciju koja je izvrena
od strane iste kompanije
3.2. Metodologija Studija dogaaja
Studija dogaaja bavi se istraivanjem uticaja nekog
dogaaja na firmu. Praktino, zastupa se teza da e
odreeni dogaaj uticati na vrednost kompanije, odnosno
na cenu njenih akcija, rezultirajui u abnormalnim
prinosima. U zavisnosti od toga da li je trite percipiralo
taj dogaaj kao pozitivan ili negativan, imaemo
pozitivne odnosno negativne abnormalne prinose.
Na primer, studiju dogaaja moemo sprovesti da
odredimo kako e objava kvartalnih finansijskih izvetaja
kompanije imati uticaj na cene akcija te kompanije.
Moemo takoe posmatrati i druge dogaaje, kao to su
objava o preuzimanju, bankrot najveeg konkurenta,
promena CEO-a, itd.
U sutini, studije dogaaja se koriste da izmere efikasnot
trita kapitala i procene uticaj odreenog dogaaja na
cenu akcija.
Studija dogaaja, otuda, predstavlja skup ekonometrijskih
tehnika za procenu i interpretaciju uticaja nekog dogaaja
na cenu hartija od vrednosti neke firme.
Za sprovoenje studije dogaaja, potrebno je izvriti bar
deset iteracijskih prorauna, u kome se dolazi do konane
promenljive za testiranje hipoteze, i to na osnovu sledee
formule:


CAAR
(t1,t2)
= AAR
t
t2
t=t1

( 1 )
gde je :
CAAR
(t1,t2)
kumulativni proseni abnormalni prinos od
dana t
1
do dana t
2
AAR
t
piosean abnoimalni piinos na uan t
1

Nakon dobijanja vrednosti za kumulativni abnormalni
prinos (CAAR), ova vrednost se testira statistiim testom
znaajnosti Vrednost t- statistic znaajnosti za CAAR
t1,t2

se prema Lackwood et al. (1996) rauna kao odnos
kumulativnog proseenog abnormalnog prinosa za svaki
od etiri intervala posmatranja, i standardne devijacije za
svaki posmatrani interval koja je predstavljena izrazom u
imeniocu formule 2 -(t2 t1 + 1)
t=(-55,-)
:

t stotistic
CAARt1,t2
=
CAARt1, t2
(t2 t1 +1)
t=(-55,-6)

( 2 )
gde je:
CAAR
t1,t2
kumulativni proseni abnormalni prinos za
interval t
1
, t
2

t2 vrednost poslednjeg dana u intervalu
t1 vrednost prvog dana u intervalu

t=(-55,-6)

stanuaiuna uevijacija piosenih abnoimalnih piinosa za
period procene (-55,-6)
Nakon odreivanja t- statistic promenljive za vrednosti
AAR
t
i CAAR
t1,t2
, potrebno je da se odredi interval
poverenja za testiranje, i stepen slobode (degree of
freedom) kao ulazni podaci za tablicu t- raspodele iz koje
emo oitati kritine vrednosti. Interval poverenja i stepen
slobode kada se upare u tablici t- raspodele, odreuju
kritinu vrednost. Najee uzimani interval poverenje u
slinim radovima je 95%, to predstavlja verovatnou da
e nulta hipoteza biti odbijena ak i kada je tana,
poznatije kao statistika greka tipa 1 ( type I error).
Stepen slobode za sluaj N ulaznih podataka (broj
transakcija), odreuje se kao N-1. Odavde sledi, da za
sluaj ovog rada, ulazni podaci za tablicu t- raspodele
jesu 95% interval poverenja i 61 stepen slobode
(zaokruuje se na 60). Oitano iz tablice, kritina vrednost
je 2,000 (dva). Konano,ova kritina vrednost, dobijena iz
tablice t- raspodele, poredi se sa vrednou t statistic
promenljive.
Ako je apsolutna vrednost t- statistic promenljive vea od
kritine vrednosti, moemo odbaciti nultu hipotezu. Ako
je apsolutna vrednost t- statistic promenljive manja od
kritine vrednosti, ne moe se odbaciti nulta hipoteza.
Rezultat testa moi e da se vidi u delu analiza podataka.
4. ANALIZA PODATAKA I REZULTATI
Iz tabele 1 se moe videti da finalni uzorak predstavlja
25,93% emisione vrednosti svih transakcija

1
ostale promenljive koje se pojavljuju u formulama
definisane su u prethodnim iteracijama modela Brown &
Warner (1985)
545
sekjuritizacije, odnosno 32,7% ako se posmatraju samo
transakcije od 2004 2011. godine. S obzirom da uzorak
predstavlja gotovo 1/3 emisione vrednosti za populaciju u
periodu posmatranja (2004 - 2011.) smatra se kao
relevantan za budue rezultate.
Tabela 1: Populacija i vrednost finalnog uzorka
Period Emisija (mil ) Procenat (%)
1999 2011. 559.619 100
2004 2011. 443.664 79.28
Finalni uzorak 145.130 25.93
Objanjeno je da se efekti sekjuritizacije ne moraju
odraziti u pojedinanom danu, ve se promena moe bolje
uhvatiti u intervalu (kumulativno), pa emo stoga
pogledati kakvi su rezultati za intervale, a nakon toga
ponovo izvriti testiranje. Tabela 2 pokazuje kumulativne
efekte :
Tabela 2 : Pregled CAAR za periode dogaaja
Period
dogaaja
CAAR
(-5,5) -0.8002%
(-4,4) -0.1884%
(-3,3) 0.2524%
(-3,1) -0.3900%
(-1,4) 0.0862%
Kumulativni efekti pokazuju da cene akcija opadaju za
osnovni period dogaaja (- 5, 5) i za periode ( -4, 4) i (-3,
1), dok za periode (-3, 3) i (-1,4) imamo rast. injenica da
u osnovnom periodu imamo pad cena, govori nam da cene
akcija kompanije u uzorku opadaju vie nego trite u
danima oko objave emisije sekjuritizacije. Meutim,
nakon sprovedenog statistikog testa, nijedna od ovih
vrednosti nije statistiki znaajno vea od nula, pri emu i
kumulativni efekti potvruju da ne moemo odbiti nultu
hipotezu po kojoj nemamo abnormalne prinose u
posmatranim periodima. (H
o
: CAAR = 0).
Dakle, sa 95% intervalom poverenja ne moemo tvrditi da
se trita neefikasna u odnosu na objavu transakcije
sekjuritizacije.


















5. ZAKLJUAK
Posmatrano je italijansko trite sekjuritizacije u periodu
od 2004. do 2011. godine. U uzorku je bilo 62 transakcije
sekjuritizacije i 16 kompanija izdavaa. Iako je finalni
uzorak dominiran firmama iz bankarskog sektora, sa
svojih 32,7% uea u populaciji predstavlja gotovo
treinu transakcija u posmatranom periodu, i iz tog
razloga se smatra reprezentativnim. Akcionari italijanskih
preduzea ne percipiraju sekjuritizaciju kao neto to
moe doneti vrednost kompanijama. U periodu oko
datuma objave sekjuritizacije nisu se mogli ostvariti
abnormalni prinosi. Ovo je ujedno i dokaz da vai
hipoteza o efikasnosti trita.

6. LITERATURA
[1] Brown, S. J., & Warner, J. B. (1985). Using daily
stock returns: The Case of Event Studies. Journal of
Financial Economics, vol. 14, no. 1, str. 3-31.
[2] Fama, E. F. (1970), Efficient capital markets: A
review of theory and empirical work, The Journal of
Finance 25(2), str. 383417.
[3] International Monetary Fund - IMF (2009). Global
Financial Stability Report 2009.
[4] Thomas H. (1999). A preliminary look at gains from
asset securitization, Journal of International Financial
Markets, Institutions and Money, vol. 9, no. 3, str. 321-
333.
[5] Lockwood L. J., Rutherford R. C., & Herrera M. J.
(1996). Wealth effects of asset securitization. Journal of
Banking & Finance, vol. 20, no. 1, str. 151-164

Kratka biografija:

Bojan urikovi roen je u Novom Sadu 1988.
godine. Osnovne studije zavrio 2011. godine na
Univerzitetu u Novom Sadu, Fakultet Tehnikih
Nauka - odsek Inenjerski menadment.

546

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005:659.443/446

UTICAJ DRUTVENIH MEDIJA NA PROMENU KOMUNIKATIVNE PRAKSE

SOCIAL MEDIA INFLUENCE ON CHANGE OF COMMUNICATION PRACTICE

Cveta Majtanovi, Biljana Ratkovi Njegovan, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj U radu se analiziraju osnovni principi
uspostavljanja medijskog dnevnog reda i sve promene
uslovljene razvojem socijalnih medija. Detaljna analiza
sadraja i sprovedeno istraivanje dali su odgovore na
iznesena problemska pitanja u radu, a rezultati statistike
analize uspeno potvrdili hipoteze. Medijska agenda trpi
promene smera kretanja informacija pod pritiskom
socijalnih medija.
Abstract This work analyzes the basic principles of
establishing media agenda as well as the changes caused
by the development of social media. Detailed content
analysis and conducted research gave the answers to
initial core (problem) questions presented in this paper
and the statistic results successfully confirmed the
hypothesis. Media agenda includes changes in direction
of information flow under the pressure from social media.
Kljune rei: menadment medija, socijalni mediji,
medijska agenda, teorija dnevnog reda, demokratizacija
medija.
1. UVOD
Brz porast broja korisnika i grananje drutvenih mrea
prema razliitim kriterijumima, veoma uspeno
popularizuju i novu sintagmu socijalni mediji. Integrisana
je u dnevna i mesena, tampana i elektronska izdanja
asopisa, kao i u svaki prostor programske eme, ne
tedei ni jednu medijsku kuu. Locirana je i u
hemisferama ljudi i otklonila generacijski jaz
potencijalnih konzumenata. Ciljna grupa ne poseduje
jasno definisane demografske parametre u okviru kojih im
se pristupa, zbog ega se broj konzumenata neprestano
uveava. Posle nekoliko hiljada godina negovanja
dramaturke vetine, dolo se do spoznaje da prosenog
itaoca, ali i TV gladaoca, najvie zanima direktan prenos
svakodnevnice. Mereno komercijalnim potencijalom TV
programa, najsloeniji zapleti ekspira i Agate Kristi
blede pred prizorima Farme i Velikog Brata. Mereno
viemilionskim brojem korisnika, ekvivalent ovome u
socijalnim medijima predstavljaju dnevnike forme zbira
aktuelnih deavanja. Sa druge strane, budunost
novinarstva je pod velikim znakom pitanja. Novinari
savremenog informacionog doba predstavljaju iskljuivo
distributere medijskog sadraja sa socijalnih mrea na on-
lajn (online) medijske portale, prenosei autentine forme
upravnog govora do krajnjeg korisnika.
___________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Biljana Ratkovi-Njegovan, docent.
Internet i novije forme komunikacije poput imejla (e-
mail), on-lajn zajednica i diskusija u njihovim okvirima,
izvrili su znaajan uticaj na drutvo u poslednjih desetak
godina i postali relevantni takmiari u medijskom
okruenju. Tehnoloka revolucija i pojava digitalizovanih
medija drastino su promenili identitet medija. Inovacije u
mogunosti publikovanja linih zapaanja o bilo kojoj
drutvenoj pojavi stvaraju novu formu socijalne
interakcije. Davnanje pretpostavke teoretiara medija
(Habermas) da e 21. vek obeleiti prelazak sa radnog
drutva na komunikacijsku zajednicu potkrepljene su
upravo pojavom, a zatim i progresivnim razvojem
socijalnih medija. Sve ove promene doprinele su tome da
socijalni mediji postanu izvor javnosno relevantnih tema.
Pored navedenih promena, nastanak socijalnih medija
aktivno doprinosi evoluciji i redefinisanju pojedinih
vrsto utemeljenih teorijskih okvira. Prema principima
jednog takvog okvira teorije dnevnog reda medijski
dnevni red postaje javni dnevni red [1]. Meutim, uzevi
u obzir navedene karakteristike novog doba tehnoloke
revolucije, namee se pretpostavka da se negde u
raskoraku izmeu tradicionalnih novinara i novih
distributera medijskog sadraja razvio i novi, obrnuti
trend, odnosno da je javni dnevni red postao medijski
dnevni red. Podeavanje dnevnog reda predstavlja jedan
od najvanijih aspekata masovnog komuniciranja zbog
ega e i najvea panja biti posveena upravo ovom
teorijskom okviru, koji je predstavljo i polaznu osnovu
istraivanja.
Pojam, koncept i mo socijalnih medija
Socijalni mediji proizali su iz novih medija, a ukljuuju
veb i mobilne tehnologije koriene u cilju pretvaranja
komunikacije u interaktivnu (najee dijaloku) formu
koju koriste organizacije, zajednice i pojedinci.
Relevantna literatura o socijalnim medijima govori kao
grupi internet aplikacija stvorenih na ideolokim i
tehnolokim temeljima sa ciljem da omogue ostvarivanje
razmene korisniki generisanog sadraja [2]. Istorijski
posmatrano, dnevnik, pouzdani uvar uspomena i prolog
vremena, pretrpeo je svoju evoluciju i jezikom savremene
terminologije danas se zove blog. Nalog otvoren i
aktiviran na nekoj od drutvenih mrea takoe predstavlja
supstitut nekadanjem dnevniku. Ontoloki posmatrano,
ovekova potreba ili u izvesnom smislu i nagon za
dokumentovanjem svog ivota i artikulacijom linih ideja
kroz pisani oblik izraavanja, esto na veoma dubokom
emocionalno-kognitivnom nivou, odrava ove zajednice
aktivnim. Pored jednog vida intrapersonalnog
komuniciranja, razvoja procesa miljenja na raznim
instancama, biti vlasnik naloga na drutvenoj mrei,
svakako u fokus dovodi i egzibicionistiku dimenziju
547
linosti. Sa druge strane, stanovita brojnih kulturologa,
savremenu medijsku kulturu tumae kao voajerski
orijentisanu. Ako obe pretpostavke uzmemo kao
relevantne, onda je potpuno jasan opstanak ovakve
simbioze. Prema tome, nije sluajan odabir osnivaa prve
on-lajn zajednice Open Diary da tema kojom bi se ljudi
inicijalno meusobno konektovali bude upravo podela
informacija i najintimnijih zapisa iz svojih ivota jer
dananji socijalni mediji i predstavljaju proirene forme
dnevnika. Uzevi u obzir injenicu da su nekada Dnevnik
Ane Frank, a sada i Bridit Dons, suspenzijom
privatnosti njihovih protagonistkinja doprineli
popularizaciji ove pisane forme uopte, i razvoju
interesovanja publike sa senzacionalistikim sadrajem,
jasno je to meusobno sadejstvo javne i medijske agende.
Sa psiholokog aspekta, varijeteti socijalnih medija,
budui da su dostupni svima, u izvesnoj meri oslobaaju
projekciju linih interesovanja korisnika i podstiui
izraavanje emocija imaju introspektivnu ulogu i funkciju
osveivanja odreenih razmiljanja. Druga znaajna
funkcija socijalnih medija lina prezentacija, govori i o
podeavanju postavljenih podataka kojima se daje
afirmativni, a posledino i rekognitivni karakter.
Pojedinac strogom selekcijom kadrova koje bira za prikaz
u prezentaciji nastoji da amputira odreene delove, a
naglasi i pojaa dejstvo svih poeljnih drai. Danas
postoji nesaglediv broj podela na osnovne vrste socijalnih
medija i njihove subkategorije. Autori Kaplan i Henlajn
oslonili su se pri klasifikaciji na tri aspekta istorijske
korene, tehnike specifikacije i razlike u odnosu na
srodne medijske entitete [3]. U njihovim publikacijama
pronalazi se est tipova socijalnih medija: kolaborativni
projekti, blogovi, servisi za razmenu sadraja, drutvene
mree, virtuelne igrice i virtuelni socijalni svetovi. Fokus
je stavljen na dve najpopularnije drutvene mree
Fejsbuk i Tviter.
Sredstva masovnih komunikacija imaju ulogu i u
razvijanju institucija graanskog druta, pre svega
graanske javnosti [4]. Prema Habermasovoj sintagmi
nova nepreglednost, razvija se i komunikativna mo
graana za iju su aktuelizaciju upravo zasluni socijalni
mediji [5]. Internet generie razliita miljenja i prua
mogunost formiranja kritike javne sfere koja deluje
kroz graanske inicijative. Novinarstvo digitalnog doba,
uslovljeno razvojem elektronske civilizacije, epohe kojoj
svedoimo, nastaje neprekidnom transformacijom medija
iz klasinih, tradicionalnih, u nove forme digitalnih
tehnologija.
2. TEORIJE MEDIJA I KOMUNIKACIONOG
TOKA
Od Lasvelove ideje o linearnom komuniciranju do teorija
o sloenijem komunikacionom toku nije bilo potrebno da
proe mnogo vremena da bi se uvideo znaaj posrednika
(voa mnjenja, uvara kapija i dr.) u jednom
komunikacionom procesu, kao i da bi se napustile
osnovne postavke izvornog bihejviorizma. O ulozi
posrednika govori se i u kontekstu socijalnih medija i
virtuelnih zajednica kakve su drutvene mree, budui da
je uvek za pokretanje na odreenu akciju i ovde
neophodan voa. Jedan primer takvog drutvenog
aktivizma putem socijalnih medija je organizovano
ruenje Vlade Jadranke Kosor u Hrvatskoj preko
Fejsbuka, gde je Ivan Pernar oznaen kao voa.
Savremena ideja da socijalni mediji utiu na
uspostavljanje i menjanje programskog sadraja klasinih
medija, izborom tema, preteno sa drutvenih mrea,
govori o velikoj autonomiji medija u savremenoj
komunikaciji. Mediji kao samostalan i moan pokreta
drutvenih promena imaju funkciju demokratizacije kod
uspostavljanja medijske agende, to je zapravo tema
mediocentrinog pristupa kojim su i definisani novi
mediji. Pred velikim izazovom nalazi se i sam
menadment medijskih preduzea koji najjednostavniji
nain izlaska iz eventualne krize pronalazi u dijalogu sa
publikom. Budui da se publika nalazi na drutvenim
mreama, jasno je i zbog ega se teme odatle preuzimaju.
3. TOKOVI USPOSTAVLJANJA MEDIJSKE
AGENDE
Pregledom karakteristika etiri osnovna toka [6] (top-
down, bottom-up, biotop i modela mediokratije) ini se da
je model top-down do sada imao najvie praktinog udela,
no ipak se ne moe rei da on uspeva adekvatno dati
trenutnu refleksiju realnog stanja. Ekspanzija socijalnih
medija i aktivno uee javnog mnjenja u oblikovanju
medijske agende uticalo je na to da se velika veina
politikih monika prilagodi ovakvom kretanju
informacija. Obezbeujui sebi prostor za
samoprezentaciju i line objave, a pratei sve navedene
promene, oni su takoe postali deo virtuelnih zajednica i
nastavili da deluju iz sajber prostora. S druge strane,
predstavnici medija prate promene i vre trenutni odabir
aktuelnih tema prenosei ih sa socijalnih u druge oblike
medija u nastojanju da udovolje medijskim
preferencijama publike. I pored toga to putanja kretanja
informacija ide u najveoj meri od dna prema vrhu,
ne moe se u potpunosti iskljuiti kooperacija i
meusobno sadejstvo ova etiri razliita modela.
4. UTICAJ SOCIJALNIH MEDIJA NA
USPOSTAVLJANJE MEDIJSKE AGENDE:
PROMENA SMERA
Razvoj socijalnih medija, vea dostupnost informacija i
promena naina njihovog konzumiranja za posledicu ima
i promenu paradigme u uspostavljanju medijske agende.
Ovakav vid posredne komunikacije pogodan je i za
introverte, jer deluje kao socijalni facilitator, tj.
oslobaa komunikaciju kod takvih ljudi podstiui time i
njihovu participativnu ulogu. S druge strane, javne
linosti imaju neuporedivo veu autonomiju u kreiranju
vlastite slike u odnosima s javnou komunicirajui
putem drutvenih mrea koje aktivno prate novinari,
prenosei ih u autentinom obliku na on-lajn portale. Ako
se poe od pretpostavke da se poznate linosti citiraju,
njihove reenice prenose dalje i prepriavaju, a njihovo
miljenje smatra drutveno znaajnim, sa jedne strane, a
sa druge uzmu u obzir sve tehnike mogunosti socijalnih
medija, potpuno je jasno na koji nain je dolo do
promene smera kod uspostavljanja medijskog dnevnog
reda na odozdo prema gore. Odabir ovih tema je
takoe pitanje medijskih preferencija publike i
utvrivanja kriterijuma na osnovu kojih se opredeljuju za
odreeni medijski sadraj.
548
4.1. Medijska agenda: dva koloseka mejnstrim medija
Prvi takav kolosek bio bi klasini institucionalizovani
model, a drugi injenica da se sve ee informacije crpe
iz drutvenih medija. Oblik klasinih medija je u velikoj
meri promenjen razliitim fazama evolutivnih promena.
Tradicionalni medijski proizvodi suoavaju se sa fazama
sve breg sazrevanja i opadanja svog ivotnog ciklusa, a
faktori koji na to utiu su, pored tehnolokih promena i
aktivnosti konkurencije, takoe i zelje, odnosno potrebe
potroaa, kao i sve marketinke aktivnosti preduzea
koje te elje prate. U trenutnom multimedijalnom
kontekstu koji obeleava fragmentacija medija i publike,
sadraj se menja sve bre, potranja za njim je nestala, a
panja publike smanjena [7]. Da bi odgovorili na sve
navedene zahteve, klasini mediji prate kretanja i
medijske preferencije publike koja svoju aktivnost
ispoljava u razliitim vrstama socijalnih medija. Zbog
svega toga, tradicionalni mediji poinju aktivno da koriste
drutvene mree i socijalne medije uopte, kao potpuno
legitiman izvor podataka do kojih dolaze i tema koje
odatle biraju. Zbog ovih promena otvaraju se pitanja u
vezi sa budunou tradicionalnih medija u globalu.
Postoji veoma mnogo primera koji svedoe o promeni
smera kretanja informacija meu kojima se izdvaja tvit
Amerikog predsednika Baraka Obame objavljen 6.
novembra 2012. godine koji je do danas retvitovalo
817.149, a favorizovalo gotovo 300.000 ljudi na ovoj
drutvenoj mrei. Ubrzo nakon objave tvita ovaj podatak
izlazi na medijskim portalima kao vest Obamina
fotografija zagrljaja postaje najretvitovaniji post ikada,
koju, dalje, konzumiraju i oni koji ne poseduju otvorene
naloge na ovoj drutvenoj mrei. Zbog vanosti vesti i
podatka o broju retvitova ova fotografija sigurno ulazi u
istoriju razvoja i znaaja socijalnih medija, a u velikoj
meri ilustruje i nain na koji je dolo do promene
paradigme u uspostavljanju medijskog dnevnog reda.
4.2. Kratak zakljuak o medijskoj agendi mejnstrim
medija
Mnotvo primera izneseno u prethodnom poglavlju rada
potvruju, na osnovu analize naina na koji se vre
selekcija i odabir tema u tradicionalnim medijima, da se
prednost jo uvek daje temama senzacionalistikog i
paparaco karaktera. ini se da mejnstrim mediji jo uvek
nisu spremni da javnosno relevantne teme pokrenute u
okviru socijalnih medija stave i na svoj dnevni red, to
samo potvruje injenicu da postoji uticaj klijentelizma
(politike). Iako se prenose autentine reenine
konstrukcije aktivnih politiara na Tviteru, ipak se one
stavljaju upravo u kontekst medijske senzacije. Recimo
vest Vuk Jeremi prevrtao stolove u kafani na
Menhetnu, mnogo vie ljudi je komentarisalo i delilo sa
svojim pratiocima, nego tvitove ozbiljnijeg i za drutvo
vanijeg sadraja. TV emisije koncipirane tako da
povezuju pitanja gledalaca (miljenje javnog mnjenja),
postavljenih na drutvenim mreama, sa javnim
linostima koje u njima gostuju, svedoe o promenjenom
trendu uspostavljanja medijske agende uveliko
integrisanog u programske sadraje televizijskih kanala sa
nacionalnom frekvencijom. Ovo otvara mnoga pitanja,
jedno od kljunih je budunost novinarstva. Da li to znai
da e se izvoaka kouljica i sinopsis u urbanom,
savremenom reniku novog informacionog doba zvati
linija Tvitera? Interaktivna televizija vie ne samo da
prua mogunost fono ukljuenja na osnovu kojih ljudi
razgovaraju sa televizijskim aparatom, ve je sada
otvorila jedan sasvim novi oblik komunikacije putem
drutvenih mrea. Dakle, vie za ukljuenost u jedan TV
program nije preduslov ni boravak kod kue ve je
mogue sa svog mobilnog ureaja pratiti neke od TV
aktivnosti ak i na Tviteru. Meutim, sueno
emitovanje programa pruie toliko mogunosti za
zabavu koja e odvui panju sa praenja vesti [8].
5. ISTRAIVANJE: INTERAKCIJA DRUTVENIH
I TRADICIONALNIH MEDIJA
Neeksperimentalno anketno istraivanje sprovedeno je
elektronskim putem sa ciljem da ispita stavove zaposlenih
u medijima o nainu na koji socijalni mediji utiu na
uspostavljanje medijske agende, ispitivanjem metoda
kojima se medijski zaposlenici slue prilikom prikupljanja
podataka. Drugi cilj je bio utvrditi stavove zaposlenih o
delovanju njihovog menadmenta na slobodu pri izboru
tema preuzetih sa drutvenih medija. Znaaj ovog
istraivanja je u uvianju promena kod uspostavljanja
medijske agende pozivanjem na osnovne postulate teorije
dnevnog reda, medotoloki veoma pogodne za empirijske
provere. Za potrebe istraivanja konstruisan je upitnik pod
nazivom Uticaj socijalnih medija na uspostavljanje
medijske agende. Sadri ukupno sedamnaest pitanja (i
jedno potpitanje otvorenog tipa) od kojih dve stavke
binarno-dihotomnog formata ocenjivanja, dve ekliste i tri
pitanja definisana skalama Likertovog tipa, a sve ostale su
inile skale sa modalitetima odgovora. Prvi deo upitnika
je identifikacioni sa osam socio-demografskih pitanja, a
drugi ine specifina pitanja o istraivanoj pojavi. Polno
neujednaen uzorak od 64 uesnika istraivanja inili su
zaposleni u medijima vodeih srpskih televizija i
najuticajnijih tampanih medija. Za unos i obradu
podataka korien je program Google Drive Statistics i
statistiki program SPSS, verzija 15.0.
6. REZULTATI
Analizom deskriptivnih statistikih mera, prikazani su
odgovori ispitanika grafiki, dijagramima kompatibilnim
pitanjima iz elektronskog upitnika. Oitavanjem dobijenih
skorova na socio-demografskim varijablama uzorak se
definie kao polno neujednaen sa odnosom 41% prema
59% u korist enskog pola, sa najdominantnijom
starosnom kategorijom od 25 do 34 godine (68%
anketiranih) i sa 57% fakultetski obrazovanih. Ukupno
42% uesnika istraivanja ima medijsko iskustvo koje je
krae od pet godina, a 46% anketiranih vodi se kao stalno
zaposleno, dok 32% posao obavlja honorarno. Ovaj
podatak bi mogao da svedoi o pristupu poslu i stepenu
radne motivacije. Novinari ine najvei procentualni udeo
od 52% i to preteno zaposleni u listovima Blic i Politika.
Veliku saradljivost pokazali su zaposleni na televizijama
RTS (14%) i Prva (14%). Od svh anketiranih njih ukupno
35% navodi trenutno zaposlenje kao ujedno i svoje prvo
zaposlenje. Svi ispitanici koriste internet za potrebe svog
posla od kojih na Fejsbuku nalog ima otvoreno gotovo
100% uesnika istraivanja (budui da samo jedan
participant to nije naveo kao svoj odgovor). Oko 70%
anketiranih koristi aktivno i socijalni medij Jutjub. Ovo
pitanje je bilo definisano kao eklista, te je vizuelnim
549
pregledom matrice sa podacima primeeno da su u retkim
sluajevima anketirani navodili manje od tri medija koja
aktivno koriste. Stavovi po pitanju podrke rukovodilaca
za dolaenje do informacija putem socijalnih medija
veoma su podeljeni ak i u okviru jednog istog medija.
Konkretno kod ovog pitanja u rezultatima je dobijen
jednak broj onih koji se sa tvrdnjom potpuno slau i onih
koji su nesigurnog stava. Meutim, redefinisanjem ovog
pitanja u narednim tvrdnjama ipak je uoen blag porast
procentualne veine koja tvrdnju ocenjuje pozitivno
(43%) u odnosu na one koji su zauzeli negativan stav
(14%). Ono u emu se najvei broj uesnika istraivanja
sloio (69%) je da menadment preferira konsultovanje sa
dodatnim izvorom pre publikacije odreene informacije.
To bi znailo da je generalni stav menadmenta prema
socijalnim medijima kao izvoru informacija pozitivan, u
koliko se potkrepi sa dodatnim izvorom. Analizom
dobijenih rezultata primeena je saglasnost svih
ispitanika, bez obzira na medij, po pitanju podrke
rukovodilaca za korienje socijalnih medija. Mogue je
ak da svi anketirani, bez obzira na medij u kom rade,
imaju vrlo sline strategije pristupa socijalnim medijima,
a da su ovakvi rezultati odraz line autonomije i
profesionalnog autoriteta u poslu. I pored toga to je 80%
uesnika istraivanja navelo da ne publikuje informacije
pre nego to utvrdi njihovu istinitost ili ih konsultuje sa
dodatnim izvorom, javila se pretpostavka da je u pitanju
bila sklonost uesnika istraivanja za davanjem socio-
poeljnih odgovora u upitniku to se na ovaj nain
odrazilo na rezultate. Interpretiranjem deskriptivnih
odgovora na pitanje otvorenog tipa, ini se da su
anketirani bili skloniji davanju personalnih stavova u vezi
sa formulisanim pitanjem nego onog koji je sam
menadment zauzeo, budui da je na ovoj skali uoena
difuzija odgovore ak i meu onim uesnici istraivanja iz
istog medija. itanjem ovih odgovora inilo se kao da
zaposlenici iz jednog istog medija ne rade na istom mestu
ili im odgovornosti i kljune principe funkcionisanja u
radu delegiraju menadmenti sa kvalitativno drugaijim
pristupom socijalnim medijima.
7. DISKUSIJA I ZAKLJUCI
Zbog pretpostavke da e se uesnici istraivanja
opredeljivati za socio-poeljne odgovore, kao dodatna
metoda koriena je analiza sadraja, potkrepljena
mnotvom primera navedenih u radu. Da su savremeni
novinari postali distributeri sadraja sa drutvenih medija
na on-lajn portale i pored navoda uesnika istraivanja u
odgovorima iz upitnika, dobijene rezultate demantuje
svakodnevno iskustvo, jer da se informacije pre
publikacije zaista detaljno obrauju i konsultuju sa
relevantnim izvorima, to tvrdi preko 70% anketiranih,
one ne bi mogle biti na portalima svega nekoliko minuta
nakon inicijalne objave na Tviteru. Takoe,
dezinformacije bi prestale da postoje, ali bi se izgubila i
osnovna odlika savremenog informacionog doba i
karakteristika konkurentske prednosti brzina. Hipoteza
o postojanju selekcije u odabiru tema, odnosno o
preferiranoj orijentaciji ka lakim temama nego ka
ozbiljnim drutvenim temama pokazala se tanom, to su
potvrdili brojni izneseni primeri o nainima formiranja
dnevnog reda i preferiranju objava senzacionalistikog i
paparaco karaktera. Istraivanje je dalo odgovore na sva
problemska pitanja. Dakle, moemo da zakljuimo da
socijalni mediji postaju legitiman izvor prilikom
prikupljanja podataka i da je menadment veine
medijskih preduzea zauzeo pozitivan stav prema
drutvenim mreama i socijalnim medijima uopte,
smatrajui ih pozitivnim i neophodnim u novinarskoj
profesiji jer je u pitanju veoma brz i merodavan nain
irenja informacija. U idealnim uslovima je poeljno
dopuniti informaciju dodatnim izvorom i proveriti njenu
istinitost pre nego to se plasira javnosti, mada se u praksi
ovo retko postie. Na osnovu nekolicine primera
navedenih u radu takoe zakljuujemo i da graanska
javnost aktivnom participacijom uestvuje u formiranju
medijskog dnevnog reda, zbog ega i govorimo o
demokratizaciji medijskih tema posredstvom socijalnih
medija.
8. LITERATURA
[1] McCombs, M. E., Shaw, D. L. (1972). The Agenda-
Setting Function of Mass Media. Public Opinion
Quarterly
[2] Reicher, S.D. (1982). The determination of collective
behaviour: Social Identity and Intergroup Relations.
Cambridge: Cambridge University Press
[3] Kaplan, A. M., Haenlein, M. (2010). Users of the
world, unite! The challenges and opportunities of
Social Media.
[4] Alexander, J. (1990). The Mass News Media in
Systemic, Historican and Comparative Perspective,
Differentiation Theory and Social Change. New
York: Columbia University Press
[5] Habermas, J. (2012). Jrgen Habermas And The
Public Sphere.
[6] Ratkovi Njegovan, B. (2012). Pomoni materijal iz
Medija i javnog mnjenja. Novi Sad: Fakultet
tehnikih nauka
[7] Ratkovi Njegovan, B. i ianin, I. (2011). Strategije
menadmenta u medijima u uslovima ekonomsko-
finansijske krize.
[8] Ratkovi Njegovan, B. (2008). Praktikum iz
novinarstva. Novi Sad: Fakultet tehnikih nauka
[9] Hini, D. (2004). Internet i tradicionalni mediji.
Centar za prouavanje informacionih tehnologija
Beogradske otvorene kole
[10] Marinkovi, N. (2011). Demokratski potencijal
Interneta kao javne sfere.

Kratka biografija:


Cveta Majtanovi roena je u Novom Sadu
1986. god. Prema prvom stepenu obrazovanja
je diplomirani psiholog. Diplomski rad na
temu Psiholoki profil uesnika rijeliti
emisije Stars odbranila je 2010. godine na
Fakultetu za pravne i poslovne studije.
Master studije na Fakultetu tehnikih nauka
upisala je kolske 2011/2012. godine.

550

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005:659.443/446

UPRAVLJANJE JAVNIM MEDIJSKIM USLUGAMA U MULTIMEDIJALNOM
OKRUENJU

PUBLIC MEDIA SERVICES MANAGEMENT IN MULTIMEDIA ENVIRONMENT

Vladimir Zubac, Biljana Ratkovi Njegovan, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj U radu se analiziraju koncept javnih
usluga u medijima i evropska iskustva u reorganizaciji
ovog servisa. Predlogom upotrebe adekvatnih savremenih
alata menadmenta, daje se mogui put daljeg razvoja
javnog medijskog servisa.
Abstract This paper discusses the concept of public
media services and the European experience in the
reorganization of the service. The proposal of the
adequate modern management tools, provides a posible
route for further development of public media service.
Kljune rei: javni medijski servis, interaktivnost,
multimedija, matriks menadment, kreativnost.

1. UVOD

Medijski strunjaci uestalo upozoravaju da se javne
radiodifuzije suoavaju sa dubokom krizom. Izvetaji
pokazuju da dolazi do smanjenja njihovog budeta,
smanjenja broja mlae publike, a uestale su i kritke na
deficit njihove legitimnosti. ak je i sama ideja javnih
medija dovedena u pitanje, pa se tvrdi da su oni
dinosaurusi koji pripadaju prolosti [1]; izbor medijskih
sadraja postao je neogranien i dostupan svima, pa nema
potrebe za javnom intervencijom [2].
Osim toga, javni medijski servisi su suprotstavljeni
kritikom, neretko i neprijateljski raspoloenom
politikom okruenju nacionalnom i lokalnom, kao i
neoliberalnoj kritici javnog finansiranja pod motom cut,
cut, cut! (ukaimo samo na otre kritike od strane
Svetske trgovinske organizacije zbog privilegovane
pozicije javnih televizija u pogledu njihovog
finansiranja).
Vode se i rasprave o vrstama usluga koje u budunosti oni
treba da ponude, s obzirom na to da emitovanje sada
predstavlja dominantnu aktivnost. Postoje i strepnje da e
programi javnih emitera biti marginalizovani ili svedeni
na getoizirane programe, za koje nisu zainteresovani ni
komercijani emiteri, ni ira publika [3].
Moe se, dakle, konstatovati da se javni mediji nalaze u
taki infleksije i poremaaja njihove tradicionalne
ravnotee.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
prof. dr Biljana Ratkovi - Njegovan.
Ipak, javni mediji i dalje imaju zadatak da ispravljaju ono
to je trini propust komercijalnih medija i to u nekoliko
pravaca: a) da odravaju drutvenu ulogu opteg
komunikacijskog dobra [4], b) da stvaraju javne
vrednosti, c) tite medijski pluralizam (The Amsterdam
protocol on public service broadcasting, 1977) i d)
predstavljaju standarde za celu medijsku industriju. U
prilog javnih medija idu i istraivanja auditorijuma [3],
koja su pokazala da graani u Evropi u svoj repertoar
radijskog i televizijskog programa najee uvrtavaju
upravo repertoar koji daju nacionalne javne
radiotelevizije. Dok je privatni, komercijalni medijski
sektor daleko vei od njegovog javnog konkurenta u
smislu prihoda i kanala, javni sektor jo uvek dri
znaajne pozicije mereno prema ukupnom vremenu
gledanja i sluanja.
Javne radiodifuzije predstavljaju velike i strukturalno
sloene piramidalne organizacije, imaju dugogodinje
evropsko iskustvo i vie-manje sve su prole ili prolaze
faze evolucionog toka od monopolske pozicije, upravljane
ekonomije, multimedije, do potpune digitalizacije. Javni
mediji su bogati su resursima, etablirani i uhodani, imaju
vernu publiku, poseduju autoritet i kredibilitet, ali se
nalaze u trenutuku nedefinisanih strukturalnih promena i
rizinih poslovnih zahteva.
Menademnt u javnim radiodifuzijama tek traga za novim
strategijama na osnovu kojih bi mogao da razvije
kreativan i fleksibilan portfolio razliitih medijskih
proizvoda. To podrazumeva: definisanje strateke
perspektive, preoblikovanje poslovnih modela i stvaranje
sadraja korisnih za zajednicu.

2. KONCEPT JAVNIH USLUGA U MEDIJIMA

Model javnog medijskog servisa nastaje iz neprestane
utakmice dva modela, onog koji pretpostavlja jak uticaj
drave i onog koji potuje samo profit. Na temelju tog
neprestanog sukoba uoava se i jedan od kljunih razloga
za postojanje ovakvog servisa, jer privatna inicijativa i
profit nikada nee biti u stanju da u punoj meri uvae
javni interes, naprotiv. Meutim, ni iskljuivo dravni
model nije sposoban da obezbedi puni pluralizam. Zbog
toga je javni medijski servis neophodan, kao svojevrsni
Vox populi glas drutva, da obezbedi dostupnost
informacija svakom graaninu, raznovrsnost tema i
kreativni pristup u stvaranju novih programskih formi.
Javni medijski servis mora biti vano uporite ispunjenja
demokratskih, socijalnih i kulturnih potreba jednog
drutva, promoter, ali i zatitnik pluralizma, kulturne i
jezike raznolikosti. U traganju za najpreciznijom
551
definicijom javnog medijskog servisa, ini se da je jedno
od sutinski najtanijih, ali i originalnijih reenja,
slikovito (slika 1) prikazana definicija V. Rumforsta [5]:

Sl. 1. Elementi definicije javnog medijskog servisa
UNESCO strategija (UNESCO Towards an Improwed
Strategy of Support to Public Service broadcasting) iz
2003. godine sugerie da javni medijski servis mora
pojaati svoju ulogu i omoguiti univerzalan pristup
informacijama i znanju kroz kvalitet i raznovrsnost
sadraja, koji reflektuje potrebe, brige i oekivanja
razliitih segmenata javnosti. Radio i televizija u slubi
javnosti su najvee obrazovne, drutvene i kulturne
institucije i njihova pouzdanost se mora odravati po
svaku cenu. O javnoj televiziji se esto govori kao o
poslednjem bastionu istine i kreativnosti. Javni medijski
servisi su u obavezi da potuju sledee zahteve (slika 2):

Sl. 2. Obaveze javnog medijskog servisa
Trenutak u kom se nalazimo jedan je od najnestabilnijih
perioda u razvoju javnog medijskog servisa, tranzicija sa
analognog na digitalno, brojne medijske platforme,
problemi sa publikom, koja je iz jednog mediacentrinog
poloaja dola u poziciju neprestanog tragaa za izvorima
i nainima informisanja, veito pitanje finansiranja kao i
velika konkurencija, ukazuju na to da su radikalne
promene neophodne.

3. KLJUNI PROBLEMI I MOGUA REENJA

Evropska radiodifuzna unija (EBU European
Broadcasting Union) traga za odgovorima na aktuelna
pitanja sudbine javnog medijskog servisa, obuhvatajui
faktore poput tehnologije, trinog okruenja, ponaanja
potroaa, regulatornog okruenja, ali i pitanja
menadmenta.
Upravljanje javnim medijskim uslugama danas,
predstavlja ne samo uspeno savladavanje i inkorporaciju
tehnolokih unapreenja, ve i strateko i operativno
planiranje razvoja ovog sektora u novonastalim
okolnostima.
3.1. Segmentacija i fragmentacija auditorijuma
Poveanjem broja medijskih platformi, publika sve vie
luta u potrazi za sadrajima, njena interesovanja su se
promenila, interaktivnost je od diskretnih mogunosti
uticaja na izbor kanala ili uestvovanja u kvizovima
uinila da se vrata medijskog sveta otvore najirem
auditorijumu. Informacija je sada dostupna pre svega u
Internet sferi koja je obuhvatila sve poznate medijske
platforme, a sve te platforme danas su dostupne i kroz
pametne telefone. Samim tim su i naini segmentacije
auditorijuma postali daleko sloeniji. Pod pojmom
segmentacije podrazumeva se proces deljenja ili cepanja
na delove. Iz ugla medija i auditorijuma, znaajne su
analize ove pojave prema odreenim karakteristikama ili
prema vrsti medija kojima je naklonjen, odnosno prema
odreenoj medijskoj organizaciji i njenim medijskim
sadrajima. Segmentacija auditorijuma podrazumeva
odreivanje profila slualaca i gledalaca, kao i
programskih preferencija auditorijuma prema odreenim
kriterijumima, ali i otvara mogunost da se definie koji
su programi privlani kojim segmentima. Traei put ka
efikasnijem sistemu, ka uspenijem prolasku kroz
tranziciju ka digitalnom, sve se vea panja posveuje
analizama trita, auditorijuma i njegove segmentacije i
fragmentacije. Pitanje uspenosti javnog servisa bie
kvalitetno reeno kada auditorijum bude imao uticaj na
programske sadraje, zato je nuno akcentovati
transparentnost i aktivniji odnos sa auditorijumom, kroz
raspoloive interaktivne platforme.
3.2. Matriks menadment
Pitanje upravljanja javnim medijskim uslugama u
ovakvom trenutku, kada se decenijska pravila menjaju iz
korena i tranzicija ka digitalnom donosi sve bre
promene, reivo je kroz implementaciju strategija
menadmenta u pravcu pronalaenja najefikasnijih
organizacionih struktura. Uspeno upravljanje javnim
medijskim servisom u novom multimedijalnom okruenju
je uslovljeno potpunim prestruktuiranjem standardnih
organizacionih struktura. Tokom svog razvoja, radio i
televizija imali su kao dominantnu formu organizacije
menadmenta piramidalni topdown model (slika 3).

Sl. 3. Piramidalni, top down menadment
Ovakva hijerarhijska struktura ima i svoje prednosti u
smislu stabilnosti, ali je po prirodi konzervativna i
postizanje promena je veoma sporo. Tokom osamdesetih
godina prolog veka, BBC je primenjivao piramidalni
topdown model upravljanja. Kruti sistem upravljanja, u
kojem proces ima prednost nad ishodom a rezultati bivaju
podreeni potovanju pravila, morao je jednog trenutka
prepustiti svoje mesto fleksibilnijim strukturama.
552
Suprotnost ovakvom piramidalnom modelu bio je model
sa snanim centrom, posebno u finansijama, na kraju
svake grane je mala, samostalna jedinica koja omoguava
poslovanje izmeu svake jedinice posebno, kao i
nezavisno poslovanje sa okruenjem. Re je o mrenom
modelu hub and spokes sistemu upravljanja, gde svaka
jedinica radi kao nezavisni poslovni centar (slika broj 4).


Sl. 4. Mreni model sa jakim centrom hub and spokes
Pojavom ovog koncepta upravljanja, potpuno je nestao
stari vertikalni model. Sada su radio i televizija dobili
potpuno nezavisne i autonomne segmente, pored onih koji
su navedeni kao centralno upravljani deo. Mana ovog
koncepta je u stvaranju nepotrebne birokratije koja
odrava ceo sistem.
Ovakvu strukturu koristi BBC danas. Meutim, medijima
danas treba korak vie i sasvim drugaiji sistem
upravljanja. Ne samo zbog burne tehnoloke tranzicije,
ve i zbog injenice da je neophodna sposobnost strukture
organizacije da ide u susret promenama, da se bre i
fleksibilnije odgovara na turbulentnu atmosferu koju
brojne medijske platforme danas stvaraju.
Zato je, prema D. Preskotu Tomasu [6] sledei model
upravljanja koji je nastao kao odgovor na mane
prethodnih upravljakih struktura, upravo matriks
menadment (slike 5 i 6):

Sl. 5. Matriks menadment polazna osnova je zadatak
Matriks menadment omoguava da se angaovani tim i
sredstva za proizvodnju poklapaju na samom zadatku
(slika 6).

Sl. 6. Matriks menadment upravljanje se deava na
mestu preseka linija
Upravljanje se realno deava na mestu preseka linija.
Takav koncept spada u veoma fleksibilne sisteme uprav-
ljanja, potencijalno ekonomine. Kako Tomas kae,
matriks menadment je najbolje reenje u situaciji kada se
tlo neprestano izmie, a meta jo bre kree, to je vrlo
slikovita ilustracija pozicije javnih medijskih usluga u
multimedijalnom okruenju danas.
Sam proces upravljanja mora biti takav da osigurava da se
pojedinac u organizaciji fokusira na kljune zadatke,
vreme tromih i sterilnih birokratija je prolost. Ovaj
proces moe se sagledati kao redosled sledeih faza:
procena, davanje prioriteta, formulisanje, delegiranje,
komuniciranje, praenje i evaluacija. Matriks struktura
organizacije kombinuje najbolje iz iste projektne i funk-
cionalne strukture organizacije i uz postojeu funkcio-
nalnu strukturu insistira na formiranju projektnih timova u
skladu sa potrebama realizacije odreenog projekta. Re
je o organizaciji sa lako dostupnim menadmentom,
veoma fleksibilnoj i sa fokusom na krajnji cilj, a u sluaju
medija to je publika.
Jednom reju, matriks organizacija mora biti fokusirana,
brza i fleksibilna. Budunost medijske produkcije je dob-
rim delom u fleksibilnim timovima, koji e trajati onoliko
koliko traje projekat. Savremene redakcije pokrivaju
potrebe svih medijskih platformi, pa se ovaj koncept
poklapa i sa tom injenicom. Sputanje take upravljanja
na nivo samog projekta, predstavlja jedini nain koji e se
uspeno izboriti sa aktuelnim promenama. Fleksibilnija
upravljako organizaciona struktura uz pravilno
planiranje kapaciteta i termina je mogui odgovor na
multimedijalno okruenje u kojem se javni medijski
servis danas nalazi.
Tokom poslednje decenije javni medijski servis je znatno
proirio obim svojih aktivnosti izvan tradicionalnog radija
i televizije. Nove tehnologije generiu novu vrstu
komunikacije a multimedija i Internet predstavljaju
osnovu revolucije u obrazovanju. Digitalizacija
promovie konvergenciju, preuzimanje svih medija od
strane jedne tehnologije, kompjutera sposbnih da barataju
multimedijalnim sadrajima.
Analizirajui razvoj javnog medijskog servisa u
multimedijalnom okruenju, Jakubovi [7] daje primer
finskog medijskog servisa (YLE) u kojem su ve 2008.
godine redakcije, uredniki deo i produkcija bili
reorganizovani u vie multimedijalnih jedinica. Vesti se
prikupljaju centralizovano za sve platforme, finalizacija
se vri za TV, radio i on-line sektor. Novi termini i naini
553
zamenjuju stare, produkcija se bazira na novoj digitalnoj
tehnologiji: tapeless kamere, filebased production,
centralizovane baze podataka za planiranje, proizvodnju i
razmenu materijala. Po Jakuboviu, poseban izazov u
vremenu pred nama jeste potreba za multiskilingom
(multi-skilling multidisciplinarnost, proizvodnja
sadraja za vie medijskih platformi istovremeno,
sposobnost obavljanja vie razliitih poslova) meu
novinarima i produkcijom, to e omoguiti proizvodnju
sadraja za vie medijskih platformi istovremeno.
Stvaranje konvergentnog javnog medijskog servisa e
zahtevati integraciju radija i televizije, reorganizaciju
organizacijske strukture u formu koja e biti u stanju da
proizvodi sadraj za sve aktuelne medijske platforme.
Javni medijski servis e samo uz uvaavanje potrebe
prelaska na fleksibilnije upravljake strukture i akcenat na
kreativnosti moi ponuditi kvalitetne, edukativne
sadraje, multimedijalnost i interaktivnost na svim
raspoloivim platformama, inei tako nae ivote
bogatijim i sadrajnijim.

4. ZAKLJUAK

Tehnoloki napredak i pribliavanje potrebama publike
doneli su revolucionarne promene u nainima emitovanja
i prijema medijskog sadraja. Od mogunosti da danas
sve medijske sadraje pratimo preko svog pametnog tele-
fona, do tek promovisanog Intelovog Striming set top
boksa, koji izmeu ostalog i prepoznaje korisnika uz
pomo kamere koja e biti deo TV prijemnika,
postavljajui tako prethodno personalizovani sadraj,
nali smo se u vremenu multimedijalnog okruenja i jedne
sasvim drugaije uloge publike.
Takva situacija iz korena menja sve elemente koji su
inili klasine medije. Fenomen graanskog novinarstva,
sve brojniji korisniki generisani sadraji, popunjavaju
medijski prostor, bivajui sve ee atraktivna informacija
u trenutku deavanja, neto za ta je pre samo deset
godina bilo potrebno pregrt kabaste tehnike i brojna
posada medijskih strunjaka.
Internet je medije naterao da se znaajno menjaju. Potreba
publike za interaktivnim sadrajima i ueem u medij-
skoj produkciji, konano je ostvarena kroz savremene
medijske platforme. Publika je razvila sposobnost aktiv-
nog uea u proizvodnji medijskih sadraja, ali e
jednako morati da razvije i vetinu kretanja kroz obilje
informacija kojima je izloena.
Imajui u vidu takve revolucionarne promene, uprav-
ljake i organizacione strukture javnog medijskog servisa
morale bi biti iz temelja reformisane. Zastareli piramidal-
ni koncept treba postepeno prevazilaziti. Upravljaka
arhitektura javnog medijskog servisa mora se kretati od
mrenog modela sa jakim centrom, ka davanju veih
autonomija, kako u postojeoj strukturi mrenog modela
sa jakim centrom koja moe biti dalje decentralizovana,
do matriks strukture kao najfleksibilnijeg reenja.
Matriks menadment kao visoko fleksibilan i potencijalno
ekonomian sistem ponudie i osnovu za drastino
smanjenje trokova, ime se pozitivno utie na problem
finansiranja javnog medijskog servisa.


U vremenima koja dolaze, medijska produkcija bie
dominantno organizovana po projektima, male nezavisne
produkcije ve sada konkuriu glomaznom i tromom
javnom servisu. Ceo sistem javnog medijskog servisa
mora postati bri, fleksibilniji, inovativniji...
Novi interaktivni medij koji se sintezom televizije,
Interneta, kompjutera i mobilnog telefona upravo raa, jo
uvek nema ime, ali je jasno da je tu i da je medij XXI
veka. Javni medijski servis e postojati i sutra uprkos
dinaminom multipliciranju medijskih platformi,
pritiscima komercijalnog sektora i ekonomskim krizama,
uvaavajui injenicu da su se naini pristupa publici
korenito promenili, da je gledalac danas na ulici, u
prodavnici, autobusu, automobilu, vozu, u kancelariji, pa
tek onda pred svojim tradicionalnim kunim TV ekranom
i da jednako eli na svakom mestu brzu i kvalitetnu
informaciju. Novo doba se, kako kae Tom Piters, zasniva
na mati... I zbog toga, za uspeno upravljanje javnim
medijskim uslugama u multimedijalnom okruenju, uz
uvaavanje interaktivnih potreba publike i upotrebu svih
raspoloivih menaderskih alata, od pomoi e svakako
biti i jedan od sasvim kreativnih Pitersovih predloga, koji
glasi: Otklopite mozak i pustite matu da radi.

5. LITERATURA

[1] Nissen, C. S. (2006). No public service without both
Public and Service Content provision between the
Scylla of populism and the Charybdis of elitism. In:
Nissen, C. S. (ed), Making a Difference0/Public
Service Broadcasting in the European Media
Landscape. John Libbey & Co Ltd, 6582.
[2] Kivikuru, U. (2006). Top-Down or Bottom-up. Radio
in the Service of Democracy: Experiences from
South Africa and Namibia. The International
Communication Gazette, 68(1), 531.
[3] EBU/GEAR. (2010, May). Country Reports: Recent
Developments in Media, Broadcasting & Audience
Research.
[4] McQuail, D. (2003). Public Service Broadcasting:
Both Free and Accountable. The Public/Javnost,
10(3), 1323.
[5] Rumphorst, W. (1999). Model public service
broadcastin law. Geneva: UNESCO.
[6] Prescott Thomas, J. (2009). UNESCO: Media
Managament Manual. UNESCO house, 3838.
[7] Jakubowicz, K. (2008). Participation and
partnership: A copernican revolution to reengineer
public service media for the 21st century, RIPE,
preuzeto 23. 1. 2013, sa: http://ripeat.org/wp-
content/uploads/2010/03/Jakubowicz.pdf.
Kratka biografija:
Vladimir Zubac roen je u Novom Sadu
1969. godine. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu iz
oblasti Inenjerskog menadmenta, smer
Inenjerstvo i menadment medija, odbranio
je 2013. godine.

554

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005.96

ISTRAIVANJE POVEZANOSTI ZADOVOLJSTVA POSLOM I OSOBINA LINOSTI
ZAPOSLENIH

STUDY OF THE ASAOCIATION OF JOB SATISFACTION AND PERSONALITY
TRAITS

Jovana Joki, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj Rad istrauje povezanost izmeu
zadovoljstva poslom i tipova linosti zaposlenih u
organizaciji. Cilj istraivanja je usmeren na poveanje
motivacije, koja bi nastala razvojem personalnih
karakteristika i njihovom povezanou sa zadovoljstvom
poslom.
Kljune rei motivacija, linost, zadovoljstvo poslom
Abstract This study research links job satisfaction and
pesonality traits. Motivation is being scrutinized, and
than measures for increasing job satisfaction are being
determined.
Key words: motivation, personality, job satisfaction

1. UVOD
U dananje vreme stalnih promena i visokog stepena
nesigurnosti kod zaposlenih neophodno je utvrditi koji
sve inioci utiu na zadovoljstvo oveka u radu. Uspene
organizacije u svetu na zaposlene gledaju kao na primarni
razvojni resurs. Motivacija i zadovoljstvo zaposlenih
postaju osnov savremene organizacije. Naglasak se stavlja
na aktivno upravljanje njihovim potencijalima, a u
kontekstu unapreenja korienja ljudskog faktora
razvijaju se razliite eme za poveanje motivacije za rad.
Kada, i ako se poveu linost i zadovoljstvo poslom,
dobija se jedinstvena formula koja rokovodiocima moe
samo pomoi u izboru pravog saradnika [4]. Takva
formula moe pomoi u stvaranju novih kompanija gde e
fluktuacija radnika biti smanjena, gde e radnici biti
sreniji, zadovoljniji, a samim tim e i vie doprinositi
razvoju kompanije.
2. TEORIJSKO RAZMATRANJE PROBLEMA
2.1. Tipovi linosti (po Zakermanu)
Ovakav pristup polazi od pretpostavke da postoji niz
delova linosti-osobina, koje su organizovane i povezane
razliitim relacijama u jedinstven sistem. Osobine linosti
se otkrivaju u onome to je u ponaanju konstantno, a ono
to je u njemu promenljivo se pripisuje nekim drugim
iniocima.
Dimenzije petofaktorskog modela linosti su: aktivitet,
agresivnost-hostilnost, impulsivno traenje senzacija,
neuroticizam-anksioznost, socijabilnost [3].

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bila dr Leposava Grubi-Nei, vanr. prof.
2.2. Zadovoljstvo poslom
Najvaniji meu svim stavovima zaposlenih jeste stav
prema njihovom poslu. Taj stav se naziva zadovoljstvo
poslom i moemo ga definisati kao kognitivne, afektivne i
evaluativne reakcije pojedinca na svoj posao.
Zadovoljstvo poslom, odnosno, efekti zadovoljstva
poslom (kognitivna komponenta), oseanja prema poslu
(afektivna komponenta) i ocenu posla (evalutivna
komponenta). Zadovoljstvo poslom predstavlja jednu od
najee istraivanih tema u oblasti ljudskog ponaanja u
organizacijama [2]. Razlog tome je verovanje da je
zadovoljan radnik produktivan radnik te da se uspenost
organizacije ne moe postii sa nezadovoljnim
zaposlenim.
2.3. Motivacija
Izraz motivacija potie od latinske rei moves, movere to
znai kretati se. Motivacija predstavlja unutranju pokre-
taku silu koja nas tera da ostvarimo ciljeve i zadovoljimo
svoje potrebe. Motivaciju moemo predstaviti kao skup
ponaanja usmerenih ka jednom cilju, a njen osnovni
pokazatelj jeste radna uspenost [1]. Da bi ovek uspeo da
motivie druge, treba da prepozna svoje unutranje
motivatore, da ih zadovolji, a potom da pokua da
motivie druge. Motivacija pomae oveku da se ostavari
kako na linom, tako i poslovnom planu.

3. PREDMET, PROBLEM I CILJ ISTRAIVANJA
Predmet istraivanja predstavlja sagledavanje karakte-
ristika linosti i zadovoljstva poslom, kao pojedinane
faktore, a zatim utvrivanje njihove povezanosti. Problem
istraivanja lei u pitanju da li su uopte linost i
zadovoljstvo u poslu povezani i na koji nain ta dva
faktora uzajamno deluju.
Cilj istraivanja predstavlja dovoenje u vezu linost sa
zadovoljstvom u poslu, kao i kasnije upotrebljavanje
saznanja u svakodnevnom ivotu. Praktian cilj
istraivanja, na osnovu rezultata istraivanja, je da se
dizajniraju menaderske mere za poveanje nivoa
zadovoljstva kod zaposlenih.

4. HIPOTEZE
Osnovna hipoteza (Hi) - Postoji statistiki znaajna
povezanost zadovoljstva poslom i osobina linosti.
Specifine hipoteze
H1 postoji statistiki znaajna meupolna razlika u
zadovoljstvu poslom i osobinama linosti.
H2 postoji statistiki znaajna razlika u zavisnosti od
obrazovnog nivoa ispitanika.
555
H3 postoji statistiki znaajna razlika u zavisnosti od
duine staa.
H4 postoji statistiki znaajna razlika u zavisnosti od
duine staa u trenutnoj firmi.
H5 postoji statistiki znaajna razlika u zavisnosti od
delatnosti firme u kojoj je ispitanik zaposlen.

5. METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
Za ovaj rad anketirano je 100 ispitanika. Uglavnom, svi
ispitanici su bili i vie nego voljni da pomognu
istraivanje, ali bilo je i onih ljudi koji su ovo istraivanje
prihvatili sa rezervom.
Svi ispitanici su dobili svoj upitnik koji su u proseku
popunjavali 30 minuta. Na samom poetku je naglaeno
da je upitnik anoniman i da e se rezultati koristiti
iskljuivo u istraivake svrhe.
Takoe je objanjeno da ovaj test ne proverava njihovo
znanje i da ne postoje netani odgovori.U radu su
uestvovali zaposleni privatne firme Ekspres gas,
profesori jedne srednje kole u Rumi i zaposleni u
rumskoj poti i zaposleni jednog dravnog preduzea.
Razlog ovog arolikog istraivanja je dobijanje
objektivnijeg rezultata u istraivanju.
U istraivanju je uestvovalo 49 ena i 51 mukarac. to
se tie obrazovnog statusa ispitanika, najvei procenat
njih, 59%, ima SSS, potom slede fakultetski obrazovani
ispitanici kojih je 20%.
Sa viom kolom ima 16%. Najnie obrazovanih je 3%, a
navie obrazovanih 2%.
Najvei procenat ispitanika je u braku, njih 73%, u
kategoriji neoenjen/neudata je 17%, 1 ispitanik je
udovac, dok je razvedeno 9% ispitanika.

6. REZULTATI

6.1. Proseno postignue ispitanika na ukupnom skoru
upitnika zadovoljstva poslom
Proseno postignue ispitanika na sumacionom skoru
upitnika smo izrazili aritmetikom sredinom. Sumacioni
skor je tretiran kao ukupno zadovoljstvo poslom. Poto
upitnik ima 25 pitanja i odgovori se kreu na kontinuumu
od 1 do 5 maksimalan mogui broj bodova je 125.

Tabela 1: Minimalne i maksimalne vrednosti aritmetika
sredina i standardna devijacija
N min max
Aritmeticka
sredina
Standardna
devijacija
Suma
zadovoljst
vo poslom
100 59,00 114,00 88,0000 11,43360
U tabeli iznad moemo videti da je najnii postignuti
rezultat 59 bodova, najvii je 114 boda, dok u proseku
ispitanici na ovom upitniku postiu 88 bodova, to znai
da su uglavnom zadovoljni svojim poslom.

6.2. Proseno postignue ispitanika na supskalama
upitnika
Proseno postignue ispitanika na svih pet supskala
upitnika izraeno je aritmetikim sredinama. Sve skale su
imale po 10 pitanja, tako da je na svakoj minimalni skor
10 poena, a maksimalni mogui skor do 20 bodova.
Tabela 2: Minimalne i maksimalne vrednosti, aritmetika
sredina i standardna devijacija
N min Max
Aritmetika
sredina
Standard
na
devijacija
Aktivitet 100 11,00 19,00 15,4600 1,80022
Agresivnost -
hostilnost
100 11,00 18,00 14,9000 1,82297
Socijabilnost 99 11,00 20,00 15,2222 1,51560
Impulsivno
traenje
senzacija
100 10,00 20,00 14,2100 2,39231
Neuroticizam
- anksioznost
100 10,00 20,00 14,1900 2,29490
U proseku ispitanici pokazuju najvii skor na skali
aktivitet (Ar. Sredina=15, 46), ali je postignue na svih 5
skala gotovo ujednaeno. Na osnovu rezultata moemo
rei da su sve osobine linosti umereno izraene.

6.3. Povezanost zadovoljstva poslom i osobina linosti
U skladu sa optom hipotezom istraivanja da Postoji
statistiki znaajna povezanost zadovoljstva poslom i
osobina linosti, ovu povezanost proverili smo
Pirsonovim koeficijentom linearne korelacije.
Zadovoljstvo poslom je izraeno sumacionim skorom na
upitniku za merenje zadovoljstva poslom, dok su osobine
linosti izraene faktorskim skorovima na svih pet
dimenzija linosti

Tabela 3: Pirsonov koeficijent korelacije

Zadovoljstvo
poslom
Aktivitet Pirsonov
koeficijent korelacije
-,303(**)
p-nivo znaajnosti ,002
Agresivnost -
hostilnost
Pirsonov
koeficijent korelacije
,055
p-nivo znaajnosti ,584
Socijabilnost Pirsonov
koeficijent korelacije
,101
p-nivo znaajnosti ,322
Impulsivno
traenje
senzacija
Pirsonov
koeficijent korelacije
-,047
p-nivo znaajnosti ,646
Neuroticizam -
anksioznost

Pirsonov
koeficijent korelacije
,106
p-nivo znaajnosti
,295
** Korelacije znaajne na nivou 0.01.
* Korelacije znaajne na nivou 0.05.
U tabeli iznad moemo videti da je statistiki znaajna
povezanost dobijena samo izmeu zadovoljstva poslom i
dimenzije aktivitet. Ova korelacija je znaajna na nivou
p= 0,002, intnzitet korelacije je nii, r=-0,303.
S obzirom da je korelacija negativnog predznaka, to znai
da to osoba ima manje izraen aktivitet kao dimenziju
linosti, to je zadovoljnija na poslu.
556
Na osnovu toga moemo rei da se opta hipoteza istra-
ivanja moe prihvatiti.

7. DISKUSIJA

7.1. Postoji statistiki povezanost zadovoljstva poslom
i osobina linosti.
Osnovna hipoteza, od koje je poelo celokupno istraiva-
nje, je, kao to se videlo u rezultatima istraivanja, potvr-
ena. Povezanost se proverila Pirsonovim koeficijentom
linearne korelacije. Iako je povezanost vidljiva na samo
jednoj osobini, ona nije zanemarljiva. S obzirom da je
korelacija negativnog predznaka, to znai da to osoba
ima manje izraen aktivitet kao dimenziju linosti, to je
zadovoljnija na poslu.
Dobijeni rezultati ne iznenauju. Aktivitet predstavlja
potrebnu za optom aktivnou, sklonost ka tekim
izazovima, ulaganje puno truda i energije. Osoba koja tei
izazovima i aktivnostima koje zahtevaju energiju i trud,
uvek e teiti neemu to je bolje, vee, zahtevnije. Takva
osoba nikad nee biti zadovoljna ni sa im, a samim tim
ni poslom.
Takva osoba e uvek teiti neemu sledeem, a ako joj
ivotne situacije ne postave prepreke, sama e se postarati
za to. Ukoliko osoba sa izraenim aktivitetom nema
mogunosti da se iskae na razne naine, postaje
nestrpljiva, uznemirena, a samim tim i nesrena. Dok e
osoba, kod koje su navedene osobine manje izraene, biti
zadovoljnija postignutim stvarima, samim sobom i
poslom.
Takve osobe e teiti prostom ivotu, bez velikih
prepreka. Takvim osobama nije ni teko da se prepuste
onome to im ivotne situacije pruaju i trudie se da se
prilagode stvarima koje im drutvo namee. Vetaki ili
prirodno, zavolee svoj posao i truditi da ga to bolje
obavljaju.
Ova grupa ljudi ne treba da se posmatra kao lenja, nego
kao ljudi sposobni da urade odreene stvari u ivotu bez
preteranog naruavanja ve utvrenog toka.
7.2. Postoji statistiki znaajna meupolna razlika u
zadovoljstvu poslom i osobinama linosti.
Nakon istraivanja se potvrdila postavljena hipoteza. Iz
tabela koje su dobijene u istraivanju moe se videti da se
ispitanici nalaze na negativnom polu funkcije to znai da
imaju izraeniju socijabilnost i neuroticizam od ena, dok
su one na pozitivnom polu to znai da imaju izraeniju
dimenziju impulsivno traenje od mukaraca i one su
zadovoljnije poslom.
Ovakvi rezultati su i oekivani poto se susreu u
svakodnevnom ivotu. Svedoci smo da su muskarci cee
okrenuti razonodi i prijateljima, kao i da im je esto jedini
cilj zaposlenja ekonomska nezavisnost. Po nekim
istraivanjima je otkriveno da bi svaki trei mukarac u
Srbiji napustio posao ukoliko bi bio ekonomski
obezbeen, to dovodi do zakljuka da u poslu ne
pronalazi zadovoljstvo i samim tim ga naputa. Dok ene
malo drugaije razmiljaju.
One ele da se pokau na vie polja (verovatno posledice
vievekovne potinjenosti muskarcima), poinju da
istrauju neto novo... Sve je vie ena koje ne osnivaju
porodicu zbog karijere. Sve je vie ena koje i zbog
takvog izbora ne oseaju rtvu nego zadovoljstvo
postignutim i oseaj da su odabrale pravi put koji ih ini
srenijim. ene dananjice poinju da se menjaju i vie ih
ne ini srenim provoenje vremena kao domaice nego
ele da stanu rame uz rame sa mukarcima i da se
ravnopravno bore za sebe. Odatle i vea tenja da se
oseaju bolje dok rade ono to vole.
7.3. Postoji statistiki znaajna razlika u zavisnosti od
obrazovnog nivoa ispitanika
Potvreno je postojanje razlike meu grupama ispitanika
i utvreno je da je ta razlika umerenog intenziteta.
Hipoteza koja govori o postojanju ove razlike H2 se
prihvata. Na osnovu istraivanja dolazi se do zakljuka da
se nie obrazovani ispitanici nalaze na negativnom polu
funkcije i da sa porastom obrazovanja ispitanici se pome-
raju ka pozitivnom polu diskriminativne funkcije. Ovakav
rezultat znai da to su ispitanici nie obrazovani, imaju
izraeniju socijabilnost i agresivnost od obrazovanih
ispitanika. Vie obrazovani ispitanici imaju izraenije
zadovoljstvo poslom i skloniji su impulsivnom traenju
senzacija, aktivitetu i neuroticizmu.
Ovakvi rezultati se donekle podudaraju sa razmiljanjima
da ovek koji je obrazovaniji, ima bolji posao, bolju platu
i da je samim tim zadovolljniji na poslu. Iako mnogi
nauni radovi govore da na zadovoljstvo u poslu pored
nadoknade, utiu i mnogi drugi faktori kao to su
ispunjenost poslom, pohvale, dokazivanj, takmienje...
ovo istraivanje pokazuje potpuno drugaiju sliku. To bi
znailo da ovekovo zadovoljstvo poslom zavisi samo od
veliine plate, sa im ne mogu da se sloim.
Razlog moe da lei i negde drugde. Postoji mnogo
inilaca koji utiu na ovekovo zadovoljstvo u poslu.
Izmeu ostalog, postoji generalno zadovoljstvo u ivotu
koje se prenosi i na posao. Ljudi u ovolj zemlji su,
generalno, nezadovoljni zbog nemogunosti napretka i
kolovanja i veoma je mogue da takva oseanja prenose i
na posao.
Jedan od razloga veeg zadovoljstva u poslu kod
obrazovanijih ljudi lei u injenici da pored vee plate
poseduju i vee mesto u hijerarhiji zaposlenih u
kompaniji. Pored veih primanja, oni zato imaju i vee
statusne simbole, veu mo i drutveni uticaj, a sve to
vodi veem zadovoljstvu poslu.

8. ZAKLJUAK
Cilj istraivanja je bio da se povee linost sa
zadovoljstvom u poslu. U toj nameri se i uspelo. Ali kako
dalje koristiti dobijene informacije? Kako iskoristiti
istraivanje?
Za svakog budueg menadera je neophodno da prodre u
sutinu oveka. ovek je sutina organizacije i kao takav
mora da se neguje. Iako su rezultati dobijeni u istraivanju
oekivani i vode se nekim opte prihvaenim normama,
ne mora sve uvek da bude tako crno-belo.
ak i najbolji radnik moe biti nezadovoljan. Lo radnik
moe predloiti odlinu ideju. ovek je kompleksno bie
na koga utie mnotvo razliitih faktora. Kako svaki dan
nije isti, tako ni ovek (zaposleni) ne moe da funkcionie
svaki dan na isti nain, ma koliko on imao izraene
osobine nekog tipa linosti. Tip linosti kojoj on pripada
ne mora ga zauvek obeleiti.
U dananje vreme, pogotovo u Srbiji, menaderi moraju
imati na umu ta je najvanija stvar koja oveka motivie.
557
Ukoliko ne postoji osnovna stvar za koju svaki zaposleni
radi, izostae motivacija, rad, a samim tim i zadovoljstvo
u radu.
U ovom sluaju, to je nadokanada za rad ili plata. U
dananje vreme jo uvek najvie ivotnih potreba
zadovoljava upravo novana nadoknada.
U razvijenim dravama, ljude u preduzee privlae
beneficije, povlastice, radno okruenje, ali kod nas je jo
uvek to plata. Iako se u Srbiji preduzee smatra uspenim
ako uspe svakog prvog u mesecu da isplati platu, ne
postoji razlog zato svi ne bi gledali malo u budunost.
Nee iskljuivo finansijska nadoknada biti dovoljna
radoznalom ljudskom umu.
Pruiti priliku ljudima da se ostvare na poslovnom planu
je jedan od osnovnih zadataka menadera ljudskih
resursa. Pravljenje kreativnih zadataka koji e ljude
inspirisati da se pokau u novom svetlu je ono to
menadment ljudskih resursa treba da prui.
Postoje mnoge stvari koje menaderi, ak i u ovim
uslovima mogu da prue svojim zaposlenima. Stvari koje
e poveati zadovoljstvo kod svih ljudi, koje e im
pobiljati i privatni i poslovni ivot.
Komunicirati sa svojim podreenima je uvek vano, ali ih
treba navoditi in a druenje izmeu sebe. Treba im
predstavljati dobre strane meuljudskih odnosa. Podsticati
druenja uz kafu na pauzama, druenja u kafeteriji za
vreme ruka, druenja na zajednikim aktivnostima van
posla.
Kada se zaposleni bolje upoznaju, vlada bolja klima u
preduzeu, nestaje zavist i suparnitvo, a nastaje
harmonino okruenje koje bez puno muke savladava i
periode krize.































9. LITERATURA
[1] Grinberg, R., Baron D., (1998), Ponaanje ljudi u
organizacijama, Beograd: elnid
[2] Grubi Nei L. (2008), Znati biti lider, Novi Sad,
AB Print
[3] Rot N. (2005), Psihologija linosti, Beograd, Zavod
za udbenike
[4] Mai B. (2010), Menadment-principi, koncepti i
procesi, Loznica, Mladost grup
[5] Dunerovi R. (2007), Osnovi psihologije
menadmenta, Novi Sad, Cekom
[6] Mihailovi D. (1988), Struktura motivacije za rad,
Beograd
[7] uki B. (2004), Integrativni menadment ljudskih
resursa , Kruevac, Plus

Kratka biografija:

Jovana Joki je roena u Novom
Sadu, 1988. godine. Odrasla je u
Rumi, gde je zavrila Gimnaziju
Stevan Puzi. Godine 2007. upisuje
fakultet za menadment Fam.
Master studije na Fakultetu
tehnikih nauka upisuje 2011, a
2013. brani svoj master rad.

558

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 657.05

ISTRAIVANJE ULOGE INTERNE REVIZIJE U KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU

RESEARCH OF THE ROLE OF INTERNAL AUDIT IN CORPORATE GOVERNANCE

Milo Crnobarac, Branislav Nerandi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast: INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj - U radu je prikazan i istraen znaaj
uloge interne revizije u korporativnom upravljanju i
ukazano je na sutinu i znaaj veze korporativnog
upravljanja preduzeem sa funkcijom sistema internih
kontrola, kao i internom revizijom kao formom nadzora.
Abstract - The paper describes research of the importan-
ce on the role of internal audit in corporete governance
and points to the essence and importance on the
connecton of corporate governance with the function of
the companys internal control system, and internal audit
as a form of supervision.
Kljune rei - Preduzee, korporativno upravljanje,
sistem internih kontrola, interna revizija.

1.UVOD

U cilju prikazivanja znaaja uloge interne revizije u
korporativnom upravljanju, ovaj rad je podeljen u pet
celina. Prvo su navedeni cilj i predmet istraivanja,
postavljene su hipoteze i prikazana je metodologija
istraivanja.
U drugom poglavlju opisano je preduzee kao ekonomska
institucija sa posebnim osvrtom na definisanje pojma
preduzea, kao i vrste preduzea i proces korporativnog
upravljanja, takoe je definisana interna kontrola i njen
znaaj, tim putem objanjene su i vrste i naela interne
kontrole, te metode i instrumenti interne kontrole.
U treem poglavlju posebna panja se posveuje
objanjenju pojma revizije preko znaaja i uloge revizije
kao i cilja revizije, sa osvrtom na vrste revizije i vrste
revizora. Definisana je interna revizija kao jedna od vrste
revizije koja je zastupljena prilikom kontrole i praenja u
korporativnom upravljanju. Potom je objanjen postupak
sprovoenja interne revizije, zatim pristupi i standardi
interne revizije. U ovom poglavlju detaljno je obrazloena
i uloga interne revizije u korporativnom upravljanju, pri
emu je prikazana interna revizija kao profesija.
Objanjeni su izazovi pred kojima se interna revizija
nalazi kroz primenu kodeksa profesionalne etike internih
revizora i aktivnosti internih revizora u spreavanju i
otkrivanju prevare.
etvrto poglavlje je posveeno uoj tematici rada, kroz
istraivanje Akcionarskog drutva Dnevnik-
Poljoprivrednika Novi Sad-u restruktuiranju odraen je
praktini deo rada, gde se ukazuje na funkcionisanje

NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz master rada, iji je mentor
prof. dr Branislav Nerandi.
korporacije u dravnoj svojini bez prisustva interne
revizije, te je izvrena procena rizika Dnevnik-
Poljoprivrednika AD, i proces planiranja interne revizije.
Peto poglavlje sadri zakljuak i literaturu koja je
koriena prilikom izrade rada.

2. PREDUZEE KAO EKONOMSKA INSTITUCIJA

2.1. Devinisanje preduzea i njegovi ciljevi

Preduzee predstavlja sloen ekonomski i organizacioni
subjekt, koji proizvodi robu ili usluge za trine potrebe,
koristei sopstvene resurse, radi ostvarivanja dobiti i
drugih drutveno-ekonomskih ciljeva. Vlasnici preduzea
mogu biti fizika ili pravna lica, drava ili lokalna
samouprava. Osnovni cilj preduzea koja su u privatnom
vlasnitvu jeste ostvarivanje profita. Sa druge strane,
osnovni cilj javnih preduzea jeste efikasno obavljanje
delatnosti koje su od drutvenog znaaja.

2.2. Vrste preduzea

Zavisno od delatnosti preduzee se deli na: 1) proizvodna,
2) trgovinska, 3) usluna, 4) finansijska preduzea.
Znaajan kriterijum je i veliina preduzea jer nain
poslovanja preduzea u mnogome zavisi od njegove
veliine: a) mala, b) srednja, v) velika preduzea.
Zavisno od oblika institucionalnog organizovanja
razlikuju se: I) inokosna, II) drutva lica, III) drutva
kapitala, IV) zadruge, V) drutvena, VI) javna preduzea.

2.3. Korporativno upravljanje

Korporativno upravljanje ini skup odnosa izmeu uprave
kompanije, njenog odbora, akcionara i drugih imalaca
interesa. Ono obezbeuje strukturu kroz koju se ostvaruju
ciljevi kompanije i utvruju sredstva za postizanje tih
ciljeva i nadgledanje rezultata. Skuptina akcionara
imenuje bord direktora upravnog odbora. Bord direktora
(upravni odbor) bira predsednika (ceo) i lanove izvrnog
odbora. Uloga izvrnog odbora jeste da organizuje i
rukovodi poslovanjem korporacije.Korporacija se moe
kontrolisati sa 51% vlasnitva, a za vane strateke odluke
bitno je da postoji 67% glasova odnosno 2/3 veina.
Korporacija se u nekim sluajevima moe efektivno
kontrolisati i sa 25% glasova zbog diversifikacije i
disperzije vlasnitva.[1]

2.4. Proces kontrole

Proces kontrole se definie i uspostavlja kao specifian
sistem koji neprekidno funkcionie u toku celokupnog
procesa upravljanja. Proces kontrole obuhvata poreenje
559
ostvarenih rezultata - uinaka sa normiranim, definisanje i
analiziranje rizika izmeu njih, kao i preduzimanje
korektivnih akcija kako bi se te devijacije otklonile u
narednom vremenskom periodu.

3. POJAM I KARAKTERISTIKE INTERNE
KONTROLE

3.1. Definisanje interne kontrole i njen znaaj

Interna kontrola je proces, ustanovljen i sprovoen od
upravnog odbora, preduzea, uprave i drugih zaposlenih,
a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje u vezi sa
postizanjem ciljeva u sledeim oblastima: efikasnost i
uspenost poslovanja, pouzdanost finansijskog
izvetavanja, saglasnost sa postojeim zakonima i
propisima i zatita imovine od neovlaenog prisvajanja,
korienja ili otuenja.[2]
Osnovni elementi efikasne interne kontrole su: 1)
kontrolno okruenje, 2) procena rizika, 3) kontrolne
aktivnosti, 4) informisanje i komunikacija, 5) nadzor.

3.2. Vrste i naela interne kontrole

U preduzeima se interne kontrole najee mogu svrstati
u tri grupe: upravljake, administrativne i
raunovodstvene. Ukoliko menadment eli da interna
kontrola potpuno odgovori na njegove zahteve, onda
treba uvaavati sledea naela: a) iznenadnost, b)
istovremenost, v) kontinuitet, g) odvajanje operative od
evidencije, d) odgovornost, ) zakonitost, e)
dokumentovanost.

3.3. Metode i instrumenti interne kontrole

U postupku sprovoenja kontrolne aktivnosti, koriste se
razliiti postupci i metode kontrole: I) tekua, II)
naknadna, III) permanentna, IV) periodina, V) formalna,
VI) materijalna, VII) progresivna, VIII) retrogradna.
Instrumenti interne kontrole su: 1) sistem organizacije, 2)
raunovodstveni sistem, 3) kadrovi, 4) popis.

4. POJAM I KARAKTERISTIKE REVIZIJE

4.1. Znaaj i uloga revizije

Revizija je sistematian postupak objektivnog
prikupljanja i procene dokaza, u vezi sa izjavama o
poslovnim aktivnostima i dogaajima, da bi se utvrdio
stepen podudarnosti izmeu izjava i utvrenih
kriterijuma, kao i prezentiranje rezultata zainteresovanim
korisnicima.[3]
Uloga revizije sastoji se od: a) zatite interesa vlasnika
kapitala, b) stvaranje realne i objektivne podloge za
upravljanje, v) pomoi u pribavljanju dodatnog kapitala
smanjenjem rizika ulaganja.

4.2. Cilj revizije

Primarni cilj svake revizije je da se obezbedi nezavisna
potvrda vlasnicima preduzea da su oni koji upravljaju
tim preduzeem ostvarili efekte koji odgovaraju stanju u
finansijskim izvetajima. Do ovog cilja dolazi se
posredstvom sistema ciljeva kao to su: I)
sveobuhvatnost, II) tanost, III) postojanje, IV)
vlasnitvo, V) vrednovanje, VI) procena, VII) prikaz
visine i obelodanjivanje, VIII) prekidnost.

4.3. Vrste revizije i vrste revizora

Postoje tri glavne vrste revizije: 1) revizija finansijskih
izvetaja, 2) revizija poslovanja, 3) revizija dosledne
primene zakona i propisa. Sa obzirom na subjekt koji
obavlja reviziju, revizija moe biti: a) spoljanja ili
eksterna revizija (koju obavljaju spoljni, eksterni
ovlaeni revizori), b) unutranja ili interna revizija (koju
obavljaju unutranji, interni revizori), v) Dravna revizija
(koju obavljaju ovlaeni dravni revizori).

5. POJAM I KARAKTERISTIKE INTERNE
REVIZIJE

5.1. Istorijski razvoj interne revizije

Najstarije sauvane raunovodstvene beleke vezane za
reviziju su one iz Dravne riznice Engleske i kotske i
datiraju od 1130. godine. Smatra se da je prvo udruenje
revizora, organizacija raunovoa, osnovano 1581. godine
u Veneciji. Uspostavljanje revizije, naroito eksterne,
povezuje se sa osnivanjem prvog profesionalnog
udruenja revizora 1854. godine u Londonu pod nazivom
Institut za ovlaene revizore Engleske i Walesa.
Prvi institut internih revizora The Institute of Internal
Auditor - (IIA) osnovan je 1941. godine u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, u New York-u, kao nacionalni
ameriki institut.

5.2. Definisanje interne revizije

Interna revizija je nezavisno, objektivno uveravanje i
konsultantska aktivnost, kreirana sa ciljem da vrednuje i
unapredi aktivnosti organizacije. Ona pomae organizaciji
da ostvari postavljane ciljeve uvodei sistematian,
disciplinovan pristup vrednovanju i poboljanju
efektivnosti upravljanja rizicima, kontrole i procesa
upravljanja. Primarni cilj savremene interne revizije jeste
da funkcionie kao podrka menadmentu, obezbeujui
nezavisne i ka menadmentu usmerene savete o
aktivnostima i uincima organizacije. Interna revizija
uvek ima za cilj promovisanje efikasnosti, ekonominosti
i efektivnosti upravljakih procesa, kao i pouzdanosti i
ispravnosti ostalih aktivnosti unutar organizacije. Vrenje
interne revizije obuhvata sledea tri vana podruja: a)
finansijsko podruje, b) saglaenost poslovanja, v)
operativne poslove.

5.3. Postupak sprovoenja interne revizije

Pod metodologijom rada interne revizije podrazumeva se
planiranje interne revizije, primena postupaka i procesa
rada, izvrenje odreenih vrsta i obima poslova,
oblikovanje i korienje radne dokumentacije, praenje
prihvatanja poruka, itd. Postupak obavljanja interne
revizije odvija se u nekoliko osnovnih faza: I) Planiranje
procesa interne revizije - ova faza obavljanja interne
revizije ukljuuje utvrivanje ciljeva i podruja rada
560
interne revizije, prikupljanje informacija o aktivnostima
koja se ispituju, utvrivanje i rasporeivanje potrebnih
resursa za obavljanje revizije, razvijanje programa
revizije itd; II) Ispitivanje i ocena poslovanja - interni
revizor prikuplja i kritiki razmatra informacije o
podruju koje ispituje, kombinujui razliite pristupe,
metode i tehnike; III) Izvetavanje o rezultatima
ispitivanja - rezultat rada i delovanja interne revizije jeste
izvetaj o obavljenoj reviziji koji ima bitnu ulogu u
korporativnom upravljanju prema unapred utvrenim
ciljevima; IV) Praenje rezultata rada (monitoring)
potrebno je pratiti i ispitati dali su preduzete potrebne
aktivnosti u vezi sa priloenim rezultatima priloene
revizije, i dali se postiu eljeni rezultati.

5.4. Pristupi i standardi interne revizije

Interna revizija moe se posmatrati kao specifian pristup
i to : 1) pristup overe, 2) pristup potvrivanja, 3)
sistemski pristup, 4) ciklini pristup, 5) pristup procene
rizika, 6) matrini pristup. Oblast interne revizije je
najee regulisana standardima profesionalne prakse
interne revizije koje objavljuje Institut internih revizora
Sjedinjenih Amerikih Drava. Sa obzirom na to da se
odeljenja interne revizije osnivaju u razliitim tipovima
organizacija, koje imaju razliite ciljeve, razliite su
veliine i strukture, te postoje razlike u zakonima i
propisima koji reguliu njihova poslovna okruenja,
logino je da e se pojaviti i odreene razlike u praksi
interne revizije, zavisno od okruenja u kome ona
funcionie. Svrha standarda jeste da: a) Objasne osnovne
principe koji ukazuju na to kakva treba da bude praksa
interne revizije; b) Uspostave okvir za obavljanje i
promovisnje irokog spektra aktivnosti interne revizije
koje obezbeuju dodatnu vrednost; v) Postave osnovu za
vrednovanje rada interne revizije; g) Podstaknu
unapreenja procesa i poslovanja u organizaciji. Standardi
se mogu svrstati u tri glavne kategorije: I) atributivni
standardi, II) standardi za obavljanje posla (standardi
izvoenja), III) standardi za implementaciju.

6. ULOGA INTERNE REVIZIJE U
KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU

Integrisanje interne revizije u proces korporativnog
upravljanja daje mogunost korporaciji da utie na
kontrolu i upravljaki sistem. Razvoj savremanog
korporativnog upravljanja povezan je i uslovljen
znaajnom ulogom interne revizije, koja kao savetodavna
nezavisna delatnost ocenjuje i unapreuje upravljaki
proces, titi interese svih uesnika u poslovnom procesu
organizacije, i tim putem upravljanje rizicima ini
efikasnim. Ciljevi i zadaci interne revizije u
korporativnom upravljanju su znaajnim delom definisani
strategijama i politikama preduzea.

6.1. Interna revizija kao profesija

Profesija interne revizije je zapoela svoj dinamian
razvoj osnivanjem Instituta internih revizora 1941.
godine. Interna revizija je prola razvojni put od
finansijske revizije, gde su predmet revidiranja bile samo
raunovodstvene evidencije i informacije, do revizije
poslovanja, koja je usmerena na ispitivanje svih poslovnih
procesa. Internu reviziju profesijom ine sledei faktori:
a) javni rad, b) sertifikacija, v) izdavanje publikacija sa
ciljem unapreenja prakse, g) primena etikog kodeksa i
standarda interne revizije.

6.2. Kodeks profesionalne etike internih revizora

Kodeks etike internih revizora usvojio je 1968. godine
Institut interne revizije u Sjedinjenim Amerikim
Dravama. Kodeks profesionalne etike internih revizora
obuhvata dve sutinske komponente: I) Naela kodeksa
profesionalne etike - koja predstavljaju polazne osnove
nepromenjenog trajnog karaktera i predstavljaju polazne
osnove na kojima se zasnivaju pravila etikog i
profesionalnog ponaanja internih revizora; II) Pravila
kodeksa profesionalne etike - koja opisuju norme
ponaanja koje se oekuju od internih revizora. U skladu
sa odrednicama etikog kodeksa od internih revizora se
oekuje da primenjuju i da se pridravaju naela, a to su:
1) integritet, 2) objektivnost, 3) poverljivost i 4)
profesionalizam (strunost).

6.3. Aktivnosti internih revizora u spreavanju i
otkrivanju prevare

Uloga internih revizora je da otkrivajui kriminalne
radnje, spree njihovo dalje injenje. Prilikom planiranja i
obavljanja revizijskih postupaka i procenjivanja i
izvetavanja o rezultatima tih postupaka, revizor treba da
razmotri rizik od materijalno znaajnih pogrenih iskaza
sadranih u finansijskim izvetajima koji nastaju usled
kriminalne radnje ili greke. Odgovornost interne revizije
za spreavanje i otkrivanje prevare moe se posmatrati u
pogledu: a) odvraanja, b) otkrivanja, v) ispitivanja, g)
izvetavanja o kriminalnim radnjama.

7. INTERNA REVIZIJA I DNEVNIK-
POLJOPRIVREDNIK AD NOVI SAD

7.1. Istorijat Dnevnik-Poljoprivrednika AD Novi
Sad

Preduzee Poljoprivrednik osnovano je 2. decembra
1956. godine u Novom Sadu i poslovalo je u okviru
preduzea Dnevnika. Dnevnik-Poljoprivrednik kao
jednolano otvoreno akcionarsko drutvo posluje i danas,
a 100% vlasnik kapitala je Dnevnik Holding AD Novi
Sad. Akcionarsko drutvo "Dnevnik-Poljoprivrednik"
Novi Sad-u restruktuiranju je izdava lista
"Poljoprivrednik", knjige "Poljoprivrednikov
poljoprivredni kalendar" , a u 2008. godini pokrenuto je i
novo izdanje, publikacija ivot sela.

7.2. Podaci o organizacionoj celini

"Dnevnik-Poljoprivrednik" AD je jedno od etiri
povezana preduzea u sastavu Dnevnik Holdinga AD
za novinsko-izdavaku delatnost., a to su jo Dnevnik-
tamparija DOO, Dnevnik-Novine i asopisi DOO i
Dnevnik-Promet DOO. "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD
ine poslovodstvo i etiri organizacione jedinice: I)
Odeljenje redakcija Poljoprivrednik, II) Odeljenje
561
marketing, III) Odeljenje za raunovodstveno-finansijske
poslove, IV) Odeljenje za opte poslove. U "Dnevnik-
Poljoprivredniku" AD Novi Sad zaposleno je 18 radnika.

7.3. Primena interne revizije u Dnevnik-
Poljoprivredniku AD Novi Sad

"Dnevnik-Poljoprivrednik" AD ne poseduje sistem
interne kontrole, kao ni internu reviziju, a kao jednolano
nejavno akcionarsko drutvo nemaju zakonsku obavezu
da sprovode internu reviziju. I pored toga to ne postoji
zakonska obaveza da "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD ima
internu reviziju, definitivno postoji potreba za
sprovoenjem interne revizije. Pozicioniranje Interne
revizije u Dnevnik-Poljoprivredniku" AD bi trebalo da
bude postavljeno izvan okvira raunovodstva i finansija
na druga kljuna podruja poslovanja na poziciju u kojoj
bi interna revizija predstavljala nezavisnu strunu
funkciju u okviru organizacije.

7.4. Procena rizika Dnevnik-Poljoprivrednika AD
Novi Sad

Procena rizika je sistematian proces koji podrazumeva
profesionalno rasuivanje i procenu vezanu za mogue
situacije ili dogaaje koji mogu imati negativan uticaj na
poslovanje i rezultate "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD.
Kako bi se rizici adekvatno procenili, neophodno je da se
stekne i obezbedi dovoljno poznavanje poslovanja
Dnevnik-Poljoprivrednika AD. Oblasti koje bi trebalo
poznavati i razmotriti su: 1) poslovni ciljevi Dnevnik-
Poljoprivrednika AD, 2) kontrolno okruenje, 3)
kontrolne aktivnosti, 4) kontrole koje vri rukovodstvo, 4)
specifini rizici vezani za poslovanje Dnevnik-
Poljoprivrednika AD, 5) delatnosti Dnevnik-
Poljoprivrednika AD, 6) Zakoni i regulative koji su
primenjivi za Dnevnik-Poljoprivrednik AD, 7)
ekonomska pitanja. U poslovanju Dnevnik-
Poljoprivrednika AD mogue je identifikovati i oceniti
sledee rizike: a) nabavka (ocena rizika 3), b) naplata
potraivanja (ocena rizika 4), v) upravljanje zalihama
(ocena rizika3).

7.5. Proces planiranja interne revizije

Plan interne revizije akcionarskog drutva "Dnevnik-
Poljoprivrednik" Novi Sad-u restrukturiranju bi trebao da
obuhvata mere, improvizacije kao i organizaciju
ispitivanja kako bi se svi revizijski postupci sproveli na
efikasan, ekonomian i efektivan nain. Proces planiranja
interne revizije Dnevnik-Poljoprivrednika AD trebao bi
da obuhvata sledee aktivnosti:
I) Definisanje ciljeva, svrhe i delokruga rada interne
revizije - U procesu planiranja interne revizije potrebno je
da se osnovni cilj interne revizije razgranii na
pojedinane i operativne ciljeve i zadatke i da se u skladu
sa njima postave granice delokruga rada interne revizije;
II) Prikupljanje informacija o aktivnostima koje se
ispituju;
III) Sprovoenje ispitivanja menadmenta i zaposlenih u
organizaciji;

IV) Izrada stratekog i godinjeg plana interne revizije -
Stratekim planom rada treba da se utvrde strateki ciljevi
interne revizije, koji su zasnovani na dugoronim
poslovnim ciljevima Akcionarskog drutva "Dnevnik-
Poljoprivrednika" AD i na proceni rizika poslovanja.

7. ZAKLJUAK

Efektivno korporativno upravljanje danas predstavlja
vaan mehanizam za funkcionisanje preduzea i zatitu
akcionara, a interna revizija je, prema savremenim
konceptima korporativnog upravljanja, izuzetno znaajna
komponenta tog mehanizma. Integrisanje interne revizije
u proces korporativnog upravljanja stvara mogunost
preduzeu da utie na kontrolu i upravljaki sistem.
Nadlenosti interne revizije se ire, i interna revizija
postaje sve vie ukljuena u procese koji su od vitalnog
znaaja za efektivno korporativno upravljanje.
Praktinim delom rada, koji se odnosi na istraivanje
Akcionarskog drutva Dnevnik-Poljoprivrednik Novi
Sad-u restruktuiranju potvrene su i opravdane
postavljene hipoteze ukazano je na znaaj i korist od
uvoenja interne revizije, kako za nadzor za primenu
sistema internih kontrola, tako i za internu ekonomiju
Dnevnik-Poljoprivrednika AD.

8. LITERATURA

[1]Dobromirov, D., Korporativne finansije skripta,
FTN, Novi Sad, 2007.

[2]Vitorovi, B., Interne kontrole i interna revizija,
Savez raunovodja i revizora Srbije, Beograd, 2004.

[3]Milojevi, D., Finansijska revizija i kontrola,
Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006.

Kratka biografija:


Milo Crnobarac roen u Novom Sadu
1985. godine. Master rad, na Fakultetu
Tehnikih Nauka iz oblasti Industrijskog
inenjerstva i menadmenta - Investicioni
menadment, odbranio je 2013. godine.



Branislav Nerandi roen je u Novom
Sadu 1956. godine. Doktor je tehnikih
nauka, oblast proizvodni sistemi,
organizacija i menadment. Specijalizirao
investicioni menadment i berzansko
poslovanje 2003.godine.









562

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 336.6:005

ZNAAJ ANALIZE RELEVANTNIH RACIO POKAZATELJA U SAGLEDAVANJU
FINANSIJSKE SITUACIJE U INDUSTRIJSKOM PREDUZEU

SIGNIFICANCE ANALYSIS OF RELEVANT RATIO INDICATORS IN ASSESMENT OF
THE FINANCIAL SITAUTIN IN INDUSTRIAL ENTERPRISES

Sava Bijelovi, Veselin Perovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj Predmet istraivanja u ovom master
radu predstavlja ispitivanje poslovanja tri velike
kompanije koje su aktuelni lideri na tritu Srbije u
industriji piva. Ispitivanje poslovanja bazirano je na
analizi i tumaenju finansijskih pokazatelja sa posebnim
akcentom na Atmanov Z-score i Du Pont model.
Abstract The subject of this master research is business
evaluation of three great companies which are actual
leaders in beer market in Serbia. Business evalutation is
based on financial parameter analyses and interpretation
with a strong acent on Altmans Z-score and Du Pont
model.
Kljune rei: Racio pokazatelji, Altmanov Z-score
pokazatelj, Du Pont ema

1. UVOD
U master radu se vri analiza uspenosti poslovanja
savremenih industrijskih preduzea, sa fokusom na
likvidnost. Rad sagledava sva pitanja koji se postavljaju
pred finansijski menadment preduzea, sa aspekta
odluka o nainu finansiranja poslovnih procesa. Osnovna
ideja rada je da, analizirajui poslovanje privrednog
drutva Carlsberg Srbija d.o.o elarevo, i uporeivanjem
njegovog poslovanja sa najveim konkurentima sa trita
Srbije (sa Apatinskom pivarom doo i Ujedinjenim
srpskim pivarama EUC doo), afirmie veliki znaaj lik-
vidnosti poslovanja. Prilikom izrade master rada, u osnovi
je primenjena analitiko sintetika metoda, uz primenu
deskriptivne, komparativne i dijalektike metode.
2. FINANSIJSKO POSLOVANJE
Poslovne finansije predstavljaju nauku o donoenju
investicione i finansijske odluke (u preduzeu) u teoriji i
kako se ovo implementira u praksi. Kljuni zadatak
finansijskog poslovanja preduzea, nalazi se u tome da
ono treba da obezbedi nesmetano odvijanje poslovnih
aktivnosti, s tim da se:
to manje angauju finansijska sredstva,
maksimiraju prihodi od slobodnih sopstvenih
sredstava i
minimiziraju trokovi pribavljanja tuih sredstava.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio prof. dr Veselin Perovi.
2.1. Uloga finansijskog menadmenta
Savremeno korporativno upravljanje pred finansijske
rukovodioce postavlja izuzetno sloene i odgovorne
zadatke, koji imaju svoju etiku i zakonsku stranu, ali
sadre i visoke profesionalne standarde i zahteve. Zadaci
finansijskog menadmenta su sledei [1]:
analiza finansijskih informacija analitika
interpretacija informacija na bazi kojih se donosi sud
o finansijskoj poziciji preduzea,
utvrivanje obima i strukture poslovnih sredstava
kompozicija aktive bilansa stanja i
kompozicija finansijske strukture komponovanje
optimalne finansijske strukture preduzea (sadrana
na pasivnoj strani bilansa stanja).
2.2. Osnovni ciljevi finansijske funkcije
Finansijska funkcija u preduzeu se bavi pripremom i
obezbeenjem izvora finansiranja, kao i snabdevanjem
finansijskih sredstava slubama u preduzeu kojima su ta
sredstva potrebna za vrenje aktivnosti u okviru redovnog
procesa reprodukcije. Osnovna uloga je u kreiranju
finansijske politike, prema finansijskim naelima,
pravilima finansiranja, strategijom i taktikom finansijskog
upravljanja.
2. ANALIZA USPENOSTI POSLOVANJA
PREDUZEA
3.1. Korporativno upravljanje
Prema definiciji OECD-a iz 1992 godine, korporativno
upravljanje predstavlja sistem upravljanja i kontrole
nekog preduzea kojim se utvruju: prava i odgovornosti
izmeu lanova privrednog drutva, sastavljaju se pravila
o donoenju odluka, utvruju se struktura i sredstva za
postizanje ciljeva i kontrola izvrenja. Osnovni zadaci
raunovodstvene profesije definisani su kroz odreene
raunovodstvene principe, a jedan od najvanijih jeste
Princip korporativnog upravljanja. Ovaj princip ukazuje
na efektivnost korporativnog upravljanja, jer zahteva
formiranje i rad nadzornih, regulatornih i izvrnih tela
koji e delovati na profesionalan i objektivan nain.
Prihvatanjem Naela OECD-a, posebno se naglaava i
obznanjuje raunovodstvenoj profesiji naelo prema
kojem raunovodstvena profesija mora biti odgovorna
akcionarima a ne menadmentu, a uprave moraju efikasno
da vre nadzor nad funkcijom financijskog izvetavanja
osiguravanjem adekvatnog sistema kontrola [3].
3.2. Analiza finansijskih izvetaja. U nameri sagleda-
vanja objektivne finansijske situacije preduzea, kljuno
je da se izvri finansijska analiza, koja ini elementarni
563
kostur predvianja budueg finansijskog stanja. Sa druge
strane, finansijska analiza bavi se utvrivanjem
funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu pozicija bilansa
stanja i bilansa uspeha, u cilju dobijanja verodostojne
ocene o finansijskom poloaju nekog preduzea.
Predmet finansijske analize su sredstva i izvori sredstava
(podaci se dobijaju iz bilansa stanja) i poslovni rezultat,
odnosno poslovni prihodi i rashodi (dobijeni iz bilansa
uspeha). Osnovna ideja koja proizilazi iz finansijske
analize jeste u uoavanju odreenih slabosti koje mogu da
dovedu do finansijskih problema u preduzeu u buduem
periodu, kao i preduzimanje adekvatnih mera za
otklanjanje tih slabosti.
Finansijska analiza, pre svega daje odgovore o tome
kakva je likvidnost preduzea, kako rukovodstvo
preduzea investira, da li preduzee ima dovoljan iznos
profita, i sl. Pri tome, odreeni racio brojevi uz pravilniju
interpretaciju, predstavljaju veoma koristan instrument za
analizu finansijskih izvetaja [2].
4. ANALIZA LIKVIDNOSTI PRIVREDNOG
DRUTVA CARLSBERG SRBIJA
Likvidnost ini sposobnost dunika da uredno podmiruje
novane obaveze u rokovima dospea. Likvidnost
sredstava oznaava sposobnost da se sredstva iz
materijalnog oblika transformiu u novani oblik. U
nameri odranja eljene likvidnosti preduzea, neophodno
je planiranje tokova novca i neto obrtnih sredstava.
U naoj zemlji analiza likvidnosti privrednog drutva
predstavlja najznaajniji deo ekonomsko-finansijske
analize kojoj treba posvetiti najveu panju. Kljuno je
sagledati sposobnost plaanja obaveza prema svim
poveriocima. Analiza likvidnosti vri se sagledavanjem
odnosa izmeu priliva i odliva gotovine iz poslovnih,
investicionih i finansijskih aktivnosti u Izvetaju o
tokovima gotovine.
Kljuni finansijski izvetaj na osnovu kojeg se moe
sagledati likvidnost privrednog subjekta je Izvetaj o
tokovima gotovine.
Tek na osnovu detaljnog prouavanja tokova gotovine u
ovom Izvetaju treba pristupiti izraunavanju i
interpretaciji pokazatelja likvidnosti.
Osnovni pokazatelji likvidnosti dobijeni su na osnovu
zvaninog finansijskog izvetaja preduzea Carlsberg
Srbija doo za 2009., 2010. i 2011. godinu.

4.1. Opti racio likvidnosti
Na osnovu opteg racia likvidnosti, sagledava se
sposobnost plaanja kratkoronih obaveza - sa koliko
dinara obrtne imovine (koja ukljuuje zalihe, stalna
sredstva namenjena prodaji, potraivanja, kratkorone
finansijske plasmane i gotovinu) je pokriven 1 dinar
kratkoronih obaveza i to je ovaj pokazatelj vei, to se
likvidnost ocenjuje kao povoljnija i obrnuto.
(1)
2011. godina 3.131.508 / 3.043.906 = 1,03
2010. godina 1.756.902 / 2.701.606 = 0,65
2009. godina 1.490.834 / 2.769.171 = 0,54
Kod privrednog drutva Carlsberg Srbija d.o.o. elarevo
svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven je u 2011.
godini sa 1,03 dinar obrtne imovine, to nije povoljan
odnos, a jo je manje povoljan za 2010. i 2009. godinu.
4.2. Racio redukovane likvidnosti
Ovaj racio pokazuje pokrivenost kratkoronih obaveza
likvidnom imovinom, jer su iz obrauna iskljuene zalihe
i stalna sredstva namenjena prodaji, ime je otklonjen
nedostatak racia opte likvidnosti. Zalihe se iskljuuju jer
predstavljaju najmanje likvidan deo kratkorone aktive, tj.
najsporije se mogu konvertovati u novac.
(2)
2011. godina 2.852.712 / 3.043.906 = 0, 94
2010. godina 1.500.885 / 2.701.606 = 0,56
2009. godina 1.156.410 / 2.769.171 = 0,42
Privredno drutvo Carlsberg Srbija d.o.o. elarevo, nema
zadovoljavajui reducirani racio likvidnosti. Na kraju
tekue godine za izmirenje 100 dinara kratkoronih
obaveza privredno drutvo je na raspolaganju imalo 940
dinara likvidne obrtne imovine to je nepovoljno.
4.3. Racio redukovane likvidnosti
Ovaj racio je najstroi test likvidnosti ili poznatiji pod
nazivom gotovinski racio ili likvidnost I stepena, koji
pokazuje koliki je stepen pokrivenosti kratkoronih
obaveza gotovinom, odnosno sa imovinom u novanom
obliku pomou koje se izmiruju tekui dugovi.
(3)
2011 godina 1.085.682 / 3.043.906 = 0,36
2010 godina 3.082 / 2.701.606 = 0,001
2009 godina 9.189/ 2.769.171 = 0,003
Na kraju 2011 godine svakih 100 dinara kratkoronih
obaveza su bile pokrivene sa 3,6 dinara gotovine. Na
kraju 2010 godine likvidnost merena ovim indikatorom je
znatno loiji i za pokrie 100 dinara kratkoronih obaveza
Carlsberg Srbija d.o.o. na raspolaganju ima samo 0,01
dinara momentalno raspoloivih novanih sredstava.
4.4. Neto obrtna sredstva
Neto obrtna sredstva ine vano merilo likvidnosti i sol-
ventnosti drutva, odnosno predstavljaju deo obrtne
imovine koji je finasiran iz dugronih izvora (dugoronih
kredita i sopstvenog kapitala).
(4)
2011 godina 3.131.508 3.043.906 = 87.602
2010 godina 1.756.902 2.701.606 = - 944.704
2009 godina 1.490.834 2.769.171 = - 1.278.337
to su neto obrtna sredstva vea, to je kapacitet za
izmirenje kratkoronih obaveza vei, a rizik od
nelikvidnosti i nesolventnosti manji. U privrednom
drutvu Carlsberg Srbija, u 2011. godini je ovaj racio
najveiobrtna sredstva ine vano merilo likvidnosti i
solventnosti drutva, odnosno predstavljaju deo obrtne
imovine koji je finasiran iz dugronih izvora (dugoronih
kredita i sopstvenog kapitala).

5. KOMPARATIVNI PRIKAZ OSNOVNIH
BILANSNIH POZICIJA TRI FABRIKE PIVA U
REPUBLICI SRBIJI
5.1. Altmanov model predvianja bankrotstva
U svrhu ovog rada, bie upotrebljen Altmanov Z-score
model kao kvantitativni model za utvrivanje verovatnoe
564
bankrotstva za tri preduzea (Carlsberg d.o.o elarevo,
Apatinska pivara d.o.o. Apatin, Ujedinjene Srpske pivare
EUC d.o.o Novi Sad) u nastupajuem periodu od 2
godine.
Altmanov model, zasnovan je na diskriminantnoj analizi,
a opta formula na osnovu koje se izraunava Z score
je:
Z = 1,2 X1 + 1,4 X2 + 3.3 X3 + 0,6 X4 + 1,0 X5 (5)
U Rezultat se kree u sledeim intervalima:
Z < 1, 81 Zona bankrotsva
1, 81 < Z < 2,99 Siva zona
Z > 2,99 Sigurna zona.
Posmatrajui rezultate iz tabele 1 moe se zakljuiti da e
kompanije Apatinska pivara i Ujedinjene srpske pivare
EUC imati problem u pogledu podmirivanja kratkoronih
obaveza budui da je indeks X1 negativne vrednosti.
Takoe, moe se rei i da kompanija Ujedinjene srpske
pivare imaju negativan X3 indeks to stavlja ovu pivaru u
jo teu finansijsku situaciju u odnosu na konkurentne.
Prema formuli za proraun Z vrednosti, dobijeni su
sledei rezultati prikazani na slici 1.


Slika 1. Analiza verovatnoe bankrotstva prema Z skoru
Budui da je gornja granica bankrotstva na 1,81, moe se
zakljuiti da se kompanije Apatinska pivara i Ujedinjene
srpske pivare EUC nalaze u toj zoni.
Razlog tome lei u negativnom X1 indeksu, sa tim da je
kompanija Ujedinjene srpske pivare u jo teem poloaju
jer posluje u gubitku zbog ega je indeks X3 takoe
negativan.
Pivara Carlsberg iz elareva sa Z skorom od 2,67 nalazi
se u sivoj zovi i moe se rei da je veoma blizu da pree u
sigurnu zonu.
5.2. Du Pont analiza pokazatelja
Alternativnu metodu dobijanja ROE predstavlja Du Pont
analiza. Du Pont model je analitiki jako znaajan budui
da jasno iskazuje interakciju tri vane kategorije: stope
neto dobitka, koeficijenta obrta ukupne poslovne imovine
i multiplikatora sopstvenih sredstava.
Jasno je da efikasno upravljanje pojedinim i ukupnim
trokovima (rast stope neto dobitka), ubrzanje koeficijenta
obrta ukupne poslovne imovine i korienje dugova sve
dok stopa prinosa na ukupnu poslovnu imovinu preva-
zilazi cenu pozajmljenih izvora direktno vodi rastu ROE.
Ovaj metod je upotrebljen kako bi jednostavnije utvrdio
nain na koji se poveava ili smanjuje rentabilnost
kompanije Carlsberg (Tabela 2), Apatinske pivare (Tabela
3) i Ujedinjenih srpskih pivara (Tabela 4).
Na osnovu Du Pont eme, predstavljene u tabeli 2, moe
se zakljuiti da se stopa prinosa na sopstvena sredstva u
kompaniji Carlsberg d.o.o. smanjila sa 5,64% na 5,59% u
toku ovog perioda. Ovo smanjenje stope na sopstvena
sredstva prouzrokovano je padom stope na dobit sa 3.27%
na 3.00%. Potrebno je primetiti da pri tom nije dolo do
znaajnijeg smanjenja koeficijenta obrta ukupnih
poslovnih sredstava.
Du Pont ema prua jednostavnijeg prikaza promenlji-
vosti stope prinosa na sopstvena sredstva za Apatinsku
pivaru (Tabela 3). Tumaenjem ove eme moe se
zakljuiti da je na konanu vrednost ROE znaajno
uticalo poveanje stope neto dobitka (sa 6,82% na
13,49%). Meutim, znaajniji efekat na konaan pad ROE
je rouzrokovano smanjenjem odnosa prosenih poslovnih
i sopstvenih sredstava (sa 46,88 na 7,43). Sopstveni
kapital preduzea znaajno je uvean (vie od 5 puta), dok
su poslovna sredstva neznatno smanjena.

Tabela 1. Proraun Altmanovih pokazatelja
565

Tabela 2. Du Pont ema za pivaru Carlsberg d.o.o.

Tabela 3. Du Pont ema za Apatinsku pivaru d.o.o.

Tabela 4. Du Pont ema za Ujedinjene srpske pivare d.o.o.
566
Du Pont analiza prema finansijskim izvetajima kompa-
nije Ujedinjene srpske pivare EUC d.o.o. ukazuje na
znaajne probleme u poslovanju i njegovoj rentabilnosti.
Naime, rezultati pokazuju da je stopa prinosa na
sopstvena sredstva od -1113% pokazatelji loeg
finansijskog stanja i nemogunosti preduzea da ostvari
zaradu prema datim uslovima poslovanja.
Negativan predznak ovog racia posledica je negativne
stope neto dobitka odnosno gubitka (-39,7% za 2011. i -
33,5% za 2010. godinu) koje preduzee ostvaruje svojim
poslovanjem u posmatranom periodu.
6. ZAKLJUAK
U radu je analizirana tema uspenosti poslovanja
industrijskih preduzea, sa aspekta unapreenja
likvidnosti poslovanja. Polazei od posebnog cilja
istraivanja - ukazivanje na znaaj likvidnosti poslovanja,
kao vanog faktora za poslovanje neke organizacije,
zakljuuje se da su finansijski izvetaji osnovni
instrumenti, koji utiu na ocenu uspenosti poslovanja
savremenog industrijskog preduzea, kao i da je faktor
likvidnosti i unapreenje likvidnosti, jedan od najvanijih
pokazatelja boljeg poslovanja.
Istraivanje je pokazalo da je neophodno unapreivati u
kontinuitetu likvidnost sva tri proizvodna preduzea jer je
to jedan od najvanijih elemenata u poslovanju. Radi
unapreenja likvidnosti, sva tri posmatrana privredna
drutva treba bolje da planiraju tokova novca i neto obrtna
sredstva i tako obezbedi bolju konkurentnost na tritu.






















7. LITERATURA
[1] Perovi, V., Nerandi, B.: Poslovne finansije, FTN,
Novi Sad, 2010.

[2] Dickov, V., Nerandi, B., Perovi, V.: Ekonomika
moderna, Stylos, Novi Sad, 2004.
[3] www.oecd.org

Kratka biografija:
Sava Bijelovi, od majke Momirke i oca Ratka, roen je
10.07.1984 godine u Nikiu. Zavrio je srednju saobraajnu
kolu u Nikiu. Diplomu o viem obrazovanju stekao je na
Visokoj strukovnoj koli u Novom Sadu. Master diplomu stie
na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu 2013. godine.


567

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK 657.05

SISTEM INTERNE KONTROLE U PLATNOM PROMETU

INTERNAL CONTROL SYSTEM IN PAYMENT

Vuk Obadi, Branislav Nerandi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast - INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj U Okviru ovog rada vrie se
istraivanje uloge i znaaja platnog prometa u zemlji i
inostranstvu, kao i instrumenti nadzora i kontrole nad
funkcionisanjem platnog prometa.
U posebnim delovima rada vrie se istraivanje
raunovodstvenih aspekata platnog prometa, znaaj i
funkcionisanje platnog prometa, kontrole, interne
kontrole i sistema internih kontrola, njihovog
funkcionisanja u platnom prometu, nadgledanje i politika
nadgledanja platnih sistema.
Poseban deo rada se odnosi na praktino istraivanje
nadzora nad obavljanjem platnog prometa u Republici
Srbiji od strane Narodne banke Srbije.
Abstract This study will analize and explore the role
and importance of the payment system in the country and
abroad, as well as instruments of surveillance and control
over the functioning of the payment system.
In specific areas of research will be carried out
accounting aspects of the payment, the importance and
functioning of payment, audit, internal control systems
and internal controls, their function in the payment
system, monitoring and policy oversight of payment
systems.
A section refers to the practical research supervision of
payment in the Republic of the National Bank of Serbia.
Kljune rei: Platni promet,instrumenti platnog prometa,
kontrola, interna kontrola, sistem internih kontrola.

1. UVOD
Platni sistem ini skup obraunskih sistema i instrumenata
plaanja neke zemlje koji su na raspolaganju stanovnitvu
i privredi. Da bi platni sistem obavio svoju ulogu na
zadovoljavajui nain, potrebno je da ispuni tri uslova.
Prvi je to krae zadravanje novanih sredstava u
kanalima platnog prometa, drugi je pouzdanost sistema,
to prvenstveno znai bezbedno izvrenje transakcija i
postojanje kontinuiteta raspoloivosti prema njegovim
korisnicima, a trei, ne manje vaan, jeste ekonomski
prihvatljiva cena obavljenih transakcija. Staranje o
ureenju i unapreenju platnog sistema Republike Srbije
predstavlja jednu od osnovnih funkcija Narodne banke
Srbije utvrene zakonom. Narodna banka Srbije je
proteklih godina, sprovoenjem reformi obezbedila
moderan i pouzdan nacionalni platni sistem.
On predstavlja odlinu osnovu za brzo i efikasno
realitovanje novanih transakcija u finansijskom sistemu i
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Branislav Nerandi, vanr.prof.
privredi, a takoe i pouzdan kanal za trasmisiju mera
monetarne politike. Zahvaljujui tome svi korisnici usluga
platnog prometa na raspolaganju imaju unapreen kvalitet
i veu raznovrsnost instrumenata plaanja i servisa.Platni
sistem u najirem smislu predstavlja skup sistema za
transfer novanih sredstava koji olakavaju cirkulaciju
novca [1]. U naoj zemlji, u skladu sa zakonskom
regulativom, ustanova koja je ovlaena da ureuje,
kontrolie i unapreuje funkcionisanje platnog prometa je
Narodna banka Srbije. Razlikuje se unutranji i
meunarodni platni promet.
Pod unutranjem platnim prometom podrazumevaju se
sva plaanja u granicama jedne zemlje u domaoj valuti.
Pod meunarodnim platnim prometom podrazumevaju se
sva gotovinska i bezgotovinska plaanja izmeu fizikih
lica iz nae zemlje, sa licima iz drugih zemalja.
Bezgotovinski nain plaanja je sve vie zastupljeniji u
meunarodnom platnom prometu iz razloga to je ovaj
nain plaanja bri, efikasniji i znatno sigurniji usled
korienja SWIFT sistema. Saglasno Zakonu o platnom
prometu, nosioci funkcije platnog prometa u zemlji su:
Narodna banka Srbije, poslovne banke kao i preduzea ptt
saobraaja. Ove institucije su organizatori funkcije
platnog prometa a imaju i kontrolne zadatke. Nesumljiva
je vanost internih kontrola, kako za menaderske
strukture, tako i za nezavisne revizore. Ve 1947. godine
AICPA je ukazala na tri kljuna faktora koji pozicioniraju
vanost internih kontrola, kao kontrole od sutisnkog
znaaja, i to u odnosu na poslovno okruenje:
danas, obim i cilj poslovanja poslovnih entiteta
do te mere je u svojoj kompleksnosti narastao da
menaderi moraju da se oslone na mnogobrojne
izvetaje i analize samo ako su adekvatne i
efektivne interne kontrole,
kontrola i ispitivanje u okolnostima inherentno
pouzdanih sistema internih kontrola pruaju
zatitu od nestrunosti osoblja i smanjuju
mogunost greaka ili netanosti koje se
deavaju u toku izrade finansijskih izvetaja,
nije praktino da se vri revizija kod klijenata
koji su ogranieni u mogunostima nadoknade
za obavljanje revizije, a takoe imaju nepouzdan
sistem internih kontrola.
Poslednjih pedesetak godina su u svetu revizije sve vie
pozicionirali znaaj internih kontrola, ne samo kao pre-
ventivno sredstvo, ve i kao zalog sigurnosti i adek-
vatnosti finansijskih izvetaja koji su namenjeni akcio-
narima, dravi, investitorima kao i samim zaposlenima.
Sistem interne kontrole je obavezan zahtev za postizanje
transparentne uprave kao i servisa graana. Karakteristike
sistema internih kontrola u institucijama Srbije imaju
znaajan uticaj na sposobnost institucija da ispuni ciljeve.
568
2. ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE
PLATNOG PROMETA
Poslovi platnog prometa u Republici Srbiji obavlja se u:
Narodnoj banci Srbije
poslovnim bankama
preduzeima PTT saobraaja
Platni promet u zemlji se realizuje u skladu sa
nacionalnim propisima koji ureuju ovu materiju i sa
propisanim instrumentima platnog prometa, u kom
pogledu postoji uglavnom dosta slinosti, ali i odreene
razlike izmeu zemalja, pre svega, u zavisnosti od
razvijenosti bankarskog sistema i stepena privrednog
razvoja. Platni promet u zemlji obuhvata sva plaanja
koja se realizuju izmeu domaih (pravnih i fizikih lica).
Domai platni promet obuhvata:
meubankarski platni promet- koji se obavlja
izmeu uesnika u RTGS i
kliring sistemu Narodne banke Srbije i
interni platni promet- koji se obavlja izmeu
klijenata koji imaju otvorene raune kod iste
banke.
RTGS ( Real Time Gross Settlement) sistem je sistem
plaanja po bruto principu u realnom vremenu. On
podrazumeva prijem i izvravanje pojedinanih naloga za
plaanje u najkraem vremenu od momenta njihovog
prijema- i to do visine pokria na raunu. U RTGS-u se
mogu izvravati svi nalozi za plaanje, s tim to se
obavezno izvravaju nalozi za plaanje koji glase na
iznose vee od 250.000 dinara.
Klirinki sistem plaanja, tj. sistem plaanja po neto
principu sastoji se u prebijanju meusobnih plaanja i
isplati salda na kraju poslovnog dana. Prednost ovog
sistema plaanja je u tome to se kompenzira vie od 90%
ukupnih plaanja.
Da bi blatni promet u nekoj zemlji dobro funkcionisao,
neophodno je da, pre svega, bude dobro organizovan uz
potovanje principa efikasnosti i ekonominosti.
Dobro organizovan platni promet ima sledee prednosti:
omoguava normalan proces reprodukcije,
poveava privredne aktivnosti,
doprinosi stvaranju optimalnog broja obrta
novanih sredstava,
poveava likvidnost privrede,
doprinosi smanjenju obima korienja kredita.
Kada govorimo o znaaju platnog prometa za jednu
zemlju, moramo naglasiti da isti predstavlja znaajnu
determinantu tranje novca kao i da ostvaruje veliki uticaj
na ciljeve i zadatke monetarne politike. Procesi razvoja
platnog prometa ostvaruje efekte u pravcu smanjenja
tranje novca i poveanja brzine opticaja transakcionog
novca. Dakle, ako je platni promet neefikasan i spor, to
uslovljava poveanje tranje za novcem, to
najjednostavnije reeno znai da je za obavljanje plaanja
potrebno izdvojiti vie novca. Znaajan uticaj platnog
prometa se odnosi na finansijsku stabilnost jedne zemlje
zbog toga to bi poremeaj funkcionisanja platnog
prometa poremetio duniko- poverilake odnose.
2.2 INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA
Sutina svakog posla u platnom prometu, jeste obavljanje
plaanja, a da bi se plaanje obavilo, neophodno je
imati:sredstva plaanja i instrumente platnog prometa.
Pomou sredstava plaanja, kao to su novac ili novani
supstituti, i instrumenata platnog prometa se nosiocu
platnog prometa nalae plaanje. Propisane su dve vrste
instrumenata platnog prometa i to: instrumenti
gotovinskog i bezgotovinskog platnog prometa.
Instrumenti gotovinskog platnog prometa su: nalog za
uplatu i nalog za isplatu, dok su instrumenti
bezgotovinskog platnog prometa nalog za prenos i nalog
za naplatu.
3. GLOBALNI PRIKAZ SISTEMA ZA
RAZUMEVANJE INTERNIH KONTROLA
Nesumnjiva je vanost internih kontrola, kako za menad-
erske strukture, tako i za nezavisne revizore. Ve 1947.
godine je AICPA je ukazala na tri kljuna faktora koji
pozicioniraju vanost interne kontrole, kao kontrole od
sutinskog znaaja, i to u odnosu na poslovno okruenje:
danas, obimi cilj poslovanja poslovnih entiteta
do te mere je u svojoj kompleksnosti narastao da
menaderi moraju da se oslone na mnogobrojne
izvetaje i analize samo ako su adekvatne i
efektivne interne kontrole
kontrola i ispitivanje u okolnostima inherentno
pouzdanih sistema internih kontrola pruaju
zatitu od nestrunosti osoblja i smanjuju
mogunost greaka ili netanosti koje se
deavaju u toku izrade finansijskih izvetaja
nije praktino da se vri revizija kod klijenata
koji su ogranieni u mogunostima nadoknade za
obavljanje revizije, a takoe imaju nepouzdan
sistem internih kontrola.
3.1 DEFINICIJA I KOMPONENTE INTERNE
KONTROLE
Re ,, kontrola'' ne odnosi se samo na finansijska pitanja.
Opseg rada interne kontrole pokriva irok spektar
aktivnosti preduzea. Sistemi interne kontrole preduzea
e se odraziti na kontrolno okruenje koje objedinjuje
organizacionu strukturu i pojedinane osobine svog
osoblja, ukljuiti integritet, etike vrednosti i nadlenost.
COSO
1
definie interne kontrole na sledei nain: Interna
kontrola je proces koji je opredeljen od strane upravnog
odbora, menadmenta i ostalih zaposlenih, dizajnirana u
svrhu da prui razumno uverenje u vezi:
oslanjanja na finansijske izvetaje
usaglaavanja sa Zakonima i regulativama
efikasnost i efektivnost operacija.
Da bi pojasnio strukturu moguih opcija kontrola, koje se
pojavljuju u toku pozicioniranja sistema internih kontrola,
a referirajui se na postizanje ciljeva subjekata,
identifikovano je pet komponenti internih kontrola:
1. kontrole okruenja
2. rizik
3. informacija i komunikacija
4. kontrolne aktivnosti
5. monitoring
3.2.VRSTE INTERNE KONTROLE
Znaajna prekratnica u razvoju konvencionalne mudrosti
o internoj kontroli potie iz 1958.godine kada je AICPA
podelio internu kontrolu na (a)administrativnu i (b)
raunovodstvenu. Od tada postoji ova razlika. Motivacija

1
Committe of Sponsoring Organization of Treadway
Commision
569
za njeno stvaranje bila je svesnost jednog dela dravnih
revizora, koji su radili kao eksterni revizori, da je njihova
primarna briga kontrola koja e doprineti pouzdanosti ra-
una, i da oni kao eksterni revizori nisu zainteresovani za
administrativnu kontrolu operacija. Ovakva podela imala
je za cilj da dozvoli eksternim revizorima ogrraniavanje
njihovog interesa u internoj reviziji samo na
raunovodstvenu kontrolu. [2]
Administrativne kontrole su usmerene na promociju
poslovne uspenosti i potovanja politike koja je
propisana od strane upravljakih organa. One su ugraene
u pojedine procese i neposredno doprinose ostvarenju
definisanih ciljeva, a odnose se na planove, postupke i
dokumente vezane za sam process poslovanja i donoenja
poslovnih odluka. Administrativne kontrole su veoma
obimne kontrole i obuhvataju sve druge aktvnosti koje ne
kontrolie raunovodstvena kontrola.
Raunovodstvene kontrole se odnose na zatitu
sredstava i pruanja dokaza da su finansijski izvetaji i
osnovne raunovodstvene evidencije pouzdani. Funkcija
interne raunovodstvene kontrole je da prui razumna
uverenja da se poslovne transakcije obavljaju u sladu sa
definisanom poslovnom politikom preduzea, odnosno u
skladu sa propisima doneenim od nekog vieg organa
upravljanja, da se prilikom vrenja transakcija potuju
Meunarodni raunovodstveni standardi, odnosno
razliitim pravilima kako bi se stvorile mogunosti to
realnijeg prikazivanja finansijskih izvetaja, da pristup
postojeim sredstvima bude dozvoljen samo u skladu sa
utvrenim pravilima i propisima utvrenim od strane
uprave. Interne raunovodstvene kontrole se dele na:
Osnovne kontrole- to su takve kontrole koje su
formirane radi obezbeenja potpune i tane evidencije
poslovnih promena (npr. Kontrole kojima se obezbeuje
obuhvatnost knjienja svih isprava koje odraavaju
odreene poslovne promene, usaglaavanje odreenih
raunovodstvenih evidencija, tanost isprava itd.) U
sluaju da osnovne raunovodstvene kontrole ne
funkcioniu mogue je alternatvno razmotriti postojanje
kompenzirajuih kontrola. Meutim, nepostojanje tih
osnovnih kontrola za posledicu ima uticaj na definisanje
vremena, naina i obima provere podataka koje revizor
obavlja pre davanja miljenja o ispravnosti i realnosti
godinjih finansijskih izvetaja.
Discipline osnovnih kontrola- koje su uvedene da bi se
obezbedilo da osnovne kontrole stalno funkcioniu na
odgovarajui nain i da bi se zatitila drutvena sredstva
(na primer razgranienje dunosti, razdvajanje funkcija
materijalne odgovornosti za sredstva od evidentiranja,
mere spreavanja neovlaenog pristupa materijalnim
sredstvima i evidencijama, nadzorne kontrole obavljanja
osnovnih kontrola itd.). Sistem ugraenih raunovod-
stvenih kontrola, da bi funkcionisao, mora da sadri
najmanje ove elemente, odnosno vrse internih kontrola:
razgranienje dunosti,
materijalnu odgovornost,
ograniavanje pristupa neovlaenim
osobama,
neposredan nadzor.
3.3. EFIKASNOST INTERNIH KONTROLA
Sistemi internih kontrola funkcioniu na razliitim
nivoima efikasnosti. Moe se procenjivati da li je interna
kontrola efikasna u svakoj od tri kategorije ako su upravni
odbor i poslovodstvo uvereni:
da razumeju stepen do kog se ostvaruju poslovni
ciljevi pravnog lica
da se objavljeni finansijski izvetaji pouzdano
pripremaju
da postoji usaglaenost sa primenljivim
zakonima i regulativama
Naglaena vanost uspostavljanja i sprovoenja interne
kontrole u poslovanju banaka, ne mora ujedno da znai da
je unutranja kontrola potpuno efikasna u vezi sa svim
zadacima koji stoje pred njom kao odreenom funkcijom.
Razne vrste internih kontrola se meusobno nadopunjuju
obrazujui na taj nain sistem internih kontrola.
Efikasnost takvog sistema sa jedne strane zavisi od dobro
sprovedene organizacije interne kontrole kao objektivnog
uslova, a sa druge strane od toga kako radni kolektiv
shvata odnosno prihvata internu kontrolu, to predstavlja
subjektni uslov. Kada se oba uslova ispune, moe se rei
da uspeh rada interne kontrole zavisi iskljuivo od toga
kako se lica zaduena za implementaciju interne kontrole
odnose prema postavljenom zadatku. Da bi se ouvao
visok nivo efikasnosti interne kontrole, ona se u svojim
organizacionim postavkama mora striktno sprovoditi.
Ljudi koji su u stalnom kontaktu, vrlo lako preu u
familijarnost, ime se ponitava dejstvo svih mera
meusobne kontrole. Na taj nain se stvara prostor za
manipulaciju sredstvima organizacije. Zato se preporuuje
povremena izmena ljudi, gde je to mogue s obzirom na
veliinu organizacije i specifinost poslova o kojima se
radi. No, efikasnost preduzetih mera ne mogu uvek
dovoljno dobro oceniti ni interni kontrolori, jer su i oni
podloni istim ljudskim osobinama.
U tom smislu, bilo bi jako pozitivno da se i u okviru
slube unutranje kontrole povremeno vre izmene
zaduenja i kadrova.
Efikasni sistemi kontrole dizajnirani su sa ciljem pruanja
razumnog uverenja upravi da se resursi koriste u skladu sa
zakonima, propisima i politikama, i da su zatieni od
rasipanja, gubitka i zloupotrebe.

3.4. PROVERA FUNKCIONISANJA SISTEMA
INTERNIH KONTROLA
Provera funkcionisanja sistema ugraenih raunovodstve-
nih kontrola obavlja se testiranjem izvesnog broja doku-
menata i evidencija, tako odabranih da pokrivaju celu
poslovnu godinu. Obim i nivo provera zavise od ues-
talosti obavljanja kontrole koju elimo proveriti.
Testiranjem odabrane dokumentacije i evidencija
sprovodi se za sve vrste raunovodstvenih kontrola za
koje je prethodno ustanovljeno da postoje, na taj nain da
se ispitaju dokazi o postojanju predviene kontrole ( kao
to je provera potpisa, provera usaglaavanja, naina
evidentiranja itd.), ili ponavljanjem odreene radnje koja
je uinjena u procesu obrade odreene dokumentacije i
evidencije.
Svaka slabost otkrivena u toku provere funkcionisanja
sistema ugraenih raunovodstvenih kontrola treba da
bude detaljnije ispitana, kako bi se utvrdilo da to nije
eventualna sluajnost koja nema uticaja na celokupni
sistem funkcionisanja internih kontrola.
570
4. INTERNA KONTROLA PLATNOG
PROMETA
U skladu sa zakonom Narodna banke Srbije je ovlaena
da ureuje, kontrolie i unapreuje funkcionisanje platnog
prometa. Nadgledanje platnih sistema je funkcija
centralne banke u okviru koje se ciljevi sigurnosti i
efikasnosti promoviu praenjem postojeih i planiranih
sistema, procenom tih sistema i po potrebi iniciranjem
promena u njima. Narodna banka Srbije donosi propise
kojima ureuje nain obavljanja poslova platnog prometa,
ukljuujui i elektronski nain obavljanja tog prometa,
proveru autentinosti podnosioca i elektronskog naloga za
plaanje, odgovornost za ispravnost elektronskog naloga,
tanost prenosa i ostale elemente zatite, i donosi propise
kojima ureuje nain obavljanja poslova platnog prometa.
Isto tako, obavlja i poslove kontrole platnog prometa kod
banaka na osnovu Zakona o Narodnoj banci Srbije,
zakona kojim se ureuje poslovanje banaka.
4.1. POLITIKA NADGLEDANJA PLATNIH
SISTEMA
Radi boljeg razumevanja i efikasnije primene odluke
kojom se ureuje nain nadgledanja platnih klirikih i
obraunskih sistema, a u saglasnosti sa principima za
uspeno nadgledanje za koje se zalae Banka za
meunarodna poravnanja (Bank of International
Settlement- BIS), Narodna banka Srbije definie Politiku
nadgledanja platnih sistema. Politikom nadgledanja
platnih sistema blie se utvruju ciljevi i aktivnosti
nadgledanja koje obavlja Narodna banka Srbije radi
unapreenja platnih sistema i obezbeivanja nesmetanog
funkcionisanja platnog prometa u zemlji. Osnovni ciljevi
nadgledanja su sigurnost i efikasnost platnih sistema i
instrumenata plaanja kojima se iniciraju transakcije
plaanja koje se izvravaju u platnim sistemima.
Sigurnost oznaava limitiranje rizika koji se mogu
pojaviti u platnom sistemu i koji mogu ugroziti ili
negativno uticati na adekvatno i kontinuirano
funcionisanje platnog sistema, i finansijsku stabilnost
zemlje.
Efikasnost podrazumeva brzo i ekonomino obavljane
operacija u platnom sistemu kao i nivo usluga koji je
ekonomski isplativ za uesnike sistema i njihove klijente i
koji odgovara njihovim potrebama.
Nadgledanje platnih sistema obuhvata sledee aktivnosti:
praenje (monitoring) i analizu statistikih
podataka, informacija, izvetaja i drugih
dokumenata koji se odnose na funkcionisanje
platnih sistema i korienje instrumenata
plaanja kojima raspolae Narodna banka Srbije.
procenu usklaenosti platnih sistema sa
meunarodnim standardima i principima za
funcionisanje platnih sistema utvrenih odlukom
kojom se propisuje nain nadgledanja platnih
sistema
Monitoring predstavlja kontinuiranu aktivnost ije
obavljanje ima za rezultat izradu razliitih izvetaja koji
doprinose razumevanju funkcionisanja platnih sistema
kao o njihove meusobne povezanosti i uticaja na
finansijsku stabilnost zemlje.
Procena usklaenosti platnih sistema predstavlja
periodinu aktivnost koja se obavlja sa ciljem
sagledavanja usklaenosti tih sistema sa meunarodnim
standardima i principima za funkcionisanje platnih
sistema. Ova aktivnost nije usmerena na individualne
uesnike u sistemu ve na platni sistem u celini i obavlja
se u skladu sa metodologijom za procenu usklaenosti
platnih sistema.
5. ZAKLJUAK
Istraivanje je pokazalo da kontrola poslovnog procesa
predstavlja vaan oblik menadmenta, da interna kontrola
predstavlja proces koji sprovodi menadment i ima za cilj
da prui razumno uverenje u pogledu postizanja ciljeva
preduzea, a da se sistem internih kontrola sastoji od
specifinih politika, postupaka, pravila i zadataka
namenjenih postizanju ciljeva menadmenta. Osnovni
zadatak i cilj kontrole je zatita interesa vlasnika kapitala
na nain da svojom nepristrasnou daje miljenje o
realnosti i objektivnosti finansijskih izvetaja koja ujedno
slue kao pouzdana informacijska podloga za optimalno
odluivanje i upravljanje, pa se stoga s pravom istie da je
sistem interne kontrole vrlo vana pretpostavka razvoja.
Funkcija interne kontrole u bankarskom sektoru danas je
vrlo znaajna.
Na kraju treba istai da su interne kontrole, generalno
posmatrano, neophodne organizaciji kako bi joj pomogle
u upravljanju rizikom poslovanja. No, iako interne kon-
trole mogu pomoi pravnom licu da ostvari svoje ciljeve,
one nisu svemono reenje. Kontrole kotaju i usporavaju
organizaciju. Kod uspostavljanja i implemetacije interne
kontrole, izuzetno je vano da utvreni odnos korist/
trokovi, u kontinuitetu bude na strani koristi. Tada moe-
mo govoriti da je kontrola ekonomski opravdana. Kon-
trolni sistemi u globalu ne mogu sami reiti sve probleme,
a imaju smisla samo ukoliko podstiu menadere i druge
zaposlene na preduzimanje korektivnih akcija. Ali i pored
toga, kontrole ne garantuju uspeh. Zbog toga je sasvim
opravdana teza da interna kontrola predstavlja privid
savrenosti.

6. LITERATURA
[1]Vojin Bjelica ,, BANKARSTVO U TEORIJI I
PRAKSI Stylos, Novi Sad 2005
[2] Branislav Nerandi ,, INTERNA I OPERATIVNA
REVIZIJA Stylos, Novi Sad 2007.

Kratka biografija:


Vuk Obadi roen je u Senti Republika
Srbija, 1986 godine. Redovan student
Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu
na smeru Industrijsko inenjerstvo i
menadment, na usmerenju preduzetni
menadment. Master rad brani
2013.godine.

Branislav Nerandi roen je u Novom
Sadu 1956. godine. Doktor je tehnikih
nauka, oblast proizvodni sistemi,
organizacija i menadment.


571

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 336.6:005

ANALIZA I ZNAAJ FINANSIJSKOG IZVETAVANJA U POSTUPKU OCENE
KVALITETA POSLOVANJA

ANALYSIS AND SIGNIFICANCE OF FINANCIAL REPORTING IN THE PROCESS OF
QUALITY ASSESSMENT OF BUSINESS

Gordana Karajlovi, Veselin Perovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj Kroz rad je istraivanjem, definisan
pojam finansijskog poslovanja, pojam finansijske funkcije
i njenih zadataka . Predstavljeni su osnovni finansijski
izvetaji u naoj zemlji Bilans stanja, Bilans uspeha i
Izvetaj o novanim tokovima. Poseban deo rada posve-
en je fiansijskoj analizi, vrstama finansijske analize, sa
akcentom na racio analizu. U praktinom delu rada
predstavljena je analiza finansijskih izvetaja preduzea
DOO Mitas iz Rume, Tigar AD iz Pirota i Trayal AD iz
Kruevca pomou finansijskih pokazatelja.

Abstract Through the work of theoretical research, is
defined the concept of financial management, the concept
of financial function and its tasks. Introduces basic
financial statements in our country - Balance Sheet,
Income Statement and Cash Flow Statement. A special
part is dedicated to financial analysis, types of financial
analysis, with emphasis on ratio analysis. In the practical
part of the work is presented an analysis of financial
reports of DOO Mitas from Ruma,Tigar AD from Pirot,
Trayal AD from Krusevac using the financial ratios.

Kljune rei: Finansijsko izvetavanje, Bilans stanja,
Bilans uspeha, Finansijska analiza, Pokazatelji
poslovanja

1. UVOD

Predmet istraivanja u okviru ovog rada jesu finansijski
izvetaji i pokazatelji poslovanja. Kroz rad je prikazana
uloga i znaaj finansijskih izvetaja, kao i vanost analize
podataka sadranih u finansijskim izvetajima.
Sutina definisanja pojma analize finansijskih izvetaja
nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgne
posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze
onih procesa koji su se desili u preduzeu i koji se kao
takvi nalaze saeti i opredmeeni u okviru finansijskih
izvetaja.
Na osnovu pre svega, bilansa stanja i bilansa uspeha
preduzea DOO Mitas iz Rume,Tigar AD Pirot i Trayal
AD Kruevac uz upotrebu finansijskih pokazatelja,
izvrena je analiza poslovanja dotinih preduzea.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio prof. dr Veselin Perovi
2. ULOGA I ZNAAJ POSLOVNIH FINANSIJA

Poslovne finansije razvile su se kao posebna ekonomska
disciplina poetkom prolog veka. Tom razvoju je
znaajno doprineo razvoj institucija trinog kapitala,
usavravanje finansijskih instrumenata i unapreenje
finansijske prakse. [3] Razlikujemo tradicionalni i
savremeni pristup finansijskom upravljanju.
Tradicionalni pristup se razvio posle prvog svetskog rata
kada je dolo do naglog razvoja akcionarskih preduzea.
Finansije preduzea su se bavile problemima finansiranja,
tj. pribavljanja kapitala iz razliitih izvora ne vodei
rauna o njegovom plasmanu.
Savremeni pristup se razvija posle drugog svetskog rata,
krajem 1950-ih godina. Ekonomski rast i rast
konkurencije nameu potrebu racionalnijeg upravljanja
novcem. Dolazi do rasta odgovornosti menadera. Ovaj
pristup pored pribavljanja kapitala tj. pasive preduzea
obuhvata i aktivu tj. njegovu upotrebu.

3. OSNOVNE PRETPOSTAVKE IZRADE
FINANSIJSKIH IZVETAJA

Finansijski izvetaji se sastavljaju na osnovu raunovod-
stvenog naela nastanka poslovnog dogaaja. [4] Po toj
osnovi uinci transakcija i drugih poslovnih dogaaja
priznaju se kada nastanu i belee u raunovodstvenim
evidencijama. Finansijski izvetaji se sastavljaju uz
pretpostavku da preduzee vremenski neogranieno
posluje, te da e nastaviti da posluje u doglednoj
budunosti. Pretpostavlja se da preduzee nema nameru
da likvidira i smanji obim svojih poslova, a ako takva
namera postoji, finansijski izvetaji se moraju sastaviti na
drugaijoj osnovi.

4. POJAM, ULOGA I ZNAAJ REVIZIJE

Razvojem privrede razvijala se i uloga revizije. U
Meunarodnim standardima revizije istie se da je uloga,
odnosno cilj revizije da nezavisni revizor izrazi svoje
miljenje da li su raunovodstveni izvetaji sastavljeni u
skladu sa utvrenim okvirom za finansijsko izvetavanje.
Da bi revizor mogao da uradi revizijski izvetaj, on mora
da raspolae finansijskim izvetajima koji sadre podatke
o preduzeu, kao to su: finansijsko stanje, uspenost
poslovanja, gotovinski tokovi, politike kojima se
usmerava preduzee. Miljenje ovaenog revizora mora
biti izraeno u skladu sa Meunarodnim standardima
revizije i moe biti pozitivno, miljenje sa rezervom,
negativno, ili se revizor uzdrava od miljenja.
572
5. FINANSIJSKI IZVETAJI KAO PREDMET
ANALIZE

Finansijski izvetaji su skup informacija o finansijskom
poloaju, uspenosti, promenama na kapitalu i novanim
tokovima jednog preduzea i predstavljaju funkcionalnu i
vremenski zaokruenu celinu poslovnih procesa koji su se
dogodili u preduzeu, i kao takvi, ine podlogu svake
racionalne analize. Informacije dobijene finansijskom
analizom predstavljaju polaznu osnovu za preduzimanje
akcija usmerenih na popravljanje boniteta i trenda rasta i
razvoja poslovanja preduzea. Osnovni cilj finansijske
analize je sagledavanje slabosti koje mogu dovesti do
finansijskih problema u preduzeu, u buduem periodu i
preduzimanje adekvatnih mera za njihovo otklanjanje.

5.1. Aktivnosti koje kreiraju vrednost

Sve aktivnosti preduzea su usmerene na kreiranje
vrednosti za vlasnike i poverioce. Kreiranje vrednosti za
ove interesne grupe se odvija kroz tri aktivnosti:
finansijske, investicione i poslovne. [1] Finansijske
aktivnosti odreuju odnos preduzea sa sadanjim i
potencijalnim vlasnicima i kreditorima. U ove aktivnosti
ubrajamo pribavljanje kapitala iz sopstvenih i
pozajmljenih izvora. Pribavljen kapital iz ovih izvora
ulae se u nabavku stalnih i obrtnih sredstava kojima se
preduzee osposobljava za obavljanje delatnosti. Ove
aktivnosti su sraunate na ulaganje novca koji je
prethodno pribavljen u finansijskoj aktivnosti. Zbog toga
se aktivnosti ulaganja novca nazivaju investicione
aktivnosti. Delatnost jednog preduzea materijalizuje se
kroz obavljanje poslovnih aktivnosti. Poslovne aktivnosti
su povezane sa ostvarivanjem kljunih prihoda i kljunih
rashoda. Sve pomenute aktivnosti predstavljaju poslovne
dogaaje koje raunovodstvo belei i na kraju poslovne
godine saima u finansijskim izvetajima: bilans stanja,
bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine i izvetaj o
promenama na kapitalu.

6. FINANSIJSKO IZVETAVANJE U NAOJ
ZEMLJI

Finansijski izvetaj ini set propisanih obrazaca, u kojima
obveznik, prema Zakonu o raunovodstvu i reviziji, daje
prikaz svog finansijskog poloaja i poslovnih promena u
izvetajnoj godini. [4] Prilikom sastavljanja finansijskih
izvetaja, obveznici revizije primenjuju Meunarodne
standarde finansijskog izvetavanja (MRS/MSFI), a mala
pravna lica, ogranci stranih pravnih lica i preduzetnici
Pravilnik o nainu priznavanja i procenjivanja imovine,
obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i
preduzetnika (Slubeni glasnik RS, br. 106/06).
Kompletan finansijski izvetaj sadri: bilans stanja,bilans
uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o
promenama na kapitalu, napomene uz finansijske
izvetaje. Finansijski izvetaji se sastavljaju uz potovanje
naela nastanka poslovnog dogaaja i naela stalnosti
poslovanja i moraju imati odreena kvalitativna obeleja
(razumljivost, vanost, znaajnost, pouzdanost,
blagovremenost) koja ih ine korisnim za donoenje
ekonomskih odluka.
6.1. Bilans stanja kao predmet analize

Bilans stanja je jedan od osnovnih finansijskih izvetaja,
koji predstavlja pregled sredstava i izvora sredstava
(aktive i pasive) odreenog preduzea na odreeni dan.
[2] Sastavlja se na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive.
Bilans stanja prua informacije koje se tiu likvidnosti i
solventnosti preduzea odreenog dana.
Najee se bilans definie kao dvostrani tabelarni
pregled kojim se grupisano i sumarno, u vrednosnom
izrazu prikazuju sva imovina preduzea i izvori
finansiranja te imovine (izvori sredstava) u jednom
odreenom trenutku. Obzirom da svako sredstvo ima svoj
izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna
ravnotea, koja se vidi po tome to je vrednost svih
pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih
pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno
osnovna bilansna jednaina moe se prikazati odnosom:
aktiva = pasiva, to izraava kvantitativnu ravnoteu leve
i desne strane bilansa.Bilansne pozicije u aktivi bilansa
stanja za preduzea ralanjene su prema principu rastue
likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastue
dospelosti. To znai da manji stepen likvidnosti imaju
pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine
obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski
ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U pasivi,
pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno
najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene
prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma,
sadraj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna
ema.

6.2. Bilans uspeha kao predmet analize

Bilans uspeha predstavlja dvostrani pregled rashoda i
prihoda koji su nastali u odreenom obraunskom
periodu. Bilans stanja i bilans uspeha su meusobno
povezani izvetaji ne samo zbog toga to ostvareni
rezultat iskazan u bilansu uspeha predstavlja promenu
neto imovine preduzea ve i zbog toga to nedovrene
poslovne operacije na dan bilansa zahtevaju alokaciju
trokova i anticipiranje rashoda, s jedne i odlaganje i
anticipiranje prihoda s druge strane. Budui da svi rashodi
u bilansu uspeha imaju za posledicu ili smanjivanje aktive
ili rast obaveza, a svi prihodi poveanje aktive ili
smanjenje obaveza jasno je da je obraun rezultata vrsto
povezan sa procenjivanjem.Prema MRS prihodi su
poveanje ekonomske koristi tokom obraunskog perioda
u obliku priliva ili poveanja glavnice, dok je rashod
suprotna kategorija i znai smanjenje ekonomske koristi
kroz obraunsko razdoblje u obliku odliva ili iscrpljenja
sredstava to ima za posledicu smanjenje glavnice. Iz
ovoga proizilazi da prihodi nastaju kao posledica
poveanja imovine ili smanjenja obaveza. Rashodi su
posledica smanjenja imovine ili poveanja obaveza.

6.3. Izvetaj o novanim tokovima

Izvetaj o novanim tokovima je izvedeni finansijski
izvetaj, poto nastaje rearaniranjem pozicija bilansa
stanja i bilansa uspeha. On predstavlja pregled svih
primanja i isplata gotovine preduzea u odreenom
periodu. Tu su prikazani svi trokovi i svi prihodi,
573
razvrstani u nekoliko kategorija. Izvetaj o novanim
tokovima prikazuje prilive i odlive gotovine koji su
klasifikovani prema osnovnim aktivnostima u preduzeu -
poslovne, investicione i finansijske aktivnosti.
[4] Poslovne aktivnosti su najvanije za preduzee. One
su posledica delatnosti kojom se preduzee bavi.
Investicione aktivnosti prikazuju prilive i odlive gotovine
koja nastaje u transakcijama prodaje i nabavke
dugoronih sredstava (nekretnina, postrojenja, opreme i
hartija od vrednosti i dr.). Aktivnosti finansiranja
prikazuju prilive gotovine od emisije akcija, uzimanja
kredita i odlive gotovine po osnovu plaanja glavnice
kredita i dividendi akcionarima.

7. FINANSIJSKA ANALIZA

Finansijska analiza se bavi istraivanjem, kvantificira-
njem i analitikim interpretiranjem funkcionalnih relacija
koje postoje izmeu bilansnih pozicija (bilansa stanja i
bilansa uspeha), sa ciljem da se omogui validna ocena
finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja preduzea. Na
ovaj nain definisana, finansijska analiza upuuje na
analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih
sredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija
meusobnim poreenjem poslovnih prihoda i poslovnih
rashoda u nekom vremenskom roku. Normalno da
finansijska analiza ne mora da se zadri samo na ovim
fundamentalnim finansijskim izvetajima, ve za predmet
istraivanja moe da ima i druge izvetaje koji odraavaju
finansijski poloaj preduzea. Finansijska analiza
pokazuje iz kojih izvora se finansira poslovanje, koliko je
novca neophodno preduzeu za nesmetano odvijanje
biznisa, koliki su prihodi preduzea, trokovi, dobit i da li
je preduzee likvidno. Tri najvanija segmenta finansijske
analize su bilans stanja, bilans uspeha i ke flow (protok
gotovine).

8. ANALIZA POMOU FINANSIJSKIH
POKAZATELJA-RACIO ANALIZA

Zavisno od toga emu treba da slue, svi racio brojevi
mogu se klasifikovati u nekoliko srodnih grupa finan-
sijskih pokazatelja. Ta klasifikacija nije jednoobrazna i
zavisi od linih preferencija samog analitiara. Jednu od
njih predstavlja i ova, po kojoj se racio brojevi grupiu na:
pokazatelje likvidnosti, pokazatelje aktivnosti, pokazatelje
finansijske strukture, pokazatelje rentabilnosti.

8.1. Pokazatelji likvidnosti

Racia likvidnosti imaju za cilj da ukau na sposobnost
preduzea da plaa dospele novane obaveze, uz
odravanje odgovarajueg obima i strukture obrtnih
sredstava i ouvanja validnog kreditnog boniteta.

8.2. Pokazatelji aktivnosti

Pokazateljima aktivnosti se u finansijskoj analizi meri
efikasnost poslovanja korienjem imovine preduzea.
Efikasnost se izraava kroz racia, uzimajui u obzir
poslovne kategorije po kojima se ocenjuje poslovna
aktivnost.

8.3. Pokazatelji finansijske strukture

Izvori finansiranja kapitala preduzea se dele na
pozajmljene i sopstvene. Odnos izmeu pozajmljenih i
sopstvenih izvora finansiranja naziva se finansijska
struktura preduzea, koja se prikazuje u pasivi bilansa
stanja kao izvetaj o finansijskoj situaciji preduzea.

8.4. Pokazatelji rentabilnosti

Pokazatelji rentabilnosti ili profitabilnosti su usko pove-
zani sa ostvarenjem cilja preduzea, da kroz poslovanje
postigne to vee rezultate. Pokazatelji rentabilnosti se
odnose na merenja dobiti koja se dovodi u vezu sa
prihodima, ili investiranim iznosima.

9. PRAKTIAN PRIMER ANALIZE
FINANSIJSKIH IZVETAJA PREDUZEA DOO
MITAS RUMA, TIGAR AD PIROT, TRAYAL AD
KRUEVAC

Na osnovu podataka iz finansijskih izvetaja za tri proiz-
vodna preduzea DOO Mitas Ruma, Tigar AD Pirot,
Trayal AD Kruevac vri se analiza pomou pokazatelja
poslovanja racio analiza. U narednim tabela prikazani
su pokazatelji poslovanja za sva tri preduzea za 2011.
godinu.

9.1. Analiza pomou pokazatelja likvidnosti

Tabela 1. Pokazatelji likvidnosti za 2011.godinu

Pokazatelji
DOO
Mitas
Tigar
AD
Trayal
AD
Opti racio
likvidnosti
1.46 0.94 0.75
Rigorozni racio
likvidnosti
0.68 0.68 0.43
Racio novane
likvidnosti
0.0007 0.04 0.0002
Neto obrtna
sredstva
437353 - 211195 -2100550



9.2. Analiza pomou pokazatelja rentabilnosti

Tabela 2. Pokazatelji rentabilnosti za 2011.godinu

Pokazatelji
DOO
Mitas
Tigar
AD
Trayal
AD
Stopa poslovnog
dobitka
/ / /
Stopa neto dobitka / 3% /
Stopa prinosa na
uk. poslovna
sredstva
/ / /
Stopa prinosa na
sopst.poslovna
sredstva
/ 3% /



574
9.3. Analiza pomou pokazatelja finansijske strukture

Tabela 3. Pokazatelji finansijske strukture za
2011.godinu

Pokazatelji
DOO
Mitas
Tigar
AD
Trayal
AD
Odnos pozajmljenih
prema ukupnim
izvorima finansiranja
0.74 0.61 1
Odnos dugoronog
duga i sopstvenih
izvora
0.84 0.26 /
Odnos dugoronog
duga prema
ukupnom kapitalu
0.45 0.21 /


9.4. Analiza pomou pokazatelja poslovne aktivnosti

Tabela 4. Pokazatelji poslovne aktivnosti za
2011.godinu

Pokazatelji DOO
Mitas
Tigar
AD
Trayal
AD
Koeficijent neto
obrtnih sredstava
2.89 1.44 0.41
Koeficijent obrta
poslovnih sredstava
1.86 0.65 0.19
Koeficijent obrta
zaliha
6.08 4.71 1.22


Na osnovu komparativnog prikaza mogu se doneti sledei
zakljuci:
Opti racio likvidnost je nepovoljan kod sva tri preduzea.
Na osnovu rigoroznog racia zakljuujemo koliko je lako
za preduzee da otplati svoj kratkoroni dug ne ekajui
da rasproda zalihe ili ih pretvori u gotovinu. Ako
pogledamo podatke iz tabele vidimo da je kod preduzea
Mitas i Tigar svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven
sa 0,68 dinara likvidnih obrtnih sredstava,a kod preduzea
Trayal sa 0,43 dinara. Svaki dinar ulaganja u poslovnu
imovinu pribavljen putem dugova iznosi 0,74 za Mitas,
0,61 za Tigar i 1 za Trayal. Ostatak do sto finansira se iz
sopstvenih izvora.U finansiranju preduzea dugoroni
dugovi uestvuju sa 45% u preduzeu Mitas,a 21% u
preduzeu Tigar. Koeficijent neto obrtnih sredstava
pokazuje odnos neto prihoda od prodaje i neto obrtnih
sredstava. Iz tabele se vidi da je on za preduzea Mitas
2,89.To znai da na svaka 2,89 dinara neto obrtnih
sredstava neto obrtna sredstva se obrnu 2,89 puta
godinje. Za preduzee Tigar AD Pirot koeficijent iznosi
1,22 dok je za Trayal 0,41.Koeficijent obrta ukupnih
poslovnih sredstava pokazuje da na svaki uloeni dinar u
poslovna sredstva preduzee ostvari u proseku 1,86 dinara
2011.godine.Taj broj je upola manji kod preduzea Tigar,
dok je daleko manji kod preduzea Trayal, svega 0,19. U
preduzea Mitas zalihe se proseno obrnu 6,08 puta
godinje, u preduzeu Tigar 4,71 put, u preduzeu Trayal
1,22 puta godinje.Rentabilnost nam govori da li
preduzee ostvaruje neophodan profit. Preduzea Mitas i
Trayal nisu ostvarila poslovni dobitak tako da je bilo
nemogue izraunati racio rentabiliteta.
10. ZAKLJUAK

Predmet istraivanja u ovom radu bili su finansijski
izvetaji i pokazatelji poslovanja, koji predstavljaju temelj
svakog preduzea, prvo teorijski, a zatim i na konkretnom
primeru preduzea DOO Mitas iz Rume, Tigar AD Pirot i
Trayal AD Kruevac.
Kroz rad je prikazana uloga i znaaj finansijskog
izvetavanja, kao i vanost analize podataka sadranih u
finansijskim izvetajima.
Cilj finansijskog izvetavanja jeste da obezbedi
informacije o finansijskom poloaju i uspenosti
poslovanja, koje su znaajne za korisnike finansijskih
izvetaja prilikom donoenja poslovnih odluka. Komplet
finansijskih izvetaja ukljuuje: bilans stanja, bilans
uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o
promenama na kapitalu, napomene uz finansijske
izvetaje, statistiki aneks.
Finansijsko stanje preduzea se posmatra kroz osnovne
podatke, koji se dobijaju ukrtanjem osnovnih stavki iz
bilansa stanja i bilansa uspeha, odnosno izraunavanjem
racia.Paljivom analizom finansijskih izvetaja otkrivaju
se elementi sa pozitivnim uticajem na kvalitet poslovanja
preduzea, kao i faktori koji ugroavaju finansijski
poloaj i zaraivaku sposobnost preduzea.Kao praktini
primer prikazani su finansijski izvetaji i na osnovu njih
poslovni pokazatelji: racia likvidnosti, racia finansijske
strukture, racia efikasnosti i racia rentabiliteta. Na osnovu
analiza dobijamo odreene rezultate poslovanja i
zakljuke o poloaju preduzea.

11. LITERATURA

[1] Kneevi, G., Ekonomsko-finansijska analiza,
Beograd, 2007.godina
[2] Nerandi, B., Perovi, V., ''Upravljako
raunovodstvo'', Novi Sad, 2009.godina
[3] Perovi, V., Nerandi,B., ''Poslovne finansije'', Novi
Sad, 2010.godina
[4] Romi,L., Teorija Bilansa-sistem izvetavanja:ciljevi,
forma, sadrina, Subotica,2008.godina
[5] Stefanovi, R., Savremeno finansijsko izvetavanje,
Zlatibor, 1997.godina

Kratka biografija:

Gordana Karajlovi, roena je u Sremskoj
Mitrovici 1985. godine. Diplomski-master rad
na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Industrijsko inenjerstvo i menadment
odbranila je 2013. godine.


Veselin Perovi roen je u Pei. Doktorirao
je na Fakultetu Tehnikih Nauka. Oblast
njegovog profesionalnog interesovanja:
meunarodno poslovanje, kontroling i
finansijski menadment.

575

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005:368

OSIGURANJE U FUNKCIJI UPRAVLJANJA RIZIKOM KOD INDUSTRIJSKIH
SISTEMA

INSURANCE IN FUNCTION OF RISK MANAGEMENT IN INDUSTRIAL SYSTEMS

Aleksandra Perovi, ore osi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj Upravljanje rizikom kod industrijskih
sistema od sutinskog je znaaja za njihov opstanak i
razvoj iz razloga to veina rizika koja preti industrijskim
sistemima svojim nastupanjem izaziva tete velikih
razmera. Najoptimalniji nain upravljanja rizikom kod
industrijskih sistema jeste osiguranje koje se koristi u
situacijama kada je gubitak usled ostvarenja rizika velik a
uestalost gubitka mala. U radu su prikazane vrste rizika
kao i naini upravljanja rizicima, sa posebnim osvrtom na
rizike koji se javljaju u industrijskim sistemima i naine
upravljanja istim.

Abstract Risk management in industrial systems is
essential to their survival and developement because most
of the risks threatening industrial systems would cause
major damage to systems. The most optimal way to
manage risk in industrial systems is insurance, which is
used in situations when the loss is big but the frequency of
the loss is small. The paper discusses types of risks and
ways to manage risk, with special emphasis on risk in
industrial systems and ways of managing those risks.

Kljune rei: Osiguranje, rizik, upravljanje rizikom,
industrija, rizici kod industrijskih sistema.

1. UVOD

Od postanka sveta, pa do dananjih dana, ovekov ivot i
imovina bili su ugroavani raznim rizicima,
prouzrokovanim bilo stihijskim dogaajima, bilo
nesrenim sluajevima. ovek se sa ovim nedaama borio
na razne naine i kako se razvijalo drutvo razvijao se
sistem odbrane od nevolja koje su ga snalazile.
Osiguranje predstavlja oblast od posebnog drutvenog i
ekonomskog interesa, a samo sprovoenje osiguranja
podrazumeva specifinu ekonomiku. Sama re osiguranje,
u svom etimolokom smislu, ukazuje da je re o
specifinoj vrsti zatite, obezbeenja, poverenja u neto,
sigurnosti. Osiguranje je ekonomski institut nadoknade
teta nastalih u privredi ili kod ljudi, usled dejstva
prirodnih ruilakih sila, nesrenih sluajeva i ljudskih
greaka. Osiguranje ne moe spreiti nastanak tetnih
dogaaja. Pomou njega se samo moe ostvariti posredna
ekonomska zatita, koja upravo i predstavlja razlog
postojanja osiguranja.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr ore osi, docent.
2. RIZIK

2.1. Pojam, karakteristike i definicija rizika

Rizik je viedimenzionalan, mnogoznaan i kompleksan
pojam, svakodnevno prisutan u ljudskom ivotu, i kao
takav je oduvek privlaio panju velikog broja istraivaa
i naunika, koji su ga najee posmatrali sa razliitih
aspekata. U najirem smislu rizik predstavlja mogue
negativno odstupanje od ishoda koji se oekuje.
Oekivani ishod se posmatra kao razultat koji se proseno
dogaa u sluaju kada su neka osoba ili poslovanje stalno
izloeni istom riziku. Rizik je opasnost koja preti nekoj
imovini ili licu (nesrea, poar, zemljotres), odnosno rizik
je samo mogunost da e nastupiti neki ekonomski tetan
dogaaj. Kada postoji neki rizik podrazumeva se takva
situacija u budunosti kod koje postoji vie alternativnih
dogaaja (od kojih je najmanje jedan nepovoljan) sa
odreenom verovatnoom realizacije.

2.2. Pojmovi povezani sa rizikom

Termin neizvesnosti esto se koristi u vezi sa terminom
rizik, esto i kao sinonim, pa je potrebno objasniti odnos
izmeu termina rizik i neizvesnost. Neizvesnost se odnosi
na stanje svesti koje karakterie sumnja, zasnovana na
nedostatku znanja o tome ta e se ili nee desiti u
budunosti. To je suprotno od izvesnosti, koja predstavlja
ubeenje ili sigurnost u pogledu na posebnu situaciju.
Neizvesnost je prosta psiholoka reakcija na odsustvo
znanja o budunosti.
Opasnost se razlikuje od rizika po tome to predstavlja
potencijalni uzrok nastanka tete i gubitka. Opasnosti
(vatra, oluja, srani napad, kriminalna aktivnost) mogu da
deluju samostalno ili kumulativno sa drugim opasnostima.
Hazard je okolnost koja poveava verovatnou da e doi
do tetnog dogaaja i gubitka. Same po sebi, ove
okolnosti nee izazvati tetu ali bi znaajno uveale tetu
koja bi se dogodila. Glavna razlika izmeu hazarda i
rizika je to hazard ne zavisi od uestalosti i visine
gubitka, ali ih moe poveati, dok rizik obuhvata i
verovatnou i nastanak tetnog dogaaja i veliinu
gubitka kada se desi tetni dogaaj.

2.3. Klasifikacija rizika

Rizici se mogu klasifikovati na mnogo naina. U osigura-
nju postoje odreene specifinosti koje su posebno zna-
ajne. One ukljuuju sledee rizike: isti i pekulativni,
statiki i dinamiki, objektivni i subjektivni, fundamen-
talni i posebni, raspodeljivi i neraspodeljivi, merljivi i ne-
576
merljivi, finansijski i nefinansijski, osigurljivi i neosigur-
ljivi, poslovni rizici, rizici koji se tek pojavljuju.

2.4. Vrste rizika

Da bi rizik bio predmet panje osiguranja, on za to mora
biti podoban, zato i kaemo da je rizik podoban za
osiguranje onda kada on ima karakteristike koje su sa
stanovita osiguranja bitne. Takve rizike moemo svrstati
u sledee kategorije ili vrste: lini rizici, imovinski rizici,
rizici odgovornosti, rizik zbog greke drugih.

3. UPRAVLJANJE RIZIKOM

3.1. Razvoj upravljanja rizikom
Upravljanje rizikom obuhvata skup upravljakih metoda i
tehnika koje se koriste da bi se smanjila mogunost
ostvarenja neeljenih tetnih dogaaja i posledica i time
poveala mogunost ostvarenja planiranih rezultata. esto
se definie kao sistematski proces koji obuhvata
utvrivanje i merenje rizika kojima su izloena preduzea
i pojedinci, kao i izbor i implementaciju najadekvatnijih
metoda za upravljanje ovakvim rizicima.

3.2. Naela upravljanja rizikom

Sa razvojem menadmenta rizikom kao specifinom
funkcijom u poslovanju, sve vea panja se posveuje
postavljanju njegovih principa i tehnika da obezbede
smernice u procesu odluivanja. Jedno od prvih pravila u
ovoj oblasti bio je definisanje garniture pravila
rukovoenja rizikom. Autori Mer i Hedis definisali su
sledea tri bazna pravila kod upravljanja rizikom. Ova
pravila mogu se definisati ovako: ne rizikuj vie nego to
moe dozvoliti da izgubi, imaj na umu mogunost
sluajnosti, ne rizikuj puno, radi malo (zbog malo).

3.3. Proces upravljanja rizikom

Sam proces upravljanja rizikom u osnovi je
multidisciplinarni proces u kome se u cilju reavanja
problema vezanih za rizik zajedno koriste razliita:
znanja, discipline i metode. Naime, to je sistemski proces
za: identifikaciju, ispitivanje i procenjivanje mogunosti
nastanka teta sa kojima se suoava neka organizacija ili
pojedinac, kao i sistemski proces za odabiranje najboljeg
naina za obradu svih moguih rizika koji je u skladu sa
ciljevima odreene organizacije ili pojedinca.

4. FAZE PROCESA UPRAVLJANJA RIZIKOM

Razlikujemo sledee faze u procesu upravljanja rizikom:
1. utvrivanje izloenosti riziku
2. analiza izloenosti
3. procena rizika
4. izbor odgovarajue metode i instrumenata za
upravljanje rizikom
5. kontrola programa za upravljanje rizikom.
5. INDUSTRIJA

Sistemi razliitih vrsta su rezultat procesa projektova-
nja, dok je vrednovanje sistema rezultat sistem-analize.
U industriji su vani sistemi vezani za kvalitetnu i
bezbednu proizvodnju i oni obuhvataju oblasti kao to su:
tehnologija, mainstvo, energetika, zatita i sl. esto se
ovi sistemi isprepliu i jedni druge ukljuuju kao
podsisteme. Pod industrijom, u najirem smislu,
podrazumeva se proizvodnja roba i usluga u okviru
privrede. Industijski proizvodi su definisani kao ukupna
proizvodnja gotovih proizvoda navedenih u nomenklaturi
proizvoda, koja je trajan osnov za prikazivanje
industrijske proizvodnje.

6. RIZICI U INDUSTRIJSKIM SISTEMIMA

6.1. Pojam rizika u industrijskim sistemima
Zaeci analize rizika industrijskih sistema javljaju se u
periodu izgradnje prvih sloenijih tehnikih sistema,
odnosno im se se pojavili prvi tetni dogaaji. Naime,
industrijalizacijom, poetkom XIX veka u Velikoj
Britaniji je funkcionisalo oko 500 James Watt-ovih
parnih maina, koje su sa dananjeg stanovita bile
izuzetno malog stepena iskorienja. U to vreme su se na
njima javljale relativno este eksplozije, koje su u dosta
sluajeva odnosile i ljudske ivote. Ove nesree bile su
posledica, pre svega, tehnike nesavrenosti maina, ali
su u velikoj meri bile i posledica neobuenosti ljudi. Ve
tada su proizvoai i potroai uoili neke znaajne
faktore rizika, kao na primer vrstu rizika i faktore koji
utiu na njegovu realizaciju.

6.2. Vrste rizika u industrijskim sistemima

6.2.1. Rizik od poara

Pod rizikom poara i nekih drugih opasnosti obuhvaeni
svi osnovi rizici. Prilikom osiguranja ako se plati dodatna
premije mogu se osigurati i posebni rizici. Poarni rizik
smatra se bazinim, ne samo u imovinskim osiguranjima,
nego u osiguranju uopte. Zakljuivanje mnogih drugih
vrsta osiguranja uslovljeno je time da se predhodno
zakljui osiguranje od opasnosti poara kao osnovno
osiguranje. Nije potrebno posebno naglaavati da
posledice ostvarenja ovog rizika mogu da budu
katstrofalne, zato se ovaj rizik se gotovo uvek osigurava.

6.2.2. Rizik od eksplozije

Eksploziju definiemo kao dogaaj koji vodi brzom
poveanju pritiska. Ovo poveanje pritiska moe da
bude izazvano: nuklearnom reakcijom, poputanjem
konstrukcije posuda pod pritiskom, eksplozivima,
reakcijama termikog proboja, sagorevanjem praine,
magle ili gasa (ukljuujui pare) u vazduhu ili u nekom
drugom oksidacionom sredstvu. Eksplozija nastaje usled
vrlo brzog oslobaanja energije. Oslobaanje energije
mora da bude dovoljno naglo da bi izazvalo lokalnu
akumulaciju energije na mestu eksplozije. Ova energija
se tada rasipa razliitim nainima kao to je to stvaranje
talasa pritiska, toplotno zraenje, akustina energija ili
fiziko pomeranje opreme.
6.2.3. Rizik loma maina
Nepredviene nezgode u pogonu mogu da budu uzrok
oteenja ili unitenja maina, aparata ili ureaja, a zbog
577
nemogunosti izvravanja proizvodne funkcije i njihovog
iskljuenja iz procesa proizvodnje. Uzroci ovih dogaaja
mogu biti: greka u materijalu, konstrukciona greka,
nespretnost ili nehat rukovaoca, posledica negativnog
uticaja elektrine energije - prenapon, kratak spoj,
nedozvoljeni pad napona., upad stranog tela, raspad
usled dejstva centrifugalne sile, zla namera radnika ili
treeg lica i sl.
6.2.4. Ekoloki rizik

Pod pojmom ekoloke katastrofe podrazumeva se teta
koja je priinjena ivotnoj sredini koja moe biti
nepovratna ili se pak moe ispraviti, ali tokom dueg
vremenskog perioda. Zato ovaj tip tete uvek obuhvata
tetno dejstvo na jedan ili vie prirodnih resursa vode,
vazduha, zemljita, flore i faune. Pravna razlika izmeu
tete po ivotnu sredinu i tete na imovini je u tome da
ovo prvo uvek obuhvata slobodne prirodne resurse.

6.2.5. Rizici katastrofalnih dogaaja

Uopte uzevi, katastrofalan je svaki dogaaj koji za
posledicu ima velike tete na jednom podruiju u kratkom
vremenskom periodu. On moe biti posledica prirodnih
dogaaja (poplava, oluja, zemljotres) ili ljudskih aktivnosti
(terorizam, tehnoloki rizici). Ne postoji univerzalna
definicija katastrofalnog dogaaja. Institut osiguranja u
SAD definie da je katastrofalan svaki dogaaj ija je
osigurana teta vea od 25 miliona dolara. Swiss Re
razmatra da li je neki dogaaj katastrofalan tako to
uzima u obzir tri elemenata: osigurane tete, ukupnu tetu
i ljudske rtve.

6.2.6. Rizik prekida rada usled ostvarenja nekog od
rizika

U sluaju ostvarenja nekog osiguranog osnovnog
imovinskog rizika, dolazi do direktne tete na osiguranoj
stvari, meutim ako ta teta moe da prouzrokuje
prestanak rada nekog preduzea ili njegovu znatnu
redukciju, onda imamo i posredan gubitak koji je
prouzrokovao ostvareni rizik. To su gubici imovinskog
interesa kao to su dohodak, bruto dobit, kao i odreene
trokove poslovanja osiguranika u sluaju prekida rada
zbog poara i nekih drugih opasnosti.

6.2.7. Rizik od odgovornosti greke na proizvodima

Ovi rizici se javljaju kod garancijskog osiguranja za koje
odgovara osiguranik u garantnom roku, a koje su
posledica neispravnosti ili nedostatka u samoj osiguranoj
stvari, i to: konstrukcione greke, greke u materijalu,
odnosno proizvodne greke i pogrene tehniko-raunske
kalkulacije, neispravnosti i greke uinjene u radionici ili
montai.

7. VRSTE I PREDMETI OSIGURANJA
INDUSTRIJE

7.1. Osiguranje loma i nekih drugih opasnosti
Po ovom riziku predmet osiguranja su stvari u
industrisjkim pogonima, odnosno proizvodi koji su
izloeni lomu ili nekom kvaru nastalom neoekivano i iz
razloga nezavisnog od volje imaoca ili njegovog uticaja
(prenapon struje).

7.2. Osiguranje objekata u izgradnji

Objekti u izgradnji su izloeni posebnim rizicima
svojstvenim ovoj delatnosti. Ti rizici su brojni i njihovo
nastajanje moe da dovede do usporavanja ili odlaganja
gradnje i do ekonomskog gubitka.

7.3. Osiguranje objekata u montai

Ovim osiguranjem se pokrivaju objekti u montai
ukljuujui i predmete koji e biti montirani u osigurani
objekat od poetka njihovog istovara na mestu montae
do dana tehnikog prijema ili pre, ako se objekat montae
pre tog dana pone upotrebljavati. Opremi za montau
prestaje pokrie iz osiguranja kada je otpremeljena iz
mesta montae, ali najkasnije 30 dana nakon prestanka
pokria osiguranog montanog objekta.

7.4. omano osiguranje

omano osiguranje potie od rei shomage to znai
zastoj, mirovanje tj prekid proizvodnje. omano
osiguranje zakljuuje se kao dopunsko osiguranje, ako se
pre toga ili istovremeno sklapa osiguranje osnovnih
sredstava kao i nenovanih osnovnih sredstava od
opasnosti poara i nekih drugih opasnosti. Obaveza
naknade tete iz osiguranja od opasnosti prekida rada
postoji samo ako postoji obaveza osiguravaa da
nadoknadi nastalu materijlnu tetu zbog nastupanja
osiguranog sluaja.

7.5. Osiguranje odgovornosti iz delatnosti

Ovo osiguranje pokriva odgovornost osiguranika za tetu
koju iz obavljanja svoje delatnosti priini neijim
stvarima unitenjem, odnosno naruavanjem zdravlja,
povredom ili smrti lica.

7.6. Garancijsko osiguranje

Ovo osiguranje pokriva tete za greke na isporuenim
proizvodima, odnosno odgovornost za greke na stvarima,
ako je osiguranik preuzeo obavezu svojom garancijom u
okviru postojeih propisa. Osiguranje se odnosi na
predmet (proizvod) za koji je osiguranik dao garanciju,
odnosno za koji postoji njegova odgovornost nakon to je
predmet isporuio, odnosno predao montani objekat.

7.7. Osiguranje zaliha

Ova vrsta osiguranja odnosi se na osiguranje nenovanih
obrtnih sredtsava tj zaliha. Kao i za osiguranje na
ugovorenu vrednost, i kod osiguranja zaliha na flotantnoj
osnovi uslov je da pravna lica, kao ugovarai osiguranja,
uredno vode knjigovodstvo i to konkretno u sluaju sa
zalihama. Predmet ovog osiguranja mogu biti zalihe i to u
vidu sirovina, rezervnih delova sitnog inventara,
investicionog materijala, proizvodnje u toku, gotovih
proizvoda, trgovake robe.
578
8. PRIMER OSTVARENJA RIZIKA U
INDUSTRIJSKOM SISTEMU NUKLEARNA
ELEKTRANA FUKUSHIMA DAIICHI U JAPANU

Gotovo sve moe biti osigurano za pravu osiguravajuu
cenu. Meutim, strunjaci kau da je nemogue proceniti
finansijsku tetu koju prouzrokuje nuklearna katastrofa. Iz
tog razloga osiguravajue komapanije nastoje da rizike
vezane za nuklearne reaktore dre na distanci, koliko je to
mogue. Iz tog razloga ni jedna svetska osiguravajua
kua nije spremna da u potpunosti preuzme rizik tj pokrije
posledice u najgorim sluajevima nuklearne katastrofe.
Veliki zemljotres u istonom Japanu magnitude 9.0 u 2:46
asova 11. februara 2011. godine prouzrokovao je veliku
tetu u regionu, a cunami koji je usledio za njim jo veu.
Zemljotres je bio vrlo snaan dvostruki udar koji trajao
itava 3 minuta. Od jaine udara Japan se pomerio
nekoliko metara istono a lokalne obale su smanjene za
nekoliko metara. Cunami je poplavio oko 560 hiljada
kvadratnih kilometara to je rezultiralo sa 19.000 ljudskih
rtava i preko milion gradskih objekata koji su bili
uniteni ili delimino oteeni ili srueni.

9. ZAKLJUAK

Upravljanje rizikom, kao proces od vitalnog znaaja,
treba da zauzima centralni deo strategijskog menadmenta
svake organizacije. To je proces kojim organizacija treba
da vodi rauna o rizicima povezanim sa njihovim
aktivnostima, sa ciljem postizanja stalnog napretka, kako
unutar svake pojedinane aktivnosti tako i u pogledu
celokupne poslovne aktivnosti. Rizikom u industriji
najoptimalnije se upravlja osiguranjem, jer je osiguranje
nain upravljanja rizikom najpogodniji za primenu u
situacijama kada je gubitak veliki a uestalost gubitka
mala. Kupovina polise osiguranja ekonomski je
opravdana, bez obzira na nisku uestalost gubitka, zbog
mogueg katastrofalnog gubitka (npr. rizik od poara,
eksplozije, odgovornosti). Osiguranje kao nain
upravljanja rizikom se koristi u situacijama kada je
gubitak velik a uestalost gubitka mala, odnosno kada do
osiguranog sluaja dolazi ree, ali kada doe do njega
tete su velikih razmera. Upravo ovog tipa su rizici koji
prete industrijskim sistemima. Oni su u velikoj meri
specifini i vrlo lako njihovo ostvarenje moe imati
katastrofalne posledice, kako po sam sistem tako i po
itavu ivotnu sredinu, a ponekad i na celokupnu privredu
i ekonomiju neke zemlje. Upravo iz tih razloga,
industrijski sistemi moraju posebnu panju posveivati
analizi rizika kao i upravljanju rizikom. Osiguranje jeste
najefikasniji nain upravljanja rizikom kod industrijskim
sistema, koji su podloni velikim i mnogobrojnim
rizicima, kao i vrlo visokim nivoima teta koje
samostalno nisu u mogunosti da snose.








Rizici kojima su izloeni industrijski sistemi su
mnogobrojni, ali oni koji su najei i ije su posledice
kobne jesu rizik od poara, rizik od eksplozije i ekoloki
rizik. Ova tri grupe rizika koje su karakteristine za
industrijske sisteme spadaju u osigurljive rizike drugim
reima mogue ih je osigurati na nivou sistema, i na taj
nain omoguiti da, ukoliko se neki od navedenih rizika
ostvari, postoji finansijska zatita koja e sistemu
omoguiti da se vrati u prvobitno stanje.
Iz svega navedenog moe se zakljuiti da je osiguranje
najoptimalniji vid upravljanja rizikom kod industrijskih
sistema, upravo zbog specifinosti rizika kojima su oni
izloeni kao i zbog uestalosti i obima teta koje se
deavaju kod ovih sistema.

10. LITERATURA

[1] Avdalovi S., osi ., Avdalovi V., Osnove
osiguranja sa upravljanjem rizikom, FTN
Izdavatvo, Novi Sad, 2010.
[2] Marovi B., Kuzmanovi B., Njegomir V., Osnovi
osiguranja i reosiguranja, Princip press, Beograd,
2009.
[3] Ostoji S., Osiguranje i upravljanje rizicima,
Edicija: Ekonomija i poslovanje danas knjiga 8,
Beograd, 2007.
[4] Vujovi R., Upravljanje rizicima i osiguranje,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
[5] http://www.nbs.rs
[6] http://webrzs.stat.gov.rs
[7] http://www.swissre.com

Kratka biografija:


Aleksandra Perovi roena je u Novom
Sadu 1988. god. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Industrijsko inenjerstvo i menadment
odbranila je 2013.god.


579

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005.6

UNAPREENJE SISTEMA KVALITETA USLUGA U PREDUZEU
"SECURITAS SERVICES" DOO BEOGRAD

IMPROVING THE SYSTEM OF QUALITY OF SERVICES IN
"SECURITAS SERVICES" DOO - BELGRADE

Ilijana Gnjatovi Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj U ovom radu je prikazano unapree-
nje kvaliteta u preduzeu Securitas Services doo. Pri-
menom metoda i tehnika unapreenja kvaliteta prikazani
su uzroci i posledice problema, kao i nain njegovog
reavanja i implementacije standarda ISO 27001.
Abstract: This paper presents improvements of the qua-
lity of services in "Securitas Services" company. By ap-
plying methods and techniques of quality improvement,
causes and consequences as well as applicable solutions
and the implementation of ISO 27001standard are pre-
sented.
Kljune rei: Projektovanje, provera i analiza sistema
kvaliteta, implementacija
1. UVOD
Danas, kada se ceo svet suoava sa ekonomskom krizom,
a kompanije se nalaze u stalnim promenama i
turbulencijama, veoma su este reorganizacije i druge
velike promene u pokuajima da kompanije rastu ili
opstanu.
U preduzeu "Securitas", imajui u vidu nii nivo usluga
od planiranog, potrebno je preduzeti odreene promene
kako bi poveali obim posla, kvalitet usluga i efikasnost
pomou stalnih internih programa kvaliteta poslovanja.
Poveana oekivanja korisnika i pootreni zahtevi u
pogledu garancije za uslugu, prisiljavaju davaoce usluga
na primenu svih moguih mera radi obezbeenja
potrebnog kvaliteta usluge.
2. PRIKAZ PREDUZEA
2.1 Osnovni podaci o preduzeu
Naziv preduzea je Securitas Services d.o.o.
Pravni oblik je drutvo sa ogranienom odgovornou, a
adresa je Milentija Popovia 9, Novi Beograd [4].
2.2 Standardi preduzea
Preduzee "Securitas" vlasnik je sertifikata ISO
9001:2008 kojim se potvruje postojanje i primena
sistema upravljanja kvalitetom i SRPS A.L2.002:2008
(Drutvena bezbednost - Usluge privatnog obezbeenja -
Zahtevi i uputstvo za ocenjivanje usaglaenosti) za sve
usluge obezbeenja i zatite koje preduzee prua [4].
_____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
dr Bato Kamberovi, red. prof.
2.3 Osnovne vrednosti preduzea
Osnovne vrednosti preduzea su: potenje, budnost i
spremnost da pomognu i prue podrku svim zaposlenim
u kompaniji, korisnicima i okruenju [4].

2.4 Prikaz uslunog programa preduzea
Preduzee prua uslge:
- Fizikog obezbeenja
- Transporta novca i vrednosti
- Mobilnog obezbeenja
3. IZBOR PROBLEMA
Pitanje kvaliteta je sve ee zatupljeno u svim sferama
drutva pa tako i u savremenom menadmentu. Po
mnogima, ovaj vek e biti vek kvaliteta jer je upravo to
koncept koji je klju uspeha za mnoge kompanije irom
sveta Unapreenje kvaliteta postaje prioritetni zadatak ne
samo menadmenta, ve i dravnih organa, privrednih,
obrazovnih i naunih institucija. Sveobuhvatno uvoenje
i unapreenje kvaliteta poslovanja preduzea treba da
doprinese ostvarivanju ukupnog poboljanja kvaliteta
ivota ljudi, to podrazumeva poboljanje ivotnog
standarda, zatitu ivotne sredine kao i zatitu zdravlja i
bezbednosti.
Kvalitet postaje osnovni faktor razlikovanja uspenih i
neuspenih organizacija. Kvalitetu se sve vie posveuje
panja jer je on klju opstanka, poslovnog uspeha i
prosperiteta organizacije.
4. TEORIJSKE OSNOVE
4.1 Pareto ili ABC dijagram
PARETO ili ABC dijagram je grafika metoda za analizu
pojava (greke, uzroci i slini problemi), u smislu:
rangiranja pojava koje se analiziraju prema stepenu
znaajnosti, na osnovu utvrenih kriterijuma, utvrivanja
kritinih podruja posmatranih pojava i usmeravanja
napora na data kritina podruja u cilju efikasnijeg
reavanja problema [1].
4.2 Poreenje osobina
Poreenje osobina je metoda koja omoguava merenje i
uporeivanje osobina jednog procesa ili karakteristika
jednog proizvoda ili usluga sa karakteristikama nekog
drugog procesa ili proizvoda, odnosno usluga [1].
4.3 Dijagram UZROCI-POSLEDICA
Dijagram UZROCI POSLEDICA omoguava izdvaja-
nje odreenog problema i skupa uzroka koji do njega do-
vode. Ovaj dijagram nije dovoljan za reavanje problema
koji se analizira. Njime se izdvajaju osnovni uzroci
problema i usmerava njihovo reavanje odgovarajuim,
drugim metodama [1].
580
4.4 Dijagram stabla
Dijagram stabla se koristi u sluajevima kada je
potrebno razmotriti problem koji je sloen do te mere da
nije mogue odmah sagledati sve puteve za njegovo
reenje. Postoje dve kostrukcije dijagrama stabla, jedna
je od vrha ka dnu, kao to je prikazana u ovom radu, a
druga je kostrukcija je od dna ka vrhu [1].
4.5 SWOT analiza
SWOT analiza se najee koristi kada nastanu znaajna
odstupanja u realizaciji strategije.
Sutina SWOT analize je da se utvrdi da li je organizacija
sposobna da opstane u uslovima okruenja. Sprovodi se
preko matrice i objedinjuje 4 grupe parametara koje treba
ispitati: pretnje i pogodnosti u okruenju, snage i slabosti
organizacije [1].
4.6 Analiza polja uticaja
Analiza polja uticaja se koristi za procenu donoenja
odluke, kao jedna od metoda za analizu sprovodivosti
odluke. Izvoenje analize polja uticaja podrazumeva
postojanje liste uticaja "ZA" i uticaja "PROTIV"
donoenja odluke [1].
4.7 Analiza upotrebnih vrednosti
Analiza upotrebnih vrednosti je metoda koja slui za
vrednovanje alternativa na bazi kriterijuma korisnosti
(upotrebne vrednosti) [1].

5. ANALIZA PRAENJA I MERENJA
ZADOVOLJSTVA KORISNIKA PRIMENOM
ODREENIH METODA I TEHNIKA
5.1 Praenje i merenje zadovoljstva korisnika
analiza prikupljenih podataka
Anketiranjem klijenata dobijene su informacije kojim
od navedenih elemenata ugovora su klijenti
nezadovoljni. Broj nezadovoljnih klijenata utvren je
prema elementima ugovora: kvalitet usluga, potovanje
elemenata iz ugovora, cena usluga, informacije u vezi
usluga, komunikacije sa klijentima, reagovanje na
zahteve klijenata[2].
5.2. ABC analiza
Prikaz PARETO dijagram prikazan je na slici 5.2.1

Slika 5.2.1 Pareto dijagram
Analiza prikupljenih informacija o nezadovoljstvu
klijenata po pojedinim pitanjima tj.elementima ugovora,
prikazana ABC analizom, pokazuje da cena usluga i
kvalitet usluga (podruje A, 2 od ukupno 6 faktora) ine
preko 80 % broja nezadovoljnih klijenata.
Dakle, menadment preduzea mora da se usmeri na
poboljanje ove dve stavke ili bar jedne kako bi
unapredio kvalitet usluga i odrao konkurentsku
prednost na tritu.
5.3 Poreenje osobina
Cilj ove analize je utvrivanje nivoa zadovoljstva klijenata
preduzeem "Securitas" u odnosu na "G4S". Uz pomo
odreenih elemenata ugovora moe se utvrditi koliko su
klijenti zadovoljni preduzeem "Securitas" u odnosu na
lidera u privatnoj bezbednosti "G4S". Atributi koji su
nosioci kriterijuma za utvrivanje vrednosti su: kvalitet
usluga, potovanje elemenata iz ugovora, cena usluga,
informacije u vezi usluga, komunikacija sa klijentima i
reagovanje na zahteve klijenata. Nakon sprovedene analize
dolazi se do zakljuka da su kvalitet usluga, potovanje
elemenata iz ugovora i cena usluga najvee razlike
preduzea "Securitas" u odnosu na preduzee "G4S".
6. ANALIZA UZROKA KOJI UTIU NA UNAPRE-
ENJE KVALTIETA USLUGA PRIMENOM
ODREENIH METODA I TEHNIKA
6.1 Dijagram uzroci-posledica

Slika 6.1.1 Prikaz dijagrama uzroci-posledica
Nakon sprovedenih koraka izvrena je analiza dijagrama
UZROCI POSLEDICA i na taj nain definisani su kljuni
uzroci koji dovode do datog problema. Uzroci problema su
(Slika 6.1.1):
Budet nedovoljna ulaganja u opremu, vozni park,
marketing i obuku zaposlenih uzrokuju stagniranju
kvaliteta u duem periodu, to se loe odraava na
poslovanje tj.obim posla i saradnju sa klijentima.
Oprema modernizacija opreme i uvoenje novih
tehnologija predstavlja znaajan faktor za proces
unapreenja kvaliteta.
Ljudski faktor selekcija kadrova, moralne osobine
zaposlenih i timski rad predstavljaju osnovu za kvalitetno
obavljanje dunosti.
Mobilno obezbeenje sektor u preduzeu koji je
mogue unaprediti intezivnijim radom i kontolom
obavljanja dunosti zaposlenih.
Transport novca i vrednosti ovaj sektor je mogue
unaprediti putem bolje organizacije rada u transportu,
ulaganja u modernizaciju opreme i obuku radnika.
Bezbednosno-tehniki sistemi za unapreenje kvaliteta
rada ovog sektora bitno je ii u skladu sa razvojem nove
tehnike i tehnologije.
Fiziko obezbeenje selekcija kadrova i timski rad
predstavljaju bitne uzroke koje dovode do unapreenja
kvaliteta. Pored toga neophodno je potovanje kodeksa
ponaanja, potovanje vrednosti drutva kao i
posedovanje osnovnih ljudskih vrlina.
6.2 Dijagram stabla
Kod unapreenja kvaliteta usluga razmotrena su etiri
osnovna faktora(Slika 6.2.1):
1.Ljudski resursi - Ljudski resurs kao zajedniki faktor
svih organizacija izvor je kompletnog doprinosa, putem
svojih linih sposobnosti i umea. Aktivnosti koje
581
menaderi svih nivoa treba da preduzmu u upravljanju
ljudskim resursima treba da omogue uspeh organizacije,
ali se moraju pridravati strategije komapnije.
2.Modernizacija opreme - Modernizacija opreme i
primena novih tehnologija u oblasti bezbednosnih
poslova omoguie efikasniji rad svih sektora u
"Securitas"-u, jaanje konkurentnosti na tritu,
proirenje poslovnih angamana i pruanje kvalitetnijih
usluga.
3.Budet Sredstva iz budeta preduzea bitno je ulagati
u tekue odravanje i potrebno renoviranje infrastrukture,
naroto voznog parka. Dotrajalost i ekploatacija vozila
moe znatno da utie na kvalitet pruenih usluga, pa je
neophodno odravanje odnosno redovan servis vozila
kao i zamena starih za nova vozila. Ulaganjem u novu
tehnologiju i unapreenjem postojee tehnologije
podstie se odrivi kvalitet usluga.
4.Organizacija posla Organizacija posla i kontrola rada
zaposlenih sa aspekta dosledne i pravovremene
implementacije svih procedura predstavlja osnovu za
pruanje kvalitetnih usluga klijentima. Potrebno je
dosledno sprovoenje preocedura rada, kao i njihovo
redovno auriranje i implementacija kako bi se na vreme
uvidele i ispravile greke i odrao kvalitet.

Slika 6.2.1 Prikaz dijagrama stabla
6.3 SWOT analiza
Analiza se sprovodi preko matrice i objedinjuje 4 grupe
parametara koje treba ispitati: pretnje i pogodnosti u
okruenju, snage i slabosti organizacije. Pri utvrivanju
ovih parametara formiraju se zajednike grupe za sledee
parametare: snage i pretnje(ST), slabosti i pretnje (WT),
slabosti i pogodnosti (WO) i snage i pogodnosti (SO).
Odgovori na ova pitanja predstavljaju osnovu za
definisanje budue strategije. Neke od osnovnih
strategijske alternative "Securitas" a su:
1. SO (max-max)
uzimajui u obzir veliki broj nezaposlenih na tritu,
"Securitas" moe da uloi u ljudske resurse i zaposli
to kvalitetnije kadrove. Pored toga, preduzee ima
priliku da pobolja rad kadrova uz konstantno
obrazovanje, usavravanje i obuku.
2. ST (max-min)
preduzee "Securitas" moe da se odlui za
odravanje konkurentske prednosti na tritu kako bi
spreilo pojavu novih konkurenata, tako to e svoje
snage usmeriti da zadri lojalne klijente, i da
pospeuje dosadanja podruja rada.
3. WO (min-max)
kadrovskim pojaanjem preduzea, odnosno
zapoljavanjem adekvatnih i kadrova sa vie iskustva
u radu , mogue je unaprediti nezadovoljavajui rad
sektora prodaje.
4. WT (min-min)
postoji mogunost uporeivanja preduzea sa
konkurencijom kako bi dobila jasan uvid u to koje
strane preduzea treba da unapredi, koje su slabe
take koje treba da ojaa i kako bi izbegla opasnosti
od strane konkurencije.
7. UNAPREENJE SEKTORA TRANSPORTA
NOVCA I VREDNOSTI PRIMENOM ODREENIH
METODA I TEHNIKA
7.1 Transport novca i vrednosti
Cilj transporta novca i vrednosti je da izvrenjem
profesionalnog, strunog, efektivnog i efikasnog
transporta i obezbeenja vrednosti u transportu ispune
oekivanja klijenata, zadovolje zakonske zahteve,
podignu kvalitativni nivo i ostvare kvalitativnu
prepoznatljivost i prednost u odnosu na konkurentske
firme [3].
7.2 Analiza polja uticaja
Analiza polja uticaja se koristi za analizu sprovodljivosti
odluke. Primenom ove metode, dati su argumenti "ZA" i
"PROTIV" primene ove analize. Uticaji ZA:poveanje
bezbednosti novca i vrednosti, poveanje bezbednosti
zaposlenih, poveanje obima posla, smanjenje
reklamacija na uslugu, poveana svota transportnog
osiguranja Uicaji PROTIV: trokovi proirenja voznog
parka, trokovi poveanja pratnje vozila, trokovi obuke
radnika, trokovi ugradnje GPS sistema, rizik
neiskorienja resursa, ulaganje u transportno osiguranje.
Nakon sprovedene analize moe se zakljuiti da je za
unapreenje kvaliteta usluga u preduzeu "Securitas
Services" doo potrebno izvriti poboljanje sektora
transporta novca i vrednosti, putem ulaganja u proirenje
voznog parka, pratnju vozila, ulaganjem u opremu i
obuku radnika i ulaganjem u transportno osiguranje.
7.3 Analiza upotrebnih vrednosti
Uticajni faktori: finansijski faktor utie sa 20%, vreme
potrebno za realizaciju utie sa 10%, trenutna mogunost
realizacije utie sa 10%, stepen hitnosti realizacije utie
sa 15%, vek trajanja ostvarenog cilja utie sa 15%,
oekivani rezultat utie sa 30%) .
Alternative: proirenje voznog parka, ulaganje u prateu
opremu i obuku, poveanje transportnog osiguranja.
Kranji rezultat ove analize pokazuje da je trea
alternativa najbolja da bi se poboljao kvalitet usluga u
sektoru transporta novca i vrednosti. Moe se zakljuiti
da je za unapreenje kvaliteta usluga ovog sektora
najvanije poveati premiju transportnog osiguranja. Na
taj nain oekivani rezultat bi bio poveanje obima posla,
pridobijanje novih klijenata i odravanje konkurenstke
prednosti.

582
8. MERE POBOLJANJA
8.1 Pregled mera poboljanja
1.Praenje i merenje zadovoljstva korisnika: uoavanje
reklamacija i elemenata ugovora kojim su korisnici
nezadovoljni, poveanje kvaliteta usluga.
2.Anketa zadovoljstva korisnika: uoavanje greaka u
radu, poboljanje motivacije i komunikacije, poveanje.
kvaliteta usluga: postizanje optimalnog nivoa
bezbednosti i smanjenje tete na objektima, poveanje
kvaliteta usluga.
3.Analiza procene bezbednosti objekata: postizanje
optimalnog nivoa bezbednosti i smanjenje tete na
objektima, poveanje kvaliteta usluga.
4.Edukacija strunog kadra: bolje upravljanje
promenama, bolja organizaciona klima, bolje poslovanje.
5.Obuka zaposlenih: poveanje kvaliteta usluga,
poboljanje imida preduzea, smanjenje broja greaka.
6.Odravanje voznog parka: efikasnije pruanje usulga,
poveenje obima posla, smanjenje trokova, poboljanje
imida preduzea.
7.Modernizacija tehnike opreme: poveanje kvaliteta
usluga, smanjenje tete na objektima, efektivnije i
efikasnije pruanje usluga, poboljanje imida preduzea.
8.Modernizacija ostale opreme: poboljanje imida
preduzea, poveanje bezbednosti usluga.
9. Kontrola opreme: ostvarenje odrivog kvaliteta rada,
otklanjanje zastoja u radu.
10.Kontrola zaposlenih: ostvarenje odrivog kvaliteta
rada, poveanje zadovoljstva klijenta.
11.Auriranje i inovacija procedura rada: efektivnije i
efikasnije pruanje usluga, poveanje zadovostva
klijenta, smanjenje tete na objektima.
8.2 Implementacija standarda ISO 27001
1. Iniciranje projekta
Cilj ove faze je da obezbedi poetno planiranje i pripremu
za uvoenje standarda ISO 27001. To podrazumeva
planiranje i postavljanje ciljnih oblasti koje treba
razmatrati tokom projekta.
2. Definisanje projekta
U toku faze definisanja projekta projektni tim je usmeren
na snimanje, analizu i ocenu stanja postojeeg sistema. Iz
tog razloga neophodno je prikupljanje svih relevantnih
podataka koji se odnose na posmatrane oblasti.
3.Definisanje politike i ciljeva bezbednosti informacija

Svrha politike ogleda se u identifikaciji rizika po imovinu
(informacije) i utvrivanje moguih slabosti preduzea ili
moguih uzroka nekog neeljenog incidenta, koji mogu
da dovedu do tete na sistemu ili u celoj poslovnoj
organizaciji.
4. Procena rizika
Procena rizika u oblasti sigurnosti informacija, kao
osnova za upravljanje u ovoj oblasti, podrazumeva
prepoznavanje uzroka koji bi mogli dovesti do neeljenih
ishoda, tj. prouavanje verovatnoe pojavljivanja i teine
posledica koje oni izazivaju.
5. Projektovanje i izrada dokumentacije
U ovoj fazi se definiu se, izrauju i usvajaju detaljne i
funkcionalne bezbednosne procedure, poslovnik
bezbednosti informacija, uputstva i zapisi, a sve u skladu
sa ISO 27001 standardom, zakonom i potrebama klijenta.

6. Uvoenje dokumentacije u primenu
Uvoenje dokumentacije u primenu sastoji se iz
dokumentovanja identifikovanih procedura i propisa, a
uspenost implementacije zavisi od jasnoe i efikasnosti
dokumenta.
7. Organizovanje i sprovoenje interne provere
Svrha ove faze je da se sprovede interna provera kojom
e organizacija da preispita primenjen ISO 27001
standard. Tokom interne provere, tim zaduen za
uvoenje standarda ISO 27001 u organizaciji (interni
proverivai), proveravaju potovanje procedura i
postupanje po uputstvima u fazi primene dokumentacije.
8. Definisanje korektivnih mera
Na osnovu utvrenih neusaglaenosti internih proveri-
vaa, neophodno je sprovesti korektivne mere. Korek-
tivne mere se preduzimaju radi otklanjanja uroka postoje-
e neusaglaenosti pri implementaciji standarda ISO
27001, sa ciljem da se sprei njihova ponovna pojava.
9. Preispitivanje od strane rukovodstva
Preispitivanje Sistema menadmenta bezbednosti
informacija od strane rukovodstva zahteva preispitivanje
ovog sistema u planiranim vremenskim intervalima kako
bi se obezbedila njegova stalna prikladnost, adekvatnost i
efektivnost.
10. Sertifikacija
Sertifikacija ISO 27001 predstavlja proveru uspostav-
ljenog Sistema menadmenta bezbednosti informacija
koje vri izabrano sertifikaciono telo [5].

9. ZAKLJUAK
Tema ovog rada bila je da se uz pomo projektovanja,
analize i provere sitema kvaliteta i putem izabranih
metoda i tehnika za unapreenje procesa rada ukae na
uzroke i mogua reenja sa kojim se susree preduzee
"Securitas Services" doo. Unapreenje kvaliteta usluga
na ovaj nain je preporuljivo, jer se na taj nain
problem detaljno analizaira, trae se uzroci problema i
kree se njegovom reavanju. Takoe, ovakav nain
reavanja problema preduzeu moe koristiti i u
budunosti, jer se rezultati sprovedenih metoda mogu
koristiti i za spreavanje novih greaka.

10. LITERATURA
[1] Vojislav Vulanovi, Dragutin Stanivukovi, Bato
Kamberovi, Nikola Radakovi, Rado Maksimovi,
Vladan Radlovaki, Miodrag ilobad, Metode i
tehnike unapreenja kvaliteta procesa rada, FTN
Novi Sad, 2003
[2] Adamovi Duko, Praenje i merenje zadovoljstva
korisnika, Beograd, 2011. godine
[3] Dokumentacija preduzea "Securitas Services" doo
Beograd
[4] www.securitas.com
[5] http://www.fms-tivat.me/predavanja3god/ZIS6.pdf
Kratka biografija:

Ilijana Gnjatovi roena je 1988. godine u
Gospiu. Master rad na temu "Unapreenje
sistema kvaliteta usluga u preduzeu
Securitas Services doo - Beograd" iz oblasti
Inenjerskog menadmenta brani na
Fakultetu tehnikih nauka 2013 godine

583

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005.6

PRIMENA METODA I TEHNIKA U PROIZVODNJI GORNJIH DELOVA OBUE U
CILJU UNAPREENJA KVALITETA PROCESA PROIZVODNJE

APPLICATION OF METHODS AND TECHNIQUES IN THE PRODUCTION OF UPPER
SHOE PARTS IN ORDER TO IMPROVE THE PRODUCTION PROCESSES QUALITY

Ivana Markovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj - U ovom radu je prikazan problem na
konkretnom prozvodu. Primenom metod i tehnika unapre-
enja kvaliteta prikazani su svi uzroci koji dovode do
problema, kao i nain njegovog reenja i unapreenja
procesa proizvodnje. Takoe, dat je prikaz uvoenja stan-
darda ISO 9001: 2008.
Abstract - This paper presents a problem related to the
particular process and product. Application of methods
and techniques for improving the quality shows the main
causes of the problem. Paper also presents a review of the
introduction of ISO 9001: 2008 standard.
Kljune rei: unapreenje kvaliteta, uvoenje ISO 9001

1. UVOD
Problem sa kartom je znaajan kako za sam proces
proizvodnje tako i po pitanju poveanih trokova u
preduzeu. Trokovi karta i dorade utiu na porast cene
kotanja proizvoda pa je potrebno pronai uzroke koji
dovode do pojave karta kao i sprovoenje mera u cilju
unapreenja kvaliteta procesa proizvodnje.
U radu su primenjene metode i tehnike na reavanju
problema smanjenja procenta karta i unapreenja
kvaliteta procesa prizvodnje gornjih delova obue. Prva
metoda je Pareto ili ABC dijagram kroz iju primenu e
biti definisane sve greke koje dovode do pojave karta, a
zatim kroz FMEA analizu objanjene sve posledice za
jednu od greaka. Primenom ostalih metoda Dijagrama
stabla, Dijagrama uzroci-posledice, Analize upotrebnih
vrednosti i Analize polja uticaja sagledati mogunosti
unapreenja kvaliteta procesa proizvodnje gornjih delova
obue. Na kraju je metodom Poreenja osobina izvreno
poreenje dva preduzea koja se bave istom delatnou.
2. TEORIJSKE OSNOVE
Da bi uspeno primenili metode i tehnike moraju se po-
znavati njihove teorijske osnove. [1]
2.1 Pareto ili ABC dijagram
PARETO ili ABC dijagram je grafika metoda za analizu
pojava kao to su greke, uzroci i slini problemi;
parametri i druge karakteristike procesa rada.
Dijagram se moe primenjivati u svim procesima rada
svih funkcija preduzea kao alata za rangiranje veliina
___________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Bato Kamberovi, red. prof.
po stepenu znaajnosti i izdvajanju osnovnih problema
koji trae reenja [1].
2.2 FMEA analiza
Sagledavanje moguih otkaza na nekom proizvodu
predstavlja esto interdisciplinaran zadatak i zahteva
formiranje timova razliitih profila. Zahteva veliko
poznavanje iz domena pouzdanosti i analiza otkaza, kao i
veliki broj polaznih informacija, snanu bazu podataka o
ponaanju razliitih delova i sistema u vremenu i
odgovarajuu hardversku i softversku podrku. Primena je
mogua i u runom postupku [1].
2.3 Dijagram stabla
Dijagram stabla se koristi u sluajevima kod kojih je
potrebno analizirati odreeni problem i iz mnotva ideja,
miljenja i uzroka, koji imaju uticaja na njegovo
reavanje, generisati odgovarajuu strategiju za reenje
postavljenog problema ili cilja. Primenjuje se kada je
potrebno razmotriti problem koji je sloen do te mere da
nije mogue odmah sagledati sve puteve za njegovo
reenje [1].
2.4 Dijagram uzroci-posledica
Dijagram uzroci-posledica naziva se i Ishikava dijagram.
Dijagram UZROCI - POSLEDICA predstavlja, metodu
za detaljnu analizu odnosa izmeu odreenog stanja
posmatranog sistema (posledice) i uticajnih veliina koje
uslovljavaju pojavu datog stanja (uzroka).
Ovaj dijagram nije dovoljan za reavanje problema koji se
analizira. Njime se izdvajaju osnovni, najznaajniji uzroci
problema i linija njihovog dejstva i usmerava njihovo
reavanje odgovarajuim, drugim metodama [1].
2.5 Analiza upotrebnih vrednosti
Analiza upotrebnih vrednosti predstavlja metodu koja
slui za vrednovanje alternativa na bazi kriterijuma
korisnosti (upotrebne vrednosti).
Ova metoda znaajno utie pri izboru vie altrenativa gde
kroz njihovo ocenjivanje moe da se doe do pravih
rezultata, a samim tim i altrenative koja je najvanija za
posmatrani problem. Sve vei znaaj ima u svim
sociolokim, ekonomskim i tehnikim oblastima gde
jednodimenzionalne metode ekonomskih investicionih
prorauna same nisu dovoljne za donoenje odluke.
Posebno je primenjiva u oblasti istraivanja i razvoja [1].
2.6 Analiza polja uticaja
Analiza polja uticaja primenjuje se kao alat za sistema-
tino izvoenje analize sprovodivosti odluke i dobijanje
podloga za izradu detaljnog plana sprovoenja odluke.
584
Ulazne podatke za analizu polja uticaja predstavljaju dve
liste uticaja: "ZA" i "PROTIV". Jedan od nana formira-
nja ovih listi je izvoenje dva brainstorming-a):
- prvog na temu "uticaji ZA promenu" i
- drugog na temu "uticaji PROTIV promene".
Nakon toga se pristupa izradi formulara, nakon ega se
pristupa unoenju u formular intenziteta relevantnih
uticaja. Duina strelice odslikava intenzitet datog uticaja.
Zbirni intenziteti dobijaju se kao zbir pojedinanih inte-
nziteta uticaja. Njihov odnos daje se u dnu formulara [1].
2.7 Poreenje osobina
U samom postupku ove metode radi se o vie atributiv-
nom odluivanju, pa je potrebno dobro poznavanje obje-
kata koji se porede od strane korisnika. Kada je upitanju
ocena vrednosti karakteristika u objektu poreenja potreb-
no je znati da ona nije egzaktna nego ima u sebi i elemen-
te subjektivnosti. Kako bi rezultati bili to objektivniji
potrebno je sprovoenje od vie eksperata. Rezultati pore-
enja osobina dobijeni nezavisnim procenama pojedinih
eksperata se uproavaju i dobija se objektivniji rezultat.
Korektnim sprovoenjem ove metode omoguava se
racionalno donoenje odluke [1].
3. PRIKAZ ORGANIZACIJE
Migona Company d.o.o osnovana je 9.12.2009 u Rumi
ija je osnovna delatnost proizvodnja gornjih delova
obue. Proces proizvodnje se obavlja u hali povrine
300 m
2
gde se pored proizvodnje vri i skladitenje repro-
materijala. Godinja proizvodnja je oko 55.000 pari
obue, od toga, neto vie od 75% proizvodnje,
namenjeno je ino-stranom tritu. Migona Company ima
ukupno 25 ra-dnika. Kadrovska struktura ne zadovoljava
razvojne potrebe preduzea s obzirom da tehnoloki
proces zahteva kadrovski potencijal veeg stepena stru-
nosti.
Asortiman proizvodnje predstavlja proizvodnja gornjih
delova muke, enske i deije obue. Migona Company
nema uveden standard ISO 9001:2008 Sistem menad-
menta kvalitetom (QMS), to znai da nisu definisani
politka i ciljeve kvaliteta [2].
4. DEFINISANJE PROBLEMA
Gornjite predstavlja ceo sklop gornjeg dela obue koji
mogu biti zatvoreni (meusobno povezani) i otvoreni
(meusobno odvojeni). Zatvoreno gornjite proizvodi se
kod standardne i sportske obue dok se otvoreno gornjte
proizvodi kod sandale. [3]
Kod muke obue gornjite se razlikuje po preklopu
delova, postoje dve podele na derbi i parizer gornjite.
Kada zadnji delovi (sarice) preklapaju prednji deo to je
derbi gornjite, a kada prednji deo preklapa saricu to je
parizer gornjite. Na slici 1. dat je prikaz parizer i derbi
gornjita muke cipele. [3]
5. PRIMENA METODA I TEHNIKA NA
REAVANJU PROBLEMA
Problemi koji se javljaju u procesu proizvodnje
gornjihdelova obue, prouzrokuju pojavu karta koji
dodatno poveava trokove proizvodnje, odnosno utie na
smanjenje dobiti.


Slika 1. Izgled parizer i derbi gornjita muke cipele

5.1 ABC analiza
Godinja proizvodnja gornjih delova obue je 55.000 pari,
a utvren procenat karta je 0,8% to predstavlja 440 pari.
Uz pomo ABC analize utvrdie se koje greke imaju
najvei uticaj na pojavu karta, a zatim uz pomo ostalih
metoda pokuati da unapredimo kvalitet procesa
proizvodnje, kako bismo smanjili procenat karta.
Na slici 2. dat je prikaz ABC dijagram sa kumulativnom
linijom.

Slika 2. ABC dijagram sa kumulativnom linijom

Podruje A predstavlja podruje u kome se nalazi
najznaajnija greka koja dovodi do karta a to je
deformacija noa za krojenje.
Podruje B predstavlja znaajan uticaj na pojavu karta a
greke koje dovode do toga su neodgovarajua dimenzija
ablona i nejednaka duina delova lica.
Podruje C zauzimaju greke koje imaju dosta manji
uticaj na pojavu karta ali su i one svakako bitne i za njih
je potrebno preduzeti odgovarajue mere kako se ne bi
deavale greke: neprihvatljivo stanjivanje ivinog dela
koe, vee dimenzije noa za odsecanje meupostave i
loe spojena postava i lice.
5.2 FMEA analiza
Sprovoenejm FMEA analize definisane su sve posledice
nejednake duine delova lica, uzroci nastajanja, mere
reavanja otkaza kao i utvrivanje kritinih uzroka. Sam
postupak ove analize je ponovljen nakon sprovoenja
korektivnih mera.
Prvi uzrok greke je istroenost otrice noa gde je
postojee stanje RPN 168, nakon sprovoenja korektivnih
mera (zamena noa posle 900 iseenih komada) RPN je
40. Drugi uzrok je deformacija oblika noa gde je postoje-
e stanje RPN 112 a nakon sprovoenja korektivnih mera
(zamena noa posle 2000 komada) RPN je 48. Trei
uzrok greke je neujednaena debljina koe gde je posto-
jee stanje RPN 112, nakon sprovoenja korektivnih mera
585
(neposredni uvid u kvalitet osnovnog materijala od vie
dobavljaa) RPN je 48. Kod etvrtog uzroka greke RPN
iznosi 96 a nakon korektivnih mera novo stanje RPN je
36. Peti uzrok greke ima vrednost RPN 80 a posle korek-
tivnih mera stanje RPN je promenjeno na 48. esi uzrok
greke je nepodeenost maine za ivenje gde postojee
stanje RPN iznosi 112, nakon sprovoenja korektivnih
mera (este provere maina) RPN je 48. Sedmi uzrok
greke je neefikasno rukovanje mainom za ivenje gde je
postojee stanje RPN 92 a posle korektivnih mera stanje
RPN je 32. Osmi uzrok greke je propust u tehnolokoj
pripremi gde postojee stanje RPN iznosi 112 a nakon
korektivnih mera novo stanje RPN je 48.Poslednji uzrok
greke neodogvarajue dimenzionisanje alata ima vred-
nost RPN 84, nakon sprovedenih korektivnih mera RPN
iznosi 40.
5.3 Dijagram stabla
Metodom Dijagram stabla, utvreni su kljuni faktori koji
utiu na unapreenje kvaliteta procesa proizvodnje obue.
Faktori koji znaajno utiu na sam problem su: materijal,
maine, radna sredina i ljudski resursi.
5.4 Dijagram uzroci posledica
Nakon to su Dijagramom stabla utvreni faktori koji
utiu na unapreenje kvaliteta, primenom Iikava
dijagrama, ovi faktori (uticaji) su detaljnije objanjeni.
Navedeni uticaji se klasifikuju u 4 grupe 4M:
Maine (Machine),
Radna sredina (Work Envirement),
Materijal (Material),
Ljudski resursi (Human Resources)
Kada su u pitanju maine postoji vie vrsta koje uestvuju
u procesu proizvodnje: hidraulina presa, maina za
stanjivanje delova, maina za ivenje lica i postave,
maina za rastrljavanje, maina za razbijanje ringli, presa
za lepljenje meupostave
Na radnu sredinu utiu: osvetljenost (prirodna i vetaka
svetlost), mikroklimatski uslovi (temperatura, pritisak,
brzina strujanja vazduha,vlanost vazduha), hemijske
tetnosti (praina, isparavanja od lepka), poloaj maina,
fizike tetnosti (buka, vibracije).
Kod materijala je bitan: kvalitet koe (debljina, tvrdoa),
mehanike osobine (otpornost na istezanje, otpornost na
trenje), fizike osobine (struktura tkiva, odgovarajua
propustljivost vazduha), tkanina (platno, keper, flanel),
pomoni materijal (konac od vetakih vlakana, lepak,
lepljiva termofolija).
Obuka zaposlenih (posveenost pri obuavanju, upozna-
vanje opreme za rad), timski rad (zajedniki ciljevi, dobri
meuljudski odnosi, posveenost poslu), motivacija
(uslovi rada, odnosi sa kolegama, plata, sigurnost posla),
odgovornost.
5.5 Analiza upotrebnih vrednosti
Na osnovu uticajnih faktora vreno je poreenje za
unapreenje kvaliteta procesa proizvodnje to predstavlja
prvi korak anlize upotrebnih vrednosti.
Uticajni faktori su: mogunost finansiranja, period
realizacije, prioritet realizacije.
Alternative koje se rangiraju su: tehnoloka unapreenja,
osvajanje novih trita,nabavka kvalitetnog materijala.
Na osnovu ove analize moe se zakljuiti da je za
unapreenje kvaliteta procesa proizvodnje gornjih delova
obue najbitnije nabaviti kvalitetan materijal (kou) za
izradu obue. Ova altrenativa ima najvie poena i ona e
biti detaljnije objanjena u sledeoj metodi-Analiza polja
uticaja.
Svakako za unaprenje proizvodnje je bitno i osvajanje
novih trita i na taj nain i poveanje profita preduzea.
Prva altrenativa ima najmanji broj poena ali to ne znai da
je manje bitna od ostalih, potrebno je sprovesti i teh-
noloka unapreenja koja podrazumevaju nabavku sav-
remnih maina i alata.
5.6 Analiza polja uticaja
Na slici 3. prikazan je popunje formular za analizu polja
uticaja.

Slika 3. Popunjen formular za analizu polja uticaja

Kako je dobijeni rezultat u korist uticaja protiv, potrebno
je pristupiti iznalaenju naina da se odnos inteziteta
uticaja izmeni u korist uticaja "ZA", to je i uinjeno.
5.7 Poreenje osobina
Ovom metodom analiziraju se dva preduzea Migona
Company i Insert koje se bave istom delatnou procesom
proizvodnje obue. Na osnovu sprovedene metode vidi se
da najvea odstupanja izmeu ova dva preduzea jesu u
pogledu kvaliteta proizvoda. Preduzee Insert, nabavku
materija vri na inostranom tritu koje karakterie vea
ponuda pa samim tim i bolji kvalitet materijala, to
doprinosi boljem kvalitetu proizvoda. Takoe, stalnim
tehnolokim unapreenjem obezbeuje se odvijanje
tehnolokog procesa proizvodnje sa manjim brojem
otkaza i manjom koliinom karta.
6.MERE POBOLJANJA
Na osnovu prethodno sprovedenih metoda dat je prikaz
mera poboljanja. Potrebno je sprovesti est sledeih
aktivnosti: Redovna zamena noa (onemoguava kidanje
materijala i deformacije odseenih delova), Preventivna
kontrola maina (obezbeenje pouzdanosti maina i
smanjenje broja otkaza), Kontrola kvaliteta materijala
(kontrolu materijala u smislu provere fiziko-mehanikih
karakteristika vriti u sledeim fazama: preuzimanja ma-
terijala od dobavljaa, skladitenja, ispitivanja materijala
koje se vri u probnoj proizvodnji, odvajanja materijala
po radnim nalozima), Ljudski resursi (kroz ankete povre-
meno proveriti zadovoljstvo zaposlenih i na osnovu
dobijenih rezultata ankete sagledati greke u cilju
postizanja vee motivisanosti zaposlenih radi postizanja
zajednikog cilja odnosno vee produktivnosti), Radna
sredina (obezbeenje propisanih uslova rada mikroklime i
osvetljenosti kroz periodine kontrole), Redovno praenje
trita (Istraivanje trita vriti anketiranjem kupaca u
cilju proirenja trita).
586
6.1 Prikaz gantograma
Na osnovu uraenih mera poboljanja kroz gantogram je
prikazano trajanje svake aktivnosti. Redovna zamena
noa: potrebno je vriti zamenu na svaka 2 meseca,
Preventivna kontrola maina: svakih 6 meseci; Kontrola
kvaliteta materijala: vri se na svaka 3 meseca;Ljudski
resursi; provera se sprovodi jednom godinje; Radna
sredina: svakih 6 meseci.
6.2 Uvoenje standarda ISO 9001:2008
Veoma znaajan faktor poslovne uspenosti na tritu je
kvalitet proizvoda.
S obzirom na raspoloiv kadrovski potencijal Migona
Company, u postupku uvoenja ISO 9001 potrebno je an-
gaovati strunog konsultanata. Celokupan proces uvoe-
nja i razvoj Sistema menadmenta kvalitetom (ISO 9001)
se mora dobro isplanirati i zahteva koordinaciju
konsultanata i direktora i njegovih prvih saradnika.
Sam postupak uvoenja ISO 9001 sastoji se od osam faza.
Faza I : Pripremne aktivnosti
Upoznavanje direktora i njegovih saradnika sa zahtevima
standarda ISO 9001:2008, ciljevima i oekivanim
efektima projekta, kao i sa predlogom programa
uspostavljanja sistema prve su aktivnosti u ovoj fazi.
Faza I I : I dentifikacija poslovanja
Konsultanti zajedno sa direktorom definiu i klasifikuju
poslovanje preduzea na osnovu analize poslovanja u
prethodnim godinama i postojeeg stanja.
Faza I I I: Definisanje osnovnih zahteva
Konsultanti zajedno sa direktorom preduzea definiu:
Misiju i viziju preduzea,
Politiku kvaliteta preduzea.
Faza I V: Definisanje procesa
Konsultanti zajedno sa direktorom preduzea vre
identifikaciju, popis, klasifikaciju, oznaavanje i
meusobne veze procesa.
Faza V: Izrada dokumenata sistema
Sistem menadmenta kvalitetom mora biti dokumentovan
u svim procesima rada.Potrebno je izraditi i usvojiti
odgovarajua dokumenta QMS-a:Poslovnik kvaliteta,
Procedure kvaliteta, Uputstva za rad i Zapisi
Faza VI : I mplementacija
Usvojena reenja i dokumenta QMS-a se neposredno
prezentuju zaposlenima, u okviru obuke kako bi se
zaposleni osposobili za funkcionisanje i razumevanje ISO
9001.
Faza VI I : Sprovoenje interne provere
Radi provere poslovnog sistema potrebno je izvriti
internu proveru kako bi se utvrdilo postojanje efektivnosti
Sistema menadmenta kvalitetom. Prethodno se, mora
izvriti osposobljavanje odreenog broja zaposlenih za
interne proverivae.
Faza VI I I : Sertifikacija
Sertifikacija sistema menadmenta kvaliteta po standardu
ISO 9001:2008 pretstavlja proveru uspostavljenog
Sistema menadmenta kvalitetom koje vri izabrano
sertifikaciono telo. Konsultant posreduje u izboru
sertifikacionog tela i priprema dokumentaciju za prijavu
sertifikacije.


7. ZAKLJUAK
U radu je opisan konkretan problem (kart) i mere unapre-
enja kvaliteta procesa proizvodnje gornjih delova obue
primenom metoda i tehnika unapreenja kvaliteta procesa
rada. U radu su primenjene statistike, inenjerske i
menaderske metode kao to su: abc analiza, FMEA
analiza, dijagram stabla, ishikawa dijagram, analiza
upotrebnih vrednosti, analiza polja uticaja i poreenje
osobina. Na osnovu svih ovih metoda vidi se da na
unapreenje kvaliteta procesa proizvodnje gornjih delova
obue najvei uticaj ima materijal. Sprovedena pobolja-
nja navedena u taki 6. su u cilju poboljanja kvaliteta
procesa proizvodnje obue i smanjenja procenta karta.
Neophodno je sprovoditi redovne (preventivne) kontrole
alata i maina, kao i kontrolu kvaliteta materijala kako bi
se spreio ne oekivani prekidi procesa proizvodnje
Pored navedenih mera poboljanja, uvoenjem standarda
ISO 9001 zaposleni e osim to uestvuju u proizvodnji
kvalitetnog proizvoda uzeti uee u primeni sistema
menadmenta kvalitetom i njegovom stalnom
poboljanju.

8. LITERATURA

[1] Vojislav Vulanovi, Dragutin Stanivukovi, Bato
Kamberovi, Nikola Radakovi, Rado Maksimovi,
Vladan Radlovaki, Miodrag ilobad, Metode i
tehnike unapreenja kvaliteta procesa rada, FTN
Novi Sad, 2003.godina
[2] Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova
Migona Company d.o.o Ruma, 2012. godina
[3] Dr Milivoje Bugarski, Industrijska proizvodnja
obue, Beograd, 1983. godina
[4] Dr Milivoje Bugarski, Metode organizacije
proizvodnje, Beograd 1995. Godina
[5] Dr Nikola Radakovi, Dr Ilija osi, Predavanja iz
predmeta:Osnove proizvodnih i uslunih tehnologija
(Radni materijal), Novi Sad, 2007. godina
[6] Predavanja iz predmeta Projektovanje i analiza
postupaka odravanja prof. dr Ivan Beker, FTN Novi
Sad 2011.godina
[7] Predavanja iz predmeta Sistem upravljanja zatitom
ivotne sredine prof. dr Stanivukovi D Dragutin,
FTN Novi Sad 2011. godina
[8] Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za
rad i ispitivanja uslova radne okolineSlubeni
glasnik RS, 94/2006.
[9] Dr Nenad D. Penezi, Ekonomika preduzea, Novi
Sad 2005. godina
[10] http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/g-2.pdf,
datum pristupa : 11.01.2013
[11] http://www.mobes.rs/usluge/iso-9001.html?start=2,
datum pristupa : 20.02.2013

Kratka biografija:

Ivana Markovi roena je 1988. godine u
Novom Sadu. Diplomski-master rad na temu
Primena metoda i tehnika u proizvodnji
gornjih delova obue u cilju unapreenja
kvaliteta procesa proizvodnje iz oblasti
Inenjerskog menadmenta odbranila je na
Fakultetu tehnikih nauka 2013. godine.


587

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005.96

METODE I TEHNIKE PROFESIONALNE SELEKCIJE ZAPOSLENIH

METHODS AND TECHNIQUES FOR PROFESSIONAL EMPLOYEE SELECTION

Diana Ruii, Ljubica Duak, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast - INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
INENJERSKI MENADMENT

Kratak sadraj U radu su definisane i analizirane
konvencionalne i nekonvencionalne metode i tehnike
profesionalne selekcije zaposlenih. U zavrnom delu rada
prikazan je praktian primer u vidu analize ankete koja je
sprovedena u cilju ukazivanja na greke koje kandidati
prave tokom intervjua.
Abstract - This paper defines and analyzes of conven-
tional and unconventional methods and techniques for
professional selection of employees. In the final part of
the paper there is a practical example in the form of
analysis of the survey that was conducted in order to
point out the mistakes that candidates make during
interviews.
Kljune rei: selekcija, intervju, vrste intervjua

1. UVOD
Jedno od najvanijih podruja menadmenta ljudskih
resursa jeste selekcija kvalitetnih, pravih ljudi. Njena
vanost povezana je s injenicom da esto sve kasnije
aktivnosti zaposlenih i ukupna uspenost organizacije
zavisi od toga kakve smo ljude odabrali za organizaciju.
Selekcija je postupak kojim se primenom unapred
utvrenih i standardizovanih metoda i tehnika za odreeni
posao biraju oni kandidati koji u najveoj meri
zadovoljavaju njegove zahteve. Procesom selekcije
organizacija odluuje koje e ljude zaposliti, a koje ne, s
obzirom na njihovu usklaenost sa strategijama i
kulturom organizacije i konkretnim zahtevima odreenog
posla. Cilj procesa selekcije je da se predvidi i
maksimizira budua radna uspenost zaposlenih, a time i
cele organizacije. Sr kvalitetne selekcije je da se
postigne maksimalna usklaenost zahteva posla i
individualnih karakteristika, odnosno da se otkriju
kandidati koji svojim potencijalima i osobinama u
potpunosti odgovaraju zahtevima posla. Uloga
menadmenta ljudskih resursa je da za odgovarajue
poslove postavi prave ljude, koji su motivisani i poseduju
potrebna znanja, odnosno njihova uloga je da privuku
odgovarajue ljude, da ih zadre, nagrauje, motivie i
uini ih zadovoljnim poslom kojim se bave.

2. METODE I TEHNIKE PROFESIONALNE
SELEKCIJE

Jedan od najvanijih segmenata u procesu profesionalne
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
je mentor bila docent dr Ljubica Duak.
selekcije jeste odabrati odgovarajue metode za ispitiva
nje individualnih osobina i utvrditi usklaenost izmeu
zahteva posla ili radnog mesta i individualnih mogunosti.
Koja od metoda e se upotrebiti pri selekciji zavisi od
vrste posla, odnosno od radnog mesta za koje se bira
kandidat, opte politike i strategije zapoljavanja,
strunosti ljudi u funkciji ljudskih resursa, filozofiji i
stavovima menadmenta. Metode koje se koriste u
procesu selekcije mogu biti konvencionalne i
nekonvencionalne [1].

U konvencionalne metode i izvore podataka spadaju:
Prijava za posao
Radna biografija
Preporuke
Psiholoki testovi
Intervju
Probni rad
Situacijski testovi
Medicinska ispitivanja

Nekonvencionalne metode i izvori podataka su:
Poligrafska ispitivanja
Grafoloka analiza
Tetiranje na drogu
Astrologija i dr.

3. KONVENCIONALNE METODE SELEKCIJE

3.1. Prijava za posao
Jedan od najednostavnijih i najpopularnijih izvora
informacija su standardizovani upitnici. To su obrasci,
odnosno prijave koje popunjavaju kandidati koji su se
prijavili na konkurs za posao. Ovakav nain prikupljanja
podataka jeste jedan od prikladnijih koji pomae da se
donesu kvalitetne selekcijske odluke.

3.2 Radna biografija (CV)
CV je skraenica za latinski izraz Curriculum Vitae
(pregled ivota) i predstavlja profil, ambicije i budue
planove kandidata. CV je najvaniji marketinki alat,
ujedno jasan i precizan dokument koji sadri kvalifikacije,
sposobnosti i iskustva kandidata. itajui CV, poslodavac
e pored informacija o kvalifikacijama, iskustvu i
sposobnostima, biti u stanju da oceni budue planove i
ambicije kandidata.
3.3. Propratno pismo
Propratno pismo (Cover letter) je dokument koji prati
radnu biografiju, kada kandidat aplicira za posao. S
obzirom da se CV pie po utvrenom ablonu i time je
slian od kandidata, do kandidata, propratno pismo je
prilika da kandidat da neki individualni peat svojoj
588
biografiji i da iskae svoje specifinosti, odnosno posebne
vetine i znanja.

3.4 Preporuke za posao
Preporuka je dokument koji odreena osoba izdaje u
obliku dopisa poslodavcu u kompaniji, odnosno instituciji
gde se kandidat prijavljuje za posao. Preporuke pruaju
relevantne informacije o kandidatu od onih koji ga
poznaju, na primer, profesora, saradnika, ranijih
poslodavaca i drugih. Pismo preporuke treba da pomogne
selekcionoj komisiji da izabere najboljeg kandidata.

3.5 Psiholoki testovi
Zapoljavanje i obuka zaposlenih moe biti skup proces.
Kako bi se smanjili trokovi i izbegle greke pri
zapoljavanju, pored ostalih metoda selekcije koriste se i
psiholoki testovi. Ovi testovi su jedan od najvanijih i
najrazvijenijih instrumenata selekcije. Psiholoki test je
alat koji se koristi za procenu psiholoke, emotivne,
kongitivne sposobnosti ili ponaanja i funkcionisanja
kandidata. Oni se iroko primenjuju u organizacijama u
procesu selekcije jer omoguavaju da se proceni
sposobnost kandidata i njegove line osobine pre
donoenja odluke o zapoljavanju.

3.6 Metode i tehnike selekcije vezane uz posao

Postoje sledee metode i tehnike selekcije vezane uz
posao: [1]

Testovi obavljanja posla
Testovi sposobnosti sticanja vetina
Rad u probnom periodu.

Testovi obavljanja posla
Testovi uzoraka posla sve ee se koriste za procenu
sposobnosti kandidata za obavljanje odreenog posla.
Prilikom njihovog korienja polazi se od pretpostavke da
je najbolji pokazatelj budueg ponaanja i uspenosti u
obavljanju nekog posla sadanje ili prolo radno
ponaanje, odnosno sadanja ili prola radna uspenost.

Testovi sposobnosti sticanja vetina
Testovi sposobnosti sticanja vetina koji se primenjuju pri
selekciji kandidata su testovi kojima se proverava njihov
potencijal sticanja odreenih vetina i znanja, odnosno
potencijal za obuku i razvoj.

Probni period
Jedan od najboljih i najednostavnijih naina za proveru
sposobnoti kandidata za obavljanje odreenog posla jeste
probni period. Rad kandidata u probnom periodu
omoguava nadzorniku, menaderu ili drugom
ovlaenom licu da oceni napredak i vetine angaovanog
radnika, odredi odgovarajue zadatke i prati druge aspekte
rada tog zaposlenog, kao to je njegova komunikacija sa
kolegama, supervizorom ili klijentima.

4. ULOGA INTERVJUA U PROCESU SELEKCIJE
ZAPOSLENIH

Intervju je najee upotrebljavana i najpopularnija
metoda selekcije. U osnovi intervjua je proces evaluacije i
procenjivanja, u kome intervjuer na temelju informacija
dobijenih u komunikaciji s kandidatom procenjuje koliko
kandidat odgovara zahtevima posla i predvia koliko e
biti uspean.

U procesu selekcije intervju omoguava:
1. Prikupljanje informacija o kandidatu
2. Davanje informacija o poslu i organizaciji kandidatu
3. Utvrivanje sposobnosti kandidata za uspeno
obavljanje posla

Vrste intervjua
Intervjui se mogu klasifikovati prema razliitim
kriterijumima [1]:
Obliku,
Tehnikim karakteristikama,
Strategiji intervjuisanja,
Broju uesnika, itd.

Vrste intervjua prema obliku:
Nestrukturirani intervju: nema unapred odreen sadraj i
strukturu, pitanja su u potpunosti proizvoljna i ne moraju
biti ista za sve kandidate.
Strukturirani intervju: ima unapred planiran i odreen
sadraj i strukturu.
Polustrukturirani intervju: nalazi se izmeu prva dva
oblika; ima unapred planirana i odreena podruja o
kojima e se govoriti, dok je ostalo preputeno
intervjueru.

Vrste intervjua prema broju uesnika [1]:
I ndividualni intervju: neposredan razgovor dva uesnika,
intervjuera i intervjuisanog.
Sekvencijalni intervju: ini seriju dva ili vie
individualnih intervjua koji se odvijaju jedan za drugim.
Panel intervju: Ukljuuje razgovor vie intervjuera s
jednim kandidatom.
Grupni intervju: je razgovor jednog ili vie intervjuera sa
grupom kandidata istovremeno.

Vrste intervjua prema ulozi u procesu selekcije [1]:
Preliminarni intervju: odvija se na poetku procesa
selekcije i svrha mu je da u kratkom razgovoru eliminie
kandidate koji prema proceni intervjuera ne zadovoljavaju
kriterijume potrebne za odreeni posao.
Dijagnostiki intervju: ima svrhu da preko detaljnog
razgovora s kandidatom utvrdi njegove glavne
sposobnosti te njihovu kompatabilnost sa zahtevima
posla, socijalnim odnosima i kulturom organizacije.
Zavrni intervju: je zavrni in procesa selekcije.
Razgovara se sa kandidatima koji su proli sve prethodne
faze i pokazali se prikladnim za posao. Vie je usmeren
ka informacijam kandidata o poslu i razgovoru o
profesionalnim planovima i slino.


589
5. ISTRAIVANJE

Predmet istraivanja
Osnovni predmet ovog istraivanja je ponaanje na
intervjuima zaposlenih i nezaposlenih ispitanika,
odnosno, onih koji jo uvek nisu nali odgovarajui
posao. Posmatrala se priprema ispitanika pre odlaska na
intervju, njihovo ponaanje tokom intervjua i nakon
njegovog zavretka.
Uzorak istraivanja Istraivanje je obuhvatilo 110
ispitanika. Uesnici istraivanja ne pripadaju ni jednoj
konkretnoj organizaciji, nego su iz vie njih ili uopte nisu
zaposleni, ali trae posao. Jedini preduslov uea u
istraivanju je da su kandidati bili do sada bar na jednom
intervjuu.
Instrument istraivanja Za istraivanje je korien
anonimni upitnik koji pored pitanja o demografskim
karakteristikama ispitanika, sadri i pitanja ija je uloga
da ispitaju kako se ispitanik priprema za odlazak na
intervju, kako se ponaa u toku intervjua i nakon
njegovog zavretka.
Hipoteze istraivanja
Na osnovu predmeta i cilja istraivanja definisane su
sledee hipoteze:

OH: Struna kvalifikacija ispitanika, broj intervjua na
kojima su uestvovali i priprema za intervju utiu na
uspenost intervjua za ispitanike, odnosno dobijanje
posla.

Specifine hipoteze su :

SH1: Ispitanici koji su do sada bili na veem broju
intervjua su uspeniji u dobijanju posla.

SH2: Struna kvalifikacija ispitanika utie na uspenost
dobijanja posla.

SH3: Ispitanici koji se pre odlaska na intervju pripremaju
za razgovor tako to istrauju o organizaciji i poslu za
koji su se prijavili, analiziraju vlastite sposobnosti i
vetine i razmiljaju o odgovorima na neka od najee
postavljanih pitanja, uspeniji su u dobijanju posla od
onih koji to ne rade.
5.1 Rezultati istraivanja
Nakon analize zavisnih varijabli utvreno je da su
ispitanici uglavnom:
Podjednako i ene i mukarci
Starosti do 30 godina
Sa srednjom strunom spremom
Koji su bili do sada na 1 do 3 intervjua
Koji su zaposleni
Analiza hipoteza

Specifina hipoteza SH1: Ispitanici koji su do sada bili
na veem broju intervjua su uspeniji u dobijanju posla je
potvrena.
Tabela 1. Korelacija izmeu broja intervjua na kojima je
ispitanik do sada bio i broja intervjua koji su rezultovali
zaposlenjem.














Iz tabele 1. moemo videti da su ispitanici koji su do sada
bili na veem broju intervjua uspeniji u dobijanju posla.

Druga specifina hipoteza SH2: Struna kvalifikacija
ispitanika utie na uspenost dobijanja posla je
potvrena.
Tabela 2. Korelacija izmeu strune kvalifikacije
ipitanika i broja intervjua koji su rezultovali zaposlenjem

U tabeli 2. moemo videti da postoji povezanost izmeu
strune kvalifikacije ispitanika i uspenosti dobijanja
posla.

Specifina hipoteza SH3: Ispitanici koji se pre odlaska na
intervju pripremaju za razgovor tako to istrauju o
organizaciji i poslu za koji su se prijavili, analiziraju
vlastite sposobnosti i vetine i razmiljaju o odgovorima
na neka od najee postavljanih pitanja, uspeniji su u
dobijanju posla od onih koji to ne rade je opovrgnuta.

Ovim istraivanjem je dobijeno da priprema ispitanika pre
odlaska na intervju ne utie na uspenost dobijanja posla
(tabela 3.) to dovodi do odreene zbunjenosti i ostavlja
prostor za razliita tumaenja. Pripremom, uslovno
reeno, moemo smatrati i odlaske na vei broj intervjua i
veu strunu kvalifikaciju, a zbog ega ispitanici nisu
prepoznali tu povezanost je diskutabilno.

Nakon analize prethodnih specifinih hipoteza, vidi se da
je dve od tri specifine hipoteze u okviru opte hipoteze
prihvaeno. Na osnovu toga moe se zakljuiti da je opta
hipoteza:
prihvaena.


590
Tabela 3. Korelacija izmeu pripreme ispitanika za
odlazak na intervju i broja intervjua koji su rezultovali
zaposlenje


OH: Struna kvalifikacija ispitanika, broj intervjua na
kojima su uestvovali i priprema za intervju utiu na
uspenost intervjua za ispitanike, odnosno dobijanje
posla

Na osnovu ovih rezultata moemo zakljuiti da svaki
odlazak na intervju poveava ansu za zaposlenje, kao i
strune kvalifikacije samog ispitanika. Svakako da oni
koji trae posao treba da izvre odreene pripreme pre
odlaska na intervju, bez obzira na ishod tree specifine
hipoteze. Pripreme pre odlaska na intervju uinie da se
ispitanik, na samom intervju osea sigurnije i pravi manje
greaka.

6. ZAKLJUAK

Posmatranjem ukupnog uzorka ispitanika i analiziranjem
prethodnih tvrdnji iz upitnika u cilju utvrivanja
potencijalnih greaka koji ispitanici prave, a koje utiu na
ishod intervjua moe se zakljuiti:
Veina ispitanika izvri odreene pripreme pre
odlaska na intevju.
Pokazalo se da su ispitanici svesni koliko je priprema za
intervju vana i da ona u velikoj meri moe uticati na
ishod samog intervjua, tako da se veliki broj ispitanika
izjasnio da pre odlaska na intervju naprave malo
istraivanje o organizaciji, analiziraju vlastite sposobnosti
i vetine s obzirom na zahteve posla, razmisle o
odgovorima na najee postavljana pitanja, vebaju
govor o sebi da bi im bilo lake da o tome govore na
intervjuu, obuku se primereno i dou na vreme, ali ih to
ne ini uspenijima pri traenju posla.
Odreeni broj ispitanika pravi greke tokom
samog intervjua.
Pokazalo se da ispitanici i pored dobre pripreme za
intervju jo uvek prave neke od greaka tokom samog
intervjua. Prethodnom analizom utvrdili smo da ispitanici
tokom intervjua koriste argone, skraenice, ale, da loe
govore o bivem efu i da se vie interesuju o plati i
mogunostima nego o samom poslu.

Na kraju, mogu se ukratko definisati sledei predlozi i
mere za veu uspenost kandidata na intervjuua:
Ukoliko kandidati nisu upoznati s osnovnim
pravilima ponaanja tokom intervjua, treba da se o
tome informiu na internetu, jer danas postoji dosta
web stranica koje se bave ovom temom.
Potrebno je jo u srednjoj koli organizovati radionice
na kojima bi aci uili kako napisati radnu biografiju
i kako se pripremati za intervju i ponaati tokom
samog intervjua, s obzirom da veliki broj njih odmah
nakon zavrene srednje kole trai posao.
Nacionalna sluba za zapoljavanje kao i agencije za
zapoljavanje takoe bi trebale za nezaposlene
organizovati ove radionice, kako bi im to pomoglo u
daljem traenju posla. Posebnu panju treba posvetiti
starijim nezaposlenim ljudima s obzirom da velika
veina njih nije upoznata s tim ta je radna biografija
i kako se pie, kao ni sa osnovnim pravilima
ponaanja tokom intervjua.

7. LITERATURA

[1] Bahtjarevi-iber, F. (1999), Menadment ljudskih
potencijala. Zagreb:Golden marketing
[2] Glynis M. Brekwell. (1990), Interviewing. London:
The British Psychological Society and Routledge
[3] Richaurd Camp, Mary E. Vielhaber, Jack L.
Simonetti, (2004), Strategic interviewing. John
Wiley&Sons
[4] Stojan Cerovi, (1986), Teorija i praksa
psihodijagnostike. Beograd: Savez drutva psihologa
Srbije
[5] Bujas, Z. (1964), Psihofiziologija rada. Zagreb:
Institut za higijenu rada JAZU
[6] Lj. Duak, (2005), Selekcija kao instrument
menadmenta ljudskih resursa. XIII Meunarodna
naun-struna konferencija Industrijski sistemi - IS 05,
Herceg Novi
[7] http://www.inteligencija.net/2009/10/kvocijent-
inteligencije-skala.html
[8] http://www. poslovi. infostud. com/info/saveti/
[9] http://selekcija.hr/2010/06/psihomotorika-sto-je-to/

Kratka biografija:


Diana Ruii je roena u Ogulinu 29.
09. 1988. godine. U Novom Sadu je
zavrila Srednju mainsku kolu.
Nakom zavretka kole 2007. godine
upisuje Fakultet Tehnikih Nauka u
Novom Sadu, smer industrijsko
inenjerstvo i inenjerski menadment -
menadment ljudskih resursa, na kome je i
diplomirala 2011. godine i upisala Master
studije.
Dr Ljubica Duak je docent Fakulteta tehnikih nauka u
Novom Sadu i bavi se tehnologijom organizacije preduzea,
menadmentom i menadmentom ljudskih resursa, odnosno
problemima vezanim za zaposlene u organizacijama. Predaje
predmete Planiranje ljudskih resursa i Razvoj karijere.
591

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005.521

UTVRIVANJE KOMPETENCIJA ZA STUDIJSKI PROGRAM POMOU DELPHI
METODE

DETERMINING COMPETENCES OF STUDY PROGRAMME USING DELPHI
METHOD

Aleksandar Rajkov, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj - Tehnoloko predvianje je proces
sistematinog dugoronog prouavanja daljeg razvoja
nauke, tehnologije, ekonomije i drutva, kako bi lake
prepoznali dolazee tehnologije i odgovarajua strateka
istraivanja, to bi samim tim donelo vei ekonomski i
drutveni napredak. U ovom radu je predstavljena jedna
od mnogobrojnih metoda tehnolokog predvianja
Delphi metoda. U sklopu rada sprovedeno je istraivanje
sa ciljem da se doe do podataka kakvo znanje je
potrebno da poseduje diplomirani master PLM student
kako bi efikasno upravljao ivotnim ciklusom proizvoda
tokom stalnih promenljivih funkcija potrebnih na tritu.
Cilj istraivanja je da se definiu i stvore jedinstveni
modeli za PLM studije u sklopu postojeeg smera na
Fakultetu Tehnikih Nauka u Novom Sadu.
Abstract Technology forecasting is a process of
systematic long-term development study of science,
technology, economy and society, to easily identify
upcoming technologies and related strategic research,
which would than bring higher economic and social
progress. This paper presents one of many methods of
technology foresight Delphi method. As part of the paper
research was done in order to come to a knowledge of
what data is required to possess a master's degree in PLM
student to effectively manage the life cycle of the product
during the regular functions of variables needed in the
market. The aim of the research is to define and create
unique models for PLM studies in the current direction of
the Faculty of Technical Sciences in Novi Sad.
Kljune rei: Delphi metoda, kompetecije studenata,
studijski program.
1. UVOD
Istraivanje budunosti u akademskom smislu spada u
novija zanimanja, iako su nagaanja, pekulacije i
istraivanje buduih dogaaja uvek bili jedna od
osnovnih karakteristika oveka. Preivljavanje je u
velikom stepenu bilo uslovljeno sposobnou da se
organizuju tekue akcije u smislu iskustava iz prolosti i
buduih ciljeva. ovek je shvatao da e iveti bolje,
udobnije i verovatno due ukoliko je u stanju da predvidi
promene u svojoj okolini.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
dr Zoran Anii, vanr.prof.
Od tog najranijeg doba do danas razvile su se razliite
tehnike i naini za predvianje buduih dogaaja, a svima
je bio cilj da se smanji nesigurnost i neizvesnost
budunosti da bi ovek mogao da preduzima mere i
aktivnosti kojima bi predupredio nemile dogaaje,
smanjio njihova neeljena dejstva ili pojaao mogunosti
pozitivnih ishoda.
Nagaanja o budunosti su poela da igraju vanu ulogu
u irokim javnim raspravama, tako da sad planiranje i
predvianje budunosti angauju znatan deo energije
glavnih drutvenih institucija. Industrijske, vladine,
verske i akademske organizacije posveuju se
dugoronom predvianju i eksploraciji budunosti za
potrebe svog razvoja i razvoja drutva.
2. METODE PREDVIANJA
Predvianje ima zadatak da proiri i izotri strateko
planiranje, s obzirom da daje vane pretpostavke o
budunosti koje nam pomau da ostvarimo ili usavrimo
nae strateke planove da bismo ostvarili ciljeve
organizacije, postavili sistem organizacije preduzea,
odnosno da bi se ispunila preduzetniko-menaderska
vizija budunosti i poslovna misija kao svrha i razlog
postojanja preduzea kao poslovnog sistema.
Cilj tehnolokog predvianja jeste da se sagleda uticaj,
poznatih i potencijalnih naunih otkria na poziciju
preduzea u odreenoj sredini, tj. da se proceni vreme
kada treba sa postojee prelaziti na novu tehnologiju.
Metode tehnolokog predvianja razliito se u literaturi
klasifikuju zavisno od autora ali uglavno ta podela
izgleda ovako:

1. Eksploratorne metode, koje polaze od akumuliranog
znanja u odreenoj oblasti, nastoje da iskoriste to
znanje za predvianje budunosti, tako da
obuhvataju:
Metoda subjektivne procene,
Intuitivna metoda,
Brainstorming,
Delphi,
Metoda simulacije,
Teorija igara,
Matrice zavisnosti,
Analogije,
Morfoloka analiza,
Teorija katastrofe,
Metoda scenarija

2. Normativne metode, baziraju se na
sistemskom pristupu predvianja, a obuhvataju:
592
PATTERN metod,
Sistemska analiza.
Prilikom izrade ovog rada glavni fokus je bio na primeni
eksploratorne metode Deplhi.
3. DELPHI METODA
Delphi metoda je jedna od osnovnih metoda prognoziranja i
predstavlja najpoznatiju i najvie korienu metodu
ekspertnih ocena. Metode ekspertnih ocena predstavljaju
znaajno poboljanje klasinih naina dobijanja prognoza
zajednikom konsultacijom grupe eksperata za prouavani
fenomen. Drugim reima, radi se o metodoloki
organizovanom korienju znanja eksperata u cilju
predvianja buduih stanja odnosno fenomena.
Delphi metoda je dizajnirana da ohrabri pravu debatu,
nezavisno od pojedinanih miljenja, nastala je ranih
ezdesetih godina u amerikoj korporaciji RAND (Santa
Monica, California).
Ime metode preuzeto je iz grke mitologije po proroku iz
Delphia, koji je pod dejstvom psihoaktovnih supstanci
mogao da predvidi budunost. Meutim, u osnovi svega
je filozofosko pitanje naunika RAND-a:
koliko moemo stvarno da znamo o budunosti ?
(Olaf Helmer, Nicholas Rocher - RAND Corporation, 1959)

Slika 1. Proces sprovoenja Deplhi metode
Polazna taka metode je definisanje problema za koji se
trai prognoza. Nakon definisanja problema, formira se
grupa eksperata koji e uestvovati u prognoziranju.
Jasno je da je preduslov svih uslova izbor
najkompetentnijih eksperata za datu oblast, onih koji
najbolje poznaju prouavani fenomen.
Broj eksperata koji bi trebalo da ine grupu nije lako
odrediti, meutim preporuuje se grupa od 10 do 15
naunika, a najvie do 35. Kontakti sa ekspertima
obavljaju se putem serije upitnika. Preko upitnika se od
njih trae prognoze i raznovrsne informacije, pri emu je
anonimnost eksperta i dobijenih prognoza zagarantovana.
Sledei postupci se mogu smatrati uobiajenim u
sprovoenju Delphi metode:
1) Formiranje tima za sprovoenje i praenje projekta.
2) Izbor ekspertskog panela koji e uestvovati u
istraivanju.
3) Priprema prve serije upitnika.
4) Kontrola teksta prve serije upitnika.
5) Slanje prve serije upitnika ekspertima.
6) Analiza odgovora iz prve serije upitnika.
7) Priprema druge serije upitnika na bazi prikupljenih odgovora,
8) Kontrola teksta druge serije upitnika,
9) Slanje druge serije upitnika ekspertima,
10) Analiza odgovora iz druge serije upitnika,
11) Izvetaj tima za analizu prikupljenih izvetaja.

Postupci od 1 do 10 ine dva ciklusa i ponavljaju se u
zavisnosti od broja ciklusa (2,3,4 puta). Postupak 11 ini
finalni izvetaj analitikog tima i predstavlja prognozu o
neizvesnim ili moguim buduim situacijama.
Pre nego to ponemo sa istraivanjem, trebalo bi da
odgovorimo na sledea pitanja:

ta je cilj istraivanja?
Koliko resursa (radne snage, novca,vremena) imamo?
Dali je Delphi metoda pravi izbor za ovu vrstu
istraivanja?
Koja su pitanja (dali su dobro formulisana)?
Kako moemo da prikaemo odgovore?


Slika 2. Kada se koristi Delphi metoda

Kriterijumi strunosti

Delphi uesnici treba da zadovolje etiri "ekspertize" zahteva:

znanje i iskustvo o temi istraivanja,
sposobnost i spremnost da uestvuju,
dovoljno vremena da uestvuju u metodi,
efikasne komunikacione vetine.
Prednosti Delphi metode su sledee:
brzo postizanje koncenzusa,
panel mogu initi eksperti iz celog sveta,
mogunost pokrivanja irokog spektra ekspertiza,
iskljuivanje tzv. grupnog miljenja,
predvianje specifinih, jednodimenzionalnih pitanja.
Nedostaci Delphi metode su sledei:
Uspeh metode zavisi iskljuivo od uesnika u
ekspertskom panelu,
Sloen postupak sprovoenja,
Nemogunost egzaktnog utvrivanja broja uesnika u
ekspertskom panelu,
Velika duina trajanja istraivanja.


Kada je nemogue organizovati
sastanak licem u lice.
Kada su lanovi grupe rasuti na
razliitim geografskim podrujima
Kada na sastancima licem u lice
dominira jedna osoba.
Kada je tana informacija
nedostupna.
Kada se koristi Delphi metoda
DELPHI PROCES

DELPHI METODA
Razvijanje
upitnika
Odgovarnje
na upitnik
Sumiranje
odgovora
593
4. PRIMENA DELPHI METODE

U okviru master rada sprovedeno je istraivanje sa ciljem
da se doe do podataka, na osnovu potreba za sticanjem
znanja potrebnih za efikasno upravljanje ivotnim
ciklusom proizvoda tokom stalnih promenljivih funkcija
potrebnih na tritu.
Cilj ovog istraivakog projekta je da razvije okvir
nadlenosti koje e biti osnova meunarodno
akreditovanog programa koja znanja, sposobnosti i
vetine je potrebno da poseduje diplomirani master PLM
student kako bi efikasno upravljao ivotnim ciklusom
proizvoda tokom stalnih promenljivih funkcija potrebnih
na tritu.
Studijski progrm Industrijskog inenjerstv - rzvoj i
uprvljnje ivotnim ciklusom proizvod na Fakultetu
Tehnikih Nauka u Novom Sadu je koncipirn tko d
mster inenjerim industrijskog inenjerstv obezbeuje
sticnje kompetencij u oblsti rzvoj proizvod i
uprvljnje svim relevntnim podcim kroz integrisni
informcioni sistem, tokom celokupnog ivotnog ciklus.
Ovim su obuhven potrebn znnj vezn z
mendment funkcionlnim zhtevim, tehnoloke procese,
plnirnje proizvodnje, plnirnje resurs, utomtizciju
proizvodnih proces, odrvnje, servis i reciklu, inei
jedinistvenu definiciju proizvod s ciljem d se skrti
vreme do isporuke proizvod, smnji vreme u otkzu i
trokova proizvodnje, pove kvlitet konkuretnih
proizvod n zdovoljstvo potro. Msteri industrijskog
inenjerstv u njveoj meri stiu istrivki potencijl,
znnj i vetine z ekonomino korienje prirodnih resurs
u skldu s principim odrivog rzvoj. U njihovom
obrzovnju se posebn pnj poklnj rzvoju
sposobnosti z timski rd i rzvoj profesionlne i poslovne
etike.
Ovaj istraivaki projekat je razvijen da podri
meunarodno akreditovani studijski program diplomskih
akademskih studija industrijskog inenjerstva, razvoja i
upravljanja ivotnim ciklusom proizvodaindustrijskog
inenjerstva- upravljanja ivotnim ciklusom proizvoda
(Product Lifecicle Management) PLM, kako bi se
odgovorilo na rastue potrebe na evropskom i globalnom
tritu stvaranjem sveobuhvatnog, standardizovanog
pristupa pri obrazovanju visoko specijalizovanih
profesionalaca inenjeringa ivotnog ciklusa proizvoda.
U okviru rada na MAS-PLM projekta utvreno je da
akademske institucije iz Evrope i drugih zemalja OECD-
a imaju razliite pristupe u edukaciji strunjaka u PLM.
Meutim, svi ovi pristupi su centrirani oko tri kljune
komponente:
Potreba za visoko obuenim profesionalcima PLM
koji mogu kompetentno i efikasno da posluju u
sloenom globalnom tritu.

Potreba da se identifikuju osnovna znanja i vetine,
ukljuujui sveobuhvatan skup znanja diplomiranih
studenata koji e ukazivati na razvoj obrazovnog
procesa.

Potreba za identifikovanjem profesionalno razvojnih
potreba postojeih akademskih predavaa, kako bi se
efikasno podrao programa.

Delphi metoda predloena u ovom istraivakom
projektu sadri dva upitnika i sprovodi se u dve runde,
tokom kojih e ispitanici davati odgovore i ocene na
postavljena pitanja.
Ispitanici njih 8 u ovom istraivanju su mahom ljudi
zaposleni na univerzitetu i oni e biti kontaktirani putem
e-potom radi lake komunikacije.

4.1. Prva runda upitnik

U prvoj rundi ispitanicima je postavljeno est pitanja na
koje oni daju odgovore. Ispitanici mogu da daju
neogranieni broj odgovora na svako pitanje koliko god
oni smatraju da je potrebno.Nakon dobijanja odgovora
pristupie se analizi i formiranju upitnika za drugu rundu.
Pitanja iz prve runde upitnika.

1. Koje kompetencije (znanje i vetine) treba da ima
master PLM student ?

2. Koje strune kompetencije mogu / treba da budu
ukljuene u PLM master studije od prve godine i da
obezbede 60 ECTS?

3. Koje prethodno znanje i iskustvo trebaju da imaju
PLM studenti?

4. Koja je budua pozicija jednog diplomiranog master
PLM studenta u industriji?

5. Koje su specifine vetine i znanja koja treba da
bude podrana kod PLM studenata od strane
nastavnika i mentora?

6. Kako formirati uspeno PLM timove spremne za
industriju ?

4.2. Analiza istraivanja prve runde upitnika

Nakon dobijanja odgovora na upitnik runde jedan
pristupili smo analizi dobijenih rezultata. Analiza prvog
upitnika je sprovedena tako da su uzeti odgovori na
pitanja svih uesnika koji su uestvovali u istraivanju.
Prilikom analize traeni su isti ili pak slini odgovori i
formirana je tabela sa odgovorima, za svako pitanje je
navedeno koliko je uesnika navelo isti ili slian odgovor.
Na ovakav nain smo filtrirali sve dobijene odgovore i
formirali konanu listu sa odgovorima na svako pitanje.
Nakon analize pristupilo se sastavljanju upitnika za rundu
dva koji je prosleen uesnicima.

4.3. Druga runada upitnik

Upitnik druge runde sadri istih est pitanja ovog puta sa
ponuenim odgovorima koji su formirani na osnovu
analize prikupljenih odgovora iz prve runde upitnika. U
drugoj rundi od ispitanika se trai da izaberu 10 odgovora
za svako pitanje i rangiraju ih sa poenima od 1 do 10 ( 10
poena najznaajniji).




594
4.4. Analiza istraivanja druge runde upitnika

Nakon dobijenih odgovora na upitnik runde dva od svih
uesnika, pristupa se analizi odgovora. Analiza je
uraena tako da su sabirani poeni koji su dodeljeni
odgovorima svih ispitanika za svako pojedinano pitanje,
tako smo dobili zbirnu ocenu svakog odgovora u sklopu
pitanja. Zatim je izraunat procenat uea svakog
odgovora u pitanju.
Za prikaz dobijenih rezultata koristili smo ABCD
analizu, koja je vrlo jednostavna analiza kojom se panja
usmerava na ono najvanije. Analiza se sprovodi
svrstavanjem kompetencija (znanje i vetine) u etiri
podruja, A (grupisani odgovori koji imaju vei procenat
poena i na njih je potrebno obratiti najveu panju
prilikom formiranja studijskog programa), B (predstavljaju
odgovori koji su dobili manji procenat ali ipak e se uzeti
u razmatranje), C i D ( predstavljaju odgovori koji su
dobili mali procenat poena ili nisu dobili nijedan poen i
oni se nee uzimati u razmatranje ). Za svako pitanje
pravljen je poseban ABCD dijagram i tabela radi lakeg
pregleda.

5. ZAKLJUAK

Delphi metoda je atraktivna i fleksibilna metoda
istraivanja koja se koristi u razliitim oblastima. Pogodna
je kao istraivaki instrument kada postoji nepotpuno
saznanje o problemu ili pojavi, meutim nije pogodna za
sve tipove istraivakih pitanja. Metoda naroito dobro
funkcionie kada je cilj da se pobolja razumevanje
problema, mogunosti, reenja ili da se razvije prognoza.
Ne postoje dve Delphi studije koje su iste svaka je za
sebe posebna.
Metoda kao i svaka istraivaka ima svoje prednosti i
svoje mane. Ono to je po mom miljenju prednost kod
ove metode je izbegavanje direktne diskusije i
konfrontacije ljudi i miljenja, jer esto se ljudi plae da
iznesu svoje miljenje javno zbog komentara drugih.
Ukoliko se metoda pravilno koristi mogu se dobiti vredni
i relevantni rezultati. Meutim ukoliko se pogrei na
poetku postoji mogunost da se u toku istraivanja ode
u pogrenom smeru a samim time dobiju neupotrebljivi
rezultati. Kako ne bi dolo do toga potrebno je obratiti
panju prilikom izrade upitnika jasno formulisati pitanja
U ovom radu je predstavljena moemo rei klasina
Delphi metoda. Prilikom istraivanja koriena je metoda
sa dve runde odnosno dva upitnika. Rezultati istraivanja
koje je sprovedeno u sklopu rada pokazuju da je program
na Fakultetu Tehnikih Nauka u Novom Sadu dobro
osmiljen i da sadri potrebne mehanizme kako bi se
nakon studija dobio kvalitetan kadar. Ono to moe da
predstavlja jedinu ograniavajuu injenicu dobijenih
rezultata jeste da su ispitanici-eksperti bili ljudi mahom
sa fakulteta.
Miljenje je da bi za neko vee istraivanje bilo potrebno
ukljuiti ljude iz privrede. Njihovo znanje i iskustvo iz
realnog ivota u privrednom okruenju moe da bude
dobar putokaz i smernica ka formiranju jo boljeg
studijskog programa. Za takvo jedno istraivanje
potrebni su vei resursi u smislu vremena i kontakata, to
je u ovom sluaju bio ograniavajui faktor. Ali i pored
toga moemo zakljuiti da je dobijeni rezultat pozitivan i
da je sama metoda Delphi primenljiva za ovakav vid
istraivanje.
Dobijeni rezultati iz ovog istraivanja mogu posluiti
rukovodiocu stidijskog programa na daljem razvoju
programa na Fakultetu Tehnikih Nauka smeru
Industrijsko inenjerstvo - rzvoj i uprvljnje ivotnim
ciklusom proizvod.
6. LITERATURA

[1] Gregory J.Skulmoski, Francis T.Hartman and
Jennifer Krahn ( 2007 ), Journal of Information
Technology Education Volume 6,
http://www.fepto.eu/storage/files/articole/Delphi%20
method%20for%20Graduiate%20research.pdf

[2] H. Murat GNAYDIN, The Delphi method,
http://web.iyte.edu.tr/~muratgunaydin/delphi.htm

[3] Murray Turoff and Harold A. Linstone ( 2002 ), The
Delphi Method Techniques and Applications
http://is.njit.edu/pubs/delphibook/delphibook.pdf

[4] Kerstin Cuhls, Fraunhofer Institute for Systems and
InnovationResearch,Germany
http://www.unido.org/fileadmin/import/16959_Delph
iMethod.pdf

[5] Norman C.Dalkey ( 1969 ), The Delphi Method: An
experimental study of group opinion Rand
corporation,
http://192.5.14.43/content/dam/rand/pubs/research_
memoranda/2005/RM5888.pdf

[6] Anii, Z. (2010): Tehnoloko i poslovno
predvianje, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet
Tehnikih Nauka, skripta.

[7] Theodore J.Gordon, The Delphi method The
Millenium Project Futures Research Methodology
http://www.fpf.ueh.edu.vn/imgnews/04-Delphi.pdf

[8] Rowe, G., & Wright, G. (1999). The Delphi
technique as a forecasting tool: Issues and analysis.
International Journal of Forecasting.

[9] Adler, Michael, and Erio Ziglio (eds.) (1996).
Gazing into the Oracle: The Delphi Method and its
Application to Social Policy and Public Health .

[10] Linstone, Harold A., and Murray Turoff (eds.)
(1975). The Delphi Method: Techniques and
Applications.

[11] Fink, A. & Kosecoff, J. (1985).How to Conduct
Surveys: A Step-By-Step Guide.

Kratka biografija:



Aleksandar Rajkov, roen 11.12.1984.
godine u Novom Sadu, Zavrio je srednju
Mainsku kolu u Novom Sadu.
Diplomirao je na fakultetu za preduzetni
menadment u Novom Sadu 2010 godine.
Stalno je zaposlen u porodinoj firmi.


595

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 339.56:005
ZNAAJ MALOGRANINOG UVOZA I IZVOZA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEA

THE IMPORTANCE OF LOCAL BORDER IMPACT FOR IMPORT AND EXPORT
ACTIVITIES FOR SME SECTOR

Marko Ili, Veselin Perovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj - Zadatak ovog rada jeste da se prikae
znaaj pogranine spoljnotrgovinske politike koja se
odvija izmeu Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.
Takoe, kako bi se na to celovitiji nain sagledali ovi
elementi, predstavljene su teorijske osnove oblasti spoljne
politike sa akcentom na uvozne i izvozne elemente. Osim
toga, znaajan deo je posveen sektoru malih i srednjih
preduzea, jer su ova vrsta preduzea predmet analize
ovog rada.

Abstract The main aim of this work is to present
importance of local border import and export activities
for SME sector between Republic of Serbia and Bosnia
and Herzegovina. Also, this paperwork consist
theoretical issues in that field. SMEs sector is very
important for trade actiivties and that is a main subject of
this paperwork.
Kljune rei: Spoljna trgovina, Izvozni posao, Uvozni
posao

1. UVOD

Predmet istraivanja ovog rada je proces realizacije
izvoznog i uvoznog posla kroz njegove sutinske
elemente i aktivnosti, i prikaz spoljnotrgovinskog
poslovanja, kao jednog od naina obavljanja poslova u
savremenom poslovnom svetu. Rad je podeljen na pet
veih celina, odnosno poglavlja, ukljuujui prikaz
izvoznog i uvoznog posla kroz praktian primer i
zakljuna razmatranja autora rada.
Cilj analize ovog rada je da predoi znaaj uvoza i izvoza
kao osnovnih pokazatelja uspenosti spoljnotrgovinskog
poslovanja jedne zemlje. Akcenat u ovom radu e biti na
malogranini uvoz i izvoz malih i srednjih preduzea.

2. SPOLJNA TRGOVINA

Spoljna trgovina je svaki oblik trgovine, ekonomske
aktivnosti, ugovora, transakcije i druge aktivnosti koja
podrazumjeva kretanje robe, drugih materijalnih i
nematerijalnih stvari i svojinskih prava, kao i usluga, koji
se obavlja izmeu teritorije Republike i drava, odnosno
teritorija izvan teritorije Republike.

____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad nastao je iz rada iji mentor je bio prof. dr
Veselin Perovi.
Spoljna trgovina predstavlja promet roba, usluga i prava u
kome se razmena obavlja izmeu subjekata raznih
zemalja tako to predmet kupoprodaje prelazi carinsku
liniju i teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca
(uvoz), a na osnovu zakljuenih spoljnotrgovinskih
ugovora.
Uloga, znaaj i osnovni zadaci spoljne trgovine:
Spoljna trgovina omoguava da se na spoljna
trita plasiraju vikovi i kupe, tj. popune
manjkovi u robi, uslugama, novcu, kapitalu,
tehnologiji i sl.;
Spoljna trgovina omoguava postizanje
povoljnijih uslova razmene (cena) nego ako se
prodaje samo na domaem tritu;
Spoljna trgovina dopunjuje asortiman proizvoda
i usluga i omoguuje kvalitetnije zadovoljenje
ljudskih potreba - proizvodnihi potroakih;
Spoljna trgovina usmerava proizvoae na
primenu svetskih standarda i kriterijuma u
proizvodnji i na primenu savremenih
tehnologija;
Spoljna trgovina omoguava stalnu
komunikaciju sa svetom, koja je od opteg
pozitivnog uticaja na obuku kadrova, i
proirivanje znanja kroz upoznavanje kultura i
obiaja drugih naroda i zemalja. [1]

3. UVOZ I IZVOZ KAO OSNOVNI ELEMENTI
SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA

Izvoz je klasina strategija nastupa na inostranim
tritima putem prodaje proizvoda i usluga na tritima
izvan nacionalnog. Prodaja, prevoz, osiguranje u prevozu
i plaanje posebno su regularni, jer je kupac u drugoj
dravi. Proizvodi se moraju registrovati na carini pri
izlazu iz domae zemlje i pri ulazu u odredinu zemlju.
Izvoz robe predstavlja redovni spoljnotrgovinski posao u
kome domai rezidenti prodaju robu investicionom kupcu
i prilikom obavljanja ovog posla roba prelazi iz domaeg
carinskog podruja u carinsko podruje kupca. Domai
rezidenti naplauju obavljanje ovog posla sredstvima
meunarodne likvidnosti koje unose u zemlju u skladu sa
domaim zakonskim propisima.
Za razliku od izvoza, uvoz se javlja u funkciji
podmirivanja potreba domaeg stanovnitva i domae
privrede robom i uslugama kojih na domaem tritu
nema ili ih nema u dovoljnim koliinama. Te se potrebe
podmiruju kupovinom, odnosno uvozom tih proizvoda i
poljoprivrednih usluga iz drugih zemalja, vodei rauna
da se uvozne transakcije obave na najekonominiji nain,
da se te kupovine obave pod najpovoljnijim uslovima i sa
596
to manje ulaganja deviznih sredstava potrebnih za
plaanje takvih uvoznih transakcija. Sa stajalita zemlje
uvoz se javlja kao ekonomska nunost u svrhu
ostvarivanja ciljeva ukupnog privrednog razvoja te
osiguranja ravnomerne javne, proizvodne i iroke
potronje.
Uvoz je, sa stajalita drave, vaan inilac u ostvarivanju
ciljeva dugorone ekonomske politike zemlje, njenog
razvitka te zatite interesa domae privrede i stanovnitva.
Trgovaka e preduzea uvoziti samo onda ako im se
uvoz isplati.
Dakle, trgovako e preduzee uvoziti sve vrste roba i
usluga ijim se uvozom moe ostvariti cilj poslovanja.
Proizvoaka preduzea uvoze onda kada potrebnu robu
ne mogu nabaviti na domaem tritu ili je uvozna roba
jeftinija i kvalitetnija od istovrsne ili sline domae robe.
[2]
Redovni posao uvoza predstavlja transakciju u kojoj
domai rezident kupuje robu od inostranog prodavca,
uvozi je u carinsko podruje zemlje kupca i za nju plaa
cenu inostranom prodavcu u sredstvima meunarodne
likvidnosti preko ovlaenih banaka.

4. MALA I SREDNJA PREDUZEA KAO BITNI
INIOCI PRIVREDNOG RAZVOJA

Mala i srednja preduzea predstavljaju okosnicu razvoja
privrede, kako razvijenih zemalja, tako i zemalja u
razvoju.
Da bi opstala na tritu, ova preduzea moraju stalno
graditi nove konkurentske prednosti. Te prednosti se
mogu graditi unutar samih preduzea, ali i kroz saradnju i
povezivanje izmeu njih. [3]
Jedan od naina podizanja efektivnosti poslovanja i
efikasnosti razvoja malih i srednjih preduzea, a time i
njihove konkurentnosti i konkurentnosti ukupne privrede,
jeste stimulisanje razvoja klastera.
Takav nain povezivanja preduzea, posebno u oblasti
industrije (kao prve meu jednakim delatnostima u oblasti
materijalne proizvodnje), doprinosi ne samo skladnijem
regionalnom razvoju privede, ve predstavlja klju
ukupnog ekonomskog razvoja.
Naroito su industrijski klasteri, poslednjih decenija, u
centru panje ne samo strunih krugova, ve i kreatora
ekonomske politike, u smislu kreiranja programa za
unapreenje ekonomskog razvoja i konkurentnosti
nacionalnih ekonomija.
U 2011. godini od ukupno 319.802 preduzea,
preduzetniki sektor ini 99,8% (319.304 preduzea).
Sektor MSPP generie 65,3% zaposlenih (786.873),
65,5% prometa (5.200 mlrd. dinara), 55,2% BDV (878,2
mlrd. dinara) i angauje 55,7% investicija nefinansijskog
sektora u 2011. godini.
Sektor MSPP angauje 45,1% ukupne zaposlenosti,
51,7% ukupnih investicija, ostvaruje 46,5% izvoza,
52,7% uvoza, generie 61,7% spoljnotrgovinskog deficita
privrede Srbije i uestvuje sa oko 33% u BDP Republike.
Posmatrano po veliini, u strukturi sektora MSPP
najbrojnija su mikro preduzea (307.430), dok mala i
srednja preduzea (11.874) dominiraju po svim
posmatranim indikatorima (54,4% zaposlenosti, 60,6%
prometa, 61,5% BDV, 76,0% izvoza, 74,4% uvoza
MSPP). [4]

Slika 1. Uporedni odnos kretanja MSP sektora i
nefinansijskog sektora
4.1. Nacionalna agencija za razvoj malih i srednjih
preduzea
Nacionalna agencija za regionalni razvoj je kljuni inilac
u kreiranju i implementaciji nacionalne politike odrivog
regionalnog razvoja. Svoju ulogu ona vri putem
predlaganja i realizacije mera podrke, implementacijom
razvojnih projekata i pruanjem podrke razvoju
partnerstava. U nadlenosti Nacionalne agencije su
priprema, sprovoenje i evaluacija razvojnih dokumenata,
projekata za unapreenje infrastrukture, razvoj privrednih
drutava i preduzetnitva, akreditacija i koordinacija
regionalnih agencija i meunarodna i meuregionalna
saradnja. [4]

4.2.Regionalna agencija za razvoj malih i srednjih
preduzea Alma Mons
Regionalna agencija Alma Mons punu deceniju uspeno
posluje na srpskom tritu. Agencija je osnovana kao
drutvo sa ogranienom odgovornou, neprofitnog
karaktera.
Strukturu osnivaa ini partnerstvo javnog i privatnog
sektora odnosno 23 renomirane institucije i organizacije
AP Vojvodine.
Agencija je osnovana kao rezultat podrke od strane
UNOPS-a, kancelarija UN za projektne usluge u
Beogradu, kroz program UNDP (United Nations
Development Program) Grad Gradu, optine Modena
i Nemake agencije za tehniku saradnju GTZ. Aktivnosti
i usluge Agencije su usmerene ka postojeim i
potencijalnim preduzetnicima i malim i srednjim
preduzeima u regionu June Bake, kao i lokalnim
organima vlasti i javnim institucijama u Regionu. [5]

5. ZNAAJ I ELEMENTI MALOGRANINOG
PROMETA

Predmet istraivanja ovog rada baziran je na konceptu
utvrivanja znaaja malograninog prometa sa akcentom
na malogranini promet koji se odvija izmeu Republike
Srbije i Bosne i Hercegovine.
Malogranini promet vri se u pograninom i susednom
prekomorskom podruju u skladu sa ovim zakonom,
zakljuenim meudravnim ugovorima i propisima
donesenim na osnovu ovog zakona. Pod pograninim i
susednim prekomorskim podrujem, u smislu ovog
zakona, podrazumeva se podruje odreeno
meudravnim ugovorom.
597

Slika 2. Uporedni prikaz vrednosti izvoza u 2011. i
2012.godini

Nakon strukturalnog prikaza spoljnotrgovinskih aktivnosti
za 2011. i 2012.godinu, sledi I grafiki prikaz tih
aktivnosti gde se mogu videti prikazane vrednosti date po
mesecima. [5]


Grafik 1. Grafiki prikaz vrednosti izvoza u 2011. i
2012.godini

Na grafikonu se jasno vidi da su vrednosti uvoza bile
daleko vee od vrednosti izvoza u 2012. godine, a u martu
I decembru su dostigle svoj maksimum kada je u pitanju
spoljnotrgovinsko poslovanje.
6. PRAKTIAN PRIMER MALOGRANINIH
UVOZNIH I IZVOZNIH AKTIVNOSTI
PREDUZEA OMEGA PROFEKS
U narednom felu rada na praktinom primeru uvozno
izvoznih aktivnaosti preduzea ,,Omega Profeks.
6.1 Podaci o preduyeu
Porodina firma Omega Profeks osnovana je 1991.
godine. Kada je ovo preduzee poelo sa radom osnovna
delatnost bila prodaja graevinskog materijala i stolarije.
Pratei trendove menja se usluni program na trgovinu i
proizvodnju materijala za ureenje enterijera.
Preduzee Omega Profeks se nalazi na abakom putu,
oko 5 kilometara od centra Loznice, takoe 2004. godine
preduzee se proiruje na abaku oblast sa novim
prodajnim centrom. Prvo je preduzee ovog tipa u
Podrinjskom okrugu. Omega Profeks raspolae sa svim
neophodnim kapacitetima za seenje ploa za opremanje
enterijera po elji i meri, sa kompletnim asortimanom
vrsta, boja i dezena ploa. Takoe poseduje kapacitete za
proizvodnju sobnih vrata i furniranog medijapana. [4]

Delatnost i poslovi koje obavljaju su:

Trgovina sa drvetom i graevinskim
materijalom;
Trgovina sa metalnom robom, cevima i
ureajima za centralno grejanje;
Proizvodnja rezane grae;
Proizvodnja furniranih listova, per ploa,
slojevitih ploa;
Proizvodnja graevinske stolarije i
elemenata;
Proizvodnja ostalih proizvoda od drveta.

Kasnije kako se preduzee razvijalo vlasnici su osnovali
jo jedno srodno preduzee u Bosni i Hercegovini pod
nazivom Mega Sistem. Preduzee Mega Sistem je
osnovano aprila 1998 godine. Nalazi se na putu izmeu
Bijeljine i Zvornika. Ovo preduzee raspolae sa 10 000
m
2
poslovnog prostora od koga je preko 3 000 m
2

zatvoreni skladini prostor. Osnivanjem preduzea
Mega Sistem proiruje se trite na regiju izmeu
Zvornika i Bijeljine u Bosni i Hercegovini.

6.2. Spoljnotrgovinsko poslovanje preduzea
Preduzee Omega Profeks i Mega sistem funkcioniu
po principu meusobnog uvoza i izvoza proizvoda i
materijala po potrebi pri emu se strogo moraju poznavati
i potovati zakoni spoljnotrgovinskog poslovanja u obe
zemlje.


Slika 3. Spoljnotrgovinska razmena preduzea Mega
sistem

Na datom grafikonu se vidi da preduzee 80% svog
poslovanja bazira na uvozu elemenata iz Srbije, ali i
ostalih zemalja.
U nastavku je dat strukturni dijagram spoljnotrgovinskih
poslova uvoza preduzea Mega sistem.
Bitno je razumeti da malogranina trgovina ini mali deo
poslovanja ovih preduzea, to jasnije moemo videti na
slici ispod.
598
3%
45% 15%
3%
2%
9%
9%
2%
10%
2%
Poreenje uvoza iz Srbije od
Omege Profeks i ostalih ino.
Dobavljaa
OMEGA PROFEKS
SRBIJA
AKRITAS BUGARIA
EAD
CORUS-KALPINIS-
SIMOS S.A.
TROKOUDIS BROS.
ELTOP S.A.
MDF HALLEIN
GMBH CO
KASTAMONU
ROMANIA SA
HONG KONG XIN
CHAUNG
Slika 4. Uvozni poslovi preduzea Mega sistem iz
Bosne i Hercegovine u 2012.godini

Na slici br. 4 moemo videti da je ipak dosta mali
procenat robe koju preduzee Mega Sistem uvozi od
Omega Profeks je svega 2%. Meutim moramo uzeti u
obzir da veinu robe koju ovo preduzee nabavlja prodaje
se na veliko tako da je dosta jednostavnije i isplativije za
svako preduzee da direktno uvozi od stranih dobavljaa.

7. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Uloga i znaaj spoljne trgovine ogleda se u omoguavanju
da se na spoljna trita plasiraju vikovi i kupe manjkovi
u robi, uslugama, novcu, kapitalu, tehnologiji, dopunjuje
asortiman roba i usluga i omoguuje kvalitetnije
zadovoljavanje potreba i proizvodnje i potroaa;
omoguuje postizanje povoljnijih uslova razmene cena
nego ako se prodaje samo na domaem tritu; usmerava
proizvoae na primenu svetskih kriterijuma i standarda
vrednovanja proizvodnje i tehnolokog progresa;
omoguuje stalnu komunikaciju sa svetom, koja pozitivno
utie na kretanje ljudi i kapitala, obuku radne snage i
upoznavanje kultura i obiaja drugih naroda.
Republika Srbija u proseku plasira 88,2% svog izvoza na
trite Evropske Unije i u zemlje lanice CEFTA. Od
toga, gotovo polovina izvoza u EU usmerena je na tri
zemlje: Italiju, Nemaku i Sloveniju. Sa druge strane,
90% od izvoza u zemlje CEFTA otpada na izvoz u bive
jugoslovenske republike - Bosnu i Hercegovinu, Crnu
Goru i Makedoniju. Kao to je navedeno razlog tome jeste
gajenje tradicionalnih odnosa sa tritima bive SFRJ, kao
i nii trokovi transporta usled blizine zemalja.






S obzirom na to da se poslovanje sa Bosnom i
Hercegovinom istie kao veoma znaajno, u ovom radu
su predstavljeni glavni elementi tog poslovanja. Kada je u
pitanju izvoz, Republika Srbija izvozi znaajnu koliinu
materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda na teritoriju
BiH, dok uvoz iz ove zemlje nije toliko zastupljen, a
razlozi su navedeni u tom delu rada.
Zato je jedan od osnovnih zadataka spoljnotrgovinske
politike u narednom periodu usmeravanje domaih
preduzea na nova trita, tzv. razmiljanje van kutije.
Ovakav nain poslovanja ne znai prestanak poslovanja
na ve postojeim tritima, ve proirenje izvoza na nova
trita, a ak i poveane domae proizvodnje ukoliko bi
za to postojala potreba.
Na praktinom primeru malogranine trgovine izmeu
preduzea Omega Profeks iz Srbije i Mega sistem iz
Bosne i Hercegovine uoen je intenzitet saradnje,
njegove prednosti i nedostaci. Mnoga preduzea u
pograninom regionu imaju kompatibilne saradnike iz
susednih zemalja i na taj nain ostvaruju
spoljnotrgovinski promet sa pouzdanim partnerima po
niim trokovima transporta.

LITERATURA
[1] Eri, D., Beraha, I., uriin, Finansiranje malih i
srednjih preduzea u Srbiji, IEN, Beograd, 2012
[2] orevi, B., Spoljnotrgovinsko poslovanje,
FAM, Zajear, 2007.
[2] Pavlek, Z.,Uspena trgovina, Beograd, 2008
[3] Petrovi, N. Spoljnotrgovinsko poslovanje,
Beograd, 2009
[4] http://narr.gov.rs
[5] www.seipa.gov.rs
Kratka biografija:

Marko Ili, roen je u Loznici 1988. godine.
Osnovnu i srednju ekonomsku kolu zavrio je
u Loznici. Diplomski-master rad na Fakultetu
Tehnikih nauka iz oblasti Meunarodno
poslovanje, odbranio je 2013. godine

Veselin Perovi roen je u Pei. Doktorirao
je na Fakultetu Tehnikih Nauka. Oblast
njegovog profesionalnog interesovanja:
meunarodno poslovanje, kontroling i
finansijski menadment.

599

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 339.56:005

ULOGA I ZNAAJ CARINE ZA POSLOVANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZEA

THE ROLE AND IMPORTANCE OF CUSTOMS FOR BUSINESS PURPOSES OF
FOREIGN TRADE COMPANIES

Biljana Boljanovi, Veselin Perovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast: INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj: U diplomskom master radu, analizirana
je uloga i znaaj carine kao jedinog instrumenta u
odvijanju robne razmene sa svetom, koji se priznaje kao
mogua zatita domae proizvodnje od negativnog uticaja
svetskog trita. Praktian primer obuhvata analizu i
prikaz uvoznog posla meunarodne pedicije zakljuen
izmeu pediterskog preduzea Centroped i preduzea
GamaBelt.
Abstract: This graduate masters paper focuses on the
analysis of role and importance of customs as the sole
instrument in enabling trade with the rest of the world,
acclaimed as the possible means of protection of domestic
production from negative impacts of the world market.
The practical example encompasses analysis and review
of import business of international shipping signed
between shipping company Centrosped and shipping
company GamaBelt.
Kljune rei: Meunarodno poslovanje, pojam i znaaj
spoljne trgovine, uloga i vrste carine, Incoterms 2010
klauzula.

1. UVOD

Cilj istraivanja u ovom radu jeste da se na saet i jasan
nain analizira pojam i znaaj carine kao neizostavne
institucije prilikom obavljanja spoljnotrgovinskog posla.
Teoretska podloga u ovom radu predstavlja samo oslonac
na koji se nastavlja dalje istraivanje i gde je cilj da se,
poto se objasne znaajni i kljuni pojmovi, njihov znaaj
i praktino prikae. Koliki je znaaj carine, ta njeno
postojanje znai za odreenu dravu, koji su njeni efekti i
osnovne funkcije kao i kako se carinjenje robe sprovodi u
praksi, ukratko jeste cilj ovog rada. Rad je podeljen na
ukupno est poglavlja, koja objedinjuju i zakljuna
razmatranja autora, priloge kao i literaturu. U okviru
poglavlja o pojmu soljne trgovine, dat je prikaz
spoljnotrgovinskog odnosa Republike Srpske sa
inostranstvom.
Posebna panja prilikom izrade rada posveena je
praktinom primeru gde e se analizirati primer jednog
uvoznog posla ugovorenog izmeu pediterskog
preduzea i uvoznika.



NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz master rada, iji je mentor
prof. dr Veselin Perovi.
2. POJAM, ZNAAJ I KARAKTERISTIKE
SPOLJNE TRGOVINE

Svaka zemlja ima svoj sistem ekonomskih odnosa sa
inostranstvom, u ijoj osnovi je spoljnotrgovinski sistem.
Spoljna trgovina predstavlja trgovinu koja se odvija
izmeu rezidenata jedne zemlje i rezidenata svih drugih
zemalja iz ega se moe zakljuiti da je ona podsistem
velikog sistema meunarodne trgovine.
Uopteno, pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju
se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa
inostranstvom. Pri tom u uem smislu spoljna trgovina
obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa
inostranstvom. Dok se u teorijskom smislu pod pojmom
spoljna trgovina podrazumeva: organizovana razmena
dobara izmeu pojedinih lanova svetske privrede po
nainima celishodnosti i ekonominosti. Ukrtako trgovina
se definie kao organizovani i razvijeni vid robne
razmene. Zavisnost privrede od spoljne trgovine najee
se procjenjuje na osnovu sledeih pokazatelja:
1) uee uvoza i izvoza u nacionalnom dohotku
2) robna struktura izvoza i uvoza
3) geografska opredijeljenost izvoza i uvoza
4) znaaj domaeg izvoza i uvoza u svjetskoj
trgovini.
Spoljna trgovina omoguava postizanje povoljnih uslova
razmene (cena), nego ako se kupuje na domaem tritu.
Takoe jedna od bitnih uloga spoljne trgovine jeste da
dopunjuje asortiman proizvoda i usluga i omoguuje
kvalitetnije zadovoljenje ljudskih potreba proizvodnih i
potroakih.

2.1. Poslovi uvoza i izvoza

Poslovi uvoza nisu na isti nain organizovani, pre svega
zavise od vie faktora kao to su: veliina radne
organizacije, obim i struktura poslova, koncepcija razvoja
i slino. Poslovi uvoza odnose se na grupisanje odreene
vrste poslova kojima se sektor, poslovnica bavi i moe se
izvriti na sledei nain: dostavljanje ponude, zakljui-
vanje ugovora o proveravanju poslova meunarodnom
pediteru, dispozicija, povlastice prevoznika, zbirni pro-
met, osiguranje, carinjenje, prihvat i predaja robe, uskla-
ditenje robe, obraun trokova, fakturisanje, sreivanje
dokumenata i zakljuivanje pozicije [1].
Poslovi meunarodne pedicije, vezani za izvoz, mogu
biti organizovani na vie naina: poslovi prema vrsti robe,
poslovi prema odreenim zemljama i regionima, prema
komitentima, to je i najee sluaj.
Glavni objekti koji se pojavljuju u poslovima izvoza
meunarodne pedicije su: nalogodavac (izvoznik),
600
pediter, esto i proizvoa (vlasnik robe) i krajnji
korisnik u inostranstvu.
Za poslove izvoza vezani su sledei poslovi: dostavljanje
ponude, zakljuivanje ugovora o proveravanju poslova
meunarodnom pediteru, dispozicija, ispostavljanje
prevoznih isprava, organizovanje opreme, carinjenje,
osiguranje, zbirni promet, pediterska potvrda, obraun
trokova i fakturisanje, sreivanje dokumenata i
zakljuivanje pozicije.

2.2. Uesnici i dokumenta u spoljnotrgovinskom
poslovanju

Sve uesnike u spoljnotrgovinskim poslovima moemo
podeliti na dve velike grupe: direktne (neposredne)
uesnike u spoljnotrgovinskom poslu i logistiku podrku
koju ine indirektni (posredni) uesnici u
spoljnotrgovinskom poslu [2]. U neposredne (direktne)
uesnike spadaju sva pravna lica koja ispune zakonske
uslove i registruju se za bavljenje spoljnotrgovinskim
poslovima. To su firme u privatnom, dravnom,
meovitom i zadrunom vlasnitvu, dok se
spoljnotrgovinske firme javljaju u svim formama
organizovanja preduzea, kao jednopersonalne i
porodine firme, ortaka drutva, komanditna drutva,
akcionarska i drutva sa ogranienom odgovornou. Od
velike vanosti je potrebno spomenuti koja se to
dokumenta koriste u spoljnotrgovinskom poslu, izmeu
ostalog i zbog praktinog primera da bi se stvorila
teoretska podloga. Javljaju se brojni dokumenti koje
formiraju uesnici spoljnotrgovinskog posla ili institucije
angaovane u izvravanju spoljnotrgovinskog posla.
Uobiajeno je da se dokumenti u spoljnotrgovinskom
poslovanju svrstavaju u: 1) robne dokumente, 2) uverenja
o robi, 3) dokumente o osiguranju robe, 4) transportne
dokumente, i 5) carinske dokumente.

2.3. Spoljnotrgovinska razmena Republike Srpske


Slika 1. Bilans robne razmene sa inostranstvom u
periodu od 2001.godine do 2011. godine

Na osnovu Slike 1. moe se zakljuiti da je iz godine u
godinu vrednost izvoza sve vea, ali i takoe za isti taj
period i vrednost uvoza raste, to za posledicu ima
negativan bilans robne razmene. Za posmatrani period
nije se desilo da je vrednost izvoza vea od uvoza, a kako
podaci pokazuju vrednost uvoza duplo je vea od izvoza u
veini sluajeva, a to naroito dolazi do izraaja od
2010.godine kada se drastino poveava izvoz a sa njim
uporedo za duplo veu vrednost i uvoz. U periodu januar-
decembar 2012. godine obim robne razmene Republike
Srpske sa inostranstvom je 6 861 881 000 KM, od ega se
na izvoz odnosilo 2 374 338 000 KM, a na uvoz 4 487
543 000 KM.
Spoljnotrgovinski deficit u periodu januar-decembar
2012. godine iznosio je 2 113 205 000 KM, dok je
pokrivenost uvoza izvozom bila 52,9%. Izvoz u periodu
januar-decembar 2011. godine smanjen je za 7,3 % u
odnosu na isti period 2011. godine, dok je uvoz smanjen
za 2,0 %. Izvor podataka za statistiku spoljne trgovine je
Jedinstvena carinska deklaracija o izvozu i uvozu robe.
Republiki zavod za statistiku preuzima podatke,
razvrstane prema jedinstvenom identifikacionom broju
pravnih subjekata Republike Srpske, od Uprave za
indirektno oporezivanje BiH i dalje ih statistiki
kontrolie i obrauje.
Kao osnovni razlozi loe spoljnotrgovinske situacije RS
sa inostranstvom mogu se navesti injenice kao to su to
da je vei uvoz od izvoza, zatim politika situacija u
zemlji, koju izmeu ostalog karakterie i postojanje velike
stope nezaposlenosti, kao i injenica da privreda iz godine
u godinu stagnira i nema rastui trend. Izumiranjem i
prestankom privrede i domaeg trita, zemlja nema
polazne osnove da poveava izvoz i time jaa svoju
ekonomsku situaciju. Takoe znaajan faktor koji utie na
spoljnotrgovinsku situaciju jeste i ekonomska kriza koja
je postala opte poznati globalni problem.

3. ULOGA CARINE I NJEN ISTORIJSKI RAZVOJ

Robna razmena se odvija po odreenim zakonitostima
koje vladaju na svetskom tritu, bez obzira na ostvareni
nivo produktivnosti u proizvodnji. Putem svetskog trita
ostvaruje se prometni proces gde se uporeuju sve
razliitosti u uslovima privreivanja na domaem tritu.
Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom,
koji se priznaje kao mogua zatita domae proizvodnje
od negativnog uticaja svetskog trita je carina.
Dakle, carina je dabina koja se naplauje za robu koja se
uvozi, izvozi ili prevozi preko odreenog carinskog
prostora. Nastala je kao dabina koju su naplaivali
vladari. Spada u grupu posrednih poreza. Ima fiskalni
karakter, tj. predstavlja instrument za ubiranje javnih
prihoda. To je i osnovna funkcija carine a pored toga
carina ima i zatitnu funkciju. Naime, optereenjem
uvoznih roba visokom carinskom dabinom, stvara se
prostor za razvoj domae proizvodnje, tj. razvoj pojedinih
privrednih grana.[3] Argumenti za uvoenje carina mogu
biti sledei: zatita visine nadnica a time i standarda
ivota zemlje uvoznice; tenja za poveanjem
zaposlenosti radne snage zemlje uvoznice (npr. visokim
carinama eli se stimulisanje pojave novih grana
industrije); zatita domaeg trita za domaeg
proizvoaa (koncepcija da trite treba dati svom
proizvoau); zatita domae industrije; diverzifikacija i
ekonomska stabilnost (vezuje se za argument o zatiti
domae industrije); upotreba carine u cilju izjednaavanja
trokova proizvodnje inostranog i domaeg proizvoaa;
carinskom politikom treba spreavati damping (svaka
prodaja robe u inostranstvu ispod njene cene na domaem
tritu) [4].

601
3.1. Vrste carina i njen efekat

Carine se dele prema: 1) funkciji ili cilju zbog kojih se
uvode; 2) prema pravcu kretanja robe; 3) prema nainu
utvrivanja ili propisivanja; 4) prema nainu izraunate
osnovice; 5) prema ekonomsko politikom dejstvu.
Plaanjem carine vri se ograniavanje uvoza prema
intezitetu zatite predviene carinskom tarifom a
poveava se domaa tranja koja se preteno usmerava
prema proizvodima domaeg porekla. Efekat carine na
uvoz ostvaruje se pod uslovom da postoji domaa
proizvodnja robe koja je predmet uvoza. Smanjenje
tranje za uvoznom robom iji je plasman usporen
carinskim ogranienjima posebno ako su u pitanju velika
potrona podruja, povratno utie na smanjenje potronje,
a time i na pad cena na svetskom tritu, jer se cenovna
konkurencija formira na niem nivou.
Cilj uvoenja zatitne carine jeste stvaranje povoljnih
uslova privreivanja za odreene privredne grane,
grupacije i proizvode koji predstavljaju strateki interes
razvoja zemlje. Trokovi proizvodnje koji su zbog nivoa
produktivnosti vii od svetskih, kompenziraju se visinom
carine na uvoz. Sve ovo pod uslovom da je politika zatite
domaeg ekonomskog prostora adekvatno data, odnosno
da se obezbeuje racionalna carinska zatita.
U meunarodnoj robnoj razmeni, uticaj carine na cene na
domaem tritu je istovetan sa devalvacijom. Naime, za
iznos carine uveava se cenovna inflacija, jer se
poveavaju cene uvozne robe, a izvozne cene ostaju
nepromenjene, jer su ve dobile realan izvozni cenovni
paritet. Iznos uveanih carina na uvoz robe ini dodatnu
unutranju potronju, odnosno poveanu masu cena robe.

3.2. Postupak obrauna i naplate carine i carinskih
dabina

Carina se moe obraunati i naplatiti po: uvoznoj JCI,
priznanici o plaenoj carini i drugim dabinama, obraun
uvoznih dabina za robu koju putnici sa sobom nose i
reenju carinarnica.
Iznos carine za robu za koju je nastala obaveza plaanja
carine, utvruje se prema stanju robe i po propisima koji
vae na dan konanog carinjenja robe.
Za robu koja se uvozi u carinsko podruje carina se
obraunava od carinske osnovice po stopama koje su
propisane zakonom o carinskoj tarifi.
Carinska tarifa obuhvata nomenklaturu roba koja se
zasniva na harmonizovanom sistemu i kombinovanoj
nomenklaturi koja se koristi u Evropskoj Uniji, carinske
stope i druge dabine koje se primenjuju na robe
obuhvaene nomenklaturom, preferecijalne tarifne mere
sadrane u sporazumima koje je odreena drava
zakljuila sa odreenim zemljama ili grupama zemalja
kao i tarifni aneks- tarifne kvote propisane Zakonom o
carinskoj tarifi. Radi izraunavanja carine moe se
upotrebiti formula za procentni raun od sto:
Ca = CO * c / 100
Gde je:
Ca iznos carine, CO carinska osnovica, c carinska
stopa
(Simboli u formuli procentnog rauna od sto,
prilagoeni su carinskim nazivima).

4. Incoterms 2010 klauzula pojam i primena

Re Incoterms nastala je od skraenog naziva na
engleskom jeziku Internacional (IN) Commercial (CO)
Terms (Terms), to u prevodu znai maunarodna pravila
za tumaenje trgovinskih termina. Osnovna svrha i cilj
Incotermsa jeste da osigura prodavcu i kupcu primerno
regulisanje pravnih i ekonomskih odnosa kako bi prilikom
nastanka obaveza iskljuili nesporazume i pogreno
tumaenje odredbi iz ugovora. Pravila Incotermsa
odreuju koja strana kupoprodajnog ugovora ima obavezu
organizovati prevoz ili osiguranje, kada prodavac
isporuuje robu kupcu i koja je strana odgovorna za koje
trokove. Meutim pravila Incotermsa ne govore nita o
ceni koju treba platiti ili o nainu plaanja. Ona se ne
odnose na pitanje prenosa vlasnitva nad robom, niti na
posledice povrede ugovora. Prema verziji jo od 1990.
godine termini su razvrstani u etiri kategorije:
I Prva poinje sa terminom E (Ex Works) kad prodavac
stavlja robu na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama;
II Druga grupa poinje sa terminom F (FCA, FAS i
FOB) kada je prodavac duan da isporui robu
prevozniku kojeg je imenovao kupac;
III Termin C znai da je prodavac duan da ugovori
prevoz, ali bez preuzimanja rizika za gubitak ili oteenje
robe ili za dopunske trokove zbog dogaaja nastalih
posle otpreme ( CFR, CIF, CPT i CIP);
IV Termin D znai da je prodavac duan da snosi sve
trokove i rizike vezane za dopremanje robe do skladita
(DAF, DES, DEQ, DDU i DDP).[5]
Najznaajnije razlika izmeu Incoterms 2010 i Incoterms
2000 je:
- Incotermsom 2000 bilo je propisano 13 termina, dok je
Incotermsom 2010 propisano 11 termina, gde je svaki
definisan skraenicom od tri slova. Najvee promene
desile su se u grupi D, i to na nain to su brisani pariteti
DDU, DAF, DES i DEQ, a dodati su novi pariteti DAT
(Delivery at terminal isporueno terminal) i DAP
(Delivery at place-isporueno na mestu).

5. PRAKTIAN PRIMER UVOZNOG POSLA
PREDUZEA RUDNIK I TE GACKO I
PEDITERSKOG PREDUZEA CENTROPED

Ovaj praktian primer ima za cilj da utvrdi kako se
praktino odvija konkretni postupak, koja se dokumenta
koriste kao i koji akteri uestvuju u njegovoj realizaciji.
Nakon zakljuenog kupoprodajnog ugovora iji je
predmet Nabavka gumenih fleksibilnih creva za potisni
cevovod pumpi izmeu preduzea Rudnik i Te Gacko
kao uvoznika i Gama Belt Beograd kao izvoznika,
potrebno je isti realizovati, u skladu sa navedenim
stavkama i po propisima. Ugovorena roba e biti
isporuena po paritetu DAP. Pre nego to prodata roba
izae iz zemlje potrebno je prethodno izvriti izvozno
carinjenje, koje se sastoji od toga da preduzee Gama
Belt takoe daje ovlatenje svom pediteru koji podnosi
dokumentaciju, da ga zastupa kod ovlatene carinske
ispostave. pediter zatim vri prijavljivanje robe za
izvozno carinjenje putem carinske prijave za izvoz robe
(jedinstvena carinska isprava).
Nakon carinjenja u izvoznoj carinskoj ispostavi roba se
pregleda i plombira. Kada roba stigne na granini prelaz
602
koji pripada carini BiH, voza kamona se sa dokumen-
tacijom javlja ovlatenom pediteru, Centroped, koji
ima obavezu da sastavi prijavu za uvoz i prevoz robe i
skupa sa ostalom prateom dokumentacijom prijavu
predaje carini na graninom prelazu. Da bi carina
obezbedila plaanje carinskih dabina koje izvrava
preduzee Centroped ona zaduuje bankovnu
garanciju peditera za ukupan iznos dabina. pediter je
duan da u roku od 8 dana uplati carinske dabine. Voza
kamiona dokumenta predaje pediteru, a vozilo sa robom
predaje u carinski terminal radi stavljanja robe pod
carinski nadzor. Carinski radnik u nadzoru nad robom
skupa sa ovlatenim pediterom ide u terminal, utvruje
da je roba stigla na vreme, na navedenom vozilu da
carinska obeleja nisu oteena, vraa se u ispostavu i
putem raunara i zavoenjem u knjigu potvruje prijem
robe. Ako je pediteru potrebno da izuzme odreenu
dokumentaciju iz robe ili utvrdi tane podatke za neku od
roba podnosi zahtev za prethodni pregled robe. Carinska
ispostava donosi rjeenje i pregled se zavrava. Kada
ispostava potvrdi prijem robe putem raunara, referent na
graninom prelazu oslobaa bankovnu garanciju peditera
za iznos dabina po prijavi.
Kada pediter donese dokaz o uplati dabina predaje mu
se njegov set JCI (jedinstvene carinske isprave), a na
primerak za carinu se upisuje broj pod kojim je
proknjiena uplata u raunskom centru. Dokumenta se
posle odlau u fasciklu i arhiviraju. Ako je pregled robe u
redu, carinik na pregledu robe potpisuje dokumenta i
dozvoljava da roba moe izai iz terminala.
Dokumenta koja su priloena uz rad i bez kojih ne moe
da se obavi proces carinjenja jesu: ugovor o nabavci robe,
dispozicija, obrazac EUR1, tovarni list, jedinstvena
carinska isprava, fakture, ugovor o obavljanju
pediterskih usluga.

6. ZAKLJUAK

Izvrena je analiza spoljnotrgovinskog prometa Republike
Srpske sa inostranstvom gde se dolazi do sledeih
zakljuaka: U periodu od 2001. do 2011. godine moe se
zakljuiti da je iz godine u godinu vrednost izvoza sve
vea, ali i takoe za isti taj period i vrednost uvoza raste,
to za posledicu ima negativan bilans robne razmene.
U 2012. godini najvei obim razmjene ostvaren je sa
Rusijom 1 169 374 KM, gde se na uvoz odnosi ak 1 165
178 KM. Energenti predstavljaju izmeu 70-80% srpskog
uvoza iz Rusije, to predstavlja najvei deficit. Druga po
redu jeste Srbija kao zemlja sa kojom je Republika Srpska
imala 1 141 136 KM obima robne razmene. Izumiranjem i
prestankom privrede i domaeg trita, zemlja nema
polazne osnove da poveava izvoz i time jaa svoju
ekonomsku situaciju.









Takoe znaajan faktor koji utie na spoljnotrgovinsku
situaciju jeste i ekonomska kriza koja je postala opte
poznati globalni problem. to se praktinog dela rada tie,
na primeru jednog uvoznog posla izmeu preduzea
RiTE Gacko i Gamabelt Beograd, prikazana je uloga
i znaaj pedicije kao posrednika, u ovom sluaju
preduzea Centroped.
Kolika je vanost pedicije u spoljnotrgovinskom poslo-
vanju, govori injenica da se preko 90% spoljnotr-
govinskog prometa obavlja preko meunarodne pedicije.

7. LITERATURA:

[1] Adamovi, Lj.: Teorija meunarodne trgovine,
Beograd, 1971.
Marovi, B., Osiguranje i pedicija, Zrenjanin, 2006.
[2]

Kozomora, J., Spoljna trgovina i spoljnotrgovinsko
poslovanje, Beograd, 2005.
[3] Sejmenovi, J., Javni prihodi, utvrivanje i naplata,
Banja Luka, 2006.
[4] www.mfin.rs/INCOTERMS

Kratka biografija:


Biljana Boljanovi roena je u Mostaru
1988. godine. Osnovnu i srednju kolu
zavrila je u Gacku, a 2007. godine upisala
Fakultet Tehnikih Nauka, smer
Industrijsko inenjerstvo i inenjerski
menadment. Osnovne akademske studije
zavrila je 2011. godine. Diplomski-master
rad na Fakultetu Tehnikih nauka iz oblasti
Meunarodno poslovanje, odbranila je
2013. godine.


Veselin Perovi roen je u Pei.
Doktorirao je na Fakultetu Tehnikih
Nauka. Oblast njegovog profesionalnog
interesovanja: meunarodno poslovanje,
kontroling i finansijski menadment.


603

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005

DIZAJNIRANJE PREDUZETNIKOG POSLOVNOG PLANA

DESIGNING AN ENTREPRENEURIAL BUSINESS PLAN

Milijana ikman, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj Poslovni plan je dokument koji obra-
uje dati projekat osnivanja novog preduzea - poslovnog
poduhvata, investiranja u postojeem preduzeu. Name-
njen je samom preduzeu, eksternim subjektima i grupa-
ma, dravnim i drugim organima. Poslovni plan mora biti
kreiran u skladu sa mogunostima investitora, detaljno
razraen i mora obuhvatati sve elemente poslovnog
plana. Njegov cilj je realizacija preduzetnike ideje i
dokazivanje profitabilnosti projekta.
Abstract A business plan is a document that deals with
the establishment of a new project to give businesses -
business enterprise, investing in an existing company. It is
designed for the company, external parties and groups,
state and other agencies. The business plan must be
designed in accordance with the possibilities of investors,
an elaborate and must include all elements of the business
plan. His goal is the realization of entrepreneurial ideas
and demonstrate the profitability of the project.
Kljune rei Poslovni plan, investitor, poslovni
poduhvat, preduzetnik

1. UVOD
Svuda u svijetu, sve vei broj ljudi uspijeva da ostvari
svoje snove kroz sopstveni biznis. Mada je nivo pre-
duzetnike aktivnosti malo opao, razvoj preduzetnitva i
dalje predstavlja jedan od najznaajnijih trendova u
svijetu. Preduzetnitvo je djelatnost usmjerena na ostvari-
vanje profita na tritu, zasnovana na stalnim promjenama
i spremnosti da se preuzme rizik.
Preduzetnik je fiziko lice koje je registrovalo i koje, radi
sticanja dobiti, u vidu zanimanja obavlja zakonom
dozvoljene djelatnosti. Cilj svakog potencijalnog
preduzetnika treba da bude pronalaenje posla koji e na
najbolji nain da povee njegovo znanje, iskustvo,
potencijale, interese i budua oekivanja od bavljenja
preduzetnitvom sa potrebama trita.
Cilj je biti korak ispred konkurencije, odnosno biti
drugaiji od drugih. Jedan od kljunih razloga neuspjeha
mnogih preduzea je to to 75% preduzetnika zapoinje
svoj posao bez prethodne provjere trita i testiranja
tranje, odnosno interesovanjem za odredjenim proizvod-
om odnosno uslugom. Poslovni ili biznis plan jedna je od
najpopularnijih kategorija menadmenta u naoj privredi
u poslednje dve godine.
Tako, poslovni plan postaje osnovni alat u obezbeenju
finansijskih sredstava. Poslovni ili biznis plan jeste
___________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je dr
Slavica Mitrovi, docent.
planski dokument u kome se precizira pravac budue
poslovne akcije preduzea [1].

2. POJAM I ZNAAJ POSLOVNOG PLANA
Poslovni plan predstavlja pisani rezime planiranih
aktivnosti preduzea u vezi sa konkretnim ciljom.
Poslovni plan pokazuje dosadanji razvoj, analizu
izvodljivosti nameravanog projekta, osnovnu ideju,
scenarije, pretpostavke, projekcije likvidnosti, neto
sadanju vrijednost kao i viziju preduzea.
Svrha adekvatno pripremljenog poslovnog plana jeste da
menadmentu preduzea poslui kao strategijski putokaz
u procesu upravljanja i donoenja znaajnih strategijskih
odluka, da investitorima prui realnu sliku o vrijednosti
projekta, da pomae da se identifikuje trite, da se odredi
prelomna taka rentabiliteta, da podstie identifikovanje
odstupanja ostvarenih poslovnih performansi u odnosu na
definisane ciljeve, pomae da se identifikuje broj
potrebnih radnika, terminski plan zapoljavanja i potrebne
kvalifikacije, smanjuje vrijeme potrebno da potencijalni
investitor odlui da li e realizovati ili odbaciti predloeni
projekat, pomae da se izabere optimalna veliina i
lokacija preduzea [2].
Izradi formalnog poslovnog plana prethodi preliminarno
istraivanje ija je svrha da se donese odluka o tome da li
treba ui u konkretan poslovni poduhvat. Ako taj poslovni
poduhvat predstavlja osnivanje novog preduzea onda
prije bilo kakvih drugih istraivanja budui preduzetnik
treba definitivno da rasisti sa sobom da li je spreman i
sposoban da se upusti u tako znaajni poduhvat kao to je
osnivanje sopstvenog preduzea.
Minimiziranje rizika neuspjeha podrazumjeva znanje,
poslovno iskustvo i niz vjetina preduzetnika. Stoga je
neophodno da preduzetnik prije donoenja odluke o
osnivanju sopstvenog preduzea razmotri svoje jake
(prednosti) i slabe (mane) strane, a naroito u pogledu
poslovnog iskustva, obrazovanja i linih elja [3].

2.1 Struktura poslovnog plana
Poslovni plan ima opte prihvaenu formu i odredjenu
sadrinu po sastavnim delovima. Kod postojeih
preduzea koja pristupaju izradi poslovnog plana gdje
osnovna svrha nije privlaenje eksternih izvora
finansiranja, pretpostavka za izradu poslovnog plana je
postojanje stratekog plana preduzea.
Strateki plan preduzea obuhvata viziju i misiju
preduzea, njegove ciljeve, kao i osnovne strateke pravce
koje e preduzee slediti u realizaciji postavljenih ciljeva.
U tom sluaju, plan je najee godinji plan poslovanja
koji je konzistentan sa stratekim planom.
604
Naslovna strana identifikuje projekt, primaoce projekta
(tj. banku, investicioni fond i sl.), odgovorno lice, kao i
ime, adresu i telefonski broj kontakt osobe.
Sadraj podrazumjeva: [4]
Rezime poslovnog plana
Analiza razvojnih sposobnosti preduzetnika
Analiza prodajnog trita
Tehnoloko-tehnika analiza
Analiza nabavnog trita
Finansijska analiza
Finansijska ocjena opravdanosti ulaganja
Zakljuna ocjena o opravdanosti investicionog
ulaganja
Prilozi

2.2 Poslovni model biznis plana
Prilikom izrade biznis planova esto se predvidi pogreka,
a to je kada preduzetnik poinje sa popunjavanjem
razliitih pozicija biznis plana, ne naglaavajui
meuzavisnost odreenih elemenata. U postavljanju
logike poslovnog modela neophodna je preciznost i
konciznost.
Logika poslovnog modela zapoinje sa mogunostima, to
se odnosi na rjeenja (u formi proizvoda i usluga), koja
preduzetnik nudi potroaima. Investitori e se odluiti da
investiraju svoje sredstva u ove poduhvate samo ako je
vrijednost za budue kupce (potroae) jasna i realna. Da
bi poslovni plan bio odriv fokus na kupce sam po sebi
nije dovoljan, pa je potrebno dokazati i odrivost i
profitabilnost poduhvata.
Sledei korak u poslovnom modelu biznis plana jeste
procjena trine odrivosti i konzistentnosti mogunosti.
Da bi se poslovna ideja odrala i realizovala neophodna je
odrivost i profitabilnost poslovnog modela. Instrumenti i
potrebni resursi procjenjuju internu odrivost i
konzistentnost mogunosti. Biznis planom treba da se
procjeni jasna i relana slika kako budueg prihoda, tako i
budueg rashoda. Ovaj model zavrava procjenom rizika,
kako je sama budunost nepredvidljiva i neizvjesna, jasno
je da e biti napravljene greke, loa predvianja i
pogrene procjene [5].

2.3. Marketing segment biznis plana
Marketng je direktno vezan za preduzetnitvo i moe se
smatrati osnovnom funkcijom preduzetnitva. Marketing
predstavlja filozofiju, sistem, proces, koncept, strategiju,
taktiku i politiku, koje preduzetnik integralno ugrauje u
svoj sistem poslovanja. . [6]
Marketing kao poslovna funkcija preduzetnika usmeren
je na identifikaciju neispunjenih potreba i elja ciljnih
kupaca ili komitenata, definisanju njihovog karaktera i
veliine, kao i utvrivanju koja ciljna trita njegovo
preduzee moe najbolje da opslui. Takoe, usmjeren je
ka odgovarajuim proizvodima, uslugama, i programima,
koje e preko svog preduzea preduzetnik kreirati, kupiti i
prodati, da bi zadovoljio konkretna trita. U savremenim
uslovima poslovanja, preduzetnike firme ne mogu
opstati bez marketinga. Prema tome, pri izradi biznis
plana sa aspekta marketinga, potrebno je obavezno izvriti
definisanje sledeih elemenata :
1.Odrediti trita - to podrazumjeva odreivanje
geografskog prostora, veliine i odnosa ponude i tranje,
2.Izvriti segmnentaciju trita - to podrazumjeva
definisanje profila ciljnih segmenata trita, odnosno
poznavanje profila potencijalnih kupaca prema kojima e
biti usmjeravani marketing napori.
3.Definisati i opisati ciljne grupe - odnosi se na potrebe
pribavljanja podataka o demografskim, psiholokim, i
drugim karakteristikama i navikama potencijalnih kupaca.
4.Razviti strategiju pozicioniranja - i to kako preduzea,
tako i proizvoda, u cilju opteg usklaivanja
preduzetnikog poduhvata sa potrebama i zahtjevima
ciljnog trita.
5.Definisati marketing mix - odnosno, program nastupa
na tritu, to podrazumjeva miksovanje (kombinovanje)
bazinih instrumenata marketinga (proizvod, cijena,
prodaja i promocija).
6.Opisati predmet ponude - podrazumjeva opis proizvoda
ili usluge sa konkretnim konkurentskim prednostima.
7.Identifikovati konkurenciju - podrazumeva sagledavanje
i ocjenu svih tipova diferentnih prednosti i slabosti
konkurencije (cenovne, kvalitativne, asortimanske,
modne, uslune, finansijke, uticaje patenata, autorskih
prava, marke robe itd), a u cilju osvajanja svog komada
trita.
8.Sastaviti i prezentovati marketing plan - u smislu
utvrivanja kljunih inilaca preduzetnikog nastupa na
tritu i kljunog segmenta biznis plana, od kojeg najvie
zavisi uspjeh konkretnog preduzetnikog poduhvata. [7]

2.4 Proizvodni segment poslovnog plana
Plan proizvodnje kao segment biznis plana po redosledu
izrade dolazi odmah iza plana marketinga. Kada imamo
plan marketinga i ako znamo kolike su potrebne zalihe
gotovih proizvoda kao i raspoloivi kapaciteti, onda
imamo i neophodne elemente za izradu plana proizvodnje.
Pri tome, proizvodni plan kao segment biznis plana mora
da sadri sledee osnovne elemente: [8]
Analiza lokacije
Potrebe proizvodnje (oprema i sredstva)
Dobavljai i transport
Radna snaga
Trokovi proizvodnje

2.5 Finanasijski segment biznis plana
Da bi preduzee otpoelo sa poslovanjem ili realizovalo
odreeni poslovni poduhvat potrebna su mu odreena
finansijska sredstva, jer ih po pravilu, preduzee nema
dovoljno. Zbog toga, preduzee se obraa zaintereso-
vanim investitorima ili kreditorima, koji od preduzea
zahtjevaju prezentovanje biznis plana iz kojeg se moe
sagledati profitabilnost potencijalnog ulaganja i
vremenski rok u kojem e se sredstva vratiti. Analogno
tome, za finansijski plan moe se rei sledee [9]:
a) Finansijski plan je kljuni segment biznis plana
b) Finansijski plan objedinjuje sve elemente biznis plana
c) Finansijski plan daje predvianje prihoda i rashoda,
kao I finansijskog rezultata poslovanja
d) Finansijski plan daje predvianje novanih tokova.
Svaki finansijski plan, po pravilu, obavezno mora da
sadri sledee osnovne elemente : prvo, finansijsko
predvianje (finansijskog rezultata, novanih tokova i
prelomne take rentabilnosti), drugo, obim i izvore
potrebnih sredstava, tree, budet i etvrto, finansijsku
605
konstrukciju. Ono to je bitno posebno navesti, jeste da
finansijski segment biznis plana mora obavezno da prui
odgovore na sledee komplekse pitanja: [10]
Koliko je novca neophodno za otpoinjanje
biznisa ?
Koja je prelomna taka rentabilnosti biznisa?
Koji je planirani bilans stanja?
Koji je planirani bilans uspeha?
Kakav je plan novanih tokova ?
Koja su predvianja profita?

3. ISTRAIVANJE
3.1 Predmet istraivanja
Predmet ovog istraivanje je studija sluaja na praktinom
primjeru izrade poslovnog (biznis) plana za opremanje I
upravljanje proizvodnjom pvc stolarije u preduzeu
ikman d.o.o.

3.2 Cilj istraivanja
Cilj ovog istraivanja jeste realizacija preduzetnike ideje
uz to manje neoekivanih aktivnosti, kao i dokazivanje
profitabilnosti ovog projekta.

4. ZAKLJUAK

U ovom radu je predstavljeno istraivanje zasnovano na
studiji sluaja na praktinom primjeru izrade poslovnog
(biznis) plana. Poslovni plan je raen za preduzee
ikman d.o.o. koje e se baviti opremanjem i
proizvodnjom PVC stolarije. Projekat je zasnovan na
realnim performansama, i oekuje se da e nai svoju
primjenu u skoroj budunosti. Uzimajui u obzir
porodini interes za bavljenje ovom djelatnou, ovaj
biznis plan je uraen radi blieg upoznavanja sa istom i
naravno radi dokazivanja isplativosti i opravdanosti ove
ideje. U skladu sa prethodno navedenim, Milijana ikman
e biti budui vlasnik i direktor ovog preduzea, pa
shodno tome, sva predvianja u finansijskom dijelu su
realna i u skladu sa mogunostima investitora. Nakon
dueg razmatranja investitor je dosao do zakljuka da se u
Brodu, Republika Srpska, javlja potreba za obavljanjem
navedenog posla. Naime, u bliem okruenju postoji
jedno preduzee koji prua ove usluge, a po linoj
procjeni investitora to nije dovoljno da zadovolji zahtjeve
stanovnitva optine Brod. Upravo iz tog razloga, a i
nakon sprovedene ankete (u prilogu), doneena je odluka
o pisanju ovog biznis plana, da bi se dokazalo da li e se
ova ideja pokazati kao isplativa. Plan praenja poslovanja
je vremenski period od 5 godina, (2013-2017), gdje je
predvieno da ce do kraja tekue 2013. godine biti
sprovedene sve proizvodne pripeme. Polazei od
raspoloivog poslovnog prostora i prikazanih potreba
saininjen je odgovarajui plan proizvodnje koji ima
rastui karakter, za koji se cijeni da je ostvariv. to se tie
finansiranja ovog projekta, jedan dio sredstava
obezbjeuje investitor, dok e se za nedostajua sredstva
obratiti odgovarajuoj finansijskoj instituciji, sto se
smatra opravdanim s obzirom da se radi o relativno
malom iznosu koji e se vratiti u iznosu od 3 godine, te na
mjesenom nivou nee puno optereavati preduzee.
Planirajui ovaj projekat, velika panja je posveena
marketing dijelu, jer se smatra izuzetno vanim, ali
naalost uzimajui u obzir raspoloivost finansijkim
sredstvima, kao i to da se ovaj projekat nalazi na samom
poetku, mogunost nastupa sa malo agresivnijim
marketingom nee biti mogua, meutim ta mogunost
ostaje otvorena za nadolazei period. Za sada preduzee
e upoznati okruenje sa nainom svog poslovanja putem
letaka, kao oblika promocije koji je trenutno
najprihvatljiviji.
Nakon projekcije trokova, sainjen je plan rashoda i
prihoda, gdje se dolazi do zavidne dobiti, to daje dalju
motivaciju da pri realizaciji ove ideje bude to manje
odstupanja od planiranih aktivnosti. Takoe, nivo rizika
za sprovoenje ovog projekta je relativno nizak, dok ga
obavljanje korisne djelatnosti uz potovanje normi i
zapoljavanje radnika ini drutveno opravdanim.
Nakon svega prikazanog u ovom istraivanju, dokazano je
da je njegov cilj ostvariv, da su svi finansijski pokazatelji
i projekcije realni, te da e preduzee ikman d.o.o. biti
u sposobnosti da izmiruje sve obaveze nastale iz budueg
poslovanja.

5. LITERATURA

[1] Kalain ., (2003). Pojam, namjena i proces izrade
biznis plana. Beograd: Rad je nastao kao rezultat rada na
projektu broj 1791, "Restrukturiranje preduzeca u funkciji
afirmacije propulzivnog trzisnog privredjivanja u
Republici Srbiji".
[2] Paunovi B., Zipovski D., (2005). Poslovni plan-vodi
za izradu. Beograd: Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
[3] Vukasovi D.,(2007). Finansijski menadment. Doboj:
Besjeda.
[4] Krsti, J.,(2003). Biznis plan. Novi Sad: Prometej.
[5] Pani P., (2006). Projektni i investicioni menadment
projektovanje, investiciono upravljanje i ocjena
investicionih projekata. Banja Luka: Besjeda.
[6] Salai S., Hegedis I., Grubor A., (2004). Marketing
komuniciranje. Novi Sad: Alfa-graf.
[7] Paunovi B., Zipovski D., (2005). Poslovni plan-vodi
za izradu. Beograd: Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
[8] Stanu K., (2002). Proizvodni plan kao deo biznis
plana. Beograd: Diplomski rad, Via politehnika kola.
[9] Ivani M.,(2002). Finansijski plan kao segment biznis
plana. Beograd: asopis ''Finansije'' ''Privredni pregled'',
str. 186 187.
[10] Bara S.I Ivani M. (2002). Preduzetnitvo i biznis
plan. Beograd: Fakultet za finansijski menadment i
osiguranje.

Kratka biografija

Milijana ikman roena je 1988.
godine u Bosanskom Petrovcu.
Diplomski-master rad na Fakultetu
tehnikih nauka na temu Dizajniranje
preduzetnikog poslovnog plana na
departmanu za Industrijsko
inenjerstvo i inenjerski menadment
odbranila je 2013. godine.


606

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 658.58

TROKOVI DRUMSKOG TRANSPORTA U SLUAJU POSEDOVANJA SOPSTVENOG
VOZNOG PARKA

COSTS OF ROAD TRANSPORTATION IN THE CASE OF POSSESSING OWN TRUCKS

Miroslav Dragievi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast - INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj U ovom radu detaljno je prikazan
problem odreivanja i sniavanja trokova drumskog
transporta u sluaju posedovanja sopstvenog voznog
parka u preduzeu Transportkomerc. Primenom
postupka identifikovanja, prikupljanja i evidentiranja svih
trokova transporta i implementacijom GPS sistema u
preduzee, prikazani su uzroci i posledice visokih
trokova transporta i nain njihovog smanjivanja.

Abstract This paper presents the problem of the
identification and lowering costs of road transport in the
case of possessing own fleet in Transportkomerc
company. Applying the process of identification,
collection and recording of all the transportation costs of
the company and the implementation of the GPS system in
the company, presents the causes and consequences of the
high cost of transportation and ways of reducing it.
Kljune rei: Trokovi drumskog transporta,
Identifikacija trokova, Implementacija sistema

1. UVOD

Trokovi prevoza predstavljaju jednu od vanijih stavki
trokova u preduzeu i stoga se stalno tei sniavanju
trokova transporta to je mogue vie. Cilj rada je da se
na osnovu uvida u postojee stanje poslovanja i na osnovu
istraivanja i postojeih reenja, pronae neko novo, bolje
reenje koje e kao rezultat imati smanjenje trokova,
vremena ili nekog drugog resursa, koje iziskuje
materijalna sredstva, odnosno utie na profit preduzea.
Dobra organizacija transporta u preduzeu, kontrola
kretanja vozila i svih resursa neophodnih da se transport
neke robe obavo na najbolji mogui nain, sa najmanje
trokova, u najkraem moguem roku, od presudne su
vanosti za svaku kompaniju koja u toku jednog dana
obavi transport velike koliine robe. U radu je prikazano
preduzee Transportkomerc koje se bavi drumskim
transportom, kao i postupak identifikovanja, prikupljanja i
evidentiranja svih trokova transporta, kao i
implementacija GPS sistema, kako bi se poboljalo
postojee stanje u preduzeu i prikazao nain na koji se
dolazi do uteda u transportu prilikom posedovanja
sopstvenog voznog parka.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
je mentor bio prof. dr Ivan Beker.
2. DETALJAN OPIS OBJEKTA ANALIZE

2.1 Opis objekta analize i opis pojmova
Transport predstavlja jednu od najznaajnijih logistikih
funkcija, delom zbog visokih trokova koje sa sobom
nosi, a delom to zauzima prvo (transport sirovina za
proizvodnju) i poslednje mesto (transport gotovog
proizvoda do potroaa) u proizvodnom procesu.
Praktino, zaustavljanje transporta bi znailo
zaustavljanje proizvodnje. Stoga je od izuzetnog znaaja
za opstanak preduzea na tritu, dobro organizovanje i
upravljanje procesom transporta. Osnovna podela
transporta i transportnih sredstava, se vri na osnovu
sredine sredstva kojim se transportovana roba kree,
tako da su osnovni vidovi transporta: elezniki, drumski,
vodni, avio (vazduni) i cevni. Drumski transport, kao vid
transporta, omoguava prevoz razliite vrste robe, poev
od suvih rasutih i tenih roba, zamrznute hrane, sveeg
voa i povra, robu nepravilnih oblika i velikih gabarita i
slino. Pored ovoga drumski transport ima i dodatnih
prednosti u vidu razvijene infrastrukture, koja mu
omoguuje transport, praktino, od skladita proizvoaa
do bilo kojeg odredita, zatim relativno niskih trokova
transportnih sredstava, to omoguuje gotovo svakoj
organizaciji da ih poseduje i relativno visoka brzina
transporta [1].
2.2 Definisanje i sastav voznog parka
Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih
transportnih sredstava autotransportne organizacije
(autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila,
tegljaci, prikolice i poluprikolice). Vozni park moe biti
formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama.[2]
Transportna sredstva jedne organizacije nazivaju se vozni
park. esto se susree i naziv inventarski park. To je zbir
svih saobraajnih sredstava koja se nalaze na
inventarskom spisku radne jedinice kao osnovna sredstva.
Svakog dana rad voznog parka mora se pratiti i planirati za
naredni period tj. mora se pratiti realizacija rada voznog
parka po danima (mesecima, godinama) i planu. Da bi
transportni proces bio potpun, potrebno je pored samog
izvrenja prevoza robe izvriti i utovar i istovar. Pored
toga potrebno je da vozilo doe na mesto utovara
(istovara).
2.3 Rad voznog parka
Transportni proces predstavlja proces premetanja
prevoenja putnika i robe i ukljuuje sve pripremne i
zavrne operacije: pripremu robe, prijem, utovar, prevoz,
istovar i predaju robe, odnosno ukrcavanje, prevoz i
iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i
upuivanje vozila na mesto utovara robe ukrcavanje
putnika. Elementi transportnog procesa su: ciklus
607
transportnog procesa, prosta vonja, sloena vonja, obrt,
prevozni put i transportni rad [2].
2.4 Trokovi transporta
Da bi preduzee racionalno poslovalo, neophodno je
utvrditi nivo trokova koji se pri tom poslovanju javlja.
Trokovi se obino svode na jedinicu ostvarenog obima
prevoza (roba, putnik), na jedinicu ostvarenog transporta
rada (tkm) ili na broj ostvarenih kilometara. Prema nainu
nastajanja trokova dele se na: direktne (prevozni) i
indirektne (reijski). Direktni trokovi nastaju direktno na
vozilima koja obavljaju transport. Indirektni trokovi nisu
u direktnoj vezi sa radom vozila pa se ne mogu odrediti
vozila koja su nainila te trokove. Prema nainu
utvrivanja trokovi se dele na: stvarne trokove i planske
trokove.
Stvarni trokovi se utvruju po isteku obraunskog
perioda. Planski trokovi se utvruju na poetku
poslovnog perioda. Na osnovu planskih trokova vri se
utvrivanje cene transporta. Trokovi se prema
proizvodnom obeleju dele na: stalne trokove i
promenljive trokove. Stalni trokovi se odnose na one
trokove iji se iznos formira po vremenu i koji su
nezavisni od ukupno preenog puta vozila. Promenljivi
trokovi se menjaju u funkciji preenog puta vozila. to je
broj preenih kilometara vei to su i ovi trokovi vei.
Promenljivi trokovi su trokovi: trokovi guma, maziva,
goriva, delova, dnevnica itd. [3].

3. OPIS POSTUPKA

3.1 Opis rada sistema
Prilikom transporta neke robe nekim transportnim
sredstvom, od njegovog izlaska iz preduzea pa sve do
njegovog povratka, smatra se da je vozilo u radu i ono
nam proizvodi trokove koje optereuju preduzee.
Ti trokovi su veoma razliiti i najee ogromni. Za
vreme transporta transportno sredstvo prolazi kroz
razliite faze transportnog procesa, tako da preduzee
najee nije u mogunosti da prati kretanje svojih vozila,
dok obavljaju svoju transportnu dunost. Stoga estoo
dolazi do velikog broja razliitih neplaniranih trokova,
usled raznih faktora, to doprinosi daljem neeljenom
poveanju trokova u preduzeu.
To znai da svaka kompanija u sutini nema realnu sliku o
svojim transportnim trokovima i moe ih ni okvirno
izraunati, ali oni i dalje mogu varirati usled razliitih
uticaja i nemogunosti praenja transportnih sredstava.
Meutim u savremenom poslovanju, postoji mogunost
reavanja ovog problema i sagledavanja trokova
transporta u realnom vremenu.
Kompanije danas mogu da implementacijom sistema za
globalno pozicioniranje vozila (GPS system), obezbede
sebi praenje i monitoring vozila u realnom vremenu, to
znaajno doprinosi smanjenju trokova transporta pomou
prikupljenih podataka na ovaj nain, jer rezultat primene
ovog sistema i sprovoenja analize dovodi do promena
naina rada i funkcionisanja preduzea, to na kraju
dovodi do uteda u poslovanju.
Uz dostupnost GPS sistema za praenje grupe vozila,
vlasnici mogu da utede gorivo i smanje druge trokove.
Sa instaliranim GPS sistemom firme mogu pratiti tanu
lokaciju svojih vozila. Uz prisustvo takvog sistema,
korisnici mogu izmeriti i prepoznati kritine parametre
koji su im do tada bili nepoznati.



Slika 1. Opis rada sistema

Neke od prednosti ovog sistema su: smanjene trokova
goriva, smanjenje trokova odravanja, smanjenje
trokova radne snage i omoguavanje stalnog praenja.
Posedovanjem ovakvog sistema dolazi do prekida
neovlaenog korienja resursa preduzea, upotrebe
vozila kompanije u line svrhe itd. Ureaj je poznat i kao
ureaj za praenje zaposlenih.
Praenje potronje goriva je jedan od najvanijih zadataka
uprave flote. Kontrolom potronje goriva, preduzee
svodi na minimum mogunost krae goriva i dobija
kompletan uvid u potronju svakog vozila pojedinano
kao i kompletne flote [4].
3.2 Prednosti sistema i korist za korisnike
Neke od prednosti implementacije sistema u preduzee:
nema neoekivanih trokova, u realnom vremenu
vidljivost vozila i njegove lokacije, analize i istorijat
preenog puta, neogranien broj korisnika sistema, sva
vozila vidljiva na karti u isto vreme, ucrtavanje lokacija i
alarmiranje po prilasku/odlasku sa iste, panic taster i
obuka i telefonska podrka.
Sve to je potrebno jednoj firmi, da bi implementirala
ovaj sistem jeste samo raunar novije generacije i pristup
internetu, odnosno internet konekcija. Korist za korisnika
se ogleda u poveanju profita preduzea, odnosno
smanjenju transportnih trokova kroz utede na gorivu i
amortizaciji, poveanju produktivnosti i imidu
preduzea.
3.3 Karakteristike i izgled ureaja
Kod ureaja za nadzor i satelitsko praenje, u vozilo se
ugrauje hardverski deo, koji se programira po potrebama
korisnika. Sistem stalno belei poloaj vozila, njegovu
brzinu, preeni broj kilometara, stanje senzora. Svi
podaci se alju putem interneta u kontrolni centar, preko
GSM mree, gde se podaci za svako vozilo posebno
analiziraju i prezentuju u WEB aplikaciji.

Slika 2. Izgled ureaja za praenje

3.4 Nain funkcionisanja ureaja
Nakon zavretka implementacije sistema u preduzee i
ugradnje na transportna sredstva, pristupa se praenju
608
vozila putem aplikacije. Ulazak u aplikaciju vri se
direktno na internet adresi firme koja vri implementaciju
sistema.
Slika 3. Izgled glavnog menija aplikacije

Levi deo ekrana prikazuje vozila sa znakom statusa stop
ako je parking ili strelica ako se kree, a strelica ujedno
pokazuje i smer kretanja. Ikonica target slui da se
fiksira samo jedno vozilo za praenje. Klikanjem u
check box-ove ispred broja vozila dodaju se vozila koja
se ele pratiti.


Slika 4. Prikaz vozila u pokretu i parkiranih vozila

4. PRIMER PRIMENE

4.1 Opis preduzea Transportkomerc
Preduzee Transportkomerc osnovano je 2001. godine
u Iniji, kao drutvo sa ogranienom odgovornou. Neke
od glavnih smernica u Transportkomerc-u kojim se
vode svi zaposleni u preduzeu su: sigurnost prevoza,
poverenje u poslovanju, dinaminost na terenu,
konkurentnost, dokazana poslovnost, dostupnost,
transparentnost i poslovno iskustvo. Osnovne delatnosti
kompanije su: dovoz sirovina i repromaterijala, odvoz
gotovih proizvoda kupcima, odvoz gotovih robe za mreu
prodavnica maloprodaje u zemlji i organizacija prevoza
robe za trea lica.
Vozni park preduzea Transportkomerc ini 5 tegljaa
proizvoaa Man, sa svim prikljunim vozilima
pomou kojih se obavlja celokupan posao preduzea.
4.2 Funkcionisanje transportnog procesa u preduzeu
Da bi se otpoeo proces prevoza neke robe, poiljalac
robe mora da sklopi sa prevoznikom ugovor o prevozu, na
posebnom obrascu prevoznika. Za obavljanje odreenog
posla, odnosno transporta, prevoznik dobija odreenu
nadoknadu koja se takoe definie ugovorom. Konani
obraun prevoznih trokova preduzee obavlja po
zavretku prevoza i to na osnovu dokumenta pod nazivom
putni nalog. U taj dokument se unose podaci o vozau,
vozilima, relacijama, vremenu prevoza, prevezenoj robi.
Preduzee ima skopljene ugovore o poslovanju sa sedam
firmi u Srbiji, i to sa dve u Iniji, tri u Kruevcu i dve u
Niu, radi kontinuiranog obavljanja posla i sigurnosti u
obavljanju poslova, kako matinog preduzea tako i firmi
sa kojima posluje. Ugovori su zakljueni na 3 godine, sa
mogunou produenja nakon isteka tog perioda.

5. POSTUPAK IDENTIFIKOVANJA
PRIKUPLJANJA I EVIDENTIRANJA SVIH
TROKOVA TRANSPORTA

5.1 Prikupljanje podataka i prikaz trokova u
preduzeu Transportkomerc
Nakon predstavljanja preduzea Transportkomerc bie
predstavljeni i procesi identifikovanja, prikupljanja i
evidentiranja svih trokova transporta koje ova firma ima,
kako bi se utvrdili svi utroci u poslovanju, mogunost
uvoenja dodatnih ruta, kao i prikaz uteda pre i posle
korienja sistema za GPS praenje. Cilj ovog preduzea
je da se raspoloivi vozni park to bolje iskoristi, odnosno
da jedno vozilo obavi to vie tura u toku meseca, ali sa
to je mogue manje trokova.
Sistem prikupljanja podataka u vezi sa obraunom
trokova transporta kao i kontrola istog, prilino je otean
zbog nepostojanja informatike podrke celom sistemu.
Celokupna evidencija i prikupljanje podataka, kao i
kontrola poslovanja, se do uvoenja sistema vrila putem
putnih naloga. Zbog nepostojanja informatikog sistema
za evidenciju poslovanja u okviru firme, svi putni nalozi
se runo unose u knjigu evidencije putnih naloga i nakon
upisivanja u knjigu putni nalozi se dalje odlau i uvaju.





Slika 5. Putni nalog preduzea Transportkomerc

Prikupljanjem podataka na osnovu naloga firme i sistema
njihovog poslovanja, pre uvoenja GPS sistema,
prikazana je struktura trokova koji su izraunati na ovaj
nain. Za Kruevac voze tri kamiona, dok za Ni dva.
Tabela 1. Prikaz prihoda po kamionu na godinjem nivou
R.
B.
Usluga
Godinji fiziki
obim u km
Godinji novani obim
1. Transport 72 000 7.200.000,00
UKUPNO 72 000 7.200.000,00

Tabela 2. Prikaz trokova transporta po kamionu na
godinjem nivou
R.
B.
Trokovi
Godinji iznos
Kruevac Ni
1. Gorivo 2.872.800,00 2.872.800,00
2. Amortizacija 654.080,00 654.080,00
3. Putarina 1.825.920,00 2.107.200,00
4. Plata 700.000,00 700.000,00
UKUPNO 6.052.800,00 6.334.080,00

Preduzee vri implementaciju GPS sistema za praenje u
preduzee i to na jedan deo voznog parka, koji obavlja
transport robe na relacijama za Ni (dva kamiona), a
609
kojim e se prikazati mogunost smanjena trokova i vee
iskorienosti postojeih kapaciteta u preduzeu.
Prilikom jednomesenog testiranja vozila putem GPS
ureaja, ostvarena je uteda i u novcu i u vremenu, te je
stvoren prostor za prevoz dodatnih 1000 km na mesenom
nivou na ruti za Ni. U nastavku je dat prikaz novog
obrauna trokova za ovu rutu, kao i prihodi i dobit, kako
bi se uporedilo preduzee pre i posle uvoenja sistema.

Tabela 3. Prikaz podataka za 2011. godinu pre uvoenja
sistema i projekcija ukupnih godinjih prihoda, rashoda i
dobiti ruta Ni za 2012. godinu
R.B. Stavka
Iznos za 2011.
godinu
Iznos za 2012.
godinu
1. Ukupan prihod 14.400.000,00 17.136.000,00
2. Ukupan rashod 12.668.160,00 14.317.576,08
2.1 Gorivo 5.745.600,00 6.320.160,00
2.2 Amortizacija 1.308.160,00 1.308.160,00
2.3 Putarina 4.214.400,00 4.846.560,00
2.4 Plata 1.400.000,00 1.800.000,00
2.5 Mobilni internet / 10.440,00
2.6 Odravanje softvera / 32.256,00
3. Dobit 1.731.840,00 2.818.423,92
4. Porez 311.731,20 563.684,784
5. Neto dobit 1.420.108,80 2.254.739,136

Na osnovu prikazanih obrauna i uvida u trokove,
prikazano je da uvoenje GPS sistema donosi viestruku
korist, radno vreme je bolje iskorieno, sama vonja
rentabilnija, potronja goriva manja, a omogueno je i
proirenje poslovanja za 1000 km na mesenom nivou,
to je donelo dodatne prihode. Sami trokovi uvoenja
GPS sistema ogledaju se u tome to je potrebno nabaviti
laptop ureaj kako bi se mogla vriti kontrola, ugradnja
GPS ureaja i dodatni meseni trokovi za internet kako
bi se imao pristup nalogu kao i odravanje softvera.



Slika 6. Prikaz neto dobiti po preenom kilometru pre i
posle uvoenja GPS sistema

5.2 Upravljanje administracijom i dokumentacijom
nakon uvoenja sistema
Pre implementacije sistema, komplikovanije je bilo
upravljati preduzeem, usled nepostojanja informatike
podrke u preduzeu. Voenje administracije i
dokumentacije je zahtevalo dosta vremena i napora kako
bi se svi poslovi ispratili od strane nadlene osobe za to,
odnosno direktora.
Nakon uvoenja sistema u preduzee situacija je
promenjena usled mogunosti praenja vozila u realnom
vremenu od strane osobe ovlaene za to, odnosno
direktora firme. Uvoenjem sistema u preduzee, obim
posla je znaajno smanjen, jer poslove praenja i kontrole
ne obavlja direktor firme, ve sistem to radi za njega.

6. KRITIKI OSVRT NA REZULTATE PRIMENE
SISTEMA

GPS sistem predstavlja potpuno funkcionalan sistem koji
smanjuje trokove goriva, smanjuje trokove odravanja,
dovodi do smanjenja trokova radne snage i poboljava
upravljanje sistema, smanjenjem administracije i
dokumentacije i uvoenjem informatike podrke.

7. ZAKLJUAK I PRAVCI DALJIH
ISTRAIVANJA

Teorijskim i praktinim istraivanjem, sprovedenim u
ovom radu, ustanovljeno je kako se efikasno moe
organizovati transportna aktivnost, koja dovodi do
smanjenja transportnih trokova u sluaju posedovanja
sopstvenog voznog parka. Izvreno je prikupljanje,
evidentiranje i identifikovanje svih trokova transporta
koje ima preduzee Transportkomerc. Prikazano je
kako se obavlja implementacija i realizacija sistema za
GPS praenje u preduzee kao i koje su koristi po
preduzee nakon implementacije.
Pored toga, implementacija u preduzee dovodi do toga
da se preduzeu omoguava, putem redovnih informacija
i izvetaja, da meri i prati svoje poslovanje, kao i da
unapreuje poslovnu aktivnost. To pokazuje upravljaku
vrednost poveanje obima realizacije usluga, smanjenje
potronje goriva, ouvanje vozila i drugo. Cilj ovog rada
je bio da se na osnovu evidentiranja svih trokova
transporta o poslovanju preduzea i savremenih sistema
praenja, daju predlozi poboljanja transporta u smislu
smanjenja trokova voznog parka, boljeg organizovanja i
vrenja transporta odnosno efikasnijeg funkcionisanja
preduzea u celini.

8. LITERATURA

[1] Prof. dr Beker Ivan, Prof. dr Stanivukovi Dragutin,
Logistika (radni materijal), Fakultet tehnikih nauka,
2007. godine
[2] Prof dr Tonarevi Ljubomir, Organizacija i
tehnologija drumskog transporta, Graevinska knjiga,
Beograd, 1987 godine, Izvod iz knjige
http://www.sf.bg.ac.rs/downloads/katedre/dgt/odtr/knjiga
_otdt_pokazatelji.pdf
[3] Prof. dr Branko Davidovi, Uvod u Saobraaj i
transport, Saobraajni fakultet Brko, 2011.
[4] ProGPS, Beograd, preuzeto dana 02.10.2012. godine
sa http://www.progps.rs/

Kratka biografija:

Miroslav Dragievi roen je 17.07.
1988. u Vinkovcima. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Industrijsko inenjerstvo i menadment -
Trokovi drumskog transporta u sluaju
posedovanja sopstvenog voznog parka
odbranio je 2013.god.

610

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 658.286.4

OPTIMIZACIJA SPOLJANJEG I UNUTRANJEG TRANSPORTA U PREDUZEU
FRIGO IKA

OPTIMIZATION OF EXTERNAL AND INTERNAL TRANSPORT IN A FRIGO IKA
COMPANY
eljana Jaki, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratki opis Na osnovu analize naina transporta koje
fabrika trenutno koristi, predstavljene su mogunosti za
razvoj racionalnijih reenja na polju spoljanjeg i
unutranjeg transporta. Racionalizacija je raena na
polju vremena i trokova koji nastaju po osnovu
obavljanja poslova transporta za potrebe fabrike.
Abstract Based on the analysis of the modes of
transport used by the factory is presented opportunities
for the development of rational solutions in the field of
external and internal transport. Rationalization is made
on the field time and costs arising from the performance
of a transport for the factory.
Kljune rei: logistika, unutranji i spoljanji transport

1. UVOD

Jedna od bitnijih funkcija koja ozbiljno utie na poslovne
rezultate i koja shodno tome zahteva poseban pristup
planiranju jeste transport. Funkcija transporta bavi se
kretanjem robe od jednog do drugog ekonomskog
procesa, tj. stvaranjem prostorne korisnosti. Obzirom na
znaaj transporta, osnovni cilj ovog rada je upoznavanje
sa teorijskim i praktinim aspektima upravljanja
transportnom funkcijom u preduzeu "Frigo - ika" sa
ciljem analize trenutnog reenja ovog dela poslovnog
delovanja i iskorienje pogodnijih vidova transporta u
svrhu minimiziranja trokova i efikasnijeg iskorienja
radnog prostora.
Poseban osvrt bie uinjen na unutranji transport kao
posebno bitan za konkretno preduzee. Sva manipulacija
materijalom od ulaska materijala u skladite materijala
(prenoenje, premetanje i prevoenje materijala) pa sve
dok gotov proizvod ne napusti proizvodni sistem ini
unutranji transport.
Iako je poseban fokus stavljen na reenja na polju
unuranjeg transporta i spoljanji transport iziskuje
odreena finansijska sredstva za obavljanje aktivnosti u
okviru ovog procesa i samim tim i on moe biti predmet
optimizacije. Na raspolaganju preduzeu stoji odreeni
broj naina transporta prema potroaima i velikim
komitentima, pa samim tim preduzee analizom svih
aspekata treba da utvrdi koji od naina transporta sa
aspekta trokova, bezbednosti, pouzdanosti itd najvie
odgovara sadanjim potrebama i zahtevima preduzea.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio doc. dr Stevan Milisavljevi.
2. LOGISTIKA

Logistika se moe definisati kao oblast poslovanja koja se
razvijala i usavravala sa razvojem civilizacije i zapravo
to nije nova delatnost ve je u pitanju samo nov pojam. U
savremenoj industrijskoj proizvodnji, naroito u novije
vreme, logistika dobija poseban znaaj, kao nezaobilazan
deo poslovne aktivnosti organizacija.
Jedna od definicija koja na najpraktiniji nain opisuje
logistiku navodi da je to pojam povezan sa aktivnostima
potrebnim da se na efikasan nain izvri dostava
proizvoda, poluproizvoda, sirovina, opreme, i ostalog
repro materijala, kao i ostalih potrebnih sredstava od
isporuioca do krajnjeg korisnika. Koliko god izgledao
kratak ovaj process, ipak postoji veliki broj aktivnosti
koje se obavljaju u okviru ovih procesa i samim tim
logistika treba da poslui kao odreeni vid veze izmeu
svih njih, kako bi se ostvarila potpuna usklaenost izmeu
svih integralnih aktivnosti.
Nauno gledano, logistika je fokusirana na istraivanje u
projektovanju i upravljanju podrkom to boljeg
funkcionisanja sistema u kjem logistika obavlja svoje
aktivnosti. S druge strane, savremeno poslovanje logistiku
identifikuje kao funkciju u preduzeu i opisuje je kao
skup aktivnosti koje imaju za cilj da se radi bre, bolje,
efikasnije, kvalitetnije i pravovremeno, kako bi krajnji
rezultati mogli biti iskorieni u svrhu sniavanja
trokova odnosno cene proizvoda [1].

3. TRANSPORTNA FUNKCIJA

Kljuna aktivnost u logistici, bez koje nije mogue
obezbediti uspeh, jeste transport koji obezbeuje
premetaj proizvoda kroz razliite proizvodne faze do
kupca, odnosno krajnjeg korisnika. Zbog izrazitog uticaja
na uspeh sveukupnih logistikih aktivnosti, transport
zahteva poseban osvrt kako bi se pregledom svih bitnih
elemenata vezanih za ovaj pojam i sam proces obezbedilo
najbolje za potrebe pojedinanih sluajeva.

3.1 Spoljanji transport

Spoljanji transport je vezan za odreivanje naina na koji
e biti snabdeven primalac robe i on najvie ima veze sa
prethodnom podelom i vidovima transporta, jer se upravo
za potrebe spoljanjeg transport bira odreeni oblik
transporta koji e se primenjivati.
Za obavljanje poslova prevoza na raspolaganju je veliki
izbor vidova transporta, a izbor nekog od njih je preputen
samim preduzeima koja imaju potrebu za prevozom
611
odreene robe. Iako postoji veliki broj vidova transporta i
dalje se tei stvaranju odreenog oblika transporta koji e
zadovoljiti sve potrebe. Kako to jo uvek nije u potpunosti
mogue, na osnovu velikog broja kriterijuma bira se onaj
oblik transporta koji je prema trokovnoj ili nekoj drugoj
osnovi najpovoljniji.
S ciljem optimizacije neophodno je analizirati sve vidove
transporta i prema mogunostima primeniti onaj vid koji
najbolje odgovara uslovima ili ukoliko je mogue
napraviti kombinaciju vie razliitih vidova transporta
kako bi se dobilo reenje koje na najbolji nain
zadovoljava potrebe komitenta. Prilikom izbora
odreenog vida transporta, esto e se desiti da odreeni
vid ispunjava veinu kriterijuma, ali da odreene ne
ispunjava, pa se ipak opredeljenje za njega formira na
osnovu faktora koji su u konkretnom sluaju odluujui.
Tei se primeni najoptimalnijeg transportnog lanca, to
moe usloviti i potrebu kombinovanja vie vidova
transporta kako bi se optimizovali trokovi i odgovorilo
na zahteve koji se postavljaju u konkretnom sluaju [2].
Za transportovanje robe na raspolaganju stoji vie vidova
transporta a to su:
drumski transport,
elezniki transport,
vodni transport,
vazduni transport,
cevni transport.

3.2 Unutranji transport

Posebno mesto u svakoj organizaciji zauzima unutranji
transport koji podrazumeva sve delatnosti u okviru
preduzea, koje su u vezi sa transportom i premetanjem
sirovina, pomonog materijala, poluproizvoda, proizvoda,
ali i otpadaka. Zadatak unutranjeg transporta je da u
okviru proizvodnog ili prometnog preduzea, omogui to
tenije odvijanje tehnolokog procesa. Znaaj unutranjeg
transporta postaje sve vei, kako za ekonomiju samog
procesa unutranjeg transporta, tako i za ekonominost
procesa proizvodnje [3].
Kada govorimo o projektovanju unutranjeg transporta to
je nemogue obaviti efikasno ukoliko pri tome ne
uzmemo u obzir karakteristike same proizvodnje koja se
obavlja u tom preduzeu. Zato se vri pregled
tehnolokog procesa koji se primenjuje u konkretnoj
organizaciji i shodno tim postavkama se vri planiranje
unutranjeg transporta.
Pored ovog vanog elementa, pri planiranju je neophodno
u obzir uzeti i neke druge parameter a to su:
sistem pretpostavljenog tehnolokog procesa (ili
realnog ako je u pitanju rekonstrukcija
postojeeg stanja) i njegov uticaj na unutranji
transport,
stepen automatizacije proizvodne opreme i njen
uticaj na unutranji transport,
tok kretanja materijala u zavisnosti od
tehnolokog procesa,
mogue transportne puteve, uz potovanje
postojeih ogranienja (postojanje ve
izgraenih objekata) i
trokove unutranjeg transporta i njihov uticaj na ukupne
trokove proizvodnog procesa.
4. POKAZATELJI KVALITETA RAZLIITIH
VIDOVA TRANSPORTA

Izbor odreenog vida transporta ne odreuje se samo na
osnovu cene ve se kao parametri uzima mnogo vei broj
faktora, pa se na osnovu analize svih navedenih
parametara stvara sistem koji u veini moe da zadovolji
konkretne parametre. Obavljanje transporta od vrata do
vrata odnosno do samog potroaa postalo je jedan od
redovnih usluga koje preduzea nude kako bi se istakla u
konkurentskoj borbi i kako bi mogla da zadre postojee
korisnike i pridobiju nove. Kao to je poznato, najvee
ulaganje se odnosi na infrastrukturu, pa samim tim
prednost koju imaju odreeni vidovi transporta im u startu
daju mogunost da budu primarni, dok ostalima ostaje da
se prilage uslovima koji vae za konkretan sluaj [4].
Kako bi proizvod bio konkurentan na tritu, neophodno
je obezbediti sniavanje trokova proizvodnje ili procesa
podrke, kako bi se obezbedila energetska efikasnost.
Koncept energetske efikasnosti podrazumeva korienje
manje energije za istu jedinicu drutvenog bruto
proizvoda uz odrivost kvaliteta proizvoda, ukljuujui i
oznaavanje energetske efikasnosti proizvoda koji utiu
na potronju energije.
Vreme u transportu podrazumeva vreme utroeno u
obavljanje aktivnosti od polaska iz poetne take do
krajnje take. Komercijalna brzina se najee uzima kao
merodavna prilikom analize ovog parametra i shodno
tome ovo je parameter koji je treba pratiti ukoliko je
potrebno da se utvrdi rang po pitanju ovog aspekta.
Kapacitet pored fleksibilnosti ima veliki znaaj prilikom
izbora odreenog vida transporta kao primarnog za
izvoenje poslova prevoza. Tehnike karakteristike
transportnog sredstva imaju presudan uticaj na ovaj
parameter, a pored toga uticaj ima i nain ekspolatacije i
iskorienje svih kapaciteta u skladu sa mogunostima i
potrebama. Parametar bezbednosti je posebno bitan na
polju prevoza putnika, meutim ni deo koji se tie
transporta robe nije izuzet od ovog parametra. Analizom
svih prethodnih parametara mogue je utvrditi rang
vidova transporta i koliko koji od njih zadovoljava ove
parematre koji su predmet analize. Parametri na osnovu
kojih se utvruje pogodnost transportnih vidova najvie
zavise od tehniko tehnolokih karakteristika prevoznog
sredstva. Na osnovu sveukupne nalize se utvruje za
konretni sluaj da li odreeni vid transporta zadovoljava
traene parametre vie od drugih ili je potrebno izvriti
kombinovanje vie razliitih vidova transporta kako bi se
dobili eljeni efekti.

5. DETALJAN OPIS PREDUZEA I SISTEMA
TRANSPORTA U PREDUZEU

Preduzee Frigo ika osnovano je kao porodino
preduzee 1986. godine sa seditem u Rumi. Primarna
delatnost ovog preduzea bila je proizvodnja jednog
modela rashladnih vitrina, a proizvodni kapacitet nije bio
dovoljan da zadovolji potrebe trita. Takoe i ljudski
kapaciteti su bili skromni, preduzee je upoljavalo svega
tri radnika. Za dalji razvoj preduzea Frigo ika
zasluna je delatnost kojom su se bavili, jer na prostoru
tadanje drave bio je skroman broj ponuaa rashladne
612
opreme, a vremenom je preduzee postalo lider u ovoj
oblasti.
U narednih nekoliko godina, nakon osnivanja, preduzee
Frigo ika proiruje asortiman proizvoda, uvodei
termike, a zatim i neutralne elemente. Uporedo sa
razvojem preduzea postepeno se poveavao i broj
zaposlenih, a vana prekretnica bilo je i otvaranje
predstavnitva u Beogradu 1993. godine, kada ova firma
postaje prepoznatljiv brend na prostorima bive
Jugoslavije [5].
Na polju logistikog delovanja preduzee je ve
preduzelo odreen korake. Problem koji je opreteivao
poslovanje preduzea jeste sama proizvodna hala koja je
bila neuslovna i koja nije mogla ispratiti potrebe trita za
novim proizvodima preduzea. Obzirom da bi trebalo na
novi nain organizovati proizvodni pogon, potrebno je
potpuno reorganizovati postojeu strukturu kako bi se
eliminisala povratna kretanja, preplitanja tokova itd..
Naime, zbog ograniene veliine hale i instalacionih
prikljuaka, oprema se nije mogla potpuno iskoristiti, pa
se esto deavalo da preduzee ne moe ispratiti potrebe
trita. Iz tog razloga preduzee je investiralo u projekat
reorganizacije proizvodne hale.

6. ORGANIZACIJA UNUTRANJEG I
SPOLJANJEG TRANSPORTA U PREDUZEU
6.1 Analiza sistema unutranjeg transporta

Sam proces organizacije unutranjeg transporta
podrazumeva i propisuje odgovarajua uputstva, kao i
vrste i nain izvoenja unutranjeg transporta, sa ciljem
pojednostavljenja ovog procesa i standardizacije. Sam
plan unutranjeg transporta se propisuje u planu procesa i
operacija posle svake promene transportnog sredstva, jer
pod unutranjim transportom se podrazumevaju sva
premetanja sredstava za proizvodnju izmeu prethodne,
pa sve do naredne proizvodne ili kontrolne operacije.










Slika 1. Organizacija unutranjeg transporta

6.2 Analiza sistema spoljanjeg transporta

Na samom poetku analize spoljanjeg tranasporta koji
primenjuje preduzee Frigo ika treba identifikovati
relacije na kojima preduzee obavlja transportne usluge.
Pregledom destinacija ka kojima preduzee transportuje
svoje proizvode uglavnom su to destinacije u okolnim
dravama, ali i u veini zemalja Evrope.
Takoe treba navesti da je veina transportnih poslova, za
koje je preduzee imalo potrebu, bila preputena
pediterskim organizacijama, dok je samo mali deo robe
transportovan u sopstvenoj reiji, ito u krugu od 70 km.
Ipak, sa razvojem preduzea razvila se i ideja o
preuzimanju ovog bitnog segmenta poslovanja i njegovo
obavljanje u sopstvenoj reiji. Na taj nain preduzee
razvija ovu funkciju, a pored toga utie na sniavanje
trokova na polju transporta to doprinosi sniavanju cene
finalnog proizvoda. Na ovaj nain bi preduzee moglo u
mnogo kraem roku da izae u susret potroaima i da po
principu transporta od vrata do vrata doprinese i
sopstvenom poloaju u odnosu na konkurenciju.

6.3 Optimizacija unutranjeg transporta

Jedan od osnovnih problema po pitanju unutranjeg
transporta u preduzeu Frigo ika je pre svega loa
organizacija proizvodnog procesa, to se u velikoj meri
odrazilo i na organizaciju unutranjeg transporta. Tu se
misli na raspored maina unutar proizvodne hale, to je
doprinelo duem vremenu unutranjeg transporta i
nemogunosti postizanja uteda na polju transporta, kako
bi se sve to doprinelo poveanju proizvodnje. Pored toga
primetan je veliki manuelni rad, emu svakako nije mesto
u savremenom nainu poslovanju i on se mora zameniti
adekvatnim reenjem.
Postupak optimizacije unutranjeg transporta zapoinje
restruktuiranjem proizvodnog procesa, to podrazumeva
sasvim nov nain rasporeda maina u delovima
proizvodne hale sa ciljem skraenja vremena proizvodnje,
ali na prvom mestu skraenja transportnih puteva. Novim
razmetajem radnih mesta tei se smanjenju i ako je
mogue potpunom eliminisanju preplitanja tokova,
odnosno da se oblik toka nepravilne izlomljene linije
ublai ili ako je to mogue potpuno eliminie
projektovanjem novog toka materijala. Poto je u pitanju
novi razmetaj opreme u proizvodnoj hali, pokuano je da
se na najbolji mogui nain zadovolji princip minimalnih
rastojanja. Na ovaj nain se skrauje transportno vreme
izmeu maina i utie na skraenje ukupnog vremena
proizvodnje. Da bi se reio ovaj problem na najkritinijim
takama, novim razmetajem radnih mesta je obezbeeno
da se radna mesta izmeu kojih je najvei intenzitet
kretanja, pozicioniraju na najkraa mogua rastojanja.

Slika 2. Prostorna struktura-predlog

Uteda u vremenu potrebnom za unutranji transport koja
se ostvaruje po jednom proizvedenom komadu iznosi 32
min. Ukoliko je poznato da je za proizvodnju jednog
komada rashladne vitrine potrebno vreme oko 800
min/kom dobija se raunica po kojoj je svaka 26 a
vitrina proizvedena zahvaljujui utedama koje su
napravljene skraenjem vremena transporta. Pored toga,
ako je poznato da se na godinjem nivou samo ovih
ureaja proizvede 320, dobija se raunica po kojoj se na
613
godinjem nivou samo za ovaj proizvod dobija uteda
vremena dovoljna za proizvodnju dodatnih 12 komada.
6.4 Optimizacija spoljanjeg transporta

Obavljanje poslova transporta, transportno preduzee je
obavljalo u proseku 15 puta meseno i pri tome u jednoj
transportnoj turi je transportovano 6 ureaja. Po osnovu
ovih poslova preduzee Frigo ika je bilo izloeno
troku od 27000 evra na mesenom nivou. Prema tome,
potrebno je sagledati na jednoj strani trokove koji nastaju
po osnovu transporta koje obavlja preduzee i na drugoj
strani trokova koji bi nastajali ukoliko bi ovaj posao
obavljalo preduzee u sopstvenoj reiji.
Ukoliko je prema proraunu o trokovima spoljanjeg
transporta na relaciji Ruma Vukovar, koja je i najee
voena relacija, utvreno da su trokovi jedne ture 190
evra zajedno sa svim vezanim trokovima, putarinama,
trokovima goriva i trokova terminala, a s druge strane
transportno preduzee istu uslugu naplauje vie, jasno je
da na ovom polju postoji mogunost optimizovanja nekih
od aktivnosti u okviru ovog procesa. Neophodno je
sagledati mogunosti koje preduzee ima po pitanju
preuzimanja poslova transporta i benefita koje bi dobilo
na takav nain. Svakako da takav posao iziskuje odreena
finansijska sredstva koja moraju biti uloena u transportna
sredstva i ostalu opremu, ali i takva ulaganja su svakako
isplativa na odreeni rok. Posmatrajui takvu investiciju
na dui rok, mogue je planirati ulaganje u transportna
sredstva odnosno kombi vozila i prikolice kako bi se
transport mogao obavljati nesmetano. Ukoliko je poznato
da se na mesenom nivou za potrebe transporta koje je
obavljalo pediterske preduzee izdvajalo oko 2.800.000
dinara meseno to je dovoljan pokazatelj koji moe biti
odrednica, a prorauni koji se odnose na prevoz u
spostvenoj reiji bie uporeivani sa ovom cifrom.
Ukoliko se ova cifra prvede na godinji nivo dobija se
iznos od 3.564.000 dinara (32.400 evra).
S druge strane, trokovi nabavke novih transportnih
sredstava bi preduzee kotala 4.510.000 i plus na to se
dodaju trokovi odravanja i godinje registracije to jo
dodatno iznosi 455.903. Sve ukupno trokovi za potrebe
nabavke nove opreme bi iznosili oko 5.000.000 dinara
(45500 evra). Svakako da za potrebe transporta nije
dovoljan samo jedno ovakvo transportno sredstvo ve je
potrebno nabaviti jo dva, trokovi se uveavaju na
136.500 evra. Ukoliko se ova investicija prevede na
uporedni prikaz sa trokovima koji su nastajali po pitanju
transpotnih trokova, dobija se vremenski period od 4,2
godine za isplativost ove investicije.
7. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Na osnovu uraene analize unutranjeg transporta, kao i
sredstava unutranjeg transporta u preduzeu Frigo
ika, identifikovani su odreeni problemi koji
predstavljaju ograniavajui faktor u razvoju same
proizvodnje preduzea, ali i razvoja preduzea. Zbog
takvih potreba neophodno je vriti racionalizaciju
unutranjeg transporta, ali i svakog drugog dela
proizvodnog procesa, jer je to korak koji svi proizvodni
sistemi u budunosti moraju nastojati uvesti, kao primarni
zadatak, koji e obezbediti smanjenje trokova
proizvodnje.
Pored reorganizacije unutranjeg transporta, u cilju
optimizacije preduzete su i mere na optimizaciji
spoljanjeg transporta, kako bi se i na ovom polju uticalo
na sniavanje trokova to u krajnjoj liniji utie na
sniavanje cene finalnog proizvoda. Projekat optimizacije
spoljanjeg transporta podrazumeva preuzimanje ovog
procesa i obavljanje u sopstvenoj reiji kako bi se snizili
trokovi koji su izuzetno bili visoki obzirom da je
kompletan proces transporta obavljalo peditersko
preduzee. Kroz analizu je utvreno da se novim
investicijama moe obezbediti uteda koja je isplativa na
petogodinjem nivou i koja moe u daljem periodu
osigurati velike benefite po preduzee.
Opti je zakljuak da ovako organizovan unutranji
transport u preduzeu Frigo ika, pre svega veoma
funkcionalno projektovan i sproveden od strane
odgovornih lica, moe doprineti poboljanju poloaja
preduzea u odnosu na konkurenciju, ali na prevashodno
obezbeuje sistem koji je na prvom mestu krajnje
efikasan to i jeste cilj svakog savremenog preduzea
opredeljenog za napredovanje i prosperitet. Pored toga se
optimizacijom spoljanjeg transporta doprinosi
dvostrukim utedama, to osigurava velike benefite
preduzeu koji mogu biti iskorieni za bolje
pozicioniranje i konkurentniju poziciju proizvoda firme.

8. LITERATURA
[1] Ivan Beker, Dragutin Stanivukovi (2007) Logistika,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
[2] Risto A. Perii (1991) Savremene tehnologije
transporta II, YUISBN: 86-80897-06-X, Saobraajni
fakultet, Beograd
[3] Boi Vladan, Aimovi Slobodan (2010) Marketing
logistika, Ekonomski fakultet, Beograd
[4] D. Regodi (2009) Transportni sistemi i upravljanje
transportom, ISBN: 6221-7901-2, Mainski fakultet Ni
[5] Interna dokumentacija preduzea Frigo ika, Ruma
Kratka biografija:


eljana Jaki roena je 19.03.1988.
godine u Vrbasu. Zavrila je srednju
ekonomsku kolu Svetozar Mileti u
Novom Sadu. Diplomski master rad na
temu Optimizacija spoljanjeg i
unutranjeg transporta u preduzeu
Frigo ika brani 2013. godine na
Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu.


614

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 656

ORGANIZACIJA MEUNARODNOG DRUMSKOG TRANSPORTA I POTENCIJALNI
RIZICI

THE ORGANIZATION OF INTERNATIONAL ROAD TRANSPORT AND POTENTIAL
RISKS

Ivana Lacmanovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj Master rad izuava oblast transporta.
U radu su objanjeni osnovni pojmovi transporta i dat je
konkretan primer poslovanja jednog uspenog
transportnog preduzea. Opisani su i detaljno objanjeni
esti problemi sa kojima se preduzee suoava. Dati su
predlozi reenja kako bi se greke smanjile ili u
potpunosti otklonile.
Abstract The master thesis studies the transport sector.
The thesis presents the basic concepts of transportation
and gives a concrete example of a successful business
transport company. It is described and explained in detail
common problems that the company faces. The author
proposes solutions to reduce errors or completely remove
them.
Kljune rei: Transport, organizacija transporta,
potencijalni rizici, procena rizika.

1. UVOD

Preduzee koje je predmet ovog rada bavi se
meunarodnim drumskim (zbirnim) transportom u kojem
nije ba sve organizovano onako kako bi trebalo da bude
da bi isto bilo jo uspenije i jo vie zastupljeno na
tritu.
U radu je opisan osnovni pojam, znaaj, vrste transporta,
sa naglaskom na drumski transport i dokumentacija koja
prati robu. Ukazano je na probleme koji mogu da nastanu
prilikom organizacije transporta i dat je predlog reenja,
analizirani su svi mogui rizici koji postoje u toku
projekta implementacije informacionog sistema i dat je
predlog reenja kako bi se rizici spreili i kako bi se
ostvario krajnji cilj projekta.
Upravo je cilj projekta da se smanje rizici koji postoje
prilikom pruanja transportnih usluga korisniku, kao i da
se uklone svi problemi koji na tom putu mogu nastati.

2. TRANSPORT

2.1 Pojam transporta
Pojam transporta predstavlja svako kretanje ili
premetanje nekog predmeta, robe, informacije ili osobe
sa jednog mesta na drugo mesto.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio prof. dr Ivan Beker.
Re transport potie od latinske rei trans to znai preko
i portare to znai nositi. Transport se uglavnom sastoji iz
tri elementa: utovar, prevoz i istovar [1, 4].

2.2 Osnovne karakteristike transporta
Sutina proizvodnje transportnih usluga je savlaivanje
prostora kretanjem transportnih sredstava u kojima
istovremeno putuju ljudi kao korisnicima usluga ili
njihova roba i radnici koji vre proces rada, na svojim
pokretnim radnim mestima.

2.3 Vrste (vidovi transporta)
Vrste transporta su:
drumski;
elezniki;
vodni;
vazduni;
cevni;

2.4 Prevozne isprave u drumskom saobraaju i izvori
prava
Ugovor o prevozu robe u drumskom saobraaju je ugovor
na osnovu koga se drumski prevozilac obavezuje da
preveze robu od mesta otpreme do mesta opredeljenja i da
je preda primaocu ili drugom ovlaenom licu u takvom
stanju u kakvom ju je primio i to bez zakanjenja, a
poiljalac se obavezuje da plati prevozninu. Ovaj ugovor
dobija meunarodni karakter onda kada se ugovorom
odreeno mesto preuzimanja i mesto opredeljenja nalaze
na teritorijama razliitih drava, od kojih je najmanje
jedna drava potpisnica Konvencije CMR (eng.
Convention on the Contract for the International Carriage
of Goods by Road / Konvencija o ugovorima o
meunarodnom prevozu robe u drumskom saobraaju) iz
1956. godine, bez obzira na sedita i nacionalnost
stranaka [2].

2.5 Karnet TIR
Karnet TIR predstavlja carinski dokument koji se izdaje
na osnovu Carinske konvencije o meunarodnom prevozu
robe na osnovu karneta TIR. Smisao karneta TIR je
uproavanje carinskih formalnosti u meunarodnom
drumskom prevozu robe.

3.O PREDUZEU

3.1 Preduzee Master trans
Preduzee Master trans je firma registrovana za obav-
ljanje delatnosti pod ifrom 4941 - DRUMSKI PREVOZ
615
TERETA. Osnovana je 10.03.1998. godine u Novom Sadu
kao drutvo sa ogranienom odgovornou. Vlasnik ima
100% udela u kapitalu.

3.2 Swot analiza u Master transu
Swot analiza predstavlja analitiku metodu kojom se
definiu kritini faktori koji imaju najvei uticaj na
poslovanje preduzea na tritu.
Dobro uraena SWOT analiza e pomoi da se preduzee
Master trans usredsredi na svoje snage, koriguje svoje
slabosti i spremno se suoi sa pretnjama umanjujui
njihovo negativno dejstvo i, konano, da prepozna i
iskoristi sve mogunosti koje se ukau. Zbog ogranienog
prostora, SWOT analiza nije prikazana, ali se nalazi u
master radu.

3.3 Poslovanje u Master transu
U preduzeu Master trans da bi se jedan posao zakljuio,
isti zapoinje pregovorima, na taj nain to se putem mail-
a ili telefona primi upit od strane uvoznika ili od
posrednika odnosno firme koja vri organizaciju posla za
uvoznika.
Na sam upit se odgovora cenom i mogunostima utovara
odnosno istovara robe (ponuda). Na ponudu se odgovara
prihvatanjem ili odbijanjem ponude. Ukoliko se ponuda
prihvati, zakljuuje se posao i pristupa se organizaciji
transporta.

3.4 Zbirni transport
Zbirni transport robe najpogodniji je oblik transporta kada
je potrebno prevesti male koliine robe, jer korisnik ne
plaa zakup celog transportnog vozila.
Sutina je u tome da organizator transporta prikuplja vie
komadnih poiljki od raznih poiljalaca, utovara na vozila
i rasporeuje ih raznim krajnjim korisnicima.

4. DOKUMENTACIJA

Izvozna dokumentacija koja prati robu utovarenu u
inostranstvu, a koja ulazi u nau zemlju je:
Faktura;
Cmr;
Ex papir;
Eur 1.

5. IZGLED TOVARNOG PROSTORA

Da bi se proizvod zatitio, tj. sigurno transportovao,
skladitio i dostavio do krajnjeg potroaa, on mora da se
stavi u odreeni sud, omot, tj. ambalau.
Najvei problem je rasporediti kutije razliitih veliina,
teina i stepena lomljivosti u tovarni prostor tako da
zauzmu to manje mesta.

5.1 Palete
Paleta je podloga izraena od materijala odreenih
standardnih dimenzija, na koje se tovari roba.
Paleta je vrsta pomone opreme koja omoguuje
formiranje kompaktnog i vrstog paketa, sloenog iz
raznih vrsta komadne robe.
5.2 Izgled vozila u Master transu
Vozila u preduzeu Master trans imaju razliite
dimenzije, nosivost, zapreminu. U skladu sa postojeim
parametrima moe se ispanirati utovarni prostor u malim
kamionima i kombijima.

5.3 Odabir adekvatnog vozila
Za prevoz manje kabastih stvari ili manje koliine robe se
kao prevozno sredstvo moe koristiti kombi vozilo
(furgon).
Za prevoz vee koliine robe i stvari ili kod selidbi veih
prostora mogu posluiti kamioni velikog tovarnog
prostora i manje nosivosti do 3,5 tone. Za tee terete ili
mnogo kabaste, koriste se kamioni vee nosivosti i
leperi.

6. DEFINISANJE I OPIS PROBLEMA
Postoje dva velika problema koja se esto javljaju u
transportu do kojih dolazi prilikom organizacije
transporta. U pitanju je::
neispravna i/ili nepotpuna dokumentacija
prilikom utovara robe i
pogrena predstava o utovarnom prostoru u
vozilu, odnosno koliko je slobodnog prostora
preostalo nakon to je roba utovarena i sloena u
vozilo.

6.1 Problem sa dokumentacijom
Najei problemi koji se javljaju na utovarima po pitanju
dokumentacije su:
voza ne dobije EX papir;
teina na CMR-u se ne podudara sa teinom na
EX papiru;
broj paleta se ne podudara na CMR-u i na EX
papiru;
na fakturi ne pie ko je uvoznik robe;
EUR 1 obrazac nije overen (potpisan i peatiran)
od strane izvoznika ili od strane carine.

6.2 Problem sa utovarnim prostorom
esta je pojava da organizatori transporta nemaju pravu
sliku o utovarnom prostoru u kamionu ili kombiju, a sve
to iz razloga, jer organizator transporta ne dobija od
vozaa informaciju o tome na koji nain je roba utovarena
i sloena u vozilu. Vrlo je bitno u svakom trenutku znati
koliko je jo mesta raspoloivo u vozilu kako bi se mogao
dalje planirati utovarni prostor vozila. Problem da se
prostor u vozilu iskoristi na najbolji mogui nain, a kako
je to gore objanjeno moe nastati iz razloga to ovi
podaci nisu merilo da e predmetna roba zaista i biti
utovarena na nain kako su to zamislili organizatori
transporta.

7. IZBOR I DEFINISANJE IDEJE PROJEKTA

Svaki projekat poinje od ideje. Definisanje ideje projekta
zasniva se na aktivnostima kojima se identifikuju
problemi ili prilike i opisuje nain na koji e se problem
reiti ili prilika realizovati.
616
7.1 Iniciranje projekta
Iniciranje projekta predstavlja prvu fazu u ivotnom
ciklusu projekta i uvod za planiranje projekta. Rezultati
ove faze predstavljaju osnovu za donoenje odluke
rukovodstva investitora (sponzora) da li e uopte ui u
projekat ili ne.

7.2 Planiranje projekta
Planiranje projekta je jedan od osnovnih procesa za
realizaciju bilo kog projekta, a obavlja se posle iniciranja.
Planiranje projekta je najbitnija faza za rukovodioca
projekta. Bez planiranja projekta, realizacija projekta bi
bila oteana, a esto i nemogua, aktivnosti ne bi bile
definisane kako treba, lanovi tima ne bi razumeli svoje
zadatke i oekivanja, potrebe za resursima ne bi bili jasno
iskazani.

7.3 Izvravanje projekta
Nakon to je zavreno planiranje projekta i formiran
projektni tim, prelo se na fazu neposrednog izvrenja
projekta.
U fazi izvravanja projekta su detaljno opisane aktivnosti
koje su se desavale u toj fazi i navedeni i opisani problemi
sa kojima se projektni tim susretao prilikom izvrenja
projekta.

7.4 Ocena projekta
Projekat je ocenjen kao uspean.

7.5 Check-list (podsetnik)
Check lista je vrsta informativnog posla, odnosno pomoi,
koja se koristi kako bi se smanjile greke koje mogu da
nastanu zbog ogranienosti ljudskog pamenja i panje.
Check lista u ovom sluaju predstavlja dodatnu kontrolu
od strane vozaa kako do propusta po pitanju
dokumentacije ne bi dolo.

8. RIZIK
Rizik je direktno povezan sa neizvesnou ili
nesigurnou u pogledu ostvarenja oekivanog ishoda.
Za rukovodioca projekta je veoma vano da prihvati da
rizici u realizaciji projekta postoje i da se sa njima mora
upravljati. Upravljanje rizikom obuhvata:
identifikacija rizika;
analiza i procena rizika;
akcije za izbegavanje i smanjenje uticaja rizika.
8.1 Identifikacija rizika
Jedan od naina da se identifikuju rizici je taj da se
sagledaju i analiziraju sve aktivnosti tokom projekta i da
se pokuaju predvideti mogui negativni dogaaji koji
mogu da se pojave u svakoj od faza ili aktivnosti projekta.

Identifikovani rizici:

1. Nemogunost pronalaska adekvatne osobe za
operativni deo posla;
2. Mogunost da novi zaposleni ne poseduje praktina
znanja u transportu;
3. Neiskustvo referenta operative po pitanju analize
dokumentacije;
4. Mogunost da uvoznici odnosno nalogodavci ne
proslede na vreme kompletnu dokumentaciju referentu
operative;
5. Dugo trajanje kontrole i analize dokumentacije;
6. Loa saradnja izmeu organizatora transporta i
referenta operative;
7. Kasno prosleena informacija od strane referenta
operative organizatoru o neadekvatnoj dokumentaciji;
8. Nezainteresovanost referenta da radi samo na
poslovima koji su mu dodeljeni, to utie na savesno
vrenje dunosti;
9. Nemogunost postizanja reavanja zadataka koji se
zahtevaju od referenta zbog poveanog obima posla;
10. Dugo trajanje odabira softvera koji bi posluio za
projekat;
11. Program odnosno softver koji se nakon odreenog
vremena pokae neodgovarajuim i time uspori i otea
rad referentu operative;
12. Mogunost pojave problema prilikom korienja
samog softvera iz razloga to programer usled
nedovoljnog iskustva vezanog za predmetni softver ne
unese sve parametre pravilno;
13. Skupo odravanje programa kao razlog za odustajanje
od istog;
14. Neadekvatna obuka na programu;
15. Mogunost da se podaci o pogrenoj poiljci unesu u
program;
16. Mogunost da se ne obaveste organizatori transporta
na vreme o preostalom mestu u vozilu;
17. Nedobijanje informacija vanih za dalju organizaciju
transporta robe od strane direktora (direktor ugovara
posao preko telefona i ne obavetava ostale lanove tima
o tome);
18. Neiskustvo projektnog tima u sprovoenju novog
projekta;
19. Mogunost odustajanja od projekta jednog od lanova
projektnog tima;
20. Mogunost odustajanja od projekta od strane vlasnika
Master transa.

8.2 Analiza i procena rizika
Nakon to su rizici identifikovani, vri se njihova
kvalifikacija, odnosno procena verovatnoe njihovog
pojavljivanja, njihovog uticaja na rezultate projekta i
verovatnoa njihovog otkrivanja. Takoe se utvruje na
koje rezultate projekta utie: na rokove, na kvalitet ili na
trokove.

8.3 Klasifikacija rizika
Klasifikacija rizika podrazumeva sortiranje
(razvrstavanje) rizika po njihovom uticaju i vanosti. to
je vea verovatnoa pojave rizika, njegov uticaj na
rezultate projekta je vei, i to je manja verovatnoa da se
617
on primeti, to je rizik opasniji i takav rizik se stavlja na
vrh liste prioriteta, kojima se treba pozabaviti.

8.4 Akcije za izbegavanje i smanjenje uticaja rizika
Za svaki od neprihvatljivih rizika, potrebno je utvrditi
listu mera i akcija, kojima e se verovatnoa pojave i
uticaj rizika umanjiti, a verovatnoa da pojava rizika bude
blagovremeno otkrivena poveana.
Naini za to su sledei:
izbegavanje rizika,
prenoenje rizika,
suoavanje sa rizikom,
smanjivanje rizika,
umanjenje posledica i
planiranje eventualnosti [3].

8.5 Analiza i procena rizika nakon sprovoenja
planiranih mera za ublaavanje
Nakon to su donete mere i akcije za ublaavanje
posledica, verovatnoe pojavljivanja i uticaja rizika,
potrebno je izvriti ponovno ocenjivanje tih rizika, kako
bi se uoili dobijeni rezultati u smislu promena intenziteta
tih rizika.

8.6 Klasifikacija rizika nakon planiranja mera za
ublaavanje
Klasifikacija rizika se vri po istim pravilima kao i u
prvom ocenjivanju. Granice kritinosti kod oba naina
klasifikacije ostaju nepromenjene.

8.7 Definisanje dodatnih mera za ublaavanje radi
eliminisanja preostalih znaajnih rizika
Nakon ponovno sprovedenog ocenjivanja, klasifikacije
rizika i planiranja mera za ublaavanje uticaja rizika,
uoeno je da i dalje postoje rizici koji su ocenjeni i
klasifikovani kao znaajni, pa se definiu dodatne mere za
ublaavanje.

8.8 Ocena rezultata uspenosti preventivnih mera
Analizom, procenom i klasifikacijom rizika, nakon
donetih mera za ublaavanje utvreno je da su rezultati
pozitivni. Na kraju se moe konstatovati da je celokupna
procedura analize rizika bila uspena i da vie ne postoji
nijedan rizik koji se smatra kritinim i znaajnim.
















9. ZAKLJUAK

Nakon zavretka projekta, konstatovano je da je projekat
doiveo uspeh, samim tim to je softver i dalje u upotrebi
i da mesto referenta operative (ije uvoenje je rezultat
projekta) nije ukinuto, jer se referent veoma dobro snaao
i uklopio u radnu atmosferu, sve bre i uz manje napore
obavlja svoj deo posla. Utovari su mnogo bolje isplanirani
zahvaljujui pomenutom softveru, situacija u preduzeu
nije vie napeta, direktor je mnogo manje angaovan u
transportu nego ranije to je i bila njegova elja.
Preduzee sada mnogo bolje posluje i opravdava svoj
osnovni cilj, a to je pruanje kvalitetnih i brzih usluga
korisnicima koji iz tog razloga preduzee Master trans
stalno iznova angauju, a esta je pojava novih
komitenata kojih je sve vie. Preventivnim merama,
odnosno akcijama za izbegavanje i smanjenje uticaja
rizika koji su navedeni u prethodnim poglavljima,
otklonjena je verovatnoa da projekat doivi neuspeh.

10. LITERATURA

[1] Prof. dr Boris Marovi i mr Darko Gojkovi,
Osiguranje, pedicija i transport, Stylos, Novi Sad, 2000.
[2] Doc dr Velibor Peuli, Savremeni drumski prevoz,
Rico holding company - training centre, Beograd, 2006.
[3] Prof dr Nikola Radakovi, Menadment projekata,
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2009.
[4] Prof dr Ivan Beker i prof dr Dragutin Stanivukovi,
Logistika, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2007.

Kratka biografija:

Ivana Lacmanovi roena je u Hanau,
Nemaka, 1982. god. Diplomski-master
rad na Fakultetu tehnikih nauka iz
oblasti Industrijsko inenjerstvo i
menadment odbranila je 2013.god.

618

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005.6

ANALIZA I UNAPREENJE POSTOJEIH MODELA VREDNOVANJA ASPEKATA
IVOTNE SREDINE U OKVIRU SISTEMA UPR. ZATITOM IVOTNE SREDINE

ANALYSIS AND IMPROVEMENT OF EXISTING MODELS OF EVALUATION OF
ENVIRONMENTAL ASPECTS WITHIN EMS

Milijana Miljani Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj Ovaj rad odnosi se na problematiku
primene zahteva sistema menadmenta zatitom ivotne
sredine EMS i njegove implementacije. Najvie panje
posveeno je samom standardu SRPS ISO 14001:2005 i
identifikaciji aspekata ivotne sredine, a takoe je
prikazano vie naina odreivanja znaaja aspekata
ivotne sredine i ocenjivanja aspekata ivotne sredine
kako bi se aktivnosti zatite ivotne sredine usmerile
najpre na one najznaajnije. Predstavljena je i nova
metodologija vrednovanja aspekata ivotne sredine kao i
vrednovanje otpadnih voda kao aspekt ivotne sredine
pivare, pomou svih prikazanih metoda.

Abstract This work focuses on the problems in using
the system requires environmental management and EMS
implementation. Much attention is the ISO 14001:2005
standard and identification of environmental aspects, it
was also shown several ways to determine the importance
of the environmental aspects and evaluation of
environmental aspects to environmental protection
activities focused their first major on those. A new
methodology for evaluating the environmental aspects is
presented as well as evaluation of waste water as
environmental aspect of the brewery.

Kljune rei: zatita ivote sredine, upravljanje otpadom,
unapreenje

1. UVOD

Na kvalitet ivotne sredine utie korienje materijala,
proizvodi i energija, kao i proizvodni procesi i usluge
koje izlaze iz tih procesa.
Zbog nedostatka efektivne kontrole nad ovim uticajima
dolazi do gubitka prirodnih resursa, nestanka biljnih i
ivotinjskih vrsta i stanita, degradacije kvaliteta vazduha,
vode i zemljita. Posledice ovakvog zagaivanja ivotne
sredine su najvie izraene u industrijski najrazvijenijim
delovima sveta, kao to su SAD, zemljama zapadne
Evrope, a poslednjih decenija i u Zatita ivotne sredine i
obezbeivanje dovoljne koliine bezbedne hrane za
oveanstvo predstavljaju dva velika izazova dvadeset
prvog veka [1].
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio doc. dr Dragoljub evi.
Problem zatite ivotne sredine je postao toliko veliki da
je pitanje reavanja tog problema danas tema o kojoj se
diskutuje kako na najviim naunim i strunim skupovima
tako i na dravnim nivoima.
teta koja se nanosi ivotnoj sredini raste iz dana u dan
zbog sve vie zahteva koji dovode do iscrpljivanja
prirodnih sirovina i zagaenja tla, vode i vazduha. Glavni
uzrok tome su jaanje industrije i nezaustavljivi rast
svetske populacije to dovodi do stvaranja sve veih
koliina otpada. Unazad nekoliko desetina godina poela
je jaati svest za brigom za ivotnu sredinu pa zbog toga i
sve vie organizacija nastoji shvatiti na koji nain i u
kojoj meri one utiu na ivotnu sredinu [1].
Rezultat toga je uvoenje sistema za upravljanje ivotnom
sredinom kako bi se upravo mogli kontrolisati ti uticaji.
Njihova panja se protee od njihovih vlastitih aktivnosti
pa do aktivnosti njihovih dobavljaa i partnera zbog toga
to tzv. zelene kompanije ele saraivati sa zelenim
partnerima.

2. SISTEM UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE
SREDINE I OSTALI ORGANIZACIONI
STANDARDI

Serija standarda ISO 14000 ima iste opte principe
upravljanja kao i serija ISO 9000. One imaju dosta
dodirnih taaka, a razlikuju se, izmeu ostalog, u
specifinim ciljevima zainteresovanih strana.
Osnovna veza izmeu ISO 14001 i ISO 9001 moe se
objasniti na sledei nain: Standard SRPS ISO 9001:2008
osigurava da organizacija isporui kupcu proizvod u
skladu sa njegovim zahtevima, dok standard SRPS ISO
14001:2005 osigurava da se to vei deo neeljenih
nusproizvoda, koji nastaju u procesu prozvodnje, obradi
na takav nain da svi zainteresovani (pojedinci ili grupe
koje su na bilo kakav nain zainteresovane ili pogoene
aktivnou organizacije) budu zadovoljeni. Neke
organizacije integriu zahteve oba standarda u jednu
zajedniku politiku. S druge strane, veina organizacija se
odluuje za odvojene politike [1].
Zajedno primenjeni standardi SRPS ISO 14001:2005 i
SRPS ISO 9001:2008, uz jo neke preduslove, ine
osnovu odrivog razvoja, a time i ukupnog kvaliteta
upravljanja.

2.1 SRPS ISO 14001:2005

SRPS ISO 14001:2005 je standard za uspostavljanje
sistema menadmenta zatitom ivotne sredine,
publikovan od strane Meunarodne organizacije za
619
standardizaciju (International Organization for
Standardization) 2004. godine [2]. To je meunarodno
priznat EMS standard koji zahteva od organizacije da
efektivno upravlja svojim uticajem na ivotnu sredinu
kroz posveenost spreavanju zagaenja, zakonskoj
usaglaenosti i stalnom poboljanju kroz bolje upravljanje
aktivnostima. Odnosi se na upravljanje zatitom ivotne
sredine i ima nameru da organizacijama obezbedi
elemente efektivnog sistema zatite ivotne sredine koji
se mogu integrisati sa ostalim sistemima menadmenta
kako bi se organizacijama pomoglo da postignu ciljeve
zatite ivotne sredine i ekonomske ciljeve.
Struktura SRPS ISO 14001:2005, u smislu zahteva za
Sistem menadmenta zatitom ivotne sredine, data je
kroz [1]:
Opte zahteve,
Politiku zatite ivotne sredine,
Planiranje,
Uvoenje i sprovoenje,
Proveravanje i
Preispitivanje od strane rukovodstva.
SRPS ISO 14001:2005 predstavlja praktian alat za
menadere koji nisu zadovoljni samo radom u skladu sa
zakonom, ve imaju strateki pristup kojim se investiranje
u ivotnu sredinu moe i vratiti. Sistematski pristup u
skladu sa SRPS ISO 14001:2005 zahteva od organizacije
da dobro proceni one aktivnosti koje imaju negativan
uticaj na ivotnu sredinu ime e ostvariti beneficije.

2.2 STANDARD SRPS ISO 9001:2008

Standard SRPS ISO 9001:2008 moe se primeniti na sve
organizacije bez obzira na njihov tip, veliinu,
proizvod/uslugu i ostale specifikacije. To je sistem
upravljanja procesima preduzea koji utiu direktno ili
indirektno na kvalitet proizvoda i pruanja usluga [3].
SRPS ISO 9001: 2008 se sastoji iz 4 osnovna poslovna
procesa:
odgovornost menadmenta,
menadment resursa,
realizacije proizvoda, kao i merenje analiza i
unapreenje procesa
Prednosti implementacije SRPS ISO 9001:2008 ogledaju
se prvenstveno kroz: veu odgovornost i svest zaposlenih,
kao i lojalnost kupaca, kvalitetnije korienje radnog
vremena i resursa, poveanje stepena zadovoljenja
kupaca, bolju identifikaciju priozvoda i usluga na tritu,
smanjenje potencijalnih gubitaka, poveanje
profitabilnosti, kao i kontinuirano unapreivanje kvaliteta
i efikasnosti poslovanja [4].

3. SISTEM UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE
SREDINE NA PRIMERU PIVARSKE
INDUSTRIJE

Ovde su u prvom delu prikazani kljuni problemi zatite
ivotne sredine u pivarskoj industriji i to:
Potronja vode
Otpadna voda
Potronja energije i toplote
Emisije u vazduh
Otpad
Buka i mirisi
U sledeem delu predstavljene su etiri metode
vrednovanja aspekata ivotne sredine i to na razliite
naine i pomou razliitih kriterijuma. Nakon to se
identifikuju svi znaajni uticaji na ivotnu sredinu neke
organizacije potrebno je svakog od njih proceniti kako bi
se ustanovio znaaj tog uticaja. Ta procena ujedno postaje
i temelj za odreivanje znaaja. Uobiajena greka koja se
javlja kod tog procesa odreivanja znaaja uticaja na
ivotnu sredinu je ta to se uticaji procenjuju pod
normalnim operativnim uslovima. Takav pristup nije u
potpunosti taan, pa je potrebno vriti procenu uinaka na
ivotnu sredinu pod vanrednim uslovima, aktivnostima za
vreme pokretanja i zaustavljanja celog sistema. Ujedno je
potrebno proceniti i potencijal za mogue nesree i hitne
situacije. Ovo je veoma vano zbog toga to neki aspekt
nakon njegove identifikacije moe biti konstantan bez
obzira na normalne ili abnormalne operacijske uslove, ali
je njegov uticaj na ivotnu sredinu onaj koji moe znatno
odstupati.
Iz prikazanih metoda utvreno je da svaka kompanija ima
svoj metod vrednovanja, zbog toga to je svaka
kompanija duna izabrati nekoliko kombinacija
procenjivakih kriterijuma koje najbolje odgovaraju
njenim aktivnostima i zahvatima. Prikazano je da su tri
najea kriterijuma za procenu uticaja na ivotnu sredinu
u veini organizacija ozbiljnost, verovatnoa i uestalost
uticaja, a pored toga neke organizacije koriste geografske
granice, kontrolu, nadzorne uticaje, deoniare, trajanje
uticaja. Nakon to se dodele ocene lako je primenom
jednostavne matematike odrediti celokupne bodove za
svaki pojedini uticaj. Najei takav pristup je kao to
smo videli primena sabiranja ili mnoenja to je vei
broj, znaajniji je uticaj. Oba pristupa predstavljaju
pomak prema ukupnoj oceni znaajnosti uticaja. Sabiranje
kree sa pretpostavkom da su svi faktori za ocenjivanje
jednako vani, dok mnoenje predstavlja drugaiji pomak.
Mnoenje se uglavnom koristi kada su vrednosti
dodeljene merenim atributima (npr. ozbiljnost,
verovatnoa, itd.) koji su meusobno zavisni. Takoe
jedan od problema predstavljaju i razliite merne jedinice
u kojima se moe iskazati zagaenje. Takoe treba
pomenuti, kao jednu od veih negativnosti prikazanih
modela vrednovanja, da prilikom primene istog modela
vrednovanja, od strane vie ljudi ili za isti aspekt u vie
preduzea nee se dobiti isti rezultat. To je jedan od
razloga izrade novog modela vrednovanja koji e
omoguiti dobijanje istog rezultata, bez obzira ko ga
koristi.

3.1 Nova metoda vrednovanja aspekata ivotne
sredine

Za vrednovanje aspekata ivotne sredine u ovom primeru
korieni su sledei kriterijumi:
uestalost pojavljivanja
vrednosti posmatranog parametara u odnosu na
zakonsku regulativu
zagaenje ivotne sredine
koliina [kom, kg, m
3
, ppmx10
3
]
trajanje uticaja [as]
620
Vrednovanje se vri tako to se svaki aspekat ivotne
sredine vrednuje po ovim kriterijumima dodeljujui ocenu
od 1 do 5 za svaki od kriterijuma.
Ocene se dodeljuju na sledei nain kako je to prikazano
u Tabeli 1.

Kriterijum Ocena
Uestalost
pojavljivanja
(I)
Ekstremno redak dogaaj
(jednom u 25 godina)
1
Redak dogaaj (jednom u 10
godina)
2
Prilino est dogaaj (vie
puta godinje)
3
est dogaaj (vie puta
meseno)
4
Izuzetno est dogaaj (vie
puta dnevno)
5
Vrednosti
posmatranog
parametra u
odnosu na
zakonsku
regulativu
(II)
Vrednosti posmatranog
parametra se nalaze u donjih
30%
1
Vrednosti parametra se
nalaze rasporeeni po celom
tolerantnom polju
2
Nijedna vrednost
posmatranog parametra se ne
nalazi u donjih 30%
3
Postoji tendencija izlaska
posmatrane vrednosti iz
tolerantnog polja
4
U prethodnoj godini dolo je
do izlaska vrednosti izvan
tolerantnog polja
5
Zagaenje
ivotne
sredine
(III)
Zanemarljiv uticaj (nema
uticaja na ivotnu sredinu)
1
Mali uticaj (uticaj koji je
mogue otkloniti)
3
Kritian uticaj (uticaj koji se
ne moe otkloniti)
5
Koliina
(kom, kg,
m
3
,
ppmx10
3
)
(IV)
02 1
27 2
715 3
15100 4
Vie od 100 5
Trajanje
uticaja as
(V)
01 1
15 2
510 3
1024 4
Vie od 24 5

Tabela 1. Vrednovanje aspekata ivotne sredine

Na osnovu zbira prva dva kriterijuma i proizvoda tog
zbira sa ostalim kriterijumima, definie se koji su aspekti
znaajni za ivotnu sredinu. Kao opte pravilo, aspekti sa
zbirom ocena manjim od 15 se smatraju zanemarljivim,
dok se aspekti sa zbirom ocena viim od 15 smatraju
znaajnim.

3.2 Vrednovanje otpadnih voda pivare prema svim
prikazanim metodama

Otpadne vode predstavljaju glavni ekoloki problem u
proizvodnji piva. Otpadne vode koje nastaju u pivarama
dele se na: tehnoloke, sanitarne i atmosferske otpadne
vode. Otpadne vode, koje nastaju u pojedinim fazama
proizvodnje piva, veoma se razlikuju po svojim
karakteristikama, a mnoge od njih sadre znaajne
koliine korisnih otpadnih materijala. Ove otpadne vode
su jako optereene organskim materijama i esticama, to
je naroito sluaj sa otpadnim vodama od pranja
bistrenika, hladnjaka (Whirlpool), posudama vrionog i
lenog podruma, filtera za filtraciju piva, povezujuih
cevovoda. Ukoliko se otpadne vode isputaju
nepreiene direktno u recipijent, zagaenje iz otpadne
vode utie na vie naina na ekosistem recipijenta.
Najvei deo optereenja otpadnih voda pivare potie od
organskih materija. U recipijentu nastaje spontana
razgradnja (biorazgradljivog) dela organskih materija,
koju izvodi aerobna mikroflora koja normalno postoji u
vodi recipijenta. Za posledicu razgradnje organske
materije imamo smanjenje koncentracije kiseonika u vodi
ime se ugroava, u najgorem sluaju i unitava ivi svet
u recipijentu.
U radu je izvreno vrednovanje otpadnih voda kao aspekt
ivotne sredine pivare prema opisanim metodologijama,
ukljuujui i prikazanu novu metodologiju, a rezultati su
bili razliiti za odreene metode. To je i glavni razlog
izrade novog modela vrednovanja koji e omoguiti
dobijanje istog rezultata, bez obzira ko ga koristi.

Kriterijum Opis Ocena
Uestalost
pojavljivanja (I)
Izuzetno est dogaaj-vie
puta dnevno
5
Vrednosti posma-
tranog parametra u
odnosu na zakonsku
regulativi (II)
Postoji tendencija izlaska
posmatrane vrednosti iz
tolerantnog polja
4
Zagaenje ivotne
sredine (III)
Kritian uticaj 5
Koliina (IV) Vie od 100 5
Trajanje uticaja-as
(V)
10-24h 4

Tabela 2. Otpadne vode u proizvodnji piva kao aspekt
ivotne sredine i njegovo vrednovanje pomou nove
metodologije

4. ZAKLJUAK

Na osnovu svega utvreno je da su aspekti ivotne sredine
karakteristini i posebni za svaku organizaciju.
Tokom procesa uvoenja sistema upravljanja zatitom
ivotne sredine u praksu organizacije, kao jedna od
prioritetnih aktivnosti je potreba vrednovanja aspekata
ivotne sredine.
621
Pokazatelji o uticaju aspekata na ivotnu sredinu, kao
dodatak tradicionalnim finansijskim pokazateljima,
postaju sve vaniji za moderno upravljanje, bez obzira na
podruje aktivnosti. Oni sadre informacije koje se
korisno mogu upotrebiti u razliitim zadacima poput
uspostavljanja ciljeva i kontrole njihovog ispunjavanja.
Mogu se koristiti za proveru iskorienja prirodnih izvora,
uporeivanje procesa i njihovih ishoda unutar poslovnog
sektora i izmeu njih, dokazivanje usaglaenosti sa
zakonskim zahtevima organa vlasti i informisanje
zaposlenih i drugih zainteresovanih strana kao to su
banke, osiguravajua drutva investitori, nevladine
organizacije i sl. Pokazatelji bi morali biti reprezentativni,
bitni, uverljivi, transpararentni i tani.
Obraeni modeli (osim novoformiranog modela) u ovom
radu su pokazali da se vrednovanje moe realizovati na
vrlo neujednaen nain, odnosno ako se primeni jedan
model vrednovanja od strane vie ljudi, mogu se dobiti
razliiti rezultati.
Novoformiranim modelom je pokuano da se ovaj
problem rei, to je i prikazano kroz obraeni problem.
Analizom vrednovanja novom metodologijom moe se
uvideti velika prednost u odnosu na ostale modele jer se
isti rezultat dobija priliko vrednovanja od strane vie
ljudi. To je mogue jer su kriterijumi kvantifikovani i
uzeta je u obzir njihova meusobna zavisnost, to nije
uzimano u obzir kod ostalih modela vrednovanja.
5. LITERATURA

[1] evi, D., Kamberovi, B., ilobad, M., ISO 14001
- Kako zadovoljiti zahteve, Novi Sad, 2005. godina
[2] SRPS ISO 14001:2005 - Sistem upravljanja zatitom
ivotne sredine - zahtevi
[3] SRPS ISO 9001:2008 - Sistem menadmenta
kvalitetom - zahtevi
[4] Vulanovi, V., Stanivukovi, D., Kamberovi, B.,
Maksimovi, R., Radakovi, N., Radlovaki, V.,
ilobad, M., Beker, I., evi, D., Moraa,
Vulanovi, S., Milisavljevi, S., Kesi, I., Deli, M.,
Brklja, N., Sistem menadmenta kvalitetom,
Novi Sad, 2012. godina
Kratka biografija:

Milijana Miljani je roena 06. decembra
1986. godine u Vrbasu. Zavrila je gimnaziju
''arko Zrenjanin'', prirodno-matematiki
smer u Vrbasu. Diplomirala je oktobra 2011.
godine na Fakultetu tehnikih nauka, odsek-
Industrijsko inenjerstvo i menadment,
smer- Inenjerski menadment, usmerenje-
menadment kvalitetom i logistikom. ivi u
Vrbasu.

622

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 620.9:624

ENERGETSKA EFIKASNOST OPREME ZA DOMAINSTVA U SRBIJI

ENERGY EFFICIENCY FOR HOUSEHOLDS EQUIPMENT IN SERBIA

Sonja Borovanin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO INENJERSTVO I
MENADMENT

Kratak sadraj U okviru rada prikazano je stanje
energetske efikasnosti u zgradarstvu kod nas, u regionu
kao i poreenje sa zemljama Evropske unije. Poseban
deo rada odnosi se na analizu trenutne ponude tri
karakteristina kuna aparata na tritu Novog Sada sa
aspekta energetske efikasnosti.
Abstract The paper The paper describes the state of
energy efficiency in buildings in our region as well as in
comparison with other EU countries. A section is
applicable to the analysis of current offers three
characteristic home appliances in the market Novi Sad in
terms of energy efficiency.
Kljune rei: EU directive zgradarstva, energetska
efikasnost opreme za domaisnstvo, energetske oznake
razreda aparata za domainstvo.

1. UVOD
Stepen energetske efikasnosti u Srbiji je danas na veoma
niskom nivou u odnosu na razvijeni deo Evrope. Drave
zapadne Evrope po kvadratnom metru potroe manje od
100 kWh energije godinje, a u naoj zemlji potronja se
kree od 150 do 180 kWh. Od ukupno potroene
elektrine energije u Srbiji polovinu potroe graani u
svojim stanovima, a ak 65 % te potroene energije
odlazi na zagrevanje prostorija.

2. CILJ I PREDMET ISTRAIVANJA
Cilj i predmet istraivanja ovog rada jeste analiza stanja
energetske efikasnosti u zgradarstvu kod nas, u regionu,
ali i u poreenju sa razvijenim zemljama EU.
Takoe stanje i iskorienje energetskih resursa u Srbiji,
koliina proizvodnje energije iz obnovljivih izvora,
principi kogeneracije, nain oznaavanja stepena
energetske efikasnosti elektrinih aparata i ureaja, kao i
pregled zakonske regulative EU u sektoru zgradarstva, sa
osvrtom i analizom usklaenosti naeg zakonodavstva sa
EU.
Poseban deo rada, kao predmet istraivanja, odnosi se na
analizu trenutne ponude tri karakteristina kuna aparata
(kombinovanih friidera zamrzivaa, maina za pranje
vea i maina za pranje sudova) na tritu Novog Sada, na
tri najvea prodajna mesta (Merkur, Novel i Metro
Cash&Carry).


____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
je mentor dr Jovan Petrovi, vanredni profesor.
U sprovedenom istraivanju analizira se veliina ponuda,
energetski razredi aparata, cene, proporcionalna zastup-
ljenost proizvoaa u ukupnoj ponudi i inovativnosti
ponuenih tehnologija. Korieni su metodi prikupljanja
podataka linim putem, tj. obilaskom pomenutih
prodajnih objekata, neki podaci su prikupljani preko web
sajtova prodajnih objekata, zatim metode obrade
podataka prema definisanim odabranim karakteristikama
(energetski razredi, cenovni razredi, obim ponude, udeo
pojedinih proizvoaa u ukupnoj ponudi, tehnoloke
inovacije na pomenutim aparatima koje se tiu utede
energije i uvanja okoline), i na kraju su takvi podaci
sistematizovani i prikazani u tabelama i grafikonima, na
osnovu kojih su izvedeni zakljuci.

3. ENERGETSKA EFIKASNOST
Energetska efikasnost je termin kojem se u svetu,
pogotovo u Evropskoj uniji pridaje velika vanost. Da bi
se shvatilo zato je to tako, potrebno je analizirati
problematiku energije i energenata. Potronja energije je
usko vezana za ekonomski i drutveni razvoj. Ako se
uporede indikatori potronje energije po glavi stanovnika
i BDP (bruto drutveni proizvod) svetskih zemalja, lako
se moe zakljuiti da je BDP najvei u dravama koje
imaju i najveu potronju energije po glavi stanovnika.
To znai da je potronja energije motor razvoja svakog
drutva. Dananji ivot bez energije je nezamisliv.
Energija je pokreta skoro svih aktivnosti oveka, i teko
bi se bilo ko, ko je osetio lagodnosti ureaja koji troe
energiju, a koji olakavaju ivot, odrekao njihovih usluga.
ta je nekad predstavljalo luksuz, danas je svakodnevna
potreba. Ali, ovakvo stanje, kada je u pitanju potronja
energije, je neodrivo u budunosti. Prirodni resursi su
ogranieni, i ovakav porast u potronji energije vodi ka
njihovom konanom iscrpljenju.

4. IZVORI ENERGIJE
Pod terminom izvor energije podrazumevaju se oni
elementi koji mogu dati odreenu korisnu energiju, tj.
energiju koja e vriti koristan rad. Oni se mogu podeliti
na dve osnovne grupe. To su tzv. obnovljivi izvori
energije i neobnovljivi (konvencionalni) izvori energije.

5. REZERVE I STANJE ENERGETSKIH RESURSA
U SRBIJI
Obim i struktura neobnovljivih energetskih resursa Srbije
su veoma nepovoljni. Resursi kvalitetnih energenata, kao
to su nafta i gas, su simbolini manje su od 1%
ukupnih rezervi. Preostalih 99% energetskih resursa
Srbije ine razne vrste uglja, meu kojima dominira
niskokvalitetni lignit, sa udelom od preko 92 % u
ukupnim bilansnim rezervama. U odnosu na ukupne
623
svetske rezerve, Srbija poseduje skroman energetski
potencijal, i po obimu i po kvalitetu.

6. ENERGETSKA EFIKASNOST U EVROPI I
SRBIJI
U naoj zemlji, jo uvek vlada nasleen, a pogrean stav,
a to je da je Srbija bogata energijom i da je energija
element socijalne politike, a ne roba. Istina je neto
drugaija. Srbija je prinuena da uvozi energente, a
sudei po trendu rasta njihovih cena na svetskom tritu,
rasipanje tako skupog artikla mora da se odrazi na budet,
kako drave, tako i svakog pojedinca. U EU se ve dui
niz godina bore protiv ovakvih navika.
U EU se ve dui niz godina bore protiv ovakvih navika,
a imaju i vie razloga za to:
visoke cene energenata,
zavisnost od uvoza energenata (svaka mala
promena u kriznim podrujima iz kojih se
energenti uvoze izaziva skok cena na
svetskom tritu),
potpisan tzv. Kjoto protokol, koji svaku
zemlju obavezuje da smanji emisiju CO
2
za
odreeni procenat.

7. PROIZVODNJA ELEKTRINE ENERGIJE IZ
OBNOVLJIVIH IZVORA
Vlada Srbije je 2009. godine usvojila uredbu o
podsticanju proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih
izvora. Zacrtan je cilj da se do kraja 2012. godine povea
proizvodnja struje proizvedene iz obnovljivih izvora, za
2,2% u odnosu na 2007. godinu. to se tie Evropske
unije, postoji obaveza da zemlje lanice do 2020. godine
iz obnovljivih izvora obezbede 20% potrebne elektrine
energije. Uredba sadri procenu energetskih potencijala
obnovljivih izvora energije u Srbiji, konstatujui da je
tehniki iskoristiv potencijal obnovljivih izvora u Srbiji
preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godinje.
Najvei potencijal postoji u energiji biomase (2,7 miliona
tona ekvivalentne nafte, odnosno 63% od ukupno
procenjenog potencijala), hidroenergiji i solarnoj energiji
(po 0,6 miliona tona ekvivalentne nafte, odnosno po
14%), dok je najmanji potencijal energije vetra i
geotermalne energije (po 0,2 miliona tona ekvivalentne
nafte, odnosno po 4,5%).

8. KOGENERACIJA
Kogeneracija (eng. Combined Heat and Power ili CHP) je
istovremena proizvodnja dva korisna oblika energije
(elektrine i toplotne) u jedinstvenom procesu. Toplotna
energija koja ostaje neiskoriena u konvencionalnoj
elektrani, ili se isputa u okolinu, uz negativne uinke,
koristi se za potrebe u raznim proizvodnim procesima ili,
to je ei sluaj, za grejanje pojedinanih stambenih
objekata ili celih naselja. Ovakav nain iskorienja
izvora energije daje znaajne utede i ima znaajno vei
stepen iskorienja u odnosu na konvencionalne
elektrane.

9. OZNAKA ENERGETSKE EFIKASNOSTI
APARATA
U Evropskoj uniji i Sjedinjenim Amerikim Dravama
poklanja se velika panja potronji elektrine energije
svih elektronskih aparata, personalnih raunara,
laptopova, monitora, tampaa, faks aparata, skenera,
kopir-aparata, vienamenskih aparata, itd. Samo najbolji
proizvoai i najbolji modeli u svojoj klasi dobijaju
oznaku tzv. "Energetske zvezdice. Izborom aparata koj
imaju "Energetsku zvezdicu" moe se umanjiti potronja
elektrine eneregije ak i do 70% i time se tedi i novac i
dragoceni energenti.



Slika 5. Nalepnica Energetska zvezdica

10. ENERGETSKA EFIKASNOST U OKVIRU
ZGRADARSTVA
U cilju promovisanja tednje energije, a zbog velike
potronje energije u zgradama, a istovremeno i najveeg
potencijala energetskih i ekolokih uteda, energetska
efikasnost je danas prioritet savremene arhitekture i
zgradarstva. Akcioni plan za energetsku efikasnost, niz
direktiva i podsticajnih mehanizama, te obavezna
energetska sertifikacija zgrada, upuuju na hitnu potrebu
smanjenja potronje energije u zgradama, ime se utie
na ugodniji i kvalitetniji boravak u zgradi, dui ivotni
vek zgrade, to doprinosi zatiti okoline.

10.1. Energetska efikasnost zgrada u Srbiji
Karakteristika velikog dela stambenog i ne stambenog
fonda u Srbiji je neracionalno velika potronja svih tipova
energije, posebno energije za grejanje, a u poslednje
vreme, zbog porasta srednjih temperatura tokom letnjih
meseci, i za hlaenje zgrada. Potronja energije za
grejanje u proseno termiki izolovanim zgradama u
Srbiji iznosi oko 60% ukupne potronje energije. Od
toga, 70% odnosi se na potronju toplotne energije, na
koju utie trajanje sezone grejanja i zahtevana
temperatura prostora. Isto tako znaajan uticaj ima i
kvalitet sistema grejanja, ukupna grejna povrina, kao i
termika zatita zgrade.

11. EVROPSKA POLITIKA O ENERGETSKOJ
POLITICI
Najznaajniji dokument Evropske unije u oblasti
energetske efikasnosti zgrada je Direktiva 2002/91/EC,
koja govori o energetskim karakteristikama zgrada
(Directive of energy performance of buildings) koju je
krajem 2002. godine doneo Evropski parlament.

Ta direktiva definie pet bitnih zahteva. To su:
1. uspostavljanje opteg okvira za
metodologiju analize energetskih
karakteristika zgrada
2. primena minimalnih zahteva energetske
efikasnosti za nove zgrade
624
3. primena minimalnih zahteva energetske
efikasnosti za postojee zgrade prilikom
veih rekonstrukcija
4. energetska sertifikacija zgrada
(tzv.''energetski paso'')
5. redovna kontrola bojlera i oprema za
klimatizaciju, koji prelaze minimalnu
veliinu.

12. EU DIREKTIVE ZA PODRUJE
ZGRADARSTVA

Za podruje zgradarstva najznaajnije Direktive EUsu:
Direktiva 2002/91/EC o energetskim
karakteristikama zgrada,
Direktiva 2006/32/EC o energetskoj
efikasnosti i energetskim uslugama,
Direktiva 2004/8/EC o promociji
kogeneracije bazirane na korisnim
toplotnim potrebama na unutranjem tritu
energije,
Direktiva 92/75/EEC o obaveznom
oznaavanju efikasnosti kunih aparata, i
Direktiva 89/106/EEC o usklaivanju
zakonskih propisa drava lanica o
graevinskim proizvodima.

13. EFIKASNOST POTRONJE ENERGIJE U
SRBIJI I OKRUENJU

13.1. Toplotna izolacija
Da bi se zadovoljile sadanje direktive i propisi EU
prilikom izgradnje stambenih objekata u skladu sa
savremenim smernicama energetske efikasnosti, svih
spoljnih konstrukcija potrebno je toplotno izolovati i
zatititi. Toplotna izolacija smanjuje gubitke energije
zimi, pregrejavanje prostora leti, a time se i titi nosea
konstrukcija od spoljanjih uslova i velikih temperaturnih
razlika.
Osnovna podela toplotno-izolacionih materijala je na
neorganske i organske. Najpoznatiji predstavnik
neorganskih izolacionih materijala je kamena i staklena
vuna, a organskih izolacionih materijala je polistiren
(ekspandirani i ekstrudirani), te poliuretan, odnosno
poliuretanska pena.

13.2. Grejanje, hlaenje i ventilacija
Sistemi za grejanje, hlaenje i ventilaciju ine najvee
potroae energije u zgradi.
Samo na grejanje troi se ak oko 62% energije. Naravno
taj udeo varira zavisno od klimatskih uslova, toplotne
izolacije zgrade, itd. Da bi se smanjio taj udeo, mogue je
primeniti neke od sledeih mera:

zamena izvora energije i korienje
alternativnih sistema snabdevanja
energijom,
zamena postojee opreme,
regulacija sistema,
pravilno korienje opreme,
pravilno ponaanje stanara zgrade.
13.3. Stanje energetske efikasnosti u Srbiji
Potronja energije po glavi stanovnika u Srbiji nije velika,
to je posledica slabije industrijske razvijenosti. Zbog
toga se moe rei da postoji veza izmeu ukupnog
ekonomskog i industrijskog razvoja svake zemlje i
porasta potronje energije. Srbija troi oko 3 puta manje
primarne energije po stanovniku i oko 2 puta manje
elektrine energije po stanovniku u odnosu na EU.
Poslednjih nekoliko godina primetan je porast potronje
energije u Srbiji, posebno u uslovima izuzetno niskih i
visokih temperatura, to u velikoj meri oteava
funkcionisanje energetskog sistema. Stoga je neophodno
intenzivirati mere i aktivnosti u oblasti energetske
efikasnosti i poveanja korienja obnovljivih izvora
energije. To e doprineti odrivom razvoju Srbije u
segmentu koji se odnosi na energetiku.

13.4. Stanje i zakonski okviri energetske efikasnosti u
regionu



14. KOMENTARI O USKLAENOSTI SA EU
DIREKTIVAMA KOJE SE TIU ZGRADARSRVA
Zaostajanje u energetskoj efikasnosti u zgradarstvu u
odnosu na zemlje EU je evidentno jo iz perioda
poslednje decenije XX veka. Potvrda o ovome je da
prosena potronja energije u stambenim zgradama EU u
toplotne svrhe iznosi mnogo manje u odnosu na Srbiju i
zemlje Balkana. Na tom putu najvie je napredovala
Hrvatska, otprilike kako je tekao i sam proces
pridruivanja Evropskoj uniji. Praksa je pokazala da je
najtee postii napredak u implementaciji Direktive o
energetskim karakteristikama zgrada, pre svega u
implementaciji sistema sertifikacije zgrada. Tokom
implementacije prethodne verzije Direktive 2002/91/EC o
energetskim karakteristikama zgrada, uoeno je da se
prilikom odreivanja standarda minimalne energetske
potronje nije vodilo rauna o trokovnoj efikasnosti.
Takoe se spustio prag od 1000 m
2
korisne povrine
zgrada, za koje vae pojedine odredbe, na 250 m
2
,
podstie se liderstvo javnog (dravnog) sektora, stimulie
razvoj trita niskoenergetskih zgrada i vei udeo
korienja obnovljivih izvora energije. Novi koncept
sertifikacije zgrada (energetski paso zgrade) koji je
obuhvaen Direktivom 2010/31/EU o energetskim
karakteristikama zgrada, predstavlja rezultat napora da se
jo vie utie na zgradarstvo, koje u EU uestvuje sa vie
od 40% u finalnoj potronji energije. I u Srbiji udeo
625
zgradarstva u ukupnoj potronji finalne energije iznosi
oko 40%. Direktiva podrazumeva niz mera sa ciljem
unapreenja energetskih karakteristika zgrada uzimajui
u obzir spoljanje klimatske uslove, lokalne uslove i
tradiciju gradnje, kvalitet unutranje sredine ugodnost i
kvalitet vazduha i ekonominost
15. ENERGETSKA EFIKASNOST OPREME ZA
DOMAINSTVA U SRBIJI
Statistiki podaci govore da je u prosenom srpskom
domainstvu, u prvom kvartalu 2011. na trokove iz
kategorije stanovanja, elektrine energije, gasa i ostalih
goriva meseno odlazilo u proseku po 16,4% od ukupnog
kunog budeta. Pored toga zgrade u Republici Srbiji su
odgovorne za oko 48% ukupne potronje elektrine
energije u Srbiji, prvenstveno zbog loe toplotne
izolacije. Jo jedan podatak je vrlo indikativan: prosena
potronja po kvadratnom metru stambenog objekta u
Republici Srbiji je za 65% vea od prosene potronje u
zemljama Evropske unije. Naravno, ovo je problematika
vezana za energetsku efikasnost u zgradarstvu, ali u ovom
delu prvenstveno se govori o energetskoj efikasnosti u
domainstvima, odnosno o opremi za domainstva
kunih aparata. Predmet analize nee biti sva oprema za
domainstva, jer je zaista mnogobrojna, ve samo
karakteristina oprema iz velikog izbora tzv. kunih
aparata - friideri-zamrzivai, maine za prenje vea i
maine za pranje sudova. Takoe, analizirae se trite i
karakteristike ponuene tri vrste kunih aparata na tri
prodajna mesta u Novom Sadu.

16. OPTE KARAKTERISTIKE ODABRANIH
KUNIH APARATA

16.1. Friideri-zamrzivai
Danas na tritu u Srbiji postoji veliki broj raznih modela
i brendova friidera i friidera zamrzivaa (tzv.
kombinovanih friidera), kao sto su:
klasini friideri (friideri sa i bez
rashladne komore)
friideri sa dvoja vrata (kombinovani
friideri)
friideri sa duplim vratima (tzv. side by
side)
Friidere delimo jo i po rashladnim karakteristikama kao
to su:
samootapajui,
No Frost i
Total No Frost.

16.2. Maine za pranje vea
Danas postoje razliiti modeli i tzv. brendovi ve
maina, u zavisnosti od dimenzija, naina punjenja, broja
obrtaja centrifuge, programa pranja, energetske klase itd.
Energetska efikasnost, odnosno potronja struje pri radu,
se obeleava slovima od Ado D. Maina A klase
omoguava utedu energije i do 30%, tj. takve maine
potroe 0,19 kWh po 1 kg vea (ili 0,95 kwh za 5 kg
vea). Maine koje troe 0,31 kwh po 1 kg vea su u D
klasi. Broj obrtaja ve maina, odnosno brzina centrifuge
se kree od 400 do 1600 obrtaja bubnja u minutu.


16.3. Maine za pranje sudova
U zaista velikom izboru modela i tipova ovakvih maina,
pri izboru adekvatnog modela treba voditi rauna o irini
i kapacitetu aparata, kao i o tome da li je aparat
samostojei, stoni, poluugradni (poluintegrisani) ili
ugradni (integrisani). Kada se govori o dimenzijama ovih
vrlo korisnih kunih aparata, mogu se nai aparati irine
45 cm i 60 cm. Kapacitet maina irine 45 cm je od 8 do
10 setova posua, a irine 60 cm od 12 do 15 setova
posua. Stone sudo maine, to i sama re govori su
malih dimenzija odnosno irine 55 cm, i kapaciteta do 6
setova.

17. ANALIZA TRENUTNE PONUDE POMENUTIH
APARATA ZA DOMAINSTVA U NOVOM SADU
Analiza se bavi ponudom kombinovanih friidera, maina
za pranje vea i maina za pranje sudova poetkom
meseca novembra 2012. godine u Novom Sadu, i to na tri
prodajna mesta.

17.1. Friideri-zamrzivai
Merkur, Rumenaka 150, Novi Sad kombinovani fri-
ideri i friiderizamrzivai, prema cenama, od najjef-
tinijeg do najskupljeg.
Novel doo, Novi Sad, Vase Stajia 36.
Metro Cash&Carry Srbija, Put Novosadskog partizan-
skog odreda 5.

17.2. Maine za pranje vea
Merkur, Rumenaka 150, Novi Sad ponuda maina
za pranje vea prema cenama, od najjeftinije do
najskuplje.
Novel doo, Novi Sad, Vase Stajia 36.
Metro Cash&Carry Srbija, Put Novosadskog
partizanskog odreda 5.

17.3. Maine za pranje sudova
Merkur, Rumenaka 150, Novi Sad ponuda maina
za pranje sudova, prema cenama, od najjeftinijeg do
najskupljeg.
Novel doo, Novi Sad, Vase Stajia 36.
Metro Cash&Carry Srbija, Put Novosadskog
partizanskog odreda 5.

18. KAKVA JE PONUDA U SMISLU TEHNIKIH
KARAKTERISTIKA, DODATNE OPREME,
TEHNOLOKIH INOVACIJA, ERGONOMIJE,
EKOLOGIJE I UTEDE ENERGIJE

18.1. Friideri zamrzivai
U ponudi se javlja Gorenje sa 33% zastupljenosti, a
znaajan udeo imaju Bosch, Whirlpool i Beko, koji
zajedniki daju neto manje od polovine ponude (48%).
Upravo zbog toga znaajno je pomenuti neke od
inovativnih tehnologija koje se primenjuju upravo kod
modela tih proizvoaa.
Low Frost inteligentna tehnologija zamrzavanja, koja
znaajno smanjuje potronju struje i do 60%.
Jo jedna tehnologija MultiFlow, koju takoe koristi
vei broj proizvoaa rashladne opreme, omoguava
temperaturu u friideru konstantnom.
626
Energetske nalepnice na
kombinovanim friiderima ili
friiderima-zamrzivaim sadre
energetske razrede A+,
A++, ili ak A+++

18.2. Maine za pranje vea
Gorenje maine za pranje
vea koriste tzv. UseLogic
tehnologiju, koja rezultira A
energetski razred i energetski
razred A za uinke pranja i
ceenja.
Premium i Exclusive
modeli Gorenje maina za
suenje vea, koje rade preko
LCD ekrana sa upravljanjem na
dodir, daju mogunost odlaganja starta do 24 sata.
Whirlpool maina za pranje vea sa sistemom 6th
Sense osea, podeava i kontrolie ciklus pranja kako
bi va ve bio savreno ist i to uz utedu i do 30%
vremena, vode i elektrine energije.
Kompanija Gorenje ne samo to je lider u ovom
segmentu ureaja za domainstva, na ovim naim
prostorima, ve je i lider na polju primene modernih
tehnologija pranja i utede energije. Nalazi se meu
nekoliko proizvoaa maina za pranje vea sa
energetskim faktorom A+, a jedini je na ovom trinom
segmentu klase A+++

18.3. Maine za pranje sudova
Kod maina za pranje sudova nivo energetske
efikasnosti, u proseku, je neto nii u odnosu na maine
za pranje vea. Energetska efikasnost ovih ureaja je
uglavnom A, a vrlo retko se moe videti model klase
A+ ili A++

19. NALEPNICE ENERGETSKOG RAZREDA NA
APARATIMA ZA DOMAINSTVO
Prema zakonodavstvu Evropske unije, svi novi elektrini
ureaji i aparati za domainstvo, koji se na tritu
Evropske unije prodaju, iznajmljuju ili kupuju, moraju
imati oznaku energetskog razreda, koja pokazuje
prosenu potronju elektrine energije pri korienju
ureaja i aparata. Oznaku energetskog razreda obavezno
moraju imati sledei ureaji i aparati:
elektrine maine za suenje,
kombinovane maine za pranje i suenje
vea,
maine za pranje sudova,
elektrine pei,
klima ureaji,
sijalice.

20. STANJE KUNIH APARATA U
DOMAINSTVIMA U SRBIJI
Prosena starost kunih aparata u Srbiji je prole godine
bila 13,5 godina. Podaci iz veleprodaja i maloprodaja
aparata za domainstva kau da su mnogi graani Srbije
zamenili staru tehniku novom koja je stigla po vrlo
niskim cenama i vrlo loeg kvaliteta, pri tom kupujui na
kredit. U prosenom srpskom domainstvu, prema
straivanju, najmlai tehniki ureaj je televizor.
Prosena starost mu je 7,6 godina.
Graani Srbije se veinom, zbog niskog standarda,
odluuju na jeftinije (a time i nekvalitetnije) ureaje i
kada je re o friiderima, elektrinim poretima,
bojlerima i drugoj tehnici. Jo uvek prosena srpska
porodica tehniku obnavlja tek onda kada je na to
prinuena izdisanjem starog ureaja.

21. MEHANIZMI ZA PODIZANJE ENERGETSKE
EFIKASNOSTI APARATA ZA DOMAINSTVA U
SRBIJI
Kao najefikasnije mere za poveanje energetske
efikasnosti, koje treba da se sprovode od strane drave, i
da budu obavezujue, prepoznaju se u sledeim,
najvanijim zahtevima:
Donoenje i implementacija propisa za
toplotnu zatitu i utedu energije baziranih
na standardima energetske efikasnosti
Informisanje javnosti o energetskoj
efikasnosti putem energetskih oznaka za
zgrade, energetskih oznaka za opremu i
sisteme, praktinih prirunika za
upravljanje energijom u zgradama, i
aparatima
Stimulisanje istraivanja i razvoja
energetski efikasnih tehnologija
Upoznavanje trita s merama energetske
efikasnosti i delovanje u cilju poveanja
energetski efikasnih materijala, elemenata,
ureaja i sistema dostupnih na tritu.

22. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Energetska efikasnost u Srbiji je izuzetno niska kada se
poredi sa prosekom u svetu i u zemljama Evropske unije.
Srbija troi 2,5 puta vie energije po jedinici drutvenog
proizvoda od svetskog proseka i 4 puta vie od proseka u
zemljama Evropske unije. Domainstva u Srbiji troe
preko 2,5 puta vie energije po kvadratnom metru
stambenog prostora od severnih zemalja EU. Nasuprot
tome, raspoloivi izvori energije u Srbiji su daleko ispod
svetskog i evropskog proseka. A sa tree strane,
ekonomski razvoj se zasniva na ekstenzivnoj upotrebi
energije u industriji, transportu, domainstvima kao i
izvozu energetski intenzivnih proizvoda. To su sve
nepovoljne okolnosti sa kojima se teko boriti. Srbija je
zbog toga izloena svim unutranjim, ali i spoljnim
potresima koji dolaze sa trita energije, kao i znatnoj
opasnosti po sigurnost. Takav poloaj nikako nije odriv
u nekom sledeem periodu. Da bi se ostvarila odreena
prilika za ekonomskim rastom, Srbija treba intenzivno da
razmilja o mnogo agilnijoj politici u cilju boljeg
korienja obnovljivih izvora energije - suneve energije,
biomase, vodenih tokova, vetra, itd.

Na kraju, samo kupovina energetski efikasnih aparata i
kunih ureaja je dobra investicija imajui u vidu utede
koje se ostvaruju kroz manje raune za elektrinu
energiju i uestalost njihove upotrebe. Danas skoro svi
kuni aparati i elektrini ureaji imaju nalepnice sa
oznakama energetskog razreda i prosenu potronju
elektrine energije pri korienju tih ureaja, tako da je
izbor pri kupovini olakan. Ti aparati su nekad malo
627
skuplji, ali dugorono se vie isplate, jer troe manje
elektrine energije, a samim tim e svoju viu cenu
isplatiti dugorono - kroz umanjene raune za utroenu
elektrinu energiju.

23. SPISAK ZAKONSKIH AKATA I DIREKTIVA
EU KOJE SE POMINJU U OVOM RADU
Direktive Evropske Unije:
Direktiva 89/106/EEC o usklaivanju
zakonskih i upravnih propisa drava lanica
o graevinskim proizvodima (Official
Journal of the European Communities L
40, 11.2.1989.)
Direktiva 92/75/EEC o obaveznom
oznaavanju efikasnosti kunih aparata
(Official Journal of the European
Communities L 297, 13.10.1992.)
Direktiva 93/76/EEC o ograniavanju
emisije ugljen-dioksida kroz energetski
efikasno korienje energije (Official
Journal of the European Communities L
237, 22.9.1993.)
Direktiva 2002/91/EC o energetskim
karakteristikama zgrada (Official Journal
of the European Communities L 1/65,
4.1.2003)
Direktiva 2004/8/EC o promociji
kogeneracije bazirane na korisnim
toplotnim potrebama na unutranjem tritu
energije (Official Journal of the European
Union L 52/50, 21.2.2004.)
Direktiva 2005/32/EC o uspostavljanju
okvira za definisanje zahteva za
ekodizajnom proizvoda koji koriste
energiju (Official Journal of the European
Union L 191/29, 22.7.2005.)
Direktiva 2006/32/EC o energetskoj
efikasnosti i energetskim uslugama
(Official Journal of the European Union L
114/64, 27.4.2006.)

Republika Srbija:
Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS",
broj 84/2004)
Novi Zakon o energetici ( Slubeni
glasnik RS, broj 57/2011)
Strategija razvoja energetike Republike
Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 44/2005)
Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni
glasnik RS br. 72/09)

Republika Hrvatska:
Zakon o energiji (Narodne novine br.
68/01, 177/04, 76/07)
Zakon o fondu za zatitu okolia i
energetsku uinkovitost (Narodne novine
br. 107/2003)
Zakon o gradnji (Narodne novine br.
175/03 i 100/04)
Zakon o prostornom ureenju i gradnji
(Narodne novine br. 76/07)
Zakon o efektivnom korienju energije u
neposrednoj potronji (br. 152/08 )
Tehniki propis o racionalnoj uporabi
energije i toplinskoj zatiti u zgradama
(Narodne novine br. 110/2008)
Zakon o uinkovitom korienju elektrine
energije (Narodne novine br. 152/08)

Republika Crna Gora:
Zakon o energetici Crne Gore ("Sl. list
Crne Gore", br. 28/10)
Zakon o energetskoj efikasnosti Crne Gore
(Sl. list Crne Gore, br. 29/10)
Zakon o ureenju prostora i izgradnji
objekata ("Sl. list Crne Gore", br. 51/08)

LITERATURA

[1] Avdi, S.: Energetska efikasnost u BiH - Trenutno
stanje, zakonska regulativa, realizovani i planirani
projekti, PDF prezentacija, Ceteor, Sarajevo, 2012.
[2] Markovi, D.: Kogeneracija, EU direktive, stanje u
Srbiji, tehnologije, Power Point prezentacija,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
[3] trbac, .: Energetska efikasnost zgrada, diplomski
master rad, FTN, Novi Sad, 2011.
[4] Zaglavljeni u prolost - Energija, ivotna sredina i
siromatvo u Srbiji i Crnoj Gori, PDF publikacija,
Cesid, Beograd, 2008.

Kratka biografija


Sonja (Svetko) Borovanin roena
je u Novom Sadu, 06.06.1985. godi-
ne. Zavrila je gimnaziju Laza Kos-
ti u Novom Sadu 2004. godine i
2009. Nakon zavrenih osnovnih
upisala je master studije, smer
Energetski Menadment na Fakul-
tetu Tehnikih Nauka u Novom Sa-
du. Master studije na smeru Ener-
getski Menadment zavrila je 2013.
godine.



628

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 536

UNAPREENJE RADA SLUBE ZA ODNOSE S JAVNOU INSTITUTA ZA
KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE

IMMPROVEMENT OF PUBLIC RELATION SERVICE OF INSTITUTE FOR
KARDIOVASCULAR DISEASES OF VOJVODINA

Dejan Pani, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INDUSTRIJSKO ININJERSTVO I
MENADMENT
Kratak sadraj - U rdu s pruvu dnsi s v-
nu u zdrvstvnim institucim, njihv ulg i
zn. Istru s rd slub z dns s vnu
Institut z krdivskulrn blsti Vvdin, uvu
pzitivn i ngtivn krktristik i n snvu tg du
s prpruk z unprnj rd slub.
Abstract This study research public relations in health
organizations, their role and significance. The study also
explores the operation of the Public Relations in the
Institute of Cardiovascular Diseases, observed the
positive and negative characteristics, and on the basis of
that recommendations for the improvement of the service.
Kljune rei: odnosi s javnou, zdravstvene
organizacije, Institut za kardiovaskularne bolesti
Vojvodine, drutvene mree, akcije.

I UVOD

Komunikacija u javnom zdravstvu putem slube za
odnose sa javnou predstavlja sistem razmene
informacija, kojim se postie unapreenje motivacije i
stvaranje poverenja, to je neophodno kako bi se
preduzele mere i aktivnosti za poboljanje zdravlja. Kao
rezultat javlja se bolje sagledavanje problema i
mogunost reavanja, razvoj vetina koji vode ouvanju
zdravlja pojedinca i drutva u celini. Institut za
kardiovaskularne bolesti podstie odgovornost drave i
drutva u obezbeenju dobrobiti za sve graane putem
unapreenja zdravlja. Osnovni problemi u radu slube za
odnose sa javnou ogledaju se kroz nedovoljno razvijenu
komunikaciju sa mlaom populacijom prisustvom na
drutvenim mreama, nedvoljnim brojem sprovedenih
akcija, kao i neadekvatnom saradnjom sa medijima u
pogledu prevencije bolesti i irenja znanja i informacija.
Na osnovu sprovedenog istraivanja i uoavanja
nedostataka u radu slube za odnose sa javnou, u radu
su predloene mere koje bi mogle dovesti do poboljanja
rada te slube u pogledu prevencije bolesti.

II ODNOSI S JAVNOU U ZDRAVSTVENIM
ORGANIZACIJAMA

Komunikacija u zdravstvu unutar zdravstvene ustanove,
predstavlja veoma vaan faktor uspeha.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji je mentor
bila docent dr Danijela Lali.
Ona predstavlja prdstvl rzmnu i prns infrmci,
km s psti unprnj mtivci zaposlenih, i
stvrnj pvrnj t nphdn kk bi s
prduzl mr i ktivnsti z pblnj zdrvl U
zdrvstvu se kmunicirnjem vri usmrvnj,
ktivirnj i kntrlisnj svih kci k s prduzimu
n linii rlizci zdnikih cilv u zdrvstvnim
ustnvm n svim nivim [1].
Prvilnm kmunikcim u oblasti zdrvl putm srd-
stv vng infrmisnj, dprinsi s spsblvnju
ludi u pblu kntrle nd spstvnim zdrvlm. Os-
novni zdtk komunikacije u zdravstvu jeste zaintere-
sovati odreene grupe ludi i pmi im u izuvnju
pdinih pitnj u blsti zdrvl i d pdsticati ih n
ktivnsti k su u tsn vzi s zdrvlm nkg d
njih ili s zdrvlm itv zdnic.
Osnovna uloga odnosa s javnou u zdrvstvu je da na
adekvatan i jedinstven nain pripremi i obezbedi
objavlivanje odreenih informacija o zdrvstvn
ustnvi.
U skladu sa tim, pored poznavanja osnovnih
komunikacijskih vetina, potrebno je temeljno poznavati
sve aspekte poslovanja ustnv, istorijat zdrvstvn
ustnv, uslug, kapacitete , investicione poduhvate itd.
Izabrani podaci moraju biti sistematizovani i predstavleni
cilnoj javnosti, medijima, partnerima, agencijama itd.
Zato je potrebno posedovati odgovarajuu evidenciju o
svim cilnim grupama javnosti.
Osb zdun z odnos s javnou ima odgovornost da
sredstva javnog informisanja budu kontinuirano i
pravovremeno obavetena o svim vanim dogaajima. U
cilu efikasnosti aktivnosti, prati se medijsko izvetavanje
o aktivnostima zdrvstvn ustnv, deavanjima u
okviru delatnosti i slino. Promovisanje zdravlja jedan je
od vanih zadatak u slubi odnosa sa javnou. Promocija
zdravlja pomae ljudima u promeni ivotnog stila i
pokretanju prema stanju optimalnog zdravlja.
Promocija zdravlja je snaan, finansijski isplativ i
efektivan put za stvaranje zdravije zajednice. Taj put
osposobljava ljude da kontroliu i unapreuju zdravlje.
Promocija zdravlja je program koji ukljuuje javnost u
kontekstu svakodnevnog ivljenja, a ne samo stavljanje
fokusa na spreavanje rizika od specifinih bolesti. U
kviru zdrvstvn ustnv izdvu s sldi vidvi
dns s vnu: dnsi meu zpslnim, dnsi s
krisnicim zdrvstvn ztit, dnsi s zdnicm,
dnsi s rgnizcim i institucim, dnsi s
mdiim i slino [2].

629
III ZAVOD ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI
VOJVODINE I SLUBA ZA ODNOSE S
JAVNOU
Smatra se da je Institut u Sremskoj Kamenici osnovan 16.
novembara 1977 godine od trenutka kada je registrovan u
Okrunom Privrednom Sudu kao obrazovna, zdravstvena
i nauna organizacija. Cilj osnivanja Instituta ogledao se
kroz potrebu da se na prostorima Vojvodine ree
kardiovaskularne bolesti. Dugi niz godina Institut uspeno
se borio sa kardiovaskularnim bolestima, a svojim
uspenim radom i dostignuima postigao je odgovarajui
ugled. Institut sprovodi dijagnostike postupke, lei
kardiovaskularne bolesti koristei savremene procedure i
opremu i vri ranu rehabilitaciju bolesnika. Institut za
kardiovaskularne bolesti Vojvodine ulae napore u
sprovoenje aktivnosti kako bi obrazovali i edukovali
javnost da povea kontrolu nad sopstvenim zdravljem
kako bi ga unapredili i zatitili. Institut za
kardiovaskularne bolesti Vojvodine ine: Klinika za
kardiologiju, Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju i
Zajednike slube. Klinika za kardiologiju se sastoji od
velikog broja odeljenja, a najznaajnija su odeljenje
intezivne nege, za poremeaje sranog ritma, odeljenje za
optu kardiologiju i rehabilitaciju I i II, odeljenje za
invanzivnu kardiologiju, odeljenje za neinvanzivnu
kardiologiju kao i odeljenje za prevenciju
kardiovaskularnih bolesti i edukaciju bolesnika. Takoe,
veliki broj odeljenja: poliklinike slube i preoperativne
dijagnostike, za uroene srane mane, za koronarnu
hirurgiju, za vaskularnu hirurgiju, odeljenje operacionog
bloka i anestezije, za postintezivnu negu i druge.
Zajednike slube instituta za kardiovaskularne bolesti
podrazumevaju postojanje odeljenja za pravne,
administrativne i raunovodstveno knjigovodstvene
poslove.
Odeljenje za odnose sa javnou Instituta za
kardiovaskularne bolesti Vojvodine u svakodnevnom radu
putem komunikacije omoguava da javnost stvori sliku o
domaem zdravstvenom sistemu.
Sluba za odnose sa javnou Instituta, obezbeuje da
informacija dospe do eksterne i interne javnosti, stvara
jedinstvenu povezanost sa spoljnim javnostima i prua
precizne, efikasne i brze informacije irokoj javnosti koja
je zainteresovana za rad samog Instituta. Sluba je
spremna i za rad u kriznim situacijama i dizajnira plan
kriznog komuniciranja.

IV ISTRAIVANJE

Metodologija istraivanja U cilju unapreenja kvaliteta
rada slube za odnose sa javnou sprovedeno je
istraivanje u Institutu za kardiovaskularne bolesti
Vojvodine poetkom novembra 2012. godine. Ovo
istraivanje je sprovedeno imajui u vidu doprinos koji
odnosi sa javnou donose ugledu zdravstvene ustanove.
Kao metod istraivanja korien je deskriptivna analiza
Izbor tehnike za prikupljanje podataka izvren je na
osnovu tipa informacija koje su nam bile potrebne za
sagledavanje postavljenih problema i realizaciju ciljeva
istraivanja. Nakon prikupljenih podataka dobijenih od
strane slube i podataka sa Interneta stvorena je jasna
slika o trenutnom uspehu u radu slube za odnose sa
javnou.
Problem i predmet istraivanja - Predmet istraivanja su
raznovrsne aktivnosti koje sprovodi Instut za
kardiovaskularne bolesti Vojvodine u cilju podizanja
svesti stanovnitva o kardiovaskularnim bolestima i
utvrivanje naina za unapreenje slube za odnose sa
javnou Instituta i njene komunikacije sa javnostima
koja je presudna za njenu budunost. Sprovedeno
istraivanje ima veliki znaaj jer ima za cilj da prikae rad
slube za odnose sa javnou u pomenutoj zdravstvenoj
ustanovi i da ukae na eventualne slabosti i nedostatke u
radu slube.
Faze istraivanja - Polazei od definicije problema i
ciljeva koji se ele istraivanjem postii definisane su faze
istraivanja. Nakon teorijskog prikaza slube za odnose sa
javnou u zdravstvu, izloenog predmeta, ciljeva i
metoda istraivanja, kao i prikaza rada i organizacijske
strukture Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine,
u radu je izloena analiza sprovedenog istraivanja. na
osnovu prikazanih, istraivanjem dobijenih podataka,
donet je zakljuak i predlog mera koje bi se mogle
sprovesti kao mogue reenje za nedostatke u radu
slube.

V ANALIZA RADA SLUBE ZA ODNOSE S
JAVNOU

Kkardiovaskularne bolesti, odnosno bolesti srca i krvnih
sudova, zauzimaju prvo mesto meu bolestima
stanovnitva, a neslavno prvo mesto zauzimaju i u
klasifikaciji uzroka umiranja [3]. Naime, ovaj podatak
ukazuje na znaaj da se u Republici Srbiji svest
stanovnitva podigne na vii nivo kako bi se ovakva
situacija u budunosti izbegla. Vie od polovine kolske
dece u Srbiji strosti izmeu 13 i 15 godin (54,7%) su
ve puili cigrete, svki esti (16,3%) trenutno pui.
Takoe, priblino jedn trein njih (31,3%) su zplili
svoju prvu cigretu pre nego to su nvrili 15 godin, to
ukzuje n visok potencijl upotrebe duvn u ksnijem
periodu ivot i potencijlno visoku prevlenciju bolesti
koje prouzrokuje duvn. Ciljna grupa obuhvata populaciju
sa velikim rasponom u godinama, jer se smatra da proces
edukacije i informisanja treba zapoeti ve u periodu
puberteta, kako bi se ukazalo na tetnosti puenja i
nepravilne ishrane, a isto toliko je vano i kod starije
populacije zbog vee verovatnoe oboljevanja.

Web stranice Instituta za kardiovaskularne bolesti
Vojvodine

Web Stranica za Instituta za kardiovaskularne bolesti
Vojvodine izraena je 2003. godine i nalazi se na domenu
http://www.ikvbv.ns.ac.rs [3]. Izradom sajta omogueno
je informisanje o osnovnim podacima o Institutu, kao i
nainu rada. Takoe postoji odeljak stranice koji prua
informacije licima koji su pristupili u cilju informisanja o
zakazivanju, listi ekanja, leenju i sl. Na stanici Instituta
za kardiovaskularne bolesti postoji kartica za PR (odnose
sa javnou) koja nudi mogunost izbora itanja vesti,
itanje saoptenja za medije kao i zanimljivih lanaka
napisanih o Institutu.
630
Na web stranici se nalazi link koji klikom upuuje na
Ameriku asocijaciju za srce (American Heart
Association) gde postoji web stranica pod nazivom go
red for women. Asocijacija se bavi prevencijom bolesti
srca, odnosno edukacijom prevashodno ena jer one imaju
vee predispozicije za oboljenje KOJE OBOLJENJE???
ILI KOJA???.

Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine na
drutvenim mreama

Na zvaninoj internet stranici Instituta za
kardiovaskularne bolesti vojvodine postoji link koji
korisnika direktno prosleuje na facebook stranicu
Instituta. Facebook profil nalazi se na adresi:
www.facebook.com/pages/Institut-zakardiovaskularne-
bolestiVovodine238672282811432. Facebook profil
Instituta osnovan je 24. juna. 2011 godine u elji da
prikae profil svoje organizacije iroj javnosti putem
najpopularnije drutvene mree. Tokom postojanja na
stranici se auriraju dogaaji koji se odnose na Institut,
sprovedene i budue akcije.

Youtube kanal Instituta za kardiovaskularne bolesti
Vojvodine

Sa web stranice Instituta za kardiovaskularne bolesti
Vojvodine mogue je pristupiti i youtube internet stranici
koja je jadan od kanala komuniciranja Instituta sa
javnou. Na Youtube stranici mogue je pronai video
zapise koji su edukativnog i informativnog karaktera.
Takoe, nalaze se video zapisi koji govore o odreenim
projektima I akcijama koje su sprovedene od stane
Instituta.

Dosadanje akcije Instituta za kardiovaskularne bolesti
Vojvodine
Sve akcije i projekti instituta za kardiovaskularne bolesti
Vojvodine imaju za cilj da nivo svesti podignu na vii
nivo, jer se na taj nain ostvaruje uspenost u smanjenju
broja obolelih. Broj akcija koje Institut sprovodi u cilju
edukovanja i informisanja stanovnitva kako bi smanjili
stopu obolevanja od kardiovaskularnih boLEsti, postaje
sve vei i zastupljeniji i podrazumeva neke od sledeih
akcija:

Akcija Operite ruke sauvajte ivote

Akcija operite ruke sauvajte ivote odrava se 5.
Maja, na svetski dan higijene ruku. Akcija se sprovodi u
cilju edukovanja i infromisanja pacijenata i zdravstvenih
radnika o znaaju istih ruku na zdravlje. Smatra se da je
to jedna od najznaajnijih mera prevencije infekcija.
Akcija "Sauvajte ivote - operite svoje ruke", je
inicijativa Svetske zdravstvene organizacije, koja se
sprovodi u 146 zemalja, u oko 12.500 do sada
registrovanih bolnica.
U saoptenju instituta navodi se da je on prva zdravstvena
ustanova u Srbiji koja se, u skladu sa stavom da je
prevencija najbolja zatita od bolesti, 2009. godine
prikljuila globalnoj kampanji Svetske zdravstvene
organizacije pod nazivom: "Operite ruke - sauvajte
ivote", iji je cilj da se nivo higijene ruku u bolnicama
podigne na jo vii nivo.

Akcija Jedan ivot, jedno srce

Projekat Jedan ivot, jedno srce je akcija koju sprovodi
Institut za kadiovaskularne bolesti Vojvodine. Pokrenut je
u cilju prevencije kardiovaskularnih oboljenja i promocije
zdravog naina ivota (pravilna ishrana, fizika aktivnost,
prestanak puenja). [3]

Akcija na Svetski dan srca, 29. Septembar

Svetski dan srca obeleava se od 2000. godine. Zbog
oboljevanja miokarda svake godine u svetu umire vie od
17 miliona ljudi, to je svaki trei umrli stanovnik??????.
Ove godine, Svetski dan srca obeleava se 29. septembra
pod sloganom Jedan svet, jedan dom, jedno srce". Ova
kampanja predstavlja nastavak kampanje iz 2011. godine,
a 2012. godine usmerena je na prevenciju bolesti srca i
krvnih sudova kod ena i dece. Pod okriljem lanica i
partnera Svetske federacije za srce, Svetski dan srca
ukljuuje veliki broj aktivnosti irom zemaljske kugle,
kao to su javne tribine, koncerti, sportska dogaanja i
slINO.

VI PREDLOZI I MERE UNAPREENJA ODNOSA
S JAVNOU

Znaaj uspenih odnosa s javnou i odreenih aktivnosti
najbolje se mogu sagledati kroz krajnje rezultate strategija
i ciljeva koji se ele postii. Na osnovu iznetih injenica
moe se uvideti neophodnost unapreenja rada slube za
odnose sa javnou. Ukljuivanjem mladih, a posebno
okretanje ka najmlaima kroz razne radionice, gde bi oni
zajedno sa roditeljima mogli sticati znanja i razvijati svest
je od presudnog je znaaja za odnose s javnou Instituta
za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.
Strategija uspostavljanja komunikacije sa mladima dovela
bi do znaajnog uspeha u radu slube za odnose sa
javnou Instituta jer bi se na taj nain uspeno podigla
svest o mogunostima prevencije bolesti srca i krvnih
sudova.

Kako bi se unapredio rad slube za odnose sa javnou
neophodno je poveati obim sprovedenih akcija i rairiti
ih na mlae populacije, jer znaaj zdrave ishrane, fizike
aktivnosti i zdravog ivota treba usaditi najmlaoj
populaciji, pa potom prei na stariju populaciju.
Komunikacija sa najmlaima u oblasti zdravih stilova
ivota koje ukljuuju zdravu ishranu, fiziku aktivnost je
svakodnevnica u svetu. Na taj nain najmlai se edukuju
od malena i usauju navike koje im u budunosti mogu
biti od presudnog znaaja u ouvanju zdravlja.
Komunikacija sa javnou preko drutvenih mrea veoma
je slaba karika u radu slube za odnose sa javnou. S
obzirom da Institut komunicira sa javnou iskljuivo
putem facebook-a bilo bi poeljno daprimeni aktivnost
kojom bi se javnost ukljuila. Naime bilo bi poeljno
redovnije postavljati postove na facebook-u o novinskim
lancima o zdravoj ishrani i zdravom ivotu. Pored toga
moglA bi se postaviti obavetenja o odreenim
631
ispitivanjima i istraivanjima koja bi javnosti bila
interesantna.
Da bi sluba sa odnose sa javnou mogla da funkcionie
neophodno je obezbediti i finansijska sredstva.
Institut za kardiovaskularne bolesti finansira se jednim
delom iz budeta drave, a drugim delom naplaivanjem
svojih usluga stranim dravljanima i domaim
dravljanima bez zdravstvenog osiguranja. Meutim i
pored toga Institut ima velike trokove, pa je poeljno u
narednom periodu razviti sistem prikupljanja finansijskih
sredstava za dalji rad slube za odnose sa javnou.

V ZAKLJUAK

Svrmni tkvi ivlnj i sv v ptrb ludi d
ztit i unprd sv zdrvl, stvl prd zdrvstvn
rdnik svih prfil psbn zdtk i izzv, d n
sm mdicinskim intrvncim lnj, v, pr svg,
mrm prmci zdrvl, unprnj zdrvl i
prvnci blsti, du sv dprins u stvrnju
blgstnj km svi ludi t, odnosno kvlittnijeg
ivt. Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine ve
dugi niz godina sprovodi akcije u pogledu prevencije
bolesti putem edukacije i informisanja javnosti. Akcije
koje Institut sprovodi su planirane, organizovane i u
velikoj meri uspene.































Pravilnom komunikacijom slube za odnose sa javnou
Instituta u Sremskoj Kamenici, moe se doprineti
smanjenju broja obolelog stanovnitva, a ostatak
stanovnitva se moe edukovati kako da sprei irenje i
nastanak ove vrste bolesti. Na taj nain funkcija slube bi
se ostvarila a ujedno bi se doprinelo poboljanju opteg
zdravstvenog stanja stanovnitva.

VI LITERATURA

[1]. D. Kku, "Kmunikci u prfsinln prksi
zdrvstvnih rdnik", Bgrd, 2010.
[2] D. Lunin, "Kmunikcisk vtin u zdrvstvu,
Nkld Sklp", Zgrb, 2010.
[3]. http://www.ikvbv.ns.ac.rs

Kratka biografija:

Dejan Pani roen je u Novom Sadu 1983. godine. Master rad
na na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Industrijsko
inenjerstvo i menadment obranio je 2012. godine.





632

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 624.504

PRIMENA PRIRODNIH MATERIJALA U TRADICIONALNOJ I SAVREMENOJ
ARHITEKTURI

THE USE OF NATURAL MATERIALS IN THE CONTEMPORARY AND TRADITIONAL
ARCHITECTURE

Sanja Avdalovi, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE
Kratak sadraj U ovom radu predstavljena je primena
prirodnih materijala u tradicionalnoj i savremenoj
arhitekturi. Akcenat je na novim arhitektonskim
ostvarenjima u svetu koja se mogu kombinovati sa
tradicionalnom gradnjom , to je u radu i prikazano kroz
primer realizacije konkretnog projekta.
Abstract This thesis focuses on the use of natural
materials in traditional and contemporary architecture.
The emphasis is on new architectural achievements in the
world which can be combined with traditional
construction, as shown in this paper and through the
example of particular projects.
Kljune rei: ekoloki ispravna gradnja, prirodni
materijali, ivotni ciklus materijala, odrivi razvoj, zelena
arhitektura.
1. UVOD

Posle dugog razdoblja modernog naina gradnje,
oveanstvo se sve vie okree prirodnim materijalima i
ekoloki prihvatljivom nainu gradnje. Prvi oblici
ekoloke gradnje pojavili su se u dalekoj prolosti. Silom
prilika, tada su se mogli koristiti samo materijali koji su
se mogli nai u prirodi. Raznolike klimatske odlike
pojedinih oblasti uslovljavaju raznolikost tipova narodnog
graditeljstva.
Slama, drvo, kamen i zemlja omoguuju gradnju koja ne
zahteva enormne finansijske izdatke, a prua zdrave i
ugodne uslove u objektima.
U duhu odrivog razvoja graditeljstvo nudi sve vie
reenja koja e smanjiti potronju energije i sauvati
prirodu a opet u potpunosti zadovoljiti sve uslove zdravog
i konfornog stanovanja. Jedan od vidova odrivog razvoja
kroz koji se moe planirati budunost grada je zelena
arhitektura.
Tradicionalan pristup gradnji i korienje prirodnih
materijala omoguie nam dugoroan opstanak na planeti.
Primer kue stare 500 godina dokazuje kvalitet prirodnih
materijala. Kua se nalazi u blizini Hempria u Engleskoj
i izgraena je od hrastovine sa tranim krovom.


______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
mentor je bio dr Slobodan Krnjetin, vanr.prof.

Slika 1. Kua od hrastovine sa tranim krovom [3]

2. TIPOVI KUA I UPOTREBA EKOLOKIH
MATERIJALA U NARODNOM GRADITELJSTVU
Bioklimatski aspekti narodnog graditeljstva na prostorima
bive Jugoslavije veoma su za nas zanimljivi i znaajni,
jer su klimatski uslovi u kojima su nastajali objekti
narodnog neimarstva gotovo istovetni sa dananjim.
Postoje tri oblasti koje se razlikuju po svojim klimatskim
odlikama primorska, planinska i panonska.
Prve tradicionalne kue na ovim prostorima bile su
jednostavne. Najprimitivniji oblik kue, za koji se
pouzdano zna da je postojao nazvan je sibara. Ona je
kupastog oblika, sa smo jednom okruglom prostorijom, na
ijoj sredini gori vatra, a dim izlazi kroz otvor koji se
ostavlja prilikom gradnje. Njoj je slina savardak, koji se
gradio u crnogorskim brdima, sjenikoj oblasti, Polimlju i
Potarju. Postojali su jo dubirog, krivulja i koliba, a u
istonoj Srbiji obani su gradili uuljake ili iljke, kolibe
kupastog oblika, oko kojih su postojali kanali za
odvoenje kie. Kulaa na Zlatiboru je graevina od kolja
sloenog u kupu, pokrivena slamom ili paprati.
3. EKOLOKI PRIHVATLJIVI MATERIJALI U
GRAEVINARSTVU
Ekoloki prihvatljivi materijali u graevinarstvu nemaju
tetan uticaj na okolinu, zahtevaju manje energije i
tehnoloke obrade, obnovljivi su. Od prirodnih materijala
u gradnji najee se koriste slama, drvo, zemlja i kamen.
3.1 Slama kao graevinski materijal
Slama je jedan od najboljih obnovljivih graevinskih
materijala. Koristila se kao graevinski materijal
hiljadama godina, uglavnom u kombinaciji sa peskom i
glinom. Kada je napravljena presa za baliranje, krajem
633
19. veka, ljudi su prepoznali potencijal balirane slame kao
graevinskog materijala.
Odlike slame kao materijala u graevinarstvu su
korienje obnovljivog i potpuno prirodnog materijala,
brzina i jednostavnost gradnje, vrhunska akustina
svojstva, dobra termoizolaciona svojstva, ekonominost.
Osnovne metode gradnje slamom su:
metoda noseih zidova od bala slame-Nebraska
metod,
metoda laganih konstrukcijskih okvira sa
noseim zidom od bala slame,
metoda popunjavanja (drvenog okvira, i metoda
balvana i stubova) i
metoda zidanja sa balama slame
Kada govorimo o negativnim stranama slame kao
graevinskog materijala, jedan od bitnijh kod nas je to
slama jo uvek nije sertifikovani graevinski materijal.
Moe se koristiti kao izolacioni materijal, tj kao ispuna
nosee konstrukcije, ali ne u smislu noseeg materijala.
Jedan od retkih nedostataka gradnje slamom je to
podruja sa enormnom vlanou vazduha ili velikim
koliinama padavina nisu pogodna za takvu gradnju.
Takoe, poto nije re o konvencionalnom materijalu,
izvoa bi morao da ovlada novim tehnikama gradnje.
3.2 Drvo kao graevinski materijal
Drvo je najstariji graevinski materijal iz prostog razloga
to je pomou njega mogue napraviti jednostavne
graevine sa vrlo malo alata ili ak i bez njega. Zato su
ljudi, kada su poeli sa gradnjom, prvo upotrebili drvo za
pravljenje jednostavnih koliba. Razvojem ljudskog
drutva i unapreenjem alatki, drvo je poelo da se koristi
za sloene konstrukcije, a i danas je nezamenljiv
graevinski materijal.
Drvo ima sposobnost razmene vazduha sa okolinom to
omoguava filtriranje i proiavanje vazduha. Vlanost
drveta je konstantno u ravnotei s koliinom vlage u
zraku pa stoga ne dolazi do pojave kondenzacije i
vlaenja. Temperatura drveta izjednaava se s
temperaturom unutar prostorija i na taj nain prirodno
regulie klimu unutranjeg prostora. Drvo prua zatitu od
radioaktivnog zraenja zbog ega se esto koristi za
oblaganje drugih materijala.
Drvo se moe koristiti za grede, stubove, temelje, esta je
i upotreba drveta u enterijeru za oblaganje zidova.
Za zatitu drveta upotrebljavaju se boraks, borna kiselina,
cink-hlorid, bakar-sulfat i drugi.
Negativna svojstva drveta su nehomogenost grae, razne
nepravilnosti u grai drveta i negativan uticaj vlage ili
gljivica (to se spreava odgovarajuim zatitnim
sredstvima)..
3.3 Zemlja kao graevinski materijal
Zemljanu arhitekturu veina ljudi danas vezuje za primi-
tivne, nesigurne, prevaziene i zastarele konstruktivne
forme. Ovo izuzetno naslee, odbaeno, vezano uz
prolost, sliku siromatva i oseaj srama, ignorisano je od
strane iroke javnosti i osueno na propast. Zaboravljamo
da je, od kako ovek gradi svoje gradove, zemlja bila i
ostala jedan od glavnih graevinskih materijala.
Gradnja zemljom ima viestruke prednosti, dostupnost,
vievekovna tradicija, ne koristi energiju za proizvodnju,
zemlja ima mo termoregulacije okoline, nema nikakva
tetna dejstva i nosi velike kreativne potencijale.
U zavisnosti od vrste zemlje i podruja u kom se gradi,
razvile su se razliite tehnike i naini njene upotrebe.
Svrstane su u 12 velikih grupa (sa mnogo varijanti).
Najrasprostranjenije su gradnja nabojem i
erpiem(nepeena zemlja). .
Naboj se pravi od posne gline, moe se upotrebiti i masna
glina sa dodatkom peska i seckane slame ili pleve. erpi
su cigle od nepeene zemlje suene na suncu, esto uz
dodatak slame.
3.4 Kamen kao graevinski materijal
amen je nezamenljiv materijal u graevinarstvu , kako u
nisko gradnji, tako i u visoko gradnji, Jedan je od
najstarijih graevinskih materijala jer je bio lako dostupan
u prirodi, te su ga rani ljudi mogli koristiti za razne
potrebe. Kamen se u graevinarstvu najee pre upotrebe
obrauje: lomi, see, polira. Za nasipanje puteva i izradu
podloge za temelje i podve obino se koristi prirodni
ljunak .
Graevinskim kamenom se smatra svaki kamen koji se
moe koristiti u graevinarstvu. Kamen nastaje droblje-
njem stena. Do prirodnog nastanka kamena obino dolazi
pod dejstvom erozije, usled uticaja kie, vetra, mraza,
plime, oseke, zemljotresa, poplava i drugih meterolokih
pojava.
Kamen se u graevinarstvu upotrebljava za zidanje
zidova, temelja, mostova, za izradu podloga, puteva, ali i
u enterijeru
Sa aspekta uticaja na ivotnu sredinu eksploatacija
kamena u veini sluajeva predstavlja zadiranje u stabilne
ekosisteme, razorno delovanje na tlo kojem se menja
reljef, utie na biljni i ivotinjski svet, te se postepeno
menja celovita slika prirodnog okruenja.
3.5 Ostali prirodni materijali
Treba napomenuti da se od prirodnih materijala u
graevinarstvu koriste i termo vuna, materijali na bazi
gljiva, pluta, soja i trska.
Termo vuna- je termoizolacioni materijal sainjen od 75
% ovije vune, 15 % recikliranog poliestera i 10 %
vezivnog poliestera, parapropusna je, ima
termoizolacijska svojstva jednaka mineralnoj vuni i
ostalim slinim materijalima, pa se koristi za toplotnu
izolaciju tavana, potkrovlja, drvenih zidova i drvenih
podova. Ima viu vatrootpornost od celuloze i celularno
plastinih izolatora
Materijal na bazi gljiva- Ispod povrine zemlje gljive
formiraju iroku mreu tankih vlakana, nalik na korenje
koje se naziva micelijum. Taj deo gljiva nije posebno
ukusan, ali kada se osui moe se koristiti kao super jak,
vodonepropustan graevinski materijal. Osueni
micelijum se moe formirati u bilo koji oblik, izuzetno je
konzistentan i jai od betona, a njegova specifina
tekstura je interesantna za upotrebu u dizajnu i umetnosti.
Pluta u potpunosti prirodan i obnovljiv materijal, dobija
se od kore hrasta plutnjaka. Sadri 40 miliona elija po
kubnom centimetru i gotovo 50 % njegove mase ini
vazduh. Smola plute slui kao vezivno sredstvo, a nije
potrebno dodavati sredstva protiv zapaljivosti. Najee
se koristi u enterijerima, pri izradi podnih i zidnih obloga.
634
Vrlo je lagana u elastina, odlina za zvunu i termo
izolaciju.
Soja u novije vreme zrna soje se koriste za dobijanje
ekoloke pene za izolaciju. Nakon aplikacije, ova pena
odmah rairi i veoma brzo pokriva i popunjava pukotine.
Prema istraivanjima, sloj od 10 cm ove pene pokazuje
iste ili bolje izolacione karakteristike od onih koje imaju
tradicionalni izolacioni materijali debljine 15 cm. Njena
prednost je to je sasvim prirodan materijal, te ne sadri
nikakve hemikalije
Trska uspeva u movarnim predelima. U graevinarstvu
se najvie koristi kao krovni pokriva, kao armatura u
zidovima od naboja, za toplotnu i zvunu izolaciju
podova, zidova, potkrovlja.
Trska troi malo energije tokom proizvodnje, otporna je
na glodare, odlian je termiki i zvuni izolator i nema
nikakvih tetnih uticaja na zdravlje ljudi. Poseduje
elektromagnetne i radioloke osobine, ima sposobnost da
vri difuziju tako da objekat die, pa na ovakvim
objektima ne dolazi do stvaranja vlage i bui
4. IVOTNI CIKLUS MATERIJALA

Svaki materijal, kao i svaki proizvod imaju svoj ivotni
ciklus. ine ga faze kroz koje polazi od izdvajanja
prirodnih resursa, preko proizvodnje, transporta i
upotrebe, do odlaganja i razgradnje.
Metodologija pod nazivom procena ivotnog ciklusa
ili LCA (Life Cycle Assessment) je iroko prihvaena u
industriji. LCA metodologija sagledava itav ivotni
ciklus graevinskog materijala, graevinskih komponenti
i cele zgrade.
etiri su osnovna principa o kojima se treba voditi rauna
prilikom izbora materijala [4]:
materijal treba da se napravi korienjem
lokalnih sirovina
za proizvodnju treba koristiti obnovljive izvore
energije
odravanje materijal tokom korienja treba da
bude jednostavno i jeftino
kad nam vie ne bude potreban u datom obliku,
obavezna je mogunost njegovog vraanja u
prirodu kroz biorazgradnju.

5. NOVA ARHITEKTONSKA OSTVARENJA U
SVETU KOJA SE MOGU KOMBINOVATI SA
TRADICIONALNOM GRADNJOM

U duhu odrivog razvoja, graditeljstvo nudi sve vie
reenja koja e smanjiti potronju energije i sauvati
prirodu, a opet, u potpunosti zadovoljiti sve uslove
zdravog i konfornog stanovanja
Odrivi razvoj se definie kaorazvoj koji zadovoljava
potrebe sadanjih, bez ugroavanja sposobnosti, buduih
generacija da podmire njihove vlastite potrebe. [1]
Jedna od vidova odrivog razvoja kroz koji se moe
planirati budunost grada je zelena arhitektura.

5.1 Zelena arhitektura

Zelena arhitektura ili zeleni dizajn je pristup graenju koji
tetne uticaje na ljudsko zdravlje i okolinu svodi na
minimum.
Zelenilo u gradovima dobija sve vie znaaja, ne samo
zbog zelenog uticaja i odrivog razvoja, nego pre svega
iskonske ovekove potrebe da ivi u kontekstu sa
prirodom. U poslednje vreme moemo primetiti sve vie
zelenih krovova i vrtova u gradnji.
Vertikalno ozelenjavanje je karakteristino za urbane
sredine, a potreba za biljkama u gradu raste i vertikalno
ozelenjavanje ima vano mesto u unapreenju uslova za
ivot.
Postoje dva osnovna tipa vertikalnih vrtova:
zelene fasade i
zeleni zidovi
Zelena arhitektura zaista predstavlja budunost gradova i
ouvanja ivotne sredine, samo je potrebno napraviti
krupniji korak ka njenom utemeljenju u nau
svakodnevnicu.
5.2 Zeleni krovovi
Zeleni krov je otvoren prostor prekriven biljnim
materijalom, odvojen od tla graevinom ili nekom
drugom strukturom.
Osnovni elementi zelenog krova su:
Sloj vegetacije
Supstrat
Filterski sloj i
Drenanokumulacioni sloj
Prednosti zelenih krovova su viestruke. Ovakav tip krova
je vredan ivotni prostor insekata i ptica. Mikroklima oko
objekat se poboljava, jer se krov prekriven zelenilom
manje zagreva. Veliki deo kinice prvo se zadrava na
krovu a zatim postepeno isparava, za razliku od ostalih
krovova koji svu vodu odmah sprovedu u kanalizaciju.
Pored toga biljni pokriva produava vek trajanja krovne
izolacije jer titi od velikih temperaturnih kolebanja
Estetska funkcija je dovoljan razlog za formiranje zelenog
krova, jer kao efekat oplemenjivanja gradskog pejzaa
umnogome utie na poboljanje ivota u urbanim
uslovima.
Jedina mana zelenih fasada i krovnih pokrivaa su
inicijalni trokovi, jer je samo graenje zelenih objekata
skuplje nego graenje objekata sa tradicionalnim
fasadama i krovovima. Ali treba uzet u obzir da je
odravanje ovih sistema mnogo jeftinije i da e za ovaj
vid gradnje vremenom isplatiti zato to ujedno
smanjujemo trokove grejanja i hlaenja.
U odnosu na konstruktivne elemente i naine korienja,
zeleni krovovi se dele na ekstenzivne i intenzivne.
Zeleni krovovi ne treba da predstavljaju privilegiju
stanovnitva bogatih zemalja, ve bi trebalo da postanu
sastavni deo i redovna pojava u sistemu zelenih povrina
svih regiona.

635
Prema podacima firme ZinCo u 2013. godini cena
izgradnje zelenog krova kree se u rasponu od 35 100
/m. Pri izgradnji krovnog sistema po nioj ceni, vek
trajanja se procenjuje na 15 20 godina, a pri skupljoj
varijanti iznosi 30 50 godina. Cena ekstenzivnog krova
sa sedum biljkama je 60 70 /m, a park na krovu sa
drveem od 10 m i fontanom moe da kota i 350 400
/m.
Uteda novca za energiju koja se utroi za rashladne
sisteme leti i grejne sisteme zimi, zavisi od klime, veliine
zgrade i tipa zelenog krova koji se u njoj nalazi. Svako
sniavanje temperature za 0,5
o
C moe redukovati
koliinu elektrine energije za 8 %.
6. IZVETAJ O OBJEKTU ROLLS ROYS

Projekat na firmi Rols Rojs je realizovala ZinCo va
partner firma Alumasc u Velikoj Britaniji. Svi podaci o
ovom projektu dobijeni su od strane predstavnika ZinCO
ve kompanije iz Stuttgart a, Nemaka.
Nakon preuzimanja marke Rolls Royce od strane BMW
a morala se izgraditi nova fabrika u Engleskoj. Nova
lokacija se nalazila u draesnom krajoliku Goodwood a
na periferiji Chechester a. Zbog toga je bio cilj da se
fabrika to bolje uklopi u krajolik. Ukupna krovna
povrina od otprilike 40 000m
2
od fabrike i kancelarija je
prekrivena ekstenzivnim zelenilom. Najverovatnije se radi
o najveem zelenom krovu u Velikoj Britaniji

Slika 2. Pogled na reprezentativno dvorite i zelenilom
prekrivene krovne povrine (Rolls roys) [4]

Slika 3. Krovna struktura sistema na Rolss Roys-u [4]

Ogromne ekstenzivnim zelenilom prekrivene krovne
povrine danas slue parovima poljskih eva kao mesto za
gnedenje.

Kao sakuplja za vodu i element za drenau u izradi
zelenila slui Floradrain FD 25. Substrat se na licu mesta
proizveo od recikliranih glinenih cigli. Povrina se
pozelenila sa mnogo raznih vrsta seduma procesom
hidrosetve.
7. ZAKLJUAK
Graditeljstvo koje nastaje u dosluhu sa prirodom stvara
jedan izbalansiran ekoloki ritam i istie odanost prema
klimatskim i topografskim realitetima i prema duhu
mesta.
Upotreba prirodnih (ekolokih) materijala u graevinar-
stvu i arhitekturi znaajna je za odravanje ekoloke rav-
notee i jedan je od bitnih preduslova odrivog razvoja.
Povratak prirodi je nain na koji objektima moemo
podariti novo ruho i pritom istovremeno u veoj meri
spreiti ekoloku destrukciju gradova. Nove strategije
projektovanja u gradovima sa vertikalnim i krovnim
batama koje se baziraju na principima odrivog razvoja,
obezbeuju bolji kvalitet ivota za stanovnike, promoviu
odrivi razvoj i zdraviji nain ivota, a istovremeno
doprinose i zatiti klime i utedi energije.
Ekonomska, energetska i kriza identiteta dovele su do
toga da shvatimo znaaj okruenja i njegove zatite i da se
okrenemo danas alternativnim izvorima energije,
odrivom razvoju i reciklai; a uz potovanje tradicije,
upotrebom lokalnim materijala, znanja i lokalne radne
snage.
8. LITERATURA
[1]Krnjetin S. 2004. Graditeljstvo i zatita ivotne
sredine, Prometej, Novi Sad.
[2]Jones B. 2006. Prirunik za grau kua od bala slame,
Data Art+, Mursko Sredie, R. Hrvatska
[3] http://www.ekokue.com
[4] http://www.zinco-greenroof.com
[5] http://www.ekokucamagazin.com

Kratka biografija:

Sanja Avdalovi roena je u Mostaru 1983. godine. Diplomski
master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Inenjerstvo
zatite ivotne sredine odbranila je 2013.god.
Slobodan Krnjetin roen je u Novom Sadu 1954. godine.
Doktorirao je na Fakultetu tehnikih nauka 2000. god., a izabran
je u zvanje redovnog profesora 2010. Ua nauna oblast je
Graditeljstvo i ivotna sredina.


636

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 005:368.01




HAZARDS THAT OCCUR AS A RESULT OF AIR POLLUTION IN URBAN AREAS

, ,




-
2010.
2011. .
Abstract This paper will show data processing of air
quality monitoring on the basis of automatic emission
measuring the concentration of air pollutants in 2010.
and 2011. on the territory of the City of Novi Sad.
: , a,

,
,
e e.
1.
,

,
.
,
, .
, ,
.
, ,


.
.

,
.
,
.
.
.


, .


, .

,
.


- .
______________________________________________
:

o .


.

2010. 2011.
:
.
:
(SO
2
)
,
(NO
2
)
,
(CO)
(P
10
).

2010. 2011. .


,


.
2. (
36/09)

,


.

,
.

.

.
2.1.
,
,


(. . , 11/10 75/10).
2.2.
2.2.1.
21 ,
,
,
,
:
1.

;
637
2.

,

;
3.

.

,
.
2.2.2. SAQI_11
SAQI_11

:



- ;


,

- ;


,
() - ;

,
() - ;

- .

SAQI_11 , ,

.


.


.
3. -


, .

.

.
,
, ,
.

,
,
.


.
3.1.


.
(36)

(). / -
/ I
1
,

. ,
()
: -
- ,

.
1. -
81,
.

:
(SO
2
)
,
(NO
2
)
,
(CO)
(P
10
).
2. -
45,

,
,
:
(SO
2
)
,
(NO
2
)

(CO).
3.2.

:
(S
2
), (
NO NO
2
), (CO),
(
3
) (C
6
H
6
)

,
.
:
(SO
2
), (NO
2
),
(CO) (
10
).
4.
2010. 2011. .



2010. 2011. .
- :
(SO
2
), (N
2
)
(CO).
- :
(SO
2
), (N
2
),
(CO)
(PM
10
)

4.1.
2010.
4.1.1 -


(SO
2
) 11,63 [g/m
3
],
638
50 [g/m
3
].

(N
2
) 19,92 [g/m
3
],
40 [g/m
3
].

(CO) 0,45 [mg/m
3
],
3 [mg/m
3
].
4.1.2 -


(SO
2
) 9,39 g/m
3
,
50
g/m
3
.
(NO
2
) 69,30 g/m
3
,
() 40
g/m
3
.


()
60 g/m
3
,
(NO
2
)
-
.
(CO) o 0,41 mg/m
3
,
3 mg/m
3
.

(PM
10
) 35,83
g/m
3
, 40
g/m
3
.

(NO
2
) 407,40 g/m
3
,

85 g/m
3
,
125 g/m
3
,
(NO
2
)
-
.
(70)
. ja
(P
10
)
113,10 g/m
3
,
50
g/m
3
75 g/m
3
,

(P
10
)
- .

(P
10
) (62) .
4.2.
2011.
4.2.1 -


(SO
2
) 16,76 g/m
3
,
50
g/m
3
.
(NO
2
) 21,18 g/m
3
,
40
g/m
3
.
(CO) 0,33 mg/m
3
,
5 mg/m
3
.
4.2.2 -


(SO
2
) 11,14 g/m
3
,
50 g/m
3
.

(NO
2
) 61,71 g/m
3
,

40 g/m
3
.



() 60 g/m
3
,
(NO
2
)
-
.
(CO) 0,54 mg/m
3


5 mg/m
3
.
(PM
10
) 44,52
g/m
3
,
40 g/m
3
.



() 48 g/m
3
,

(PM
10
) -
.

(NO
2
) 360,55 g/m
3
,

85 g/m
3
.



() 125 g/m
3
,

(NO
2
) -
.
(P
10
)
147 g/m
3
,
50 g/m
3
.



() 75 g/m
3
,

(PM
10
) -
.
4.3
2010. 2011.

,
. ,
2010. 2011.


.

(NO
2
)
639
-
2010. 2011. .

() -
81,
,


.
,



(
) .
:

( ),

,

( , -
).
4.4

,
.



, ,


, . . 72/09
, . . 36/09,
:
1)
2)
3)
4)

5)
.

( )
,
()

21. .

.

.

5.
,


2010. 2011.

, . ,

,
. ,
(NO
2
)
-
2010. 2011. .
-
,
.


.




.

.
6.
1. , - . ():

: --.
,
,
, 2011.
2. - . . ,
, , 2008.
3. .
, - ,
, 1989.
4. .
;

2010. .
,
2011.
5. .

,
2012. . ,
2012.
6.
,

,
,

7. www.sepa.gov.rs/download/Agencija_publikacij
a.pdf

:

1985. .



-
2013. .

640

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 502/504

MOGUNOST ZBRINJAVANJA KLANINOG OTPADA SA TERITORIJE AP
VOJVODINE POSTUPKOM ANAEROBNOG TRETMANA

POSSIBILITIES OF SLAUGHTERHOUSE WASTE DISPOSAL IN THE AUTONOMOUS
PROVINCE OF VOJVODINA BY ANAEROBIC TREATMENT

Biljana arovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE
Kratak sadraj Klanini otpad (KO) predstavlja
specifian vid otpada koji nastaje u okviru klanica i ne
moe se koristiti u daljoj ishrani. U cilju sagledavanja
mogunosti zbrinjavanja klaninog otpada anaerobnom
fermentacijom (AF) u Vojvodini, potrebno je poznavati
karakteristike klaninog otpada i koliine koje se generiu
na teritoriji AP Vojvodine. Ukupne koliine klaninog
otpada u AP Vojvodini iznose priblino 41.000 t/god, pod
pretpostavkom da se sakupi celokupna koliina
generisanog otpada. Daljim razmatranjem utvrene su
koliine koje mogu da se sakupe i koje se generiu u
klaninim pogonima veeg kapaciteta, i one iznose
27.600 t/god. Procenjeni su energetski efekti zbrinjavanja
klaninog otpada postupkom AF sa teritorije Vojvodine u
vidu instalisane snage potencijalnog biogas postrojenja,
1,8 MW
e
, i proizvodnje elektrine energije, 14,6 GWh
e
.
Dat je poseban osvrt na zatitu ivotne sredine koja se
ogleda u smanjenju emisije ugljendioksida, metana,
azotnih oksida kao i redukciji neprijatnih mirisa i
zagaenja zemljita.
Abstract Slaughterhouse waste is a specific type of
waste which is generated within slaughterhouses and
cant be used for further feeding. In order to evaluate the
possibility of slaughterhouse waste disposal in the
Autonomous Province of Vojvodina (APV) by anaerobic
treatment, total amount of generated slaughterhouse
waste in the APV must be known. The total amount of
slaughterhouse waste is approximately 41.000 t/a,.but
amount suitable for biogas production is 27.600 t/a. This
waste is generated within large slautherhouses. The
energy effects of slaughterhouse waste disposal by
anaerobic treatment in APV is evaluated, 1,8 MW
e
of
instaled capacity and 14,6 GWh
e
produced electric
power, as with a special review on environmental
influence. The contribution to the environment is reflected
through reduction of emission of carbondioxide,
methane, nitrogen oxides and through reduction of odors
and contamination of land.
Kljune rei: klanini otpad, anaerobna fermentacija,
zbrinjavanje, AP Vojvodina.



NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji
je mentor dr Milan Martinov, red. prof.
1. UVOD

Kada je u pitanju klanini otpad i generalno otpad
ivotinjskog porekla, poslednjih godina se intenzivno radi
na problemu njegovog nekodljivog zbrinjavanja i
utvruju se zdravstvena pravila za njegovo iskoriavanje.
Ovaj noviji intenzivniji pristup reavanja problema
zbrinjavanja klaninog otpada je posledica bolesti
Transmisivna Spongioformna Encephalopatia - TSE, tzv.
bolesti ludih krava, koja je otkrivena kod goveda u
Velikoj Britaniji 1986. godine i koja je nastala kao
posledica neadekvatnog tehnolokog postupka
proizvodnje mesnog kotanog brana i njegove upotrebe u
ishrani preivara [1]. Postoji nekoliko metoda kojima se
moe bezbedno zbrinuti klanini otpad ili leevi uginulih
ivotinja a poslednjih godina se ozbiljno razmatra i
upotreba klaninog otpada kao supstrata za biogas. Time
se ovaj otpad zbrinjava na bezbedan nain procesom
anaerobne fermentacije i ujedno proizvodi biogas kao
jedan vid obnovljivog izvora energije. Biogas predstavlja
meavinu gasova kod koje najvei zapreminski udeo ine
metan (CH
4
) i ugljen-dioksid (CO
2
), sa malim udelima i
drugih gasova kao to su amonijak, vodonik, azot,
sumpor-vodonik, ugljen-monoksid i vodena para. Oblast
koja se tie proizvodnje biogasa kao obnovljivog izvora
energije, kao i upotrebe klaninog otpada u vidu
potencijalne sirovine za proizvodnju biogasa je u
Republici Srbiji, do nedavno, bila relativno neistraena,
ali su napravljeni znaajni pomaci. Republika Srbija je
definisala zakonsku regulativu koja se tie klaninog
otpada i otpada ivotinjskog porekla generalno, i to u
periodu poslednje tri godine. Ova regulativa je u skladu sa
propisima EU iz navedene oblasti. Zadaci rada su sledei:
potrebno je utvrditi koliine klaninog otpada koji se
generie na teritoriji AP Vojvodine kao i realne
koliine koje su na raspolaganju za proizvodnju
biogasa,
proceniti mogunost zbrinjavanja klaninog otpada
postupkom AF,
odrediti efekte zbrinjavanja klaninog otpada
anaerobnom fermentacijom na teritoriji AP
Vojvodine.
2. TEORIJSKA RAZMATRANJA

2.1. Definicija i klasifikacija klaninog otpada
Klanini otpad predstavlja otpadne materije nastale u
okviru klanine industrije i predstavlja potencijalnu
sirovinu za proizvodnju biogasa.
641
Pravilnikom [2] je definisana i podela otpada ivotinjskog
porekla na materijal Kategorije 1, materijal Kategorije 2 i
materijal Kategorije 3, u zavisnosti od stepena rizika za
javno zdravlje i zdravlje ivotinja. Klanini otpad
ivotinja koje su najzastupljenije u stoarskoj proizvodnji
(svinje, goveda, ovce, ivina) moe da se svrsta u
Kategorije 2 i 3, s tim da ostaci preivara koji su pokazali
negativne rezultate pri testiranju na zaraznu bolest TSE
(pozitivni su na TSE) i ostaci svih ivotinja koje su bile
podvrgnute nedozvoljenom tretiranju ili koje sadre
odreene nedozvoljene supstance, prelaze iz Kategorije 3
u Kategoriju 1.
Isti Pravilnik propisuje materijal Kategorije 2 i Kategorije
3 kao potencijalnu sirovinu za biogas.

2.2. Anaerobna fermentacija

Postupak AF podrazumeva razgradnju organske materije
dejstvom razliitih bakterijskih kultura u odsustvu
kiseonika. To je postupak kojim se proizvodi gas koji se
preteno sastoji od metana i ugljendioksida i koji se
odvija u razliitim fazama. Obino se koriste etiri faze da
opiu postupak i njegov redosled pri proizvodnji metana:
faza hidrolize, kiselinska faza, acetatna faza i metanogena
faza. Ovo je metoda koja pored zbrinjavanja klaninog
otpada i/ili leeva ivotinja omoguava istovremeno i
proizvodnju energije.
Stabilnost procesa anaerobne fermentacije je veoma bitan
faktor kod proizvodnje biogasa. Stabilan proces
omoguava visok stepen razgradnje organske materije
odnosno priblino jednake prinose biogasa priblino
ujednaenog sastava. Da bi proces bio stabilan potrebno
je da budu zadovoljeni odreeni uslovi koji utiu na
njega. Zbog toga je neophodno periodino praenje tih
uslova i njihovo odravanje u optimalnom opsegu.

2.3 Parametri za proraunavanje koliina klaninog
otpada

Saznanja o koliinama otpada koji nastaje prilikom klanja
i obrade najzastupljenijih (najbrojnijih) ivotinja u
stoarstvu (svinje, ivina, goveda, ovce) su veoma bitan
faktor za procenu mogunosti zbrinjavanja ovog otpada.
Da bi se utvrdile potencijalne koliine klaninog otpada
neophodno je odrediti potrebne parametre.
Risti i saradnici [3] su ispitivali i procenjivali koliine
otpada nastalog klanjem svinja ive mase oko 100 kg u
klanicama manjeg kapaciteta u Sremu. Ovi autori su
ustanovili da se navedenim klanjem dobija 19,07 %
otpada.
Jedna od bitnih injenica je da koliina klaninog otpada
ivine zavisi od brojnih faktora: vrste i kategorije ivine,
mase ivine pre klanja, pola, naina obrade i iskorienja
trupova. Na osnovu literaturnih podataka i istraivanja
Ristia i saradnika [4], predloeni parametri za
proraunavanje koliine klaninog otpada ivine iznose
36 % za koko i 36,30 % za brojlere.
2.4 Ekoloko vrednovanje proizvodnje biogasa iz
klaninog otpada
Ekoloki pozitivan doprinos biogas postrojenja koje kao
supstrat u fermentaciji koristi klanini otpad se ogleda pre
svega u smanjenju koliina generisanog otpada, emisija
ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida. Sagorevanjem
fosilnih goriva oslobaaju se velike koliine ugljen
dioksida koji predstavlja gas sa efektom staklene bate i
time doprinosi globalnom zagrevanju. Sagorevanjem
biogasa takoe se oslobaa CO
2
, meutim razlika u
odnosu na fosilna goriva je ta to se za CO
2
osloboen pri
sagorevanju biogasa smatra da je neutralan s obzirom da
je pre emitovanja bio apsorbovan iz atmosfere
fotosintetskim aktivnostima biljaka koje predstavljaju
supstrat za proizvodnju biogasa (direktno u vidu supstrata
ili indirektno u vidu hrane za stoku i slino). Drugi
najvaniji gas sa efektom staklene bate je metan, a kod
biogas postrojenja njegova emisija u atmosferu je
spreena. Prema istraivanjima, metan nije samo drugi
najvaniji gas sa efektom staklene bate, ve je i 25 puta
tetniji po atmosferu u poreenju sa CO
2.
Redukcija 1 kg
metana je isto kao redukcija 25 kg CO
2
[5]. Emisije CO i
NO
x
su srazmerne onima koje se javljaju pri emisijama iz
SUS motora u vozilima.

3. REZULTATI I DISKUSIJA

3.1 Procena koliina klaninog otpada

Do procenjenih koliina klaninog otpada svinja i ivine
se dolo na osnovu statistikih podataka Republikog
zavoda za statistiku (koji se odnose na teritoriju
Vojvodine) o broju zaklanih svinja (1.059.000 grla) i
ivine (24.801.000 grla) u klanicama i potrebnih
parametara za odreivanje koliina koji su prikazani
poglavlju 2.3. Koliine klaninog otpada ovih ivotinja su
izraunate za 2011. godinu i prikazane su u tabeli 1.

Tabela 1. Podaci o procenjenim koliinama klaninog
otpada
Poreklo klaninog
otpada
Procenjena koliina
klaninog otpada, t; prema
podacima za 2011. god.
Svinje 21.180
ivina 19.640
Ukupno 40.822

3.2 Trenutni nain zbrinjavanja KO

Od 2004. godine, u AP Vojvodini je dolo do znaajnijih
pozitivnih promena kada su u pitanju reenja o
sakupljanju uginulih ivotinja i klaninog otpada i
njihovog nekodljivog zbrinjavanja.
U Vojvodini trenutno postoji etiri objekta (kafilerije) za
preradu ivotinjskih sporednih proizvoda i to:
jedan objekat u Somboru za preradu materijala
Kategorije 1 i 2, kapaciteta oko 60 t/dan,
tri objekta za preradu materijala Kategorije 3 i to: u
Bakoj Topoli, kapaciteta 200 t/dan, Vrbasu
kapaciteta oko 40 t/dan i Zrenjaninu kapaciteta oko
40 t/dan.
Prema tome, ukupan trenutni kapacitet instalisane opreme
u fabrikama za preradu klaninog otpada, koje su u
funkciji na teritoriji Vojvodine, iznosi 340 t/dan sa
642
prosenim stepenom iskorienja od otprilike 50 %. Pored
navedenih postojeih objekata, u Iniji je trenutno u
izgradnji jedan objekat projektovanog kapaciteta
480 t/dan za preradu materijala Kategorije 1 i 2, tako da
se u blioj budunosti mogu oekivati vei kapaciteti te i
organizovanije zbrinjavanje klaninog otpada.

3.3 Mogunost zbrinjavanja klaninog otpada
postupkom AF na teritoriji AP Vojvodine

Izraunate koliine koje se generiu na teritoriji
Vojvodine od priblino 41.000 t/god (poglavlje 3.1) su
koliine koje bi mogle da se iskoriste za proizvodnju
biogasa, meutim one nisu realne jer je nemogue
sakupiti svu tu koliinu. U radu e se realna koliina
klaninog otpada dostupnog za biogas proceniti i to na
osnovu koliina koje nastaju u okviru veih klaninih
pogona u Vojvodini, tabela 2.
Iz date tabele se takoe moe zakljuiti da navedene
klanice generiu skoro 68 % od ukupne koliine nastalog
otpada na teritoriji Vojvodine.
Trenutno, AD Neoplanta, AD Carnex i DOO Matijevi
plaaju kafilerijama usluge zbrinjavanja otpada dok AD
Agroiv ima svoju kafileriju malog kapaciteta. Koliine
otpada koje kafilerija ne moe da obradi, Agroiv alje
kafileriji AIK (Baka Topola) na zbrinjavanje. U cilju
modernizacije, razvoja i usavravanja proizvodnje i
poslovanja AD Neoplanta i DOO Matijevi planiraju
izgradnju biogas postrojenja koje osim to bi reilo
problem zbrinjavanja generisanog otpada u okviru
pomenutih klanica, moglo bi da donese firmi i
potencijalne utede i prihode. Da bi se procenili efekti
izgradnje biogas postrojenja potrebno je uraditi prethodnu
studiju tehnike i ekonomske izvodljivosti koja e
pokazati mogui ishod izgradnje postrojenja.
Tabela 2. Procena realnih koliina klaninog otpada
dostupnih za proizvodnju biogasa
Klanini
pogon
Mesto
Koliina klaninog otpada,
t/god
Kategorija
2
Kategorija
3
AD Agroiv itite 4.590
AD Carnex Vrbas 364 2.600
AD
Neoplanta
Novi Sad 72 1.970
Matijevi Novi Sad 18.000* np
Ukupna koliina
klaninog otpada za
biogas, t
27.596

3.4 Efekti zbrinjavanja klaninog otpada postupkom
AF za teritoriju AP Vojvodine

Efekti zbrinjavanja klaninog otpada procesom anaerobne
fermentacije odnosno izgradnje biogas postrojenja na
teritoriji Vojvodine se odnose na energetske efekte, u vidu
instalisane snage postrojenja i proizvodnje elektrine
energije, i dat je poseban osvrt na zatitu ivotne sredine.
Da bi se definisala snaga biogas postrojenja, najpre
moraju biti poznate ukupne koliine klaninog otpada
koje su na raspolaganju. U ovom proraunu, kao koliine
uzimane su realne koliine klaninog otpada dostupne za
biogas generisanog na teritoriji Vojvodine. U tabeli 3 su
prikazane osnovne karakteristike potencijalnog biogas
postrojenja.
Tabela 3. Energetski efekti izgradnje biogas postrojenja
na teritoriji AP Vojvodine
Supstrat
Klanini
otpad
Koliina otpada, t/god 27.596
Nominalna elektrina snaga, MW
e
1,8
Proizvedena elektrina energija, GWh
e
14,6

Prvi cilj izgradnje biogas postrojenja je zbrinjavanje
generisanog klaninog otpada, dok je drugi iskorienje
energije odnosno postizanje potencijalnih prihoda. Prihodi
dolaze u vidu utede od zbrinjavanja otpada koji predaju
kafilerijama i od prodaje elektrine energije po
povlaenim cenama. Trenutno, tri klanice plaaju usluge
zbrinjavanja, tako da bi njima biogas postrojenje reilo
prvi problem problem zbrinjavanja otpada. Proizvodnja
elektrine energije zavisi od instalisane snage postrojenja.
Ako emo govoriti o svakom pogonu pojedinano, moe
se doi do zakljuka da bi to sve (osim Matijevia koji
ima oko 6 puta vie otpada) bila postrojenja malog
kapaciteta s obzirom na koliinu klaninog otpada. Stoga,
poveanje kapaciteta postrojenja ima smisla.
Prva mogunost: S obzirom da su AD Neoplanta i DOO
Matijevi dva najvea pogona i da se nalaze u istom gradu
jedna od ideja bi bila da se ova dva pogona udrue i da se
umesto dva manja biogas postrojenja napravi jedno vee.
Na taj nain klanice bi zbrinjavale svoj otpad i postigle
vei kapacitet postrojenja i vee prihode. Ukoliko bi se
ostvario ovakav plan, postojala bi i mogunost
ukljuivanja manjih klanica sa teritorije Novog Sada.
Tako bi one mogle da dopremaju svoj otpad u navedeno
biogas postrojenje na zbrinjavanje po eventualno manjim
cenama od onih koje trenutno plaaju. Takoe, ovako bi
mogli da se ukljue i Carnex i Agroiv ukoliko to
odgovara obema stranama. Na ovaj nain svi zbrinjavaju
svoj otpad i svi imaju prihode - male klanice, Carnex i
Agroiv u vidu eventualne odreene utede pri
zbrinjavanju otpada a Neoplanta i DOO Matijevi u vidu
vie proizvedene elektrine energije. Naravno, da bi se
realizovao ovakav scenario neophodno je sprovesti
detaljnu finansijsku ocenu koja bi mogla da ga opravda.
Druga mogunost: Svaka od klanica moe da napravi
svoje manje biogas postrojenje. Na taj nain zbrinjavaju
svoj otpad i imaju odreene prihode pri proizvodnji
elektrine energije. U ovom scenariju bi dotine klanice
mogle da poveaju kapacitet postrojenja tako to bi
manjim klanicama naplaivale usluge zbrinjavanja po
niim cenama od trenutnih ili u vidu dodavanja
kosupstrata.
Efekti izgradnje biogas postrojenja za Vojvodinu na
ivotnu sredinu se svode na: redukciju emisije ugljen
dioksisa, metana i azotnih oksida, redukciju zagaenja
zemljita i redukciju neprijatnih mirisa. Prorauni
redukcije ugljendioksida i redukcije po toni klaninog
otpada kao i emisije azotnih oksida su predstavljeni u
tabeli 4.
643
Tabela 4. Efekti izgradnje biogas postrojenja za teritoriju
Vojvodine sa aspekta zatite ivotne sredine
Efekat
Redukovana emisija CO
2
, t CO
2
/god 3.570
Redukovana emisija CO
2
, kg CO
2
/t KO 130
Emisija NO
x
, t 2,9

4. ZAKLJUCI

Ustanovljeno je da se na teritoriji AP Vojvodine na
godinjem nivou generie priblino 41.000 t klaninog
otpada kategorije 2 i 3. Meutim, nije realno oekivati da
je sav otpad sakupljiv i da se moe iskoristiti u vidu
supstrata za proizvodnju biogasa. Moe se rei da je
potencijalno iskoristiv klanian otpad onaj koji se
generie u okviru velikih sistema za preradu mesa, a to su
AD Neoplanta, AD Agroiv, AD Carnex i industrija mesa
DOO Matijevi. Pomenute etiri kompanije generiu
priblino 27.600 t klaninog otpada to predstavlja
priblino 68 % celokupno generisanog klaninog otpada.
Sa ovom koliinom otpada bi moglo da se izgradi biogas
postrojenje nominalne snage od oko 1,8 MW
e.
koje bi
moglo da proizvede 14,6 GWh
e
. elektrine energije.
Efekti izgradnje biogas postrojenja na teritoriji APV koje
bi koristilo klanini otpad kao supstrat daje i pozitivan
doprinos zatiti ivotne sredine. Ovo postrojenje bi
redukovalo emisiju CO
2
za 3.570 t/god, odnosno jedna
tona KO bi redukovala emisiju CO
2
za 130 kg. Emisija
NOx bi bila 2,9 t. Pomenute redukcije potiu od zamene
fosilnih goriva proizvedenim biogasom.
Pri daljem razmatranju izgradnje biogas postrojenja
potrebno je sprovesti detaljnu studiju tehnike i
ekonomske izvodljivosti koja e oceniti isplativost
izgradnje postrojenja.

LITERATURA

[1] Meeker L. D, Hamilton R.C. 2006. An overview of
the Rendering Industry. ln Essential Rendering All
About The Animal ByProducts Industry, ed. Meeker
L.D, ch. 1-16. National Renderers Association, Arlington,
Virginia, SAD.
[2] Anonim. 2011. Pravilnik o nainu razvrstavanja i
postupanja sa sporednim proizvodima ivotinjskog
porekla, veterinarsko sanitarnim uslovima za izgradnju
objekata za sakupljanje, preradu i unitavanje sporednih
proizvoda ivotinjskog porekla, nainu sprovoenja
slubene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za
stona groblja i jame grobnice. Slubeni glasnik
Republike Srbije 31/11.









[3] Risti M, Okanovi , Kormanjo . 2010. Studija o
sakupljanju, skladitenju transportu i prostornom ureenju
objekta za sanaciju otpadaka animalnog porekla na
podruju optine Stara Pazova. Nauni institut za
prehrambene tehnologije u Novom Sadu, Novi Sad.
[4] Risti M, Okanovi , Saka Marijana. 2011.
Utvrivanje parametara za izraunavanje potencijalnih
koliina nejestivih sporednih proizvoda ivotinjskog
porekla koji nisu namenjeni za ishranu ljudi. Nauni
institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, Novi
Sad.
[5] Forster P, Ramaswamy V, Artaxo P, Berntsen T, Betts
R, Fahey D. W, Haywood J, Lean J, Lowe D. C, Myhre
G, Nganga J, Prinn R, Raga G, Schulz M, Van Dorland
R. 2007. Changes in Atmospheric Constituents and in
Radiative Forcing. In: Climate Change - The Physical
Science Basis. Contribution of Working Group I to the
Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel
on Climate Change, ed. Solomon S, Qin D, Manning M,
Chen Z, Marquis M, Averyt K. B, Tignor M, Miller H. L,
ch. 2, 131-234. Cambridge University Press, Cambridge,
United Kingdom.

PRILOG

Prinos metana iz klaninog otpada, Stm
3
/t
SvM
140
Energetska vrednost metana, kWh
p
/Stm
3
9,97
Elektrini stepen korisnosti, % 38
Vreme rada postrojenja, h 8.000
Emisija CO
2
pri proizvodnji elektrine
energije iz fosilnih goriva, kg CO
2
/kWh
e

0,27
Koliina NO
x
koja se ispusti sagorevanjem
1m
3
gasa, mg/m
3

500

Kratka biografija:

Biljana arovi je roena u Novom Sadu
1987. god, gde je zavrila osnovnu kolu i
gimnaziju. kolske 2006/2007 je upisala
Fakultet tehnikih nauka, Departman za
inenjerstvo zatite ivotne sredine, gde je
2010. godine odbranila diplomski-bachelor
rad.

644

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 614.83-84

PROSTORNA RASPODELA POARNIH OPASNOSTI U NOVOM SADU NA
PRIMERU GRADSKOG PODRUJA PODBARA

SPATIAL DISTRIBUTION OF FIRE HAZARD IN NOVI SAD, PODBARA AREA

Goran Konjovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE I ZATITE NA RADU

Kratak sadraj U ovom radu izvrena je prostorna
raspodela poarnih opasnosti u Novom Sadu, na
gradskom podruju Podbara. Takoe je izvrena analiza
karakteristika ovog podruja relevantnih za prikaz zatite
od poara. Na kraju su dati zakljuci i predlozi za
eliminaciju ili smanjenje rizika.
Abstract In this paper is unleashed spatial distribution
of fire hazards in Novi Sad, Podbara area. Also
unleashed the Analysis of relevant characteristics on the
display of fire protection. The conclusions and proposals
to eliminate or reduce risks given finally.
Kljune rei: Poari, poarne opasnosti, Fire, fire
hazard

1. UVOD

Kao to je, naalost, sluaj sa veinom akcidenata
(zemljotresima, poplavama, olujama i sl.) ne moe se na
adekvatan nain utvrditi ranjivost i spremnost drutva na
adekvatnu reakciju na akcidentnu situaciju, sve dok to
drutvo ne zadesi odreeni akcident, to u brojnim
sluajevima predstavlja osnov za izradu strategije za
zatitu od odreenog akcidenta. Ako se analizira period
od poslednjih petnaestak godina, moe se zakljuiti da su
od svih akcidenata, poari prouzorkovali najvie ljudskih
rtava i izazvali najveu materijalnu tetu u gradu Novom
Sadu. Isto tako ovi poari su na surov nain pokazali
stepen ranjivosti stanovnitva Novog Sada na akcidente
ovakve vrste. Kao i u mnogim drutvenim delatnostima
stepen zatite od poara irom sveta uslovljena je pre
svega ekonomskim razvojem, ali ni mnogi drugi faktori
kao to su socioloki, istorijski i geografski nisu
zanemarljivi. U srednje razvijenim drutvima postoji
zakonska regulativa i propisi koji ureuju ovu oblast.
Meutim, veoma niska bezbednosna kultura
prouzrokovala je da su mnogi poari u Novom Sadu koji
su se mogli ugasiti u poetnoj fazi pretvorili u
katastrofalne poare sa velikim brojem rtava. Predmet i
cilj ovog rada je da se kroz primere i studije sluaja
utvrde poarne opasnosti i odredi stepen poarnog rizika u
gradu Novom Sadu, to bi uz predloene mere zatite od
poara, predstavljalo polaznu osnovu za sistemsko
reavanje problema zatite od poara u naem gradu.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr ore osi, docent
2. OPIS GRADA NOVOG SADA

Novi Sad predstavlja prema broju stanovnika, drugi grad
u Srbiji, administrativni je centar AP Vojvodine i juno-
bakog okruga. Povoljan geografski poloaj i dobra
saobraajna povezanost sa okruenjem, obezbeuju
Novom Sadu uslove za konstantan odrivi razvoj. U
neposrednoj blizini grada Novog Sada prolaze tri
koridora, koji ga povezuju sa drugim regionima u Srbiji i
susednim dravama. Regionalnim putevima i prugama
Novi Sad je povezan sa drugim delovima Vojvodine i
susednim dravama. Sistem kanala Dunav-Tisa-Dunav
povezuje plovnim putem Novi Sad sa srednjom i
istonom Evropom. Grad Novi Sad se sastoji iz Bakog i
Sremskog dela koji se meusobno razdvojeni rekom
Dunav. Novosadsku gradsku zajednicu ine gradska i
prigradska naselja.

3. IDENTIFIKACIJA POARNIH HAZARDA U
NOVOM SADU

Od hazarda koji najvie ugroavaju stanovnitvo i
infrastrukutru grada Novog Sada su:
poplave,
ekstremne temperature (sue, ledeni talasi),
olujni vetrovi,
klizita,
tehnoloki hazardi,
saobraajni hazardi, i
poari.
U nastavku ovog rada, bie identifikovani i razmotreni
poarni hazardi u gradu Novom Sadu.
Prema Uredbi o razvrstavanju objekata, delatnosti i
zemljita u kategorije ugroenosti od poara objekti se
razvrstavaju u sledee kategorije poarne ugroenosti:
1. objekti sa visokim rizikomod izbijanja poara,
2. objekti sa poveanim rizikomod izbijanja poara,
3. objekti sa izvesnim rizikom od izbijanja poara.

Na osnovu Uredbe o razvrstavanju objekata, delatnosti i
zemljita u kategorije ugroenosti od poara, na podruju
Novog Sada utvrene su sledee grupe objekata sa
moguom poveanom poarnom opasnosti:
stambeno-poslovni objekti,
javni objekti,
industrijski objekti,
viespratni i visoki objekti,
energetski objekti,
saobraaj itd.

645
4. ZATITA OD POARA U NOVOM SADU

Zatita od poara prestavlja skup mera koje se
preduzimaju u cilju eliminacije ili smanjenja poarnog
rizika na prihvatljivi nivo, gaenja nastalih poara i
smanjenja posledica poara.
Zatitu od poara ine tri osnovna segmenta:
Preventivne mere zatite od poara,
Operativne mere zatite od poara, i
Sanacione mere zatite od poara.

Slika 1. Segmenti zatite od poara

5. SISTEM ZATITE OD POARA U NOVOM
SADU

Sistem zatite od poara u Novom Sadu deo je
jedinstvenog Sistem zatite od poara Srbije. Zakonom o
zatiti od poara odreeni su sledei subjekti zatite od
poara:
dravni organi (Ministarstvo unutranjih poslova),
organi autonomne pokrajine,
organi jedinica lokalne samouprave (gradske i
optinske uprave),
privredna drutva, i dr.

Ministarstvo unutranjih poslova-Sektor za vanredne
situacije i spaavanje/ Policijska uprava Novi Sad u
skladu sa vaeim propisima nosioc je Sistema zatite od
poara na podruju grada i prigradskih naselja. Osnovni
zadatak sektora je izgradnja, odravanje i unapreenje
sposobnosti Novosaana za preventivno delovanje i
uoavanje poarnih rizika, preduzimanje mera za
spreavanje pojave poara i ublaavanje posledica od
poarnih katastrofa koje mogu pogoditi na grad.
Sektor kao sastavni deo Ministarstva objedinjuje sve
postojee resurse u zatiti, spasavanju i reagovanju pri
izbijanju poara.
Operativnu sr sektora ini Vatrogasna brigada iji je
osnovni zadatak gaenje poara na teritoriji Novog Sada i
pripadajuim prigradskim naseljima

Slika 2: ema sistema za zatitu i spasavanje Srbije
6. OPIS GRADSKOG PODRUJA PODBARE

Podbara je jedan od najstarijih delova Novog Sada, kroz
istoriju poznata i po nazivu "Almaki kraj". Udaljena je
oko pola kilometra od centra Novog Sada severno.
Priblina povrina ovog gradskog naselja je 3,8 km
2
.
Istona granica prostora koje obuhvata naselje je reka
Dunav, severno to je eleznika pruga Beograd -
Subotica, dok je Temerinska ulica zapadna granica.
Granice naselja sa june strane su ulice Trg Marije
Trandafil, Paieva, Zlatne grede, Daniieva, Trg
Republike i Miloa Bajia.
Tabela. 1: Osnovni geografski parametri Podbare
Povrina Podbare: 3,8 km
2
Broj stanovnika 13.386
Prosena starost stanovnitva Podbare 38,9 godina
Broj domainstava na Podbari 7.399

7. IDENTIFIKACIJA POARNIH OPASNOSTI NA
GRADSKOM PODRUJU PODBARA

Na podruju naselja Podbara identifikovani su objekti sa
visokim, poveanim i izvesnim poarnim rizikom.
Identifikacija je izvrena prema odredbama Uredbe o
razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljita u kategorije
urgoenosti od poara.
Na podruju naselja Podbara identifikovani su sledei
objekti sa visokim poarnim rizikom:
Pumpna stanica otpadnih voda
Elektropocelan
Toplana Istok

Na podruju naselja Podbara identifikovani su sledei
objekti sa poveanim poarnim rizikom:
Beopertrol-lukoil
Agrohim
Transformatorska stanica 35/10kVPodbara
Niva
Osnovne kole Ivan Gunduli i ura Danii
Srednja saobraajna kola Pinki,
tamparija Budunost,
Matica srpska,
JKPParking servis i dr.

Na podruju naselja Podbara identifikovani su sledei
objekti sa izvesnim poarnim rizikom:
Dom zdravlja,
Merno regulaciona stanica Podbara,
Kvantaka pijaca,
Trni centar Jugoalat i dr.

8. PROCENA POARNOG RIZIKA

Procena poarnog rizika objekata odreuje se prema
modelu sastavljenom iz sledeih faza:
Faza 1: odreivanje opasnosti od poara,
Faza 2: odreivanje izloenosti opasnostima od
poara
Faza 3: odreivanje verovatnoe nastanka poara
Faza 4: odreivanje stepena poarnog rizika
Faza 5: odreivanje mera za smanjenje stepena
poarnog rizika.
646
Odreivanje opasnosti od poara/sprovedene mere zatite
od poara, vri se na osnovu prethodno formirane ek-
liste. Pitanja se formiraju na osnovu vaeih propisa i
standarda iz ove oblasti. Izborom jednog od ponuenih
odgovora u ek-listi opisuje se stanje koje je zateeno u
objektu. Ponueni odgovori dati u ek listi su:
opasno(OP) i bezopasno(BZ).
Procentualni udeo sprovedenih preventivnih mera zatite
od poara izraunava se prema sledeoj jednaini:
( ) % 100 =
N
n
x f
(1)
U jednaini (1) su: n- broj negativnih (opasnih) ocena i N-
ukupan broj ocena.

Na osnovu odreenog procentualnog udela sprovedenih
mera zatite od poara(stepen opasnosti), odreuje se
kvantitativni rang opasnosti od poara, i to:
Tabela. 2. Odreivanje kvantitativnog ranga opasnosti od
poara
opasnost
od poara
[%]
ocena opis ocene/potrebne mere
0-20 1 zadovoljavajue
21-40 2 potrebne srednjorone mere
41-60 3 potrebne kratkorone mere
61-80 4 potrebne trenutne mere
81-100 5 nezadovoljavajue

Sledei podatak koji se izraunava ili procenjuje je Stepen
izloenosti ljudi opasnostima od poara tokom odreene
jedinice vremena (dan, sedmica, mesec, godina.). Ukoliko
ne postoje precizni podaci o izloenosti, odreuje se na
osnovu pretpostavke o duini izloenosti. Pri odreivanju
izloenosti opasnostima, zbog nepostojanja tanih
podataka, kao odluujui kriterijum uzima se namena
objekta tj. frekvencija ljudi u njemu. Tako se za stambene
objekte, proizvodne pogone i dr. pretpostavlja da je
izloenost ljudi od poarnih opasnosti "sve vreme", pa im
se dodeljuje najvii stepen izloenosti tj. 100%. U tabeli
3. prikazani su kvantitativni rangovi izloenosti ljudi od
poarnih opasnosti u objektima.

Tabela. 3. Odreivanje kvantitativnog ranga izloenosti
ljudi opasnosti od poara
Izloenost u toku
jedinice vremena [%]
ocena opis
0-20 1 vrlo retko
21-40 2 povremeno
41-60 3 esto
61-80 4 preteni deo vremena
81-100 5 sve vreme

Trei faktor koji se odreuje, prema metodologiji , je
verovatnoa nastanka poara. Brojano odreivanje
verovatnoe nastanka poara vri se na osnovu matrice
(Tab. 4).
Vrednosti u matrici su prethodno odreeni kriterijumi
stepena opasnosti odnosno izloenosti poarnim
opasnostima.
Na osnovu rezultata dobijenih u prethodnim fazama, iz
gornje tabele se oita brojana vrednost mera verovatnoe
nastanka poara u opsegu 1 do 25. Nakon toga se, iz
tabele 7, a na osnovu brojane vrednosti mera
verovatnoe nastanka poara, oita vrednost verovatnoe
nastanka poara.

Tabela. 4. Matrica verovatnoe nastanka neeljenog
dogaaja- poara

izloenost opasnosti
od poara tokom
dana u %

opasnosti od poara u %
Z
a
d
o
v
o
l
j
a
v
a
j
u

e

(
0
-
2
0
%
)

p
o
t
r
e
b
n
e

s
r
e
d
n
j
e
r
o

n
e

m
e
r
e

(
2
1
-
4
0
%
)

p
o
t
r
e
b
n
e

k
r
a
t
k
o
r
o

n
e

m
e
r
e

(
4
1
-
6
0
%
)

p
o
t
r
e
b
n
e

t
r
e
n
u
t
n
e

M
e
r
e

(
6
1
-
8
0
%
)

N
e
z
a
d
o
v
l
j
a
v
a
j
u

e

(
8
1
-
1
0
0
%
)

kvantitativni rang opasnosti od
poara
1 2 3 4 5
vrlo retko
(0-20%)

R
a
n
g

i
z
l
o

e
n
o
s
t
i

o
p
a
s
n
o
s
t
i

o
d

1 1 2 3 4 5
povrem.
(21-40%)
2 2 4 6 8 10
esto
(41-60%)
3 3 6 9 12 15
preteni deo
vrem.
(61-80%)
4 4 8 12 16 20
sve vreme
(81-100%)
5 5 10 15 20 25

Kvantitativni opis je u opsegu ocena 1 do 5, ili
tekstualnim opisom prikazanom u srednjoj koloni tabele u
nastavku.

Tabela. 5. Rang matrica verovatnoe nastanka neeljenog
dogaaja- poara
mere verovatnoe
nastanka
poara
opis verovatnoe
nastanka
poara
kvantitativni
opis verovatnoe
nastanka
poara
1,2 neverovatan 1
3, 4, 5 mogu 2
6, 8, 9 sasvim mogu 3
10, 12, 15, 16 verovatan 4
20, 25 veoma verovatan 5

Sledei korak je odreivanje stepena poarnog rizika. Vri
se na osnovu prethodno odreene vrednosti verovatnoe
poarnog rizika. Brojana vrednost stepena poarnog
rizika odreuje se iz prethodno napravljene matrice rizika
od poara (Tab. 6). Ukrtanjem odgovarajuih vrednosti
za oba kriterijuma, dobija se brojana vrednost 1 do 25.

Tabela. 6. Matrica poarnog rizika
verovatnoa
nastanka poara
(V)
teina mogue posledice (P)
neispunjenost sprovedenih preventivnih
mera ZOP u objektu %
z
a
n
e
m
a
r
l
j
i
v
a

(
0
-
2
0
%
)

m
a
l
a

(
2
1
-
4
0
%
)

s
r
e
d
n
j
a

(
4
1
-
6
0
%
)

v
e
l
i
k
a

(
6
1
-
8
0
%
)

v
e
o
m
a

v
e
l
i
k
a

(
8
1
-
1
0
0
%
)

kvantitativni rang teine posledice
1 2 3 4 5
neverovatan
R
a
n
g

v
e
r
o
v
a
t
n
o

e

n
a
s
t
a
n
k
a

p
o

a
r
a

1 1 2 3 4 5
mogu 2 2 4 6 8 10
sasvim
mogu
3 3 6 9 12 15
verovatan 4 4 8 12 16 20
veoma
verovatan
5 5 10 15 20 25

Nakon toga se na osnovu dobijene vrednosti poarnog
rizika iz tabele 7. oita brojana vrednost i komentar koji
647
definiu poarni rizik, tj. verovatnoa pojave poara u
posmatranom objektu.

Tabela. 7. Rang matrica poarnog rizika
mere rizika od
poara
Kvantitativni opis
rizika od poara
Kvantitativni rang
rizika od poara
1,2 beznaajan 1
3, 4, 5 mali 2
6, 8, 9 srednji 3
10, 12, 15, 16 visok 4
20, 25 ekstremni 5

Nakon utvrivanja stepena poarnog rizika, mogue je
odabrati adekvatne mere za smanjenje poarnog rizika.
Mere zatite se predlau na osnovu uraene (popunjene)
ek liste. Predloenim merama se prvenstveno tei
eliminaciji (smanjenju) odgovora opasno iz liste. Nakon
izvrenja mera, ili nakon isteka zakonskog roka datog za
otklanjanje nedostataka, ponavlja se ceo postupak
procene. Pri drugoj proceni se ponovo snima stanje,
formira nova ek lista, ceo postupak se ponavlja,
uzimajui u obzir primenjene ranije predloene mere
zatite.

9. STUDIJA SLUAJA- Vojne kule

Za potrebe procene poarnih rizika, odabrani su visoki
objekti, etiri kule na Beogradskom keju. Objekti su
namenjeni iskljuivo za kolektivno stanovanje, sa 77
stanova po kuli. Objekti Vojne kule koji se nalaze na
keju graeni su poetkom sedamdesetih godina prolog
veka, nain graenja je kombinacija klasine gradnje i
unapreene tehnologije gradnje pomou klizne oplate.
Visina objekata od kote terena do poda najvie etae
iznosi oko 59 metara, spratnost svih objekata je P
0
+ P
pr

+18 stambenih etaa.
Prema odgovorima iz ek-liste i obrade podataka prema
metodologiji za ovaj objekat se moe rei da ima
ekstremno visok poarni rizik. Meu brojnim
nedostacima koji su konstatovni najvie se izdvajaju:
U objektu nisu izvedeni detektori, panina rasveta, i
ventilacija,
U objektu nisu izvedeni pristupni platoi, i pristup
vatrgasnim jedinicama je otean ili potpuno onemoguen,
U objektu nisu izvedeni evakuacioni putevi, a
izlazak ka poarnim stepnicama je na nekim spratovima
je otean usled nemarnosti stanara,
Postojea hidrantska instalacija nije u funkciji -
nije prikljuena na vodovodnu mreu. Broj hidrantskih
vertikala u objektu nije u skladu sa odgovarajuim
pravilnikom i Hidrantski ormarii nisu komletirani,
Sistem za detekciju poara nije izveden u objektu,
kao ni sprinkler instalacija,
Sistem za alarmiranje (runi javljai) nije u
funkcionalnom stanju,
Objekat nije izdeljen na poarne sektore
odgovarajuih povrina.
Stepenini i liftovski prostor nisu izdvojeni u
tampon-zonu i dr.




10. ZAKLJUAK

Znaajno prisustvo objekata sa visokim, poveanim i
izvesnim rizikom na teritoriji grada Novog Sada, veliki
broj katastrofalnih poara koji su se izdeavali u nedavnoj
prolosti, neplanski razvoj grada zbog nedozvoljene
nelegalne gradnje i dr. ine ovaj grad visoko poarno
ugroenim.
Da bi se smanjio rizik nastajanja poara i njegovih
posledica, sauvali ljudski ivoti i zatitila ivotna sredina
u Novom Sadu pored striktnog sprovoenja vaeih
propisa i standarda neophodno je preduzeti:
Unapreivati Sistem zatite od poara u gradu
Novom Sadu, na bazi strategije zatite od poara za
period 2012-2017. godine,
Radi unapreenja zatite od poara u Novom Sadu
usmeriti aktivnosti na unapreenje efikasnosti evakuacije
ugroenih ljudi i zatitu imovine, poboljanje
raspolaganja informacijama za rano otkrivanje poara,
poboljanje brzine dolaska vatrogasnih i spasilakih
jedinica na mesto poara, stvaranje uslova za smanjenje
duine trajanja intervencije i bru sanaciju mesta
zahvaenih poarom,
Utvrditi dugorone i kratkorone mere za
smanjenje rizika od izbijanja i ublaavenje posledica
poara, u okviru planskih dokumenata, postupaka
postavljanja i dokumentaciji za izgradnju objekata i dr.

11. LITERATURA

[1] Gavanski D. 2012. Monitoring i ekspertiza u
bezbednosnom inenjeringu 2 Visoka tehnika kola
strukovnih studija Novi Sad. 14-23.
[2] http://www.novisad.rs (11.01.2013);
[3] http://www.nsinfo.co.rs (13.01.2013);
[4] Strategija zatite od poara za period 2012-2017, (Sl.
Glasnik RS br. 21/2012).

Kratka biografija:

Goran Konjovi, roen je u Senti
1976. godine. Master rad na Fakultetu
tehnikih nauka iz oblasti
Inenjerstvo zatite ivotne sredine i
zatite na radu odbranio je 2013.god.

648

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 624:504

21

FIRE ANALYSIS OF OBJECTS BY SRPS TP 21 PREMIER HOTEL

, , ,



21 (
, ),
,
21,

, ,
,
, -

.

, .

Abstract This paper proposes the analysis of
structures under fire after SRPS TP 21 (standards for
public, commercial and residential buildings), which
includes terms and definition in fire analysis of building,
the classification of buildings according to the number of
persons, distance between buildings, fire roads, fire
resistance, and determining engineering perfomances of
the buildings for the fire protection and evacuation.
Detailed fire analysis of hotel Premier, located in
Vrdnik is performed.

: , , ,,
.

1.


,


:
,
, ,
,

(, , .).


.
,


.
______________________________________________
:

, ..
2.



(Structural Eurocodes)

.

,
, ,
.

3.

R
, V,
, G (
).
R=V * G
.


()
.
,


, .
V G

.

4.

4.1 (1986)
1986. .


. e


.

200 15
.

4.2 (2012)
, 30. 2012.
, .
, 350
,
,
649

.
,
,
,
.
.

5.



.


.

1211 1301. ,
, , ,
.
,
.
,
,
.
,
, ,

.

6. 21
( , )

6.1



21, :
, H (m), ,
, , ,
, , ,
.

6.2 21

21
, ,
.
:
-
( 22m),

(.
.7/84)
- (

, , ,

16 m ).
6.3



,
.
:
- 10 ;
- 5 ;
- 3 (
,
2 ).

6.4


v
0
= 1,5 m/s.

(
.), , ,
.


u.
v
0
= u v
0

u = 0,8 ;
u = 0,6 0,05 d d
3 m.

7.




,

( 1 000 /m
2
);
-
,
.
( 1 000 /m
2
2 000 /m
2
).
,
,
.
, -
,
:
,
,
.

8.
21


, ,
, -
,


.


,
, , ,
(Po+Su+P+4+M), .
650
( )
300 .

.
,

.

8.1

222.00 m
4.50 m.
4.00 m

(,
) ,
, .

215.00 m ,
,


8.2


:
-
-

-
-

8.3

,
:

;

0,6 m.

:
/
345 cm 11
;
2x90 cm
3 ;

2x90 cm 3 ;
200 cm 3
;
300 cm
5 ;

( )
90 cm 3 .
-
-

.
-
.

8.4

,



1000 /m
2
, .

( )

, .


.

8.5 (
1)

1
.



.
-

.

1) :
90
,
, .
t
pe
= 3. = 90 s
2) I (
)


,
.
( 0,35 m)
0,75 m/s.
1 m,
(100)
0,75 m/s. 1m,
( ) 18m.
I :

18 / 0,75 = 24 s 30 s
(21)

3) II
-

,
.

4) III (

)
651
-
.

,
,

, 1,5 m/s.
6 m, .
6 / 1,5 =6 s





,

(, , ...).
1,2 m (
,
25 cm), 6 m
(0,8 x 0,8) 0,64 m/s.
6 / 0,64 = 9,37 s

1 s 10
10 s.
9,37 + 10 s = 19,37 s



5 19,37 = 96,87 s

2
:
10 / 1,5 = 6,67 s


.
2 108 /.


,
100 .
100 / 108 60 = 55,55 s

6 + 96,87 + 6,67 + 55,55 = 165,09 s
180 s (21)
3
:
= (90) + (24) + (165,09) = 279, 09 s














9.


,

.
21


, .


10.

[1] , .
, , 2004
[2] , .. "
,
[3] . . ,

, , . 103, 2003

:



1987.. -


, 2013.
.




1954. ..
.

1991..,
.

1999. .







652

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 624:504


EARTHSHIP

ANALYSIS OF THE POSSIBILITY OF BUILDING A SELF-SUSTAINING FACILITY
FROM NATURAL AND RECYCLED MATERIALS EARTHSHIP

, , ,


:
Earthship ,

,
,
.
a
,
.
Earthship
.
Abstract: Main goal of this research was the analysis of
"Earthship" concept, it`s architecture and design and
comparison with the conventional concept of construction
and spatial planning, systems and materials used in
construction, and the legislation which is subject to this
type of construction. Through the experience of
implemented examples in Europe and the site
characteristics, is analyzed the possibility of their
adaptation and development. he obtained results clearly
indicate that the use of "Earthship" concept is suitable for
implementation in Republic of Serbia
: , ,
, ,
Earthship

1.
,

. ,

,

.

. , ,
, e
,

.
,
Earthship .
Earthship,
, ,
, ,
______________________________________________
:
m
, ..
,

.



.

2. EARTHSHIP
Earthship
e
,

.



,
.

,
. ,

,
.
Eartship
, ,
.
.

2.1.


.
Earthship
,

:
1.

2.
(
)
3. ( )

2.2. Earthship
U
,
Earthship ,
653

.


-
,
:
1. -

2. -

3. ,

4.
5.
6.
45%

-.
,
.


,

.


, 2007. ,


Eartship .
Earthship Village Ecologies
(, , , ,
) .
,

,
.

3. EARTHSHIP

, Hut
(). U
( 1.),
Earthship.


1. U Hut a


, je
, 2.


2. a

[1] Earthship
,

.

, .
,
,
.
,
5,5 8
.

Earthship
.

.

,
.

, ,

.
.

-,
.
( ) ,
.

,

.

[1].
Earthship



,
.

3.1.
,
,
.

654
,
. [1]

.

,
,
.


,

.

,
.
.

,
.


.
.


. ,

,
.

.
,
.

4.
EARTHSHIP
Earhship

.
4.1.

,
.
:
- (
);
- (
);
- ( );
-
;

4.2. Earthship
,
.
:
-
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;

, [1].

4.3.
Earthship
Earthship ,

,

Earthship-.
Earthship
.
.

.

5. EARTHSHIP
5.1.

Earthship
.

.
, ,
,
, ,
,
.

5.2.

:
;
;
[2]
( 4
m
2
) .
,
.

5.3.



.
5.3.1.

,
,
.
5.3.2. -

-
,
, .
,
.
5.4.



.
655
6.
: [3]
1. ;
2. ;
3. ;
4. ;
,
, ,
, .

6.1

: [4]
1. ;
2. ;
3. ;
4. ;
5. ;
6. ;
7. ;


,
.

7.
[2]
700 900
m
2

.
,
15 30
0

5
10%.

""
40 45
0



3. Earhship


8.

,

(, ,
),
.
Earthship,

,

.
Earhship
, ,
.

,
,


,
Earhship .


[1] Reynolds M., Earthship: How to Build Your Own,
Vol.1: New Mexico, USA. 1990

[2] . ,.
""
: 2011

[3] .,
: , 2004

[4] Reynolds M., Earthship: Systems and Components,
Vol.2: New Mexico, USA. 1991

:


1986.
, .


(
)
2013. .



1954. .
2000.
2011 .




656

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK 005.8

UNAPREENJE SOFTVERSKOG REENJA EKOPROFIT

IMPROVEMENT OF SOFTWARE SOLUTION ECOPROFIT

Adela Kondi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast INENJERSTVO IVOTNE SREDINE
Kratak sadraj Ovim radom prikazane su sugestije za
promene u metodologiji sakupljanja podataka za
Input/output softver, kao i za promene u upravljanju
istim. Softver je baziran na unosu ulaznih i izlaznih
podataka proizvodnih preduzea i korien je u okviru
projekta za istiju proizvodnju - EKOprofit.
Abstract This paper will present suggestions for
changes in methodology of gathering data for
Input/Output software and managing that software.
Software is based on inputs and outputs of manufacturing
companies and it was used in cleaner production project
EKOprofit.
Kljune rei: Input/Output softver, istija proizvodnja,
efikasnost upotrebe resursa, izraunavanje efikasnosti
proizvodnje, KPI, ekoloki industrijski projekti,
energetska efikasnost.

1.UVOD
Softver se bazira na analizi ulaza i izlaza kompletnog
proizvodnog procesa. Isti je korien za definisanje i
kvantifikaciju poslovanja kompanija irom sveta i u
Novom Sadu tokom projekata EKOprofit.
U radu su objanjeni projekti tipa EKOprofit, njihov tok i
cilj, kao i nain finkcionisanja i cilj softvera i
metodologija prikupljanja podataka za isti.
Cilj rada jeste detaljan opis metodoligije prikupljanja
podataka prikazanih softverskim reenjem, identifikacija
kritinih taaka u njegovom funkcionisanju i u
prikupljanju podataka i prilaganje spiska predloga za
poboljanje rada softvera i ukupne metodologije.

2. DEFINICIJA PROJEKTA I UPRAVLJANJA
PROJEKTOM
Projekat je sloen, privremen i jedinstven poduhvat, koji
ima za cilj da odreenu aktivnost, bilo da je proizvod ili
usluga uspeno realizuje. Njegova sloenost se bazira na
korienju velikog broja uestvujuih materijalnih i
nematerijalnih elemenata, esto velikom broju
angaovanih ljudi i slino. Upravljanje projektom je
nauno zasnovan i u praksi potvren koncept kojim se uz
pomo odgovarajuih metoda organizacije, planiranja i
kontrole vri racionalno usklaivanje svih potrebnih
resursa i koordinacija obavljanja aktivnosti da bi se
odreeni projekat realizovao na najefikasniji nain [1].

2.1. Projekti istije proizvodnje i regionalni razvoj

U poslednje dve decenije aktivnosti Programa UN za
ivotnu sredinu (UNEP) i vie meunarodnih i
______________________________________________
NAPOMENA:Ovaj rad proistekao je iz master rada
iji mentor je dr Bojan Lali, docent.
nacionalnih organizacija, usmeravale su razvoj istije
proizvodnje u svetu. Iskustvo u primeni programa istije
proizvodnje u svetu ukazuje da je veliki broj zemalja
ostvario napredak, primenjujui odgovarajui, sistem
mera i aktivnosti za promociju i razvoj istije
proizvodnje. Zemlje u razvoju razvile su posebne
programe usmerene ka irenju svesti o istijoj proizvodnji
i podsticanju njene primene. Pojam "istija proizvodnja",
objanjen je definicijom Programa UN za ivotnu sredinu
(UNEP)[2]: istija proizvodnja predstavlja primenu
sveobuhvatne preventivne strategije zatite ivotne
sredine na proizvodne procese, proizvode i usluge, sa
ciljem poveanja ukupne efikasnosti i smanjenja rizika po
zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. istija proizvodnja moe
se primeniti na bilo koje procese u industriji, na same
proizvode i na razliite usluge koje se pruaju u drutvu.
Pored visokih ulaganja, zahteva rad preduzea u uslovima
stalnih promena.

3. OPIS PROJEKTA EKOPROFIT
Projekat EKOprofit osnovan je pre dvadeset godina u
gradu Grac u Austriji, gde je pokrenut kao inicijativa radi
uspostavljanja pojedinanih baza podataka kompanija o
njihovoj potronji finansija i drugih resursa u poreenju sa
proizvodnom jedinicom, a sve sa krajnjim ciljem
smanjenja zagaenja ivotne sredine, podsticanja
odrivog razvoja i formiranja krajnje zajednike baze
podataka. Kao takav, projekat je doao do izraaja u celoj
dravi, pa se prenosi u grad Be i u druge drave. Tokom
2011. godine, Uprava grada Novog Sada odluuje da
implementira isti na teritoriji Optine Novi Sad.
3.1. Cilj projekta i glavne aktivnosti, pregled fokusa
projekta
Osnovni ciljevi i najznaajniji koraci u postizanju tih
ciljeva prikazani su tabelarno u radu.
Opti cilj projekta je uvoenje procesa istije proizvodnje
u industriju u Novom Sadu i smanjenje tetnog uticaja na
ivotnu sredinu, sva tri medijuma i ivot i zdravlje ljudi,
uz uspostavljanje baza podataka sa informacijama o
efikasnosti i koliini zagaenja, a pored njega ciljevi su i
uspostavljanje pojedinanih baza podataka o potronji po
proizvedenoj jedinici, ostvarivanje finansijskih uteda i
smanjenje zagaenja po proizvodnoj jedinici itd.
Inicijatori projekta su Uprava Grada Novog Sada za
zatitu ivotne sredine uz saradnju sa kompanijom
Denkstatt GmbH i austrijskom agencijom za razvoj
(ADA).
2.2. Tok projekta u kompanijama uesnicama
Pored naina osnivanja projekta koji je u skladu sa
standardima i zahtevima kvaliteta i odrivosti projekata
unutar Evropske Unije, sve metode, kao i softver koji se
koristi su metode Evropske Unije. Na ovaj nain trite,
poslodavci i zaposleni u kompanijama, bivaju upoznati sa
657
novim radnim procedurama i nainaima organizacije rada
kroz uvoenje inovacija. Projekat sadri dva fokusa,
jedan je na edukaciji mladih strunjaka, dok je drugi na
kompanijama, a detaljno e biti osmotren deo projekta
koji je fokusiran na kompanije.
Projektne aktivnosti predstavljaju sve aktivnosti koje ete
sprovesti u realizaciji projekta, uspenost projekta u
velikoj meri zavisi od dobro isplaniranih i kasnije
realizovanih aktivnosti. Pri planiranju aktivnosti treba se
voditi rauna o oekivanim rezultatima. [3] U projektne
aktivnosti/zadatke treba uvrstiti sve korake (ak i
administrativne i logistike) koje je potrebno napraviti
kako bi oekivani rezultat bio realizovan. U radu je
priloena slika koja prikazuje sve ove aktivnosti u
vremenskim okvirima.

4. METODOLOGIJA PRIKUPLJANJA I
ORGANIZACIJE PODATAKA U PROJEKTU
EKOPROFIT
4.1. Softveri za upravljenje projektima
Broj kompanija koje su projektno orijentisane u svetu,
kao i kod nas, je doveo do velike tranje u industriji
softvera za proizvodima koji e pruiti podrku
upravljanju projektima. U radu je zvrena je uporedna
analiza softvera prema kljunim komponentama. Softveri
za upravljanje projektima takoe se mogu kombinovati sa
softverima za pospeivanje uspenosti izvoenja projekta,
pri emu bi jedinstveni softver, koji nastane kao rezultat
zdruivanja imao sekciju zaduenu za organizaciju samog
projekta i projektnih aktivnosti i drugu sekciju namenjenu
uspenosti izvoenja projekta unutar kompanija uesnica.
Tema master rada jeste unapreenje Input/Output softvera
i kao kljuno unapreenje funkcionisanja projekata istije
proizvodnje u kompanijama koje iste implementiraju i to
u Republici Srbiji.
4.2. Input/Output softver
EKOprofit projekat ukljuuje upotrebu specifinog
softvera, koji se u identinoj verziji upotrebljava unutar
granica Evropske Unije. Ovaj softver predstavlja popis
ulaza i izlaza odreene kompanije, na sasvim novi nain u
poreenju sa tim kako je to do sada na teritoriji Republike
Srbije izvoeno.
Tip ulaza i izlaza koje softver popisuje:
1) Finansijski
a. Potrebne i stalne investicije
b. Cene ulaznih stavki
c. Dobit kao razlika investicije i prihoda od prodaje
2) Materijalni
a. Sirovine za proizvodnju
b. Poluproizvodi
c. Otpadne materije
i. Gasovi
ii. vrste materije
iii.Tenosti
d. Opasne materije
e. Proizvodi
3) Energetski
4) Vremenski
4.3. Upotreba i svrha softvera
Input/Output softver podrazumeva unos podataka u
nekoliko sekcija. Sekcijama nazivamo posebne listove u
Office Excel postavci softvera, zbog obima potaka koji se
unose i injenice da svaka zasebna sekcija sadri odreeni
tip podatka. Rad sadri opis onih sekcija koje ukljuuju
neophodne informacije za analizu i formiranje predloga
za promene metodologije, koje su tema rada. Pomenute
sekcije su:
1)Flow Chart ,
2)KPI ,
3)Izlazni podaci o trenutnom stanju i efikasnosti
poslovanja,
4)Usklaenost sa zakonima iz oblasti zatite ivotne
sredine,
5)Predlozi mera za trenutnu i planiranu implementaciju,
6)Rezultati implementacije mera.
Softver se upotrebljava nainom unosa i analize svih
podataka o poslovanju kompanije. On prua celovit
pregled aktivnosti i veoma jasno predstavlja povezanost
svih procesa proizvodnje, koraka i rezultata. U radu je
prikazama logika odluivanja/prorauna koja je
implementirana u softversko reenje.
Radi lakeg objanjenja dat je primer jedne industrije.
Ova industrija nalazi se na odreenoj parceli a od
objekata obuhvata proizvodne objekte, skladini prostor i
kolekcioni centar. Slike prikazuju povezanost procesa u
proizvodnom procesu i distribuciji otpada nakon svih
pristiglih resursa.
4.4. Podaci koji se unose u softver
Podaci koji se unose u softver dele se po tipu na vie
grupa. Takoe metoda dolaenja do podataka se razlikuje
u zavisnosti od njihovog tipa. Tabela 10 prikazuje listu
podataka potrebnih za unos u sekcije pomenute u
poglavlju 3.1. i metode pribavljanja tih podataka. U
sekcije Flow Chart i KPI se podaci unose, dok ostale
imaju izlazni karakter.
4.5. Izlazni podaci softvera
Izlazni podaci o trenutnom stanju i efikasnosti poslovanja
prikazani su u vidu grafikona koji objanjava udele ulaza i
izlaza u proizvodnom procesu, tj. efikasnosti iskorienja
svih tipova ulaza u proizvodnji i koliinu i tip gubitaka.
Uz pomo ovog grafikona radi se benmarking i
identifikuju se takozvane crvene take, tj. mesta na
kojima je mogue i neophodno izvoenje poboljanja u
proizvodnom procesu ili proceduri. Ta mesta dalje se
uzimaju u razmatranje, radi utvrivanja opcija i moguih
naina poboljanja. Poboljanja se predlau u vidu mera
za implementaciju.
Tabela 1. Podaci koji se unose u sekcije Input/Output
softvera i metoda pribavljanja podataka

658
Tabela 2. Lista podataka za unos u softver i merne
jedinice


5. RAZLOZI ZA POKRETANJE ISTRAIVANJA
NA TEMU POBOLJANJA RADA INPUT/OUTPUT
SOFTVERA UPOTREBLJAVANOG U OKVIRU
PROJEKTA EKOPROFIT
Glavni razlozi pokretanja istraivanja na temu potrebnih
promena u metodologiji prikupljanja podataka i samog
upravljanja Input/Output softverom i njihova povezanost
sa posledicama postojanja nedostataka grafiki su
predstavljeni u radu. Kao kljuni nedostaci predstavljeni
su nedostaci u prikupljanju podataka tj. koraku 1 koji
doprinose moguim grekama u svim ostalim koracima, a
do ovog uticaja dolazi lanano.
Kljuni razlozi pokretanja istraivanja na temu
oformljavanja predloga za prepravke u metodologiji
sakupljanja podataka i upravljanja softverom Input/output
se ogledaju u neophodnosti postojanja preciznog softvera
koji e olakati oformljavanje baze podataka o najveim
zagaivaima na teritoriji Republike Srbije, kao i svim
zagaivaima koji u okviru iste deluju. Takoe, ovakav
softver olakava kompanijama uvid u trenutno poslovanje
i prikazuje mogue opcije poboljanja efikasnosti
poslovanja, implementacije mera istije proizvodnje i
smanjenja koliine zagaenja dnevno nastale na teritoriji
Republike Srbije. Indirektna korist je poboljanje ivota i
generalnog zdravlja stanovnitva u Republici Srbiji i
uspostavljanje bolje stabilnosti finansijskih resursa
vezanih za zdravstvo, obnovu kulturnih dobara unitenih
zagaenjem i poveanje konkurentnosti srpskih proizvoda
na stranim tritima.

6. IDENTIFIKACIJA KRITINIH TAAKA
METODOLOGIJE
Identifikacija kritinih taaka izvedena je za svaku sekciju
zasebno pri emu su ukljuene analiza sekcije, nain
funkcionisanja i analiza prednosti i nedostataka iste. Prva
analizirana sekcija je Flow Chart, zatim formiranje liste
kvantitativnih i kvalitativnih podataka, KPI i usklaenost
sa zakonima.

7. PREDLOZI PROMENA U METODOLOGIJI
Lista nedostataka metodologije, pomenutih u predhodnim
pasusima rada prikazana je tabelarno u radu, pri emu su
prikazani nedostaci i dodatno su sortirani u odnosu na
sekcije na iju preciznost imaju uticaj i naznaeni kao
odmah (O) ili naknadno (N) mogui za ispravljanje, a
sekcije na koje utiu oznaene su brojevima. Od etrnaest
pomenutih nedostataka u Tabeli 3, devet je oznaeno kao
lako ili odmah ispravljivo.
Radi optimizacije veliine tabele, sekcije na koje utiu
nedostaci metode i u ijim proraunim izazivaju odreene
greke bie obeleene brojevima:
1. Flow Chart
2. Lista kvalitativnih i kvantitativnih podataka
3. KPI
4. Usklaenost sa zakonima iz oblasti zatite ivotne
sredine
5. Predlozi mera za trenutnu i kasniju implementaciju
6. Rezultati implementacije mera.

Svaki pojedinani nedostatak ne utie obavezno na
sekciju 6 rezultati implemenatcije mera, ve samo u
onim sluajevima kada je predviena mera za
implementaciju koja ukljuuje utede vezane za podatak
koji zbog nedostatka ne moe biti precizan.
Naknadno u radu su formirani detaljni predlozi i koraci
isparvljanja nedostataka podeljeni u grupe O i N. Rad
prvo objanjava naine ispravke nedostataka tipa O, pa
onda ispravke nedostataka tipa N.
Predlozi koraka za uklanjanje nedostataka objanjeni su
moguim reenjem, a u sluajevima da postoji vie
moguih reenja, svako je objanjeno detaljno. Neka od
reenja zahtevaju postavke viih kriterijuma za pristup
projektu, kao to je sluaj u preciznom odreivanju
koliine utroene elektrine energije po sektorima
proizvodnje gde se zahteva definisanje istog kao uslov
pristupa projektu, dok su neki fokusirani na minimalne
finansijske izdatke iz samog investicionog fonda projekta,
koji bi na primer mogli ukljuivati kupovinu meraa
potronje elektrine energije koji bi se instalirali na
ulaznim vodovima za struju u odreeni sektor.
Predlozi koji se odnose na merenje tanih utroaka
fokusirani su na metodologiju merenja, nabavku tehnie
opreme i nenajavljene kontrole radi postizanja tanijih
podataka za unos u sekcije softvera. na primer u sluaju
tanog odreivanja sastav otpadne vode, neophodne
identifikacije zagaujuih materija u njoj i njihove
kvatntifikacije, nenajavljene kontrole uz obavezivanje
kompanije da otpadne vode sakuplja bile bi idealno
reenje. U projektu su kontrole najavljivane 24 asa
unapred pa dobijeni podaci nisu bili u potpunosti tani.
Predlozi koji se tiu tipova i koliine otpada obuhvataju
mere i naine obavezivanja kompanija da sortiraju otpad i
mere odloene i prodate koliine otpada. Ovim nainom
kompanije bi bile obavezne da identifikuju tipove otpada
koji nastaju u proizvodnom procesu i zaponu njihovo
sortiranje i merenje koliina skupljenom otpada na
mesenom ili nedeljnom nivou, to bi naknadno
rezultiralo tanim podacima za unos u softver.
659
Tabela 3. Lista nedostataka metodologije upravljanja
Input/Output softverom


Predlozi reenja nedostataka koji su svrstani u klasu tee
ispravljivih uglavnom su povezani sa korenitim
promenama u zakonodavstvu ili funkcionisanju izvrnog
aparata drave. Veliki broj kompanija nije prethodno
razvrstavao otpad iako su obavezne da to ine prema
vaeoj zakonskoj regulativi, one kompanije koje su
sakupljale neke tipove otpada nisu vodile tanu evidenciju
o koliinama otpada nastalim tokom perioda od mesec
dana ili godinu dana, a veina je otpad prodavala kupcima
neovlaenim za obavljenje ove aktivnosti. Sve
komapnije koje su imale ovakve nedostatke bile su
edukovane i primenile su nain upravljanja otpadom koji
je predvien zakonima, ali u sam softver nisu uneti tani
podaci. Ovo je ukazalo na krucijalnost pootravanja
kaznenih mera i boljeg finkcionisanja inspekcije
preduzea i obavljanje zadataka izvrne vlasti.

8. KORISTI PREPRAVKE KRITINIH TAAKA
METODOLOGIJE
Direktna korist uklanjanja nedostataka jeste pravilno
funkcionisanje i precizni izlazni podaci softvera, dok bi
ovaj rezultat indirektno uticao na stvaranje koristi:
1. Stvaranje jedinstvenog softvera za upravljanje
proizvodnim procesima unutar proizvodnih pogona
2. Poboljana preglednost podataka i olakan eksport
informacija bilo kog tipa
3. Brz i lak uvid u informaciju i grafikone progresa
4. Uspostavljanje tane baze podataka o poslovanju
kompanija u republici Srbiji
5. Smanjenje koliine utroene elektrine energije, vode
iz distribucionog sistema i neobnovljivih sirovina
6. Smanjenje koliine nastalog otpada
7. Pravilno rukovanje opasnim otpadom
8. Uspostavljenje podloge za nacionalni benmarking
9. Laka identifikacija mera poboljanja poslovanja
10. istija proizvodnja na dravnom nivou
11. Kompetentnost kompanija na tritu Evropske Unije
12. Uspostavljanje jasnih zahteva zakonodavstva
13. Visok stepen usklaenosti poslovanja sa pravnom
regulativom
14. Poboljanje vremenske organizacije projekata.

9. ZAKLJUAK
Nakon uvida u nedostatke metodologije upravljanja
Input/Output softverom i mogue koristi kao posledicu
uklanjanja istih, evidentno je da je neophodno napraviti
identian softver sa ispravkama koje se odnose na samu
metodologiju. Prvo, veoma je bitno softver prilagoditi
uslovima poslovanja u Republici Srbiji.
Poboljana verzija softvera bila bi matica za pomo svim
kompanijama u poboljanju poslovanja, ba iz razloga
preglednog uvida u sve eljene informacije i lakeg
praenja promene istih i mogla bi initi kljuni izvor
informacija kako za internu upotrebu unutar kompanija,
tako za nacionalne statistike i benmarking.
Olakavanje i uspostavljanje baze za nacionalni
benmarking veoma su bitni za generalni napredak
kompanija u Srbiji. Uspostavom baze na osnovu koje e
kompanije moi meusobno da porede uspehe i efikasnost
kao i stepen zagaivanja ivotne sredine donee sasvim
novi kriterijum uspeha na tritu i time e kompanije biti
dodatno postaknute da poboljavaju svoje proizvodne
procese implementacijom zelenih projekata, poboljanjem
proizvodnih procesa i nabavkom nove opreme sa veim
stepenom efikasnosti i smanjenim uticajem na ivotnu
sredinu

10. LITERATURA
[1] Doc. dr BojanLali, MSc. Milo Jovanovi, Strateko
upravljanje projektima - Fakultet Tehnikih Nauka,
11.11.2011
[2] UNIDO and UNEP, Enterprise-Level Indicators for
Resource Productivity and Pollution Intensity, A Primer
for Small and Medium-Sized Enterprises, Vienna,
November 2010.
[3] Dr Bojan Lali, Dr Majkl Poli, Strateko upravljanje
projektima na delu, USAID Competitiveness Project is
implemented by Booz Allen Hamilton

Kratka biografija:


Adela Kondi roena je u Apatinu
1985. god. Zavrni rad na osnovnim
studijama, iz oblasti Inenjerstvo
zatite ivotne sredine Graditeljstvo
odbranila je na Fakultetu Tenikih
Nauka u Novom Sadu 2010.god, a
Master rad iz oblasti Inenjerstvo
zatite ivotne sredine Strateko
upravljanje projektima odbranila je
2013.god.

660

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 624.504

DUGORONO URBANISTIKO EKOLOKO PLANIRANJE GRADA HAMILTONA

LONG-TERM URBAN ECOLOGICAL PLANNING FOR THE CITY OF HAMILTON

Marina Subi, Slobodan Krnjetin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast: INENJERSTVO ZATITE IVOTNE
SREDINE
Kratak sadraj: Kroz rad je prikazan koncept odrivog
razvoja kao bitnog reenja za adekvatno urbanistiko
ekoloko planiranje na primeru grada Hamiltona.
Kljune rei: ivotna sredina, odrivi razvoj, ekoloko
planiranje, urbani razvoj
Abstract: This document shows the concept of
sustainable development as an important solution for
adequate urban environmental planning on the example
of the city of Hamilton.
Keywords: Environment, sustainable development,
enviromental planning, urban development

1. UVOD

Odrivi razvoj javlja se kao savremen koncept koji
sinergie ekosistem i ivotnu sredinu sa ovekovim
uticajem na njih. Ovaj razvoj se najee i pominje u
kontekstu sa zatitom ivotne sredine, planiranjem
drutvenog razvoja, ekolokim, ekonomskim i politikim
pitanjima. Kako je ekoloka kriza u neprestanoj
ekspanziji, a ekoloke katastrofe su sve uestalije,
nastojanje ka odrivom razvoju treba da je osnovni cilj
svakog ljudskog bia, jer samo na taj nain moe da se
ouva ivot na planeti Zemlji. Odrivi razvoj predstavlja
skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno
bogatstvo Zemlje ouvalo za budue generacije. Odrivi
razvoj jeste filozofija koja ukljuuje upotrebu prirodnih
resursa na takav nain da njihova koliina ne naruava
prirodni ekosistem [1]. Moe se rei da odrivi razvoj
predstavlja tenju da se stvori bolji svet, balansirajui
socijalne, ekonomske i faktore zatite ivotne sredine.

2. OSNOVNI PRINCIPI ODRIVOG RAZVOJA

Odrivi razvoj jeste razvoj koji zadovoljava potrebe
sadanjce, a da pri tome ne dovodi u pitanje sposobnosti
buduih generacija da zadovolje vlastite potrebe. Ovo je
jasna definicija odrivog razvoja, koja polazi od isticanja
samog pojma odrivog razvoja, ne zalazei u podrobnija
objanjenja. Pojam odrivi razvoj prvi put se javio
poetkom 80-ih godina XX veka, a odnosio se na
globalni, nacionalni i lokalni nivo meuzavisnosti izmeu
ivotne sredine, privrednog razvoja i kvaliteta ivota. Od
tog perioda pa nadalje, ovaj novi koncept je koristio
usmeravanju razvoja i promena u svim zemljama u cilju
zadovoljavanja potreba globalne zajednice uz ouvanje
integriteta ivotne sredine.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je dr
Slobodan Krnjetin, red. prof.
Razlozi za sprovoenje moderne ideje odrivog razvoja
lee prvenstveno u odgovorima na pitanje Zato
ekonomska aktivnost mora biti odriva? Na prvom mestu
postoje jaki moralni razlozi da dananja generacija ostavi
potomstvu nita manje anse za razvoj, no to ima sada.
To znai da planeta Zemlja, sa svojim potencijalima,
nikako ne sme biti degradirana od strane postojeih ljudi.
Druga grupa razloga za sprovoenje odrivog razvoja je
isto ekoloke prirode. Naime, ako priroda predstavlja
vrednost samu po sebi, tj. ako ouvanje biodiverziteta ili
zalihe prirodnih resursa ima opravdanje u stavu da je
ovek samo deo prirode, te da nema prava da je menja iz
korena, onda je svaki vid ekonomske aktivnosti kojim
se naruava diverzitet irom sveta, ili bogatstvo resursa,
neprihvatljiv. Kao trei mogui razlog koji opravdava
odrivi razvoj, moe se navesti ekonomski argumenat da
je odrivi razvoj efikasniji. Drugim reima, nepotovanje
koncepta odrivosti, vodi ka neefikasnom privrednom
razvoju, u smislu sve veeg rasipanja resursa i energije, tj.
tendencije dugoronog pogoranja odnosa inputa i ouputa
u globalnim razmerama [2]. Odrivi razvoj je mogu
samo kada se preklapaju sva tri kruga:


Slika 1.1: Koncept odrivog razvoja (Anonim)

2.1 Odrivi urbani razvoj i ekoloka ravnotea

Obezbeenje odgovarajueg nivoa ivotne sredine u
savremenim urbanim uslovima danas predstavlja znaajan
problem i pored razvoja nauke i tehnologije, mnogi
elementi ivotne sredine i dalje predstavljaju urbane
probleme. U gradovima prethodnih epoha, ekoloki
problemi su najee bili vezani za nedostatak
odgovarajue infrastrukture, nedovoljno razvijen
higijenski nivo, prenaseljenost, prezagaenost i sl. U
dananjim uslovima, problemi vezani za stanje ivotne
sredine su znatno brojniji i kompleksniji, te doseu do
sloenih formacija tehnoloke prirode i tehnologije
urbanog ivljenja. Odrivi razvoj grada moe se
posmatrati samo kroz integralnost ekonomskog,
socijalnog, komunalnog i ekolokog razvoja. Jasno je da
661
se principi odrivog razvoja moraju sprovoditi prilikom
planiranja ili rekonstrukcije urbanih naselja, kao i pri
samom gradskom funkcionisanju. U urbanom prostoru
dominiraju ekonomski, socijalni, komunalni i ekoloki
problemi pa je iz tog razloga potrebno postizanje
konsenzusa razvoja ove etiri oblasti. Postizanje ciljeva
integralnog i odrivog razvoja grada obezbeuje se
uravnoteenim razvojem i odnosima izmeu ove etiri
komponente. Odrivo razvijanje gradova nije jednostavan
proces. To je dugoroan proces, ali i neminovan, s
obizom na globalni stepen ugroenosti ivotne sredine. Za
osiguranje trajnih uinaka odrivog razvoja je neophodno
osigurati da ovaj proces bude neprekidan.
Grad je jedna vetaka tvorevina i njegov odrivi razvoj u
smislu ekoloke ravnotee moe se dostii samo ako se
svi urbani procesi kontroliu i usklauju sa zakonitostima
prirodnog okruenja. Grad je otvoreni ekosistem, pa
nikada ne moe biti samoodriv. Model odrivog grada,
sem njegovih strogo odreenih fizikih granica, odraava
i drutvenu matricu grada. Interesantan pristup odrivog
grada je razvijen u sklopu politike studije ekolokog
grada koja je raena za vladu Holandije. Strateka
mrea Ekopolisa, kako je nazvana ta studija, ukljuuje
tri meusobno povezane vizije grada: odgovorni grad,
grad pogodan za ivot, participativni grad. [3] Postoje
diferentna vienja odrivog grada, pa se neretko
poistoveuje sa zelenim gradom, ili pak ekolokim
gradom. Poznati svetski arhitekta Jan Gehl, smatra da
odrivi grad pre svega treba da ima takve javne prostore i
saobraaj koji stalno privlae graane da to vie borave
na otvorenom. On smatra da stanovnici odrivog grada
treba puno da se kreu, voze bicikle i koriste javni gradski
prevoz. Ne postoji ni jedan opti model odrivosti, koji
moe sa se primeni na vie gradova, svaki grad je
specifian sistem i zahteva specifinu viziju za dostizanje
odrivosti.

2.2 Primeri odrivih gradova u svetu

Velika Britanija je jedna od svetskih zemalja koja mnogo
ulae u zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj. Britanci
svake godine prave rang listu najuspenijih odrivih
gradova, a sve prema kriterijumima procene uticaja na
ivotnu sredinu, kvaliteta ivota u gradu i prema tome
kako se grad priprema za tzv. odrivu budunost. Njukasl
je interesantan primer u tom smislu to je pokazao kako
gradovi sa industrijskim nasleem takoe mogu postati
odrivi. Njukasl je sebi postavio cilj da postane odrivi
grad sa visokim kvalitetom vazduha, niskim nivoom
otpada i emisije tetnih materija, te visokom stopom
recikliranja. London, npr., zauzima drugu poziciju na ovoj
listi prema kriterijumima kvaliteta ivota i ouvanja
ivotne sredine. Kanadski grad, Vankuver, izuzetan je
primer ekolokih, odrivih gradova. Izgraen je u
izuzetnom prirodnom okruenju i danas se esto naziva
jednim od najprijatnijih gradova za ivot. Vankuver ima
najmanji tzv. carbon footprint na podruju Severne
Amerike, zatim najvei procenat zelene gradnje,
ozbiljne planere i tehnologe. Vankuver je popularan i kao
grad s najveim brojem zelenih krovova u Kanadi. Vie
od 400.000 razliitih vrsta biljaka, cvea i trava, uinili su
da krovovi postanu prirodna stanita za ptice, leptire,
pele i druge insekte. Sem toga, zeleni krovovi su
korisni jer apsorbuju pljuskove i preiavaju atmosfersku
vodu koja se nakon toga ponovo moe upotrebiti. Zeleni
krovovi su na poseban nain povezali infrastrukturnu
sredinu s prirodnim okruenjem.

3. DUGORONI EKOLOKO URBANISTIKI
PLAN NA PRIMERU GRADA HAMILTONA

Hamilton u Kanadi predstavlja dom za oko 502.000
stanovnika na povrini od 114 kvadratnih hektara.
Godinji budet za 2003. godinu, za Hamilton, iznosio je
oko milijardu dolara. Hamilton se nalazi kod jezera
Ontario u centru Zlatne potkovice (Slika 1.2), 71 km od
Toronta i amerike granice. Ova oblast je odgovorna za
ak 20% bruto domaeg proizvoda itave Kanade.

Slika 1.2: Teritorija Hamiltona (Vision 2020)

Hamilton je definisan svojim prirodnim oblastima i
renim slivovima Hamiltonskom lukom i Nijagarinim
vodopadima, koji predstavljaju rezervat UN-a. Hamilton
je bogat industrijskim i kulturnim nasleem i trenutno
radi na diversifikaciji svoje baze zapoljavanja i prihvata
kreativnost kao nain za poveanje ekonomske otpornosti.
Hamilton ima mnogobrojne politike i programe za
unapreenje svoje ivotne sredine, okruenja i ivota
ljudi. Jedan od vanijih je Transportation Master Plan"
(Master Plan Transporta) koji razvija strategije i politike
za saobraajnu infrastrukturu i mreu u narednih 30
godina. Ova mrea ukljuuje puteve, tranzite, krune
tokove, Luku, vazdune linije, javne povrine i sve
gradske veze sa drugim teritorijama. Rezultati
implementiranja ovog plana e biti upotrebljivani kroz
Citys Official Plan Review (Procena zvaninog plana
grada) i The Development Charges Bylaw Review
(Procena naplaivanja u okviru podzakonskog akta) u
kombinaciji sa GRIDS-om. Hamilton je poznat po svojoj
dugotrajnoj obavezi ka odrivosti, koja koristi njegov
veliki drutveni kapital prilikom reavanja problema i
izazova. Poznat je Izvetaj o indikatorima odrivosti
662
(Vizija 2020.), koju je sainila lokalna vlast Hamiltona, u
cilju dostizanja zavidnog stepena odrivog razvoja na
ovoj teritoriji. Ovaj jedinstven Izvetaj prua priliku da
podeli svoje iskustvo u planiranju odrivog razvoja sa
mnogim svetskim gradovima. Gradsko vee Hamiltona je
septembra 2003. godine (za 2004.) usvojilo obnovljenu
verziju Vizija 2020 kao ivu, zdravu, odrivu budunost
koju dele lokalna vlada, graani, poslovni sektor, grupe i
organizacije. Poruka optinske vlasti je bila eksplicitna:
Zavrnimo rukave i prionimo na posao! Hamilton je
ideal mnogih globalnih gradova po pitanju odrivosti, i
svi oni su impresionirani time kako su se stanovnici
Hamiltona skupili da ree svoje probleme i nastave ka
konanom cilju: da Hamilton postane odrivi grad. Za
vrstu promena koje se ele postii u okruenju je potrebno
vremena, ali stanovnici Hamiltona su vrsto reeni da
naprave odriv grad za budue generacije. Izvetaj istie
krucijalne prioritete za odrivost, a to su: poveati ponudu
pomognutog zbrinjavanja i stvoriti kvalitetne lokalne
prilike za zapoljavanje, troiti manje energije, promeniti
nain prevoza, poboljati kvalitet vodenih resursa,
poboljati kvalitet vazduha i drugo. to se tie zagaenja
vazduha u izvetaju Vizija 2020 su, nakon opisa svakog
pojedinog indikatora istaknute su i radnje koje moe
preduzeti svaki stanovnik grada u cilju poboljanja opteg
kvaliteta vazduha. Neke od tih radnji su sledee: smanjiti
potronju energije, kombinovati poslove, etati i voziti
biciklove, reciklirati ambalau, kupovati proizvode bez
aerosoli, saditi drvee, cvee, bunje, toplotno izolovati
dom itd. Ciljevi Vizija 2020 u vezi sa poboljanjem
kvaliteta vodenih resursa u Hamiltonu su sledei:
Osiguranje kvaliteta vode u potocima, Hamilton luci,
Ontario jezeru i ostalim vodenim resursima; Identifikacija
i eliminacija izvora potencijalne kontaminacije;
Obnavljanje adekvatnih stanita za ribe i ptice, tako da
njihova populacija bude zdrava i produktivna; Takvo
obezbeenje kvaliteta vode da na njega ne mogu da utiu
odlivne vode i sedimentacije usled promene pejzaa;



Slika 1.3: Linija horizonta Hamiltona (Internet)

Hamilton je , kao to je ve navedeno moderan, razvijen
industrijski grad koji ima bogato kulturno naslee a isto
tako je izuzetno bogat prirodnim resursima. (Slika 1.3)
Lokalna vlast Hamiltona ima dugoronu obavezu ka
odrivosti, te inicira mnogobrojne programe, akcije i
politike za unapreenje ivotne sredine, dostizanje
odrivog razvoja i ekoloko urbanistiki razvoj svoje
teritorije. Reenja koja Hamilton ima za unapreenje
kvaliteta vazduha, vode, upravljanje otpadom i dr., izneti
su u izvetaju Vizija 2020.

3.1 Rezultati ankete

Tokom tekue, 2013. godine raena je onlajn anketa
meu stanovnicima grada, a odnosi se na stanje ivotne
sredine u Hamiltonu i zadovoljstvo graana akcijama
lokalne vlasti u ouvanju ivotne sredine i unapreenju
okruenja, imala je izuzetne rezultate. Istraivanje je
sprovedeno na uzorku od 38 anketiranih stanovnika
Hamiltona. Vie od polovine ispitanih je odgovorilo
pozitivno na pitanja: Da li lokalna vlast ulae dovoljno
napora u ouvanje ivotne sredine i ekosistema? Da li
aktivno uestvujete u nekoj od akcija lokalne vlasti koje
se tiu brige o ivotnoj sredini? Da li su prirodni resursi
dovoljno zatieni danas u Vaem gradu? Da li je reen
problem upravljanja otpadom? Da li reciklirate?
Uestvujete li u smanjenju ukupne potronje vode? Da li
je Hamilton luka bezbedna i privlana za rekreativne
aktivnosti? Uivate li u prirodnim bogatstvima svog
grada?
Slika 1.4: Rezultati ankete stanovnika grada Hamiltona

Oko 65% ispitanih je u principu zadovoljno uslovima
ivota u svom gradu, i akcijama lokalne vlasti koje su
preduzete u cilju ouvanja ivotne sredine. Oko 25%
ispitanih je delimino pozitivno odgovorilo na postavljena
pitanja, te se mogu obeleiti kao proseno zadovoljni. Oni
smatraju da moe vie da se uini za poboljanje uslova
ivota i ouvanje ivotne sredine u Hamiltonu. Oko 10%
stanovnika smatra da nije dovoljno uloeno u odrivi
razvoj i unapreenje grada, ili pak, nisu odgovorili na sva
pitanja iz ankete. Iz ovog moe da se zakljui da proseni
stanovnik Hamiltona eli da uestvuje u svakoj akciji za
dobrobit svoje zajednice, da je voljan da doprinese
progresu grada i nije mu strano da zasue rukave u
korist ostalih stanovnika. Prema tome, Hamilton sa
pravom moemo obeleiti kao potencijalno potpuno
odriv grad dananjice.

3.2 Novi Sad kao srpski Hamilton

Ukoliko bismo poredili Hamilton sa glavnim gradom AP
Vojvodine, Novim Sadom, mogli bismo da uoimo
njihove velike slinosti, ali i razlike. Novi Sad je prostran
na 129,4 kvadratna kilometra i ima odlinu lokaciju i
proseno
zadovoljni
zadovoljni
nezadovoljni
663
povezanost sa itavim regionom. On ima drumsku,
elezniku i renu vezu sa okruenjem, a mesto je
povezivanja mree magistralnih kopnenih saobraajnica
na pravcima: severoistona i istona Evropa prema
Bliskom i Dalekom Istoku; srednja i severoistona Evropa
ka jadranskim lukama. Novi Sad se nalazi na obalama
velike evropske reke, Dunav i Malog bakog kanala (dela
velikog kanala DTD), u podnoju Fruke gore u
Panonskoj niziji. Izuzetno je bogat prirodnim resursima,
vodenim, umama, florom i faunom (Nacionalni park
Fruka gora). Uprava grada Novog Sada ima, poput
uprave Hamiltona, pokrenute mnoge akcije i programe za
poboljanje svog okruenje i ivota u gradu. Neke od njih
su:EKOPROFIT koji za cilj ima profesionalno
upravljanje ivotnom sredinom u 25 novosadskih
preduzea i saradnja sa lokalnim vlastima radi dobrobiti,
kako lokalne ivotne sredine, tako i konkurentnosti tih
preduzea; Home care services in Novi Sad (Usluge
kune nege u Novom Sadu) koji ima za cilj doprinos
procesu integracije izbeglih i raseljenih lica u drutvo;
Museum Pass (Ulaznica za Muzej) poboljanje
turistike ponude kroz razvijanje saradnje muzeja u
region; unapreenje turistike ponude kroz "Oivljavanje
obale Dunava" i dr. Imajui u vidu nivo ekonomske
razvijenosti i probleme koji prate tranzicione procese u
Srbiji, jasno je da je neophodno posvetiti panju pitanjima
vezanim za unapreenje javne svesti u oblasti zatite
ivotne sredine.
Novi Sad ima reenja za upravljanje otpadom i pokuava
da ih prilagodi evropskim standardima po tom pitanju.
Ipak, on nema, poput Hamiltona, lokalna reenja, kao to
su fabrike za preiavanje vode na svom terenu, ili ve-
like kanalizacione sisteme za reavanje otpanih voda. Po-
lazei od injenice da su ekoloke aktivnosti u Srbiji us-
merene na podizanje javne svesti u ovoj oblasti zanema-
rene i potcenjene. Pokrajinski sekretarijat za zatitu
ivotne sredine i odrivi razvoj pokrenuo je 2003. godine,
u saradnji sa Amerikom fondacijom za razvoj (ADF),
dugoroni projekat Za istiju i zeleniju Vojvodinu, sa
ciljem unapreenja stanja i oplemenjivanja ivotne
sredine u Vojvodini, kroz promenu postojeih obrazaca
ponaanja u odnosu na ivotno okruenje, sa preuzima-
njem odgovornosti i uz aktivno graansko uee u
reavanju nagomilanih ekolokih problema.
Ovaj projekat se svakako sprovodi i u prestonici
Vojvodine, ali je neophodno da se graani ohrabre na
veu ukljuenost u taj projekat, i svojim svakodnevnim
radnjama doprinesu zatiti ivotne sredine i odrivom
razvoju Novog Sada.

4. ZAKLJUAK

Konstantni razvoj tehnologije danas, ekspanzija stanov-
nitva, snana eksploatacija resursa, otpad u ogromnim
nekontrolisanim koliinama, zagaenje okoline, sve su to
divovski razlozi zbog kojih nam priroda sada odgovara
jasno i glasno putem svih nepogoda i katastrofa koje se
svakodnevno deavaju. Ukoliko ovek ne promeni svoj
oblik ponaanja, svoju paletu potreba i svoj odnos prema
prirodi, sve one filmske i dramatine prie o kraju naeg
postojanja postae jako blizu naoj realnosti.

Ukoliko bi svaki pojedinac odgovarao za svoje postupke i
dela, ovi problemi koji su glavna tema dananjice bili bi
samo obrisi nekih potencijalnih strahova daleke
budunosti nad kojom svakako nemamo kontrolu.
Koncept odrivog razvoja zaista mora slepo da se prati
kako bi se prirodni resursi i priroda uopte, odrala u
ravnotei sa ljudima i ljudskim delovanjem.
Takoe, institucije i organizacije moraju svoj rad i
funkcionisanje da prilagode zelenom nainu poslovanja
i odrivom razvoju, kako bi smanjile svoj ekoloki
otisak. Urbani ekoloki razvoj modernih gradova mora
da se zasniva na zelenim principima i minimiziranju
potronje prirodnih resursa i elektrine energije. Moderni
gradovi budunosti e biti koncipirani od zelenih
zgrada, koje e biti idealno reenje za podravanje
koncepta odrivog razvoja.
Kroz ovaj rad utvreno je da je odrivi razvoj moderna
strategija ivljenja i delovanja u skladu sa principima
ouvanja ivotne sredine i zdravlja oveka. Dugorono
urbanistiko ekoloko planiranje tei ka zdravijoj i
ureenijoj ivotnoj sredini i ekonominijem iskoriavnju
ivotnog prostora.
Mnoge svetske zemlje i mnogi gradovi sveta su ureeni u
skladu sa zelenim konceptom ivljenja, te uvoenje tog
koncepta ne zavisi od ekonomske jaine zemlje, ureenja
ili veliine teritorije

5. LITERATURA

[1] Zeynep-Leuenberger D., Bartle R. J. 2009.
Sustainable Development for Public Administration,
M.E.Shaepe, London, England, page: 1.
[2] Pei V.R. 2001., Odrivi razvoj, Status, Beograd, str.:
13-1
[3] Grubi N. 2009., Odrivi urbani razvoj i ekoloka
ravnotea, Nauka I praksa, Graevinsko-arhitektnonski
fakultet u Niu, Ni, str.: 35-37.

Kratka biografija:

Marina Subi roena u Novom
Sadu 1986 godine. Osnovne studije
zavrila na McMaster Univerzitetu u
Hamiltonu, Kanada; a potom i
diplomske-master studije na
Fakultetu Tehnikih Nauka u
Novom Sadu iz oblasti inenjerstva
zatite ivotne sredine 2013. godine.





664

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 004.896

REALIZACIJA HIBRIDNOG SOFTVERSKOG REENJA PROIZVOD

THE REALIZATION OF A HYBRID SOFTWARE SOLUTION PRODUCT

Mira uki, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MEHATRONIKA
Kratak sadraj U ovom radu opisana je realizacija
hibridnog softverdrskog reenja Proizvod. Hibridno
softversko reenje Proizvod, primenom inteligentnih
agenata, zanovanih na korienju fuzzy logike,
omoguuju ocenu prodaje odreenog proizvoda na
osnovu cene i kvaliteta. U realizovanom hibridnom
softverskom reenju Proizvod, za ulaz se uzimaju
vrednosti cene i kvaliteta nekog proizvoda, a na izlazu se
dobiju informacije o prodaji odreenog proizvoda. U
opisanom primeru cena moe biti niska, srednja ili
visoka, kvalitet je lo, solidan ili odlian, a
prodaja moe biti mala, prosena ili velika.

Abstract This paper describes the realization of hybrid
software solution "Product". A hybrid software solution
"Product," by the use of intelligent agents, based on the
use of fuzzy logic, allow estimation of selling a product on
the basis of price and quality. The realized software
hybrid solution "product" to the input values are taken the
price and quality of a product and at the exit to obtain
information on the sale of certain products. In the present
case the price may be "low", "medium" or "high" quality
is "bad", "solid" or "excellent", and the sale may be
"small", "average" or "big."

Kljune rei: Inteligentni agenti, fuzzy logika

1. UVOD

Termin agent potie od latinskog glagola agere sto znai
voziti, voditi, uraditi itd. Inteligentni agent je sistem koji
se nalazi unutar i deo je okruenja, on osea okruenje i
deluje na njega, vremenom je u potrazi za sopstvenom
agendom i kako da reaguje na ono to e da oseti u
budunosti.
Realizacija inteligentnih agenata u MATLAB-u
korienjem fuzzy logike se uspeno primenjuje u
oblastima kao to su: automatsko upravljanje, ekspertni
sistemi, raunarske vizije, klasifikacija podataka, analiza
odluka itd. Ona se koristi u svakodnevnoj upotrebi kod
npr. digitalnih kamera, maina za ve, automobila,
umreavanja ureaja itd. Tako npr. u zavisnosti od toga
koliko vruu vodu elite, fuzzy logiki sistem moe
prilagoditi ventil na pravu postavku, u zavisnosti od toga
koliko elimo da je daleko predmet nae fotografije, fuzzy
logiki sistem moe da fokusira objektiv itd.
______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je dr
Stevan Stankovski.
Primer koji smo realizovali u ovom radu daje informacije
o prodaji nekog odreenog proizvoda na osnovu
informacija o ceni i kvalitetu tog proizvoda.

2. INTELIGENTNI AGENTI

Ve smo rekli da se inteligentni agenti nalaze unutar
nekog okruenja u kom deluju. Agent je neko ko
perceptuje kroz senzore i deluje kroz efektore kao to je
prikazano na slici 1.

Slika 1. Princip delovanja inteligentnog agenta

Inteligentni agent je sposoban za samostalnu akciju, tako
da je autonomija jedna od njegovih najvanijih
karakteristika. To znai da je on u stanju da deluje bez
intervencije oveka ili drugih agenata. On ima kontrolu
nad sopstvenim ponaanjem i odreeno unutranje stanje.
Pored autonomije, njegove karakteristike su: reaktivnost,
proaktivnost, sposobnost uenja, socijalne sposobnosti,
mobilnost, racionalnost itd.

2.1. Struktura inteligentnih agenata

Agenta, na neki nain, ine arhitektura i program koji se
izvrava na toj arhitekturi. U principu, arhitektura ini
percepcije iz senzora dostupne programu, pokree
program i izvodi izbore programskih akcija na efektore.
Pre nego osmislimo agent program, moramo imati
prilino dobru ideju moguih percepcija i akcija, koje
ciljeve i mere performansi agent treba da postigne i unutar
kakve vrste okruenja e raditi. Okruenja mogu biti:
dostupna ili nedostupna, deterministika ili
nedeterministika, epizodna ili neepizodna, statina ili
dinamina i diskretna ili kontinuirana.

2.2. Prednosti inteligentnih agenata

Kako raste potreba za inteligentnom interoperabilnosti u
softverskim sistmima, tako raste i potreba za sve veom
upotrebom inteligentnih agenata.
Direktna manipulacija interfejsa ima mnogo ogranienja u
poreenju sa agent-orjentisanim pristupom. Kod direktne
manipulacije je prisutan veliki prostor pretraivanja, dok
agenti mogu biti opremljeni mogunostima za
pretraivanje i filtriranje da pomognu korisnicima da
665
istrae ogromne izvore informacija. U nekim sluajevima
je potrebno zakazati odreenu akciju u neko vreme u
budunosti ili e ona trebati da se izvri automatski na
sistem generisane dogaaje. Rigidnost i doslednost (kod
direktne manipulacije) ini sve predvidivim i lakim za
nauiti kada je re o jednostavnim zadacima, ali to je
nepouzdano za sloene zadatke. Agenti su fleksibilni i ne
pridravaju se naela. Kod tradicionalnog softvera nema
poboljanja ponaanja, on ne uoi i ne naui ponavljajui
radnje, dok su agenti prilagodljivi, pa mogu koristiti
algoritme uenja kako bi stalno poboljavali svoje
ponaanje.

3. FUZZY LOGIKA

Fuzzy logika je, jednostavno reeno, nain da kompjuter
donese odluku kao to bi to uradio ovek. Fuzzy logika
koristi fuzzy skupove i fuzzy pravila kako bi modelirao
svet i doneo odluku. Fuzzy skup je kolekcija srodnih
jedinica koje pripadaju tom skupu u razliitim stepenima.
Poenta Fuzzy logike je mapiranje ulaza na izlaz, a osnovni
mehanizam za to je if then pravila. Pravila se odnose na
promenljive i prideve koji opisuju te promenljive. Dakle,
fuzzy zakljuak je metod koji tumai vrednosti u ulaznom
vektoru i, na osnovu nekog skupa pravila, dodeljuje
vrednosti izlaznom vektoru. Na slici 2. je dat generalni
sluaj fuzzy logike.


Slika 2. Generalni sluaj fuzzy logike

3.1. Fuzzy proces zakljuivanja

U cilju lakeg razumevanja fuzzy procesa zakljuivanja na
slici 3. je dat jedan FIS (eng. Fuzzy Inference System).

Slika 3. Fuzzy Inference System

Fuzikacija je proces uzimanja ulaza i obrada kroz funkciju
pripadnosti. Dakle, cilj fuzikacije je mapiranje ulaza sa
skupa senzora preko skupa ulaznih funkcija pripadnosti.
Ulaz je uvek jasna, ograniena numerika vrednostu u
nekom intervalu, a izlaz je fuzzy stepen pripadnosti u
kvalifikaciji jezikog skupa (uvek izmeu 0 i 1).
Raunanje fuzzy AND, OR i NOT operatora je prikazano
na slici 4.

Slika 4. Fuzzy operatori

Posledica implikacije je fuzzy skup tj. odseena izlazna
funkcija pripadnosti. Dakle, kod primene implikacije ulaz
je jedan broj koji daje prethodnik, pa samim tim izlaz je
preoblikovan na osnovu stepena pripadnosti ulaza.
Agregacija svih izlaza je proces kojim se fuzzy skupovi,
koji predstavljaju izlaze svakog pravila pojedinano,
kombinuju u jedan fuzzy skup.
Ulaz za proces defuzikacije je fuzzy skup (agregacija
izlaza svih pravila), a izlaz je jedan broj. Dakle, poto
agregacija fuzzy skupa obuhvata niz izlaznih vrednosti,
onda mora da se izvri defuzikacija kako bi se dobila
jedna vrednost izlaza.

4. REALIZACIJA HIBRIDNOG SOFTVERSKOG
REENJA PROI ZVOD

Da bismo otvorili FIS Editor koji je prikazan na slici 5.
kucamo sledeu komandu u MATLAB prompt: fuzzy.

Slika 5. Izgled interfejsa FIS Editor-a

FIS Editor prikazuje kvadrate koji predstavljaju ulazne i
izlazne promenljive. Ispod dijagrama se nalazi ime i vrsta
sistema. Ako elimo da promenimo ime sistema idemo na
File > Export > To Workspace i otvara se prozor kao na
slici 6.

Slika 6. Izgled interfejsa za unos imena aktuelnog FIS-a u
radni prostor

U donjem levom uglu se nalaze opcije za podeavanje and
i or, implikacije, agregacije i defuzikacije. U donjem
desnom uglu se upisuje ime selektovane ulazne ili izlazne
promenljive. Taj odeljak se zove Current Variable i tu
takoe upisujemo i tip i opseg aktuelne promenljive. Na
samom dnu prozora je statusna linija koja ispisuje
najnovije operacije. Poto u ovom hibridnom softvrskom
reenju Proizvod postoje dva ulaza, dodat je jo jedan.
To je uraeno tako to se selektuje Edit > Add variable >
666
Input. Tako da za nae hibridno softversko reenje
Proizvod FIS Editor izgleda kao to je prikazano na
slici 7.

Slika 7. Izgled interfejsa FIS Editor-a za hibridno
softversko reenje Proizvod

Da bismo otvorili Membership Function Editor u FIS
Editoru selektujemo Edit > Membership Functions ili
dvaput kliknemo na ikonu ulazne ili izlazne promenljive.
Membership Function Editor omoguava da prikaemo i
izmenimo sve funkcije pripadnosti koje su pridruene
svim promenljivama za ceo FIS. Na slici 8. je prikazan
Membership Function Editor.


Slika 8. Izgled interfejsa Membership Function Editor-a
za ulaznu promenljivu cena

U gornjem levom uglu se nalazi odeljak FIS Variable i
predstavlja sve ulazne i izlazne promenljive u sistemu.
Klikom na odreenu promenljivu prikaze nam se
dijagram funkcije pripadnosti koga onda moemo
ureivati. Grafik prikazuje sve funkcije pripadnosti za
izabranu promenljivu. Klikom na izabranu liniju, moemo
promeniti njene osobine ako to su: ime, tip i numeriki
parametri koji se nalaze u odeljku Current Membership
Function.
Ako elimo da premestimo krivu ili da promeni svoj
oblik, jednostavno je povlaimo.
U odeljku Current Variable je ispisano ime i vrsta
trenutne promenljive, a tu su takoe i polje za
podeavanja opsega trenutne promenljive i trenutnog
dijagrama.
Statusna linija opisuje najnovije operacije. Brisanje
podrazumevanih funkcija pripadnosti se vri
selektovanjem Edit > Remove AllMFs.
Sada, kada bismo eleli da dodamo odreene funkcije
pripadnosti selektujemo Edit > Add MFs i tada se otvara
Membership Functions kao to je prikazano na slici 9.

Slika 9. Izgled interfejsa za unos tipa i broja funkcija
pripadnosti
Da bismo otvorili Rule Editor selektujemo Edit > Rules
ili dvaput kliknemo na beli kvadrat izmeu ulaza i izlaza
u FIS Editoru, i otvara se prozor kao to je prikazano na
slici 10.

Slika 10. Izgled interfejsa Rule Editor-a za hibridno
softversko reenje Proizvod

U praznom belom polju pravila se unose automatski
korienjem GUI alatki. Ispod belog polja se nalaze
ulazni i izlazni izbor menija, koji nam slui za formiranje
pravila. Zatim, ispod se nalaze polja za negaciju ulaznih
ili izlaznih izjava u pravilima. Odeljak Connection slui
da opie vezu ulaznih izjava u pravilima. Tasteri Delete,
Add i Change rule slue da se obriu, naprave ili ureuju
pravila. Tu je i polje za unos teine pravila u intervalu od
0 do 1, ukoliko se ne odredi teina dodeljuje se vrednost
1. Na osnovu opisa ulaznih i izlaznih promenljivih
definisanih u FIS Editor-u i Membership Function Editor-
u, Rule Editor dozvoljava izgradnju automatskih izjava.
Sada treba proveriti kako se sistem ponaa, za to nam
slui Rule Viewer prikazan na slici 11. Otvaramo ga tako
to selektujemo View > Rules.

Slika 11. Izgled interfejsa gde korisnik testira ponaanje
FIS-a pomou pravila

Ovde svaki red predstavlja jedno pravilo. Kolone
predstavljaju dva ulaza i jedan izlaz, respektivno. Dve
prve kolone prikazuju funkcije pripadnosti upuene od
strane predhodnika. Trea kolona pokazuje funkciju
667
pripadnosti upuenu od strane posledice. Poslednji
dijagram u treoj koloni predstavlja ukupnu vaganu
odluku za dati sistem. Na ovom dijagramu se defuzikacija
izlaza prikazuje kao podebljana vertikalna linija. Na vrhu
kolona su promenljive i njihove aktuelne vrednosti. Rule
Viewer nam omoguava da tumaimo ceo fuzzy proces
zakljuivanja odjednom za proizvoljne vrednosti ulaza.
Surface Viewer nam slui ako elimo da vidimo celu
izlaznu povrinu sistema tj. ceo raspon skupa izlaza na
osnovu celog raspona skupa ulaza. Da bismo otvorili ovaj
prozor potrebno je da selektujemo View > Surface i
otvara se prozor kao na slici 12.


Slika 12. Izgled interfejsa trodimenzionalnog grafikog
prikaza ulaza i izlaza

Ispod grafika vidimo da je Surface Viewer opremljena sa
padajuim menijem X (ulaz), Y (ulaz) i Z (izlaz) koji nam
omoguavaju da izaberemo kombinaciju od ponuenih
ulaza i izlaza za prikaz odreenog dijagrama. Ispod se
nalaze dva polja za unos X i Y koordintnih mrea, kako bi
izabrali koliko x i y osa koordinatnih mrea elimo da
ukljuimo, respektivno.

5. ZAKLJUAK

U okviru ovog rada realizovano je hibridno softversko
reenje Proizvod pomou grafikog korisnikog
interfejsa. Osnovna ideja ovog programskog reenja je
ocena prodaje nekog odreenog proizvoda na osnovu
cene i kvaliteta.
Budui da je za realizaciju inteligentnih agenata u ovom
radu izabrana fuzzy logika, ovde su pored inteligentnih
agenata, predstavljene i osnove fuzzy logike i proces
zakljuivanja.
Softver, odnosno program za ocenu prodaje je realizovan
u MATLAB-u. Objanjene su i komande koje se koriste u
tom softveru.
Hibridno softversko reenje Proizvod je provobitno bio
realizovan sa samo tri uspostavljena pravila. U cilju
poboljanja performansi softvera uspostavljeno je jo
jedanaest pravila. Time je postignuto da ocena prodaje
odreenog proizvoda bude odreenija, konkretnija i
preciznija u smislu kada je mala, prosena ili
velika. Ovo softversko reenje moe posluiti
proizvoaima odreenog proizvoda da poboljaju
poslovanje. Tanije, omoguava im uvid u kotiranje
njihovog proizvoda na tritu uopteno, i u odnosu na
proizvode drugih proizvoaa.

LITERATURA

[1] Arnulfo Alanis Garza, Juan Jose Serrano, Rafael
Ors Carnot, Karim Ramirez, Jose Mario Garcia-Valdez,
Hector Arias and Jose Soria, Monitoring and Diagnostics
with Intelligent Agents Using Fuzzy Logic, Engineering
Letters, International Association of Engineers (IAENG),
Hong Kong, Vol.15, no. 1, 2007.
[2] Ira S. Rudowsky, Intelligent Agents, Proceedings
of the Americas Conference on Informacion System
(AMCIS), New York, 2004.
[3] Jeffrey M. Bradshaw, Software Agents, AAAI
Press, Menlo Park, California, 1997, ISBN 0-262-52234-
9, Poglavlje 1. An Introduction to Software Agent, strane
3-46.
[4] Michael J. Wooldridge and Nicholas R.
Jennings, Intelligent agents: theory and practice, The
Knowledge Engineering Review, Vol. 10:2, United
Kingdom, 1995, Poglavlje Intelligent agents: theory and
practice, strane 115-152.
[5] Nicholas R. Jennings and Michael J.
Wooldridge, Agent Technology: foundations,
applications, and markets, Springer-Verlag Berlin, New
York a member of BertelsmannSpringer
Science+Business Media GmbH, 1998, ISBN 3-540-
63591-2, Poglavlje 1 Applications of Intelligent
Agents,strane 3-27.
[6] R. Benjamin Knapp, Fuzzy Sets and Pattern
Recognition, 1998, Poglavlje 4.1. Fuzzy inference
systems (Mamdani)
[7] Stuart Russell and Peter Norvig, Artificial
Intelligence: A Modern Approach, 1st edition, Prentice
Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, United States, 1995,
ISBN-10: 0131038052, ISBN-13: 978-0131038059,
Poglavlje 2 Intelligent Agent, strane 31-52.
[8] http://www.mathworks.com, pristup februar
2013.

Kratka biografija

Mira uki je roena u Zrenjaninu
1984. godine. U Zrenjaninu 2003. godine
zavrava gimnaziju, te upisuje Fakultet
tehnikih nauka u Novom Sadu, odsek za
mehatroniku. Diplomski master rad je
odbranila 2013. godine.




668

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 621.38:616-7

JEDNO REENJE REALIZACIJE DIGITALNOG ELEKTROKARDIOGRAFA

ONE SOLUTION OF REALISATION OF DIGITAL ELECTROCARDIOGRAPH

Milija Popovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MEHATRONIKA
Kratak sadraj U radu je prikazana posebna vrsta
aparata koji slue za detektovanje elektrine aktivnosti
srca, koji se naziju elektrokardiografi (EKG). Prikazani
su naini merenja ovih signala, kao i ureaji koji se
koriste prilikom tih merenja. U ovom radu je opisan
proces projektovanja i kompletne izrade jednog takvog
ureaja. Osnovna komponenta digitalnog dela
elektrokardiografa opisanog ovde je mikrokontroler
LPC2148, kompanije NXP. Vano je napomenuti da je
ureaj testiran i ponaanje EKG signala je praeno na
osciloskopu sve do zavretka projekta.
Abstract This paper presents particular type of
device used to detect the electrical activity of the heart,
called the electrocardiograph ( ECG). Here are shown
the ways to measure the signals, and devices that are used
in these measurements.. This paper describes the design
process and complete production of such devices. The
basic component of digital part of electrocardiograph
described here is a microcontroller LPC2148, NXP
company. It is important to note that the device has been
tested and the behavior of the ECG signal is monitored on
the oscilloscope until the project is completed.
Kljune rei: Elektrokardiograf, EKG-signal, mikro-
kontroler, digitalizacija.
1. UVOD
Cilj ovog rada je izrada elektrokardiografa koji e biti
baterijski napajan, sa vlastitom memorijom za snimanje
signala, i ija e cena biti relativno niska. Jedan od
zadataka je i nezavisnost ureaja ak i od raunara ili
osciloskopa. To je reeno tako to je upotrebljen grafiki
LCD ekran, dimenzija 240 x 128 piksela, kao izlazna
jedinica za prikaz signala, i mikrokontroler kompanije
NXP, LPC2148, kao osnovna komponenta digitalnog dela
ureaja.
Tok realizacije ovog projekta se moe podeliti u tri velike
celine. Prva je upoznavanje sa EKG signalom, njegovim
nastajanjem i merenjem. Druga celina je odabir reenja i
izrada analognog dela ureaja. Trea celina je
povezivanje digitalnog sa analognim delom, kao i
programiranje (firmware) mikrokontrolera.

1.1. Elektrokardiografija i elektrokardiogram
Metoda registracije bioelektrinih potencijala na papiru,
nastalih u srcu, korienjem posebnog medicinskog
ureaja naziva se elektrokardiografija.
____________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad je proistekao iz master rada iji mentor je
bio dr Milo ivanov, red.prof.
To je dijagnostika metoda razvijena na osnovu merenja
elektrinih potencijala sranog miia-miokarda, i
predstavlja jednu od najefikasnijih metoda, koja prua
vrlo bitne pokazatelje u procesu dijagnostike rada sranog
miia.
Elektrokardiogram je sloenoperiodini signal, prikazan
na slici 1, karakterie akcione potencijale sranog miia i
sadri nekoliko karakteristinih delova koji se oznaavaju
posebnim slovima i zovu se P, Q, R, S i T talasi.EKG je
zapravo zapis vremenskog praenja naponskih produkata
sranog miia za vreme jednog sranog ciklusa. Na slici
1. prikazan je osnovni oblik jednog normalnog
elektrokardiograma [1].


Slika1. Normalan (nepatoloki) oblik EKG signala

EKG zapis igra vrlo vanu ulogu u medicini. Njegov
dijagnostiki znaaj je dat u sledeih nekoliko taaka:
Poremeaji funkcionisanja SA vora
Odreivanje porekla promene normalnog ritma
(promenljivi ritam, tahikardija, bradikardija, ekstrasistole
i preskoci, srani blokovi, fibrilacija komora, fibrilacija
pretkomora)
Hipertrofija ( poveanje debljine zida) komora i
pretkomora
Usporeno provoenje elektrinih impulsa kroz
pretkomore i komore
Ishemija i infarkt miokarda
Perikarditis
Sistemska oboljenja srca
Odreivanje dejstva lekova
Poremeaj ravnotee elektrolita, naroito kalijuma,
itd.
669
2. ELEKTROKARDIOGRAF
Prvi elektrokardiograf je izumeo Einthoven 1903. godine.
Tehnoloki razvoj elektronike sa integrisanim kolima koja
rade na niskom naponu i troe malo energije, omoguava i
baterijsko napajanje tako da zatita pacijenta od strujnog
udara nije vie kritina, a stvorene su velike mogunosti
za digitalnu obradu signala. Dananje elektrokardiografe
moemo podeliti u dve velike grupe prema kriterijumu
mobilnosti, tj. na prenosive i one koji to nisu.
Elektrokardiograf se sve ee realizuje pomou
personalnih raunara to olakava:
Obradu signala
Njegovo memorisanje
Viestruko umnoavanje i
Poreenje sa rezultatima snimanja novijih datuma.

2.1. Smetnje koje utiu na elektrokardiograf
Zadatak analognog dela ureaja, je da izdvoji i pojaa
EKG signal. Potrebno je pojaati oko 1000 puta signal da
bi mu se amplituda dovela do nivoa volta, da bi se on
mogao dalje prosleivati, tj. voditi u AD konvertor, pa
dalje najee u mikrokontroler, i na kraju na raunar, ili
neki drugi ureaj.
Taj zadatak oteava prisutnost razliitih smetnji. To su
smetnje uzrokovane naponom napajanja i one su
frekvencije 50 Hz, smetnje nastale zbog otpornosti
miine mase, kontakta izmeu koe i elektroda i mogue
smetnje nastale uticajem ostale opreme u blizini.

2.1. Elektrode
Prilikom merenja EKG signala, na pacijenta se postavlja
maksimalno 12 elektroda, u klasinim pregledima. U
ovom radu elektrode se postavljaju na tri mesta na telu
pacijenta, a to su leva ruka, desna ruka, i desna noga (koja
se vezuje na masu). To su osnovni odvodi prlikom
praenja EKG signala. Izgled elektroda koje se koriste dat
je na slici 2. [2].

Slika 2. Izgled elektroda koje se obino koriste za
povezivanje pacijenta sa ureajem

2.2. Pojaavai i filtri
Osnovna funkcija pojaavaa koji se koriste u kolima
ovog tipa, je da prihvate slab elektrini signal i da
poveaju njegovu amplitudu, tako da dalja obrada,
snimanje ili prikaz, bude mogu. Obino se ovakvi
pojaavai projektuju u formi naponskih pojaavaa, jer
su u stanju da pojaaju naponski nivo signala. Pored toga,
naponski pojaavai takoe slue da poveaju i nivo
snage, tako da mogu biti i razmatrani i kao pojaavai
snage u isto vreme. U nekim sluajevima, biopotencijalni
pojaavai se koriste da izoluju nosei signal od izvora. U
tim situacijama, pojaavai dozvoljavaju samo strujno
pojaanje, ostavljajui naponske nivoe u osnovi
nepromenjene [3].
U radu su iskljuivo korieni aktivni filtri. Prvi filtarski
stepen u analognom delu elektronskog kola je
niskopropusni filtar, koji slui za izdvajanje EKG signala,
nakon ega se signal vodi u NOTCH filtar da bi se
uklonile smetnje nastale uticajem prisustva gradske
mree.

2.4. Napajanje
Elektrokardiografi se mogu napajati iz gradske mree ili
baterijski. Kod napajanje iz gradske mree moraju se
pacijent i osoblje koje rukuje aparatom, zatiti od strujnog
udara. U naem ureaju je korieno baterijsko napajanje.
Kod ove vrste napajanja je eliminisana opasnost od
strujnog udara, i dobilo se na mobilnosti aparata, to je
jedan od osnovnih uslova koji je morao da bude ispunjen.

3. REALIZACIJA PROJEKTA
Ovaj projekat je realizovan u vie faza. Celokupan tok
realizacije projekta se moe podeliti na tri celine:
prvi deo projekta obuhvata izuavanje EKG signala,
s tim to je akcenat stavljen najvie na njegovo merenje.
drugi deo projekta je obuhvata celokupnu izradu
analognog dela ureaja
trei deo projekta obuhvata digitalizaciju dobijenog
signala, pomou mikrokontrolera ARM LPC2148, kao i
spajanje analognog i digitalnog dela elektrokardiografa u
celinu.

3.1. Merenje EKG signala
Prvo je izvreno teorijsko upoznavanje sa EKG signalom,
kao i naini na kojima se on meri i prikazuje. Takoe je
bilo potrebno i upoznati se sa nastajanjem bioelektrinih
signala u koje spada i EKG signal.


Slika 3. Opta blok ema elektrokardiografa

3.2. Analogni deo ureaja
U ovom poglavlju je opisana analogna celina EKG
ureaja. Opisane su ugraene elektronske komponente,
filtarske i pojaavake celine analognog dela, kao i
napajanje celokupnog ureaja. Takoe se posvetila panja
rezultatima testiranja, koji su takoe opisani.
Kao prvi pojaavaki stpen se koristio instrumentacioni
pojaava, koji je sastavljen od tri operaciona pojaavaa
koja su smetena u integrisano kolo TL084.
Niskopropusni filtar slui da izdvoji EKG signal. Njegova
granina frekvencija je podeena na Hz.
Druga vrsta filtra koja je ugraena u ovaj ureaj je
NOTCH filtar. On je kombinacija niskopropusnog i
visoko propusnog filtra. Njime se eleiminie frekvencija
odreene frekvencije, u ovom sluaju to je smetnja
izazvana prisustvom gradske mree-Hz. Elektrina ema
NOTCH filtra je prikazana na slici 3.
670

Slika3. Elektrina ema NOTCH filtra

Trei pojaavaavaki stepen sa kolom za zatitu se nalazi
na samom izlazu ureaja i slui da pojaa EKG signal na
nivo od nekoliko volti, da bi se kasnije taj siglnal vodio
na mikrokontroler i dalje obraivao.
Kolo zatite od previsokog napona na AD konvertoru
mikrokontrolera je jedinini naponski pojaava. To je
vrlo dobro i jednostavno reenje, jer ne dozvoljava da
napon na ulazu u A/D konvertor bude vei od 3.3 V, i
tako spreava mogue kvarove. Signal na izlazu iz
analognog dela ureaja je prikazan na slici 4.


Slika4. Krajnji signal prikazan na osciloskopu

Prilikom projektovanja napajanja za ovaj ureaj morali su
se ispuniti odreeni zahtevi. Osnovni uslov je da
napajanje ureaja mora biti baterijsko, jer je aparat ovde
opisan nezavisan od gradske mree i jedna od osnovnih
njegovih karakteristika je prenosivost. Drugi uslov je da
se moraju zadovoljiti karakteristike napajanja integrisanih
kola koja su ugraena, a to je da napon napajanja TL084 i
TL082 bude 5 V.

3.3. Digitalni deo ureaja
U ovom delu projekta je opisan digitalni deo ureaja, kao
i njegovo povezivanje sa prethodno opisanim analognim
delom ureaja. Predstavljena je arhitektura ARM
mikrokontrolera i korienog LPC2148 mikrokontrolera.
Opisana je digitalizacija dobijenog EKG signala, kao i rad
i funkcija svakog od menija. Takoe opisana je izlazna
jedinica ureaja, tj. ekran koji je korien, kao i tastatura
pomou koje se korisnik kree kroz menije. Objanjen je
nain upisa, tj. snimanju signala u internu memoriju
mikrokontrolera, kao i njegovo brisanje iz iste.
Pre projektovanja i izrade PCB-a, analogni deo koji je bio
na protobordu, je povezivan na Easy ARM razvojno
okruenje kompanije Mikroelektronika. Ono podrava 64-
pinske i 144-pinske mikrokontrolere. Prilikom izrade
ureaja je korien 64-pinski mikrokontroler LPC2148.
Napajanje razvojnog okruenja mogue je preko USB-a,
kao i eksterno. Kada se na izlaz vezuje neki modul sa
veom potronjom, preporuljivo je eksterno napajanje,
jer USB isporuuje ogranienu struju, u najboljem sluaju
500 mA, a najee 100 mA. Prebacivanje napajanja sa
jednog na drugi mod vri se damperom (eng. jumper) na
ploi, iznad glavnog prekidaa.
Ekran koji se koristi u ovom ureaju je matrini grafiki
LCD modul koji je proizveden u CMOS tehnologiji, u
oznaci ATM240128, kompanije ARROWTECH
ELECTRONIC., CO.LTD. On prikazuje 240*128 taaka,
to je i veliina LCD modula, koristei 240*128 bit-
mapiranih DDRAM-a. Za komunikaciju koristi 8-bitni
mikroprocesor.
Za kretanje kroz glavni meni i podmenije, kao i za
zadavanje komandi unutar podmenija, koriena je
tastatura napravljena od tastera.
Blok za digitalizaciju EKG signala realizovan je na istoj
tampanoj ploi kao i analogni deo ureaja, s tim to su
digitalne komponente na jednoj (levoj), a analogne
komponente na drugoj strani ploice. Time se utedelo na
prostoru i ceni.


Slika5. Mikrokontroler ARM LPC2148
Centralnu komponentu ovog bloka predstavlja 32-bitni
mikrokontroler(slika 5), tj. jedan od njegova dva interna
10-bitna A/D konvertora. ADC0 je sa est kanala, a
ADC1 je sa osam kanala. U ovom radu je korien A/D
konvertor ADC0. Njegove karakteristike su: brzina kojom
radi odnosno maksimalna frekvencija fmax = 4.5 MHz,
vreme deseto-bitne konverzije je vee od 2.44s, 400 000
odbiraka u 1s, Vdda napajanje je 2.5V-3.6V, Vssa je
uzemljenje i Vref = 3.3V. Ako na pinove dovodimo
napajanje koje je vee od Vref oitavanje A/D konverzije
e biti netano [4].

3.3.1. Programski kod
Da bi mikrokontroler izvravao postavljene zadatke,
potrebno je napisati odgovarajui program (firmware).
Source kod firmvera pisan je u C programskom jesiku.
Firmver je napisan tako da se u interapt rutini tajmera
analogni signal odabira na svakih 2 ms.
Glavni meni se sastoji od pet podmenija, kojima se
pristupa kretanjem gore/dole i pritiskom na taster enter,
pomou tastature. Kada god se kasnije izlazi iz nekog od
ovih podmenija, pritiskom na taster levo (izlaz), ekran e
se osveiti i pojavie se glavni meni.
Pritiskom na taster enter kada nam je na ekranu oznaen
podmeniIzgled postavljenih elektroda, poziva se funkcija
koja uzima crno-belu sliku, koja je predstavljena u
heksadecimalnom zapisu, i iscrtava je na ekranu.
671
Funkcija podmenijaPrikaz digitalizovanog EKG signala,
je najvanija u programskom kodu, jer e se kasnije
koristiti u istom ili neto izmenjenom obliku i u narednim
podmenijima, osnovni algoritam ove funkcije je dat na
slici 6. Njen zadatak je da uzima odbirke sa A/D
konvertora, ispisuje ih u vidu piksela na ekranu, i poziva
funkciju koja povezuje dva susedna piksela, i tako se
dobija izgled EKG signala na ekranu. Kada se ue u ovaj
meni prvo se na ekranu pojavi tekst u vidu informacije
kako zaustaviti/nastaviti signal, i nain da se iz podmenija
izlazi pritiskom na levi taster na tastaturi. Nakon toga taj
ispis nestaje i zamenjuje ga stalni zapis koji govori
korisniku nain podele osa, kao i broj otkucaja srca u
minutu, koji se nalazi u gornjem levom uglu.


Slika6. Osnovni algoritam funkcije Prikaz

PodmenijemSnimanje i prikaz EKG signala je prikazano
da je mogue uvati snimljeni signal, radi kasnijeg
ispitivanja ili prouavanja.
Odbirci sa A/D konvertora se smetaju u memoriju
mikrokontrolera pomou funkcije:
write_flash(adresa destinacije od koje poinje upis,
pokaziva na podatak koji se upisuje, duina podatka koji
se ubisuje u bajtovima);.
Podmeni u potpunosti koristi funkciju 2. podmenija.
Jedina razlika je u odabiru podataka koji e se ispisivati
na ekranu. U ovom sluaju se podaci itaju iz memorije
mikrokontrolera poevi od adrese koja je definisana
unapred, a ona se takoe poklapa sa adresom poetka
snimanja.
Ovaj podmeni je koristan jer je sa njim u potpunosti
zaokruena autonomnost ovog elektrokardiografa, tj. nije
potreban raunar, ili neki drugi ureaj da bi se video
snimljeni signal. Pauziran signal, kako on izgleda na
ekranu ureaja je prikazan na slici 7.
Programski kod koji je napisan za podmeni Brisanje
memorije mikrokontrolera nam omoguava da obriemo
memoriju mikrokontrolera, odnosno u sluaju vezanom za
ovaj rad, upiemo nule.

Slika7. Izgled drugog i etvrtog podmenija

Kao i u treem podmeniju i ovde se koristi funkcija
write_flash, samo to se sada definie destinacija od koje
brisanje poinje. U ovom radu je to ista destinacija kao i
adresa destinacije za poetak snimanja, odnosno 0x20000,
jedanaesti sektor. U ovom radu je opisano brisanje dva
sektora od po 32kB, to je uinjeno tako da se podatak od
256 bajtova, upisuje 256 puta u memoriju.

4. ZAKLJUAK
Kroz ovaj rad dat je kratak opis EKG signala, negovo
nastajanje i primena, kao i kompletan opis izrade jednog
reenja digitalnog elektrokardiografa. EKG signali spada-
ju u veoma slabe signale, podlone velikim izoblienjima
usled interferencije sa okolnim elektromagnetnim
poljima. Zbog veoma male amplitude ovih signala bilo je
potrebno projektovati pojaavae sa veoma visokim
pojaanjem, a paralelno sa tim bilo je potrebno posvetiti
panju potiskivanju efekata interferencije.
Mogunosti daljeg rada na realizovanom ureaju su
velike. Mogue je razviti android aplikaciju, i pomou
Bluetooth komunikacije, na mobilnom telefonu, ili tablet
ureaju prikazivati mereni signal. Jedna od ideja daljeg
razvoja je i pravljenje aplikacije za slanje izmerenog
signala putem interneta strunom licu, radi daljeg
prouavanja i dobijanja povratne informacije.

5. LITERATURA
[1] Numerical Methods in Biomedical Engineering
SM Dunn, A Constantinides, PV Moghe, Elsevier, 2006
[2] Nada Perii-Janji, Opta hemija, drugo izdanje, IP
Nauka, Beograd, 1993.
[3] Michael R. Neuman, Clinical Engineering, section
Biopotential amplifiers, CRC PressINC, Mar 1, 2003.
[4] LPC214x User Manual, NXP B.V. 2012.

Kratka biografija:


Milija Popovi roen je u Uicu 1985.
godine. Srednju Elektrotehniku kolu
Radoje Mari u Uicu zavrio je 2004.
godine. Diplomski-master rad na
Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti
Mehatronike Mehatronika, robotika i
automatizacija odbranio je 2013.godine.


672

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 007.52

JEDNO REENJE KALIBRACIJE AKTIVNE STEREO VIZIJE

ONE SOLUTION FOR THE CALIBRATION OF AN ACTIVE STEREO VISION

Voislav Zec, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MEHATRONIKA

Kratak sadraj U ovom radu predstavljeno je jedno
reenje za kalibraciju kamera koje se koriste u aktivnoj
stereo viziji (dve pokretne kamere). Pomeranje kamera se
vri pomou dva nazavisno pogonjena motora. Na osnovu
poznatih parametara kamera i njihovog poloaja realizo-
van je sistem za kalibraciju koji korienjem obuenih
modela na izlazu daje parametre kalibracije na osnovu
trenutnog poloaja kamera. Reenje koje je predloeno
koristi potporne vektore za uenje parametara kalibracije
na osnovu izmerenih uglova u kojima se trenutno nalaze
kamere.

Abstract This paper present one solution for the
calibration of an active stereo vision. The vision system
consists of two movable cameras. Cameras rotations are
performed with two motors. The calibration is realized
with six trained models. Each model generates one output
that represents one calibration parameter. The input to
each model is current position of cameras. The proposed
solution uses support vectors machines (SVM) to learn
the unknown dependence between calibration parameters
and current positions of cameras.

Kljune rei: robot, stereo vizija, kalibracija

1. UVOD
U ovom radu prikazano je jedno reenje za kalibraciju
aktivne stereo vizije, odnosno vizuelnog sistema koji se
sastoji od dve pokretne kamere. Njihovo pomeranje se
vri u jednoj ravni pomou dva nezavisno pogonjena
motora. Potreba za reavanjem ovog zadatka je proistekla
iz zahteva da se, kod humanoidnog robota koji e imati
lice sa oima, minijaturne kamere za vizuelni sistem
smeste u pokretne oi robota.
Klasine metode za kalibraciju stereo vizije sa nepokret-
nim kamerama zahtevaju dosta vremena. To bi znailo da
se prilikom svakog pomeranja oiju robota, saeka neko
vreme dok se ne izvri kalibracija.
Ovo je naravno nepoeljno (odnosno praktino neprihvat-
ljivo reenje).
To je dovelo da ideje da se realizuje sistem za kalibraciju
aktivne stereo vizije pomou kojeg e robot biti u stanju
da naui kalibracione parametre vizuelnog sistema, na
osnovu trenutnog poloaja svojih oiju (tj. kamera).
Reenje koje je predloeno koristi potporne vektore za
uenje parametara za kalibraciju na osnovu izmerenih
trenutnih poloaja kamera.

___________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je dr
Branislav Boravac, red. prof.
2. VIZUELNI SISTEM
Za realizaciju ovog zadatka koriene su kamere firme
Axis sa oznakom 211. Svaka kamera je putem para
konusnih zupanika povezana na vratilo koje je uleiteno
u svom kuitu i aktuirana je sa po jednim motorom koji
su takoe povezani na kuita (slika 2.1). Oba kuita su
montirana na postolje kako bi nosai kamera bili fiksirani
jedan u odnosu na drugi.

Slika 2.1 CAD model mehanike konstrukcije
Da bi se realizovalo kretanje motora na eljeni nain bilo
je potrebno realizovati prateu elektroniku koju moemo
da podelimo na dve celine. Prvi deo predstavlja
upravljaka elektronika koja se sastoji od mikrokontrolera
i integrisanih kola za prilagoavanje sa periferijom i kola
za komunikaciju sa raunarom. Druga celina je energetski
deo koji ine drajveri za pogon motora. Blok shema
elektronskog dela ureaja je prikazana na slici 2.2.

RS232




Slika 2.2 Blok shema elektronike ureaja

3. UPRAVLJAKI SISTEM
Zadatak upravljakog sistema ja da dovede kamere u
zadate poloaje. Upravljanje se vri odreivanjem
odgovarajue vrednosti faktora ispune PWM signala
kojim se pobuuje H-most (engl. Pulse Width Moulation -
PWM). Pored PWM signala potrebno je dati signal
dozvole rada motora i odrediti smer obrtanja motora.
Na slici 3.1 je prikazana blok shema realizovanog
regulatora. Kao to se vidi sa slike koriste se dve povratne
sprege. Unutranja povratna sprega se koristi za regulaciju
ugaone brzine kamere, a spoljanja za regulaciju
Atmega
2560
Drajveri za
pogon
motora
Raunar
Motori sa
enkoderima
673
P
o
s
t
i
g
n
u
t
i

u
g
l
o
v
i

k
a
m
e
r
a

V
r
e
d
n
o
s
t

v
e
k
t
r
o
a

t
r
a
n
s
l
a
c
i
j
e

Odbirak iz skupa za obuku
Odbirak iz skupa za obuku
dostignutosti eljenog ugla [1]. Signali T
p
i T
b
pred-
stavljaju trenutni ugao i trenutnu ugaonu brzinu kamere.
Poreenjem eljenog ugla
p
i ostvarenog ugla formira se
signal greke e
p
, a poreenjem eljene
b
i ostvarene
ugaone brzine formira se signal greke e
b
.

Slika 3.1 Blok shema regulatora

4. PROCES STEREO KALIBRACIJE
Stereo kalibracija je proces raunanja geometriske veze
izmeu dve kamere u prostoru. Ona zavisi od
pronalaenja matrice rotacije R i vektrora translacije T
izmeu dve kamere. Za svaku 3D taku P u koordinatama
objekta, moemo da izvrimo kalibraciju posebno za
svaku kameru tako to postavimo P u koordinatni sistem
kamere P
l
=R
l
P+T
l
i P
r
=R
r
P+T
r
za levu i desnu kameru,
respektivno. Dva pogleda na taku P (od svake kamere)
povezana su sa P
l
=R
T
(P
r
-T), gde su R i T, respektivno,
matrica rotacije i vektor translacije izmeu kamera. Iz ove
tri jednaine se dobija:
( )
T
l r
R R R =
(1)
l r
RT T T =
(2)

Za odreivanje matrice rotacije i vektora translacije
postoji nekoliko metoda koje koriste kalibracijski kavez,
kalibracijsku tablu i kalibracijski tap kao i metode koje
ne koristi nikakav objekat. U ovom radu koriena je
kalibraciona metoda koja za kalibracioni objekat koristi
ahovsku tablu.
5. UENJE PARAMETARA KALIBRACIJE
AKTIVNE STEREO VIZIJE PRIMENOM
POTPORNIH VEKTORA
Za uenje parametara kalibracije aktivne stereo vizije
jedno od moguih reenja je primena algoritama za
obuavanje koji pronalaze nepoznatu zavisnost izmeu
ulaznih i izlaznih podataka. U ovom radu su za ulazne
podatke odabrani uglovi u kojima se nalaze leva i desna
kamere, a izlazni podaci su 6 kalibracionih parametara
stereo vizije odnosno 3 translacije i 3 rotacije na osnovu
kojih se moe odrediti homogena matrica transformacije
izmeu dve kamere. U nastavku poglavlja e biti
prikazana procedura za prikupljanje skupa ulaznih i
izaznih podataka, a nakon toga e se opisati nain na koji
je odreena nepoznata zavisnost izmeu zadatih ulaznih i
izlaznih podataka primenom potpornih vektora.
5.1 Prikupljanje podataka za obuku
Da bi se, primenom alata vetake inteligencije koji se
koriste za pronalaenje nepoznate veze izmeu ulaznih i
izlaznih podataka, dobila to bolja aproksimacija izlaznih
podataka kako sa stanovita tanosti tako i sa stanovita
generalizacije problema, potrebno je prikupiti to je
mogue vie podataka za uenje. Proces prikupljanja
podatak je sledei:
Korisnik prvo inicijalizuje poloaje kamera odnosno
postavlja ih tako da im vrednosti uglova budu nula.
Zatim se pokree proces prikupljanja podataka tako
to se desna i leva kamera postavljaju u krajnji
poloaj od -30
o
.
Nako toga se desna kamera zadrava na mestu dok se
leva kamera pomera u koracima po 3
o
. Leva kamera
se pomera dok ne dostigne krajnji poloaj koji iznosi
+20
o
u odnosu na trenutni poloaj desne kamere.
Odavde se vidi da kamere nisu uvek paralelne i da ta
paralelnost odstupa za 20
o
maksimalno.
Po dostizanju krajnjeg poloaja leve kamere, desna
kamera se pomera za +2.5
o
, a zatim leva kamera
zauzima poloaj za 20
o
manji u odnosu na poloaj
desne kamere. Ukoliko je krajnji poloaj leve kamere
manji od -30
o
kamera se postavlja u ugao od -30
o
jer
je to krajnji poloaj i zatim se ponovo pomera u
koracima od 3
o
. Ukoliko korak leve kamere
premauje ugao od +30
o
kamera zauzima poloaj od
+30
o
jer je to drugi granini poloaj. Ova procedura
se ponavlja doki leva i desna kamera ne dostignu
krajnji poloaj od +30
o
.
U svakom poloaju kamera, vri se prikupljanje 15
slika i rauna se matrica transformacije izmeu dve
kamere.
Na ovaj nain je ukupno prikupljeno 292 ulazna i izlazna
podatka. Kao to je ve reeno ulazni podaci su postignuti
uglovi kamera a izlazni su kalibracioni podaci. Skup za
obuku u svakom poloaju se sastoji od dva ulazna
podatka i est izlaznih podataka. Ulazni podaci su uglovi
izmereni u kamerama i na slici 5.1 su prikazane sve
izmerene vrednosti uglova iz skupa za obuku. Plavom
bojom su predstavljeni uglovi izmereni u levoj kameri, a
zelenom bojom su predstavljeni uglovi izmereni u desnoj
kameri. Na slikama 5.2 i 5.3 su prikazane promene
izlaznih podataka.
0 50 100 150 200 250 300
-40
-30
-20
-10
0
10
20
30

Slika 5.1 Promena uglova leve i desne kamere koji su deo
skupu za obuku
0 50 100 150 200 250 300
-300
-200
-100
0
100
200

Slika 5.2 Promena x, y i z komponente vektora translacije
Vertikalna osa predstavlja vrednost komponente
translacije a horizontala broj odbirka
674
V
r
e
d
n
o
s
t

O
j
l
e
r
o
v
i
h

X
Y
Z

u
h
l
o
v
a

Izlazni podaci predstavljaju 6 komponenata na osnovu
kojih se jednoznano mogu odrediti kalibracioni
parametri.
0 50 100 150 200 250 300
-0.3
-0.2
-0.1
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6

Odbirak iz skupa za obuku
Slika 5.3 Promena Ojlerovih uglova odreenih iz matrice
rotacije

Izlazni podaci se sastoje od tri komponente vektora
translacije i tri Ojlerova XYZ ugla. Na slici 5.2 je
prikazana promena tri komponente vektora translacije dok
je na slici 5.3 prikazana promena Ojlerovih uglova.
Plavom bojom je predstavljena translacija du x ose i
rotacija oko x ose, zeleom bojom je prikazana translacija
du y i rotacija oko y-ose, a crvenom bojom su
predstavljeni translacija du z i rotacija oko z-ose. Tokom
prikupljanja podataka se oekivalo da e z komponenta
vektora translacije i Ojlerovi XYZ uglovi oko osa x i z
biti konstantni ili da e se blago menjati. Meutim sa slike
5.3 vidimo da postoje velike oscilacije ovih vrednosti koje
su prouzrokovanem umom nastalim u najveoj meri
usled zazora izmeu zupanicima koninog zupastog
para.
5.2 Uenje primenom potpornih vektora
Potporni vektori (engl. Support Vector Machines SVM)
[2] predstavljaju jedan od alata za reavanje problema
nelinearne klasifikacije i aproksimacije funkcija. SVM je
prvo realizovan kao klasifikator iji je cilj da se nae
separabilna hiperravan sa najveom marginom. Pojam
razdvajajue hiperravni sa najveom marginom ilustrovan
je na slici 5.4. Na slici su prikazane dve klase podataka
oznaenih sivim i zelenim krugovima. Sve ucrtane raz-
dvajajue hiperravni (poto je primer jednodimenzionalan
razdvajajue hiperravni su prave) uspeno razdvajaju
podatke. Meutim, hiperravan crvene boje je maksimalno
udaljena od najbliih podataka iz obe klase. Zbog toga za
ovu razdvajajuu hiperravan kaemo da poseduje najveu
marginu.

Slika 5.4 Primeri hiperravni koje razdvajaju dve
klase podataka
U ovom radu je korien LS-SVMlab alat[3, 4 za Matlab
u kom su implementirani SVM algoritmi obuke bazirani
na LS-SVM (engl. Least Sqare Support Vector Machine).
Ovaj alat sadri algoritme za nelinearnu klasifikaciju i
aproksimaciju funkcija za nenadgledano uenje kao i za
predikciju vremenske sekvence podataka. Poto je u ovom
radu zadatak da se nae nepoznata veza izmeu ulaznih i
izlaznih podataka potrebno je koristiti skup alata za
nelinearnu aproksimaciju funkcije. Procedura za kreiranje
modela LS-SVM-a za nelinearnu aproksimaciju funkcija
je sledea. Prvo se odabere funkcija jezgra za
aproksimaciju. To mogu biti linearna, polinomska, RBF
(engl. Radial Basis Function) ili MLP funkcija (engl.
MuliLayer Perceptron). Zatim je potrebno odabrati gama
() i sigma () parametre. Parametrom gama se odreuje
koliki je kompromis izmeu minimizacije greke
aproksimacije i generalizacije aproksimacije, dok sigma
predstavlja dodatni parametar funkcije jezra.
Nakon odabira funkcije jezgra i parametara i mogue
je pozvati funkciju za inicijalizaciju i obuavanje LS-
SVM modela. Poto treba da nauimo vezu izmeu 2
ulazna i 6 izlaznih podataka kreirano je 6 LS-SVM
modela pri emu svaki model ima dva ulazna parametra.
Za parametre i su odabrane vrednosti 100 i 0.2. Za
validaciju obuavanja je iz skupa za obuku izdvojeno
10% nasumino odabranih podataka. Ovi podaci su
iskorieni da se proveri kakve rezultate LS-SVM model
daje za ulaze i izlaze koji nisu korieni u procesu
kreiranja modela. Na slici 5.5 je prikazana
aproksimaciona povr za izlaznu vrednost translacije du
x ose. Ose X
1
i X
2
predstavljaju vrednosti izmerenih
uglova leve i desne kamere a Y osa predstavlja vrednost
izlaza. Na slici su sa crnim krstiima predstavljeni podaci
iz skupa za obuku na osnovu kojih je formirana
aproksimaciona ravan.

Slika 5.5 Aproksimaciona ravan za translaciju du
x ose;
Na slici 5.6 je prikazano poreenje izmeu
aproksimiranih i stvarnih (izmerenih) vrednosti izlaznih
podataka za translacije du x ose. Crvenom linijom je
prikazana izmerena vrednost, plavom linijom je prikazana
aproksimirana vrednost, a zelenom linijom je prikazana
greka izmeu izmerene i aproksimirane vrednosti na
izlazu.
Na osnovu 10% nasumino odabranih podataka iz skupa
za obuku provereno je koliko je dobra generalizacija
obuenih modela LS-SVM-a. Na slici 5.7 su prikazani
grafici za svih 6 izlaza. Dakle za ulazne podatke su
675
V
r
e
d
n
o
s
t

x

k
o
m
p
o
n
e
n
t
e

v
e
k
t
o
r
a

t
r
a
n
s
l
a
c
i
j
e

Odbirak iz skupa za obuku
dovedeni uglovi zakrenutosti kamera koji su izdvojeni iz
skupa za obuku i SVM-je obuen bez ovih podataka.

Slika 5.6 Poreenje aproksimiranih i izmerenih vrednosti
za translaciju du x ose

Crvenom bojom su prikazane izmerene vrednosti izlaza,
plavom aproksimirane, a zelenom bojom je pikazana
greka izmeu izmerene i aproksimirane vrednosti. Sa
slike se vidi da su najbolji rezultati postignuti za prvi i
trei izlaz odnosno za translaciju du x i z ose. Najvanije
je da su ova dva izlaza dobro aproksimirana jer se oni
najvie menjaju sa promenom ugla u kamerama. Izlaz
broj 5 (Ojlerov XYZ ugao za rotaciju oko y) nije dao
oekivane rezultate. Pretpostavka je da bi se postigli
kvalitetniji modeli ukoliko bi se koristio gui skup za
obuku i ukoliko bi se znaajnije smanjio zazor izmeu
koninih zupanika. Promena vrednosti na ostalim
izlazima u najveoj meri potie od uma koji je
prouzrokovan zazorom u zupanicima kojima se se
pogone kamere.

Slika 5.7 Validacija modela poreenjem aproksimiranih
merenih izlaznih podataka






6. ZAKLJUAK
Na osnovu rezlutata prikazanih u prethodnom poglavlju i
podataka dobijenih za prvi i trei izlazni podatak moe se
zakljuiti da je korienjem LS-SVM modela mogue
pronai zavisnost izmeu uglova u kamerama i
parametara kalibiracije stereo vizije.
Meutim, rezlutati nisu onakvi kakvi su bili oekivani na
poetku rada jer model LS-SVM-a za izlaz broj 5 (koji je
bitan za odreivanje matrice rotacije izmeu dve kamere)
nije dao dobre rezlutate tokom validacije modela.
Oekujemo da bi model bio kvalitetniji ukoliko bi se
koristio gui skup za obuku i ukoliko bi se znaajnije
smanjio zazor izmeu koninih zupanika.
Takoe bi bilo bitno da se u buduem radu analiziraju
drugi algoritmi za aproksimaciju funkcija sa vie ulaznih
parametara kao to su npr. vieslojne neuronske mree.
Pored toga bilo bi interesantno testirati realizovani sistem
na ureaju koji poseduje po dva stepena slobode za svaku
kameru. Na taj nain bi se analizirala primena ovog
reenja na primeru koji je slian ljudskom oku.
6. LITERATURA
[1] Vukosavic, S. N.Digital control of electrical
drives. Springer Science+ Business Media, LLC,
2007
[2] Kecman, V. Learning and soft computing: support
vector machines, neural networks, and fuzzy logic
models. MIT press, 2001.
[3] Pelckmans, K., Johan AKS, T. Van Gestel, J. De
Brabanter, L. Lukas, B. Hamers, B. De Moor, J.
VandewalleLS-SVMlab: a matlab/c toolbox for least
squares support vector machines. Tutorial.
KULeuven-ESAT. Leuven, Belgium, 2002
[4] De Brabanter K., Karsmakers P., Ojeda F., Alzate C.,
De Brabanter J., Pelckmans K., De Moor B.,
Vandewalle J., Suykens J.A.K. LS-SVMlab Toolbox
User's Guide version 1.8, Internal Report 10-146,
ESAT-SISTA, K.U.Leuven (Leuven, Belgium), 2010
Kratka biografija:

Voislav Zec roen je u Novom Sadu 1988. god.
Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih
nauka iz Mehatronike Robotike odbranio je
2013.god.


676

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad
UDK: 004.7

SISTEM ZA DIJAGNOSTIKU STANJA MOTORA PUTEM GSM MREE

DIAGNOSTIC SYSTEM FOR ENGINE STATE THROUGH GSM NETWORK

ivica Mao, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast MEHATRONIKA
Kratak sadraj Predmet ovog master rada je razvoj i
praktina realizacija sistema za dijagnostiku stanja servo
motora putem GSM mree. Dat je uvod u tematiku kojom
se rad bavi i praktina realizacija. Navedeni su korieni
hardverski elementi, nain rada i koriena literatura.
Abstract This paper presents development and
practical implementation of system for diagnosing the
condition of servo engine state through GSM network.
There is foreword about the subject matter and practical
implementation. It is stated which hardware elements are
used, how system works and there is a list of used
literature.
Kljune rei: Automatizacija, GSM mrea, servo motori

1. UVOD
U okviru ovog master rada postavljen je zadatak za izradu
sistema za dijagnostiku servo motora putem GSM mree,
korienjem SMS poruka, praktina realizacija celog
ureaja koja podrazumeva izradu hardvera i softvera, kao
i izbor komponenata koje bi se primenile. Jedan od naina
dijagnostike sistema, u ovom sluaju servo motora je
praenje njegove trenutne temperature sa ciljem
obavetavanja korisnika, ukoliko dodje do njegovog
pregrevanja. Sistem obavetava korisnika slanjem SMS
poruke koja sadri informaciju o kritinoj temperaturi, a
postoji i mogunost da korisnik slanjem SMS poruke
odgovarajueg sadraja dobije povratni SMS o trenutnoj
temperaturi servo motora.
2. RAZVOJ SISTEMA ZA DIJAGNOSTIKU
STANJA MOTORA PUTEM GSM MREE
Predmet ovog master rada je razvoj i praktina realizacija
sistema namenjenog za dijagnostiku stanja servo motora
putem GSM mree. Obzirom da se servo motori koriste za
pozicioniranje elemenata u razliitim sistemima, bitan
faktor koji utie na greku pozicioniranja je temperatura
motora. Ukoliko se motor optereti silom veom od
propisane doi e do pregrevanja motora i njegovog
unitenja. Neki manji servo motori nemaju unapred
instaliranu zatitu od pregrevanja, pa se moe koristiti
predloeni sistem za dijagnostiku.
Sistem treba da prati trenutnu temperaturu servo motora
korienjem temperaturnog senzora i da je uporeuje sa
kritinom gornjom ili donjom temperaturom koju je
odredio proizvoa servo motora.

______________________________________________
NAPOMENA:
Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je
bio dr Gordana Ostoji, docent.
2.1. Idejno reenje
Prilikom osmiljavanja idejnog reenja javila su se dva
pravca razvoja sistema. Jedno reenje bilo je realizacija
sistema uz pomo programibilno logikog kontrolera
(PLC) koji bi predstavljao upravljaki modul, iako bi ovo
reenje bilo jednostavnije za realizaciju, jer se sastoji
samo od pisanja softvera, ipak se od njega odustalo zbog
cene PLC-a.
Drugo reenje koje je izabrano kao konano je sistem koji
bi kao upravljaki modul imao mikrokontroler, ono
zahteva proizvodnju elektronske ploice sa potrebnim
periferijama mikrokontrolera, ovo je opravdano pre svega
zbog niske cene realizacije, ali je neophodno pisanje
sloenijeg programskog koda. Na slici 1 prikazano je
konano idejno reenje.

Slika 1. Idejno reenje sistema
3. TEHNOLOGIJE ZA BEINU RAZMENU
PODATAKA
Pre poetka opisivanja beine tehnologije za prenos
podataka, treba spomenuti da se tehnologije za prenos
podataka prema tipu medija kojim se prenose podaci
mogu podeliti na inu i beinu. ina predstavlja
lokalne sisteme u kojima su ureaji meusobno spojeni
pomou metalnih provodnika ili optikog kabla. Ovaj
nain povezivanja karakterie velika brzina prenosa
podataka do 100 Mb/s za bakarne provodnike pa do 1000
mb/s za optike kablove. Optike kablove pored velike
brzine prenosa karakterie i otpornost na smetnje i
sigurnost podataka pri prenosu. Meutim mane upotrebe
optikih kablova su njihova cena, koliina utroenog
materijala za povezivanje ureaja, potrebne su velike
izmene sistema u sluaja proirenja i ogranien domet.
Beini sistemi predstavljaju komunikacijske sisteme koji
koriste beine medije, kao to su tehnologija radio talasa
za slanje i primanje podataka, minimizirajui potrebu za
ianom vezom. Na ovaj nain mogue je prenositi
podatke na kratkim udaljenostima od nekoliko metara,
kao npr. televizijski daljinski upravlja, ili velikim
udaljenostima od 1000 ili ak milion kilometara, to je u
sluaju radio komunikacije. Beine mree esto se
koriste kao dopuna klasinim ianim mreama. Prednosti
ovog tipa povezivanja su: manja ulaganja u poetnoj
677
implementaciji i kasnijem proirivanju jer zahteva dosta
manju infrastrukturu, a odravanje je tehniki manje
zahtevno. Na slici 2 prikazana je podela beinih mrea
prema dometu ureaja i brzini prenosa podataka.

Slika 2. Podela beinih mrea prema dometu ureaja i
brzini prenosa podataka [8]
GSM mrea koristi se kao jedan od naina beinog
prenosa podataka. Sastoji se od mobilne stanice (mobil-
nog telefona), podsistema baznih stanica (svaka bazna
stanica sastoji se od predajnika, prijemnika i upravljake
jedinice) i mrenog podsistema (povezuje meusobno
mobilne stanice i mobilnu i fiksnu telefoniju)

4. PRAKTINA REALIZACIJA
Osnovu ovog sistema ini mikrokontroler dsPIC30f4013
firme Microchip koji predstavlja upravljaki modul i
GSM terminal MC35i firme Siemens koji slui za slanje i
prihvat SMS poruka. Za merenje temperature koristi se
temperaturni senzor koji moe biti sa analognim ili
digitalnim izlazom, a za signalizaciju trenutne
temperature upotrebljen je mali servo motor koji ima
pomeraj proporcionalan trenutnoj temperaturi. Blok ema
sistema prikazana je na slici 1.

Slika 3. Blok ema predloenog sistema
Veza izmeu mikrokontrolera i GSM terminala je serijska
jer GSM terminal koristi RS232 standard, a ona se
ostvaruje korienjem integrisanog kola max232. Max232
predstavlja predajnik i prijemnik invertorskog tipa i
koristi se za konverziju naponskih nivoa od 0 do 5 V
(TTL nivo) u 12 V i obrnuto.
Za napajanje celog sistema koristi se adapter koji mreni
naizmenini napon od 220 V pretvara u jednosmerni
napon od 12 V, jer je ovaj napon potreban za napajanje
GSM terminala.
Korienjem integrisanog kola 7805 koji predstavlja
linearni stabilizator napona, napon od 12 V pretvara se u
napon od 5 V potreban za napajanje mikrokontrolera.
Obzirom da se signal sa senzora vodi na AD konvertor
mikrokontorolera koji je 12-bitni, a nakon AD konverzije,
vrednost od 0 do 4095 smeta se u odgovarajui registar.
Funkcija koja povezuje senzor temperature i otklon servo
motora za signalizaciju prikazana je na slici 4.

Slika 4. funkcija koja povezuje AD konvertor i servo
motor

Pozicija servo motora podeava se dovoenjem PWM
signala. U odgovarajui registar smetaju se vrednosti od
25 do 85 i one definiu zakretanje servo motora.
Za simulaciju rada sistema iskorien je umesto
temperaturnog senzora, potenciometar vrednosti 10 K.
Za stvarnu primenu moe se korisiti analogni senzor
temperature LM35 u osnovnoj konfiguraciji bez
otpornika. Trenutna temperatura se dobija korienjem
sledee jednaine:

Temperatura=((vrednost_ADC/4095)*500 (1)

Praktina realizacija sistema prikazana je na slici 5.

Slika 5. Praktina realizacija sistema
5. ORGANIZACIJA SOFTVERA
Softver mikrokontrolera podeljen je na etiri osnovna
funckionalna bloka, a to su: inicijalizacija
mikrokontrolera, inicijalizacija GSM terminala, prekidne
rutine i glavni program.
5.1. Inicijalizacija mikrokontrolera
Na poetku glavnog programa potrebno je izvriti
inicijalizaciju mikrokontrolera. Inicijalizacija predstavlja
upisivanje unapred odreenih vrednosti u registre
mikrokontrolera kojima se podeavaju ulazno-izlazni
678
pinovi, parametri serijske veze, postojanje uslova za
globalne prekide i omoguavanje rada glavnog programa.
U ovom sistemu serijska veza ima sledee parametre:
brzina prenosa 9600 bps, format podataka ima 8 bita sa 1
stop bitom bez provere parnosti.
5.2. Inicijalizacija GSM terminala
Inicijalizacija GSM terminala vri se putem serijske veze
slanjem AT (attention command) komandi iz
mikrokontrolera. Detaljan spisak AT komandi sa
dodatnim objanjenjima se nalazi u literaturi [5].
5.3 Glavni program
U okviru glavnog programa vri se nadgledanje trenutne
temperature. Softverski je reen problem variranja
temperature oko kritine vrednosti kako sistem ne bi
neprestano slao SMS poruke, uvoenjem histerezisa.
Ukoliko se dostigne kritina temperatura sistem alje
SMS korisniku sa obavetenjem da je temperatura servo
motora iznad dozvoljene:
Temperatura je via od dozvoljene i
iznosi: <vrednost ADC>
Ukoliko korisnik poalje SMS poruku koja ima sadraj
STATUS na broj SIM kartice koja se nalazi u GSM
terminalu. GSM terminal e odgovoriti SMS porukom
koja sadri vrednost trenutne temperature servo motora:
Temperatura iznosi: <vr