Dermatovenrologija

Tema: AIDS

Profesor:Ljiljana Medenica

Univerzitet u Beogradu Stomatološki Fakultet

SEMINARSKI RAD

Beograd decembar !!"#

$%& %nfekcija i '%DS
Godine 1981. doktori iz Los Andjelesa prijavili su novu, misterioznu i zastrasujuću bolest koju su identifikovali kod nekoliko gej muskaraca. roku od dve godine, broj slucajeva povećao se brzo, a gej zajednica je postala uplasena, a !asington je

finansirao javne napore u razumevanju i iskorenjivanju ove bolesti. "olest je nazvana A#$% &ac'uired immune deficienc( s(ndrome). *ao sto ime i implicira bolest unistava prirodni imuni sistem tela na bolesti. +a nesto vise od dve decenije od kada su prijavljeni prvi slucajevi, A#$% je postao globalna epidemija. %irom sveta, oko ,8 miliona ljudi zivi sa -#!.om, skoro polovina tog broja su zene i devojcice izmedju 1/ i 01 godine. 2rvi slu3aj u na4oj zemlji registrovan je 198/. kod 5omoseksualca koji je imao seksualne kontakte u %A$ krajem 678.ti5 godina.9aredni5 godina epidemija poprima karakteristi3an tok : slu3ajevi oboljevanja se dupliraju na svaki5 18.tak meseci.

9ajveci napredak u pogledu otkrivanja uzroka ove opake boleti dosao je 1981 kada je ;obert Gallo, iz 9acionalnog #nstituta za +dravlje u Americi, objavio je da je identifikovao virus koji izaziva A#$%. <rancuski tim, pod vodjstvom Luc =ontagniera sa 2asterovog #nstituta, istovremeno je objavio isto otkrice. !irus je inicijalno nazvan ->L!.,, ali se sada zove -#! &5umane immune deficienc( virus).

Snimak virusa HIV elektronskim mikroskopom

Stili ovani prika preseka virusa HIV

Sematski prika virusa

$anas je utvr?eno je postojanje dva tipa virusa, -#!.1 i -#!.0. -#!.1 je opasniji i ima veći stepen zaraze i lak4e se prenosi sa osobe na osobu, i velikom vroju je glavni uzro3nik side u svetu. -#!.0 je lokalizovan na delove zapadne Afrike. =e?utim oba tipa virusa vode poreklo iz centralne Afrike, ta3no ispod %a5are. -#! vodi biolo4ko poreklo od %#! &virusa majmunske

imunotropije, %imian #munotropic !irus), koji izaziva imunodeficijenciju afri3ki5 zeleni5 majmuna. %matra se da je za evolutivni preskok sa vrste na vrstu trebalo vi4e stotina godina. -#! virus spada u grupu retrovirusa. !irus -#!.a ima omota3 sastavljen od proteina i masti ko@i ga 3ini osetljivim na dezinfici@ense i rastvara3e &tipa medicinskog alkok5ola, formaldek5ida, dezdermana, 5loroforma i sl.). >ako?e virus @e veoma neotporan u spolja4njo@ sredini, van ljudskog organizma Aivi nekoliko minuta, osetljiv @e na povi4ene temperature. Bedino van ljudskog organizma, moAe Aiveti na veoma niskim temperaturama &temp. te3nog azota od minus 78 stepeni).

Kako se virus HIV-a prenosi ?

!irus -#!.a se prenosi razmenom telesni5 tecnosti&krv,sperma,sekret). Cetiri najcesca nacina prenosenja virusa suD

1. seksualnim odnosom sa inficiranom osobom &preko telesni5 te3nosti D sperme, semene te3nosti, vaginalnog sekreta).%eksualni odnos podrazumeva 5omo i 5eteroseksualno op4tenje i to genito.genitalni,oralno.genitalni i analno.genitalni kontakt.<aktori koji povećavaju rizik od preno4enja -#!.a putem seksualnog odnosa su i prisustvo ranica u genitalnoj regiji i 3esta promena partnera, 0. !irus se moAe preneti putem kontaminirane krvi &krv dobrovoljni5 davalaca krvi kao i organi za transplantaciju se danas obavezno testiraju na -#!),

,. zarazenim iglama 4to se odnosi na intravenske uAivace droga koji dele igle i 4priceve.*rv dobrovoljni5 davalaca krvi kao i organi za transplantaciju se danas obavezno testiraju na -#!.

1. upotrebom zajedni3kog pribora za 5igijenu D brija3a , 3etkica za zube, i sl. !irus se moAe preneti sa zaraAene majke ,preko posteljice , na plod, kao i pri samom 3inu poro?aja, ili dojenjem. !irus -#!.a se 9E =FGE preneti svakodnevnim socijalnim kontaktom, kao 4to suD rukovanje,grljenje,poljubac, preko suza &koncentracija virusa u pljuva3ki i suzama je veoma niska pa se smatra da je ovakav vid transmisije moguć Hsamo teoretskiH),kao ni preko intimnog rublja, pe4kira, zajedni3kog pribora za jelo, toaletni5 dasaka, u saunama i bazenima, javnom prevozuI

>ako?e, ne postoje registrovani slu3ajevi transmisije virusa preko insekata niti sa Aivotinje na 3oveka. Givotinje i insekti kao komarci ne mogu preneti -#! ili %#$ niti oboleti od nje, @er samo u krvi 3oveka se nalaze C$1 limfociti za ko@e se virus vezu@e.

Šta se dešava kad HIV virus dospe u čovečiji organizam ?

$a bi do4lo do infekci@e i razvo@a bolesti virus mora da dospe u krv.2o4to -#! virus prodre u krv domaćina on pokazuje izraziti afinitet prema pojedinim ćelijama D belim krvnim zrncima, nekim ćelijama crevnog epitela, nekim nervnim ćelijama, kao i limfnim 3vorovima. -#! napada prvenstveno C$1 pozitivne ćelije, a to su C$1 limfociti, makrofagi i antigen prezentujuće celije&poslednja dva su u stvari rezervoar virusa). -#! koristi C$1 receptor ovi5 ćelija kao ulazna vrata.vezuje se za njega &delovima svog omota3a&gp108) Jprika3iJ za receptore na povr4ini C$1 limfocita)4to mu omogućava da prodre u ćeliju. =e?uti potreban mu je jos jedan koreceptor a to je molekul CC;/ ili CKC;1, koji se tako?e nalazi na mambrani ovi5 ćelija. %matra se da su ljudi kojima ovi receptori fale ili su promenjeni putem mutacije 66imuni na sidu66 9akon vezivanja, virus ulazi u ćeli@e, ugra?u@e se u @edro ćeli@e domaćina, i pod utica@em razli3itik5 stimulansa po3inje da se razmnoAava. #s5od infekci@e ćeli@e @e na@3e4će smrt inficiranik5 ćeli@a. %veukupan rezultat smrti C$1 limfocita @e i postepen pad bro@a ovi5 ćeli@a. %manjenjem broja ovi5 celija imuniteta, posebno C$1 limfocita odbrambeni sistem se slabi 4to omogućava invaziju drugi5 mikroorganizama.virusa, bakterja, gljiva i parazita, ali i tumora, koji su u stvari odgovorni za simptome eve bolesti. !aAno je medjutim znati da prisustvo -#! virusa & tzv. -#! pozitivnost ) ne podrazumeva i oboljevanje od A#$%.a odnosno t reba razlikovati po@move -#! pozitivna osoba &-#!L) i osoba obolela od side. >o su dve povezane ali potpuno razli3ite stvari. -#! pozitivna osoba @e osoba zaraAena virusom -#!, a kod osobe obolele od %#$E @e virus -#!.a do4ao do poslednje faze posle 3ega nastupa smrt. $rugim recima ako @e neka osoba zaraAena -#!.om to zna3i da @e ona -#!L ali to ne zna3i da ona ima %#$ . $o po@ave bolesti moAe da potra@e od dve do deset godina. -#!L osoba moAe da izgleda potpuno zdravo, sposobna @e za rad ili bilo kakvu drugu aktivnost kao i bilo ko@a zdrava osoba.

Koji su simptomi HIV-a / AIDS-a?
2rema pojavi razli3iti5 simptoma razlikuju se , faze 1. asimptomatska faza . ova faza moAe trajati vi4e godina &M : 1/), od primoinfekcije, i za to vreme se virus aktivno razmnoAava u telu 3oveka. Fsoba koja je -#!L ne pokazuje nikakve znakove bolesti ili klini3ke simptome, me?utim, moguć je prenos virusa na zdravu osobu. 2ostavljanje dijagnoze moguće je isklju3ivo putem dobrovoljnog testiranja krvi. 0. rana simptomatska faza . ovu fazu infekcije odlikuju simptomi op4teg tipaD glavobolja, povi4ena temperatura, prolivi, gubitak u teAini veći od 18N uz noćno znojenje &slim disease), uvećanje periferni5 limfni5 Alezda koje su bezbolne na dodir. istovremeno, kao posledica pada imuniteta, mogu se javiti izvesne infekcije kaoD oralna kandidijaza, infekcije respiratornog traktaI*apo4i sarkom se moAe pojaviti relativno rano.

oralna kandidi!a a kod in"ek#i!e HIV$om

kaposi sarkom kod in"ek#i!e HIV$om

,. kasna simptomatska faza &%#$A ili A#$%) . progresivno smanjenje odbrambeni5 mogućnosti inficirane osobe povećava rizik od brojni5 te4ki5, oportunisti3ki5 infekcija od koji5 su naj3e4će infekcije pluća, mozga, digestivnog trakta, koAe.

Kako se uspostav ja dijagnoza HIV in!ek"ije i AIDS-a?
$ijagnoza -#! infekcije se postavlja nalazom pozitivni5 antitela na -#! u serumu inficirane osobe. %vi -#! L slu3ajevi se proveravaju jo4 jednim testiranjem visoko specifi3nom te5nikom, koja odre?uje antitela na pojedine delove virusa.

$ijagnoza A#$%.a se postavlja na osnovu karakteristi3ne klini3ke slike pojedini5 , za A#$% karakteristi3ni5 infekcija, uz mikrobiolo4ku potvrdu prouzrokova3a infekcije i O ili 5istolo4ku potvrdu tumora.

#erapija HIV-a / AIDS-a?
. %pre3iti i le3iti oportunističke infekcije koje zbog postojeće imunodeficijencije imaju tendenciju reaktivacije . 9ajzna3ajniji problemi koje prave lekovi kori4ćeni u ove svr5e jesu toksi3nost.zbog zbirnog karaktera dugotrajne primene, interakcija me?u lekovima i razvoj otpornosti mikroorganizama na lekove. . Antivirusna terapija D zidovudin & A+> ) je antivirusni lek koji se koristi u le3enju -#!.a i A#$%.a. +a5valjujući dejstvu A+>. &usporavanje razmnoAavanja virusa),pacijenti u po3etku le3enja re?e imaju infekcije,normalizuje im se telesna masa i pobolj4ava op4te stanje. =e?utim efekat le3enja je prolazan, pa terapija A+>.om nakon jedne godine biva manje efikasna. ;azlog je pojava otpornosti na lek. %matra se da pacijenti le3eni A+>.om, u pore?enju sa onima koji nisu le3eni, imaju produAeno vreme preAivljavanja i bolji kvalitet Aivota. . *ako do danas nije prona?ena sigurna i efikasna vakcina protiv -#!.a kao ni lek za lecenje ove teske infekcije najefikasnija zastita je profilaksa.

Kako se zaštitititi?
. *risti kondom , to je ujedno efikasna za4tita i protiv mnogi5 drugi5 seksualno prenosivi5 bolesti.

. >estirajte se PPP 2oAeljno je uraditi testove na -#! pre seksualnog odnosa sa svakim &novim) partnerom,kako bi oboje bili opu4teniji prilikom svakog sledećeg odnosa. . *oristi svoj pribor za li3nu 5igijenu, brija3, 3etkicu za zubeI . #gle i 4priceve ne deli ni sa kimP

Dermatovenrologija

Tema: AIDS

Profesor:Ljiljana Medenica

Student: (o)rivica Bojana
## grupa